RECEPTURE ZA IENJE POJEDINIH METALA

poslato: 11.11.2012. 19:52

1.IENJE PREDMETA OD ZLATA:

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Au-od latinskog aurum
Atomski broj: 79
Atomska masa: 196,96655
Temperatura topljenja: 1 064 C
Temperatura kljuanja: 2 856 C
Gustina: 19 290 kg/m3
Tvrdoa po Brinellu- 18,5
Boja- uta
Vanije osobine- u istom obliku premeko za preradu u nakit ili posude, zato se legira
sa srebrom ili bakrom u sluaju utog, crvenog ili ruiastog i zelenkastog zlata, kod
belog zlata kao dodaci dolaze najee nikl ili paladijum, moe se izvrsno kovati pa
se moe izvui u najtanju icu, izrazito otporno na koroziju, otpornost opada sa
poveanjem koliine drugih metala, legure sa do 20% primesa vrlo su otporne na
koroziju.
Vanije legure-uto, crveno, ruiasto i belo zlato (po pravilu se stapa sa bakrom i
srebrom, kod belog zlata sa paladijumom, srebrom, platinom, cinkom ili niklom- ove
legure mogu biti razliitih finoa, pod finoom podrazumijevamo koliinu zlata na
1000 delova legure, najee su legure sa 333,585 i 750 delova zlata).
OPTE NAPOMENE : Zbog mekoe materijala posebno treba biti oprezan kod
mehanikog ienja arheolokih predmeta. Hemijskim putem istimo samo novije
predmete. Kako je zlato najee stopljeno sa bakrom ili srebrom za ienje
moemo koristiti i rastvore za ienje spomenutih metala. Pozlaene predmete
istimo zavisno o osnovnom metalu.
1.1 IENJE AMONIJANOM VODOM
Vruoj vodi dodamo par kapi amonijaka(25%).Nakratko uronimo predmete pa ih
ietkamo etkicom za zube ili kratko oianim kistom. Umesto amonijane vode
moemo koristiti i rastvor biljke sapunike (Saponaria Officinalis). Na kraju dobro
isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
1.2 IENJE KISELIM RASTVOROM
1-25 delova sumporne kiseline
1-10 delova hlorovodonine kiseline

1-15 delova natrijumovog hipohlorita

1 litar destilovane vode
Samo za neporozne, masivne predmete! Koncentracija zavisi od debljine korozionog
sloja. Po zavretku dobro isprati i neutralizovati eventualni ostatak kiseline, najbolje
5% rastvora natrijum bikarbonata. Ne koristiti na arheolokom materijalu!
1.3 SAPUN ZA POLIRANJE ZLATA
25 delova obinog tvrdog sapuna za rublje
1 deo kalajnog pepela
2 dela amonijakovog karbonata
4 dela krede
Umeati sa to manje vode pa pomou etkice za zube istiti predmete. Dobro
isprati!
Receptura ne potie iz restauratorske ve iz zanatske literature! Ne koristiti za rad na
arheolokom materijalu!
1.4 RASTVOR ZA IENJE PLEMENITIH METALA
300 gr natrijum-tiosulfata
1 litar destilovane vode
Uronjavati predmete. Povremeno vaenje i etkanje ubrzava proces. Dobro isprati!
Receptura ne potie iz restauratorske ve iz zanatske literature! Ne koristiti na
arheolokom materijalu!
1.5 IDENTIFIKACIJA ZLATA
1.5.1 IDENTIFIKACIJA KISELIM RASTVOROM KALAJ HLORIDA
I. 37 gr natrijum hlorida rastvoriti u 100 ml destilovane vode
II. 5 gr bezvodnog kalaj hlorida rastvoriti u 10 ml vode
III. rasvoru kalaj hlorida polako dodati 9 ml hlorovodine kiseline
IV. na kraju rastvoru dodati jo 6 ml vode i dobro izmeati
Komadi filter papira natopimo slanom vodom, pa ga prihvatimo pincetom koju
spojimo na minus pol 9 voltne baterije. Predmet koji ispitujemo spojimo na plus pol
pa ga nakratko dodirnemo natopljenim papirom koji drimo pincetom-cca 10
sekundi. Na papir nakon toga kapnemo kap rastvora kalaj hlorida. Ako se pojavi crna
boja radi se o zlatu. Odmah dobro isprati! Probu raditi na zadnjoj strani predmeta, ili
na nekom neuoljivom mestu!
Poslednja izmena: 12.11.2012. 00:59 admin
Sauvana

Aleksandar

Administrator

Heroj

Poruke: 1041

Ugled: +121/-0

Odg: RECEPTURE ZA IENJE POJEDINIH METALA

Odgovor #1 poslato: 11.11.2012. 20:03

2. IENJE PREDMETA OD SREBRA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Ag-od latinskog argentum
Temperatura topljenja: 960 C
Temperatura kljuanja: 2162 C
Specifina teina 10,5 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu - 26
Boja - bletavo bela
Vanije osobine- izvrstan provodnik elektrine struje, po kovnosti tek malo zaostaje
za zlatom, osetljivo na prisutnost sumpornih spojeva u atmosferi, kao i zlato u
istom stanju premeko za preradu, zato se legira sa bakrom, kod legura za lemljenje
kao dodaci dolaze cink, kadmijum i kalaj.
Vanije legure- srebro finoe 800, 900 i 925 (pod finoom podrazumevamo koliinu
srebra u 1000 delova legure, ostatak po pravilu bakar), legure za lemljenje.
OPTA NAPOMENA: Arheoloke predmete u principu rae istimo mehaniki, a
hemijskim metodama pribegavamo samo nakon to dobro promislimo o potrebi i
moguim posledicama istog. Kod novijih predmeta prvo koristimo najblaa sredstva,
a tek ako ista zakau radimo hemijskim putem ili elektrolitki. Glavni problem kod
arheolokih nalaza hloridna korozija, kod novijih sulfidna.
2.1 IENJE RASTVOROM NA BAZI TIOURE
100 gr tioure
15 ml hlorovodine kiseline
1 litar destilovane vode

Uronjavati predmete. Dobro isprati! Povremeno vaenje i etkanje etkicom za zube

ubrzava proces! Sumlj se da tiourea izaziva kancerogenost, zato raditi u rukavicama,
izbegavati dodir sa rastvorom, ne udisati prah niti plin koji se razvija za vreme
ienja! Spomenuti plin je (sumporovodik) ujedno i zapaljiv pa zato ne raditi kod
otvorenog plamena ili izvora varnica! Dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom
materijalu!
2.2 IENJE ELEKTROLIZOM
50 gr natrijum hidroksida
1 litar destilovane vode
Anoda (+) od nerajieg elika, predmet spajamo na minus pol (katoda/-/), cca 6-12
V, max 2 A/dm2.
Predmet mora biti potpuno potopljen u rastvor. Proces ubrzava povremeno vaenje i
etkanje. Umesto natrijum hidroksida moemo koristiti i natrijum ili kalijum karbonat
i natrijum tetraborat. Na kraju dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.3 IENJE KREDNOM KAOM
Najfiniju taloenu kredu i vodu pomeamo u gustu kau. Moemo dodati i malo
amonijaka ili nekog deterdenta. Nanositi etkicom za zube ili tamponom vate. Pri
ienju ne koristiti pritisak! Dobro isprati!
2.4 KUPKA NA BAZI AMONIJAK - TIOSULFATA
150 gr amonijak-tiosulfat
10 gr nejonskog deterdenta
1 lit. destilovane vode
Predmete potopiti u rastvor. Vee predmete prelivati. Uklanja i deblje slojeve hlorida i
sulfid! Dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.5 KUPKA NA BAZI NATRIJUM- TIOSULFATA
300 gr natrijum-tiosulfat
1 lit. destilovane vode
Rastvara sulfid i oksid! Deluje brzo, zato paziti! Dobro isprati! Ne koristiti na
arheolokom materijalu!
2.6 ELEKTROHEMIJSKA REDUKCIJA
5-25% rastvora mravlje kiseline (ili siretne ili limunske)
aluminijumski ili cinkani opiljci

Koristi se za deblje korozione slojeve. Predmet stavimo u plastinu ili staklenu

posudu u kojoj se ve nalaze opiljci ili gruba strugotina i rastvor. Moe se koristiti i
lokalno- tampone vate koje natopimo rastvorom i pospemo strugotinom i istimo
predmet. Na kraju dobro isprati, najbolje uz prethodnu neutralizaciju 2o % rastvora
sode bikarbone! U principu ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.7 ALKALNO DITIONITSKA REDUKCIJA
40 gr natrijum-hidroksida
50 gr natrijum-ditionita(Na2s2O4)
1 litar destilovane vode
Rastvorimo hidroksid u vodi i odmah po njegovom potpunom topljenju, tenost
ulijemo u do vrha napunjenu posudu koja se moe hermetiki zatvoriti (ulaenje
vazduha pretvorilo bi ditionit u sulfat!) i u kojoj se ve nalaze predmeti. Dodamo
ditionit i zatvaramo posudu. Proces traje sedam dana i za to vreme posudu svaki dan
protresemo. Po vaenju predmete isperemo i oetkamo od srebrnog praha. Ovim
postupkom obraeni predmeti imaju poroznu povrinu. Obavezno raditi u
rukavicama! Ditionit uvati na suvom jer na vlagi postaje samozapaljiv! Samo za
arheoloke predmete, ali s obzirom da potpuno uklanja patinu korie se ne moe
preporuiti!!
2.8 PRAH ZA IENJE SREBRA
4 gr natrijum-nitrata
2,5 gr natrijum-hlorida
2,5 gr kalijalum-sulfata
2,5 gr amonijak-hlorida
Sastojke smrviti u fini prah. Krpicom, etkicom za zube ili tamponom vate koji
natopimo alkoholom trljati predmet. Temeljno isprati i odmah dobro osuiti!
2.9 OBNOVA POSREBRENJA
2.9.1 SREBRENJE UTRLJAVANJEM
10 gr srebrnog hlorida
20 gr natrijumovog hlorida
20 gr kalijumovog bitartrata
Sastojke izmeati u gustu pastu. Pomou komadia pluta ili koe utrljavati na dobro
oien i odmaen predmet. Kod izrazito reljefnih predmeta koristimo kratko
oianu etkicu ( kist). Po formiranju sloja istrljati finom ianom etkom (debljina
ice 0,10-0,15 mm) koju natopimo sapunicom. Dobro isprati! to bre osuiti i

lakirati ! Ne koristiti na arheolokom materijalu!

2.9.2 RASTVOR ZA POSREBRENJE URONJAVANJEM
15 gr srebrnog nitrata
10 gr amonijakovog hlorida
30 gr natrijumovog tiosulfata
1 litar destilovane vode
Rastvorimo nitrat u 50 ml vode i poto se rastvori dodamo ovom rastvoru rastvor
amonijakovog hlorida u istoj koliini vode. Tiosulfat rastvorimo u 900 ml vode i
pomeamo sa prethodnom rastvorom. Uronjavati dobro odmaene i od oksida
oiene predmete. Rastvoru moemo dodati i 150 gr krede (taloene) i tako
dobijemo smesu za srebrenje utrljavanjem. Za bakar i legure! Po formiranju sloja
dobro isprati, i to pre osuiti i lakirati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.9.3 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / I
23 gr srebrnog difosfata
100 gr kalijumovog difosfata
24 gr amonijakovog karbonata
1 lit. destilovane vode
Rastvor srebro difosfat (pirofosfat) u 0,2 lit vode, te odvojeno rastvori kalij difosfat u
0,6 litara vode. Pomijeaj rastvore i dodaj rastvor karbonata u 0,2 litra vode.
Predmet veemo na minus pol jednosmernog transformatora, na plus plou od
nerajueg elika. Napon 6V,temperatura rastvora 18 C. Drati u rastvoru do
formiranja sloja. Isprati i istrljati finom ianom etkom, ponovo isprati ,dobro osuiti
i po potrebi lakirati. Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.9.4 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / II
10 gr srebrnog hlorida
20 gr kalijumovog ferocijanida
20 gr kalijumovog karbonata
40 gr natrijumovog sulfita
1 litar destilovane vode
Rastvori ferocijanid u vrijuoj vodi. po rastvaranju istog dodaj karbonat, dodaj srebro
hlorid i na kraju sulfit, kuvaj 30-120 min. Po hlaenju filtriraj. Anoda nerajui elik
ili isto srebro. Po srebrenju istrljati finom ianom etkom natopljenom sapunicom.
Dobro isprati! Nipoto ne meati sa kiselinama- moe doi do razvijanja vrlo
otrovnog plina (cijanovodik)! Raditi u rukavicama! Moemo raditi i lokalno- predmet
spojimo na minus pol ispravljaa, na plus spajamo komad nerajueg elika koji je

omotan vatom koju natopimo rastvorom. Tamponom prelazimo po mestu koje elimo
posrebriti a koje je prethodno dobro oieno i odmaeno. Po formiranju sloja dobro
isperemo i zatitimo lakom ili voskom! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.10. OBNOVA POZLATE
2.10.1 POZLATA UTRLJAVANJEM
3 gr zlato hlorida rastvori u to manje vode (ili rastvori 2 gr istog zlata u 10 gr
meavine od 3 dela hlorovodine i jednog dela azotne kiseline, dobijeni rastvor
ugustiti zagrejavanjem u vodenoj kupki i istu razrediti sa to manje vode). Dobijenim
rastvorom natopimo lanenu krpicu koju zatim po potpunom suenju spalimo. Pepeo
koji dobijemo slui nam kao prah za pozlaivanje- pomou pluta ili komadia koe
koji natopimo slanom vodom utrljavamo isti na predmet. Na kraju predmet istrljamo
finom elinom etkicom natopljenom sapunicom. Dobro isperemo! Za bakar i
njegove legure i srebro! Ako elimo pozlatu vie crvenkaste boje gore spomenutom
rastvoru dodamo najvie 1 gr bakar hlorida, a ako elimo vie zelenkastu boju onda
najvie 1 gr srebro hlorida (postepeno uz probe)! Ne koristiti na arheolokom
materijalu!
2.10.2 ELEKTROLITSKA POZLATA/I
1 gr zlato hlorida
75 gr natrijum fosfata
2,5 gr natrijum sulfita
1 litar destilovane vode
Rastvori zlato hlorid u 0,1 lit. vode. Ovaj rastvor pomeaj sa rastvorom fosfata u 0,5
lit vode-na kraju dodati sulfit rastvoren u 0,4 lit. vode. Anoda nerajui elik. 4-8
V,20 C. Za srebro, bakar i njegove legure! Po formiranju pozlate ietkati finom
elinom etkicom koju natopimo sapunicom. Dobro isprati, osuiti i lakirati! Ne
koristiti na arheolokom materijalu!
2.10.3 ELEKTROLITSKA POZLATA /II
2,65 gr zlato hlorida
15 gr kalijumovog ferocijanida
15 gr natrijumovog karbonata
1 litar destilovane vode
Rastvori ferocijanid u vrijuoj vodi, po rastvaranju dodaj karbonat, na kraju zlato
hlorid. Kuvati 30-150 min. Po hlaenju filtrirati. Anoda nerajui elik. Postupak kao
2.9.4!

2.11 IDENTIFIKACIJA SREBRA

2.11.1 IDENTIFIKACIJA POMOU RASTVORA KALIJUM BIKROMATA
3 gr kalijum bikromata
3 ml sumporne kiseline
12 ml destilovane vode
Probu raditi ili na zadnjoj strani predmeta ili na bazi. Rastvor kapnemo na dobro
oieno i odmaeno mesto. Kap se u sluaju da se radi o srebru odmah oboji
tamno crveno. Odmah dobro isprati! Kalijum bikromat je kancerogen spoj-izbegavati
dodir sa rastvorom ili prahom!
Poslednja izmena: 12.11.2012. 01:02 admin
Sauvana

manshi

Novajlija

Poruke: 7

Ugled: +3/-0

Odg: RECEPTURE ZA IENJE POJEDINIH METALA

Odgovor #2 poslato: 11.11.2012. 21:56

brat daj za bronzu i za bakar,ovo ti je dobro,pozdrav

Sauvana

Aleksandar

Administrator

Heroj

Poruke: 1041

Ugled: +121/-0

Odg: RECEPTURE ZA IENJE POJEDINIH METALA

Odgovor #3 poslato: 11.11.2012. 23:50

3. IENJE PREDMETA OD BAKRA I NJEGOVIH LEGURA

OSNOVI PODACI:
Hemijski simbol Cu-od latinskog cuprum

Temperatura topljenja- 1083 C

Specifina teina- 8,92 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu- 45
Boja- crvenkasta
Vanije osobine - odlian provodnik elektriciteta i topline, po kovnosti odmah iza
zlata i srebra, kod dueg izlaganja spoljnim uslovima prevlai se prvo tamnim a na
kraju zelenim korozionim slojem takozvanom patinom, ovaj sloj je stabilan i titi ga
od daljeg razvoja korozije.
Vanije legure- bronza (sa kalajem-npr 90 Cu/10 Sn), mesing (sa cinkom-npr 70
Cu/30 Zn) ,novo srebro (sa cinkom i niklom, npr.60 Cu/20Ni/20Zn) aluminijska
bronza (95 Cu/5 Al).
OPTE NAPOMENE: Na arheolokim predmetima, velikim skulpturama radimo u
principu mehanikim putem. istimo do tkz. originalne povrine (kuprit/tenorit),
nipoto do samog metala. Hemijske metode koristimo samo za uklanjanje hlorida i
stabilizaciju predmeta, kao i za rad na novijem materijalu. Namerno hemijski
obojene predmete, te predmete sa patinom nastalom zbog kontinuiranog koritenja
ili delovanja atmosfere istimo iskljuivo mehaniki, hemijska sredstva izbegavamo.
Predmete od poliranog mesinga (tkz. goldlack, javlja se na optikim instrumentima,
satovima itd.) takoe nikako ne istimo hemijskim metodama.
3.1 IENJE AMONIJAKOVIM CITRATOM
50 gr limunske kiseline
1 litar destilovane vode
Kiselinu rastvorimo u vodi i rastvoru dodajemo amonijak (25%) do postizanja pH 9
vrednost ustanovimo univerzalnim pH papirom. Predmete uronjavati u rastvor.
Poveena temperatura ubrzava process (najvie 80 C). Moe se koristiti i za
pozlaene predmete! Kod rada na veim predmetima moemo koristiti rastvor u
obliku elea (isti pomeamo sa celuloznim lepkomom za tapete). Dobro isprati! U
principu ne koristiti za rad na arheolokom materijalu!
3.2 IENJE INHIBIRANOM LIMUNSKOM KISELINOM
200 gr limunske kiseline
40 gr tiouree (NH2)2CS
1 litar destilovane vode
Uronjavati predmete! Zagrejan rastvor deluje bolje (70 C)! Stalno paziti na tok
procesa predmete drati u rastvoru cca 10 minuta. Na kraju ietkati finom etkom
i dobro isprati ! Jedan pocenat rastvora limunske kiseline moe se u kombinaciji sa

naknadnom obradom 1% rastvorom natrijumovog seskvikarbonata koristiti za

uklanjanje hlorida na velikim predmetima.
3.3 IENJE INHIBIRANOM FOSFORNOM KISELINOM
100-200 ml fosforne kiseline
10 gr tiouree
1 litar destilovane vode
Manje predmete uronjavati ,vee prelijevati! Dobro isprati! Nije za rad na
arheolokim predmetima! Obavezno raditi u rukavicama-tiourea je kancerogen spoj!
3.4 IENJE OKSALNOM KISELINOM
300 gr oksalne kiseline
400 gr drvenog uglja u prahu
300 gr etanola
200 gr terpentina
1 litar destilovane vode
Za ienje veih predmeta! Obratiti panju na abrazivno delovanje ugljenog praha!
Dobro isprati! Bolje deluje na bakar nego na njegove legure! Obavezno raditi u
rukavicama !Ne koristiti na arheolokom materijalu!
3.5 IENJE AMONIJEVIM KARBONATOM I SUMPORNOM KISELINOM
Rastvor A: amonijakov karbonat 250 gr, voda 1 lit.
Rastvor B: sumporna kiselina 2%, dodati 0,5% elatina na 1 lit rastvora
Za ienje veih objekata(arh.ukrasi, skulpture). Rastvorom A istimo predmet od
praine, prljavtine i mineralnih naslaga, nakon toga isperemo i rastvorom B istimo
do metalne povrine. Dobro isprati-najbolje uz neutralizaciju pomou 5% rastvora
natrijumovog bikarbonata! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
3.6 IENJE KOMPLEXONOM III
Rastvor A: 40 gr komplexona III (kod nas kompleksal)
1 litar destilovane vode
Rastvor B: 77 gr amonijakovog acetata
200 ml vode
350 ml amonijaka 25%
dodati vode do 1000 ml!
Rastvoru A dodamo toliko rastvora B da dobijemo pH10 (kolorimetrijski).Odlian
rastvor za ienje bakra i njegovih legura! Uklanja samo korozioni sloj- ne nagriza

sam metal! Poveana temperatura pojaava delovanje (8o C)! Moe se koristiti i za
pozlaene predmete! Dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
3.7 IENJE NATRIJUMOVOM BAZOM
120 gr natrijum hidroksida
1 lit vode
40 ml glicerina
2% betanaftola ili 0.2% furfurola
Namenjeno postepenom rastvaranju korozionih slojeva. Bakar (II) spojeve rastvara
brzo, bakar (I) sporo. Obavezno raditi u rukavicama! Dobro isprati! Ne koristiti na
arheolokom materijalu!
3.8 PASTA ZA IENJE
15 gr kalijum-natrijum tartarata (C4H4KNaO6 x 4H2O)
5 gr komplexona III
2 gr natrijumove baze
50 ml destilovane vode
10 gr metilceluloze
Namenjeno lokalnoj primeni i predmetima nepodesnim za kupku. Dobro rastvata
korozione slojeve! Kod debljih korozionih slojeva postupak po potrebi ponoviti.
Temeljno isprati! Pre poslednjeg ispiranja neutralizovati 5% rastvorom limunske
kiseline pa tek onda vodom! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
3.9 IENJE KALIJUM-NATRIJUM TARTARATOM
150 gr kalijum-natrijum tartarata
50 gr natrijum hidroksida
950 ml destilovane vode
100 ccm vodonik peroksida
Rastvoriti sastojke, peroksid dodati na kraju. Temperatura rastvora 8o C! Rasvara
bazne bakar karbonate. Povremeno vaenje i etkanje ubrzava proces! Dobro isprati!
Koristiti samo svee pripremljen rastvor! Moemo koristiti i rastvor od 250 gr
kalijum-natrijum tartarata na litar vode (bez dodataka), posebno za pozlaene
predmete! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
3.10 ELEKTROLITIKO IENJE
Natrijumova baza 2-5%
Anoda nerajui elik

Dodati najvie 2% nekog tenog deterdenta. Predmet spajamo kao katodu (-). Cca
1A/dm2. Oko 12 V. Raditi u rukavicama! Povremeno vaenje i etkanje ubrzava
proces. Moemo koristiti i blae elektrolite- rastvor sode ili boraksa a moe i
natrijumov fosfat .Nije za rad na meko lemljenim predmetima. Ne koristiti na
arheolokom materijalu! Dobro isprati!
3.11 TERPENTIN
Slui za obradu predmeta koji su bili u dodiru sa koom. Pri dodiru koe i bakra i
njegovih legura nastaju u odreenim uslovima bakreni, cinkani i kalajni sapuniterpentin iste rastvara.
3.12 CALGON (natrijum heksametafosfat)
5-15% rastvora u vodi
Uklanja naslage kalcijumovih i magnezijumovih karbonata na arheolokim
predmetima. Deluje i na bakar okside (CuO,Cu2O). Zagrijavanje ubrzava process
(8oC)!
3.13 UKLANJANJE HLORIDA I STABILIZACIJA
3.13.1 UKLANJANJE HLORIDA NATRIJUMOVIM SESKVIKARBONATOM
10-25 gr natrijum karbonata
10-25 gr natrijum bikarbonata
1 litara destilovane vode
Predmete stavimo u rastvoru. Proces traje do nekoliko nedelja, ako rastvor menjamo
svaki dan. Postupak uklanja hloride i stabilizuje patinu (pri dodiru rastvora i bakra
nastaje bazni bakar karbonat/malahit/, ovaj prekriva metal i popunjava pore u
patini). Proces prekidamo u trenutku kada srebro nitratnom probom vie ne moemo
ustanoviti prisustnost hlorida. Nakon toga moemo predmet stabilizovati
benzotriazolom. Danas se ovaj postupak rae izvodi tako da predmete prvo tretiramo
1% rastvorom limunske kiseline a tek nakon toga koristimo rastvor natrijum
seskvikarbonata (1%).
SREBRONITRATNA PROBA NA HLORIDE
Uzimamo 2 epruvete, prvu punimo vodom iz kupke u kojoj ispiremo predmet a drugu
istom destilovanom vodom. U svaku kapnemo po 3-5 kapi ( u svaku jednako!)
azotne kiseline i 3 kapi rastvora srebrnog nitrata (1%). Ako se u prvoj epruveti
pojavi beli, zgruani sloj srebrnog hlorida postupak nastavljamo sve do negativne
probe. Puno je pouzdanije raditi sa elektronskim meraem prvodljivosti!

3.13.2 UKLANJANJE HLORIDA ALKALNO DITIONITSKOM REDUKCIJOM

Vidi 2.7! Potpuno uklanja patinu pa se ne moe preporuiti.
3.13.3 EKSTRAKCIJA HLORIDA POMOU AMONIJAKOVIH PARA (Thouvenin-ov
postupak)
10 % amonijak
Benzotriazol 3 % rastvora u etanolu
U hermetiki zatvorenu posudu stavimo do 1/10 njene zapremine amonijaka.
Predmet sa patinom koja u sebi sadri hloride obesimo iznad amonijaka. Nakon
kraeg izlaganja amonijakovim parama na predmetu se pojave plave kapljice bogate
hloridima- u sluaju da je sadraj hlorida slabiji predmet se samo ovlai. Predmet
isperemo, osuimo i ponovo izloimo isparenjima- postupak ponavljamo sve dok
predmet za izlaganja ne ostane suv. Nakon toga potopimo predmet u rastvor
benzotriazola(najbolje u vakumu) pa ga zatim osuimo. Suvini nevezani
benzotriazol uklonimo pomou acetona. Lakiramo ili voskiramo. Postupak se vie ne
primenjuje (patina jako potamni ,izaziva pucanje mesinga).
3.13.4 STABILIZACIJA RASTVOROM BENZOTRIAZOLA(BTA)
Rastvor BTA 3% u etanolu
Odmaene predmete potopimo u BTA rastvor, najbolje u vakumu, sve dok ne
prestanu da izlaze mehurii. Suvini ,nevezani BTA uklonimo vatom natopljenom
acetonom. Raditi u rukavicama! Izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom! Ne udisati
isparenja niti prah!
3.14 OBNOVA OTEENIH PREMAZA
3.14.1 OBNOVA POZLATE
Vidi 2.10.1, 2.10.2, 2.10.3!
3.14.2 OBNOVA POSREBRENJA
Vidi 2.9.1, 2.9.2, 2.9.3, 2.9.4!
3.14.3 NIKLOVANJE UTRLJAVANJEM
60 gr nikal hlorida
30 gr kalaj hlorida
10 gr gvoe hlorida
1 lit destilovane vode
Rastvor zakiseliti sa malo sumporne kiseline. Tkaninu ili suner ili tampon vate

natopimo rastvorom i zahvatimo malo cink praha (ili finih strugotina).Utrljavati na

dobro oien predmet. Po stvaranju sloja isprati, osuiti i lakirati.
3.14.4 KALAJISANJE UTRLJAVANJEM
50 gr kalaj hlorida
10 gr vinske kiseline
1 lit vode
Tkaninu, suner ili tampon natopimo rastvorom i sa njom zahvatimo malo cink praha
ili finih strugotina. Utrljavati na predmet do pojave novog sloja, po potrebi ponoviti.
Dobro isprati! Lakirati ili voskirati!
3.14.5 ELEKTROLITSKO NIKLOVANJE
68 gr nikl sulfata
35 gr natrijumovog citrata
1 gr borne kiseline
1 lit destilovane vode
Anoda nikl 0,3-0,6 A/dm - 2,3 V, pH 5,8. Predmet = katoda (-).
3.14.6 ELEKTROLITSKO KALAJISANJE
17 gr kalaj hlorida
35 gr natrijum fosfata
1 lit destilovane vode
Anoda nerajui elik ili kalaj. Predmet = katoda (-).
3.15 IDENTIFIKACIJA BAKRA
3.15.2 IDENTIFIKACIJA AMONIJAKOM
Na zadnju stranu predmeta(ili bazu) kapnemo razreenu sumpornu kiselinu (1:1).
Nakon 2-3 minuta delovanja kiseline kap upijemo komadiem filter papira koji zatim
uronimo u razreeni amonijak(1/1). Ako se javi plava boja radi se o bakru ili nekoj
njegovoj leguri! Odmah dobro isprati!
Poslednja izmena: 12.11.2012. 01:04 admin
Sauvana

Aleksandar

Administrator

Heroj

Poruke: 1041

Ugled: +121/-0

Odg: RECEPTURE ZA IENJE POJEDINIH METALA

Odgovor #4 poslato: 12.11.2012. 03:51

4. IENJE PREDMETA OD GVOA I ELIKA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Fe- od latinskog ferrum
Temperatura topljenja- 1536 C
Specifina teina- 7,86 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu- 45-55
Boja- srebrno sivkasta
Vanije osobine - u prirodi izrazito raireno ali neotporno na koroziju, zato se mora
stapati sa drugim metalima kao to su ugljenik i silicijum, osim legiranjem i
galvanskim ili termikim prevlakama titimo ga i pomou posebnih antikorozivnih
premaza.
Vanije legure- livano gvoe (2-5% C), gvoe za kovanje (0,35% C), nerajui
elik (npr 18 Cr/8Ni) i brojne druge vrste elika (sa bakrom, manganom,
titanijumom, silicijumom, vanadijumom, volframom, hromom i niklom)
OPTE NAPOMENE: to se tie arheolokih predmeta vredi isto to je reeno za
bakar (ali uslovno reeno originalna povrina se znatno tee uoava, poto se radi o
tankom sloju izmeu spoljnog i unutaranjeg korozionog sloja, u spomenutom sloju
ouvan je izvorni oblik predmeta) preferiramo mehaniko ienje, dok hemijske i
druge metode koristimo samo za uklanjanje hlorida i stabilizaciju. Kod ienja
potpuno korodiranih predmeta obavezno koristimo rendgenske snimke istih.
Brunirane predmete istimo iskljuivo mehaniki ili uljnim sredstvima za skidanje re
(WD 4o, Balistol, Ivazok, petrolej). Obojene predmete istimo pomou rastvora
(white spirit, aceton, alkohol, amonijak itd.). Glavni problem na arheolokim
predmetima je uklanjanje hlorida.
4.1 IENJE FOSFORNOM KISELINOM
10-20 % fosforna kiselina
1 % tutkala ili elatina
Manje predmete uronjavati vee prelivati. Poveana temperatura ubrzava proces!
Povremeno etkanje takoe! Dobro isprati! Samo za novije predmete, nije za rad na
arhelokom materijalu.

4.2 IENJE AMONIJUMOVIM CITRATOM

50 gr limunske kiseline
1 litar destilovane vode
Rastvoru dodavati amonijak (25%) do postizanja pH3,5. Vrednost ustanoviti
univerzalnim pH papirom. Poveana temperature i povremeno vaenje i etkanje
ubrzavaju proces! Dobro isprati! Uz odgovarajui oprez moe se koristiti i za
predmete sa umetcima ili prevlakom od drugih metala! Postoji i sloenija varijanta
ovog procesa. Samo za novije predmete!
4.3 IENJE TIOGLIKOLNOM KISELINOM
3-30 % tioglikolna kiselina
Pomou amonijaka (25%) podesiti pH na 7.
Delotvorno neutralno sredstvo za ienje. Delovanjem se oboji ljubiasto.
Povremeno vaenje i etkanje ubrzava tok procesa. Dobro isprati. Samo za novije
predmete.
4.4 IENJE RASTVOROM KOMPLEXONA III
30 gr koplexona III (kod nas kompleksal III)
1 litar destilovane vode
pH 5,5 / temperatura rastvora 8o C
pH korigujemo limunskom kiselinom ili natrijumovom bazom. Moemo istiti i
predmete sa umetcima od drugih metala. Dobro isprati! Samo za novije predmete!
4.5 IENJE MEAVINOM ORGANSKIH KISELINA I NATRIJUMOVOG
GLUKONATA
47,5 gr natrijumovog glukonata
47,5 gr limunske kiseline
5 gr vinske kiseline
1 lit vode
Temperatura rastvora do 80 C. Posebno dobro za niklovane, pocinkovane ili
hromirane predmete i nerajui elik. Na kraju dobro isprati!
4.6 IENJE ELEKTROLIZOM
20-50 gr natrijum hidroksida
1 litar destilovane vode

Anoda (+) od nerajueg elika

napon do 24 V, jaina 0,5 A/dm2
Rastvoru dodamo i do 30 ml nekog deterdenta da podspei stvaranja pene kako bi
se spreilo rasprivanje sitnih kapljica baze. Predmet ne sme biti u rastvoru ako nije
ukljuena struja. Povremeno vaenje i etkanje ubrzava proces. Nije za predmete
koji u sebi sadre opruge i sline elastine delove. Ne koristiti za meko lemljene
predmete. Samo za novije predmete! Dobro isprati!
4.7 NEKOLIKO POSTUPAKA ZA UKLANJANJE HLORIDA
4.7.1 KATODNO ODSOLJAVANJE
ista destilovana, dejonizirana voda za elektrolit, 2-4 V napona. 0,25 A/dm2. Anoda
od nerajueg elika.
Predmet spajamo kao katodu (-). Trajanje 6-48 sati, nakon ega vodu zamenimo
istom, uz prethodno merenje prodljivosti (pomou ureaja za merenje
prvodljivosti).Proces traje do smanjenja koliine hlorida na najmanju moguu meruznai do nekoliko meseci.
4.7.2 ODSOLJAVANJE ALKALNIM RASTVOROM NATRIJUM SULFITA
63 gr natrijum sulfita(Na2SO3)
20 gr natrijum hidroksida
1 litar deionizirane destilovane vode
U rastvor NaOH stavljamo predmete koje emo odsoljavati, posuda u kojoj radimo
mora biti od nerajueg elika koja se mora hermetiki zatvoriti. Dodajemo sulfit u
obavezno do ivice napunjenu posudu, pa istu zatvaramo. Nakon 7 dana posudu
otvaramo, merimo provodljivost rastvora i koliinu hlorida, pa po potrebi nastavljamo
postupak sa novim rastvorom. Proces nastavljamo sve dok koliinu hlorida ne
svedemo na najmanju moguu meru- za to obino treba barem nekoliko nedelja.
Postupku ne izlaemo predmete koji na sebikalaja ili imaju umetke od bakra i
njegovih legura ili srebra. Po zavretku procesa predmet moramo dobro isprati kako
bismo uklonili ostatke rastvora. I u ovoj fazi koristimo se meraem provodljivosti. Na
samom kraju predmete isperemo 3% rastvorom barijevog sulfata, pa opet vodom
(destilovanom,

dejoniziranom!). Proces je dugotrajan i zahtevan ali i izrazito

efikasan. Opisana je labaratorijska, probna varijanta procesa, danas se za

sprovoenje istog mogu nabaviti gotovi ureaji.
4.7.3 ODSOLJAVANJE PAROM I VRUOM VODOM
Najjednostavniji, tehniki najmanje zahtjevan postupak. Manje predmete izlaemo

pari u ekspres loncu oko 3 sata. Nakon toga ih jo 3 sata drimo u vrijuoj vodi, pa
ih onda suimo nad vruom vodom. Koliinu izvuenih klorida kontroliemo meraem
provodljivosti (ili srebro nitratnom probom). Postupak traje do svoenja istih na
najmanju meru. Na kraju osuimo predmete infracrvenom svetiljkom, pa ih
stabilizujemo i zatitimo. Koristimo iskljuivo deioniziranu destilovanu vodu.
4.8 STABILIZOVANJE GVOZDENIH PREDMETA
4.8.1. STABILIZOVANJE POMOU FOSFATA
2-3,5 gr primarnog cink fosfata
0,5-18 gr primarnog kalcijum fosfata
1 litar destilovane vode
Pripremljenom rastvoru dodamo 4 gr natrijum nitrita, radi potsticanja reakcije.
Trajanje uronjavanja 10-20 minuta. Vee predmete polivati ili prskati. Rastvor
moemo i zagrejati na najvie 95 C. Na kraju osuiti, pa obavezno voskirati ili
lakirati. Ne prua trajnu zatitu- postupak treba periodino ponavljati, a stanje
predmeta redovno kontrolisati. Samo za novije predmete!
4.8.2 STABILIZOVANJE TANINOM
200 gr taninske kiseline
150 ml alkohola
1 litar destilovane vode
Korodirane ili oiene predmete uronimo u rastvor. Vee predmete premazivati.
Predmete 72 sata drati na 30 C- u tom razdoblju trebao bi se formirati sloj
gvoe(III)tanata. Viak oetkamo sa predmeta pa isti obavezno lakiramo ili
voskiramo. Mogu se koristiti i znatno manje koncentracije rastvora - minimalno 10
grama tanina. Koristi se i na novijim i na arheolokim predmetima (efikasnost
upitna)! Ne prua trajnu zatitu, redovno kontrolisati stanje predmeta!
4.8.3 STABILIZOVANJE MEAVINOM TANINA I FOSFORNE KISELINE
Prethodnom rastvoru dodamo 15-19 ml fosforne kiseline. I za korodirane i za iste
predmete .U principu samo za novije predmete!
4.9 IDENTIFIKACIJA GVOA
4.9.1 IDENTIFIKACIJA MAGNETOM
Nedostatak iste je taj to su neke vrste elika nemagnetine.

4.9.2 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM BAKARNOG SULFATA

Na predmet kapnemo kap 10 % rastvora bakar sulfata. Ako nastane bakarna mrlja
radi se o gvou.
4.9.3 IDENTIFIKACIJA KALIJUM FEROCIJANIDOM
Na predmet kapnemo kap 10% azotne kiseline. Pustimo da neko vreme deluje pa
kap upijemo komadiem filter papira i isti uronimo u 10% rastvor kalijevog
ferocijanida. Ako se javi plava boja radi se o gvou.
Sauvana

Aleksandar

Administrator

Heroj

Poruke: 1041

Ugled: +121/-0

Odg: RECEPTURE ZA IENJE POJEDINIH METALA

Odgovor #5 poslato: 12.11.2012. 20:56

5. IENJE PREDMETA OD KALAJA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Sn-od latinskog stannum
Temperatura topljenja- 232 C
Specifina teina- 7,28 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu- 3,9
Vanije osobine- Kalaj je metal srebrnobele boje, male tvrdoe. ist kalaj (beli kalaj)
je rastegljiv, vrlo kovan. Pri sobnoj temperaturi kalaj je otporan na dejstvo vode i
vazduha, slabih kiselina i baza. Valjanjem se izvlai u tanke listie- staniol. Zbog
dostupnosti, niske temperature topljenja, lakou livenja, dobrih mehanikih osobina,
a takoe i zbog niske cene, kalajni predmeti su bili veoma popularni.
Vanije legure- meki lem (sa olovom), britanija metal (70-90 Sn, 10-25 Sb, 2-10 Cu)

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Arheoloki materijal istimo mehaniki dok su hemijske i elektrohemijske metode
namenjene pre svega novijim predmetima. Za odravanje sjaja i ienje tanjih
korozionih slojeva moe se koristiti biljka preslica (Equisetum Arvense-predmete
trljamo sa svjeom biljkom).
5.1 IENJE SONOM KISELINOM
5 % hlorovodonina kiselina
0,5% heksametilentetramin
Za uklanjanje tanjih korozionih slojeva. Manje predmete uroniti , vee prelivati. Po
zavretku dobro isprati, najbolje uz prethodnu neutralizaciju kiseline pomou 5%
rastvora sode bikarbone! U principu samo za novije predmete!
5.2 IENJE ELEKTROLIZOM
20-50 gr natrijum karbonata
1 litar destilovane vode
Anoda (+) od nerajueg elika, napon do 24 V, 0,5A/dm2
Predmet spojiti na minus pol i uroniti u rastvor u koji je ve uronjena elina anoda.
Moemo dodati i malo tenog deterdenta kako bismo pospeili stvaranje pene.
Nakon 5-10 minuta izvaditi iz rastvora, ietkati krednom kaom pa dobro isprati !
Samo za novije predmete!
5.3 ZATITA
5.3.1 ANODNA PASIVIZACIJA
5 gr natrijum hidroksida
1 litar destilovane vode
Predmet spajamo na plus pol (anoda), plou od nerajueg elika na minus pol
(katoda) ispravljaa. Napon 6 V,1-2 A/dm2. Predmet uroniti u rastvor u koji je ve
uronjena katoda! Trajanje 2-3 sekunde. Dobro isprati! Samo za novije predmete!
5.4 IDENTIFIKACIJA KALAJA
5.4.1 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM NATRIJUM SULFIDA
koncentrisana hlorovodina kiselina
10 grama natrijum sulfida u 100 ml vode
Kapnuti kiselinu na predmet (zadnja strana, ili baza), pustiti da kratko deluje, to upiti

komadiem filter papira. Na dobijenu mrlju kapnuti kap rastvora sulfida- ako se
pojavi uto smea boja radi se o kalaju. Odmah dobro isprati!
Sauvana

Aleksandar

Administrator

Heroj

Poruke: 1041

Ugled: +121/-0

Odg: RECEPTURE ZA IENJE POJEDINIH METALA

Odgovor #6 poslato: 12.11.2012. 22:22

6. IENJE PREDMETA OD CINKA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Zn-od latinskog zincum
Temperatura topljenja- 419 C
Specifina teina 7,13 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu- 40-45
Boja plavkasto bela
Vanije osobine- srazmerno lomljiv i neotporan na koroziju , odlino se lije
Vanije legure- zamak (za livenje, 4%Al,1%Cu), bidri (indijska legura 32-93%Zn,
kao dodaci Cu, Pb, Sn)
OPTE NAPOMENE: Obzirom na izrazitu osetljivost na koroziju pri primeni
hemijskih metoda kod korienja istih neophodan je oprez .Temeljno ispiranje i
neutralizacija korienih rastvora takoe su u sluaju cinka neophodni. Osim
navedenih rastvora moemo koristiti i rastvore amonijakovog tartarata (5-30%) , ta
sredstva za skidanje stare boje na bazi metilen hlorida i dimetil formamida.
6.1 IENJE SUMPORNOM KISELINOM
sumporna kiselina 5%
Predmete uroniti u rastvor, stalno nadzirati proces, po zavretku dobro isprati
,najbolje uz prethodnu neutralizaciju 5% rastvora natrijum bikarbonata!

6.2 IENJE KOMPLEXONOM III

5% rastvora Komplexona III, pH7
Uroniti predmete, stalno nadzirati proces, dobro isprati!
6.3 ELEKROLITIKO IENJE
5% rastvora natrijum karbonata ili trinatrijum fosfata, anoda nerajui elik.
Predmet spojimo na minus pol ispravljaa. Stalno nadzirati tok procesa, povremeno
vaenje i etkanje ubrzava proces. Dobro isprati! U principu nije za predmete sa
prevlakom od nekog drugog metala!
6.4 OBNOVA OTEENIH PREVLAKA
6.4.1 BAKRENJE CINKA URONJAVANJEM
30 gr bakar sulfata
50 gr vinske kiseline
50 ccm amonijaka 25%
1 litar vode
Potpuno iste i odmaene predmete uroniti u rastvor. Vee predmete polivati.
Odmah po formiranju prevlake izvaditi i isprati, pa obavezno voskariti ili lakirati! Kod
predmeta koji predugo ostanu u rastvoru dolazi do ljutenja prevlake!
6.4.2 MESINGANA PREVLAKA NA CINKU
10 delova zasienog rastvora amonijakovog hlorida
1 deo bakar karbonata
Smesu utrljavati na ist i dobro odmaen predmet. Po formiranju prevlake isprati i
lakirati ili voskariti!
6.4.3 NIKLOVANJE CINKA URONJAVANJEM
60 gr nikl sulfata
30 gr natrijum hlorida
10 gr natrijum karbonata
1 litar vode
Uronjavati iste i odmaene predmete u zagrejani rastvor. Ako ide prebrzo razrediti.
6.5 ZATITA

6.5.1 ZATITA KOROZIONIM INHIBITOROM

3% rastvora benzotriazola u alkoholu
Predmet premazati rastvorom. Nevezani suvini BTA nakon suenja ukloniti
acetonom. Lakirati ili zavariti u polietilenske vreice. Izbegavati dodir sa rastvorom ili
prahom, ne udisati isparenja niti prah!
6.5.2 HROMIRANJE CINKA
10 gr hromne kiseline
0,5 gr sumporne kiseline
1 litar destilovane vode
Predmete uroniti u rastvor. Po stvaranju utog sloja isprati! Hromna kiselina je
kancerogen spoj - zato oprez! Slui iskljuivo kao podloga za zatitu bojom!
6.6 IDENTIFIKACIJA CINKA
6.6.1 IDENTIFIKACIJA MEAVINOM SOLI I BAKAR SULFATA
3O gr bakar sulfata
15 gr natrijum hlorida
1 dl vode
Kap rastvora kapnuti na dobro oien i odmaen deo predmeta (zadnju stranu ili
bazu). Ako se javi crna boja radi se o cinku. Odmah dobro isprati.
6.6.2 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM NATRIJUM SULFIDA
meavina iste hlorovodonine kiseline i vode 1:1
10 gr natrijum sulfida rastvorenog u 100 ml vode
Kiselinu kapnuti na predmet (zadnja strana, ili baza)- pustiti da kratko deluje, pa
zatim upiti komadiem filter papira. Kap sulfida kapnemo na mrlju. Ukoliko se pojavi
bela boja radi se o cinku. Odmah dobro isprati!
Sauvana

Aleksandar

Administrator

Heroj

Poruke: 1041

Ugled: +121/-0

Odg: RECEPTURE ZA IENJE POJEDINIH METALA

Odgovor #7 poslato: 12.11.2012. 23:19

7.IENJE PREDMETA OD OLOVA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Pb-od latinskog plumbum
Temperatura topljenja- 327 C
Specifina teina- 11,34 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu- 4
Boja-plavkasto bela (na svee zarezanom mestu)
Vanije osobine- To je mek metal, velike gustine i niske temperature topljenja.
Vanije legure- meki lem (sa kalajem), tamparska legura (sa antimonom)
OPTE NAPOMENE: Zbog izrazite mekoe olova mehaniko ienje koristimo samo
kod debljih korozionih slojeva na arheolokom materijalu. Hemijsko ienje kod
olova predstavlja standardni postupak, a isto moemo rei i za elektrolitiko. Kao i
kod cinka neutralizacija ostataka korienog rastvora i temeljno ispiranje neophodni
su. Olovne predmete nikako ne uvati u kutijama od obinog kartona ili drveta,
iverice, perploe i polivinil hlorida!
7.1 IENJE SONOM KISELINOM I AMONIJAKOVIM ACETATOM
Rastvor A: hlorovodonina kiselina 5%
Rastvor B: 10 % rastvora amonijakovog acetata, uz dodatak 0,2% agar-agar
Pomou rastvora A skidamo sve naslage osim oksida, postupak traje sve dok se
razvijaju mehurii plina. Potom isprati vruom destilovanom vodom (vodu prokuvati
neposredno pre upotrebe, kako bi istisnuli eventualno prisutan ugljen dioksid). Ako
je na predmetu zaostao sloj oksida isti uklonimo rastvorom B. Isprati hladnom
destillovanom vodom. Rastvor B moe se koristiti i samostalno!
7.2 IENJE KOMPLEXONOM III
40 gr komplexona III
1 litar destilovane vode
pH rastvor 5,5 (koregovati sa NaOH i limunskom kiselinom)
Ovo sredstvo posebno dobro uklanja bazni olovni karbonat. Zagrejavanje na 8o C
ubrzava proces. Isprati prokuvanom destilovanom vodom!

7.3 SREDSTVO ZA SKIDANJE STARE BOJE NA BAZI KREA

200 gr gaenog krea
100 gr natrijum karbonata
50 gr natrijum hidroksida
Vode dodati da dobijemo gustu tenost. Dobro isprati! Obavezno neutralizovati 5%
hlorovodinom kiselinom pa opet isprati! Uklanja karbonate, sulfate i okside!
7.4 ELEKTROLITIKO IENJE
50 gr NaOH ili Na2CO3
1 litar vode
Anoda (+) od nerajueg elika, 2-5 A/dm 2,12 V
Samo za predmete sa dobro ouvanim jezgrom. Po zavretku moemo na kratko
obrnuti polove- na predmetu e doi do stvaranja tankog sivog sloja olovnog
dioksida, koji ima zatitna svojstva. Predmete sa debelim slojem karbonata moemo
podvrgnuti uvrujuoj redukciji- proces je jednak prethodnom, s tim da
koristimo elektrolit na bazi NaOH ili 10 % H2SO4. Ovim postupkom korozione
produkte ponovo prevodimo u metalni oblik. Predmet mora da bude spojen olovnom
icom! Za razliku od ienja koristimo minimalnu jainu struje (max.25o mA/dm2).
Proces traje sve dok na predmetu nastaju mehurii vodonika - ako do stvaranja istih
doe na metalnojmjezgru doi e do ireverzibilnog oteenja izvornog izgleda
predmeta!
7.5 ZATITA
7.5.1 ZATITA ANODNOM PASIVIZACIJOM
14,2 gr natrijum sulfata
1 litar destilovane vode
katoda nerajui elik, trajanje oko 6o min.
Predmet spojimo na plus pol (anoda). Samo za iste i temeljno odmaene povrine.
Umesto predloenog moemo koristiti i elektrolit od 9,8 gr H2SO4 i 1 litar vode!
Obavezno lakirati ili voskariti!
7.6 IDENTIFIKACIJA OLOVA
7.6.1 IDENTIFIKACIJA POMOU RASTVORA KALIJUMOVOG JODIDA
Na metal koji ispitujemo kapnemo 2 kapi iste hlorovodonine kiseline. Nakon to

kiselina krae vreme deluje ispitivano mesto pokrijemo komadiem filter papira pa
kapnemo par kapi 10% rastvora kalijumovog jodida. Ako nastane uta mrlja radi se
o olovu! Odmah dobro isprati!
Sauvana

Aleksandar

Administrator

Heroj

Poruke: 1041

Ugled: +121/-0

Odg: RECEPTURE ZA IENJE POJEDINIH METALA

Odgovor #8 poslato: 13.11.2012. 00:12

8.IENJE PREDMETA OD ALUMINIJUMA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Al
Temperatura topljenja - 660 C
Specifina teina- 2,70
Tvrdoa po Brinellu- 15-19
Boja srebrno bela
Vanije osobine- izrazito lak metal i srazmjerno mek, na vazduhu se prevlai tankim
oksidnim slojem koji ga titi od daljih korozionih procesa, spomenuti sloj se moe
stvoriti i hemijskim ili elektrokemijskim putem-tako dobijen sloj znatno je deblji i
otporniji a moe se i obojiti, dobro se lije, dobar provodnik elektriciteta i toplote.
Vanije legure-duraluminijum (Al+3-5% Cu,1% Mg),silumin(do14%
Si),magnalijum(10-15 %Mg)
OPTE NAPOMENE: Mehaniko ienje u principu rae izbegavamo. Kod hemijskog
naina rada rastvorima obavezno dodajemo inhibitore korozije , pa temeljno ispiremo
predmete.
8.1 IENJE RASTVOROM SAPUNIKE
eljenu koliinu sapunike prelijemo vrelom vodom. Nakon 1o min. stajanja moemo
rastvor koristiti. Svee prireen rastvor potpuno je neutralna ( pH 7 )! Ne dodavati

nikakva abrazivna sredstva! Nakon par dana stajanja rastvor postaje blago kiseo
( pH 5,5 ). istiti pomou tampona vate ili etkice za zube. Ne pritiskati! Jedina
metoda pogodna i za anodiki ili hemijski oksidirane predmete! Teoretski bismo mogli
koristiti i neko drugo blago kiselo ili alkalno sredstvo za pranje( pH 5-8 ).
8.2 IENJE INHIBIRANIM ALKALNIM RASTVOROM
10-40 gr (25) natrijum karbonata
5-10 gr (25) vodenog stakla
1 litar destilovane vode
Uronjavati predmete. Dobro isprati! Samo za predmete koji nisu anodiki ili hemijski
oksidirani, niti fosfatirani! Moe se koristiti i za ienje cinka ili kalaja!
8.3 IENJE INHIBIRANIM KISELIM RASTVOROM
50 ml duine kiseline
10 gr kalijumovog bikromata
1 litar destilovane vode
Uronjavati predmete na najvie 3o minuta, potom dobro isprati. Ovaj rastvor uklanja
Al2O3 i Al(OH)3! Samo za predmete koji nisu anodiki ili hemijski oksidirani, niti
fosfatirani! Kalijumov bikromat kancerogen je spoj pa se korienje rastvora ne moe
preporuiti!
8.4 ELEKTROLITIKO IENJE
100 gr natrijumovog karbonata
8 gr vodenog stakla
1 litar destilovane vode
Predmet spojimo na minus pol ispravljaa (katoda/-/). Anoda (+) nerajui elik.
Trajanje 3-5 minuta. Temperatura rastvora 7o-8o C. Dobro isprati! Samo za
predmete koji nisu anodiki ili hemijski oksidirani niti fosfatirani!
8.5 IDENTIFIKACIJA ALUMINIJA
8.5.1 IDENTIFIKACIJA POMOU NATRIJUMOVE BAZE
20 gr natrijum hidroksida
100 gr destilovane vode
Kapnuti na zadnju stranu ili bazu predmeta par kapi rastvora, pa pustiti da deluje 51o minuta. Ako izostane bilo kakva reakcija radi se o magnezijumu, ukoliko se pak
razvijaju mehurii vodonika radi se o aluminijumu ili nekoj njegovoj leguri. Odmah

dobro isprati! Ukoliko ostane tamna mrlja verovatno se radi o nekoj od

aluminijumovih legura.
Sauvana

Aleksandar

Administrator

Heroj

Poruke: 1041

Ugled: +121/-0

Odg: RECEPTURE ZA IENJE POJEDINIH METALA

Odgovor #9 poslato: 13.11.2012. 01:10

DODATAK I : PRIPREMA ZATITNIH PREVLAKA

LAK PARALOID B72
20-75 gr Paraloida B 72
1 litar toluola
Akrilnu smolu rastvorimo u toluolu, po rastvaranju koristimo. Nanosimo kistom ili
prskanjem, manje predmete moemo uroniti u lak. Ako elimo moemo dodati i
inhibitor korozije benzotriazol, recimo 5 gr na litar toluola. U tom sluaju prvo
rastvaramo BTA u toluolu, nakon toga dodamo smolu. Po nekim izvorima BTA nakon
2 godine potpuno ispari iz laka. Umesto Paraloida B 72 moemo koristiti i B 67 (topiv
u white spiritu),pa B 44.
VOTANA PASTA
7gr parafina
2 gr pelinjeg voska
1 gr montan voska (proienog)
2 gr silikonskog ulja
75 gr toluola
5gr benzotriazola
U loncu sa dvostrukim dnom rastvorimo sve sastojke osim benzotriazola i toluola.
BTA rastvorimo u toluolu i dodamo na kraju. Pastu moemo izraditi i samo od
mikrokristalnog voska, toluola i BTA. Nanositi krpom, obavezno koristiti zatitne
rukavice!

DODATAK II: KUPKE ZA GALVANOPLASTIKU

BAKAR:
150-250(200) gr bakar sulfata
45-110(30) gr sumporne kiseline
1 lit destilovane vode
anoda= elektrolitski bakar
ZLATO
200 gr kalijumovog ferocijanida
50 gr natrijumovog karbonata
50 gr zlato hlorida
1 lit destilovane vode
anoda= platinirani titanijum ili nerajui elik ili zlato, temp. 70 C
SREBRO
200 gr kalijumovog ferocijanida
20 gr kalijumovog karbonata
40 gr srebro hlorida
1 lit destilovane vode
anoda= platinirani titanijum ili nerajui elik ili srebro, temp. 60-80 C
GVOE
240 gr gvoe hlorida
180 gr kalijumovog hlorida
1 lit destilovane vode
anoda= gvoe, temp. 25 C, 2-5 A/dm2, pH 5-5,5
DODATAK III : METALI KOJE REE SREEMO U MUZEJSKIM ILI PRIVATNIM
ZBIRKAMA
Antimon- u skladu sa literaturom moe se naii na arheoloke predmete od istog
antimona, dolazi u nekim legurama (tamparsko olovo, britanija metal)
Hrom- koristi se za elektrolitsko prevlaenje drugih metala-hromiranje, vrlo otporan
na koroziju, dolazi i u nekim legurama(nerajui elici)
Nikl- isto kao i hrom ali manje otporan na koroziju, koristi se za elektrolitsko

prevlaenje drugih metala-niklovanje, pa u nekim legurama(nerajui elici , novo

srebro , neke vrste belog zlata)
Magnezijum- vrlo lak metal (33% laki od aluminija),koristi se veinom u obliku
legura, glavna primena automobilska industrija(delovi motora), nekad dosta korien
i u avio industriji
Paladijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, koristi se u proizvodnji
belog zlata, retko za nakit
Platina- plemeniti metal, vrlo otporan na koroziju, koristi se u izradi skupocenog
nakita
Rodijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, vrlo otporan na koroziju
,koristi se za elektrolitsko prevlaenje srebra i belog zlata-rodiniranje
Titanijum- laki metal, po osobinama slian nerajuem eliku, moe se obojiti
termikim ili elektrolitskim putem, koristi se u izradi savremenog nakita
iva- jedini metal koji je tean na sobnoj temperaturi , koriena za tkz amalgamsku
pozlatu i posrebrenje, do 1840. jedina ire koriena metoda pozlate i posrebrenja,
koristila se i za izradu ogledala, kao I za izradu termometara i barometara, spojevi su
joj vrlo otrovni
AUTOR SE NE SMATRA ODGOVORNIM ZA TETU NASTALU POGRENOM ILI
NESTRUNOM PRIMENOM BILO KOJE OD NAVEDENIH METODA RADA - AKO SE
ODLUITE DA KORISTITI NEKI OD POSTUPAKA TO INITE NA VLASTITU
ODGOVORNOST - UKOLIKO NEKU OD METODA NISTE NIKADA KORISTILI NAJBOLJE
JE DA PRIMENU ISTE PRVO ISPROBATE NA VETAKO KORODIRANIM UZORCIMA ILI
OTPADNOM MATERIJALU. OVAJ TEKST SASTAVLJEN JE U NAJBOLJOJ NAMJERI I
POSTAVLJEN JE NA FORUM U SVRHU POTPUNO BESPLATNOG KORIENJA. BILO
KAKVO NEOVLAENO KORIENJE OVOG TEKSTA U KOMERCIJALNE SVRHE
ZABRANJENO JE I KANJIVO .