HERTA GOLUBOVI

FILOZOFSKI FAKULTET
1986/5 EN
BEOGRAD

PRELIMINARNI SEMINARSKI RAD IZ

TELA I IDENTITETA

VITKOST KAO IMPERATIV LEPOTE U STICANJU

VIIH VREDNOSTI
FIZIKOG KAPITALA

BEOGRAD,
14.06.2012.

Vitkost kao imperativ lepote u sticanju viih vrednosti

fizikog kapitala

Apstrakt: U Savremenom drutvu fizika lepota postala je jedan od

glavnih vrednosti, na neki nain mono sredstvo u drutvenoj promociji.
Popularna kultura oblikuje nain na koji razumevamo lepotu. Mi sebe
vidimo onako kako je na nae vidjenje uticala kultura u kojoj ivimo.
Dananji stereotip lepote ujedinjuje neke osobine koje se plasiraju u popularnoj
kulturi i medijima: povezanost lepog i uspenog, kao i odvanog i
samopouzdanog. Postavljeni modeli lepote za veinu ena (pa i mukaraca)
teko su dostini ili ak nedostini. Tako da je jedno od osnovnih usmerenja
vitkost, kao jedan od imperativa koji je zasluan za postizanje uspeha na
drutvenoj lestvici.

Kljune rei: estecki ideali, estecki standardi, telo, vitkost, lepota,

kapital

Popularna kultura oblikuje nain na koji razumemo lepotu.

Fizika privlanost je jedna od najuoljivijih i najdostupnijih karakteristika
koju ljudi poseduju. Zbog toga se esto koristi kao presudna informacija,
na osnovu koje se donosi sud o karakteru i osobinama osobe koju ne
poznajemo.
Lepota se pretvorila u proizvod za razmenu koji, kao i sve
ostalo u savremenom drutvu, ima svoju trinu cenu. I sama Burdijeva
teorija prakse i socijalne reprodukcije telo stavlja u centar kao nosioca
simbolike vrednosti. Osnova njegove teorije ini proizvodnja fizikog
kapitala i njegovo pretvaranje u druge oblike kapitala kao to su
ekonomski, kulturni i drutveni kapital. 1
Posedovanje lepog tela znai svojevrsni kapital jer je fizika
lepota jedan od glavnih vrednosti modernog drutva. Ono postaje i
manipulativno sredstvo u jaanju socijalnog i linog statusa. Na taj nain
vlasnik lepog tela ima mogunosti da u svakodnebnom ivotu svoj
drutveni poloaj uini boljim. Lepota tako postaje upotrebna vrednost kao
i vrednost, odnosno roba, za razmenu. Ona postaje glavno sredstvo za
zaradu, drutvenu promociju, samozadovoljstvo, osvajanje itd. Poeljan
1

Chris Shilling, The Body and Phisycal Capital, u: K. Woodward, (ed.), Identity and Difference,
Sage Publications in associations with Open University, London, 1997, 88-93

izgled zahteva upotrebu raznih kozmetikih preparata, telesna vebanja i

bavljenje sportom, kao i dranje dijeta. Dijeta u modernom drutvu
postala je fenomen iji je glavni cilj idealizovano vitko telo uz kontrolisano
unoenje hrane.2
Sami kriterijumi za procenu lepote su se menjali kroz istoriju,
varirali od epohe do epohe, kulture i linih preferencija. Standardi ljudske
lepote je promenljiva kategorija jer podlee normama odredjene kulture.
Ono to je lepo u naem drutvu nije u nekom drugom i obrnuto. Osim ove
kulturoloke razlike u shvatanju lepog, neprekidno se smenjuju standardi
fizike lepote u istoj kulturi.
U periodu od nekoliko decenija prolog veka imamo oscilacije u poeljnom
izgledu enske gradje. Tako je 50-ih godina ideal enske lepote bila ena
tankog struka i velikih grudi, dok je 60-ih popularisana ena sa izraenim
oblinama poput glumice Merlin Monro, da bi je za svega nekoliko godina
smenio novi uzor u liku mrave manekenke Tvigi, deakog i aseksualnog
tela.
Medju najoiglednijim primerima drugaijeg shvatanja lepote
enskog tela jeste i odnos debljine. U naoj kulturi vitke manekenke jesu
pojam lepog, dok u centralnoj Africi ima plemena koja smatraju debljinu
obelejem lepote, jer je krupnija gradja bila pokazatelj plodnosti i
blagostanja. Tako da se u dananje vreme u nekim nezapadnim kulturama
u pojedinim afrikim zemljama ene namerno goje kako bi bile lepe po
njihovim standardima. Ipak, u naoj kulturi, svaki viak kilograma opaa se
kao nepoeljan i kao neto to treba eliminisati. Ovaj trend nije dugog
veka: filmske dive pedesetih i ezdesetih godina izgledale su sasvim
drugaije od dananjih lepotica, to ne znai da tokom istorije nije bilo
pritisaka za odredjenim izgledom.
Usresredjivanje panje na telo relativno je novijeg datuma. Kao to sam
napomenula, ovo je pria 20.veka, naroito za ekspanziju medijske
kulture. Savremena narcisoidna kultura ivi od ulaganja u telo.
Romantina ideja druenja i komunikacije sa drugim ljudima je otila u
drugi plan zarad bavljenja samim sobom, tj.svojim telom. Ovo je trend
kojim se nastavio i u 21. veku i koji napadno propagira Holivud, preko
nasmejanih, zgodnih i prepanulih filmskih i televizijskih zvezda. 3
Koliko god da su standardi razliiti i smenljivi, kako u prostornoj tako i u
vremenskoj dimenziji, svaka ideologija lepote popularni obrazac tretira kao
prirodan, iako je on krajnje drutvena kategorija. U modernom drutvu polaganje
na fiziki izgled sve nemilosrdnije potire duhovnu lepotu, koja bi trebala da
2

Vujai L., Kultura tela i mo fizike lepote u savremenom drutvu, Socioloka lua II/1,
Niki, 2008.
3
http://standardmagazin.com/tema.php?ID=622 vidi Najtela

predstavlja najvei kvalitet subjekta. Obrnutim vrednovanjem, popularna kultura

sve vie svodi subjekat na telo ili objekat.