EVROPSKA UNIJA U 1O

LEKCIJA

BEOGRAD 2005.

SADRAJ

UVOD

1 ISTORIJAT
2 TRI STUBA EU
3 INSTITUCIJE
4 PROCES DONOENJA ODLUKA U EU
5 EVROPSKE POLITIKE PARTIJE
6 UNUTRANJE TRITE I ETIRI SLOBODE U EU
7 POLITIKE EU
8 PROIRENJE
9 PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUIVANJA
10 REGIONALNA POLITIKA, FONDOVI I PROGRAMI EU

3
4
8
12
20
22
26
32
36
38
40

UVOD
Evropska unija predstavlja jednu od najkolosalnijih graevina u drugoj polovini dvadesetog veka. Ona je spoj davnanjih vizija, jasnih ciljeva i strpljivog
rada generacija Evropljana.
Vizija o jedinstvu Starog kontinenta izvire i ponire gotovo u svim epohama
evropske istorije. Najee je bila romantina tema matara, knjievnika i
filozofa. esto je inspirisala ba one koje nije trebalo: ambiciozne vladare i
surove vojskovoe. Naruku su im ile verske, nacionalne i politike podele i
uvek prisutna elja za dominacijom. Prva polovina dvadesetog veka obeleena je pohodom totalitarizma koji kulminira u dva velika rata, pretvarajui
Evropu u razvalinu. I kao da je katastrofa donela prosveenje: nad
ruevina- ma, vizija o zajednikom evropskom domu poela je da postaje
stvarnost.
Kljune rei evropskog zajednitva su gotovo banalno jednostavne: mir,
sta- bilnost i blagostanje. Proklamovani cilj evropskih integracija jeste
stvaranje Unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde u kome se ljudi
slobodno kreu, rade, razmenjuju ideje, dele iste vrednosne standarde
Kako to po- stii? Kako usaglasiti istorijske, politike, verske, rasne,
kulturne, ekonom- ske i ko zna jo kakve razlike? Odgovor je:
dogovaranjem.
itava konstrukcija Unije satkana je od bezbroj dugih i strpljivih pregovora,
malih pomaka, ogromne upornosti i vere da se uprkos svim razlikama moe
iveti zajedno. Na tom zavojitom putu nalaze se bezbrojne prepreke, pogrena skretanja i naizgled nesavladivi usponi. Na radost evro-skeptika, upravo pred naim oima, odvija se jedna od veih kriza odbijanje evropskog
Ustava sa jo neizvesnim ishodom.
Evropska unija e preiveti i ovaj izazov kao i prethodne. Razlog je u njenoj
sutini ona je plod epohalnih kompromisa od kojih je najvei onaj u odustajanju od dela nacionalnog suvereniteta u korist zajednitva, to je bez
presedana u dosadanjoj istoriji. To je trijumf ideje da se moe iveti
zajedno ak i sa vekovnim neprijateljem; uverenja da je ono to spaja
Evropljane jae od onog to ih razdvaja.
To je prva i najvanija lekcija o Evropskoj uniji.

ISTORIJAT

Evropska unija je rezultat davnanjih vizija i tekog i strpljivog rada ljudi inspirisanih uverenjem da se, uz sve razlike, moe iveti zajedno. Ne postoji
nijedan region u svetu u kome su drave odluile da deo svog suvereniteta
prenesu na vii, nadnacionalni nivo, kao to je to primer u Uniji.
Kljuni ugovori na kojima se zasniva EU jesu:
Ugovor iz Pariza SR Nemaka, Francuska, Italija, Belgija, Luksemburg
i Holandija potpisale su aprila 1951. godine ugovor o osnivanju Evropske
zajednice za ugalj i elik (EZU). Ugovor je potpisan na pedeset godina i
omoguio je da se celokupna proizvodnja drava potpisnica stavi pod nadnacionalni nadzor tzv. Visoke vlasti.

Ugovori iz Rima Rimskim ugovorima, potpisanim 1957. godine,

osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica
za atomsku energiju (EVROATOM). Ugovorima je kao osnovni cilj
postavljeno stvaranje zajednikog trita. Rimski ugovori i Ugovor o
Evropskoj zajednici za ugalj i elik objedinjeni su u Ugovoru o spajanju iz
1965. godine.

Jedinstveni evropski akt donet je 1986. godine i smatra se prvom reformom ka EU kojom je izmeu ostalog ubrzan proces donoenja odluka. Akt
dopunjava ugovore iz Rima, jaa ulogu Evropskog parlamenta i omoguava
stvaranje zajednikog trita.

Ugovor iz Mastrihta Ovim ugovorom iz 1992. godine uspostavljena je

Evropska unija. Ugovor je postavio jasne ciljeve: stvaranje monetarne i ekonomske unije, uvoenje jedinstvene valute, zajednika spoljna i bezbednosna politika, zajednika odbrambena politika, uvoenje graanstva EU i saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova.

Ugovor iz Amsterdama Potpisan 1997. godine, dopunjuje i menja

osniva- ke ugovore u oblastima pravosua i unutranjih poslova, socijalne

politike i politike zapoljavanja, proiruje oblast odluivanja kvalifikovanom

veinom u Savetu EU i pravno utemeljuje princip fleksibilnosti.

ISTORIJAT

Ugovor iz Nice Potpisan 2001. godine, ovaj Ugovor predvia znaajne

institucionalne reforme u svetlu proirenja EU 2004. godine: izmene
sastava i naina rada Komisije EU, izmene odmeravanja glasova.
Ovi ugovori uspostavili su veoma jake pravne odnose izmeu drava
lanica. Nova nadnacionalna pravna nadgradnja neposredno se odraavala
na sva- kodnevni ivot graana EU davajui im veoma specifina prava i
slobode.

Prvi korak ka evropskim integracijama nainilo je est drava Belgija, SR

Nemaka, Francuska, Italija, Holandija i Luksemburg stvarajui
zajedniko trite uglja i elika. Osnovni cilj je bio da se, u ratom razruenoj
Evropi, obezbedi mir i stabilnost, potpuno ukloni mogunost novih sukoba,
pomire pobednici i pobeeni i sprei opasnost od pretee ekspanzije
komunizma. Nakon nacionalistikih stranputica, Evropa je trebalo da prui
mogunost sticanja novog oseaja zajednitva: demokratski ureen
kontinent kao alter- nativa nacionalistikoj vladavini.

ezdesete su donele stvaranje Carinske unije i veliki privredni razvoj EZ.

Sedamdeste obeleava odluka Danske, Irske i Velike Britanije da se
pridrue zajednici. Liderima zajednice postaje sve jasnije da je
uspostavljanje novih i bliih odnosa uslov razvoja u svetskim razmerama,
to je iznedrilo ideju o monetarnoj uniji. Sve se to dogaa u vreme velike
nestabilnosti na svetskom tritu novca izazvane naftnim krizama 1973. i
1979. godine i odlukom SAD da ukinu konvertibilitet dolara prema zlatu.
Uspostavljanje saradnje u obla- sti monetarne politike 1979. godine
pomoglo je stabilizaciji kursnih razlika i ohrabrilo zemlje lanice da
disciplinuju svoje ekonomije.
Poetkom osamdesetih Zajednici pristupa Grka, a 1986. godine, panija i
Portugal. To zahteva institucionalne reforme (Jedinstveni evropski akt) kao
odgovor na proirenje i nove odnose.
Istovremeno, Zajednica poinje da igra sve vaniju ulogu u meunarodnim
odnosima setovi konvencija potpisani su sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika od 1975. do 1989. godine. Sve to usmerava zajednicu ka stvaranju
zajednike spoljne i bezbednosne politike koja se manifestuje Ugovorom iz
Mastrihta.

Velike ekonomske krize osamdesetih doprinele su jaanju evroskepticizma.

Hladni rat je gubio na intezitetu ali Evropa je i dalje bila podeljena. U samoj
zajednici javljale su se nedoumice - kako dalje?

ISTORIJAT

Padom Berlinskog zida, dramatino i gotovo preko noi politika scena

Evro- pe potpuno se promenila. Nemaka se ponovo ujedinjuje (1990.
godine) a tuce zemalja srednje i istone Evrope izlazi ispod sovjetskog
injela. Kona- no, decembra 1991. Sovjetski Savez prestaje da postoji.

Globalne promene na Starom kontinentu ubrzavaju i promene unutar Zajednice: Mastriht donosi najradikalnije reforme unutar dotadanje EEZ. Postavljaju se novi ambiciozni ciljevi: stvaranje Unije, jedinstvena valuta, zajednika spoljna i bezbednosna politika... i njime poinje nova epoha u procesu
evropske integracije. Jo tri drave pridruuju se Uniji 1995. godine
Austri- ja, Finska i vedska. Januara 2002. godine u dvanaest od petnaest
drava lanica uvodi se jedinstvena moneta evro.

Dve godine potom, maja 2004. godine EU dobija dest novih lanica Kipar, eka, Estonija, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska, Slovaka
i Slovenija. Godinu dana kasnije poinje proces izjanjavanja oko
Evropskog ustava. U maniru korak napred, dva koraka nazad, sledi i ledeni
tu: Fran- cuzi, rodonaelnici ideje o evropskom ujedinjenju, na
referendumu glasaju protiv predloga Ustava. Evroskeptici likuju, dok
umereniji to doivljavaju kao jo jedan od prolaznih zastoja na velikom
putu. Pria se nastavlja.

CILJEVI EVROPSKE

Unija ima sledee ciljeve:

- da podstie uravnoteen i trajan privredni i drutveni rast i
visok nivo zaposle- nosti, posebno stvaranjem prostora bez
unutranjih granica, jaanjem privredne i drutvene kohezije
i uspostavljanjem ekonomske i monetarne unije koja e u
dogledno vreme sadrati i jedinstvenu monetu, u skladu sa
odredbama ovog Ugovora;
- da potvruje svoj identitet na meunarodnoj sceni, posebno
voenjem zajedni- ke spoljne i bezbednosne politike, to
obuhvata i postepeno stvaranje zajednike odbrambene
politike, koja moe dovesti do zajednike odbrane (...);
- da jaa zatitu prava i interesa dravljana svojih drava
lanica uspostavlja- njem prava graanstva Unije;
- da odri i ojaa Uniju kao prostor slobode, bezbednosti i
pravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeeno uz
paralelno usvajanje odgovarajuih mera iz oblasti kontrole
spoljnih granica, azila, imigracije i borbe protiv kriminala;
- da
u
celosti
ouva
tekovine
Zajednice
(acquis
communautaire) i da ih dalje razvija, to obuhvata
irazmatranje pitanje u kojoj meri bi trebalo revidirati po- litike
i oblike saradnje uspostavljene ovim Ugovorom, sa ciljem
osiguranja e ka- snosti mehanizma i institucija Zajednice.
(lan 2 Ugovora o Evropskoj uniji)

TRI STUBA EVROPSKE UNIJE

Ugovorom o Evropskoj uniji (Mastriht) uvedena su tri stuba na kojima

poiva Evropska unija.

Prvi stub ine Evropske zajednice i on ima nadnacionalni karakter. Drugi i

trei stub ine zajednika spoljna i bezbednosna politika i saradnja u oblasti
pravosua i unutranjih poslova, a pravni odnosi njima definisani imaju meuvladin karakter.

Predlog ustava Evropske unije predvia spajanje tri stuba EU, s tim to se
u odreenim delovima zajednike spoljne i bezbednosne politike zadrava
meuvladin karakter, a posebno u oblasti bezbednosne politike.

TRI STUBA EVROPSKE UNIJE

EVROPSKE ZAJEDNICE PRVI STUB

Osnov prvog stuba ine Jedinstveno trite, Carinske unije, Ekonomska i
monetarna unija i politike i EU.
Evropske zajednice imaju za cilj da omogue :
ekonomski razvoj
visok nivo zapoljavanja
socijalnu zatitu
jednakost mukaraca i ena
konkurentnost
zatitu ivotne sredine
podizanje nivoa i kvaliteta ivota
ekonomsku i socijalnu saradnju
Nadnacionalni karakter Evropske zajednice ogleda se u nezavisnosti njenih
organa i mogunosti veinskog odluivanja u svim organima.
Prilikom usvajanja pravnih propisa Evropske zajednice Komisija ima pravo
inicijative, u Savetu se glasa uglavnom kvalifikovanom veinom, Evropski
Parlament ima aktivnu ulogu, a Sud pravde kroz presude daje jedinstveno
tumaenje komunitarnog prava.
Komunitarno pravo predstavljaju pravni propisi Evropskih zajednica i ono se
naziva Acquis communautaire (Tekovine zajednice).
Izvore komunitarnog prava moemo podeliti na:
1. primarne izvore prava osnivaki ugovori Evropske zajednice za ugalj i
elik, Evropske zajednice za atomsku energiju i Evropske ekonomske za
jednice, aneksi i protokoli, akti koji kompletiraju i modifikuju ugovore
(Jedinstveni evropski akt), ugovori o pristupanju itd.
2. sekundarne izvore prava - uredbe (regulations), directive (directives),
odluke (decisions), preporuke i miljenja (recommendations and opons) i dr.

3. sudske odluke Suda pravde.

4. meunarodne ugovore Evropske zajednice.
Komunitarno pravo ima i svoje nepisane izvore, a to su generalni principi
ko- munitarnog prava, obiajno pravo i generalni principi meunarodnog
prava. Namera je da Ustav zameni sve dosadanje ugovore i da postane
primarni izvor prava zajedno sa njegovim protokolima, Poveljom o
osnovnim pravi- ma, koja je sastavni deo Ustava, i Sporazumom Euroatom.

10

TRI STUBA EVROPSKE UNIJE

ZAJEDNIKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA

DRUGI STUB
Zajednika spoljna i bezbednosna politika ima meuvladin karakter. Ona je
uvedena Ugovorom o EU (Mastriht) i ima za cilj da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku drava lanica, kako bi EU mogla jedinstveno da deluje na
spoljnopolitikom planu.
Ugovor o EU navodi pet glavnih ciljeva ove politike:
da uva zajednike vrednosti i osnovne interese Unije
da obezbedi sigurnost Unije
da sauva mir i doprinese meunarodnoj bezbednosti
da promovie meunarodnu saradnju
da razvija demokratiju i vladavinu prava, ukljuujui i ljudska prava
Evropska unija u okviru ove politike usvaja zajednike strategije za odnose
sa dravama i meunarodnim organizacijama, rezolucije, deklaracije i
druga dokumenta o spoljnopolitikim i bezbednosnim pitanjima unutar Unije
i na globalnom planu.
Drave lanice su zadrale pravo veta to znai da se odluke u ovoj oblasti
mogu doneti samo jednoglasno. Sva dokumenta i odluke iz ove politike ne
spadaju u komunitarno pravo i Sud pravde nema nadlenost da odluuje o
njima.
Savet ministara i Evropski savet su nadleni za voenje ove politike, dok
se Komisija i Evropski parlament samo obavetavaju i u kreiranju te politike
mogu uestvovati na ogranien nain (Parlament moe postavljati pitanja,
davati preporuke Savetu i on odrava godinju debatu o implementaciji ove
politike).
Ugovorom iz Amsterdama je znaajno unapreeno institucionalno
organizo- vanje ove politike uvoenjem funkcije visokog predstavnika Unije
za spolj- nu politiku koji je ujedno i generalni sekretar Saveta (uestvuje u
kreiranju, pripremi i sprovoenju odluka Saveta, u ime Saveta moe da
pregovara sa drugim zemljama i meunarodnim organzacijama).
Predlog Ustava EU predvia uvoenje ministra spoljnih poslova Unije koji
bi objedinio funkciju visokog predstavnika za spoljnu politiku i komesara za
spoljne odnose. Ministar bi imao mandat da deluje samo u sluaju
jednogla- snosti drava lanica. Ovaj predlog je imao za cilj da osnai ulogu
EU kao globalnog faktora.

TRI STUBA EVROPSKE UNIJE

11

SARADNJA U OBLASTI PRAVOSUA I UNUTRANJIH POSLOVA

TREI STUB
Saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova predstavlja trei stub EU
i uvedena je Ugovorom o Evropskoj uniji.
Ona obuhvata:
sudsku saradnju izmeu drava lanica EU u civilnim i krivinim predmetima
carinsku i policijsku saradnju.
U ovaj stub su ulazile i politike azila, imigracija i viza, ali su ove politike komunitarizovane Ugovorom iz Amsterdama i prebaene u prvi stub EU.
Ciljevi ove saradnje jesu:
uspostavljanje bezbednosti na teritoriji EU
borba protiv rasizma i netrpeljivosti prema strancima, terorizma, trgovine
ljudima, krivinih dela protiv dece, trgovine drogom i orujem, korupcije i
prevare.
Razliiti pravni instrumenti su stvarani kao nain njenog kreiranja, kao to
su: preduzimanje zajednikih akcija, zauzimanje zajednikih stavova i
donoe- nje odluka i sporazuma.
Pravne instrumente Savet donosi jednoglasno. Ugovor iz Nice uvodi mogunost glasanja kvalifikovanom veinom za odreena pitanja iz ovog stuba,
koja su komunitarizovana ugovorom iz Amsterdama, kao to su sloboda
kre- tanja lica i odreeni aspekti saradnje u oblasti pravosua.
Savet ima odluujuu ulogu, dok Komisija ima pravo inicijative. Evropski
par- lament ima konsultativnu ulogu i to samo u odreenim sluajevima.
Ugovor iz Amsterdama ponovo je ustrojio saradnju u oblasti pravosua i
unu- tranjih poslova i za cilj postavio uspostavljanje teritorije EU kao
teritorije slo- bode, bezbednosti i pravde za sve graane Unije. Na
inicijativu nekih drava lanica on uvodi engensku teritoriju sa ciljem
uspostavljanja potpune slobode kretanja graana na teritoriji EU.
Predlog Ustava Evropske unije predstavlja novi korak, jer vri komunitarizaciju treeg stuba, ime njime obuhvaeni pravni propisi dobijaju nadnacionalni karakter.
Ustav potuje i sledee principe :
supsidijarnost i potovanje razliitih pravnih sistema
solidarnost u politici zajednice u vezi sa viznim reimom, azilom i politikom

imigracije
uzajamno priznavanje graanskih i krivinih presuda.

INSTITUCIJE

Institucije EU u mnogo emu nude potpuno nova i originalna reenja

organi- zovanja i naina odluivanja. To je rezultat injenice da je EU vie
od proste konfederacije drava, ali manje od federalne drave.
Kako uskladiti nadnacionalni (zajedniki) interes Unije sa nacionalnim
(pose- bnim) interesima drava lanica?
U EU to je razreeno kroz zajednike institucije na koje su drave lanice
prenele deo svoga suvereniteta jasno odreujui ta je nadnacionalni a ta
meuvladin karakter Unije.

Evropski savet jeste organ koji okuplja predsednike drava, odnosno

vlada lanica EU. Postoji od 1967. godine a formalno je utemeljen kao
organ EU 1986. godine Jedinstvenim evropskim aktom (Single European
Act). elnici drava ili vlada zemalja Unije sastaju se najmanje dva puta
godinje (sasta- nak na vrhu) i zajedno sa predsednikom Evropske komisije
raspravljaju o bitnim pitanjima EU i daju politiki podsticaj daljim
aktivnostima.

Uz Evropski savet tri najvanije institucije EU jesu:

Savet (ministara) Evropske unije predstavlja drave
lanice; Evropski parlament predstavlja graane;
Evropska komisija nezavisno politiko telo koje zastupa zajedniki
interes Unije.

Ove tri ustanove ine institucionalni trougao koji moe da deluje samo ako
sve tri institucije blisko sarauju i imaju poverenja jedne u druge.
U sluaju nesporazuma i nesprovoenja odluka, uvar prava i poslednji tuma propisa jeste Sud pravde.

INSTITUCIJE

13

Ostale ustanove EU jesu :

Finansijski sud Uspostavljen 1977. godine, kontrolie zakonitost i pravilnost zajednikih prihoda i trokova i obezbeuje dobro finansijsko upravljanje evropskim budetom. Sud ini petnaest lanova imenovanih na est
godina a sedite mu je u Luksemburgu.

Evropski ombudsman institucija moderatora koji posreduje izmeu graana i evropske vlasti. Uspostavljen je 1992. godine. Parlament bira
Ombud- sman na mandat od pet godina.

Ekonomski i socijalni komitet savetodavni organ iji rad prethodi usvajanju smernica za ekonomske i socijalne oblasti. Ima 222 lana koje
imenuju vlade zemalja lanica na etiri godine.

Komitet regiona savetodavni i reprezentativni organi lokalnih i

regionalnih samouprava Unije. Ima 222 lana i svi su poslanici na lokalnom
nivou. Ko- mitet se konsultuje po pitanjima regionalne politike, zatite
ivotne sredine, obrazovanja, saobraaja.

Centralna evropska banka nezavisni finansijski organ koji uspostavlja i

odreuje ekonomsku i monetarnu politiku Unije. Banka je osnovana 1998.
godine da bi uvela evro i upravljala njim. Banka upravlja zvaninim rezervama zemalja evro zone i emisijom novanica.

Evropska investiciona banka finansijska institucija stvorena 1958. godine Rimskim sporazumom. Uloga banke je da doprinese ostvarenju ciljeva
Unije finansiranjem projekata i ulaganja koji tee evropskim integracijama,
uravnoteenom razvoju i ekonomskoj koheziji.

14

INSTITUCIJE

SAVET (MINISTARA) EVROPSKE UNIJE

Uloga:zakonodavno telo EU u kome su predstavljene drave lanice
lanovi:po jedan ministar iz svake drave lanice
Predsedavanje: sistem rotacije na svakih est meseci
Sedite:Brisel (sastanci u aprilu, junu i oktobru) i Luksemburg
Internet:

Savet je glavni organ odluivanja u EU. Ranije je nazivan Savetom ministara, ali se najee jednostavno kae Savet.

Savet je predstavniko telo drava lanica i sastancima Saveta prisustvuje

po jedan ministar iz svake nacionalne vlade.

Ovo telo usvaja, samostalno ili sa Parlamentom, evropske zakone i budet,

usklauje glavne smernice ekonomskih politika drava lanica, zakljuuje
meunarodne sporazume, odreuje spoljnu politiku i zajedniku
bezbednost i usklauje saradnju izmeu sudskih instanci i nacionalnih
policija iz oblasti kaznene politike.

Predsedavajui Saveta se menja svakih est meseci po utvrenom redosledu. Predsedavajui Saveta, uz komesara za spoljne poslove i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, ine (evropsku) Trojku.

Sednice Saveta se zakazuju na inicijativu predsedavajueg, drave lanice

ili Komisije.

Savet moe da glasa na vie naina. Kada glasa prostom veinom, za

kvorum je potrebno 13 predstavnika. Meutim, ovaj nain glasanja se retko
koristi.

INSTITUCIJE

15

Po pravilu, Savet najee glasa kvalifikovanom veinom. Ovaj nain

odluivanja podrazumeva da svaka drava prilikom glasanja ima odreen
- ponderisan glas i to:

Nemaka, Francuska, Italija i Velika Britanija po29 panija i Poljska po27 Holandi
Austrija i vedska po10 Danska, Irska, Slovaka, Finska i Litvanja po7 Luksembu

Ukupno321

Prag kvalifikovane veine je 232 glasa (72,3%). Uz veinu koju glasanjem

odreuju drave lanice, kvalifikovanu veinu, takoe, mogu initi predstavnici najmanje 62% stanovnitva EU. O nekim, tano odreenim pitanjima
zajednika spoljna i bezbednosna politika, policijska i pravosudna saradnja
odluke se donose iskljuivo jednoglasno, na osnovu prethodnog usaglaavanja.

Savet zaseda u Briselu i Luksemburgu, a sednice nisu otvorene za javnost.

Savet nema izvrne i upravne organe odluke Saveta sprovode organi
dra- va lanica. Rad Saveta pomau Komitet stalnih predstavnika
(COREPER), radne grupe (ima ih oko 300) i Generalni sekretarijat.

INSTITUCIJE

16

EVROPSKI PARLAMENT

Uloga:zakonodavno i savetodavno telo u kome su neposredno predstavlje- ni graa

Sastav:parlamentarne grupe svrstane po politikom a ne nacionalnom kri- terijum
lanovi: poslanici neposredno birani na izborima svakih pet godina
Sedite:
parlament zaseda svakog meseca u Strazburu i dodatno u Briselu
Internet:

Evropski parlament je jedino neposredno izabrano telo EU.

Parlament, u ovom trenutku, ima 732 poslanika. Poevi od 1979. godine,
graani Unije svoje predstavnike biraju na neposrednim optim izborima
svakih pet godina. Raspodela mesta u Parlamentu oslanja se na dva kriterijuma: proporcionalnost izmeu broja biraa i broja njihovih predstavnika i
osiguranje predstavljanja najmanjih drava lanica.
Parlament obino zaseda u Strazburu svake druge nedelje u mesecu.
Njegovih 17 odbora, u kojima se pripremaju plenarne sednice, kao i sluba
Generalnog sekretarijata, nalaze se u Briselu i Luksemburgu.
Vremenom su se nadlenosti Evropskog parlamenta poveavale i sada se
mogu podeliti na zakonodavne, budetske, politike i kontrolne.
Parlament je naslednik Zajednike skuptine Evropske zajednice i u
poetku je njegova delatnost bila mahom savetodavna. Uvoenjem novih
procedura u donoenju zakona saradnje i saglasnosti (Jedinstveni
evropski akt, 1986. godine), saodluivanja (Mastriht 1992. godine) i
njegovim proirenjem (Amsterdam 1997.godine) znatno su proirene
moi i prava Parlamenta.
U postupku saodluivanja Parlament dobija potpuno jednaku mo odluivanja kao i Savet, to je mnoge podsetilo na federalni sistem sa dva doma
(u takvoj konstrukciji bi Parlament predstavljao donji dom i glas graana, a
Savet gornji dom i glas drava lanica). Znaajno je da Parlament mora biti
konsultovan i za zakonske predloge u oblastima koje su u iskljuivoj nadlenosti Saveta (u vezi sa drugim i treim stubom).

Zajedno sa Savetom, Parlament odreuje godinji budet Unije, moe da

odbije izvetaj o budetu za prethodnu godinu i ima poslednju re u
odobra- vanju trokova.

INSTITUCIJE

17

Parlament ima vanu ulogu u imenovanju Komisije i neposredno odobrava

imenovanje predsednika Komisije, a potom i njenih lanova. Dvotreinskom
veinom glasova Parlament moe da izglasa nepoverenje Komisiji.
Parlament moe postavljati pitanja (usmeno i pismeno) lanovima Komisije
i Saveta. Graani EU mogu da upuuju peticije Parlamentu.
Predsednik Parlamenta bira se na dve i po godine. On predsedava
sednica- ma, predstavlja institucije i potpisuje dokumenta usvojena na
osnovu proce- dure saodluivanja. Njemu pomau 14 potpresednika,
generalni sekretar i sedam generalnih direkcija.

Uporedna tabela raspodele mesta u Parlamentu kakva je bila

do proirenja 2004, postojei raspored sa 25 drava lanica i
oekivani raspored nakon proirenja 2007. godine kada e biti
27 drava lanica EU.

18

INSTITUCIJE

EVROP

Uloga:izvrni organ EU, stara se o sprovoenju ugovora, predlae zakone

lanovi: 25 komesara, svaka drava lanica daje po jednog lanaposla- Odlika: po
Internet:

Komisija je jedna od kljunih institucija EU. Komisija ima 25 lanova

svaka drava lanica ima po jednog komesara koji su izabrani na period od
pet godina. Komesari se biraju na osnovu dogovora meu dravama
lanicama i postavlja ih Parlament Unije.
Komisija u svom radu ima potpunu politiku nezavisnost. Kako je njena
uloga da titi interes EU kao celine, ona ne sme biti pod uticajem nijedne
drave lanice. Komisija je u velikoj meri i finansijski samostalna, to joj
omoguava dodatnu nezavisnost u delovanju.
Kao izvni organ, Komisija mora da obezbedi sprovoenje propisa i
direktiva koje su doneli Savet i Parlament (kontrolna uloga). Ukoliko utvrdi
da se ugovori ne primenjuju, Komisija moe da se obrati Sudu pravde.
Komisija je telo koje ima monopol inicijative, odnosno ona predlae nove
zakone EU. Ona, takoe, moe da se u bilo kom trenutku i na bilo kom
nivou ukljui i pomogne pri postizanju dogovora u Savetu i Parlamentu.
Konano, Komisija predstavlja Uniju prema spolja, posebno u oblasti
spoljne trgovine gde jedino ona moe biti predstavnik EU. Pregovara o
zakljuenju meuna- rodnih ugovora sa treim drvama i meunarodnim
organizacijama. Velika ovlaenja ima u pogledu sprovoenja politike
konkurencije.
Komisija je neposredno odgovorna Parlamentu koji je postavlja i koji ima
mo da joj izglasa nepoverenje.
Komisija odluke donosi prostom veinom, a sednice su po pravilu
zatvorene za javnost.

INSTITUCIJE

19

SUD PRAVDE

kontrola primeme i tumaenje prava zajednice

Uloga:
Pravni osnov: ugovor o Evropskoj uniji, Ugovor o EZ, Statut suda pravde
Sastav:po jedan sudija iz svake zemlje lanice i osam nezavisnih sudija
Nain rada:zasedanje u veima ili punom sastavu; odluke se donose prostom vein
Internet:

Sud pravde nadgleda potovanje prava u tumaenju i primeni osnivakih

ugo- vora i akata drugih institucija i organa Unije. Sud ima poslednju re u
odnosu na zakonodavstvo (prvi stub) zajednice. Osnovan je 1952. godine i
zajedno sa Prvostepenim sudom (osnovanim 1989. godine) ini pravosue
EU.
Sudije imenuju zemlje lanice na period od est godina. Sudije su, po pravilu, ugledni pravnici, zavidne strunosti i, to je posebno vano, garantovane
nezavisnosti. Sudije potom izmeu sebe biraju predsednika Suda sa trogodinjim mandatom.
Zadatak nezavisnih tuilaca je da u odnosu na svaki predmet podnose
nepri- strasne i nezavisne pravne analize.
Sud zaseda u manjim veima (tri do pet sudija) i po potrebi u punom
sastavu (plenumu). Odluke se donose prostom veinom glasova. Sednice
su zatvo- rene za javnost.
Za razliku od Prvostepenog suda, koji prima tube fizikih i pravnih lica,
Sud pravde se bavi sluajevima krenja ugovora, potovanjem postupaka
odlui- vanja, kao i neposrednim tubama protiv organa zajednice i drava
lanica. Po pravilu Sud procesuira kroz sledee postupke:
Tuba za ponitaj omoguava neposredno sudsko preispitivanje pravnih
akata organa zajednice.
Tuba zbog povrede ugovora ispituje sluajeve krenja zakonodavstva
Unije od strane drava lanica.
Tuba zbog nedelovanja organa EU podnosi se kada organi EU propuste da preduzmu odreenu aktivnost, a bili su u obavezi da deluju.
Tuba zbog neizvrenja pokree se protiv drava lanica kada one ne
sprovode ili nepravilno sprovode zakonodavne propise EU
Postupak donoenja odluka o prethodnom pitanju oblik saradnje sa
sudovima drava lanica u predmetima koji se pred njima vode a tiu se
zakonodavstva zajednice.

PROCES DONOENJA ODLUKA U EVRO

Postupci:
Pravni
okvir:
Mesto
odluke:
Kontrola:

Osnovni postupak, konsultovanje, saglasnosti i

saodluivanje
Ugovor iz Mastrihta o Evropskoj uniji, Ugovor iz
Amsterdama, Ugovor iz Nice
Evropski savet, Evropski parlament, Savet EU,
Komisija Sud pravde

Postupci donoenja odluka u EU su veoma sloeni i u mnogo emu izvorni

i posebni. Razlog lei u injenici da se na pitanju odluivanja prelamaju
neki od kljunih odnosa unutar Unije: podela nadlenosti izmeu Unije i
drava lanica, odnos izmeu pojedinih institucija unutar zajednice i konano proirenje zajednice koje je zahtevalo i zahteva promene u postupcima
odluivanja.
Nedostatak izriite procedure odluivanja u Uniji nadometen je sistemom
postupaka na osnovu kojih organi i institucije Unije donose odluke.
Posebno su vani oni postupci odluivanja kojima se donose zakoni
obavezujui za zemlje lanice i graane Unije nadnacionalno
zakonodavstvo.
To su:
Osnovni postupak
Postupak konsultacija
Postupak saglasnosti
Postupak saodluivanja
Osnovni postupak najstariji nain odluivanja, datira od 1957. godine
re je o odluivanju Saveta bez uea Evropskog parlamenta. To su i dalje
veoma vane odluke (npr. privredni odnosi sa inostranstvom) i, po pravilu,
Savet samo obavetava Parlament o odluci.
Postupak konsultacija u primeni je od 1980. godine i unosi novi
element u proces donoenja odluka, a to je obavezna konsultacija
Parlamenta oko odreenih pitanja (u oblasti policijske i sudske saradnje,
prilikom izmene ugovora, graanstva EU, svih oblika diskriminacije, viza i
imigracione politike, kao i poljoprivrede i ribarstva). Savet, u donoenju
odluka, nije obavezan da prihvati stav Parlamenta, ali je obavezan da
saeka zavretak procesa konsulatacije.
Postupak saglasnosti osnaen je 1986. godine pojaava poziciju
Evrop- skog parlamenta dajui mu zakonodavnu ulogu. Re je o pitanjima

kao to su zakljuenje Sporazuma o pridruivanju, osnivanje fondova,

jedinstveni izborni sistem, neki bitni meunarodni ugovori. Sutina je da
Savet ne moe

PROCES DONOENJA ODLUKA U EVROPSKOJ UNIJI

21

da usvoji odluku bez prethodne saglasnosti Parlamenta (kod nekih odluka

potrebna je prosta, a kod nekih apsolutna veina EP). Ukoliko Parlament
odbije nacrte odreenih pravnih akata, smatra se da oni nisu usvojeni.
Postupak saodluivanja uveden 1992. godine postaje sve vie
karakte- ristian nain usvajanja odluka u Uniji. Ovim postupkom Savet i
Parlament se izjednaavaju u svojim zakonodavnim ovlaenjima, to
donekle smanjuje demokratski deficit koji od poetka prati EP.
Pojednostavljeno: nema odluke dok se obe institucije ne usaglase i nau
kompromisno reenje. Odnos Sa- veta i Parlamenta u ovom postupku lii
na dvodomni parlamentarni sistem.
Bez obzira na razliite postupke odluivanja, neke stvari su zajednike za sve:
Metod odluivanja u Uniji obeleen je uskom saradnjom Saveta, Parlamenta i Komisije.
Glavni predlaga i inicijator mahom svih zakonskih reenja jeste
Komisija. Na osnovu raznih podsticaja i ideja, ali i na osnovu moguih
zahteva Saveta i Parlamenta, Komisija preuzima inicijativu kod
zakonodavnih postupaka.
Glavni zakonodavac EU jeste Savet. Naelno, nema odluke bez ovog
mo- nog tela koji ine predstavnici drava lanica. Meutim, poslednjih
dvade- set godina uoljivo je nastojanje da se u zakonodavni proces to
vie ukljui Parlament. Vrhunac tog trenda manifestuje se u metodu
saodluivanja gde nema odluke bez prethodnog kompromisa Saveta i
Parlamenta.
Izbor postupka odluivanja ukoliko to nije precizno odreeno je od kljunog znaaja: jednom izabrani postupak (saglasnost, saodluivanje, kvalifikovana veina...) naknadno se ne moe menjati nekim drugim. To je
trenutak kada inicijatori i predlagai moraju znati odnose snaga i interesa u
Savetu i Parlamentu i u skladu sa tim izabrati metod odluivanja. Veoma je
bitno da se izabere najoptimalniji postupak: prvo, da bi predlog proao i
drugo, taj izbor uticae na odluku Suda pravde koji nadgleda da li su
potovani postu- pci donoenja odluka. Moe se nabrojati 38 modaliteta
odluivanja u Savetu sa mogunostima uestvovanja Parlamenta.
Predmet zakonodavstva su pre svega uredbe, direktive i odluke. Izglasane i usvojene uredbe, direktive i odluke potpisuje Predsednitvo Saveta, a
u sluaju saodluivanja predsednik Evropskog parlamenta. One se potom
objavljuju u Slubenom listu EZ.

Proirenjem Unije sve su glasnija i upozorenja da postojei, mukotrpno

graeni i veoma komplikovani sistemi odluivanja doseu do granice
bola i da je reforma u ovoj izuzetno vanoj oblasti neophodna.

EVROPSKE POLITIKE PARTIJE

Uloga:
Specinosti:
Ugovorna
osnova:
Organizacija:

neposredno predstavljanje graana Unije u

Parlamentu
transnacionalne, povezane po ideolokim
kriterijumima Ugovor o Evropskoj zajednici,
Ugovor iz Nice
Kongres, uprava ili savet stranke, predsednitvo i
generalni sekretarijat

Evropske politike partije jesu nadnacionalni stranaki savezi ideoloki i

programski bliskih partija drava lanica EU. lanovi evropskih stranaka
nisu fizika lica ljudi ve nacionalne partije: to su partije partija. Kljuna
uloga im je neposredno predstavljanje graana Unije u Evropskom
parlamentu.

One su nastale spajanjem nacionalnih stranaka istih osnovnih ideolokih

usmerenja. Meutim, taj spoj ne predstavlja novu hijerarhijsku ravan one
postoje paralelno sa nacionalnim nivoom a nacionalne stranke zadravaju
svoju punu autonomiju. Socijaldemokratska partija Evrope, na primer, ni na
koji nain nije via ili nadreena nekoj od nacionalnih partija socijaldemokrata; ona predstavlja njihov savez na evropskom nivou.

Iako kriterijumi nisu precizno odreeni, da bi stranka dobila status

evropske, neophodno je da ispuni nekoliko uslova:
- Evropski kriterijum: stranka bi trebalo da se bavi evropskim temama
(pro-evropski stav ne mora biti dokazivan);
- Demokratski kriterijum: stranka mora da uvai naela demokratije sadrane

u Ugovoru, da potuje ljudska prava i pravnu dravu;

- Kriterijum uea u politikim raspravama na evropskom nivou: partija bi
trebalo da osnuje politiku grupu u Evropskom parlamentu ili da uzme
uee u nekoj od postojeih frakcija u Parlamentu;
- Kriterijum reprezentativnosti: stranka mora da ispuni jedan od dva uslova

(I) da preko evropski, nacionalno ili regionalno izabranih predstavnika

bude zastupljena u najmanje 1/3 drava lanica (II) da je na poslednjim
evropskim izborima dobila u 1/3 drava lanica najmanje 5% glasova.

EVROPSKE POLITIKE PARTIJE

23

Partije svoj statut podnese na uvid Savetu. Po svojoj unutranjoj strukturi,

evropske stranke su veoma sline nacionalnim politikim partijama imaju
kongres, upravu, izvrni odbor, sekretarijat Pitanje finansiranja evropskih
stranaka jo nije reeno ali je namera da ono bude dvojako: delom iz
sopstvenih izvora (najmanje 25%), a ostalo u odnosu na broj izabranih
poslanika za EU.

Raspored politikih stranaka u EP prema broju poslanika

Evropska narodna stranka
EPPDemohriani Partija evropskih
ED
socijalista
PES
Savez demokrata i liberala za
ALDE
Evropu Evropska federacija
GREENS- zelenih Evropska jedinstvena
EFA EUL- levica
NGL IND- Evropa za nezavisnost i
DEM UEN demokratiju Unija za Evropu
NA
nacija Neopredeljeni
(nezavisni) poslanici

U Evropskom parlamentu postoji sedam stranakih grupacija i osma grupacija nezavisnih poslanika:
Evropska narodna stranka Demohriani (ENS DH) nazivaju ih
naj- veim Evropljanima Evrope. Osnovani su 1976. godine kao
udruenje 12 demohrianskih stranaka iz sedam drava lanica EZ.
Redovni lanovi ENS
- DH su iskljuivo stranke iz drava EU. U okviru ove grupacije nalaze se
sve najvee evropske demohrianske i konzervativne stranke. Zalau se
za federalno ujedinjenje i stvaranje Saveznih drava Evrope, razvoj

evropske odbrambene politike, borbu protiv organizovanog kriminala (268

poslanika).

24

EVROPSKE POLITIKE PARTIJE

Partija evropskih socijalista (PES) ovo je po jaini druga grupacija u

Evropskom parlamentu. Kao savez su osnovani 1974. godine a od 1992.
godine se konstituiu u PES. Socijalisti se zalau za socijalnu i politiku ravnopravnost, proirenje EU, uz ve tradicionalne ciljeve leve opcije: borba
protiv nezaposlenosti i dograivanje sveobuhvatne evropske politike u oblasti zapoljavanja. Takoe, PES podrava to vee ukljuivanje graana EU
u politiki ivot i odluivanje unutar Unije (200 poslanika).
Savez demokrata i liberala za Evropu (SDLE) osnovani su sredinom
sedamdesetih, a decembra 1993. godine svoju federaciju su preimenovali u
Evropsku liberalnu, demokratsku i reformsku stranku (ELDR), a 2004. godine reformisali su se u pan-evropsku politiku grupaciju pod nazivom SDLE.
Trea po snazi frakcija u Evropskom parlamentu koja se u svojim programskim smernicama zalae za federalni ustav EU, slobodno delovanje
mehani- zma trine konkurencije, kao i (demokratski) kontrolisano
zakonodavstvo u oblasti azila i imigracija. lanovi SDLE mogu biti stranke
iz zemalja koje nisu lanice Unije (88 poslanika).
Evropska federacija zelenih (EFZ) okuplja ekoloke alternativne stranke
iz svih drava lanica Saveta Evrope. Upravo ta razuenost je i razlog
teeg formiranja zajednikih stavova unutar ove grupacije. Nastali su 1993.
godine a zalau se uz uobiajene ekoloke ciljeve i za proirenje EU na sve
zemlje Evrope, ukidanje NATO i stvaranje pan-evropskog sistema
bezbednosti (42 poslanika).
Evropska jedinstvena levica (EJL) Grupacija koju ine 17 komunistikih
i socijalistikih stranaka. Program je tradicionalno leviarski sa naglaskom
na socijalnoj pravdi, kritici liberalnog kapitalizma i protivljenju preuzimanja
amerikog modela (41 poslanik).
Evropa za nezavisnost i demokratiju (END) frakcija stranaka koje imaju
izuzetno suverenistiki pristup Uniji. U programu se zalau protiv bilo kakve
centralizacije zajednice i najvei su kritiari briselske administracije ali i gotovo svih ostalih zajednikih institucija (37 poslanika).
Unija za Evropu nacija (UEN) okuplja evro-skeptike ali ne tako radikalne
kao END-e. Protive se federaciji i zalau za Evropu suverenih nacija (27
poslanika).
Preostalih 29 mesta u sazivu koji e trajati do 2009. godine zauzimaju
neopredeljeni poslanici i stranke.

EVROPSKE POLITIKE PARTIJE

Zastupljenost politikih partija u Evropskom parlamentu po

strankama i dravama.

25

UNUTRANJE TRITE I ETIRI SLOBO

Unutranje jedinstveno trite Evropske unije stvoreno je 1. januara 1993.

godine i ono obuhvata podruje bez unutranjih granica na kome su
obezbeeni slobodno kretanje lica i promet robe, usluga i kapitala. Ono
predstavlja sr EU. Jedinstveno trite je stvorilo 2,5 miliona novih radnih
mesta od 1993. godine i doprinos od 800 biliona evra. Uklanjanje
nacionalnih ogranienja je omoguilo da 15 miliona Evropljana ode u neku
drugu zemlju da radi ili da uiva svoju penziju. Proizvodi iz drava lanica
imaju trite od 483 milona potroaa, ime se pospeuje konkurentnost,
obaraju cene i ojaavaju pozicije evropskih kompanija na globalnom
tritu.

SLOBODA KRETANJA ROBA

U osnovi Evropske zajednice su ekonomske integracije, i prva od aktivnosti
Zajednice bilo je ukidanje carinskih dabina i ogranienja na uvoz i izvoz
roba izmeu drava lanica.
Carinska unija
Pod Carinskom unijom podrazumevamo ukidanje carinskih dabina i koliinskih ogranienja za proizvode koji cirkuliu izmeu drava lanica EU i
prihvatanje od strane svih drava lanica zajednike carinske tarife prema
treim zemljama.
Carinska unija je stvorena 1. jula 1968. godine za industrijske proizvode, a
1. januara 1970. godine za sve ostale proizvode. Stvaranjem zajednike carinske tarife EU je dobila prvi direktni finansijski izvor i nadlenost u pogledu
pregovaranja i zakljuivanja ugovora vezanih za carinske propise sa treim
zemljama i meunarodnim organizacijama.
Teritorija Carinske unije u principu se poklapa sa teritorijom EU. U pogledu
prekomorskih teritorija raznih drava lanica ne postoji jedinstveno pravilo i
Savet ministara pojedinano donosi odluke u svakom konkretnom sluaju.

Druge teritorije koje imaju specijalni status mogu zakljuiti posebne

ugovore, kao to je to uradio Monako, koji predstavlja deo carinske unije.

UNUTRANJE TRITE I ETIRI SLOBODE U EVROPSKOJ UNIJI

27

Stvaranjem jedinstvenog trzita poetkom devedesetih izvrena je kodifikacija svih propisa koji se odnose na upravljanje carinama pod nazivom Carinski pravilnik u Zajednici to znai da svaki proizvod koji ulazi na teritoriju
EU mora da ispuni statistike i sanitarne formalnosti, i da dobije pravo na
ulazak na osnovu komunitarnih pravila.
Mere koje imaju isto dejstvo kao carinske dabine
Ugovorom iz Rima propisane su zabrane svih mera koje imaju isto dejstvo
kao carinske dabine na uvoz i izvoz unutar jedinstvenog trita (takse,
novane globe i sl.). Nije bitan iznos, naziv, vrsta, ve da ona pogaa robu i
da utie na njenu cenu.
Unutranji fiskalni propisi svake drave lanice ostaju u nadlenosti drava
i nisu zabranjeni osim u sluaju kada dovode do diskriminacije u odnosu
na proizvod koji dolazi is neke druge zemlje lanice. Fiskalna optereenja
proizvoda koji dolaze iz neke druge zemlje lanice ne smeju da budu vea
od onih koji optereuju iste nacionalne proizvode.
Mere koje imaju isto dejstvo kao kvantitativna ogranienja
Kvantitativna ogranienja na uvoz i izvoz su postepeno nestala tokom
tranzicionog perioda, ali su mere koje imaju isti efekat kao i kvantitativna
ogranienja ostale u raznim formama i predstavljaju oblik protekcionizma
nacionalnih privreda u dravama lanicama.
Svi trgovinski propisi koji mogu da na direktan ili indirektan, aktuelan ili potencijalan nain ugroavaju trgovinu unutar Zajednice smatraju se merama
koje imaju isto dejstvo kao kvantitativna ogranienja.

28

UNUTRANJE TRITE I ETIRI SLOBODE U EVROPSKOJ UNIJI

SLOBODA KRETANJA LJUDI I SLOBODA RADA

Korisnici slobode kretanja su graani Unije koji imaju dravljanstvo neke od
drava lanica.

Sloboda kretanja ljudi

Slobodakretanja
podrazumeva
pravo
graaninaEUdaseslobodnokreeunutar teritorije EU i da ima slobodan
pristup zaposlenju u svim dravama lanicama. Prvenstveno se ova
sloboda odnosila na radnike koji bi trebalo da doprinesu brem
ekonomskom razvoju da bi se, poetkom 90-ih godina i stvaranjem EU kao
politike integracije, ova sloboda proirila i na ostale kategorije
stanovnitva. Ovo se odnosi i na lanove porodice radnika koji nisu
dravljani drava lanica EU.
Sloboda kretanja daje graanima EU sledea prava:
- pravo da graanin Unije moe bez diskriminacije na nacionalnoj
osnovi pristupiti nekoj profesionalnoj aktivnosti;
- omoguavanje uslova za pristojan boravak;
- pravo na iste socijalne i poreske povlastice kao domai dravljani;
- pravo na normalan smetaj (pravo da prenese sve svoje stvari bez carinjenja);
- pravo na zapoljavanje lanova porodice;
- pravo dece da studiraju.
U odreenim sluajevima drave lanice mogu da odbiju ulazak odreenih
lica u cilju zatite javnog poretka, bezbednosti i zdravlja. Sud pravde EU
veoma restriktivno tumai ove izuzetke ne dozvoljavajui dravama da ih
zloupotrebe.

Sloboda rada
Sloboda rada predstavlja jedno od osnovnih prava i sloboda u Uniji, garantovana Ugovorom, Socijalnom poveljom i Poveljom o osnovnim pravima.
Jedan je od osnovnih elemenata Jedinstvenog trita i obuhvata: pravo na

rad, pravo na smetaj, odnosno na osnivanje preduzea, pravo pruanja i

primanja usluga.

UNUTRANJE TRITE I ETIRI SLOBODE U EVROPSKOJ UNIJI

29

Sloboda profesije se odnosi na vrenje svih delatnosti osim poslova u

javnoj administraciji (poslovi u vojsci, policiji, diplomatiji, finansijama,
sudstvu), dok poslove u transportu, zdravstvu, obrazovanju itd. mogu da
obavljaju i dravljani drugih drava lanica.

Sloboda pristupa poslu

Zabranjen je svaki oblik diskriminacije kao to je zabrana davanja prednosti
domaim dravljanima pri zakljuivanju ugovora, direktna i indirektna diskriminacija u pogledu administrativnih procedura (npr. posebna procedura za
dravljane drugih drava), odreivanje kvota za svoje dravljane itd.
Pravo na slobodu zaposlenja trenutno je ogranieno novim lanicama,
osim Kipru i Malti. Period tranzicije moe trajati od dve do sedam godina, u
zavisnosti od zemlje.

Princip zabrane diskriminacije na poslu

Zabranjena je svaka direktna diskriminacija u pogledu plate, drugih
plaanja i svih drugih beneficija i uslova rada. Zabranjeni su svi ugovori o
radu, kole- ktivni ugovori koji sadre diskriminatorske klauzule. Radnik iz
druge zemlje ima pravo i na sva dodatna plaanja koja primaju nacionalni
dravljani.
Takoe, dravljani druge drave lanice imaju pravo na sindikalne
aktivnosti, glasanje i pravo da budu birani na pozicije u administraciji
preduzea.

Jednakost tretmana mukaraca i ena

Ovo predstavlja jedan od osnovnih prava evropskog graanina,
garantovano Ugovorom i Poveljom o osnovnim pravima usvojenom 2000.
godine u Nici.
U poetku se ograniavalo samo na jednakost u plaanju, ali se veoma
brzo proirilo i na sve ostale sfere.

Sud pravde je sankcionisao direktnu diskriminaciju (npr. otputanje ene

zbog trudnoe), ali i indirektnu (npr. nejednako plaanje radnika zaposlenih na neodreeno vreme i onih na odreeno gde su veinom zastupljene
ene).

30

UNUTRANJE TRITE I ETIRI SLOBODE U EVROPSKOJ UNIJI

U pogledu ogranienja ove slobode, drave imaju mogunost da zadre

zakone kojima se regulie zatita ena u sluaju trudnoe ili porodiljskog
odmora. Promovisana je jednakost ansi, naroito u poslovima u kojima
nisu zastupljene ene. Meutim, Sud pravde je vodio rauna da uslovi koji
se postavljaju omogue realizaciju te jednakosti, a ne da automatski daju
prednost enama, to bi predstavljalo diskriminaciju mukaraca.

SLOBODA PRUANJA USLUGA

Pod slobodom pruanja usluga podrazumeva se mogunost da graani EU
slobodno pruaju usluge i van granica svoje drave, a da pri tome ne budu
diskriminisani u pogledu pristupa profesiji zbog svog dravljanstva.
Uslugom se smatra svaki obavljeni posao u okviru samostalne, proizvodne,
poljoprivredne ili slobodne privredne delatnosti.
Zbog poveanja znaaja sektora usluga u ekonomskom razvoju, Evropska
komisija je izradila nacrt Direktive Volkentajn (Volkestein) kojom se
predvia vea liberalizacija usluga. Ovom Direktivom je predvieno da se
preduzea koja pruaju usluge oporezuju na osnovu propisa drave u kojoj
imaju sedite, a ne drave u kojoj pruaju usluge.
Ovakvo reenje je izazvalo oprene reakcije u evropskoj javnosti i predstavlja jedan od razloga za odbijanje Ustava u Francuskoj.

SLOBODA KRETANJA KAPITALA

Kapital predstavlja veoma vaan faktor za proizvodnju i uspostavljanje
jedin- stvenog trita i njegova slobodna cirkulacija mora biti obezbeena
isto kao i slobodan protok radne snage, promet roba i usluga.
Meutim, zbog mogunosti da se liberalizacijom prometa kapitala ugroze
ekonomska i monetarna politika drava lanica, autori Ugovora su bili
veoma oprezni i postavili su princip progresivne liberalizacije. lanovi koji
su regu- lisali ovu oblast propisivali su manje obavezujua pravila za drave
od onih koja su se odnosila na ostale slobode. Pravila su se odnosila na

postepeno uklanjanje restrikcija u prometu kapitala i tekueg plaanja

meu dravama lanicama.

UNUTRANJE TRITE I ETIRI SLOBODE U EVROPSKOJ UNIJI

31

Ovaj proces se odvijao u dve etape: najpre usvajanjem vie direktiva, a

zatim, nakon usvajanja Jedinstvenog evropskog akta (1987) kojim je bilo
predvieno stvaranje Jedinstvenog trita, usvojena je Direktiva kojom se
uspostavljaju pravila o slobodnom kretanju kapitala, dozvoljene restrikcije i
usklaivanje prometa kapitala sa treim zemljama.
Stvaranjem ekonomske i monetarne Unije ugovorom iz Mastrihta (1992) dat
je veliki podstrek daljoj liberalizaciji prometa kapitala, koja je u potpunosti
dostignuta uvoenjem jedinstvene valute evra.

Sud pravde je imao veliku ulogu u stvaranju jedinstvenog trita. On je svojim ekstenzivnim tumaenjima odredaba Ugovora i prava EU, koji se
odnose na etiri slobode, doprineo broj liberalizaciji kretanja roba, ljudi,
kapitala i usluga. Presudama Suda pravde usvajani su principi u trgovini,
proirivane nadlenosti Zajednice, poveavana uloga institucija EU,
otklanjane nacional- ne restrikcije itd., to je doprinelo stvaranju
Jedinstvenog trita.

POLITIKE EVROPSKE UNIJE

Pod pojmom politike EU podrazumevamo aktivnosti koje preduzimaju institucije EU samostalno ili u saradnji sa dravama lanicama u cilju reavanja
odreenih pitanja ili problema.
Politike koje se nalaze u Prvom stubu EU mogu biti:
politike u iskljuivoj nadlenosti EU (poljoprivredna politika, konkurencija,
monetarna politika za zemlje koje su uvele evro, zajednika trgovinska
politika, carinska politika, zatita biolokih resursa mora)
politike sa podeljenom nadlenou (zatita ivotne okoline, transport,
zatita potroaa, proirenje, socijalna poltika)
politike saradnje (kultura, mediji, sport)
Tri najznaajnije zajednike politike EU jesu:

ZAJEDNIKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA

Zajednika poljoprivredna politika zauzima posebno mesto u evropskoj konstrukciji. Ona je najvei korisnik budeta EU (45%) i predstavlja prvu zajedniku politiku Evropske zajednice/EU. Ona je simbolizovala jedinu pravu
politiku integracija.
Zajednika poljoprivredna politika uspostavljena je 1962. godine i imala je
za cilj da:
povea produktivnost u poljoprivredi unapreenjem tehnikog razvoja,
racionalizuje poljoprivrednu proizvodnju,
povea ivotni standard licima zaposlenim u poljoprivredi,
stabilzuje trita, garantuje snadbevanje,
uspostavi razumne cene za poljoprivredne proizvode.
Kljuni element ove politike jeste postojanje zajednikog trita poljoprivrednih proizvoda koje proizvodi posledice kako na unutranjem (komunitarnom) tako i na svetskom planu. Brisel odreuje jedinstvene cene poljoprivrednih pro-izvoda, regulie subvencije u proizvodnji i prodaji razliitih
proizvoda, preuzima mere za skladitenje i otkup poljoprivrednih proizvoda
i rukovodi finansiranjem poljoprivrede. Aktivnosti EU u oblasti poljoprivrede

se finansiraju iz posebnoh fonda Evropski fond za razvoj i garancije u

poljoprivredi (EFRGP).

POLITIKE EVROPSKE UNIJE

33

U cilju zatite poljoprivrede EU uvoene su subvencje na izvoz i prelevmani

na uvoz poljoprivrednih proizvoda u razmeni izmeu EU i treih zemalja.
Tako su cene poljoprivrednih proizvoda iz treih zemalja u EU bile vee u
odnosu na cene tih proizvoda u ostalim zemljama i zbog takve politike EU
je bila esto na udaru kritike, naroito od strane SAD i Svetske trgovinske
organizacije.
Poljoprivredna politika je pretrpela znaajne promene 1992, 1999. godine
(tzv. Agenda 2000) i 2003. godine nacrtom Ugovora o evropskom ustavu
predvieno je da zajednika poljoprivredna politika pree iz iskljuive
nadlenosti EU u domen podeljenih nadlenosti izmeu drava lanica i
EU.

POLITIKA KONKURENCIJE
Politika konkurencije ima za cilj da uspostavi i ouva sistem koji e
omoguiti slobodnu konkurenciju unutar jedinstvenog i otvorenog trita
EU.
Regulisanje ove oblasti poiva na dve vrste pravnih propisa:
a) pravila koja su usmerena na preduzea:
zabrana zakljuivanja trgovinskih ugovora koji imaju za cilj da neposredno
ili posredno utvruju kupovne ili prodajne cene ili druge uslove razmene;
ograniavaju ili kontroliu proizvodnju, plasman, tehniki razvoj ili
investicije, dele trite ili izvore snadbevanja; primenjuju nejednake
uslove na iste poslove sa razliitim poslovnim partnerima stavljajui ih na
taj nain u nejednak konkurentski poloaj i uslovljavajui sklapanje
ugovora prihvatanjem dodatnih obaveza, koje po svojoj prirodi i
trgovakim obiajima nemaju veze sa predmetom ugovora;
zabrana zloupotrebe dominantnog poloaja koji bi mogao da ugrozi
razmenu izmeu drava lanica i propise koji se odnose na prethodnu
kontrolu spajanja preduzea;
b) pravila koja su usmerena na drave lanice.
Ona se mogu podeliti u dve grupe:
1. pravila koja se odnose na javna preduzea i druga preduzea koja imaju
specijalna ili ekskluzivna prava i

2. ona koja se odnose na dravnu pomo.

34

POLITIKE EVROPSKE UNIJE

Evropska komisija ima velika ovlaenja u pogledu rukovoenja ovom

politi- kom. Ona se javlja kao nezavisni organ koji moe da preduzima
razne akcije prema preduzeima u cilju podsticanja konkurentnosti,
sankcionisanja anti- konkurentske aktivnosti i spreavanja zloupotrebe
dominantnog poloaja. U tom cilju Komisija daje dozvole za spajanje
preduzea, propisuje novane kazne, sprovodi istrage prema preduzeima i
pokree sudski postupak pred Prvostepenim sudom.
Konkurencija nije sama sebi cilj, ona je veoma vaan nain za realizaciju
ciljeva iz Ugovora: dostizanje eljenog nivoa konkurencije koji e omoguiti
veu efikasnost i ekonomski napredak Unije.

MONETARNA POLITIKA
Osnovni cilj monetarne politike EU jeste odravanje stabilnosti zajednike
valute evra, visoka stabilnost cena, uravnoteen i postojan razvoj
privrednog ivota sa visokim nivoom zaposlenosti.
Stvaranje ekonomske i monetarne unije (1. januara 1999) i uvoenje jedinstvene valute predstavlja vrhunac ekonomske integracije EU.
Uvoenje jedinstvene valute evra imalo je za cilj otklanjanje monetarnih
kole- banja koja su oteavala funkcionisanje zajednikog trita, kao i
ojaavanje pozicije EU na globalnom tritu.
U cilju efikasnog sprovoenja monetarne politike EU i kontrole stabilnosti
evra, osnovana je Evropska centralna banka sa seditem u Frankfurtu.
Jedinstvenu valutu su prihvatile sve drave lanice EU, osim Danske,
Velike Britanije i vedske.
U cilju efikasnosti Evropske monetarne unije usvojeni su Pakt stabilnosti
i Lisabonska strategija. Pakt stabilnosti odreuje dozvoljene budetske
deficite drava lanica. Lisabonska strategija utvrdila je da Uniju pretvori
u najkonkurentniji i najdinaminiji ekonomski prostor na svetu ekonomski
prostor koji je sposoban da postigne trajni privredni rast sa vie boljih
radnih mesta i jaom socijalnom integracijom. Lisabonskom strategijom
predvia se realni rast od 3% i poveanje stope zaposlenosti sa 61% na
70% do 2007. godine.

35

Predlog ustava EU koji su na referendumima u maju 2005.

godine odbili graani Francuske i Holandije predvia niz izmena u
odnosu na funkcionisanje evropskih institucija. Izmeu ostalih i sledee:
Predsednik Evropskog Saveta bi se birao kvalifikovanom veinom
na period od dve i po godine bez prava reizbora;
Predsenik Komisije bi se birao prostom veinom glasova u
Evropskom parlamentu. Njega ili nju bi predlagao Evropski savet na
osnovu rezultata glasanja u Parlamentu;
Uspostavila bi se funkcija ministra spoljnih poslova EU. On ili ona
bi istovremeno bili i potpresednik Komisije i lan Saveta;
Povelja o osnovnim pravima postala bi sastavni deo ugovora;
Evropska unija bi dobila status pravnog lica;
Evropskom parlamentu bi bila data vea zakonodavna snaga i
ira budetska ovlaenja;
Proirio bi se princip odluivanja kvalifikovanom veinom u
Evropskom savetu;
Omoguilo bi se jasnije odreivanje odnosa prava i odgovornosti izmeu

Unije i drava lanica;

Nacionalni parlamenti bi dobili znaajniju ulogu u obezbeivanju
primene naela supsidijarnosti (podele nadlenosti izmeu
drava lanica i Unije).

PROIRENJE

Proirenje EU jedno je od kljunih pitanja od koga zavisi budunost Starog

kontinenta. S jedne strane, proirenje nudi istorijsku mogunost da se
okonaju vetake podele koje su razdvajale i razdvajaju Evropu. S druge
strane, nad politikom proirenja neprestano lebdi pitanje gde su granice
Evrope i kako ih odrediti?
Proirenje ima politiki, ekonomski i kulturni znaaj. Politiki, jer irenjem
Evrope iri se i prostor mira i stabilnosti i time poveava i bezbednost
Kontinenta. Ekonomski, jer se proirenjem stvara ogromno trite koje u
ovom trenutku ima 483 miliona potroaa sa izraenom kupovnom moi
i ogromnim potencijalima. Kulturni, jer se ruenjem unutranih granica
i slobodnim kretanjem ljudi iri evropski kulturni prostor ija je sutina u
slaganju razliitosti, razmeni ideja i boljem razumevanju.
Od nastanka, 1957. godine kada je osnivaju Francuska, Nemaka, Italija,
Belgija, Holandija i Luksemburg, zajednica je imala pet proirenja:
1973 Velika Britanija, Irska i Danska
1981 Grka
1986 panija i Portugalija
1995 Austrija, vedska i Finska
2004 Kipar, Malta, Poljska, eka, Slovaka, Slovenija, Maarska,
Estonija, Letonija i Litvanija.
Sve do poslednjeg i najveag proirenja, sam proces proirenja je bio
jednostavniji. Do 2004. godine sve zemlje koje su se pridruile Uniji bile su
deo ireg zapadnoevropskog modela (kapitalistike trine privrede, jake
demokratske institucije, lanstvo u vojnim i politiki savezima).
Poslednje, i po mnogima najvanije, proirenje uvelo je u Uniju i drave
koje su, doskora, bile sa druge strane gvozdene zavese s potpuno
razliitom politikom, ekonomskom i socijalnom organizacijom druva.
Pripreme koje moraju da izvre potencijalni lanovi su ogromne i zahtevaju
politiki i dru- tveni konsenzus i velike dugogodinje napore svih delova
drutva.
U unutranjim okvirima i sama Unija mora da prilagoava sopstvene
politike, finansije i procedure kako bi se pripremila za zajednicu koju ini 25
ili vie zemalja. Odgovor na ove izazove ponuen je na samitu EU u Berlinu

marta 1999. godine kada su utvreni budetski plafoni za sve oblasti

proirenja do

PROIRENJE

37

2006. godine. Uz to usledile su i sveobuhvatne reforme u odnosu na regionalnu, socijalnu i poljoprivrednu politiku. Takoe, prilagoeni su i postupci
odluivanja. Ipak, kljuni napor i dalje lei na zemljama kandidatima.
Svaka zemlja koja eli da bude punopravni lan EU, mora da ispuni tri
osno- vna kriterijuma za lanstvo koja su utvrena juna 1993. godine u
Kopenha- genu.
Principi iz Kopenhagena:
Postojanje stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava,

ljudska prava i potovanje i zatitu manjina;

Postojanje aktivne trine privrede koja je sposobna da izdri
pritisak konkurencije i delovanje zakona trita unutar Unije;
Sposobnost za preuzimanje obaveza koje proistiu iz lanstva,
odnosno usvajanje Acquis communautaire (Tekovine zajednice).
Ukoliko su ovi principi zadovoljeni, mogu otpoeti pregovori sa zemljom
kan- didatom. Unija je utvrdila veoma fleksibilan proces pristupanja
kandidata ra- zliitom brzinom u kome se svaka zemlja ocenjuje na osnovu
sopstvenih zasluga i moe biti primljena tek kada zadovolji sve obaveze
koje proistiu iz lanstva. Poslednje proirenje, kao i najava pristupanja
Rumunije i Bugar- ske, pokazuje da se mogu initi izuzeci i da se oni ine u
odnosu na strateke interese Unije.
Faze pristupanja EU su sledee:
Podnoenje zahteva za lanstvo
Savet prosleuje molbu Komisiji na zvanino miljenje
Komisija podnosi miljenje Savetu
Savet jednoglasno donosi odluku o poetku pregovora o lanstvu
Savet daje mandat predsedavajuem EU da predvodi pregovore
Savet jednoglasno usvaja smernice za stavove EU u pregovorima
Postepeno se otvaraju i zakljuuju pojedina poglavlja u pregovorima
Nacrt ugovora o pristupanju se usaglaava izmeu drava lanica EU
i zemlje kandidata
Ugovor o pristupanju prihvataju Evropski parlament (prosta veina) i Savet
(jednoglasno)
Drave lanice i zemlja kandidat zvanino potpisuju Ugovor o pristupanju
Drave lanice i zemlja kandidat ratifikuju Ugovor
Nakon razmene ratifikacionih instrumenata, drava kandidat postaje lanica
EU.

PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUIVAN

Proces stabilizacije i pridruivanja jeste kombinacija mera pomoi i uslova

koje moraju ispuniti zemlje jugoistone Evrope na putu prema EU. Sutina
je u pruanju jae podrke ali i u postavljanju veih politikih i ekonomskih
uslova u odnosu na pet drava regiona: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu,
Hrvatsku, Makedoniju i Srbiju i Crnu Goru.
Ove drave moraju da ispune neke (pred) uslove koji nisu bili postavljani
pred drave srednje i istone Evrope u postupku njihovog pribliavanja
Uniji. Re je o saradnji sa Sudom UN za ratne zloine na prostorima bive
Jugoslavije, i naglaenoj regionalnoj saradnji. Ti uslovi, pre svega potiu iz
injenice da se na ovim prostorima, posle raspada SFRJ, vodilo nekoliko
ratova to se duboko odrazilo na odnose meu novostvorenim dravama.
Stav EU je da ove drave, ukoliko ele pridruivanje i pristupanje, moraju
na delu, kroz blisku regionalnu saradnju, dokazati da prihvataju model
i vrednosti Unije: demokratiju, pravnu dravu, potovanje ljudskih prava i
trinu ekonomiju. Ovaj pristup se temelji, s jedne strane, na modelu koji
je upotrebljen za obnovu zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata, i
s druge strane, na politici koju je Unija usvojila prema zemljama srednje i
istone Evrope posle sloma komunizma 1989. godine.
Proces stabilizacije i pridruivanja je inicijativa koju je pokrenula Komisija
26. maja 1999. godine
Njemu su prethodili Roajomonski proces iz 1996. godine (primena
Dejtonskog sporazuma i projekti u oblasti civilnog drutva, ljudskih prava i
kulture). Aprila 1997. godine usvojen je model Regionalnog pristupa za pet
drava jugoistone Evrope i najvei deo uslova iz ovog modela prenet je u
Proces stabilizacije i pridruivanja.
PSP je po meri sainjen progresivan pristup koji uzima u obzir pojedinanu
situaciju u svakoj od ovih pet drava. On ukljuuje sledee:
Sporazume o stabilizaciji i pridruivanju: specifina vrsta ugovornih
odnosa koje EU nudi Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Hrvatskoj
i Srbiji i Crnoj Gori u zamenu za ispunjenje odreenih uslova;
Asimetrinu liberalizaciju trgovine;
Ekonomsku i finasijsku pomo, obraunsku pomo i potporu u
bilansnom plaanju;

PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUIVANJA (PSP)

39

Humanitarnu pomo izbeglicama, povratnicima i drugima kojima je

ona potrebna;
Saradnju u podruju pravosua i unutranjih poslova;
Razvoj politikog dijaloga.
Cilj Procesa stabilizacije i pridruivanja jeste potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. Re je o ugovornom odnosu izmeu EU i svake
od pet drava. Sporazum je prilagoen svakoj od zemalja to omoguava
da neke drave u procesu pribliavanja Uniji napreduju bre od drugih.
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) sadri devet oblasti:
1. Politiki dijalog
2. Regionalna saradnja
3. Slobodno kretanje roba
4. Kretanje radnika, osnivanje preduzea, pruanje usluga i kretanje kapitala
5. Usklaivanje pravnih propisa pridruene drave i njihovo sprovoenje
6. Saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova
7. Politika saradnja
8. Finansijska saradnja
9. Institucionalna saradnja.
Proces sprovoenja SSP (u sluaju SCG) nadgledaju tri organa: Savet za
stabilizaciju i pridruivanje (zaduen za sprovoenje sporazuma); Odbor za
stabilizaciju i pridruivanje (pomono telo Saveta) i Parlamentarni odbor koji
e se sastajati najmanje jednom godinje i koji e initi predstavnici
nacional- nog parlamenta (u naem sluaju Parlamenta SCG) i Evropskog
parlamenta. Njegova uloga je savetodavna.
Od drava u regionu SSP su potpisale Makedonija (aprila 2001) i Hrvatska
(oktobra 2001).
U redosledu poteza, Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju se potpisuje posle pozitivne ocene Studije o izvodljivosti koju su Srbija i Crna Gora dobile u
prolee 2005. godine. Posle njegove ratifikacije i stupanja na snagu, sledi
sprovoenje koje e se dogaati pod budnim okom organa zaduenih da
nadziru i kontroliu postupak pridruivanja.
Nakon ispunjenja uslova iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, dravu
kandidata oekuje podnoenje molbe kandidature za pristupanje Uniji.
Posle toga poinje proces pregovora o pristupanju koji, u ovom trenutku,
predsta- vljaju pregovaraki korpus od trideset jednog poglavlja .

10

REGIONALNA POLITIKA, FONDOVI I PROGR

Regionalna politika EU ima za cilj jaanje ekonomske i socijalne

povezanosti i smanjivanje razlika meu regionima unutar EU.
Njeni osnovni instrumenti jesu strukturni i kohezioni
fondovi. Strukturni fondovi EU jesu:
Evropski fond za regionalni razvoj (EFRR) predstavlja najznaajniji
strukturni fond. Obezbeuje finansijsku pomo za razvoj siromanih
regiona; finansira izgradnju infrastrukturnih objekata; pomae unapreenje industrijskih kapaciteta; razvoj malih i srednjih preduzea;
obezbeuje zatitu ivotne okoline i dr.
Evropski fond za razvoj i garancije u poljoprivredi (EFRGP) Iz tog fonda
se finansiraju agrarne mere; pomo poljoprivrednicima, sve aktivnosti koje

se preduzimaju u okviru zajednike poljoprivredne politike (subvencije,

prelevmani, otkup poljoprivrednih proizvoda).
Evropski fond za socijalni razvoj (EFSR) Iz njega se finansiraju
aktivno- sti EU u oblasti zapoljavanja i socijalne politike. Ima za cilj da
pospei regulisanje socijalnih pitanja (smanjenje nezaposlenosti,
zapoljavanje hendikepiranih, zabrana diskriminacije, unapreenje
profesionalnih kvali- fikacija).
Finansijski instrument za pomo ribarstvu (FIPR) Slui za
finansiranje projekata iz oblasti ribarstva i za poveanje proizvodnje i
poboljanje kvaliteta u sektoru ribarstva.
U okviru strukturnih fondova postoje etiri inicijative Evropske zajednice:
1. INTEREG inicira finansiranje projekata za razvoj prekogranine,
transnacionalne i meuregionalne saradnje
2. LIDER + inicira finansiranje projekata ruralnog razvoja lokalnih
zajednica
3. URBAN inicira finansiranje razvoja gradova ili delova grada koji su
socijalno i ekonomski nerazvijeni
4. EQUAL doprinosi borbi protiv diskriminacije na tritu rada i
unapreenju ljudskih resursa.

Finansiranje projekata kroz strukturne fondove vri se u okviru tri cilja:

Cilj 1 odnosi se na razvoj zaostalih regiona, odnosno podruja EU gde je
bruto nacionalni proizvod per capita manji od 70 % proseka u EU

REGIONALNA POLITIKA, FONDOVI I PROGRAMI EVROPSKE UNIJE

41

i regioni sa manje od osam stanovnika po 1 km2 (oblasti Austrije,

Finske i vedske). Najvie sredstava iz fondova koristi se u okviru
ovog cilja.
Cilj 2 odnosi se na oblasti sa strukturnim problemima kao to su seoska
podruja sa negativnim razvojem, ribarska podruja, oblasti sa
slabom industrijalizacijom, zaostale gradske oblasti, kao i oblasti sa
velikom nezaposlenou.
Cilj 3 odnosi se na modernizaciju sistema obrazovanja i zapoljavanja.
Kohezioni fond ima za cilj da pomogne manje razvijenim zemljama
lanica- ma Evropske unije. To se pre svega odnosi na deset novih lanica,
kao i na Grku, paniju, Irsku i Portugal. Pomae investicije u
infrastrukturne projekte i projekte zatite ivotne okoline.
Pored navedenih fondova postoje i predpristupni fondovi kao to su PHARE,

ISPA i SAPARD koji, pre svega, finansiraju poljoprivredni i ruralni razvoj drava kandidata, kao i sektore zatite ivotne sredine, saobraaja i druge
privredne sektore. Ovi fondovi e uskoro biti ukinuti i zamenjeni
jedinstvenim fondom IPA (Instrument of Pre-Accession) koji predvia
finansijsku po- mo dravama kandidatima za period od 2007. do. 2013.
godine. U okviru tog fonda drave su podeljene na drave kandidate i
drave potencijalne kandidate (u koje spada i SCG) to podrazumeva
razliit finansijski tretman.

Programi EU
Evropska unija iz svog budeta finansira veliki broj programa iji su korisnici
graani drava lanica EU, ali odreeni broj programa moe biti otvoren
za graane treih zemalja. Ovi programi se odnose na oblast kulture,
obrazovanja, razvoju nauke i tehnologije, zatitu potroaa itd.
Skuptina Srbije i Crne Gore e uskoro ratifikovati okvirni sporazum izmeu
SCG i EZ kojim e naim graanima biti dostupni sledei programi EU: Borba protiv diskriminacije, Borba protiv iskljuenosti iz drutva, program za
po- drku potroake politike, program delovanja Zajednice za podsticanje
rada tela koja funkcioniu na evropskom nivou i za podrku posebnim
aktivnostima u oblasti obrazovanja i obuke, program delovanja Zajednica
za podsticanje aktivnog evropskog graanstva, Delovanje zajednice u
oblasti javnog zdra- vlja, Kultura, Carine, Program Dafne 2, eContent Plus,
eLearning, Erasmus Mundus, Program Fiscalis, Jednakost polova,
Program Hercules, Inteligent Energy Europe, Life, Leonardo Da Vinci 2,
Program Marco Polo, Media Plus, Safer internet plus, esti RTD okvirni
program, Socrates 2, Youth.

Kljuni datumi evropskih integracija

1946. * 19. septembar
Britanski premijer Vinston eril u uvenom govoru u Cirihu poziva na osnivanje Sjedinje-

nih drava Evrope.

1948. * 7-10. maj
Haki kongres: vie od hiljadu predstavnika iz 20 evropskih zemalja trai nove forme
sadnje u Evropi i osnivanje Saveta Evrope.

1949. * 5. maj
Osniva se Savet Evrope ije e sedite biti u Strazburu.
1950. * 9. maj

Robert uman, ministar inostranih poslova Francuske, u poznatom govoru predlae

da Francuska i SR Nemaka osnuju zajednicu za ugalj i elik. U spomen na ovaj govor, 9.
maj se obeleava kao Dan Evrope. Iste godine Francuska predlae i osnivanje zajednike

evropske armije.
1951. * 18. april
U Parizu est zemalja Belgija, Francuska, SR Nemaka, Italija, Luksemburg i Holandija

stvaraju Evropsku zajednicu za ugalj i elik. estorica potpisuju i ugovor o

osnivanju Evropske odbrambene zajednice (EOZ) ali je francuski parlament odbio da
ratifikuje ovaj sporazum.

1957. * 25. mart

U Rimu est zemalja potpisuju Ugovore o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ)

i Evropske zajednice za atomsku energiju (Euroatom).

1959. * 21. jul
Pod pokroviteljstvom Velike Britanije sedam drava Britanija, Austrija, Danska, Norveka,

Portugal, vedska i vajcarska stvaraju Evropsku zonu slobodne trgovine (EFTA).

1963. * 14. januar

Na konferenciji za tampu general de Gol, predsednik Francuske, stavlja veto na prijem

Velike Britanije u EEZ. U Parizu potpisan Nemako-francuski ugovor o prijateljstvu.
1965. * 8. april

Sporazum o spajanju izvrnih organa tri evropske zajednice: Zajednice za ugalj i elik,
Evroatoma i EEZ.
1966. * 28. januar
Potpisivanjem Luksemburkog kompromisa okonana je kriza EZZ. Povratak na kon-

senzus u sluajevima vitalnih nacionalnih interesa.

1968. * 1. jul
Stvaranje carinske unije i uvoenje zajednike spoljne carine.

1972. * 22. januar

Potpisan ugovor o pristupanju Danske, Velike Britanije, Irske i Norveke Evropskoj
zajedni- ci. U septembru, Norveani se na referendumu izjanjavaju protiv pristupanja EZ.
1978. * 6-7. jul
Na sastanku u Bremenu, Evropski savet donosi odluku o stvaranju evropskog monetarnog

sistema (EMS) i evropske monetarne jedinice.

1979. * 7-10. jun

Odrani prvi neposredni izbori za 410 mesta Evropskog parlamenta.

1981. * 1. junuar
Grka postaje deseta drava lanica EZ.
1984. * 17. jun

U tutgartu Evropski savet potpisuje Sveanu deklaraciju o Evropskoj uniji.

1986. * 1. januar
panija i Portugal postaju lanovi EZ (12 lanica).

1987. * 1. jul
Jedinstveni evropski akt stupa na snagu.
1989. * 9. novembar

Sruen Berlinski zid. U junu odrani trei neposredni izbori za Evropski parlament.
1990. * 19. jun
Potpisan engenski sporazum. Oktobra iste godine ujedinjene dve Nemake.

1991. * 9-10. decembar

U Mastrihtu Evropski savet prihvatio tekst Ugovora o stvaranju EU.
1992. * 2. maj

Sporazum o stvaranju Evropskog ekonomskog prostora.

1995. * 1. januara
Finska, Austrija i vedska postaju lanice Unije. U martu stupa na snagu engenski

sporazum i na unutranjim granicama Unije ukidaju se pasoke kontrole.

1996. * 28. februar
Rusija postaje lan Saveta Evrope.

1997. * 16-17. jun

Potpisan Ugovor iz Amsterdama.

1998. * 3. novembar
U Strazburu poinje sa radom Jedinstveni evropski sud za ljudska prava.
1999. * 1. januar
Stupa na snagu Ekonomska i monetarna unija. U junu se odravaju peti neposredni izbori

za Evropski parlament.
2000. * 7. decembar
Proklamovana Povelja EU o osnovnim pravima.

2001. * 26. februar

Potpisan Ugovor iz Nice, Irci odbili da ratifikuju taj sporazum.
2002. * 1. januara
Evro puten u opticaj. Evropski savet pozvao 10 drava kandidata da se pridrue EU.
2003. * 10. jul

Zavren tekst evropskog Ustava.

2004. * 1. maj
Kipar, eka, Estonija, Maarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija
postali lanice Evropske unije. Odrani esti izbori za EP.

2005. * 29. maj

Na referendumu, Francuzi odbacili Ustav EU.

Asocijacija za evropske integracije (AEI) je nevladina, nezavisna i neprofitabilna organizacija, koja okuplja novu generaciju strunjaka iz oblasti evropskog
prava, kao i drugih strunjaka neophodnih za to bre punopravno ukljuenje
Srbije i Crne Gore u Evropsku Uniju.
lanovi Asocijacije za evropske integracije diplomci su Visokih evropskih
studija organizovanih u saradnji Univerzitetskog evropskog centra (CEU)
Univerziteta u Nansiju i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Asocijacija je osnovana poetkom 2004. godine u Beogradu i do sada je ponudila projekte:
Evropa pre mature
Nacrt zakona o zapoljavanju invalida
Seminari o EU i ljudskim pravima
Mediji u tranziciji

Delikt miljenja dvadeset godina posle