ELEKTROTEHNIKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU
ODSEK ZA ENERGETIKU
KATEDRA ZA ENERGETSKE PRETVARAE I POGONE
ifra kursa:

OG2EM

Nivo kursa:

Osnovne studije

ESPB

Semestar:

Godina studija:

Naziv kursa:

ELEKTRINE MAINE
Preduslovi:
Predava:

Asistenti:

Opte
informacije o
predmetu

WWW:

Fundamentalni predmeti na 1. godini

Obavezan
Tip
Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu
kursa:
Prof. dr Slobodan N. Vukosavi, redovni profesor
kabinet: 27
telefon: 3218-369
kontakt: boban@etf.rs
Nikola Popov
Dragan Mihi
kabinet: 27
kabinet: 84
telefon: 3218-369
telefon: 3218-333
kontakt: nikola.popov@etf.rs
kontakt: dragan84m@etf.rs
Predmet daje osnovna znanja o EM, neophodna za rad elektroinenjera
kao i za praenje strunih predmeta koji slede na 3. i 4. godini ETF. U
okviru predmeta, matematiki aparat i teorijska znanja steena na 1. godini studija nalaze praktinu primenu u elektrotehnici. Nastava je prilagoena predznanju koje studenti ETF imaju u 4. semestru. Materijali i literatura pripremljeni za polaznike kursa omoguuju uspeno praenje nastave.
Laboratorije za EM i poseta EPS upoznaju polaznike kursa sa praktinim
aspektima elektrotehnike. Prema sprovedenim analizama, redovan rad
kao i izrada dva domaa zadatka i dva kolokvijuma garancija su uspenog
savladavanja gradiva, polaganja ispita, i sticanja predznanja neophodnih
za praenje nastave u 3. i 4. godini.
masine.etf.rs
Svi materijali potrebni za praenje nastave (organizacija predmeta, uputstvo za
studente, slajdovi sa tekstom, jednainama i ilustracijama, zadaci za raunske
vebe, zadaci za samostalni rad, teorijska pitanja) raspoloivi su na sajtu predmeta, na internet stranici masine.etf.rs. Reenja zadataka sa raunskih vebi, domaih zadataka, zadataka za samostalni rad i kolokvijumskih zadataka se dostavljaju naknadno. Pored pomenutih materijala, internet stranica sadri i druge zadatke i tekstove, primere i rezultate na prethodnim ispitima i kolokvijumima,
kao i ostale informacije vezane za predmet. Za praenje nastave i polaganje ispita dovoljno je proitati knjigu Elektrine maine, pratiti raunske vebe i uraditi
zadatke za samostalni rad koji su dati na sajtu. Sajt predmeta sadri literaturu
korisnu u daljem radu. Vei broj strunih knjiga vezanih za Elektrine maine
mogu se nai kod asistenata.

Plan nastave:

Plan izvoenja nastave (po asovima) u tekuem semestru je istaknut na

sajtu. Raspored po radnim nedeljama je naznaen u sadraju kursa (dole)

Nastavne
obaveze:

3 asa predavanja nedeljno

1 as raunskih vebi nedeljno
1 as laboratorijskih vebi nedeljno

Ciljevi kursa:

Sadraj kursa
(deo do prvog
kolokvijuma)

Osnove elektromehanikog pretvaranja energije. Principi pretvaranja

mehanikog rada u elektrinu energiju, koja se odvija u sinhronim generatorima hidroelektrana i termoelektrana. Pretvaranje elektrine energije u
mehaniki rad u motorima koji pokreu industrijske procese, u servo motorima za upravljanje kretanjem industrijskih robota, kao i u drugim primenama, u kojima se do 70% proizvedene elektrine energije pretvori u
mehaniki rad. Analiza elektromehanikog pretvaranja energije u obrtnim
elektrinim mainama i matematiki model. Proraun polja u zazoru cilindrinih maina, energija, koenergija. Gubici elektromehanikog pretvaranja. Konvencije u oznaavanju i nazivne veliine. Magnetsko kolo, raspodeljeni namotaji, elektromotorne sile, magnetopobudne sile, fluks magnetizacije i rasipni fluks, pokretaki moment i snaga. Elementi konstrukcije elektrinih maina. Sprezanje, povezivanje i napajanje maina. Analiza ustaljenih stanja i zamenske eme. Matematiki model, mehanike karakteristike. Osnovne informacije primeni elektrinih mainama u industrijskim robotima, elektrinim vozilima i alternativnim izvorima. Tranzijentne i eksploatacione karakteristike. Problemi napajanja i upravljanja.
(1) Osnovni koncepti elektromehanikog pretvaranja. Obrtno i linearno kretanje.
Pretvaranje u sluaju linearnog i nelinearnog medijuma, izrazi za energiju polja,
koenergiju, momenat i snagu. (2) Magnetska i strujna kola maine. Navojak,
sekcija i namotaj. (3) Komponente polja u vazdunom zazoru. Fluks, elektromotorna i magnetomotorna sila, prenos snage kroz zazor. (4) Raspodeljeni namotaj.
Elektromotorna sila. Izraz za momenat i snagu.
(1. provera znanja)
(5) Elementi konstrukcije u principi rada elektrinih maina, MJSS, AM, SM.
(6) Mehanika komutacija kod maina za jednosmernu struju. Komutacija uz
pomo statikih pretvaraa kod maina za naizmeninu struju. Konvencije u
oznaavanju, nazivne i nominalne veliine. (7) Izraz za moment i e.m.s. Matematiki model maine. Zamenske eme, mehanika karakteristika.
(1. kolokvijum)

Sadraj kursa
(deo do drugog
kolokvijuma)

(8) Gubici u namotajima. Gubici u magnetskom kolu. Gubici usled obrtanja. Porast temperature i problemi hladjenja. Principi rada i modelovanje asinhronih
maina. Dvofazni ekvivalent trofaznih maina. Obrtne transformacije, prednosti
modela u sinhronom koordinatnom sistemu. (9) Jednaine naponske ravnotee i
izrazi za dinamiki moment i snagu pretvaranja. (11) Rad maina u ustaljenom
stanju, zamenske eme, karakteristini parametri. Mehanike karakteristike.
Eksploatacione karakteristike. Tranzijentne karakteristike.
(provera znanja)
(12) Rad elektrine maine napajane iz izvora promenljive uestanosti i napona.
(13) Matematiki model i zamenska ema trofaznog generatora.Rad generatora
prikljuenog na krutu mreu. (14) Izrazi za momenat, aktivnu i reaktivnu snagu.
Karakteristike. Sinhrone maine sa stalnim magnetima i njihova primena.
(2. kolokvijum)

Krediti i nain
polaganja
ispita:

Studenti koji redovno prate nastavne obaveze dobijaju dva domaa

zadatka i dva kolokvijuma. Prvi kolokvijum se organizuje polovinom
semestra a drugi u junskom ispitnom roku.
U svakom redovnom ispitnom roku mogue je polagati ispit integralno, i
tada je predmet provere znanja celokupno gradivo (u junu usmeno)

Usmeni ispit:

Jezik nastave:

Statistike pokazuju da redovno praenje nastave i polaganje

kolokvijuma daju najbolje rezultate
Za studente koji usled vanrednih okolnosti koje se mogu dokumentovati
ne mogu polagati ispit na jedan od navedenih naina, postoji mogunost
usmenog ispitivanja. Studenti koji ele da polau usmeno, moraju se
blagovremeno javiti predmetnom nastavniku. Usmeni ispit se organizuje
po dogovoru, u toku jednog od redovnih ispitnih rokova. Predmet
usmenog ispitivanja je celokupno gradivo. Tokom usmenog ispita, broj
prisutnih studenata u svakom trenutku mora biti najmanje 3.
Srpski
Datum:
Potpis: