UNIVERZITETSINGIDUNUM

FAKULTETZATURISTIKIIHOTELIJERSKIMENADMENT
BEOGRAD

Seminarskiradizpredmeta:
PRAVOIINSTITUCIJEEVROPSKEUNIJE

Tema:ISTORIJSKIKONTEKSTSTVARANJAEVROPSKE
UNIJE

Mentor:Student:
Doc.drGordanaIli
Mr.IvaKneevi

Beograd,mart2009.

MilicaGavrilovi366/2005

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________

SADRAJ
UVOD...........................................................................................................................3
1.EVROPSKAUNIJAKAOREGIONALNAEKONOMSKAINTEGRACIJA.......4
1.1.POECISTVARANJAEVROPSKIHZAJEDNICA................................4
1.2.UMANOVADEKLARACIJAISTVARANJEEVROPSKEZAJEDNICE
ZAUGALJIELIK..........................................................................................5
1.3.EVROPSKAEKONOMSKAZAJEDNICA(EEZ)....................................8
1.4.EVROPSKAZAJEDNICAZAATOMSKUENERGIJU(EUROATOM)....9
1.5.UGOVOROSPAJANJUTRIEVROPSKEZAJEDNICE.........................9
2.KORENISTVARANJAEVROPSKEUNIJE..........................................................10
2.1.EFTAILUKSEMBURKAKONFERENCIJA..........................................10
2.2.TEMELJIIDEJEOEVROPSKOJUNIJITINDEMANSOVIZVETAJ...11
3. INSTITUCIONALNAREFORMAZAJEDNICE...................................................12
3.1.JEDINSTVENIEVROPSKIAKTIINSTITUCIONALNEPROMENE.....12
3.2.MASTRIKIUGOVOR................................................................................13
3.3.USTAVEVROPSKEUNIJE........................................................................15
ZAKLJUAK..............................................................................................................17
LITERATURA............................................................................................................18

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________

UVOD
Temu Istorijski kontekst nastanka Evropske unije izabrala sam uzimajui u obzir
injenicudajeEvropskaunija,satrenutno27zemaljalanica,veomamonaekonomskai
politika grupacija, odnosno regionalna integracija sa dugom i bogatom istorijom, od
svetskogznaaja.
UticajEvropskeunijenasvetskiekonomskirazvoj,odnosnonjenaekonomskamo,
ogledase,izmeuostalog,utome toobuhvataoko33%svetskeproizvodnje ioko40%
svetskogizvoza.TrebaistaiidajeEvropskaunijaprvitrgovacsveta,azauzimaimesto
znaajnogsvetskogizvoznikaiuvoznikausluga,kapitalaitehnologije.
Ciljsvakedrutvenezajednicejestvaranjeambijentazaprosperitetusvimsferama
drutvenog ivota. Osnovni preduslov ostvarivanja navedenog cilja je skladno
funkcionisanje ekonomije, za ta je neophodna pravilno koncipirana ekonomska politika.
StogaiEvropskaunija,kaoevropskazajednica,odsvognastankaposebnupanjupoklanja
integracijiikreiranjuzajednikepolitikeiproirivanjunadlenostiuekonomskojoblasti,sve
uciljupoveanjasvojeprivrednesnage,aposebnokonkurentskemoiuodnosunaSADi
Japan, sa kojima je u konstantnoj privrednoj utakmici, i naravno, u cilju ukupnog
prosperiteta. UovomradudaukratakpregledprocesanastankaEvropskeunijeinjenog
razvoja.

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________

1. EVROPSKAUNIJAKAOREGIONALNAEKONOMSKA
INTEGRACIJA

Idejaevropskihekonomskih,paipolitikihintegracijanijenova. Sapromenamana
globalnomplanu,kojesuusledilepozavretkuIiIIsvetskograta,aposleposebnorazvojem
politiki,vojnopaiekonomskibipolarnogsveta,stvorenisuuslovidasesanovimosnovama
pristupiprocesuevropskih,prvoekonomskih,apotomipolitikihintegracija.
Evropska unija (European Union) danas svakako predstavlja najznaajniju
meunarodnuorganizacijuregionalnogkaraktera.Tajznaajneproizilazisamoizekonom
ske snage koju poseduju drave lanice Evropske unije, kao i uticaja koje ona vri na
savremeneekonomskeodnosenaglobalnomtritu,veizprojekcijenjenogdaljegrastaito
kako u kvantitativnom pogledu, irenjem broja drava lanica, tako i u daljem snaenju
integracionihprocesakoji,perspektivno,ovusadadeiuremeunarodnuorganizaciju,mogu
dadefactodoveduustatussuigenerisdravnezajednice.
EU simbolizuje odnos prema oveanstvu i model drutva koji podrava
ogromnaveinanjenihgraana.Evropljanineguju svojebogatonasleevrednosti meu
kojimasuverauljudskaprava,drutvenasolidarnost,slobodnopreduzetnitvo,pravedna
podela plodova ekonomskog rasta, pravo na zatienu ivotnu sredinu, potovanje
kulturnih,jezikihiverskihrazliitostiiskladanspojtradicijeinapretka.

1.1. POECISTVARANJAEVROPSKIHZAJEDNICA

JasnaidejaevropskogujedinjenjasevidivekodKarlaVelikog. Onje uIXveku

stvorioprvupravuevropskudravu,ujediniviuistisistemteritorijedananjeFrancuske,
Nemake,Austrije, vajcarske,severneItalije,zemljeBeneluksa,Slovenije, eke,severne
panije. Takav sistem dravnosti je u razliitim oblicima trajao vie vekova, a franaka
dravaiSvetorimskocarstvosupostaleprviujediniteljiZapadne Evrope,iuzapadnim
Evropljanimatadugotrajnaintegracijastvorilajeoseajkulturnogzajednitva,kojiopstajei
danas,modavienegoikada.
PozavretkuIsvetskograta,reenedanedozvoledaseuasirataikadaponove,
mnogedravepoinjudarazmiljajuopolitikiujedinjenojEvropi.AustrijskigrofRihard
KoudenhoveKalergi je 1923. osnovao Panevropski pokret i 1926. godine je na prvom
Panevropskom kongresu odranom u Beu okupio brojne linosti iz sveta politike i
predloio po ugledu na stvaranje i uspeno funkcionisanje SAD, obrazovanje Sjedinjenih
EvropskihDrava.
FrancuskipremijerAristidBrijanjenasedniciDrutvanaroda1929.godinepredloio
formiranje federacije evropskih drava u cilju ekonomskog napretka i politikosocijalne
saradnje.BrojnipolitiariiekonomistisudobroprihvatiliBrijanovpredlog,takodamuje
Drutvo naroda naloilo da napie memorandum sa konkretnim projektom. On je 1930.
godinepredstaviodokumentkojijenazvaoMemorandumoorganizacijisistemaEvropske
federalne unije, ali je tada poetak Velike ekonomske krize gurnuo u stranu ideju o
ujedinjenojEvropi.Brijanovsunarodnik,politiarEduarErioje1931.godineobjavioknjigu
4

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
SjedinjeneEvropskeDrave,kakobipanjujavnostiponovousmeriokaidejievropskog
ujedinjenja.Meutim,njendaljirazvojpotpunojeprekinutusponomfaizmauNemakoj
kojijedoveodopoetkaDrugogsvetskograta.
Po zavretku Drugog svetskog rata, stvaranje nadnacionalne organizacije bilo je
potrebnoizpolitikihiekonomskihrazloga,pasesveeemogloutimiljenjedajenjeno
stvaranjejedininaindasespreedaljiratoviizmeuevropskihnaroda.Privredastarog
kontinentajeuratupretrpelavelikegubitkeproizvodnjajeskorostalaiivotnistandard
ljudijeznatnoopao.Velikibrojpolitiarajeverovaodaseprivredamoeobnovitisamo
stvaranjemzajednikogtrita,kojebipodstakloveukonkurenciju,usledegabidolodo
rastaproduktivnostiradaiivotnogstandarda.

1.2. UMANOVADEKLARACIJAISTVARANJEEVROPSKEZAJEDNICE
ZAUGALJIELIK(EZU)

Po zavretku Drugog svetskog rata, stvaranje nadnacionalne organizacije bilo je

potrebnoizpolitikihiekonomskihrazloga,pasesveeemogloutimiljenjedajenjeno
stvaranjejedininaindasespreedaljiratoviizmeuevropskihnaroda.Privredastarog
kontinentajeuratupretrpelavelikegubitkeproizvodnjajeskorostalaiivotnistandard
ljudijeznatnoopao.Velikibrojpolitiarajeverovaodaseprivredamoeobnovitisamo
stvaranjemzajednikogtrita,kojebipodstakloveukonkurenciju,usledegabidolodo
rastaproduktivnostiradaiivotnogstandarda.
Juna 1947. godine ministar spoljnih poslova SAD Maral (Marchall) predloio je
evropskimzemljamapomozanjihovuobnovuuiznosuod16milijardidolara.Ovajpredlog
je prihvatilo 16 zapadnoevropskih zemalja, pa je 1948. godine dolo do osnivanja
Organizacijezaevropskuekonomskusaradnju(OECE)kakobiselakeusmeravalasredstva
tzv. Programa za evropsku obnovu (Eoburopean Recovery Program), koji je poznat pod
nazivomMaralovplan.
UokviruovogprogramaSADsudodelilesumuod13,8milijardiposleratnihdolara,i
to 9/10 u obliku poklona i 1/10 u vidu zajmova. Ova sredstva omoguila su obnovu
evropskihzemalja,njihovprelazaknakonvertibilnost,apomoglasuiprocesintegracijeu
Zapadnojevropi.1
Zapadno evropska unija (ZEU) stvorena je 1948. godine u Briselu, sklapanjem
ugovora1947.godineizmeuVelkeBritanijeiFrancuskeozajednikojodbrani.Zatimje
usledilostvaranjeSevernoatlantskogpakta(NATO)1949.godineposleblokadeBerlinai
rastanapetostiusaveznikimodnosima.IzastvaranjaNatopaktastajaojeinteresSADza
postizanjemvrestabilnostiZapadneevropeukontekstuhladnogratateje1955.godineu
NATOukljuenaiSRNemaka.2
1

Nav. prema: Prof. dr Milorad Unkovi, Meunarodna ekonomija, Univerzitet

Singidunum, Beograd, 2008, str. 264
2

Nav. prema: Doc. Dr Gordana Ili- Gasmi, Pravo i institucije evropske unije, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2008, str. 10

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
Britanski premijer Vinston eril je 19. septembra 1946. godine naUniverzitetu u
Cirihu odrao govor koji po mnogima predstavlja prvi posleratni korak napravljen ka
evropskojintegraciji.Onjetomprilikomrekao:
Danaselimdavamgovorimoevropskojtragediji.(...)Postojijedanlekkojibimogao,akobi
biousvojenglobalnoispontanoodstranevelikeveineljudiumnogimdravama,poputudada
potpunopromenisituacijuidaceluEvropu,ilinjenveideo,uinislobodnomisrenomkaotoje
danasvajcarska.Kojijetopouzdanilek?Tojeobnovaevropskeporodice,ilionolikognjenogdela
kolikimoemoobnoviti,iobezbeivanjestrukturekojabijojomoguiladaiviumiru,sigurnostii
slobodi.MoramodanapravimonekuvrstuSjedinjenihEvropskihDrava.(...)Prvikorakuobnovi
evropskeporodicemorabitipartnerstvoFrancuskeiNemake.
Zahvaljujui erilovom govoru, u Hagu je 1948. godine odrana konferencija na
kojoj su prisustvovali brojni politiari i predstavnici vlada, ali i predstavnici raznih
graanskihudruenja.CiljkonferencijebilojeosnivanjeSavetaEvrope,ananjenomkrajuje
donet Statut Saveta Evrope. Statut je 5. maja 1949. godine u Londonu je potpisalo 10
evropskih zemalja Belgija, Danska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija,
Norveka, vedska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Ovim dogaajem, koji je poznatiji kao
Londonskisporazum,osnovanjeSavetEvrope.IakojeusamompoetkuSavetpokuaoda
utienaprodubljivanjepolitikesaradnjeizmeuzemaljalanica,njegovaosnovnafunkcija
svodila se na jaanje demokratije i potovanja ljudskih prava u njima. Politiki pretekst
konkretnim merama dalisu uvenigovor Vinstona erila, koji je odran 19. septembra
1946.godinenaMeunarodnojkonferencijiuenevi,nakojojjeusvojenaRezolucija"Poruka
evropljanima", kojom je ukazano napotrebu stvaranja Sjedinjenih Drava Evrope (poput
Sjedinjenih Amerikih Drava), odnosno politiki rad i delovanje italijanskog federaliste
AltijeriSpinelijaifrancuskogfunkcionalisteanMonea.
Utakvimokolnostima,francuskiministarinostranihposlovaRobertumanje9.maja
1950. godine (datum kojim se obeleava Dan Evropske unije) u Berlinu obrazloio ideju
ekonomske integracije evropskih drava. Osnovni principi te integracije utvreni su u
neposrednojsaradnjisaanMoneom,asastojeseodopredeljenja,shodnokojima:
integrisanaEvropaneebitistvorenaodjednom,vepostupnokrozjaanjesolidarnosti
dravalanica
staraneprijateljstvaFrancuskeiNemakebieprevazienakrozkoordiniraneakcijena
objedinjavanju privreda ovih drava, uz obaveznu otvorenost za pristupanje i ostalih
evropskihdrava
ostvarivanjuintegracionihciljevatrebapristupitiodmahitouoblastiproizvodnjeugljai
elika,takodaovaproizvodnjabudestavljenapodzajednikuupravu
procesiekonomskihintegracijaevropskihdrava,zasvojneposrednicilj,morajuimati
realnirastivotnogstandardastanovnitvainabazitogajaanjaosnovezajednitvau
Evropi
odluke zajednikih organa bie obavezne za drave lanice, uz obezbeenje njihove
prinudne sprovodljivosti, a sami organi e biti sastavljeni od nezavisnih lica, uz
uvaavanjeprincipajednakezastupljenosti
Na osnovu umanove deklaracije izraen je Pariski ugovor, kako je Ugovor o
Evropskoj zajednici za ugalj i elik nazivan u javnosti. Predstavljen je 18. aprila 1951, i
njegovimstupanjemnasnagu24.julasledeegodine,itonavremenskiperiodod50godina.
KaorukovodeeteloEZUosnovanajeVisokavlast,zaijegjeprvogpredsednikaizabran
anMone,idejnitvoracEZU,azaprivremenoseditejeizabranLuksemburg.Visokavlast
6

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
jeodrazelemenatasupranacionalnostiEZUionajejediniorgankojidonosipravneakte.
KaoprotivorgantomestvorenjeSavetMinistara,sastavljenodpredstavnikadravalanica,
kojiizraavameuvladinobliksaradnjeuEZU.Zajednikaskuptinajeorganokupljanja
predstavnika zemalja lanica, ije lanove biraju nacionalni parlamenti prema internoj
proceduri. Skuptina je imala savetodavnu ulogu, budetsku funkciju i administrativnu
kontrolu.Osnovanaje10.septembraistegodineizanjenogpredsednikajeizabranbelgijski
ministarspoljnihposlovaPolAnriSpak.SudpravdeEvropskeunije,ujednoizajednikiza
ostale kasnije formirane zajednice, je etvrta institucija osnovana Pariskim ugovorom.
Osnovan je sa ciljem dareava nesporazume koji bimogli nastatiunutar Zajednice i da
kontroliepotovanjepravnogsistemaZajednice.
EZUjeinilo6lanica,srcadananjeEUFrancuska,Nemaka,Italija,Holandija,
BelgijaiLuksemburg.IdejaanaMonea,podranaodstranefrancuskogmisnistraspoljnih
poslova Roberta umana je bila da se stavi pod nadnacionalnu upravu sva kontrola
proizvodnjeipotronjeelikaiuglja,buduidasubatobilimaterijalineophodnidase
proizvedeuglavnomsvoorujetogdoba.Naime,tokompostojanjaovezajednicedolojedo
stvaranjazajednikogijedinstvenogtritaugljaielika,zatimeleznerudeiproizvodaod
gvoa, a zahvaljujui merama ukidanja protekcionizma u oblasti cena, izvreno je i
znaajno ujednaavanje uslova poslovanja u ovoj oblasti u dravama lanicama ove
zajednice.Poredmeranaplanuzajednikepolitikeuproizvodnjiiplasmanuugljaielika,
promovisanjeiradnauvrivanjuslobodetrgovineuovimsektorima,zabranivladinih
novanih subvencija i slinih davanja, kvantitativnih ogranienja, diskriminacije izmeu
proizvoaa,kaoiotklanjanjadrugihogranienjakojabimogladadovedudopodeletrita.

1.3. EVROPSKAEKONOMSKAZAJEDNICA(EEZ)

Jo 1921. godine Belgija i Luksemburg su se udruili u ekonomsku uniju, a 5.

septembra1944. godinevlade zemaljaBeneluksasudonele odluku oosnivanjuCarinske
unijeBeneluksa.Shvatividasuprivredenjihovihzemaljapremaledabisamostalnomogle
da opstanu na svetskom tritu, voe zemalja Beneluksa su donele odluku o stvaranju
prisnijeekonomskeunijei1958.godineCarinskaunijaBeneluksajezamenjenaEkonomskom
unijomBeneluksa.OvaUnijajeomoguilapotpunuslobodukretanjaljudi,robe,uslugai
kapitala izmeu zemalja Beneluksa, kao i koordinaciju njihovih socijalnih i ekonomskih
politika.
Predsednik Zajednike skuptine EZU Pol Anri Spak je 1955. godine predloio
ekonomskuintegracijuzapadnoevropskihzemalja,pougledunatadanjuCarinskuuniju
Beneluksa.PovodomSpakovogpredlogauMesinije15.junaistegodinepoelakonferencija
zemalja lanica Evropske zajednice za ugalj i elik. Cilj konferencije, kojom je Spak
predsedavao, bila je priprema nacrta sporazuma koji bi omoguio nastanak Evropske
ekonomske zajednice (EEZ). Nacrt sporazuma je u maju 1956. predstavljen zemljama
lanicama i posle godinu dana pregovora, u Rimu su 25. marta 1957. godine potpisani
Rimskiugovori.Potojeproaopotvrivanjeuparlamentimazemaljapotpisnica,sporazum
je1.januara1958.godinestupionasnagu.
7

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
Osnovni cilj osnivanja Evropske ekonomske zajednice (od 1992. godine, Evropske
zajednice), bilo je uspostavljanje zajednikog trita izmeu drava lanica, unapreenje
njihovog privrednog razvoja i saradnje i podizanje ivotnog standarda stanovnitva. Za
ostvarivanjaovihciljevapredvienasudvaosnovnametoda:uspostavljanjeifunkcionisanje
zajednikog trita (uz afirmaciju naela slobode prometa robe, usluga i kapitala, kao i
kretanjaljudi)ipostepenogusklaivanjaikoordiniranjaekonomskihpolitikadravalanica.
Jedna od odredbi Ugovora onemoguila je jednostrano prekidanje sporazuma, i njegov
prekidbi,kaoisvakadrugaodlukaunutarEEZ,mogaobitiizdejstvovanjedinoveinskim
izglasavanjem. Za predsednika komisije Zajednice izabran je zapadnonemaki politiar
ValterHaltajn.
InstitucionalnastrukturaEEZpreuzetajeodEZUsaizuzetkomdajeumestoVisoke
Vlasti,centarnadnacionalnihovlaenjauEEZKomisija,alisamanjomnadlenounego
VisokaVlast.lanovikomisijevresvojezadatkenezavisnoinesmejutraitinitiprimati
uputstvaodbilokoje vlade ilidrugog organa. Centralno mestouodluivanju pripalo je
Savetu Ministara. EEZ je samostalni subjekt meunarodnog prava. EEZ poseduje najiru
pravnuiposlovnusposobnostusvakojdravilanici.UsluajusudskogpostupkaZajednicu
zastupaKomisija.UdomenumeunarodnihodnosaZajednicaimasposobnostzakljuivanja
meunarodnihugovorauoblastimakojesudefinisaneosnivakimUgovorom.

1.4. EVROPSKAZAJEDNICAZAATOMSKUENERGIJU(EUROATOM)

Evropskazajednicazaatomskuenergijuosnovanajesaciljemsaradnjedravalanica
u oblasti miroljubivog korienja atomske energije. EVROATOM je nastala kao drugi
produkt Rimskih ugovora. Njeno osnivanje je izvreno na insistiranje Francuske, koja je
eleladaseradistvaranjajakenuklearneindustrije,izvriintegracijanuklearnihpotencijala
zemaljalanicaEEZ.FrancuskiinenjerLujArmanjeizabranzanjenogprvogpredsednika.
EUROATOM takoe ima svojstvo pravnog lica. Osnivanje EUROATOM bilo je
podstaknuto potrebom razvoja zapadno evropske nuklearne industrije. Udruivanje je
omoguilo da lanice razmenjuju relevantne informacije, da se formira poseban patentni
sistem i osnuje nadnacionalna preduzea u oblasti proizvodnje i snabdevanja atomske
energije.GlavniorganisuistikaoikodEEZ.
ZemljeosnivaiEEZiEUROATOMimalesuviestrukeinteresezastvaranjemovih
dvejuzajednica.FrancuskajeeleladaspreidominacijuNemake,dokjeSRNemakau
osnivanju EEZ videla nain povrtka i nastupanja na meunarodnu scenu posle poraza i
izolacije.IstotakojeiItalijasagledalaprednostuestvovanjauosnivanjuzajednica.Belgija,
HolandijaiLuksemburgsuuZajednicividelereenjesvogproblema,izlazaksvojihmalih
privredanaglobalnotrite.

1.5. UGOVOROSPAJANJUTRIEVROPSKEZAJEDNICE

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
Unutarevropskihzajednicapostojalajesaglasnostokotogadaseovlaenjanjihovih
rukovodeih tela moraju poveati, ali postojalo je i neslaganje oko naina na koji bi to
poveanje bilo izvreno. Naime, Francuska se zalagala za poveanje ovlaenja Saveta
ministara Zajednike skuptine, dok su druge zemlje lanice smatrale da se jaanje
rukovodeih tela moe izvriti samo njihovom integracijom u jedno telo sa irokim
ovlaenjima.Posleduihpregovorakojisutrajaliod23.septembra1963.do8.aprila1965.
godinezemljelanicesuuBriselupotpisaleUgovorospajanju,dokumentkojijepredviao
ujedinjenjetrievropskezajednice,asamimtimiujedinjenjenjihovihrukovodeihtela.Savet
MinistaraiKomisijapostalizajednikizasvetrizajednice.Ugovorjestupionasnagu1.jula
1967.godine.Zajednicesuzadraleodvojenipravnisubjrktivitet,tesunastavilaparalelnoda
funkcioniu.Ciljspajanjajeboljainternakoordinacijavrenjafunkcija,smanjenjetrokova,
pojednostavljenjeadministrativnihproceduraijednostavnijedonoenjebudeta.

2. KORENISTVARANJAEVROPSKEUNIJE
2.1. EFTAILUKSEMBURKAKONFERENCIJA

UperiodupredusvajanjeRimskihugovoradrugeevropskedravesupozvanena
bliu saradnju koja bi na kraju dovela do njihovog prijema u Zajednicu. Ujedinjeno
Kraljevstvojeodbiloovajpoziviplaeisegubitkakontrolenadsopstvenompolitikom,ono
je zajedno sa Norvekom, vedskom, Danskom, vajcarskom, Austrijom i Portugalom
osnovaloorganizacijuEFTAEvropskuasocijacijuzaslobodnutrgovinu,1960.godinekao
odgovornaEEZ.
Meutim ve 1961. godine Velika Britanija podnosi zahtev za lanstvo u EEZ.
PredsednikFrancuskearldeGolje1963.godine,uloiviveto,blokiraoprocespregovora,a
kaoglavnirazlogsvogpostupka,naveojebliskeodnoseVelikeBritanijeiSAD.Istovremeno
zahtev su podnele i Danska i Irska, a njihove aplikacije ostaju u proceduri. Sredinom
ezdesetihgodinaVelikaBritanijaobnavljazahtev,aNorvekapodnosipoprviput.Ovaj
period i dalje karakterie nepovjerljiv gard Francuske koja suoena sa mehanizmom
odluivanja kvalifikovanom veinom koji joj ne odgovara i predlozima za budetskom
samostalnouEEZijaomulogomParlamentapribegavapoliticipraznestolice.Ovakriza
se okonava Luksemburkim sporazumom, ali sa dalekosenim posledicama. Ishod
sporazumaestoriceizLuksemburgajebiodauSavetuvienijebiloglasanja,isamimtimje
oslabionadnacionalnikarakterZajednice.Usluajunepostizanjajednoglasnogdogovora
kompromisjepredvideodalanicepostignudogovorurazumnomroku.
DaljinapredakupravcustvaranjaEvropskeUnijeiniSamitzemaljalanicauHagu,
12. decembra 1969. godine na inicijativu francuskog predsednika . Pompedua. Tada je
usvojenaodlukaostvaranjuekonomskeimonetarneunije.Takoejeodluenodasenastave
pregovoriopristupanjunovihlanica.Naosnovuizvetaja(izvetajoEvropskompolitikom
ujedinjenju)kojijenapisaobelgijskiministarspoljnihposlovaDavinjon,donetajeodlukao
samostalnomfinansiranjuZajednice.
9

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
Vernerov plan 1970. godine, predstavljao je pokuaj realizacije ekonomske unije
lanicaZajednice.ImejedobiopotadanjemmisnistruspoljnihposlovaLuksemburga.Plan
je predvideo ostvarenje monetarne unije do kraja 1980. godine. Dogovor je bio da
maksimalnoostupanjenacionalnihvalutabudeod0,75do+0,6%.Monetarnanestabilnost
koja je tada vladala naterala je lanice Zajednice da pribegnu merama nacionalnog
protekcionizmatosvakakonijeilouprilogstvaranjuekonomskeimonetarneunije.Ceo
sistemje nazvan zmijau tunelu, poto je kurs fluktuirao nagore inadole kaozmija u
tunelu. Druga faza nastanka EMS otpoela je 07. jula 1978. godine kada su Francuska i
NemakanasamituuBremenupredloileuspostavljanjeEvropskogmonetarnogsistema,
ijajesutinauvoenjezajednikeobraunskevalutezemaljaZajedniceekija3.

2.2. TEMELJIIDEJEOEVROPSKOJUNIJITINDEMANSOVIZVETAJ

Proces razvijanja integracije prati u isti mah i irenje lanstva Zajednice na

Veliku Britaniju, Irsku i Dansku 1. januara 1973. godine. a graani Norveke su na
referendumu odluili da ele da ostanu van EZ. Na Samitu lanica Zajednice u
Parizu, 1972. godine postavljen je kamen temeljac ideje o Evropskoj uniji.
Pruena je podrka jaanju politike saradnje lanica Zajednice, te je dogovoreno da se ministri spoljnih poslova ubudue sastaju etiri puta godinje. Logian
nastavak zapoetih procesa pribliavanja je usledio na Samitu lanica Zajednice u
Parizu, 1974. godine kada je dolo do odluke o ustanovljavanju Evropskog saveta,
koga ine predsednici drava i vlada lanica. Cilj osnivanja je da se omogui politika
saradnja lanica, u postojeem institucionalnom okviru, tj. u okviru Saveta Zajednice.
efovi drava ili vlada odluili su da se okupljaju praeni ministrima spoljnih
poslova, tri puta godinje, ali i ee, ako to potreba zahteva, u Savetu Evropske
Zajednice, sa ciljem politike saradnje. Ova saradnja obuhvata samo pitanja spoljne
politike, dok su oblasti odbrane i bezbednosti iskljuene iz rada Evropskog saveta.
Njegova funkcija je da razmotri probleme i ukaze na reenja, u pitanjima od bitnog
interesa za Zajednicu. Otuda je nezaobilazno mesto imao prilikom rasprava lanica o
evropskom monetarnom sistemu, 1979. godine, uvoenju direktnih izbora za
Evropski parlament, problemu britanskih doprinosa budetu Zajednice i mnogim
drugim.
Na pariskom Samitu zakljueno je da se izradi izvetaj o ostvaranju Unije, koji e
biti podnet vladama lanica na razmatranje. Tindemansov izvetaj: koji je nazvan po
belgijskom ministru spoljnih poslova Leu Tindemansu, ini jedan od najznaajnijih
dokumenata sa predlozima institucionalne reforme Zajednice. Karakterie ga
nastojanje za potovanjem osnivakih ugovora, kao polazne osnove, koji treba da
budu dopunjeni novim nadlenostima Zajednice i jaanjem ovlaenja komunitarnih
organa. Pravni osnov toga je naden u l. 235. Rimskog ugovora o EEZ, koji ovlauje
Savet da donosi odgovarajue mere, kada se ukae potreba za akcijom neophodnom
za realizovanje jednog od ciljeva Zajednice, u okviru funkcionisanja zajednikog
3

Nav. prema: Prof. dr Milorad Unkovi, Meunarodna ekonomija, Univerzitet

Singidunum, Beograd, 2008, str. 271

10

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
trista, a koja nije predviena dogovorom. Savet tada donosi odgovarajue mere
jednoglasnom odlukom, na predlog Komisije i posle konsultovanja Evropskog
parlamenta. Tindemansov izvetaj je podnet Evropskom savetu na razmatranje,
januara 1976. godine u obliku projekta o osnivanju Evropske unije. Sutina zacrtanog
transformisanja Zajednice u Uniju ogleda se u poboljanju kohezije lanica Zajednice.
Predlozi institucionalnih promena kretali su se u smeru jacanja budetskih
ovlaenja Parlamenta, primene veinskog glasanja u Savetu i vee uloge Komisije.
Zahteva se vea efikasnost institucija Zajednice. Praksa jednoglasnog odluivanja u
Savetu, ak i u sluajevima kada Ugovor predvia veinsko glasanje, uticala je na
slabljenje tadanje uloge Komisije, kao inicijatora politike Zajednice i donoenja
komunitarnih pravnih akata. Stoga Savet treba da radi bre i efikasnije. Komisija
mora biti uticajnija u utvrivanju opte politike Zajednice. Predsednika Komisije
treba da bira Evropski savet, a ostale Ianove komisije bi odreivao predsednik.
Tindemansov izvetaj akcentuje potrebu ukljuivanja Parlamenta u
zakonodavni proces Zajednice, kao demokratskog organa Unije. Uvrivanje
poloaja Parlamenta zamiljeno je kao njegovo vee uee u odluivanju o svim
pitanjima iz nadlenosti Unije. Osim ideja o institucionalnom jaanju, kao
najznaajnijim, Tindemansov izvetaj bazira se i na konceptu politike saradnje
lanica sa pravnim osnovom u cilju jedinstvene spoljne politike lanica. Rezultat bi
bio jedinstveni stav Unije u meunarodnim odnosima. Takoe, stvaranju Unije treba
da doprinesu i zajednike politike lanica u sferama privrede, socijalnoj oblasti,
industrijskoj, energetskoj, monetarnoj i politici istraivanja.4

3. INSTITUCIONALNAREFORMAZAJEDNICE

3.1. JEDINSTVENIEVROPSKIAKTIINSTITUCIONALNEPROMENE

Predsednik Evropske komisije, ak Delor je u junu 1985. godine predstavio

dokumentkojijepredviaouvrivanjezajednikogtritaunutarEvropskihzajednica.Iste
godine,Delorovakomisijadonelajedokumentkojipredviaprvevelikedopuneiizmene
UgovoraospajanjuJedinstvenievropskiaktJEA.Najveibrojodredbiovogdokumenta
odnosiosenainstitucioneiekonomskereformeEZipregovorionjegovomkonanomtekstu
su ubrzo otpoeli. Po zavretku pregovora, u decembru 1985. godine ministri spoljnih
poslova10zemaljalanicaEZusaglasilisuseokosadrajaJedinstvenogevropskogakta,dok
su Danska i Italija morale da preispitaju da li njihovi ustavi dozvoljavaju potpisivanje
ovakvogsporazuma.DanskiparlamentnijebiosaglasansaJEA,pajenjenavladaraspisala
referendum.Belgija,ZapadnaNemaka,Francuska,Irska,Luksemburg,Holandija,Portugal,
4

Nav. prema: Doc. Dr Gordana Ili- Gasmi, Pravo i institucije evropske unije, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2008, str. 30-31

11

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
panijaiUjedinjenoKraljevstvosu17.februara1986.potpisaliJEA,doksugaItalija,Grkai
Danskapotpisale27.februaraistegodine,nakonnjegovogpotvrivanjanareferendumuu
Danskoj.Potojetokom1986.i1987.godineproaopotvrivanjeuparlamentimazemalja
potpisnica,JEAje1.jula1987.godinestupionasnagu.
Reforme koje je Jedinstveni evropski akt previao imale su veliki uticaj na Savet
EvropskeunijeiEvropskiparlament,ijasuovlaenjaznaajnopoveana.Korienjeprava
veta je pretrpelo odreene sankcije, to je umanjilo mogunost blokiranja daljeg procesa
integracijeodstranenekezemljelanice.Predvienojestvaranjezajednikogtritakojebi
omoguiloslobodnokretanjeljudi,roba,uslugaikapitala,akaorokzatoodreenaje1992.
godina.PutkastvaranjumonetarnogjedinstvautrlajeodredbaJEAkojajeuvelaodreene
mere za kontrolisanje monetarne politike zemalja lanica. Kako bi se veim ulaganjima,
izmeu razliitih zemalja i regiona Evropskih zajednica postigla vea jednakost u
ekonomskom i socijalnom pogledu, njihove 3 najznaajnije finansijske organizacije
Evropskisocijalnifond(osnovan1960.godine),Evropskifondzaupravljanjeigarancijeu
poljoprivredi(osnovan1962.godine)iEvropskifondzaregionalnirazvoj(osnovan1975.
godine)pretrpelesuodreenereforme,aobezbeenjeiveiprilivnovanihsredstavau
njih.Takoe,JEAjepokrenuopovezivanjezemaljalanicaEZuoblastimasocijalnezatite,
istraivanja,razvojatehnologijeizatiteivotnesredine.

3.2. MASTRIKIUGOVOR

Nakon reformi izvrenih Jedinstvenim evropskim aktom i ostvarivanja

proklamovanihciljeva,procespromenauorganizacijiifunkcionisanjuevropskihzajednica
prerastao je u proces kontinuiranih i ubrzanih reformi. Radikalne reforme ciljeva, a
deliminoistruktureEvropskezajednice,izvrenesu,saaspektadaljihevropskihintegracija,
najznaajnijimaktomUgovoromoEvropskojuniji(TreatyonEuropeanUnion).Ovajugovorje
potpisan7.februara1992.godineuholandskomgraduMastrihtu(otudai estnazivMa
strikiugovor),astupiojenasnagu1.novembra1993.godine.
Ugovorom iz Mastrihta, Evropska unija je osnovana iz postojeih evropskih
ekonomskih zajednica na nain to se uspostavlja i odrava kontinuitet sa Evropskom
zajednicom,odnosnoaktimaidokumentimakojisutokomprethodneetiridecenijedonetii
stupili na snagu. S druge strane, Mastrikim ugovorom utvruju se i odreeni politiki
ciljevi,takodasepopularnokaedaEvropskaunijapoivanatriosnovastuba.
Prvi stub ine revidirani osnivaki dokumenti, odnosno evropske ekonomske
zajednicekojesuosnovanetimdokumentima,zajednosaukupnomkomunitarnompraksom
tokomsvogdosadanjegperiodarada.Ovajstubobuhvataiekonomskuimonetarnuuniju.
Drugistubinisaradnjauoblastispoljnepolitikeizajednikebezbednosti.Najzad,treistub
inisaradnjauoblastipravosuaiunutranjihposlova.OvadrugadvastubaEvropskeunije
funkcioniu na jedinstvenoj meuvladinoj osnovi, uz primenu metoda meuvladinog
dogovaranja,takodasezanjihmoereida,uovomtrenutku,imajukomunitarnaobeleja
samouiremznaenjutogpojma.
PadkomunizmauistonojEvropiiujedinjenjeNemakenavodeEvropskezajednice
da uvrste svoju ulogu u meunarodnim pitanjima, a unutar njih se javlja potreba za
jaanjem,kakoekonomske,takoipolitikesaradnjeizmeudravalanica.Uaprilu1989.
godinepredsednikEvropskekomisije,akDelor,predstaviojekonaanizvetajKomitetaza
12

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
studijuoEkonomskojimonetarnojuniji(EMU).NasedniciEvropskogsavetauDablinu,28.
aprila 1990. godine, na inicijativu Belgije, Nemake i Francuske, uz podrku Evropskog
parlamentapoelisurazgovorioprisnijojunutranjojpolitikojsaradnji.Ministrispoljnih
poslovadravalanicaEZsu15.decembraistegodinenasastankuuRimudoneliodlukuo
otpoinjanju dve istovremene meuvladine konferencije prvu bi vodili ministri spoljnih
poslova,adruguministriekonomijeifinansija.Nacrtnovogsporazumajepredstavljen17.
aprila 1991. godine i on je, uz reviziju i dopunu pojedinih odredbi Rimskih ugovora,
predviao stvaranje Evropske unije, zajednice ije su aktivnosti podeljene na tri oblasti
delovanjanjenatristuba.PrvistubEvropskeunijeinilebiaktivnostiEvropskeekonomske
zajednice, koja je preimenovana u Evropsku zajednicu, drugi Zajednika spoljna i
bezbednosna politika, a trei Policijska i pravosudna saradnja u krivinim predmetima.
Evroatom i Evropska zajednica za ugalj i elik su u okviru Evropske unije nastavili da
postojekaosamostalnenadnacionalneorganizacije.
Ministri spoljnih poslova i finansija evropske dvanaestorice su u Mastrihtu, 7.
februara 1992. godine, potpisali Ugovor iz Mastrihta, kako je Ugovor o Evropskoj uniji
popularnonazvan.EvropskiparlamentiveinalanicasuusvojiliUgovor,doksuDanska,
Irska,NemakaiFrancuskapoovompitanjuorganizovalereferendum.Nareferendumuu
Danskojugovorjeodbaen,ausvojenjenareferendumimauIrskoj,FrancuskojiNemakoj.
Parlament ujedinjenog UK je usvojio ugovor, ali tek nakon uspenog ponovljenog
referencuma u Danskoj. Poto je usvojen od strane svih zemalja lanica i Evropskog
parlamenta, Mastrihtski ugovor je 1. novembra 1993. godine stupio na snagu, ime je
osnovanaEvropskaunija.
Mastrihtski ugovor je predviao stvaranje Ekonomske i monetarne unije, koja bi
omoguilauvoenjezajednikevalute.Naovajnain,bilabistavljenakrunanaunutranje
triteEvropskeunije,kojejepoelodafunkcionie1993.godine.StrukturnifondoviEUsu
znatnopoveaniiosnovanjenoviKohezionifond,kaoiEvropskiinvesticionifond,ogranak
Evropskeinvesticionebanke,ijijeciljdavanjezajmovasitnimpreduzetnicima.Kakobiseu
uvoenjunovihzakonauzelauobzirmiljenjaviepredstavnikaizrazliitihregionaEU,sa
radom je poeo Odbor regija. Nadlenost EU u oblasti raznih drutvenih, ekonomskih i
ekolokihpitanjajeznaajnopoveana,astvorenesuiTransevropskemree,kojebiuticale
napovezivanjezemaljalanicauoblastisaobraaja,telekomunikacijaienergetike.Stanovnici
svihzemaljalanica,postalisugraaniEvropskeunije,auvedenjeiombudsmanzatitnik
njihovihprava.Takoe,usvojenajezajednikasocijalnapolitikaEU,sanajveimosvrtomna
zatitupravaradnika.
Zemlje lanice su u okviru Zajednike spoljne i bezbednosne politike poele
zajedniki da deluju u okviru zatite osnovnih principa i integriteta Unije, jaanja
meunarodnebezbednostiisaradnje,autvrenajeizajednikaodbrambenapolitika.Pored
toga, definisani su odnosi sa NATO i Zapadnoevropskom unijom. Zajednika aktivnost
lanicauoblastimasuzbijanjaorganizovanogkriminalaiterorizmaustanovljenajePravnimi
unutranjim pitanjima, koja je nalagala blie odnose policije, carine i drugih nadlenih
organalanica.Kakobiseomoguilojednostavnijeobavljanjeovesaradnje,predvienoje
usklaivanjekrivinihpropisalanica,a1994.godine je,pougledunaInterpol,osnovan
Evropol.

3.3. USTAVEVROPSKEUNIJE

13

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
Ugovor o Evropskoj uniji ima 53 lana i, u odnosu na osnivake dokumente
evropskih ekonomskih zajednica, predstavlja relativno malipravni akt. Osnovna njegova
vrednostjeproklamovanjeciljevazakojedravepotpisniceoekujudaekrozradinstitucija
Evropske unije biti ostvareni. S tim u vezi, pred Evropsku uniju postavlja se zadatak
ostvarenjasledeihciljeva:
ostvarenjeekonomskogidrutvenognapretka,kaoivisokogstepenazaposlenosti
stalan i uravnoteen razvoj, uz stvaranje podruja bez unutranjih granica i jaanje
ekonomske i drutvene kohezije, uz ostvarivanje ekonomske i monetarne unije sa
obaveznomzajednikomvalutom
potvrivanjesvogidentitetanameunarodnojsceni,posebnoostvarivanjemzajednike
spoljnjeibezbednosnepolitike,uokvirukojeseutvrujuosnovizajednikeodbrambene
politike,radiostvarivanjazajednikeodbrane
poboljanje zatite prava i interesa drava lanica, odnosno njihovih dravljana
uspostavljanjeminstitucijegraanstvaUnije
ostvarivanje i razvoj Unije, kao podruja slobode, sigurnosti i pravde na kome je
garantovanaslobodakretanjauskladusaodgovarajuimmerama,stoneukidakontrolu
spoljnihgranica,pravoazila,kaonipreventivnuborbuprotivkriminala
ispunjavanjeprihvaenihzadatakaiizgradnjaodgovarajuihsredstavazaobezbeenje
efikasnogfunkcionisanjainstitucijaUnije
koegzistentnost spoljne politike Unije kao celine, posebno u oblasti bezbednosti,
ekonomskeirazvojnepolitike.
Prvarevizijaizvrenajeizmenamaidopunamaosnivakihdokumenata,naosnovu
ugovoraizAmsterdama,kojijepotpisan2.oktobra1997.godine,astupiojenasnagu1.maja
1999.godine.OvajugovornesadrisutinskepromeneuspostavljenestruktureEvropske
unije, ali se njime stvaraju uslovi da se proklamovani politiki ciljevi mogu uspenije
realizovati.Utomsmislu,Unijadobijanovenadlenostiudomenuunutranjepolitike,na
nain da je Ugovoru o Evropskoj uniji dodato novo poglavlje IV, koje sadri odredbe o
vizama,azilu,doseljavanju,kaoidrugimpitanjimaizdomenaslobodekretanjalica.Takoe,
izvrenesuiodreeneizmeneupostupkuodluivanjanaorganimaEvropskeunije.Najzad,
Amsterdamskim izmenama osnivakih ugovora znaajno su poveana prava graana
Evropskeunijeitokakoonastatusnogkaraktera,takoionakojasetiunjihovihosnovnih
pravaisloboda.
NaredneizmeneosnivakihdokumenataEvropskeunijeizvrenesuugovoromkoji
je6.februara2001.godinezakljuenuNici(poznatkaoNianskiugovor).Promenekojesu
izvreneNianskimugovorom,tiusesastavainainaodluivanjanapojedinimorganima
Evropskeunijeiuprvomredumotivisanesupromenamadokojihjedoloupogledubroja
dravalanicaEvropskeunije.Stimuvezi,promenjenjebrojisastav lanovaEvropske
komisije,utvrenajenovastrukturaEvropskogparlamenta,aizvrenesuiodreeneizmene
pravilaonainuipostupkuodluivanjanaSavetuministaraEvropskeunije.Poredtoga,
proirenajeiobavezasaradnjeiueadravalanicauodluivanjuoodreenimpitanjima
odznaajazaEvropskuuniju,usluajevimakadatopojedinojdravilanicineodgovaraili
nijezainteresovanazaueeuodluivanju.
Inae,promeneubrojudravalanicaranijeEvropskezajednice,akasnijeEvropske
unije,predstavljajujednuodkarakternihobelejaUnije,emujeestoprilagoavanainjena
ukupna politika. Kao to je navedeno, osnivai prvih ekonomskih zajednica bile su:
Francuska,Nemaka,Italija,Belgija,HolandijaiLuksemburg.Ovedravesustatusosnivaa
steklejo1951.godineodnosno1957.godine,kadasuosnovaneEvropskazajednicazaugalji
elik,EvropskaekonomskazajednicaiEvropskazajednicazaatomskuenergiju.
14

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
Prvoproirenjeuslediloje1973.godine,kadasuEvropskojzajednicipristupileVelika
Britanija,IrskaiDanska.Donarednogproirenjadoloje1981.godine,kadajeuEvropsku
zajednicuprimljenaGrka.SledeeproirenjeodnosisenapanijuiPortugaliju,dokogaje
dolo1986.godine.Posletoga,apopotpisivanjuSporazumasaEvropskomzonomslobodne
trgovine(EFTA)ojedinstvenomevropskomprivrednomprostoru1995.godine,Evropska
unija je u svoj sastav primila Austriju, Finsku i vedsku. Do sada najbrojnije proirenje
Evropskeunijedogodilose1.maja2004.godine,kadasuEvropskojunijipristupilesledee
drave:Litvanija,Letonija, Estonija,Poljska, Maarska,eka, Slovaka, Slovenija,Kipar,
Malta. 01. januara 2007. godine uniji su pristupile Bugarska i Rumunija. Na taj nain,
Evropskaunijausvomsastavuimaukupno27dravalanicaioekujesedaljeproirenje.

ZAKLJUAK
AnalizirajuistrukturuproblemaizuavanjaekonomskepolitikeEvropskeunijedoli
smodosledeihzakljuaka:
1.
Procesujedinjenjaevropskogkontinentazapoeoje1951.godineudruivanjemest
drava,dabi2007.godinebrojlanicapodzastavomEvropskeunijeiznosioakdvadeseti
sedam, a oekuje se da e u budunosti jo zemalja pristupiti. EU je pomirila evropske
narodeiekonomskiobnovilazemljeZapadneEvrope,aprihvatilajeibivekomunistike
zemlje.
2.
EvropskaUnijajeizgraenaradiostvarenjapolitikogciljamira,alinjendinamizami
uspeh proizilaze iz njene ukljuenosti u ekonomiju. Procentualni udeo zemalja EU u
svetskomstanovnitvusvejemanji.Onestogamorajudanastavesazajednikimnaporima
akoeledaobezbede ekonomskirastibudusposobnedasenasvetskojpozornicitakmiesa
drugim velikimprivredama. Jedinstvenoevropskotrite pruakompanijamaoslonacza
uspenotakmienjenasvetskimtritima.
3.
PolavekaevropskeintegracijepokazalojedajeEUkaocelinaveaodzbirasvojih
delova:onaimadalekoveuekonomsku,socijalnu,tehnoloku,komercijalnuipolitikumo
nego to bi svaka pojedinana zemlja imala kada bi morala da nastupa samostalno.
Uspenost privrednog sistema i ekonomske politike Evropske unije meri se mogunou
koordinacije monetarne politike sa ostalim merama ekonomske politike koje slue
ostvarivanjuukupnogprivrednograzvoja.
15

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________
4.
Procesevropskeintegracijenijeuguiorazliiteivotnestilove,tradicijeikulture
naroda koji joj pripadaju. ta vie, raznovrsnost EU predstavlja jednu od njenih kljunih
vrednosti,amnogeaktivnostiEUusmerenesunastvaranjenovogekonomskograstakojise
zasnivanaregionalnimposebnostimaibogatojraznovrsnostitradicijaikulture.
5.
Sigurno je da e sadanje lanice dopustitiUnijida igraulogu glavnog pokretaa
ujedinjenjacelogkontinentaidaesvebuduelaniceprihvatitinjenepolitikeiekonomske
ciljevesadraneuugovoru. Evropskeintegracije esenastavitiuonimpoljimaukojima
zemlje lanice smatraju da je u njihovom najboljem interesu da rade zajedno u okviru
tradicionalnogokviraEU:popitanjimakaotosutrgovina,globalizacija,jedinstvenotrite,
regionalniisocijalnirazvoj,istraivanjeitehnolokirazvoj,ekolokapolitikaiodrivirazvoj,
promovisanjerastaiotvaranjeradnihmesta,imnogadruga.

16

Istorijski kontekst stvaranja Evropske unije

__________________________________________________________________________

LITERATURA

1. Doc. dr Ili Gasmi Gordana,PravoiinstitucijeEvropskeunije,UniverzitetSingidunum,

Beograd,2008.godine
2. Prof.drVladimirGrbi,EkonomijaEvropskeunije,Megatrenduniverzitetprimenjenih
nauka,Beograd,2005.
3. MiroslavN.Jovanovi,Evropskaekonomskaintegracija,Centarzaizdavakudelatnost
EkonomskogfakultetauBeogradu,Beograd,2006.
4. Prof.drMiloradUnkovi, Meunarodnaekonomija,UniverzitetSingidunum,Beograd,
2008.
5. Prof. dr DraganKosti, Meunarodno poslovanje, Megatrend univerzitet primenjenih
nauka,Beograd,2006.
6. PaskalFonten,Evropau12lekcija,2007.http://www.europa.org.yu/
7. PortalEvropskeUnije,http://europa.eu/

17