ZBORNIK

BEOGRADSKE OTVORENE KOLE

RADOVI STUDENATA
GENERACIJA 2005/2006

COLLECTION OF ESSAYS
OF THE BELGRADE OPEN SCHOOL
STUDENTS` ESSAYS
GENERATION 2005/2006

Izdava
Beogradska otvorena kola
Beograd, Masarikova 5, Palata Beograd, XVI sprat
Tel: +381 11 30 65 800, 30 61 372
Faks: +381 11 36 13 112
Elektronska pota: bos@bos.org.yu
http://www.bos.org.yu
Za izdavaa
Vesna uki
Urednik
Vladimir Pavievi
Struni odbor
Prof. dr Refik eibovi (predsednik), Ekonomski fakultet u Beogradu
Prof. dr Mirjana Vasovi, Fakultet politikih nauka u Beogradu
Dr Galjina Ognjanov, Ekonomski fakultet u Beogradu,
Mr Jovan Proti, Beogradska otvorena kola
Mr Vladimir Pavievi, Beogradska otvorena kola
Marinko Vuini, Beogradska otvorena kola
Lektor i korektor
Miroslav Maksimovi
Tehniki urednik
Mirko Milievi
Slog i prelom
Aleksandar Kostadinovi
tampa
DOSIJE
Tira
200
ISBN 978-8683411-36-8
Ocene iznesene u radovima predstavljaju lini stav autorki i autora i ne izraavaju
miljenja Beogradske otvorene kole niti Strunog odbora Zbornika

ZBORNIK
BEOGRADSKE OTVORENE KOLE
RADOVI STUDENATA
GENERACIJA 2005/2006

COLLECTION OF ESSAYS
OF THE BELGRADE OPEN SCHOOL
STUDENTS` ESSAYS
GENERATION 2005/2006

Beograd
Belgrade
2007

SADRAJ CONTENTS
Predgovor .................................................................................................... 9
Foreword ..................................................................................................... 11

KULTURA CULTURE
Branka Pani
Zapad i Islam: od sukoba do dijaloga
The West and Islam: From Conflict do Dialogue .................................. 15
Vladeta Milin
Pravoslavlje u Srba izmeu konfesionalnosti
i aktuelne religioznosti
Serbian Ortodoxy between Confessionality
and Actual Religiosity .............................................................................. 31
Sneana Petrovi
Vavilonska kula kako nai izlaz iz orsokaka
A Babylon Tower A Way Out of Impasse .......................................... 41
Milivoje Velji
Fudbalska utakmica: svetkovina i ritual
Football Play: Feast and Ritual ............................................................... 53
Jelena Anelkovi
Tradicionalna igra na sceni
Traditional Dances on Scene .................................................................. 63
Marijana Mitrovi
Izvoenje tehno tela
Performing the Techno Body ................................................................. 79
Tijana Maksimovi
Pasta kao (bitan) inilac italijanskog identiteta
Pasta as an Important Factor of the Italian Cultural Identity ............. 93

Bojana Nenadovi
Etika nasilja u dramama Sare Kejn
The Ethics of Violence in the Dramas of Sarah Kane ........................... 101
Milica Ili
Studenstki kulturni centar: stanje i perspektive
The Students Cultural Centre: State and Perspectives .......................... 111

DRUTVENA TEORIJA SOCIAL THEORY

Mladen Joksi
Globalizacija
Globalization ............................................................................................. 127
Milan Aleksi
O globalnom mravinjaku
New Political Architecture of the 21st Century .................................... 141
Maan Stankovi
Put kroz katalaksiju
The Game of Catalaxy ............................................................................... 153
Jelena Mani
Jedan liberalni pogled: Hajekova kritika socijalizma
One Libertarian View: Hayekian Critics of Socialism .......................... 161
Jelena Beli
Dr Zoran ini: filozof ili politiar
Dr Zoran Djindjic: Philosopher or Politician? ...................................... 173
Bojana Radovanovi
Zato nae odluke nisu savreno racionalne?
Why Our Decisions are not Rational? ................................................... 189
Ivana Toovi
Psiholoki smisao adolescentne pobune
kao oblika razvoja identiteta
Psychological Sense of Adolescence Rebellion
as a Form of Identity Development ........................................................ 205

Borko Miloevi
Menader mo znanja
Management The Power of Knowledge ............................................. 221
Milo Milievi
21st Century Education: Education for Sustainable Development
Obrazovanje za 21. vek: obrazovanje za odrivi razvoj ....................... 235
Nataa Nikolov
Etniko-lingvistiki identiteti belgijskog drutva
Ethno-linguistic Identities of Belgian Society ...................................... 251
Jelena Bugarski
Odnos nastavnika i studenata na Filolokom fakultetu:
trenutno stanje i mogunost promene
The Relationship Between Teachers and Students at the Faculty
of Philology: Actual Situation and Possibility of Changes .................. 263
Marija Bursa
Izazovi investiranja u Srbiji: korporativno upravljanje
Challenges of Investments: Corporate Governance in Serbia ............ 275

PRAVO LAW



Euthanasia ................................................................................................. 289
Ksenija Boreta
Medijacija
Mediation .................................................................................................. 305

EVROPSKE INTEGRACIJE EUROPEAN INTEGRATION

Nikola ivkovi
Pravo Evropske unije: izvori prava
The European Union Law: Sources of Law ........................................... 321

Nikola Mikainovi
Zajednika spoljna i bezbednosna politika
Evropske unije: mit ili realnost
The Common Foreign and
Security Policy of the EU: Myth or Reality ............................................ 337
Marija Ili
Politika Evropske unije u oblasti telekomunikacija
The EU Telecommunication Policy ......................................................... 351
Mirna Savanovi
Politika uenja stranih jezika u Evropskoj uniji
The Policy of Studying Foreign Languages in Europe .......................... 379
.

BIOLOGIJA BIOLOGY

Ivan Brankovi
Genetiki modifikovani organizmi:
prednosti, kontroverze i zablude
Genetically Modified Organisms:
Benefits, Controversies and Misconceptions

Biografije
Biographies ................................................................................................. 389
Spisak tutora
List of Tutors .............................................................................................. 407

PREDGOVOR

Zbornik radova studenata Beogradske otvorene kole uvek predstavlja vrstu intelektualnog vrhunca svake generacije i pri tome nam
daje veoma jasnu sliku o njenim raznovrsnim i razuenim teorijskim i
stvaralakim opredeljenjima. Pregled tema koje su obraivane u tutorskim
radovima moe nam pruiti uvid u teorijske i intelektualne preokupacije
mladih ljudi voljnih da se uhvate u kotac sa najizazovnijim pitanjima i problemima savremenog sveta. U tome ima i prepoznatljive mladalake drskosti
ali i one, danas veoma potrebne spremnosti i utopijske svesti da se svet moe
menjati i preoblikovati. Tutorski radovi su svojevrsni spoj istraivakog ali i
sintetikog i teorijskog naina obraivanja i oblikovanja odreenih tema.

Interaktivni i stvaralaki odnos tutora i studenata je od posebnog
znaaja za sutinsko odreenje i kvalitet tutorskih radova koji moraju da
ispune visoke teorijske i naune standarde. U ovim tutorskim radovima je
primetna jedna izuzetno vana odlika koja se sastoji u tenji studenata da u
svojim tekstovima izriu veoma kritike i samosvojne stavove po odreenim
pitanjima, ali i da prue reenja za odreene probleme. U radovima ove
generacije studenata veoma je zastupljen istraivaki i tragalaki pristup, to
im daje posebni smisao i znaaj, jer nisu omeeni samo preraivanjem ve
poznatih teorijskih koncepata i pristupa.

I ove godine je primetno da se interesovanja studenata pomeraju ka
pitanjima koja nisu tzv. teka, sudbonosna i dramatina istorijska i politika
pitanja, ve su radovi vie okrenuti pitanjima drutvene istorije i manifestacijama svakodnevnog ivota, evropskim integracijama, pravnim pitanjima eutanazije i medijacije, izazovima i dilemama genetike, globalizaciji,
racionalnosti u donoenju odluka, utemeljenosti liberalizma. U jednom
radu je obraeno i pitanje adolescentne pobune to je od posebnog znaaja
jer je pitanje pobune od sutinske vrednosti za svaku generaciju.

Naveemo samo nekoliko tema koje daju sasvim dobru ilustraciju o tematskim orijentacijama studentskih radova: Put kroz katalaksiju;
Jedan liberalni pogled: Hajekova kritika socijalizma; Psiholoki smisao
adolescentne pobune kao oblika razvoja identiteta; Menader mo
znanja; Obrazovanje za 21. vek obrazovanje za odrivi razvoj; Etniko-

lingvistiki identitet belgijskog drutva; Odnos nastavnika i studenata na

Filolokom fakultetu trenutno stanje i perspektive; Zapad i islam: od
sukoba do dijaloga; Pravoslavlje u Srba izmeu konfesionalnosti i aktuelne religioznosti; Fudbalska utakmica: svetkovina i ritual, Pasta kao (bitan) inilac italijanskog identiteta; Izvoenje tehno tela; Studentski kulturni
centar: stanje i perspektive; Politika uenja stranih jezika u Evropskoj uniji;
Genetiki modifikovani organizmi: prednosti, kontroverze i zablude; Dr
Zoran ini: filozof i politiar.

Ovaj Zbornik radova studenata Beogradske otvorene kole pokazuje nam drutvene stavove i teorijska opredeljenja jedne generacije
mladih ljudi i nain i tok njihovih razmiljanja o izazovima savremenog sveta. Ovi radovi na najbolji i stvaralaki zaokruen nain poriu i negiraju ve
uvreeno miljenje da mladi ljudi danas nemaju veru u vrhunske ideale slobode i demokratije. Upravo ovi teorijski radovi ukazuju da stasavaju generacije koje nose u sebi prometejsko i humanistiko opredeljenje o nunosti
promene naeg drutva i sveta u kome ivimo.

10

FOREWORD

Collection of Essays written by students of the Belgrade Open
School has always reperesented an intellectual culmination of every generation and has given us a clear picture of the generations various and differentiated theoretical and creative commitments. An overview of topics can give
us an insight into the theoretical and intellectual preocupations of young
people ready to fight the most challenging questions and problems of the
contemporary world. Recognizable youthful impertinence could be found
there, but together with essential readiness and Utopian consciousness that
the world can be changed and reshaped. Tutorials are a specific union of the
investigative, but also synthetic and theoretical way of dealing with certain
topics.

The interactive and creative relationship between the tutors and the
students is extremely important for the essential determination and quality
of tutorial papers which must comply with strict theoretical and scientific
standards. A very important feature is noticeable in these essays - the aspiration of students to pronounce critical and independent views in their papers, but also to offer solutions for particular problems. In this generations
essays an exploratory and pathfinding approach is present, thus giving them
specific sense and importance, for they are not restricted by adaptation of
already known theoretical concepts and approaches.

One can notice that this year as well the interests of students have
shifted towards not so-called difficult, crucial questions, dramatic from the
historical and political point of view, but in their papers they turn to questions of social history and manifestations of every-day life, European integrations, legal views on eutanasia and mediation, challenges and
dilemmas of genetics, globalisation, rationality of decision-making, foundations of liberalism. One of the essays deals with the question of adolescent
rebellion, which is very important because rebellion is of essential value for
every generation.

In order to illustrate topical orientation of students essays we are
going to mention a few of them: Road through Catalaxy; A liberal view:
Hayeks critique of socialism; Psychological sense of adolescent rebellion as
an aspect of identity development; A Manager - the power of knowledge;

11

Education for the 21st century - education for sustained development; Ethnic-linguistic identity of Belgian society; The relationship between lecturers
and students at the Philological Faculty -state of affairs at present and perspectives; The West and Islam: from conflict to dialogue; Orthodoxy with
Serbs - between confession and actual religiosity; A football game: a feast
and a ritual; Pasta as an important factor of Italian identity; Performance
of a techno body; Students Cultural Centre : state of affairs at present and
perspectives; Policy of foreign languages learning in the European Union;
Genetically modified organisms: advantages, controversies and delusions;
Dr Zoran Djindjic: a philosopher and a politician.

This Collection of Essays of Belgrade Open School shows us the social attitudes and theoretical commitments of a generation of young people
and the way and flow of their thinking about the challenges of the contemporary world. These papers deny and negate in the best possible way the
already established opinion that young people today have no faith in the
first-rate ideals of freedom and democracy. These theoretical papers themselves are proof that generations which are maturing are also bringing the
Promethean and humanistic commitment to change our society and the
world we live in.

12

KULTURA CULTURE

14

Branka Pani
Tutor: prof. dr Milan Vukomanovi
Filozofski fakultet u Beogradu
ZAPAD I ISLAM OD SUKOBA DO DIJALOGA
Avramovsko naslee: hrianstvo i islam
Zajednika jevrejskohrianskoislamska tradicija

Hrianstvo i islam su monoteistike religije. Hrianstvo je danas
najrasprostranjenija religija na svetu, sa najveim brojem vernika (oko dve
milijarde). To je vera u jednog Boga, Svetu Trojicu i Isusa Hrista. Islam je
najmlaa meu velikim svetskim religijama, druga u svetu po broju pripadnika (1,3 milijarde), ali prva po brzini irenja. Takoe se zasniva na veri u
jednog Boga (Alah na arapskom znai Bog) i Muhameda, kao izabranog
verovesnika, poslednjeg i konanog proroka.

Ovo su podaci na kojima veina ljudi danas formira svoje vienje
dve najvee monoteistike religije. Zbog nedostatka informacija ili zbog
posedovanja onih pogrenih, esto je shvatanje odnosa ove dve religije, islama i hrianstva, kao i dve civilizacije, islamske i zapadne, praeno nerazumevanjem, stereotipima, nepoznavanjem i predrasudama, to je najee
rezultiralo prezirom i sukobima. Suparnitvo i sukobi su stalna obeleja
ovog odnosa tokom itave istorije njihovog postojanja. Zbog toga su u mislima i srcima ljudi zadrane samo razlike i suprotnosti, koje esto izgledaju
nepremostive. Kada elite da izgradite most koji bi spajao dve obale reke, a
imate na raspolaganju malo materijala, vi ga neete graditi na mestu gde je
korito reke najire, ve ete tragati za mestom gde je reka najua i tako spojiti ono to je dugo izgledalo nepremostivo.

Moda je pravi put ka pribliavanju pripadnika ovih religija i pomirenju dveju civilizacija, zapravo okretanje dalje u prolost, pre Muhameda i Hrista, pre Kurana i Novog zaveta. Muslimani, kao i hriani i Jevreji,
poreklo svoje religijske tradicije vezuju za jednog istinitog Boga. Ove religije
su avramovske, monoteistike, to upuuje na njihove zajednike korene.
Pripadnici tih religija veruju u jednog Boga i veruju da je Avram (Ibrahim,
Abraham, Avram) njihov zajedniki predak. On je jedna od centralnih
linosti islama i judaizma, a takoe uiva veliko potovanje i kod hriana.
Avram je od velikog znaaja za judaizam, jer je on praotac svih Jevreja preko

15

svog legitimnog sina Isaka. Centralna tema judaizma je Avramovo proterivanje iz Ura u Mesopotamiji u Kanan. Odatle i potie jevrejska ideja da
je itav Srednji istok (dananji Izrael, Palestina, Liban, Sirija, Jordan, Irak
i istoni deo Egipta) obeana zemlja. Avram dugo nije imao dece, zbog
ega mu je njegova ena Sara predala svoju robinju Agaru. Agara je Avramu
rodila prvo dete, Ismaila, koga sledbenici islama, kao prvoroenog sina,
smatraju punopravnim naslednikom. Kada je Avram imao 99 godina, Bog
je njemu i njegovoj eni dao nova imena, uz obeanje da e postati otac
velikog naroda preko svog tada jo neroenog sina Isaka. Tako je sklopljen
pakt izmeu Boga i Abrahama i, kao to je obeano, u Abrahamovoj stotoj i
Sarinoj devedesetoj godini ivota roen je Isak.

Avram (u Kuranu Ibrahim) je vaan i za muslimane, zato to je i on
poslanik kao i Muhamed. Njegovo ime se vezuje za Kabu, sveto mesto svih
muslimana (muslimani se mole okrenuti u pravcu Kabe u Meki, za koju se
veruje da vodi poreklo od Ibrahima i Ismaila). Kuran tano kae da Ibrahim
nije bio ni Jevrejin ni hrianin, ve se, zajedno sa Adamom, Mojsijem i Isusom, spominje kao jedan od verovesnika. On je vaan za islam ne samo kao
prorok, ve i kao otac Ismaila, prvoroenog sina. Prema muslimanskim izvorima, Ibrahimova poruka je bila ista kao i Muhamedova, ali je vremenom
iskvarena od strane Jevreja. Mnoge prie o Ibrahimu u islamskoj tradiciji
dolaze iz drugih izvora, a ne iz Kurana, gde se uoavaju mnoge paralele
sa Mojsijevim ivotom.1 Ibrahim, kao utemeljitelj Kabe, takoe zauzima
veoma vano mesto u jednom od pet stubova islama (Had hodoae u
Meku). U pojedinim muslimanskim tradicijama recituje se molitva u kojoj
se od Alaha trai da blagosilja Ibrahima i Muhameda. Drugi stub islama
ini molitva Salat, koja se izvodi pet puta dnevno, i ukljuuje delove koji
se odnose na blagosiljanje Ibrahima. Sledbenici sve tri vere veruju da se
Ibrahim (Avram) protivio ujakovim (oevim) idolima i unitio ih. Tako je
postao monoteista i pozvao svoju zajednicu da, umesto u idole, veruju u
jednog Boga. Odatle potie verovanje u jednog Boga, to ove religije ini
monoteistikim, a zbog uloge i znaaja koji Avram ima u njihovim svetim
knjigama i verovanjima to su i takozvane avramovske religije.

JHVH, Bog i Alah, sve su to imena jednog Boga. JHVH je bio bog
Isusa Hrista, budui da je on sam bio Jevrejin. Hriani veruju da je Isus bio
U vreme kad je Ibrahim trebalo da se rodi, kralj Namrud je usnuo san o pretnji po svoje
kraljevstvo, zbog ega je naredio da se pronau sve trudnice, a njihovi neroeni ili tek
roeni sinovi ubiju. Ibrahimova majka je nekim udom uspela da sakrije dete u utrobi i
tako ga je potedela skoro neizbene smrti.
1

16

sin tog istog boga. Alah je opet samo arapska re za boga. Otuda i arapski
hriani, poput muslimana, nazivaju svog boga Alah. Velika razlika izmeu
muslimana i Jevreja, s jedne strane, i hriana, s druge, jeste u tome to
hriani proklamuju veru u Trojedinog Boga (Oca, Sina i Svetog Duha). Tu
poinju velike rasprave izmeu ovih religija, koje dovode do zanemarivanja
njihovog zajednikog porekla i otvaraju seriju polemika i sukoba koji su
obeleili njihovo postojanje.
Srednjovekovna polemika i sukob muslimana i hriana
Koreni i razlozi sukoba (Biblija i Kuran, Hristos i Muhamed)

Ako muslimani priznaju biblijske proroke, ako smatraju da postoji
jedan Bog svih Jevreja, hriana i muslimana, nuno se namee pitanje gde
nastaju nesuglasice, odakle potiu sukobi? Postoje mnogobrojne slinosti
izmeu monoteistikih religija. Na jednom viem nivou etikih vrednosti i normi teko da se mogu pronai neke znaajnije razlike. I Novi zavet
i Kuran podravaju dobro i osuuju zlo, podstiu istinu i svetost ivota i
formuliu sistem moralnih normi, koje treba da usmere ljudsko delovanje
prema ovim vrednostima. Hrianstvo nije nikada odbacilo Toru, ve ju je
samo dopunjavalo idejom da je Mesija, Hristos, ispunjenje zakona. Islam, s
druge strane, uspostavlja est stubova vere, koji se ne razlikuju od onog to
pouavaju judaizam ili hrianstvo: vera u Boga, u anele, u Boje knjige, u
Boje poslanike, verovanje u sudnji dan i u Boje odreenje.

Postoje i neke razlike, koje su bile osnova srednjovekovne polemike
izmeu hriana i muslimana, formirajui na taj nain plodno tle za kasnije sukobe i konflikte. Hriani su smatrali da je Muhamed lani prorok, a
islam hrianska jeres. Kuran je napadan da je lana knjiga, a ne boansko
otkrivenje. Iako su obe religije monoteistike, hriani prihvataju dogmu o
Svetoj Trojici, odakle proistie teoloka kritika islamskog striktnog monoteizma, s jedne strane, i kritika hrianskog naginjanja ka politeizmu, s druge
strane. Veoma vano mesto zauzima i kritika poligamije i islamske doktrine
o predestinaciji. U suprotnosti sa hrianskim verovanjima je i islamsko
vienje raja kao mesta uitka. U muslimanskom svetu je rasprostranjena
polemika protiv hrianske ikonografije. Hrianskoj podeljenosti na rase i
nacije muslimani suprotstavljaju jedinstvo ume, islamske zajednice.2

Kao i u sluaju hrianskih polemika protiv islama, muslimani
su argumentaciju za odbacivanje hrianstva traili u sopstvenim svetim
knjigama. Ovakvi pokuaji uglavnom su prolazili bezuspeno. Hriane nije

17

mogao da ubedi Kuran, niti je muslimane moglo da ubedi Jevanelje, za

koje su oni smatrali da predstavlja izopaenje prvobitnog oblika otkrivenja.
Pretnja Zapadu (irenje islamskog carstva i razvoj islamske civilizacije)

Malo toga se pouzdano zna o ivotu i radu Muhameda.3 Ono to
je sasvim izvesno jeste da je Muhamed stvorio dravu u kojoj su uloge svetovnog vladara i verskog poglavara bile sjedinjene u jednoj osobi. Nakon
njegove smrti 632. godine, poinju prve nesuglasice oko odreivanja punopravnog naslednika. Nezadovoljstvo zbog postepene dominacije politike
dimenzije u odnosu na religioznu i borba oko nasleivanja bili su osnovni
uzroci podela u islamu. Sunitska veina je smatrala da Muhamed nije odredio naslednika, dok je iitska manjina verovala da je Muhamed odredio
Alija, svog roaka. Prema sunitskom shvatanju, halifa je trebalo da bude
politiki voa zajednice, bez pretenzija da zauzme mesto proroka, dok su
iiti smatrali da je vostvo islamske zajednice trebalo da ostane u prorokovoj kui, a njegovi potomci trebalo je da budu versko-politike voe, imami
zajednice. Preovladalo je miljenje sunitske veine. Islamska zajednica bila
je organizovana kao halifatska drava.

Zadatak svakog halife bio je da brani i iri veru i osigura da se
drutvom upravlja po Boijem zakonu. Halife su svoju misiju smatrali
dihadom ili aktivnom borbom protiv zla i irenjem Muhamedove poruke
monoteizma i pravednosti.4 Ve za vreme vladavine prve etiri halife (Abu
Bekr, Omer, Osman, Ali) izgraen je moan islamski halifat. Izgledalo je
nezamislivo da se arapska plemena mogu ujediniti i zauzeti prostor od
Muslimani se odnose prema Bibliji na slian nain kao prema Hadisu, u neke delove veruju,
dok druge odbacuju, i to objanjavaju injenicom da Novi zavet nije pisan odmah nakon
Hristove smrti. esto su sama jevanelja otro kritikovana kao izvetaji iz druge ruke (a ne
direktna otkrivenja). Muhamedu se pripisivala pokvarenost, neasnost, laljivost i nezakonito
steena mo. Za hriane je Muhamed predstavljao primer ulnosti, nasilja i nemorala, to je
podrazumevalo da e njegovi sledbenici ispoljavati ta ista negativna svojstva.
3
Tradicionalni izvori, poput suna i hadisa, opisuju Muhameda kao uglednog mladia, koji je
uestvovao kako u religijskim, tako i u trgovakim aktivnostima Meke. Bo je okrenut sebi i
esto se povlaio na usamljena mesta, gde je i doiveo religiozno iskustvo, Boiju objavu. U
periodu od 610. do 632. otkrivenja su sakupljena i posle prorokove smrti uobliena u sveti
spis, Kuran.
4
Sama re dihad je kontraverzni versko-socijalni institut koji ima onoliko znaenja, koliko
ima politikih i drugih ambicija da se ovaj institut razume. Sve zavisi u koje se svrhe dihad
tumai. Sama re potie od arapskog korena d-h-d koji ima osnovno znaenje nastojanja
ili napora. Najee se tumai kao oruana borba ili moralno stremljenje (R. Boovi i V.
Simi, Pojmovnik islama, Narodna knjiga, Beograd, 2003, str. 151).
2

18

severne Afrike do Indije. Mnogi su razlozi ove brze i uspene ekspanzije:

iscrpljenost Vizantijskog i Persijskog carstva meusobnim sukobima, nezadovoljstvo domaeg stanovnitva svojim vladarima, vetina beduinskih
ratnika, a kljunu ulogu odigrao je islam, kao novi ujedinjujui faktor, koji
je obezbedio vii smisao ovoj borbi. Halifat se brzo proirio na podruje
Sirije, Palestine, Mesopotamije, Persije i Egipta. Cilj muslimanskih voa bio
je da narode sa kojima su dolazili u kontakt navedu na pokornost pravednom poretku, a ne da ih nateraju da promene svoju veru, bar ne ako su bili
monoteisti, hriani i Jevreji. Sa biblijskim narodima se postupalo kao sa
manjinama pod zatitom islama (zimije).5

Uporedo sa vojnom ekspanzijom tekao je kulturni i nauni razvoj.
U vreme kada se varvarska Evropa nalazila na izuzetno niskom stupnju razvoja, raao se novi pokreta svetskog razvoja, islamska civilizacija. Teritorijalnim irenjem halifata, u njegovom sastavu su se nali razliiti narodi,
to je dovelo do sinteze kultura, umetnosti i nauke. Naroito je znaajan
doprinos Persijanaca, ija su kultura, umetnost, knjievnost i filozofija bili
na visokom stupnju civilizacijskog razvoja.6 Organizovano je prikupljanje
i prevoenje grkih rukopisa i na taj nain je dolo do postepenog usvajanja helenske batine. Tako su se Arapi upoznali sa filozofijom Platona i
Aristotela, medicinskim spisima Hipokrita i delima grkih matematiara i
astronoma. Na taj nain islamska civilizacija je pomogla predrenesansnoj
Evropi da ponovo upozna dela velikih grkih filozofa i naunika. Tako je
upravo islamska civilizacija pokrenula ceo proces koji e Evropu uvesti u
prosvetiteljstvo.

Zimije su morale da plaaju porez, ali su imali pravo da privatno ispovedaju svoju veru, da
se brane od napada spolja i da upravljaju sopstvenim zajednicama.
6
Veliki broj naunih spisa iz razliitih delova srednjovekovnog islamskog sveta nalaze se
u savremenim bibliotekama irom sveta. Sve do razvoja savremene nauke, nijedna druga
civilizacija nije imala toliki broj naunika, nije proizvela toliko naunih dela, niti je tako
istrajno pomagala naune aktivnosti. Ovakvom naunom napretku mnogo je doprinelo
izrastanje arapskog jezika u univerzalni jezik komunikacije za sve narode unutar islamskog
carstva (Oksfordska istorija islama, prir. Don Espozito, CLIO, Beograd, 2002, str. 280
314).
5

19

Krstaki ratovi (primer militantnog hrianstva)7

Malo je dogaaja vie poremetilo i imalo dugotrajnije dejstvo
na muslimansko-hrianske odnose od krstakih ratova (Espozito,1994:
54). Krstaki pokret je svakako imao snaan uticaj na hrianstvo i Zapad,
ali i na istok, stvorivi trajnu sliku Zapada kao militantnog, agresivnog i
imperijalistikog. Od tada svaka strana doivljava onu drugu kao istorijsku
pretnju, pothranjujui tako stereotipe, sumnje i strahove i odravajui viziju
islama suprotstavljenog Zapadu ili Zapada suprotstavljenog islamu.

U jedanaestom veku zapadna Evropa je bila podeljena na bezbroj
jaih i slabijih feudalnih poseda, uglavnom kontrolisanih od Vatikana. Nii
drutveni slojevi su iveli veoma teko, a zbog gladi i epidemije kuge bila
je razumljiva njihova elja da pobegnu iz takve stvarnosti. Sa Orijenta su
dopirale prie hodoasnika o obesveivanju hrianskih svetih mesta i ugnjetavanju hrianskog stanovnitva, ali i o neverovatnom sjaju i bogatstvu
istonog sveta. Apel vizantijskog cara Alekseja Komnena, upuen papi Urbanu II, da ga Zapad podri u borbi protiv Turaka, urodio je plodom. Papa
je 1095. proglasio Prvi krstaki rat.

Godine 1099. krstai su zauzeli Jerusalim, a pobeda je povlaila
surov pokolj Jevreja i muslimana. Dok su Evropljani sebe posmatrali kao
krstae, muslimani su ih doivljavali kao divlje i surove varvare sa zapada.
Muslimanima je trebalo skoro pola veka da se ujedine i protiv hrianskih
osvajaa pokrenu dihad, sveti rat.8 Preuzimanjem vlasti u Egiptu od strane
Mameluka, konano su potisnuti krstai iz Palestine. Neki od njih su odustajali od ratovanja i vraali se svojim domovima, dok su drugi zasnivali
porodice sa tamonjim devojkama i tako je nastalo interesantno proimanje
istonog i zapadnog iskustva u svim segmentima civilizacijskog prostora.

ini se da su ovi ratovi zauvek uspostavili odnos netrpeljivosti i
mrnje izmeu Jevreja, hriana i muslimana. Svi uesnici u sukobu, istoni
Krstaki ratovi, voeni od 11. do 13. veka, bili su vojni pohodi organizovani od strane
hrianskih drava zapadne i srednje Evrope protiv Selduka, Fatimida i drugih islamskih
dinastija i drava, u cilju preuzimanja kontrole nad svetim gradom Jerusalimom. Muslimani
su Jerusalim osvojili 638. godine, od kada je hriansko stanovnitvo mirno ivelo zajedno
sa muslimanima. Jevrejima, kojima su hrianski vladari dugo zabranjivali da tu ive, bilo je
dozvoljeno da se vrate, da tu ive i vre verske obrede.
8
Muslimanski voa Saladin je uspeo da povrati veinu teritorija, a vek nakon prvog
hrianskog pohoda vratio je Jerusalim muslimanima. Saladin je bio izuzetno tolerantan
prema hrianskom stanovnitvu, suprotno ophoenju hriana prema muslimanima i
Jevrejima po dolasku u Jerusalim.
7

20

i zapadni hriani, Jevreji i muslimani, smatrali su jedni druge varvarima. U

sutini je re o istim dogaajima, istim ljudima i istim deavanjima, ali kao
i u svim ratovanjima, vrednovanje se razlikuje u zavisnosti od take posmatranja. Mnogi u islamskom svetu smatraju da su krstai inicirali evropsku
agresiju i eksploataciju Istoka. Iako je Evropa svesna varvarstva i surovosti
krstaa, opravdanje se pronalazi u muslimanskoj agresiji na Vizantiju. Zapadnjaci su odbijali da je njihova motivacija pohoda na Istok bio profit bilo
koje vrste, ali injenica je da su mnogi ratovali ne zbog apela Vatikana, ve
zbog elje za brzim sticanjem bogatstva. Iako je cilj krstakih ratova bio
oslobaanje i uvanje svetih mesta u Palestini, osvajanja su se odvijala na
daleko irem prostoru, od Severne Afrike preko ostrva istonog Mediterana
i vizantijskih zemalja, to opet ukazuje vie na ekonomski nego na ideoloki
motiv. Militantno hrianstvo u krstakim ratovima je motivisalo raspravu
mnogih teologa i politikih teoretiara o opravdanosti surovosti u ratu ako
su ciljevi uzvieni.9

Mnogi krstake pohode smatraju prekretnicom u odnosima muslimana i Zapada. Devetsto godina kasnije eho ovih ratova i dalje odjekuje
ne samo u knjigama, televizijskim serijama i igranim filmovima, ve i u aktuelnim politikim deavanjima na Srednjem istoku. Vreme je pokazalo da
su ova deavanja bila samo uvertira, teret koji je kroz osmanlijsko razdoblje, evropski kolonijalizam i suparnitvo u XX veku postajao sve tei i tei.
Zbog duge borbe, koja je trajala vekovima, obe strane su esto zanemarivale
njihov sutinski odnos. Sutina se zanemarivala, a ostajali su samo strah i
mrnja. Hriani su brzo zaboravili krstake ratove, ali muslimani su ih vrlo
dobro pamtili i ubrzo zapoeli sveti rat za veru, kako bi povratili osvojene
teritorije i proirili poruku islama do novih naroda i zemalja.
Kolonijalizam
Promena odnosa snaga i evropska ekspanzija

Kolonijalizam je druga tamna taka u istoriji odnosa islama i Zapada. Kolonijalizam je menjao geografske granice, transformisao domae
politike, ekonomske, pravne i obrazovne ustanove i postao najvei izazov
Uestvovanje u oslobaanju svetih mesta je bio nain opratanja greha, a sopstvena smrt
u ratu posmatrana je kao put da se stigne u carstvo nebesko. Ubijanje, pljaka i osvajanje
novih poseda su bili u potpunosti prihvatljivi, jer su se odnosili na nevernike, za koje se
verovalo da nita bolje ne zasluuju.
9

21

muslimanskoj veri. Spoljanja pretnja muslimanskom identitetu i samostalnosti pojaala je interesovanje za mnoga religijska i politika pitanja.
Na Zapadu tog doba bilo je iroko rasprostranjeno uverenje da je upravo
hrianstvo zasluno za uspon evropskih nacija, a islam odgovoran za sve
nesree muslimanskog sveta. Smatralo se da je hrianstvo bilo inherentno
naklonjeno progresu, a da islam, po svojoj prirodi, izaziva kulturnu i razvojnu stagnaciju. Zato je Zapad predstavio kolonijalizam kao svoju dunost da
civilizuje zaostali deo sveta.

Kolonizacija muslimanskih teritorija zapoela je u XIX veku usponom evropskih sila, sprovoenjem direktne vojne i politike vladavine
nad narodima u Africi, Aziji i Americi. Geografska karta nakon Prvog
svetskog rata oslikavala je slabljenje muslimanskog sveta i dominaciju Zapada. U velikim delovima Afrike i Azije ogromne muslimanske teritorije
bile su pod vlau Britanaca i Francuza. Holanani su vladali teritorijom
koja je kasnije postala Indonezija, dok su Nemci, panci, Portugalci i Rusi
drali vlast nad muslimanskim teritorijama u Istonoj Africi, na Filipinima,
dananjoj Maleziji, na Kavkazu i u centralnoj Aziji.

Uobiajeno je bilo da se kolonijalizam prihvata kao razumljiva posledica aksioma da jaki vladaju slabima. esto se stav da kolonija treba da
postoji radi dobrobiti zemlje matice opravdavao i branio idejom o rasnoj
superiornosti. Verovalo se da je potreban dui period starateljstva nad zavisnim narodom, u kome bi on mogao da se osposobi za suprotstavljanje
izazovima savremenog sveta. Tek od vremena dekolonizacije i osnivanja
Ujedinjenih nacija kolonijalizam je dobio krajnje negativnu konotaciju.

Reakcija muslimanskog sveta na dominaciju Zapada i kolonizaciju bila je razliita, od odbijanja i konfrontacije, do divljenja i oponaanja.
Ipak, kod mnogih je kolonijalizam budio seanja na krstake ratove, zbog
ega je doivljen kao novi vid militantnog hrianskog rata protiv islama.
Doivljavan je kao pretnja muslimanskom identitetu i veri, zbog ega je
borba protiv evropskog kolonijalizma esto dobijala oblik rata izmeu
hrianstva i islama. Reakcije muslimana na izazove kolonijalizma bile su
razliite: od odbijanja i odstupanja, do sekularizacije, pozapadnjaenja i islamskog modernizma. Hriani su uvek bili smatrani vernicima, narodom
Knjige, ali su evropski hrianski kolonizatori odbaeni kao nevernici i neprijatelji islama. Bilo kakav oblik saradnje sa kolonijalnim osvajaima smatrao se izdajom. Neki muslimani su smatrali da je jedina prava reakcija na
evropsku dominaciju ona koju je odabrao prorok Muhamed kada se suoio
sa suprotstavljanjem i odbijanjem borba za odbranu islama (dihad) ili
emigracija (hidra), kao to su Muhamed i njegovi prvi sledbenici uradili

22

kada su 622. napustili Meku i otili u Medinu. Za razliku od onih koji su

iskljuivo odbijali bilo kakvu saradnju sa evropskim osvajaima, drugi su
eleli da dostignu i prestignu snagu Evrope, a put ka ostvarenju tog cilja bila
je modernizacija. Sprovoene su vojne, administrativne, obrazovne, ekonomske, pravne i drutvene reforme, koje su vodile modernizaciji muslimanskog drutva. U skladu s tim, dolo je do postepenog prihvatanja sekularnog pogleda na svet, koji je ograniio religiju na lini ivot. Prvenstveni
cilj modernista bio je da premoste jaz izmeu konzervativnih religijskih
strunjaka, koji su se slepo drali prolosti, i zapadno orijentisanih svetovnih elita, kojima se zameralo da se u svom oponaanju Zapada ponaaju
nekritiki i da su izgubile oseaj za islamsku tradiciju (Espozito, 1994: 66).

Danas ne postoji saglasnost u pogledu stvarnih razloga nastanka
kolonijalizma ili njegovih najvanijih posledica. Debata o pozitivnim i negativnim aspektima kolonijalizma traje veoma dugo, kako kod kolonizatora,
tako i kod kolonizovanih zemalja. Kolonijalizam je, po miljenju mnogih,
delovao kao katalizator u oslobaanju muslimanskog uma iz moralne i intelektualne paralize i stagnacije. S jedne strane, on se posmatra kao politiki
hir, a s druge kao istorijska nunost. U svakom sluaju, kolonijalno naslee
je kljuni inilac u razumevanju stvaranja muslimanskih drava i uopte
svega to se deavalo kroz XX vek, pa sve do dananjih dana.
Oivljavanje islama kao reakcija

Tridesetih i etrdesetih godina XX veka dolo je do nastanka velikog broja islamskih aktivistikih pokreta. Glavni islamski pokreti nastaju na
Srednjem istoku i u junoj Aziji. Hasan al-Bana u Egiptu i Mevlana Abul alMevdidi u Indiji osnovali su drutvo Muslimanske brae , odnosno Demaati Islami (Islamsko drutvo) i ostvarili veliki uticaj na razvoj islamskih pokreta irom muslimanskog sveta. Obojica su kritikovali prozapadne, svetovno
orijentisane elite, strogi konzervativizam uleme i islam u zapadnom stilu
islamskih modernista (Espozito, 1994: 143). Za razliku od ranijih modernista, oni su se zalagali za samodovoljnost islama i imali su mnogo kritiniji
odnos prema Zapadu. Iako su okarakterisani kao fundamentalisti, a njihovo
delovanje kao fundamentalistiko, njihova shvatanja su u sutini bila moderna. Oni nisu hteli da odbace modernu nauku i tehnologiju i nastojali su
da islamsko uenje i vrednosti primene u savremenom svetu. Njihov cilj bio
je prevazilaenje kolonijalizma i njegovih posledica i to stvaranjem vlastite
islamske moderne. elja za promenama u drutvu vodila je sukobljavanju s
dravom. Stvorena je ideja o organskoj integraciji drave, religije i drutva

23

u jedan novi islamski sistem, koji bi mogao da opstane naspram zapadnog,

sekularnog autoritarizma u vlastitoj zemlji. itav ovaj sistem se oslanjao na
Kuran, sunu i erijatski zakon. Tako je otpoeo sukob izmeu muslimanskih
aktivista i autoritarne drave, koji su se meusobno optuivali za izazivanje
nasilja. Ubrzo je nastupilo doba dekolonizacije, koja se odvijala u znaku nacionalizma, ideje uvezene sa Zapada. Osnovne ideologije novonastalih muslimanskih drava bile su liberalni i regionalni nacionalizam i socijalizam.
Iste ove ideologije ezdesetih godina dvadesetog veka dovele su na vlast niz
revolucionarnih reima u Egiptu, Sudanu, Libiji, Siriji i Iraku.

ezdesetih i sedamdesetih godina, muslimanski svet doivljava
niz politiih neuspeha.10 Ova razoarenja dovode do nastanka krize identiteta, koja se ispoljila u potrazi za sopstvenim, autentinim identitetom.
Nezadovoljstvo modernizacijom dovelo je do ponovnog vraanja islamu
kao osnovnom izvoru identiteta. Islamska revolucija u Iranu 197879. bila
je prekretnica koja je dala svoj peat oivljavanju islama i postala njegov
simbol. Ubrzo dolazi do izvoza iranske islamske revolucije, do poveanja
broja ekstremistikih ilegalnih militantnih organizacija, a islamski fundamentalizam11 se javlja u gotovo svakoj muslimanskoj dravi.

Oivljavanje islama znak je kako neuspeha koji doivljavaju muslimanska drutva, tako i postojanja duboko ukorenjenih nereenih religijskocivilizacijskih pitanja. Oivljavanje islama pokrenulo je veliki broj pitanja,
od pitanja drave i islamskog prava, do pluralizma i poloaja i prava ena
i manjina. Poistoveivanje islama sa ekstremizmom postalo je svakidanja
pojava. Do pre nekoliko decenija govorilo se iskljuivo o odnosu razvijenog
Zapada prema islamu, dok se danas ve moe govoriti o islamu na Zapadu.
Glavna pretnja ogleda se u demografskoj ekspanziji stanovnitva islamske
veroispovesti, njihovoj imigraciji i dobijanju dravljanstva na Zapadu.

Poraz u estodnevnom ratu 1967. (koji je imao za posledicu gubitak znaajnih teritorija
i pokazao oiglednu nemo arapsko-muslimanskog sveta), graanski rat Pakistana i
Bangladea 1971, graanski rat u Libanu sedamdesetih, te malajsko-kineski nemiri u Kuala
Lumpuru nagovestili su vojni, politiki, ekonomski i civilizacijski neuspeh muslimanskih
drutava.
11
Naime, nae razumevanje fundamentalizma je pod velikim uticajem amerikog
protestantizma, koji istie da je doslovno interpretirana Biblija fundamentalna za hrianski
ivot i uenje. Zbog optereenosti ovog pojma hrianskim pretpostavkama i zapadnim
stereotipima, mnogo je pogodniji pojam islamski revivalizam ili islamski aktivizam, koji
imaju koren u islamskoj tradiciji.
10

24

Prosveenost, modernizacija

Kroz ceo srednji vek institucija pape je imala apsolutnu vlast, a crkva je predstavljala jedinstvenu zajednicu svih hriana. Papa je nosio titulu
nepogreivog i on je taj koji je odreivao kada je jedan vladar poinjao da
se udaljava od pobonosti. Iako u tom periodu jo uvek nije dolo do podele
vlasti, sasvim je jasno vidljiva suprematija duhovne nad svetovnom vlau.
Meutim, od XIV veka papska mo stalno opada, emu je doprineo i renesansni pokret, kao izraz protesta protiv stalnih papskih pretenzija. Papa je
najpre teorijski, a zatim i praktino, gubio svoju suprematiju, to je na kraju
rezurtiralo promenom odnosa snaga svetovne i duhovne vlasti. Renesansa
je odigrala veliku ulogu u ovom procesu, ali je, s druge strane, upravo islam
omoguio ukorenjivanje evropske renesanse.12 Za razliku od Zapada, islam
nije proao ovu fazu razvoja, ve je ignorisao humanizam kao podlogu civilizacijskih vrednosti. Islam je produavao helenizam, ali u drugom obliku,
kao meavinu grkog intelektualizma i orijentalne kontemplacije (Hiam,
1989: 63). Muslimani se nisu mnogo obazirali na evropsku renesansu i reformaciju. S druge strane, Evropljani su bili izuzetno zainteresovani za jezik
i kulturu Bliskog istoka, ali naroito za religiju.13 Period prosveenosti doneo
je radikalne promene u odnosima ove dve civilizacije. Prosvetiteljstvo,
voeno u ime slobode i razuma, tolerancije i humanosti, odvojilo je Evropu
od ostalih velikih civilizacija. Prosveenost XVIII veka bila je prekretnica u
zapadnoj civilizaciji, ali ne vie prema religijskom humanizmu, kao u renesansi, ve prema sekularnom humanizmu, koji e je kao jedinstven fenomen
u istoriji oveanstva, radikalno odvojiti od ostatka sveta. Reformacija je sa
sobom donela ne samo osporavanje zapadnog hrianstva, ve i ideju moderne drave, to je dovelo do razvoja nove vrste identiteta, nacionalnog identiteta. Ideja suverenog politikog poretka, i zakonom ograniene politike
vlasti, nije mogla biti prevaziena dok su politika prava, obaveze i dunosti
bile tesno povezane sa religijskom tradicijom. Prosvetitelji se okreu protiv
Renesansa je donela obnavljanje antikog naslea, koje je omoguilo izgradnju evropskog
identiteta. Znaajan deo tog naslea, naroito kada je re o filozofiji, ostao je najpre sauvan
u arapskim prevodima.
13
Hrianska vera dola je upravo iz Svete zemlje, koja se od VII veka nalazila pod
muslimanskom vlau. Hodoasnici su mogli da poseuju svoja Sveta mesta samo uz
dozvolu muslimana, dok muslimani nisu imali takav odnos prema hrianskoj Evropi. Sve
to je muslimane vezivalo za njihovu religiju nalazilo se na njihovoj teritoriji, tako da su ih za
Evropu vezivala samo osvajanja. Oni su bili uvereni da pripadaju najprosveenijoj civilizaciji
na svetu, kao i da su sreni posednici najbogatijeg i najnaprednijeg od svih jezika.
12

25

crkve kao institucije i dovode u sumnju sve nasleeno i neispitano. Oni idu
jedan korak dalje od reformatora, proglaavajui nezavisnost ne samo od
crkve, ve i od same Biblije, kao izvora boanske objave. Prosvetiteljstvo je
postalo sinonim za razum, napredak i slobodu. Prosvetitelji su se borili protiv ropstva, nejednakosti, despotizma, boanskih prava kraljeva, privilegija
aristokratije i svetenstva, zalagali su se za sekularizam i konstitucionalizam, toleranciju, humanitarizam, slobodu tampe, prava graana i obavezu vlade da ih titi. Centralna ideja evropskog prosvetiteljstva jeste ovek
kao autonoman subjekt i, kao takav, gospodar svoje sudbine. Ovaj koncept
je temelj Deklaracije o pravima oveka i graanina, u kojoj su ljudska prava
definisana kao prirodna prava oveka. Osnovni pitanje koje se postavlja jeste
da li je ovaj koncept ljudskih prava, shvaenih kao prirodnih prava svakog
oveka, kompatibilan sa islamom. Bitno je shvatiti da su ljudska prava u osnovi politika i institucionalna, a ne verska. U islamu uma, zajednica, dolazi
pre pojedinca. U islamskoj kulturnoj batini ne postoji tradicija uporediva
sa zapadnom teorijom prirodnih prava u smislu koncepta prirodnih prava
kao individualnih prava pojedinca. Istorijski posmatrano, ovaj moderni
koncept ljudskih prava zaet je u Evropi, ali samo ime implicira da je koncept univerzalan. Univerzalnost ljudskih prava proizlazi iz univerzalnosti
samog oveanstva. Kako uspostaviti sintezu izmeu islama i sekularnog
koncepta individualnih ljudskih prava? Sekularnost ne moe biti nametnuta
muslimanima. Ona mora biti uvedena na islamskim osnovama i uinjena
kompatibilnom sa islamskom etikom. Nae razumevanje ljudskih prava
nesumnjivo je vezano za naslee Francuske revolucije i koncepte evropske
filozofije prosvetiteljstva. Vrednosti ljudskih prava kao sekularnih potekle
su iz evropske tradicije zapadne civilizacije i duboko su pod njenim uticajem, ali ova prava vie nisu ograniena samo na Zapad. Vremenom se
kao novi ideal rodila ideja ustavne drave i demokratije kao najpoeljnijeg
oblika vladavine. Osamnaesti vek nije doneo iste promene svim muslimanskim dravama.14 Novonastale promene na Zapadu, poput novog naina
vladanja, predstavnike skuptine, zakonodavne vlasti i jednakosti pred zakonom, bile su neshvatljive za jednog muslimanskog vernika.15 U poetku
Otomansko carstvo bilo je dramatino u fazi opadanja. Nakon Bonapartinog zauzimanja
Egipta, muslimani su postali svesni da vie nisu na visini Zapada.
15
Za njega nije postojala ljudska zakonodavna vlast, jer je Bog jedini izvor zakona. Boanski
zakon, erijat, regulie sve aspekte ljudskog ivota, a zemaljske vlasti nemaju pravo da ukinu
ili modifikuju taj zakon. Njihova je dunost samo da ga odravaju i sprovode, dok je jedina
sloboda koja im je ostavljena, sloboda tumaenja, i to je zadatak uenih ljudi.
14

26

su muslimani imali izuzetno negativan stav prema promenama na Zapadu,

ali vremenom poinju da gledaju na Evropu sa sve veim interesovanjem.
Najvei podsticaj ovakvoj promeni dali su evropska dominacija i evropski
sekularizam. Evropa XVIII veka je iroko zaokupljena nastojanjima da razume islam i razloge dekadencije muslimanskog drutva. Volter i Monteskje
smatrali su da su drutvene i politike institucije glavni uzrok dekadentnosti
istonjakih drutava. A one direktno proistiu iz duha islamske religije.

Devetnaesti vek bio je negacija svih prosvetiteljskih ideja. Evropa
je zloupotrebila znanje za svoj imperijalistiki poduhvat, nalazei u tome
opravdanje za svoju ciilizacijsku i oslobodilaku misiju, ime je negirala i
sebe i svoje ideje.
Savremeni islam i Zapad
Fundamentalizam i kosmopolitizam kao odgovori na globalizaciju

Danas smo svedoci pretvaranja savremenog sveta u jedinstven prostor, svedoci smo procesa globalizacije. Po prvi put u istoriji, svaki pojedinac,
gde god da se nalazi na socijalnoj lestvici, moe da oseti uticaj meunarodnih
promena. Dok globalizacija, sa jedne strane, dovodi do sve veeg ekonomskog razvoja, sa druge strane, ljudi se plae kakve posledice ona moe imati
po njihov identitet. Ona moe biti izuzetno pozitivna, otvarajui vidike
za neke nove ideje i iskustva i okupljajui najbolje univerzalne vrednosti
oveanstva. Ljudi se danas dele na one koji strahuju od ovih promena i one
koji e od njih profitirati, ali teko je zamisliti veu grupu onih koji e biti
potpuno izuzeti iz procesa globalizacije.

Entoni Gidens, u svojoj knjizi Odbegli svet, kae da postoje dve reakcije na proces globalizacije: kosmopolitizam i fundamentalizam (Gidens,
2005: 73). On smatra da je globalizacija dijalektiki fenomen, stvara
opozicije i podeljen svet. Proizvodi fundamentalizam koji predstavlja drugu,
mraniju stranu globalnih komunikacija i nije sluajno to fundamentalisti
koriste ona sredstva masovne komunikacije i pogodnosti globalnog sveta
koje, navodno, osuuju. Dananji konflikti se vode izmeu kosmopolitskih
principa i fundamentalistikih doktrina. Fundamentalizam je izraz globalizacije, izraz straha nezapadnih zajednica za svoju autonomiju, straha da
globalno moe ugroziti lokalno. Fundamentalizam predstavlja tradiciju koja
se brani u svetu gde nije prihvatjiva odbrana na tradicionalan nain i gde ne
postoje izolovani oblici tradicije zbog masovnih komunikacija. On ne nastaje iskljuivo u okviru tradicionalnih kultura koje se protive vesternizaciji,

27

ve moe nastati u veoma razliitim tradicijama. Fundamentalne grupe ne

prihvataju razliitost i odbijaju dijalog, u svetu u kome mir zavisi upravo od
toga. Kakvu god formu da zauzme, religijsku, etniku, nacionalnu ili direktno politiku, on predstavlja problem, jer je uvek povezan sa nasiljem i neprijatelj je kosmopolitskog dijaloga. S druge strane, kosmopolite su otvorene za
druge i drugaije kulture, obiaje i ideje i prihvataju kulturnu kompleksnost
koju donosi globalizacija.

Globalizacija e uvek imati sledbenike, slepe na destrukciju koju
ona moe da izazove. Imae i svoje otre protivnike, slepe na ansu koju ona
daje ljudima da ispune svoje potrebe i ciljeve. Oba stava predstavljaju samo
krajnosti. Moda bi najbolja pozicija bila nai se u sredini, i shvatiti globalizaciju ne kao neto to treba oboavati, ve kao neto to se moe oblikovati i prilagoavati za dobrobit svih.
Mogunosti saradnje i pomirenja

Istorija oveanstva je podjednako istorija sukoba i razmene meu
kulturama i civilizacijama. Nemogue je izdvojiti civilizaciju koja je postojala izolovano od drugih, samo na svojim izvorima, bez kontakta sa drugima i
pozajmljivanja od njih. Veliki broj ideja, verovanja i vrednosti jedne kulture
ine pozajmice iz drugih kultura, a svaka od njih se razvijala i oblikovala u
susretima sa drugim kulturama. Hrianstvo je pozajmljivalo i razvijalo se
na osnovama judejske, grko-rimske i istone tradicije, ali time nije izgubilo
svoj identitet. Unitavajui tuu kulturu, jedan narod, a da toga nije ni svestan , unitava i jednu drugu mogunost svog vlastitog miljenja, verovanja i
delanja (unji, 1998: 373).

Traenje svoje sutinske pripadnosti u verskoj ili nekoj drugoj
pripadnosti dovodi nas do teko savladivog problema. ta je to to ljude
navodi da bezuslovno prihvate samo jednu naciju, kulturu i veru? ta je to
to ljude navodi da u ime te pripadnosti ine zloine? Moda je pravi put
prevazilaenja sukoba i spreavanja novih upravo ne traiti jednu sutinsku
pripadnost, ne graditi svoj identitet na samo jednoj premisi, ve tragati za
svim njegovim delovima i praviti sintezu koja gradi mostove. To su mostovi
koji nas spajaju sa milionima drugih sa kojima imamo neto zajedniko, ali
i mnogo toga razliitog. U ovom ali ne treba traiti opravdanja i razloge
za nepoverenje i trvenja. Naprotiv, upravo ove razlike treba da budu resursi
za izgradnju mira, a ne za rat! Upravo na pogled esto zatvara druge u njihove najue pripadnosti, i upravo ih na pogled takoe moe i osloboditi
(Maluf, 2003: 20).

28

Teko je izvoditi konane zakljuke o prirodi nekih naroda i njihovih religija.

Ljudi su od nastanka hrianstva i islama uspevali da pronau opravdanja za
raznovrsna, a esto i protivrena ponaanja. Ima li uopte smisla pitati se ta
istinski kau islam i hrianstvo? Teko je spoznati istinu kad je traimo
oima punim predrasuda, pozitivnih i negativnih, punim seanja, dobrih i
loih. Ako bismo pravili komparativnu istoriju hrianskog sveta i muslimanskog sveta, otkrili bismo, sa jedne strane, jednu religiju koja je dugo
bila netolerantna i nosila u sebi oiglednu tenju ka totalitarizmu, ali koja
se malo po malo preobrazila u religiju otvorenosti; i, s druge strane, jednu
religiju koja je nosila u sebi sklonost ka otvaranju, ali koja je malo po malo
skrenula ka netolerantnom i totalitarnom ponaanju (Maluf, 2003: 53).
S jedne strane, islamska i zapadna civilizacija imaju razliite poglede na svet,
dok su, s druge strane, u eri globalizacije, pod stalnim pritiskom da pronau
mogunosti zajednike miroljubive koegzistencije. Put koji vodi tom cilju
jeste meucivilizacijski, meureligijski i meukulturni dijalog. Odbiti ovaj
dijalog znai odbiti mogunost da se obogati vlastito postojanje.
LITERATURA

1. Biblija: Stari i Novi zavet, Dobra vest, Veternik, 1994.

2. Espozito, Don, Islamska pretnja mit ili stvarnost, Prosveta,
Beograd, 1994.
3. Gidens, Entoni, Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd, 2005.
4. Hantington, Semjuel, Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog
poretka, CID, Podgorica, 1998.
5. Hiam, Dait, Evropa i islam, Starjeinstvo Islamske zajednice
Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, Sarajevo, 1989.
6. Kuran, Starjeinstvo islamske zajednice Bosne i Hercegovine,
Hrvatske i Slovenije, Sarajevo, 1984.
7. Luis, Bernard, Muslimansko otkrie Evrope, Avangarda,
Beograd, 2004.
8. Maluf, Amin, Ubilaki identiteti, Paideia, Beograd, 2003.
9. Oksfordska istorija islama, prired. Don Espozito, CLIO,
Beograd, 2002.
10. Said, Edvard, Orijentalizam, igoja tampa, Beograd, 2000.
11. unji, uro, Religija I, igoja tampa, Beograd, 1998.
12. Vukomanovi, Milan, Religija, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2004.

29

Branka Pani
The West and Islam from conflict to dialogue
Summary

Islam and Christianity are monotheistic religions (religions of the
book, Abrahamic religions) with common roots and heritage: belief in one
God and Abraham as their forefather. And yet, throughout history, Islam
and Christianity as two religions, and Islam and West as two civilizations,
experienced lot of conflicts, prejudices and fears. What are the reasons for
such misunderstandings?

Shortly after Muhammads death, Islamic caliphat began to spread
rapidly. The West experienced this as a double threat, military and religious.
Parallel with this territorial expansion, the Islamic civilization developed.
It preserved works of Greek philosophers and scientists, and enabled the
period of Renaissance in the West.

The Crusade and colonialism had the major effect on shaping relationships between Islam and the West, producing fear, conflict and intolerance. Reactions to colonialism were different: from refusal and confrontation to admiring and imitation. Today these civilizations are confronted
by new challenges: modernization, secularization, globalization, religious
revivalism

In the light of these problems, the main question remains: Is it possible to find ways of solving conflicts and peaceful coexistence? Maybe the
best way of reaching this goal is an inter-civilization, inter-religious and inter-cultural dialogue. We should accept differences as a material for overcoming difficulties and building new quality relations.


Key words: Islam, Christianity, West, Colonialism, Conflict, Dialogue.

30

Vladeta Milin
Tutor: dr Milan Vukomanovi
Filozofski fakultet u Beogradu
PRAVOSLAVLJE U SRBA IZMEU KONFESIONALNOSTI
I AKTUELNE RELIGIOZNOSTI
Uvod

Pravoslavlje je dominantna veroispovest u srpskom narodu; ono
je toliko bitno da se ak uzima kao jedna od srnih karakteristika koje
odreuju srpski identitet. S obzirom da se tu u velikoj meri izjednaavaju
etnos i religija (pa se kae da je neko Srbin samo ako je pravoslavac), dolazi do homogenizacije srpske etnike zajednice oko religije i crkve. Ovakva
homogenizacija ima cilj, izmeu ostalog, da napravi razliku u odnosu na
druge nepravoslavne narode, i da na taj nain artikulie jedno od specifinih
obeleja srpskog naroda. U vezi s tim, uoava se izrazito visok procenat konfesionalno opredeljenih Srba, to jest Srba koji se identifikuju kao pravoslavni hriani. Ako su nalazi razliitih istraivanja (kao i popisa stanovnitva)
po tom pitanju jednoznani, otvara se pitanje stepena stvarne religioznosti
Srba. Da li zaista postoji visok stepen korelacije izmeu konfesionalnosti i
aktuelne religioznosti u Srba, odnosno da li se Srbi izjanjavaju kao pravoslavni zato to su istinski religiozni i prihvataju ono to pravoslavlje ui, ili
to ine iz nekih drugih, nereligijskih razloga? Cilj ovog rada jeste upravo
traganje za odgovorima na pomenuta pitanja, ali i pokuaj objanjavanja
faktora koji su, ini se, znaajno uticali na postojeu situaciju.

1. Pojmovi konfesionalnost i aktuelna religioznost

Radi potpunijeg razumevanja korisno je, najpre, jasno razgraniiti
pojmove konfesionalnost i aktuelna religioznost. Konfesionalnost je iri pojam od pojma religioznosti i moe da oznaava:

a) aktuelnu vezanost za konkretnu veroispovest (aktuelnu linu

religioznost);

b) tradicijsku vezu sa nekom veroispoveu usled poistoveivanja

religije i etnosa, ali bez religioznosti;

c) priznavanje konfesionalnog porekla, religije po roenju,

uprkos sopstvene nereligioznosti;

31


Aktuelna religioznost podrazumeva upranjavanje svih, ili veine
verskih dunosti i inova pobonosti. Ovde se naroito misli na obrede koji
nisu pod uticajem konformizma sredine, na tzv. netradicionalnu versku
praksu.

2. Pravoslavlje u Srba u 20. veku

Odnos Srba prema pravoslavlju imao je razliita obeleja kroz istoriju, a sadanji izraz religijske svesti Srba na poseban nain odredio je
dvadeseti vek. Od mnotva faktora koji su uticali na problem kojim se bavimo u ovom radu, izdvojili bismo: svetosavlje, kosovski mit, prelaz od jedne
ideologije (komunizma) ka drugoj (nacionalizmu), kao i drutvene procese
sekularizacije i desekularizacije.

2.1. Svetosavlje

Pojam svetosavlja nije sasvim lako definisati, niti apsolutno precizno
odrediti postavke na kojima se on temelji. Ali, bez obzira na tu nepotpunu
pojmovnu odreenost, ini se da ideja svetosavlja ima uticaj na drutveni
ivot kako religioznih, tako i nereligioznih Srba.

Jasno je da svetosavlje svoj koren nalazi u linosti i radu Svetog
Save. Kao jedna od najznaajnijih linosti u srpskoj istoriji, Sveti Sava je bio
osnova na kojoj je graen nacionalni identitet srpskog naroda kroz vekove.
Ipak, ideja svetosavlja dobija svoj puni izraz tek sredinom 20. veka. Svetosavlje bi predstavljalo specifino srpski vid pravoslavlja, a kao ideologija ono
je afirmisano u delima Nikolaja Velimirovia1 i Justina Popovia, a kasnije
i njihovih sledbenika. Ipak, utisak je da sutina svetosavlja lei u konzervativnoj inerpretaciji linosti i aktivnosti Svetog Save, bez obzira da li je sam
Sveti Sava za doba u kom je iveo imao konzervativna ili, pak, progresivna
shvatanja.
Zanimljivo vienje linosti Nikolaja Velimirovia izloeno je u delu J. Bajforda (J. Byford)
From Traitor to Saint Bishop Nikolaj Velimirovi in Serbian Public Memory. Bajford
vladiku Nikolaja Velimirovia predstavlja kroz dva drastino razliita, moe se rei
dijametralno suprotna vienja koja su postojala u srpskom javnom mnenju. Bajford belei
preokret u doivljavanju vladike Nikolaja od prvobitnog proglaavanja za izdajnika (u
komunistikom periodu), do kanonizacije i proglaavanja za sveca (nakon pada komunizma).
U ovom delu, osim prikaza duboke podvojenosti koja postoji u srpskom drutvu, ukazuje se i
na kontroverznost koja je pratila i prati poznatog srpskog teologa.
1

32


Vladika Nikolaj nacionalizmom Svetog Save naziva plodove rada
Svetog Save na razvijanju srpskog naroda, a osnova tog nacionalizma je narodna crkva (orevi, 2003:58). Vladika Nikolaj pri tom istie i to da svetosavlje titi individualnost srpskog naroda ..kao celine da se ne izmetne u
imperijalizam ili da se ne raspline u internacionalizam. (orevi, 2003:61).
Justin Popovi, kao i vladika Nikolaj, izraava otpor prema kapitalizmu i
predoava opasnosti koje dolaze od Zapada (orevi, 2003:4956 i 64
69).

2.2. Zavetni obrazac kosovski mit

Kosovska bitka je oznaila poetak propasti srednjovekovnog srpskog carstva, pa je ova bitka postala jedan od najznaajnijih dogaaja u
istoriji srpskog naroda. Vremenom je odnos Srba prema Kosovskom boju
prerastao u tzv. kosovski mit i na taj nain dobijena je jo jedna dinamina
komponenta u karakteru srpskog naroda. Sutina ovog mita nalazi se u prevrednovanju vojnog i politikog poraza u moralnu pobedu.

Ger Dejzings, prouavajui religiju i nacionalizam Srba, uoava
nekoliko karakteristinih tema stradanja. On zakljuuje da je srpsko pravoslavlje ...proeto jakim oseanjem muenitva i patnje, ije korene nalazimo u Kosovskoj bici... (str 238.). Seanje na Kosovsku bitku prenosi se
kroz epske pesme i narodno predanje, a Dejzings kae da je Vuk Stefanovi
Karadi, sakupljajui i standardizujui pesme o Kosovu u koherentnu priu,
upravo ..kanonizovao kosovski mit i tako srpskoj nacionalnoj ideologiji
dao mitski temelj( str. 245). Kljuni momenat kosovskog mita izloen je
u pesmi Propast carstva srpskoga u sudbonosnom opredeljivanju kneza
Lazara za carstvo nebesko, svesnim prihvatanjem i unapred poraza sopstvene vojske. U tom odbacivanju carstva zemaljskoga raa se novi srpski
narod, on postaje izabrani narod, jer je potvrdio zavet Bogu.

Drugi vaan trenutak u kosovskom mitu nalazi se u zakletvi kneza
Lazara, u kojoj on poziva sve Srbe da se rtvuju za svoju zemlju i da nikako
ne odbiju tu dunost.

Postoji izvesna povezanost izmeu ideje svetosavlja i kosovskog mita;
oni se neretko javljaju zajedno u svesti pojedinca. Karakteristian primer
neraskidivosti svetosavlja i kosovskog zaveta u praksi nalazi se u obraanju
patrijarha Gavrila (Doia) narodu 27. 03. 1941. (Radi, 1995:38). U tom
istorijskom, dramatinom trenutku, govor patrijarha Gavrila prenoen je
putem radija u celoj zemlji.

33

2.3. Od jedne kvazi religije (komunizma)

ka drugoj (nacionalizmu)

Nakon Drugog svetskog rata, komunizam je postao dominantna
ideologija u Istonoj Evropi. Ovaj period obeleilo je nastojanje da se stvori
nova, jugoslovenska nacija koja e ujedinjavati sve narode i narodnosti
koji su iveli u est socijalistikih republika. Istovremeno, tekao je i proces
udaljavanja od crkve i sistematsko slabljenje njenog uticaja u drutvenopolitikom ivotu, kao i proces ateizacije posleratnog, komunistikog
drutva. Iako ne toliko radikalan kao u SSSR-u, obraun sa crkvom, naroito
sa SPC (koja je bila optuivana i za reakcionarnost, za podrku srpskom hegemonizmu ), bio je vidljiv.2

Ipak, ubrzo posle smrti Josipa Broza, ve sredinom osamdesetih godina 20. veka, poinju da se otkrivaju nacionalistika stremljenja politikih
i drugih znaajnih drutvenih aktera. Rezultat je bio raspad SFRJ, koji je
bio praen meunacionalnim i verskim ratom poetkom devedesetih. Sa
okonanjem sukoba i potpisivanjem Dejtonskog sporazuma, nacionalizam
nije nestao, ve je ostao prisutan kao ideoloka osnova razliitih drutvenih
i politikih grupacija u Srbiji.

Ovaj prelaz od komunizma ka nacionalizmu imao je snaan uticaj
na sve sfere drutva, pa ni Srpska pravoslavna crkva nije mogla od toga da
bude izuzeta. Dok je komunistika vlast videla SPC kao (ideolokog) protivnika, zagovornicima nacionalistikih shvatanja u postkomunistikom
drutvu u Srbiji SPC je predstavljala mogueg ideolokog saveznika. U vezi
s tim, odnos prema konfesionalnoj pripadnosti, kao i prema religioznosti
doiveo je promenu. Od etiketizacije vernika i njihovog predstavljanja kao
ljudi nazadnih shvatanja za vreme komunizma, dolo se do gotovo pomodnog naginjanja pravoslavlju koje se, kao trend, javilo sa jaanjem naciona-

Donet je niz sistematskih zakonskih propisa sa ciljem marginalizacije, demonopolizacije,

depolitizacije i ekonomskog slabljenja crkve agrarnom reformom i nacionalizacijom,
SPC je izgubila zemljine posede i brojne zgrade, kola je odvojena od crkve, Bogoslovski
fakultet je izdvojen iz Beogradskog univerziteta i sve je to direktno smanjivalo privrednu,
javnu, politiku i kulturnu mo i uticaj crkve i religije na stanovnitvo (Blagojevi:2002:119).
Radmila Radi navodi brojne oblike pritisaka, uznemiravanja i ometanja rada crkve, kao to
su: ometanje bogosluenja, visoko oporezivanje svetenikih prihoda, zastraivanje dece da
ne poseuju versku nastavu, kanjavanje pojedinaca zbog toga to slave slavu, demoliranje
hramova i kapela, ismevanje i vreanje svetenih lica, fiziki napadi na svetenike, hapenje
svetenika i ubistva svetenika (1995:299).
2

34

lizma u Srbiji. S obzirom da je ovaj zaokret izgledao potpun, ali i iznenadan,

i manifestacije u izmenjenoj religijskoj svesti Srba bile su upadljive.

2.4. Sekularizacija i desekularizacija


Usled vieznanosti i optosti pojma sekularizacije, u sociologiji
religije postoji neusaglaenost prilikom definisanja ovog pojma.3 Ipak, korisno je navesti tri posledice koje proces sekularizacije ima po religiju i religioznost (Blagojevi, 2005:76):

ukupno slabljenje drutvenog znaenja, znaaja i vanosti

religije,
opadanje i erozija povezanosti ljudi sa religijom i crkvom,
uoljive religijske promene, kako spoljanje, tako i u samoj
religiji, odnosno prilagoavanje religijskih organizacija
uslovima sekularizovanog drutva.

Peji je saeo est ajnerovih tipova sekularizacije i izveo dva, s
obzirom na krajnji ishod pozicije religije u drutvu. Tako on razlikuje sekularizaciju kao nestajanje religije iz drutvenog ivota i sekularizaciju kao
preivljavanje ili prilagoavanje religije savremenom drutvu (Blagojevi,
2005:85).

Pojam desekularizacije oznaava, s druge strane, ..revitalizaciju
religije, i to ne samo povratkom svetog i razliitim vidovima tzv. postmoderne religioznosti, ve i u njenim tradicionalnim, institucionalizovanim i
ak konzervativnim oblicima (Blagojevi, 2002:76).

U periodu u kome je dominirala komunistika ideologija, dolo je
do pada kredibiliteta i vanosti SPC, jer joj je oduzeta dotadanja tradicionalna drutvena uloga u odreivanju nacionalnog subjektiviteta srpskog
naroda. Verski i nacionalni identitet opstaje samo u posveenim, uskim,
drutveno marginalizovanim grupama vernika, daleko od javnog i masovnog ispoljavanja (Blagojevi, 2002:120). Svakako je drutveni proces sekularizacije u Srbiji bio u velikoj meri podstican i ubrzavan od strane vladajue
komunistike partije.

O problemima koji se javljaju prilikom odreenja pojma sekularizacije, kao i o razliitim

pristupima pri definisanju ovog pojma pie Mirko Blagojevi (2005:7387).
3

35


U ovom dirigovanom uticaju na kolektivnu svest i na odnos prema
crkvi i religiji, koji je bio praen i represivnim metodama, krije se moda
jedan od razloga povratku crkvi i religiji u Srbiji nakon pada komunizma.
Jer, osim Jukievog stanovita da je u vremenu svetovne zasienosti dolo
do religiozne gladi (Blagojevi, 2005:114), koja bi se odnosila na problematizovanje i dovoenje u pitanje procesa sekularizacije kao svetskog procesa, desekularizacija u Srbiji se verovatno delimino javlja i kao reakcija na
prethodni period sistematske ateizacije od strane komunista. Tako sada nacionalizam, u cilju potpunog razdvajanja od prethodne ideologije komunizma, uslovljava i pospeuje (prirodan) drutveni proces desekularizacije.
Usled toga dolazi do uslonjavanja faktora koji utiu na religijsku svest Srba,
tj. konfesionalnu pripadnost i aktuelnu religioznost srpskog naroda.

3. Religijska svest Srba izmeu konfesionalnosti

i aktuelne religioznosti

Odredivi neke od faktora koji su, izmeu ostalog, odredili pravoslavlje u Srba danas, dolazimo do kljunog pitanja: ta ini tu religijsku
svest Srba? Pri tom, vano je distinktivno razmatrati religijsku svest, kao
odnos prema religiji, i religioznu svest koja podrazumeva istinska religiozna oseanja pojedinca. Na osnovu nekih istraivanja iz sociologije religije,
mogu se izvui opti zakljuci.

Dragomir Panti je utvrdio da, u poreenju sa nalazima iz drugih zemalja Evrope, Srbija se kotira prilino nisko po stepenu religioznosti
stanovnitva. ini se opravdanim Pantievo navoenje niza faktora koji, u
formi pitanja, trae i sugeriu odgovor na ovako nizak stepen religioznosti Srba. On izdvaja: posebnost srpskog pravoslavlja (opstajanje paganskih
elemenata i njegova sekularnost), decenijsko potiskivanje klasine religioznosti njenim funkcionalnim ekvivalentom u vidu svetovne religioznosti, kao i efikasnu ateistiku politiku socijalizaciju (Panti, 1993:190). Ali
vano je naglasiti da Panti pritom identifikuje i porast stepena religioznosti
stanovnitva Srbije poetkom devedesetih godina 20. veka u odnosu na prethodni period (naroito sedamdesete i poetak osamdesetih, kada je religioznost bila najnia). Uoava se oivljavanje religioznosti, i to posebno kod
mladih.4 Ovaj nalaz moe se povezati sa drutvenim i psiholokim funkcijaReligioznost u Srbiji bez Kosmeta je porasla od 1985. i 1990. kada je iznosila 35% na 42%
religioznih 1993. godine.
4

36

ma koje, prema Pantiu, religioznost moe da ima: nacionalno-protektivna,

defanzivna i kompenzatorna, zatim moralna, kulturna i ideoloka (Panti,
1993:177). Religioznost zadovoljava potrebe za sigurnou, garantuje nacionalnu zatitu, omuguuje kulturni kontinuitet i nudi odgovor u vremenu
opte krize vrednosti (Panti, 1993:199). Uzevi u obzir drutveno-politiku
situaciju u zemlji poetkom devedesetih godina, ovaj nagli povratak crkvi i
religiji mogao bi da bude razumljiviji.

Mirko Blagojevi i Dragoljub B. orevi (1999) izneli su pregled
empirijskih istraivanja religioznosti stanovnitva SR Jugoslavije. U
zakljuku teksta, izmeu ostalog, navode:

proirenost tradicionalnih religijskih obreda, ali ne i

odgovarajue promene koje bi sugerisale revitalizaciju kada je
u pitanju aktuelno religijsko ponaanje;
revitalizacija religije i crkve poetkom devedesetih povezana je
sa burnim socio-politikim dogaajima, pa, u vezi sa tim, moe
se oekivati slabljenje desekularizacije kada prestane oseanje
ugroenosti nacije i konfesije.

Oba rada ukazuju na porast religioznosti stanovnitva Srbije, ali i
na povezanost ovog rasta sa izuzetno burnim drutvenim i politikim prilikama u zemlji. Moglo bi se na osnovu toga zakljuiti da je nacionalistika
osnova i afirmacija nacionalnog identiteta jedan od uzroka, ali i jedna od
bitnih karakteristika registrovanog rasta religioznosti Srba.

Dragana iparizovi, kao rezultat ispitivanja religioznosti Srba,
belei da je 59.3% ispitanika religiozno, to svedoi o kontinuiranom rastu
religioznosti stanovnitva Srbije.5 Pritom su naene razlike izmeu praktikovanja tradicionalnih verskih obreda i aktuelne religioznosti. Tako se
procenat ispitanika koji upranjavaju tradicionalne verske obrede kree
izmeu 80% i 90% (tu spadaju: krtenje 83.9%, crkveni pogreb 86%, slavljenje verskih praznika 90%6 dok procenat ispitanika koji upranjavaju netradicionalne verske obrede varira, zavisno od indikatora koji se meri, ali ne
prelazi 60% (ispunjenje normi religijskog ponaanja, ina pobonosti, su:
molitva 59.1%, post 58.5%, itanje verskih knjiga i tampe 19.7%). Rezultati
ovog istraivanja takoe potvruju daleko veu zastupljenost praktikovanja
U istraivanjima iz 1982. i 1990. samo 23.8%, odnosno 25.1% ispitanika bilo je religiozno.
Ovde moemo pridodati i nalaze popisa stanovnitva Srbije iz 1991. koji belei 93.5%
konfesionalno opredeljenih.
5
6

37

tradicionalnih verskih obreda u odnosu na netradicionalne. To ukazuje da

na religijsku svest Srba, osim religioznih motiva, snaan uticaj ima i odnos
prema tradiciji i drutvenoj zajednici.

Ako bismo konstatovali da se procenat religioznog stanovnitva
Srbije kree oko 60%, uoava se znaajna razlika u odnosu na preko 90%
konfesionalno deklarisanih. Postavlja se pitanje zato se vie od 30% nereligioznih Srba ipak izjanjava u konfesionalnim terminima? Koji su to nereligiozni razlozi koji utiu na njihovu religijsku svest i navode ih na takvo
opredeljivanje? Odgovori na ova pitanja vrlo verovatno lee u drutvenim
prilikama aktuelnog tranzicionog perioda u Srbiji. Isto tako, ini se da i dalje
snaan uticaj na religijsku svest Srba vri i odnos prema skoranjoj prolosti.
Jer, osim porasta konfesionalnosti koji je karakteristian za zemlje Istone
Evrope, Srbija je imala dodatni peat nacionalistikih obeleja usled ratnih
deavanja koja su je zadesila. Kao posledica toga, javila se potreba za ujedinjenjem nacije, a proverena osnova nala se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i u
povratku veri, tanije pravoslavlju. Izgleda da je sutina masovne samoidentifikacije Srba kao pravoslavaca potreba za dodatnim integrisanjem srpskog
nacionalnog bia. Jer, ne samo nedavni tragini dogaaji, ve i sadanji nedovoljno dobar poloaj Srbije u svetu, kao i anksiozno iekivanje politikih
raspleta koji se nameu u bliskoj budunosti, iziskuju i vode ka ujedinjavanju Srba. A za to ujedinjavanje pravoslavna vera predstavlja najbolji temelj. S
obzirom na to da je Srbija duboko podeljena na politikoj ravni, pravoslavlje
se doivljava kao jedino sigurno zajedniko ishodite i obeleje Srba.

Mogue je da nereligiozni pravoslavni Srbi u toj deklarativnoj
povezanosti sa tradicijom pokuavaju da odre kontinuitet sa istorijom svog
naroda, kako bi mogli sebi da odrede mesto u dananjem trenutku. Ali, isto
tako je mogue i da se oni izjanjavaju kao pravoslavni zbog konformizma
sredine i elje da se uklope u postojeu preovlaujuu strukturu. Sigurno je
da su razlozi za ovakvu situaciju brojni i da na to utie niz faktora.

Moglo bi se, najzad, postaviti i pitanje da li postoje nereligiozni motivi kod onih Srba koji su oznaeni kao religiozni. Jer, ako uzmemo za primer pokazatelj da manje od jedne petine ispitanika ita knjige verskog karaktera, to upuuje na nepotpunu obavetenost ubedljive veine ispitanika o
osnovnim postavkama pravoslavlja. U vezi sa ovim pasivnim poznavanjem
osnovnih naela svoje vere, opravdano je zapitati se: na emu, onda, Srbi
zasnivaju svoju veru?

Utisak je da pravoslavlje u Srba ima unekoliko specifian izraz koji
je teko definisati i izmeriti. Ono je, nakon viedecenijskog potiskivanja,
marginalizovanja i pasivnosti, danas prilino uticajno i izgleda da je jo

38

uvek u ekspanziji. A opet, okvir u kome pravoslavlje postoji u svesti Srba

prilino je rastegljiv. Dok, s jedne strane, postoji ubedljiva veina koja se
izjanjava da pripada pravoslavnoj veri, s druge strane, postotak vernika koji
zaista prihvataju sve verske dunosti i obiaje pravoslavlja je daleko nii.
Razlozi za taj jaz su kompleksni i spadaju u oblast prouavanja socioloke,
etnoloke, istorijske i drugih drutvenih nauka.

4. Zakljuak

Postojei oblik pravoslavlja u Srba fluktuira izmeu dominantne
konfesionalne samoopredeljenosti, koja nema pravu religioznu potporu, i
istinske, ali ne toliko preovlaujue religioznosti dela srpskog naroda. U
tom rasponu nalazi se jedna treina Srba. Oni se okupljaju oko pravoslavlja
na deklarativnom nivou i tako doprinose veoj homogenizaciji drutva u
Srbiji. Uopte, ini se da je odnos Srba prema religiji u sadanjim drutvenopolitikim prilikama u velikoj meri odreen nereligioznim faktorima.

Jasno je da ovako sloen problem iziskuje dodatna istraivanja
najpre sociologa religije, ali i naunika iz drugih, bliskih disciplina. Zanimljivo je da je Dragoljub B. orevi jo 1990. godine uoio da pravoslavlje nikada nije bilo dovoljno istraeno, ni kod nas, a ni u svetu (orevi,
1990:7277). Izuzevi nekoliko vrednih istraivanja, ostaje utisak da je ova
oblast drutvenog ivota u Srbiji neobraena. Nedostaje nauni, analitini
pristup koji bi omoguio bolji uvid u sloenost ovog problema i koji bi ponudio validnu, proverenu informaciju o religijskoj svesti Srba. Potreba za
daljim istraivanjima u ovoj oblasti razumljivija je naroito ako se ima u
vidu znaaj i uticaj koji pravoslavlje ima na drutvo u Srbiji.
LITERATURA

1. Blagojevi, Mirko, Religijske promene u postsocijalizmu

(komparativna analiza na primeru Jugoslavije i Rusije), doktorska
disertacija, Beograd, 2002.
2. Blagojevi, Mirko, Religija i crkva u transformacijama drutva:
socioloko-istorijska analiza religijske situacije u srpskocrnogorskom i ruskom (post)komunistikom drutvu, Institut za
filozofiju i drutvenu teoriju, I. P. Filip Vinji, Beograd, 2005.
3. Blagojevi, Mirko; orevi, B. Dragoljub, Religioznost
stanovnitva Jugoslavije, Teme, br. 12, vol. 23, (1999):8194.

39

4. Byford, Jovan, From Traitor to Saint Bishop Nikolaj

Velimirovi in Serbian Public Memory, The Vidal Sasoon
International Center for the Study of Antisemitism, no. 22,
The Hebrew University of Jerusalem, 2004.
5. orevi, B. Dragoljub, O religiji i ateizmu, Gradina; Ni,
Struna knjiga, Beograd, 1990.
6. orevi, Mirko (prir.), Srpska konzervativna misao, Helsinki
odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2003.
7. Panti, Dragomir, Promene religioznosti graana Srbije, Institut
drutvenih nauka, Beograd, 1993.
8. Radi, Radmila, Verom potiv vere, INIS, Beograd, 1995.
9. Radisavljevi-iparizovi, Dragana, Religija i svakodnevni ivot:
vezanost ljudi za religiju i crkvu u Srbiji krajem devedesetih,
magistarski rad, Beograd, 2004.

Vladeta Milin
Serbian Ortodoxy between confessionality and actual religiosity
Summary

There is over 90 per cent Serbs who define themselves as Ortodox
Christian. Yet, some researches show that there is significally smaller percentage of religious Serbs (about 60 per cent). Besides historical reasons,
this can be explained by socio-political situation in Serbia today.

Desecularization took place in all post-Communist societies of
Eastern Europe. However, tradition and nationalism influence Serbian attitude toward Ortodoxy. Ortodoxy has been recognized as a major idea that
could unite the nation. But, there is a great number of Serbs with non-religious motives for returning to the church and religion. Ortodoxy has become foundation of Serbian national identity. Consequently, it is important
to distinguish truly religious Serbs from those who find themselves Ortodox
due to other, non-religious reasons. This gap is evident and demands further
scholarly research.

Key words: confessionality, actual religiosity, tradition, nationalism,
secularization, desecularization.

40

Sneana Petrovi
Tutor: mr Boko olak-Anti
Predsednik Udruenja konferencijskih prevodilaca
VAVILONSKA KULA KAKO NAI IZLAZ IZ ORSOKAKA?

Uvod

Kada gledamo neki ameriki film, esto stiemo utisak da je ceo
univerzum jedinstveno seoce u kome svako govori engleski jezik. Amerikanac sa lakoom komunicira sa pripadnicima nekog afrikog plemena, dok
kapetan svemirskog broda, bez ikakvih problema, aska sa vanzemaljcima
koje susree. Meutim, stvarnost je potpuno drugaija: problemi u komunikaciji postoje. Onog momenta kada nas stranac zaustavi na ulici, gubimo
glas i jedva uspevamo da sastavimo suvislu reenicu, a kada dobijemo neki
strani dokumenat, esto ne moemo da shvatimo ta on predstavlja. Tada
nam mogu pomoi samo bia koja poseduju udesne moi razumevanja
drugih, a to su prevodioci (interpreters, translators).

Istorijat usmenog prevoenja

Usmeno prevoenje je zasigurno jedna od najstarijih profesija na
svetu. Jo u rodovskim zajednicama postojali su ljudi koji su omoguavali
komunikaciju izmeu razliitih plemena. Prvi dokazi o postojanju prevodilaca potiu iz Egipta, gde je na hijeroglifima prikazan prevodilac na svom
radnom mestu. Stari Grci i Rimljani su posebno koristili usluge prevodilaca (koji su najee bili robovi) jer su smatrali da je za njih ispod asti da
ue jezike pokorenih naroda. U to vreme, ova profesija nije bila mnogo cenjena i prevodioci su uglavnom smatrani demonima koji poseduju zle
moi.

U srednjem veku prevoenje postaje veoma cenjeno zanimanje;
uspeni prevodioci postaju nezamenljivi u pregovorima o ratu i miru, a
samo pokrtavanje Evrope, a kasnije i ostalih delova sveta, nezamislivo je
bez pomoi prevodilaca.

Kada je Francuska postala vodea sila u Evropi, francuski jezik je
prihvaen kao jezik diplomatije, pa se potreba za prevoenjem na tom nivou
1

Interpreters usmeni prevodioci.

Translators pismeni prevodioci.

41

smanjila. Meutim, pojedini vladari, poput habzburkog cara Leopolda i

careva Otomanskog carstva, su i dalje koristili usluge svojih prevodilaca i
zadravali pravo izjanjavanja na sopstvenom jeziku.

U periodu izmeu dva svetska rata meunarodna komunikacija se
poveava, a samim tim i angaman prevodilaca iz razliitih drava. Kao jedno od osnovnih prava dravnika, prihvata se izjanjavanje na svom jeziku,
koje vai i danas, a za ostvarivanje tog prava neophodna je mrea dobro
uvebanih prevodilaca.

Vrste usmenog prevoenja

Sve do pedesetih godina dvadesetog veka postojalo je samo konsekutivno prevoenje (consecutive interpreting): poto govornik izloi jedan deo svog govora, prevodilac prevodi to je mogue vernije orginalu.
On vodi rauna da prenese smisao izgovorenog, govornikove misli, a ne
znaenje pojedinih rei. Jo je Ciceron formulisao prvo pravilo prevoenja
koje vai i danas: Samo budala prevodi re po re.

Kada prevoenje nije potrebno svim uesnicima na skupu, prevodilac seda blizu onih gostiju kojima je prevod neophodan i apatom prevodi
govornikove rei. Takvo prevoenje se zove aputanje (whispering interpretation).

Glavni nedostatak konsekutivnog prevoenja je u tome to zahteva
dosta vremena jedan sastanak bi znatno krae trajao kada bi prevodilac
mogao da govori istovremeno sa govornikom, tako da sluaoci uju prevod
na onom jeziku koji im odgovara. Ta zamisao je bila neostvariva u prolosti,
ali zahvaljujui razvoju tehnike poetkom dvadesetog veka, ideja o simultanom prevoenju (simultaneous interpreting) postajala je sve prihvatljivija.

Na Meunarodnoj konferenciji o radu koja je odrana 1927. godine
u enevi, prvi put je korieno simultano prevoenje. Ipak, iako je tedelo
vreme, nije tedelo i novac, jer je oprema potrebna za ovaj nain prevoenja
bila previe skupa, naroito tokom Drugog svetskog rata. Zbog toga je konsekutivno prevoenje bilo u upotrebi sve do suenja ratnim zloincima u
Nirnbergu 1945. godine. Od kraja suenja 1947. godine, kada su Ujedinjene
nacije donele Odluku 152, kojom simultano prevoenje poinje da bude u
stalnoj upotrebi u UN, konsekutivno prevoenje se sve ree koristi, a prevodioci se suoavaju sa novim izazovom radom u kabini.

U kabini koja je zvuno izolovana rade najmanje po dva prevodioca.
Govornik govori u mikrofon, prevodilac pomou slualica uje njegovo iz-

42

laganje i prenosi poruku sluaocima u njihove slualice, na njihovom jeziku,

gotovo istovremeno. Na jednoj konferenciji moe biti vie prevodilakih kabina za svaki korieni jezik po jedna. Prevodilac provodi u kabini najvie
6h dnevno, to je njegovo radno vreme. Naravno, u praksi dolazi do izmena
desi se da konferencija traje znatno due nego to je predvieno, pa se i
radno vreme prevodioca menja. Iako produeci podrazumevaju plaen
prekovremeni rad, prevodioci nisu uvek sreni kada moraju da ostanu due,
jer esto dolazi do smanjenja koncentracije i moguih greaka usled premora, tzv. zamor materijala.

Jedno od pravila, koje se manje ili vie potuje, jeste da prevoenje
bude u jednom pravcu. U idealnim uslovima to podrazumeva prevoenje
na maternji jezik. Meutim, ljudi koji potiu iz meovitih brakova i koji
podjednako dobro govore dva jezika,2 esto ni sami ne mogu da zakljue
koji jezik im je maternji da li je to jezik na kome askaju sa prijateljima,
zvanini jezik drave u kojoj ive ili jezik na kome sanjaju. Sa druge strane,
u pojedinim dravama nema dovoljno stranaca koji bi, radei kao prevodioci, prevodili na svoj, maternji jezik i tada njihovu ulogu preuzimaju
domae snage kojima je aktivni jezik3 (active language) strani jezik potreban na toj konferenciji. Dakle, aktivni jezik ne mora da bude maternji jezik
prevodioca. To je jezik koji prevodilac zna toliko dobro da bez problema
moe preneti poruku koja e sluaocima zvuati potpuno prirodno i jasno,
kao kada komuniciraju sa sagovornikom iz svoje zemlje.

Kako utedeti novac je i dalje aktuelno pitanje u onim krugovima koji angauju konferencijske prevodioce,4 pa se ini sve da se trokovi
smanje. To istovremeno moe da znai i smanjenje kvaliteta samog prevoda.
Tada se angauju prevodioci koji prevode u dva pravca.5 Iako dobar prevodilac moe uspeno da obavi i taj zadatak, ipak, da prevod ne bi trpeo
i da bi bilo to manje greaka, poeljno je da prevodioci prevode samo u
Bilingvali.
Aktivni jezik jezik na koji prevodilac prevodi.
Pasivni jezik jezik sa koga prevodilac prevodi.
4
Meu usmenim prevodiocima postoji neka vrsta hijerarhije. Najvie cenjeni su konferencijski
prevodioci, zatim slede oni koji su se specijalizovali za pojedine oblasti (pravo, ekonomija,
tehnika), a na poslednjem mestu su tzv. escort prevodioci (pratioci) koji doekuju strane goste
na aerodromima, u hotelima i sl. Prevodilac moe biti stalno zaposlen u nekoj organizaciji ili
moe da radi kao slobodnjak (freelancer).
5
Work in two booths

Retour prevoenje sa maternjeg jezika na strani.

Cheval prevoenje u dva pravca za vreme jedne konferencije.
2
3

43

jednom pravcu. U naoj zemlji, prevodioci su esto prinueni da prevode u

dva pravca, iako su svesni da takav nain rada zahteva mnogo vee napore i
veliko iskustvo. Ali ta neskromnost i ambicioznost Mi sve moemo je
neto to nas karakterie kao naciju.

Hodajua sveznalica

Postoje mnoge predrasude o tome ko sve moe biti usmeni prevodilac. Jedna od glavnih zabluda je da je znanje stranog jezika jedini uslov koji
treba ispuniti pre ulaska u kabinu. Odlino znanje jezika je veoma vano,
ali nije jedino to je bitno za uspeh u ovoj profesiji. Kada prevodi u kabini,
prevodilac mora da misli sa govornikom. Da bi to bilo mogue, on mora da
bude iroko obrazovana i informisana linost. Bez obzira da li ga interesuje
aktuelna politika situacija na Bliskom istoku ili nova otkria u medicini,
uprkos tome to nikada u koli nije voleo fiziku ili istoriju, prevodilac mora
da zna o svakoj oblasti ljudske delatnosti onoliko koliko e mu biti potrebno
za odreenu konferenciju. Osim toga, on treba da bude upoznat sa svim to
je znaajno i optepoznato u svetskoj kulturi da prepozna uvene citate,
poznate dogaaje i linosti, pa i ako se desi da ne zna da prevede neki poseban termin, ukoliko mu je poznat kontekst, moi e da ga opisno prevede
i objasni. Zbog toga se za svaku konferenciju treba paljivo pripremiti. Da
bi se uspeno pripremili, potrebno je prvo saznati temu o kojoj e se govoriti. Najee to nije problem jer sami poslodavci poalju pripremni materijal, ali ponekad je prevodilac prinuen da dosauje poslodavcu sve dok
ga on konano ne uputi u materiju o kojoj je re. Potom sledi kopanje po
renicima, pravljenje sopstvenih prirunika i uenje termina. To to naui
ne mora biti neto to e pamtiti itavog ivota, ali je bitno da tih nekoliko
dana koliko traje skup, svi potrebni termini budu memorisani.

i taka

Samo veliki dravnici imaju tu privilegiju da mogu da ne zavre
uvek misao. Deava se da ponu reenicu, umetnu neku drugu, a prvu ne
zavre. Naalost, prevodioci ne spadaju u grupu povlaenih, pa je za usmeno prevoenje izuzetno vano da svaka reenica ima svoj poetak i kraj.
Kod simultanog prevoenja je posao olakan jer prevodilac prati govornika, pa ako on nije zavrio reenicu, dovoljno je da prevodilac to naglasi.
Meutim, kod konsekutivnog prevoenja, to nije dozvoljeno. Prevodilac
mora da predvidi ta je govornik imao na umu ili, ukoliko se nedoreeno

44

ini izuzetno vanim, da zamoli govornika da zavri misao. Nikada se ne

treba dvoumiti oko toga da li treba traiti dodatno objanjenje od govornika
ili ne, daleko je opasnije da se prevede neto to nije dobro shvaeno i da se
zbog toga pogrei. Takve greke, ponekad, mogu da dovedu do ozbiljnih,
negativnih posledica u diplomatiji i pregovorima.

Sa druge strane, sa kvalitetnim prevodiocem, prevod moe da zvui
bolje od orginala. To naroito vai za konsekutivno prevoenje, kada prevodilac ima priliku da odslua celinu koju govornik izlae, a potom da je sam
uoblii i upotrebi sofisticiranije izraze koji e uzdii samo izlaganje.

Scio me nihil scire

Jezik se nikad ne moe savladati do kraja on se stalno razvija, svaka generacija dodaje neke nove rei, a nova nauna i tehnika terminologija
jo vie oteava domae zadatke prevodilaca. Ovaj poziv zahteva konstantan
rad i usavravanje. Bez obzira na iskustvo, strani jezik je uvek strani, uvek e
biti nepoznatih rei u renicima i prevodilac nikada nee moi da sa pravom
tvrdi da sve zna.

Odlino poznavanje jezika govornog i pisanog je neophodno i to
je jedan od onih kriterijuma koji se podrazumevaju kada je re o prevoenju.
Meutim, kada je re o aktivnim i pasivnim jezicima (active and passive
languages), uvek je bitnije da prevodilac bolje zna jezik na koji prevodi,
kako bi se bolje i lepe izrazio. Prevodilac treba da omogui komunikaciju
i razumevanje: vano je da upotrebi pravi predlog, pravo vreme, glagol i tu
dolazi do izraaja reitost i poznavanje aktivnog (esto maternjeg) jezika.
Znanje stranog jezika tu ne vredi mnogo ukoliko je rav maternji i zato ne
treba dozvoliti da on zara. To ne znai da strani jezik treba zapostaviti.
Naprotiv, prevodilac treba uvek da tei onom nedostinom idealu da strani
jezik usvoji tako dobro kao i svoj maternji.

Podeljena linost

Za usmeno prevoenje potrebne su i neke prirodne predispozicije.
Neretko se deava da veoma uspeni pismeni prevodioci ne mogu da se
snau u kabini, niti da rade konsekutivu. Oseaju se izgubljenim, nesigurnim, uprkos godinama iskustva i obrazovanju. To se deava zbog toga to
nisu navikli da brzo misle i reaguju, zbog toga to nemaju dobre reflekse.
Usmene prevodioce bi, u odreenom smislu, bilo mogue okarakterisati
kao ljude koji pate od izvesnih psiholokih poremeaja: oni imaju izofreni,

45

podeljeni mozak koji je u stanju da primi i obradi informacije na jednom

jeziku, da bi potom ti podaci bili izloeni na drugom, a sve to u neverovatno
kratkom vremenskom periodu.

Ljudi u senci

S obzirom na vanost ovog poziva, mogli bismo pomisliti da su prevodioci ti koji imaju vodeu ulogu tokom sastanaka i konferencija. Meutim,
to nije istina. Za decu u viktorijanskoj Engleskoj je bilo dobro da se vide, ali
ne i da se uju, a za prevodioce vai da je dobro da se uju, ali ne i da se vide.
Tako e lice onoga koji je satima simultano prevodio ostati nezapameno,
a sluaoci e napustiti salu za konferencije sa njegovim glasom u mislima.
Konsekutivni prevodilac koji sedi izmeu dva visoka dravnika prevodi rei
koje e moda promeniti istoriju ili dovesti do rata, ali ne moe da utie
na tok razgovora, niti da bilo ta izmeni. Bez obzira to mnoge informacije zna pre veernjeg dnevnika, ne moe i ne sme da ih iskoristi. Pre svake
vanije konferencije ili sastanka, prevodilac potpisuje izjavu da nijedan
deli razgovora, bez obzira kako zanimljivo ili bombastino zvuao, nee
izneti u javnost. Koliko god glupo ili vulgarno zvuale govornikove izjave i
koliko god da se prevodilac stidi izjava dravnika koji predstavlja njegovu
zemlju, on je prinuen da radi svoj posao da to vernije prevodi. Sve dok
je u senci i dok niko ne obraa panju na njega, prevodilac treba da bude
zadovoljan. Oni koji, pak, ele da budu zapameni, mogu to ostvariti veoma
lako: dovoljno je da naprave neku veu greku i svi uesnici e pogledati u
njihovom pravcu.

Sa druge strane, prevodilac uvek treba da bude svestan svog znaaja
on je tu upravo zato to niko drugi nije u stanju da obavlja taj posao.
Iako u senci, prevodilac ne treba da bude snishodljiv, niti da dozvoli da se
prema njemu ophode kao prema automatu koji se po potrebi pali i gasi. Samouverenost, pozitivna drskost (ja to mogu), vera u sopstvene mogunosti
i znanje, ne smeju napustiti prevodioca nijednog trenutka. U ovom poslu
blokada nije dozvoljena; ako se desi da izgubi misao, prevodilac mora da
bude hrabar i da zamoli govornika da ponovi svoju izjavu. Ne sme da ima
strah od linosti iji govor prevodi, manji je greh zatraiti da se neto ponovi, nego pogreno prevesti.

Neretko se deava da oni koji nedovoljno poznaju ovu profesiju
nipodatavaju ulogu prevodioca i preteim tonom saoptavaju da je ve
zavren program pomou kojeg e raunari moi da prevode tako dobro
kao ljudi. Neki govornici, valjda besni zbog toga to su prinueni da komu-

46

niciraju preko posrednika, ne kontroliu brzinu svog govora, priaju nerazgovetno, itaju sa papira unapred pripremljen govor,6 potpuno nesvesni
da ono to prevodilac ne stigne da prevede, za sluaoce nikad i nije bilo
reeno. U takvim sluajevima prevodilac ima pravo prvo da upozori govornika, a zatim i da iskljui mikrofon i prestane da prevodi. U praksi se
to ne deava tako esto; prevodioci se trude da ne budu uzrok prekida sastanaka, tako da obino pokuavaju da signaliziranjem iz kabine daju znak
da imaju probleme.

Kod konsekutivnog prevoenja, obino se nae neki pametnjakovi
koji tvrdi kako neto nije tano prevedeno ukoliko nije upotrebljen izraz koji
on smatra ispravnim. U takvim trenucima, prevodilac ima dve mogunosti:
da ignorie pametnjakovia ili da, svestan svoje superiorne pozicije, ponudi da neko drugi ko bolje zna, preuzme njegovo mesto i na taj nain uutka
sve potencijalne mudrace.

(Ne)mogua specijalizacija

Sve je vei broj univerziteta irom sveta na kojima se organizuju
posebni kursevi za usmene prevodioce.7 Naalost, u naoj zemlji takva vrsta
specijalizacije i obuke je jo uvek nemogua. Za razliku od svetskih prevodilaca koji su iskustvo sticali jo za vreme studija, nai prevodioci su se,
uglavnom, uili radei. Dok prevodiocima Meunarodnog udruenja konferencijskih prevodilaca (The International Association of Conference Interpreters AIIC) termine za konferencije unapred pripremaju pismeni prevodioci, nai prevodioci uoi konferencija sami kopaju po renicima, hvataju
termine sa uvodnih predavanja i sami se pripremaju, to kod inostranih
kolega izaziva uenje i divljenje istovremeno. Dok se u svetu prevodioci
specijalizuju za pojedine oblasti (pravo, ekonomija, medicina, tehnika), u
naim uslovima to nije mogue. Iako su veinom osvedoeni profesionalci,
nisu u mogunosti da biraju i zato moraju poznavati sve oblasti.

Po ugledu na svetska udruenja, u naoj zemlji je 1963. godine osnovano Udruenje konferencijskih prevodilaca. Mladi ljudi koji su voleli
itanje sa papira je zabranjeno u EU i UN; ukoliko govornik ima pripremljen tekst, on
se unapred prevodi i prevodioci ga samo itaju ili, bar, dobiju tekst unapred pa prevode sa
papira.
7
Najpoznatiji univerziteti u Evropi nalaze se u enevi, Londonu, Parizu, Trstu, Njukaslu, a
sve ee se ovi kursevi odravaju i na univerzitetima manjih drava, poput Poljske, Hrvatske
i sl.
6

47

ovu profesiju morali su da zadovolje mnogobrojne kriterijume i da na vie

naina dokau da su pravi profesionalci, a tek onda da postanu punopravni
lanovi Udruenja. Prvi uslov je bio zavren fakultet i znanje, najmanje, dva
svetska jezika. Testovi su bili raznovrsni: pisani prevod, razgovor sa kandidatima da bi se stekao uvid u njihovu optu kulturu, zatim konsekutivno
prevoenje i, na kraju test u kabini. Kandidati koji su se uspeno pokazali
na testovima dobijali su status pripravnika i povremeno radili na konferencijama sa svojim mentorom. Oni su obino bili trei lan ekipe, sve dok ne
bi stekli dovoljno iskustva za samostalan rad. Nakon uspenog rada na tri
meunarodna skupa (u trajanju od najmanje po tri dana) pripravnici su
postajali punopravni lanovi Udruenja.

Loa ekonomska situacija i krah privrede uticali su na sve oblasti ivota, pa i na Udruenje i na sam kvalitet prevoenja. Mnogi lanovi
Udruenja danas rade samostalno, esto ispod cene. Polaznici nekada veoma znaajnog kursa usmenog prevoenja, danas moraju da zadovolje samo
jedan kriterijum da imaju dovoljno novca da plate svoju obuku, jer su ovi
kursevi prilino skupi, budui da zahtevaju posebnu opremu i veliki broj
predavaa. Zbog toga ne postoji nikakva selekcija kandidata, a kako novac
ne podrazumeva talenat i znanje, mali je broj polaznika koji se kasnije proslave u ovom poslu. Za talentovane mlade ljude koji nemaju dovoljno novca
ne postoje stipendije niti bilo kakve povlastice. Jedino zaposleni u velikim
firmama mogu oekivati da e ih poslodavac poslati na neki od kurseva.
Broj agencija koje organizuju simultano prevoenje se poveava, ali je i sve
vei broj onih prevodilaca koji na jednom skupu rade tri puta odjedanput:
prvi put, poslednji put i nikad vie.

Jezike barijere u Evropskoj uniji

Jednakost svih zemalja lanica i uvanje nacionalnog suvereniteta su
osnovna prava zagarantovana zemljama koje su postale deo Evropske unije.
Kao dokaz potovanja te jednakosti, predstavnik svake zemlje zadrava pravo izjanjavanja na maternjem jeziku.

Od juna 2004, Evropska unija ima 25 zemalja lanica i 20 zvaninih
jezika,8 jer se u nekim zemljama govore isti jezici. Zvanini dokumenti se
Zvanini jezici EU su: eki, danski, holandski, engleski, estonski, finski, francuski, nemaki,
grki, maarski, italijanski, letonski, litvanski, malteki, slovaki, slovenaki, poljski,
portugalski, panski i vedski.
8

48

prevode na svaki od 20 jezika, dok se svakodnevna dokumentacija prevodi

na engleski (71%) i, sve ree, na francuski jezik (29%).

Ideja o izjanjavanju na maternjem jeziku je umnogome opravdana.
Nasuprot nekadanjoj dominaciji jednog jezika (francuskog) i staromodnom politikom elitizmu, briga o tome da se i jezik sa veoma malim brojem
govornika (poput maltekog, koji govori svega 370.000 ljudi) uje u Evropskom parlamentu je jedan od najboljih dokaza jednakosti i demokratije.
Predstavnici zemalja nisu izabrani zbog svojih jezikih sposobnosti, ve zbog
politike za koju se zalau. Ne bi bilo mudro dopustiti politiaru da pregovara na jeziku kojim ne vlada u potpunosti i da na taj nain bude prinuen da
kae ono to zna, a ne ono to eli. Sa druge strane, govornicima engleskog
jezika je veoma naporno da due vremena sluaju i da pokuavaju da razumeju lo engleski.

Problemi nastaju kada treba oformiti prevodilaku slubu koja bi
mogla da pokrije sve jezike kombinacije. Mnogobrojni su uslovi koje prevodilac treba da ispuni da bi mogao da radi u Evropskom parlamentu: univerzitetska diploma, iskustvo u radu na konferencijama, kao i dobro znanje
najmanje tri jezika Evropske unije. Kompetentnih prevodilaca ima veoma
malo, naroito za male jezike, pa se pri prevoenju koriste releji9 (relay),
ime se poveava mogunost da doe do greke. Iako dobri prevodioci
mogu da indirektnu poruku uine razumljivijom od direktne, istraivanja
su pokazala da pri simultanom prevoenju uvek dolazi do izvesnih promena i da se oko 10% informacija izgubi. Taj procenat se poveava upotrebom releja. Kada relej pogrei, gree svi ostali, pa cela organizacija poinje
da lii na igru pokvarenih telefona.

Zbog nedostatka odgovarajuih prevodilaca, deava se da su neke
kabine prazne. vedski dravnici su ti koji najee pate od sindroma
praznih kabina i prinueni su da sluaju danski ili engleski prevod. Jedan od njih je izjavio da veane esto optuuju kako pritiskaju pogreno
dugme kada treba da glasaju, to uopte nije iznenaujue kada se uzme u
obzir da ne znaju ni za ta se uopte glasa.

Ko radi taj i grei, a prevodioci obavljaju jedan izuzetno teak
i stresan posao, tako da su greke neto sa ime treba unapred raunati.
Meutim, kada je re o veoma vanim dokumentima kao to je Mastrihtski
ugovor (Maastricht Treaty), koji se paljivo prevode i kontroliu, greke se
9

Relej jezik koji slui kao posrednik u prevoenju izmeu dva jezika.
Pivot glavni relej na nekoj konferenciji.

49

ne smeju tolerisati. Ipak, analizom tekstova prve verzije ovog dokumenta,

otkrivene su mnoge varijacije i razlike u pojedinim prevodima, pa je bilo
neophodno uraditi potpuno nove prevode i ponovo tampati ceo dokument
(koji ima 253 strane).

Za prethodnih jedanaest zvaninih jezika EU bila je potrebna mrea
od 380 prevodilaca. Sa prijemom novih lanova, taj broj se poveao na 500.
Evropska unija se suoava sa novim problemom finansijske prirode, jer
druga stavka u budetu postaje prevodilaka sluba (vei broj prevodilaca
je moda i jedan od razloga zbog koga se EU plai daljih proirenja). Sve se
vie poveava broj onih koji smatraju da treba uvesti jedan zvanini jezik
(npr. engleski, jezik koji se u manjoj ili veoj meri govori u svim zemljama).
Finansijski, to bi bilo idealno reenje, politiki neprihvatljivo, jer bi krilo
sve principe jednakosti na kojima je zasnovana EU.

Zakljuak

Osim to je izuzetno dobro plaen, posao prevodioca prua
mogunosti i iskustva koja se ne mogu meriti nijednom novanom nadoknadom. esta putovanja, poznanstva sa ljudima iz svih oblasti ivota i iz
raznih krajeva sveta, neverovatne informacije koje se uju iz prve ruke, pre
svih ostalih, samo su neke od mogunosti koje novac ne moe kupiti. Osim
toga, ovaj posao je stalno drugaiji i uvek zanimljiv, a suoavanje i uspeno
savlaivanje novih izazova je ono to prua pravu satisfakciju prevodiocima.
Svaka uspena konferencija je nova dobijena bitka; oseaj pobede slui kao
pokreta koji daje snagu za novi radni dan.

Naravno, postoji i druga strana medalje da bi uivali u svim blagodetima prevodilakog ivota, prevodioci moraju da se odreknu mnogo
ega. Pre svega slobodnog vremena i planiranja unapred; na neki nain,
svog privatnog ivota. Treba biti pravi srenik i imati kraj sebe porodicu
i prijatelje koji e imati dovoljno razumevanja za esta odsustva, promene
planova i prekrena obeanja. Sa druge strane, sami prevodioci moraju da
se pomire sa svojom ulogom nevidljivih, ak i kada se konferencija zavri.
Iako se kreu u krugovima velikih monika, prevodioci nisu lanovi specijalnog kluba. Tokom zvaninih veera i zabava, do prevodilaca dopiru
bajkoviti mirisi serviranih akonija, ali za njih esto nije ostavljen ni zalogaj.
Poput pozorinih suflera, prevodioci posmatraju predstavu, ali ne igraju na
sceni. To je cena koju moraju da plate ukoliko ele da budu rame uz rame sa
monim i slavnim.

50

Napomena

Umesto literature na ovu temu, koje nema osim nekoliko internet
sajtova korieni su razgovori i intervjui sa najiskusnijim srpskim simultanim i konsekutivnim prevodiocima sa dugim staom i radom na velikom
broju meunarodnih konferencija, kao i sa viegodinjim staom na radu u
Evropskoj uniji i Meunarodnom sudu u Hagu.

Prevodioci: mr. Boko olak-Anti, Nataa ofranac, prof. Vida
Jankovi, Ivana Sekicki, Vukica apa, Slobodan Popovi, Jasenka Tomaevi
i Olga Bambi elevi.
Snezana Petrovic
A Babylon Tower A Way Out of Impasse
Summary

An international organization must have effective ways to overcome
language barriers so as to avoid becoming a Babylon Tower. Although welleducated people should learn at least one foreign tongue, it is impossible
to master all those languages that global business requires. When people
have no language in common they cannot communicate. Therefore, they are
forced to hire an interpreter.

Interpreters deal exclusively with oral communication: they render
a message from one language into another, naturally and fluently. Their task
is extremely difficult - they have to convey the ideas and thoughts expressed
by people from different backgrounds and cultures, and, at the same time,
to adopt the tone and expressions of the speaker. Interpreting can be simultaneous or consecutive. Simultaneous interpreters work in a soundproofed
booth and interpret while the delegate is speaking. Consecutive interpreters
take notes and give interpretation at appropriate intervals or at the end of
the speech.

A good command of the working languages is just a prerequisite for
mastering the techniques of interpreting. A successful interpreter must be
well-educated and well-informed person, with a wide scope of general culture, who is able to analyze and understand a speech before interpreting it.
In order to be familiar with the specific terminology used, interpreters have

51

to prepare in advance. Other skills are also required: listening and recall,
interpersonal skills, speaking skills, etc. The interpreters job is difficult and
stressful. Therefore, they need frequent breaks, and they cannot work more
than six hours per day.

The comment is often made that European Union is on its way to
become a Babylon Tower because of the many languages they work with.
Everyone in EU is entitled to use his own language and has it interpreted
into the other official languages. Therefore, the European Parliament has the
greatest and the most expensive interpreting service in the world. Although
the reduction of the official languages seems to be the best solution, it is politically unacceptable, for multilingualism represents the vital cornerstone
of the European Union.

Key words: lingua franca, consecutive interpreting, simultaneous
interpreting, whispering interpreting, active language, passive language, relay.

52

Milivoje Velji
Tutor: prof. dr Jelena orevi
Fakultet politikih nauka u Beogradu
FUDBALSKA UTAKMICA SVETKOVINA I RITUAL

U trenutku nastanka ovog rada, irom Evrope odigrali su se dogaaji
koji su direktno povezani sa fudbalom. U Beogradu je ubijen jo jedan
navija i ponovo je ubica bio fudbalski huligan, pripadnik jedne od beogradskih grupa. U Poljskoj ve mesecima bukti pravi rat izmeu navijaa
fudbalskih klubova Visla i Krakovija. Njihovi sukobi ve su odneli nekoliko
ivota i dostigli tolike razmere da je poljski nadbiskup odrao misu za pomirenje ova dva navijaka tabora. U Hrvatskoj je grupa navijaa zagrebakog
Dinama sav prihod od prodaje ulaznica za me protiv splitskog Hajduka preusmerila na raun Ante Gotovine, generala koji je optuen za ratne
zloine i nalazi se u pritvoru Hakog suda. U Parizu je odigrano finale evropske Lige ampiona, a to je bio najgledaniji dogaaj koji je prenosila televizija u Evropi. Pripreme najvee fudbalske svetkovine Svetskog prvenstva
koje e se odigrati u Nemakoj, ule su u zavrnu fazu. Finale prethodnog
prvenstva, odranog 2002. godine u Japanu i Junoj Koreji, putem televizije
pratilo je oko milijardu ljudi irom planete.

Ovi dogaaji nisu sporadini incidenti, ve se mogu smatrati fenomenom savremenog sveta. Tako se namee potreba za obuhvatnom analizom fudbala kao drutvene pojave koja zbog opsega znaenja koje ima u
savremenom svetu podstie podjednako socioloko, psiholoko, ekonomsko, a nadasve kulturoloko promiljanje. Ovo poslednje ukljuuje i ostale
i zato emo se u ovom radu posebno baviti fudbalom kao ritualom savremenog sveta.

Sveto, ritual i fudbal

Kako Jelena orevi navodi, svako promiljanje rituala pretpostavlja determinisanje simbolikog prostora u kome se ritual odvija. Taj
prostor se esto determinie pojmovima svetog i profanog. Oni predstavljaju
dva suprotstavljena domena realnosti1 koja se odreuju meusobno, tek
poto se jedan drugom potpuno suprotstave. Po tumaenju Dirkema, stvari
1

Jelena orevi, Politike svetkovine i rituali, Dosije: Signature, Beograd, 1997, str. 12.

53

se smatraju svetim ili profanim samo u religijskom okruenju i religijskim

sistemima razvrstavanja. Dakle, neko mesto, predmet ili vremenski period
u jednom sistemu mogu se smatrati najveom svetou, dok istovremeno u
nekom drugom ne moraju imati nikakvu posebnu vrednost. Sveto vreme
je vreme svetkovine. Profano je vreme prolaznog iskustva, dnevnog ivota,
rada, materijalne stvarnosti, linih patnji.2

Ritual je simboliko ponaanje ili radnja koja se ponavlja i odvija
po odreenom formalnom obrascu. Ponaanje u ritualu sledi visoko strukturirane, standardizovane nizove, i esto se odvija na izvesnim mestima i u
odreeno vreme, koji sami nose neko posebno, simboliko znaenje.3 Rituali se, prema tome, odigravaju u izdvojenom vremenu i mestu i time stiu
atribut svetog kao posebno znaajnog, drugaijeg, apsolutno razliitog
od obinog, svakodnevnog ivota. Ritual je stoga i posebno, naroito
kolektivno iskustvo. Rituali su najistiji vid ispoljavanja svetog, vrhunac
drutvenog ivota, trenuci kada drutvo postaje svesno sebe. Svaki ritual
podrazumeva i posebno iskustvo, koje Dirkem izjednaava sa religioznim.
Meutim, on religijsko tumai u najirem smislu kao kolektivno iskustvo
odreene zajednice ili grupe kroz koje one stiu samosvest.4 Ako je samosvest zajednice to posebno iskustvo kome se tei u obredu, onda ideja
o onostranom nije neophodna. U tom sluaju, dovoljno je da postoji neka
ideja (ona moe pripadati i sekularnoj ravni ivota) koja za uesnike u ritualu ima posebnu vrednost. Tako i odreene svetovne, profane kategorije
mogu da dobiju via, sveta znaenja. Svetkovine, zajedniki skupovi, zborovi, reju praznici, bude verska oseanja podstaknuta prizorom uzavrelosti
kolektivnog ivota.5

ini se da je fudbal u savremenom svetu dobio takvo znaenje svetosti, a fudbalska igra i nadmetanje postaju svojevrsni rituali, obredi upravo zbog toga to predstavljaju posebno vane trenutke i odvijaju se po
odreenim pravilima sa izraenom koncentracijom drutvene energije
koja je ravna izuzetnom, drugaijem i posebnom iskustvu. Njeni revnosni
posmatrai i uesnici u obredu, prepoznaju u najvanijoj sporednoj stvari
na svetu veliku vrednost. Oigledno, sport, odnosno nogomet, sve je manje sporedna a sve vie vana stvar u ovom svetu. U stvari, niti je sport sporeJelena orevi, op. cit, str. 14.
Dejvid I. Kercer: Mo obreda, objavljeno u . upi, Politika antropologija: hrestomatija,
Fakultet politikih nauka, Beograd, 2002, str. 337.
4
Jelena orevi, op. cit., str. 14.
5
Dirkem, 1982. po: Jelena orevi, op. cit., str: 14.
2
3

54

dan, niti je nevaan.6 Sveta mesta fudbala su stadioni (u tampi prozvani

hramovima fudbala), a sveto vreme je vreme utakmice. Svakodnevno,
irom sveta u ritualima ove nove svetske religije uestvuju nepregledne
mase ljudi. Sveto kome se svetkovina obraa je neto od posebnog znaaja
za ivot drutva... i ono mora biti nepobitno i neosporno, ma u kakvo ruho
da se zaodeva.7

Fudbalski ritual i svetkovina

Oboavaoci igre

Pobediti bez arolije, bez iznenaenja i lepote,

zar to nije gore nego pretrpeti poraz?
(E. Galeano)

Najbrojniji uesnici u fudbalskom ritualu su pasivni posmatrai
fudbalske igre, odnosno oni koji fudbal uglavnom posmatraju posredstvom televizije. To su oboavaoci igre i selektivni potroai, koji se tek u
odreenim okolnostima mogu transformisati u navijae (npr. kada nastupaju dravne reprezentacije). Re je o individualnim gledaocima koji se
postepeno povlae sa stadiona razoarani promenama u ponaanju na tribinama, u kojima ima sve vie nasilja i nefudbalskih elemenata.8 Zato je
vano praviti razliku izmeu pasivnih posmatraa i navijaa koji su iz nekih
razloga spreeni da odu na stadion, pa se najee u malim grupama okupljaju oko malih ekrana i prate prenose utakmica. Pasivni gledalac eli samo
dobar fudbal i razmilja kao Eduardo Galeano: Kada vidim dobar fudbal,
zahvalan sam i ne dajem ni pet para na to koji klub ili koja zemlja su mi
podarili ovo udo.9

Sreko Mihailovi: Sport i drutvo paradigma odnosa graana prema olimpijskim

igrama, Gledita, god. 28, br. 5/6, str. 55.
7
Jelena orevi, op. cit., str. 15.
8
Na stadionu sam od poetka osamdesetih, s tim to sam u poslednjih nekoliko sezona
proredio odlaske na utakmice... zbog nekih stvari koje nemaju veze sa navijanjem, a postale
su uestala pojava na naim stadionima. Ne pamtim da je ikada na tribinama bilo toliko
ljudi koji nemaju pojma sa fudbalom. Njih ne zanima ni utakmica, ni rezultat... Dejan
Anelkovi, asopis Srpski navija, broj 7, decembar 2005.
9
Eduardo Galeano, Fudbal: sjaj i tama, Beopolis, Beograd, 2004, str. 9.
6

55


Istraivanja sprovedena u zemljama zapadne Evrope pokazuju da
je oko 78% Evropljana zainteresovano za fudbal i da prate fudbal na televiziji, i to najmanje dva puta sedmino.10 Rezultati istraivanja su moda
iznenaujui, ali oni objanjavaju zbog ega se utakmice engleske Premijer
lige prenose u 150 zemalja sveta, kao i injenicu da evropsku Ligu ampiona
svake godine posmatra oko 150 miliona Evropljana. Znaajan deo svetske
populacije svake nedelje, svesno, svoje vreme posveuje posmatranju fudbala. Njihova strast ne poznaje granice i otuda apeli Federacije malih privrednika Velike Britanije, kao i radnikih sindikata u Nemakoj, u kojima se
zahteva da radnicima bude omogueno da utakmice Svetskog prvenstva
posmatraju na radnom mestu. Oni se nadaju da e tako spreiti zaposlene
da uzimaju bolovanja, slobodne dane i ak godinje odmore, samo zbog
Svetskog prvenstva.11 Iz toga se moe zakljuiti da fudbal nekim ljudima
toliko znai, da ak predstavlja suprotnost njihovom svakodnevnom (profanom) iskustvu u kome, izmeu ostalog, moraju i da zarauju za ivot.
Fudbal, dakle, ne gledaju samo beposleni, dokoni ljudi, jer se oboavaoci
fudbala regrutuju i iz onih kategorija drutva kojima rad predstavlja svakodnevnu nunost. Meutim, fudbal je njihova dokolica, to je ta posebna,
neosporna i nepobitna vrednost ijom prazninom atmosferom oni ispunjavaju slobodno vreme. Jer, dokolica je sinonim slobodnog vremena...
povezana sa obredima i svetkovinama.12

Dalje, pasivni gledaoci nisu sporadini gledaoci koji s vremena na
vreme od fudbala trae zabavu i spektakl. Naprotiv, sportska takmienja
zahtevaju vetinu i izdrljivost, inteligenciju i dovitljivost, odvanost, postojanost, strpljivost, odlunost i tako dalje... Upravo zbog povezanosti s takvim
ostvarenjima i ispoljavanjima, vrednost sporta prevazilazi zadovoljstvo
koje proistie iz neke zabavne razonode.13 Pasivni posmatrai su kritiki
gledaoci, oni razmiljaju o fudbalskim taktima i strategijama i tragaju za
umetnikim elementom u fudbalu. Jer, fudbal je za njih igra slina umetnosti, a vrhunski fudbaleri su vrhunski umetnici. Iako je jasno da sportske i
umetnike priredbe nisu isto, neosporno je da meu njima postoje slinosti.
Na to ukazuje i Gordon Grejam, podseajui da je jo Gadamer zakljuio da
Zoran S. Avramovi, Industrija fudbala, Publikum, Beograd, 2003, str. 12. Isti izvor tvrdi
da u paniji 78% gledalaca prate fudbal na plaenoj televiziji..., u Francuskoj 46%, a u
Nemakoj samo 10%.
11
Glas javnosti, 4. maj 2006. (I na posao s televizorom za vreme Svetskog prvenstva);
Politika, 17. maj 2006. (Radnici u Nemakoj meeve gledaju na poslu).
12
Ratko Boovi, Ludosti uma, igoja tampa, Beograd, 2005, str. 288.
13
Gordon Grejam, Filozofija umetnosti: uvod u estetiku, Clio, Beograd, 2000, str. 32.
10

56

umetnost, kao i sport, podrazumeva zajedniki in umetnika i publike, kao

i da sportske priredbe imaju onaj karakter praznika koji prepoznajemo u
umetnosti.14
Navijai oboavaoci fudbalskog kluba
Zna se ta je navija. ovek koji bodri svoj klub i na strani i kod
kue, ovek koji voli fudbal, koji odlazi na tekme svog kluba i po kii
i po snegu... ne bi li mu pomogao da osvoji tri boda
(Laze, voa navijake grube Red Devils)

Navijai oboavaju fudbalski klub. Iako meu njima moe biti i
onih koji vole fudbal kao igru, kljuno je to da se identifikuju sa fudbalskim
klubom.15 Sveto mesto svakog navijaa je tribina stadiona (kop), a ritual
podrazumeva kako ponaanje na tribini tokom utakmice, tako i ceremonijalni grupni dolazak na stadion i okupljanje po zavretku mea, kada se odlazi na mesto odreeno za slavlje. Pritom oni nose obeleja kluba kojem
pripadaju i po nainu na koji koriste ove simbole pripadnitva prepoznaju
se razliiti tipovi navijaa. Postoji engleski tip navijaa koji se odlikuje pevanjem, noenjem alova, malih zastava i kree se u malim grupama; brazilski tip koji se kree u dugakim kolonama, nosi velike zastave, koristi
muzike instrumente, sklon je plesu i pirotehnici; kao i italijanski tip koji
je neka vrsta meavine engleskog i brazilskog navijaa. Najjednostavniji vid
identifikovanja sa fudbalskom ekipom prisutan je kada se navija za dravnu
reprezentaciju (tada se i mnogi pasivni posmatrai transformiu u navijae).
Mnogo je komplikovanije razumeti razloge kojima se rukovodi navija kada
odluuje za koji fudbalski klub e poeti da navija. Prvi sociolozi sporta
smatrali su da kljunu ulogu tada igraju sledei inioci: mukost i lokalni
identitet. Ali, navijaka praksa se vrlo dinamino razvija.

Ukoliko kultura mukosti podrazumeva vikanje, sirov humor,
neustraivu borbenost i grupni nastup,16 jasno je da ona ima znaajnu
ulogu u navijanju, ali je injenica i da je danas praktikuje dosta pripadnica
Gordon Grejam, op. cit., str. 33.
Sjeverna tribina je iskljuivo navijaka. Na nju se ne dolazi gledati utakmica i komentirati
igra, na njoj se navija svih 90 minuta bez obzira na rezultat i igru na terenu. Tko na nju dolazi
gledati nogomet taj je zalutao. Sjeverna trbina Dinamova je snaga i oslonac!, Glasnik
sjeverne tribine, BBB, Hrvatska.
16
W. Veugelers: Samo su jo navijai u napadu fudbal kao borba u kulturi, Gledita, broj
5/6, str. 87.
14
15

57

nenijeg pola. tavie, i devojke i starije ene u velikom broju odlaze svake
nedelje na utakmice u Engleskoj; a u navijakoj grupi zagrebakog Dinama,
poznatoj pod imenom Bad blue boys, ima i ekstremnih navijaica koje su
ak na svojim telima istetovirale grb omiljenog kluba.

Mnogi autori smatraju da lokalitet vie ne igra tako znaajnu ulogu
kao nekada kada je fudbal bio deo pre svega kulture radnike klase, a u
njoj su lokalne veze (gradska etvrt, grad, region) bile veoma izraene. Lokalni fudbalski klub se uklapao u svest pripadnosti gradskoj etvrti i mestu
stanovanja i bio je sredstvo da se ova svest pojaa.17 Danas postoje fudbalski
klubovi koji postaju interregionalni, ak internacionalni fenomeni. Tako u
Srbiji deluje grupa navijaa italijanskog Intera, koja se okuplja u jednom
beogradskom kafiu u kome prate direktne prenose svih utakmica u kojima
igra njihov tim.18 Engleski Manester junajted ima toliko oboavalaca u Japanu, da je u ovoj zemlji tokom 2002. godine otvorio 25 velikih prodavnica
u kojima se mogu nabaviti originalna obeleja kluba. Torinski Juventus ima
navijae i van grada u kome se nalazi sedite kluba (dve treine italijanskih
navijaa ine navijai ovog kluba, a njih je 2001. godine bilo registrovano
8,97 miliona).19 Meutim, ovakvi podaci mogu da zavaraju. Lokalni identitet i dalje igra vanu ulogu, a to se moe videti i iz transparenata na utakmicama, koreografija, sajtova navijakih grupa na kojima oni izraavaju
svoju pripadnost lokalitetu. Svaka navijaka grupa sebe smatra ponosom
grada u kome deluje.20

Manje drutvene grupe time stiu i neprekidno potvruju vlastiti identitet, koji je utoliko jasnije ispoljen ukoliko se razlikuje od drugih.
Vezivanje za odreeni klub ima posebnu ulogu upravo u smislu potvrivanja
Po Veugelersu, op. cit.: C. Miermans: Voetbal in Nederland, Assen, 1955, str. 252.
Vie informacija o navijaima Intera u Beogradu moete pronai na web-prezentaciji:
www.interclubbgd.com
19
Evo i podataka o broju navijaa jo nekih klubova (stanje iz 2001. god.): panski Real
Madrid 7,39 miliona; engleski Manester junajted (samo u Evropi, dakle bez Japana) 7,3
miliona; poljska Legija iz Varave samo u Poljskoj 6,72 miliona; nemaki Bajern iz Minhena
6,58 miliona; francuski Olimpik iz Marseja 4,87 miliona.
20
Mladenovac, jedna je od beogradskih optina, malo po emu poznata. Moglo bi se rei
samo po gradskom fudbalskom klubu OFK Mladenovac i njegovim navijaima Demonima.
(istorijat Demona, izvor: www.tribina.co.yu)
Budi Novosaanin, navijaj za Vojvodinu! (slogan Firme, navijake grupe FK
Vojvodina)
Uasno volim ZAGREB i uasno volim DINAMO, od malih nogu, to mi je genetski usaeno,
autor himne FK Dinamo.
17
18

58

identiteta, tako da entuzijazam, a esto agresivnost u odnosu na Druge ima

sline naznake kao i one vezane za religijske i ostale kultove. Upravo kultni
znaaj odreenog kluba u svesti navijaa podstie religijske identifikacije
i bespogovornu lojalnost, kao i oseaj zajednitva. Najee fudbalsko navijanje i privrenost klubu (kultu) ispunjava prostor svetog postojanja, to
jest prazninu koju ostavlja za sobom prazan, obian i obesmiljen, profani
ivot.

U tom smislu, uvlaenje politikih preferencija je odlika kultnog,
religijskog ponaanja. Fudbalski klubovi dele se i po politikoj liniji: u Italiji
se tano zna koji su klubovi leviarski (Milan, Bolonja, Fiorentina), a koji
desniarski (Lacio, Inter, Verona). Argentinski klub Arhentinos juniors bio
je osnovan pod imenom Muenici ikaga, kao poast anarhistikim radnicima koji su jedne godine bili obeeni na Prvi maj. Takoe, fudbalski
klub akarita, bio je osnovan na Prvi maj u jednoj anarhistikoj biblioteci.
Tako je i u paniji za vreme Frankove diktature Real Madrid bio frankistiki
klub uzorni model Frankove panije, a Atletiko Madrid opozicioni. Sline
podele ne poznaju granice: i navijai podgorikog FK Mladost, poznati pod
imenom Krvopije, okupljaju se pod zastavom na kojoj je prikazan simbol njihove grupe revolucionar e Gevara. Navijake grupe formirane na
relativno mladoj navijakoj sceni u Srbiji, esto navode da je glavni razlog
njihovog nastanka buenje nacionalne svesti. Ovaj inilac je uticao na to
da se, izmeu ostalih, osnuju i registruju udruenje graana Klub navijaa
FK Novi Pazar Torcida Sandak, kao i United Force koji podrava beogradski FK Rad.21

Ve je bilo rei o tome da navijai istiu obeleja kluba kom pripadaju. U navijakom ritualu, dakle, prisutna je mimikrija ritualno
preruavanje, kao i ilinx igra zanosa. Navijai piu tzv. izvetaje u kojiPoetak UF je vezan za buenje nacionalne svesti srpskog naroda koje se desilo osamdesetih
godina. Posle skoro pola veka trulei pod komunistikim reimom, tih godina se polako vraa
graanski duh Beogradu i kao posledica razvija se niz novih struktura. Glavna motivacija za
razvoja UF-a je bilo verovanje da je vreme komformizma i nacionalnog sputavanja prolo i
da predstoji vreme slobode graanstva i nacionalne svesti. Srpski navija, KPO, Beograd, br.
1, str. 49. Pogledati i istorijat Torcide Sandak na www.tribina.co.yu.
Dok je Hrvatska bila deo Jugoslavije, Dinamo je bio mnogo vie od obinog nogometnog
kluba. Plavi dresovi, belo slovo D i ahovnica na Dinamovom grbu postali su simbolom
tihog i upornog hrvatskog otpora nad stalnim tenjama za dominacijom u zajednikoj dravi...
Navijati za Dinamo znailo je ponositi se svojim poreklom i uvati svest o pripadnosti naciji
za neka budua vremena u kojima e Hrvati napokon iveti samostalno (dokumentarni film
BBB, HRT, Hrvatska).
21

59

ma prepriavaju iskustva iz kop-a i u njima beskrajno pokuavaju da opiu

ushienje koje su doiveli kada su bili deo mase.22 Ovde nije re o pasivnim
posmatraima, zato to se navijai tokom utakmice takmie (agon) sa
navijakom grupom suparnikog tima. Zbog toga navija uvek kae: Danas igramo mi!; njega interesuje ono to se dogaa na terenu, ali je vana i
njegova uloga uloga tzv. dvanaestog igraa.23 Ivan Kovaevi primeuje
da navijai poinju da se aktiviraju onog trenutka kada dolazi do profesionalizacije u fudbalu. U fudbalskim ekipama vie ne igraju radnici, to e
rei kolege sa posla, komije i slino, ve ljudi kojima je fudbal radno mesto.
Usled toga, menja se i odnos izmeu igraa i navijaa, pa taj odnos sve vie
postaje odnos izmeu idola i navijaa. Nekada su i jedni i drugi poticali
iz istih drutvenih struktura, a u savremenom fudbalu dolazi do suprotstavljanja, opozicionog odnosa, pa tako i promene uloge koju imaju navijai u
fudbalskoj utakmici.24 Navijaka grupa sebe smatra pokretakom snagom
kluba koji podrava i njen zadatak je da pesmom, sloganima, transparentima ili pak koreografijama (najskupljim i najkomplikovanijim navijakim
postupkom), nadjaa suparniku tribinu. Odanost klubu navijae poziva
na kreativnost: oni piu pesme, prave zastave, osmiljavaju koreografije.25
injenica je da fudbalske ekipe mnogo bolje igraju na stadionima na kojima
su domaini i na kojima uivaju snaniju podrku svojih navijaa.26 Zbog
toga je vano ko e pobediti u dvoboju navijakih grupa ekipa ija je grupa
Sam taj oseaj pripadnosti, neem velikom, nekom kakav je Partizan, u meni je definitivno
prelomio. I sada se jeim dok piem: Crno-beli! Za sve se navija Partizan se voli! (iseak iz
izvetaja sa utakmice PartizanQPR, preuzet sa: www.juznifront.com)
23
Jo treba dodati da Firma predstavlja najvaniju kariku FK Vojvodine samo zato to su
oni uvek uz svoj klub i sa njim e biti zauvek. (iz teksta Firma o navijaima FK Vojvodina,
Srpski navija, br. 1, str. 8).
24
Ivan Kovaevi, Fudbalski ritual, Gledita, br. 5/6, str. 71.
25
Postali su (United Force) avangarda srpske navijake scene. Navijai Rada su imali
originalne pesme i melodije koje su posle svi prepevavali i kopirali, prvi su poeli sa malim
zastavama 2x2 metra, to takoe moemo rei i za zastave na dva koplja. Napravili su prve
bar alove 95 god. Jednostavno, UF su postali zvezda vodilja na srpskom navijakom nebu.
(Srpski navija, br. 1, str. 51).
Pesme katastrofa, preraene od torcide ili od nekog dalmatinskog seljobera od pevaa, alovi
katastrofa, kao u osamdesetim, imaju nekoliko malih lepih transparenata, ali ostalo, veina
su krpetine od 20 metara... (o navijaima Zadra, Srpski navija, br. 7. str. 64). Rijeani su
19962002. definitivno najbolja grupa u zemlji. Konstantne koreografije, jako lepe, dobro
navijanje, dobra gostovanja... (o navijaima Rijeke, Srpski navija, br. 7, str. 61).
26
Nikad nisam imao problema sa navijaima. Oni znaju da mogu da promaim penal ili
imam lo dan, ali me nikada nisu videli da odustajem ili igram sa pola snage, jer ja sam odraz
tih navijaa. P. di Kanio, igra rimskog Lacija (BBC, Hooligans).
22

60

slonija i disciplinovanija u navijanju ima vee anse za uspeh. Najortodoksniji meu navijaima odlaze na utakmice na kojima njihov klub gostuje.27

Nasilje je kategorija kolektivnog, drutvenog ponaanja, ne individualnog i postoji u svakoj svetkovini. O tome su pisali mnogi autori, koji
su u kulturnim institucijama poput rituala rtvovanja, svetkovina i grke
tragedije prepoznali prvobitni i najistiji oblik regulisanja nasilja.28 irar
objanjava ovaj mehanizam, govorei da svako drutvo stvara rituale i svetkovine sa ciljem da periodino i po jasno utvrenim pravilima omogui
pranjenje nasilja koje preti da uniti zajednicu. On to naziva sjajnom intuicijom ija je delotvornost izuzetno vana za ouvanje drutvenog reda i
poretka. U sluajevima kada otkae ovaj mehanizam ritualizovanog nasilja,
agresija se oslobaa bez ikakvih granica, a tada je nezaustavljiva i opasna
za svaki poredak. Slino, nemaki sociolog Gerd Hortleder u fudbalu prepoznaje ritual u kome se pojavljuju i junak i rtva, pritom je to ritual u kojem se mogu prepoznati tragovi mitskih pria i obreda rtvovanja. Heroj se
nalazi u strukturi svakog mita, a rtva potie iz najstarijeg rituala obreda
rtvovanja. Svetkovina je, kao i rtvovanje, nastala iz nasilja i svaki put kada
se dogaa, ponovo se pretvara u nasilje nad zabranama praktinog ivota.29
Fudbalska svetkovina je jo jedan doprinos civilizacije obuzdavanju nasilja
svetkovina koja je pozornica za rtveni akt.30

Publika koja neposredno uestvuje u fudbalskom dogaaju bira
svog junaka. U svome radu, Gerd Hortleder analizira me odigran u finalu
Kupa Nemake 1973. godine i pokazuje kako publika bira junaka dana. Junaci fudbala najee su golmani ili golgeteri, igrai iji je uinak lako vidljiv
i egzaktno merljiv, mada ima i izuzetnih situacija u kojima jedan igra biva
i junak i rtva. Meutim, u fudbalskom obredu traganje za rtvom ima
veu ulogu od traganja za junakom. U svakoj igri junaka i ne mora biti, ali je
retka igra u kojoj nema neke rtve. Ponekad i dve, iz svake ekipe po jedna.31
Ukoliko je rtvu teko izdvojiti, na raspolaganju je uvek sudija. Zbog toga
Prvo i osnovno je da navija redovno odlazi na utakmice svog kluba, bez obzira da li se va
tim bori za titulu ili ispada iz lige, bez obzira ko je protivnik, vi morate da budete tu, u kopu
zbog tima. Izgovori tipa: kia je, sneg je ili vrue mi je ne postoje... Biti na utakmici samo
kada je va klub domain nije dovoljno. Navija se ne moe smatrati pravim ako ne ide na
gostovanja, makar nekoliko puta u sezoni. (iz teksta Ko je navija, objavljenog u asopisu
Srpski navija, Beograd, br. 1, str. 64).
28
Jelena orevi, op. cit., str. 38.
29
Jelena orevi, op. cit., str. 30.
30
Jelena orevi, op. cit., str. 42.
31
Gerd Hortleder, Ritual na stadionu: junak i rtva, Gledita, op. cit. str. 115.
27

61

na stadionima vlada emocionalna napetost; onog trenutka kada se izdvoji

nesrenik koji e postati rtva, na njega e se ustremiti kolektivno podsmevanje, horsko izrugivanje, skandiranje i zviduci.

Huligani bratstvo navijakog jezgra

U Buenos Airesu, Boka juniors je poraena sa 2:0 od River plate,
svog tradicionalnog rivala. Na izlazu iz stadiona, dva Riverova
navijaa ubijena su iz vatrenog oruja. Sad smo izjednaili na 2:2,
izjavio je za televiziju mladi, navija Boke Juniors.
(E. Galeano, Fudbal sjaj i tama, str. 202)

Fudbalski huligani regrutuju se iz tzv. tvrdog jezgra navijake
grupe koje ine oni koji su uestvovali u osnivanju navijakog pokreta, kao
i najortodoksniji navijai. Tvrdo jezgro obino okuplja od dvadeset do
pedeset pristalica, a vee navijake grupe, poput estoke grupe (navijai
Boke juniors) ili Nepobedivih (navijai Lacija) ine horde i od 200 huligana. Vie se ne moe napraviti jasan profil huligana, niti odrediti iz kojih
drutvenih struktura oni dolaze, jer ne potiu svi iz niih slojeva i radnikih
porodica. Meu njima, naravno, ima i nezaposlenih i radnika, ali ima i doktora, ljudi koji imaju velike firme, nastavnika u kolama, advokata. Jedan
od najozloglaenijih engleskih huligana jeste kardifski milioner Anis Abraham.

Huligani se identifikuju sa navijakom grupom. Fudbalski klub koji
podravaju samo je isukani ma kraja, grada ili nacije koji na travnatom
frontu vodi fudbalski rat. Oni su, pak, borci koji to isto ine, samo na
ulicama. Kada njihov tim gubi, utakmica vie nije bitna: Kao to dobijamo
neke na golove, neke druge dobijamo na batine. I to je to!32

Huligani ne nose vidljiva obeleja kluba, ve imaju tajne znake raspoznavanja. Obino se prepoznaju po firmiranoj garderobi; u Engleskoj
jedna grupa nosi iskljuivo Burberrys garderobu, druga Ben Sherman,
trea La coste itd. Naravno, obiaji se razlikuju, ali kljuno je da oni ele
da se ograde od onih koji samo vole klub za koji navijaju: Navija Dinama
doe na Sever, popije pivo, pojede kokice i gleda tekmu. Tu i tamo zapeva i
to je to, a Bad Blue Boys e da d sve od sebe za ovaj klub i ovaj grad ba
sve... Klinac sa 20 alova koji ide ulicom nije Bad Blue Boys!33
32
33

Huligan, lan BBB (dokumentarni film o hrvatskim navijaima, HRT, Hrvatska).

Huligan, lan BBB (dokumentarni film o hrvatskim navijaima, HRT, Hrvatska).

62


Ono to se dogaa na terenu od sekundarnog je znaaja. Huligani
moraju da dokau svoju snagu i zbog toga kidiu na svakog gostujueg
navijaa koji je doao na utakmicu u njihov grad. Uvreda bez presedana je
gostujui navija na sopstvenoj teritoriji. Huligani su vrsta vojske koja uva
svete granice klupske teritorije, ali i vrsto ideoloko jezgro i zatitnici
kulta. Nekada su, zahvaljujui brutalnosti huligana holandskih klubova
Ajaks, Fejnord i Utreht, na njihovim stadionima mogli da se vide iskljuivo
domai navijai. Niko drugi nije smeo da se usudi i da se pojavi na njihovom stadionu. To je zajedniki cilj svih huligana, pa i onih u Srbiji: Vie nije
bio fazon dokazati se u tui sa Ciganima ili Grobarima, ve su svi hteli da se
dokau ba protiv Radovaca. Dodue, to su pokuavali iskljuivo na svom
terenu, jer od 92 do 97. samo su Cigani dolazili redovno na Banjicu, to
govori o jaini grupe.34

Huliganska scena ivo se prati u asopisima, a u njima se mogu nai
i prave rang liste najjaih huliganskih grupa.35 Huligani ne biraju sredstva u
svojim naporima da se suoe sa protivnicima. Kada njihov tim gostuje, alju
izvidnicu koja prouava nepoznati teren. Ukoliko ih policija sprovodi, menjaju pravce kretanja, ak zaustavljaju vozove van stanica kako bi se oslobodili pratnje. Neobina praksa prisutna je u Rusiji, Poljskoj, pa i Maarskoj u
ovim zemljama huliganske grupe ugovore mesto sukoba. Ta mesta potom
postaju poprita pravog rata u kome se dve grupe od po dvadesetak ljudi
postupno pribliavaju jedna drugoj, da bi konano krenuli u juri i zapoeli
tuu. Huliganima u drugim zemljama ova praksa se uglavnom ne dopada
zato to ne ostavlja dovoljno prostora za improvizaciju i neoekivano.

Pjer Klastr definie primitivnu zajednicu kao onu koja proiruje
svoju kontrolu, svoj kod, svoje pravo na odreenu teritoriju..., to je zajednica koja uspostavlja svoj osnovni odnos sa teritorijom.36 Iz toga moemo
da zakljuimo da huliganska grupa kao lokalna grupa poseduje karakteristike primitivne zajednice. Reeni da urede svoju teritoriju, huligani neprestano pregovaraju sa Upravom kluba koji podravaju. Oni ele da kontroliu
politiku kluba i mnogi klubovi zaista funkcioniu kao svojina huligana:
njima je pristup tribini na domaem stadionu besplatan, klubovi snose
United Force, Srpski navija, br. 1, str. 51.
1988. godine italijanski asopis za navijae SUPERTIFO objavio je da BBB kvalitetom i
koliinom huliganskih ispada zasluuju tree mesto meu evropskim navijakim skupinama
iza teko pobedivih engleskih huligana elzija i Liverpula (BBB, HRT).
36
Pjer Klastr, Arheologija nasilja: rat primitivnih drutava, objavljeno u . upi: Politika
antropologija: hrestomatija, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2002, str. 191.
34
35

63

trokove odlaska na gostovanja, sedita tvrdog navijakog jezgra esto se nalaze u prostorijama koje, takoe, obezbeuje klub. Huligani rimskog Lacija
(Nepobedivi) kontroliu kupovinu i prodaju igraa, a pre nego to novi
igra potpie ugovor sa klubom, duan je da pogleda video-snimak nereda
posle utakmica. Na taj nain, Nepobedivi ele da predoe igrau kakvu
vrstu borbenosti od njega oekuju na terenu,37 jer njihova namera je da svoj
klub organizuju tako da on predstavlja simbol rimske moi. Pritom su zavidno organizovani: glavni tab nalazi im se u centru Rima, poseduju radio
stanicu Glas severne tribine i 14 prodavnica u Rimu sa zatitnim znakom
svoje grupe.

Mrnja prema drugom i drugaijem kod huligana je vrlo istaknuta, to je, takoe, karakteristika drutva u primitivnoj zajednici. Prisustvo
Drugog se od samog poetka postavlja kao akt koji ga iskljuuje.38 Zapravo, odlazi u rat. Putuje na kontinent da brani Englesku. Tue te kontinentalne momke, nemamo nita zajedniko sa njima. Oni mrze nas i mi
mrzimo njih. Mi smo najomraenija rasa i volimo to. Tako treba da bude...
Krvavi Englezi dolaze u grad, svi se spremite, ta emo da radimo kada Englezi dou? Huliganima fudbal i navijanje nisu vani, oni prelaze u fazu
borbe, a posetnica koju na tuoj teritoriji ostavljaju pripadnici zastraujue
grupe Inter City Firm koja prati engleski klub West Ham United dovoljno potkrepljuje ovu tvrdnju: Svaki se ovek hoe boriti, osvojiti teritoriju
protivnika, to veseli, a kad pobedi to je bonus.

Huligani imaju izgraene politike stavove, pa je i fudbal svetkovina
u kojoj su simboliki kondenzovane politike poruke.40 Prvi ovek koji je
instrumentalizovao fudbal u politike svrhe bio je Musolini. Italijanski fudbalski reprezentativci su odlija na sveanoj ceremoniji proglaenja pobednika na Svetskom prvenstvu 1938. godine primili u vojnikim uniformama. Prethodno su, pre poetka finalne utakmice protiv selekcije Maarske,
primili telegram od faistikog voe u kojem je stajalo: Pobeda ili smrt.
Godine 1942. fudbaleri Dinama iz Kijeva pobedili su Hitlerovu izabranu
ekipu iako su bili upozoreni da e biti pobijeni ako to uine. Po zavretku
utakmice, svih jedanaest igraa streljano je na tribinama. Fudbal je metaVie informacija o Nepobedivima moe se pronai u treoj emisiji serijala Hooligans,
BBC.
38
Pjer Klastr, op. cit., str. 191.
39
Engleski huligan o odlasku na Evropsko prvenstvo u Belgiji (druga emisija BBC-jevog
serijala Hooligans).
40
Jelena orevi, op. cit., str. 8.
37

64

fora rata koji, zahvaljujui fudbalskom fanatizmu, moe postati pravi rat.
Huligani rado pronalaze opravdanje za svoje ispade na nacionalnoj osnovi.
Tako su se 1990. godine sukobili navijai beogradske Crvene zvezde, koji su
u Hrvatsku otili da brane srpstvo, i zagrebaki Bad Blue Boys-i, kojima
je taj sukob simbol poetka domovinskog rata. Ivan olovi je autor studije
koja prati razvoj navijaa Crvene zvezde i njihovu transformaciju prvo u
Delije, navijaku grupu, a zatim u Tigrove, paravojnu formaciju.41 U njoj
je ubedljivo prikazano kako ortodoksni navijai odlaze u rat u kome se bore
ne gubei svoj navijaki identitet. Sline transformacije huligana deavaju
se svuda u svetu, a kao potvrda toga moe da poslui spomenik koji su na
zapadnoj tribini stadiona u Maksimiru podigli Bad Blue Boys-i svim
navijaim Dinama za koje je rat poeo 13. 5. 1990. na stadionu Maksimir, a
zavrio se polaganjem svojih ivota na oltar domovine Hrvatske.

Masovne histerije poput huliganskih ispada jo jedan su primer preokreta blagotvornog nasilja u svoju opasnu suprotnost.42 Ovakvi preokreti
sutine svetkovanja mogu se prepoznati u svakom istorijskom razdoblju.
Tragedije izazvane nasiljem i agresijom konstanta su u ljudskoj istoriji, zato
bi valjalo obratiti posebnu panju preokretanju nasilja u radost i radosti u
nasilje, jer su oni toliko esti u istoriji, da se ne mogu shvatiti kao epizode, niti
kao ekscesni trenuci.43 Tu valja podsetiti na irarovo upozorenje da veoma
tanka linija deli ritualizovano nasilje od stvarnog i da svaka ritualizacija
zasnovana na viku nasilja preti da se pretvori u destrukciju i smrt. Moda
je prva sportska svetkovina koja se izvrnula na zlo, a koju istorija pamti,
ona iz 512. godine u Rimu, kada su se sukobili ljubitelji trka etvoroprega i
kada je ivot izgubilo oko 1000 ljudi. Huliganski ritual nije ritual oputanja
i nerada, to je ritual u kome je prisutna realnost nasilja, ta jeziva stvarnost
ljudskog iskustva. Po svemu sudei, rat jeste u dobroj meri jedini moderni
izdanak arhajske svetkovine44 zato to je to, kako tvrdi Kajoa, jedina totalna
drutvena pojava koja nosi obrise znaenja koje je nekada imala svetkovina,
s tim to je svetkovina bila tanani i blagotvorni drutveni mehanizam. Ne
moemo da se otrgnemo utisku da u dananjem vremenu fudbal poinje da
zauzima mesto totalne drutvene pojave.

Fudbal, huligani i rat, Ivan olovi, Radio B92, Beograd, 1997.

Jelena orevi, op. cit., str. 45.
43
Jelena orevi, op. cit., str. 45.
44
Jelena orevi, op. cit., str. 59.
41
42

65

LITERATURA

- Jelena orevi, Politike svetkovine i rituali, Dosije: Signature,

Beograd, 1997.
- Dejvid I. Kercer, Mo obreda, objavljeno u . upi,
Politika antropologija: hrestomatija, Fakultet politikih nauka,
Beograd, 2002.
- Pjer Klastr, Arheologija nasilja: rat primitivnih drutava,
objavljeno u . upi, Politika antropologija: hrestomatija,
Fakultet politikih nauka, Beograd, 2002.
- Eduardo Galeano, Fudbal: sjaj i tama, Beopolis, Beograd, 2004.
- Zoran S. Avramovi, Industrija fudbala, Publikum,
Beograd, 2003.
- Ratko Boovi, Ludosti uma, igoja tampa, Beograd, 2005.
- Gordon Grejam, Filozofija umetnosti: uvod u estetiku, Clio,
Beograd, 2000.
- Ivan Kovaevi, Fudbalski ritual, Gledita, god. 28, br. 5/6.
- Dragan Kokovi, Sociologija sporta razvoj i podruja
interesovanja, Gledita, god. 28, br. 5/6.
- Sreko Mihailovi, Sport i drutvo paradigma odnosa graana
prema Olimpijskim igrama, Gledita, god. 28, br. 5/6.
- Vajl Veugelers, Samo su jo navijai u napadufudbal kao borba
u kulturi, Gledita, god. 28, br. 5/6.
- Gerd Hortleder, Ritual na stadionu: junak i rtva, Gledita,
god. 28, br. 5/6.
- Ivan olovi, Fudbal, huligani i rat, Radio B92, Beograd, 1997.
- Duan Lakevi, Fudbal od zabave do nasilja, Beograd, 1994.
- asopis Srpski navija, KPO, Beograd (brojevi 1, 4, 7).
- Informator severne tribine, br. 5, Delije sever, Beograd, 2006.
- Glasnik sjeverne tribine, BBB, Hrvatska.

Dokumentarni filmovi:

EX YU TIFO, Radio Televizija Srbije.

Hooligan 1, Hooligan 2, Hooligan 3, BBC.
WHU Hooligan, Thames Television Ltd.
Maksimir, Radio Televizija Srbije.
Bloody balls, Bloody Balls Corporation.
Navijai u Hrvatskoj, HRT.

66

Web-prezentacije:
www.grobari1970.org.yu,
www.juznifront.com,
www.zapadnasrbija.com,
www.delije.net,
www.fkzemun.co.yu/navijaci,
www.fkradnicki.com,
www.sartid.cjb.net,
www.members.tripod.com/obilic,
www.demoni-ofkm.com,
www.tribina.co.yu,
www.nogomet.com/bbb,
www.torcida.org,
www.varvari-host.sk,
www.bluebrigates.tk,
www.krvopije.eu.tt,
www.hordezla.org,
www.interclubbgd.com,
www.footballhooligan.net,
www.zuluarmy.com,
www.soccerhooligan.com,
www.bwfighters.com,
www.alternativarossonera.it i dr.

67

Milivoje Velji
Football Play: Feast and Ritual
Summary

Football games in contemporary word could be understood as a
continuation of archaic rituals, feasts and celebrations. This paper tries to
prove this assumption focusing on: the form of football ritual, its function in
the larger society; and the role it plays for the gruops of fans and hooligans.
In the latest case football provokes similar practices to those that belong to
religious cults.

Key words: Football, Feast, Ritual, Celebration, Society.

68


: ,





.
.
, ,
(. choreuo , graphein ,
).1 ,
, ,
. , ,
, , .

,
.2 ,
.

?
?3 ,
,
?4
. , , , , 1986, 469.
, ,
.
, ,
; . ,
, V M , , ,
, , , 1997, 45.
3

; I. Ivanan, Folklor i scena, prirunik za
rukovodioce folklornih skupina, Prosvjetni sabor Hrvatske, Zagreb, 1971, 12.
4
Prvi teoretiari-uitelji igre su, u stvari, i prvi koreografi. Slino kompozitorima, oni su
koristili narodno stvaralatvo, usmeravali ga i usput dodavali svoje igre. Trudili su se da
definiu pokrete, ogranie prostor za izvoenje igara. Ustanovili su proporciju izmeu pokreta
i ritma igre, odredili periode prelaza od mirovanja ka pokretu i obratno; M. Jovanovi, Balet
od igre do scenske umetnosti, Clio, Beograd, 1999, 6263.
1
2

69



.
,
,
,
.5

,
.6 ,
, ,
, .

. .



( ). ,

.

( ) :

,
,
(
),

: 1919.

, .
( , ,
) . 1936,
,
..., . ,
, Folklor, god. VII, sv. 25, Beograd, januar, 1968,
95.
6
I. Ivanan, Folklor i scena, prirunik za rukovodioce folklornih skupina, Prosvjetni sabor
Hrvatske, Zagreb, 1971, 93; vim problemom bavili su se i drugi teoretiari igre i to u
razliitim istorijskim epohama: U svom traktatu O umetnosti igre (XVI vek), Domeniko da
Ojaenca je odredio pet elemenata igre. Prvi je mera-ritam, glavni princip veze sporih i brzih
pokreta muzike. Drugi je nain dranja, koji oslobaa igru od nepokretnih, zastarelih formi.
Trei podela prostora, bitan za kompozicije grupne igre. etvrti memorija, vaan je jer
autor ne obuava tradicionalne igre, ve one koje sam stvara. Peti elevacija, pod kojom se
podrazumevaju pokretljivost i razvitak tehnike igre., M. Jovanovi, op. cit., 63.
5

70

,
, ,
(
, ).7

,
:

) ,
) ,
) ,
) ,
) .

.
, , .
, ,
, , ,
.
( ),
( , , ...).8

()
.

I. Ivanan, op. cit.

O : ta koreograf uzima od narodnog plesa?
Jedan e uzeti itav plesni motiv s njegovim varijantama, drugi samo neke pokrete, trei samo
dijelove pokreta, etvrti samo stilske osobine. Svaki iz svog materijala gradi koreografiju.
Vezuje nekoliko plesova redom, mijea elemente raznih plesova istog podruja, komponira
neto sasvim novo. Dokle se to moe raditi? Sve dotle dok je potivan osnovni kriterij stil!
Dok komponirani ples stilski potpuno prua ugoaj svog izvornog uzora, on je uspio. I.
Ivanan, Primjena narodne umjetnosti u scenskom stvaranju, IX kongres SUFJ, Mostar,
1962, Trebinje, 1962, 423.
7
8

71

1)


.
(
, ),
, , ,
... ,
,
, (,
, , ).

, ,

.
.


, ,

. ,
.
.

, ,
,

.9



,
.10 , ,
, ,
. , .

: Tvrtko ubeli, ta je dosad izostavljeno u scenskom izvoenju narodnih plesova,
X kongres SUFJ, Cetinje, 1963, 1964, 243248, isti, Mogunosti i osnovne pretpostavke
scenskog izvoenja narodnih plesova, IX kongres SUFJ, Mostar, 1962, Trebinje, 1963, 435
443.
10
Dr Hannah Laudova, Dramski elementi u narodnoj igri, X kongres SUFJ,
, 1963, 1964, 395399.
9

72


.
,
, .11
2)

.
,
, .12
,
.
, , . ,

.
.13
, ,
, ,
, ,
,
., . ,
, XXXV , , 1988, 485
486.
12
. . :
? ,
, , ,

. , , ,
. ,
., . . , , , V
, , , 1949, 6364.
13
,
: Dugogodinjim radom i koreografijama zavrna scena iz
opere Ero s onog svijeta, Bunjevake igre, Lino, Crmniki oro, Tanino oro, Igre iz Srbije,
Vranjanska svita, Banatski motivi, Velika oeka igra i Makedonsko oro, Branko Markovi
je uspeo u tenji da u narodnoj igri i pesmi sauva samo ono to je umetniki najvrednije,
to je istinska, neprolazna lepota. Njegov istraivaki put nije bio lak, ali je upornost urodila
sjajnim folklornim postavkama sa ovih prostora, kojima je znao da utisne svoj lini umetniki
peat, trudei se da sauva izvornost stila, boja i karaktera igara i pesama, transponujui ih u
scensku umetnost, M. Zajcev, Koncert narodnih igara i pesama posveen maestru Branku
Markoviu, www.ANTIC.org.
11

73

3)


, , ,
,14
.
, ,
(, ).
- , , ,
.

.15
4)


.
.

. ,
Morava dance ( ) Bolero Negotino,
, ,
,
.



.
.16
,
: M. Bremser, Fifty Contemporary Choreographers, Routledge,
London, 1999; P. Virilio, Traces of Dance. Choreographers Drawings and Notations, Edition
Dis Voir, London, England, 1993; C. J., Novak, Sharing the Dance, University of Wisconsin
Press, USA, 1990.
, :
Prema istraivanjima istoriara baleta, meu kojima su izuzetno vredni radovi Vere
Krasovske, evropski balet je ponikao u doba renesanse, iako su se jo u srednjem veku, u
narodnim sveanostima i crkvenim predstavama, nazirali elementi buduih pozorinih
predstava sa plesom. U XIV i XV veku tekao je proces formiranja balskih igara na osnovi
narodnih igara, a zatim pojava ovih igara na sceni., M. Jovanovi, op. cit., 62.
9

74



,
.17

.18 , ,
.


:

1. (

).

2. , , ,

,

.

3.

.

4. .


. ,
, , .
,
( 47,
), (),
River Dance Lord of the Dance,
(), 20. . ,

.
17


., . , , V M
, , , , , , 1997, 44.
18
Bez obzira na tu injenicu trebalo bi napomenuti da je ovakvih institucija bilo u istoriji.
Naime po povratku iz Amerike, Rudolf Laban svetski koroegraf, u Vircburgu osniva svoj
Koreografski institut, pod vostvom Gertrude Lezer, sa zadakom da radi na zapisivanju
igrakih kompozicija, prvenstveno novoga stila igre i da razrauje Labanove teoretske
discipline: Koreologiju i njene grane koreutiku i eukinetiku., M. Magazinovi, Istorija
igre, Prosveta, Beograd, 1951, 193; ,

() ().
, , ,
, , , ,
. 21.
, .
16

75

 .
, ,
.19

1. Bremser Martha, Fifty Contemporary Choreographers,

Routledge, London, 1999.
2. Vasi dr Olivera, Srce orskog naslea, Folklor magazin br. 1,
Art Grafik Beograd, 2001, 1213.
3. Virilio Paul, Traces of Dance. Choreographers Drawings and
Notations, Edition Dis Voir, London, England, 1993.
4. , ,
, , 1980.
5. Zajcev Milica, Igra kao sudbina-koncert narodnih igara i
pesama posveen maestru Branku Markoviu, www.ANTIC.org
6. Zajcev Milica, Igra to ivot znai, Muzej pozorine umetnosti
Srbije, Beograd, 1994.
7. Zajcev Milica, Tradicija u baletskim patikama, Folklor
magazin br. 1, Art grafik, Beograd, 2001, 6576.
8. Ivanan Ivan, Folklor i scena, prirunik za rukovodioce
folklornih skupina, Zagreb, 1971.
9. ,
, , V , , ,
1949, 5360.
10. Jovanovi Milica, Balet od igre do scenske umetnosti, Clio,
Beograd, 1999.
11. Litri Ana, Stilizacija kao vid transformacije tradicionalne
muzika na primeru ansambla Kolo, seminarski rad, rukopis,
FMU u Beogradu, Odsek za etnomuzikologiju, jun 2004.
12. , , ,
, 1951.

, , ,
, , , ,
. 21.
, .
19

76

13. Maleti Ana, Pokret i ples, Kulturno-prosvjetni sabor Hrvatske,

Zagreb, 1983.
14. ,
, . 8, ,
, 2005, 29.
15. Novak Cynthia J., Sharing the Dance, University of Wisconsin
Press, USA, 1990.
16. , :
, ,
,
, , 2005.

- www.tomtomklub.com
- www.zfa.hr/index.php
- www.ballet-dance.com/forum/viewtopic.
- www.zarez.hr/81/kazaliste2.htm
- www.teatar.hr/default.asp
- www.hrvatskifolklor.com

77

Jelena Andjelkovic
Traditional Dances
Sumarry

This paper identifies the representative ways of performing of the
traditional dances. The interpretation of the traditional dances concernes
some sort of personal state of the choreographer, i.e. author of the choreography. Thus, the traditional dance patterns could be presented at several
ways: authentically, adapted to sceene, in form of applied dance, with degradation and - with some elements of ballet or modern dance culture.
The choice of the interpretation depends on individual education of the
choreographer his knowledge, experience, statements and success at all.
All these elements influense on quality of the performance, too.

Key words: Traditional, Sceene, Choreography, Dance, Performance.

78

Marijana Mitrovi
Tutor: dr Miko uvakovi
Fakultet muzikih umetnosti u Beogradu
IZVOENJE TEHNO TELA

Dekonstrukcija opozicije priroda/kultura, izvedena u humanistikim
disciplinama i umetnostima u drugoj polovini dvadesetog veka, dala je
zamah postmodernistikim, antiesencijalistikim pristupima telu koji ga ne
apsolutizuju kao prirodnu drugost uma, teksta, znanja (i ostalih elemenata
racionalistike konstrukcije kulture), ali ni kao isti diskurzivni efekat, glatku podlogu za kulturno upisivanje. Izgleda da intenzivni razvoj tehnologija
u postindustrijskom drutvu ubrzava ovu eroziju granica izmeu prirodnog
i vetakog, duha i tela, organskog i tehnolokog. Meutim, u savremenoj
debati koja se vodi u razliitim oblastima ljudskog delovanja oko nestajanja ovih granica, kao da se paralelno nastoji i na njihovom potvrivanju i
ponovnom uspostavljanju. Na to se posebno referira apostrofiranjem tela,
koje je navodno ugroeno tehnologijom i od nje ontoloki distancirano, a
ovakav impuls pokazuju i neke umetnike prakse.

Moja teza je da se konceptualna konfrontacija tela i tehnologije u izvoakim umetnostima moe prevazii kroz reformulaciju ovih
kategorija, koja negira statinost i nepromenljivost struktura, odnosno
pomera fokus ka procesu i izvoenju. Mogui pravci za to anticipirani
su nekim poststrukturalistikim postavkama na koje se u radu oslanjam.
Poststrukturalistike teorije izvoakih umetnosti, naime, postavljaju umetnost kao (oznaiteljsku) drutvenu praksu, iji je status drutveno doputen,1
bez autonomnog i nezavisnog subjekta/tvorca znaenja izraenog delom
kog su centrirale humanistike teorije. One ujedno pomeraju fokus sa dela/
teksta, kao stabilne i definisane konstelacije znakova, na proces izvoenja
znaenja, a u varijantama poststrukturalistikog materijalizma pokuavaju
da transgrediraju tekstualnu hegemoniju ranog poststrukturalizma. Tako
se konkretni subjekti teksta (shvaenog kao proizvoenje znaenja) ne pojavljuju i ne konstituiu pre materijalnog uspostavljanja teksta (niti su u
njemu samo materijalizovani), ve tek u procesu u koji ih on stavlja. U
tom smislu i naruena konzistentnost telesnog subjekta, inicirana savre1

I kad je eventualno proklamovan kao ekskluzivni.

79

menim tehnologijama, odnosno pojava hibridnih tehno tela, implicira pre

procesualistiku rekonceptualizaciju subjektiviteta, telesnosti i izvoenja
nego fatalistiki lament nad rastakanjem struktura koje bi podravale postojanog subjekta, pravo telo i izraeno znaenje umetnikog dela.

Stoga je ovaj rad fokusiran na problematizacije odnosa tela i
tehnologije u izvoakim umetnostima, ne iskljuujui perspektivu njihovog delovanja u intertekstualnom okruenju, u paradigmama i institucijama umetnosti i drutva. Tako se u prvom delu ukazuje na prakse
internet teatra kao polja umetnosti koje je upravo omogueno novim
(digitalnim) tehnologijama i ujedno je simptomatian materijal za razradu
poststrukturalistikih promena u shvatanju dela odnosno izvoenja.2 Pokazni primer je dekonstrukcija modernistike glatkoe tela/teksta istorijskog
teatra. Sledi elaboracija postojeih paradigmi odnosa tela i tehnologije (kao
i delovanja u okviru tih paradigmi) u izvoakim umetnostima. U poslednjem delu je ponuen delezijanski pristup Stelarkovim radovima, kao
pokuaj prevazilaenja dihotomije.

Internet teatar otvorenost virtuelnog

Primena digitalnih tehnologija omoguila je neke od inovacija u
izvoakim umetnostima (izmeu ostalog, i internet teatar sredinom devedesetih godina). U ovom radu, u skladu sa odreenjem Ane Vujanovi,3
pod internet teatrom podrazumevae se umetnike prakse koje nastaju unutar sveta izvoakih umetnosti, realizuju se procedurama digitalne informacione i komunikacione tehnologije (IT, ITC) a izvode u VRu (virtuelnoj
realnosti) on-lajn okruenja. Naziv za njih je internet teatar umetnika
oblast, odnosno sajberformans izvedba koja nastaje u okviru nje. Ne
spadaju sve prakse koje nastaju digitalnim tehnolokim procedurama u
internet teatar nije dovoljno zasnivanje na istoj tehnikoj proceduri, akcenat je na specifinim izvoenjima odnosno politikama upotrebe digitalnih tehnologija i medija i delovanju u posebnim kontekstima paradigmi
izvoakih umetnosti. To je nehomogena oblast ije prakse ne dele jedinstvenu poetiku, a zajednike su im reference na istoriju zapadnog odnosno
Iako internet teatar radi sa ekranskim figurama, on se ipak (jo uvek) zasniva na prikljuenju
tela u mreu tako da bi se jo mogao smatrati podrujem tehno tela, koje ima svoju dimenziju
ispred i iza ekrana.
3
Vujanovi, Ana, Tigrovski skok u istoriju (internet) teatra, TkH, asopis za teoriju
izvoakih umetnosti, br. 7, Beograd, 2004, 31.
2

80

istorijskog teatra i intervencije na (moda i u?) njoj. Istorija se shvata kao

tekst, serija dogaaja koji e tek postati onakvi kakvi su oduvek bili naknadnim upisivanjem njihovog znaenja u simboliku mreu. Kako navodi
Ana Vujanovi, ...ta intervencija sadanjosti u istoriju, koja ide unazad
proivajui je onda-i-tamo sa mirujue i diskontinualne a ne prelazne, kontinualne pozicije ovde-i-sada... je onaj aspekt internet teatra koji najbolje
moe uspostaviti njegovo mesto u sistemu teatra.4 Dakle, to diskontinualno, potpuno interesno i politiko i postmodernistiko tekstilno/tekstualno upisivanje je jedna od osnovnih taktika situiranja praksi internet
teatra u teatru (i njegovoj istoriji). Modus upisivanja je virtuelno, koje, kako
sugeriu Delez i Gatari, pomerajui fokus sa binarne logike konfrontiranja
stvarnog-mogueg, nije suprotno realnom, to implicira potencijal otvorenosti na nivou umetnike prakse.5

Neke od razlika koje internet teatar ispoljava u odnosu na prakse
dramskog, pa i postdramskog teatra, jesu i postavljanje izvoenja kao generisanja, simulacije i relacionog intervenisanja na digitalnim sistemima (ili izmeu njih) naspram mimezisa, prikazivanja i izraavanja
karakteristinih za (post)dramski teatar, konstrukcija artificijelne ekranske
figure net avatara naspram figure ivog i prisutnog izvoaa, kao i presecanje jednosmerne recepcije pretpostavljenom interaktivnou i ukidanjem klasine socijalne situacije za publiku, nudei se brojnom auditorijumu
koji (obino) nema meusobni kontakt. Zadrimo se zasad na procedurama
(pro)izvoenja dela u internet teatru. Poto je dizajniranost upisana u samu
definiciju internet teatra, on uiva poziciju konstitutivne nemogunosti da
zahvati pred-dizajnirane, pred-artificijelne sedimente umetnosti. Upravo u
tome je njegova ansa za poststrukturalistiku intervenciju. Kao praksa diskontinualnog upisa, internet teatar se uspostavlja/ispostavlja kao istraivaka
umetnost. Ne preuzimaju se gotovi teatarski koncepti, reenja i kodovi, ve
oni upravo postaju osnovni materijal, sam problem umetnikog rada. Ono
to se nudi je zavodljivo ogoljavanje praksi produkcije i izvoenja istorijskog
teatra, koje ovaj, makar bio i postdramski, mistifikuje i skriva. Izbegava se
tiranija fiksiranog oznaitelja, odnosno razvijaju se strategije uspostavljanja
dela kao otvorenog i procesualnog, a ne kao zatvorenog poretka znakova,
ime se favorizuje proces/performans u odnosu na delo kao dovreni objekt
Vujanovi, Ana, Tigrovski skok u istoriju (internet) teatra, TkH, asopis za teoriju
izvoakih umetnosti, br. 7, Beograd, 2004, 33.
5
Cveji, Bojana, i Vujanovi, Ana, Otvoreno delo, ima li pravo na teoriju danas?, TkH,
asopis za teoriju izvoakih umetnosti, br. 9, Beograd, 2005, 105107.
4

81

rada. To nije ekskluzivna privilegija niti autohtoni produkt internet teatra, ali
postoji izvesno iskliznue iz lanca koji bi ga povezao sa prethodnim slinim
praksama. Sa arbitrarnosti znaenja, shvaene od strane fragilnog subjekta
postmoderne osamdesetih kao (bezizgledni) pokuaj umaknua instituciji,
devedesetih se prelazi na rad sa samom institucijom, njenim simptomima i
protokolima.

Jedan od primera ovakvog delovanja je i net balet Ballettikka Internettikka Igora tromajera i Brane Zormana, njihova pria sa odlaganjem od
dvadeset sekundi. tromajer ga je zamislio kao prenoenje tela u HTML i
Javascript kodove, kao to se telo plesaa koristilo na samim poecima baleta
da bi izvodilo razliite alfabetske karaktere...6 On dekonstruie oznaiteljsku
glatkou tela belog baleta (kontinualne glatke figure) ukazujui internet
strimingom svog ivog izvoenja na pukotine u toj glatkoi, u vremenskim intervalima od dvadeset sekundi izmeu ekranskih slika, koji ostaju
nedostupni pogledu publike, kao direktnom referencom na fantazmatsku
enigmu belog baleta a ta on/ona radi za to vreme... (izmeu dva svoja pojavljivanja na sceni, posebno kad je ovaj drugi ulazak eruptivan). Takve pukotine u diskursu belog baleta ostaju skrivene odnosno iskljuene-mada-konstitutivne za uspostavljanje umetnosti kao izuzet(n)e u odnosu na drutvo.
Ove fragmentirane sekvence pokazuju analogiju sa digitalnim modusom
transmisije, suprotstavljenom analognom u kom se mora videti svaki korak
u linearnom poretku. Te praznine (tih nevidljivih 20 sekundi), takoe su
deo narativa, narativa nedostajueg/iskljuenog, koji konstituie paralelne
prie, ali i nedostajuih/iskljuenih, po tromajerovim reima, onih koji
nikad nee igrati u Boljoj teatru. Ovaj nelinearni narativ karakteristian
je za hipertekst, koji preiitava arhivske tekstove/prakse kao relativno
otvorene kombinacije stalno pokretljivih oznaitelja, koji se mogu potencijalno neogranieno premetati i brikolirati. Tako se dekonstruktivistikom
strategijom retroaktivno razlabavljuju prepleti i vorovi pisanja klasinog
teatra, potenciranjem grubosti i/li paranjem ideolokih proivnih bodova
koji su ih uvrivali za odreeni kontekst. Dakle, net teatar kao umetnost,
kao istraivanje u sajberformansu, nomadskom transgresijom umetanja
performerskog u teatarsko,7 izvodi ukrtanja, suoavanja i preiitavanja
http://www.intima.org/bi/bi1/netballet.html
Najgrublja razlika izmeu teatra i performans arta je to to se u teatru skrivaju koncepti
i sredstva izvoenja u prezentaciji scenskog efekta, a u performans artu se oni otkrivaju
kao prezentacije izvoakog dogaaja. Performersko ovde prevazilazi pokuaj omeavanja
granicama performans arta kao umetnike discipline.
6
7

82

razliitih praksi/tekstova teatra i drugih izvoakih umetnosti, kao i drugih praksi/tekstova drutva i kulture, tradicije koja sebe prikazuje kao
prirodno lice kanona. Ballettikka Internettikka 2, recimo, zamiljena je
i realizovana (tematski, pojavno i fiziki) kao gerilska akcija u samo srce
paradigme belog baleta, reprezentovano Boljoj teatrom. Delovanje ovde
nije opozicija paradigmi, nego materijalizacija izvedbi pojedinanih diskursa koja prolazi kroz njene upljine i ukazuje na njih, ali se ne postavlja
van nje.8 Mada, upisujui se na mesto oekivanog (dela), problematizuje i
dekonstruie instituciju, razglavljujui utvrene institucionalne mehanizme
(konvencionalnu zadatost paradigme, odnos centra i margine, recepcije i
interakcije itd).9 Novi mediji i tehnologije, dakle, omoguuju dekonstrukciju tela/teksta istorijskog teatra, ali i indukuju nova, tehno tela izvoakih
umetnosti. Stoga e u narednom delu koncipiranju odnosu tela i tehnologije
biti posveena posebna panja.

Tehno tela potencijal entropije

Odnos tela i tehnologija je problematizovan ne samo u kontekstu
primene (i implikacija te primene) digitalnih, ve i drugih tehnologija. Telo
je (p)ostavljeno kao posebno osetljivo, pa i ranjivo u kontaktu s njima. I
u humanistikim disciplinama i u umetnostima iz spektra koji nazivamo
izvoakim postoje razliite pozicije artikulisanja ove relacije. Bilo da stavljaju akcenat na usisavanje tela od strane tehnologije, ili na otpor (visceralnog) tela, ove paradigme uglavnom konstruiu odnos telo tehnologija kao dihotomiju. U interpretaciji tog odnosa u savremenoj umetnosti, pa
tromajer i Zorman su deklarativno izveli akciju kao odgovor na apel Boljoj teatra za
inovacijama, a Ballettikka Internettikka 1 je realizovana u saradnji sa Milanskom skalom.
Ballettikka Internettikka 3: BEO Guerrlka, izvedena slinom procedurom u Narodnom
pozoritu u Beogradu, oktobra 2005, teko da bi se mogla okvalifikovati na isti nain, s
obzirom na tekou pozicioniranja Narodnog pozorita u centar paradigme zapadnog teatra,
ali to je i dalje intervencija na instituciji. Samo to je verovatno neki drugi tip opasnih veza
u pitanju (sigurno pre uspostavljenih sa Moskvom nego sa Milanom).
9
Vanost da publika prepozna ono to vidi na ekranu kompjutera kao performans a ne
kao njegov snimak ili prenos (kako bi bio emitovan na televiziji) podsea nas na jo jednu
dimenziju internet teatra, a to je odnos sa publikom. Iako je pretpostavljen kao demokratian
i ponuen irokom auditorijumu, evidentno je da za akcije kao Ballettikka Internettikka
informisanost u pogledu koordinata odigravanja dogaaja, a i poznavanje umetnosti, pre
nego aleatorni princip, opredeljuju (ipak) ciljnu publiku. Za vreme izvoenja BEO Guerrillike
publika je ak konkretno locirana u galeriju Ozon. Inae, uglavnom kako je (ne)demokratska
geopolitika raspodela interneta i njegova globalizacija, tako je i sa internet teatrom.
8

83

i internet teatru, dominantan diskurs kao da se koleba izmeu dve opcije.

Kako navodi Vanhut, s jedne strane imamo predstavljanje bez prisustva.
Telo je ovde u kratkom spoju sa tehno kulturom koja je potpuno kodirana
i sposobna da apsorbuje bilo koju telesnu materijalnost u svoju ekonomiju
znakova. Ovakva situacija se uglavnom pripisuje internet teatru kao njegova dominantna odlika. S druge strane nee biti neoprezno ako kaem
opozicione imamo prisustvo bez predstavljanja. Uz viziju tela kao uvara
autentinosti, ova perspektiva potcenjuje uticaj tehnologije. Telo se posmatra kao otporno na tehnologiju utoliko to njegovo prisustvo progoni virtuelni prostor.10

Pitanje je da li uopte ima smisla zadrati ove dve paradigme koje
iskljuuju jedna drugu. One postavljaju telo i tehnologiju u antinomijski i
asimetriki odnos, samo premetajui teite, dok se zapravo elementi svake
od njih mogu prepoznati u onoj drugoj. Smatram da upravo tamo gde izgleda da tehnologija potiskuje i asimiluje telo, ono kao da nikad nije bilo
prisutnije (kao problem, proganjajua materijalna/materijalistika sablast,
u registru u koji ga postavlja ova druga paradigma). Kao drugo, tretman
tela u umetnostima koje problematizuju tehnologiju, ukljuujui i digitalne
medije, teko da moe da se generalizuje i svede na odnos prema jednom
telu, telu uopte, koje bi figuriralo kao univerzalni model. Naprotiv, radi se
sa razliitim figurama/modelima. Ni sajberprostor ne obeava rastelovljenje,11 kompenzovano net avatarima, kao pukim projekcijama modela realnih (ili, kako se najee zamera, kulturno definisanih idealnih) tela on
revidira granice scenskog figurabilnog poretka, ali i dalje se u njemu sve ove
konstrukcije mogu istraivati. Takoe, politike tehno tela pokazuju na koje
se naine tela premetaju iz jednog u drugi identitetski registar, da su tela
decentriranih identiteta. Zaglavljivanje u dihotomijske koncepte je, naime,
gotovo neizbeno u radovima koji su optereeni pojmom pravog, prirodnog, samog tela, kao i monistikim modelom, zanemarujui raznolikost,
konkretnost, viestruku umreenost tela. Tako, od idealnih glatkih figura
do stvarnih, hrapavih tela sa organima, preko i izmeu, tehno tela su i
okrnjeno, uveano ili umreeno Stelarkovo telo, hirurki otvoreno telo OrVanhoutte, Kurt, Protetiki bogovi, TkH, asopis za teoriju izvoakih umetnosti, br. 7,
Beograd, 2004, 55.
11
Niti tehnoloki platonizam, jer iako je internet preteno jo uvek tekstualni medij, iza
rei dolaze slika i zvuk. Kako sugerie Igor Pribac, grafizam koji preovladava u digitalnoj
komunikaciji nije poslednja faza razvoja. Pribac, Igor, i Prista, Goran Sergej, Telo postaje
slika i znak, Frakcija, br. 4, Zagreb, 1997, 44.
10

84

lan, uvek drugo telo Mone Hatoum, birano i brisano telo Bodies Incorporated... Ipak, uprkos raznovrsnosti, gotovo po pravilu, u tehnooptimistikim
i pesimistikim vizijama, ona se predstavljaju kao pokuaj nadvladavanja
slabosti, krhkosti, nepotpunosti, zastarelosti, nedovoljnosti prirodnog
tela. Bodrijar, na primer, navodi da ...danas ve imamo posla sa fraktalnom
reduplikacijom slika i naina pojavljivanja tela... Traimo ispunjenje elja
u tehnikoj izvetaenosti tela i teimo njegovom umnoavanju u parcijalnim objektima... Danas vie nije stvar u tome da imamo neko telo ve da
na neko telo budemo prikljueni (connected). Povezivanje sa aparatima i
protezama se u tom smislu sagledava kao otvaranje tela intervenciji kako
bi se ono uopte odralo i tako se, ispod efektivnosti tehno tela, prepoznaje
njegova slabost i uju obdukcijski zvuci maina. Telo, dakle, postaje ime
za semioloko jedinstvo neke smetnje, i, da se vratimo ovoj prvoj tezi, ta
savremena entropinost tela moe paradoksalno delovati upravo kao potencijal. Kako navodi Bojana Kunst, telo postaje vidljivo tek sa savremenim
nainom nestajanja granica i umesto da bude slabo, ono na neki poseban
nain postaje jako.12 Snaga tela se ovde ne odnosi na telo kao taku preloma tehnofikcionalnih identiteta ijoj konstrukciji se ono opire (kako bi
sugerisala druga paradigma koju navodi Vanhut), ve na mogunost da
pregovara sa tradicionalnom redukcijom u dihotomiji i primora nas da
razmiljamo hibridno, suoavajui se sa (uvek) nadovezujuom i relacionom
konstitucijom naeg subjektiviteta, sa saznanjem da nema samog tela, tela
kao takvoga, bez diskurzivnog imprinta. Vetako i tehnoloko su temeljni
modusi reprezenacije telesnog i u modernoj, definisanoj razdvajajuim terminima humanizma, i u postmodernoj, sad samo naini na koji oni opstaju
kao konstitutivna fikcija jedno drugom postaju transparentniji,13 retroaktivno se pregovara o prolosti i o sadanjosti koja hoda i izmie dok se (eventualno) anticipira budunost. Stoga, u narednom delu bie izloen pristup
koji se ne oslanja na prizivanje samog tela, i koji, po mom miljenju,
pregovara izmeu tela i tehnologije, ne apsolutizujui razmak meu njima.
To je, uslovno reeno, delezijanski pristup, pokazan na primeru Stelarkovih
radova, koji su, sa svoje strane, ilustrativni kao pokuaj uspostavljanja (ne
nuno harmonine) simbioze tela i tehnologije.
Kunst, Bojana, Simptomi tehno tela, TkH, asopis za teoriju izvoakih umetnosti, br. 3,
Beograd, 2002, 54.
13
Naravno, i u transparenciju tela ulau se razliiti strahovi i elje od figuriranja tela
kao semioloke sablasti, poglavito vezanog za telo-kao-istu-informaciju u savremenim
bankama podataka, do glorifikacije njegove emancipatorske ukazivosti.
12

85

Od tela bez organa do telesnih maina

ini se da Stelark svojim radovima formulie perspektivu jedne
antropoloke mutacije. Remodeliranje tela uz primenu visokih tehnologija je za njega nezaobilazni, neopcionalni deo evolucije (on koristi termin
postevolucija, da bi se izbegle biologistike konotacije). Telo je proglaavao
zombijem, pa kiborgom, a odnedavno se trudi da bude symborg.14 Najgrublja podela njegovih radova je na one u kojima je tehnologija dodata telu,
zatim na one gde je umetnuta u telo i na one u kojima ga umreava. Ni u jednom od njih, Stelarkovo telo nije oprirodnjeno kao oigledna samodeskriptivna kategorija. Ponimo od njegovih ranih radova, Suspension Events. Oni
zahtevaju da telo bude izdignuto od tla brojnim kablovima povezanim sa
njegovim nagim telom kukama koje probijaju kou. Sirova, intenzivna konfrontacija postaje telesna transformacija, koja trai rastelovljenje subjektiviteta, da se on izbaci iz tela koje se vie ne konceptualizuje kao kua bia,
kao stanite fiksiranog subjekta trajno zakaenog za njega. Ona zamagljuje
distinkcije izmeu onog to jeste i to nije deo tela. To zahteva rasklapanje
organizma, otvaranje tela konekcijama koje pretpostavljaju itav asambla,
krugove, konjunkcije, nivoe i pragove, prelaze i distribucije intenziteta...15
Okaeno telo postaje telo bez organa, zastarelo i disfunkcionalno, koje mora
da se ukljui u moduse promene (telo efektivno pluta, u apedalnom stanju, u
nultom stepenu gravitacije). Stelark postavlja telo kao sirovo, u najmolekularnijoj formi, kao mreu vena, krvnog pritiska i proirenih elija, ne kao
molarno i organizovano-u-organizam. To moda jeste materija(l)-u-postajanju, ali nije prirodno telo vraeno nultom stepenu kulture niti samo
nereferentno telo. Njegova trea kibernetska ruka (Third Arm) predstavlja slinu simulaciju dalje etape evolucije, razvoj mnogostrukih (multiplih)
udova interakcije i konekcije. Uz treu ruku, telo postaje neizbalansirano i
asimetrino. Ove umetnike prakse mogu se lako opisati kao procesi koji
deteritorijalizuju telo; viak ruku postaju krila, koja iscrtavaju linije leta.

Ako se telo ne postavi kao statina (u smislu nepovratno oznaena i
dizajnirana) kategorija kao klaustrofobina zatvorena struktura potenciPodatak iz februara 2006, sa sajta www.culture.com.au/metabody.html. Symborg bi
predstavljao fuziju kiborga i avatara/golema, i prevazilaenje kiborga kao militarizovane
ideoloke konstrukcije koja je izneverila fantazmatska investiranja, i oekivanja, poglavito
feministika.
15
Deleuze, Gilles, and Guattari, Felix, A Thousand Plateaus, Capitalism and Schizophrenia,
Continuum, London, 2002, 160.
14

86

jalitet oznaiteljske prakse se razmahuje. To bi mogla biti implikacija itanja

Deleza i Gatarija, od kojih preuzimam ovde markirane pojmove. Potpuno
kodiranom i indeksiranom telu-kao-organizmu oni pretpostavljaju telo bez
organa, osloboeno kodova falogocentrinih funkcija identiteta. Ovo je pojam koji preuzimaju od Artoa.16 Sugerie se odmak od opredeljivanja organa
odreenim funkcijama, poglavito onim u koje ih razdeljuju slubena medicina, nauka, pa i psihoanaliza... nimalo neutralni i falogocentrizmom potpuno aficirani metanarativi. To je deo procesa postajanja bez finalnog postanja (tako da se ni telo bez organa ne dostie kao konana destinacija). Mi se
nalazimo u segmentima multiplih postajanja: postajanje enom, insektom,
ivotinjom... mainom... drugostima humanistiki centriranog subjekta,
izazivajui njegove strukturalne osnove nomadskim strategijama. Delezijansko postajanje je fokusiranje na razlike, miljene kao mnotven i stalan
proces transformacije. I teleoloki poredak i fiksirani identitet naputeni su
zarad fluksa mnotvenog, multiplog postajanja. ... Postajanje izvodi partikule izmeu kojih neko utvruje odnose kretanja i mirovanja, brzine i
sporosti, koje su najblie onome to neko postaje, i kroz ta postaje.17 Princip bliskosti ne uvodi analogiju: Stelarkovo telo ne izvodi kao maina, da bi
poduprlo nesvodivost ljudskog/humanistikog/okcidentalistikog poretka,
nego postaje mainom, ali ne na molarnom, organizacijskom, totalizujuem
nivou. U postajanju se puta razliitim linijama leta, prolazi kroz razliita
vrata i pragove, formira tela bez organa koja se komponuju od istih intenziteta, a ne od identiteta kao mikrofaistikih struktura. Trajektorije ovih
linija leta nisu predvidive u smislu linearno konsolidovanih faza, nego je
svaki plato u postajanju obeleen posebnim transformacijama koje su presek flukseva koji poprimaju razliite brzine i trenutne forme zavisno od
neije geopolitike, rodne, rasne... situacije.

Ovakvo fluidno shvatanje subjektiviteta je moda odgovor na kraj
humanizma i smrt humanistikog subjekta kao sinhronog nosioca akcije
i podnosioca efekata strukture (ambivalencija pojma subject u engleskom
odgovara tom odnosu), i predlog posthum(a)nog subjektiviteta postindustrijskog visokotehnolokog drutva, koji je razliit ne samo od postuliranja
stabilnog definisanog subjekta, ve i subjektivnosti kao procesa konstrukcije u smislu izgradnje (koja moe lako iskliznuti u nedovrene radove na
statinoj podlozi i potragu za temeljima). Tako, subjekt se preobraava
Upotreba tog pojma u ovom radu je i blia Artoovom shvatanju tela bez organa, koje se
neposredno odnosi na umetnost.
17
Ibid., 339.
16

87

iz centra u fluks, pa se i egzistencija moe redefinisati kao proces deteritorijalizacije. Filozofija subjekta kao izvora protoka ili ponora postaje filozofija protoka u mrei relativnih i trenutnih dogaaja.18 Telo se u delezijansko/gatarijevskom itanju/pisanju vie ne pojavljuje kao kua bia, iako je
njihovo shvatanje subjektiviteta telesno i afektivno. Telo nije vrsto uzglobljen i pozicioniran entitet, poputanje bioloke supstancije; ono je igra sila,
povrina intenziteta; ist simulakrum bez originala. Otelovljeni subjekt je
oblik u procesu sila koje se presecaju (afekti), prostorno-vremenskih varijabli koje su odreene svojom pokretljivou, promenljivou, i prelazno/
prolaznim karakterom. Tako su i tela ... za nas najee tela izmeu.
Ona su uhvaena u dogaanju doivljaja, komunikacija i fiziko/ulno/telesnih suoavanja flukseva preseenih potencijalnostima koje postoje i vode
razliitim neuporedivim registrima prepoznavanja i identifikovanja tela.
Svako pojedinano telo je u mnogostrukosti preseka razliitih flukseva: tokova pojavljivanja i odvijanja.19

ta bi to dalje impliciralo za izvoenje tela, za Stelarkovo tehno telo?
Ono postaje maina izvoenja. Maina proizvodi efekte u rezovima (presecima) vremena i prostora kroz flukseve koje uspostavlja i koje prekida.
Telo koje je maina (pro)izvoenja je telo u performansu. Stelarkovi radovi
su na vanom preseku preobraaja baleta u ples i plesa u performans art;
prelazak od baletske figuralike i plesne dekonstrukcije figure na performersku biopolitiku i kibernetsku mainu performans arta.20 Oni pokazuju ta
performans art batini izvoakim umetnostima, pomenimo samo prelazak
sa glatke figure bez organa, ija je fiziologija stavljena u zagrade i koja se
pravi da je laka nego to jeste, na hrapavo telo sa organima, koje otkriva
svoju anatomiju i fiziologiju, do njihovog evakuisanja iz tela u elektronsku
sredinu i dalje... Stelarkovo telo nije glatka figura ije je izvoenje glatka
pruga, ve telesna maina koja radi sa hrapavou materijalnog medija
i njegovom ekonomijom (uvek opiruem znaenju koje mu je intencionalno zadato da predoi). Maina radi i proizvodi i to je proizvodnja bez
jakog subjekta izvora, bez ikakvog izvora; tako umetnost ne nastaje ni kao
uvakovi, Miko, Postajati mainom: od teorije preko filozofije digitalne umetnosti,
teatra i performansa... i natrag, TkH, asopis za teoriju izvoakih umetnosti, br. 7, Beograd,
2004, 8.
19
uvakovi, Miko, Tehnologije izvoenja u performans artu, TkH, asopis za teoriju
izvoakih umetnosti, br. 5, Beograd, 2003, 40.
20
uvakovi, Miko, Diskursi i ples, TkH, asopis za teoriju izvoakih umetnosti, br. 4,
Beograd, 2002, 47.
18

88

izraz ni kao odraz i pokazuje se nesvodiva na bilo koji primordijalistiki

koncept. Izmeu neke unutranje nunosti i spoljanjeg, materijalnog poretka dela nema uzrone veze izraavajueg ostavljanja traga, nema
umetnikog dela koje izvire iz nutrine neije psihe. Evidentno govorim o
ekspresiji (izraavanju) vie nego o mimezis-u (odraavanju, prikazivanju),
jer je ova strategija izvoenja ee vezivana uz Stelarka. Meutim, Stelarkovo ponaanje u performansu to nije (njega i ne interesuje emocija, nego
e-mocija). Njegovo telo je maina mikrosocijalne bihejvioralnosti, koja kroz
intertekstualno orijentisanje ukazuje obeanim potencijalnostima njihovo indeksiranje je neogranieno dok se za mene kao gledaoca one uspostavljaju kroz diskurzivnu mainu za poreenje situirajuih tekstova kulture i drutva. Stelarkov bol iz Suspension Events za mene postaje bol tek u
poreenju sa drugim konceptima bola. Tako i njegove tehnoloke metamorfoze otvaranje tela multiplim udaljenim pokretaima u Fractal Flesh ili
Ping Body (razlika od poimanja tela kao kue bia, slinost sa konceptima
involuntaristikog tela, novih subjektiviteta postindustrijskog drutva...),
presvlaenje koe u Surface of Self: Shedding of the Skin (preobraaj kao
povrina, koa je nekada bila kraj spoljanjeg sveta i istovremeno granica
za sebe... Ona vie nita ne zatvara, unititi kou znai izbrisati unutranje
i spoljanje. Telo treba doiveti kao uplje, bez ikakvih distinkcija javnog,
privatnog i psiholokog prostora)...21 Kakav god koncept bio, uvek postoji
materijalni otpor oznaavanju, neproblematinom upisivanju, koji ga ostavlja otvorenim, i ako je telo u pismu konstruisana figura, onda je to vorasto,
hrapavo pismo... Proizvodnja maine ne staje...

(Pro)izvoenje tela i teksta jo jednom

Da izvedemo privremeni zakljuni rez u ovom tekstu, izvoenje tehno tela, kao proces kulturno/drutvene proizvodnje, pokazuje da telo nije stabilni bioloki objekat, kolonizovan vetakim i tehnolokim, ve neto to se
stvara, kroz stalne procese postajanja, koje, u sluaju simbioze sa tehnologijom, moemo zvati i hibridizacijom.22 Kako smo postavili izvoenje tela?
Telo je istovremeno izvoa i konstituie se u/zahvaljujui tom izvoenju.
Tako je i sa umetnou u poststrukturalistikoj teoriji i praksi znaenja
Stelarc, Parasite Visions: Alternate, Intimate and Involuntary Experiences, u: Marina
Grzinic (ed.), Stelarc: Political Prosthesis and Knowledge of the Body, Maska MKC, Ljubljana,
Maribor, 2002, 15.
22
Ako je nekom tako lake.
21

89

koncepta/dela nisu imanentna; ona se izvode. Izvoenje je materijalna

praksa koja se odigrava u posebnom fizikom i drutvenom prostoru i vremenu, proizvodei znaenja u koja upisuje elemente aktuelne, ovde-i-sad
stvarnosti, a ne ospoljavajui neka unapred zadata. Uinci izvoenja su
deo te stvarnosti, koja je dinamika oznaiteljska mrea koja se neprestano
preiitava, dopisuje, brie... Ti okruujui23 tekstovi umetnosti i drutva
nisu, dakle, neki stabilan spoljanji sistem, ve se u svakom izvoenju
redistribuiu.24 Tu je, po mom miljenju, i potencijal za drutvene promene,
pa i one koje implicira hibridizacija telesnog i vetakog, umersto opozicije, i umetnost koja je tematizuje: ne u inu nekog spoljnog (umetnikog i
bilo kog) delovanja na drutvo, nego u izvoenju (pro)izvoenju, setimo
se Deleza i Gatarija kao njegovom dinamikom konstitutivnom elementu.
LITERATURA

1. Cveji, Bojana, i Vujanovi, Ana, Otvoreno delo, ima li pravo na

teoriju danas?, TkH, asopis za teoriju izvoakih umetnosti,
br. 9, Beograd, 2005.
2. Deleuze, Gilles, and Guattari, Felix, A Thousand Plateaus,
Capitalism and Schizophrenia, Continuum, London, 2002.
3. Kunst, Bojana, Simptomi tehno tela, TkH, asopis za teoriju
izvoakih umetnosti, br. 3, Beograd, 2002.
4. Pribac, Igor, i Prista, Goran Sergej, Telo postaje slika i znak,
Frakcija, br. 4, Zagreb, 1997.
5. Stelarc, Parasite Visions: Alternate, Intimate and Involuntary
Experiences, u: Marina Grzinic (ed.), Stelarc: Political Prosthesis
and Knowledge of the Body, Maska MKC, Ljubljana,
Maribor, 2002.

Ovaj termin koriste neki teoretiari poststrukturalizma, kao npr. Ana Vujanovi: Vujanovi,
Ana, Izvoenje (konceptualnog) plesa, akter kao/i autor kao aformer kao performer (kao
Jerome Bell...), TkH, asopis za teoriju izvoakih umetnosti, br. 3, Beograd, 2002. Mislim da
bi moda termin umreavajui bio prikladniji, jer direktnije konotira diskurzivnu uronjenost
izvoenja.
24
Kao paradigma belog baleta u tromajerovom i kontakt plesa i performans arta u
Stelarkovom izvoenju.
23

90

6. uvakovi, Miko, Diskursi i ples, TkH, asopis za teoriju

izvoakih umetnosti, br. 4, Beograd, 2002.
7. uvakovi, Miko, Tehnologije izvoenja u performans artu,
TkH, asopis za teoriju izvoakih umetnosti, br. 5,
Beograd, 2003.
8. uvakovi, Miko, Postajati mainom: od teorije preko filozofije
digitalne umetnosti, teatra i performansa... i natrag, TkH,
asopis za teoriju izvoakih umetnosti, br. 7, Beograd, 2004.
9. Vanhoutte, Kurt, Protetiki bogovi, TkH, asopis za teoriju
izvoakih umetnosti, br. 7, Beograd, 2004.
10. Vujanovi, Ana, Tigrovski skok u istoriju (internet) teatra,
TkH, asopis za teoriju izvoakih umetnosti, br. 7,
Beograd, 2004.

Internet sajtovi:
- www.intima.org/bi/bi1/netballet.html
- www.culture.com.au/metabody.html

91

Marijana Mitrovi
Performing the Techno Body
Summary

This paper considers issue of body-technology relations in contemporary performing arts, from poststructuralist perspective. There is a shift
of focus to an examining of the body, technology and the arts as performing
proceses, not as closed, strictly defined structures, so that dualistic, reductionist concepts could be escaped. First, it is given internet theatre example
of the open work and body in it. Then, some paradigms of thinking bodytechnology relations are discussed and criticized. At the end, it is given potentially non-dualistic approach, inspired by Delleuze and Guatarry, demonstrated in Stelarcs performances.

Key words: Body, Technology, Techno Body, Poststructuralism, Performing Arts.

92

Tijana Maksimovi
Tutor: dr Divna Vuksanovi
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu
PASTA KAO (BITAN) INILAC
ITALIJANSKOG KULTURNOG IDENTITETA

Ona je muza strunjaka za reklamu, mladalaki mit, saveznik linije,
gost za trpezom kako siromanih, tako i bogatih, obinih ljudi ali i slavnih.
Sve to, i jo mnogo vie je pasta, sastavni deo tradicije i kulture Italije, njen
nacionalni simbol i znak raspoznavanja u svetu.

Lepota dolazi kroz jelo, samo neka se apetit zadovolji lingvinama,
pagetima i tako dalje... To nam saoptavaju strunjaci za reklamu svih velikih agencija, saglasni u izboru paste za univerzalni simbol pozitivnosti.

Da li je pastu u Italiju doneo Marko Polo ili ...?

Prvu testeninu su pravili u Kini, pre 4.000 godina, ali zasluge za nastanak makarona ne mogu se pripisati Kinezima. Po rairenoj legendi, Marko
Polo je, po povratku sa svog dugogodinjeg boravka u Aziji, u domovinu
doneo pagete. Meutim, ova pria zaista nije nita vie do legenda, budui
da se on u Italiju vratio tek 1295, a testenina se, pod razliitim nazivima, pominje u dokumentima koji su nastali pre ovog datuma. Pored toga, testenina
pronaena tokom arheolokih iskopavanja u Kini napravljena je od prosa,
dok Italijani pagete prave od peninog brana.

Tano poreklo paste se ne moe utvrditi, iako je sigurno da je
penica obraivana i u obliku testenine koriena u ishrani u razliitim delovima sveta jo od davnina. ak i ako se zadrimo samo na prostoru Italije,
naii emo na veliki broj razliitih pria, legendi i tumaenja u vezi sa njenim nastankom pominju se Etrurci, u ijim grobnicama su pronaeni opisi
alatki za pravljenje testenine, zatim Rimljani, koji su jeli laganum, pastu od
koje vode poreklo dananje lazanje, navodno preuzetu iz Grke, gde je bila
poznata pod nazivom laganon. Pominju se i Arapi, koji su verovatno prvi
usavrili tehniku suenja testenine i proirili je po Sredozemlju, a s najveim
uspehom na Siciliju, u Kampanju i Liguriju, gde je klima, zbog blizine mora,
bila najpogodnija za ovaj proces.

U nekoj vrsti turistikog vodia iz 1154, arapski geograf Al-Idrin
pominje trakastu testeninu po imenu triyah, koja se proizvodila u Palermu

93

i zatim izvozila po celom Apeninskom poluostrvu.1 To je, ujedno, i najstariji zapis u kom se pominje pasta nastao na teritoriji dananje Italije, dok
se makaroni u pisanom obliku prvi put pominju 1279, u spisku imovine
preminulog mornara, koja obuhvata, izmeu ostalog i una bariscela plena
de macaronis, odnosno bavicu punu makarona, a ovaj naziv e uskoro
postati univerzalna oznaka za sve oblike paste.

Makaroni osvajaju Italiju, ali i svet...!

Vremenom, proizvodnja paste se iri i unapreuje, pastai, proizvoai
paste, poinju da formiraju i sopstvena udruenja, a 1641. godine je, zbog
njihove brojnosti, ak izdata i papska bula kojom se odreuje da udaljenost
izmeu dva duana u kojima se prodaje pasta mora biti najmanje 24 metra.
U tom periodu, smesa za makarone se jo uvek mesi i gnjei nogama, to e
potrajati do 1833. godine, kada e Ferdinand II, kralj dveju Sicilija, posetiti
jednu radionicu za pravljenje paste i biti zgroen ovim obiajem. Zbog toga
e, u to vreme poznati inenjer, ezare Spadaini dobiti zadatak da osmisli
higijenski prikladniji postupak. Kao posledica toga, pojavila se, godinu dana
kasnije, prva bronzana maina za proizvodnju testenine. Naalost, kralj je
uskoro prekinuo finansiranje ovog projekta, ali je mehanizacija procesa
pravljenja paste polako nastavljena, a prva maina koja je obavljala sve faze
ovog procesa patentirana je 1933.

Tokom XVI i XVII veka, napolitanski ulini prodavci, makeronari,
kuvali su pastu u ogromnim loncima i sluili je posutu rendanim sirom i
zainjenu biberom, a prolaznici su je jeli rukama, odmah tu, za tezgom.
Tako je izgledala tadanja verzija fast food-a, i teko da je moemo povezati
sa onim to danas naruujemo u restoranima italijanske hrane. Sastojak koji
je moda najvie nedostajao u ovom receptu je, svakako, paradajz. I mada
danas bez njega skoro da ne moemo da zamislimo pagete, sos od paradajza
poinje da se koristi uz pastu poetkom XIX veka, a kao obiaj se ustaljuje
tek krajem istog veka. Naime, nakon to su ga panski konkvistadori doneli
iz Amerike u Evropu u XVI veku, koristio se prvo kao ukrasna biljka, a ak
je dugo postojalo i verovanje da je otrovan.

U XIX veku proizvoai paste dolaze i na ideju da bi mogli da
poboljaju prodaju stvaranjem novih, raznovrsnih oblika paste, iji se broj
do danas poveao na 150200 razliitih formi.
U junoj Italiji se i danas moe nai testenina sa ovim nazivom, kao to je, na primer, tria
bastarda ili vermiceddi di tria na Siciliji.
1

94


Vremenom poinje da se govori o pravoj industriji paste, koja
poinje i da se izvozi van granica Italije, a 1913. se ostvaruje rekord od
70.000 izvezenih tona, pre svega, u SAD. Kasnije, zemlje koje su uvozile pastu poinju i same da je proizvode, tako da su italijanske maine za pravljenje
testenine uskoro osvojile svet.

Kakva je uloga paste u izgraivanju

italijanskog nacionalnog identiteta?

Od raspada Rimskog carstva, Apeninskim poluostrvom je prolo
ili se na njemu, due ili krae, zadralo mnotvo vladara i vojski i na njemu osnovalo razliite kraljevine i dravice. Takva rascepkanost, koja nije
bila samo politika i administrativna, ve i kulturna i jezika, uslovila je
na teritoriji Italije pojavu poznatu kao campanilismo,2 to oznaava veliku
privrenost rodnom mestu, njegovim obiajima i tradiciji. To se ogledalo
i u hrani i navikama u ishrani, pa i u odnosu prema pasti, tako da su se
pojavili brojni regionalni varijeteti, ali i razliiti nazivi za sutinski isti oblik testenine. Razlike koje su se vremenom pojaavale izmeu ekonomski
razvijenijeg i naprednijeg severa i juga, na kom je sve do ujedinjenja Italije
1861. godine vladalo feudalno ureenje, ogledale su se i u nainu ishrane, pa
su se, u skladu sa tim, ustalili i odgovarajui pogrdni nadimci polentoni,
za severnjake, koji su u ishrani koristili prvenstveno pirina i palentu (it. polenta), odnosno terroni za junjake, koji su uglavnom bili seljaci i obraivali
zemlju (it. terra) i koristili penino brano.

Nakon politikog ujedinjenja, koje je zaista zavreno tek 1870. go3
dine, usledilo je i formiranje nacionalnog identiteta, koje je poelo u doba
romantizma i italijanskog risorimenta.4 Nacionalni identitet se u potpunosti formirao tek nakon Drugog svetskog rata kada je, zahvaljujui radiju i
televiziji, postignuto i jeziko jedinstvo i u itavoj naciji prihvaen standardni italijanski jezik, koji potiskuje brojne dijalekte. Razvojem mehanizacije za
proizvodnju hrane, dolazi do irenja lokalnih specijaliteta van regionalnih
granica i oni postaju nacionalni specijaliteti, mada esto uz izmene i gubitak
na kvalitetu.

Od rei campanile, crkveni zvonik, koji u prenesenom smislu oznaava rodni kraj.
Nakon 1861, kada je Vitorio Emanuele II proglaen za kralja Italije, Venecija i Rim sa
Lacijom su ostali izvan granica tadanje drave, a prisajedinjeni su joj 1865, odnosno 1870.
4
Italijanski pokret za nezavisnost i nacionalno jedinstvo, nastao poetkom XIX veka.
2
3

95


Suena pasta (it. pasta secca), koja je ranije bila karakteristina za
junu Italiju, poinje da se iri i na severne delove i polako preuzima primat
nad sveom pastom (it. pasta fresca), koja je tamo bila zastupljenija jer nisu
postojali klimatski uslovi pogodni za suenje paste, kao to je sluaj na jugu
(suva i vetrovita klima). U poetku je pasta drugaije pripremana na severu
pagete su due kuvane, ali se vremenom ustalio junjaki nain pripreme
al dente (it. dente, zub).

Postepeno, pasta je postala nacionalno jelo, ono to povezuje sve
Italijane, ali i znak raspoznavanja Italije u svetu.5 O tome svedoe i sami
nazivi makaroni, pageti, ravioli, lazanje i sl. nose svoje italijansko ime u
svim jezicima, pa ak i re testenina i njeni ekvivalenti u drugim jezicima
nisu dovoljni i ne koriste se za opisivanje italijanske paste, ve se zadrava
originalni naziv.6

Kakvo je mesto i simbol paste u italijanskoj kulturi?

Prema ispitivanju Udruenja industrijskih proizvoaa paste Italije,
i sami Italijani smatraju da je pasta jedan od glavnih simbola njihove zemlje.7 Skoro 46% ispitanika smatra da su glavni simboli Italije u svetu umetnost i kultura, a 23% smatra da je to pasta, a za njom slede moda, Ferrari i
fudbal.

Pasta je prela dug put od hrane siromanih, kada se jela jer je
penica bila najdostupnija, do bogatih trpeza, gde se pojavila onog trenutka
kada su poeli da joj se dodaju razliitivi nadevi. Verovatno je upravo zato i
smatraju jednim od simbola Italije i pria o njoj se moe pratiti kroz istoriju
Italije, posebno posle Drugog svetskog rata.8 U tom periodu, nakon gladi i
nestaice, kada je ekonomija poinjala polako da se oporavlja, i obini ljudi,
radnici, bili su u mogunosti da priute sebi neto raznovrsniju ishranu, a

Pre izvesnog vremena, desio se i skandal u koji je bio ukljuen uveni proizvoa paste
Barila i jedna marketinka kompanija, a koji je bio izazvan antiitalijanskim spotovima
emitovanim na turskoj televiziji u kojima je prikazan tanjir pageta na koji padaju kapi krvi,
uz slogan Neka ti pasta bude ista.
6
Kao simboli Italije upotrebljeni su toranj u Pizi, pica i, naravno, pasta.
7
Francuzi su italijanske emigrante krajem XIX veka nazivali, izmeu ostalog, i macaron.
Poznat nam je i primer pageti-vesterna, popularnog naziva za vestern filmove producirane
sredinom ezdesetih u italijanskim studijima.
8
Podaci su preuzeti iz ankete koju je naruilo Udruenje industrijskih proizvoaa paste
(UNIPI), a detalji se mogu pronai na sajtu www.unipi.it.
5

96

pasta je polako osvajala itavo poluostrvo i postajala osnovni sastojak prehrane. Ono to je zajedniko svim delovima Italije jeste centralno mesto koje
zauzimaju obroci, kada se, u tano odreeno vreme, okuplja itava porodica.

U skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji, menjala se i raznovrsnost namirnica, upotreba mesa, razlikovali su se nadevi i naini pripreme,
ali je pasta uvek bila prisutna. Dok je u poetku smatrana za hranu koja je
neophodna, ali nedovoljna i koja slui da zadovolji osnovnu potrebu da se
napuni stomak, od sedamdesetih godina, sa amerikim otkriem mediteranske dijete, menja se i poimanje paste. Uvia se njena nutriciona vrednost,
opovrgava uverenje da pasta goji, tavie, proglaava se za osnovni sastojak
ishrane, uz voe i povre.

Od devedesetih godina XX veka, kada poslovni rasporedi postaju sve zgusnutiji i slobodnog vremena je sve manje, menjaju se i obiaji,
nema vie redovnog porodinog okupljanja za stolom, pauze za ruak se
ne provode kod kue, ve u menzi, restoranu, baru. Sve je vea potranja
za gotovim, brzim jelima, ali se pasta i tome prilagoava, pa se u, za Italiju
tipinom, baru, pored uobiajenih sendvia, mogu pronai i jela od testenine. Meutim, te promene vae uglavnom samo za velike gradove, dok se
u manjim mestima, van velikih centara, ivot i dalje odvija na slian nain
porodica se okuplja za rukom, gde pasta zauzima poasno mesto.

ak i kada putuju u inostranstvo, Italijanima najvie nedostaje
omiljeno jelo sa pastom (38%), pa tek onda sopstveni krevet (25%). A i kada
se vrate sa puta, prvo to poele je omiljena pasta (34%), dok na kupku u
kadi punoj pene (26%), telefonski razgovor sa najboljim prijateljem (18%) i
omiljeni TV program (7%) pomiljaju tek kasnije. Takoe, ubedljiva veina
Italijana vie voli da pastu jede kod kue (93,2%), za razliku od samo 7,8%
ispitanika koji radije obeduju u restoranu.

Svi ovi podaci jasno ukazuju na ono to istiu i sociolozi pasta
Italijane asocira na porodicu, toplinu doma i jedan je od prvih utisaka koje
oni ponesu. U savremenom dobu, za one koji ne provode mnogo vremena
kod kue, pasta je jedna od kljunih veza sa porodicom, sa tradicijom i,
kao takva, uvek ostaje ista, u klasinoj formi, mada se prilagoava i novom
vremenu. To se moe videti i u veini reklama za proizvoae paste u
sreditu je tanjir pageta ili neke druge testenine, oko kojeg se okuplja itava
porodica praktino i pasta postaje i ini deo najueg porodinog jezgra i
od njega je neodvojiva. Pasta deluje umirijue i otklanja stres, ba kao i u
popularnoj deijoj pesmi:

97

Sono le tagliatelle di nonna Pina

Un pieno di energia, effetto vitamina
Mangiate calde col rag
Ti fanno il pieno per sei giorni ed anche pi
Perch le tagliatelle di nonna Pina
Son molto pi efficaci di ogni medicina
Sensazionali a pranzo, a cena e credi a me
Son buone anche al mattino al posto del caff!
...
E allora forza, dai! Ma che problema c
Ci pensa nonna Pina a toglierti lo stress!

(Baka Pinine taljatele

su pune energije, deluju poput vitamina,
ako ih jede sa raguom
bie pun est i vie dana,
jer baka Pinine taljatele
su mnogo efikasnije od bilo kog leka,
senzacionalne su za ruak, za veeru i veruj mi
dobre su i ujutru umesto kafe!
...
Hajde, ne daj se! Ma nema problema,
pobrinue se baka Pina da ti ukloni stres!)

Da su Italijani i pasta neraskidivo povezani, pokazuje nam i pria o
Filipu Tomazu Marinetiju, tvorcu futuristikog pokreta, koji je smatrao da
italijansku ishranu treba temeljno reformisati, potpuno ukidajui pastu kao
apsurdnu italijansku gastronomsku religiju, koja telo i duh ini mlitavim
i slabim. Iz protesta je pucao u tanjir pageta, ali se ispostavilo da je to bio
pucanj u prazno zatekli su ga u restoranu kako jede upravo tu tetnu i
apsurdnu pastu.

Globalizacija i pasta

Italijanska pasta se izvozi u mnoge zemlje, ali i proizvodi u
razliitim delovima sveta, i zasigurno je, uz, takoe italijansku, picu, jedan od najrasprostranjenijih i najpopularnijih nacionalnih specijaliteta.
Meutim, njen uspeh se ipak ne moe porediti sa uspehom hamburgera
i druge brze hrane iz Mekdonaldsa. Sa druge strane, ukoliko zanemarimo
neke sporadine sluajeve, kao to je ve pomenuti bojkot italijanskih proizvoda u Turskoj, pasta, kao ni pica, ne izaziva tako otre reakcije i protivljenje
sa kojima se Mekdonalds susree irom sveta.

Hamburger, ili, u jo veoj meri, izburger, ispunjavaju sve uslove
da budu ono to jesu univerzalno jelo dananjice. Sadre osnovne sastojke
koje ovek trai u hrani masnoe, so i eer. Sama njegova struktura liena
je kulturnih osobenosti i kao takav moe se proizvoditi bilo gde u svetu i
podjednako je prijemiv muterijama u Japanu, kao i u Srbiji. Ono to je njegova glavna i najvanija odlika jeste brzina brzo se priprema, brzo se konzumira i brzo zadovoljava glad.9 Uzevi sve to u obzir, ne udi to je postao
Za vie detalja, videti u Njegovo velianstvo, kralj hamburger, Elizabet Rozen, u asopisu
Kultura, br. 109/112, Beograd, 2005.
9

98

simbol globalizacije. Globalizacija, opet, veinu ljudi asocira prvo na SAD

i, kada se ovom receptu doda neizostavni sastojak u vidu dnevnopolitikih
tema, nee nas iznenaditi podatak da je Mekdonalds najkritikovanija korporacija na svetu.

U Italiji, hrana oznaena utim slovom M nije naroito popularna i
nema izgleda da ugrozi picu i pastu, mada dananji sve bri ritam ivota neminovno dovodi do poveane konzumacije brze hrane. Ipak, Mekdonalds
poseuju uglavnom mladi, a verovatno biste se i vi prilikom posete Italiji
odluili za izburger samo ako ste u velikoj urbi, a najblii restoran vam
je upravo Mekdonaldsov na eleznikoj stanici. A i tada vas nee iznenaditi
ako u njemu naiete prvenstveno na druge strane turiste. Kako pokazuju
istraivanja, italijanski ispitanici veinom nisu protiv Mekdonaldsa, bar ne
u ideolokom smislu, i pokazuju preteno nezainteresovanost za isti. Verovatno u zemlji u kojoj veliki deo tradicije i kulture ini pasta, koja je, kao
to smo videli, i sama bila neka vrsta brze hrane (setite se makaronara sa
ulica Napulja), rezultati i ne mogu biti drugaiji i ko bi mogao da se, ukoliko mu je data potpuna sloboda izbora, radije odlui za izburger i prene
krompirie nego za porciju pageta ili picu na napolitanski nain?

U Italiji, ona je deo tradicije, ali ime se moe objasniti uspeh
paste u drugim, ak i kulturno vrlo dalekim zemljama? Pre svega, pasta
se lako i jednostavno priprema, ne morate biti posebno vini kuvanju da
biste napravili pagete sa sosom od paradajza, a kombinacije i varijacije su
praktino beskonane, od onih naprostijih do vrlo otmenih. Tako je danas
u Italiji vrlo popularna tzv. fusion kuhinja, u kojoj se, kako i sam naziv kae,
stapaju elementi i sastojci razliitih nacionalnih kuhinja, pa moemo probati pagete zainjene karijem i sline specijalitete.

Naravno, ono to se u svetu pravi i jede kao italijanska pasta
esto se u velikoj meri razlikuje od onoga to se zapravo moe nai u Italiji, poev od pageta i druge testenine koja je napravljena od mekog, a ne
durum brana, zatim razliito vreme njenog kuvanja, odnosno tvrdoe, pa
do najrazliitijih nadeva i sosova, pa ak i keapa na pici, to bi izazvalo
zgraavanje prosenog Italijana.

U bilo kom od ovih oblika, u naoj svesti pasta ostaje italijansko
nacionalno jelo, tako da moda u njenoj popularnosti nekog udela ima upravo to to dolazi iz Italije, zemlje koja se stereotipno zamilja i opisuje kao
zemlja hrane, vina, umetnosti i veselih ljudi. Da li bi pasta bila podjednako
voljena irom sveta da Italija ima ekonomsku, vojnu i politiku mo SAD ili
bi doivela, bar delimino, sudbinu hamburgera? Sreom, na takva pitanja
ne moramo da odgovaramo.

99


Ono to danas moemo sa sigurnou da tvrdimo jeste da e nas
pagete u najveem broju sluajeva asocirati na Italiju, kao i da nam nee
biti od velikog znaaja njihovo (ne)dokazano poreklo kada ih budemo jeli.
Stoga moemo da, ukoliko elimo, kao istinitu prihvatimo i napolitansku
narodnu legendu koju je zabeleila u jednoj noveli spisateljica Matilde
Serao i koja govori da je makarone, nakon dugotrajnih eksperimenata, stvorio arobnjak iko, kako bi ljudima podario bar jedno trajno zadovoljstvo,
podstaknut sveu o prolaznosti ovozemaljske sree.
BIBLIOGRAFIJA

1. Kultura, asopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu

politiku, 109/112, Beograd, februar 2005.
2. www.unipi-pasta.it sajt Udruenja industrijskih proizvoaa
paste Italije (Unione Industriali Pastai Italiani)
3. www.italianmade.com
4. www.proffesionalpasta.it
5. www.italianpasta.net
6. www.museodellapasta.it

Tijana Maksimovi
PASTA AS AN (IMPORTANT) FACTOR
OF THE ITALIAN CULUTURAL IDENTITY
Summary

Pasta has had an important role not only in the Italian tradition, but
also in the forming of the Italian national identity after the constitution of
the Republic of Italy. It is one of the major elements of the Italian culture,
and also one of the most recognized symbols of Italy throughout the world.
It has resisted the challenge put by the McDonalds cheeseburgers, and succeeded in finding the way to always change, and yet always stay the same in
essence.

Key words: pasta, Italian cuisine, Italian culture, globalization.

100

Bojana Nenadovi
Tutor: prof. dr Zoran Paunovi
Filozofski fakultet u Novom Sadu
ETIKA NASILJA U DRAMAMA SARE KEJN
...Hajde da ugasimo vie funkcije mog mozga i moda u
onda biti malo sposobnija za ivot1

Sara Kejn (19711999), pisac samo pet drama i jednog scenarija za
kratki film, jedna je od najtalentovanijih i najkontroverznijih meu piscima
koji su se proslavili sredinom devedesetih godina dvadesetog veka u Britaniji. Posle studija drame, i prvobitne namere da postane glumica, upisuje se na
postdiplomske studije i odluuje da se posveti pisanju, nalazei, kako sama
kae, glavnu inspiraciju u biblijskim scenama ubijanja, silovanja, pomora
i gladi, i u ratu koji se tada vodio na Balkanu. Nastaje njena prva drama
Razneseni [Blasted, 1995], inspirisana scenama rata u Bosni. Sirovog stila i
jezive sadrine, ova predstava naii e na veoma otre osude i kritike kakve
u Britaniji nisu viene jo od ezdesetih godina i predstave Spaseni [Saved]
Edvarda Bonda. Iako su neki kritiari predstavu smatrali gadnom gozbom
prljavtine2, podrale su je starije kolege koje su u predstavi prepoznale
neto stvarno i istinito i runo i bolno.3

Iako je predstava, koju je videlo jedva hiljadu ljudi, vrlo brzo sklonjena sa repertoara, doprinela je da Sara Kejn postane jedan od vodeih
pisaca novog pozorinog pokreta in-yer-face. Ovaj pokret se odlikuje
nastojanjem da razbije sve tabue, neposredno prikazujui nasilje, golotinju,
poniavanja, a pritom zaobilazei konvencionalne pozorine forme, i na taj
nain ne ostavljajui gledaoce ravnodunim. Ovo pozorite okira svojom
iskrenou i uznemiruje ozbiljnim preispitivanjem moralnih normi.

Lets shut down the higher functions of my brain and perhaps Ill be a bit more fucking
capable of living (Sarah Kane, Complete Plays, Methuen, London, 2001, 4.48 Psychosis, str.
221).
2
A disgusting feast of filth (The Daily Mail review, 18. 01. 1995, kritiku je potpisao pozorini
kritiar Tinker, ovek po kome je nazvala upravnika psihijatrijske ustanove u svojoj drami
Cleansed; izvor: www.litencyc.com/php/sworks.php?rec=true&UID=15073).
3
Something actual and true and ugly and painful (odlomak iz rukom pisanog pisma
koje je Harold Pinter ostavio na pragu Sare Kejn; izvor: www.britishtheatreguide.info/
articles/070399.htm)
1

101


Kada se medijska buka oko ove predstave stiala, nastaje njena
sledea drama, Fedrina ljubav [Phaedras Love, 1996], adaptacija Senekine
drame. Iako pisana po klasinom uzoru, drama je bolna meavina uasa i
apatije, karakteristino nasilna i puna eksplicitnih scena incestuoznog seksa
i silovanja, posle ije premijere su neki kritiari pisali: ovde nije potreban
pozorini kritiar, ve psihijatar.4

Poslednje godine njenog ivota, dve su drame Sare Kejn premijerno
izvedene. Prva je Oieni [Cleansed, 1998], drama ija se radnja dogaa u
instituciji koja treba da oisti drutvo od nepoeljnih i o borbi tih ljudi
da se spasu kroz meusobnu ljubav. Scene batinanja, ubrizgavanja heroina
u oko, incesta, homoseksualne ljubavi, naravno, nailaze na neodobravanje
kritike. Nekoliko meseci kasnije, izlazi jo jedna njena predstava udnja
[Crave, 1998], no zbog elje da se oslobodi tereta svog imena, Sara Kejn je
ovaj tekst potpisala pseudonimom Mari Kelvedon.

Iako su sve predstave uznemirivale pre svega svojim sadrajem,
njihova neuobiajena forma je takoe bila revolucionarna u pozoritu. U
predstavi Razneseni, posle naturalistike prve polovine, Kejn je raznela
pozorine konvencije inei drugu polovinu veoma simbolinom, i nalik na
nonu moru, uvodei gledaoca u svojevrsni komar. Ili, u predstavi udnja,
etiri lika nemaju imena i veina njihovih replika mogla bi da bude upuena
bilo kome od likova na sceni; njihovi dijalozi se prepliu, oni jedni drugima zavravaju misli, ali se njihove rei mogu posmatrati i kao nepovezani monolozi glasova u glavi jedne osobe. Za njenu poslednju dramu bi se
moglo rei da je izazvala najvee interesovanje i podigla najveu prainu,
iako je izala na scenu posle njene smrti. Sara Kejn je bolovala od manine
depresije i iako leena posle neuspelog pokuaja samoubistva, uspela je da
se ubije u bolnici, obesivi se o sopstvene pertle. Psihoza u 4:48 [4.48 Psychosis, 1999] nastala je samo nekoliko meseci pre ovog dogaaja, i govori o
suicidalnoj depresiji. Iako je mnogima teko da ne posmatraju ovo delo kao
originalnu oprotajnu poruku koju je za sobom ostavila, ono nezavisno od
toga ima nesumnjivu vrednost. U njemu dominira lirika proeta monim
scenama u kojima je bol zbog sopstvene nemoi protkan finim humorom.

Iako su neki kritiari pisali da je ona u zabludi ako misli da je piscu
dovoljno samo da izazove marce gaenja,5 Kejn svoj rad nije prepoznavala
Its not a theatre critic thats required here: its a psychiatrist (The Telegraph review; izvor:
www.britishtheatreguide.info/articles/070399.htm).
5
She mistakenly believed that the ability to provoke shudders of disgust is all a playwright
needs (The Telegraph review by Charles Spencer, izvor
www.britishtheatreguide.info/articles/070399.htm)
4

102

u tim negativnim kritikama, i svoje drame nije doivljavala na takav nain.

Ona je smatrala da pie o veri (Fedrina ljubav), nadi (Razneseni), a pre svega
o ljubavi (Oieni), i nije joj bilo jasno kako to da su njene drame delovale
depresivno na mnoge ljude, dok su kritiari u njima prepoznavali jedino
nasilje i senzacionalizam. Na kraju krajeva, da li oni nisu eleli, ili nisu umeli
da vide ljubav, prijateljstvo, podrku i oprotaj koji su se razvijali meu njenim likovima, priajui, u stvari, jednu drugaiju priu od one koja se na prvi
pogled mogla videti?

Nita ne moe da ublai moj bes. I nita ne moe da povrati

moju veru. Ovo nije svet u kome ja elim da ivim.6

Drama Razneseni poinje kao i svaka naizgled obina ljubavna
pria. Ian, sredoveni novinar i njegova mlada, blago retardirana devojka
Kejt ulaze u hotelsku sobu u Lidsu. No, odmah na poetku, Ianovo nekonvencionalno ponaanje nam stavlja do znanja da ovaj par nije kao i drugi.
On je grub, otresit i neprijatan prema Kejt, a verbalno poniavanje koje ona
preivljava budi u gledaocima nelagodnost, koja se samo poveava time to
nam pisac ne prua ni trenutak predaha. Ian e tokom noi silovati Kejt, i taj
in e izazvati veliki preokret u drami. Neko e neoekivano pokucati na vrata, a u hotelsku sobu e ui vojnik, unosei sa sobom uase i poremeenost
graanskog rata koji je zapoeo te noi. Kao da je in silovanja razneo, ne
samo unutranje svetove kako mlade rtve tako i silovatelja, ve i harmoniju
na kojoj je bio zasnovan itav spoljni svet koji je najednom poeo da se
uruava. Zlo je puteno s lanca. Vojnik e silovati Iana, a onda e mu iskopati oi i pojesti ih. Ian e se vrlo brzo od nasilnika koji u svojim rukama
ima mo pretvoriti u golo i bespomono ljudsko postojanje.

U isti mah, scena iznenadnog i neobjanjivog rata koji zapoinje
preko noi u jednom gradiu u naizgled civilizovanom drutvu, trebalo je
devedesetih godina da poalje jasnu poruku. Inspirisana scenama sa bosanskog ratita koje su se tih dana redovno viale na britanskoj televiziji, Sara
Kejn svesno izmeta radnju svoje drame u ratno okruenje, nepretenciozno
poruujui svojim gledaocima da se graanski rat moe dogoditi svuda, ak
i u ureenom drutvu poput engleskog.
Nothing can extinguish my anger.
And nothing can restore my faith.
This is not the world in which I wish to live (Sarah Kane, Complete Plays, Methuen, London,
2001, 4.48 Psychosis, str.210)
6

103


Napastvovanje kao pojedinani in nasilja e u drami Fedrina ljubav
takoe imati kobne posledice, ali e umesto do graanskog rata dovesti do
rata unutar jedne kraljevske porodice. Hipolitus, melanholini, razmaeni
princ, posle mehanikog zadovoljenja odbacie svoju maehu, kraljicu Fedru, koja je opsesivno zaljubljena u njega. Iako ona gaji nadu da e ga njena
ljubav i panja trgnuti iz ambisa depresije i cinizma u kome se nalazi, njegova odlunost u nastojanju da svoj unutranji emotivni svet sauva netaknut
dovee upravo do suprotnog: ona e upasti u ambis oaja koji e je konano
navesti na samoubistvo.

Nasilje, po Hani Arent,7 nastaje kao prirodna posledica besa koji se
javlja samo onda kada postoji razlog za sumnju da se uslovi ne menjaju iako
mogu biti promenjeni. Bes je prirodna ljudska emocija koja vraa terazije
pravde u ispravan poloaj. Najjasniji znak dehumanizacije nisu bes i nasilje,
ve njihovo izrazito odsustvo. in nasilja, u stvari, predstavlja razuman
protest protiv sveopteg ludila. U tom licemernom i snishodljivom svetu
Hipolitus e pokuati da se namerno dehumanizuje, sakrivajui se od lanih
emocija apatijom i liavanjem svih oseanja prema ljudima i dogaajima u
njegovom ivotu, i tako e na vrlo perfidan nain unitavati ne samo sopstveni, ve i ivote svih ljudi koji ga vole. Skrnavljenjem Fedrine iste ljubavi,
Hipolitus e ostati veran sebi, ali e dovesti do toga da se priroda ponovo
pobuni u vidu razjarene mase koja je na putu da ga rastrgne. Ironija je u
tome to e on tek u njoj prepoznati strast i iskrenost koja mu je celog ivota
nedostajala.

No, narod, tvrdi Hana Arent, ne podie gubilita zbog moralnog
kanjavanja despotizma, ve zbog biolokog kanjavanja slabosti. Glavna
slabost autodestruktivnih likova Sare Kejn potie iz njihove neuobiajene
samosvesti u poraavajuem svetu u kome ive.

Oaj me navodi na samoubistvo

enja za koju doktori nemaju leka
Niti ele da shvate
Nadam se da nikad nee shvatiti
Zato to mi se dopada8

Hana Arent, O nasilju, Alexandria Press: Nova srpska politika misao, Beograd, 2002,
str.8081.
8
Despair propels me to suicide; Anguish for which doctors can find no cure; Nor care to
understand I hope you never understand; Because I like you (Sarah Kane, Complete Plays,
Methuen, London, 2001, 4.48 Psychosis, str. 239).
7

104


U tom poraavajuem svetu, ak ni ljubav nije utoite. Tema
paraliue snage ljubavi i neiscrpne potrage za iskrenou i smislom u drami
Oieni predstavljeni su kao krajnje morbidni. Radnja se deava u instituciji
u kojoj poremeeni psihijatar Tinker meusobnu ljubav svojih tienika
stavlja na probu i na vrlo sadistiki nain ispituje njene granice i mo koju
ima nad ovim likovima. Glavni motiv drame je pitanje: ta ljubavnici mogu
jedno drugom zaista da obeaju i na ta da se iskreno zavetuju? Kako bi to
saznao, Tinker likove podvrgava najstranijim muenjima, odstranjujui im
udove i genitalije, nabijajui ih na kolac, batinajui ih, menjajui im nasilno
identitete, sve dok se u zavrnim scenama ti identiteti potpuno ne izmeaju,
a svaki od likova delom ne postane neko drugi. Nesposobni iskreno da vole,
a nesposobni da prestanu, likovi e svoje utoite pronai u begu od sebe
samih. Rodove rei Karlu: Volim te sada. Sa tobom sam sada. Uiniu sve
iz trena u tren da te ne izdam. Sada. To je to. Nita vie. Ne teraj me da te
laem,9 iako iz perspektive njegovog ljubavnika Karla deluju krajnje surovo,
previe trezveno i ne preterano optimistiki, zapravo e predstavljati osnovu
ljubavi u drami. Scena u kojoj e Tinker posle kratkog pitanja: Ti ili on,
Rod, ta e biti?, prerezati grkljan Rodu, iako gledaocima ne deluje tako,
zapravo je vrlo optimistina i dokazuje da iskrena ljubav postoji, ali da nije
odevena u lana obeanja i pompezne izjave. in nasilja i brutalnosti se
u savremenom svetu javlja kao izopaena manifestacija ljubavi, odnosno
onoga u ta je ona pretvorena.

Voli me, ili me ubij, Grejem10

Jedna od bitnih karakteristika drama Sare Kejn je da se ona poigrava konvencionalnim shvatanjima arhetipskih kategorija dobra i zla, ljubavi i
mrnje, nasilnika i rtve, i predstavlja ih na vrlo kompleksan nain. Tim kategorijama ona se poigrava i meusobno ih preplie, pokazujui da je granica
izmeu njih tanka. Nasilnik lako postaje rtva i obratno. Najvee nasilnike
u svojim dramama predstavljala je u nekom trenutku kao rtve, na taj nain
izbegavajui opasnost pojednostavljenja crno-bele karakterizacije. Tako ih
je inila vie ljudskim i stvarnim, a ujedno i bliskijim gledaocima. U Raznesenima, Ian e se od sadistikog silovatelja pretvoriti u preplaenog oveka i
I love you now. I am with you now. Ill do anything from moment to moment not to betray
you. Now. Thats it. Nothing more. Dont make me lie to you. (Sarah Kane, Complete Plays,
Methuen, London, 2001, Cleansed, str. 111).
10
Love me, or kill me, Graham (Sarah Kane, Complete Plays, Methuen, London, 2001,
Cleansed, str. 120).
9

105

rtvu psihopatskog vojnika. Ali ne samo njegovu. Na poetku drame, Ianov

lik je nadmen, samouveren i dominantan nad uplaenom i slabom Kejt. No,
u zavrnim scenama, ona e se ponovo vratiti u hotelsku sobu, samo to je
Kejt ovoga puta jaa. Iako nije zaboravila ta joj je Ian uradio, izgledalo je da
u njoj ima dovoljno humanosti i da u njemu prepoznaje ljudsko bie kome
je potrebna pomo. Uloge su promenjene kada on, slep, izmuen i ponien,
moli Kejt da mu pomogne da izvri samoubistvo, stavljajui na taj nain
odluku o sopstvenom ivotu u njene ruke. Ona e ga spreiti da se ubije tako
to e mu isprazniti revolver, ali ostaje pitanje da li ona to radi iz samilosti,
ili kako bi ga, s obzirom na njegovo stanje, u stvari, kaznila. Kroz jedan in
pratanja i milosra, ona vri ogromno nasilje nad njim ne dozvoljavajui
mu da dostojanstveno zavri svoj ivot. U sceni njihove rasprave o tome da
li postoji neto posle ovog ivota, Ian e izrei svoj stav o njenom trudu da
mu da razlog za ivot: Znam da hoe da me kazni, pokuavajui da me
natera da ivim.11 No, zavrna scena, u kojoj se on njoj zahvaljuje, u stvari
pokazuje da je sve ono nasilje bilo neophodno kako bi ona odrasla, a on
poeo da je ceni, i kako bi zajedno stigli do pomirenja.

U drami Oieni, Fedra e u svom oprotajnom pismu optuiti
Hipolitusa za silovanje. On, koji je sve vreme bio nadmoan u odnosu na
ene koje su ga volele (Fedra, Strofi), postae rtva Fedrine prevelike ljubavi. Optuujui ga za silovanje, ona e, zbog svoje prevelike elje da on ne
bude indiferentan prema njoj, svesno pokuati da u njemu izazove makar
mrnju ili bes. On e, saznavi ta je uinila, prokomentarisati: Stvarno me
je volela.12 U tom otuenom svetu, takav njen in nasilja i brutalnosti je
vernija potvrda iskrenih ljubavi od slatkoreivosti i ubeivanja. Osim to
je Fedrina rtva, Hipolitus je sve vreme nesvesno rtva sebe samog i svesno odabranog emotivnog otuenja. Njegov cinizam prema svemu to ga
okruuje liava ga svakog, pa ak i seksualnog zadovoljstva u ivotu, inei
taj ivot besmislenim i nedostojnim. Hipolitus je ne samo Fedrina, ve prevashodno svoja sopstvena rtva.

ak i najvei nasilnik u njenim dramama, Tinker, psihijatar u drami Oieni, humanizovan je u scenama sa striptizetom. Iako je to samo
nagoveteno, moe da se oseti da je i njegovo zlo motivisano linim emotivnim gubitkom koji ga navodi na nanoenje bola drugima.
I know you want to punish me, trying to make me live. (Sarah Kane, Complete Plays,
Methuen, London, 2001, Blasted, str. 55).
12
She really did love me. (Sarah Kane, Complete Plays, Methuen, London, 2001, Phaedras
Love, str. 91).
11

106

Vesti. Jo jedno silovanje. Dete ubijeno. Rat negde.

Hiljade ljudi otputeno. Ali nita nije vano jer je
roendan u kraljevskoj porodici.13

Iako omraena od strane kritike, dela Sare Kejn su sve popularnija
meu itaocima i pozorinim gledaocima, pre svega zbog njenog originalnog umetnikog pristupa vrednostima univerzalnim za sve ljude. Sa namerom da govori o ljubavi, veri, pratanju, iskrenosti, Kejnova se nuno
dotakla i onoga ime su ove vrednosti okruene u savremenom svetu:
dotakla se zla, nasilja i surovosti. Piui o inverzijama dobra i zla, nasilja i
pratanja, portretiui rtvu naspram nasilnika, elela je da pokae koliko
su svi ovi pojmovi isprepleteni, koliko proizlaze jedni iz drugih i koliko je
granica izmeu njih esto tanka, a ponekad i nevidljiva. U svetu bez jasno
definisanih granica, gde je dobro esto zlo, a zlo dobro, ona prikazuje savremenog oveka kao izgubljenog, zbunjenog, usamljenog i eljnog istine. Ali i
kao nasilnog, mada ne zato to mu je priroda takva, ve zbog izvitoperenosti
vrednosti vremena u kome ivi i njegove oajnike potrebe da to stanje izmeni. Beei od apatije i nezainteresovanosti, njeni likovi upadaju u vrtlog
besa i nasilja, gde od rtve postaju nasilnici i obratno. Bes, a potom i nasilje
se javljaju kao poslednji razuman in ovih nemonih ljudi, kao njihov jedini
mogui glasan protest. Brutalnost koja dominira njenim dramama javlja se
kao manifestacija izopaene ljubavi i uzaludne potrage za iskrenou u jednom emotivno obogaljenom svetu.

Tragajui za upeatljivim i iskrenim nainom iskazivanja svog nezadovoljstva zbog posrnua vrednosti, Sara Kejn se odluuje da ne pravi
kompromise sa svojim doivljajem sveta, odbacujui konformizam i bacajui
gledaoce direktno u prljavtinu, uas i bol. Ne potcenjujui ih i ne podilazei
im, ona taj svet ne skriva iza zavese nadajui se da e biti nasluen, ve ga
ogoljava i vizualizuje. Taj in nasilja prema gledaocima je bio njen poslednji razuman in protesta pre nego to e se, nemona da bilo ta promeni,
ubiti.

Ja sam ubijala Jevreje u gasnim komorama, ja sam ubijala Kurde, ja
sam bombardovala Arape, ja sam jebala malu decu dok su molila za milost,
polja smrti su moja, svi su napustili zabavu zbog mene, isisau ti jebene oi
News. Another rape. Child murdered. War somewhere. Thousands of jobs gone. But none
of this matters cause its a royal birthday. (Sarah Kane, Complete Plays, Methuen, London,
2001, Phaedras Love, str. 74).
13

107

poslau ih tvojoj majci u kutiji i kada umrem reinkarnirau se u tvoje dete

samo pedeset puta gore i jebeno ludo napraviu ti od ivota jebeni pakao
ODBIJAM ODBIJAM ODBIJAM NE GLEDAJ ME14
LITERATURA

Sara Kejn, Complete Plays, Methuen, London, 2001.

Hana Arent, O nasilju, Alexandria Press: Nova srpska politika
misao, Beograd, 2002.
www.inyerface-theatre.com
www.britishtheatreguide.info
www.b92.net/kultura
www.en.wikipedia.org/wiki/Sarah_Kane
www.iainfisher.com/kane.html
www.allinfoaboutenglishculture.com/
www.hullp.demon.co.uk/SacredHeart/thought/
Feb28th1999kane.htm
www.britishtheatreguide.info/articles/070399.htm
www.answers.com/topic/sarah-kane
www.litencyc.com/php/speople.php?rec=true&UID=5605
www.litencyc.com/php/sworks.php?rec=true&UID=15073
mumpsimus.blogspot.com/2004/10/sarah-kane-and-theatreof-evisceration.html
www.hotreview.org/articles/sarahkanewasnot.htm
www.pozorje.org.yu/scena/scena1203/21.htm
arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/09/18/srpski/
K04091701.shtml
ludus.sdus.org.yu/content/view/24/48/

I gassed the Jews, I killed the Kurds, I bombed the Arabs, I fucked small children while
they begged for mercy, the killing fields are mine, everyone left the party bacause of me, Ill
suck your fucking eyes send them to your mother in a box and when I die Im going to be
reincarnated as your child only fifty times worse and as mad all fuck Im going to make your
life a living fucking hell I REFUSE I REFUSE I REFUSE LOOK AWAY FROM ME (Sarah
Kane, Complete Plays, Methuen, London, 2001, 4.48 Psychosis, str. 227).
14

108

Bojana Nenadovic
The Ethics of Violence in the Dramas of Sarah Kane
Summary

This essay deals with dramas of Sarah Kane which, because of their
explicit scenes of horror, received some of the most hostile reviews of the
decade. The papers main objective is to justify the use of all the painful
scenes of torture, rape, beatings, which critics considered to be merely sensational. The paper explains the connection between the scenes of violence
with the universal ethical values, as well as with characters attitude towards
the world in which they live. Furthermore, it explores the thin border between the inversions as: love-hatred, good-evil, victim-bully, and the situations in which these categories intertwine and the borders disappear.

Key words: Sarah Kane, Violence, Anger, Victim, Bully, Dissatisfaction, Protest.

109

110

Milica Ili
Tutor: prof. dr Branimir Stojkovi
Fakultet politikih nauka u Beogradu
STUDENTSKI KULTURNI CENTAR:
STANJE I PERSPEKTIVE
Uvod

Studentski kulturni centar je osobena institucija koja je od svog
nastanka (1971) bila jedan od zatitnih znakova Beograda u domenu kulture. Ono to su Narodno pozorite, Narodni muzej, KNU i sl. predstavljali
u oblasti zvanine kulture, to je SKC bio u oblastima koje su izvan mainstream kulture. Vano je, dakle, podvui da SKC, od svog nastanka do danas, nije bio institucija u okviru sistema zvanine kulturne politike, naprotiv, on je uvek bio okrilje subkulture, alternative i umetnike avangarde. S
druge strane, on je bio mesto ije su programe pratili i u ijim su programima uestvovali uglavnom mladi, to je takoe bilo neto kod nas novo, a
pratilo je svetske trendove. SKC je, stoga, odigrao vanu ulogu u razbijanju
predrasuda oficijelne kulture i njenih estetikih kanona, ali je istovremeno
aktivno uestvovao i u dovoenju u pitanje zvaninih politikih kanona.
Tako je imao znaajnu ulogu u otvaranju i oblikovanju nae kulturne scene
sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka i obrazovanju mnogih
generacija mladih ljudi. Meutim, njegov polet je zaustavljen devedesetih
godina, kada se SKC u potpunosti ukljuio u zvaninu politiku i kulturnu
matricu miloevievske Srbije, to je znailo sutinsko gaenje SKC, mada
je on formalno (institucionalno) opstajao. Danas, meutim, ova kulturna
institucija kao da ponovo poinje da dobija na znaaju, kako unutar sistema
kulturnih institucija, tako i unutar kulturne javnosti Beograda i Srbije.
Predmet i cilj rada

Sticanje uvida u dosadanje delovanje SKC-a, kao i to kako se i na
koji nain ta uloga sada reaktuelizuje, koje su mogunosti i perspektive
daljeg razvoja SKC-a, kao i da li je u tom cilju neophodno (radikalno?) preispitivanje njegove misije i svrhe postojanja, da li se nekim organizacijskoprogramskim izmenama njegova delatnost moe unaprediti predmet je
ovog rada.

111


Cilj rada je kritiki uvid u perspektive razvoja SKC-a koji se sagledava u okviru globalnog i lokalnog konteksta, sadranog kako u trendovima
menadmenta institucija kulture uopte, tako i u menadmentu institucija
kulture u tranziciji.
Metodologija

U radu se primenjuje deskriptivno-analitika metoda, sa elementima evaluacije. To znai da je predvieno da se neophodne informacije
dobiju iz same institucije, u prvom redu intervjuisanjem zaposlenih (odn.
urednika redakcija i direktora), kao i posmatranjem (sa uestvovanjem) u
programima SKC i analizom odgovarajuih dokumenata (monografije, programi rada, izvetaji, lanci u dnevnoj i revijalnoj tampi i sl.).1

Dodatne informacije, koje se tiu toga kako mladi (tanije studenti) vide SKC danas, pokuali smo da dobijemo anketiranjem 100 studenata Beogradskog univerziteta i Univerziteta umetnosti (57% enskih, 43%
mukih ispitanika, starosti od 18 do 26 godina). Informacije o SKC smo
traili i preko internet sajta www.skc.org.yu.

U prouavanje SKC-a nije ukljuen radio SKC, zbog koncentracije
na kulturnu, a ne medijsku ulogu SKC-a, ali i ogranienog prostora rada, jer
bi to zahtevalo podrobniju analizu medijske scene Beograda.
Institucije kulture u tranziciji

Problem kulturnih institucija neophodno je posmatrati kako u okviru globalnog socio-kulturnog konteksta, tako i sa stanovita specifinosti
procesa tranzicije u Srbiji. U savremenom postindustrijskom drutvu,
kako istiu M. ei Dragievi i S. Dragojevi, primetno je slabljenje
simboliko-kreativnog2 karaktera kulture i intenziviranje njene produkciono-usluno-potroake3 dimenzije, a takve tendencije su naroito

Ovakav metodoloki pristup je doiveo delimian neuspeh, jer je veina urednika, kao i
sam direktor, izbegla (preciznije: odbila) da odgovori na pitanja iz upitnika bilo pismeno,
bilo usmeno (upitnik se nalazi u prilogu na kraju rada). Stoga je rad istraivaa bio znatno
otean, ali ne i onemoguen, jer su korieni alternativni izvori podataka. U svakom sluaju,
ve sama ta injenica ne govori u prilog otvorenosti ove javne kulturne institucije.
2
Milena ei Dragievi i Sanjin Dragojevi, Menadment umetnosti u turbulentnim
okolnostima, Clio, Beograd 2005.
3
Ibid.
1

112

prisutne u SAD i Velikoj Britaniji. To znai da kultura sve vie preuzima na

sebe ulogu proizvoaa profita i, u skladu sa tom novom funkcijom, menja
ne samo pojavnost ve i svoju drutvenu ulogu. Naime, imperativ isplativosti kulturu i umetnost sve vie pribliava i ak stapa sa industrijom zabave.
Razvijanje kulturnih potreba se, u takvom kontekstu, zapravo poistoveuje
sa razvojem potreba za potronjom, a uspenost funkcionisanja institucija
kulture meri se prevashodno merilima profitabilnosti. Takav kulturni model
zove se kulturni merkantilizam.

Iako navedeni kulturni model ima dosta pristalica, u kontinentalnoj Evropi ipak preovlauje tzv. kulturni funkcionalizam odnosno model
kulturne politike koji podrazumeva podsticanje participacije svih grupa
koje ine jedno drutvo, gde je izraena intersektorska komunikacija i delovanje, a uloga drave se pre svega ogleda u omoguavanju dostupnosti
kulturnih dobara i kreiranju stimulativnih sredstava (subvencije, stipendije,
nagrade...).4

Ipak, uoava se da trina isplativost sve vie interesuje i zemlje Evrope, te u tu svrhu kulturni sektor osmiljava razliite strategije kojima bi
se poveala ta isplativost. Te strategije se uglavnom odnose na markentiku
animaciju publike, kao glavnog potroaa kulturnih dobara.

Jasno je da ni jedan ni drugi kulturni model nije u potpunosti razvijen kod nas. Srbija je zemlja u tranziciji, dakle, zemlja u turbulentnim
okolnostima,5 s tim to razmere turbulencija Srbije u periodu kada je
ona zvanino zakoraila u tranziciju daleko prevazilaze ono to predstavlja uobiajeni obrazac kulturnog razvoja zemalja u tranziciji. Tranzicija je
u Srbiji zvanino zapoeta smenom komunistikog reima, uvoenjem
viepartijskog sistema, to je prvi korak u uvoenju demokratije. Naalost, to
je bio i poslednji korak u demokratizaciji za itavu narednu deceniju. Srbija
je devedesetih godina bila u ratovima i pod sankcijama, to je dovelo do
ozbiljnog nazadovanja, naroito u oblasti kulture. Jedan od karakteristinih
primera politike devedesetih u oblasti kulture vezan je za donoenje Zakona o fondovima za finansiranje kulture koji je predstavljao korak unazad
u odnosu na ranije dostignutu decentralizaciju. Ukinut je prethodni, samoupravni sistem koji je u osnovi bio moderan paradravni sistem funkcionisanja kulture i njenih institucija, a ija sutina je bila da odgovornost
nije samo na jednom telu (Ministarstvu kulture), ve se delegira na razliite
4
5

Ibid.
Ibid.

113

nivoe (optinski, okruni, regionalni...). Tako je i samo planiranje kulturnog

razvoja i ivota bilo difuzno, odvojeno od jednog centra odluivanja, to je
podrazumevalo saradnju i dijalog na razliitim nivoima drutva. Nasuprot
tome, novostvoreni fondovi za finansiranje kulture bili su organi sprovoenja
kulturne politike koju je kreirao Savet iju je polovinu imenovala republika
skuptina, a drugu polovinu su inili predstavnici institucija kulture, koji su
bili postavljeni od strane drave.6 Dakle, na delu je bila etatizacija kulture.
Ministarstvo kulture i sam ministar imali su sutinsku vlast nad celokupnim
kulturnim ivotom. to se same kulturne politike tie, ona nikada nije bila
eksplicitno utvrena, a strateko planiranje je bilo potpuno ukinuto. Ipak,
implicitno je voena politika reafirmacije nacionalnog identiteta, ali ne u
onom vidu u kom bi on posluio kao neto ime bismo se prikazali svetu i sa
im bismo uestvovali u intergracijskim procesima, ve je sluio ciljevima
izolacije, podsticanja mrnje i ksenofobije.

Tranzicija je, dakle, u onom smislu u kom ona podrazumeva transformaciju politikog sistema (iz komunizma u demokratiju), ekonomije (od
planske ka trinoj), promenu ideologije i drutva u celini, poela tek posle
deavanja u oktobru 2000. godine. Iako pojam tranzicije ne znai nuno
transformaciju nabolje, u sluaju postmiloevievske Srbije, to je definitivno
bio sluaj. ta to zapravo znai u sluaju institucija kulture?

U tranziciji se pojavljuje niz prepreka stabilnom funkcionisanju
kulturnih institucija. Najistaknutiji problemi su: razvojne strategije na
dravnom nivou koje potpuno marginalizuju resor kulture, nerazvijeno civilno drutvo, slaba komunikacija meu sektorima unutar same kulturne delatnosti, nedostatak inicijative za obrazovanje kadrova, ali i nezainteresovanost publike, koja je suoena sa hiperponudom trita zabave, to dovodi
do erozije ukusa i vrednosti.7 Najvei problem je ipak nedostatak oseanja
sigurnosti. U tranziciji su promene este, nagle i nepredvidive, s ime je
veoma teko izai na kraj, pogotovu u odsustvu odgovarajueg naina organizovanja i rukovoenja. Menadment institucija kulture u tranziciji ima
nasleene oblike menadmenta u stabilnim okolnostima, ali ipak mora da
razvije neke kvalitete koji su neophodni za snalaenje u turbulentnim okolnostima. U turbulentnim okolnostima se uglavnom ne radi na sistematskim reenjima i izraivanju dugoronih strategija, ve se prevashodno trae
Vesna uki Dojinovi, Tranzicione kulturne politike, konfuzije i dileme, Zadubina
Andrejevi, Beograd, 2003.
7
Milena ei Dragievi, Menadment umetnosti u turbulentnim okolnostima, Clio, Beograd,
2005.
6

114

ad hoc reenja za pojedinane probleme. Iako je ovaj nain, s jedne strane,

opravdan, ipak nije ni najbolji ni jedini. M. ei i S. Dragojevi zalau se za
primenu adaptivnog menadmenta kvaliteta, koji podrazumeva stvaranje
uslova za dalji razvoj programa i organizacije, uz sposobnost za brzo reagovanje i reavanje problema u kriznim situacijama. U planiranju razvoja
u turbulentnim okolnostima od velikog je znaaja predvianje budunosti,
u vidu nekoliko alternativnih scenarija, i osmiljavanje naina delovanja u
okviru svakog od njih.

Ovo su, ukratko, problemi s kojima se danas susree svaka institucija kulture u Srbiji. Da bismo odgovorili na pitanje gde se u toj situaciji nalazi
SKC, neophodno je u kratkim crtama osvrnuti se na njegov istorijat, koji je
u velikoj meri uticao i jo e uticati na pozicioniranje (ili repozicioniranje)
SKC-a u kulturi moderne Srbije na poetku treeg milenijuma.
Istorijat

Zgrada SKC je delo arhitekte Ilkia (izgraena poetkom XX veka),
bila je Oficirski dom, elitno okupljalite Beograana. Ubrzo posle Drugog
svetskog rata, ta zgrada prelazi u vlasnitvo Udbe, to je bio najtajnoviti
period njene istorije. Najzad, posle deavanja 1968. godine, zgrada se daje
na korienje studentima. I tada (tanije 1971), bez razraene koncepcije,
poinje rad Studentskog kulturnog centra. On se ad hoc konstituisao i organizovao. Ono to ga je od samog poetka karakterisalo je da je mobilisao stvaralaku energiju mladih i avangardnih stvaralaca u cilju stvaranja
jedne nove, alternativne umetnike scene. Na toj osnovnoj ideji polako su
se gradile redakcije, koje su imale za cilj propagiranje naprednih, estetski
revolucionarnih, zapravo avangardnih ideja, u skladu sa svetskim trendovima. Samim tim, on je pored kulturne imao i izraenu politiku ulogu. To
je bila institucija koja je insistirala na susretu i povezivanju sa svetom i u toj
svojoj nameri je umnogome i uspevala. Ona je sebe smatrala i smatra alternativom. Ova odrednica, ma koliko jasno opisivala status i ideju SKC-a
u godinama njegovog nastanka, nailazi na tekoe pri pokuaju njegovog
definisanja danas.

Redakcije SKC su se konstituisale bez utvrenog plana, menjale,
gasile itd. esto je bilo prisutno i meanje delatnosti pojedinih redakcija,
naroito s pojavom proirenih medija, sedamdesetih godina, koji predstavljaju oblik interdisciplinarnog rada umetnika, zasnovanog na proirivanju
i umnoavanju svojstava pojedinanog umetnikog medija i njemu
odgovarajue discipline. Usled toga, dolazi do prekoraenja osnovne disci-

115

pline i time do sinteze ravnopravnih medija i umetnosti.8 Osnovne redakcije bile su: likovna, muzika, pozorina, filmska, redakcija za organizovanje
tribina, spoljni program, Srena galerija (konstituisana neto posle ostalih).
Pored toga, SKC se povremeno bavio i izdavakom delatnou u oblasti
knjievnosti i muzike.

Likovna redakcija je bila jedna od kljunih i u okviru nje su delovali ne samo umetnici ve i teoretiari umetnosti, semiotiari, teoretiari
knjievnosti itd. Muzika redakcija se bavila propagiranjem moderne, eksperimentalne umetnike muzike, naroito negujui minimalnu muziku.
Teatar je u periodu Lj. Ristia imao sjajnu produkciju i saradnju sa mnogim
pozoritima u zemlji i van nje. Tu je nastao i MIMART, koji je negovao
sve vidove neverbalnog teatra. Redakcija tribine je imala najistaknutiju
politiku ulogu (pored teatra, ponekad), a u najboljim godinama je organizovala predavanja aka Deride, Denisa Smita i dr. Spoljni program obuhvatao je sve ono to nije potpadalo ni pod jednu od gorenavedenih redakcija. To je redakcija koja je prva poela sa propagiranjem rok muzike i naih
mladih (kasnije poznatih) rok muziara. Prvi put su tu nastupali Bajaga,
arlo akrobata i drugi.

Filmforum je jedna od redakcija koja je svojevremeno imala sjajan
program koji je ukljuivao, pored stalnih projekcija, i saradnju sa Festom,
organizovanje tribina i predavanja, esto velikih imena kao to su Sem Pekinpo, Rene Kler, Milo Forman i dr. Srena galerija se uglavnom bavila
grafikom i fotografijom, ali i prodajom i izdavatvom.

Izdavaka delatnost je uvek bila u senci ostalih programa, pre svega
zbog nedostatka sredstava. Zato su, naalost, izdanja SKC-a bila malobrojna,
mada su postojale inicijative da se stvore uslovi za kontinuiranu izdavaku
delatnost, naroito u knjevnosti, ali i u muzici, pa ak u filmu.

Ono to je SKC zapravo izgradilo imid relevantne i vane institucije, jesu viegodinje manifestacije tj. festivali: Aprilski susreti, Performans susreti, Video susreti, Festival druge nove muzike i dr. Kao to i sami
nazivi govore, glavni cilj tih manifestacija je bio: susret i razmena. Susretanje
mladih, susretanje i razmena ideja bio je jedan od glavnih ciljeva SKC-a.

Miko uvakovi, Pojmovnik suvremene umjetnosti, Zagreb, 2005.

Moda, i zbog tadanjeg trenda koji nije brinuo o trajnosti umetnosti ve je bilo vano sad
i ovde (performansi).
8
9

116

SKC danas

SKC je u zgradi na uglu ulica Resavske i Kralja Milana.10 Prostori
koji se koriste za odvijanje programa su: Velika sala, Mala sala, Galerija,
Srena galerija, Foaje (Cirkus galerija), Livingroom (kafi u kome se odvijaju programi redakcije Forum). Ostali prostori su: Klub, Happy centar (kafi na spratu), Bata, prostor u kome su prostorije radija i, naravno,
kancelarijski prostor.

SKC danas ima sledee redakcije: Galerija, Srena galerija (u njoj se
odvijaju i kole stripa), V.I.P galerija, Cirkus galerija (uglavnom izlobe fotografija), Muzika redakcija, Pozorina redakcija, Forum (tribine, knjievne
veeri i promocije; urednica se trudi da program bude to manje politiki
obojen, to ranije nije bio sluaj), Program plus (nastavak spoljnog programa), iji je urednik i direktor SKC. Pored ovih redakcija, u SKC-u postoje
arhiv i biblioteka, marketing i PR sluba, tehnika sluba, i radio. Filmska
redakcija formalno postoji ali ne funkcionie. Na elu SKC je direktor, koga
postavlja Ministarstvo prosvete (odeljenje za studentski standard, pod ijom
je nadlenou SKC) i upravni odbor iji su lanovi ljudi iz javnog ivota,
univerzitetski profesori i dr.

to se tie strukture zaposlenih, ima tridesetak stalno zaposlenih
i oko osamdeset saradnika. Neke redakcije broje vie, a neke samo jednog
lana (samo urednika). Svi urednici su visokoobrazovani.

Planiranje programa obavljaju sami urednici, to znai da su redakcije u visokom stepenu autonomne to je, s jedne strane, dobro, ali s druge
i nije, jer odabir programa moe biti jednostran. ak i kada je u pitanju organizacija neke vee manifestacije koja ukljuuje rad vie redakcija, svaka za
sebe brine o segmentu programa koji pokriva, bez komunikacije sa drugim
redakcijama. Od ranije spomenutih veih viegodinjih manifestacija danas
postoje samo Aprilski susreti.

SKC se finansira iz budeta Ministarstva prosvete, ali, po reima
nekih urednika redakcija, ta sredstva pokrivaju samo plate i reijske trokove.
Novac za finansiranje programa obezbeuju sami urednici. I pored toga to
postoji radno mesto projekt menadera, po reima nekih zaposlenih, nema
projekata u svrhe fundraising-a na nivou cele institucije. Osim toga, SKC
ima i komercijalni program (u okviru je Programa plus), i zarada od tog
U vreme njegovog osnivanja bile su to ulice Marala Tita i Generala danova. Ve i to
dovoljno govori o karakteru promena u okruenju SKC koje su se u meuvremenu desile.
10

117

programa bi trebalo da se koristi za pokrivanje trokova ostalih (osnovnih)

programa.

Filozofija institucije, po reima direktora (izvori: Skica meseni
bilten SKC-a, sajt: www.skc.org.yu/info), je propagiranje alternativnosti
(Sveina novih umetnikih postupaka i eksperiment) i afirmacija mladih
umetnika, sa naglaskom na otvorenost prema svim idejama.

Pojam alternative danas je veoma teko odrediti, jer se alternativa po pravilu konstituie u odnosu prema nekakvom mainstream-u. A
u vremenu koje je do te mere pluralizovano, postavlja se pitanje ta je to
to je mainstream. ini se da je alternativa u doba postmoderne izgubila
svoju politiku i kulturnu pozadinu, samim tim i svoju sutinu i opravdanje.
Potenciranje avangarde danas u onom obliku koji je imala u periodu konstituisanja SKC, ini se, izraava nedostatak invencije i razumevanja nove
umetnosti. Umetnost (kultura uopte) izrasta iz drutva, koje je dinamina
kategorija. Samim tim ona mora biti podlona stalnim promenama i mora
se prilagoavati novim zahtevima vremena, ali i smisleno distancirati u
odnosu na dominantni duh vremena.

SWOT analiza:

Da bismo lake sagledali ta je SKC danas (odn. kako funkcionie),
i koje bi bile smernice za dalji razvoj i unapreenje njegovog rada, napravili
smo strateku SWOT analizu.11 Ova analiza je okrenuta sadanjosti, ali i
budunosti, ona je istovremeno interna i eksterna.


Snage:

otvorenost,

dostupnost,

ugled (istorija i postignua),

izuzetno dobra pozicija u gradskom prostoru.

Slabosti:
loa organizacija/menadment na nivou institucije,
loa komunikacija meu redakcijama,
nedovoljna materijalna sredstva,

SWOT je akronim od etiri poenta slova engleskih rei: snage (Strenghts), slabosti
(Weaknesses), mogunosti (Opportunities), pretnje (Threats).
11

118

loa komunikacija: Ministarstvo prosveteSKC, gradSKC,

slab marketing.

Mogunosti:
umreavanje sa kulturnim centrima u Srbiji,
saradnja sa svetom,
saradnja sa nevladinim sektorom.

Pretnje:
slaba kupovna mo ciljne grupe (studenti, mladi ljudi),
nedovoljno razvijene kulturne potrebe stanovnitva,
nedovoljno sponzora za oblasti kulture i umetnosti
u Beogradu/Srbiji.

Svaki od navedenih segmenata analize zahteva dodatno objanjenje.
to se tie segmenta Snaga, on je poznat i toliko oigledan da ne zahteva
ire objanjenje.

O Slabostima zakljuujemo iz razgovora sa zaposlenima i iskustva uestvovanja u programima SKC-a. Neki zaposleni tvrde da je komunikacija meu redakcijama veoma povrna, ak nepostojea, a da u nekim
sluajevima ima i elemenata rivalstva i ak sabotiranja. Koordiniranost u
organizaciji programa je veoma loa, to se naroito odnosi na rad tehnike
slube. Zatim, programi se, esto, bez najave menjaju ili pomeraju, to doprinosi neozbiljnom imidu institucije. Komunikacija i saradnja sa Ministarstvom i Gradom je veoma slaba, to je po sebi veoma loe. I na kraju, i
pored postojanja marketing slube, obavetenost publike o programima je
i dalje veoma mala,12 to, razume se, veoma utie na poseenost programa.
Rezultati ankete pokazuju da 27% ispitanih studenata ne ide uopte u SKC,
21,4% ide vrlo retko, 25% ide retko, i 21,4% povremeno, a kao razlog uglavnom navode neobavetenost, nezainteresovanost za programe SKC-a, ali
i nedostatak slobodnog vremena. Prva dva razloga jasno ukazuju na slab
rad marketinke slube, ali i na nedostatak animacionih projekata, to se
odnosi na SKC, ali i na nau kulturnu politiku uopte. Razvijanje kulturnih
potreba je osnovni preduslov za funkcionisanje bilo koje institucije kulture,
Objavljivanje mesenih programa vri se preko mesenog biltena Skica, i objave na
bilbordu ispred SKC-a kao i na vebsajtu SKC. Na zahtev, mogu se dobijati nedeljni programi
preko interneta. Ali zbog mnogih izmena programa, svi ovi naini obavetavanja gube na
pouzdanosti. Izuzetak je radio SKC koji dnevno obavetava i najavljuje programe.
12

119

te bi animaciona delatnost morala da zauzima znaajnije mesto u kreiranju

strategije razvoja SKC. Vano je napomenuti da je 47% anketiranih studenata koji poseuju programe SKC-a izjavilo da ih prevashodno zanima komercijalni program, koji se i najvie reklamira. Drugi najposeeniji program je
likovni (17%), ali je razlog tome velika zastupljenost raznovrsnih likovnih
programa (postoje ak etiri likovne galerije).

Mogunosti se, pre svega, odnose na bolju komunikaciju sa institucijama kulture u zemlji, ali i sa inostranstvom. S tim u vezi je nedostatak
sredstava za bilo kakve vee projekte, pa je stoga povezivanje sa nevladinim sektorom veoma vano, to zbog saradnje koja bi bila od koristi za
unapreivanje bogatstva programskih sadraja, to zbog pronalaenja potencijalnih donatora i sponzora iz zemlje, ali i iz inostranstva.

Pretnje su delom povezane sa ranije navedenim slabostima, a odnose se na materijalno stanje graana, i njihovu pretenu nezainteresovanost za kulturna deavanja (ak i oni anketirani studenti koji su program
SKC-a okarakterisali kao dobar, poseuju ga vrlo malo ili malo).

Naveemo jo neke podatke dobijene u anketi: 35% anketiranih
smatra da je SKC institucija koja dobro funkcionie, dok 65% misli da loe
funkcionie; najei razlozi koje navode u prilog loeg funkcionisanja su:
loa organizacija (10,7%), loa marketinka delatnost (28%), SKC ivi od
stare slave (7,4%). Raznovrsnost programa je za 28% ispitanih ono to je
najbolje u SKC.
SKC perspektive:

Iako je direktor SKC-a u Skici programa za oktobar mesec 2005. godine izjavio da se upravo kreira tim koji e se baviti razvojnim strategijama,
projektima i fundraising-om, gorenavedena SWOT analiza, ali i iskustvo ne
govore tome u prilog.

Osmiljavanje i, jo vie, implementiranje razvojne strategije kljuno
je za dobro funkcionisanje jedne institucije. Razvojna strategija predstavlja
plan funkcionisanja i delovanja institucije za odreeni period i obuhvata sve
oblasti delovanja institucije.

Svakoj razvojnoj strategiji mora da prethodi analiza stanja, iji je
jedan vid upravo SWOT analiza. Suoavanje sa slabostima je prvi korak u
podizanju kapaciteta jedne ustanove, ali odbijanje direktora da govori o
stanju u SKC jasno govori da suoavanje sa nedostacima nije prioritet za tu
instituciju.

120


Sledee na putu razvoja jedne institucije i pretpostavka daljeg funkcionisanja je precizno definisanje filozofije institucije. Delovanje u skladu sa
osmiljenom filozofijom je presudno za stvaranje imida i prepoznatljivost.
Ako je ideja vodilja SKC-a propagiranje novog i alternativnog (i pored svih
potekoa vezanih za definisanje tog pojma) i afirmacija mladih umetnika,
teko je objanjiva injenica da su najposeeniji komercijalni programi SKCa, kao i injenica da se oni najvie reklamiraju. Moda zato veliki procenat
ispitanih studenata (21,8%) kae da SKC ne oseaju kao studentski i kao
svoj.

Organizacijski razvoj je presudan za dugorono, dobro funkcionisanje.

Razvoj kadrova ulaganje i stalna edukacija zaposlenih je od
izuzetne vanosti jer, u krajnjoj liniji, sve poiva na radu i zalaganju pojedinca.

Komunikacija meu pojedincima i pojedinim segmentima institucije (redakcijama), uprave i redakcija izuzetno je vana, naroito kad je u
pitanju institucija kao to je kulturni centar. Naime, to je vrsta organizacije
koja nije usmerena na jednu delatnost, ve ima niz razliitih programa. Utoliko je vanije da njeni segmenti budu dobro koordinisani, da bi se postiglo
celovito funkcionisanje i optimalni rezultati.

Zbog takve raznolikosti i obima delatnosti, neophodno je da institucija, pored budetskih, ima i vlastita sredstva. Tehnika opremljenost
SKC-a je vie nego loa i veina izvoaa obezbeuje sopstvenu tehniku
podrku. Materijalna sredstva su neophodna i radi organizovanja bilo kakve
vee manifestacije. A upravo velike manifestacije su odlian ujedinjujui faktor u radu kulturnog centra, jer pretpostavljaju rad svih na jednom projektu,
a i privlae vie publike. Poeljno je da u takvim manifestacijama uestvuje
i jedan broj uesnika iz inostranstva. Za sve to je neophodno nabaviti vea
sredstva, a drava u tom sluaju nije od pomoi. Jasno je, stoga, da je fundraising jedan od osnovnih naina prikupljanja sredstava. A, po reima zaposlenih, na nivou institucije nema takvih inicijativa.13

Programa ne bi bilo da nema publike. Suvino je stoga ponovo
podvlaiti znaaj marketinga i animacije. U ovu oblast, naravno, spada i
vidljivost u medijima. Publiku koja poseuje programe SKC-a (sve sem komercijalnog), ine uglavnom porodice i prijatelji izvoaa, neto strunjaka
Jedan od urednika nije eleo da uestvuje u prologodinjima Aprilskim susretima
upravo iz razloga nedostatka sredstava.
13

121

iz date oblasti i retko, posetioci koji nisu na ovaj ili onaj nain vezani za
izvoae ili oblast koja se prikazuje. Zaposleni u SKC-u uviaju problem male poseenosti, ali veina smatra da problem nije izazvan nedovoljnim trudom da se publika privue, nego to jednostavno objanjavaju
nezainteresovanou graana za kulturna deavanja (to delom i jeste problem). Drugi zaposleni, pak, smatraju da se na marketingu ne radi dovoljno i
da bi poboljanje u tom smislu dovelo do poveanja poseenosti.

Evaluacija je osnovni instrument praenja razvoja, i ona mora biti
konstantna jer slui uoavanju greaka i propusta. Tako institucija dobija
smernice za dalji rad i podie kvalitet delovanja. Jer, osnovni cilj svake institucije kulture morao bi biti postizanje izvrsnosti programa, to je, bez evaluacije, ako ne nemogue, onda veoma oteano. Glavni kriterijumi za evaluaciju delatnosti kulturnih centara su: podsticanje stvaralatva, umetnika,
nauna i struna vrednost programa, jasnoa programske koncepcije, aktuelnost, drutveni i kulturni znaaj programa, pluralizam pristupa, informativnost, irenje programa, raznovrsnost naina i metoda prezentacije
programa, participacija (publike, strune javnosti), originalnost programa,
irenje publike.14 Jasno je da kulturne i drutvene relevantnosti programa
ne moe biti bez paljive selekcije i evaluacije istih, kao to sistematinog
irenja publike ne moe biti bez evaluacije uinka marketinke slube...
ZAKLJUAK

SKC bi trebalo da zauzme mesto koje mu pripada na kulturnoj mapi
Beograda, ali i Srbije i ire. Da bi se to u skorije vreme dogodilo, neophodno
je preduzeti niz mera u podizanju kvaliteta funkcionisanja te institucije. SKC
nikada nije imao jasno definisanu i efikasnu organizaciju, a sada je krajnje
vreme da se na tom planu neto uradi, jer danas, naalost, trite odreuje
ta e opstati, a ta ne. Stoga su jasna programska koncepcija, dobro ustrojstvo, vidljivost ali i privlanost neophodni preduslovi opstanka institucije
kulture kao to je SKC. To, naravno, ne znai odstupanje od osnovne misije
SKC-a, ali znai neophodnost odreenih modifikacija koje bi vodile revitalizaciji ove ustanove i njenoj ponovnoj afirmaciji.

M. ei-Dragievi, B. Stojkovi, Kultura menadment, animacija, marketing, Clio,

Beograd, 2003.
14

122

BIBLIOGRAFIJA

- Milena Dragievi ei, Sanjin Dragojevi, Menadment

umetnosti u turbulentnim okolnostima, Clio, Beograd, 2005.
- Vesna uki-Dojinovi, Tranzicione kulturne politike, konfuzije i
dileme, Zadubina Andrejevi, 2005.
- Milena Dragievi-ei, Branimir Stojkovi, Kultura,
menadment, marketing, animacija, Clio, Beograd 2003.
- Miko uvakovi, Pojmovnik suvremene umjetnosti, Zagreb, 2005.
- www.skc.org.yu

I Upitnik za urednike SKC

PRILOZI

1. Kako birate program? (da li polazite od neke koncepcije ili Vas vodi aktuelnost
tema/problema? kakve su teme?)
2. Ko uestvuje u programima Vae redakcije? (Koliko studenti, koliko eminentni
umetnici, naunici, koliko stranci?)
3. Kojim sredstvima raspolaete? (Kakva je tehnika podrka, da li se Va program
finansira samo iz budeta ili se bavite i fundraisingom?)
4. Kakva Vam se ini organizacija unutar SKC-a? (Komunikacija meu redakcijama, sa upravom, protok informacija, koordinisanost itd.)
5. Koliko uestvujete u procesu odluivanja? (Da li uopte uestvujete, da li
uestvujete u biranju programske strategije, odluujete o raspodeli sredstava?)
6. Kako ocenjujete programe SKC-a, uopte?
7. Kakva je misija Vae redakcije?
8. Kako vidite poziciju i filozofiju SKC-a danas?
9. Da li mislite da je dobro to je SKC pod jurisdikcijom ministarstva prosvete, a ne
ministarstva kulture ili grada?
10. Kako ocenjujete publiku? (Poseenost, struktura publike, ocena sadanje i
mogue publike!)
11. Animacija i marketing (Da li i na koji nain funkcionie, da li se radi na animaciji
publike, ali i potencijalnih uesnika u programima prevashodno studenata?)
12. Kakav je Va odnos prema komercijalnom programu? (Da li mislite da je
kvalitetan, da li mislite da on ugroava ostale programe?)
13. Da li mislite da je korisno postojanje velikih manifestacija kao to su Aprilski
susreti?
14. Da li mislite da bi bilo dobro napraviti jedan veliki projekat u kome bi uestvovali
studenti u ulozi izvoaa, ali i organizatora?
15. ta biste Vi promenili i ta Vam u tome stoji na putu?

123

II Upitnik za studente
1. Koji fakultet studirate?
2. Koliko imate godina?
3. Pol.
4. Da li ste iz Beograda?
5. Da li ste ikad posetili neki od programa SKC-a?
6. Ako je odgovor ne, zato?
7. Ako je odgovor da, koliko ga esto poseujete (veoma malo, malo, onako, mnogo,
veoma mnogo)
8. Koje programe najee poseujete (likovne, klasino muzike, pozorine, tribine, promocije, komecijalne programe koncerte, svirke, urke)?
9. Kakva Vam se ini organizacija programa koje ste posetili (loa, onako, dobra)?
10. Da li ste nekad aktivno (ne kao deo publike) uestvovali u programima SKC-a?
11. Kako vidite SKC danas (kao instituciju koja dobro funkcionie, kao instituciju
koja loe funkcionie, ne mislim o tome)?
12. Obrazloite svoj odgovor!

Milica Ili
The Students Cultural Centre: State and Perspectives
Summary

The purpose of this paper is analysis of the mission and role of the
Students` Cultural Centre in the cultural life of Belgrade and its students
subculture, and practical and organizational problems the institution faces
in the period of transition.

Therefore there are two levels of analysis. First, positioning culture,
and cultural institutions within the global socio-cultural context, and as
well in the context of transition of Serbian society. Second, research of the
organization and management of SCC, considering, not only its todays state
but also its history.

The aim of such analysis is to point out the organizational defects of
the present functioning of the SCC, and to propose eventual improvments
that could develop and strenghten the impact of this institution on the cultural life of Belgrade and hopefuly, beyond its limits.

Key words: Students, Cultural policy, Management of culture, Belgrade.

124

DRUTVENA TEORIJA

SOCIAL THEORY

Mladen Joksi
Tutor: dr Vukain Pavlovi
Fakultet politikih nauka u Beogradu
GLOBALIZACIJA
uzroci, posledice, dileme, iskuenja
Oni koje smo izabrali nemaju mo,
A one koji imaju mo nismo izabrali.
parola jednog demonstranta
(prema: Beck, 2004:13)

Uvod

Globalizacija je pojam koji je obeleio poslednju deceniju 20.
veka. Pojavio se iznenada, a onda je preplavio svet. Globalizacija je postala
neizostavni sadraj skoro svih politikih govora i predmet estokih debata sa
snanim uticajem kako na savremenu politiku teoriju tako i na drutvene
nauke uopte. Praktino ni ne postoji zemlja u kojoj globalizacija nije predmet estoke rasprave. Kako kae Entoni Gidens (Anthony Giddens), sam
pojam globalizacija se globalizirao (Giddens, 2005:7), a sama injenica da
se termin toliko proirio slui kao dokaz pojave o kojoj govori (Giddens,
2005:29). Meutim, paralelno sa globalnim irenjem ovog pojma, postoji
i opta konfuzija oko njegovog znaenja. Otuda je cilj ovog rada da osvetli najznaajnije aspekte globalizacije, obrazloi njene uzroke i posledice,
dileme koje je prate, kao i brojna iskuenja koja nam globalizacija donosi,
kako bi izbegli zbrku i pojednostavljivanja koja prate diskurs globalizacije.
Pojam globalizacije

Globalizacija je vieslojni pojam budui da sam proces globalizacije ima viedimenzionalni karakter. Meutim, veina teoretiara naglaava
samo jednu dimenziju globalizacije i na taj nain proputa priliku da ovaj
fenomen sagleda u svoj njegovoj kompleksnosti. Globalizacija se najee
shvata kao iskljuivo ekonomski fenomen, meutim, iako globalni ekonomski procesi pre svega velika ekspanzija globalnih finansijskih trita
i porast globalne trgovine predstavljaju znaajnu silu koja intenzivira
globalizaciju, ona se ne moe svesti samo na ekonomsku dimenziju. Pre-

127

ma Gidensu, globalizacija nije samo jedan proces, ve sloeni niz procesa,

koji meusobno proturjeno djeluju (Giddens, 2005:34), otuda globalizacija nije samo ekonomska, ve i politika, tehnika i kulturna (Giddens,
2005:32). Ovakav stav potvruje injenica da udaljeni dogaaji, bez obzira
da li su ekonomski ili ne, utiu na nae ivote bre i neposrednije nego ikada
pre. I obrnuto, lokalni dogaaji esto imaju globalne posledice. Upravo sa
tog aspekta Gidens i definie globalizaciju kao intenzifikaciju drutvenih
odnosa na svetskom planu, koja povezuje udaljena mesta na takav nain da
lokalna zbivanja uobliavaju dogaaji koji su se odigrali kilometrima daleko
i vice versa (Gidens, 1998:69).

Ne postoji jedna opteprihvaena definicija globalizacije. Ipak,
moe se primetiti da veliki broj autora, prilikom definisanja globalizacije,
naglaava meupovezanost i meuzavisnost, kao i zgunjavanje, smanjivanje sveta. Tako, na primer, Dejvid Held (David Held) shvata globalizaciju
kao irenje, produbljivanje i ubrzavanje svetske meuzavisnosti u svim aspektima modernog drutvenog ivota, od kulture do kriminala, od finansija do duhovnosti (Held, 2003:48), a prema Rolandu Robertsonu (Roland
Robertson), globalizacija je pojam koji se odnosi na zgunjavanje sveta i
jaanje svesti o svetu kao celini(Robertson, 2003:182). I Miroslav Peulji
definie globalizaciju kao objektivan planetarni proces stvaranja sve gue
mree povezanosti, meuzavisnosti sve ireg kruga drutava (Peulji,
2002:17), ali on posebno naglaava da je to samo jedna strana, dok drugu,
neizvesniju stranu tog objektivnog planetarnog procesa ini forma, odnosno karakter koji globalizacija zadobija. Meuzavisnost, sama po sebi, ne
odreuje automatski karakter povezanosti, ona moe zadobiti demokratske
ili autoritarne, asocijalne ili humanije forme. Rastua meuzavisnost moe
da bude izvor kako kooperacije tako i novih konflikata (Peulji, 2002:19).
Dakle, prema Peujliu, forma globalizacije je stvar izbora i plod je interesa
i pogleda na svet globalne elite moi i otuda je treba razlikovati od objektivnih sila globalizacije, olienih u sve guoj tehnolokoj povezanosti, ekonomskoj meuzavisnosti i usponu transnacionalnih sila, koje predstavljaju
nezadriv tok, nezavisan od slobodnog izbora.

Ulrih Bek (Ulrich Beck) pravi vanu terminoloku distinkciju
izmeu globalizma, globalnosti i globalizacije. Globalizam je ideologija vladavine svetskog trita, odnosno ideologija neoliberalizma koja redukuje
globalizaciju, svodei njenu multidimenzionalnost na jednu, ekonomsku
dimenziju. Globalnost je faktiko, realno stanje uspostavljenog svetskog
drutva. Globalnost znai da ve dugo ivimo u svetskom drutvu, u kome
je i sama zamisao zatvorenih prostora postala iluzorna, jer nijedna zem-

128

lja ili grupa ne moe se iskljuiti od drugih. Globalnost znai da od sada

nita to se deava na naoj planeti nije vie ogranieni lokalni dogaaj
(Bek, 2003:141). Za razliku od globalnosti kao stanja (koje je ireverzibilno),
globalizacija oznaava procese putem kojih transnacionalni akteri razliitih
vrsta presecaju suverene nacionalne drave, umanjujui im ulogu i mo.
Debata o globalizaciji

Globalizacija je poslednjih godina u sreditu estokih politikih i
ekonomskih debata. Raspravlja se o skoro svim aspektima globalizacije: o
znaenju samog pojma, je li on nov ili nije; da li je globalizacija proces ili
projekt, mit ili stvarnost; oznaava li globalizacija kraj nacionalnih drava ili
ne; moe li se ona izjednaiti sa vesternizacijom odnosno amerikanizacijom; kakve su njene posledice; donosi li nove rizike i opasnosti ili nove
anse i mogunosti; da li ujedinjuje ili fragmentira svet; ini li bogate jo
bogatijim a siromane jo dublje gura u siromatvo. Ove i brojne druge
dileme koje se javljaju u vezi sa globalizacijom nije mogue razreiti jednostranim tumaenjima globalizacije, jer se sama njena priroda, obeleena
zauujuom protivurenou i kompleksnou, opire takvim pojednostavljenim i iskljuujuim stanovitima. Dilema da li je globalizacija proces ili
projekt je zapravo lana dilema, jer je globalizacija istovremeno i proces i
projekt. Takoe je lana dilema da li ona donosi samo nove rizike ili samo
nove mogunosti, jer ona donosi i jedno i drugo. Globalizacija je meavina
novih mogunosti i novih rizika. Ono to dodatno komplikuje debatu o globalizaciji je injenica da je globalizacija nepredvidiv, turbulentan i duboko
protivurean proces, zato i pristalice i protivnici globalizacije mogu da o
njoj piu sa podjednakim arom.

Dejvid Held je uesnike debate o globalizaciji podelio na hiperglobaliste, skeptike i transformacioniste.

Hiperglobalisti vide globalizaciju kao sasvim novu epohu u ljudskoj istoriji, koju karakterie pojaana integracija globalne ekonomije, globalni kapitalizam, globalna politika i globalno civilno drutvo. Prema hiperglobalistima, ivimo u globalnoj eri u kojoj dolazi do opadanja, pa ak i
do odumiranja moi nacionalnih drava. Njihov suverenitet i autonomija
sve vie erodiraju poto institucije globalne i regionalne vlasti stiu sve
vaniju ulogu. Otuda nacionalne vlade ne oseaju vie odgovornost prema
graanima ve iskljuivo prema nadnacionalnim organizacijama. Za hiperglobaliste globalizacija predstavlja nuan istorijski proces koji obezbeuje
prosperitet i blagostanje za itavu planetu.

129


Skeptici zauzimaju potpuno suprotnu poziciju od hiperglobalista,
smatrajui da je sva ta pria o globalizaciji upravo samo to pria, i da ona
nema nikakvo istinsko utemeljenje u praksi. Dakle, za skeptike globalizacija
je samo mit. Oni se slau da se danas moe govoriti samo o porastu nivoa
internacionalizacije, odnosno da danas postoji vie interakcije izmeu nacionalnih ekonomija nego pre, ali to je daleko od perfektno integrisane
svetske ekonomije to bi, po njima, trebalo da bude osnovno obeleje globalizacije. Skeptici ak smatraju da je svet danas manje integrisan nego to
je bio krajem XIX i poetkom XX veka. Ekonomska integracija je jo uvek
regionalna i odvija se kroz tri glavna finansijsko-trgovaka bloka: evropski, azijsko-pacifiki i severnoameriki. Globalizacija i regionalizacija su, za
skeptike, meusobno suprotstavljeni trendovi. Skeptici odbacuju tvrdnju
hiperglobalista o odumiranju nacionalnih drava, tvrdei upravo suprotno
da se njihova mo i uticaj poveavaju, jer su upravo nacionalne vlade
glavni kreatori internacionalizacije one uspostavljaju pravila koja oblikuju
svetsku ekonomiju. Za skeptike je umesto integracije sveta na delu njegova fragmentacija sve vea nejednakost i hijerarhija u svetskoj ekonomiji
doprinose razvoju fundamentalizma i agresivnog nacionalizma, tako da se
umesto pojave globalne civilizacije pre moe oekivati sukob civilizacija.

Transformacionisti zauzimaju sredinju poziciju. Oni vide globalizaciju kao centralnu silu koja pokree irok dijapazon promena koje preoblikuju moderna drutva. Meutim, iako globalni poredak trpi duboku
transformaciju, mnogi od starih obrazaca i dalje ostaju nacionalne drave
i dalje ostaju vani akteri na svetskoj sceni iako se njihov suverenitet, mo
i uloga modifikuju. Za razliku od hiperglobalista, transformacionisti vide
globalizaciju kao dinamian i otvoren proces, ispunjen protivurenostima.
Otuda su oni oprezni u pogledu budunosti globalizacije i smatraju da su
njene posledice neizvesne ona moe voditi kako ka ujedinjavanju tako i
ka fragmentaciji, saradnji ili konfliktima, prosperitetu ili dekadenciji (Held,
2003; Giddens, 2001; Peulji, 2002; Vuleti, 2003).

U savremenim raspravama o globalizaciji dolo je do pomeranja
teita rasprave. Sve manje se postavlja pitanje da li je globalizacija mit
ili stvarnost, jesmo li za ili protiv globalizacije. Akcenat je premeten na
raspravu o tome kakvu mi to globalizaciju elimo. Globalizacija prodire
svoje neprijatelje. Onaj tko je protiv nje, ujedno je i za nju za neku drugu
globalizaciju (Beck, 2004:37).

130

Uzroci i posledice globalizacije

Iako globalizacija nije sasvim nova pojava, kada se danas govori o njoj
uglavnom se misli na svet nakon 1989. godine, kada dolazi do kraja hladnog
rata, a usled tehnoloko-informatike revolucije dolazi do pojave turboglobalizacije (Peulji, 2002). Otuda se kao vaan politiki uzrok globalizacije
navodi pad komunizma, odnosno tranzicija bivih socijalistikih zemalja
ka zapadnim politikim i ekonomskim sistemima. Gidens pad komunizma
vidi kao uzrok ali i kao rezultat same globalizacije s obzirom da centralnoplanske komunistike ekonomije, optereene strogom ideolokom kontrolom, nisu mogle da preive u eri globalnih medija i elektronski integrisane
svetske ekonomije. Druga vana politika promena koja je, prema Gidensu,
dovela do intenziviranja globalizacije jeste porast meunarodnih i regionalnih mehanizama vladavine, kao to su Ujedinjene nacije i naroito Evropska
unija. Trea politiki znaajna promena za napredovanje globalizacije jeste
porast meunarodnih vladinih i nevladinih organizacija. Dok je 1909. bilo
svega 37 meunarodnih vladinih organizacija, do 1996. bilo ih je 260 (Giddens, 2001:55).

Pored politikih faktora, vanu ulogu u nastanku globalizacije
odigrali su i ekonomski, tehnoloki, kulturni i drutveni faktori. Jedna od
najznaajnih pokretakih sila globalizacije, koja se nalazi u osnovi svih navedenih faktora, jeste razvoj i brzo irenje informacionih i komunikacijskih
tehnologija koje su omoguile kompresiju vremena i prostora, odnosno
vre povezivanje ljudi irom sveta i neverovatno brz prenos informacija
preko interneta. Satelitska komunikaciona mrea i brojne svetske televizijske
stanice omoguuju momentalnu informisanost graana bez obzira na kutak
sveta u kome se nalaze, tako da je danas bilo koji seljak bolje informisan o
svetskim zbivanjima nego predsednik neke drave pre, recimo, sto godina.
Sve je to omogueno drastinim padom telekomunikacijskih trokova, to
je dramatino izmenilo funkcionisanje brojnih trita a naroito finansijska
trita. Radikalno je promenjena brzina, obim i nain obavljanja finansijskih aktivnosti, to je doprinelo stvaranju elektronske ekonomije, u kojoj
je mogue jednim klikom mia premestiti ogromna finansijska sredstva sa
jednog na drugi kraj planete. Za razliku od prethodnih era, globalna ekonomija nije vie primarno poljoprivredna niti industrijska. Sada dominira
takozvana laka ekonomija weightless economy ili ekonomija znanja
knowledge economy (Gidens, Haton, 2003), u kojoj su informacije i
znanje postali glavni proizvodni resursi.

131


Globalizacija se ne odnosi samo na dogaaje iskljuivo svetskih
razmera ve podjednako deluje i na svakodnevni ivot. Pod uticajem globalizacije, dolazi do transformisanja intimnih i linih aspekata naih ivota,
kao to su porodica, tradicija, identitet, poloaj i uloga polova, nain rada i
radne navike. Ekonomija znanja, na primer, promenila je sam nain naeg
ivota i rada. Pre samo jedne generacije, u zapadnim zemljama je postojala
veoma velika radnika klasa preko polovina radne snage bila je zaposlena u
proizvodnim delatnostima ili u poljoprivredi. Danas je industrijska radnika
klasa skoro prestala da postoji usled tehnolokih promena, globalizacije
trgovine, opadanja proizvodnih delatnosti i uspona sektora usluga to
sve ima za posledicu ogroman broj nezaposlenih radnika bez poznavanja
vetina neophodnih za pronalaenje posla u ekonomiji znanja. To esto rezultuje socijalnim tenzijama i porastom stope kriminala. Za Gidensa, jedna od najveih promena tokom proteklih 30 godina jeste promena uloga
ene i sve vei stepen ravnopravnosti ena i mukaraca. On to objanjava
ekonomskim razlozima, kao to je poveani udeo ena u radnoj snazi, ali i
politikim razlozima, kao to je irenje demokratije i uticaj enskih pokreta
(Gidens, Haton, 2003).

Vana posledica globalizacije jeste proizvodnja rizika. Vie se ne
suoavamo samo sa takozvanim spoljnim rizicima (external risks) sue,
poplave, zemljotresi koji nastaju nevezano od ovekovog delovanja, ve i
sa proizvedenim rizicima (manufactured risks) koji su direktna posledica
uticaja ovekovog znanja i tehnologije na svet prirode globalno zagrevanje, efekat staklene bate, genetski modifikovana hrana, AIDS, bolest ludih
krava. Otuda Bek tvrdi da ivimo u rizinom drutvu, ija je bitna karakteristika to to novi tipovi rizika ne znaju za nacionalne granice oni su
istovremeno i globalni i lokalni, to jest glokalni i kao takvi podjednako
ugroavaju sve socijalne klase, i bogate i siromane (Bek, 2001).

Antiteza globalizacija lokalizacija sintetisana je u pojmu glokalizacija (glocalisation) koji upuuje na proimanje lokalnih sadraja globalnim uticajima, i obratno. Kao protivtea trendovima globalizacije, jaaju
procesi i pritisci radi postizanja lokalne autonomije, ouvanja osobenih nacionalnih ili regionalnih identiteta i kultura. Zbog toga su globalizacija i
lokalizam dva, ne samo protivurena, nego i komplementarna i meusobno
povezana i uslovljena procesa (Pavlovi, 2003:18).

Ekonomska globalizacija, rukovoena neoliberalnim vrednostima i oliena u multinacionalnim korporacijama i globalnim finansijskim
tritima, esto se vidi kao uzronik sve veeg jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja. Kako kae Ulrih Bek: Svijet je postao opasno nejednak

132

prostor (...) Samo za isplatu dugova s Juga na Sjever tee u godini 200 milijardi dolara (...) Globalne nejednakosti rastu od 1960. do 2000. godine udio
najbogatijih 20 posto stanovnitva svjeta u globalnom dohotku porastao je
sa 70 na 90 posto, dok se udio najsiromanijih smanjio od 2,3 na oko 1
posto. Dok se 1,2 milijarde ljudi, gotovo petina stanovnitva Zemlje, mora
zadovoljiti s manje od jednog dolara na dan, pomo dravama u razvoju
od 1999. smanjila se za jo 20 posto (Beck, 2004:50). Otuda protivnici globalizacije, ili bolje rei protivnici neoliberalne forme globalizacije, optuuju
multinacionalne korporacije i neoliberalno krilo globalne elite moi za dehumanizaciju stavljanje ekonomskih interesa ispred ljudskih interesa, ili
kako kae Noam omski (Noam Chomsky) na delu je profit iznad ljudi.
Najvanije politike posledice globalizacije ogledaju se u rasprostiranju istovetnih formi politike organizacije, odnosno irenju demokratije i ljudskih prava kao i u transformisanju suvereniteta i same prirode nacionalne
drave. Odgovornost vlada za politiku koju sprovode nije vie ograniena
nacionalnim granicama ve se prostire i preko njih (po prvi put graani
mogu da pokrenu spor protiv sopstvene drave kada ona kri njihova prava, a i sami efovi drava mogu biti optueni za genocid i zloine protiv
ovenosti i nai se na optuenikoj klupi meunarodnih sudova).

Jo jedna vana posledica globalizacije jeste organizovana neodgovornost (Beck, 2004). U globalnom dobu svi se doivljavaju kao rtve,
niko kao poinitelj. Globalno trite je najbolji primer organizovane neodgovornosti organizovano je inpersonalno, niko ga nije pokrenuo, niko ga
ne moe ni zaustaviti, tako da niko nije odgovoran.

Svi ovi trendovi koegzistiraju, meusobno se jaajui. Oni izazivaju
ali i rezultuju iz procesa koje nazivamo globalizacijom.
Dileme globalizacije

Brojne su kontroverze i dileme koje prate globalizaciju, ali se,
nekako, tri dileme stalno nameu i predmet su estokih debata. Prva se
tie samog karaktera globalizacije. Da li se globalizacija moe izjednaiti
sa vesternizacijom, ili jo preciznije, amerikanizacijom i na taj nain predstaviti kao projekt kojim Zapad nastoji da odri svoju dominaciju ili je ona
objektivni planetarni proces kojim se ne upravlja iz jednog centra? Mnogi izvan Severne Amerike i Evrope zastupaju prvu poziciju. Oni je brane
injenicom da su SAD trenutno jedina supersila koja je bez premca u svim
najvanijim dimenzijama globalizacije: ekonomskoj, geopolitikoj, vojnoj i
kulturnoj. Njima se moe dodati i ekoloka dimenzija, s obzirom na to da

133

su SAD najvei zagaiva i bez njihove podrke teko je i zamisliti uspenu

i efektivnu borbu protiv ekolokih opasnosti. Ogromne multinacionalne
kompanije ne dolaze iz siromanih delova sveta ve iz Amerike i drugih razvijenih, uglavnom zapadnih zemalja. Nadnacionalne institucije (STO, MMF,
Svetska banka) sprovode politiku koja je u interesu iskljuivo razvijenih zemalja, ne trudei se da smanje sve vei jaz izmeu bogatih i siromanih.
Dakle, pristalice teze da je globalizacija isto to i amerikanizacija smatraju
da ona stvara svet pobednika i svet gubitnika, pri emu su gubitnici nerazvijene, nezapadne zemlje koje na taj nain jo vie tonu u svoje siromatvo.
Iako ovo stanovite nije sasvim bez osnova, po naem miljenju ono je jednostrano i pojednostavljujue.

Oigledno je da su SAD najmonija ekonomska sila na svetu i glavni pokreta globalne ekonomije. Isto kao to je jasno da veina velikih korporacija dolazi iz Amerike. Globalizacija zaista nosi snaan peat amerike
ekonomske i politike moi, pa, ipak, ona nije tek prosto produenje
amerike moi. Kao to utie na druge zemlje, globalizacija utie i na SAD.
Amerika moda ima veu slobodu i manevarski prostor od drugih zemalja,
ali je retko izuzeta od posledica globalizacije i to u svim njenim aspektima. injenica da je Amerika najvea vojna sila ne ini je neranjivom i imunom na napade, to se pokazalo 11. septembra. Takoe, iako Amerika ima
najveu ekonomiju, ona je itekako osetljiva i ranjiva na irenje globalnih finansijskih kriza. to se tie kulturnog aspekta globalizacije, jasno je da SAD
izvoze vie popularne kulture nego bilo koja druga zemlja, ali takoe i uvoze
vie ideja i imigranata nego veina zemalja (Nye Jr. 2003:113). Ameriki
kulturni uticaj vidljiv je svugde na filmu, televiziji, u muzici, modi, konzumerizmu kao ivotnom stilu, knjievnosti i drugim oblastima. Otuda se
Amerika esto optuuje da namee kulturnu homogenizaciju, meutim
ona je sama izrazito kulturno heterogena s obzirom na to da sadri ogroman broj razliitih etnikih i kulturnih grupa. I u samim SAD na delu je
obnova lokalnih kulturnih identiteta i podsticanje kulturnog pluralizma kao
posledica globalizacije. Konano, Amerika je osetljiva i ranjiva i kada je re
o ekolokoj dimenziji globalizacije. ak i kada bi sprovela unutranje mere
ekoloke zatite, opet bi bila ugroena rizicima proizvedenim u drugim zemljama. Opasnosti kao to su AIDS, SARS, bolest ludih krava, ptiji grip, ne
znaju za granice i na njih nije imuna niti jedna zemlja, pa ni Amerika.

Pojedini autori, poput Dzozefa Naja (Joseph Nye), smatraju da je
globalizacija u velikoj meri doprinela porastu amerike moi, ali da e tokom vremena, usled irenja tehnolokih i ekonomskih mogunosti na sve
vei broj zemalja, upravo globalizacija biti ta koja e redukovati domete

134

amerike moi (Nye Jr. 2003:112-114). Posebno treba naglasiti injenicu da

ne deluju svi akteri globalizacije sinhronizovano, ve se esto meusobno
suprotstavljaju. Takoe, pored globalizacije odozgo koju pokreu zapadne
zemlje na elu sa SAD, sve vie jaa globalizacija odozdo koju karakterie
gusta mrea nevladinih organizacija, drutvenih pokreta i ostalih samoorganizovanih grupa i organizacija koje deluju na globalnom nivou i u
mogunosti su da preduzimaju samostalne akcije nezavisno od interesa pojedinih drava i najvanijih ekonomskih aktera. Na taj nain, globalizacija se
sve vie decentralizuje i sve je manje pod kontrolom bilo koje grupe drava
ili multinacionalnih kompanija. Otuda se teko moe govoriti o globalizaciji
kao o planiranom projektu.

Druga velika dilema tie se sudbine nacionalne drave. Da li globalizacija donosi smrt nacionalne drave ili, naprotiv, njeno jaanje? Pristalice
prve pozicije smatraju da je globalizacija potpuno ispraznila autonomiju i
suverenitet nacionalnih drava. Nacionalne drave predstavljaju ive mrtvace, vlade vie ne oseaju odgovornost prema graanima ve iskljuivo
prema nadnacionalnim organizacijama (Peulji, 2002:11) i predstavljaju
njihove puke lokalne izvrioce. Nasuprot njima, skeptici smatraju da se mo
nacionalnih drava ne smanjuje ve poveava, isto kao to se poveava i njihov broj u svetu (broj zemalja lanica UN se poveao sa 166 u 1991. godini
na 190 u 2002). Za njih su nacionalne drave kljuni akteri i kreatori globalizacije.

Po naem miljenju, istina je, kao i obino, negde na sredini. Otuda
nam se ini sasvim ispravan Bekov stav koji kae da koliko god je ispravno
napustiti usredotoenost na nacionalnu dravu jer drava vie nije jedini
akter meunarodnog sustava, ve samo jedan akter meu ostalima, toliko bi
pogreno bilo, kritizirajui fiksiranost na nacionalnu dravu, izgubiti iz vida
moguu sposobnost djelovanja i samotransformaciju drave u globalnom
dobu (Beck, 2004:29).

Globalizacija sa sobom donosi i nove globalne aktere to nisu vie
samo nacionalne drave ve i akteri globalne ekonomije (multinacionalne
korporacije, nadnacionalne finansijske institucije i organizacije, mobilni
kapital), zatim akteri globalnog civilnog drutva i, konano, teroristike
skupine i organizacije. Svaki od ovih igraa na svoj nain dovodi u pitanje
i redefinie mo, autoritet i suverenitet nacionalne drave. Multinacionalne korporacije (MNK) to ine svojom sposobnou izbegavanja plaanja
poreza i mogunou brzog povlaenja kapitala iz onih drava ije vlade povise poreze ili pootre regulaciju na tritu rada. To naroito pogaa drave
blagostanja koje moraju da zbrinu sve vei broj nezaposlenih a istovremeno

135

gube kontrolu nad svojim najvanijim izvorom prihoda porezom. Iako

MNK mogu znaajno uticati na voenje politike i na zakonodavstvo drave
u kojoj posluju, a nekolicina najveih MNK ima budete koji su vei od
dravnih budeta ogromne veine zemalja, neosnovano je gledite da su one
preuzele ulogu drava i da je u njima koncentrisana sva mo. Nacionalne
drave i dalje ostaju najznaajniji akteri i jo uvek su znatno monije od
MNK. Gidens navodi nekoliko razloga u odbranu ovog stava: nacionalne
drave kontroliu teritoriju, korporacije to ne mogu; zatim, drave mogu
legitimno raspolagati vojnom silom i odgovorne su za odravanje pravnog
aparata dok MNK, bez obzira koliko je velika njihova ekonomska mo, nisu
vojne organizacije (kao to su neke od njih bile u periodu kolonijalizma)
i ne mogu da se uspostave kao politike/pravne jedinice koje upravljaju
odreenom teritorijom (Gidens, 1998:75).

Snaga MNK, njihova neodgovornost i neetika trgovina ne ostaju
bez odgovora ne samo drava koje pokuavaju da ih kontroliu, ve i
samoorganizovanih aktivistikih grupa i organizacija potroaa koje ine
sastavni deo globalnog civilnog drutva. Njihovo najjae oruje jeste oruje
odbijanja kupovine mogu kazniti ak i najmonije korporacije tako to
e bojkotovati njihove proizvode. Protesti potroaa imaju nadnacionalni
karakter, jer potronja ne poznaje granice. Pritom potroai ne snose nikakav rizik za svoje proteste, jer ak ni svemoni svetski koncerni ne mogu
otpustiti svoje potroae (Beck, 2004:27). Potroai, kada se organizuju,
mogu predstavljati izuzetno mono sredstvo pritiska, to se moe videti na
primeru Shell-a, koji je morao da promeni svoju politiku odnoenja prema
ivotnoj sredini suoen sa brojnim protestima i bojkotom kupovine njegovog benzina u mnogim zemljama, ili na primeru Monsanta, koji je bio
prisiljen da odustane od uvoenja genetski modifikovane hrane na evropska trita.

esto se govori i o kraju suverenosti drave. U situaciji kada
drava u sluaju etnikog ienja ili krenja ljudskih prava svojih graana
moe oekivati humanitarnu intervenciju ili hapenje efa drave, vlade
ili ministara i njihovo dovoenje pred meunarodni sud, zaista se vie ne
moe govoriti o apsolutnom, nedeljivom suverenitetu (ija je posledica bila
da se na prostoru drave sa vlastitim graanima moglo raditi ta se htelo)
ve samo o ogranienom suverenitetu.

Dakle, iako je oigledno da je u toku transformacija nacionalnih
drava, preoblikovanje njihove moi i suvereniteta, jo uvek je prerano govoriti o njihovom odumiranju. Nacionalna drava e jo dugo opstati jer je jo
uvek potrebna da obezbedi identitet i oseaj pripadnosti (veina ljudi ak i u

136

eri globalizacije nije spremna da se toga odrekne), da garantuje unutranju

sigurnost i bezbednost (teroristike skupine su svojim akcijama doprinele
jaanju prerogativa drave), ubira poreze, obezbedi sigurnost siromanima,
osnovno obrazovanje, kao i zatitu ivotne sredine.

Trea dilema tie se jaza izmeu bogatih i siromanih, kako izmeu
zemalja tako i unutar njih. Da li globalizacija smanjuje ili poveava taj jaz?
Oni koji smatraju da ona smanjuje nejednakost pozivaju se na uspehe ekonomske globalizacije, naroito na brz ekonomski razvoj azijskih ekonomija
koji je milione ljudi izdigao iz siromatva i poboljao uslove ivota, to se
ogleda u smanjenju smrtnosti dece i produenju ivotnog veka. Meutim,
injenino stanje je mnogo blie onima koji tvrde da globalizacija poveava
nejednakost i da je trenutni jaz izmeu najbogatijih i najsiromanijih zemalja prosto neprihvatljiv. To se moe ilustrovati brojnim podacima. Na
primer, 1965. godine prosean dohodak per capita u zemljama G7 bio
je 20 puta vei nego u najsiromanijim zemljama, dok je 1997. godine ta
razmera narasla na 40:1 (Giddens, 2000:128). Amerika raspolae sa 50
posto svetskog bogatstva, iako ima samo 6,3 posto svetske populacije
(Golubovi, 2003:53). I bogate zemlje, koje belee visoke stope ekonomskog
rasta, karakterie drastino poveavanje socijalne nejednakosti, to se moe
objasniti demontiranjem drave blagostanja i drastinim smanjivanjem izdataka za socijalno najugroenije.

Neosporno je da je nejednakost u svetu dostigla kritine razmere,
meutim za nju se ne moe kriviti samo i iskljuivo globalizacija, ve i objektivni problemi koji postoje u siromanim zemljama korupcija, konflikti,
autoritarne vlade, neproduktivno troenje inostrane pomoi, preterana regulacija, nestabilnost. Gidens smatra da su afrike zemlje iskusile probleme
ne zbog posledica globalizacije, nego ba suprotno, jer su iz nje izostavljene
(Giddens, 2005:19). Zemlje koje su se u potpunosti izdvojile, poput Severne
Koreje ili Burme, meu najsiromanijima su na svetu. Azijske ekonomije
jesu doivele padove, ali su povrh svega najbolji primeri zemalja koje su
ostvarile napredak u ekonomskom razvoju.
Iskuenja globalizacije

Globalizacija je duboko protivurean proces. Svaka pozitivna
strana globalizacije ima i svoju negativnu, tamnu stranu. Da li e prevladati demokratski ili autoritarni lik globalizacije? Da li e globalizacija voditi
rasprostiranju ekonomskog rasta i blagostanja irom sveta ili sve dubljoj provaliji izmeu bogatih i siromanih; pluralizmu kultura i bogatstvu

137

razliitosti ili ponitavanju nacionalnih kultura i kulturnoj homogenizaciji; ouvanju ivotne sredine ili njenoj daljoj degradaciji; svetskom drutvu
blagostanja ili svetskom drutvu rizika; sukobu civilizacija ili njihovom
proimanju? Ova pitanja se sve vie postavljaju sa velikim strahom kako
globalizacija napreduje, neizvesnost raste, a vlade ne ine nita, ili barem
ne mnogo, da se adekvatno pripreme za iskuenja globalizacije. Meutim,
adekvatan odgovor na izazove globalizacije nikako ne moe biti izolacija,
iskljuenje iz svetskih tokova i raskid sa globalnim poretkom, ve naprotiv,
ukljuenje u proces globalizacije, ali uz nastojanje da se izgrade efikasne
globalne institucije koje e se boriti protiv narastajuih rizika i uspeno kontrolisati i obuzdavati MNK i globalna finansijska trita.

Neophodno je teiti uspostavljanju kosmopolitske demokratije koja
e globalizaciju staviti pod kontrolu demokratskih institucija u okviru kojih
e sve zemlje imati jednak uticaj i nastojati da se smanji rastui jaz izmeu
razvijenih i nerazvijenih drutava. Koliko god ova ideja zvuala utopistiki,
ka nekom idealu se mora teiti, u suprotnom, globalizacija e se otrgnuti
kontroli.
Zakljuak

Ovaj rad nije imao cilj da pravi hvalospeve globalizaciji, niti
da globalizaciju posmatra kao zlo koje je uzrok svih nevolja, ve da sa
realglobalistike pozicije ukae koliko je vano ozbiljno shvatiti globalizaciju, njene uzroke i posledice, uvideti mogunosti ali i rizike koje sa sobom donosi i uporno tragati za novim vidovima globalne vladavine koji
e smanjiti nejednakost i neravnopravnost, suprotstaviti se moi globalnih
korporacija i neizvesnosti globalnih finansijskih trita. Meutim, ono to je
najvanije i preduslov svega ostalog jeste razumeti globalizaciju, jer to znai
razumeti svet u kojem ivimo i biti spreman na njegova iskuenja.
LITERATURA

1. Beck Ulrich, 2004, Mo protiv moi u doba globalizacije, Zagreb:

kolska knjiga.
2. Bek Ulrih, 2003, Virtuelni poreski obveznici, u Globalizacija
mit ili stvarnost, Socioloka hrestomatija,Vladimir Vuleti
(prir.), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
3. Bek Ulrih, 2001, Rizino drutvo, Beograd: Filip Vinji.

138

4. Giddens Anthony, 2005, Odbjegli svijet Kako globalizacija

oblikuje nae ivote, Zagreb: Naklada Jasenski i Turk.
5. Gidens Entoni i Haton Vil (prir.), 2003, Na ivici iveti sa
globalnim kapitalizmom, Beograd: Plato.
6. Giddens Anthony, 2001, Sociology (Fourth edition), Cambridge:
Polity Press.
7. Giddens Anthony, 2000, The Third Way and its Critics,
Cambridge: Polity Press.
8. Gidens Entoni, 1998, Posledice modernosti, Beograd:
Filip Vinji.
9. Golubovi Zagorka, 2003, Izazovi demokratije u savremenom
svetu, Poarevac: Edicija Branievo.
10. Held Dejvid, 2003, Debate o globalizaciji, u Globalizacija
mit ili stvarnost, socioloka hrestomatija,Vladimir Vuleti
(prir.), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
11. Held David and McGrew Anthony, 2000, The Great
Globalization Debate: An Introduction, in The Global
Transformations Reader, Cambridge: Polity Press.
12. Nye S. Joseph Jr., 2000, Globalization and American Power,
in The Global Transfomations Reader, Held and McGrew (ed.),
Cambridge: Polity Press.
13. Pavlovi Vukain, 2003, Drutveni pokreti i promene, Beograd:
Udruenje za politike nauke Jugoslavije i Fakultet politikih
nauka.
14. Peulji Miroslav, 2002, Globalizacija dva lika sveta, Beograd:
Gutenbergova galaksija.
15. Roland Robertson, 2003, Globalizacija kao problem, u
Globalizacija mit ili stvarnost, socioloka hrestomatija,
Vladimir Vuleti (prir.), Beograd: Zavod za udbenike
i nastavna sredstva
16. Vuleti Vladimir, 2003, Rivalski pristupi u izuavanju
globalizacije, u Aspekti globalizacije, Vladimir Pavievi
(prir.), Beograd: Beogradska otvorena kola i Dosije.

139

Joksi Mladen
Globalization
- causes, consequences, dilemmas, challenges
Summary

This paper analyses the phenomenon of globalization: its causes,
consequences, dilemmas and challenges. The author stresses the (oft underestimated) complexity innate to the process of globalization. In his view, the
process allows for new possibilities and opportunities, along with a complex
spectrum of new risks. His intention is not to provide a uni-polar perspective towards globalization. On the contrary, he aims to shed light on the
multifaceted process which globalization represents and in this fashion,
make a modest contribution to ongoing discussions on the topic of globalization. At papers the end, the author advocates for the formation of a new
set of global institutions seeking to provide greater democratic oversight of
the globalization process.

Key words: Globalization, Interconnection, Interdependence, Westernization, National State, Inequality, Cosmopolitan Democracy.

140


:





,
.
, , ,
.
, -
.
,


,
.
( 1917)
, ( ) ,
,
. ,


. ,
,
, ,
,
.

,

,
.

, :
.

141

, ,
,
,
.1

,
, .
,
,
.

, , ,
:
2000. ,2


16 .3

.4 , XI
-
-, . .5
o
, .
, -,

,
, .
2025. -,
(Auroville), .
, . , ., , . 13.
3
, . ., , . 295.
4
. . . ., . ., . 24.
5
. . ., ., . 17.
!
1
2

142

 11 .6
8
10 .7

, ,
.
(, ...) .
( , -
), ,
,
(. 4. ).

, ,
, , , .
,
, , ,
, ,
.
,
.
, , ,
, ,
.
,
.
?


, ! ,

: ,
.
, ,
(

, ., , . 33.
, ., , . 75.
, ,
-, ?
6
7

143

 ). .
, :
, ( ) .
:
,
(!)

()
.
,
,

, .
,

(). ,
.
,
.


,
(),
,

,
.

, , .
,
. 10% (2005),
60 ,
100
800 (2005),8
,
, .
(, , ...),

8

, 29. 1. 2006.

144

 . ,

.
,
,
, , ,
?


,

.

,
, .
(
, ...),
. ,
.

, ,
,
,
, .
,
?
, , , .

,
I
, ,
.9 XX
,

,
(, 1998:13). ,
, , ,
,
.
9

145

. , !

,
, .



. ,
.

.
,
. ,
, .10
,

, . ,
,
,
(
).


, ,
. ,

, ,
.
,
.11

!


, .

.

10
11

, ., , . 214.
Ibid,, . 121.

146



,
, ,
. , quo
vadis, , ?

, , ,
.

.
( )
.
;
. , ,
,
(
). , ,
() 12
.
, ,
(,
.).
, .
, ;
,
, -
.13
, , ,

;
.

(
- ,
.
13
, ., , . 17.
12

147

 .14 ,
, ,
- .15 , ,
(
). -,
, , -,16
, , .17
, (
, !).
. k-,
. ,
, /
, .18
, ,
. , ,
,
,
(, ,
).19

, (
) ,
.
,
,
, ,
.20
.

: () /
,
, ,
,
. . .,. ., . 286.
Ibid,, . 285.
16
. .
17
. . ., ., . 244.
18
. .
19
. ., . ., . 178.
20
. ., . ., . 356
14
15

148


.
,
,
.


,
,
, .
,
,
.
,
.
, ,
,
.


, .
2010,21
. 6,5
22 . ,
.

( , ), -.

I ,
. -, ,
.23
. -
,
. ,
-, (
. . . ., . ., . 80.
92, .
23
, 9. 2. 2006.
21
22

149

 , 150 ),

,
2009. 10% 2020.24


,
, , . , ,
/ , .

,25 .26

.
0,26% ,27
; , ,
.
,
.
2005. 11%, 1,7
1996, 90 2005.28 ,
?


, .
, ,
. 14.568 3200.
3,7 ,29

.

.


?
? ,
,
.
, ., , . 1589.
26
. ., . ., . 69.
27
, ., , . 32.
28
, 16. 2. 2006.
29
. ., . ., . 21.
24
25

150

 ,
,30 ,
.


. ,

.
, ;

,31 .

, ,
I , .
,
.

,32 .
, ,
.

, ,

, ,
, ,
, , ().

1. , ., , ,
, , , 2000.
2. , ., , , , 1996.
3. , , ., ,
, , 1974.

. . ., ., . 267.
, ., . , . 106.
32
. ., ., . 182.
30
31

151

4. , ., , , , 1989.
5. , ., ,
, , 2003.
6. , ., , , , 1997.
7. , . ., , , , 1998.
8. , ., , , ,
, , 2000.

Milan Aleksic
New Political Architecture of the 21st Century
Summary

This project has purpose to summarize the majority of dominant
social processes in a period when were entering the new millennium. One
of the main subjects of this project is: changes and challenges that became
almost unreachable due to their haste, in the 21st century.

The project tackles some key issues related to integration/fragmentation as two opposite processes that are taking place at the same time. It
leads to a new political architecture of 21st century which will be based
on global cities human anthills of the future. The withering away of the
national state also leads to that direction. Afterwards, there is a question
how this new creation will function, more exactly if it can serve as a sort
of world ministries for problems which worry humanity and from which
solution depends their future, too: drinking water, lack of energy, restriction
of resources etc.

This project is attempting to point to the paths where globalized
humanity will continue to move

Key words: Changes, Globalism, Politics.

152

Maan Stankovi
Tutor: dr Miroslav Prokopijevi
Institut za evropske studije u Beogradu
PUTOVANJE KROZ KATALAKSIJU
Hajek

Fridrih Avgust fon Hajek (Friedrich August von Hayek) je esto
slavljen kao ovek koji je u vremenu prodora kolektivistikih teorija u
dvadesetom veku odrao ideju slobode kakvom su je videli klasini liberali.
Ovaj moda najpoznatiji pripadnik austrijske kole ekonomije i dobitnik
Nobelove nagrade za ekonomiju 1974. godine zasluan je za brojna dela iz
oblasti ekonomije, politike teorije, i psihologije kojima se suprotstavljao
kolektivizmu svake vrste, promoviui ideje individualne slobode, line
inicijative, vladavine prava i slobodne trine privrede kao ideje koje bi
trebalo da budu osnova svakog slobodnog drustva. Njegovi argumenti su
predstavljali suprotnost drutvenim teorijama koje su uzimale sve vie uticaja u politikom i drutvenom ivotu ne samo istonoevropskih zemalja
koje su prele na plansku privredu ve ak i onih zapadnoevropskih koje
imaju najduu tradiciju slobode kao najvieg ideala drutva.

Svoje teorije je gradio na delima i idejama svog uitelja Ludviga fon
Mizesa (Ludwig von Mises), tvrdei da svaki oblik kolektivizma neizbeno
vodi ka totalitarizmu i negaciji line slobode. Kolektivistiki ureeno
drutvo trai centralizovano upravljanje resursima i njihovom distribucijom. Meutim, oni koji su zadueni za tu vrstu raspodele nikada ne mogu
imati potrebno znanje da izvre efikasnu alokaciju. Kao alternativu tom
modelu, Hajek reafirmie ideju slobode pojedinaca koji su najsposobniji da
sopstvenim akcijama izvre optimalnu alokaciju resursa putem mehanizma
cena na slobodnom tritu. Ovakav spontani, samoreguliui sistem koji
nastaje omoguavanjem svim pojedincima da, kroz dobrovoljnu saradnju,
ostvare svoje individualne ciljeve Hajek je nazvao katalaksija (Catallaxy).
Pojava i pojam katalaksije
Na velikoj ahovskoj tabli ljudskog drutva svaki pojedini deo
ima svoj sopstveni princip kretanja, potpuno razliit od
onog koji zakonodavtsvo moe da izabere da utisne u njega
Adam Smit

153


Pojam katalaksija nalazimo u liberalnoj tradiciji traganja za slobodom. Prvo pominjanje rei katalaksija (catallactics) moemo nai kod
uvenog ekonomiste, filozofa i teologa Riarda Vejtelija (Richard Whately
17871863)1 koji je tu re namenio za ime nauke o razmeni. Vatlijev stav se
moda najbolje ogleda u reenici da je ovek ivotinja koja vri razmenu.2
Re katalaksija je izvedena iz grke rei kattallasien koja znai razmeniti, primiti u zajednicu i pretvoriti se od neprijatelja u prijatelja.3 Nakon
toga, pojam katalaksija koristi i Mises.

Pojam katalaksija Hajek uvodi jer za njega re ekonomija ne
odraava spontani poredak ve vrstu planiranja. On katalaksiju vidi kao
spontani poredak koji nastaje na tritu interakcijom mnotva ekonomija
koje po sebi predstavljaju svesno rasporeivanje resursa u slubi nekog
odreenog poretka ciljeva.
Kosmos i taxis

Ako govorimo o spontanom poretku, onda se moramo vratiti na
same korene tog pojma i samim tim i na korene filozofije, u antiku Grku.
Uvek kada govorimo o sloenim sistemima, moramo govoriti o nekoj vrsti
poretka koji se stvara izmeu elemenata tog sistema. Moemo razlikovati
dve vrste poretka. Prva vrsta bi bila taxis ili nametnuti poredak, koji bi
stvarale njemu egzogene sile. On bi bio svesno kreiran. Kosmos ili spontani poredak, sa druge strane, nastaje samostalnom interakcijom njegovih
delova. Njega stvaraju endogene sile bez svesti o tome kako poredak treba
da izgleda u celini.4 Za prvi poredak se mogu vezati autoritarne teorije, u
koje spadaju i moderne teorije planiranja kao to je socijalizam, dok se liberalna tradicija traganja za slobodnom, ba kao i ideja slobodnog trita
moe u najveoj meri vezati upravo za pojam kosmosa kao slobodno nastalog poretka koji meusobnom interakcijom kreiraju njegovi delovi.

Upravo u ovom spontanom poretku moemo traiti osnove za uspostavljanje katalaksije koje bi, svojim razvojem, dovelo do onoga to bismo
nazvali poretkom slobode koji je detaljno opisam u Hajekovom najuvenijem
delu Poredak slobode.
Whately, Richard (1787-1863), Introductory Lectures on Political Economy (London, 1855)
str. 4.
Hayek, F. A., Kobna ideja, (Podgorica, 1998) str. 122.
Hayek, F. A., Studies in philosophy, politics and economics, (London 1967), str. 85.
Hayek, F. A., Pravo, zakonodavstvo i sloboda, (Podgorica, 2002) str. 43.
1

154

Od kosmosa do trinog poretka ili katalaksije

Da bismo od kosmosa stigli do katalaksije, moramo u filozofsku
postavku kosmosa ubaciti vreme kao parametar. Samo nam vreme moe
pokazati kakav e efekat naela slobode, primenjenog na delove jednog
sistema, imati na stvaranje katalaksije ili trinog poretka. Kao to smo ve
rekli, pojam katalaksija je Hajek uveo kao sinonim za trini poredak.

Sloboda oznaava odsustvo prinude od strane drugih pojedinaca.
Jo od antike Grke se smatra da je pojedinac slobodan samo ako je pravno
zatieni lan zajednice, ako je zatien od proizvoljnog hapenja, slobodan
da bira svoj posao i ako je slobodan da stie i poseduje svojinu. Samo onda
pojedinac ne moe biti primoran da izvrava naredbe drugih.5

Sloboda pojedinca pretpostavlja da on preduzima akcije u skladu
sa svojom voljom i trudi se da, vrei alokaciju svojih resursa, u koje mogu
spadati i materijalni resursi, ali pre njih rad i znanje, ispuni svoju hijerarhiju
ciljeva. On biva osloboen od stranog upliva u to koje e ciljeve pokuati da
ostvari i koja e biti njihova hijerarhija vanosti. Ciljeve i njihovu hijerarhiju
kreira na osnovu linih elja i znanja o okolnostima koja ima. On e stupiti
u interakciju sa ostalim jedinkama, pokuavajui te ciljeve i da ostvari. U
toj nameri e se razviti odreeni naini interakcije koji e im omoguiti da
efikasnije komuniciraju i obavljaju razmenu. Tako spontano nastaje to to
bismo mogli smatrati osnovama trinog poretka ili katalaksije.

Ukoliko bismo ovaj sluaj proirili na mnotvo uesnika u razmeni,
dobili bismo poredak koji e, vremenom, spontano razviti sistem odnosa kroz
neformalna pravila koja moemo nazvati institucije. Za razliku od poretka
koji je stvorila jedna centralna vlast po svojoj zamisli, katalaksija je poredak
koji, na bazi iskustva, stvara mnotvo individua sa svojim specifinim znanjima o posebnim situacijama. Taj poredak nastaje radi olakanja obavljanja
svakodnevnih drutvenih procesa. Dolazimo do toga da za katalaksiju nije
dovoljna samo sloboda naelno garantovana pojedincu ve i institucije koje
e tu slobodu omoguiti i institucije koje e spontano nastati na iskustvu.

Sloboda sa sobom vue i ozbiljnu odgovornost, jer pojedinac ostaje
preputen efektima sopstvenih odluka. Odgovornost proizlazi iz ansi koje
sloboda pojedincu daje, omoguivi mu da deluje u svom interesu, u skladu
sa okolnostima koje utiu na njega. Onda treba pretpostaviti i da e biti
izloen efektima svojih akata.
1

Hayek, F. A., Poredak slobode, (Novi Sad, 1998) str. 26.

155

Katalaksija ili trini poredak i poredak slobode

Sada, kada smo izveli pojam katalaksije, moemo se zadrati na tom
pojmu i podrobnije ga objasniti. Katalaksija se bazira na pojmu kosmosa
koji je, kao to smo rekli, spontani poredak. Katalaksiju ne kreira niti jedan centralni um prema nekom svom unapred zacrtanom planu, ve ona
nastaje na slobodi pojedinaca koji, sledei svoje line ciljeve, uspostavljaju
meusobne odnose. Upravo taj nedostatak centralnog plana, koji se meu
kritiarima najee istie kao najvei nedostatak ovog poretka, zapravo je
njegova najvea prednost. On omoguava individualnu slobodu. Ta individualna sloboda omoguava svakom pojedincu da, sledei svoje planove, koji
su u skladu sa njegovim eljama, ostvari dobitak ne samo za sebe ve i za sve
ostale uesnike na tritu. Katalaksija kao sistem omoguava usklaivanje
mnotva interesa i ciljeva bez fokusiranja moi u jednom centru koji bi o tim
ciljevima odluivao. Ona ponitava uvreeno miljenje da su za odravanje
drutva potrebni zajedniki ciljevi, to je recidiv plemenskog drutva. Glavni cilj katalaksije i njenih lanova tako postaje njeno samoodranje koje
omoguuje svim pojedincima da ostvaruju svoje sopstvene ciljeve.

Katalaksija poiva na trinoj privredi. Efekti ovakvog ureenja u
kome se omoguuje da mnotvo pojedinaca ostvaruje svoje individualne
ciljeve su ti da drutvo dobija kumulativni efekat ostvarenja pojedinanih
znanja i sposobnosti svih svojih individua koje, nesvesne toga, ostvaruju
svoje line ciljeve. Samim tim, i svaki pripadnik drutva te iste efekte osea
za sebe iako moda toga nije ni svestan. Oni se vide u svakom aspektu
ivota. Ti efekti su moda najoigledniji na tritu, koje moemo posmatrati
kao model slobodnog drutva. Putem mehanizma cena, koje nastaju nezavisno od elja bilo kog uesnika, vri se efikasna alokacija resursa i na taj
nain se obezbeuje funkcionalnost trita i omoguuje svakom pojedincu da maksimizira svoj profit. Upravo nam je ekonomska teorija pruila
razjanjenje kako se spontana delovanja prilagoavaju u poredak.

Svi ti pojedinci, u ostvarivanju svojih ciljeva, upravljaju mini planskim privredama, ekonomijama. Iz interakcije tog mnotva ekonomija i
stvaranjem meusobnih odnosa postepeno nastaje ureenje koje moemo
nazvati katalaksija. U toj interakciji se, uspostavljanjem pravila stvorenih
na iskustvu pojedinaca, stvara trite. Pravila koja upravljaju odnosima na
tom tritu se tiu svojine, delikta i ugovora.6 Ta pravila omoguuju da kata6

Hayek, F. A., Pravo, zakonodavstvo i sloboda, (Podgorica, 2002) str. 233.

156

laksija funkcionise i opstane. Upravo uspostavljanje ovih pravila dovodi do

toga da je za katalaksiju, pored line slobode, potrebno i osiguranje preduslova koji do nje dovode. Da bi katalaksija bila osigurana, vano je naela
na kojima poiva njen osnovni preduslov, sloboda pojedinca, dii na nivo
na kome ona ne mogu biti predmet razmatranja demokratske veine i uspostaviti vrednosti vanije i trajnije od trenutne volje veine. Tako vladavina
prava, koja je garant slobode, nije isto to i vladavina zakona, jer vladavina
zakona bez vladavine prava postaje diktatura veine, a izmeu diktature pojedinca i diktature veine razlika je jedino u broju diktatora. Svoju vanu
potporu vladavina prava je nalazila upravo u engleskom obiajnom pravu
(Common law), nastalom od sudskih odluka baziranih na tradiciji, obiaju
i precedentu. Upravo se ovde vraamo na znaaj koji u stvaranju slobodnog drutva ima katalaksija kao mogunost spontanog stvaranja efikasnih
pravila kroz iskustva pokuaja i pogreki mnogih generacija. Zato zadatak
prava i zakona i jeste da omogue da se uspostavi sloboda pojedinaca, kao
i katalaksija, koja e zatim iznedriti pravila i moi e da ih prilagoava promenama.7

Problem prinude slobodno drutvo reava tako to njen monopol
daje dravi, iju vlast organizuje na taj nain da nijedan organ ne moe donositi autonomne odluke bez mogunosti provere od strane drugih aktera u
vlasti.

Kao to se vidi, opasnost za stubove slobodnog drutva vreba sa svih
strana. Ona dolazi i iznutra i od strane drave i iz spoljanjeg sveta. Istorijska praksa je pokazala da je odbrana vrednosti i pravila na kojima poiva
katalaksija toliko vana da je njih vano uvrstiti u same temelje drutva koje
eli da se njima rukovodi.

Zvui paradoksalno, ali kljuni argument u korist slobode je svest
o nesavrenosti ljudskog uma. Upravo zbog ogranienosti naih saznajnih
sposobnosti, potrebno je omoguiti da to vei broj uesnika, sa svojim
specifinim znanjima, uestvuje u ivotu poretka. Napredak drutva je oduvek poivao na sluajnostima koje su pojedince stavljale u drugaiji poloaj
od veine i tako im omoguavale da svoja specifina znanja i vetine iskoriste
na najbolji nain.8 Istorija potvruje da na due staze pozitivne efekte ovih
dostignua pojedinaca ili grupa osea celina drutva.

7
8

Hayek, F. A., Poredak slobode, (Novi Sad, 1998) str. 143.

Hayek, F. A., Poredak slobode, (Novi Sad, 1998) str. 34..

157


Slobodno drutvo e uvek biti u stanju da iskoristi vie znanja nego
to bi najsposobniji i najpametniji vladar ili organ uprave mogao da poseduje. Zato nije potrebno da politika odraava cilj, ve je potrebno da ona bude
fokusirana na odranju poretka koji lanovima omoguuje najbolje anse
da ostvare svoje sopstvene ciljeve koji ne zavise ni od koga do njih samih.
Cilj politike u takvom drutvu bio bi podjednako uveanje ansi bilo kog
nepoznatog lana drutva da sa uspehom tei svojim podjednako nepoznatim ciljevima...9 Takav poredak e neminovno dovesti do konanog uveanja
ansi svih lanova drutva.
Katalaksija kroz istoriju i uticaj Hajeka u XX veku

Iako se ideja slobode nalazi jo u antikoj Grkoj, ako poemo u
istoriju, u potrazi za slobodom pojedinca, neminovno stiemo u Englesku
sedamnaestog veka. U naredne dve stotine godina dostignua Engleske
tradicije slobode su postala ideal za veliki deo sveta. Upravo u Engleskoj
tog perioda se i pojavio pojam vladavina prava. Naela za koja su se Englezi
borili u sedamnaestom veku su svoju afirmaciju i potvrdu dobijala tokom
osamnaestog veka. Najsvetlija engleska liberalna tradicija prenesena je u
kolonije i dobila novu snagu. Ona je svoj novi oblik dobila u konstitucionalizmu, ideji ustava koji bi bio skup vrednosti koji ograniava svaku vladu.
Te vrednosti bi bile merilo za svaki zakon i svaku odluku onih koji su na
vlasti. Vano pitanje u nastajanju ideje o viem zakonu je bilo i to to su ljudi ogranieni svojim razumom spremni da rtvuju dugorone ciljeve zarad
kratkoronih.

Slobodnom drutvu sasvim sigurno su potrebna trajna

sredstva ograniavanja vlasti bez obzira na trenutni poseban cilj.10

Potreba za takvim aktom proistekla je iz svesti da postoje neke vrednosti koje ne mogu biti naruene ak ni odlukom veine. Vrhunac ovog procesa je paradoksalno doao tamo gde se on prvo i uruio i najdublje pao, u
Pruskoj. Pokuaj da se sporovi izmeu upravne vlasti i graana podvedu
pod nadlenost redovnih sudova je skoro uspeo i odrao se neko vreme u
severnoj Nemakoj. Pravna drava je tako postala jedan od ideala liberalnog
pokreta.11
9

Hayek, F. A., Pravo, zakonodavstvo i sloboda, (Podgorica, 2002) str. 238

Hayek, F. A., Poredak slobode, (Novi Sad, 1998) str. 159.

10

158

Vladavina prava stoga nije vladavina odreenog zakona,

ve pravilo koje se tie toga kakav zakon treba da bude,
metapravno uenje ili politiki ideal.12

Liberalizam je najee udarce zadobio upravo u dvadesetom veku.
Prva polovina dvadesetog vekla bila je obeleena usponom dve ideologije
koje su predstavljale sutu suprotnost liberalizmu socijalizam i nacionalizam, u svojim najeksrtremnijim oblicima komunizma i nacizma.

Hajek je jedan od najzaslunijih ekonomista i filozofa dvadesetog
veka za to to je baklja slobode nastavila da gori i u vremenima kada su
racionalistike zablude pretile da potpuno istrebe liberalne ideje spontanog
poretka i individualnih sloboda.

Posebnu panju je privukao osamdesetih i devedesetih, dolaskom
konzervativnih vlada Ronalda Regana (Ronald Reagan) i Margaret Taer
(Margaret Thatcher) u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Velikoj Britaniji. Margaret Taer je u britanskom parlamentu prekinula govornika,
izvadivi Hajekovu knjigu Poredak slobode i drei je visoko rekla: U ovo
mi verujemo. Odreeni ljudi bliski Hajeku su postali bliski saradnici Ronalda Regana. Ovaj period, u kome je zadat zavrni udar centralno-planskim
privredama istone Evrope, smatra se periodom reafirmacije klasinog liberalizma na hajekovskim osnovama. Hajek, ipak, sebe nikada nije smatrao
konzervativcem i ak je datu temu obradio u eseju Zato nisam konzervativac. Hajek je sebe smatrao klasinim liberalom ili starim vigovcem. Hajek
i njegovo delo uticali su na itav niz liberalnih reformi od osamdesetih godina pa do danas.
Zakljuak

Bilo bi pogreno katalaksiju tumaiti bilo kako drugaije nego
kao ideal kome treba da streme sva slobodna drutva koja ele da razvijaju
trinu privredu baziranu na linoj slobodi. Istorijska iskustva pokazuju da
su zemlje koje su pratile ovaj ideal ostvarivale najvee ekonomske i politike
uspehe, bilo da se radilo o sedamnaestom ili dvadesetom veku.

Katalaksija je proizvod vie stotina godina filozofskih, ekonomskih
i sociolokih razmatranja ljudi koji su bili u potrazi za slobodom. Od antike
11
12

Hayek, F. A., Poredak slobode, (Novi Sad, 1998) str. 175.

Hayek, F. A., Poredak slobode, (Novi Sad, 1998) str. 181.

159

Grke pa preko Mila (John Stuart Mill), Loka (John Locke), Hobsa (Thomas
Hobbes), Tokvila (Alexis de Tocqueville), pa sve do Misesa i Hajeka mnogi
su svoje ivote posvetili prouavanjima ljudske prirode i drutva u potrazi
za odgovorima na pitanja o mogunostima i granicama slobode svakog pojedinca. Danas ona ostaje temelj buduim generacijama koje e biti u potrazi za slobodnim drutvom.
LITERATURA

1. Hayek, F. A. (1967), Studies in philosophy, politics and economics,

Routledge & Kegan Paul, London.
2. Hayek, F. A. (2002), Pravo, zakonodavstvo i sloboda, CID,
Podgorica.
3. Hayek, F. A. (1997), Put u ropstvo, Global book, Novi Sad.
4. Hayek, F. A. (1998), Poredak slobode, Global book, Novi Sad.
5. Hayek, F. A. (1998), Kobna ideja, CID, Podgorica.
6. Enrico Colombatto (2004), Hayek and economic policy,
Universit di Torino and ICER.

Maan Stankovic
Game of Catalaxy
Summary

This text debouches ideological and practical aspects of the term
catallactics, which is being interpreted as a key point of Friedrich Hayeks
philosophy and as a biggest accomplishment of liberal tradition. The text
further elaborates the conditions needed for the establishment of the society
Hayek describes in his book The constitution of liberty.

Catallactics is conditioned by individual freedom, rule of law, constitutionalism and market economy. Even today, catallactics stands opposed
to authoritarian and collectivistic ideas and ideologies. The role of catallactics in political ideology through history, is emphasized.

Key words: Catalaxy, Liberalism, Hayek, Freedom, Order, Market.

160

Jelena Mani
Tutor: dr Miroslav Prokopijevi
Institut za evropske studije u Beogradu
JEDAN LIBERALNI POGLED:
HAJEKOVA KRITIKA SOCIJALIZMA
Uvod ili greke socijalizma

Cilj ovog rada bie pregled i istraivanje osnovanosti kritike osnovnih shvatanja socijalizma, i centralno-planske ekonomije, izloenih
u delima austrijskog ekonomiste i teoretiara Fridriha fon Hajeka. Danas
se uglavnom smatra da je rasprava o socijalizmu deplasirana ili okonana.
Ipak, oni koji to smatraju ne uviaju da se neke greke socijalizma ponavljaju u aktelnim teorijama socijalnih drava, na primer, kao i u praksi mnogih
savremenih politikih partija.

Pod socijalizmom se misli na zbirni pojam za ideje i politike
struje koje su, pre svega, poev od 19. veka, nastojale da ostvare socijalnu
jednakost i pravdu tako to e suzbiti izrabljivanje ljudi. U ovu svrhu iznosi
se zahtev da se privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju pravno ili
faktiki pretvori u zajedniku ili narodnu svojinu.1 Danas ovaj pojam ivi
zahvaljujui strogim regulacijama trita od strane drave, jake drave, koja
intervencijama u ime socijalne pravde vri preraspodelu dohodaka, krei
time individualne slobode graana i utirui put socijalizmu na novim osnovama.

Osnovna Hajekova teza bie da su premise socijalizma, pored
opirne argumentacije o tome kako tee onome to je najbolje za drutvo,
ipak tetne za ogromnu veinu pojedinaca u drutvu (moda ak i antisocijalne). Polazei od pretpostavke da je odlika drutva (individualna) sloboda
i spontanost, zakljuuje da je svaki pokret (ideologija ili politiki program)
koji tei da takvu celinu pojmi kao neto to moe iz temelja biti rekonstruisano prema aktuelnom planu ljudskog razuma, osuen na propast.
Analizom ideje socijalne pravde, Hajek zakljuuje da je zbog nedovoljno

Rolf Hase, Herman najder, Klaus Vajgelt, Leksikon socijalne trine privrede, Fondacija
Konrad Adenauer, Beograd, 2005, str. 380.
1

161

odreenog znaenja ovog pojma, pod njim esto zamiljan poeljan ideal,
dok pokuaji njegovog ostvarivanja vode ponitenju vladavine prava, kao i
veoj ekonomskoj neefikasnosti.
Kobna ideja konstruktivizma

Ideja drutvenih planera, koju Hajek vidi kao kobnu po ljudsku
civilizaciju, raa se sa tvrdnjama mislilaca, poev od XVII veka, da je ljudski razum u stanju da preoblikuje svet oko sebe prema svojim eljama i
vlastitom planu. Razum moe izmeniti tok evolucije i odrediti njen budui
pravac. Tradicija jeste predmet kritikog promiljanja, i treba je odbaciti kao
nerazumnu ukoliko se ne moe: nauno dokazati njena ispravnost, potpuno
shvatiti ona sama, njena svrha i svi njeni efekti. Pored toga to ne zadovoljava ove kriterijume, itava tradicija se tretira i kao teret, izvor drutvenih
nepravdi, i osnova otuenja. Hajek prepoznaje slinost konstruktivistikog
racionalizma i socijalistikog miljenja, istiui da je cilj socijalizma i ekonomskog planiranja zapravo nita manje nego da potpuno iznova planira
na moral, zakon i jezik i, na toj osnovi, smrvi stari poredak i navodno nepravedne uslove koji spreavaju instituciju razuma i ispunjenje istinske slobode i pravde.2

Subjekt napada3 nastaje, po Hajeku, tokom kulturne evolucije
oveka, spontano se javljajui kao obuzdavanje instinkata (za otimanjem, na
primer). Napadnutu tradiciju ine opta i apstraktna pravila koja su se procesom selekcije pokazala kao korisna za napredak i razvoj zajednice, dok su
ona koja nisu bila od koristi vremenom odbaena. Ovakav proces evolucione
selekcije doprineo je ne samo egzistenciji civilizacije i njenom razvoju, ve i
razvoju proirenog poretka trine privrede. Iz tog razloga, odbacivanje jednog vanog civilizacijskog dostignua, pod pretpostavkom neogranienosti
ljudskog razuma i njegove superiornosti nad samom selekcijom kulturne
evolucije, Hajek smatra za osionost, pogubnu po samo oveanstvo. Precenjivanje kapaciteta ljudskog razuma vodilo je pogrenom shvatanju socijalista o tome kako se celokupno znanje o raspoloivim resursima dobija
i koristi. Hajekov glavni argument protiv konstruktivistikog racionalizma
sastoji se u pobijanju ovog shvatanja.
F. A. fon Hajek, Kobna Ideja, CID, Podgorica, 1998, str. 78.
Tradicija, a pod tradicijom iju rekonstrukciju Hajek kritikuje podrazumeva se moralna
tradicija, potovanje institucije privatne svojine, slobodne razmene i ugovaranja, i dr.
2
3

162

Kobna ideja mogunosti centralne akumulacije znanja

Po Hajeku, najvanija greka socijalizma jeste ta to je u sukobu sa
injenicama o tome kako se znanje o ukupnim raspoloivim resursima moe
dobiti i koristiti. Centralno planiranje ekonomskog poretka, usled datosti
svih relevantnih informacija o resursima, sistema preferencija, i ispravnog
rauna koji e upravljati kompletnim znanjem i alokacijom sredstava na
raspolaganju, jeste mogue. Meutim, kako takvo kompletno znanje svih
raspoloivih sredstava ne postoji, planiranje nije mogue. To je razlog zato
planske agencije nisu nigde bile u mogunosti da na valjan nain prikupe,
prenesu, prerade i iskoriste trine informacije. Znanje koje je za ekonomski
plan relevantno odnosi se na znanje posebnih okolnosti vremena i mesta.
Ono je u drutvu disperzirano, rasuto na mnoge pojedince. ine ga mnoge
jedinstvene informacije, a njegova efikasna akumulacija u jednom centru
bie nemogua. Posebne informacije koje pojedinac poseduje, on potpuno koristi samo u svojim sopstvenim odlukama. Niko ne moe preneti
drugome sve to zna dosta informacija se izvue tek u pravljenju individualnog plana akcije.4

Priroda samog znanja rasutog u drutvu je takva da je ono subjektivno (percipirano) i neodvojivo od subjektivnog kognitivnog aparata:
posebnog naina izbora i klasifikacije podataka.5 Stoga je nemogue iznai
model objektivnog saznavanja, niti objektivne i planske metode prikupljanja subjektivnih faktora. Ukupnost znanja koja se centralnim planom mogu
iskoristiti nije nikome poznata, pa ne moe biti kontrolisana.

Decentralizovanje planiranja i odluivanja, podeljeni autoritet
u drutvenim porecima sa trinom privredom, dovodi do efikasnijeg
korienja znanja koje postoji u drutvu. Pojedinci dobijaju mogunost da
prema sopstvenom izboru donose individualne planove akcija kroz koje
e najbolje iskoristiti svoje znanje i sposobnosti.6 Za efikasnu proizvodnju
vana je i interakcija pojedinaca, koji, komunicirajui, kombinuju apstraktne
informacije i dolaze do cena. Kroz cene koje za trinu razmenu postavlja
F. A. fon Hajek, Kobna Ideja, CID, Podgorica, 1998, str. 88.
Hajek, u tekstu The use of knowledge in Society (American Economic Review, 1945),
razlikuje nauno znanje od znanja posebnih okolnosti vremena i mesta (the knowledge
of particular circumstances of time and place). Za prvu vrstu znanja, po pravilu, utvrena
je objektivna procedura kojom se stie i prenosi, mogue je imenovati strunjake koji e
raspolagati sumom tog znanja. Ali, druga vrsta znanja se znatno razlikuje od prve i velika je
greka pretpostaviti da su podlone istim procedurama prikupljanja.
6
Jedan od vanijih aspekata individualne slobode, onakve kako je Hajek odreuje.
4
5

163

individualni preduzetnik, i kroz odluke koje donosi o alokaciji sopstvenih

resursa, ostalim uesnicima trita daje signale i ini dostupnim mnoge informacije.7 Drugo, ovakva podela moi vodie i efikasnijem prilagoavanju
promenama na tritu koje nastaju kao rezultat promena okolnosti. Ova odlika spontanog trinog procesa je velika prednost u odnosu na centralnoplansku i regulisanu ekonomiju, jer neprilagodljivost i krutost sistema moe
po njega biti fatalna. Pogotovu danas, kada je trite globalizovano u velikoj
meri, izgleda nemogue da jedan autoritet adekvatno i brzo registruje sve
relevantne promene.

Zagovornici planiranja su, kao njegov cilj i opravdanje postojanja,
esto navodili opti pad realnih cena, dostupnost svih proizvoda svima,
odnosno jednak standard ivota za sve, ,,drutvenu pravdu. Meutim, dokazano je da je pad cena mogu samo usled poboljanja tehnike, akumulacije
kapitala, ili efikasnijeg korienja svih faktora proizvodnje. Podaci pokazuju
da je, i pored poetnog poveanja drutvenog proizvoda u zemljama u kojima je na snagu stupila centralno komandna privreda, kasnije usledila stagnacija i opadanje privrednog rasta. Posle nekoliko decenija, takvi ekonomski
poreci su propali sami od sebe. Poetni uspeh teoretiari objanjavaju time
to su se planeri najpre sluili informacijama koje su bile generisane u vreme
dok je u zemljama na snazi bila trina privreda. Kada je ona ukinuta, generisanje novih informacija sadranih u cenama je zaustavljeno, i planerima
su potom nedostajali reperi koji e im sugerisati poeljni smer ekonomskih
aktivnosti zajednice. Privrede kapitalistikih zemalja svugde u svetu postaju
uspenije (sudei po BDP-u) od onih centralno-planski komandovanih.
Kobna ideja socijalistikog rauna

Eksplicitna postavka socijalizma jeste ukidanje privatne svojine
nad zemljitem i sredstvima za proizvodnju i njihova posredno drutvena
ili dravna kontrola. Cene su u sistemu regulisane proizvodnje administrativno postavljene, ne na tritu. Meutim, bez trinih cena bie nemogue
sprovesti ekonomsku kalkulaciju poreenje izmeu pretpostavljenog
dobitka i gubitka, izraenog u terminima novca kao medijuma razmene.
Poto se ne moe sa sigurnou raunati, nee biti mogue proceniti da li je
Trite i konkurencija e pokazati koji su planovi ispravni a koji pogreni, kao i kako da
se neki plan ostvari uz najmanji utroak. Teei da eliminiu konkurenciju, proizvoai e
proizvoditi to jeftinije i tako uveati ukupni proizvod.
7

164

neka investicija dobra ili loa.8 Teorijska rekonstrukcija trita od strane

strunjaka e biti pogrena, jer oni tako nee dobiti informacije sadrane u
cenama.9 U sistemu trine privrede, nju vode i reguliu cene, postavljene u
konkurentskoj trci. Bie tako podeene da pokriju trokove rada i materijala
potrebnog za proizvodnju. Profit e voditi napretku i razvoju preduzea. O
tome koliko, i ega, treba da bude proizvedeno u trinoj privredi odluuje
se mehanizmom ponude i tranje. Potroai, prosto odluujui se (ili ne)
da kupe izvesni proizvod po datoj ceni, govore do koje je mere data
roba potrebna. Koliina proizvoda se onda uspostavlja tako da marginalni
proizvoa ne ostvaruje ni profit ni gubitak.

Konstrukt savrene konkurencije u ekonomiji podrazumeva atomiziranu strukturu ponude i tranje, gde nijedan akter nije u mogunosti da
individualno utie na nivo cena, savrenu informisanost, potpunu slobodu
ulaska i izlaska na trite. U centralno-planskoj privredi prave konkurencije
nema, zato to je drava vlasnik svih resursa, sem rada. Za potrebe centralno planske privrede model slobodne konkurencije je neoptimalan, jer
sprovoenje ekonomskog plana zahteva stanje dravnog monopola. Problem za komandnu privredu jeste i nedostatak odreene strukture podsticaja, to odluujue utie na njenu neefikasnost. U sistemu sa privatnom
svojinom principal je vlasnik dok je agent menader. Principal treba da
navede agenta da posao obavlja u njegovu korist, postavljanjem odreenih
podsticajnih mehanizama.10

Hajek usvaja argument o kalkulaciji koji je formulisao njegov uitelj, ekonomista austrijske
kole, Ludvig fon Mizes, poetkom XX veka. Argumenti u korist trinog poretka dalje u
tekstu su takoe Mizesovi.
9
Bez cena, deavae se da se neke robe proizvede vie nego to je potrebno. U tom sluaju
preduzea e, da bi nastavila poslovanje, traiti od regulatora, to jest drave, nadoknadu
gubitaka kroz isplatu subvencija. Davanje subvencija jednom vodie (pored dodatnih
trokova transfera) ogranienju proizvodnje u drugom sektoru. Poto su resursi ogranieni,
prilivanje vie sredstava nego to je bilo predvieno planom na jedno mesto, vodi oduzimanju
sredstava na nekom drugom mestu, to praktino znai smanjenje proizvodnje nekih roba,
koju e osetiti potroai u socijalistikoj privredi.
10
Prvi oblik kontrole jeste vlasnika kontrola koju sprovode akcionari formiranjem kontrolnog
tela. Drugi oblik kontrole jeste trite kapitala, gde postoji mogunost da kompanija postane
atraktivna za preuzimanje, bilo usled loeg poslovanja kompanije, gde njena vrednost
opadne, bilo zato to je uspena. Trei oblik jeste mogunost bankrotstva, koje se proglaava
u sluaju da kreditori preuzmu firmu. U centralno-planskoj privredi uslovi bankrotstva su
drugaiji, mogunost preuzimanja ne postoji. Ne postoji ni trite za menadere, ve se isti
delegiraju iz redova partije, koja ih i smenjuje.
8

165


Jo jedan problem regulatorne ekonomske politike u vezi sa kontrolisanjem cena i koliine robe koja se proizvodi, jeste u tome to sama kontrola donosi dodatne trokove. Izneti ovakvo zapaanje, u Hajekovom sluaju,
ne znai i braniti potpunu deregulaciju, da se nimalo ne menjaju zateene
institucije, ili laissez-faire kapitalizam. Regulative trita i dravne intervencije mogu biti opravadane u sluajevima kada njihova primena donosi prednosti vee nego to su trokovi sprovoenja. Hajek predvia mogunost da
trite ne uspe da samostalno obavi neke funkcije, na primer usled eksternalija. Tada je na dravi da nadoknadi proputeno.11 Ovakve tvrdnje mogu
sugerisati da Hajek trai trei put izmeu dirigovane ekonomije i laissezfaire sistema, ali ostavljaju i prostora nekim prigovorima za nekonsekventnost. Kao to primeuje Kolombato (Colombatto),12 isputajui da dovoljno
precizira izuzetke u kojima drava dobija legitimitet da intervenie i koristi
prinudu, ta njena mogunost dolazi u konflikt sa naelom iroke individualne slobode, koje Hajek zagovara. Nejasno je kada to vlada zna bolje reenje
problema, i koji su kriterijumi na osnovu kojih se konkurencija ocenjuje
kao neefikasna na izvesnom polju. Ako je nejasno pod kojim se uslovima
doputa politiko voenje ekonomske aktivnosti, mogue je da se nekada
dozvoli i eksproprijacija imovine ili prinudna naplata.13 Prigovor ima za cilj
da pokae da je u Hajekovoj kritici socijalizma akcenat vie na osporavanju
kolektivizma, a ne na krenju individualne slobode koje nastaje eksproprijacijom i prinudom, i da ga stoga ne obavezuje, kao to to na prvi pogled
izgleda, da radikalno brani koncept ljudskih prava i privatne svojine, niti da
potpuno zatvori vrata prinudi, pa i socijalistikoj.

Naelo slobodne konkurencije Hajek zagovara kao naelo organizacije jednog liberalnog
drutvenog poretka. Trebalo bi prepustiti tritu da spontano regulie to vei broj aktivnosti
u drutvu. Ipak, u nekim sluajevima, slobodna konkurencija ne daje oekivane rezultate,
to opravdava regulaciju i fondove drave (nastale ubiranjem poreza) na tim poljima: javno
obrazovanje, minimalne nadnice, socijalno osiguranje i osiguranje od katastrofa.
12
Enrico Colombatto, Hayek and Economic Policy, Working Paper Series, No 18/2004,
Universita di Torino and ICER.
13
Ibid, str. 8. Hajek je, po Kolombatu, bezuspeno pokuao da ogranii arbitrarnost drave
uvoenjem naela vladavine prava, o emu e biti rei dalje u tekstu.
11

166

Kobna ideja totalitarizma, i kako protiv nje?

Povod komunista i socijalista za uvoenje planskih i regulatornih
privreda ve odavno14 nije vera u veu efikasnost takvog sistema u odnosu
na kapitalistiki. Ideali koji danas dolaze u prvi plan jesu drutvena pravda,
vea materijalna jednakost ljudi i vea ekonomska sigurnost. Iako nije dato
nijedno dovoljno jasno objanjenje drutvene pravde, ona se, uz druga dva
pojma, povezuje sa idejom pravinije preraspodele drutvenog dohotka. U
socijalizmu, centralno dravno telo je to koje putem preraspodele dohotka
treba da svim graanima omogui blagostanje. Da bi to postiglo, ono mora da
isplanira i kontrolie ekonomski sistem prema nekom unapred odreenom
standardu. Meutim, planiranje raspodele neodvojivo je od planiranja
proizvodnje, a ovo pak ide uz planiranje potronje, kontrolu koliine robe
i visine cena (jer svaki proizvod mora biti dostupan svakom graaninu).
Zbog meuzavisnosti svih ekonomskih pojava postaje nemogue zaustaviti i ograniiti planiranje. Mo ekonomskog planera i kontrolora postaje
neograniena.

Kako planska i kontrolna aktivnost u rukama dravnog aparata vodi
neogranienoj moi prinude, sledi da ona nuno vodi i ograniavanju ekonomskih sloboda i ostalih individualnih sloboda, pa i totalitarizmu. Liberalno naelo individualizma, po kome pojedincu mora biti ostavljeno da sledi
sopstvene izbore, ciljeve i preferencije dok time ne ugroava druge, naruava
se prinudom drave da sledi neki zajedniki cilj, ili hijerarhiju takvih cijeva.
U takvu jednu hijerarhiju ciljeva, proglaenu planom, nemogue je ukljuiti
vie od jednog sektora potreba i skale vrednosti, dok e potrebe i vrednosti
ostalih pojedinaca nuno ostajati zanemarene.

Demokratske institucije u socijalizmu gube svoju pravu funkciju,
iz vie razloga. Na primer, nemogue je donoenje ekonomskog plana i
zakona koji omoguuju njegovu implementaciju u parlamentu. Plan, kao
koherentna koncepcija, zahteva potpunu saglasnost u vezi sa svakim njegovim delom. U parlamentu je mogue postii samo parcijalnu saglasnost,
jer su interesi ljudi u pravcu ekonomskih aktivnosti nepomirljivo razliiti.15
Od kada je zavrena debata o socijalistikom raunu, voena dvadesetih godina prolog
veka, u kojoj su ,,pobedili zastupnici trite privrede.
15
ak i kada svi predstavnici u parlamentu pripadaju jednoj partiji, i imaju isto ideoloko
ubeenje, istorija pokazuje da su i tada postojala sukobljena gledita. Jedini nain za
postizanje saglasnosti jeste strah od autoriteta i opresije, koji postaje nuni instrument svih
totalitarnih reima, pa i onih koji ele da odre privid demokratije.
14

167


Donoenje plana i zakona se, pod izgovorom vee efikasnosti, uglavnom delegira strunjacima, manjinskoj grupi, ije odluke poslanici prihvataju pod prinudom. U socijalizmu, demokratija ponitava samu sebe, ne
omoguava ogranienje vlasti i zatitu individualne slobode, otvarajui put
diktaturi.

Jo vei problem za sisteme sa planskom ili regulisanom privredom
jeste neostvarivost vladavine prava. Ovaj ideal podrazumeva da je vlada
u svim svojim postupcima vezana unapred utvrenim i proklamovanim
pravilima pravilima koja omoguavaju da se predvidi sa prilinom
sigurnou kako e vlast upotrebljavati mo prinude u datim okolnostima, i da pojedinac planira svoje individualne poslove na osnovu ovoga
znanja. Iako ovaj ideal nikada ne moe savreno da se ostvari, poto su i
zakonodavci i oni kojima je sprovoenje zakona povereno ljudi koji mogu
da pogree, sutinska stvar je da se na najmanju moguu meru ogranii sloboda odluivanja, ostavljena izvrnim organima koji imaju mo prinude.16
Vlada treba do donese17 opta i formalna pravila takva da:

1. njihovi konkretni efekti u pojedinanim sluajevima ostaju

nepoznati;
2. imaju oblik koji koristi svim ljudima, uveavajui podjednako
svaije anse, koji ne cilja selektivno na potrebe, elje i ciljeve
odreenih ljudi, i vai u nepredvienim okolnostima; politiari
ih donose pod velom neznanja posebnih okolnosti; ovaj
kriterijum jeste zapravo test univerzalizacije, poistoveen sa
testom pravednosti pravila;
3. moraju biti negativnog karaktera; svaki pojedinac e biti
slobodan da odabere i radi sve to formalnim zakonom nije
zabranjeno.

Suprotno, sadrajni zakoni e imati jasno predviene posledice,
zavisie od trenutnih okolnosti vremena i mesta, i zadovoljavae stvarne
potrebe i interese, balansirajui ih izmeu razliitih grupa ljudi. Ovakvi zakoni se donose u porecima ekonomskog planiranja kolektivistikog tipa i
selektivnou primene omoguavaju arbitrarnost vlasti.
F. A. Hajek, Put u ropstvo, Global Book, Novi Sad, 1997, str. 113. i 114.
U stvari, da otkrije pravila, koja su nastala evolutivno, spontano, dugim nizom iskustava
zajednica, i brojnim pokuajima i pogrekama. Ona esto ne mogu biti jasno formulisana, ali
Hajek smatra da su data u tradiciji jednog naroda.
16
17

168


Zahtevima koje Hajek postavlja pred formalna pravila, pa i celom
odreenju vladavine prava, Kolombato prigovara da vode naputanju nekih
naela liberala i samoprotivrenosti. Legitimno je doneti ono pravilo koje
ne zadire u prostor individualne slobode i nije selektivno, u smislu da se ne
zna koje e grupe u drutvu od njega imati tete ili koristi. Meutim, usvajanje jednog takvog kriterijuma ostavlja mesta zakljuku da i potezi koji su
poeljni sa liberalne pozicije kre Hajekov pojam vladavine prava. Ukidanje
loeg pravila (trgovinskih barijera, na primer) u suprotnosti je sa ovim pojmom samo zato to je poznato koja grupa ljudi trpi tetu nastalu ukidanjem.
Pojam vladavine prava, kod Hajeka, izgleda kao nezadovoljavajue sredstvo
za ogranienje dravne arbitrarnosti i prinude.
Pored funkcije zadovoljenja drutvenih potreba van trita, Kolombato nalazi u Hajekovim delima jo jednu ulogu drave: obezbeivanje i nametanje
(pravnog) okvira povoljnog za razvoj linosti i neometano sprovoenje indivudualnih akcija, tj. stavljanja na snagu vladavine prava. Tome se prigovara zbog ostavljanja mesta za drutveni korak-po-korak ininjering i dizajn
institucija, nasuprot preanjem zagovaranju ouvanja institucionalnog
naslea, i insistiranja na principu spontaniteta nasuprot konstruktivizmu.
Prigovor je konstruisan da ukae na to da osudom konstruktivizma i scijentizma Hajek ipak nije osudio svaki njihov oblik (to se oekuje sa stanovita
doslednog libertarijanizma), ve doputa konstruktivizam prosveenih
politiara i zakonodavaca.
Fikcija socijalne pravde
,,Pravda jesu apstraktna pravila pravednog ponaanja,
koja univerzalno vae.
F. A. fon Hajek

Ve je bilo rei o optim pravilima kao idealnim u vladavini prava.
Njihovim odreenjem, Hajek iscrtava sopstvenu teoriju pravde, kako bi je
mogao suprotstaviti socijalistikoj. Evolutivno i spontano nastala pravila
negativnog karaktera ne daju pozitivnu definiciju pravde, ve definiu oblast
unutar koje ima smisla govoriti o pravdi. To je zatieni delokrug pojedinca i prostor njegove individualne slobode. Pravino je ono to je proizvod
individualne odluke pojedinca u sferi u kojoj on ima mogunost da slobodno odluuje. Svaki pojedinac ima jednaku sferu slobode, definisanu
tako da ostavlja mesta za slobodu drugih. Pravednost jeste stvar postupaka
i procedura pojedinanog subjekta, kome se moe pripisati odgovornost za

169

donetu odluku. Pravda nije stvar ishoda i rezultata, jer oni ne mogu biti
zagarantovani i predvieni uz ouvanje slobode. Ideja pravde koju su zastupali socijalisti, a ouvana je i danas kao cilj nekih modernih evropskih
drava, jeste drutvena ili distributivna pravda. Ona se definie na skupu
ishoda i rezultata. Nepravedno je da pojedinci ili grupe dobijaju manje nego
to zasluuju, i da neke grupe budu siromanije od drugih, a drutveno je
pravedno ostvarivanje dohodaka po zasluzi, kao i to vee materijalne jednakosti preraspodelom od strane drave. Po Hajeku, dva glavna problema
nastaju sa ovakvom koncepcijom pravde. Prvo, objektivno je neodrediva
pojedinana ili grupna (moralna) zasluga. Ne postoje imanentne vrednosti
usluga za drutvo u celini i nadnice ne mogu biti proporcionalne tim vrednostima, niti potrebama onoga koji prua usluge. Bilo koja usluga moe
imati vrednost samo za onoga ko je ocenjuje. Naknade moe odreivati
samo trite kao odgovor vrednovanja potraioca usluge. Drugo, svaki
pokuaj peraspodele zahtevao bi iroku dravnu intervenciju, primenu sile
i prinude. Intervencionistika ekonomija zahteva za dravu dodatne moi i
nadlenosti, to odgovara stalnoj tendenciji vlasti ka irenju, a u suprotnosti
je sa zahtevom liberala za njenim ograniavanjem. Pored toga, koncepcija
materijalne jednakosti u sukobu je sa formalnom jednakou ili jednakou
pred zakonom. Vlast nee ostavljati tritu da regulie nadnice ve e (progresivnim porezima, ili zakonima koji idu u prilog samo siromanijoj grupi)
paziti da ne doe do velikih razlika u primanjima: oduzimanjem e ostvarivati jednakosti. Da bi se osigurala jednakost u materijalnim poloajima,
neizbeno je nejednako postupati prema graanima. Drutvena pravda
iskljuuje formalnu pravdu i uruava prostor individualne slobode. Iako intiutivno prihvatljiva, ona je nepomirljiva sa vladavinom prava i slobodom
pod zakonom: ona ih onemoguava. Mone drutvene grupe, zagovarajui
ekonomski egalitarizam redistributivnim intervencijama, primenom sile
i prinude, pored otvaranja vrata totalitarnom drutvu izazivaju privredni
nered i intervencionistiki haos. Dok se sprovodi nejasna i zavodljiva fikcija
pravde drutveni proizvod se smanjuje i privreda postaje manje efikasna.
Fikcija pravde koja ponitava samu pravednost.

Drutvo nije osoba, i ne moe pravedno ili nepravedno raspodeljivati koristi, ve je jedna apstraktnim pravilima ureena struktura aktivnosti mnogih pojedinaca. Rezultati igre uz pridravanje pravila nikada se ne
sviaju svima. Iako takva trina igra nosi sa sobom i gubitnike, dokazano
je da vodi rastu stanovnitva, civilizacijskom i privrednom progresu. Po
Hajekovom sudu, kriti konstituiua pravila, vladavinu prava, u ime sticanja privilegija i izuzea od igre jer se u njoj moe i izgubiti, potkopava

170

temelje drutva. Zahtev za drutvenom pravdom jeste njegova vlastita kontradikcija: nedrutven i nepravedan. Sam socijalizam i svi zahtevi za socijalnom pravdom, izgledaju stoga, u jednom dubljem smislu, antisocijalni.
LITERATURA

1. Colombatto Enrico, Hayek and Economic Policy, Working Paper

Series, No 18/2004., Universita di Torino and ICER.
2. Grej Don, Liberalizam, CID, Podgorica, 1999.
3. Hajek, F. A., Kobna ideja, CID, Podgorica, 1998,
4. Hajek, F. A., Put u ropstvo, Global Book, Novi Sad, 1997.
5. Hajek, F. A., Poredak slobode, Global book, Novi Sad, 1998.
6. Hajek, F. A., ,,Principi liberalnog drutvenog poretka,
Dometi, br. 1/1989.
7. Hajek, F. A., ,,The use of knowledge in Society, American
Economic Review, 1945.
8. Hajek, F. A., Pravo, zakonodavstvo, sloboda, CID,
Podgorica, 2002.
9.Hase Rolf, Herman najder, Klaus Vajgelt, Leksikon socijalne
trine privrede, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd, 2005.
10. Mizes L. i Hajek F.A., O slobodnom tritu, MATE,
Zagreb, 1998.
11. Prokopijevi Miroslav, ,Drutvena pravda, otisak iz publikacije
Potrebe drutvenog razvoja, Zbornik za filozofiju i drutvenu
teoriju Srpske akademije nauka i umetnosti, knj. I,
Beograd 1991.
www.katalaksija.com
www.fmc.org.yu

171

Jelena Manic
One Libertarian View: Hayekian Critics of Socialism
Summary

Contemporary socialist theory keeps some demands from the original one. Although certain positions are moderated basically they are still
incorrect. This paper represents the Hayekian critics of the main ideas of
socialism, and some objections regarding his own position. Socialism attacks the tradition of respecting the abstract rules and demands the reconstruction of the society. This demand is destructive because it disregards the
fact that abstract rules have been selected during the cultural evolution, and
hence are useful for society. Socialist arguments for economy planning are
based on the wrong assumption that the knowledge needed for economic plan can be centrally accumulated, while it is subjective and dispersed
through individuals. Also, planning itself is wrong since it cancels prices
set by free market, making every economical calculation impossible. Controlling total economic activity leads to totalitarianism and cancellation of
the individual liberty, since state has unlimited coercive powers. Hayekian
definition of the rule of law proves to be unsatisfactory for preventing the
problem of state coercion. On the other hand, his theory of justice as rules
for just conduct gives plausible arguments against the idea of social justice.

Key words: Socialism, Hayek, Abstract rules, Central planning,
Market economy, State coercion, Social justice.

172

Jelena Beli
Tutor: dr Ilija Vujai
Fakultet politikih nauka u Beogradu
DR ZORAN INI: FILOZOF ILI POLITIAR
Politiki dar Zorana inia sastojao se u tome to je u izuzetno tekim
situacijama uspevao da odri ravnoteu izmeu neophodne prilagodljivosti i
jasne normativne usmerenosti ka ostvarenju demokratskog cilja.
Jirgen Habermas
Uvod

Nije uobiajeno da jedan filozof ue u svet politike, a prava je retkost da dospe na elo vlade jedne zemlje. Zna se da je Zoran ini doktorirao filozofiju u Nemakoj i tu se znanje mnogih o njemu kao filozofu
zavrava. Politika je bacila senku na njegovo fiozofsko delo. To me je motivisalo da krenem njegovim tragom i, osvetljavajui ono manje poznato,
prikaem metamorfozu filozofa u politiara.

Nije bio utemeljen ni u jednom filozofskom pravcu. Tokom intelektualnog formiranja proao je kroz evolutivni preobraaj. Kao student pripadao je krugu praksisovaca, koje e kasnije estoko kritikovati. Delio je
neka neomarksistika uverenja sa Frankfurtskom kolom, kojoj je tokom
svog boravka u Nemakoj pripadao, ali je po svom shvatanju graanskog
drutva bio blizak liberalima. Bavei se temeljima moderne politike filozofije, propitivao je one ideje koje su ostvarile dominirajui uticaj na praktinu
politiku. Subjektivistika filozofija, kako Hegelova, tako i Marksova, bile
su njegova kljuna teorijska preokupacija. Sprega teorije i prakse u njegovom mislilakom opusu je izvor njegovog pragmatizma on je ideje cenio
po tome koliko su uticale na stvarnost. U svojim promiljanjima nije gradio neke nove svetove, ve je uvek eleo da u nekim segmentima izmeni
postojei. Pokuao je da izgradi alternativni politiki obrazac, najpre teorijski, a zatim i u praksi. Doavi na mesto premijera, ponudio je model
modernog politiara u Srbiji, insistirajui na odvajanju javnog i privatnog,
ime je izloio sebe pritisku nae politiki nezrele javnosti. Meutim, to to
nije pokazivao emocije ne znai da ih nije imao, jednostavno ih nije ispoljavao tamo gde im nije mesto. Budui da je svoju privatnost odvajao od svoje
funkcije, bilo je teko doi do podataka iz njegovog privatnog ivota.

173


Bavei se njegovom teorijom, mogla sam se osloniti jedino na njegova izvorna dela i tek po neki tekst, budui da ne postoje interpretacije
njegove filozofije. Iako je pozivao na filozofske rasprave i pokretao velika
i vana pitanja, odziva nije bilo. U naim akademskim krugovima ostao
je nezapaen kao filozof. O njemu se uvek govorilo prevashodno kao o
politiaru. On je i sam to eleo, uostalom.

... U sudaru sa stvarnou mnoge vizije postaju utopije. Da menjaju
stvarnost mogu samo one koje su na osnovu realnog sagledavanja iste i nastale.
Takve obino budu one kovane u glavi jednog pragmatiara. Problem je to
im se esto stavlja makijavelistika odora u nameri da budu diskreditovane i
odbaene. Meutim, ta odora ne moe im zatamniti sjaj. Bolja budunost koju
nose omoguava im da nadive svoje tvorce i postanu lina vizija mnogih...
Pogled empirijskog oveka na radost upravljanja istorijom

Sada znamo da je tih sedamdesetih jugoslovenska samoupravna zajednica zala u duboku sistemsku krizu. Meutim, u to vreme zabranjivane
su javne diskusije o narastajuim problemima. A ti problemi bili su u fokusu interesovanja mladog inia. Osetivi duh 68. kao gimazijalac, ostae
zapamen po pismu koje je tih godina uputio Ustavnoj komisiji, u kome
trai da se Titovo ime izbrie iz Ustava SFRJ. Svoje studentske dane obojio je buntovnitvom. Na samom poetku studija sukobio se sa vladajuom
filozofskom strujom, tvrdei da Marks uopte nije filozof. Za ovog ekscentrika, ondanji drutveno-politiki okvir bio je neadekvatan, te je vrlo esto
naputao isti. Meu njegovim prvim radovima mogu se nai tekstovi objavljivani u Studentu, gde pokuava da teorijski utemelji pravo na krau
knjiga u obrazovne svrhe. Organizovanjem generalnog trajka kada su
otputani profesori iz kruga praksisovaca,1 prvi put se zvanino sukobio
sa vlastima. Promene koje su nastupile na Filozofskom fakultetu u Beogradu
onemoguile su ozbiljno bavljenje filozofijom. Ne naavi odgovore u teoriji, ini se angaovao u praksi. Blizak idejama ultraleviara, prikljuio
Praxis filozofski asopis koji je okupljao najvee jugoslovenske drutvene teoretiare
tog vremena. Zastupali su ideje o filozofiji u slubi prakse. Optuivali su jugoslovensko
rukovodstvo za izneveravanje ideala revolucije i odstupanje od izvornog marksizma. Kritiki
su promiljali postojee stanje, afirmiui ideju o promeni istog. asopis je zabranjen 1974.
Up. Ivan Jankovi, Borislav Risti, Praksis odiseja od marksistikog praxisa do nacionalsocijalistike prakse, www.katalaksija.com
1

174

se starijim kolegama praksisovcima. Njihova saradnja sa predstavnicima

zapadnog marksizma omoguila mu je da se lino sretne sa A. Velmerom i J.
Habermasom tokom Korulanske letnje kole. To e usmeriti njegovu dalju
akademsku karijeru. Kada je Praxis 1974. zabranjen, nekoliko aktivista
osueno je na zatvorske kazne. Meutim, na zalaganje ondanjeg nemakog
kancelara V. Branta, ini e se, umesto u zatvoru, nai u Nemakoj na
doktorskim studijama.

Neobian stanovnik Alpenstrasse 4 u Konstancu okirao je disciplinovane Nemce svojim smelim idejama. Mladi filozof sadio je batu
i pravio sok od jabuka. Kupovao je knjige u antikvarnici K. Marks kod
Joke Fiera. Uestvovao je na tamonjim demonstracijama, alei to se
neto slino ne deava u SFRJ. Pred svog mentora Albrehta Velmera izaao
je sa kritikim pitanjem o vrednosti Marksove teorije. Insistirao je da svoju doktorsku disertaciju zavri do poziva u vojsku, to je Velmer smatrao
nemoguim. Meutim, mogao je svake noi uti kloparanje pisae maine
u sobi svog vrednog suseda. Isporuio mu je disertaciju u rekordnom roku,
na perfektnom nemakom. Doktorirao je na tezi Problemi utemeljenja
kritike teorije drutva. Tu se ve mogu nazreti uticaji Frankfurtske kole,2
ijem e se pravcu kasnije prikljuiti.

Zoran ini pripadao je generaciji filozofa iz sedamdesetih godina 20. veka, ija su osnovna teorijska preokupacija bili temelji moderne
politike filozofije. Budui da je i sam zastupao neke od ideja ultraleviara,
morao se obraunati sa Marksovom verzijom socijalizma, koju je sam
Marks superiorno postavio za jedinu pravu, proglasivi je naunom.
Nauni socijalizam, tj. kritika teorija drutva, bavi se otkrivanjem istorijskih zakona koji ukazuju na nuni slom kapitalistike privrede i dolazak
epohe totalne emancipacije, oliene u komunistikom drutvu. Da bi do-

Frankfurtska kritika kola grana neomarksizma, zasnovana u Nemakoj 1923. Meu

osnivaima bili su T. Adorno, H. Markuze, E. From. Teite drutvene kritike videli su drugaije
nego ortodoksni marksisti. Kritikuju savremeni kapitalizam, nazivajui ga potroakim
drutvom, u kome vlada trka za lanim vrednostima i potrebama. Zalagali su se za promenu
postojee predstave o stvarnosti, a za to je bilo potrebno redefinisati pozitivistiki koncept
nauke i odustati od sintetizovanih generalizacija. Za jednog od njihovih najveih teoretiara
modernog drutva smatra se J. Habermas. Up. Leek Kolakovski, Glavni tokovi marksizma,
II tom, BIGZ , Beograd, 1983.
2

175

kazao da Marksov socijalizam nije superioran, ini je morao dokazati da

nije nauan. To e uiniti tako to e problematizovati njegovo utemeljenje.
Tu razvija argumentaciju u dva pravca, nalazei protivrenosti kako unutar
kritike teorije, tako i u samom konceptu utemeljenja.

Najpre o utemeljenju. On kritiki propituje opteprihvaeni pojam naunosti. Pozitivistika nauka traga za optim principima, koji lee
u osnovi svega postojeeg, oslanjajui se na dve samorazumljive premise:
da ti principi odista postoje i da se racionalno mogu spoznati. Meutim,
samoprevazilazei, a ne kumulativan rast znanja, ukazuje na pogreivost
principa. Druga inieva zamerka je da se opte, kao apstraktna generalizacija, ne moe proveravati. On dovodi u sumnju i naunu objektivnost,
budui da vrednosni momenat odluuje ta e se postojee problematizovati.3

Sutina naunog socijalizma jeste kritika kapitalistike proizvodnje,
koja je proizvoljno odreena kao temelj graanskog drutva. Marks negira
autonomiju drugih segmenata drutva nauke, kulture, umetnosti... Verovao
je da tim putem problematizuje i sam nain konstituisanja graanskog
drutva. Ovde vidimo uticaj Frankfurtovaca, budui da je ekonomski determinizam bio jedna od najveih zamerki koje su oni upuivali ortodoksnom marksizmu. inia zanima zato je Marks poistovetio kapitalizam
sa graanskim drutvom? Do odgovora dolazi promiljajui sredinju tezu
svog istraivanja da je socijalna kritika prikrivena metafizika subjektivnosti.4 Marksova filozofija rada je rezultat materijalistike recepcije filozofije subjektivnosti, gde rad ima ulogu subjekta pokretaa. Odatle Marksu ideja da nain proizvodnje odreuje karakter drutvenog ureenja, to
mu omoguava da zasnuje svoju dogmu o postojanju drutveno-ekonomskih formacija. Za odranje ove metafizike ini krivi modernu nauku.
Optuuje vladajui koncept nauke da je svojim generalizovanjem prihvatio
samo ono to je saglasno normativnom, izostavljajui protivrenosti. U tom
praznom prostoru izmeu naunog i stvarnog nie korov utopija.

Vratimo se socijalnoj kritici. Ona je zasnovana na permanentnoj
krizi graanskog drutva. Marks krizu vidi kao povredu normi, koje je on
sam ustanovio. Granica kapitalizma je u njegovoj nemogunosti da obezPribavljanje uverljivosti jednoj idealnoj tvorevini teoriji, naziva se utemeljenje (Z.
ini, Jesen dijalektike, NIRO Mladost, Beograd, 1987, str. 32).
4
Metafizika subjektivnosti Hegelijanski koncept konstitucije istorijskog sveta, gde je
centralna uloga data jednoj pokretakoj sili, subjektu pokretau. U Hegelovoj idealistikoj
filozofiji taj subjekt je apsolut, ideja.
3

176

bedi trajni ekonomski prosperitet, tako da e u daljem razvoju dolaziti do

tendencijalnog siromaenja veeg dela stanovnitva. Meutim, nije uspeo
da dokae ta tu krizu ini fundamentalno drugaijom od svih prethodnih,
koje ipak nisu dovele do tako dalekosenih promena. Marks je proletarijat proglasio za oslobodioca itavog oveanstva, nalazei potvrdu za to u
injenici koju je on sam stvorio istorijskoj logici. Ovaj segment teorije
izgleda da je najvie iziritirao inia, jer je kritikoj teoriji dao karakter
fatalne nedovrenosti. Uvoenje istorijskih zakona, kao recepcija Hegelovog istoricistikog metoda, bio je poslednji Marksov pokuaj da utemelji
svoju teoriju. Kao i svi prethodni, i on se pokazao neuspelim. Ako se istorijska logika odvija u vidu smenjivanja drutveno-ekonomskih formacija, pri
emu ima evolucioni karakter i napreduje u pravcu najsavrenije drutvene
forme komunikativne zajednice, zato je uopte potrebna revolucija?5 Sem
toga, na osnovu ega Marks veruje da e oni nuno uspostaviti slobodno
drutvo?

I konano, ni danas ne znamo kako je on to komunistiko drutvo
zamislio. Njegov nacrt prepustio je utopistima.6 Meutim, i tu je ostao
nedoreen, govorei jedino o planskom upravljanju homogenizovanim
potrebama, to bi trebalo da dovede do utede resursa. Proizvevi sebe u
mesiju nadolazeeg, dao je sebi pravo da odredi potrebe svih.7 Propustivi
da utvrdi nain na koji e doi do totalne emancipacije i novog drutva,
Marks je izgradio teoriju fatalno otvorenih opcija. Tako je legitimizovao
svaki projekt upravljanja istorijom u ime izgradnje drugaijeg, boljeg sveta.
ovek, koji je demokratiju nazivao malograanskom ideologijom,tragao
je za novom vrstom zajednice, a pronaao je totalnu dravu.8 Meutim, ...
nema sumnje, jesen je dola i u podruja dijalektikog miljenja, one udne
tvorevine koja izmie svakom utemeljenju.(...) Veno leto, koje je propovedala, bilo je prazno obeanje, koje je, budimo pravedni, izdalo najpre
ona usta koja su ga izgovarala.9
Teza o komunizmu kao nunoj sledeoj etapi organizacije drutva, ostaje da visi u vazduhu
(...) Marks savremeno stanje pretvara u predvorje stvarnosti, u istorijsku ekaonicu sa
prolaznim karakterom... (Z. ini, Jesen dijalektike, NIRO Mladost, 1987, str. 106).
6
Na koji nain se moe pokazati da je sveobuhvatnije oblikovanje ivotnog procesa zaista
fundamentalna ljudska potreba i da su drutveno razvijeni ljudi neto vie od utopijskog
nacrta teorije emancipacije?, isto, str. 165.
7
Autori stavljaju do znanja da su doli u posed kljua za deifrovanje svih tajni ljudske
istorije, ukljuujui i njenu budunost, isto, str. 126.
8
Isto, str. 181.
9
Isto, str. 194.
5

177


ini zakljuuje da u osnovi svake, a ne samo marksistike ideje
o radosti upravljanja istorijom, koja empirijske ljude prilagoava jednom
filozofsko-istorijskom projektu, lei ideologija nasilja.

Disertacija je kasnije objavljena u vidu knjige pod naslovom Jesen
dijalektike. K. Marks i utemeljenje kritike teorije drutva.
U kakvoj zajednici zoon logon ekson moe iveti?

Svoj drugi dolazak u Nemaku ini je izveo u maniru ekscentrika. Njegova dinamina priroda nikada nije umela da eka, pa ak ni
kada je trebalo susresti se sa velikim filozofom Jirgenom Habermasom.
Naime, videvi guvu ispred profesorovog kabineta, bio je dovoljno drzak
da ue kroz prozor svog budueg mentora. Dobivi Humboltovu stipendiju, nastavio je sa filozofskim radom kao asistent na Institutu za socijalna
istraivanja u Frankfurtu. Njegov kompleksni intelektualni lik pokazivao je
iroko polje interesovanja.10 Od studentskih dana bio je naklonjen nekim
idejama anarhizma i moralnog dogmatizma. Meutim, uticaj mentora bio
je veliki. Kod Habermasa sam nauio da ovek svoje miljenje moe da
promeni ako se suoi sa boljim argumentima, i vrlo rano sam se oprostio
od dogmatizma.11 Drugi pravac interesovanja vodio je ka fenomenolokoj
koli. Uzimanje u obzir onoga to je, po Huserlu, dati svet ivota postae
jedan od izvora njegovog politikog pragmatizma. Pokazivao je zanimanje
i za istoriju, pa je 198183. bio upisan na magistarske studije srednjovekovne i novije istorije na Univerzitetu u Frankfurtu, ali je prekinuo. Njegov
prevodilaki opus veoma je raznovrstan i broji dela P. Kropotkina, I. Lojole,
E. Huserla, V. Diltaja, R. Koleeka.

Nalazei se na tragu Frankfurtske kritike kole, i on je problematizovao utvrivanje sistema u nauci. Hegelov filozofski sistem, sa pretencioznim isticanjem apsoluta, iziritirao je inievu anarhistiku narav. On

Mladi ini nije bio dubinski strukturiran u samo jednom filozofskom pravcu, niti se
iskljuivo vezao za jedan koherentan kompleks filozofskih ideja. To se nije desilo do kraja
njegovog ivota ( Milo Kneevi, Politiko-filozofski portreti V. Kotunice i Z. inia,
Nova srpska politika misao , www.nspm.org.yu
11
Zoran ini, Put Srbije u Evropu, priredio . Ivanovi, Draslar partner, Beograd, 2005.
10

178

traga za permanentnom krizom dananjice kojom Hegel legitimie svoju

ideju o sintezi. To to Hegelov um vidi kao krizu, ini smatra kljunom
i neophodnom karakteristikom dobro ureenog drutva pluralizam.
Meutim, u pluralistikom ambijentu Hegelov univerzalni um, koji je podaritelj vrhovnog smisla, ne moe opstati zato to jedna istina ne postoji.
Njegova ivotna sredina je celina, sinteza na iji pijedestal ga Hegel postavlja. Budui da celina trai istovrsnost, implicira se odstranjivanje drugosti.
Do apsolutne sinteze moe se doi samo nasiljem nad subjektivnou, tj.
stvarnou. ini nalazi da je svakom konstruktivistikom projektu imanentno nasilje, budui da anticipira novu stvarnost, koja malo toga ima
zajednikog sa postojeim. Time to je tvrdio da je mogue ostvariti apsolutnu sintezu, Hegel je ulivao ljudima veru da su sposobni za tako neto.
Ova ideja nije mogla promai totalitaristikim umovima. Moderni koncept
politike od Hegela u naslee dobija nasilje kao sredstvo za obraunavanje
sa protivnicima, koji su oznaeni kao radikalno suprotstavljeni neprijatelji.
Samo u pluralistikom drutvu neistomiljenici su priznati za legitimne
protivnike.

Tu ulazimo u jedno iroko polje inievog promiljanja o karakteru savremene politike zajednice, tj. u kom smislu politikog savremena
zajednica poiva. Usled promena u socijalno-istorijskom kontekstu, novovekovna zajednica ne moe se konstituisati po modelu polisa. Tradicionalna praktina filozofija tumaila je politiko kao praktikovanje zajednitva
u polisu, gde su javna i privatna sfera bile neodvojive. Antiko shvatanje
politikog ostalo je relevantno do modernog doba, nudei model polisa kao
ideal zajednice. Meutim, ini smatra da ono emu se znaenje politikog
pripisuje danas, ima malo toga zajednikog sa svetom Aristotela. Tragajui
za slojevima novovekovnog u ovom starom pojmu, on za polaznu taku uzima mitov nalaz da je kljuna razlika polisa i savremenog drutva u nainu
konstituisanja. Savremena zajednica nema vrednosnu osnovu okupljanja,
ve predstavlja jedinstvo u optosti. mit optost posmatra kao sferu javnog,
koju karakterie dihotomija prijatelj neprijatelj. Time je kategoriju neprijatelja liio vrednosnog sadraja i vezao je za polje politikog, koje egzistira
uporedo sa drugim sferama miljenja moralom, estetikom, ekonomijom.
Na taj nain, sukobi uverenja, koji u sebi nose konflikte velikog intenziteta,
zatvoreni su u sferu politikog, to dovodi do pacifikacije ostalih segmenata
drutva. Tako se stvara balans koji onemoguava da politiki sukobi dovedu
do raspada zajednice. Savremena drava je drava bez vrlina. Sfera politike
i sfera morala su odvojene, te se politiki oponent ne moe diskreditovati
kao nemoralan.

179


ini dalje propituje samu mogunost konstituisanja zajednice.
Poto spoljni pokreta vie na figurira kao faktor udruivanja, ta je to to
ljude goni na zajednitvo? Okree se Hobsovoj paradigmi, koja je na tragu
novovekovnog pojma politikog. Hobs je razloio postojeu dravu na njene
sastavne delove individue, smestivi ih nazad u preddravno, prirodno
stanje societas naturalis. Tu vlada rat sviju protiv svih, budui da ne
postoje ogranienja spoljanjih normi i vlada haotini pluralizam. Uzroke
sukoba Hobs je video u onim osobinama oveka, na osnovu kojih je Aristotel verovao u suprotno da je ovek sposoban za zajednicu. Zoon logon
ekson, tj. bie koje misli i govori sklono je sukobima. Hobs raskida vezu koju
je uspostavio Aristotel izmeu prirodnog i drutvenog stanja, tvrdnjom da
su societas naturalis i socitas civilis radikalno protivreni. Budui da je
uman, svaki ovek ima svoju ideju dobra. Problem je u konfliktnom karakteru tih ideja one pretenduju na univerzalnom vaenje, tj. uspostavljanje
monopola nad istinom.12 Uverenja poivaju na moralnim odrednicama,
tako da se suprotstavljena moralna shvatanja oznaavaju kao pokretai ratova. Evidencija ovog shvatanja jesu verski graanski ratovi, koji Evropu XV
veka uvode u epohu individualizma.

ini zatim gradi jednu normativnu zajednicu. Polazei od premise da su uverenja nune osobine misleih individua, ona se ne mogu ukidati,
pa ak ni nasilnim putem. Jedino mogue je pacifikovati ih tako to e se
proglasiti diskutabilnim i smestiti u sferu privatnog. Pojedinci se moraju
odrei pretenzija na istinu. Dakle, za stabilan poredak nuno je odvojiti sferu
privatnog i javnog, individualnog i opteg. Javno treba da poiva na optem,
koje je lieno vrednosnog sadraja i ogleda se u institucionalnom i proceduralnom ogranienju razliitih sfera. Treba onemoguiti bilo kom uverenju da
se nametne i time destabilizuje poredak. Na taj nain ouvae se pluralizam
individualnosti, koji je prethodio zajednici. Ukoliko bi se ukinula razlika
izmeu individualnog i opteg, to bi znailo da se neije uverenje namee
svima ostalima, to bi proizvelo konflikte. Izvedeno do kraja, ini vrsto
veruje da opte ne postoji. Ideja opte volje je apstraktna neempirijska
konstrukcija. Prigovor o nemoralnosti gubi na znaaju kada se ukae da je
upravo spremnost na samonormiranje i konstituisanje polja optosti najvii
Konflikti izazvani istovremenim pretendovanjem vie individua na prirodno ograniene
predmete potreba pokazuju se bezazleni u poreenju sa sukobom u kome sve strane pretenduju
na veoma ogranieni resurs, na istinu. (Z. ini, Priroda, zajednica, graanski rat Hobs
i Marks, Filozofija i drutvo, Centar za filozofiju i drutvenu teoriju, IDN, Beograd, 1987,
str. 227257).
12

180

izraz morala zajednice. Dakle, konsenzus se moe postii ukoliko se individue odreknu pretenzija na monopol nad istinom.

Meutim, u svom delu Subjektivnost i nasilje, ini e sa aljenjem
konstatovati da je normativno daleko od stvarnosti. Naime, u novovekovnoj
politici protivnici su oznaeni kao neprijatelji koje treba odstraniti. U polju
moderne politike uvek vlada graanski rat. Time to za sebe uzurpira pravo
zastupanja interesa ljudskog roda, svaka strana degradira drugu stranu na
zloinca nad ljudskim rodom, iskljuivi principijelno svaku mogunost
reenja bez apsolutno poraenih.13
Jugoslavija svea koja je dogorela sa oba kraja

Tokom osamdesetih, ini je najvie vremena proveo u Nemakoj,
uestvujui u politikim debatama o Jugoslaviji. Objavio je niz eseja na tu
temu u srpskim filozofskim asopisima Theoria i Knjievne novine.
Postaje saradnik novoosnovanog Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju
u Beogradu. Za vreme boravka u Nemakoj, ini je razvio i svoje poslovne sposobnosti, bavei se uvozom polovnih ivaih maina iz DR
Nemake u SFRJ. Treba pomenuti i da je ovaj, od strane mnogih optuivan
za izdajnitvo, neobian ovek ponekad odlazio na elezniku stanicu u
Frankfurtu kako bi pomirisao vagone sa malinama iz Srbije. U Jugoslaviju
se za stalno vratio 1989, kada postaje profesor na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu.

Doao je na ideju da objavljene eseje objedini u jednu celinu. To e
uiniti 1988, objavivi knjigu Jugoslavija kao nedovrena drava.

ini se tokom osamdesetih aktivno ukljuio u javnu debatu o mogunostima transformacije jugoslovenskog sistema. Filozofski
ralanjujui sloene drutvene pojave, on korene savremenog integracionog problema vidi u samoj ideji jugoslovenstva. Ovaploena u loe ustrojenoj konfederaciji, ova ideja nije mogla biti realizovana. Budui da se nije
sa sigurnou moglo rei ta socijalistiko drutvo jeste i kako se izgrauje,
ispostavilo se da taj koncept i nije sposoban za ustavno-pravnu formu. Poto
M. Belani, itajui Subjektivnost i nasilje Z. inia, Nova srpska politika misao,
www.nspm.org.yu (inae, citat je iniev, ali ne znam kako da ga navedem budui da ga
preuzimam iz navedenog teksta).
12

181

Marks nije ponudio putokaz, nakon revolucije pojavio se prazan prostor realnosti. ini dolazi do zakljuka da postojee drutvo nije mogue transformisati u modernu politiku zajednicu, s obzirom da je nastalo upravo
razgraivanjem iste. Kljuna tvrdnja inia je da postojeu integracionu
krizu ne treba smatrati problemom koji je inherentan samom konceptu federalizma, kako jugoslovensko rukovodstvo eli da ga predstavi. Stoga, formalne promene koje oni ele da unesu u meurepublike odnose nee imati
efekta. SFRJ, po njemu, nije federacija, budui da je nastala dezintegracijom
unitarne drave, a ne integracijom samostalnih subjekata. Jugoslovenski
federalizam naziva pervertiranim, jer vodi prerastanju federalnih jedinica
u nacionalne drave, koje su razgrabile atribute suverenosti, ostavivi SFRJ
kao praznu formu. Njihovo uzajamno odnoenje iziskuje unutranju homogenizaciju, koja vodi jo jednom vidu izopaenja federalizma teroru
nad manjinama. Autonomija predstavlja prepreku funkcionisanju konfederacije time to omoguava razvoj secesionizma. ini se kao da je Jugoslavija stvorena u funkciji embriona iz koga e se razviti nacionalne drave
kada se za to steknu povoljne prilike.

Naime, iako zamiljena kao socijalistika, tj. drava radnika, SFRJ
je izdeljena na nacionalnoj osnovi. Ideoloki tip integracije nije mogao
ukinuti etnike razlike, ve ih je samo konzervirao. Pokazalo se da bratstvo
i jedinstvo, kao jedino vezivno tkivo, nije uspelo da formira jugoslovenski narod. Zaustavljeno na predmodernom stupnju, jugoslovensko drutvo
nije evoluiralo u pravcu politikog predstavljanja, ve je identifikacioni obrazac i dalje nosio etnika i verska obeleja. Jugoslovenski narodi su svoje
identitete gradili distanciranjem od jugoslovenstva. Ta nacionalna erozija
zahvatila je i dominirajui integrativni faktor KPJ. Paradoksalno je da se
jedna komunistika partija izdelila na nacionalne ogranke. ini proroki
upozorava da e ova meavina nacionalizma i komunizma, nalik Molotovljevom koktelu, verovatno proizvesti eksplozivne efekte.14

S obzirom da je Ustav krojen po meri KP, sa njenom destabilizacijom,
dolo je i do ustavne krize. Ustav nije uspeo da uspostavi odgovarajui integracioni obrazac; verovatno zato to to i nije bio Ustav u pravom smislu rei.15
Pravo naroda na samoopredeljenje (...) bie gorka pilula za one koji od svog naroda
budu oekivali sva uda koja su mu pripisivali u svojim romantinim vizijama ( Z. ini,
Jugoslavija kao nedovrena drava, Knjievna zajednica Novog Sada, Anthropos, Novi Sad,
1988, str. 43).
15
Ustav i slini propisi imaju u realnom socijalizmu slian status kao i vozni red: u njih, u
najboljem sluaju, veruju samo putnici, ali sasvim retko mainovoe, isto, str. 211.
14

182

Socijalistiki ustav nije mehanizam za ureivanje drutvenih odnosa, ve je

nakalemljen institut, pozajmljen iz graanskog drutva. Predstavljajui samo
produetak partijskog programa, degradiran je na ulogu regulatora trivijalnih drutvenih odnosa, dok se bitna pitanja reavaju u meta-ustavnom prostoru. Ustav je mogu samo u politikoj zajednici, gde predstavlja kompromis izmeu tog drutva i drave, tj. ograniava dravnu intervenciju u sferu
privatnog. Meutim, komunisti su ukinuli odvojenost ovih sfera, uinivi
potrebu za kompromisom izlinom. Neto individualno nametnulo se kao
opte, objavivi rat svemu drugaijem. Komunisti su pokuali da zaobiu
politiki koncept integracije, budui da on iziskuje pluralizam, koji se samo
kroz mehanizam izbora regulie i odrava. Stoga, da bi ukinuli potrebu za
politikim predstavljanjem, morali su spreiti formiranje nosilaca politikih
interesa. To su uinili tako to su odvojili one komponente koje, neodvojive,
ine bazu graanskog drutva drutveni i tehnoloki razvoj. Pristupili su
forsiranju tehnolokog razvoja, uz zaustavljanje socijalne evolucije. Tako su
ouvali tradicionalni drutveni obrazac. Onemoguivi funkcionalno diferenciranje, zamrzli su staleki sistem i produili opstanak radnike klase kao
svojevrsne fikcije, koju ini naziva prepariranom ivotinjom,16 predate
komunistima na uvanje. U postojeem drutvu nema graana.

Meutim, koenje drutvenog razvoja mogue je samo donekle.
Kada je industrijska proizvodnja dovela do uveanja drutvene kompleksnosti, postali su neophodni mehanizmi za postizanje saglasnosti, koja se vie
ne moe podrazumevati. Transformacija socijalistikog drutva iziskuje ukidanje pretpostavke o postojanju organske saglasnosti, ime se oduzima tlo
KP. Dakle, jasno je da rukovodstvo nee sprovoditi reforme u ovom smeru,
iako je on jedini mogu.17 Pokuaj uvoenja trita, kao novog vezivnog
tkiva, u negraanskom drutvu nije mogao uroditi plodom.18 Ekonomsko
trite iziskuje poseban kulturni obrazac, koji nije krasio neizdiferencirano
jugoslovensko drutvo, koje je poivalo na ideolokim motivima delovanja.

Isto, str. 78.

Promene su poeljne i nune, ali osnovni uslov je da se njima nita ne promeni, isto, str.
149.
18
Uvoenje slobodnog ekonomskog trita u zemlji u kojoj nema graanskog drutva ne bi
po kratkom postupku stvorilo Holandiju, nego Honduras, isto, str. 151.
19
Jugoslavija nee doekati novo herojsko doba. (...) Nove prostore osvajamo samo jo
u kolskim udbenicima i filmovima iz stilizovane prolosti ali, pitanje je koliko dugo
dirigovana mata moe da prikriva pukotine koje obelodanjuju probuena istoriografska
svest, memoarska literatura ili sve izraenija ravnodunost mladih generacija, isto, str. 191.
16
17

183


Specifinu socijalistiku tvorevinu nije mogue transformisati jednostavnim korekcijama u politici i ekonomiji. SFRJ nije sposobna za ustavno-pravnu dravnu formu, jer vladajua elita nije spremna da se odrekne
svojih privilegija, a drutvo nema politiki identitet, te se ne moe politiki
organizovati.19
Filozof upravlja

Po povratku u Srbiju, aktivno se ukljuuje u politiku. Te godine bile
su vrlo burne i on nije mogao stajati po strani. Odigravalo se ono to je
anticipirao uruavanje komunizma i raspad SFRJ.20 U pokuaju da utie
na tok promena, sa svojim nekadanjim profesorom D. Miunoviem, osniva Demokratsku stranku 1990. Postavljen je za predsednika Izvrnog
odbora. Slabo organizovane opozicione snage nisu uspele da spree rukovodstvo da, pozivanjem na nacionalistiku ideologiju kao svoj politiki
program, uvede Srbiju u jedini graanski rat na evropskom tlu nakon II
svetskog rata. Oigledno, meavina socijalizma i nacionalizma proizvela je
upravo one efekte na koje je ini upozoravao. Smatrao je da se ondanja
politika zasniva na voluntarizmu harizmatinih voa, budui da slabe institucije nisu mogle predstavljati nosioca drutvenog sistema. Paralizovano
drutvo, razoreno unutranjim podelama, bilo je preputeno volji manjine.
Skoro itavu deceniju, razjedinjena i neorganizovana opozicija, zaokupljena
uskostranakim interesima, nije uspela da dovede do smene vlasti. ini
je povremeno povlaio jednostrane pragmatine poteze, pokuavajui da
inicira neke promene. Tokom rata u BiH, susreo se sa ozloglaenim liderom
bosanskih Srba R. Karadiem, pokuavajui da ga navede da potpie Dejtonski mirovni sporazum. Iza tog poteza stajala je dobra procena situacije
da ukoliko on to odbije, Miloevi e staviti svoj potpis ime e biti ovenan
titulom mirotvorca. To se upravo i desilo podran od strane meunarodne
zajednice, Miloevi je produio svoju vladavinu.

ini je tokom vremena pribegavao razliitim strategijama
politike borbe, uporno pokuavajui da izmeni postojee stanje. Nakon 88
dana demonstracija 1996/97, Miloevi je priznao rezultate lokalnih izbora i
pobedu opozicije u mnogim optinama. ini postaje prvi nekomunistiki
Kada se zavesa podigla, jedino srpski komunisti nisu znali tekst i nisu bili adekvatno
naminkani. Delovali su deplasirano na sceni, kao figure iz nekog seoskog amaterskog
pozorita, Srbija ni na Istoku ni na Zapadu, Put Srbije u Evropu Zoran ini, priredio .
Ivanovi, Draslar partner, Beograd, 2005).
20

184

gradonaelnik Beograda, ali ostae na toj funkciji samo etiri meseca.

Jo 1998. traio je novi plan delovanja na Kosovu, upozoravajui da e
postojee stanje dovesti do nezavisnosti Kosova. Poetkom 2000. reava da
promeni strategiju da ujedini celu opoziciju po principu ravnopravnosti
i korienjem institucionalnih metoda, tj. ueem na izborima, izdejstvuje
promene. Dobro je procenio da Miloevia treba naterati na ekstremne poteze kojima bi opoziciji dao pravo da trai promenu itavog sistema, jer pobeda na predsednikim izborima sama po sebi ne nosi znaajnije promene.
Nasilan reim je, neoekivano, smenjen nenasilnim putem. Za osiguravanje
bezbednosti demonstranata bilo je potrebno da se ini no pred 5. oktobar, rizikujui sopstveni ivot, sastane sa komandantom specijalnih jedinica
M. Lukoviem, kako bi osigurao da one nee intervenisati protiv naroda.

Na elo Vlade Republike Srbije dolazi u januaru 2001. Budui da,
usled bavljenja politikom, nije razvio svoju akademsku karijeru, filozofiju
e preneti u politiku. U staroj politici nije video ni jednu zdravu ideju koju
bi trebalo sauvati, te se zalagao za potpuni diskontinuitet sa preanjim
stanjem. Pokuao je da politiku postavi na nove temelje, transformiui
vlast u javni servis. Surovoj stvarnosti, kao i tokom studentskih dana, davao
je primat nad uzvienim idealima. Nije imao nikakav definitivno razraen
predlog projekta, budui da se radilo o kompleksnoj transformaciji itavog
sistema. Njegova vizija nastajala je spontano, u letu, prilagoavajui se
uvek novonastalim okolnostima.21 Turbulentno stanje navodilo ga je na
povlaenje pragmatinih poteza. Meutim, njegov pragmatizam nikada nije
dostigao makijavelistike razmere, jer neke granice nije prelazio.22 Isticao
je da voli pionirski posao, kada je mogue uobliavati stvari. Pokrenuo je
sva drutvena pitanja, insistirajui da se promene u svim sferama odvijaju
simultano. Teio je da u promene ukljui svakog graanina i da drutvena
vizija postane lina, jer je to u interesu svakog pojedinca.23 Nije eleo da igra
Ja stvarnost vidim kao kretanje koje sebe uobliava i za mene pitanje glasi da li postupamo
ispravno ili ne. Ne da li uvaavamo neka pravila, koja je diktator stvorio za svoju diktaturu,
isto, str. 236.
22
Pragmatizam definiem kroz dve osobine. Prva je spremnost da ui iz tuih i vlastitih
greaka; druga fokusiranje na reavanje problema. Znai, ako ne moe da rei problem
dosadanjim stavovima i pristupom, onda ih promeni. Problem ne moe da promeni,
23
Kada uvee idete na spavanje, pomislite pet sekundi pre nego to zaspite za pet godina
mogu da se probudim u evropskoj demokratskoj Srbiji, isto, str. 53.
21

185

na kartu velikih dravnih pitanja, ve se okrenuo elji ljudi za normalnim

ivotom. Odredio je putokaz ka EU i eventualne ciljeve 2004. kandidatura,
a 2010. lanstvo. Ova ideja o evropskoj integraciji trebalo bi da bude novi integrativni faktor razjedinjenog drutva, ali i itavog Balkana. Srbiju je video
kao motor integracije na Balkanu. Prvo je trebalo relativizovati granice i uspostaviti ekonomsku uniju. Optimistino je ukazivao da Srbija ima podrku
meunarodne zajednice i da ukoliko sada ne uspemo jedini razlog biemo
mi sami .

Samoinicijativno je 2003. pokrenuo pitanje Kosova. eleo je da
pregovorima preduhitri albanski zahtev za osamostaljenjem. Hteo je da
napravi kriznu situaciju, kako bi privukao panju meunarodne zajednice.
Plaio se da, ukoliko se nita ne uini, Srbi bi mogli ispasti dvostruki gubitnici bosanskim Srbima nije priznato pravo na samoopredeljenje, a upravo
to naelo moglo bi dovesti do oduzimanja dela teritorije Srbiji.

Pokrenuo je mnoga pitanja, ali, usled njihove sloenosti, nije uspeo
da dovri zapoeto. Ubijen je 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade RS.

Jo uvek nismo uspeli da sruimo most koji nas povezuje sa jednom katastrofalnom prolou; jo uvek je mogu pad nazad.24

Zoran ini probudio je Srbiju, da bi zatim njega mrani deo te
Srbije gurnuo u veni san.
Zakljuak

Zoran ini bio je filozof kome je praktina politika oduvek bila u
centru interesovanja. Imao je otklon prema filozofskim i politikim projektima prekrajanja stvarnosti, naavi da iziskuju nasilno menjanje iste. Njegov pragmatizam ogledao se u tome to je sve vreme imao u vidu postojei
svet ivota. Sa tog stanovita kritikovao je nauni socijalizam, dokazujui
da je tu teoriju, kao moralnu kritiku kapitalizma, nemogue utemeljiti. Svi
pokuaji utemeljenja u postojeoj krizi kapitalizma, otuenju od rodne
sutine, kao i ona pria o neumitnoj istorijskoj logici pokazali su se neuspelim, zato to je Marks svoje tvrdnje pokuao da potvrdi injenicama koje
je sam stvorio. Proizvoljno proizvodei imaginarnu radniku klasu u borca
za bolji svet, marksizam je otvorio put manjini da preuzme vlast i zavede
diktaturu. Videvi odvojenost drutva i drave kao problem zapadnih zemalja, oni su ukinuli tu razliku, omoguivi jednoj interpretaciji istine da
24

Isto, str. 164

186

se nametne kao jedina i dovede do katastrofalnih posledica. Ova utopija

presudno je uticala na izgradnju istonoevropskih drava nakon II svetskog rata. Fatalna nedovrenost marksizma omoguila je njegovo fleksibilno
tumaenje. To je jugoslovenske komuniste dovelo u orsokak nakon revolucije nije automatski sledila socijalistika drava, ve je nju trebalo izgraditi,
a Marks nije ponudio uputstvo. Zato su dravni graditelji morali da pozajme
neke obrasce iz graanskog drutva, koji, nakalemljeni na komunizam, nisu
mogli obavljati ono za ta su predvieni. Zato je ini Jugoslaviju smatrao neuspelim projektom, koji, izgraen na protivrenostima, i nije mogao
bitu realizovan. Smatrao je da je davanje federalistikog prizvuka jugoslovenskim problemima bio samo pokuaj rukovodstva da za postojee stanje
okrivi koncept federalizma, i skine krivicu sa sebe. Desilo se ono to je on
predvideo, eksplozivna smea nacionalizma i komunizma dovela je do toga
da drava koja je u ratu nastala, ratom i nestane.

Doavi na mesto premijera, nije imao gotov projekat promena, ve
je sve vreme nastojao da pobolja postojee stanje, ne odvajajui se ni jednog trenutka od nae svakodnevice.
LITERATURA

1. Zoran ini, Jesen dijalektike. Karl Marks i utemeljenje kritike

teorije drutva, NIRO Mladost, Beograd, 1987.
2. Zoran ini, Jugoslavija kao nedovrena drava, Knjievna
zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1988.
3. ivota Ivanovi, Zoran ini Put Srbije u Evropu, Draslar
partner, Beograd, 2005.
4. Vesna Malii, San o Srbiji, igoja tampa, Beograd, 2004.
5. Zoran ini, Zajednica, priroda, graanski rat Hobs i
Marks, Filozofija i drutvo, Centar za filozofiju i drutvenu
teoriju, IDN, Beograd, 1987, str. 227257.
6. Milo Kneevi, Politiko-filozofski portreti V. Kotunice i
Z. inia, www.nspm.org.yu
7. Milorad Belani, itajui Subjektivnost i nasilje Zorana
inia, www.nspm.org.yu
8. Nenad Dakovi, Filozofski testament Zorana inia,
www.nspm.org.yu

187

9. Latinka Perovi, Srpsko drutvo i Zoran ini,

www.cedajovanovic.org
10. Ivan Jankovi, Borislav Risti, Praksis odiseja od
marksistikog praxisa do nacional-socijalistike prakse,
www.katalaksija.com

Jelena Belic
Dr Zoran Djindjic: Philosopher or Politician?
Summary

The aim of this essay is to explain unusual transformation of one
person from philosopher to politician. The basic topic that Djindjic as
philosopher was interested in, were basis of modern political philosophy.
From the begining he was concerned with social problems, which led him
to conect theory and practice. He wasnt following one idea, so pragmatism,
defined as respect for reality, was his only permanent characteristic. Therefore, he was occupied with those ideas which had made a big influence on
social developing. He criticized subjective philosophy, promoted by Hegel
and Marx. He thought that their detailed projects for new kind of society,
can be realised only by using violence against our world. He considered that
Yugoslave idea was a failed experiment, based on false comunist view of historical changes. Being prime minister, he didnt have project for reforming
destroyed society. His vision was appearing spontaneously, in accordance
with reality.

Key words: Marxism, Democrasy, Federalism, Civil Society, Yugoslavia, Vision.

188

Bojana Radovanovi
Tutorka: prof. dr Dubravka Pavlii
Ekonomski fakultet u Beogradu
ZATO NAE ODLUKE NISU SAVRENO RACIONALNE?

Svako od nas donosi brojne odluke, poev od onih manje bitnih (na
koji nain provesti nedeljno popodne, ta obui za posao, koje jelo izabrati
iz menija), sve do sloenijih i sa dalekosanijim posledicama (koju marku
ili model automobila kupiti, u kom gradu iveti ili koju profesiju izabrati). injenica da veina nas ima cipele koje nije ni jednom obula, neko
promaeno letovanje ili radno mesto kojim nije zadovoljna, dokazuje da
se ne ponaamo racionalno prilikom donoenja odluka.

Oslanjajui se na principe i pravila normativne teorije odluivanja,
kao i na otkria i dokaze bihejvioralne teorije, pokuaemo da objasnimo
pretpostavke racionalnog odluivanja, a zatim i uzroke zbog kojih se ne
ponaamo savreno racionalno. Kako donosimo odluke? Zato njihovim
ishodima esto nismo zadovoljni? ta sve utie na nae izbore? Zbog ega
greimo?, neka su od pitanja kojima emo se baviti u okviru ovog rada.

1. Savreno racionalan donosilac odluka

Ukoliko elimo da donosimo racionalne odluke, moramo se
ponaati kao racionalni pojedinci. Savreno racionalan pojedinac1 je osoba
koja je u stanju da precizno definie problem, postavi jasne ciljeve i formira
skup svih alternativa kojima se postavljeni ciljevi mogu dostii. Nepristrasnim prikupljanjem i interpretacijom informacija, utvruje karakteristike
alternativa na osnovu kojih procenjuje njihovu atraktivnost i vri izbor.

Pri izboru alternative racionalni pojedinac se rukovodi principom
maksimizacije line dobrobiti (korisnosti),2 a dobrobit koju mu alternaPojam racionalnog, pored znaenja koje moemo pronai u renicima kao inteligentno,
ili saglasno sa razumom, u ekonomiji se odnosi na ponaanje kojim se vri maksimizacija
(minimizacija) neke vrednosti; Herbert A. Simon, Rationality as process and as product of
thought, Dacision making, Cambridge Un. Press, Cambridge, 1988, str. 59.
2
Pojam maksimizacije line korisnosti ne bi trebalo poistovetiti sa nekim sebinim ciljem
hladnog i proraunatog donosioca odluka. ta je dobrobit za nekoga, ta pojedincu donosi
zadovoljstvo, radost ili korist zavisi od linih karakteristika. To moe biti maksimizacija prodaje
ili profita, ali i smanjenje zagaenosti ovekove sredine, ili smanjenje broja obolelih od raka.
1

189

tive nude procenjuje na osnovu linih kriterijuma, odnosno elja, tenji,

uverenja, ukusa, moralnih principa i sl. Kao proizvod uticaja ovih faktora,
on formira svoje individualne preferencije.

Preferencije moraju da zadovolje tzv. uslove racionalnosti, odnosno
zahteve asimetrinosti, kompletnosti i tranzitivnosti.3 Uslov asimetrinost
iskljuuje mogunost da, pri poreenju dve alternative, pojedinac prvu
smatra boljom od druge i istovremeno drugu boljom od prve, ili da jednu
alternativu preferira u odnosu na drugu i istovremeno obe smatra jednako
dobrim. Takoe, ako dve alternative smatra jednako dobrim, on ne moe
istovremeno jednu preferirati u odnosu na drugu.4

Uslov kompletnost implicira da je pojedinac uvek u stanju da
meusobno poredi bilo koje dve alternative i utvrdi svoj stav prema njima,
odnosno utvrdi da li jednu smatra boljom od druge ili je indiferentan pri
izboru.5

Uslov tranzitivnost zahteva od pojedinca da prilikom poreenja tri
opcije, ako prvu smatra boljom od druge, i drugu boljom od tree, onda
prvu opciju mora smatrati boljom od tree.6

Ovim uslovima se iskljuuje logika nekonzistentnost i neodlunost
donosioca odluka. Pored toga, racionalno odluivanje se zasniva na pretpostavci da su preferencije relativno stabilne, odnosno nepromenjene od
trenutka donoenja odluke (izbora alternative) do trenutka njene realizacije
(ishoda).

Savreno racionalan pojedinac poredi alternative na osnovu karakteristika po kojima se one razlikuju, i bez obzira na njihovu sloenost on je
Alternative x i y moemo smatrati jednako dobrim i onda smo indiferentni (xIy) u izboru
izmeu njih ili moemo smatrati x boljom od y, odnosno preferirati izbor alternative x u
odnosu na y (xPy) ili y smatrati boljom od x (yPx);
asimetrinost: za sve alternative x i y ako je xPy onda nije yPx; ako je xPy onda nije xIy; ako
je xIy onda nije xPy i nije yPx;
kompletnost: za sve alternative x i y, ili je xPy ili yPx ili xIy;
tranzitivnost: za sve alternativex, y i z, ako je xPy i yPz, onda je xPz.
4
Odnosno, ako preferira pozorite u odnosu na bioskop, onda ne moe istovremeno
preferirati bioskop u odnosu na pozorite. Takoe, ako vie voli trenje od jagoda, ne
moe biti indiferentan izmeu njih. Na kraju, ako jednako voli odbojku i koarku, ne moe
istovremeno preferirati jedan od ova dva sporta.
5
Ukoliko bira izmeu putovanja u Hong Kong ili Tokio, onda ili posetu Hong Kongu smatra
atraktivnijom od posete Tokiju, ili bi radije otputovao u Tokio nego u Hong Kong, ili obe
alternative smatra jednako dobrim.
6
Ukoliko italijanski jezik preferira u odnosu na ruski, a ruski u odnosu na nemaki, onda ne
moe nemaki preferirati u odnosu na italijanski.
3

190

uvek u stanju da identifikuje dominantnu alternativu (onu koja je po svim

relevantnim karakteristikama najmanje jednaka i barem po jednoj karakteristici bolja od ostalih). Ukoliko takva alternativa ne postoji, onda je u on
stanju da, na osnovu relevantnih karakteristika i relativnog znaaja koji im
pripisuje, izabere optimalnu. Na njegov izbor ne utie nain prezentacije
alternativa, niti redosled po kojem ih posmatra.

Kada bira izmeu akcija koje e se sprovoditi u budunosti, pojedinac je sposoban da proceni sve njihove ishode (razliite rezultate) koji se
mogu ostvariti u zavisnosti od dogaaja (okolnosti) u kojima se akcije sprovode. Takoe, on je sposoban da na osnovu relevantnih informacija proceni
verovatnoe javljanja svih ovih dogaaja i da primenom rezultata teorije
verovatnoe izvri korekciju poetnih verovatnoa u svetlu novih (dopunskih) informacija.

Izbor optimalne iz skupa raspoloivih alternativa racionalni pojedinac vri koristei neku od procedura odluivanja koje sugerie normativna
teorija.

Na kraju, treba naglasiti da se u okviru teorije odluivanja pod racionalnom odlukom smatra svaka odluka koja je u skladu sa linim preferencijama donosioca odluke i koja, za date okolnosti, maksimizira njegovu korisnost.7

Pojmove teorije odluivanja najlake je razumeti na primeru.
Maa planira kako e provesti nastupajue leto (problem). Budui
da je apsolvent, ovo joj je poslednje studentsko leto i zato eli da
provod bude nezaboravan (cilj). Nezaboravni provod za nju je
upoznavanje novog, bilo da su u pitanju ljudi, predeli i/ili iskustva.
(karakteristike za poreenje alternativa). Maa godinama eli da
ode na jednomeseni put po Evropi (alternativa). Uteevina kojom raspolae nije dovoljna, ali je svesna da bi, ako diplomira do
jula (dogaaj), od roditelja sigurno dobila dovoljno novca za ostvarenje svoje elje. U suprotnom (dogaaj), ona e biti primorana
da izabrere opciju koju moe finansirati sopstvenim sredstvima.
Utedela je dovoljno novca za jednonedeljno jedrenje JadransDrugim reima, ovde se ne postavlja pitanje racionalnosti cilja koji pred sebe postavlja
donosilac odluke, jer ne postoji neki vii autoritet koji bi mogao da odredi koji cilj je
racionalan a koji neracionalan, nerazuman, iracionalan ili moda neetian. Postavljanjem
ovakvih pitanja zali bismo u oblasti filozofije, etike i psihologije, to nas udaljava od
normativne teorije odluivanja.
7

191

kim morem (alternativa), to bi joj takoe priinilo zadovoljstvo.

Pretpostavimo da zbog kupovine interrail karte ili uplate jedrenja
ona treba da donese odluku u maju, kao i da su ove dve alternative jedine izmeu kojih ona eli da bira. Da ih ima vie, ona bi ih,
kao savreno racionalan pojedinac, otkrila i uzela u razmatranje.
ta e odluiti?
Rekli smo da odluka pre svega zavisi od preferencija donosioca
odluke. S obzirom na to da Maa godinama mata o putovanju po
Evropi, ona veu korisnost pripisuje ovoj alternativi. Ali, zbog navedenih okolnosti ona mora biti sposobna i da precizno proceni
realne anse da e diplomirati u postavljenom roku (verovatnou
dogaaja) i da ove procene ukljui u analizu. Tada e, kao savreno
racionalni pojedinac, Maa doneti konanu odluku primenom
jednog od metoda normativne teorije, tzv. metoda maksimizacije
oekivane korisnosti.8

2. Ogranieno racionalan donosilac odluka

Empirijska israivanja su pokazala da nae ponaanje prilikom
donoenja odluka znaajno odstupa od pretpostavki normativne teorije i da
naruavamo sve zahteve racionalnosti.

Usled ogranienih kognitivnih sposobnosti i sloenosti okruenja
nismo u stanju da identifikujemo svaku od potencijalnih alternativa i njihove mogue ishode, kao ni da precizno definiemo sve relevantne dogaaje
koji mogu uticati na ishode.

Istraivanja su pokazala da nismo uvek svesni svojih preferencija, kao i da su preferencije i odluke samo delimino povezane. Nai izMetod izbora u uslovima rizika, zasnovan na kardinalnim korisnostima ishoda akcija.
Bira se akcija sa najveom oekivanom korisnou. Oekivana korisnost akcije je jednaka
zbiru proizvoda njenih ishoda (izraenih u jedinicama kardinalne korisnosti) i verovatnoa
njihovog javljanja (verovatnoa dogaaja). Kardinalna funkcija korisnosti predstavlja
preslikavanje strukture preferencija donosioca odluke na numerike vrednosti intervalne
skale. D. Pavlii: Teorija odluivanja, CID, Ekonomski fakultet 2004, str. 125. i 131.
Drugim reima, mada Maa pripisuje mnogo veu korisnost putovanju nego jedrenju,
ukoliko procenjuje da su male anse da diplomira u predvienom roku, oekivana korisnost
od putovanja (kao zbir proizvoda verovatnoe da e diplomirati i korisnosti koju pripisuje
putovanju u tom sluaju i verovatnoe da nee diplomirati i korisnosti koju pripisuje ovoj
alternativi u sluaju da ne diplomira) moe biti manja od oekivane korisnosti jedrenja, zbog
ega e se opredeliti da uplati jedrenje.
8

192

bori nisu iskljuivo zasnovani na individualnim ukusima i eljama, ve

ih esto odreuju i norme, tradicija, miljenja drugih. Preferencije mogu
biti zbunjujue i konfliktne (neki ishod moemo u isto vreme smatrati i
poeljnim i nepoeljnim), nestabilne (promenljive u kratkom vremenskom
periodu), a esto i pod povratnim uticajem izvrenih izbora.

Takoe, zbog ogranienosti ula i nesavrenih kognitivnih sposobnosti povremeno naruavamo uslov tranzitivnost,9 a u sluaju izbora izmeu
sloenih alternativa ne prepoznajemo dominantnu meu njima.10 Na kraju,
nai izbori su ponekad uslovljeni i redosledom, pa i nainom prezentacije
alternativa.

Sve navedeno ukazuje da se kao donosioci odluka u praksi ne
ponaamo savreno racionalno.

Vratimo se primeru apsolventkinje i njenom izboru.
Kako je Maa ipak samo obian ovek, verovatno joj je
promakla neka od alternativa. Npr. splavarenje Tarom ili putovanje po Srbiji i okolnim dravama i jo nebrojeno onih kojima
bi mogla da ostvari svoj cilj. Zatim, ona ne moe sa potrebnom
preciznou da proceni verovatnou da e diplomirati u junu.
Moe dati sve od sebe da poloi ispite i napie diplomski rad, ali
uvek neto moe da iskrsne i omete je u ostvarenju plana. Takoe,
ona ne moe da predvidi neke iznenadne dogaaje koji mogu uticati na odluku, na primer, da u nekoj igri na sreu osvoji dovoljno
novca za godinu dana putovanja po svetu. Mogue je, takoe, da
pred sam put shvati da ona zapravo ne eli da mesec dana provede
u zamornom obilasku evropskih gradova preplavljenih brojnim
turistima, da putuje iz zemlje u zemlju i spava po hostelima, tj.
da to nije njena istinska elja, ve nepromiljeno prihvaene preferencije njenih vrnjaka. Na kraju, ako ne uspe da ostvari ni jedan od prethodnih planova i celo leto provede u Beogradu, moe
se dogoditi da poveruje kako je ba to sve vreme i planirala i
elela.

Pogledati: D. Pavlii Individualne preferencije i racionalni izbor, Psihologija 1-2/1997

str. 59.
10
Pogledati: A. Tversky, D. Kahneman: Rational choice and framing of decisions, Dacision
making, Cambridge Un. Press, Cambridge, 1988, str. 171.
9

193

2.1. Teorija Herberta Sajmona

Pitanje koje se namee jeste kako stvarno odluujemo, koji principi usmeravaju nae izbore. Postavljanjem ovakvih pitanja zalazimo u polje
bihejvioralne teorije odluivanja, koja panju usmerava na obine ljude
i njihove izbore. Takoe, bihejvioralna teorija pokuava da otkrije uzroke
greaka koje neidealizovani pojedinci ine prilikom donoenja odluka.

Odgovor na pitanje kako zapravo donosimo odluke prvi je dao Herbert Sajmon.11 Po njegovom miljenju, pre nego to ponemo da traimo
alternative kojima moemo dostii svoj cilj, mi definiemo nivo aspiracija,
tj. skup minimalnih zahteva koje alternativa mora da zadovolji da bismo
je izabrali. U zavisnosti od toga da li alternativa poseduje eljene karakteristike ili ne, smatramo je prihvatljivom ili neprihvatljivom. Kada otkrijemo alternativu koja zadovoljava postavljene zahteve, mi prekidamo dalje
traenje, to znai da ne biramo najbolju, ve samo zadovoljavajuu, odnosno dovoljno dobru opciju. Drugim reima, mi se ne rukovodimo principom
maksimizacije, ve principom satisfakcije.12 Trebalo bi napomenuti da nivo
aspiracija nije stabilan, ve da ga pod uticajem novih informacija vremenom
menjamo.

Kljuni problem prilikom donoenja odluka Sajmon vidi u procesu
otkrivanja ili kreiranja alternativa. Osnovni uzrok nije nedostatak informacija, ve naa panja koja je redak resurs. Zbog ograniene panje mi
ne uspevamo da sagledamo celinu problema, pa ni da otkrijemo sva mogua
reenja. Izbor vrimo iz suenog skupa alternativa na koje smo se fokusirali,
pri emu mehanizmi koji usmeravaju nau panju nisu u potpunosti ispitani, pa ni poznati.

Ukazujui na sloenost okruenja, ali i na naa kognitivna
ogranienja, Sajmon umesto savrene racionalnosti uvodi pojam ograniene
racionalnosti, pod kojim on podrazumeva razumno ponaanje obinih,
neidealizovanih pojedinaca. Drugim reima, iako odbacuje nerealne
zahteve racionalnog odluivanja, Sajmon naglaava da nae odluke ne treba
da budu posledica ishitrenih i nepromiljenih reakcija, ve naprotiv, plod
paljivog promiljanja. Zato se on zalae za potovanje procedure prilikom
donoenja odluka, ali ne porie mogunost da intuitivnim putem otkrijemo
Herbert A. Sajmon, sa Kornegi-Melon univerziteta iz Pitsburga; dobitnik Nobelove nagrade
1978. godine za pionirsko istraivanje procesa odluivanja u ekonomskim organizacijama.
12
Teorija Herberta Sajmona poznata je pod nazivom teorija satisfakcije.
13
H. Simon, navedeno delo, str.106109.
11

194

optimalno reenje. Ipak, intuitivni uvid pretpostavlja znanje i iskustvo, i po

pravilu se javlja samo kod pojedinaca koji su eksperti u posmatranoj oblasti. Intuiciju Sajmon objanjava kao mehanizam prepoznavanja,13 kada nam
znanje i dugogodinje iskustvo omoguuju da nesvesno poveemo problem
i njegovo reenje.

2.2. Teorija izgleda i heuristike

Brojni psiholoki eksperimenti pokazuju da nae odluke nisu
savreno racionalne (u smislu definisanom u okviru normativne teorije).
Meu njima svakako su najvaniji rezultati do kojih su doli pioniri u ovoj
oblasti, Kaneman i Tverski.14 Ovi autori su otkrili i odreenu pravilnost u
odstupanju stvarnog od idealizovanog ponaanja, a svoja saznanja su sistematizovali u okviru teorije izgleda (prospect theory).

Kaneman i Tverski ukazuju da atraktivnost alternativa procenjujemo poredei njihove ishode sa nekom referentnom takom (to moe
biti postavljena norma, reper ili status quo). Ako je ishod bolji od referentne take, mi ga doivljavamo kao dobitak, a ako je gori od nje, onda ga
doivljavamo kao gubitak.15

Uticaj referentne take na nau percepciju ishoda je viestruk.

Pre svega, mi ispoljavamo averziju prema gubicima. To znai da
dobitke i gubitke ne doivljavamo na isti nain, ve nam se gubici ine
veim od dobitaka iste veliine. Na primer, pozitivna reakcija na ostvareni
dobitak od 10000 dinara bie daleko slabija od negativne reakcije na gubitak
iste sume novca.

Pored toga, jednake razlike izmeu dobitaka (ili izmeu gubitaka)
ne vrednujemo isto, ve nam se promene u blizini referentne take ine
Danijel Kaneman, sa Prinston univerziteta; dobitnik Nobelove nagrade 2002. godine
za integrisanje psihologije u ekonomiju. Ejmos Tverski, sa Stanford univerziteta; pionir
kognitivne nauke, dugogodinji saradnik D. Kanemana u istraivanjima kognitivnih
pristrasnosti i odnosa prema riziku, preminuo je 1996. godine, zbog ega se ne nalazi meu
laureatima.
15
Na primer: Poznato je da poskupljenja prihvatamo sa negodovanjem, jer je dodatni troak
gubitak u odnosu na trenutno stanje. Pretpostavimo da se u poslednje vreme ire glasovi da
e elektrina energija znaajno poskupeti i da e porast iznositi 30%. Ako nakon mesec dana
neizvesnosti i nagaanja ona zvanino poskupi za 10%, ovo poskupljenje emo prihvatiti skoro
sa olakanjem. Razlog je to manji porast od prethodno najavljenog nesvesno doivljavamo
kao dobitak, jer smo u meuvremenu referentnu taku pomerili na najavljeni, vii nivo
cene. D. Pavlii: Teorija odluivanja, CID, Ekonomski fakultet, 2004, str. 299.
14

195

veim u odnosu na istovetni iznos promena koji je znaajno udaljen od nje.

Zato, na primer, porast sa 0 na 1000 dinara smatramo veim od porasta sa
10000 na 11000 dinara.

Mada nam se ovakve reakcije ne ine neracionalnim, problem je
to svesno ili nesvesno pomeranje referentne take utie na nau percepciju,
pa sa promenom referentne take istovetne ishode doivljavamo drugaije i
shodno tome nismo konzistentni u izborima.

Dalje, teorija izgleda pokazuje da prilikom procene verovatnoe ostvarenja dogaaja precenjujemo anse javljanja malo verovatnih dogaaja
i potcenjujemo anse javljanja srednje verovatnih i veoma verovatnih
dogaaja.16

Kaneman i Tverski su istraivali i mentalne strategije kojima brzo,
bez dubljih analiza, ocenjujemo nepoznate vrednosti pojava ili verovatnoe
dogaaja.17 Ove mentalne strategije nazvali su heuristikama.18 Autori
govore o tri vrste heuristika: pribavljivost, reprezentativnost i usidrenje i
prilagoavanje.

Pri odreivanju verovatnoe javljanja nekog dogaaja koristimo
heuristiku pribavljivost, kada verovatnoa zavisi od lakoe sa kojom iz
memorije pribavljamo informacije o realizaciji tog dogaaja u prolosti.

Primenom heuristike reprezentativnost procenjujemo verovatnou
da je dogaaj A rezultat procesa B ili da objekat X pripada klasi Y. to je
objekat X sliniji stereotipu klase Y, to je i verovatnoa da objekat pripada
posmatranoj klasi vea.

Heuristiku usidrenje i prilagoavanje koristimo kada treba da ocenimo veliinu neke pojave. Tada, po pravilu, polazimo od neke vrednosti
(sidra), koju zatim korigujemo (prilagoavamo) navie ili nanie pod uticajem novih informacija.

Mada u veini sluajeva primena navedenih heuristika vodi ispravnim ocenama i prognozama, ona je ponekad i glavni uzrok pogrenih
odluka.

Precenjivanjem anse javljanja malo verovatnih dogaaja moe se objasniti uee toliko
velikog broja ljudi u tzv. igrama na sreu.
17
Pogledati: D. Kahneman, P. Slovic, A. Tversky: Judment under uncertanity, Heuristics and
biases, Cambridge Un. Press, Cambridge 1982.
18
Heuristika se moe definisati kao umetnost i nauka pronalaenja reenja, a potie od
grke rei EUREKA, Wikipedia.
16

196

3. Greke koje nesvesno inimo

injenica je da intuitivni uvid eksperta moe dati reenje problema,
da se heuristikama dolazi do reenja koja esto ne odstupaju znaajno od
optimalnih, kao i da izbor zadovoljavajue alternative tedi vreme i energiju koji bi bili neophodni za pronalaenje najbolje. Meutim, oseaj
i procene nas mogu prevariti i navesti na pogrean izbor. Usled brojnih
psiholokih uzroka, sistematski inimo odreene greke, podloni smo
pristrasnostima i zabludama, to utie na to da nae odluke budu daleko od
savreno racionalnih. Zbog ogranienog obima rada, ovde emo navesti i
objasniti samo najee greke, to nije ni priblino broju poznatih i u literaturi obraenih.

Pre nego to proitate objanjenja, odgovorite na pitanja sledee ankete.
Anketa
1. Pretpostavite da svaka karta na jednoj strani ima naziv pia (pivo ili sok)
a na drugoj strani broj godina (16 ili 22). Marko kae: Ako osoba pije pivo,
onda ona ima 22 godine. Drugim reima, ukoliko na jednoj strani pie pije
pivo, onda na drugoj pie ima 22 godine. Koje dve karte ete okrenuti da
biste proverili da li je on u pravu?

1
pije pivo

2
pije sok

3
ima 22
godine

4
ima 16
godina

2. Linda ima 31 godinu, neudata je, u komunikaciji otvorena i veoma pametna. Kada je bila student, zanimala su je pitanja diskriminacije i socijalne
pravde. Uestvovala je i na antinuklearnim demonstracijama. Koja alternativa je verovatnija:

197

Linda radi u banci

Linda radi u banci i aktivista je feministikog pokreta

3. Bez mnoenja, za pet sekundi, procenite koliko je:

1x2x3x4x5x6x7x8=
4. Pretpostavite da se nalazite u kockarnici gde igrate rulet. U poslednjih pet
krugova za redom se javila crna boja, dok ste Vi sve vreme igrali na crvenu.
Koju boju ete izabrati u sledeoj igri?

Crnu

Crvenu
5. U jednom gradu postoje dva porodilita. U veem se svakog dana rodi oko
45 beba, dok se u manjem rodi oko 15 beba. Oko 50% svih beba su deaci.
Taan procenat varira od dana do dana, nekada je vei, a nekada manji od
50%. Svako porodilite belei dane kada se rodi vie od 60% deaka. Po
Vaem miljenju, koje porodilite godinje belei vie ovakvih dana?

Vee porodilite

Manje porodilite

Oba belee priblino isti broj dana
6. Planirate da sa mladiem (devojkom) provedete vikend na Zlatiboru i
unapred ste platili ceo aranman. Kako se blii dan polaska, oboje ste sve
manje raspoloeni za odmor koji ste prvobitno planirali. Ipak, sedate u auto
i na pola puta priznajete jedno drugom da bi vam sigurno bilo bolje da ste
ostali kod kue. ta ete uraditi?

Nastaviti put

Vratiti se kui
7. Potreban Vam je digitron i krenuli ste u kupovinu. Nalazite se u Knez Mihajlovoj ulici i u izlogu prodavnice vidite odgovarajui koji kota 1700 din.
U tom trenutku saznajete da na Banovom brdu moete kupiti isti proizvod
za 1200 dinara. Vi ete:

Kupiti digitron odmah

Otii ete na Banovo brdo
8. Pretpostavimo da je na pomolu nepoznata azijska bolest od koje e,
prema oekivanjma, umreti 600 ljudi. Promoviu se dva programa protiv
ove bolesti. Navedene su precizne naune procene primene svakog od programa. Po Vaem miljenju, koji program bi trebalo primeniti?

198

A: Ako se primeni program A, 200 ivota e biti spaseno.

B: Ako se primeni program B, postoji verovatnoa od 1/3 da e 600 ljudi biti
spaseno i verovatnoa od 2/3 da niko nee biti spasen.

3.1. Greke prilikom prikupljanja i interpretacije informacija

Prilikom prikupljanja i interpretacije informacija, bilo o karakteristikama alternativa meu kojima biramo ili o ansama javljanja relevantnih
dogaaja, upadamo u brojne zamke koje nas navode na pogrene izbore.
Konfirmacioni bijas

Rezultati eksperimentalnih istraivanja su pokazali da ispoljavamo
izvesnu pristrasnost pri izboru izvora informacija, kao i pri njihovoj interpretaciji. Tragamo za informacijama kojima se moe potvrditi hipoteza, a ne
za onim koje bi je opovrgle. Ova greka se u psihologiji naziva konfirmacioni
bijas ili zamka traenja podrke.

Prvo pitanje u anketi je imalo za cilj da utvrdi vau otpornost na
konfirmacioni bijas. Ukoliko ste se opredelili za opcije pije pivo i ima 22
godine, upravo ste upali u ovu zamku. Naime, kao i veina ljudi, vi ste se
opredelili za one informacije (karte) kojima se eli potvrditi iskaz. Zadatak je
bio da se proveri tanost tvrenja, a to je jedino mogue ukoliko pokuamo
da ga osporimo, tj. ako okrenemo karte pije pivo i ima 16 godina.19

U navedenom primeru objanjena je pristrasnost prilikom izbora
izvora informacija. Pristrasnost se javlja i prilikom njihove interpretacije.
Otkriveno je da informacije koje sadre podjednako argumenata za i protiv
nekog naeg miljenja (ili preferirane alternative) interpretiramo tako da
nam se ini da je vie argumenata koji govore u prilog naem stavu nego
protiv njega, to nam jaa samopouzdanje i neosnovano uvruje nae prethodno stanovite.

Posmatrajmo problem na drugaiji nain. Pravilo ukoliko je sa jedne strane kartice

ispisano pije pivo, na drugoj je ima 22 godine, moemo prikazati u obliku ako x, onda y.
Jedini nain da ga osporimo je da naemo sluaj ako x, onda ne y, a to je mogue ukoliko
proverimo karte pije pivo i ima 16 godina.
19

199

Zavodljivost heuristika

Ranije smo napomenuli da primena heuristika moe dovesti do ispravnih ocena i prognoza. Meutim, one nas ponekad navode na pogrean
zakljuak. Pogledajmo drugo pitanje ankete. Ukoliko Vam se ini da je verovatnije da Linda radi u banci i da je aktivista feministikog pokreta nego
da samo radi u banci, upravo vas je heuristika reprezentativnost zavela na
pogrean odgovor. Istina je da ne znamo ta je Linda, ali je sigurnije pretpostaviti da je ona samo bankarska slubenica.20 Ovaj i slini primeri pokazuju da alternative ocenjujemo na osnovu slinosti sa stereotipom.

Primer koji je predstavljen u okviru treeg pitanja jedan je od onih
koje su Kaneman i Tverski koristili kako bi ispitali korienje heuristike
usidrenje i prilagoavanje. U njihovom eksperimentu, prosena procena
ispitanika bila je 512. Meutim, kada su ispitanici procenjivali proizvod istih brojeva ali poreanih u suprotnom nizu (8x7x6x5x4x3x2x1), prosean
rezultat bio je 2.250. Primer ilustruje tzv. pristrasnost prema sidru, odnosno
sklonost da se veemo za poetnu vrednost (u ovom sluaju, proizvod prva
dva tri broja) koju u svetlu novih inforacija ne korigujemo u dovoljnoj meri.
Taan proizvod ovih brojeva je 40.320.

Jo jedna u nizu greaka na koje nas mogu navesti heuristike
jeste da donosimo odluke zasnovane samo na informacijama koje lako
moemo pribaviti. Kada elimo da procenimo verovatnou javljanja nekog
dogaaja obraamo se svojoj memoriji i primenom heuristike pribavljivost
pokuavamo da se setimo koliko esto se taj dogaaj realizovao u prolosti.
Brzina i lakoa kojom se priseamo dogaaja pod velikim je uticajem vremena kada se on realizovao, emocija koje je izazvao i prisutnosti u medijima. Lake se setimo nedavnog dogaaja, dogaaja koji je proizveo ive
(pozitivne ili negativne) emocije i onih koji su veoma prisutni u medijima.
Ovo nas moe navesti da im neosnovano pripiemo veu verovatnou javljanja od realne.
Intuitivno naspram statistikog zakljuivanja

Druga vrsta informacija koje su nam potrebne da bismo doneli odluku odnosi se na informacije o dogaajima koji imaju uticaj na na izbor.
Zanima nas koji dogaaji iz okruenja mogu uticati na nau odluku i koja
Ima mnogo vie slubenica u banci, nego onih koje su istovremeno i lanice feministikog
pokreta, stoga je (na osnovu teorije verovatnoe) verovatnije da Linda samo radi u banci.
20

200

je verovatnoa njihovog javljanja. Ve je bilo rei o proceni verovatnoe

dogaaja na osnovu heuristike pribavljivost i opasnosti da pogreimo. Jo
jedna opasnost od pogrene procene verovatnoe javlja se usled injenice da
nae intuitivno zakljuivanje nije u skladu sa statistikim.

Pogledajmo pitanje broj 4. Ukoliko ste se odluili da opet zaigrate
na crveno, sa milju da se posle toliko crnih polja, kuglica sada mora zaustaviti na crvenom, napravili ste tzv. kockarsku greku. Oekivali ste da
e se pravilnost sluajnih procesa ispoljiti i u ovako kratkom nizu. Drugim reima, umesto statistikog zakona velikih brojeva (na osnovu kog
je uestalost javljanja crvenih i crnih polja u dugom nizu ista), mi verujemo
u zakon malih brojeva, odnosno, oekujemo da se ova pravilnost potvrdi i
pri malom broju ponavljanja.

Jo jedan dokaz da naa logika nije u skladu sa zakonima statistike
je nae uverenje da e uzorak bez obzira na svoju veliinu biti reprezentativan i verno odraavati skup iz kojeg je izabran. Ukoliko Vam se ini da je u
okviru petog pitanja broj dana kada je bilo 60% roenih deaka priblino
isti u oba porodilita, pridruili ste se veini ispitanika21 i pogreili. Na osnovu teorije uzoraka, oekivani broj ovakvih dana je mnogo vei u manjem
porodilitu nego u veem. Kako vei uzorak bolje reprezentuje populaciju,
u njemu su odstupanja od karakteristike skupa (od 50%) manje verovatna.

3.2. Greke prilikom izbora alternative

ak i pod pretpostavkom da nismo upali ni u jednu zamku prilikom prikupljanja i interpretacije informacija, opasnost od pogrene odluke i dalje postoji. Neracionalnosti mogu nastati i prilikom izbora alternative.
Fenomen potonulih trokova

Veina nas teko priznaje svoju greku. Posledica toga je da nastavljamo da podravamo ranije izabrani kurs akcije, ak i kada su se okolnosti
izmenile ili kada informacije jasno govore da ga treba napustiti. Poetnu
odluku (koja moe biti pogrena) nastojimo da opravdamo ili potvrdimo
kao ispravnu nizom drugih odluka, posle kojih nam se ini da smo isuvie
Od 95 ispitanika, 53 se opredelilo za odgovor da je broj dana isti u oba porodilita, dok se
za ostala dva odgovora opredelilo po 21; D. Kahneman, P. Slovic, A. Tversky: Judment under
uncertanity, Heuristics and biases, Cambridge Un. Press, Cambridge 1982, str. 6.
21

201

uloili da bismo odustali. Ovaj fenomen poznat je pod nazivom potonuli

trokovi.

Ukoliko ste se u okviru estog pitanja opredelili da nastavite put bez
obzira na to to biste radije proveli vikend kod kue, i ako Vas je na ovakvu
odluku navela misao da ste ve sve platili i da ne moete sada da odustanete, na Vas su uticali potonuli trokovi. Povratak kui predstavljao bi
priznanje greke i prihvatanje novanog gubitka, dok bi odlazak na Zlatibor
opravdao izdatak.

Ne troite procente ve novac


Ukoliko su vae preferencije uteda u novcu (pitanje broj 7), onda
ste se prilikom dileme da li utedeti vreme i energiju i kupiti digitron odmah
ili se pomuiti i doi do istog, ali znatno jeftinijeg proizvoda, opredelili za
drugu alternativu. U slinim istraivanjima veina ispitanika je donela istu
odluku. Pogledajte sledee pitanje:

Potreban vam je raunar i krenuli ste u kupovinu. Nalazite se u
Knez Mihajlovoj ulici i u izlogu prodavnice vidite odgovarajui koji kota
43000 din. U tom trenutku saznajete da na Banovom brdu moete kupiti isti
proizvod za 42500 dinara. Vi ete:

Otii na Banovo brdo

Kupiti raunar odmah

Ispitivanja su pokazala da se u ovoj situaciji, mada je u pitanju isti
apsolutni iznos utede, ispitanici opredeljuju da kupe proizvod odmah. Razlog tome je to utede ne posmatramo u apsolutnom iznosu, ve u relativnom, u odnosu na ukupan iznos. U ovom sluaju uteda je neto vea od
1% od cene, dok je u prethodnom iznosila skoro 30%.
Fenomen obrnutih preferencija

Ukoliko ste se u osmom pitanju opredelili za program A, iskazali
ste averziju prema riziku i prikljuili se veini ispitanika.22 Pogledajte sada
programe C i D i opredelite se za jedan.

U eksperimentu koji su Kaneman i Tverski sproveli: A (72%), B (28%), C(22%), D(78%); A.

Tversky, D. Kahneman: Rational choice and framing of decisions, Dacision making, Cambridge
Un. Press, Cambridge, 1988, str. 175.
22

202

C: Ako se primeni program C umree 400 ljudi.

D: Ako se primeni program D postoji verovatnoa od 1/3 da niko
nee umreti i verovatnoa od 2/3 da e umreti 600 ljudi.

Ako je sada Va izbor program D, opet ste u drutvu veine ispitanika, pokazujui sada sklonost prema riziku. Pogledajte paljivije programe A i C i shvatiete da su sutinski isti23 (isto vai i za B i D), to implicira da ste konzistentni u izboru samo ako ste se opredelili za opcije A i
C (ili B i D). Razlog nekonzistentnosti je uticaj promene referentne take na
nae izbore. U prvom sluaju (anketa) referentna taka je 600 izgubljenih
ivota, pa su opcije prikazane u vidu dobitaka (spasavanja odreenog broja
ljudi). U drugom sluaju (opcije C i D) referentna taka su svi preiveli,
pa se ishodi prikazuju u vidu gubitaka (broja umrlih). Eksperimentalno je
dokazano da se na odnos prema riziku menja u zavisnosti od toga da li
su ishodi prikazani u vidu dobitaka ili gubitaka. Kada ishode posmatramo
kao dobitke (spasene ivote), pre se opredeljujemo za manji siguran dobitak
nego za vei ali neizvestan dobitak, odnosno, ispoljavamo averziju prema
riziku. Suprotno je ako ishode posmatramo kao gubitke (izgubljne ivote),
kada ispoljavamo sklonost ka riziku i biramo rizinu opciju koja prua ansu
da proemo bez gubitka, nego onu koja nam donosi manji, ali siguran gubitak.
Zakljuak

Posle svega to je reeno moemo da zakljuimo da postoje brojni objektivni uzroci neracionalnosti naih odluka, pre svega, kompleksnost problema, naa kognitivna ogranienja, kao i nemogunost predvianja veine
buduih dogaaja. Ali, loi ishodi su esto i posledica naih nepromiljenih
izbora. Sa malo vie truda uloenog u otkrivanje sopostvenih elja, traenja
informacija na pravom mestu i njihove pravilne interpretacije, pokuaja
da se oslobodimo uticaja stereotipa i nastojanja da ne upadamo u psiholoke
zamke, sigurno bismo donosili bolje odluke. Pretpostavka toga je da sagledamo svoja ogranienja i postanemo svesni brojnih uzroka greaka koje
inimo prilikom odluivanja. Samo ako ih poznajemo moemo pokuati da
ih prevaziemo ili izbegnemo.

23

Od 600 ljudi bie spaseno 200, odnosno umree 400.

203

LITERATURA

1. Arkes, H. R. And Hammod, K. R. (eds) Judgment and decision

making: An interdisciplinary reader, Cambridge Un. Press,
Cambridge, 1986.
2. Bell, D., Raiffa, H. And Tversky, A (eds) Decision making
Descriptive, Normative and Perscriptive interactions in decision
making, Cambridge Un. Press, Cambridge, 1988.
3. Kahneman, D., Slovic, P., Tversky, A. (eds) Judgment under
uncertainty: Heuristics and biases, Cambridge Un. Press,
Cambridge, 1982.
4. Pavlii, D., Teorija odluivanja, CID, Ekonomski fakultet, 2004.
5. Pavlii, D. Individualne preferencije i racionalni izbor,
Psihologija, asopis drutva psihologa Srbije, godina XXX
12/ 1997, str. 4976.
6. Plous, S. The Psycology of Judgement and Decision Making,
McGraw-Hill, Inc. New York, 1993.

Bojana Radovanovic
Why Our Decisions are not Rational?
Summary

The main goal of this paper is to explain how rational people should make
decisions, how people do make decisions, and how to avoid mistakes and
make better decisions.

The principles and postulates of the rational choice are discussed
in the first part of the paper. The second deals with non-idealised decision
makers and their behaviour, trying to explain how real people think, how
they perceive uncertainties, accumulate evidence, update perceptions, estimate alternatives. And finally, some of the most common biases and mistakes in decision making process, such as confirmation bias, sunk cost effects and framing effects, are explained in the third part of the paper.

Key words: Rational Choice, Bounded Rationality, Prospect Theory,
Heuristics, Biases.

204

Ivana Toovi
Tutor: prof. dr Sulejman Hrnjica
Filozofski fakultet u Beogradu
PSIHOLOKI SMISAO ADOLESCENTNE POBUNE
KAO OBLIKA RAZVOJA IDENTITETA
Poreklo adolescentne pobune

Tokom ivota prolazimo kroz razliite faze, manje ili vie
dramatine, ali sigurno je da su seanja na adolescenciju skoro uvek svea,
bilo da se tog perioda seamo sa radou bilo da seanje na njega ne budi
mnogo prijatne uspomene. A ta je u stvari adolescencija? Period adolescencije1 u procesu razvoja i formiranja linosti mladog oveka sinonim je
za brojne i dramatine, u manjoj ili veoj meri, kako fizike tako i, naroito,
psiholoke promene. Pre promena na emocionalnom i socijalnom planu,
karakteristinih za adolescenciju, hormoni poinju da menjaju bioloka
obeleja deteta. Nastupa pubertet u kome e se dostii bioloka seksualna
zrelost i razviti sekundarna seksualna obeleja. Treba naglasiti da postoje
ogromne individualne razlike i u poetku i u trajanju ovog procesa promena. Tesno povezani sa tim promenama su i veoma razliiti naini na koji se
oni kojih se promene najvie tiu (kako sam mladi ovek, tako i njegovo
najblie okruenje) tome prilagoavaju, odnosno nain na koji te promene
percipiraju. U zavisnosti od uspenosti te adaptacije, javljaju se razliite varijacije reakcija i odnosa izmeu adolescenta i njegovog okruenja, u prvom
redu roditelja.

Promena doivljaja vlastite linosti i linosti roditelja je nesporna.
Uloga roditelja ostaje i dalje veoma bitna u razvoju adolescenta, ak u nekim
Termin je nastao od latinskog glagola adolescere, to znai rasti, sazrevati; Nila Kapor
Stanulovi, Na putu ka odraslosti, Beograd, 1988, str. 27. Bioloki, adolescencija zapoinje
reproduktivnom sposobnou, a zavrava se usporavanjem fizikog razvoja. Psiholoki,
adolescent je osoba u prelaznom periodu izmeu ponaanja tipinog za dete i ponaanja
tipinog za odrasle. Sa sociolokog stanovita, to je period usmeravanja i izbora budue
profesije, obuavanja za tu profesiju i period poveane nezavisnosti u odnosu na roditelje.
Okvirno, postoji saglasnost da je to period izmeu 12 i 20 godina, ali i saglasnost da mnogi
faktori (pol, naslee, klimatski, sociokulturni) mogu da pomere i poetak i kraj ovog perioda;
McCandless B.R.; Coop R.H., 1979, p.3., prema prof. dr Sulejmanu Hrnjici, Opta psihologija
sa psihologijom linosti, Beograd, 2003, str. 148.
1

205

segmentima sazrevanja vanija nego pre. Meutim, sam kvalitet odnosa se

menja. Za preadolescenta roditelj nije linost u pravom smislu rei. Roditelj
je vie figura, autoritet, nego linost. Tek ulaskom u adolescenciju dete
poinje roditelja da doivljava kao linost, osobu sa mnogo mana i vrlina,
osobina koje vie ili manje ceni, a onog trenutka kad pone da uvia da su i
njegovi roditelji samo obini ljudi, koji, kao i ono samo, prave greke, tog
trenutka poinje da im se suprotstavlja. Protivureiti i suprotstaviti moe
se samo onome ko takoe ima mane, razmiljaju adolescenti, a to samim
tim znai da postoji mogunost da i dete iz rasprave sa roditeljem izae kao
pobednik. To je u skladu sa promenama od jednostranog autoriteta roditelja
koji je postojao u detinjstvu ka sve eoj kooperaciji. Da li je samo to ono
to predstavlja podsticaj adolescentu da prvi put u porodici prui otpor i
iskae vlastiti stav o odreenom pitanju ili je to samo jedan od segmenata
sloene pojave u razvoju linosti, zvane bunt?

Svima nam je poznato oseanje iz tinejderskih dana da nas niko
ne razume, da nas roditelji i dalje doivljavaju kao decu, a mi tako snano
elimo da uemo u svet odraslih. To, vie ili manje, utie na sveukupne odnose u porodici, menja se, ne samo odnos majke i oca prema detetu, nego
i njihov uzajamni odnos, a dete poinje, svesno ili ne, da ih poredi i da u
jednom ili drugom trai mogueg saveznika u sluaju neslaganja.2 Svi se
seamo pitanja rodbine i prijatelja koga vie volimo, majku ili oca, a nije li
to bilo direktno uslovljeno injenicom da nas otac, ili majka, vie podrava
u naim novim, tinejderskim postupcima?

Ono to je upitno i vredno istraivanja je kako e se taj odnos
roditelji dete adolescent razvijati, kakve e nove karakteristike dobiti, te
kakve e konsekvence na kasniji razvoj, odnosno ivot mladog oveka imati.
U vezi sa tim je zapravo i prvi problem sa kojim se adolescent suoava, a to
je problem ranjivosti, vezanosti za roditelje i zavisnosti od njih.3 Upravo na
tom polju mladi ovek je u potrazi za ravnoteom izmeu elje i potrebe za
roditeljskom toplinom, to esto ne eli otvoreno da iskae, i elje za potKomunikacija sa roditeljima je selektivna, o nekim temama adolescent e radije razgovarati
sa majkom, a u vezi sa nekim drugim radije e se obraati ocu. I interesovanja roditelja za
odreene segmente ivota deteta se razlikuju. Otac e se vie interesovati za uspeh u koli,
sport, planove za budunost i sl., dok je majka mnogo vie zainteresovana za emotivne veze
u koje adolescent ulazi, odnose sa prijateljima itd. U skladu s tim, roditelji e i razliito
ispoljavati svoj autoritet i na razliite naine biti ukljueni u ivot deteta, ibidem, str. 69.
3
Stanley I. Greenspan, Sigurno dete: kako deci pomoi da se oseaju zatienim i sigurnim
u promenjivom svetu, tekst pod nazivom Adolescencija, prijelomno razdoblje na internet
adresi: http://www.defektologija.net/phpBB2/archive/o_t/t_272/start_o
2

206

punom nezavisnou i samostalnim ulaskom u svet odraslih. Iako to nije

period ivota kada dete prvi put oseti potrebu za nekom vrstom odvajanja,
odnosno ne suprotstavlja se prvi put okruenju na taj nain (psiholozi smatraju da taj vid suprotstavljanja postoji i oko tree i sedme godine ivota),
adolescencija je svakako najburnija u tom smislu te, u skladu sa tim, moe
imati i najozbiljnije konsekvence.

Adolescent, na burnom prelazu od deteta ka formiranom, odraslom
oveku u stalnoj je potrazi za neim. Pred njega se postavljaju razliiti zadaci,
suoava se sa potpuno novim svetom, kako unutar sebe, tako i u okruenju.
Trpi razliite uticaje, na njih reaguje manje ili vie burno, ali njegov glavni psihosocijalni zadatak je da formira vrst lini identitet.4 Tragajui za
najboljim nainima formiranja identiteta, suoavajui se i trpei, manje ili
vie voljno, razliite uticaje, adolescent poinje da se suprotstavlja, poinje
da izgrauje vlastite stavove o vanim ivotnim pitanjima, stvara vlastiti
sistem vrednosti, a kako, kao direktnu posledicu svega toga, izaziva reakciju onih koji ga okruuju, naroito roditelja, on poinje da se buni, poinje
svoju borbu za nezavisnost, za uvaavanje od strane drugih, poinju svoju
prvu veu pobunu, sa neizvesnim rezultatom.

Jedna od sutinskih karakteristika ovog perioda je proces individuacije, dvostruki proces u smislu to, na jednoj strani, predstavlja vid
odvajanja, ostvarivanja nezavisnosti od roditelja, a u isto vreme, zadravanje
bliskog odnosa sa njima, mada drugaijeg kvaliteta nego u preadolescentnom dobu, jer se promenila i njegova percepcija roditelja, od autoriteta ka
linosti, ali i on se znaajno menja u oima majke i oca.

Mladi ovek ve poinje da formira vlastite stavove o vanim
ivotnim pitanjima, poinje da izraava svoje miljenje, da ublaava autoritet roditelja nastojanjem da bude to ravnopravniji sa njima, i u obinom
svakodnevnom razgovoru, tako i u donoenju vanih porodinih odluka.
To moe da izazove strah kod roditelja, jer adolescent postaje nepredvidiv,
a samim tim ne ostavlja roditelju prostor za adekvatnu reakciju. Provokacijom i buntom, mladi ovek ispituje i granice i intenzitet roditeljskog autoriteta, esto i autoriteta drugih odraslih ljudi u okruenju, npr. kolskog
nastavnika. Stepen buntovnitva direktno je srazmeran stepenu tolerancije
Mnogi psiholozi smatraju da adolescenciju treba definisati, ne hronoloki, nego upravo
prema procesu formiranja identiteta. Poetak adolescencije je vreme kad zapoinje intenzivna
zainteresovanost da se otkrije sopstvena priroda, sopstveni identitet, a kraj kad se uspostavi,
formira osecanje identiteta, Nila Kapor-Stanulovi, Na putu ka odraslosti, Beograd, 1988,
str. 103.
4

207

roditelja, dakle, to je tolerancija vea, bunt se pojaava, jer se dete povlai

ako oseti da neki njegov prestup moe biti kanjen ili na neki drugi nain
sankcionisan, a isto tako, ako roditeljska upozorenja nisu uverljiva ili ih je
ranije ve bilo a ostala su samo upozorenja bez stvarnog delovanja, adolescent dobija slobodu da postupa kako eli, makar to bilo i protivno volji
porodice i okruenja. To je osetljivo podruje gde roditelj treba da nae
ravnoteu izmeu ljubavi i elje da se dete ne osea povreeno i potrebe da
ne bude okarakterisan kao previe popustljiv i proizvede suprotan efekat.
Roditelj se nalazi pred stalnom dilemom: kada postaviti vrste granice, a
kada udovoljiti elji tinejdera i izbei njegovu ljutnju i oseaj da je sam,
povreen, i da niko u porodici za njega nema razumevanja.

Adolescent je esto nestalnog i nepredvidivog raspoloenja, na trenutak mu odgovara da ga tretiraju kao dete, ako ne eli da preuzme odgovornost za svoje postupke, ve sledeeg trenutka vrea ga to ga ne prihvataju kao ravnopravnog, mladog oveka na pragu potpunog sazrevanja. To
izaziva zabrinutost kod roditelja, jer doskora potpuno posluno dete poinje
udno da se ponaa, a roditelji se na razliite naine suoavaju s tim, te su i
njihove reakcije razliite.
Smisao adolescentne pobune

Budui da svaka pojava, karakteristina za adolescenciju i uopte
razvoj linosti, ima racionalno objanjenje u psihologiji, neophodno je
traiti ga i analizirati i u ovom sluaju. Kad za svaku pojavu postoji racionalno objanjenje, jesmo li to tada mogli da znamo ili je pobuna bila neizbena,
ak poeljna? Nismo li se svi mi tokom ovog osetljivog ivotnog doba, bar
jedanput zapitali ima li smisla nain na koji naputamo dotadanje obrasce
ponaanja i ulazimo u svet odraslih, zapravo hoe li to uticati na na kasniji
ivot ili smo danas ba suta suprotnost od onog malog buntovnika koji
se protivio svemu to lii na pravila i konvencije? Koliko se iz ponaanja i
odnosa sa roditeljima i okruenjem u adolescentnom periodu moe poneti
kao dragoceno iskustvo za budunost? ta je zapravo pobuna i zato se javlja ba na prelazu iz sveta deteta u svet odraslih? Da li je to jedina valjana i
ispravna ulaznica za svet koji smo dugo prieljkivali u tim godinama?

ini se da je ovo jedini trenutak u ivotu kad se od nas oekuje
da budemo i odrasla, samosvesna osoba i dete. Odrasli svet ini se do tada
kao daleka budunost, a sad je velikim delom tu. Od bezbrine devojice
koja isprobava majine haljine ispred ogledala oekuje se da uestvuje u
donoenju odluka i da stane iza njih. Onom delu linosti devojice koji eli

208

da nosi majine haljine i visoke potpetice i sve ono to ta metafora podrazumeva to polako poinje da se dopada, ali ta onda stoji iza metafore i
dalje bezazlenog osmeha, ne mnogo svesnog sveta oko sebe? Izmeu te dve
krajnosti, ta dva bia, u zapravo jednoj osobi, nalaze se koreni pobune.

Pionir psihoanalize, Peter Blos, smatra da je ovaj period u stvari
period rvanja sa svim naim ranijim enjama da se oseamo snanim i nezavisnim.5 Nikad vea elja za nezavisnou, a, ini se, nikad tee ostvarenje
iste.

Traiti smisao ove, prema psiholozima, esencijalne faze adolescencije, zapravo znai, to konstruktivnije iskoristiti to, esto dramatino,
iskustvo prve prave ivotne pobune za budunost. Nije li svaka faza razvoja
nae linosti priprema i uvod u budue, u psiholokom smislu, sloenije faze
ivota i dobar nain da spoznamo sebe, ali i svoje okruenje?

Adolescentna pobuna najpre nastaje kao posledica elje i prvih znakova potrebe mladog oveka za nezavisnou ili bar presudnim ueem u
donoenju, za njega, vanih odluka. I eto korena prvih sukoba sa roditeljima! Iz perspektive roditelja, to je nain spreavanja donoenja pogrenih
odluka, odnosno pravljenja loih izbora, u razliitim aspektima ivota.
Problem se javlja upravo iz razloga to adolescent ve tada, to nam je svima
dobro poznato, misli da se pogrean izbor njemu ne moe desiti. Adolescentu treba vremena da se suoi sa posledicama preteranog uivanja u samostalnosti, a roditeljima da shvate da je pobuna, manje ili vie intenzivna,
neizbean sastavni, a kako psiholozi posebno istiu, i veoma poeljan deo
razvoja linosti njihovog deteta6 i otvorena manifestacija sasvim prirodne
elje za odrastanjem.

Adolescent tada prvi put ispituje granice vlastitog ponaanja i prvi
put ih prelazi. Meutim, dete koje je za jednog roditelja preterano buntovno, za drugog moe biti potpuno primernog ponaanja. Tu se ogleda relativnost shvatanja ovog fenomena, odnosno razlike u roditeljskoj percepciji
postupaka deteta. Moemo se prisetiti trenutaka kada roditelj govori da smo
preterali, a kod nas se javlja oseaj sputavanja, nemogunosti izraavanja
vlastitih oseanja jer nas i dalje smatraju detetom. elja za samostalnim
donoenjem odluka ponekad se zavrava grekom, ali zadatak roditelja nije
da spreava dete da ini pogrene izbore, nego, naprotiv, da mu razgovoInternet adresa http://www.defektologija.net/phpBB2/archive/o_t/t_272/start_o
lanak pod nazivom Teenage Crisis: Helping Parents Survive Adolescent Rebellion, by
Dave Currie, with Glen Hoos, na internet adresi http://www.christianwomentoday.com/
parenting/rebellion.html
5
6

209

rom, ali ne iz pozicije autoriteta nego ravnopravnog sagovornika, pomogne

da ui iz vlastitih postupaka i da na taj nain stie iskustvo. To ne znai da
je adolescent ve sa prvim znacima odvajanja od roditelja sposoban da u
potpunosti sam donosi odluke. Uloga roditelja je izuzetno vana; postupno
prenositi odgovornost na mladog oveka, ni previe jer to moe dovesti do
ozbiljnih problema (oseaja usamljenosti ili, na drugoj strani, zanemarivanja
roditeljskih saveta kao vane smernice), ali ni premalo, jer kod tada duboko
osetljivog i ranjivog adolescenta to moe uzrokovati oseaj sumnje u vlastite
sposobnosti te ozbiljnog naruavanja samopouzdanja, koje se tada zapravo
tek izgrauje. Upravo to je sr adolescentne pobune proces uenja iz vlastitog iskustva.

Otvorena komunikacija izmeu roditelja i deteta je nezamenjiv
inilac na prelazu deteta ka svetu odraslih, a adolescentu se ini da mu to
najvie nedostaje. Svi smo nekad imali oseaj da nas roditelj ne slua paljivo,
da ne oslukuje nae potrebe, da ne moe da odgovori na sva naa pitanja,
da stalno neto mudruje. Jedan od razloga zbog kojih psiholozi pobunu
ocenjuju poeljnom je razvoj takvog naina komunikacije na relaciji roditelj
adolescent koji e podrazumevati sagovornike koji se meusobno sluaju,
potuju i razumeju. Kao to je za mladog oveka ovaj period proces uenja,
tako i njegovo okruenje, u prvom redu otac i majka, ui kako razumeti i
najbolje spoznati novi svet adolescenta, a u tom novom svetu mi slobodno
izraavamo oseanja i stojimo iza vlastitih postupaka. Neophodno je stvoriti
mu taj prostor slobode, ali uz istovremeno oslobaanje roditelja od oseanja
da je to i dalje njihovo malo dete. Na drugoj strani, nespremnost roditelja
da dete pusti da se polako odvaja moe da rezultira oseajem poveane zavisnosti deteta i potpunog oslanjanja na roditelje, to u njegovom kasnijem razvoju moe imati ozbiljne konsekvence, u vidu potpunog nedostatka
oseaja odgovornosti i samostalnosti. To ne znai da ljubav i podrka treba
da budu slabijeg intenziteta, naprotiv, samo ih treba drugaije pokazati, tako
da mladi ovek uvek zna da su roditelji uz njega, ali i da postepeno pone
da se oslanja na sopstvene snage. Ono to adolescent, u stvari, oekuje od
roditelja je da mu ostavi prostor za slobodne odluke, ali i da bude utoite
kada se napravi greka. Nije li to ono najvanije to dobijamo od roditelja u
fazi adolescencije?

Strah koji mladi ovek ima od dramatinih promena sa kojima
se svakodnevno suoava, te strah roditelja da li e znati na najbolji nain
da se nose sa tim, roditelji i deca mogu zajedno prevazii, uz uzajamno
potovanje, podrku i vreme koje e u potpunosti posvetiti suoavanju sa
jednom od najvanijih faza ivota oveka. Nije li onda smisao adolescentne

210

pobune potpuno novi kvalitet odnosa sa roditeljima iz koga adolescent izlazi

sa mnogo razvijenijim samopotovanjem, te spoznajom vanosti roditelja,
koji je sada ne samo roditelj, nego i prijatelj?
Za pobunu je potrebna nada

Da li adolescenti u gradskim sredinama prolaze iste faze ovog burnog doba i na isti nain kao u seoskim sredinama? ta je zapravo potrebno
da bismo rekli da nam sredina prua nadu za ostvarenje naih potencijala,
za razvoj nae linosti, pa makar to ukljuivalo pobunu sa kojom se sredina
ne mora uvek sloiti? Da li je ovaj period uopte jasno diferenciran od drugih ivotnih doba, zavisno od sredine i kulture u kojoj mladi ovek odrasta?
Odgovor je nedvosmisleno negativan. Upravo uproavanje i zanemarivanje
ovih vanih, a samo naizgled sporednih inilaca, moe biti uzrok nesporazuma izmeu ove dve, uslovno reeno, grupe adolescenata. Razmiljamo
li ikada kako odrastaju adolescenti u seoskom okruenju? Imaju li uopte
pravo da postepeno odrastaju ili je sazrevanje mnogo bre i ranije? Pronai
valjane odgovore na ova pitanja, liene generalizacija, veliki je izazov. Naime,
svaka sredina, svaka kultura, zapravo svaka porodica ima svoje osobenosti,
mogli bismo rei da iz svake specifine sredine dolaze razliiti adolescenti,
razliito formirani ljudi. Da li se ba u svakoj sredini ovaj fenomen moe
nazvati dobom buntovnitva, dobom suprotstavljanja svakom autoritetu ili
negde tih manifestacija adolescencija jednostavno nema?

Najpre, u razliitim kulturama, na razliite naine, ak ponekad
udne onima koji nisu pripadnici iste kulture, adolescencija oznaava svoj
poetak. Postoje kulture u kojima obred inicijacije oznaava smenu detinjstva odraslim dobom. Meutim, u tim kulturama adolescencija najee
traje veoma kratko, tek toliko koliko traju pripreme i sam in inicijacije.
Upravo iz tih razloga, psiholozi su se susretali sa tekoama odreivanja
kriterijuma poetka i zavretka adolescencije, kriterijuma primenjivih na
sve.

Budui da postoji, u odreenom smislu, gruba podela teorija adolescencije na one koje ovaj period definiu kao period bure i stresa, kao
svojevrstan diskontinuitet u razvoju, i one koje smatraju da je to doba kontinuiranog razvoja koje ne mora nuno biti praeno burnim promenama,
postoje psiholozi koji i to dovode u vezu sa razliitim kulturama. Autori koji
pripadaju prvoj grupi doivljavaju adolescenciju kao bioloki uslovljenu pojavu, dok pristalice druge grupe miljenja smatraju da su karakteristike adolescencije odgovor, odnosno reakcija na razliite kulturne i socijalne uslove,

211

da se adolescentu iz jedne sredine mogu pripisati potpuno drugaije osobine od nekog ko potie iz drugog okruenja. Jednostavno, razliiti uslovi
ivota proizvode razliite slike adolescencije.

Autorka Rut Benedikt7 smatra da je adolescentna kriza, odnosno
pobuna produkt razliitih drutvenih i kulturnih uslova i da upravo od
oekivanja koje odreeno okruenje pred adolescenta postavlja i zavisi da
li e i u kojoj meri ovaj period biti dramatian i stresan. U svom lanku
Kontinuitet i diskontinuitet u kulturnom uslovljavanju iz 1976. godine,
govorei o adolescenciji, pre kao o kulturnom nego biolokom fenomenu,
navodi dihotomiju kontinuitet diskontinuitet,8 te na taj nain objanjava
uticaj razliitih kultura i drutava na razvoj pojedinca. Zapravo, moglo bi
se rei da velikim delom od sredine u kojoj odrastamo zavisi postoji li i
kolika je nada za pobunu. Govorei o nadi, ne moemo, a da se ne zapitamo
koliko nae i njemu srodna drutva, odnosno kulture ostavljaju prostora, ili
bolje reeno, nade za poeljnu adolescentnu pobunu? Da li, u tom smislu,
odrastamo onako kako elimo ili bismo nae drutvo mogli svrstati u grupu
onih u kojima vladaju stroga pravila odrastanja?

U nama bliskim podrujima9 postoji vrlo uoljiva distinkcija u
nainu odrastanja u seoskim i gradskim podrujima, ak i izmeu njih
pojedinano. ini se da bismo, u tom smislu, mogli da klasifikujemo sredine prema nadi i prostoru koji ostavljaju za zdravu adolescentnu pobunu.
Meutim, bez obzira na mesto gde odrastamo, ono to je zajedniko svim
sredinama, prema miljenju mnogih psihologa je da je adolescencija proizvod modernog industrijskog drutva. Ne mnogo star fenomen, tako znaajan
u dananje vreme! Prema autorki Nili Kapor-Stanulovi, u knjizi Na putu ka
odraslosti, sve do XIX veka prelaznog perioda izmeu detinjstva i odraslosti
nije, zapravo, ni bilo. Preciznije, ono to se danas zove adolescencija nastalo je nakon industrijske revolucije, najpre u okvirima srednje i vie klase.
Tekst pod nazivom Adolescencija, o emu se radi?, autorki Stanislave Vidovi i
Marije Radovanovi, na internet adresi http://www.pedagog.org.yu/GTZ/adolescencija/
adolescencija.pdf
8
Oekivanja i ogranienja koja drutvo postavlja pred pojedinca uzrokuju diskontinuitet
u razvoju. Zato? S obzirom na to da su nae razliite drutvene uloge vezane za razliita
ponaanja, diskontinuitet u razvoju nastaje kada osoba, na pragu ulaska u svet odraslih,
u adolescenciji, na odreeni nain treba da se odrekne stavova i vrednosti koje je nauila
u detinjstvu. To implicira da su uloge i oekivanja odraslog i deteta, zapravo iste osobe, u
suprotnosti. Odjednom se od adolescenta oekuje da usvoji umnogome drugaije obrasce
ponaanja od onih koje je usvojio u detinjstvu, ibidem.
9
Pod tim se podrazumeva podruje Srbije i okolnih zemalja.
7

212

Zato ba tada i zato ba nakon industrijske revolucije? Argumenti u prilog

ovoj tezi baziraju se na poveanju broja zanimanja odnosno profesionalnoj specijalizaciji, zatim produenom kolovanju, otvaranju veeg broja
mogunosti za adolescenta to je, sve zajedno, kao direktnu konsekvencu
imalo produenje perioda prelaska iz detinjstva u doba odraslosti.10

U seoskim sredinama kod nas teko da se jo uvek moe govoriti
o odvojenom periodu adolescencije. Sa ne mnogo razmiljanja, svako od
nas mogao bi navesti bar jednu osobu kojoj je uskraeno kolovanje zato
to se morala rano zaposliti, brinuti o porodici, jednostavno odrasti pre
vremena. Vreme koje je potrebno da adolescent shvati ta mu se dogaa,
kako u fizikom, tako i psihikom smislu, u takvim sredinama, najee se
smatra gubitkom. Vreme za takvo to prosto ne postoji. Dete, a naroito
najstarije, mora misliti na izdravanje porodice i, ve sa prvim znacima
odrastanja, ono zapravo preuzima ulogu roditelja, u veini sluajeva sasvim
preskoivi period adolescencije, postepenog ulaska u svet odraslih. Ovde
moemo pronai i neku vrstu opravdanja, odnosno objanjenja za stavove
naih roditelja dok smo bili adolescenti, u sluaju da su odrasli na mestu gde
adolescencije jednostavno nije bilo.11

Na kraju, nesporno je da nada za pobunu potie i od nas samih, koliko onom buntovnikom u nama dozvolimo da izae na povrinu, a koliko
ga zapravo guimo.
Ishod adolescentne pobune
Kada sam bio deko od 14 godina, moj otac je bio toliko neuk
da sam ga jedva podnosio u svojoj blizini.
Meutim, kada sam napunio 21,
zaprepastilo me je koliko je on za sedam godina nauio.
Mark Tven12

Nakon analize adolescentnog perioda, te promena koje ga
karakteriu, kao logian sled namee se pitanje: ta posle? Kakva se to linost
formira, a kakva bi bila da adolescencije nije bilo? Naime, kao i svaka proInternet adresa http://www.pedagog.org.yu/GTZ/adolescencija/adolescencija.pdf
Sa eljom da se i ovde izbegne bilo kakav vid generalizovanja i donoenja zakljuaka koji
bi se mogli primeniti na sve seoske sredine, to je svakako nemogue, razgovor je obavljen sa
iteljima sela Ue kod Kraljeva, Omoljice kod Paneva, te sela Borija i Vihovii u BiH.
12
Citat preuzet sa sajta http://www.ss-ri.hr/kako_se_mijenja.htm
10
11

213

mena u ivotu, i ova ima rezultat i reperkusije, koje se, pre ili kasnije, vrlo
jasno mogu osetiti.

Prema psiholozima, osnovni zadatak, odnosno rezultat pobune,
kao centralnog elementa naeg odrastanja, je formiranje vrstog linog
identiteta.13 Da bismo jasno razgraniili ta to dobijamo od adolescencije,
neophodno je odgovoriti na pitanje: ta je to, zapravo, identitet i koji su njegovi elementi? Iako osnovno obeleje adolescencije, identitet, svakako, nije
svojstven samo ovom ivotnom dobu. Formiranje identiteta nastavlja se i
u zreloj ivotnoj dobi, ali njegovi temelji smeteni su upravo ovde. Temelji
ija je osnovna karakteristika nastupanje pobune i krize, kao manifestacije
nastojanja da se formira koherentan lini identitet. To je tesno povezano sa
brojnim oekivanjima to okoline, to samog adolescenta, usmerenih prema
samom sebi, a to podrazumeva preispitivanje dotadanjih misli, oseanja
i opaanja. Psiholoka i socijalna funkcija predstavljaju osnovne funkcije
formiranja identiteta.14 ta to, zapravo, znai? S jedne strane, razumevanje
iskustva o sebi i odnosa prema okruenju, a sa druge proces socijalne identifikacije te oseanja pripadnosti odreenim grupama i svesti o razliitim
ulogama koje imamo u drutvu.

Prema psihologu Demonu, identitet predstavlja jedinstven skup,
totalitet specifinih karakteristika koje oznaavaju jednu osobu i njenu
ivotnu orijentaciju. Identitet sadri afektivne i kognitivne elemente. Sinonim za kognitivnu komponentu identiteta je samorazumevanje, a afektivni
element predstavlja samopotovanje.15 ta jo novo donosi adolescencija
kada pobuna pone da dobija mirnije dimenzije, odnosno kada se postepeno pribliava kraju, pored ovog skupa stavova, oseanja o sebi, vlastitim
postupcima, eljama i tenjama?

Najpre, ta se deava na relaciji roditelj dete? Zdrava komunikacija, uz uzajamno potovanje je ono to poinje da dobija svoj pravi oblik i
smisao upravo u doba adolescencije, ali i nakon to se zavri ova ivotna faza.
Tokom adolescencije, dobar odnos podrazumeva pronalaenje ravnotee
izmeu, na jednoj strani, dozvoljavanja detetu da istrai i stekne nezavisnost i, na drugoj strani, zatite i postavljanja granica istoj toj nezavisnosti.
Druga, nimalo poeljna mogunost, u sluaju da roditelj ne dozvoli razvijanje nezavisnosti u potrebnoj meri, je stvaranje pojaanog oseanja zavisNila Kapor-Stanulovi, Na putu ka odraslosti, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1988, str. 103.
14
Ibidem.
15
Ibidem, str. 105.
13

214

nosti od roditelja, to je jedan od glavnih uzroka kasnije nesigurnosti, dezorijentacije i gubitka sposobnosti adolescenta da se snae u svetu odraslih.
Nakon toga, istraivanje nezavisnosti se iri, a roditeljska podrka u irenju
i zadravanju iste od izuzetnog je znaaja. To znai da se potpuno odvajanje deteta od roditeljske panje deava stupnjevito, a ne naglo i dramatino.
ini se da je i to jedan od onih dobro poznatih trenutaka kada shvatamo da
se ne moemo, a ni, to je jo vanije, ne elimo u potpunosti osloboditi
uticaja, ljubavi i panje roditelja. Roditelj od autoriteta postaje roditelj-prijatelj i roditelj-savetnik. Sukob iz adolescencije zamenjuju ili bi bar trebalo
da zamene saradnja i razumevanje. Moglo bi se postaviti pitanje: zato onda
uopte i nastaje sukob? U psihologiji se ovaj fenomen objanjava kao rezultat odnosa promena i sazrevanja mladog oveka i naina na koji se porodica njima prilagoava.16 Bilo da se radi o kolskim obavezama, emotivnim
vezama, seksualnom ivotu, oblaenju, finansijama i mnogim drugim, za
adolescenta vrlo vanim ivotnim pitanjima, sukob je, uglavnom, neizbean
i, to je jo vanije, poeljan. To je trenutak kada nastupa tzv. dezidealizacija
roditelja,17 to se najjednostavnije objanjava kao spoznaja da roditelji nisu
uvek u pravu. Jo jedna od manifestacija promena u nainu miljenja! Ono
to adolescentu dodatno smeta je to misli da roditelj ponekad namerno
ne eli da se priseti da je i sam nekad bio u istom periodu bura i oluja.
Meutim, vano je da adolescent shvati da je, u svakoj epohi, ovaj period
imao svoje specifinosti te da se zaista pojavljuju karakteristike adolescencije kojih se roditelj i ne moe setiti, jer ih, kada je on bio u adolescentnim
godinama, nije ni bilo. Pokuaj uzajamnog shvatanja reakcija, razmiljanja i
stavova klju je zdravog izlaska iz adolescencije i formiranja zdrave, samosvesne linosti. To je i jedan od naina naputanja onog to se zove adolescentni egocentrizam, koji se najlake objanjava reenicom Ja znam sve.
Bar jednom, a sasvim sigurno i vie puta, svi smo to pomislili, poeleli da
budemo primeeni, sasluani i potovani, da se oseamo jedinstvenim. Jo
je i uveni antiki filozof Aristotel, pre vie od dve hiljade godina, rekao:
Adolescenti misle da sve znaju i vrsto su u to uvereni.18

Najpoeljniji ishod adolescentne pobune treba da bude prelaz od
potisnutog deteta ka odrasloj osobi koja se tek pojavljuje. A kako stoje stvari
sa nama najbliom populacijom? Uzorak sprovedenog istraivanja je trideTekst dr sc. Ane Kandare pod nazivom Sukobi izmeu roditelja i djece na internet adresi
http://www.ss-ri.hr/sukobi.htm
17
Ibidem.
18
Ibidem.
16

215

set mladih ljudi, nastanjenih u Beogradu, studenata,19 dakle, veoma skoro

izalih iz perioda adolescencije, tanije 15 mladia i 15 devojaka. Odgovori
se baziraju na njihovim vrlo, kako su sami priznali, sveim seanjima na
adolescenciju i promene koje su im se deavale, kako njima lino, tako i
njihovom okruenju, zato to je ovo period kada, takoe po njihovom
priznanju, najvie i oseaju posledice adolescencije, odnosno sada mogu videti koliko su od nje dobili i kakva ja svako od njih linost danas. Oekujui
da e, s obzirom da se neke promene vezane za adolescenciju mogu tipizirati
i smatrati univerzalnim, odgovori biti vrlo slini, iznenaenje je bilo utoliko vee, to, iako su promene vrlo sline, mnogi su ih doiveli na veoma
razliite naine.

Polovina sprovedene ankete bazirana je na vrednostima koje su
ispitanici cenili u adolescenciji vrednosti njihovih vrnjaka, te vrednosti
njihovih roditelja. Upravo, prilikom komparacije odnosa sa roditeljima,
u pogledu vrednosti i ivotnih prioriteta, postojao je najvei generacijski
jaz, ak su, u odreenim sluajevima, potpuno drugaije stvari bile bitne
jednima i drugima.20 Meutim, iz dananje perspektive posmatrano, mnogi od njih priznali su da se danas, po tim istim pitanjima, veoma slau sa
roditeljima i da e, vrlo verovatno, na slian nain vaspitavati i svoje dete.
Naime, pitanja od najvieg vrednosnog znaaja za ovu populaciju bila su:
uspeh u koli, intenzivno druenje sa drugovima i drugaricama, esti izlasci,
sport, fizika lepota, imati dovoljno novca za sve potrebe. Na svim ovim
vrednostima moe se pronai razlika u odnosu na roditeljska shvatanja, bilo
da je, po njihovom miljenju, uspeh u koli uvek mogao biti bolji, bilo da su
izlasci mogli i morali da budu rei itd. Ono to je roditeljima u stvari bilo

Psiholozi smatraju da su danas tipian primer za sve kasnije sticanje socijalne zrelosti u
smislu finansijske nezavisnosti upravo studenti, kod kojih je odavno zavren bioloki odnosno
psiholoki deo adolescencije, ali zbog sve izraenije tendencije ka daljem kolovanju, jo nisu
potpuno sposobni da se nose sa dunostima odrasle osobe. Na to utiu ne samo ekonomska
zavisnost od roditelja, nego i neizvesnost u pogledu budueg zaposlenja, te neobaveznost
studija u smislu nepostojanja strogog vremenskog roka kad se on mora zavriti, to moe
izazvati gubitak motivacije za redovno studiranje; tekst prim.dr sc. Jagode Dabo-Deeljin pod
nazivom Vrijeme bura i oluja na internet adresi http://www.zzjzpgz.hr/nzl/2/adolsecent.
htm
20
Na pitanje o vrednostima, najinteresantniji odgovor bio je: Roditelji su cenili sve suprotno
od mene. Valjda tako mora da bude. I danas je tako. Meutim, upravo su ispitanici sa
ovakvim i slinim odgovorima tvrdili da su se konflikti sa roditeljima deavali vrlo retko, ba
zato to su uvek svi mogli otvoreno da izraze svoje stavove i oseanja te su reenje nalazili
kroz razgovor, ma koliko se razlikovali u miljenjima.
19

216

najvanije je: dobro zdravlje, uspeh u koli, sticanje odgovornosti za ono

to radimo, upis na eljeni fakultet, druenje sa decom slinom nama itd.
Ipak se za sve ove vrednosti, koliko god se nae razlikovale od roditeljskih,
mogao nai zajedniki imenilac.

A da li su nesporne razlike ponekad bile uzrok konflikata i, to je jo
vanije, kako su ti konflikti razreavani? U ovom segmentu istraivanja, distinkcija u odgovorima ispitanika je znatno manja, to se moe tesno povezati sa pripadnou ispitanika istoj kulturi sa vrlo slinim nainom ivota.21

Konflikti su postojali, ali, u veini sluajeva, ne mnogo intenzivni, to potvruje tezu nekih psihologa da je, uprkos svim razlikama, ovo
ipak period znaajnog emotivnog zbliavanja roditelja i deteta. to je veoma interesantno, mnogi od ispitanika seali su se da je bilo nesuglasica sa
roditeljima, ali danas se ak ni ne seaju zbog ega. Upravo je svako od njih
nastojao da ublai re konflikt iz poetne formulacije pitanja u re nesuglasica, razmirica, nesporazum. Konflikt ili, jednostavno reeno, razlika u
miljenjima, najee i sasvim oekivano, reavan je razgovorom. Bilo da
je razgovor bio konstruktivan, te se iz njega mogla izvui pouka, bilo da
nije doveo do znaajnih zakljuaka, od njega se, svakako polazilo, i u razgovor, kao mogunost reavanja konflikta, i roditelji i deca su najvie verovali.
Meutim, ako bismo razgovor stavili na sredinu, krajnji pol, na jednoj strani,
bilo bi bezuslovno poputanje roditelja i udovoljavanje eljama deteta, to
je, opet po priznanju nekih od ispitanika, ve i tada uzrokovalo griu savesti,
a na drugoj strani beskompromisni stav roditelja kada su oni bili ti koji daju
zavrnu re razgovora. Postoje mnoge predrasude u vezi sa adolescencijom
koje su psiholoka istraivanja uspela da opovrgnu. Na primer, vrlo jaka bila
je predrasuda da u adolescenciji prijatelji postaju vaniji od roditelja u procesu socijalizacije, jer predstavljaju neku vrstu kompenzacije za generacijski
jaz izmeu deteta i roditelja. Istraivanja su uglavnom pokazala da i jedni i
drugi imaju znaajnu ulogu i, to je jo vanije, ne mogu nadomestiti jedni
druge.22
Opirnije o kulturnim razlikama u poglavlju Za pobunu je potrebna nada.
Nila Kapor-Stanulovi, meu razliitim istraivanjima na ovu temu, navodi istraivanje
Epersona, sprovedeno na 7000 amerikih adolescenata, koje je pokazalo da bi im u 80%
sluajeva tee palo neodobravanje roditelja nego prijatelja, te da mnogo vie brinu o
stavovima roditelja sada nego u detinjstvu. Jo jedno interesantno istraivanje, u vedskoj,
sproveo je Gustafson na uzorku od 1000 uenika, te su rezultati pokazali da veina njih veruje
svojim roditeljima i uvaava njihove stavove. Zanimljiv je podatak da se ispitanici bolje slau
sa svojim roditeljima nego sami roditelji sa svojim ocem i majkom; Na putu ka odraslosti,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1988, str. 63, 64.
21
22

217


Istraivanja u vezi sa ovom temom su brojna, ali ni tu nema prostora za generalizaciju, budui da su vrena u razliitim zemljama, na potpuno drugaijim uzorcima. Jedno od najinteresantnijih, iji zakljuak moe
biti znaajan podstrek za razmiljanje, u Sjedinjenim Amerikim Dravama
sproveo je dr Blake Bowden iz dejeg klinikog centra u Sinsinatiju, na
uzorku od 527 adolescenata, istraujui koliko su neke, naizgled ne mnogo
vane, porodine navike vane za mentalno zdravlje i razvoj adolescenta.
Naime, rezultat istraivanja bio je da je daleko vea verovatnoa da e se
dete mnogo lake i sa manje stresa prilagoditi periodu adolescencije ako sa
roditeljima veera pet ili vie puta nedeljno. Veera je, u ovom sluaju, zapravo metafora za specifinu porodinu toplinu, oseaj pripadnosti porodinoj
zajednici, oseaj podrke, jednostavno okruenost ljudima koji su, manje
ili vie, svakom adolescentu najpotrebniji.23 Moda je pravi trenutak da se
zapitamo kako bi svako od nas proao u ovom i slinim istraivanjima?

Autor Rade Bojanovi u knjizi Autentina i neautentina linost
govori o reaktivnom i proaktivnom tipu linosti,24 odnosno neautentinoj
i autentinoj linosti. Ostaje nam da u zakljuku poelimo da svaka adolescentna pobuna rezultira zdravom proaktivnom linou tj. onom linou
koja e stajati iza svojih postupaka, preuzimati punu odgovornost za njih i
koja e snagom vlastite volje graditi budunost kao formirana, zrela osoba.

Dr James Dobson autor je teksta Family Mealtimes Decrease Teen Rebellion na internet
adresi http://www.focusonyourchild.com/develop/art1/A0000634.html
24
Rade Bojanovi, Autentina i neautentina linost, Prosveta, Beograd, 1985. str. 7.
23

218

LITERATURA

1. Bojanovi, Rade, Autentina i neautentina linost, Prosveta,

Beograd, 1985.
2. Ekermen, V. Natan, Psihodinamika porodinog ivota, Grafiki
zavod, Titograd, 1966.
3. Hrnjica, Sulejman, Opta psihologija sa psihologijom linosti,
Nauna knjiga Nova, Beograd, 2003.
4. Stanulovi-Kapor, Nila, Na putu ka odraslosti, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1988.
5. Valon, Anri, Psihiki razvoj deteta, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 1985.

internet adrese:

- www.defektologija.net
- www.christianwomentoday.com
- www.pedagog.org.yu
- www.ss-ri.hr
- www.zzjzpgz.hr
- www.focusonyourchild.com

219

Ivana Tosovic
Psychological sense of adolescence rebellion
as a form of identity development
Summary

The key point of this paper is adolescent rebellion. Adolescence
usually starts at the age of 12 and lasts till the age of 22, 23. Rebellion is a
normal and essential phase of life and it is followed by many psyhical and
psychological changes in the life of a young man. An adolescent changes his
point of view, his attitude towards friends and, what is more important, towards his parents. He also changes his values, actually he creates new ones.
The task that his parents have to accomplish is to adapt to those changes and
to become friends of their child. Actually, they have to respect their child as
an adult and to give him support for all challenges that he faces with. On
the other side, the most important for the adolescent during the period of
rebellion is forming personal integrity and identity. That is the essence of
the adolescent rebellion.

Key words: Adolescence, Rebellion, Parents, Friends, Identity.

220

Borko Miloevi
Tutor: prof. dr Mijat Damjanovi
Fakultet politikih nauka u Beogradu
MENADER MO ZNANJA

Jedino u ta je Piter Draker bio potpuno siguran osamdesetih godina dvadesetog veka bilo je to da nam slede nesigurna i veoma burna vremena. Po njemu, nova realnost sa kojom emo se suoiti bie bitno proeta
turbulencijama, pritom ne mislei tu na prirodne nepogode, ve pre svega na
nepogode koje nastaju u sukobu oveka sa svojom realnou. Najveu opasnost koju nam moe doneti vreme koje sledi jeste iskuenje da negiramo
stvarnost.1 Posledice koje nastaju usled negiranja stvarnosti su neumitne,
a negiranje koje donosi potencijalno najvee i najopasnije turbulencije danas jeste rezutat sukoba izmeu iluzija donosilaca odluka, bilo u vladama,
top menadmentima ili u vostvima sindikata, sa realnou.2 Tendencije
turbulencija i pomeranja su, kao takve, veoma nepravilne i nepredvidive i,
stoga, teke za predvianje. Meutim, uzroci turbulencija mogu biti dijagnostifikovani i analizirani i, na osnovu toga, sledei put ispravljeni. Za to je
potrebna sposobnost da se upravlja sadanjim indikatorima i uincima rada
kako bi se time oblikovao sutranji rezultat. Potrebna je, pre svega, strategija
koja e omoguiti da se velike promene koje e se deavati u budunosti
shvate i prihvate kao mogunosti, a turbulencije kao dobre prilike za ostvarivanje sve boljih rezultata. Strategija je ta koja omoguuje da prednosti
nove, budue realnosti postanu ugraene u sadanje odluke i time bude anticipiran svaki bitniji deo koji gradi mozaik uspeha. Da bismo mogli da oblikujemo strategiju, neophodno je analizirati i definisati ta je to to menader
moe, treba i mora da uradi,3 zato to je on jedan od najvanijih inilaca u
kreiranju i sprovoenju iste.

Jedan od novovekovnih politikih teoretiara, Dejms Harington
(James Harrington), dao je svoju ocenu Slavne revolucije u Engleskoj iz
1688. godine. On je rekao da je ovakva vrsta revolucionarnih promena bila
nuna zato to ekonomska mo koju jedna grupa ljudi poseduje tei da se
ispolji i u politikoj moi. Poto je ekonomska mo u to vreme u EnglesDrucker F. Peter, Managing in Turbulent Times, str. 4.
Drucker F. Peter, Managing in Turbulent Times,str. 5.
3
Drucker F. Peter, Managing in Turbulent Times,str. 1.
1
2

221

koj, neposredno pre revolucije, bila u rukama nieg plemstva, bilo je samo
pitanje vremena kad e se politika mo iz ruku kralja i visokog plemstva
preneti u ruke nieg plemstva. Harington je, parafrazirajui Aristotela, tada
konstatovao da mo prati svojinu.4 Da bi mogla da opstane, ekonomska
mo tei da stekne politiku, i obrnuto. Ona koja se pokae jaom, na kraju,
osvaja onu drugu.

Negde oko 1920. godine, ekonomska mo se iz poseda tradicionalnih kapitalista pomera ka profesionalnim menaderima. Oni osvajaju
drutvenu mo u ekonomiji na osnovu svog znanja, pozicije (funkcije) i
rezultata. 1940. godine Dejms Burnam (James Burnham) je napisao da u
modernom drutvu mo prati funkciju pre nego svojinu.

Meutim, iako su profesionalni menaderi sposobni i produktivni upravljai, ono sa im se oni suoavaju jeste kriza legitimiteta upravljanja zato to upravljaka mo nije utemeljena u njihovom vlasnitvu. Mo,
po Drakeru, treba da bude legitimna ili je, u suprotnom, ona puka sila bez
autentinog autoriteta. Da bi bila legitimna, mo treba da bude utemeljena
u neemu van nje same, (u neemu) to je prevazilazi i to je prihvaeno kao
izvorna vrednost.5 Ukoliko se mo opravdava samom sobom, ona postaje
istovremeno, po Drakeru, nelegitimna i tiranska.6 Stoga, jedan od najveih
izazova za menadere je pitanje naina transformisanja vlasnitva kapitalista i radnika (u njihovom udelu u kompaniji) u fundamente menaderske
legitimnosti. Drugi izazov sa kojim se susree menader je kako pretvoriti
znanje radnika u njihovu odgovornost za preduzee u kome rade. Upravo,
po Drakeru, ova dva izazova treba spojiti jednim reenjem. To reenje je da
zaposlene i kapitaliste treba integrisati u proces donoenja odluka tj. u strukturu moi. Na taj nain e oni podravati ne samo organizaciju u kojoj rade,
ve i menadere koji je vode. Takoe, tako se stie dodatno razumevanje,
kao i oseaj odgovornosti za opstanak organizacije i za njen uinak.

Savremeno drutvo je drutvo organizacija i institucija. Svaki
pojedinani zadatak koji se postavlja pred savremeno drutvo jeste zadatak
za njegove institucije. Ti zadaci bivaju reeni na osnovu pravaca koje postavlja menadment u tim institucijama i drutveni cilj upravo tako biva dostignut kroz institucije. Identifikacija i efikasnije dostizanje ciljeva kroz korporifikaciju drutva podrazumeva misiju svake organizacije koja je formirana.
U pluralistikom drutvu svaka institucija ima svoje birako telo, tanije,
Drucker F. Peter, Managing in Turbulent Times, str. 189.
Drucker F. Peter, The Frontiers of Management, str. 180.
6
Drucker F. Peter, The Frontiers of Management, str. 180.
4
5

222

svoje klijente. To je ona grupa ljudi zbog koje ta institucija postoji. Odreena
institucija je formirana ba zbog potreba svojih klijenata, mada joj njihova
eksplicitna podrka nije neophodna. Meutim, ono to moe da poremeti
egzistenciju i kapacitet jedne institucije jeste opozicija grupe zbog koje ona
postoji i mogunost ulaganja veta te grupe na rad spomenute institucije.

Koncept sa kojim je Herbert Sajmon (Herbert Simon) istupio i za
koji je dobio Nobelovu nagradu 1979. godine jeste da menaderi u veini
svojih odluka niti maksimizuju, niti optimizuju, ve zadovoljavaju.7 Oni
pronalaze minimalno prihvatljive rezultate, pre nego optimalne ili maksimalne, a to je ono to karakterie i donosioce politikih odluka. Neophodno
je pronai odluku koja nee proizvesti opoziciju, pre nego odluku koja e generisati podrku, a to se postie tako to se razmilja i gleda na realnost kroz
prizmu potreba i oekivanja svojih klijenata. Meutim, poto menaderi
nisu politiari oni ne treba da se usredsrede samo na zadovoljavajue odluke. Po Drakeru, oni ne treba da budu optereeni ne samo optimizacijom
rezultata u uskoj delatnosti svoje institucije. Oni treba da prave ravnoteu
u svakoj pojedinanoj odluci i da koriste oba pristupa u procesu donoenja
odluka. Koncept koji se pokazao uspenim prilikom donoenja odluka na
nivou organizacije i, samim tim, uspenim delom menaderske strategije
jeste planiranje. Planiranje je potrebno kao instrument, jer ono predstavlja
(...)pokuaj da se dananji trendovi optimizuju za budunost.8

Dugorono planiranje je jedna od funkcija kojoj menader treba ozbiljno da se posveti. Dugorono planiranje, po Drakeru, nije proricanje, niti predvianje. On kae da nam je upravo potrebno dugorono
planiranje zato to ne moemo da proriemo. Dugorono planiranje se ne
tie buduih odluka. Ono se tie budunosti sadanjih odluka.9 Draker
kae da odluke postoje samo u sadanjosti. Dugorono planiranje se bavi
faktorima budunosti koje treba da ukalkuliemo u dananju odluku.
Dugorono planiranje nije pokuaj eliminisanja rizika, ak ni pokuaj minimiziranja rizika. Naprotiv, svaki ovakav pokuaj bi vodio iracionalnom i
neogranienom riziku i, kako Draker kae, potpunoj katastrofi.10 Znai,
pokuaj eliminisanja rizika je uzaludan posao. Sutina je da onaj rizik koji
preduzimamo bude pravi rizik, jer kako upuuje Draker: Rizik je inheren-

Drucker F. Peter, Managing in Turbulent Times, str. 210.

Drucker F. Peter, Managing in Turbulent Times, str. 61.
9
Drucker F. Peter, Technology, management and society, str. 122.
10
Drucker F. Peter, Technology, management and society, str. 122.
7
8

223

tan predavanju dananjih resursa buduim oekivanjima.11 Stoga, nauka

o menadmentu treba da preporui kako da se preduzmu pravi rizici i da
snabdeva znanjem o ispravnom preduzimanju rizinih odluka.

Dugorono planiranje, konano, Draker definie kao kontinuiran
proces sistematinog donoenja (...) odluka sa najboljim moguim znanjem o njihovoj budunosti, sistematino organizujui napore potrebne
da se sprovedu ove odluke i merei rezultate ovih odluka u odnosu na
oekivanja kroz organizovane, sistematine povratne informacije.12

Svaka organizacija ili institucija, koja na svom elu ima menadera,
treba da strategijski razmilja i ponudi odgovore na pitanja poput sledeih:
ta mi radimo, ta treba da radimo i koja je to vrednost koju mi nudimo
naim klijentima? Kroz ovo treba utvrditi koje su to prednosti jedne organizacije, a koje su to njene slabe strane u odnosu na njeno okruenje. Kada
se utvrde prednosti, treba videti da li one odgovaraju prilikama sutranjice
ili su to samo prednosti koje su pogodovale prilikama prolosti. Ovo zbog
toga to postoji verovatnoa da su prednosti pogodovale prilikama u
prolosti, ali da ne pogoduju prilikama u sadanjosti ili, to je jo gori sluaj,
da nee pogodovati prilikama u budunosti. Iz ove pretpostavke, Draker
postulira fleksibilnost kao jedno od najvanijih svojstava koju jedna organizacija treba da ima, samim tim, jedno od najvanijih svojstava koje treba
da karakteriu menadera u toj organizaciji. Ovo zato to mi kada mislimo
na organizaciju, mislimo na menadment.13 Menadment je delotvoran,
integriui, ivotvorni organ,14 koji nepovezanu masu ljudi pretvara u organizaciju, a ljudske napore u distinktne uinke. Jedan od najvanijih kriterijuma na osnovu koga se proverava uinak menadera jeste uinak organizacije. Menader treba da ima u svom posedu moral, integritet, kreativnost
i druge vrednosti,15 ali ukoliko u njegovoj biografiji ne stoji zapaen uinak
organizacije na ijem je elu, sva druga traena svojstva koja on moe da
poseduje ne vrede kao takva. Dananji uinak organizacije je rezultat
jueranjeg rada menadera, a sutranji uinak e zavisiti od dananjeg rada
tog istog menadera.

Po Drakeru, tri glavna posla menadera jesu: upravljanje,
preduzetnitvo, i, trei, odgovoriti na pitanje kako uiniti dostupne
Drucker F. Peter, Technology, management and society, str. 180.
Drucker F. Peter, Technology, management and society, str. 123.
13
Mintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 7.
14
Drucker F. Peter, The Frontiers of Management, str. 173.
15
Drucker F. Peter, Managing in Turbulent Times, str. 67.
11
12

224

resurse produktivnim. Jedna od taaka obrta u tome kako da se resursi

uine produktivnim jeste svakako teorija Frederika Tejlora (Frederick W.
Taylor), pre koga se, kako Draker smatra, mislilo da je jedini nain da se
unapredi rezultat taj da se radi napornije i due.16 Tejlor uvodi nov nain
kojim bi se radilo pametnije, a ne samo napornije i due. Jedna od vanih
ideja koju nam je Tejlor ostavio jeste da produktivnost nije zadatak radnika,
ve menadera, i da produktivnost predstavlja primenu specifino ljudskog
resursa znanja na rad. Draker smatra da znanje treba da se primeni
na sve postojee resurse: kapital, materijalna sredstva, vreme i (na) samo
znanje.17

Podizanje produktivnosti u organizaciji kojom upravlja menader
je usko vezano za upravljanje radom visokoobrazovanih ljudi koji su najproduktivniji u toj organizaciji. Menader u svakom trenutku treba da zna
gde su ti ljudi rasporeeni i zato su ba na tim mestima. To podrazumeva
da menader zna koje su prednosti, a koje mane svakog visokoobrazovanog i visokoproduktivnog zaposlenog radnika. Ovi zaposleni postiu rezultate koji su znaajno vii od rezultata ostalih zaposlenih i zato zasluuju
da budu postavljeni na ona radna mesta koja e im omoguiti da dou do
izraaja njihova znanja i sposobnosti kako bi oni proizvodili, kako to Draker
kae, disproporcionalno velike i disproporcionalno drugaije rezultate.18
Menaderov posao, kada on postavi svakog zaposlenog na mesto na kome
taj zaposleni moe da prui svoje najbolje rezultate, se tu ne zavrava. Naprotiv, tu posao tek poinje. Da bi zaposleni koji poseduju visoka znanja i
sposobnosti bili zaista produktivni, neophodno je da preuzmu odgovornost
na sebe i da budu pitani ta je to to moe da optimizuje njihovo radno
okruenje, kao i, naravno, nakon toga, da budu paljivo sasluani. Smatra
se da pojedinac koji radi na nekom poslu zna vie o tom poslu od onog koji
kontrolie njegov rad ili, makar, da zna drugaije pojedinosti od svog kontrolora. U suprotnom, ako zaposleni nije najupueniji u posao koji radi u
svojoj organizaciji, to znai da on nije dovoljno obrazovan i osposobljen za
taj posao. Zaposleni treba da se osete odgovornim za rezultate organizacije
u kojoj su i da budu upueni od menadera na kontinuirano redefinisanje
pojma uspeh.

Drucker F. Peter, Managing in Turbulent Times, str. 15.

Drucker F. Peter, Managing in Turbulent Times, str. 16.
18
Drucker F. Peter, Managing in Turbulent Times, str. 24.
16
17

225


Menadersko upravljanje obuhvata, po Drakeru, kao dinamini,
ivotvorni element u svakom poslu,19 tri dela: upravljanje poslovanjem, upravljanje menaderima i upravljanje radnicima i radom. Organizacija nije
mehaniki skup delova koji su u njenom sastavu, ve skup delova kombinovan od menadera tako da dovodi do transmutacije (njenih) resursa.20
Menader je integriui faktor koji ini da kombinacija svih resursa koji su
mu dostupni stvori novi kvalitet, bitno razliit i vii od kvaliteta koji nosi
puki zbir tih istih resursa.

Upravljanje poslovanjem podrazumeva, pre svega, shvatanje da
su ljudi glavni faktor jedne organizacije. Upravljanje je kreativan zadatak
u kome je bitno shvatiti da svi procesi u i oko organizacije nisu podstaknuti, ni voeni nekim nepoznatim silama, ve iskljuivo ljudima. Vano je
to da to vie menader upravlja promenama i inovacijama i to vie utie
na kreiranje uslova u kojima funkcionie njegova organizacija, pre nego da
im se pasivno prilagoava, to on kvalitetnije upravlja celokupnim njenim
poslovanjem. Upravljanje je kreativan, pre nego adaptivan zadatak.21

Upravljanje menaderima podrazumeva davanje izvorne autonomnosti menaderima, u okviru koje dolazi do izraaja njihova individualna snaga i odgovornost. U suprotnom, ako se ne ostavi slobodan prostor
menaderu u kome e on moi da razvija svoje kvalitete, doi e do opadanja njegovih sposobnosti. Danas menader treba da se razvija i konstantno
odgovara na pitanje koje su potrebe sutanjice.

Upravljanje radnicima i radom u svom temelju podrazumeva mobilizaciju i motivaciju radnika s ciljem da se prouzrokuje maksimizacija
njihovih napora na ostvarenju natprosenih uinaka. Menader ne sme da
pasivno oekuje da se motivacija kod radnika stvori spontano, ve treba da
aktivno utie na kreiranje iste. Menader ne sme da rauna na preutnu
saglasnost, ve treba da utie na izgradnju aktivnog esprit de corps.22

Po Drakeru, postoje tri vrste radnika u organizaciji, i to su:
menader, obian zaposleni i nezavistan ekspert. Menader treba da zna
da, isto kao to on sam ima cilj u uspehu organizacije na ijem je elu i
u ispu-njavanju pojedinanih menaderskih zadataka, tako i profesionalac,
ekspert ima svoje profesonalne ciljeve. Ono to ekspertu treba pruiti, po

Drucker F. Peter, The Practice of Management, str. 13.

Drucker F. Peter, The Practice of Management, str. 24.
21
Drucker F. Peter, The Practice of Management, str. 65.
22
Drucker F. Peter, The Practice of Management, str. 323.
19
20

226

Drakeru,23 je ispunjavanje pet zahteva: postavljanje profesionalnih ciljeva

(ciljevi definisani u terminima struke kojoj pripada), mogunosti napredovanja kao profesionalca, finansijski podsticaji, obavljanje posla za koji
je struan i profesionalno priznanje kako u organizaciji, tako i u iroj,
drutvenoj zajednici. Upravljanje ekspertima zahteva priznanje da su distinktni od ostatka zaposlenih u organizaciji.

Sve funkcije koje menader ima i koje obavlja u jednoj organizaciji
zarad ostvarivanja ciljeva koji su postavljeni pred tu organizaciju proizilaze
iz njegovog formalnog i neformalnog autoriteta. Formalni autoritet je onaj
koji podrazumeva status menadera. Status je usko povezan sa tri glavne
uloge menadera u organizaciji. Naime, iz statusa proizilazi odnos izmeu
menadera i ostalih zaposlenih, kao i odnos menadera sa okruenjem organizacije. Iz ova dva odnosa sledi pristup menadera informacijama na
osnovu kojih on donosi odluke i formira strategiju. Znai, po Mincbergu,
uloga menadera u interpersonalnim odnosima, informativna uloga i uloga
u donoenju odluka jesu tri glavne uloge menadera od kojih svaka ima
posebne karakteristike koje menader treba da ispuni.

U interpersonalnim odnosima, menader ima da zadovolji tri osnovna zahteva da bi mogao da uspeno obavi zadatak u ovoj oblasti. Kao prvo,
menader je najistaknutiji lan organizacije, njen predstavnik u odnosima
sa svim drugim subjektima sa kojima ona dolazi u susret. Drugo, kao najodgovorniji lan tima, menader je voa. Njegove aktivnosti u zapoljavanju
i otputanju, motivisanju i ohrabrivanju zaposlenih, mirenju njihovih individualnih potreba i elja meusobno i sa ciljevima organizacije u kojoj su,
formira njegovu lidersku ulogu i autoritet. Po Mincbergu, formalni autoritet je taj koji ovlauje menadera velikom potencijalnom moi koju on
moe da upotrebi, ali samo njegove liderske sposobnosti odreuju koliko
e raspoloive moi on zaista upotrebiti i na koji nain. Draker definie
vostvo kao upravljanje ljudske vizije na vie ciljeve, podizanje ljudskih
uinaka na vii nivo, izdizanje ovekove linosti izvan njenih ogranienja.24
Jednostavno, potreban je kapiten tima koji e se isticati vrlinom svog intelektualnog i moralnog autoriteta.25 Trea menaderska uloga u okvirima
interpersonalnih odnosa je uloga veze sa spoljanjom sredinom. Veliki broj
raznovrsnih subjekata sa kojima se susree menader govori o njegovoj

Drucker F. Peter, The Practice of Management, str. 399.

Drucker F. Peter, The Practice of Management, str. 195.
25
Drucker F. Peter, The Practice of Management, str. 215.
13
24

227

zainteresovanosti da formira sopstvene izvore podataka koji mogu da mu

budu od koristi pri donoenju odluka. Znai, menader, osim internog informacionog sistema koji formira u okviru organizacije i koji je od velikog
znaaja, poseduje takoe i eksterni informacioni sistem koji se sastoji od
njegovih kontakata sa okruenjem. Ovaj drugi sistem je esto veoma neformalan i privatan, ali ne manje znaajan od formalnog sistema.

U svojoj drugoj, informativnoj ulozi, menader objedinjuje takoe
tri svojstva. Na osnovu spomenutog informacionog sistema, menader
se javlja kao sutinski centar kontakata izmeu svoje organizacije i svojih zaposlenih, sa jedne strane, i njihovog okruenja, sa druge strane.
Za menadera vai da ne zna sve, ali da zna vie od svakog od svojih
potinjenih pojedinano.26 To ga postavlja na specifino mesto, na kome se
ukrtaju interne i eksterne informacije, koje mu dodeljuje posed najvanijih
informacija prilikom donoenja odluka i formiranja organizacione strategije. Obrada informacija je najvaniji posao menadera. Prvi od zahteva
postavljenih pred menadera u informativnoj ulozi je da on treba da bude
stareina tj. savetodavac i kontrolor. To podrazumeva da oslukuje informacije koje dopiru do njega iz okruenja, ali i da analizira one koje dospevaju iz internog ambijenta organizacije. Drugi zahtev jeste da menader
distribuira unutar organizacije informacije koje je prethodno sakupio iz
okruenja. Menader kao diseminator informacija uglavnom deli sa ostalim
zaposlenima onu vrstu informacija do kojih oni ne mogu da stignu na osnovu svog poloaja. Menader treba da pronae pravi nain na koji e deliti
svoje, privilegovane i na osnovu specifinog poloaja steene informacije.
Tu se postavlja pitanje stepena poverenja koje on ima u svoje podreene.
Meutim, po Mincbergu, menader treba da na pravilan nain uporedi
rizik distribuiranja privilegovanih informacija ostalim zaposlenima, s jedne
strane, i mogunosti osposobljavanja svojih podreenih da donose prave odluke, s druge strane. Menaderi imaju informacije i autoritet, ali analitiari
i strunjaci u njihovim organizacijama poseduju vreme i tehnologiju. Trei
zahtev u okviru ove uloge je da menader obavlja ulogu glasnogovornika
u ime svoje organizacije. Osim to prosleuje eksterne informacije zaposlenima, isto tako menader odreene interne, organizacijske informacije
alje svom okruenju da bi lobirao i zastupao interese organizacije na ijem
je elu.

16

Mintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 17

228


Najvanija, trea uloga koju menader treba uspeno da obavi jeste
uloga donosioca odluka. Informacije koje menader dobija nisu same sebi
cilj, ve imaju instrumentalnu vrednost prvenstveno u donoenju odluka.
Informacije su input, a odluke output. Prvi zahtev u okviru donoenja odluka je da menader treba da bude preduzetnik. To podrazumeva da treba
da tei da stalno inovira i pospeuje funkcionisanje svoje organizacije i da je
konstantno prilagoava svom okruenju. To znai da je u ovome menader
voluntarni inicijator promene.27 Za razliku od ovog zahteva gde se pokazuje aktivna, voljna, inicijatorska strana menadera, u drugom zahtevu koji
stoji pred menaderom kao donosiocem odluka dolazi do izraaja njegova
sposobnost da reaguje i odgovori na ve postojee promene i pritiske. To
je zahtev za kontrolom poremeaja. Smatra se da nijedna organizacija, niti
menader ne moe da predvidi sve okolnosti unapred. Zato je upravo jedan
od dokaza kvaliteta menadera njegova reakcija na novostvorene okolnosti i pritiske iz okruenja. Trei zahtev u okviru menaderskog donoenja
oduka jeste njegovo svojstvo u vidu alokatora resursa. Menader je taj
koji odreuje ko i ta dobija u organizaciji, zato to je upravo on taj koji
determinie kakav e biti dizajn organizacijske strukture, kakvi e biti organizacijski odnosi i na koji nain e poslovi koji se obavljaju biti dodeljeni
i koordinisani. etvrti zahtev u oblasti donoenja odluke je pregovaranje.
Veoma znaajan deo svog vremena menader provodi u pregovaranju i, kako
upuuje Mincberg, kao dokaz za to postoje razliite studije.28 Za menadera
pregovaranje je nain ivota.29

Ovih deset zahteva postavljenih pred menadera, u okviru njegove
tri uloge, su razdvojeni samo zarad efikasnije analize i kako bi se lake pristupilo definisanju pojedinanih oblasti u kojima menader treba da bude
uspean da bi, ukupno gledajui, njegova organizacija bila uspena u poslu
kojim se bavi. Znai, deset zahteva u okviru tri uloge predstavljaju nedeljivu
celinu olienu u figuri menadera.

Ono na ta menader takoe treba da obrati panju jeste, usled pritiska dinaminog karaktera posla kojim se bavi i, samim tim, povrnosti
koja moe da doe do izraaja u istom, razlikovanje pitanja i tema koje
zahtevaju veu ozbiljnost i posveenost od onih koja se reavaju u hodu.
On treba da bude uvek spreman da napravi korak unazad, odstupajui za
Mintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 20
Mintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 21
19
Mintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 21
17
18

229

trenutak od opipljivih i konkretnih detalja i informativno-analitikih inputa

kako bi sagledao iru sliku i uoio kako se ona uklapa u viziju i strategiju
organizacije.

Sam proces donoenja odluka, spomenut kao jedna od najvanijih
funkcija menadera, sadri, po Drakeru,30 pet faza kroz koje menader treba
da proe: definisanje problema, analiza problema, razvijanje alternativnih
reenja, izbor najboljeg reenja i pretvaranje novodonesene odluke u efektnu akciju. Vezano sa ovih pet faza, postoje etiri pitanja, po Maru,31 na koja
donosilac odluke treba da odgovori. To su pitanja: alternativa, oekivanja,
preferencija i pravila u donoenju odluke.

Kao to se vidi, za menadera nije samo vano da pronae prave
odgovore, ve je podjednako vano i da pronae prava pitanja na koja odgovori treba da budu dati. Za menadera nije samo vano ostvariti zapaene
organizacione rezultate, ve je podjednako vano i odrediti ta se meri kao
rezultat i koji su faktori uzeti kao mera, tj. instrumenti merenja.

Retko koji posao je toliko bitan za jedno drutvo kao posao
menadera, zato to je menader taj koji kroz svoje odluke ini da vrline
zaposlenih u organizaciji postanu efektne, a njihove slabosti irelevantne.32
Mincberg, dokazujui vrednost menaderske uloge, kae da funkcija
menadera determinie da li e nam drutvene institucije sluiti dobro ili e
one traiti nae talente i resurse.33

Poto delovi istraivanja koje Mincberg sprovodi, ispitujui
menaderske karakteristike, imaju utemeljenje i u istraivanju i knjizi Roberta Orntajna Psihologija svesti Robert Ornstein, (The Psichology of Consciousness), Mincberg koristi ovo delo da efikasnije doara svoje teze o
menaderima.

Poznato je da ljudski mozak ima dve hemisfere i da leva hemisfera kontrolie pokrete desne strane tela, dok desna hemisfera kontrolie
pokrete leve strane tela. Leva hemisfera je ta koja funkcionie linearno, u
doslednom redu, obraujui podatke koji stiu do nje sekvencijalno, jedan po jedan deo. Mincberg navodi jezik, s obzirom na linearni redosled u
korienju njime, kao najoitiji primer sposobnosti leve hemisfere ljudskog
mozga. Desna strana mozga, za razliku od leve, zaduena je za istovremenu
obradu podataka u njihovom integralnom, relacionom i kontekstualnom
Drucker F. Peter, The Practice of Management, str. 421.
March G. James, A Primer on Decision Making, str. 2.
32
Drucker F. Peter, Managing for the Future, str. 167.
33
Mintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 24.
30
31

230

vidu. Najoitiji primer koji postoji za ovo je razumevanje slika.34 Uslovno

reeno, jedna, leva strana mozga je specijalizovana za verbalnu komunikaciju, a druga, desna strana za gestikulatorsko izraavanje. Mincberg smatra
da je kod advokata, raunovoa i planera bolje razvijena leva strana mozga
u procesuiranju podataka, dok je kod umetnika i sportista bolje razvijena
desna strana. Otuda, Mincberg kae da umetnik moe da ima potekoa u
izraavanju pojedinih oseanja reima, dok advokat moe da nema nimalo
sklonosti ka slikanju.35 Iz ovoga dolazimo do zakljuka da naa leva hemisfera nema sposobnost da eksplicitno artikulie ono to naa desna hemisfera
implicitno zna.36 Mincberg postavlja hipotezu da su vani procesi upravljanja organizacijom vezani za veinu aktivnosti koja je identifikovana kao
karakteristina za desnu hemisferu ljudskog mozga.

Kao dokaze za postavljenu hipotezu, Mincberg navodi rezultate
njegovog istraivanja koje je sproveo analizirajui ponaanje menadera u
pedeset i est organizacija u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ono to je
primetio je da menaderi preferiraju usmeni nain komunikacije nad pisanom.

Prvi razlog je taj to u usmenoj komunikaciji menaderi mogu da
steknu bolji uvid u ponaanje sagovornika, njegov izraz lica i gestikulaciju.
Ovakva vrsta stimulansa odgovara aktivnostima karakteristinim za desnu
hemisferu mozga.

Drugi razlog je taj to usmena komunikacija omoguava menaderu
razmenu informacija u istom trenutku u kome se ona obavlja. Ovo nam
sugerie da menaderi favorizuju verbalnu komunikaciju zato to ele simultanu razmenu informacija, pre nego onu koja je stupnjevita i naruena
u pisanoj formi.

Zatim, ako pogledamo sadraj informacija koje menaderi pribavljaju videemo da je veina tog sadraja spekulativnog karaktera i da su to
uglavnom utisci i oseanja koje oni imaju o drugim ljudima i na osnovu
kojih oni donose odluke.

Ovakve informacije su menaderima potrebne da bi mogli da ih
sintetizuju i stvore pred sobom iru sliku od one slike koju pruaju nauno
proverene informacije namenjene analizi.

Mintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 45.

Mintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 46.
36
Mintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 46.
34
35

231


Menaderi tee da budu najinformisaniji lanovi svoje organizacije
i oni to uglavnom jesu, ali oni ponekad imaju problema u distribuiranju tih
informacija drugim zaposlenima. Poto je veina informacija koje menader
dobija steena na osnovu utiska, on kasnije ima problema da ono implicitno
pretvori u artikulisano, eksplicitno znanje koje bi mogao da podeli sa ostalima. To govori o tekoi pretvaranja sadraja koji je smeten u desnom delu
mozga u sadraj koji bi bio artikulisan koristei se levom stranom mozga.
Jednostavno, menader je opremljen za akciju, ne za refleksiju.37

Menader ne funkconie na sreen nain, ve njegovu liniju rada
u toku dana karakterie saetost, kratkoa i velika raznovrsnost akcija koje
on preduzima, kao i nedostatak jasnog obrasca kojim se vodi tokom radnog
dana.

Poto je jedna od karakteristika menadera posedovanje harizme i
specijalna veza i hemija koja se ostvaruje sa podreenima, moemo samo
da konstatujemo da ni ovim ne moemo da definiemo nain na koji on
donosi odluke.

Znai, ove aktivnosti su van domena nauke o menadmentu, a unutar domena intuicije i iskustva. To, opet, upuuje na Mincbergovu hipotezu koja sada deluje blia proverenoj naunoj tezi da vani procesi formiranja politike organizacije zahtevaju upravljanje organizacijom na nain koji
je u visokom stepenu vezan za aktivnosti karakteristine za desnu hemisferu ljudskog mozga.38 Meutim, ovo ne upuuje na to da je leva hemisfera
mozga nevana za menadere. Svaki menader ukljuuje odreenu dozu
kalkulacije kada dela i jedan deo intuitivnog razmiljanja, na kraju, ipak,
biva artikulisan. Velika mo koju prua opremljenost desne strane mozga
je neupotrebljiva bez moi leve strane, zato to umetnik moe da kreira bez
verbalizovanja, menader ne moe.39 Uspean menader je jedino onaj koji
je stavio u spregu efektne procese desne hemisfere mozga (predoseaj, intuicija, sinteza) sa efektnim procesima leve hemisfere (artikulisanost, logika,
analiza).

Postoji nekoliko pretpostavki menadmenta, po Drakeru, koje su
danas prevaziene i koje zahtevaju uspostavljanje novih temelja na kojima
moe da se gradi razumevanje menaderske vetine.

Prva pretpostavka je poivala na shvatanju da je menadment
prisutan iskljuivo u profitnoj delatnosti tj. biznisu, i da je biznis po tome jeMintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 50.
Mintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 53.
39
Mintzberg Henry, Mintzberg On Management, str. 54.
37
38

232

dinstven u drutvu.40 U savremenom drutvu ova teza ne moe da opstane,

jer se svi vani zadaci u razvijenom drutvu ostvaruju kroz organizovane institucije. Velike organizacije su danas pravilo, a ne izuzetak. Menadment je
danas generika i centralna drutvena funkcija, a ne sporedna. Menadment
je, kroz postavljanje ciljeva i merenje rezultata, danas potreban drutvu.

Druga pretpostavka je bila da je glavni, moda i jedini, zadatak
menadmenta da mobilie energiju u organizaciji zarad ispunjenja poznatih
i definisanih zadataka, a da preduzimljivost i inovacija lee van delokruga
rada menadera. Ranije se zahtevala od menadera pre sposobnost za adaptaciju nego za inovaciju, i pre sposobnost da se bude bolji, nego hrabrost
da se bude drugaiji. Danas je preduzetnika inovacija bitna kao i ostale
menaderske funkcije. Ona ne sme biti periferna, ve sutinska karakteristika menadmenta. Sledea pretpostavka je podrazumevala da je najvei
uinak menadmenta taj to je fiziki radnik uinjen produktivnim. Danas
je najvei imperativ produktivnost znanja tj. radnik znanja.

Jedna od pretpostavki na kojima se takoe gradio menadment je ta
da je menadment, kao nauka, nezavisan od kulturnih vrednosti. Smatralo
se da drutveni razvoj zahteva naputanje nenaunih ponaanja i kulturnih
vrednosti. Danas se kae da menadment podrazumeva koncepte i principe
nauke, ali da menadment podrazumeva i odreenu kulturu i sistem vrednosti i uverenja, kao i sredstva kojima drutvo ini produktivnim te svoje
vrednosti i uverenja. Menadment treba da uini produktivnim vrednosti,
uverenja i principe individua i drutava na zajedniku korist svih.

I poslednja pretpostavka koja je prevaziena glasi da je menadment
samo rezultat ekonomskog razvoja. Znai, menadment se video kao posledica, a ne kao uzrok; kao odgovor, pre nego kao kreator mogunosti. Danas se zna da menadment predstavlja jednog od glavnih kreatora ekonomskog i drutvenog razvoja. Menadment je primarni pokreta, a drutveni
razvoj je posledica. Razvoj se tie pre ljudske energije, nego ekonomskog
bogatstva, a, kao to se zna, podizanje i usmeravanje ljudske energije je jedan od glavnih zadataka menadera.

Znai, Draker je, napisavi 1972. godine da menadment i
menaderi postaju generiki, distinktni i konstitutivni organi razvijenih
drutava,42 bio potpuno u pravu, jer se i danas to pokazuje kao tano, i to ne
samo za razvijena drutva, ve i za ona koja bi to elela da postanu.
Drucker F. Peter, Technology, management and society, str. 32.
Drucker F. Peter, Technology, management and society, str. 34.
42
Drucker F. Peter, Technology, management and society, str. 46.
40
41

233

LITERATURA

1. Drucker F. Peter Managing for the Future (1992); Truman

Talley Books/Dutton, New York.
2. Drucker F. Peter Managing in Turbulent Times (1980); Harper
Colophon Books, Harper&Row, Publishers.
3. Drucker F. Peter Technology, management and society (1972);
Pan Books Ltd: London.
4. Drucker F. Peter The Frontiers of Management (1987);
Heinemann Professional Publishing Ltd., London.
5. Drucker F. Peter The Practice of Management (1955); Pan
Books Ltd: London.
6. Mintzberg Henry Mintzberg On Management (1989);
The Free Press, A Division of Macmillan, Inc., New York.
7. March G. James A Primer on Decision Making (1994);
The Free Press, New York.

Borko Milosevic

Management Power of Knowledge

Summary

Compared to the time when management was seen as something
connected only to business, today management is central part both in profitable, as well as in unprofitable sectors of developed and developing societies. One of the main tasks of modern societies is to impel managers
development in order to gain progress. Modern societies are societies of organizations and institutions and key figure in these societies is manager. Today, manager is the one who makes decisions and administers, the one who
sets goals and solves problems like the most important one: how to make
knowledge productive? By using his knowledge, experience and intuition,
the manager solves problems and meets the challenges of the turbulent time
we live in as well as the challenges of the more turbulent time that is coming. Ability to transform turbulences into opportunities and challenges into
successes identify the managers role as central in stimulating development
of organization as well as of society as a whole.

Key words: Society, Decision-making, Innovation, Knowledge productivity, Intuition.

234

Milos Milicevic
Tutor: doc. dr Natasa Petrovic
Faculty of Organizational Sciences
21st CENTURY EDUCATION:
EDUCATION FOR SUSTAINABLE DEVELOPMENT
INTRODUCTION

Since the first Earth Day in 1970, significant shifts in perceptions
of environmental priorities have occurred. Confrontation between environmentalists and those they have challenged is increasingly seen by both
sides as counterproductive; it is generally accepted that reasoned concern
about the environment is essential to good economics and planning. Dramatic increases in knowledge about the environment have revealed the necessity of applying information from all disciplines of the natural and social
sciences to the solution of environment-related problems. A global perspective on environment has become pervasive.
SUSTAINABLE DEVELOPMENT

Sustainable development is a process of developing (land, cities,
business, communities, etc) that meets the needs of the present without
compromising the ability of future generations to meet their own needs according to the Brundtland Report, a 1987 report from the United Nations.
One of the factors which it must overcome is environmental degradation
but it must do so while not forgoing the needs of economic development as
well as social equity and justice. Several United Nations texts, most recently
the 2005 World Summit Outcome Document, refer to the interdependent
and mutually reinforcing pillars of sustainable development as economic
development, social development, and environmental protection. For some,
the issue is considered to be closely tied to economic growth and the need to
find ways to expand the economy in the long term without using up natural
capital for current growth at the cost of long term growth. For others, the
concept of growth itself is problematic, as the resources of the Earth are
finite.

235

Environmental degradation

Environmental degradation refers to the diminishment of a local
ecosystem or the biosphere as a whole due to human activity. Environmental degradation occurs when natures resources (such as trees, habitat, earth,
water, air) are being consumed faster than nature can replenish them. An
unsustainable situation occurs when natural capital (the sum total of natures resources), is used up faster than it can be replenished.

Sustainability requires that human activity, at a minimum, only uses
natures resources to the point where they can be replenished naturally:

Human consumption of renewable resources > Natures ability to

replenish: Environmental degradation
Human consumption of renewable resources = Natures ability to
replenish: Environmental equilibrium / sustainable growth.
Human consumption of renewable resources < Natures ability to
replenish: Environmental renewal / also sustainable growth.

The long term final result of environmental degradation will be local environments that are no longer able to sustain human populations.

The first major manifestation of popularization of sustainable development occurred at the United Nations Conference for Environment and
Development (the Earth Summit) in 1992. The conference was prompted
by the report Our Common Future (1987, World Commission on Environment and Development, also known as the Brundtland Commission), which
called for strategies to strengthen efforts to promote sustainable and environmentally sound development. A series of seven UN conferences on environment and development followed. The Brundtland Commission coined
the most widely used definition of sustainable development, which contains
two key concepts: The concept of needs, in particular the essential needs of
the worlds poor, to which overriding priority should be given; and the idea
of limitations imposed by the state of technology and social organization on
the environments ability to meet present and future needs. Sustainable development demands ways of living, working and being that enable all people
of the world to lead healthy, fulfilling, and economically secure lives without
destroying the environment and endangering the future welfare of people
and the planet.

The precise meaning of sustainable development has been widely
debated. For example, two years after the Brundtland Commissions Report

236

popularized the term, over 140 definitions of sustainable development had

been catalogued. However, the term sustainability has since been defined
with reference to sound scientific principles.

lows:

The United Nations Environment Programmes position is as fol-

The intensified and unsustainable demand for land, water marine and
coastal resources resulting from the expansion of agriculture and uncontrolled urbanization lead to increased degradation of natural ecosystems and erode the life supporting systems that uphold human civilization. Caring for natural resources and promoting their sustainable
use is an essential response of the world community to ensure its own
survival and well being.

Many people reject the term sustainable development as an overall
term in favor of sustainability, and reserve sustainable development only for
specific development activities such as energy development.

Sustainable development is an issue addressed by international environmental law. A few countries have introduced the principle of sustainable development into their laws.

Among them is Poland. The article 5 of the 1997 Constitution
says: The Republic of Poland shall safeguard the independence and integrity
of its territory and ensure the freedoms and rights of persons and citizens, the
security of the citizens, safeguard the national heritage and shall ensure the
protection of the natural environment pursuant to the principles of sustainable development. In principle it means that the Constitutional Tribunal may
strike down any law it deems incompatible with the principle of sustainable
development. However, as in the last decades the environmental regulations
have, with few exceptions, only become stronger, its unlikely that the Tribunal will exercise this power anytime soon.

In France in 2004, along with the lists of human rights set out in
the 1789 Declaration of the rights of man and the citizen and in the preamble of the 1946 constitution of the Fourth Republic, an Environmental
Charter was added to the Constitution, recognizing among others a duty to
preserve the environment and the right to live in a balanced and healthrespecting environment.

237


The Venezuela Constitution of 1999 mentions the desirability of
sustainable development.

The proposed Treaty establishing a Constitution for Europe also
includes sustainable development, as one of the European Unions objectives.
Criticism

Many environmentalists have criticized the term sustainable development as an oxymoron, claiming that economic policies based around
concepts of growth and continued depletion of resources cannot be sustainable, since that term implies resources remain constant. Resources such as
petroleum are consumed much faster than they are created by natural processes, and are continually being depleted. It is argued that the term sustainable development is a term developed by businesses aimed at showing
capitalism as ecologically friendly, thus supplanting discontent from people
promoting environmentalist values.

However, technologies such as renewable energy, recycling and the
provision of services can, if carried out appropriately, provide for growth in
the economic sense, either without the use of limited resources, or by using
a relatively small amount of resources with a small impact. In the latter case,
even the use of small amounts of resources may be unsustainable if continued indefinitely.
THE EVOLUTION OF EDUCATION FOR SUSTAINABLE
DEVELOPMENT: ENVIRONMENTAL EDUCATION

Appreciation of, and concern for our environment is nothing new.
Since the early writings of John Muir, Aldo Leopold and Henry David Thoreau, amongst others, concern over humankinds impact on the environment has been well discussed and documented. In 1962, Rachel Carsons
release of Silent Spring, a seminal work documenting the effects of pesticides in the environment, brought about a new sense of urgency in how
humankind interacted with their environment. Silent Spring quickly became a catalyst for the environmental movement. From this movement, a
different emphasis began to emerge, one of awareness of human complicity
in environmental decline and the involvement of public values that stressed
the quality of the human experience and hence of the human environment.
Public concern over our effects on the world around us began to mount.

238

Events that both celebrated the environment as well as called to attention

the issues affecting it became increasingly popular. Earth Day was born.
Those that taught about the environment called for a new type of curriculum that included an examination of the values and attitudes people used
to make decisions regarding the environment. And environmental educators began work towards a common definition for environmental education. Much of the work on environmental education within the last thirty
years has been guided by the Belgrade Charter (UNESCO-UNEP, 1975) and
the Tbilisi Declaration (UNESCO, 1978). These two documents furnish an
internationally accepted foundation for environmental education. The Belgrade Charter was developed in 1975 at the United Nations Educational,
Scientific, and Cultural Organization Conference and provides a widely accepted goal statement for environmental education: The goal of environmental education is to develop a world population that is aware of, and
concerned about the environment and its associated problems, and which
has the knowledge, skills, attitudes, motivations, and commitment to work
individually and collectively toward solutions of current problems and the
prevention of new ones. Tbilisi Declaration, following Belgrade, the worlds
first Intergovernmental Conference on Environmental Education was held
in Tbilisi, Georgia. Building on the Belgrade Charter, representatives at the
Tbilisi Conference adopted the Tbilisi Declaration, which challenged environmental education to create awareness and values amongst humankind in
order to improve the qualities of life and the environment. A major outcome
of Tbilisi was detailed descriptions of the objectives of environmental education. Most environmental educators have since universally adopted these
objectives:

Awareness to help social groups and individuals acquire an
awareness and sensitivity to the total environment and its allied problems.

Knowledge to help social groups and individuals gain a variety
of experience in, and acquire a basic understanding of, the environment and
its associated problems.

Attitudes to help social groups and individuals acquire a set of
values and feelings of concern for the environment and the motivation for
actively participating in environmental improvement and protection.

Skills to help social groups and individuals acquire the skills for
identifying and solving environmental problems.

Participation to provide social groups and individuals with an
opportunity to be actively involved at all levels in working toward resolution
of environmental problems.

239

CHARACTERISTICS OF ENVIRONMENTAL EDUCATION

The outcomes of Tbilisi and Belgrade have, in many ways, provided
the basis for many environmental education programs. Certainly, having
both a commonly accepted goal statement and associated set of objectives has allowed many educators to better address the desired outcomes
of their programs. Equal to the need to identify both a common goal and
set of objectives is the need to consider the characteristics of environmental education. In Environmental Education Materials: Guidelines for Excellence (1996) the North American Association for Environmental Education
(NAAEE) identifies a number of specific characteristics of environmental
education. According to NAAEE, environmental education:

is learner-centered, providing students with opportunities to construct their own understandings through hands-on, minds-on investigations;

involves engaging learners in direct experiences and challenges
them to use higher-order thinking skills;

is supportive of the development of an active learning community
where learners share ideas and expertise, and prompt continued inquiry;

provides real-world contexts and issues from which concepts and
skills can be used.

These characteristics, when applied in conjunction with the abovementioned goal and objectives for environmental education, have allowed
environmental educators to develop programs that led to the formation of
positive beliefs, attitudes and values concerning the environment as a basis for assuming a wise stewardship role towards the Earth. As a program
planner or environmental educator, however, its a lot to take in. Goals, objectives, characteristicsthe question quickly arises: how do we attempt to
develop a program that meets all of these components, without losing sight
of what we originally set out to do? One such framework, offers a clear approach: Environmental education has long been defined to include three
critical components: awareness, leading to understanding which in turn
creates the potential and capacity for appropriate actions. More specifically,
environmental education includes:

240


developing personal awareness of the environment and ones connections to it;

developing an understanding of environmental concepts and
knowledge of ecological, scientific, social, political and economic systems;

capacity to act responsibly upon what a person feels and knows, in
order to implement the best solutions to environmental problems.

Ultimately, environmental education as it is practiced in the 21st
century is largely based on a rich legacy of existing environmental education
declarations, frameworks, definitions, and models as a foundation.
EDUCATION FOR SUSTAINABLE DEVELOPMENT

Sustainability education, also known as education for sustainable
development, or education for a sustainable future, arose out of the statement in Chapter 36 of Agenda 21 that education is crucial to sustainable
development and that all countries should initiate national strategies for
education for sustainable development.

The objective of education, simply stated, is to prepare each generation to take its place in the future society. To be successful, therefore,
educators must have some vision of what the future might hold, so that the
content and methodology of curriculum planning are relevant. Today, no
clear vision of the future is possible. The only certainties todays students
will face are continued and accelerating social and technological change, increasing global interdependence, and the urgent search for patterns of economic development that conserve and sustain the Earths environment and
its resources. Todays curriculum must be geared to this reality. The need for
a new future context to guide educational processes is the basis for sustainability.

No country is sustainable or has come close to becoming sustainable. There is no proven recipe for success. As Prescott-Allen reminds us
making progress towards (sustainability) is like going to a country we have
never been to before. We do not know what the destinations will be like; we
cannot tell how to get there. Given this reality, the international community
has come to recognize that sustainability is essentially an on-going learning
process that actively involves stakeholders in creating their vision, acting
and reviewing changes. As a result, education in the context of sustainability
is now understood as a change process rather than a message or level which
must be achieved. Another realization emerging out of the sustainability

241

literature is that major problems cannot be solved from our current way of
living but will require a shift from traditional ways of thinking and acting
upon environmental problems. It has been suggested that environmentalism in the past has been a movement against some things - for example
stopping pollution and other harmful activities - while the sustainability approach aims to do things differently in the first place, instead of just cleaning
up the symptoms of underlying problems. It moves away from doom and
gloom approaches towards future oriented thinking and action. To achieve
sustainability we need to:
1) Change the mental models which have driven communities to unsustainable development. This involves questioning and reflecting upon our
actions and decisions, so we can re-think and re-design our activities.
2) Use new learning approaches that help us explore sustainability and build
skills that enable change, such as mentoring, facilitation, participative inquiry, action learning and action research.

The idea of a sustainable future is such a context, within which it is
possible to extrapolate the knowledge, skills and values needed for the 21st
century, a constantly evolving process of inquiry and learning rather than a
clearly recognizable final objective.

The sustainable future is seen as one in which a sustainable environment, a sustainable economy, and a sustaining society are equally important and interdependent objectives:
o A sustainable environment is one in which the Earths resources
are able to sustain life, health and acceptable progress, and to renew
themselves.
o A sustainable economy is one characterized by development decisions, policies and practices that do not exhaust the Earths resources
and respect the cultural experiences of societies.
o A sustaining society is one that lives in harmony with nature and
within itself.

At its essence education for a sustainable future uses content from
the environment, economy and society to organize learning processes that
help students to understand the evolution of human interaction with the
environment through development, to analyze present realities, and to plan
and participate in coherent processes of change toward a more sustainable

242

future. This set of knowledge, skills and values, endorsed by representatives

of all sectors of every society, is the framework for education for sustainability and the basis for much of the new curriculum planning taking place
across the world. As can be seen, the framework integrates education about
the environment, economy and society within a context of critical skills and
the values of hope and commitment. It is important, in trying to define education for sustainability, that it be seen in the context of other major educational movements in the world.

One of the key reference points for the advancement of education
for a sustainable future has been Chapter 36, Promoting Education, Public
Awareness and Training of Agenda 21, which states as a basis for action
that:
Education, including formal education, public awareness and training
should be recognized as a process by which human beings and societies can reach their fullest potential. Education is critical for promoting
sustainable development and improving the capacity of the people to
address environment and development issues. While basic education
provides the underpinning for any environmental and development
education, the latter needs to be incorporated as an essential part of
learning. Both formal and non-formal education is indispensable to
changing peoples attitudes so that they have the capacity to assess and
address their sustainable development concerns. It is also critical for
achieving environmental and ethical awareness, values and attitudes,
skills and behaviors consistent with sustainable development and for
effective public participation in decision-making. To be effective, environment and development education should deal with the dynamics of
both the physical/biological and socio-economic environment and human (which may include spiritual) development, should be integrated
into all disciplines, and should employ formal and non-formal methods
and effective means of communication.

Sustainability education is learner-centered, providing students
with opportunities to construct their own understandings through handson, minds on investigations. Learners are engaged in direct experiences and
are challenged to use higher-order thinking skills. Sustainability education
supports the development of an active learning community where learners share ideas and expertise, and prompt continued inquiry. Sustainability
education provides real-world contexts and issues from which concepts and

243

skills can be learned. It recognizes the importance of viewing the environment within the context of human influences, incorporating an examination
of economics, culture, political structure, and social equity as well as natural
processes and systems. Through comprehensive, cohesive programs, learners explore how feelings, experiences, attitudes, and perceptions influence
environmental issues. They become knowledgeable about natural processes
and systems and gain an understanding of human processes and systems.
Learners use basic science and math skills and explore the nature of bias.
They develop a sense of their rights and responsibilities as citizens, are able
to understand the ideals, principles, and practices of citizenship in democratic societies, and they gain the skills necessary for citizenship. A knowledgeable, skilled, and active citizenry is a key to resolving the environmental
issues that promise to become increasingly important. While schools play
a major role, cultivating environmental literacy is a task that neither begins
nor ends with formal education. Many parts of our society shape attitudes
toward and knowledge about the environment-family, peers, religion, community, interest groups, government, the media, etc. Sustainability education often begins close to home, encouraging learners to understand and
forge connections with their immediate surroundings. The awareness,
knowledge, and skills needed for these local connections and understandings provide a basis for moving out into larger systems, broader issues, and
a more sophisticated comprehension of causes, connections, and consequences. Sustainability education fosters skills and habits that people can
use throughout their lives to understand and act on environmental issues. It
emphasizes critical and creative thinking skills along with other higher level
thinking processes that are key to identifying, investigating, and analyzing
issues, and formulating and evaluating alternative solutions. It builds the
capacity of learners to work individually as well as cooperatively to improve
environmental conditions. For each environmental issue there is not just
one right answer or solution-there are many perspectives and much uncertainty. Sustainability education cultivates the ability to recognize uncertainty, envision alternative scenarios, and adapt to changing conditions and
information. Knowledge, skills, and habits of mind translate into a citizenry
that is better able to address its common problems and create advantage of
opportunities, whether environmental concerns are involved or not.

244

A FRAMEWORK FOR EDUCATION FOR

SUSTAINABLE DEVELOPMENT
Knowledge needed

The planet earth as a finite system and the elements that constitute the planetary environment. The resources of the earth, particularly soil,
water, minerals, etc., and their distribution and role in supporting living
organisms. The nature of ecosystems and biomes, their health, and their interdependence within the biosphere. The dependence of humans on the environmental resources for life and sustenance. The sustainable relationship
of native societies to the environment. The implications of the resource distribution in determining the nature of societies and the rate and character of
economic development. Characteristics of the development of human societies including nomadic, hunter gatherer, agricultural, industrial and postindustrial, and the impact of each on the natural environment. The role of
science and technology in the development of societies and the impact of
these technologies on the environment. Philosophies and patterns of economic activity and their different impacts on the environment, societies and
cultures. The process of urbanization and the implications of de-ruralization. The interconnectedness of present world political, economic, environmental and social issues. Aspects of differing perspectives and philosophies
concerning the ecological and human environments. Cooperative international and national efforts to find solutions to common global issues, and
to implement strategies for a more sustainable future. The implications for
the global community of the political, economic and socio-cultural changes
needed for a more sustainable future. Processes of planning, policy-making
and action for sustainability by governments, businesses, non-governmental organizations and the general public.
Skills needed

Frame appropriate questions to guide relevant study and research.
Define such fundamental concepts as environment, community, development and technology, and apply definitions to local, national and global
experience. Use a range of resources and technologies in addressing questions. Assess the nature of bias and evaluate different points of view. Develop hypotheses based on balanced information, critical analysis and careful
synthesis, and test them against new information and personal experience

245

and beliefs. Communicate information and viewpoints effectively. Work towards negotiated consensus and cooperative resolution of conflict. Develop
cooperative strategies for appropriate action to change present relationships
between ecological preservation and economic development.
Values needed

An appreciation of the resilience, fragility and beauty of nature
and the interdependence and equal importance of all life forms. An appreciation of the dependence of human life on the resources of a finite planet.
An appreciation of the role of human ingenuity and individual creativity in
ensuring survival and the search for appropriate and sustainable progress.
An appreciation of the power of human beings to modify the environment.
A sense of self-worth and rootedness in ones own culture and community.
A respect for other cultures and recognition of the interdependence of the
human community. A global perspective and loyalty to the world community. A concern for disparities and injustices, a commitment to human
rights and to the peaceful resolution of conflict. An appreciation of the challenges faced by the human community in defining the processes needed for
sustainability and in implementing the changes needed. A sense of balance
in deciding among conflicting priorities. Personal acceptance of a sustainable lifestyle and a commitment to participation in change. A realistic appreciation of the urgency of the challenges facing the global community and
the complexities that demand long-term planning for building a sustainable
future. A sense of hope and a positive personal and social perspective on the
future. An appreciation of the importance and worth of individual responsibility and action.
SUSTAINABILITY EDUCATION IN SERBIA

Serbia is, as with many other things, far behind the rest of the developed world when talking about education curriculums that support the idea
of sustainability. When reviewing the formal education in Serbia, the closest
it comes to the idea of sustainability is with an elective subject in primary
schools named Natures guardians (uvari prirode). Also, some aspects
of sustainability, mainly ecological, are present in other primary school subjects Knowing nature and society (Poznavanje prirode i druva) and
Knowing nature (Poznavanje prirode). After the fifth grade, only Biology and Geography explore some questions regarding sustainability. The

246

main problem here is that every teacher is given the right to, without any
previous education and training in this area, freely interpret, emphasize, or
doesnt emphasize at all these increasingly important questions. The situation with non-formal education is not much better. Some programs do exist
but theyre only accessible to a small number of people. Advancement of
both formal and non-formal education should be based on the National
strategy of environmental and sustainability education. Ministries of education, school boards and teachers federations should all contribute to redefining the content of curricula, which is crucial to the achievement of
environmental and sustainable development education goals in classrooms.
They should also play an important role in the training of trainers, mainly
through workshops and information packages. The training of trainers is
recognized worldwide as one of the key factors contributing to the advancement of environmental and sustainable development education. Training is
carried out by school boards, teachers federations, individual experts, consultants, NGOs, foundations, industry associations, etc. Most, if not all, of
these institutions should also be involved in the production of kits, activities, posters, contests, etc. that contribute to environmental and sustainable
development education. Schools should also be actively involved in outdoor
education, Earth Day, environmental weeks, special international days,
etc.
CONCLUSION

How ever uncertain the future is, one thing is for sure sustainable
development will become an increasingly important concept for any future
development. This study, based on the philosophy that strategic thinking
and long-term vision and decision-making is needed to ensure a sustainable
future, has been undertaken in the hope that sustainability education will
survive and grow to help present and future generations of people to meet
the ever-increasing challenge of finding the appropriate balance between
the environment, the economy and societys well-being. The fact that the
2005-2015. decade has been declared Decade of education for sustainable
development by the United Nations gives hope for future development of
sustainability education programs.

247

REFERENCES

1. North America Association for Environmental Education.

(2002). Guidelines for Excellence in Nonformal Environmental
Education Program Development and Implementation. (draft)
NAAEE, Rock Spring, GA.
2. UNCED (1992) Agenda 21: Programme of Action for
Sustainable Development. Rio Declaration on Environment and
Development. N.Y.: United Nations.
3. UNESCO-UNEP (1976) The Belgrade Charter. Connect:
UNESCOUNEP Environmental Education Newsletter,
Vol.1 (l) pp. 1-2.
4. UNESCO (1978) Final Report intergovernmental Conference
on Environmental Education. Organized by UNESCO in
Cooperation with UNEP, Tbilisi, USSR, 14-26 October 1977,
Paris: UNESCO ED/MD/49.
5. UNESCO-UNEP. (1978). Final Report Intergovernmental
Conference on Environmental Education. Organized by
UNESCO in Cooperation with UNEP, Tbilisi, USSR, 14-26
October 1997, Paris: UNESCO
6. UNESCO-UNEP (1976). The Belgrade Charter. Connect:
UNESCOUNEP Environmental Newsletter, Vol. 1 (1) pp. 1-2.
7. UNESCO (1998) Environment and Society: Education and
Public Awareness for Sustainability. Proceedings of the
Thessaloniki International Conference. Paris: UNESCO.
8. United Nations (2002) Report of the World Summit on
Sustainable Development. Johannesburg, South Africa,
26 August - 4 September 2002. New York: United Nations.

9. http://edrev.asu.edu
10. http://www.wwwords.co.uk
11. http://portal.unesco.org/en/
12. http://www.aries.mq.edu.au
13. http://www.deh.gov.au
14. http://www.ec.gc.ca/education
15. http://www.epa.gov/enviroed
16. http://www.unesco.org/education/efa/ed_for_all/
17. http://www.naaee.org

248

Milo Milievi
OBRAZOVANJE ZA 21. VEK:
OBRAZOVANJE ZA ODRIVI RAZVOJ
Rezime

Iako i dalje kritikovan i osporavan od strane nekih, koncept odrivog
razvoja dobija rastui znaaj u akademskim krugovima irom sveta. Sve se
vie pria o obrazovanju za odrivi razvoj, a okviri za takvo obrazovanje su
ve postavljeni i prihvaeni u najveem broju razvijenih zemalja. Ovakvo
obrazovanje treba da kroz aktivno i kreativno uenje razvije poseban set
znanja, vetina i vrednosti kod ljudi. injenica da je dekada od 2005. do
2015. godine proglaena dekadom obrazovanja za odrivi razvoj od strane
Ujedinjenih nacija, svedoi o vanosti i aktuelnosti ove problematike.

Kljune rei: obrazovanje za odrivi razvoj, odrivi razvoj, ekoloko
obrazovanje, ekoloka degradacija, ekonomija, drutvo, ekologija.

249

250

Nataa Nikolov
Tutor: dr Ivana Spasi
Filozofski fakultet u Beogradu
ETNIKO-LINGVISTIKI IDENTITETI BELGIJSKOG DRUTVA
Uvod

Belgijsko drutvo laici esto smatraju jednim od najstabilnijih
drutava zapadne Evrope. U svim enciklopedijama, teorijama savremenih
demokratija, istraivanjima agencija iji su podaci relevantni i svetski
priznati, Kraljevina Belgija ima najvie ocene i smatra se jednom od najstabilnijih i najureenijih demokratija sveta. esto smo svedoci da istina ima
dva lica. Tako je i u sluaju Belgije. Analizirajui politiki sistem moe se
zakljuiti da je to dravno ureenje sa visoko razvijenim sistemom disperzije i balansa moi. Dvo i po federacija, sa etiri jezika podruja i tri jezike
zajednice moe da dovede do velike konfuzije. Tu, moda, i lei najvei
paradoks belgijskog drutva. Izuzetna kompleksnost drutvenog i dravnog
ureenja raa jedno od najstabilnijih drutava starog kontinenta. U ovom
radu pokuau da objasnim razloge i uzroke te kompleksnosti, fokusirajui
se na nain na koji je dolo do formiranja posebnih identiteta zajednica koje
ine belgijsko drutvo.

Naime, belgijsko drutvo je drutvo dubokih unutranjih podela,
meutim, ono ima dugu tradiciju demokratske politike kulture, koja mu
pomae da mehanizmi disperzije moi, medijacije u konfliktima, organizaciji vlasti, dovedu do uspostavljanja konsensusa neophodnog da Belgija
bude pozitivan i prepoznatljivi brend u svetu.

Neophodno je, najpre, objasniti ureenje Belgije, i strukturu belgijskog drutva, iz razloga lakeg razumevanja uzroka formiranja posebnih
nacionalnih identiteta. Ove dve kategorije (formiranje nacionalnog identiteta i dravno ureenje) su povezane i proete, tako da ih je veoma teko
posmatrati odvojeno.

Belgija je danas federalna drava koju ine zajednice1 i regioni.2
Belgija je formirana kao unitarna drava, a jedan od glavnih razloga zbog
kojih je dolo do njene federalizacije (formiranja regiona i zajednica) bili su
1
2

Francusko-jezika zajednica, flamansko-jezika zajednica, nemako-jezika zajednica.

Valonija, Flandrija i region glavnog grada, Brisel.

251

zahtevi Flamanaca za kulturnom autonomijom i zahtevi Valonaca za ekonomskom autonomijom. Sa jedne strane, prvi otvoreni zahtevi Flamanaca
za kulturnom autonomijom datiraju jo iz 1937. godine. Oni su predstavljali reakciju na kulturnu i socijalnu dominaciju francuskog jezika i francuske buroazije u Belgiji. Ovi zahtevi bie koreni promena iz 1970. godine,
kada su zvanino formirane tri jezike zajednice. Sa druge strane, zahtevi
Valonaca za ekonomskom autonomijom, koji su doli do izraaja tokom
ezdesetih godina dvadesetog veka, bili su usmereni na obnovu i razvoj propale industrije. Formiranje tri regiona 1980. godine predstavlja ostvarenje
nekih od zahteva za ekonomskom autonomijom. itav diskurs flamanskovalonskog identiteta poiva upravo na relaciji i odnosu jezikih zajednica,
kao primarnih jedinica u kojima dolazi do formiranja nacionalnog identiteta, i regiona koji predstavljaju izraz formiranog politikog identiteta istih
tih jezikih zajednica.

Belgija je kao drava formirana 1830. godine. Nastala je ujedinjavanjem otcepljenih junih pokrajna Ujedinjenog Holandskog Kraljevstva,3
sa tadanjom oblasti koju je inila frankofona jezika zajednica. Stvorena je
kao unitarna kraljevina, sa visokim nivoom decentralizacije. U tom periodu, kao razlozi visoke decentralizacije navode se katoliko gledite naspram
liberalnog gledita, odnosno pitanja da li je novoformirana nacija prvenstveno tradicionalno katolika zajednica, ili napredno graansko drutvo.4
Pod snanim uticajem liberalnog gledita, Belgija zapoinje svoju modernizaciju. U prvom planu reforme i razvoja belgijskog drutva nali su se
ekonomija i obrazovanje. Oblast obrazovanja se veoma brzo nala u sreditu
rasprava, a svemu je prethodilo pitanje jezika, koje e polako poeti da se
izdvaja kao jedan od goruih problema.

Belgijsku kraljevinu ine Valonci, koji govore francuskim jezikom,
zatim Flamanci iji je maternji jezik holandski, i na jugoistoku zemlje se
nalazi mala nemako-jezika zajednica, sa nemakim jezikom kao maternjim. Zvanini jezik bio je francuski, to je dovodilo do toga da veinsko
stanovnitvo, flamansko, nije moglo da koristi maternji jezik. To je uzrokovalo velike tenzije i zahteve za jezikom ravnopravnou, a zatim i dovelo do zahteva za jezikom autonomijom flamanske zajednice.5 Nikako se
ne sme izostaviti klasni aspekt koji je uticao da jezik postane osnova za
Dananji region Flandrija, holandsko jeziko podruje.
Videti: diplomski rad na temu Opta obeleja belgijskog konsocijacionog federalizma, Nataa
Nikolov, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2006. str. 16.
5
Videti: isto, str. 17.
3
4

252

obrazovanje nacionalnog identiteta. Oblasti obrazovanja i kulture su se

dovodile u vezu sa francuskim jezikom, pa se u prolosti flamanski jezik
smatrao primitivnim, prostim, odnosno jezikom seljatva, i bio je nedostojan obrazovanih ljudi. Visoko obrazovani Flamanci, koji su napredovali
na drutvenoj lestvici, poeli su da koriste francuski jezik i van institucija
u kojima su radili. To je dovelo do toga da flamanski jezik poinje da se
zapostavlja i da na taj nain jaa nacionalni identitet Belgijanaca, odnosno lingvistiki dominantne zajednice Valonaca. Flamanski intelektualci,
uoivi problem, taj proces su morali da zaustave i okrenu ga u svoju korist. Dolazi do formiranja Flamanskog pokreta koji je kao svoj primarni
cilj imao promociju flamanskog, odnosno holandskog jezika, a time i flamanske kulture i flamanskog identiteta. Formirani Flamanski pokret je na
polju obrazovanja imao znaajnog uspeha holandski jezik je u kolama sve
vie ulazio u upotrebu kao zvanian jezik.6 Dvadeseti vek e postati vek tzv.
flamanskog pitanja. Valonsko-flamanski problem nee se do kraja reiti ni
u prvoj polovini dvadesetog veka.7 Kao najvei problem, kada je u pitanju
upotreba jezika, javie se jaanje flamanskog nacionalizma. Decenijsko diskriminatorno ophoenje prema holandskom jeziku bie glavni uzrok njegovog uvrivanja i porasta uticaja istog. Danas nije retko da se istie neophodnost ouvanja i potvrde flamanskog identiteta. Zahtevi za sve veom
decentralizacijom, autonomijom, federalizacijom i ak konfederalizacijom
Belgije to potvruju.

1. Stanovita o odnosu jezika i etnikog identiteta

Jezik se esto uzima kao kljuni element pri definiciji identiteta
jedne etnike skupine. Prema Veberu, na obrazovanje etnikih zajednica
utie nekoliko inilaca, od kojih jezik i religija imaju znaajnu ulogu. Naime,
jezik omoguava uspostavljanje uzajamnog razumevanja meu onima koji
dele zajedniki jeziki kd. Meutim, Veber primeuje i to da otre razlike u
Jezik je tek 1851. postao jezik nastave u osnovnim kolama, a 1866. zvanini jezik u
Antverpenu, to je navelo i druge gradove da slede ovaj primer. Holandski jezik je 1898.
zakonski izjednaen sa francuskim (holandska verzija zakona ubudue je imala istu zvaninu
pravnu mo kao i francuska).
7
28. juna 1932. zakonom je izriito formulisan princip da se u Flandriji kao zvanini koristi
holandski jezik, to je potvreno kaznenim merama u sluaju prekraja. Flandrija je prestala
da zvanino bude dvojezina, dok se proces uvoenja holandskog jezika u institucije i
obrazovne ustanove, kao obaveznog, nastavio.
6

253

pogledu dijalekta mogu postojati izmeu ljudi koji sebe vide kao pripadnike
iste grupe.8 Veza izmeu jezika i etnikog identiteta je izuzetno jaka i veoma
uticajna prilikom formiranja novih nacija.

Postojanje jezika i njegovo jaanje predstavljaju proces koji je neophodan da bi jedna etnika zajednica, odnosno nacija, egzistirala. Gubljenjem jezika, njegovim potiranjem i nametanjem nekog drugog, dominantnijeg, etnika zajednica, narod, polako poinje da se asimiluje i da
prihvata kulturne obrasce koje sa sobom nosi dominantnija zajednica. Kroz
istoriju, sa mnogim narodima nestajali su i njihovi jezici, nestajale su itave
kulture, jer nije postojao nain da budu prenesene. Prihvatanjem drugih
jezika, zaboravlja se identitet zajednice iz koje se poticalo. Sa druge strane,
posedovati etniki identitet jedne zajednice, ne znai znati govoriti jezik te
zajednice. Etniki identitet predstavlja mnogo vie. On je, pored jezika, i
kultura, i obiaj i navike jednog naroda. Jezik predstavlja medijum preko
koga je strancu lake da dosegne u sutinu etnike zajednice, da je bolje
razume. uvajui svoj jezik, ne dozvoljava se da u zaborav padne kojoj
se etnikoj zajednici, narodu, pripada.

2. Osnovni podaci o jezikoj situaciji u Belgiji

Kao to je prethodno navedeno, Belgija ima specifinu strukturu.
ine je etiri jezika podruja, tri jezike zajednice i tri regiona.9 Specifinost
ovakve organizacione strukture navodi na zakljuak da je Belgija jedno
izuzetno kompleksno drutvo. Ukoliko se uporede podaci o etnikoj strukturi,10 sa jedne strane, i podaci o jezicima kojima se govori u Belgiji,11 sa
druge strane, moe se doi do zakljuka da je organizaciona struktura belgijske drave nainjena po kljuu jeziko-lingvistike podele, sa izuzetkom
Brisela, kao specifikuma belgijskog drutva.

Uticaj flamanskog jezika na formiranje nacionalnog identiteta Flamanaca i, kao reakcija na njega, formiranje valonskog pokreta, imaju svoju
predistoriju. U narednim redovima bie prikazan proces diferencijacije flaFilip Putinja, oslin Stref-Fenar, Teorije o etnicitetu, Biblioteka XX vek, Beograd 1997.
godina, str. 39.
9
Vidi fusnote 1 i 2 ovog rada.
10
Flamanci 58%, Valonci 38%, ostali 11%, izvor: CIA, The World Factbook, www.cia.gov,
01.11.2005.
11
Holandski-flamanski jezik 60%, francuski jezik 40%, nemaki jezik manje od 1%, izvor:
CIA, The World Factbook, www.cia.gov, 01.11.2005
8

254

manskog od svega to je belgijsko i, pre svega, negativno definisanje u odnosu na valonsko. Proces je zapoet neposredno nakon formiranja jedinstvene
belgijske drave i traje vie od sto pedeset godina.

3. Jeziki sukob raanje flamanskog i valonskog identiteta

i belgijski kompromis

Nakon poraza Napoleona kod Vaterloa, francuskoj dominaciji u
Junoj Holandiji doao je kraj. itava oblast ujedinila se pod krunom kralja
Viljema I od Orana. Kralj je tada doneo odluku da zvanini jezik kraljevstva bude holandski jezik. Takva odluka je izazvala nezadovoljstvo u junom
delu kraljevstva koje je veinsko francusko govorno podruje. Problem je
postojao iz razloga to je do tada francuski jezik bio zvanini, i uvoenju
holandskog jezika protivila se najvie francuska buroazija, ugledni ljudi i
dravna administracija. Pored ovog otpora, i Katolika crkva je imala jako
tvrd stav. Uvoenje holandskog jezika oni su videli i kao put ka jaanju kalvinizma. Kraljeve lingvistike inicijative najvie uticaja su imale na obrazovanje, a u tadanjem obrazovnom sistemu katolika crkva je imala dominantnu ulogu. Jo u periodu pre formiranja belgijske drave (i nacije), kao
imanentan samom drutvu stvara se jaz na lingvistikoj osnovi. Taj poetni
jaz bie osnova kasnijem produbljivanju razlika i stvaranju dva, prvenstveno
lingvistika, a kasnije i nacionalna pokreta flamanskog i valonskog. Ova
dva pokreta otvorie put dominantnijem flamanskom i pasivnijem valonskom identitetu.

Belgijska drava nastala je kao produkt dogovora francuske i holandske elite, a na isti nain zaeti su i belgijska nacija i belgijski identitet.
Potrebno je napomenuti da prilikom formiranja politike scene mlade
belgijske kraljevine, jezike razlike nisu imale veliku ulogu. Kao primarni
inioci nametnule su se liberalna i katolika struja. One su predstavljale dva
nosea stuba drutva i politike Belgije.

Belgija je formirana kao unitarna, ali i de facto drava sa jednim
zvaninim jezikom. Uvoenje jednog jezika kao zvaninog, i to francuskog jezika, bilo je nain da se formira belgijska nacija, a itav proces je bio
usmeren prema nekadanjim junim pokrajnama Holandije. Kraljevina
Belgija je 1830. godine bila sutinski frankofona drava, uprkos injenici
da ustavom nije proklamovan zvanini jezik. Otkud taj prodor francuskog
jezika? Najpre, ideju belgijske drave i belgijske nacije sa sobom je donela
francuska elita. Stvaranje belgijske nacije bilo je jedini mogui nain da se
francuski (kasnije, valonski) identitet na teritoriji dananje Belgije sauva

255

i odri.12 Smatralo se da e se slobodnom upotrebom francuskog jezika

na podruju Flandrije postepeno izgubiti flamanski i ostali lokalni dijalekti,
kojima je govorila veina stanovnika ove oblasti. Krajnji cilj je, opet, bio da
se uspostavi i obezbedi dominacija belgijskog identiteta. Francuski jezik je
korien, pored belgijskih najviih dravnih organa, i u sudovima, organima
lokalne vlasti Flandrije. Meutim, dominacija francuskog jezika smetala je
mladom flamanskom identitetu, ali je i bila jedan od osnovnih razloga njegovog daljeg razvoja i jaanja.

Kao opozicija belgijskom reimu, i francuskom jeziku, izdvojila
se flamanska nia elita, koju su inili lokalni zemljoposednici, svetenici,
intelektualci i studenti. Oni su bili onaj prvi pokreta koji e dati zamajac
borbi za jeziku ravnopravnost, prvo u Flandriji, a zatim i u institucijama
centralne vlasti. Borba za jeziku ravnopravnost uticae na promenu svesti
o vanosti flamanskog identiteta. Flamanski intelektualci Belgiju su videli
kao dvojezinu i multikulturalnu. Smatrali su da flamanski/holandski jezik
treba da bude u osnovi belgijskog identiteta i vizija osnivaa Flamanskog
pokreta bila je da Belgiju uine vie belgijskom.13 Shodno prethodno pomenutom, u poetku, Flamanski pokret je bio belgijski pokret koji je radio na
transformaciji i dokazivanju belgijskog identiteta. Flamanski identitet nije
se razlikovao od belgijskog identiteta. Do razlaza e doi nekoliko godina
kasnije.

Flamanski identitet poeo je da jaa i da postaje sve vie flamanski
odbijanjem francuske elite da drava postane dvojezina. Do prve zvanine
inicijative Flamanskog pokreta dolo je 1840. godine, kada su lideri ovog
pokreta podneli belgijskom parlamentu peticiju kojom zahtevaju da holandski jezik postane zvanian jezik u flamanskim provincijama, i u komunikaciji izmeu organa lokalne vlasti i najviih dravnih organa. Ovaj
zahtev je bio ignorisan kao i druge brojne inicijative koje e uslediti u narednim godinama. Francuski jezik kao zvanini jezik ograniavao je veinsko
stanovnitvo, flamansko, da koristi maternji jezik. To je uzrokovalo velike
tenzije i zahteve za jezikom ravnopravnou. Holandski jezik je 1851.
Spoljnopolitiki razlozi formiranja belgijske drave. Videti: diplomski rad na temu Opta
obeleja belgijskog konsociacionog federalizma, Nataa Nikolov, Fakultet politikih nauka,
Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2006. str. 16.
13
Andr Lecours, Political Institutions, Elites and Territorial Identity Formation in Belgium,
str. 57. http://taylorandfrancis.metapress.com/(2lh4yb45oo5ho255d0xvs4y1)/app/home/
contribution.asp?referrer=parent&backto=issue,4,6;journal,17,20;linkingpublicationresults
,1:104645,1
12

256

postao jezik nastave u osnovnim kolama, a 1866. zvanini jezik u Antverpenu, to je navelo i druge gradove da slede ovaj primer. Holandski jezik
je tek 1898. godine zakonski izjednaen sa francuskim. Juna 1932. godine,
zakonom je izriito formulisan princip da se u Flandriji i zvanino govori
holandskim jezikom. Decenijsko diskriminatorno ophoenje prema holandskom jeziku uzrok je jaanja flamanskog identiteta, a u vezi sa njim, i
porasta i uvrivanja flamanskog nacionalizma.

Valonski pokret je reakcija na uspeni aktivizam Flamanskog
pokreta. Jaanjem holandskog, odnosno flamanskog jezika, francuski jezik
je postajao sve ugroeniji, i njihov zadatak je bio da vrate znaaj francuskog
jezika i da obuzdaju ekspanziju holandskog jezika. Upotreba flamanskog/
holandskog jezika jaala je flamanski nacionalni identitet, koji e se pokazati znatno agresivnijim nego to je to bio sluaj sa valonskim nacionalnim
identitetom.

Valonski pokret, u svom ranom periodu, bio je belgijski pokret
koji se zalagao za prava, politiki i socijalni status quo, koji je iao na ruku
stanovnitvu koje je govorilo francuski jezik. Sam proces formiranja valonskog identiteta otpoeo je dosta kasnije, inicijativama Valonskog pokreta,
poetkom dvadesetog veka. Oblasti u Valoniji nisu imale nikakvu istoriju,
jer su oduvek bile deo vee celine. Polako se smo nametalo, jaanjem flamanskog nacionalizma, da belgijski identitet u stvari znai valonski identitet. Oduzimanjem prava francuskom jeziku, frankofono stanovnitvo
koje je ivelo u Flandriji ostalo je u potinjenom poloaju. Danas, ovo pitanje je podrobno zakonski regulisano i ne ostavlja se prostora diskriminaciji. itava situacija i poloaj ljudi koji ive u regionima drugaijim od
jezikih zajednica kojima pripadaju najbolje se odslikava na primeru regiona glavnog grada, Brisela, o emu e biti vie rei u redovima koji slede. Trebalo bi imati u vidu da je 1963. utvrena jezika granica i da kraj ezdesetih
godina i sedamdesete godine prolog veka predstavljaju vrhunac valonsko
flamanskih trvenja. Cilj utvrivanja ovakve granice bio je, upravo, da se
zatite manjine u jeziko-meovitim oblastima.

Kao to je ve prethodno pomenuto, 1932. godine holandski/flamanski jezik je pravno izjednaen sa francuskim jezikom i postaje drugi zvanini
jezik u Belgiji. Meutim, flamanski zahtevi za jezikom ravnopravnou nisu
se zaustavili samo na zahtevima za uvoenjem flamanskog kao zvaninog
jezika, pored francuskog. Flamanski pokret je postepeno poeo da sve vie
biva politika partija, iz koje e se izdvojiti nekoliko samostalnih struja.
Flamanski pokret poinje da istie sve vee zahteve za teritorijalnom autonomijom i da legalnim inicijativama radi na njenom dobijanju. Jaanjem

257

etno-nacionalnog identiteta teio je ostvarenju kroz regionalizaciju, a zatim

i federalizaciju Belgije. Jezike zajednice institucionalizovane su kao produkt
insistiranja Flamanaca na kulturnoj autonomiji 1970. godine.14 Identitet flamanskog regiona, Flandrije, veoma je izraen i decenijama u prolosti je
veoma dominantan i agresivan u odnosu na valonski. Primarna ugroenost
od strane valonskog, odnosno francuskog jezikog nacionalizma pretvorila
se u pokretaa flamanskog nacionalizma. Borba za samostalnost u smislu
jezikih prava nastavljena je dubljim procesom integracije zajednice oko
holandskog/flamanskog jezika. Kada je u pitanju identitet belgijskih nacionalnih zajednica, problem glavnog grada Brisela je veoma specifian. Geografski, Brisel se nalazi u Flandriji, flamanskom regionu. Glavni je grad i administrativni centar, a samim tim, zbog duge dominacije francuskog jezika
u dravnoj administraciji, u njemu se vie koristi francuski jezik. Prestonica
je Evropske unije, pa se kao trei jezik, zbog izuzetno velikog broja stranaca,
koristi engleski jezik. U okviru belgijske vertikalne organizacije vlasti, Brisel
je trei region, pored Flandrije i Valonije. Kada su u pitanju jezike zajednice,
pripada dvojezinom podruju, gde su oba jezika ravnopravna. Identitet
belgijskog stanovnitva zavisi u velikoj meri od njihovog porekla. Nekako
se ini da belgijska nacija najvie postoji zbog ljudi koji ive u Briselu, koji
su tu roeni, a ne oseaju se ni Flamancima niti Valoncima. Istraivanja,
raena na temu nacionalnog oseanja i odnosa prema strancima u Belgiji,
pokazuju da je najbolji odnos, upravo, u Briselu, dok najnegativniji stav
prema strancima imaju stanovnici Flandrije.15 To ukazuje na indiferentnost
graana Brisela u odnosu na vlastiti identitet. Manja agresivnost prema
strancima ukazuje na dve stvari: ili da identitet u ovom regionu nije jasno
odreen, ili da postoji tolika sigurnost u identitet da ne postoji potreba da se
namee drugima. Pre se moe zakljuiti da identitet nije dovoljno odreen i
profilisan kod stanovnika koji ive u regionu glavnog grada. Odnos jezikih
zajednica u Briselu najbolje se moe shvatiti na osnovu primera zakonske
regulative u oblasti obrazovanja, odnosno kolovanja. Zakoni jedne jezike
zajednice vae za stanovnike Brisela u zavisnosti od pripadnosti jezikoj
zajednici. Roditelji i deca su pod nadlenou flamanske jezike zajednice
ukoliko izaberu da im deca, na primer, pohaaju flamansku kolu. Ukoliko
izaberu da im jedno dete pohaa francusku kolu, bie podreeni zakonima
Francuska, holandska i nemaka.
Bart Maddens, Jaak Billiet, Roeland Beerten, National identity and the attitude towards
foreigners in multi-national states: the case of Belgium, http://www.findarticles.com/p/articles/
mi_hb3295/is_200001/ai_n7997242, decembar 2005.
14
15

258

frankofone jezike zajednice. Ovakav nain regulisanja nadlenosti jezikih

zajednica, odnosno regiona, karakteristian je i iskljuivo vezan samo za
region glavnog grada, Brisela. Brisel e, zbog svog specifinog poloaja, i
u procesima dalje decentralizacije drave, koja je izvesna, imati problem,
upravo, profilisanja konkretnog nacionalnog identiteta, flamanskog, valonskog, ili belgijskog.
ZAKLJUAK

Formiranje nacionalnih identiteta u Belgiji bilo je proces koji je
zapoet jo pre nego to je ona kao drava formirana. Samo konstituisanje
drave, i njeno organizovanje kao unitarne, bie uzrok postepenog razdvajanja flamanskog od valonskog identiteta. Kao osnova formiranja flamanskog
identiteta uzet je flamanski, odnosno holandski jezik. Jeziko razlikovanje
nametnulo se kao primarno, jer francuska elita nije imala dobru volju da
uini ustupke i izjednai holandski jezik sa francuskim jezikom. Da je izala
u susret zahtevima flamanske zajednice, flamanski identitet bi se razvijao
znatno sporije, a francuski jezik bi zadrao svoj dominantan poloaj.

Kao posebno se izdvaja pitanje Brisela. Specifinost ovog regiona,
poloaja, nacionalne strukture stanovnitva, kao i neisprofilisanost identiteta zajednica u Briselu, uslonjava diskurs formiranja nacionalnih identiteta
u kljuu lingvistikih karakteristika zajednica koje u Briselu ive.

Jezik je mono sredstvo formiranja identiteta jedne zajednice. Belgijski sluaj to svakako potvruje. Do stvaranja belgijskog identiteta nije moglo doi, i on se nije mogao uvrstiti, jer se identifikovao pre svega sa francuskim jezikom. Veinsko flamansko stanovnitvo to nije moglo da dopusti.
Francuski jezik nije mogao biti dominantniji, jer se koristio u Valoniji, koja
je bila ekonomski znaajno siromaniji i nazadniji region u odnosu na bogatu Flandriju. U poetku su razlike bile na razini katolika liberalna Belgija.
Zatim se pitanje razliitog prenelo na nivo nacionalnog, da bi na kraju osnovno pitanje distinkcije bilo, u isto vreme, ekonomsko i kulturno. Procesi
u belgijskom drutvu idu u pravcu dubljih podela, i sve snanijeg jaanja,
pre svega, flamanskog identiteta. Valonski identitet e se uvek posmatrati u
ravni suprotnoj od flamanskog, dok e pokuaji, prvo definisanja, a zatim
i identifikovanja sa begijskim identitetom biti skoro uzaludni. Ostaje da se
vidi koliko je model belgijskog kompromisa, koji se ogleda u izuzetno razvijenim demokratskim mehanizmima disperzije i, uopte, funkcionisanja
vlasti, do sada bio uspean i kakvi su izgledi da uspeno funkcionie i u
budunosti.

259

LITERATURA

Mati, Podunavac, Enciklopedija politike kulture, Savremena

administracija, Beograd, 1993.
Nataa Nikolov, diplomski rad na temu: Opta obeleja belgijskog
konsocijacionog federalizma, Fakultet politikih nauka,
Univerzitet u Beogradu, 2006.
Opasan jeziki rat, Politika, 19. mart 1998.
Riard Denkins, Etnicitet u novom kljuu, Biblioteka XX vek,
Beograd, 2001.
Tomas Hilan Eriksen, Etnicitet i nacionalizam, Biblioteka
XX vek, Beograd, 2004.
Filip Putinja, oslin Stref-Fenar, Teorije o etnicitetu, Biblioteka
XX vek, Beograd, 1997.

web adrese:
- http://taylorandfrancis.metapress.com/(2lh4yb45oo5ho255d0xvs4y1)/
app/home/contribution.asp?referrer=parent&backto=issue,4,6;journal,17
,20;linkingpublicationresults,1:104645,1
- http://www.175-25.be/EN/homepage/175-25/?a=0
- http://www.findarticles.com/p/articles/mi_hb3295/is_200001/ai_
n7997242
- http://newssearch.bbc.co.uk/cgi-bin/search/results.pl?scope=serbian&tab
=serbian&order=sortboth&q=belgijski+model&go.x=27&go.y=10
- http://hr.wikipedia.org/wiki/Belgija
- http://www.taiex.be/Services/SubNat/EU_impl/EU_impl.htm
- http://www.belgium.be/eportal/index.jsp
- http://www.wu-wien.ac.at/usr/absatz/salzberg/belserv/belserv.html
- http://www.cia.gov
- http://www.flanders.be/NASApp/cs/ContentServer?pagename=MVG_
FL/Page/MVG_FL_Home&cid=1018548008451&c=Page
- http://www.flandersonline.org/en/flanders.php
- http://www.federalism2005.be/en/home/index/
- http://www.monarchie.be
- http://www.coe.int/T/E/Com/files/CLRAE-Sessions/2003-07-Kazan/
rapport_Lagasse.asp#TopOfPage

260

- http://www.ecsanet.org/conferences/ecsaworld2/Ginderachter.htm
- http://europa.eu.int/abc/governments/belgium/index_en.htm
- http://www.fed-parl.be/constitution_uk.html
- http://www.rpani.gov.uk/studyvisit/belgium.htm
- http://en.wikipedia.org/wiki/Belgium
- http://en.wikipedia.org/wiki/Belgian_regional_elections,_2004
- http://www.economist.com/displayStory.cfm?story_id=1800764
- http:// www.electionworld.org/belgium.htm
- http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Governments_in_
Belgium#Federal_Government
- http://en.wikipedia.org/wiki/Political_parties_in_Belgium
- http://en.wikipedia.org/wiki/Politics_of_Flanders
- http://206.191.61.198/en_publications.asp
- http://206.191.61.198/uploads/BelgiumDraft2Theme2.pdf
- http://206.191.61.198/uploads/BelgianRptheme2.pdf
- http://www.riia.org/pdf/briefing_papers/Swenden.pdf
- http://www.senate.be/english/ParlRelationEN.html
- http://www.cor.eu.int

261

Natasa Nikolov
ETNO-LINGUISTIC IDENTITIES OF BELGIAN SOCIETY
Summary

Is Belgium one of the most stabile societies of Western Europe?
Complexity of the society and intricacy, at the same time, various and the
similar cultures, languages and interests paradoxically led to constitute one
of the most stabile societies of the Old Continent. The long tradition of the
democratic political culture imbues every aspect of complex social and political relations in Belgium. Flemish-Walloon relation is indeed a crucial
for appearances on the social and political scene. The constitution of the
national identity of the both communities was lasting for decades, and reasons for this were diverse. They depended on currently political, economic
and cultural occurrences. The language of local communities appeared as
a primary reason for the constitution of the national identity. Reliance on
language as a basis of national community identification would result with
profiling national identity, and its authentication would try to find in the
requests for territorial forms of autonomy.

Key words: Belgium, Flemish, Walloon, language (Dutch and
French), national identity, communities, the Walloon movement, the Flemish movement, Brussels.

262

Jelena Bugarski
Tutor: prof. dr Ljubia Raji
Filoloki fakultet u Beogradu
ODNOS NASTAVNIKA I STUDENATA NA FILOLOKOM
FAKULTETU TRENUTNO STANJE I MOGUNOST PROMENE
Uvod

Reforma. Veoma aktuelna re ovih dana na univerzitetima u Srbiji.
Kao i u drugim zemljama u regionu, tako i kod nas visoko obrazovanje je u
procesu prilagoavanja, ili dostizanja evropskih kriterijuma. I Beogradski
univerzitet se uveliko reformie menjaju se nastavni planovi i programi,
studenti upisuju ili e upisivati studije po principu 3+2 ili 4+1.

Kada je re o fakultetima, neki su ve prilino odmakli sa reformom i ve imaju upisane studente po novom programu. I Filoloki fakultet
je jedan od mnogih koji se reformie i prilagoava Bolonji, mada sa malim
kanjenjem u odnosu na druge fakultete glavni razlog za to je da se ekalo
da novi Zakon o visokom obrazovanju bude donesen.

Nedavno su na Nastavno-naunom veu fakulteta usvojeni novi
nastavni planovi i programi po kojima e da se radi u narednoj kolskoj
2006/07 godini.

Ali postavlja se pitanje da li je to dovoljno? Da li reforma podrazumeva samo promenu kurikuluma, uvoenje ECTS bodova za merenje
optereenja studenata, evaluacije? Da li i ponaanje nastavnika i studenata,
kao i drugog fakultetskog osoblja, treba da bude reformisano? Da li odnos i
nain komunikacije izmeu nastavnika i studenata takoe treba da se menja, u kojoj meri i kako? Da li se to moe tako lako izvesti? Da li treba uvesti
fakultetski ili bolonjski bon ton?

Pitanja je zaista puno i ovaj rad e pokuati da da odgovor na neka
od njih. Fokus e biti upravo na korektnosti i meusobnom uvaavanju koje
postoji ili bi trebalo da postoji izmeu nastavnika i studenata.
Trenutno (realno?) stanje

Kada bi trebalo dati kratak opis Filolokog fakulteta, najednostavnije bi bilo rei da je to univerzitet za sebe. I zaista, sa 29 razliitih studijskih
grupa, 7.900 aktivnih studenata i 394 nastavnika i saradnika, on to i jeste.

263


Brojke su zaista impresivne, naroito kada se pogleda broj studenata
koji imaju indeks Filolokog fakulteta. Iako su studenti brojano nadmoniji,
prava mo se nalazi u rukama manjine nastavnika. U budunosti bi evaluacije, pre svega, trebalo da doprinesu poboljanju nastave, jer bi studenti
ocenjivali i iznosili svoje miljenje i vienje predmeta i organizacije nastave.
Dakle, studenti bi konano dobili priliku da utiu na nastavu, plan i program njihovo miljenje bi moralo da se uzme u obzir a to je ipak znaajan,
a za ovu sredinu, i velik korak.

Ali ta je sa nastavnicima? Da li e i oni tj. njihovo ponaanje i odnos prema studentima biti ocenjivan? Verovatno ne, barem ne u poetku.

Da najpre objasnim kljuni pojam za ovaj rad korektnost i korektan odnos. Pod ovim podrazumevam meusobno uvaavanje i potovanje
linosti i miljenja koje bi trebalo da postoji na relaciji nastavnik student
ili jednostavno reeno da se oseate prijatno na asu.

Razlog zbog koje sam odabrala ba ovu temu je taj to sam na katedri na kojoj sam ja student katedri za engleski jezik i knjievnost imala
prilike da vidim, a i osetim, razliito postupanje prema studetima (u tom
smislu da meu nastavnicima postoje oni koji studente tretiraju kao ravnopravne u procesu obrazovanja, do onih koji se trude da se studenti osete
inferiornim). Opet, uoljiva je i oputenost u najpozitivnijem smislu koja
postoji kod nekih stranih lektora.

Upravo iz tog razloga ovaj rad se fokusira na sam odnos koji postoji
ili bi trebalo da postoji izmeu nastavnika i studentata u jednoj akademskoj
ustanovi. Taj odnos bi trebalo da bude korektan tj. da postoji meusobno
uvaavanje i potovanje; da nastavnik uvaava miljenje studenta, podrava
njegov intelektualni i akademski razvoj dok bi student trebalo da ispunjava
obaveze koje je, samim statusom studenta, duan da ispunjava obaveze
koje propisuje ustanova, zakon, nastavnik (redovno dolaenje na nastavu,
priprema za asove, itd.). Ali res non verba!

Da bih utvrdila trenutno stanje, sastavila sam upitnik koji je zatim bio
razdeljen studentima starijih godina tri vee katedre katredre za engleski
jezik i knjievnost (106 studenata), katedre za francuski jezik i knjievnost
(37 studenata) i katedre za panski jezik i hispanske knjievnosti (46 studenata). Ove tri katedre izabrane su iz vie razloga: katedra za engleski, pre
svega, jer je najvea katedra na fakultetu, sa preko hiljadu studenata i takoe
velikim brojem nastavnog osoblja, meu koje spadaju i strani nastavnici;
katedra za panski, koja je izuzetno popularna kod studenata (svake godine,
prilikom upisa, ovo je katedra na koju konkurie izuzetno velik broj buduih
brucoa); katedra za francuski jezik je jedna od najstarijih na fakultetu ali

264

ujedno i jedna od najkonzervativnijih, barem gledano spolja).

Sama forma upitnika tj., sama pitanja su tako formulisana i grupisana da u prvom delu studenti treba da daju odgovor na pitanja vezana
za trenutnu situaciju na fakultetu i na svojim katedrama, kao i o svojim
oekivanjima pre studija; drugi deo upitnika sadri pitanja u vezi s tim ta
nastavnik a ta student treba da radi u cilju poboljanja korektnosti odnosa.

Dakle, na prvo pitanje o korektnosti nastavnika na Filolokom
fakultetu, 54,5% studenata smatra da je ona osrednja, a 45,5% da je dobra.
Ovakvi odgovori, pre svega 54,5% studenata koji smatraju da je korektnost
osrednja, mogu se objasniti injenicom da su grupe prevelike a i na predavanjima komunikacija je u veini sluajeva jednosmerna, tj. nastavnik je
taj koji pria a studenti su ti koji hvataju beleke, sa retkim prilikama da
izraze svoje miljenje ili pokrenu raspravu. Onih 45,5% studenata koji kau
da je korektnosti dobra, uglavnom navode pojedinane nastavnike. Interesantno je, ak i iznenaujue, da niko od studenata nije zaokruio da je
korektnost loa. Kako to objasniti? Situacija na fakultetu je neto bolja nego
ranijih godina; studentsko organizovanje polako poinje da uzima maha,
na Filolokom fakultetu odnedavno postoje dve studentske organizacije
koje tee poboljanju studija i studentskog ivota, dok je takoe izuzetno
vana i institucija studenta prodekana, kome studenti mogu da se obrate
ukoliko imaju neki problem. S druge strane, ma koliko nastavnici bili nekad
nekorektni, studente ipak, na kraju, najvie interesuje da poloe ispite (esto
varajui na istim), a potpise dobijaju iako se ne pojavljuju na vebama i predavanjima. Na fakultetu postoji status quo, s blagim naznakama nabolje,
tako da se na sve to imalo predstavlja korak napred gleda izuzetno pozitivno od strane studenata (npr. uvoenje kolokvijuma).
Korektnost na Filoloskom
fakultetu
45,5%
dobra

54,5%
osrednja

265


Stoga, ove rezultate ipak treba uzeti sa izvesnom dozom rezerve jer
su studenti ove odgovore zaokruivali najvie na osnovu trenutne situacije
na svojim katedrama; mada, na Filolokom fakultetu, na prvoj i drugoj godini studija, postoje opti predmeti za sve ili veinu studijskih grupa.

Sledee pitanje ticalo se oekivanja koja su studenti imali pre upisa
fakulteta kada je korektnost u pitanju. Odgovorili su na sledei nain:

6,4% studenata je izjavilo da su njihova oekivanja ispunjena kada
je korektnost u pitanju,

22,8% kae da su im oekivanja uglavnom ispunjena,

29,6% je odgovorilo i da i ne, dok je po 20,6% odgovorilo sa ne ili
uglavnom ne, to zajedno daje 41,2% negativnih odgovora.
Oekivanja pre upisa

29,6%
I da i
ne

41,2%
Ne

29,2%
Ispunjena

Dakle mogli bismo zakljuiti da imamo 29,2% studenata kojima
su oekivanja manje-vie ispunjena, 41,2% negativnih ogovora i 29,6% koji i
jesu i nisu zadovoljni odnosom koji postoji izmeu nastavnika i studenata.

Visok procenat negativnih odgovora moe se objasniti injenicom
da su studenti oekivali akademskiju sredinu na fakultetu, u kojoj bi bili
tretirani kao mladi intelektualci i budue kolege, ali... 29,6% i da i ne odgovora je direktno povezano tj. zavisi od nastavnika do nastavnika naime,
postoje nastavnici koji su izuzetno korektni i profesionalni ali postoje i oni
koji nisu. I, na kraju, 29,2% pozitivnih odgovora moe se objasniti time da
oekivanja tih studenata nisu bila izuzetno visoka kada su upisivali fakultet,
da su, u poreenju sa srednjom kolom, odnosi koji vladaju na fakultetu
bolji, ili (ovo objanjenje je dalo nekoliko studenata) da je odnos koji postoji
izmeu nastavnika i studenata na 3. i 4. godini studija mnogo korektniji, da
uspeva da anulira sve ono negativno to je postojalo tokom studija.

Upravo kao nastavak ovoga, sledee pitanje ticalo se promene korektnosti tokom studija. Mada 31,7% smatra da se odnos tj. korektnost (uglavnom) ne menja tokom studija. Razlozi za ovo su velike grupe sa kojima se

266

radi na asovima tako da nastavnik ne moe da posveti podjednaku panju

svakom studentu; takoe, ne dolaze svi studenti redovno na nastavu.

Isti procenat studenata smatra da se taj odnos menja naroito na
treoj i etvrtoj godini, i to nabolje, kada nastavnici donekle bolje poznaju
svoje studente a i studenti su upoznati sa nainom rada nastavnika; ujedno i
grupe na ovim godimama su (znatno) manje nego na prvoj i drugoj godini
studija. 36,6% smatra da se korektnost odnosa menja ali ne i uvek tj. od
sluaja do sluaja (od nastavnika do nastavnika).
Korektnost tokom studija
31,7%
Ne menja se

36,6%
I da i ne

31,7%
Menja se

Nastavnik vs. student

U drugom delu upitnika studenti su odgovarali na pitanja o tome
ta bi nastavnici i studenti trebalo da ine u cilju poboljanja odnosa. Interesantno je uporediti to s trenutnim stanjem na fakultretu.
Nastavnik

Prva grupa pitanja za svoju temu imala je nastavnike, i to ta oni
treba da ine da bi se odnos izmeu njih i studenata poboljao. Da vidimo
ta su studenti odgovorili.

Kada treba razviti korektne odnose izmeu studenta i nastavnika,
vano je ili nije da nastavnik ini sledee ovako su to studenti ocenili:

Da uvaava miljenje studenata: 9% se i slae i ne slae a, 91% se
slae (13,8% se uglavnom slae, a 77,2% se u potpunosti slae).


S ovim bi se verovatno i velika veina nastavnika sloila, u teoriji
barem, ali iskustva u praksi su sasvim drugaija. Problem je to nastavnik ne
trai od studenata da kau svoje miljenje ili ako i trai, onda je to vie pro
forme i ne oekuje se ikakav odgovor. esto, na asu ili na ispitu, ako student

267

i iskae svoje miljenje koje nije u saglasnosti sa nastavnikovim, nastavnik

e se svojski truditi da dokae studentu da grei ili mu ak dati i manju
ocenu.

Da tretira studenta kao partnera u obrazovnom procesu

10% se i slae i ne slae,

89,9% se slae (20,6% se uglavnom slae a 69,3% se u

potpunosti slae).


Student se i dalje vidi kao neko ko ima pasivnu ulogu u procesu obrazovanja, a ne kao neko ko je u stanju da uzme aktivno uee i da donosi
odluke koje dalje utiu na njegovo kolovanje. Takoe, student je i klijent
koji plaa obrazovanje koje treba da dobije na fakultetu, ali pritom ne dobija
spisak usluga koje su kolarinom obuhvaene, niti mu je objanjeno ta dalje
moe s diplomom Filolokog fakulteta da radi.

Da potuje linost studenta:

10% se uglavnom slae,

89,9% se slae u potpunosti.

est komentar studenata, naroito kada su predavanja pojedinih
nastavnika u pitanju, a i ispiti kod istih, jeste da se nastavnik trudi da se
student oseti inferiornim. Jednostavno, neki nastavnici se trude da pokau
studentu koliko ne zna, ne bi li time pokazali svoje znanje.

Da podstie studenta da kreativno razmilja i da aktivno uestvuje
na predavanjima:

10% se uglavnom slae,

89,9% se slae u potpunosti.

Ovo je povezano s prethodnim stavkama, jer je potrebno da nastavnik podstie studenta da ima i da izrazi svoje miljenje o nekoj temi, tj.
da razmilja, jer ipak smo zbog toga na fakultetu.

Gorenavedeni procenti mogu se svi predstaviti istim grafikonom,
poto su prilino slini.

268

Studenti

Vaan faktor su i studenti, tj. korektan odnos podrazumeva da postoje najmanje dve strane, kao i uzajamno potovanje. Dakle, i studentima su
postavljena pitanja o tome ta je vano da oni rade u cilju razvijanja korektnog odnosa izmeu nastavnika i studenta.

Na pitanje da li je za korektnost odnosa vano da je student upoznat
sa obavezama koje se od njega oekuju da ispuni

14,3% je odgovorilo da uglavnom da a

85,7% je odgovorilo da se slae u potpunosti.

Ovo se moe objasniti time to, kada su obaveze studenta jasno
definisane, student osea izvesnu sigurnost da, ukoliko ispuni te obaveze,
nema razloga da se brine kakva e reakcija nastavnika biti i kako to moe da
utie na ocenu. Naravno, izvestan broj studenata nije upoznat s obavezama
koje se od njih oekuju jer esto te obaveze nisu predoene na poetku kolske
godine ili studija. Problem, s druge strane, jeste neispunjavanje obaveza u
situacijama kada su one jasno iznesene i kada je studentima objanjeno ta
se od njih oekuje kao to je nedolaenje na vebe, nepripremljenost za
vebe i sl.

Sledea stavka je bila da li je vano da student uzima aktivno uee
u asovima, na ta je

65,6% odogvorilo da se u potpunosti slae,

27,5% se uglavnom slae,

4,8% se i slae i ne slae, dok

2,1% se upote ne slae.

Ve smo u prethodnim stavkama prokomentarisali kakva je trenutna situacija kada je re o aktivnosti na asu, ali vano je navesti razloge zbog
kojih studenti smatraju da je ovo vano. Naime, aktivnim ueem na asu
vie se naui, jer studenti moraju da kritiki razmiljaju o onome to uju na
asu i da iznose kontra argumente. Ali ovo se, naalost, retko deava.

Da li je u cilju razvijanja korektnih odnosa vano da student iznosi
svoje miljenje iako se ono moe razlikovati ili biti suprotno od nastavnikovog,

- 6,9% studenata se i slae i ne slae,

- 20,6% se uglavnom slae i

- 72,5% se slae u potpunosti.

269


O ovome je takoe bilo rei ranije, pre svega kada se poredi ono to
bi trebalo i ono kako trenutno jeste. Interesantan je komentar jednog studenta koji je rekao ako e student da iznosi svoje miljenje, bolje to da radi
na asu nego na ispitu, to je bila sasvim jasna indikacija kako svojeglavi
studenti mogu da prou ili kako prolaze na ispitima.

Naravno, ovo sve spada u trebalo bi, ali stvarna situacija prilino
odudara od toga. Da li zbog nedostatka dobre volje, inicijative, hrabrosti ili, kako to nastavnici lepo kau, zbog loe plaenosti nastavnika?
Ravnodunosti?

Ali da li je neko pokuao da neto preduzme po tom pitanju? Da li
postoje nekakvi propisi, regulative? Nije na odmet zaviriti u zakone, statute
i slino.
Mogunost promene budue stanje?
Zakoni i propisi

U Zakonu o visokom obrazovanju, kao i u Etikom kodeksu Univerziteta postoje lanovi kojima se donekle regulie odnos nastavnika i
studenata, tanije, daju se neki opti predlozi o tome kako se oekuje da
se nastavnik i student ponaaju. U Statutu Filolokog fakulteta govori se o
pravima i odgovornosti studenata, meu kojima su neke, pre svega, odgovornosti nejasno definisane. U ovom delu emo napraviti kratak pregled
pojedinih delova ovih dokumenata.

Zakon o visokom obrazovanju

lan 86.

Student visokokolske ustanove ima pravo i obaveze utvrene ovim
zakonom i optim aktom visokokolske ustanove.

Student ima pravo:
1) na upis, kvalitetno kolovanje i objektivno ocenjivanje;
2) na blagovremeno i tano informisanje o svim pitanjima koja se odnose
na studije;
3) na aktivno uestvovanje u donoenju odluka, u skladu sa zakonom;
4) na samoorganizovanje i izraavanje sopstvenog miljenja;

270

5) na povlastice koje proizlaze iz statusa studenta;

6) na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente;
7) na obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom;
8) na razliitost i zatitu od diskriminacije;
9) da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe visokokolske
ustanove.

Student je duan da:
1) ispunjava nastavne i predispitne obaveze;
2) potuje opte akte ustanove;
3) potuje prava zaposlenih i drugih studenata u visokokolskoj ustanovi;
4) uestvuje u donoenju odluka u skladu sa zakonom.

Student ima pravo na albu u skladu sa statutom visokokolske
ustanove ukoliko visokokolska ustanova prekri neku od obaveza iz stava
2. ta. 1)-3) ovog lana.

U lanu Zakona 86, meu pravima studenata, interesantne su sledee
take: 1), 2), 3) i 4). U taki 1) spominje se kvalitetno obrazovanje, ali ta
to tano podrazumeva? Kvalitetnu nastavu? Kvalitetnu studentsku slubu
na fakultetu? Naravno, to je neto to treba da bude definisano posebnim
aktima fakulteta. U taki broj 2) govori se o tome da studenti treba da budu
blagovremeno i tano informisani o studijama, ali injenica je da u praksi
to sasvim drugaije funkcionie primer za to je da se datumi ispita istiu
neposredno pred sam ispitni rok, mada se stvari polako menjaju nabolje
kada je ovo u pitanju. Taka 3) govori o uestvovanju u donoenju odluka,
ali to je trenutno procentualno veoma malo. U taki 4) jo jednom nailazimo na izraavanje sopstvenog miljenja, ali studentsko sopstveno miljenje
jo uvek nije zaivelo na fakultetima.

Kada je re o dunostima studenata, taka 1) govori o ispunjavanju
nastavnih i predispitnih obaveza, s kojima esto studenti nisu u potpunosti
upoznati. Takoe, kada je re o takama 2) i 3) studenti esto nisu ni sa
ovim upoznati.

Etiki kodeks Univerziteta u Beogradu

Kanon 2
1. Nastavnici i saradnici podstiu slobodan i ozbiljan prilaz uenju.
2. U tom smislu duni su da:
2.1. zadovolje najvie profesionalne standarde u nastavi,

271

2.2. budu intelektualni vodii i savetnici studenata,

2.3. uspostave sa studentima odnos meusobnog uvaavanja i poverenja,
2.4. obezbede objektivan, pouzdan i ujednaen sistem praenja rada i ocenjivanja znanja studenata,
2.5. tite akademske slobode i prava studenata,
2.6. izraavaju zahvalnost za pomo ili doprinos studenata.
3. Nastavnici i saradnici ne smeju iskoriavati, zloupotrebljavati i diskriminisati studente niti se prema njima mogu ponaati na nedolian nain.

Etiki kodeks je interesantan zbog toga to se u njemu donekle
odreuje odnos nastavnika prema studentima, ali ne moe se rei da se i
jasno definie. Na primer, koji su to najvii profesionalni standardi koje
nastavnici treba da ispune? Mnogi studenti su prokomentarisali da mnogi
nastavnici su i nesprofesionalni i nekompetentni, a onda se postavlja pitanje
kako neko takav moe da bude intelektualni vodi i savetnik studentima. Tu
je i stavka o uspostavljanju odnosa meusobnog uvaavanja i poverenja ali
kako se to radi i da li se radi na tome? Na stavku da su nastavnici dunio da
izraavaju zahvalnost za pomo ili doprinos studenata, mnogi studenti su se
slatko nasmejali.

Statut Filolokog fakulteta

Iz Statuta Fakulteta izdvojila sam dva lana, jer su mi bila interesantna zbog toga to se retko primenjuju.

Prava i odgovornost studenata

lan 108.

Student ima pravo da podnese prigovor i predloge koji se odnose
na kvalitet obrazovnog procesa, organizaciju i nain izvoena nastave Nastavno-naunom veu Fakulteta. Nastavno-nauno vee Fakulteta razmatra
prigovore i o njima se izjanjava.
lan 110.

Student koji prekri opta akta Fakulteta ili ometa rad na Fakultetu
odgovara disciplinski.

272


Student moe da odgovara samo za povredu obaveza koje su za
vreme izvrenja bile utvrene Zakonom i Pravilnikom o disciplinskoj odgovornosti studenta.

lan 110. je zanimljiv zbog toga to disciplinske mere nisu jasno
definisane, a u sluajevima kada jesu (varanje na ispitima), retko se ili gotovo nikad ne primenjuju. Kada je re o podnoenju prigovora, primetan je
blagi porast u broju studenata koji se osmele da prigovore tj. da se ale na
nain organizovanja nastave i sl. Mada, veliki broj studenata se ne ali to
zbog straha da e ih nastavnik uzeti na zub, ili to smatraju da ne mogu bilo
ta da promene, ili su poloili ispit kod tog profesora pa onda nema svrhe.

I tako, donose se i menjaju zakoni, kodeksi, primeuju se njihove
loe strane ali se malo toga znaajnog menja u praksi. Sve je otvoreno za
razliita tumaenja i nedoslednu primenu.
Zakljuak

Trenutna situacija NIJE najbolja mogua i nastavnici i studenti
su svesni toga. Postoji i svest o tome ta ne valja a ta valja, grubi zakonski
okviri, ali ne i plan kako poboljati itavu situaciju i odnos. Ali je, takoe,
prisutna ravnodunost ili elja da se sauva status quo ravnodunost, jer
obe strane ne veruju da se ita moe promeniti nabolje, da ne postoji volja
za tako neto, stoga se upravo zadrava status quo: nijedna strana nije zadovoljna stanjem stvari, ali uspeva da odradi svoj deo posla uz to manji napor
predavanja i vebe, koje esto umeju da budu jednoline i monotone; studenti koji polau ispite prepisujui, uz opravdanje da to svi rade ili da su to
predmeti koji im nee koristiti u ivotu. Ali ta uraditi?

Najpre bi trebalo krenuti od onih stvari koje se daju lako evaluirati i menjati sama nastava, nastavni plan i program. Studenti bi tako
mogli da iznesu svoje miljenje i vienje nastave a spremnost nastavnika da
promene svoje programe i nain predavanja bi se videla kao pozitivan korak
i uvaavanje miljenja studenata.

Jasno definisanje prava i dunosti studenata i nastavnika, s kojima
bi svi bili upoznati, takoe bi pomoglo, jer bi se onda mogla lake uoiti
krenja istih i mogli bi se podnositi prigovori. Disciplinske mere takoe bi
morale biti jasno definisane i primenjivane u sluaju nepotovanja prava i
pravila, jer su u suprotnom besmislene. Naravno, tu je i individualan napor
nastavnika i studenata i rad na stvaranju to boljeg uzajamnog odnosa i korektnosti. A, kao zakljuak, navodim odgovore studenata na pitanje od koga

273

zavisi kakav e odnos izmeu nastavnika i studenata biti: 11,6% odgovorilo

je da to zavisi i od nastavnika i od studenata, a ak 88,4% smatra da zavisi
od nastavnika.
LITERATURA

1. Gunar Handal, Studentska evaluacija nastave, prirunik za

nastavnike i studente visokokolskih ustanova, Alternativna
akademska obrazovna mrea, Beograd, 2003.
2. Uputstva i kriterijumi za evaluaciju i akreditaciju visokog
obrazovanja, Alternativna akademska obrazovna mrea,
Beograd, 2004.
3. Zakon o visokom obrazovanju, str. 43, sajt Ministarstva prosvete
i sporta republike Srbije, www.msp.sr.gov.yu
4. Univerzitet u Beogradu, Etiki kodeks, str. 1, zavedeno u arhivi
Mainskog fakulteta u Beogradu, 20. 3. 2003, pod brojem 405/1.
5. Statut Filolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu, str.14.

Jelena Bugarski
The Relationship Between Teachers and Students
at the Faculty of Philology
Summarry

The quality of the relationship between teachers and students at the
Faculty of Philology, present situation and possibility for changes are the
things this paper focuses on.

It also includes data based on a survey done among the students of
English, Spanish and French Departments and it looks into legal documents
to find regulations regarding the teacher-student relationship.

Key words: Teacher-student relationship, Correctness, Present situation, Expectations, Law on Higher Education, Ethical Codex, Statute.

274

Marija Bursa
Tutorka: mr Jasmina Vignjevi
Kancelarija Svetske trgovinske organizacije u Beogradu
IZAZOVI INVESTIRANJA U SRBIJI:
KORPORATIVNO UPRAVLJANJE

Problem korporativnog upravljanja je malo poznat van strune javnosti, a izuzetno je aktuelno podruje, kako istraivanja, tako i promene
zakonodavstva, pratee regulacije, internih korporacijskih pravila i obiaja.1
Iako se ono, to i sam naziv kae, odnosi na upravljanje preduzeima,
prosean graanin Srbije nema jasnu predstavu ta ovaj termin stvarno
obuhvata. Srbiji su neophodne investicije. Za privlaenje investitora neophodno je stvoriti dobru investicionu klimu, koja podrazumeva ne samo
odreeni zakonski okvir, ve i njegovo potovanje u praksi. Izuzetno vaan
deo dobre investicione klime ini dobra praksa korporativnog upravljanja u
preduzeima. Zbog ega je tako? Treba pogledati kako se investicije u svetu
danas realizuju. U razvijenim zemljama kompanije ureene u formi akcionarskog drutva su osnov ekonomskog razvoja, a investitori nastavljaju da
ulau svoj novac u velike kompanije nad kojima nemaju nikakvu efektivnu
kontrolu, oekujui profit. U nerazvijenim zemljama, kao i u zemljama u
razvoju situacija je, usled loeg korporativnog upravljanja, suprotna i kompanije ne mogu da privuku neophodni kapital. Posledice loeg korporativnog upravljanja su nia ekonomska efikasnost firme i slabiji finansijski
rezultati. Pokazuje se da kompanije koje potuju prava svih akcionara imaju veu vrednost na tritu, vie profite i nie trokove kapitala. Vrednost
kompanije se poveava kroz razvijenije oblike korporativnog upravljanja i
nadzora. Ovoj oblasti je dat i meunarodni okvir donoenjem OECD-ovih
principa, kao i druge zakonske regulative.na nivou nacionalnih drzava irom
sveta. Popularnosti teme korporativnog upravljanja doprineli su sledei faktori:
talas privatizacije u celom svetu, a posebno u zemljama u tranziciji;
poveanje znaaja institucionalnih investitora;
niz finansijskih kriza i skandala (azijska kriza 1997, ruska kriza 1998,
bankroti i skandali u SAD 2001. i 2002.
B. Begovi i B. Mijatovi, Unapreenje korporativnog upravljanja, Centar za liberalno
demokratske studije, Beograd, 2003, str. 11.
1

275


Ovom pitanju bi trebalo posvetiti vie panje i u Srbiji, poto su
investicije u korporativni sektor neophodne za njen ekonomski oporavak i
razvoj.
Investiciona klima u Srbiji

Za dalji razvoj finansijskog trita u Srbiji i privlaenje kapitala
vani su institucionalni investitori. Institucionalni investitori dre vie od
50% svih akcija kompanija u SAD (oko 60% u 1000 najveih komapnija).
Dvadeset pet najveih penzionih fondova ine 42% amerikih investicija u
inostranstvu. Oni su posrednici izmeu pojedinca i modernih kompanija.

Neki od oblika institucionalnih investitora postoje kod nas
(osiguravajue kompanije) ali jo nisu aktivni na finansijskom tritu, neki
se tek pojavljuju (privatna penzijska osiguranja), dok je za neke tek nedavno
stvoren zakonski okvir (u Srbiji je nedavno usvojen Zakon o investicionim
fondovima).

Prva verzija Zakona o investicionim fondovima je napisana pre
nekoliko godina, a najnovija verzija je tek nedavno usvojena u Narodnoj
skuptini. Projekcije su da bi investicioni fondovi u prvoj godini prikupili najmanje 40 miliona evra, a u periodu od est godina jednu milijardu.
Najvei ulagai u Srbiji sada su inostrani fondovi,2 strane banke i graani.

Poznate su prednosti investicionih fondova diversifikacija portfolija i time smanjen rizik investiranja, potrfolio menadment, korporativno
upravljanje, jednostavan promet, jaanje trita kapitala. Znaajno je ne
samo prisustvo stranih investicionih fondova ve i formiranje domaih, to
e poveati investicione mogunosti i ansu za profit prosenom graaninu
(alternativa tednji u bankama i direktnoj kupovini akcija). Kapitalna dobit
(razlika izmeu kupovne i prodajne cene akcija) u zemljama tranzicije je
viestruko vea nego u razvijenim. U Srbiji dobit3 ubira mala grupa pojedinaca sa velikim kapitalom ili strani investicioni fondovi ije prisustvo
nije bez kontroverzi,4 ime je ona uskraena veini graana. Na razvijenim
Inostrani fondovi su prisutni u Srbiji i pre donoenja zakona o investicionim fondovima.
Po naim propisima, oni su registrovani kao profesionalni investitori, a to su potvrivali
registracijom u inostranstvu.
3
O kolikim je sumama re vidi se ako se pogleda rast akcija najuspenijih kompanija na
beogradskoj berzi: kapitalna dobit na akcije Energoprojekt holdinga od 2002. do kraja 2005.
godine iznosila 400%, akcije Hemofarma su skoile za 967%, a Metalca za itavih 2260%.
4
Salford (kupio je vie od 50 odsto srpske mlekarske industrije, Bambi), Midland
(Karneks, eljezara Niki, Luka Panevo, Stari grad), FPP (Knjaz Milo).
2

276

tritima ovo nije mogue, najvie zahvaljujui postojanju velikih investitora

investicionih fondova. Investicioni fondovi donose pravedniju raspodelu
profita.

Kao to se vidi, znaaj institucionalnih investitora, a posebno investicionih fondova, u procesu investiranja je izuzetno veliki. I uz postojee
slabosti zakonske regulative postoji mogunost za delovanje ovih investitora u Srbiji, i njen je interes da ih privue. Investitore e interesovati dve
grupe faktora: prvu grupu ine faktori na nivou drave, a drugu na nivou
kompanije. Na nivou zemlje vani faktori su: opta politika i ekonomska
situacija u zemlji; zakonska regulativa, njeno potovanje u praksi, efikasnost
sudstva; konkurentnost u odreenoj grani privrede. Na nivou kompanije investitori obraaju panju na likvidnost kompanije i korporativnu strukturu,
koja se najee ogleda u organizaciji korporativnog upravljanja.
Znaaj korporativnog upravljanja

Potovanje principa korporativnog upravljanja se dvostruko pozitivno odraava: kompanija je atraktivnija za investitore, a istovremeno ostvaruje i vei profit. Brojna istraivanja to i potvruju.

Investitori visoko vrednuju korporativno upravljanje, i svoj novac
ulau u kompanije koje potuju osnovne principe korporativnog upravljanja. I u zemljama OECD i u zemljama u razvoju te kompanije imaju mnogo
bolji rejting.

Akcije korejskih firmi sa dobrim korporativnim upravljanjem se
kotiraju po 160% veoj vrednosti od onih sa neadekvatnim korporativnim
strukturama.5

ABN/AMRO6 studija pokazala je da su brazilske kompanije koje su
najvie potovale principe korporativnog upravljanja 2004. godine postigle
za 20% vei P/E od firmi sa loim rejtingom korporativnog upravljanja.

Studija Doje Banke7 pokazala je da kompanije sa dobrim korporativnim upravljanjem ostvaruju za oko 19% bolje rezultate poslovanja u
IBlack, Bernard S.; Jang, Hasung; Kim, Woochan. Predicting Firms Corporate Governance
Choices: Evidence from Korea. University of Texas Law School Working Paper No. 39,
6
Erbiste, Bruno. Corporate Governance in Brazil: Is There a Link Between Corporate
Governance and Financial Performance in the Brazilian Market? ABN AMRO Asset
Management, 2005.
7
Grandmont, Renato; Grant, Gavin; and Silva, Flavia. Beyond the NumbersCorporate
Governance: Implications for Investors. Deutsche Bank, 2004.
5

277

periodu od 2 godine u odnosu na kompanije sa nezadovoljavajuom korporativnom praksom.

Harvard/Wharton studija:8 investitori koji su kupili akcije kompanija u SAD u kojima se najvie potuju prava akcionara, a prodali akcije
firmi u kojima se ta prava najmanje potuju, ostvarili su veliki povrat od
8.5% po godini.

McKinsey studija9 iz 2002. izraunala je da su institucionalni investitori spremni da plate bonus za kupovinu akcija kompanija sa dobrim korporativnim upravljanjem. Taj bonus iznosi: 30% u Istonoj Evropi i Africi;
22% u Aziji i Latinskoj Americi. Dobro korporativno upravljanje pospeuje
efikasnost poslovanja kompanija, postoje brojna istraivanja koje govore u
prilog ovome:

Harvard/Wharton studija: amerike kompanije sa dobrim korporativnim upravljanjem su imale bri rast prodaje i bile profitabilnije od
konkurenata.

ABN/AMRO studija: brazilske kompanije sa natproseno dobrom
praksom korporativnog upravljanja imale su za 45% vii povrat na uloeni
kapital od onih ispod proseka.
Korporativno upravljanje

U teoriji koja se bavi problematikom korporativnog upravljanja,
problem odnosa principal (vlasnici akcija) agent (menaderi) je najei
predmet polemika. Odvajanje vlasnitva od upravljanja ima za posledicu
gubitak kontrole vlasnika akcija nad odlukama menadera. Problem je kojim mehanizmima osigurati da menaderi rade u interesu vlasnika, a ne u
sopstvenom. Takoe je u ovoj problematici vaan i odnos izmeu veinskih
i manjinskih akcionara.

Kljuni faktor koji pojedinca pokree da uestvuje u radu kompanije na bilo koji od ovih naina je oekivanje da e ostvariti pravino uee u
dobiti kompanije. Od uspeha u reavanju agencijskog problema zavisi da li
e investitori ulagati novac u kompanije, a od toga dugorono zavisi i ekonomski napredak uopte. Korporativno upravljanje je kljuni mehanizam
kroz koji se odrava poverenje meu svim zainteresovanim subjektima.

Korporativno upravljanje je proces kojim se vri upravljanje i kontrola nad kompanijama. Ukljuuje odnose izmeu brojnih subjekata povezanih sa kompanijom. Glavni subjekti su vlasnici akcija, menaderi i upravni odbor, ostali zainteresovani su zaposleni, dobavljai, klijenti, banke
i drugi zajmodavci, neposredno okruenje i zajednica u celini. Ipak, dobro

278

korporativno upravljanje treba najvie da respektuje interese vlasnika, jer su

njihovi interesi najmanje zatieni (npr. poverioci mogu da naplate svoj dug
iz steajne mase) i oni najvie rizikuju.

Korporativno upravljanje se bavi odgovornou i mehanizmima
nadzora i kontrole, ali i ekonomskom efikasnou. Naini na koje se dobre prakse podstiu su raznovrsni. Postoji regulativa u ovoj oblasti: donose se nacionalni zakoni i kodeksi, kao i korporacijski pravilnici, a na
meunarodnom nivou najvaniji su OECD principi korporativnog upravljanja. Pored direktnog regulisanja, postoje i drugi naini: rauna se na elju
menadera da ouvaju dobru reputaciju, trite akcija (pad vrednosti akcija
je obino signal za promenu menadmenta), neprijateljsko preuzimanje... U
irem smislu, oblasti korporativnog upravljanja pripadaju i oblasti kao to
su antimonopolsko zakonodavstvo, steaj, izvrenje ugovora, korupcija,
sudstvo.10

Ne postoji savreno reenje problema. Ipak, velike investicije u korporativni sektor pokazuju da poverenje investitora u kvalitet korporativnog
upravljanja postoji. U Srbiji je situacija ipak drugaija. Posle decenija
neuspenih eksperimenata sa razliitim tipovima upravljanja preduzeima
u dravnoj i drutvenoj svojini, Srbija se vratila na utabane staze privatne
svojine i klasinog upravljanja preduzeima.11 Istorijsko naslee je ostavilo
dubok trag u ponaanju akcionara, menadmenta i zaposlenih. Po kvalitetu
korporativnog upravljanja, Srbija znaajno zaostaje za razvijenim zemljama. Situacija se ipak menja, izgleda nabolje. Ocene o slaboj zakonodavnoj
i prateoj regulaciji12 u Srbiji, date pre nekoliko godina, ipak se menjaju, jer
je 2004. donet nov i moderan Zakon o privrednim drutvima koji regulie i
ovu oblast, kao i Kodeks korporativnog upravljanja koji je donela Privredna
komora Srbije.
1. OECD-ove aktivnosti i regulativa iz oblasti
korporativnog upravljanja

OECD principi korporativnog upravljanja usvojeni su 1999. godine,
a revidirani 2004. Danas su oni jedini meunarodno priznati principi koji
reguliu oblast korporativnog upravljanja. Priznati su od strane Foruma za
B. Begovi i B. Mijatovi, Unapreenje korporativnog upravljanja, Centar za liberalno
demokratske studije, Beograd, 2003, str. 25.
11
Isto, str. 7.
12
Isto, str. 12.
10

279

finansijsku stabilnost kao jedan od 12 bitnih standarda za zdrave finansijske sisteme. Potvreni su i od strane Meunarodne organizacije komisija za
hartije od vrednosti. Sluili su kao polazna taka za izradu mnogih nacionalnih kodeksa korporativnog upravljanja.

Ovi principi su neobavezujui. Nisu detaljna uputstva za nacionalna zakonodavstva, ve su okvirne smernice. Namenjeni su kreatorima politika, berzama i regulatorima, ali su upueni i kompanijama, investitorima
i svim drugim stranama zainteresovanim za principe korporativnog upravljanja. Da bi pospeio primenu ovih principa, OECD organizuje regionalne
okrugle stolove o korporativnom upravljanju u Aziji, Latinskoj Americi,
Evroaziji, jugoistonoj Evropi i Rusiji. Svaki okrugli sto uzima OECD principe korporativnog upravljanja kao okvir za sainjavanje regionalnog White
Paper-a. Okrugli sto za jugoistonu Evropu, pokrenut 2001. godine, deo je
Sporazuma jugoistone Evrope za reforme, investicije, integritet i rast. Cilj
ovog sporazuma je poboljanje ekonomskog i poslovnog okruenja u regionu. Sam sporazum je deo Pakta stabilnosti za jugoistonu Evropu. White
Paper, donesen 2003. godine, je neobavezujui, konsultativan dokument,
kao to su, uostalom, i OECD principi.

OECD principi:
1. Stvaranje okvira za efikasno korporativno upravljanje
Ovaj princip se odnosi na neophodnost ispunjenja odreenih preduslova, kao to su efikasna i transparentna trita, vladavina prava
i podela vlasti.
2. Prava akcionara
Osnovna prava akcionara ukljuuju pravo na: 1) pouzdane metode
registracije vlasnitva; 2) prenos akcija drugima; 3) dobijanje na
vreme relevantnih informacija o korporaciji; 4) uestvovanje i glasanje na skuptini akcionara; 5) izbor lanova odbora; 6) uestvovanje
u profitu korporacije.
3. Jednak tretman akcionara
Ovaj princip ima prvenstvenu svrhu da zatiti manjinske i inostrane
akcionare, ija prava mogu biti najlake ugroena. Osnovno pravilo je da svi akcionari iz iste klase treba da budu tretirani jednako.
Takoe, ovaj princip odreuje da je zabranjeno korienje privilegovanih informacija od strane insajdera.

280

4. Uloga drugih zainteresovanih u korporativnom upravljanju

Korporativno upravljanje treba da prizna prava drugih zainteresovanih (pored glavnih subjekata korporativnog upravljanja,
drugi zainteresovani su ve pomenuti ostali subjekti u ovom procesu
zaposleni, dobavljai, klijenti, banke i drugi zajmodavci, neposredno okruenje i zajednica u celini. Prava svih zainteresovanih treba
da budu zatiena zakonom i potovana, a treba im omoguiti i
pristup relevantnim informacijama. Treba uspostaviti pravni okvir
za spreavanje smanjivanja solventnosti kompanije, kao i efikasnu
sudsku zatitu.
5. Otvorenost i transparentnost
Ovaj princip je najvie izmenjen prilikom revidiranja 2004. godine.
Ovo su samo neke od informacija koje treba da budu objavljene:
finansijski i operativni rezultati, ciljevi, vlasnitvo, zarade lanova
odbora, faktori rizika, pitanja zaposlenih, struktura i politike upravljanja... Informacije treba da budu pripremljene i saoptene u skladu
sa najviim raunovodstvenim standardima. Godinji finansijski
izvetaj treba da pripreme nezavisni revizori, odgovorni akcionarima.
6. Odgovornost upravnog odbora
Upravni odbor je duan da deluje u interesu akcionara i kompanije.
U obavezi je da sve akcionare tretira jednako, stara se o potovanju
zakona i interesa drugih zainteresovanih.
2. Regulativa vezana za korporativno upravljanje u Srbiji
2.1. Zakon o privrednim drutvima

Donoenjem novog Zakona o privrednim drutvima Srbije 2004.
godine, stvoreni su novi pravni instituti u kompanijskom pravu, a od velikog su znaaja novine vezane za korporativno upravljanje. Odredbe zakona
koje reguliu korporativno upravljanje uglavnom uvaavaju OECD principe
korporativnog upravljanja.

Odredbe o pravima akcionara su u skladu sa preporukama iz OECD
principa.

Zatita prava manjinskih akcionara je posebno vaan deo reforme
kompanijskog prava, deo koji posebno interesuje institucionalne investi-

281

tore.13 Institucionalni investitori su uglavnom manjinski akcionari, a zbog

njihovog znaaja za svaku zemlju kojoj su investicije potrebne, donose se
zakoni koji im unapreuju prava.

Cenzus za status manjinskog akcionara je 10% kapitala drutva.
Prava manjinskih akcionara ukljuuju pravo na sazivanje skuptine i prava u vezi sa njenim dnevnim redom. Manjinski akcionari imaju pravo da
zahtevaju utvrivanje stvarnog akcionara.14

Postoje i neke potencijalne slabosti zakona. Pravo na podnoenje
zahteva za likvidaciju drutva je praktino mrtvo slovo na papiru, i nai sudovi u praksi nisu sproveli nijedan ovakav postupak. Kod nas, takoe, nije
uvedena zatita manjinskih akcionara u sluaju preuzimanja kompanije, tj.
sticanja veinskog paketa akcija od strane preuzimaoca. Preuzimalac nije
u obavezi da otkupi preostale akcije od manjinskih akcionara, pa postoji
mogunost da on preuzme akcije preostalih akcionara po ceni nioj od one
iz postupka preuzimanja ako malverzacijama spusti vrednost firmi. Obaveza prinudne kupovine postoji jedino kod sticanja veinskog paketa od 95%
akcija, i tad manjinski akcionari mogu prodati svoj udeo po ceni poslednje
akcije po kojoj je preuzimaoc stekao 95% kapitala kompanije.

Odredbe o Otvorenosti i transparentnosti informacija iz OECD
principa su takoe dobro inkorporirane u zakon. Zakonom su predviene
i mere protiv nerealnog prikazivanja ili sakrivanja profita (tunelovanje
svesno smanjivanje profita i poslovnog uspeha radi obaranja cena akcija).
Kao zatitna mera predviena je revizija Izvetaja o poslovanju, pri emu se
i ocena o tome prenosi u nadlenost revizorskog komiteta, a ne Nadzornog
odbora, kao to je to do sada bio sluaj. Zakonodavac je poao od pretpostavke da e revizorski komitet raditi kao nezavisno telo, za razliku od
Nadzornog odbora koji nije valjano obavljao posao.

Odgovornost upravnog odbora, uz prava manjinskih akcionara, je
posebno vana za dobro korporativno upravljanje. Zakon usvaja opta naela
iz OECD principa, i propisuje neke detalje, kao to je struktura ovog organa
upravljanja.15 Obavezno je da neizvrni lanovi upravnog odbora (nemaju
Zakonska regulativa veine zemalja ograniava investicione fondove u investiranju kapitala
u jedno akcionarsko drutvo. Ovo ogranienje je uvedeno zbog obaveze ovih investitora da
disperzuju rizik na vie drutava, i ono je najvie 1015% kapitala jednog drutva.
14
Problem je to registrovani akcionar moe biti poverenik (broker, npr.), pa se postavlja
pitanje ko je stvarni vlasnik? Svrha ovog prava je spreavanje izigravanja pravila o
preuzimanju, sticanjem veinskog vlasnitva malim, tajnim kupovinama.
15
Upravni organ je jednodoman upravni odbor, ali postoji i mogunost optiranja za
dvodomni, gde postoji i nadzorni odbor, koga takoe postavlja skuptina.
13

282

ugovor o radu i ne mogu biti lanovi izvrnog odbora menadmenta kompanije) ine veinu u upravnom odboru. Takoe, kompanije kotiranim na
berzi moraju imati i najmanje dva nezavisna lana upravnog odbora, koji
nemaju veze sa kompanijom.

Zatita poverilaca predstavlja jedan od najbitnijih koncepata novog
Zakona o privrednim drutvima. Namere su da se precizno odrede obaveze
vlasnika u sluajevima kada zapone da se smanjuje solventnost firme. Razlozi smanjivanja solventnosti mogu biti razliite prirode: od pogoranja poslovanja pa do odliva kapitala (na primer, na raune povezanih preduzea).
U svakom sluaju, smanjivanje profita ili njegovo prelivanje raznim poslovno-finansijskim transakcijama sa povezanim firmama moe otetiti za svoj
deo (u profitu ili dividendi), ostale manjinske suvlasnike preduzea.

Dobar zakon ne mora biti i delotvoran, ukoliko se pokae da je implementacija neadekvatna. Slabost Zakona je to propisuje da sve kompanije
moraju da usklade sa odredbama ovog Zakona svoja interna akta do 30.
novembra 2006, ali ne predvia eksplicitno instituciju koja bi sankcionisala
neprimenjivanje.
2.2. Kodeks korporativnog upravljanja u Srbiji

Za razvoj korporativnog upravljanja vrlo su bitni kodeksi, koje po
pravilu donose razna poslovna udruenja, kao i interna kompanijska pravila. Kodeks korporativnog upravljanja donet je od strane Privredne komore
Srbije, uz saradnju sa Pravnim i Ekonomskim fakultetom Univerziteta u
Beogradu, 2005. godine. Znaaj ovog kodeksa je u doregulisanju instituta
korporativnog upravljanja16 s obzirom na nedostatak ivotne prakse u ovoj
oblasti. Pravila ovog kodeksa su upuujua, objanjavajua, pomaua, a
samo ako se potpomau zakonskom osnovom i imperativna.17 Kodeks je
obavezujui za sve kompanije lanice Privredne komore Srbije. I ovde je
aktuelan problem sankcionisanja u sluaju eventualnog neprimenjivanja
Kodeksa.

16
17

Kodeks korporativnog upravljanja, Preambula.

Isto.

283

2.3. A u praksi...

Noviji empirijski podaci o stanju korporativnog upravljanja u Srbiji
ne postoje. Istraivanje koje je sproveo Centar za liberalno-demokratske
studije objavljeno je 2003. godine, to je bilo pre samo tri godine, ali se u
meuvremenu dosta toga i promenilo. Donesena je odgovarajua regulativa, a proces privatizacije je nastavljen. U medijima ovaj problem nije adekvatno pokriven. Pitanje je koliko finansijski izvetaji koje su kompanije u
obavezi da objavljuju, kao i druge informacije koje kompanije otkrivaju, prikazuju stvarno stanje. Takoe, privatizacija i kupovina nekih kompanija su
prole uz oprene ocene javnosti i tvrdnje o malverzacijama akcijama. Zbog
toga se u oceni stanja korporativnog upravljanja u Srbiji mora delom povesti
i subjektvnim oseajem, a ne samo empirijskim podacima.

Zbog svega ovog moglo bi se rei da se o korporativnom upravljanju u Srbiji ne govori dovoljno, posebno ako se uzmu u obzir sve ve navedene beneficije primene ovog koncepta. Moda je nabolje zavriti ovaj rad
prikazom situacije na Belexu, Beogradskoj berzi. Na listingu A i listingu B
Belex-a nema nijedne kompanije, sve su na slobodnom berzanskom tritu,
to se moe objasniti stroim uslovima za kotiranje.18 Ove uslove u Srbiji
nijedna kompanija ne moe ili nije spremna da ispuni.

Uslovi su, izmeu ostalih: izvrena revizija finansijskih izvetaja sa pozitivnim miljenjem,
korienje meunarodno priznatih raunovodstvenih standarda i redovno izvetavanje o
svim podacima bitnim za vrednost akcija.
18

284

LITERATURA

1. B. Begovi i B. Mijatovi, Unapreenje korporativnog

upravljanja, Centar za liberalno-demokratske studije,
Beograd, 2003.
2. M. Vasiljevi, Kompanijsko pravo, Pravni fakultet
univerziteta u Beogradu, Beograd, 2005.
3. OECD Principles of Corporate Governance, 2004.
4. White Paper Preporuke o korporativnom upravljanju
u Jugoistonoj Evropi, 2003.
5. Zakon o privrednim drutvima Srbije, 2004.
6. Kodeks korporativnog upravljanja Privredne komore Srbije,
2005.
7. The Irresistible Case for Corporate Governance, IFC/World Bank,
septembar 2005.
8. M. Klein, M. Capaul, S. Djankov and T. Harford, Proving Adam
Smith Wrong, Global Corporate Governance Guide 2004: best
practice in the board room, Globe White Page, 2004.

285

Marija Bursac
Corporate Governance in Serbia
Summarry

This essay deals with corporate governance, with an emphasis on
its importance for a country in need for investments, what Serbia certainly
is. Good corporate governance is one of the most important factors for institutional investitures. Both companies and the countrys economy benefit
from it, many researches show that. Regulations have been brought in this
area, on international level (OECD principles) and also on the country level
(laws and internal corporate regulation). Serbia is a lot behind the Western
countries, but some steps forward have been made.

Key words: corporate governance, institutional investitures, Serbia,
economy.

286

PRAVO LAW


:




, .
?
. .
,
, .

. .

, . , , .
,
. , .1

,2
,
. Kao , ,
, ,
. 28 ,
,
,
.

,
3
, . ,
, .

.
Mar Adentro, (.: The Sea Inside) 2004., Alejandro Amenbar, .
(19431998) ,
, . ,
, ,
.
3
: http://en.wikipedia.org/wiki/Euthanasia#In_film
1
2

289


,
, ,
.
, , ,
.

, ,
.

(eu),
, (thanatos), ,
: . ,
,
.
(mercy killing) .
: ( )
( ).




,

.
,
.
(. ),
,
, . ,
,
, ,
.
***

. ,
.
.

290



, , ,
? ,
,
.4
, ,

. ,
,
,
. , ,
, , ,
. ,
, , ,
.

,5
, , :

1.

,

2.



,
:

1.

,

,

2.

.

,
.
, Roger B. Dworkin, Limits (The Role of the Law in
Bioethical Decision Making), (Indiana University Press, Bloomington and Indianapolis,
1996, pp. IX +206). : , LIII, . 1, 2005,
, . 218.
5
: -, -
, , LIII, . 1, 2005,
. . 81
4

291


,
. ,
.
,
,
. :

1. ,

2.

3. .


,
.


.
. 2001,
,6 2002.
.7

. , 12
18 .8

,
,
. ,
.
,
,
.

Termination of Life on Request and Assisted Suicide Act, : http://www.bcn.
cl/publicadores/pub_portada_bcn/admin/ver_archivo_subido.php?id_archivo=410&file=1
7
Act Concerning Euthanasia, e : http://www.kuleuven.ac.be/cbmer
8
16 18
; 12 16
.
6

292

 ,
.
,
,
, .

.


20. , , ,
(force majeure). , ,
3 .
,
.

,
, .
. ,

.

.

,
, 12 16
.9


.
,
. ,
, ,
.


, 1939.
, Aktion T-4,10
.
Euthanasia and physician-assisted suicide: recent developments and ethical analysis,
2002, http://www.spuc.org.uk/documents/papers/Euthanasia-assistedsuicide.pdf
10
: http://www.deathcamps.org/euthanasia/t4intro.html
9

293

 .
, , 200.000 .
,
,
.
, ,
, ,
,

.

.


, , .

. 11
, 2000
500 .

,
.

. 17. 2006.
6 3, 12

. 1997.
13 .
2001. ,

, .
,
,
, .
, ,
,
, .
http://www.dignitas.ch/
: http://supct.law.cornell.edu/supct/html/04-623.ZS.html
13
Oregons Death with Dignity Act - http://oregon.gov/DHS/ph/pas/ors.shtml
11
12

294


.
.
,
,
.
.

,
.

14 1962,
.
,
:



; ;



;



;

;

,

;



.

, , ,
. ,
. ,
,
, .

.

.
.
1995.
.15
: http://www.bioethics.jp/licht_biodying.html
Right of the Terminally Ill Bill www.nt.gov.au/lant/parliament/ committees/rotti/serial67.pdf
14
15

295


/
.
, 1997. ,
.


. aj 16 (Diane Pretty),
- ,
.
, ,
. , 2001,
. 2002.


.

, 2003.
,17
.

.18

,
. 1997.

.
.

. ,
().

. , ,
,
. , ,
M. Freeman, 2002. Denying Death its Dominion: Thoughts on the Dianne Pretty Case,
Medical Law Review, 10, Autumn 2002, pp. 245270.
17
Assisted Dying for the Terminally Ill Bill http://www.publications.parliament.uk/pa/
ld200304/ldbills/017/04017.iii.html
18
www.euthanasia.com/colum2.html
16

296

 6 5 , ,
, 1. 2006,
.
.
, ,
.19
,
.

.


. -
.
,
, ,
.

, , .
,
, , ,
, ,
, .
, ,
,
.
, ,
.

.
,
, ,
, ,
.

(. 117):
,
, .
19

297


.

.
,
. , ,
, ,
.
.
, . ,
.

, .
, ,

.

.

. ,
,
.

.

,
.
, .

(slippery slope).20
,
, ,

. .
. ,

,
.

Stephen Smith, Evidence for the Practical Slippery Slope in the Debate on Physician
Assisted Suicide and Euthanasia, Medical Law Review, 13, 2005, . 1744.
20

298


.
,
. ,
?
,
, . ,
o ?
,
, .


, .


.


.

.

,
.

,
.

.
. ,
.
,
, , ,
.
,
.

. ,
.

.
, .

299

,
.

.21
a


,
,
. ,
, .
,
:

,

;



, .


, ,
.

1. .
.
, ,
.
12%
.
, ().
,

.

2. .
.22
: .
, ( ), http://www.sirius.co.yu/clanci/dragan_ilic/
eutanazija.html
22
, 2001. . ,
.
21

300

 ,
. ,
, ,
. ,
, .
, ,
,
,
.
, ,
, .

3.
. , , ,

. ,
. ,
, , ,
. ,
, ,
.

4. .
,
. ,

,
. ,
,
.
.
,23
,
.
460.
: , ,
, , . ,
1948.
23

http://en.wikipedia.org/wiki/Doctrine_of_double_effect

301

, :
.24

5. , .
, , ,
, ().
,
, ,
,
.

1. M. Adams, H. Nys, 2003. Comparative Reflections on the Belgian

Euthanasia Act 2002. Medical Law Review, 11, Autumn 2003, pp.
353376.
2. K. Amarasekara, M. Bagaric, 2004. Moving from Voluntary Euthanasia to Non-Voluntary Euthanasia: Equality and Compassion. Ratio
Juris. Vol. 17 No. 3 September 2004 pp. 398423.
3. R. Ashcroft, 2003. Euthanasia, regulation and slippery slopes.
Palliative Medicine 2003; 17: 222 /224.
4. , 2003. Euthanasia and other end-of-life decisions in the
Netherlands in 1990, 1995, and 2001. The Lancet, Vol 362. August 2,
2003, www.thelancet.com
5. , 4. 2005. .
http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/04-01-2005/
6. J. De Haan, 2002. The New Dutch Law on Euthanasia, Medical Law
Review, 10, Spring 2002, pp. 5775.
7. H T. Engelhardt, A. S. Iltis, 2005. End-of-life: the traditional Christian
view. www.thelancet.com Vol. 366, pp. 10451049.
8. Euthanasia and physician-assisted suicide: recent developments and
ethical analysis, A 2002, http://www.spuc.org.uk/documents/
papers/Euthanasia-assistedsuicide.pdf
9. Euthanasia and Women, 2003, http://www.spuc.org.uk/
documents/papers/uthanasiaandwomen.pdf

24

: http://www.tmg.org.yu/v283406.htm

302

10. Euthanasia website material, 2001, http://www.spuc.org.

uk/documents/papers/euthanasia.pdf
11. . , 2001. ( ).
12. . , 1998. , :
13. . . , 1998. -
. : ,
, :
, , . 235254.
14. . . , Roger B. Dworkin, Limits (The Role
of the Law in Bioethical Decision Making), Indiana University Press,
Bloomington and Indianapolis, 1996, pp. IX +206. :
, LIII, . 1, 2005,
15. . -, -
. :
, LIII, . 1, 2005,
16. . . , . . , . . , 2001. .
: .
17. T. Langley, 2003. How changing the law can improve human rights at
the end of life. Practical Neurology.
18. A. McGee, Finding a way through the ethical and legal maze:
Withdrawal of medical treatment and euthanasia, Medical Law
Review, 13, Autumn 2005, pp. 357385.
19. A. Meisel, 2005. Ethics and Law: Physician-Assisted Dying, Journal
of Palliative Medicine, Vol 8, Number 3, 2005.
20. H. Nys, 1999. Physician Involvement in a Patientss Death:
A Continental European Perspective, Medical Law Review, 7,
Summer 1999, pp. 208246.
21. . , 2005. - .
http://www.pravoslavlje.org.yu
22. . , .
http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/926/tekst/pitanje-eutanazije/
23. . . , 2005. .
http://www.pravoslavlje.org.yu
24. F. Pakes, 2003. Tolerance and pragmatism in the Netherlands:
Euthanasia, coffeeshops and prostitution in the purple years,
19942002. International Journal of Police Science and
Management, Vol. 5 No. 4, 2003, pp. 217228.
25. U. Schmidt, 2002. Euthanasia, Autonomy and Beneficence.
Studia Thelogica 56 (2002), pp. 132-151.

303

26. P. Singer, 2003. Voluntary Euthanasia: A Utilitarian Perspective.

Bioethics,Volume 17 Numbers 56 2003.
27. A. M. Smith, 1999. Euthanasia: the Strengths of the Middle Ground,
Medical Law Review, 7, Summer 1999, pp. 194207.
28. . . , 2001. . :
.
29. A. K. Fernandes, 2001. Euthanasia, Assisted Suicide, and the
Philosophical Anthropology of Karol Wojtyla. Christian Bioethics,
2001. Vol. 7, No. 3, pp. 379-402.
30. D. Fickling, 2004. A happy ending?. www.thelancet.com
31. K. Forbes, G. Hanks, 2003. The euthanasia debate and a new position
paper from a Task Force of the EAPC: a helpful reappraisal or a
retreat into obfuscation?, Palliative Medicine 2003, 17: pp. 9293.
32. M. Freeman, 2002. Denying Death its Dominion: Thoughts on the
Dianne Pretty Case, Medical Law Review, 10, Autumn 2002,
33. Human Life Alliance, 2004. Euthanasia: Imposed Death.
Advertising Supplement
Dusan Karalic
Euthanasia
Summary

Euthanasia is not only a matter of law, it is multidisciplinary issue
interweaved with philosophical, religious, medical and ethical dilemmas.
It has occupied human mind long since, and recent cinematography shows
that it is also actual now. This text deals with problems and challenges that
regulation of euthanasia brings to lawmakers. Beside euthanasia, definition
of a which is limited to cases where patient puts his request for ending his
life, the physician-assisted suicide is also topic of this essay. It brings comparative view of legislations and jurisprudences of euthanasia. It shows why
legalizing of this issue is very difficult and also reasons for and against
euthanasia. At the end, the author presents reasons why it is better for euthanasia to be legal than to be prohibited in criminal code.

Key words: Euthanasia, Physician-assisted suicide, Voluntary Euthanasia, Palliative Medicine, Ramn Sampedro, Law and Ethics.

304

Ksenija Boreta
Tutorka: prof. dr Duica Palakovi
Pravni fakultet u Kragujevcu
MEDIJACIJA
Uvod

Medijacija1 je fleksibilan, neobavezni postupak u kome stranke u
sporu, uz pomo neutralnog treeg lica (medijator), identifikuju sporna pitanja, razvijaju opcije i razmatraju alternative za reenje spora koje bi bilo
obostrano prihvatljivo.2

Ovaj alternativni nain reavanja sporova3 je, u svom modernom
obliku, osvojio zapadni svet tek u drugoj polovini dvadesetog veka. Poznato
je, meutim, da on ve vekovima postoji, menja se i usavrava u razliitim
civilizacijama. Zabeleeno je da je korien u Fenikiji, Vavilonu, staroj
Grkoj i Rimu, a u mnogim azijskim zemljama je i danas dominantan.

Sedamdesetih godina prolog veka, medijacija poinje da uzima
maha u Sjedinjenim Amerikim Dravama, a osamdesetih i devedesetih
godina prihvata je i Evropa, na elu sa Velikom Britanijom.

Ovaj metod reavanja sporova prihvaen je u pravnim sistemima
irom sveta zahvaljujui brojnim prednostima koje ima u odnosu na sudski
postupak. On omoguava reavanje velikog broja sluajeva bez uputanja
u parnicu, to je posebno znaajno za sisteme koje karakterie neefikasno
pravosue. Sudovi sa na taj nain rastereuju i imaju priliku da se posvete
reavanju sloenih sluajeva.

Za same stranke je ovaj nain reavanja spora prihvatljiv iz vie razloga. Postupak je bri, jednostavniji i jevtiniji od sudskog. U potpunosti je
podreen njihovim potrebama, pa one u njemu aktivno uestvuju. Medijator pomae stranama da pronau take u kojima se slau i da uzajamnim
poputanjem uspostave ravnoteu izmeu suprotstavljenih interesa. Cilj je
Lat. medius srednji.
Milena Petrovi, Medijacija principi i postupak, asopis Arbitraa, Spoljnotrgovinska
arbitraa, Beograd, 2003, str. 98.
3
Alternativni naini reavanja sporova (Aternative Dispute Resolution) su i arbitraa, direktni
pregovori, nagodba (poravnanje), evaluacija sluaja, roite poravnanja, ombudsman, nedelja
poravnanja, med-arb i drugi.
1
2

305

ostvaren ukoliko one samostalno dou do obostrano prihvatljivog sporazuma (medijator ne sme da iznosi konkretne predloge konanog sporazuma).
Pregovori koje vodi medijator su poverljive prirode, to takoe moe biti
primamljivo za stranke. One su zbog toga oputenije i deava se da medijatoru otkriju motive eventualnog neprijateljstva, koji mogu biti od velikog znaaja za razreenje spora. Razvijajui komunikaciju meu stranama,
medijacija prua mogunost trajnog popravljanja odnosa.

Potrebno je, meutim, osvrnuti se i na nedostatke ovog postupka.
Kako je on potpuno nezavisan i neformalan, stranka nema procesnu zatitu
kakvu bi imala u sudskom postupku. Tajnost je znaajna prednost ovog
postupka, ali ona, s druge strane, onemoguava sudsku kontrolu nad radom
medijatora. Problem nastaje i kada se u postupku vodi rauna iskljuivo o
interesima stranaka oni nekad mogu biti u suprotnosti s javnim poretkom
(ovaj problem reava se odgovarajuim zakonskim okvirom). Deava se i da
je jedna strana u boljoj poziciji jer raspolae sa vie znanja, pa se naruava
princip pravinosti. Da druga strana ne bi zakljuila sporazum koji nije u
njenom interesu, savetuje se obavezno angaovanje advokata u postupku.
Tako se javlja jo jedan problem finansijsko optereenje stranaka. Iako je u
nekim sistemima sama medijacija besplatna, svaka strana mora da snosi advokatske trokove. Ipak, poreenje sa trokovima parninog postupka (koji
esto traje po nekoliko godina) dovodi do zakljuka da je medijacija skoro
uvek isplativiji nain reavanja sporova.

Medijacija podrazumeva poputanje obe strane, pa neki medijatori
umeju da kau da ako jedna on njih ode previe srena, onda nije postignut
dobar sporazum. Na osnovu te izjave, kritiari medijacije zakljuuju da je
to proces iz koga obe strane izlaze nesrene.4 Takav stav nije opravdan,
jer kada ih ovaj postupak zaista ini nesrenim, strane ne nastavljaju svoje
uee u njemu one jednostavno koriste pravo da ga u bilo kom trenutku
obustave. Ukoliko istraju u nameri da ga uspeno okonaju, to ine zato to
su prepoznale mogunost postizanja obostrano prihvatljivog sporazuma.

Prvi susret ovdanje javnosti sa institutom medijacije odigrao se
2002. godine, kada je Vrhovni sud Srbije organizovao Nedelju poravnanja.
Tom prilikom su mirnim putem reeni neki veoma stari predmeti, to je
podstaklo sudije Drugog optinskog suda da ponu sa primenom medijacije u svakodnevnom radu. Kako za to nije postojao normativni okvir,
N. Denise Taylor, in We Hold These Truths by Katherine Gaidos, Managing Editor, Published:
January 20, 2004, Los Angeles Daily Journal (ADR Roundtable).
4

306

rezultati su u poetku bili skromni. Prekretnicu je predstavljalo usvajanje

novog Zakona o parninom postupku5 koji je izriito predvideo obavezu
suda i stranaka da spor pokuaju da ree posredovanjem ili na drugi miran nain.6 Detaljno regulisanje usledilo je stupanjem na snagu Zakona o
posredovanju medijaciji7 RS i Zakona o posredovanju8 CG. Oni su razradili norme ZPP-a, ali i omoguili primenu medijacije pre zapoinjanja
sudskog postupka. Srpski zakon je proirio mogunost primene medijacije i
na oblasti krivinog i upravnog prava (crnogorski to nije uinio).

Potrebno je naglasiti da se na sporove iz radnih odnosa primenjuje jedan drugi zakon Zakon o mirnom reavanju radnih sporova.9 On
predvia medijaciju kao redovan postupak reavanja sporova. Ipak, potuje
se naelo dobrovoljnosti (sa izuzetkom sporova u delatnostima od opteg
interesa). Postupak se vodi pred Odborom za mirenje koji se formira na
tripartitnoj osnovi. Nakon rasprave, miritelj10 donosi preporuku o nainu
reavanja spora. Strane nemaju obavezu da je prihvate, ali moraju da navedu
razloge zbog kojih to nisu uinile.

Znaajno je pomenuti i Porodini zakon,11 koji je predvideo posredovanje kao redovan nain reavanja branih sporova. Postupak uvek sprovodi sud, uz eventualnu pomo neke specijalizovane ustanove. Ovaj Zakon
razlikuje medijaciju u pogledu mirenja i medijaciju u pogledu nagodbe. U
prvom sluaju, cilj je spreavanje razvoda braka, a u drugom sporazumno
okonanje spora. Ukoliko mirenje ne uspe, sprovodi se postupak nagodbe. Interesantno je da Zakon pod naziv posredovanje zapravo podvodi
druge alternativne naine reavanja sporova mirenje i nagodbu, to moe
izazvati probleme u praksi. Naime, pomiritelj ima mnogo aktivniju ulogu
od klasinog medijatora i od njega se uvek oekuje da ponudi konkretno
reenje spora.

Ovaj rad e se prvenstveno baviti karakteristikama, prednostima i
nedostacima Zakona o posredovanju medijaciji (kao propisa opteg tipa),
uz osvrt na dostupna reenja susednih zemalja. Reenja posebnih propisa
nee biti obraivana.
Zakon o parninom postupku, Slubeni glasnik RS, br. 125/04.
Cl. 11 Zakona o parninom postupku.
7
Zakon o posredovanju medijaciji, Subeni glasnik RS, br. 18/2005.
8
Zakon o posredovanju, Slubeni list Republike CG, broj 30/2005.
9
Zakon o mirnom reavanju radnih sporova, Slubeni glasnik RS, br.125/04.
10
Po ovom Zakonu, miritelj je lice koje prua pomo stranama u kolektivnom sporu, sa
ciljem da zakljue sporazum o reenju spora.
11
Porodini zakon, Slubeni glasnik RS, br. 18/05.
5
6

307

Organizacioni modeli medijacije

Tok medijacije je razliit u zavisnosti od organizacionog modela koji
je prihvaen u datom pravnom sistemu. Dva osnovna modela ovog postupka
su privatna medijacija i medijacija povezana sa sudom. Dugogodinja praksa nekih drava pokazala je da se ovi suprotstavljeni modeli esto preklapaju
i meaju.

1. Sudski instruirana medijacija

Ovo je model medijacije u kome sud ima glavnu ulogu. Izvrena je
podela na sudsku medijaciju u pravom smislu i sudski aneksiranu medijaciju. Prva je u potpunosti deo sudskog postupka, javna je i gubi na fleksibilnosti. S obzirom na nedostatak karakteristinih prednosti medijacije, ovo
nije poeljan model.

Sudski aneksirana medijacija je izmetena iz parninog postupka,
ime se uvaju privatnost i fleksibilnost. Uee suda se ogleda u upuivanju
stranaka na medijaciju. U zavisnosti od modela koji je prihvaen, nju moe
sprovoditi sudsko osoblje, medijatori plaeni od strane suda ili stranaka,
kao i medijatori-volonteri. Sudski aneksirana medijacija je prihvaena i
kod nas, jer se ovaj institut tek uvodi institucionalno u na pravni sistem,
a naoj pravnoj kulturi i mentalitetu nije primeren kompromis kao nain
reavanja konflikata, zbog ega je izvesna mera vezanosti za sud, kao faza
izbora adekvatnog modela posredovanja, u poetku neophodna.12 Ipak,
oekuje se postepeno premetanje medijacije iz javnog u privatni sektor,
za ta je potrebno da graani u njoj prepoznaju sopstveni interes. Okolne
drave prihvatile su razliite modele medijacije, pa je u slovenakoj praksi
najzastupljenija sudski aneksirana medijacija, dok hrvatski zakon promovie
model privatne medijacije (ne iskljuujui, ipak, pravo tela koje vodi sudski,
upravni ili drugi postupak da preporui strankama da pokrenu postupak
mirenja,1

Gordana Mihailovi, Vodi kroz medijaciju, Southeast Europe Enterprise Development

(SEED), Beograd, 2005, str. 47.
13
l. 16, stav 1 Zakona o mirenju.
12

308

2. Privatna medijacija

Privatna medijacija je model koji nema veze sa sudom. Stranke u
postupak ulaze na sopstvenu inicijativu obraajui se agenciji za medijaciju, specijalizovanoj neprofitnoj organizaciji ili ovlaenom medijatoru,
sa namerom da dobiju pomo treeg, neutralnog lica u reavanju spornog
odnosa. Ova mogunost moe biti predviena pre nastanka spora (ugovornom klauzulom) ili nakon nastanka spora (posebnim ugovorom). Ukoliko
medijacija ne donese zadovoljavajue rezultate, mogunost pokretanja parnice je uvek otvorena.

Ovaj vid medijacije esto trpi kritike jer nije besplatan, pa predstavlja dodatno optereenje za stranke. Osim toga, moe sa desiti da medijator
bude posebno privren stalnim klijentima, jer od njih finansijski zavisi. Ipak,
u praksi je teko nai primere koji su u skladu sa ovakvim gleditem.14

Uspene profesionalne agencije za alternativno reavanje sporova prilino olakavaju rad pravosua. injenica je da JAMS,15 bez ikakve
pomoi drave, uspeva da svake godine rastereti ameriko sudstvo od skoro
dvadeset hiljada predmeta.16
Osnovna naela postupka medijacije

Potovanje izvesnih principa je pretpostavka za uspeh medijacije
u praksi. Zakon o parninom postupku izriito propisuje naela dobrovoljnosti, poverljivosti i hitnosti, a Zakon o posredovanju medijaciji17
predvia jo i naela privatnosti, jednakosti i ravnopravnosti stranaka.

1. Naelo dobrovoljnosti

Medijacija je neobavezan postupak koji poinje, traje i zakljuuje
se na osnovu izriite saglasnosti strana. Naelo dobrovoljnosti ogleda se,
s jedne strane, u mogunosti da bilo koja strana svojom voljom obustavi
Leposava Karamarkovi, Poravnanje i medijacija, Fakultet za poslovno pravo, Beograd,
2004, str. 358.
15
JAMS (Judicial Arbitration and Mediation Services) je najvee ameriko, a verovatno i
svetsko preduzee za pruanje usluga medijacije. Pored JAMS-a, znaajni su i WIPO, CPR
Institute for Dispute Resolution i American Arbitration Association.
16
Leposava Karamarkovi, op. cit., str. 358.
17
l. 37 Zakona o posredovanju medijaciji.
14

309

tok postupka, a s druge strane, u obavezi medijatora da se uzdri od nametanja reenja. Bitno je naglasiti da neobaveznost postupka ne podrazumeva
i neobaveznost konanog sporazuma jednom postignut, on obavezuje obe
strane.

2. Naelo poverljivosti

Ovo naelo je kljuno za uspeh medijacije. Za stranke je esto od
ogromne vanosti da znaju da e ono to izjave tokom ovog postupka ostati
pod velom tajne. Ovo naelo razraeno je kroz nekoliko pravila. Pre svega,
sve informacije, predlozi i izjave su poverljive prirode, i mogu se obelodaniti
samo ako se strane tako dogovore. Ne mogu se koristiti kao dokazi u nekom
kasnijem postupku. U sluaju da do takvog postupka doe, medijator je
osloboen dunosti svedoenja. Ovo naelo je prisutno i u pravima svih
susednih zemalja.18

Naelo poverljivosti se preplie sa naelom privatnosti. Naime, u
postupku medijacije je iskljuena javnost, pa trea lica ne mogu saznati
ni otkrivene injenice, ni ishod spora. Pored toga, ono to jedna strana na
odvojenim sastancima poveri medijatoru, on ne sme da prenese drugoj bez
posebne dozvole.

Ovo naelo ne moe biti apsolutno, pa je neizbeno povui granicu
njegove primene. U naem pravu, ono gubi znaaj kada doe u sukob sa
javnim interesom, kao i kada ga je neophodno prekriti radi sprovoenja
sporazuma o poravnanju.

3. Naelo hitnosti

Jedna od prednosti medijacije jeste to se ona sprovodi na efikasan
i brz nain. Ona ne sme biti sredstvo odugovlaenja reenja spornog odnosa. Na Zakon je u tom cilju propisao da postupak moe trajati do trideset dana.19 Na zahtev posrednika ili strana, sud moe produiti ovaj rok iz
opravdanih razloga.

Nakon trideset dana, nastavie se i postupak odluivanja o albi
(ako medijacija nije uspela).

18
19

Npr. l. 11 i l. 12 hrvatskog Zakona o mirenju (Narodne novine, br. 163/03).

l. 13 Zakona o medijaciji posredovanju.

310

Medijatori

Medijator je nepristrasno tree lice koje posreduje izmeu dve
strane, pruajui im pomo u reavanju spornog odnosa.

Karakteristini stilovi rada medijatora su:

1. procenjivaki (evaluativni) medijator analizira pravni poloaj

strana, predoava im slabosti postojeih zahteva i upoznaje ih sa

moguim trajanjem, ishodom i trokovima parnice;

2. facilitativni medijator podstie komunikaciju izmeu strana i

nagoni ih na preispitivanje problema koji su doveli do spora i

razumevanje potreba druge strane; manje panje pridaje

pravnim pozicijama strana, akcenat je na njihovim interesima;

3. transformativni medijator pretenduje da ojaa odnos izmeu

strana.20

1. Ko moe biti medijator?

Medijatori su najee sudije i advokati, ali to mogu biti i strunjaci
iz drugih oblasti.

Na Zakon je propisao da se medijacijom mogu baviti samo lica
koja ispunjavaju odreene uslove. To su lica koja imaju visoku strunu spremu i najmanje pet godina radnog iskustva u postupcima reavanja sporova
i konflikata, prola su program obuke21 za posrednika, upisana su u Spisak,
nisu pod istragom ili osuivana za namerno uinjeno krivino delo i dostojna su za obavljanje posredovanja.22

Potrebno je da zakon uredi iskljuenje i izuzee medijatora iz
postupka. Na zakon to i ini predviajui izuzee lica koje je pristrasno ili
Jerry P. Roscoe, Esq., Advocacy Skills: Tips for Selecting a Good Mediator, Published: January
1, 2002, Mediate.com
21
Program obuke u Srbiji traje pet radnih dana, po pet asova dnevno (Pravilnik o programu
obuke za posrednika, Slubeni glasnik RS, broj 44/05). Pitanje je da li obuka tog obima
moe obezbediti sticanje medijatorskih vetina u dovoljnoj meri. Neophodno je nastaviti
usavravanje tehnika posredovanja u duem vremenskom periodu. U prilog tome: Jerry P.
Roscoe, Esq., (Advocacy Skills: Tips for Selecting a Good Mediator, Published: January 1, 2002,
Mediate.com).
22
l. 20, st 1 Zakona o medijaciji posredovanju.
St. 2 istog lana predvia izuzetak posrednik moe biti i lice koje ne ispunjava date uslove,
ukoliko za to postoji valjani razlog (npr. da je lice izuzetan strunjak u oblasti u kojoj se
sprovodi posredovanje).
20

311

ima lini interes u postupku.23 Kada je re o iskljuenju, ono je predvieno

za sudeeg sudiju, arbitra, sudiju koji sudi istim stranama u nekom drugom
sporu, lice koje postupa ili je postupalo u nekom drugom postupku, kao i za
advokata, zakonskog zastupnika ili staraoca jedne od strana.24

Zakonodavac je smatrao da model sudski aneksirane medijacije podrazumeva da sud mora da garantuje kvalitet medijatora, pa je zbog toga
i ograniio krug lica koja se mogu baviti ovim poslom. Meutim, dominantno shvatanje u svetu je da nikakvi uslovi nisu potrebni, ve da svakome
treba pruiti priliku da se bavi medijacijom. Zakoni trita ine da kvalitet
ispliva na povrinu, jer klijenti paljivo biraju koga angauju. Poto jedino
obrazovani i veti medijatori mogu da pomognu stranama u reavanju spora, oni e biti ti koji opstaju u bavljenju ovim poslom.

Nae zakonsko reenje se razlikuje od onih u susednim zemljama.
Primera radi, jedini uslovi koje Zakon o postupku medijacije BiH postavlja
su sledei: ispunjenje optih uslova za zapoljavanje, visoka struna sprema,
zavrena obuka i upis u registar medijatora.25

Zakon o posredovanju CG takoe propisuje odreene uslove za
bavljenje medijacijom, ali su oni manje strogi od onih koji postoje u srpskim propisima. Zanimljivo je, meutim, da medijatore u Crnoj Gori postavlja ministar nadlean za poslove pravosua, a Zakon predvia i postojanje
Komisije za postavljenje i razrjeenje posrednika koja utvruje da li kandidat ispunjava zakonske uslove i podnosi ministru predlog za postavljenje
posrednika.

2. Izbor i svojstva medijatora

U naem pravu, strane sporazumno biraju medijatora sa Spiska
posrednika koji je predsednik suda sainio od strunjaka koji ispunjavaju
zakonom predviene uslove. Trebalo bi da stranke pritom vode rauna
o vrsti spora i njegovoj sloenosti, kao i o svojstvima medijatora. Moraju
razmotriti iskustvo i kvalifikacije medijatora, i odluiti da li ele medijatora
facilitatora ili evaluatora.26

Zadatak medijatora je da navede strane da usklade svoje stavove
i postignu kompromis. Da bi u tome uspeo, on mora biti strpljiv i neprisl. 23 Zakona o posredovanju medijaciji.
l. 22 Zakona o posredovanju medijaciji.
25
l. 31 Zakona o postupku medijacije BiH, Slubeni glasnik Bosne i Hercegovine, godina
VIII, 12. avgust 2004.
23
24

312

trasan, mora imati pozitivan stav i oseaj za realnost. Neophodno je da ume

da slua i paljivo prenosi poruke, da zna da prepozna kljuna pitanja i nenametljivo izazove razgovor o njima, da je dobar analitiar i da raspolae
znanjem. Medijator stalno mora raditi na sticanju i usavravanju pomenutih
vetina.

Prilikom izbora medijatora, stranke treba da se zapitaju da li ele
eksperta za oblast kojoj pripada predmet spora ili im je bitnije da je izabrano
lice vet medijator.27 Praksa je pokazala da je lice koje je savladalo tehnike
medijacije u veini sluajeva bolje reenje, jer su veti medijatori po pravilu
sposobni i da savladaju osnovne postavke sporne materije.

3. Prava i obaveze medijatora

Uloga medijatora je da omogui konstruktivan dijalog i usmeri
diskusiju na pronalaenje obostrano prihvatljivog reenja, a nikako da izvodi dokaze i presuuje. Na osnovu toga, formulisana su i njegova prava i
dunosti u naem pravu.

Medijator ima pravo da se upozna sa okolnostima spornog odnosa,
da dobije od stranaka potrebne podatke, njihovo vienje tog odnosa, kao
i dokaze koji bi eventualno ukazivali na sukob postignutog sporazuma sa
javnim interesom. On takoe ima pravo na trokove.28

S druge strane, on je duan da u postupku postupa hitno, da se po
svaku cenu uzdri od nametanja reenja stranama, da se lii predrasuda u
pogledu strana i predmeta spora, da posreduje na neutralan nain i da izbegne davanje obeanja o ishodu postupka.29

Barbara A. Reeves (assistant general counsel of Southern California Edison and Edison
International, California): I like a mediator who is evaluative, who actually will tell the
parties his or her view of the law and the strengths of their positions. However, it must be
someone who has done his or her homework and has read the briefs, knows the law and will
get it right. Ive had three failed mediations that come to mind in the last six months. Two of
them were passive mediators who believed they should not take a position and should not
be evaluative. In one case, it was two days of Well, they want X. What do you think about
that? (Considering Alternatives to Litigation: When Third Parties Can Help, and When
They Cant, By A Discussion with Hon. Rebecca Westerfield (Ret.), Published: January 1,
2002, Corporate Legal Times (January 2002) Vol. 12, No. 122).
27
Advocacy Skills: Tips for Selecting a Good Mediator, Jerry P. Roscoe, Esq., Published: January
1, 2002, Mediate.com
28
l. 26 Zakona o posredovanju medijaciji.
29
l. 25 Zakona o posredovanju medijaciji.
26

313


Medijator je duan da uva tajnost postupka, a ukoliko poverljivu
informaciju prenese drugoj strani ili na bilo koji nain prouzrokuje tetu,
odgovarae prema optim pravilima o odgovornosti za tetu.
Iniciranje i tok postupka medijacije

1. Iniciranje postupka

Savremeni pravni sistemi se razlikuju prema nainu pokretanja
postupka medijacije. Pre svega, treba povui razliku izmeu mandatorne
(obavezne) i voluntarne (dobrovoljne) medijacije. Mandatorna medijacija
moe imati dva osnovna oblika. Prvi, koji se sve ree koristi, jeste zakonska
mandatorna medijacija, a drugi, prihvatljiviji, jeste onaj koji sudiji daje pravo da strankama naredi da se upuste u medijaciju. Sudija se pritom oslanja
na svoju slobodnu procenu predmeta spora, jer nije svaki predmet pogodan
za medijaciju.

Nae pravo opredelilo se za model dobrovoljne medijacije, pri
emu stranke mogu same inicirati pokretanje postupka,30 ali to moe uiniti
i sudija u sluaju da je parnini postupak u toku. On to najee ini po
prijemu odgovora na tubu ili posle odranog pripremnog roita. Da bi ispravno procenio da li je predmet spora pogodan za medijaciju, sudija mora
voditi rauna o vie detalja o stepenu ubeenosti stranaka u pobedu, o
njihovom pravnom poloaju i o broju taaka oko kojih se one ne spore.
Neophodno je da obrati panju i na prirodu odnosa stranaka, na njegovu
trajnost i potrebu da opstane, na hitnost reenja, na finansijske mogunosti
stranaka i eventualne visoke trokove voenja spora, kao i na neprijateljstvo
meu strankama. Za medijaciju su uglavnom pogodni trgovinski sporovi,
kao i sporovi iz branih i porodinih odnosa.

Stranke nisu obavezne da predlog prihvate da bi postupak poeo,
neophodno je da su one sa tim saglasne. U naem pravu, saglasnost se
izraava prihvatanjem predloga za pokretanje postupka. Sporazum o medijaciji moe biti sainjen pre nastanka spora (u vidu klauzule koja se unosi u
ugovor o osnovnom poslu), kao i posle njegovog nastanka (u obliku posebnog ugovora).

Zakon o medijaciji propisuje da i sudija izvestilac moe uputiti
strane na medijaciju (ukoliko je u toku postupak po albi), ali medijator u
Oekuje se osnivanje Centra za medijaciju institucije kojoj e se stranke obraati kada
ele da spor ree putem medijacije.
30

314

tom sluaju moe biti samo sudija (nikako sudija izvestilac, niti lan vea
koje odluuje po albi).

Pokretanje postupka medijacije nee uticati na zakonske rokove za
pokretanje i voenje drugih postupaka, to ima za cilj da sprei odugovlaenje
sudskog postupka. Ovakva odredba naeg Zakona je u suprotnosti s predlogom direktive EU koja predvia zastoj zastarelosti.31 Moe se primetiti da
su i crnogorski i hrvatski zakonodavac,32 u pogledu ovog pitanja, rezonovali
slino srpskom.

2. Tok postupka

Medijacija je fleksibilan i interaktivan proces koji nije identino oblikovan u svim pravnim sistemima, a i u okviru jednog sistema moe poprimati razliite forme. Ipak, mogu se uoiti uobiajene kljune faze u njegovom razvoju.

Nakon izbora medijatora, najee sledi preliminarni sastanak sa
zastupnicima strana. Kako je medijacija jedan neformalan postupak, tom
prilikom se odreuju pravila koja e se potovati, kao i mesto i vreme prvog
zajednikog sastanka. Postie se dogovor o dostavljanju dokumentacije
medijatoru, kao i o tome kome e, pored strana, biti omogueno da prisustvuje medijaciji.

Postupak u uem smislu poinje prvim zajednikim sastankom.
Njemu prisustvuju medijator, strane i njihovi zastupnici ili advokati. Mogu
prisustvovati i trea lica, ako su im strane to izriito dozvolile. Medijator upoznaje strane sa procedurom, osnovnim naelima i ciljevima postupka, kao
i sa svojom ulogom u njemu. On zatim predlae stranama da izloe svoje
vienje problema, neretko ih ohrabrujui da govore i o svojim oseanjima.
Nakon toga, strane se izjanjavaju o tome da li ele da se postupak nastavi na zajednikim ili odvojenim sastancima. Zajedniki sastanci se obino
preporuuju za sporove nastale iz porodinih odnosa, a odvojeni za trgovinske sporove.

Na narednim sesijama, medijator paljivo slua strane, analizira
s njima relevantna pitanja i zadobija poverenje. Njegov cilj je da uoi
problematine take u odnosu meu stranama, kao i da prikupi potrebne
informacije. Medijator se mora uzdrati od davanja saveta i predlaganja
Gordana Mihailovi, Zakon o medijaciji, Slubeni glasnik, Beograd, 2005, str. 21.
l. 38 Zakona o posredovanju CG i l. 14 hrvatskog Zakona o mirenju. Ova dva reenja su
identina po sadrini.
31
32

315

reenja njegovo orue je postavljanje pitanja. Interesantno je da, za razliku od naeg Zakona, hrvatski Zakon o mirenju propisuje da medijator
moe iznositi prijedloge o nagodbi kojom bi stranke mogle okonati spor,
ukljuujui i tekst takve nagodbe.33

Tokom tree faze, medijator e se truditi da ispita u kojoj meri bi
strane bile spremne da koriguju svoja oekivanja. On mora da poznaje taktike pregovaranja da bi mogao da prepozna kojim tipovima pregovaraa pripadaju uesnici postupka. Ukoliko primeti da nisu voljni da ine ustupke,
on ih moe navesti na razmiljanje o pravnoj zasnovanosti zahteva i o eventualnim posledicama neuspele medijacije (npr. o trokovima i trajanju sudskog postupka).

Najbolji nain da se medijacija okona jeste da strane zakljue sporazum. Ostali su: obustavljanje postupka odlukom posrednika (ukoliko nije
opravdano nastaviti ga) i izjava strane o odustajanju od daljeg postupka.34

3. Sporazum

Kada strane postignu kompromis, medijator je duan da ih obavesti o moguim dejstvima sporazuma i o nainu ispunjenja obaveza koje
su njime preuzete.35 Sporazum ima snagu vansudskog poravnanja ukoliko
su ispunjena dva uslova da je sainjen u pisanoj formi i da nije protivan
javnom poretku. Kako je vansudsko poravnanje ugovor koji nema svojstvo
izvrne isprave, moe se oekivati samo dobrovoljno izvrenje obaveza. U
suprotnom, reenje je voenje parninog postupka.

Meutim, ukoliko postignuti sporazum sudija uzme na zapisnik, on
e stei snagu sudskog poravnanja. Uobiajeno dejstvo sudskog poravnanja
je da se stvara situacija kao da o tubenom zahtevu postoji pravnosnana
presuda sa izrekom koja ima istu sadrinu kao i poravnanje,36 pa e to i
ovde biti sluaj. Drugo, sporazum na ovaj nain stie svojstvo izvrne isprave u smislu Zakona o izvrnom postupku.37 Slina su i zakonska reenja
susednih republika. Tako crnogorski Zakon o posredovanju38 sadri reenje
identino srpskom, dok hrvatski Zakon o mirenju propisuje sledee: Nal. 7 Zakona o mirenju.
l. 10 Zakona o posredovanju medijaciji.
35
l. 16, stav 2 Zakona o posredovanju medijaciji.
36
Borivoje Pozni, Vesna Raki-Vodineli, Graansko procesno pravo, Savremena
administracija, Beograd, 1999, str. 336.
37
l. 30 Zakona o izvrnom postupku, Slubeni glasnik RS, br.125/04.
33
34

316

godba koja se sklopi u postupku mirenja imat e svojstvo ovrne isprave ako
potpise stranaka na njoj ovjeri javni biljenik.39 Zakon o postupku medijacije BiH, meutim, daje snagu izvrne isprave svakom potpisanom sporazumu o nagodbi.40 Na Zakon je predvideo i mogunost da strane postignu
pismenu saglasnost samo o injeninim pitanjima, to moe biti od koristi
u kasnijem sudskom postupku.
Zakljuak

Medijaciju je bilo neophodno uvesti u na pravni sistem zato to je
situacija u kojoj se nalazi pravosue to zahtevala, ali i zato to meunarodni
standardi41 govore u prilog tome. Uvoenje novog instituta obino je
praeno otrom kritikom javnosti, pa je tako bilo i u ovom sluaju. Ipak,
postignuti rezultati ine da medijacija sve vie zadobija poverenje graana.
Da bi se u tom smeru nastavilo, neophodno je neprestano ulagati napor i
sredstva u edukaciju medijatora i u upoznavanje graana i strune javnosti
sa ovom idejom. Pored toga, trebalo bi to pre omoguiti osnivanje nezavisnih agencija za medijaciju koje bi nudile usluge medijacije, organizovale
strunu obuku, vodile registar medijatora, ali i sprovodile javnu kampanju
u cilju promocije medijacije.
IZVORI
1. Zakon o posredovanju medijaciji, Subeni glasnik RS, br. 18/2005.
2. Zakon o parninom postupku, Slubeni glasnik RS, br. 125/04.
3. Zakon o posredovanju, Slubeni list Republike CG, broj 30/2005.
4. Porodini zakon,Slubeni glasnik RS, br. 18/05.
5. Zakon o mirnom reavanju radnih sporova, Slubeni glasnik RS, br.
125/04.
6. Zakon o izvrnom postupku, Slubeni glasnik RS, br. 125/04.
7. Pravilnik o programu obuke za posrednika, Slubeni glasnik RS,
br. 44/05.
8. Zakon o mirenju, Narodne novine, br. 163/03.
l. 36 Zakona o posredovanju CG.
l. 10, stav 2 Zakona o mirenju.
40
l. 24 i 25 Zakona o postupku medijacije BiH.
41
Relevantni dokumenti su: Preporuke Saveta Evrope, Zeleni dokument Evropske unije i
Model zakona o meunarodnoj trgovinskoj medijaciji UNCITRAL-a
38
39

317

9. Zakon o postupku medijacije, Slubeni glasnik Bosne i Hercegovine,

godina VIII, 12. avgust 2004.
LITERATURA
1. We Hold These Truths by Katherine Gaidos, Managing Editor,
Published: January 20, 2004, Los Angeles Daily Journal (ADR Round
table); http://www.jamsadr.com/j_pub/show_article.asp?id=53
2. Leposava Karamarkovi, Poravnanje i medijacija, Fakultet za
poslovno pravo, Beograd, 2004.
3. Gordana Mihailovi, Vodi kroz medijaciju, Southeast Europe
Enterprise Development (SEED), Beograd, 2005.
4. Gordana Mihailovi, Zakon o medijaciji, Slubeni glasnik,
Beograd, 2005.
5. Milena Petrovi, Medijacija principi i postupak, asopis Arbitraa,
Spoljnotrgovinska arbitraa, Beograd, 2003.
6. Borivoje Pozni, Vesna Raki-Vodineli, Graansko procesno pravo,
Savremena administracija, Beograd, 1999.
7. Jerry P. Roscoe, Esq., Advocacy Skills: Tips for Selecting a Good
Mediator, Published: January 1, 2002, Mediate.com;
http://www.jamsadr.com/j_pub/show_article.asp?id=71
8. Considering Alternatives to Litigation: When Third Parties Can Help,
and When They Cant, By A Discussion with Hon. Rebecca
Westerfield (Ret.), Published: January 1, 2002, Corporate Legal Times
(January 2002) Vol. 12, No. 122;
http://www.jamsadr.com/j_pub/show_article.asp?id=51
Ksenija Boreta

Mediation
Summarry

This paper analyzes the process of mediation, its characteristics and
development. The most important part of the text deals with the question of
introduction of this mechanism into the legal system of Serbia.

Key words: Mediation, Legal system, Arbitration

318

EVROPSKE INTEGRACIJE

EUROPEAN INTEGRATION

Nikola ivkovi
Tutorka: prof. dr Vesna Kneevi-Predi
Fakultet politikih nauka u Beogradu
PRAVO EVROPSKE UNIJE: IZVORI PRAVA
Evropa je tamo gde ljudi govore i piu o Evropi, gde Evropu slikaju
ili je kleu u kamenu, ili, drukije reeno,gde zamiljaju
ili vizuelno predstavljaju Evropu, gde ljudi u vezi sa imenom
i pojmom Evropa ustanovljavaju smisao i znaenje
Ono to je hiljadama godina oznaavano imenom
Evropa nikada nije ostajalo isto...
Volfhang male
Istorija evropske ideje

Evropska unija (EU) jedno je od najveih dostignua modernog doba. Moemo rei da je izvanredan mirovni projekat, pobeda ideje
zajednikog ivota vekovnih neprijatelja. Ekonomski gigant, najvea ekonomska zona u svetu. Prostor slobode, bezbednosti i pravde u kome se ljudi
slobodno kreu, rade, razmenjuju ideje. Da bi se definisala EU, stvarane
su nove jezike konstrukcije. Ona i zaista jeste neto novo, neoekivano,
doskora samo ideja na koju smo nailazili u delima filozofa, knjievnika,
matara nepodeljeni kontinent koji uiva u miru, stabilnosti, demokratiji i ekonomskom napretku. Evropska unija je pronala dobru formulu za
prilagoavanje malih i velikih nacija, kao i razliitih kulturnih identiteta, a
Evropa je kontinent politiki, kulturno, ekonomski veoma arenolik. To je
ono to predstavlja jedno veliko, nemerljivo bogatstvo koje se mora tititi,
ouvati i dalje razvijati. Decenijama EU radi na sopstvenom razvoju, to
je omoguilo njenim graanima da se identifikuju kao Evropljani, da razviju snaan oseaj koji ih je uinio ujedinjenim, a svestrani pluralizam i vie
nego prihvatljiv.
Izvori prava Evropske unije

Da bi se potpuno razumeo jedan pravni sistem, neophodno je upoznati se sa njegovim formalnim izvorima. Stoga, specifini karakter EU
se moe potpunije sagledati i razumeti kroz analizu izvora komunitarnog

321

prava. U pravnim instrumentima na kojima poiva komunitarno pravo

neemo nai listu njegovih izvora, meutim, izvore je lako odrediti. Izvori
komunitarnog prava u formalnom smislu su: meunarodni ugovori, odluke organa Zajednica i opta pravna naela kako ih je odredio Evropski
sud pravde (ESP). esto se u literaturi izvori komunitarnog prava dele na
primarne i sekundarne, podela koju emo kasnije analizirati.
Opti pregled izvora komunitarnog prava
Meunarodni ugovori

Kao izvore komunitarnog prava nalazimo sledee tipove
meunarodnih ugovora:

I) meunarodni ugovori koje su zakljuile drave lanice, odnosno

osnovni ili Osnivaki ugovori i ugovori kojima su oni menjani i
dopunjavani;
II) drugi meunarodni ugovori koje su zakljuile drave lanice
koji reguliu odnose unutar domena Evropskih zajednica i
njihovog institucionalnog mehanizma;
III) meunarodni ugovori koje su drave lanice zakljuile sa
treim subjektima dravama nelanicama ili meunarodnim
organizacijama;
IV) meunarodni ugovori koje su Evropske zajednice (EZ)
zakljuile sa treim subjektima;
V) meunarodni ugovori sa treim subjektima kod kojih se kao
jedna strana ugovornica pojavljuju Evropske zajednice i
drave lanice.

Osnov za ovu klasifikaciju izvora lei u sudskoj praksi, kako Evropskog suda pravde, tako
i pravosudnih organa drava lanica. Sluaj Internationale Handelsgesellschaft mbh v.
Einfuhp-und Vorratsstelle fur Getreide und Futtermittel (poznat kao Solange I), 1974. u tom
pogledu nas ne ostavlja u dilemi. Videti blie: Vesna Kneevi-Predi, Ogled o suverenosti:
suverenost i Evropska unija, Institut za politike studije, Beograd, 2001, str. 254.
2
Podela koja je izvedena s obzirom na subjekte koji ih donose i njihovu pravnu snagu.
Meutim, autori se ne slau u pogledu na to koji izvori spadaju u grupu primarnih, a koji
u grupu sekundarnih izvora. ini se najprihvatljivijom ona podela koja u primarne izvore
smeta Osnivake ugovore, a u sekundarne odluke organa Zajednica.
1

322

Odluke organa Zajednica

Na osnovu ovlaenja koja su im poverena Osnivakim ugovorima,
glavni organi Zajednica donose odluke koje ine drugu grupu izvora komunitarnog prava:
I) pravilnici;
II) direktive;
III) odluke;
IV) preporuke i
V) savetodavna miljenja.

Opta pravna naela kako ih je odredio

Evropski sud pravde

Odredbe Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (UoEZ) posredno
nas upuuju na pravni osnov i prihvatanje optih naela kao izvora komunitarnog prava. lan 220 (bivi lan 164) ovog ugovora navodi: Sud pravde
se brine o potovanju prava prilikom tumaenja i primene ovog ugovora.
U kontekstu tog lana tumaimo i lan 230 (173) koji navodi pravne osnove
za nitenje pravnog akta Zajednice: povreda ugovora ili svakog drugog
pravnog pravila koje se odnosi na njegovu primenu. ESP je u tumaenjima
postojeih izvora uoio njihovu nepotpunost i izvukao ovlaenje da takvu
prazninu popuni primenom optih pravnih naela. Dakle, Osnivaki
ugovori ne formuliu opta naela, ali ESP ih je iznedrio kroz tumaenje
postojeih odredbi UoEZ i time je nainio bitan iskorak. ESP nije unapred
odreivao opta pravila. To je inio u postupku konkretne primene komunitarnog prava, nakon to je nastao konkretan spor, odnosno kao reenje za
konkretan sluaj. Polazei od pojedinanih odredbi osnovnih ugovora, Sud
utvruje opte naelo induktivni metod, potom opte naelo primenjuje
na konkretan spor i na bazi njega donosi reenje spora deduktivni metod.
Sud je, kroz postupak tumaenja i primene komunitarnog prava, razvio
opta pravna naela iz pravnih sistema drava lanica.

Primarni izvori prava EU

Pravni osnov celokupnog komunitarnog poretka su Osnivaki
ugovori i ugovori koji ih menjaju i dopunjuju. Zato Osnivake ugovore nazivamo primarnim izvorima komunitarnog prava, a norme u njima sadrane

323

primarnim pravom EU.3 Osnivaki ugovori reguliu pitanje pravnog

poloaja Zajednica prema dravama lanicama i meunarodnim organizacijama, organizaciono pravna pitanja ustrojstva i nadlenosti njihovih
organa, slino kao to se to ini u ustavima u dravama. Osnivaki ugovori
su nastali sledei pravila o zakljuivanju, dejstvu i prestanku meunarodnih
ugovora, onako kako ih poznaje meunarodno javno pravo. Meutim, ESP
je u oceni znaaja Osnivakih ugovora nainio iskorak i usvojio doktrinu
o ustavnom karakteru Osnivakih ugovora, ime je doveo u pitanje pravni
karakter ovih akata i uinio ih, moda, nekarakteristinim. Njima je stvoren novi pravni poredak meunarodnog prava, koji stvara prava i obaveze
ne samo za drave lanice, ve i za pravna i fizika lica, prava koja postaju
sastavni deo njihovog pravnog naslea. Nakon ratifikacije od strane drava
lanica, Osnivaki ugovori postaju deo njihovog prava, tako da su sudski
i upravni organi duni da ih neposredno primenjuju i da odredbama koje
zadovoljavaju odreene uslove priznaju neposredno dejstvo.

Sekundarni izvori prava EU

Sekundarni izvori prava su pravno obavezujue odluke glavnih organa Evropskih zajednica. Prema odredbama lana 249 (189) UoEZ, Evropski parlament i Savet zajedno, Savet i Komisija donose, pod uslovima koji su
predvieni ugovorom:
U ove ugovore spadaju: Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik (EZU)
iz 1951. godine tzv. Pariski ugovor (ugovor je zakljuen na 50 godina i prestao je da
vai 2002. godine), Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Ugovor
o osnivaju Evropske zajednice za atomsku energiju (EVROATOM) iz 1957. godine tzv.
Rimski ugovori (to su ugovori o osnivanju tri Evropske zajednice); Jedinstveni evropski
akt iz 1986. godine; Ugovor o osnivanju Evropske unije iz 1992. godine tzv. Ugovor iz
Mastrihta (Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, u skladu sa promenjenim
ciljevima, preimenovan je u Ugovor o osnivanju Evropske zajednice EZ ); Ugovor iz
Amsterdama iz 1997. godine i Ugovor iz Nice iz 2000. godine (ovo su ugovori kojima su
ugovori o osnivanju tri Evropske zajednice izmenjeni i dopunjeni); ugovori kojima se blie
odreuje poloaj Zajednica i njihovih organa: Konvencija o odreenim institucijama koje su
zajednike Evropskim zajednicama iz 1957. godine, Ugovor o spajanju odreenih organa
Evropskih zajednica iz 1965. godine (Ugovorom iz Amsterdama sporazumi o spajanju su
stavljeni van snage), Prvi i Drugi sporazum o budetskim pitanjima iz 1970. i 1975. godine;
Ugovori o pristupanju novih drava lanica iz 1972. (Danska, Irska, Velika Britanija), 1979.
(Grka), 1985. (Portugal, panija), 1994. (Austrija, Finska, vedska), 2004. godine (Kipar,
eka, Estonija, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija), i 2007.
godine (Bugarska, Rumunija).
3

324

I) pravilnike/uredbe/regulative;
II) direktive/uputstva;
III) odluke;4

kao obavezujue akte

IV) preporuke;
V) savetodavna miljenja;

kao neobavezujue akte koji nisu

sastavni deo
komunitarnog prava

S obzirom da se donose na osnovu ovlaenja izvedenih iz
Osnivakih ugovora, odluke, prema naelu zakonitosti, moraju biti u skladu
sa Osnivakim ugovorima. Zbog toga ih nazivamo sekundarnim ili izvedenim. U obavezujuim aktima mora se navesti pravni osnov donoenja
i obrazloenje gde se navode svi pribavljeni predlozi i miljenja. Odredbe
lana 230 (173) UoEZ navode da je ESP nadlean da kontrolie njihovu zakonitost i da po tubama pravnih ili fizikih lica poniti nezakonite akte.

U pogledu postupaka na osnovu kojih organi Zajednica donose
obavezujue akte razlikujemo: osnovni,5 savetodavni,6 postupak odobrenja,7
saradnje8 i saodluivanja.9

Pravilnici (eng. regulations, fr. reglements, nem. Verrdnungen); direktive (eng. directives,
fr. directives, nem Richtlinie); odluke (eng. decisions, fr. dcisions, nem. Entscheidungen).
Kao to vidimo, u naem jeziku postoji vie reenja za nazive odluka, zato to u Srbiji jo uvek
nije usvojen standardizovan renik pojmova prava EU.
5
Ovo je najstariji postupak u kome Savet donosi odluku na predlog Komisije, a Parlament
biva samo obaveten od strane Saveta.
6
Komisija predlog upuuje Savetu, ali i Parlamentu. Pre konanog usvajanja odluke, obaveza
Saveta je da konsultuje Parlament. Savet, u donoenju odluka, nije obavezan da prihvati stav
Parlamenta, ali je obavezan da saeka da Parlament izrazi svoje miljenje.
7
Na predlog Komisije Savet usvaja odluku uz prethodno pribavljeno odobrenje Parlamenta.
8
Parlament se ovlauje da podnosi amandmane na zajedniki stav Saveta povodom predloga
Komisije i da ga odbije, to ne spreava Savet da jednoglasno usvoji odluku. Amandmane
koje Komisija nije prihvatila Savet moe prihvatiti uz jednoglasnost lanova, a za usvajanje
preispitanog predloga je potrebna kvalifikovana veina.
9
Savet i Parlament se izjednaavaju u svojim zakonodavnim ovlaenjima, jer nema odluke
dok se obe institucije ne usaglase i nau kompromisno reenje.
4

325

Regulative

Regulative imaju optu vanost, obavezuju u potpunosti i neposredno se primenjuju u svakoj dravi lanici.10 Nakon stupanja na snagu, obavezuju bez ikakve intervencije ili posredovanja drava lanica neposredna primena. Imaju karakter pozitivnog prava u svim drava lanicama.
Potpuna obaveznost znai da drave nisu ovlaene da primenjuju regulative delimino ili da biraju koji e njihov deo primeniti. Zabranjeno je
da potvruju regulative ili njihovo vaenje, kao i njihovo objavljivanje sa
domaim propisima. Time se obezbeuje svrha regulativa, njihova jednoobrazna primena u domaim pravnim sistemima. U sluaju nepotovanja
regulativa, komunitarni subjekti mogu se pozvati na prava ili obaveze iz
regulativa i pokrenuti postupak pred nacionalnim sudovima za naknadu
tete i protiv drave i protiv pojedinaca koji su odgovorni za nepotovanje.
Ovakva odlika regulativa je poznata kao njihovo neposredno vertikalno i
horizontalno dejstvo.

Direktive

Direktive su pravni akti koji obavezuju svaku dravu lanicu kojoj
su upuene u pogledu cilja koji treba da se postigne, preputajui nacionalnim organima da izaberu formu i sredstva izvrenja,11 odnosno drave
imaju slobodu izbora najpovoljnijeg instrumenta primene. Obim slobode
izbora zavisi od stepena konkretnosti direktive. Direktivama se ostvaruje
harmonizacija ili pribliavanje pravnih sistema drava lanica i postie
kompromis izmeu potreba za ujednaenim pravnim normama unutar
Zajednice i potrebe potovanja razliitosti svakog nacionalnog pravnog
sistema. Time se obezbeuju pravne pretpostavke za uspostavljanje i funkcionisanje unutranjeg trita. Za razliku od regulativa, direktive se ne mogu
neposredno primenjivati, jer zahtevaju nacionalne mere implementacije koje
je neophodno usvojiti u propisanom roku. Odredbe direktiva postaju izvor
konkretnih prava i obaveza tek nakon donoenja takvih mera. Najvei broj
sporova se odnosi na sluajeve u kojima drave nisu u predvienom roku
donele neophodne implementirajue akte, ili su to uinile na neodgovarajui
nain i nepotpuno. Fizika i pravna lica ija su prava time povreena mogu
10
11

lan 249 (bivi lan 189), stav 2 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
lan 249 (bivi lan 189), stav 3 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.

326

protiv drave da pokrenu postupak pred nacionalnim sudovima, a drava

ne moe da primenjuje svoje unutranje pravo koje nije prilagoeno i
usaglaeno sa direktivom protiv lica koje se ponaa u skladu sa zahtevima
iz direktiva, niti u postupku da se poziva na svoje propuste. Ovakav sistem
zatite prava je osmislio ESP i naziva se naelo neposrednog vertikalnog
dejstva direktiva. Direktive nemaju neposrednu primenu, ali pod odreenim
uslovima imaju neposredno dejstvo. Ukoliko drava lanica nije uvela direktivu u propisanom roku, a odredbe direktive su dovoljno jasne, neuslovljene i precizne i da mogu neposredno delovati u odnosima izmeu drava
lanica i pojedinaca, ona ima neposredno dejstvo.12 ESP nije priznao direktivama neposredno horizontalno dejstvo, tj. direktive ne uspostavljaju prava
i obaveze izmeu pojedinaca poput regulativa, ve je priznao neposredno
vertikalno dejstvo, tj. uspostavljaju prava pojedinaca (fizikih i pravnih lica)
samo u odnosu na dravu. Drave su se obavezale da e preduzimati sve
potrebne mere, bilo opte ili posebne, kako bi obezbedile ispunjenje obaveza
iz UoEZ ili iz delatnosti organa Zajednice,13 a nesprovoenjem direktive one
kre tu obavezu i rizikuju pokretanje tube za naknadu tete.14

Odluke

Odluke su pojedinani akti koji obavezuju samo one kojima su
upuene, nakon to su im saoptene. Mogu biti upuene dravama, pravnim
i fizikim licima, i obavezuju samo neposredne adresate, koji se na takva
prava i obaveze mogu neposredno pozvati i traiti zatitu od nacionalnih
sudova.

Preporuke i miljenja

Preporuke i miljenja spadaju u grupu pravno neobavezujuih akata
i sutinski se razlikuju od prethodnih. One su korisne smernice. Meutim,
nacionalni sudovi ih moraju uzeti u obzir u postupku tumaenja i primene
nacionalnog prava, kada razjanjavaju znaenje nacionalnih propisa koji su
doneti u cilju njihovog sprovoenja ili sa ciljem da dopune mere Zajednice.
Sluaj 9/70, Grad v Finanzamt Traunstein, (1970) ECR 825, kao i sluaj 41/74, Van Duyn v
Home Office (1974) ECR 1337.
13
Videti lan 10 (bivi lan 5) Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
14
Videti sluaj C-69/1990, Frankovich v Italian State, (1992) IRLR 84.
12

327

Ostali obavezujui akti

Odredbe lana 249 (189) UoEZ navode listu obavezujuih akata,
ali time nije iskljueno postojanje drugih obavezujuih akata odreene
odluke Saveta. Tako je i ESP presudio. Budui da izlaze iz okvira ugovorom utvrene klasifikacije i time ne ispunjavaju utvrene formalne uslove, a
podleu oceni zakonitosti, Sud ih je nazvao aktima sui generis.15

Hijerarhija

UoEZ ne odreuje hijerarhiju pravnih akata u komunitarnom
pravu. U unutranjim pravnim sistemima cilj hijerarhije pravnih normi
je da, prema vrsti akata, prikae razlike koje postoje izmeu organa koji
su ih doneli, predstavnikih ili izvrnih, i da istakne razlike koje postoje u
postupku njihovog donoenja. Time se dolazi do hijerarhije pravnih normi
prema njihovoj pravnoj snazi i ostvaruje vea efikasnost u njihovoj primeni
i vea pravna sigurnost. U komunitarnom pravu nije napravljena dosledna
razlika u postupku i organima koji donose pojedine akte i zato problem hijerarhije i dalje ostaje zadatak pravne teorije. Pokuajmo da odredimo hijerarhiju odluka prema kriterijumima adresatima, nainu primene i njihovoj
pravnoj prirodi. Vrh pripada regulativama ustanovljavaju neposredno
primenjiva prava i obavezuju sve subjekte. Zatim odluke obavezuju u
celini samo one kojima su upuene i neposredno su primenjive. Regulative
i odluke se sprovode bez dodatnih mera sprovoenja. Zaelje je rezervisano za direktive obavezuju drave adresate iskljuivo u pogledu cilja i
roka, za njihovo sprovoenje su potrebne dodatne mere. Meutim, naziv
i sadrina odluka ne moraju se nuno poklapati.16 Re je o prikrivenim
odlukama ili odlukama koje su donete pod vidom uredbe.17 Intervencija
Suda je dovela do rastakanja hijerarhijske strukture na koju nas upuuje l.
249 (189) UoEZ. Zanemarivi zvanini naziv akata, njihovu pravnu prirodu
potraio je u sadrini akata. Odlukama Suda priznato je neposredno delovanje odredaba direktiva i formulisani su uslovi pod kojima mogu imati
takav efekat. Time je Sud uticao na zamagljivanje granice izmeu regulativa
i direktiva. Povrh svega, ESP je priznao mogunost da jo neki akti, osim
Vesna Kneevi-Predi, Ogled o suverenosti: suverenost i Evropska unija, Institut za politike
studije, Beograd, 2001, str. 260261.
16
Ibidem, str. 260.
17
lan 230 (bivi 173), stav 4 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
15

328

uputstava, direktiva i odluka, mogu imati obavezujui karakter. Poto ti akti

svoje mesto ne mogu nai u ugovorom odreenoj klasifikaciji, ESP ih je nazvao aktima sui generis. Uvoenjem ovih akata na listu obavezujuih, Sud je
jo vie oteao proces utvrivanja jasne hijerarhije. ESP je po prvi put takav
pravni status priznao aktu naslovljenom kao rezolucija u postupku ocene
zakonitosti u sluaju ERTA.

Pravni karakter EU

Komunitarno pravo

ta je Evropska unija? Najei, istovremeno i najispravniji odgovor
je da je Evropska unija naddravna tvorevina. Naddravnost se moe odrediti kao odustajanje od dela nacionalnog suvereniteta, rezultat pregovaranja
i ogromnih kompromisa, prenoenje klasinih dravnih ovlaenja na vii
nivo zarad dobiti koje drave dobijaju i pristanak na potovanje odluka
donetih na tom nivou. Naddravni karakter EU proizlazi iz njenog prvog stuba, odnosno Evropskih zajednica,18 iji pravni propisi ine tzv. komunitarno
pravo, a nakon stupanja na snagu Ugovora iz Mastrihta 1993. godine, kojim
je osnovana EU, ovo pravo se naziva i kao pravne tekovine Evropske unije,19 ali se u tom sluaju mora imati u vidu da su komunitarno pravo stvarali
i da ga stvaraju organi EZ i da se taj naziv moe koristiti samo u uslovnom
smislu kao zbirni pojam. Princip naddravnosti EZ se ogleda u nezavisnosti
njenih institucija. Pored meudravnih organa20 u kojima su interesi drava
direktno predstavljeni, Zajednica ima i naddravne organe.21 Njihova osoOd Ugovora iz Mastrhita, Evropska unija se posmatra kao krovna struktura koja poiva
na tri stuba. Prvi stub ine postojee Evropske zajednice (Evropska zajednica, do 1993.
godine kao Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju), on
ima naddravni karakter. Drugi stub ini saradnja u oblasti spoljnje i bezbednosne politika,
trei stub ini policijska i pravosudna saradnja u krivinim stvarima (u ovaj stub su ulazile i
politike azila, imigracija i viza, ali su ove politike komunitarizovane Ugovorom iz Amsterdama
od 1997. godine i prebaene u prvi stub EU), a pravni odnosi njima odreeni imaju karakter
meuvladine saradnje. Evropske zajednice, kao prvi stub, su nosioci pravnog subjektiviteta,
ali princip konzistentnosti vezuje i druga dva stuba za prvi. Time se istie uverenje i nada da
e i drugi stubovi u budunosti predstavljati na isti nain deo pravnog sistema EU.
19
Radovan Vukadinovi, Nikola Jovanovi, Vladimir Meak, Vladimir Todorovi, Kako
usklaivati domae propise sa pravnim tekovinama Evropske unije, Vlada Republike Srbije/
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Beograd, 2000, str. 6.
20
Evropski savet i Savet ministara (Savet).
21
Evropska komisija, Evropski parlament i Evropski sud pravde.
18

329

benost se ispoljava u tome to u njima nisu predstavljene drave, ve deluju

iskljuivo u korist EZ. Ti organi uestvuju u legislativnom postupku, odluke obavezuju dravu, bez obzira kako je glasala, i neposredno deluju na
teritoriji drava lanica. Komunitarno pravo predstavlja pravni sistem koji
regulie uzajamna prava i obaveze njegovih subjekata u onoj meri u kojoj su
drave u pojedinim oblastima prenele odreena ovlaenja na nivo EZ i u
tim oblastima ograniile svoja suverena prava. Subjekti komunitarnog prava
su pravna i fizika lica, drave lanice i organi Zajednica. Za sve sporove iz
oblasti delovanja EZ postoji obavezna sudska nadlenost Evropskog suda
pravde. Prema predmetu regulisanja, norme komunitarnog prava ine dve
grupe propisa. Prvu ine propisi kojima se reguliu organizaciona i ustavno
pravna pitanja, kao to su: sastav, nain rada i nadlenost zajednikih organa
Zajednice, njihov meusobni odnos i odnos prema dravama lanicama. Po
svojoj prirodi i poreklu, ove norme se mogu uporediti sa normama ustavnog
i upravnog prava u unutranjim pravima drava lanica i ine tzv. institucionalno ili ustavno pravo Evropske zajednice. Drugom grupom normi
regulie se uspostavljanje i funkcionisanje zajednikog i unutranjeg trita,
odnosno ostvarivanje etiri osnovne slobode na kojima poiva Zajednica:
sloboda prometa robe, sloboda kretanja lica, sloboda pruanja usluga i osnivanja preduzea i sloboda kapitala.

Evropska unija

Zajednika
spoljna i
bezbednosna
politika

Evropske
zajednice

Policijska i
pravosudna
saradnja u
krivinim
stvarima

Radovan D. Vukadinovi, Pravo Evropske unije, Centar za pravo Evropske unije Pravnog
fakulteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2006, str. 6671.
22

330


Odnos nacionalnog i komunitarnog sistema

Razumevanje principa primarnosti komunitarnog prava zahteva
prouavanje ovog fenomena u odnosu prema nacionalnom poretku.
Princip nadreenosti jednog pravnog poretka u odnosu na drugi nije
ekskluzivna karakteristika komunitarnog prava. On je ve zadugo poznat
u meunarodnoj zajednici kao princip primata meunarodnog prava23
i deluje i nezavisno od naina kako je u dravama lanicama ovo pitanje
ureeno.24 Komunitarni poredak se razvija na osnovama meunarodnog
javnog prava i poznatih pravnih reenja, u svojoj evoluciji se specifinim
dostignuima uzdigao i uspeo da razvije svoj sopstveni, autonomni pravni
sistem u odnosu na sistem meunarodnog javnog prava.

Pravo EU postaje deo pravnog sistema drava lanica tako to, zavisno od vrste akata, biva prihvaeno od strane drava lanica neposredno,
odnosno automatski, ili posredno, u toku postupka njegovog sprovoenja.
Budui da po nainu nastanka predstavljaju vrste meunarodnih multilateralnih ugovora, Osnivaki ugovori mogu obavezivati samo nakon
njihove ratifikacije. Dalja tehnika ili metod njihovog unoenja u domai
pravni sistem zavisi od shvatanja meunarodnog prava i metoda uvoenja
meunarodnih propisa u unutranji poredak drava lanica.25 Priznanje
neposredne primene znai da su drave lanice priznale pravnu snagu
propisu EU, u onom obliku i sa onim osobinama sa kakvim je donet i bez
njegovog posebnog uvoenja u domai pravni poredak, dakle, bez intervencije nacionalnih legislativnih ili upravnih vlasti, to predstavlja znaajnu
novinu u odnosu na meunarodni pravni poredak. Ovi propisi su direktan
izvor prava i obaveza za sve subjekte komunitarnog prava. Praktian razlog
primene ovog naela lei u nastojanju EU da u svim dravama lanicama
Vesna Kneevi-Predi, Ogled o suverenosti: suverenost i Evropska unija, Institut za politike
studije, Beograd, 2001, str. 298300.
24
Monistiki ili dualistiki koncept odnosa meunarodnog i unutranjeg prava. Prvi,
meunarodno pravo i unutranje pravo tretira kao integralne delove jednog pravnog sistema,
a drugi ih tretira kao dva nezavisna i razliita pravna sistema, kako po svom osnovu, tako
po izvorima i predmetu regulisanja. Videti blie Vojin Dimitrijevi, Obrad Rai, Vladimir
eri, Tatjana Papi, Vesna Petrovi, Saa Obradovi, Osnovi meunarodnog javnog prava,
Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2005, str. 6465.
25
Radovan Vukadinovi, Nikola Jovanovi, Vladimir Meak, Vladimir Todorovi, Kako
usklaivati domae propise sa pravnim tekovinama Evropske unije, Vlada Republike Srbije/
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Beograd, 2000, str.9.
23

331

obezbedi jedinstvenu i jednoobraznu primenu svojih propisa, kako bi se

njihovom primenom ostvarili zajediki ciljevi. Posredan nain prihvatanja
pravnih akata EU sastoji se u tome to drave prenose njihovu sadrinu u
unutranji pravni poredak donoenjem domaeg propisa ili preduzimanjem
druge odgovarajue mere ili akcije. U ovom sluaju se zapravo primenjuje
domai propis ili mera. Prihvatajui primat komunitarnog prava drave
lanice su preuzele dve obaveze: obavezu nacionalnih zakonodavnih organa
da ne usvajaju propise koji nisu usklaeni sa komunitarnim pravom i obavezu nacionalnih sudova da u sluaju kada u nacionalnom i komunitarnim
propisima postoje razliita reenja primene odredbe komunitarnog prava.

Uloga Evropskog suda pravde u izgradnji komunitarnog sistema

Karakter komunitarnog sistema je potvren i oblikovan kroz praksu ESP koja je od presudnog znaaja za njegovo razumevanje. Ovo je upravo ona institucija koja je primat komunitarnog prava obezbedila i u velikom broju sluajeva potvrdila. Nadgleda potovanje prava u tumaenju i
primeni Osnivakih ugovora i akata drugih institucija i organa Zajednica.
Ima poslednju re u obezbeivanju funkcionisanja komunitarnog pravnog
poretka nezavisno od poltikih odnosa. ESP je krajnja instanca unutar EU
za reavanje sudskih sporova.26 U sporovima Van Gend en Loos27 i Costa v.
Enel28 ESP je doneo izuzetno znaajne odluke. U odsustvu izriitih odredbi ugovora, a na bazi postojeih modela odnosa koje meunarodno pravo
priznaje i poznaje opredelio se (Sud) za onu opciju koja garantuje efektivnost
komunitarnog pravnog sistema, njegovo konstituisanje kao delujueg
pravnog poretka. Time su inaugurisani principi neposrednog delovanja,
neposredne primene i nadreenosti komunitarnog prava.29 U sluaju Van
Gend en Loos, ESP je tumaio odredbe Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice iz 1953. godine. Da je pomenuti ugovor tipian sporazum
meunarodnog javnog prava onda bi se funkcionisanje zajednikog trita
direktno ticalo samo drava lanica, ne i pojedinca. To govori u prilog tome

26
27

1.

Miroslav Prokopijevi, Evropska unija: uvod, Slubeni glasnik, Beograd, 2005, str.71.
Sluaj 26/62, Van Gend en Loos v. Nederlandse Administratie der Belastingen (1963) ECR

Sluaj 6/64, Costa v. Ente Nazionale per lenergia elettrica (1964) ECR.
Vesna Kneevi-Predi, Ogled o suverenosti: suverenost i Evropska unija, Institut za politike
studije, Beograd, 2001, str. 275300.
28
29

332

da taj sporazum nije uobiajen za meunarodno pravo. Zakljuak ESP je:

Cilj Ugovora o EEZ, a to je ustanovljavanje zajednikog trita ije je funkcionisanje od neposrednog interesa za sve zainteresovane strane u Zajednici, implicira da je taj ugovor vie od ugovora koji samo stvara uzajamne
obaveze drava ugovornica Na osnovu toga, ESP istie da je komunitarno pravo novi pravni poredak: Zajednica predstavlja novi pravni
poredak meunarodnog prava u iju su korist drave, mada u ogranienoj
oblasti, ograniile svoja suverena prava, u ije subjekte ne spadaju samo
drave lanice ve i njihovi dravljani..... Princip neposredne primenjivosti
karakterie automatsko vaenje pravnih tekovina EU u dravama lanicama.
Ovaj princip je, takoe, promovisan odlukom u sluaju Van Gend: Za
razliku od obinih meunarodnih ugovora, Ugovor o EEZ je stvorio sopstveni pravni sistem koji je, stupanjem na snagu Ugovora, postao sastavni
deo pravnih sistema drava lanica koji su njegovi sudovi duni da primenjuju. Sama ideja nastanka novog pravnog poretka se izgrauje na sledeem
zakljuku: Stvarajui Zajednicu neogranienog trajanja koja ima sopstvene institucije, sopstveni subjektivitet, sopstvenu sposobnost predstavljanja na meunarodnom planu i, tavie, stvarna ovlaenja koja proistiu
iz ogranienja suverenosti ili prenoenja ovlaenja sa drave na Zajednicu,
drave lanice su ograniile svoja suverena prava, iako u ogranienoj oblasti,
i tako stvorile korpus prava koji obavezuje i njihove dravljane i njih same.
U sluaju Costa v. Enel naglaeno je da je primarno pravo EU integralni deo
pravnih sistema drava lanica i da su domai sudovi duni da ga primenjuju.
Evropska unija funkcionie

Tokom teksta ukazano je na ulogu i praksu koju je ostvario ESP.
Njegove presude su od velikog znaaja za razumevanje i preciziranje komunitarnog prava. Njima se detaljnije razrauju ideje tvoraca pravnih normi
i pomau u odreivanju delokruga i naina primene propisa. Sud se nije
ustruavao da tumai pravne odredbe drugaije od onoga to na prvi pogled
izgleda kao jeziko reenje, ili da se vodi stvarnom subjektivnom namerom
njihovih autora. Skloniji je da odredbe tumai na osnovu onoga to on smatra da treba da postignu, to predstavljaju potrebe i cilj EU. Daje prednost
sistemskom i teleolokom metodu, u odnosu na istorijski i gramatiki.

Sudei po miljenju nekih kritiara, ESP je vie puta samovoljno
proirio svoja ovlaenja u obezbeivanju primene komunitarnog prava i
dalje razvijao, pa i svojim aktivistikim pristupom kreirao pravo EU. Bilo

333

kako bilo, njegova aktivnost je omoguila da se komunitarno pravo, uprkos

nepostojanju jasnih odredbi o vrstama izvora i hijerarhiji, konstituie i razvija kao pravni poredak koji, uz sve nedostatke, funkcionie.
LITERATURA

1) Vesna Kneevi-Predi, Ogled o suverenosti: suverenost

i Evropska unija, Institut za politike studije, Beograd, 2001.
2) Radovan D. Vukadinovi, Pravo Evropske unije, Centar za pravo
Evropske unije Pravnog fakulteta u Kragujevcu,
Kragujevac, 2006.
3) Radovan Vukadinovi, Nikola Jovanovi, Vladimir Meak,
Vladimir Todorovi, Kako usklaivati domae propise sa
pravnim tekovinama Evropske unije, Vlada Republike Srbije/
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom,
Beograd, 2000.
4) Osnivaki ugovori Evropske unije, priredio Duko Lopandi,
Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2003.
5) Miroslav Prokopijevi, Evropska unija: uvod, Slubeni glasnik,
Beograd, 2005.
6) Vojin Dimitrijevi, Obrad Rai, Vladimir eri, Tatjana Papi,
Vesna Petrovi, Saa Obradovi, Osnovi meunarodnog javnog
prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2005.
7) Paul Craig, Grinne de Brca, EC Law: text, cases,
and materials, Clarendon Press, Oxford, 1995.
8) www.jeanmonnetprogram.org/eu/Units/Index.html

334

Nikola Zivkovic
European Union Law: sources of law
Summary

The EU represents unique attainment which has united states with
different social, cultural, political, economic identity on values such as
peace, justice, democracy and prosperity.

In the aim of pointing out the specific character of the EU, this work
includes basic explanations of Community legal system and its nature. It
deals with distinctive solutions and principles which Community Law is
based on and what gives the EU supranational character. The work analyzes
the relation between Community Law and National Law.

The work highlights the importance of interpretative practice and
influence of the European Court of Justice in developing and modeling of
EU as an organization of states with an autonomous legal system.

Even though foundation Treaties do not contain list of formal
sources of Community Law this work identifies one possible classification.
It points out two groups of legal norms known as primary and secondary
sources of law, and specifies different forms which Community actions can
take.

Despite the fact that Community legal system is not yet a completely
organized legal system still in process of evolution, the work signifies basic
law facts on how it functions and it functions pretty well.

Key words: European Communities, sources of law, Founding Treaties, general principles, Community Law, supranational, National Law, European Court of Justice, Community acts.

335

336

Nikola Mikainovi
Tutorka: dr Tanja Mievi
Fakultet politikih nauka u Beogradu
ZAJEDNIKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA
EVROPSKE UNIJE: MIT ILI REALNOST?
Stvaranje Zajednike spoljne i bezbednosne politike EU

Ujedinjena Evropa nastaje u specifinom istorijskom trenutku, nakon Drugog svetskog rata. Zemlje pobednice, kolonijalne sile sa svojom
moi u opadanju, Britanija i Francuska, imale su potrebu da njihov nastup
na meunarodnoj sceni ima odreenu teinu. Poraenim silama, Nemakoj
i Italiji, bio je potreban novi legitimitet. Bilo je neophodno prevazii istorijske nesporazume i sukobe. SAD je bila potrebna ujedinjena Evropa umesto
razjedinjene, nasuprot protivniku sa one strane Gvozdene zavese, Sovjetskom Savezu.

Ovo su bili osnovni politiki razlozi za stvaranje ujedinjene Evrope.
Pokuano je stvaranje Evropske odbrambene zajednice i Evropske politike
zajednice. Sled dogaaja je pokazao da se politika dimenzija integracija
ne moe sprovoditi bez ekonomske. Tako su od Pariskog ugovora,1 pa do
Evropskog ustava, politika i ekonomija ile ruku pod ruku, krei jedna
drugoj put.

U dananjem multipolarnom svetu, u ime i ekonomskog i politikog
napretka Evrope, postoji potreba da Evropa progovori jednim glasom. Da
bi se dosegao takav nivo integracije, potrebno je da evropske zemlje unesu
novine u mnoge oblasti sopstvenog zajednikog delovanja. Jedna od njih je
i Zajednika spoljna i bezbednosna politika (CFSP).

Osnivai Evropske zajednice za ugalj i elik su od samog poetka
eleli da stvore organizaciju politikog karaktera. Kako su i Evropska odbrambena zajednica i Evropska politika zajednica doivele krah, poelo
se od integracija u oblasti privrede: ugalj i elik, atomska energija i oblici
ekonomske saradnje (zona slobodne trgovine, carinska unija, zajedniko
trite). Nakon izvetaja Davinjon iz 1970, uvodi se Evropska politika
saradnja (EPC), koja podrazumeva konsultacije zvaninika zemalja lanica
1

Osnivaki akt Evropske zajednice za ugalj i elik, prve organizacije ujedinjene Evrope.

337

i zauzimanje stavova po odreenim politikim pitanjima. Od 1974. se, na

inicijativu iskara D Estena organizuju periodini sastanci efova drava
ili vlada zemalja lanica. Ova, praktino obiajna praksa ureuje se Jedinstvenim evropskim aktom 1986. Revoluciju unosi Ugovor iz Mastrihta,
kojim se osniva Evropska unija. Nova organizacija poiva na tri stuba, od
kojih e jedan biti Zajednika spoljna i bezbednosna politika (CFSP). Ovim
ugovorom je zapoeta izgradnja njene institucionalne strukture. Izmenama
osnivakih akata tri Zajednice i Unije, od Mastrihta do Ustava EU,2 nastojalo se da se itavoj strukturi daju to sveobuhvatnije nadlenosti iz ove
oblasti, da ona moe efikasno da funkcionie i da se zadovolji princip transparentnosti.
Zato Zajednika spoljna i bezbednosna politika?

Postavlja se sasvim opravdano pitanje, zato se, posle vie decenija
saradnje koja je nakon nekoliko vekova uspela da pomiri i ujedini Evropu,
uvodi ovaj novi vid saradnje koji moe da uzdrma celu konstrukciju. Zato
je bilo potrebno da ujedinjena Evropa progovori jednim glasom i postane
kolektivni akter na meunarodnoj sceni? Moemo nai razliite razloge koji
opravdavaju ovakav poduhvat:

1. Proces evropskih integracija je uspeo da izmiri vekovne

neprijatelje Nemaku i Francusku, da umanji podozrenje
Britanije prema Kontinentu, a takoe i da malim nacijama
pomogne da nau mesto u okviru porodice evropskih naroda.
Ovaj proces je nedvosmisleno poveao uzajamno razumevanje
meu zemljama lanicama i u njihov fokus, umesto sporova,
doveo meusobne interese.
2. Uspena proirenja prvobitno estolane organizacije u velikoj
meri ire opseg spoljnopolitikih interesa (Komonvelt, Juna
Amerika, Mediteran).
3. Sve vea meuzavisnost spoljnih odnosa zemalja EU i
ekonomsko trgovinskih odnosa sa treim zemljama (zajednika
trgovinska politika, trgovinski ugovori sa treim zemljama,
pomo u razvoju).

Jo uvek u procesu ratifikacije.

338

4. Pad Berlinskog zida donosi jedan novi, multipolarni sistem u

kome ujedinjena Evropa ima nove odgovornosti i nove
mogunosti pred sobom.
5. Nastojalo se izbei da EU bude, kako se esto istie, ekonomski
din, a politiki patuljak.
Kako se usvaja i sprovodi?

Ko uestvije u kreiranju i sprovoenju CFSP?

Evropski savet,3 koji donosi principe i generalne smernice. Ovaj
organ se na svojim zasedanjima, izmeu ostalog, izjanjava i o prioritetima
iz oblasti CFSP. Takoe usvaja i zajednike strategije koje odreuju cilj i
trajanje odreene akcije, kao i odluku o sredstvima koja e pri tome biti
upotrebljena.

Opti savet4 na osnovu gorepomenutih optijih odluka odluuje
o usvajanju zajednikih akcija i zajednikih pozicija u vezi sa datom
spoljnopolitikom situacijom. Ovaj organ takoe imenuje specijalnog
predstavnika koji je direktna veza Unije sa razvojem odreene situacije na
terenu,5 a Amsterdamski ugovor predvia i funkciju Visokog predstavnika
za CFSP. Usvajaju se takoe i izjave i deklaracije, upuuju se demari vladama treih zemalja (za ta je zadueno Predsednitvo Saveta, tzv. Trojka).
Ovo se izvrava na terenu od strane efa diplomatske misije one zemlje koja
u datom periodu predsedava Savetom ministara.6 Predviaju se i redovni
meseni sastanci ambasadora zemalja EU, akreditovanih u odreenoj zemlji-nelanici. Ukoliko zemlja-predsedavajui nema diplomatsku misiju u
odreenoj zemlji, onda se koriste predstavnitva Evropske komisije.

Evropska komisija7 ima odreenu ulogu u donoenju odluka iz ove
oblasti. Ona moe da uputi predlog Savetu (ravnopravno sa svakom zemljom lanicom) i zahteva njegovo vanredno zasedanje. Komisija izvrava
celokupan budet EU, izmeu ostalog i budet CFSP, kao njegov sastavni
Organ Evropske unije koji ine efovi drava i vlada zemalja lanica, sastaje se svakih est
meseci.
4
Organ Evropske unije koji ine ministri inostranih poslova zemalja lanica.
5
Jedan od najskorijih primera jeste imenovanje Miroslava Lajaka za pitanje referenduma
u Crnoj Gori.
6
Mandat zemlje koja predsedava Savetom ministara traje est meseci.
7
Organ EU koji zajedno postavljaju Evropski savet i Evropski parlament, a koji ine komesari
koji ne smeju da primaju instrukcije vlada zemalja iji su dravljani.
3

339

deo. Ovde treba napomenuti da je Komisija vezana budetskim stavkama

koje su usvojili Savet i Parlament. One oblasti CFSP u kojima Komisija ima
iskljuivu nadlenost su: trgovina, pomo u razvoju, rehabilitacija i rekonstrukcija, kao i regulativa vezana za sankcije. Ona to sprovodi preko delegacija Evropske komisije u treim zemljama.

Evropski parlament8 ima najznaajniju ulogu u usvajanju budeta,
u kome je CFSP jedan od segmenata. Parlament takoe ima i pravo da bude
konsultovan o odlukama iz ove oblasti, a ima i pravo da uputi pitanje Savetu.

Politiko-bezbednosni komitet igra veoma znaajnu ulogu. ine ga
politiki direkori ministarstava spoljnih poslova i ima odreena ovlaenja
u vreme kriza, za pitanja koja imaju karakter hitnosti.
Evropski Savet donosi opte
principe za sprovoenje CFSP, kao i
zajednike strategije

Savet ministara donosi

zajednike akcije i zajednike
pozicije

Evropski Parlament
uestvuje u usvajanju
budeta; ima pravo i da
postavlja pitanja, kao i da
mu se podnose izvetaji

Trojka (predstavnici
trenutne, prethodne i
budue zemlje
predsedavajueg) usvaja
izjave, deklaracije

Evropska komisija iskljuiva

nadlenost predstavljanja Unije
u sl. oblastima: pomo u
razvoju, rehabilitacija i
rekonstrukcija

Evropska Komisija
izvrava budet Unije,
izmeu ostalog i deo vezan
za CFSP

Visoki predstavnik za
CFSP i specijalni
predstavnici za odreena
pitanja

Delegacije Evropske
Komisije u treim
zemljama

Diplomatske misije
zemalja lanica u treim
zemljama

Dijagram: mehanizam usvajanja i sprovoenja CFSP

Organ EU koji se bira na direktnim izborima u zemljama lanicama.

340

CFSP u osnivakim aktima Unije

Sporazum iz Mastrihta, pored postojeih Evropskih zajednica uvodi jo dva stuba koji ine novu Evropsku uniju. Jedan od njih je
Zajednika spoljnja i bezbednosna politika. Nosioci te politike su i do tada
postojei organi Evropske zajednice: Evropski savet, Savet ministara, Evropska komisija i Evropski parlament. Evropski savet, jednoglasnim odlukama, usvaja opte principe i opte smernice. Savet ministara donosi odluku
o zajednikim pozicijama i zajednikim akcijama, s tim da (jednoglasno)
donosi odluku o pitanjima koja e reavati veinski. Zemlje se obavezuju
na koordinirani nastup u treim zemljama, meunarodnim organizacijama i na meunarodnim konferencijama. Funkciju predstavljanja Unije vri
predsedavajui Saveta, od nivoa ministra inostranih poslova do ambasadora
u zemlji-nelanici, zajedno sa prethodnim i buduim predsedavajuim (tzv.
Trojka sistem, kao pokuaj da se ublai problem nedostatka kontinuiteta,
poto se rotacija predsedavajueg vri na svakih pola godine). Parlament se
mora konsultovati i informisati o pitanjima vezanim za CFSP. Zapadnoevropska unija se oznaava kao sastavni deo sprovoenja CFSP.

Sporazum iz Amsterdama (potpisan 1997) je imao za zadatak da
rei pitanje efikasnosti donoenja odluka iz ove oblasti, da se ona ojaa i blie
definie. Evropski Savet dobija jedan novi instrument zajednike pozicije, koje odreuju cilj, trajanje i sredstva neke akcije. Savet i dalje odluuje
jednoglasno, ali se uvodi tzv. konstruktivna uzdranost. Svaka drava koja
ne podrava odreenu odluku, moe da ne glasa ili da odsustvuje sa glasanja. Ona na ovakav nain nije obavezna da sprovodi datu odluku, ali je
priznaje kao obavezu Unije. Sporazum iz Amsterdama samo stavlja korektivni uslov da za svaku odluku mora glasati minumum 2/3 lanica. Savet u
principu odluuje jednoglasno, osim kada implementira odluke Evropskog
saveta ili sopstvenu preanju odluku. Meutim, ono to je pravljenje koraka unazad u pogledu efikasnosti jeste pravilo da ako se bar jedna lanica
izjasni i obrazloi da je neka odluka protivna njenim interesima, a u sluaju
neuspeha konsultacija koje slede, ne glasa se, ve konanu re ima Evropski
savet. Evropski savet odluuje jednoglasno, to celu proceduru praktino
svodi na pravo veta. Problem kontinuiteta predstavljanja se pokuava reiti
i uvoenjem funkcije Visokog predstavnika za CFSP, kao i specijalnih predstavnika za odreeno geografsko podruje ili tematsko pitanje. Uvodi se i
Politiki komitet, sastavljen najee od politikih direktora ministarstava
inostranih poslova, kome se daju odreena, relativno visoka ovlaenja u
hitnim situacijama.

341


Ugovor o Ustavu EU unosi odreene promene u ovu oblast.
Naime, odluke organa EU se stavljaju u potpunu hijerarhiju. Na osnovu
optih smernica i stratekih linija, koje usvaja Evropski savet, Savet ministara usvaja iskljuivo evropske odluke. U sluaju veta, Evropski savet
moe odluiti da Savet odluku donese veinski, moe sam doneti odluku,
a u igri je i konsultovanje Evropskog parlamenta i Politiko-bezbednosnog
komiteta. U reavanju problema kontinuiteta se ide jo dalje, imenovanjem
ministra spoljnih poslova Unije, koji predsedava Savetom ministara i predstavlja Uniju u oblasti CFSP.
Prepreke CFSP?

Prvo u razmotriti pitanje situacionih prepreka, koje se baziraju na
logici trenutnih meunarodnih odnosa i isprepletanim vezama onih aktera
na meunarodnoj sceni koji ine CFSP.

Evropska zajednica, dok je delovala kroz mehanizam EPC, nije uspevala uvek da govori jednim glasom, niti da oko kljunih pitanja, kao to
je npr. intervencija SSSR u Avganistanu, zajedniki deluje. Uprkos tome,
stoji injenica da je to bio period Hladnog rata, vreme podele sveta na samo
dva bloka, kada je sve bilo mnogo jednostavnije. Zbog toga je opravdano
postaviti pitanje, da li je porodica evropskih naroda dovoljno sazrela da u
dananjem multipolarnom svetu, svetu viestruko ukrtenih interesa, govori
jednim glasom, da deluje jedinstveno?

Mnoge lanice EU (Velika Britanija, Francuska, Portugal, panija)
odravaju tesne veze sa svojim nekadanjim kolonijama. Namee se veoma
logino pitanje, da li su one spremne da u ovom aspektu svoje spoljne politike podvrgnu svoje interese evropskim?

Dve lanice EU imaju stalna mesta u Savetu bezbednosti UN (to sa
sobom povlai i pravo veta). Postavlja se pitanje da li e Britanija i Francuska
rtvovati relativno uticajna mesta i potencijal koji ona nose za ostvarivanje
sopstvenih interesa, da bi u tom telu svetske organizacije delovale kao glasnogovornici EU. A ako bi se, u nekoj buduoj reformi Saveta bezbednosti,
Evropi dalo samo jedno stalno mesto, da li bi ona ostala slabija ili jaa nego
to je sada?

Nekoliko zemalja lanova Unije nisu i lanice NATO (Irska, vedska,
Finska), ve u svom spoljnopolitikom delovanju nose dugu tradiciju neutralnosti. Malo je verovatno da e se ove zemlje opredeliti za bilo kakvo
agresivnije delovanje EU, kada je re o odbrambenom aspektu evropske
CFSP.

342

Serija ostvarenih i najavljenih proirenja Unije dovodi u pitanje naelo jednoglasnosti, koje je jo uvek ugaoni kamen CFSP. Izvlaenjem ovog kamena,
mogla bi se uruiti cela konstrukcija, jer je suvereno odluivanje o pitanjima
vezanim za spoljnu politiku i odbranu neto to se shvata kao najosnovniji
aspekt suvereniteta svake drave.
Problem neefikasnosti

Mnogi analitiari smatraju da je donoenje odluka iz ove oblasti
sporo i neefikasno, da Unija nije uspela da pravovremeno zauzme stav u vezi
sa krizama u Bosni, na Kosovu, sa Zalivskim ratom, nije uspela da popuni
onu prazninu koja je u Evropi nastala okonanjem Hladnog rata. ak i kada
je usvajala svoja zajednika stanovita, esto nije davala inicijative kojim bi
ih sprovodila u delo. Ovde se otvaraju dva pitanja: vertikalne i horizontalne
koherentnosti Unije.

Pitanje vertikalne koherentnosti potie iz pojave da je oblast
zajednike spoljne politike razdvojena na vie stubova saradnje EU. to
su razliite aktivnosti Unije vie logiki povezane i to vie podravaju
jedna drugu, efikasnije e biti sprovoenje ovih politika. Jedan od primera
za ovakvu interakciju je politika azila, koja nesumnjivo spada u tzv. Trei
stub saradnje (Pravosue i unutranji poslovi), ali veoma mnogo utie i na
CFSP.

Problem horizontalne koherentnosti polazi od postojee institucionalne strukture Unije, u kojoj svaka zemlja, teoretski i najmanje zainteresovana za odreeno spoljnopolitiko pitanje, moe blokirati proces donoenja
odluke. Ukoliko zemlje lanice budu pratile svoje interese, a manje brinule
o Evropi i evropskom konsenzusu, teko e se ostvariti snanija CFSP. Stoga
se moe izrei miljenje da je CFSP samo kodifikovana verzija EPC, upravo
zbog velike zavisnosti itavog procesa od partikularnih volja uesnika.
Stari problemi novi izazovi

Problemi na koje se budui pisci evropskih ugovora moraju osvrnuti, kada je re o CFSP, jesu transparentnost, efikasnost i kompromisnost.
Transparentnost je pitanje sa kojim itava konstrukcija ujedinjene Evrope
treba da se suoi. Stvarno uee graana, a ne puko odluivanje briselske
birokratije u njihovo ime, je od sutinske vanosti. Posebno zbog toga to
spoljna politika tradicionalno nije prioritet panje graana. Oni e mnogo vie panje posvetiti unutranjim pitanjima (pr. ekonomija), a spoljna

343

politika e doi u domen njihovog interesovanja samo onda kada utie na

unutranju. Dobar primer za to su ve prethodno pomenute tradicionalno
neutralne zemlje i dilema kako obezbediti podrku njihovog javnog mnjenja za uee u intenzivnijoj bezbednosnoj politici. Samo ako graani preko
predstavnikih institucija, preko nacionalnih i Evropskog parlamenta, budu
ukljueni u ovaj proces, moe se oekivati i njihova aktivna podrka.

Kompromisnost je upravo onaj princip na kome je poivala evropska graevina vie od est decenija. To je bilo mogue ostvariti kada intenzitet meusobnih veza nije bio toliko veliki, kada je taj sistem mogao da
pravovremeno donosi znaajne odluke. Kod jednog tako znaajnog pitanja
kao to je CFSP, gde se odluke praktino donose na dnevnoj bazi, procesom
u kome e se svi saglasiti, ili naposletku, u kome je svakome praktino dato
pravo veta, nije mogue ostvariti ovo naelo.

Efikasnost, kao naelo koje je preduslov ostvarenja jedne odrive
i efikasne spoljne i bezbednosne politike, ali i posledica spremnosti drava
da se odreknu tradicionalnog poimanja suvereniteta, gde celokupno
odluivanje u oblasti spoljnih odnosa i po pitanju raspolaganja oruanim
snagama ostaje nacionalnim dravama. Ukoliko se ne uvede bar veinski
princip u odluivanju (prosta veina), ujedinjena Evropa e esto dolaziti
u situaciju da njena spoljna politika, kao izraz kompromisa, bude suvie
uoptena i nedoreena i da ne ostavlja prostora za efikasno delovanje.

Na sledeoj tabeli moemo videti razliku u procesu i akterima
donoenja odluka u sistemu spoljne politike EU i SAD:9

Navedeno prema http://www.unc.edu/depts/europe/conferences/eu/Cfsp/cfsp7.html

344


Ono to razlikuje spoljnopolitiki sistem EU od SAD jeste multipliciranost donosilaca odluka, injenica da se radi o kolektivnim, a ne
inokosnim organima, kao i nespremnost da se odreeni aparati (vojska,
obavetajne slube) premeste na evropski nivo.

Iz ovoga se vidi da je efikasnost delovanja obrnuto srazmerna broju
subjekata koji u donoenju odluke uestvuju, broju parcijalnih interesa koji
u jednom subjektu postoje i koliini vremena koja je potrebna da se neka
odluka donese.
ta initi?
Transparentnost uiniti podruje CFSP vidljivijim za obine graane,
kako bi je oni prihvatili i kako bi nacionalnim i evropskim institucijama bio
dat vei manevarski prostor za dalje integracije u ovoj oblasti.

1. Ojaati ulogu Evropskog parlamenta, kao jedine direktno izabrane evropske institucije u ovoj sferi, davanjem prava na usvajanje optih
principa i guideliness (ili bar ko-usvajanja, zajedno sa Evropskim savetom);
blie odrediti pravo Parlamenta da inicira rasprave o ovoj oblasti, ustanov-

345

ljenje redovne obaveze da Visoki predstavnik za CFSP (ili ministar spoljnjih

poslova Unije) podnosi redovne izvetaje Parlamentu i odgovara na pitanja
poslanika.

2. Ojaati ulogu nacionalnih parlamenata, tako to e dobiti savetodavnu ulogu za odreena pitanja.

3. ire konsultacije civilnog drutva kada se donose odluke iz ove
oblasti; to podrazumeva razliite nevladine organizacije, udruenja graana
okupljena u novoustanovljeni komitet, koji e imati savetodavnu ulogu.

4. Iako spoljnja politika po prirodi stvari nije dominantno javna,
potrebno je, u najveoj moguoj meri, umanjiti tajnost i dopustiti da se javnost upozna sa odreenim stvarima.
Kompromisnost naelo po kome ujedinjena Evropa ve dugo funkcionie
vie nije odrivo; na ovom stupnju razvoja odnosa i veza unutar EU, neophodno je poveati naelo efikasnosti, koje sve vie dolazi u koliziju sa
kompromisnou.

1. Oduzeti dravama lanicama pravo veta; pravo veta koje one
imaju u Savetu bi bilo analogno pravu veta koje svaki lan vlade u bilo kojoj
zemlji lanici ima pravo da stavi na predlog svake spoljnopolitike odluke.

2. Uvesti obavezu dravama da odreenu politiku sprovode, ak i
onda kada za nju nisu glasale; na ovaj nain se omoguava da Evropa uvek
stane svojom punom snagom iza svake odluke koju donese i da ne bude
iskakanja.

3. Jednoglasno odluivanje ostaviti samo za najoptije akte iz ove
oblasti; kako tee proces njihove konkretizacije, potrebna veina za njihovo
donoenje treba da se smanjuje.
Efikasnost naelo koje e omoguiti da organi Unije pravovremeno usvajaju vane odluke; takoe e omoguiti da se ne pojavljuju situacije da Unija
nikakvu odluku ne donese, pa da lanice deluju na meunarodnoj sceni
svaka za sebe. Ono se moe postii kroz sledee aspekte:
A organizaciona pitanja

1. Odluke nieg stepena optosti od zajednikih akcija poveriti Evropskoj komisiji, jer je potrebno da odreeno telo koje ima politiki legitimitet saobraava delovanje Unije situaciji na terenu.

2. Ustanoviti organ koji, u ime Saveta ministara, nadgleda
sprovoenje odluke Komisije; ovaj organ e imati pravo da na svaki predlog
odluke stavi svoje primedbe; na ovakav nain bi se izbegli konflikti izmeu
komunitarnih i meuvladinih organa Unije.

346


3. Delegacije Evropske komisije u treim zemljama dobijaju
ovlaenje da koordiniraju delovanje diplomatskih misija zemalja lanica.

4. Ojaati ovlaenja Politiko-bezbednosnog komiteta da deluje u
hitnim situacijama.

5. Osnivanje posebnih komiteta u koje ulaze predstavnici samo dela
lanica Unije, koji su zainteresovani za odreeno tematsko ili geografsko
pitanje.

6. Jaanje Zapadnoevropske unije, izlazak iz senke NATO; formiranje stalnih vojnih snaga EU, pod komandom ZEU, koje e biti jezgro
budue evropske vojske; formalizovanje statusa WEU, kao vojnog krila EU.
B pitanja koja zadiru u tradicionalno poimanje suvereniteta drava,
odnosno stanovite da drava suvereno donosi sve svoje odluke iz oblasti
spoljne politike i komandovanja oruanim snagama.

1. Formiranje snanog ministarstva spoljnih poslova EU, koje bi
koordiniralo mreu delegacija Evropske komisije u treim zemljama, a preko
njih i diplomatske misije zemalja lanica; nacionalnim misijama bi ovako bio
suen manevarski prostor za samostalno delovanje; u direktnoj nadlenosti
ministarstva bi se nalazili i predstavnici Unije pri meunarodnim organizacijama; stvaranje ovako snane organizacije, umesto samog imenovanja
ministra, obezbeuje da politika bude efikasna, a da odgovornost za njeno
sprovoenje ne bude disperzirana.

2. Postepeno jaanje WEU, uz smanjenje znaaja nacionalnih armija; formiranje znaajnijih stalnih oruanih snaga EU, pod direktnom komandom WEU.

3. Znaajna ovlaenja za sluaj hitnosti Predsedniku Evropskog
saveta (ako bude usvojen Ustav) ili Visokom predstavniku za CFSP za
spoljnopolitika pitanja, odnosno generalnom sekretaru WEU, za bezbednosna pitanja.

4. Formiranje obavetajne zajednice, kao oblika saradnje
obavetajnih slubi na nivou Unije.

5. Usvajanje mehanizma sankcionisanja nepotovanja odluka iz ove
oblasti, koje je usvojio nadleni organ Unije.

347

Umesto zakljuka: dva scenarija

Scenario br. 1:
Jedna spoljna i bezbednosna politika

Efekat: EU postaje jedan od nosilaca globalnog svetskog poretka,
sposobna da tenju za ostvarenje svojih ekonomskih interesa podupire
i borbom za sopstvene politike interese. Aktivno uestvuje u reavanju
postojeih otvorenih kriza (Balkan), kao i onih koje su tek u nastanku
(Srednja Azija); kao drugi centar svetske moi iz redova zapadne civilizacije
(pored SAD), deluje kao snaan korektivni faktor svakoj, buduoj ili aktuelnoj, konzervativnoj administraciji u Americi; na ovakav nain, delovanje
Evropljana ima mnogo snaniji efekat, nego prilikom nastupa pojedinanih
zemalja lanica.

Pretpostavke: Transferisanje moi u oblasti spoljne politike i odbrane na evropski nivo, kako bi se tamo efikasnije koordinirale i sprovodile politike iz ove oblasti; ovo se moe postii jedino kroz transformisanje (preoblikovanje) javnog mnjenja u smislu njegovog daljeg iskljuivog
nevezivanja za nacionalnu dravu, kao jedinicu nacionalne suverenosti;
promena i u svesti nacionalnih elita, uz stvaranje elita (kulturnih, intelektualnih, politikih, vojnih) koje bi bile vezivane za nivo Unije, umesto za
drave.

Verovatnoa: na ovom stupnju razvoja, postoji znaajna opasnost
da e zemlje lanice preuzeti ovaj model samo u izvesnoj meri i da nee
praviti velike ustupke na tetu nacionalnog suvereniteta.

Scenario br. 2:
25+1 spoljna i bezbednosna politika

Efekat: EU nije jedan od stubova globalne moi; stavovi iz ove
oblasti koji se usvajaju jesu jo uvek suvie opti, nedoreeni i dozvoljavaju
da svaka lanica vodi svoju autonomnu politiku; na ovaj nain e zemlje EU,
umesto udruenog delovanja punom snagom, doi u situaciju da po pitanjima od nesumnjivog svetskog znaaja budu samo privezak veih globalnih
igraa.

Pretpostavke: Glavne poluge moi iz ove oblasti nisu transferisane
na evropski nivo; proces donoenja odluka je jo uvek relativno dug, neefikasan, prolazi kroz previe instanci, svaka lanica moe da ga blokira, svako
moe da odbije obavezu njenog sprovoenja; zemlja-lanica i dalje ima pod

348

svojom punom kontrolom aparat za sprovoenje sopstvene spoljne i bezbednosne politike; evropske institucije ne raspolau efikasnim aparatom, a
njihovo pravo na koordiniranje nacionalnih politika nije do kraja razraeno;
u vezi sa tim, i odgovornost za nesprovoenje je i dalje disperzirana.

Verovatnoa: iako je mehanizam neodgovarajui trenutnim okolnostima, verovatnije je da e biti raene samo odreene kozmetike prepravke, nego njegova sutinska transformacija.
LITERATURA

1. Evropa od A do prirunik za evropske integracije,

Fondacija Konrad Adenauer, Beograd, 2003.
2. Ili-Gasmi, Gordana, Reforme institucionalni aspekti, IGP
Prometej, Beograd, 2004.
3. Sjursen, Helene, Understanding the CFSP Analitical building
blocs, http://www.arena.nio.no
4. Fink Hooijer, Florian, The Common Foreign and Security Policy
of the EU, http://www.ejil.org
5. http://europeanmovement.org
6. http://europa.eu.int
7. http://ue.eu.int
8. http://en.wikipedia.org
9. http://www.unc.edu

349

Nikola Mikasinovic
Common Foreign and Security Policy of the EU
Sumarry

Common Foreign and Security Policy of the EU was introduced
by Maastricht Treaty in 1992. It was created both as the consequence of
the successful European economical integration by that time and the new
multipolar world order after the fall of communism, where the United Europe had very important role. The creators of the CFSP are faced nowadays
with following problems: transparency (which means direct impact of the
citizens on this policy), efficiency and compromise (which refers to the issue
whether the decisions will be made by consensus or by majority in the situation where the Union must make day-to-day decisions). The further development of the CFSP imposes a dilemma whether the EU will get its own
army and its own strong and efficient diplomacy. If that happens, the United
Europe will become one of the key players on the world scene. Otherwise,
individual European countries will be only junior partners of the bigger
players.

Key words: European Union, Common foreign and security policy,
European army, European diplomacy, Transparency, Efficiency, Compromise.

350

Marija Ili
Tutorka: mr Maja Kovaevi
Fakultet politikih nauka u Beogradu
POLITIKA EVROPSKE UNIJE
U OBLASTI TELEKOMUNIKACIJA
Uvod

Evropska unija je 10. oktobra 2005. godine zapoela pregovore o
Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) sa Srbijom i Crnom Gorom.
Sporazum predvia, izmeu ostalog, razvoj sektorskih politika i usklaivanje
istih sa standardima EU. Meu ovim politikama svoje mesto nalazi i sektor
telekomunikacija.

Kae se da sektor telekomunikacija treba iz korena restrukturirati,
kako bi profunkcionisao po evropskim standardima. Cilj ovog rada jeste da
odgovori na dva osnovna pitanja:

1. Kako bi trebalo da izgleda politika u oblasti telekomunikacija po

evropskim standardima?
2. Kako su Evropljani1 doli do tih standarda, tj. kako je tekao
proces evolucije?

Odgovori na ova pitanja bi mogli da pomognu pri formulisanju
naih zadataka i oekivanja u ovoj oblasti. I eto nama prvog koraka na putu
od trnja do zvezda...
Telekomunikacije i monopoli

Telekomunikacije se definiu kao ureaji i sistemi koji prenose
elektrine ili optike signale na velika rastojanja.

Monopolista je iskljuivi prodavac ili kupac na nekom tritu.
Obino se smatra da jedno preduzee postaje kandidat za monopolistu ako
njegova prodaja zahvata vie od 25% ukupne trine prodaje.2 Pojava mono1
2

Ovde se pod Evropljanima misli na dravljane EU.

Labus, Miroljub, Osnovi ekonomije, Beograd, 2002.

351

pola moe ozbiljno da dovede u pitanje efikasnost trine alokacije resursa,

zbog ega su monopoli uglavnom zabranjeni u trinim privredama. Razlikujemo dva oblika monopola: prirodni (ako je neka proizvodnja isplativa
samo ako se obavlja u velikim serijama i ako je trite takvih roba i usluga
relativno malo, onda efikasan proizvoa prirodno postaje monopolista
npr. eleznica, elektroprivreda) i zakonski monopoli (kada drava svojim
propisima titi pojedina preduzea od konkurencije).

Ako bi bilo potrebno izdvojiti glavne karakteristike evropskog sektora telekomunikacija u dvadesetom veku, smatram da bi to svakako bilo
stvaranje snanih monopola u oblasti pruanja telekomunikacijskih usluga i
formulisanje nacionalnih politika kojima su stvarani dravni operateri, koji
su ove usluge uglavnom pruali paralelno sa potanskim uslugama.

Ovakvo stanje nije bilo neuobiajeno ako se ima u vidu da su telekomunikacije klasian primer industrije ija mrena infrastruktura predstavlja prirodan monopol. Pored infrastrukture, opravdanje za monopolizovanje sektora je nalaeno i u obavezi operatera da obezbedi odreene usluge
svim korisnicima. Naime, u telekomunikacijama postoji osnovni paket
usluga koji mora da bude dostupan na celoj teritoriji koju pokriva odreeni
operater. Taj paket usluga oznaen je kao koncept univerzalne usluge i
on se definie kao minimalni set usluga odreenog kvaliteta i odreene
cene svim potencijalnim korisnicima. Osnovni cilj koncepta univerzalne usluge je da se ouva pristupanost cena, kao i da manje razvijeni ili
slabije naseljeni regioni ne budu iskljueni iz mogunosti korienja npr.
telefonskih usluga. Pruanje univerzalne usluge po netrinoj ceni nosi sa
sobom trokove koji predstavljaju teret telekomunikacionoj kompaniji (koja
realizuje ovu uslugu), tako da se postavlja pitanje finansiranja. U sluaju
nekadanjih monopola, kompanija je bila finansijer ove obaveze, a zauzvrat
joj je bilo ostavljeno da odluuje koje e usluge biti plasirane kao obavezne.

Monopolizovana infrastruktura mrea vremenom je uspela da
nametne i pravni ili faktiki monopol u sektoru telekomunikaconih usluga,
to su potrvivali i podaci o ostvarenom ukupnom prihodu na nivou EU.
Prema tim podacima, operateri najveih evropskih zemalja (Velike Britanije, Nemake, Francuske i Italije) zadravali su 80% od ukupnog prihoda ostvarenog u telekomunikacijama tadanje Evropske unije.3

Schaff, S., (Ed.), Legal and Economic Aspects of Telecommunications, Amsterdam, NorthHolland, 1990, u: Kovaevi, M., Od monopola do liberalizacije, asopis Ekonomski signali,
Beograd, 1998.
3

352


S druge strane, i domaaj prava EU u odnosu na javne monopole
bio je jako skroman. Ugovor iz Mastrihta (1993) predvia odredbe kojima
se tite javna preduzea kojima drave lanice daju posebna ili iskljuiva
prava, odnosno privilegovan, monopolski poloaj. Nepostojanje volje unutar drava lanica da se na bilo koji nain izmeni postojee stanje dalo je
jasne konture tadanjoj politici Evropske unije u sektoru telekomunikacija.
BIG BANG na tritu telekomunikacija

Osamdesete godine dvadesetog veka bile su obeleene naglim i
brzim razvojem informacione tehnologije (obrada i prenos podataka uz
pomo raunara i telekomunikacionih sistema). Poveana primena informacione tehnologije u sektoru telekomunikacija dovela je do revolucionarnih promena u industriji. Pored industrije, informacione tehnologije nale
su plodno tle i u svetu poslovanja, obrazovanja, zdravstva, ali i u privatnoj
upotrebi. Preko noi su uslovi rada bili transformisani u fleksibilniji okvir,
gde vreme i mesto prestaju da budu bitne odrednice radnih zadataka. Novi
sistemi prenosa podataka omoguili su kompanijama da globalizuju svoje
aktivnosti i strategije, sklapajui partnerstva i saradnju na, do tada, nezamisliv nain.

Tehnologija je dodala mnoge nule i jedinice prihodu telekomunikacionog sektora unutar EU. Dok je 1984. godine sektor doprinosio neto
preko 2% ukupnog GDP Evropske unije, ova vrednost je do kraja prolog
veka porasla na 7%. U samo 7 godina (izmeu 1993. i 2000. godine), u
telekomunikacije je investirana suma od preko 500 milijardi eura. Nije teko
naslutiti da je porast investicija delovao veoma podsticajno na dalji razvoj
sektora. Telekomunikacije su 1993. godine upoljavale 1,3 miliona ljudi
unutar EU, pri emu je do kraja 2000. jo oko 60 miliona radnih mesta bilo
oslonjeno na usluge koje su se zasnivale na informacionim tehnologijama i
telekomunikacijama (npr. internet).

U kontekstu zabeleenog rasta, monopolizovana mrea unutar Evropske unije postala je prepreka daljem razvoju ne samo telekomunikacione
industrije, ve i informatikog drutva u celini. Profit je traio svoje puteve
i nije trpeo barijere. Postalo je neminovno da se tradicionalna industrijska
struktura prilagodi novom okruenju.

353

Nositi evropsku uniformu

Jedan od osnovnih ciljeva u istoriji, odnosno evoluciji Evropske
unije bilo je stvaranje zajednikog/jedinstvenog/unutranjeg trita prostora bez unutranjih granica u kojem je mogu slobodan protok robe,
kapitala, ljudi i usluga (uvene 4 slobode!!!). Realizacija ovog cilja bila je
ambiciozno predviena ve Rimskim ugovorom iz 1958. godine. Meutim,
postojao je niz ogranienja koji je spreavao slobodno kretanje tih faktora
(npr. ogranienja u pogledu uzajamnog priznavanja diploma, socijalnog i
penzionog osiguranja zaposlenih, necarinske barijere u prometu roba, koordinacija poreskih politika, itd).

Tek sredinom osamdesetih godina poeli su da se iznova ulau napori u ostvarivanje jedinstvenog evropskog trita. Razlog tome je opadanje
konkurentnosti evropskih firmi, posebno u odnosu na japanske i amerike.
Postojala je, isto tako, i nada da e program zajednikog trita oiveti
politiki proces integracije koji je zapadao u stagnaciju. S tog polazita
je Komisija 1985. godine objavila Belu knjigu o dovravanju zajednikog
trita, u kojoj je predloeno oko 300 mera za uklanjanje prepreka koje stoje
na putu njegovom stvaranju.

Jedinstvenim evropskim aktom (Single European Act, 1987) mere
iz Bele knjige su uvrtene u primarne izvore prava Unije. Ovaj akt oznaio je
kljuni prodor ka ostvarenju etiri slobode.

Realizacija slobodnog protoka roba, usluga, ljudi i kapitala putem
programa zajednikog trita bitno je uticala na druge politike Evropske
unije. Izvren je snaan pritisak na nacionalne donosioce odluka u domenu
ekonomske politike. Oblasti poput telekomunikacija, koje su do tada bile
striktno regulisane, zbog liberalizacije prekogranine ponude su morale biti
deregulisane.
Zeleno, belo i zajednika politika

S obzirom na znaaj koji u sferi telekomunikacija imaju zelene
i bele knjige usvojene od strane Komisije, na ovom mestu u im ukazati
dunu panju. Zelena knjiga Komisije je dokument ija je svrha da podstakne raspravu i pokrene proces razmatranja odreene teme na evropskom
nivou.

Ishod Zelene knjige moe da bude objavljivanje Bele knjige, koja
zakljuke rasprave pretvara u praktine predloge za aktivnosti koje preduzima EU.

354


Efekti zelenih i belih knjiga staju na nivou strategije, dok se samo
formulisanje i implementacija politike EU u pojedinom sektoru, ukljuujui
i telekomunikacije, formulie i sprovodi putem uredbi (Regulations) i direktiva (Directives).

Interesovanje Evropske komisije za unutranje aspekte telekomunikacionog trita i njegovu konkurentnost na svetskom tritu uoena
je mnogo pre liberalizacije ovog trita. Prvi nagovetaji strategije u ovoj
oblasti nalaze se u Dablinskom izvetaju4 Evropske komisije iz 1979. godine.
Ovaj izvetaj skree panju da e, ukoliko se ne osmisli odgovarajua strategija, Evropska unija ugroziti svoju konkurentnost, kako unutar, tako i izvan
granica.

Septembra 1980. godine, Komisija je izloila Savetu ministara nacrte tri preporuke i nacrt Deklaracije. Jezgro ovih predloga odnosilo se na
uspostavljanje saradnje i na usklaivanje rada izmeu pojedinih telekomunikacionih i potanskih operatera. Pored toga, potencirano je i stvaranje jedinstvenog trita telekomunikacione opreme, kao i liberalizacija nabavke
te opreme. Na kraju, zatraeno je formiranje Koordinacionog tela koje bi
kontrolisalo postizanje prethodno navedenih ciljeva. Samo je neznatan deo
ovih predloga sproveden u delo.

Konkretne akcije u oblasti telekomunikacija poele su da se sprovode u prvoj polovini osamdesetih godina prolog veka. Direktorat Komisije zaduen za telekomunikacije, podstaknut sprovedenom deregulacijom u
SAD, preuzeo je inicijativu za hitno i paljivo delovanje u cilju ostvarenja
postojeih nacrta.

Tako je prva faza nove politike Evropske unije poela 1984. godine,
sa ciljem da se ubrza razvoj sektora telekomunikacija. Te godine formirana je Grupa zvaninika za telekomunikacije.5 Na predlog ove komisije,
Savet Evropske unije usvojio je Preporuku usmerenu na uspostavljanje
zajednikih razvojnih osnova u sektoru telekomunikacija. Meutim, i ovaj
korak je zavrio kao jedna u nizu usamljenih akcija bez nekih dugoronih
posledica.

Korenita promena desila se 1987. godine, objavljivanjem Zelene
knjige o razvoju zajednikog trita za telekomunikacione usluge i ureaje.6

Dublin Report, 1979.

Senior Officials Group on Telecommunications (SOG-T), 1984.
6
Green Paper on the Development of the Common Market for Telecommunications Services
and Equipment (Green Paper 1987).
4
5

355

Prilikom prezentovanja Zelene knjige, Komisija je istakla: Telekomunikacije predstavljaju najkritiniju oblast od uticaja na nervni sistem modernog drutva. Njihov procvat zahteva od okruenja optimalne uslove...
Tradicionalno ureenje sektora ne dozvoljava puno iskorienje potencijala
telekomunikacionih usluga. U cilju stvaranja otvorenog i dinamikog trita
u ovoj oblasti, neophodno je sprovoenje regulatornih promena da bismo
poboljali uslove okruenja.

Komisija je izdvojila sledee deregulatorne kriterijume:

1. stvaranje konkurentnog trita terminalne opreme;

2. obezbeivanje slobodnog pristupa mrei provajderima
telekomunikacionih usluga;
3. odvajanje regulatornih funkcija od operativnih;
4. konsultacije (zatvorenog tipa) u vezi sa procenom uticaja
promena u oblasti telekomunikacija na drutvo;
5. razvoj udaljenih regiona Unije kroz razvoj novih
telekomunikacionih usluga;
6. striktno pridravanje pravila konkurencije;
7. uspostavljanje uobiajene pozicije Unije da pregovara sa
meunarodnim telekomunikacionim organizacijama
(GATT, ITU, CEPT itd).

Unutar Komisije formiran je Direktorat D.2 zaduen za regulatorne
aspekte telekomunikacione politike. Direktorat je u Izvetaju o implementaciji7 iz 1989. godine sugerisao da je troak ne-Evrope u telekomunikacijama visok i tom prilikom korigovane su akcije iz Zelene knjige na sledei
nain:

1. formiran je Evropski institut za telekomunikacione standarde

(the European Telecommunications Standards Institute);
2. uspostavljen je princip otvorenog pristupa mreama
(Open Network Provision, ONP);
3. usklaen je razvoj usluga;
4. utvrena je pozicija Evrope kad je u pitanju razvoj
satelitskih komunikacija;

Implementation Report, 1989.

356

5. definisane su telekomunikacione usluge i oprema u odnosu na

zemlje van EU;
6. analiziran je uticaj na drutvo.

Dokument kojim je telekomunikaciona politika stavljena u centar
opte politike Evropske unije je Bela knjiga Evropske komisije o Razvoju,
konkurentnosti i zapoljavanju, usvojena u Briselu, decembra 1993. godine.9
Ovaj dokument je dobio punu politiku podrku Saveta ministara EU. Time
poinje druga faza razvoja telekomunikacionog sektora.

Sutina dela ovog dokumenta vezanog za sektor telekomunikacija ogleda se u promovisanju korienja informacionih tehnologija,
obezbeivanju osnovnih telekomunikacionih usluga i nastavku stvaranja
odgovarajueg regulatornog okvira. U tom trenutku evropska telefonska mrea, sastavljena od jo uvek neintegrisanih mrea drava lanica,
funkcionie po jedinstvenim standardima, ali su digitalne mree, neophodne
za prenos podataka, bile razvijene iskljuivo za potrebe unutar drave i nestandardizovane. Upravo ovim dokumentom, predviena je izgradnja jedinstvene infrastrukture koja bi obezbeivala brz prenos podataka na celoj
teritoriji. Dinamika razvoja oblasti telekomunikacija napredovala je tokom
narednih godina: Komisija, Savet ministara i Parlament doneli su uzajamno
usaglaen paket preporuka i smernica, koji su drave lanice sprovele u delo.
Ono to treba istai, jesu smernice za unapreenje konkurencije u sektoru
telekomunikacija, kao i Zelena knjiga Komisije o liberalizaciji telekomunikacione infrastrukture9 (koja u svom prvom delu definie osnovne principe
i vremenski okvir za sprovoenje liberalizacije, a u drugom delu odreuje
zajedniki pristup drava lanica kad je u pitanju zakonski okvir koji se
odnosi na infrastrukturu). Pored navedenih smernica, usvojene su i Zelena
knjiga koja se odnosi na autorsko pravo u informatikom drutvu,10 Zelena

White Paper on growth, competitiveness, and employment:The challenges and ways forward
into the 21st century COM(93) 700 final Brussels, 5 December 1993.
9
Green Paper on the liberalisation of Telecommunications Infrastructure and Cable Television
Networks: Part One Principle and Timetable COM(94) 440, October 1994. Green Paper
on the Liberalisation of Telecommunications Infrastructure and Cable Television Networks
Part II A Common Approach to the Provision of Infrastructure for Telecommunications
in the European Union COM(94) 682, January 1995.
10
Green Paper Copyright and Related Rights in the Information Society, COM(95) 382,
July 1995.
8

357

knjiga za politiku numeracije telekomunikacionih usluga,11 Zelena knjiga

vezana za konvergenciju sektora telekomunikacija, medija i informacionih
tehnologija,12 i na kraju Zelena knjiga koja definie politiku radio spektra.13

U martu 1996. godine usvojena je poslednja direktiva potrebna za
otvaranje trita telekomunikacija. Njome se u pravo Evropske unije unosi
obaveza ostvarivanja pune konkurencije do 1. januara 1998. godine.

Zemljama lanicama je dozvoljeno da do 1. januara 1998. godine
zadre postojea specijalna ili ekskluzivna prava kada je re o fiksnoj telefoniji i novim javnim telekomunikacionim mreama. Ukidanje posebnih
prava posle tog datuma znai da moraju biti uklonjena sva ogranienja u
pogledu broja preduzea ovlaenih da vre fiksnu telefoniju ili da ustanovljavaju ili koriste javne telekomunikacione mree, osim kada je to opravdano
nedostatkom raspoloivog spektra. Ovo podrazumeva da svaka procedura
davanja dozvole za pruanje ovih usluga mora biti zasnovana na objektivnim, proporcionalnim i nediskriminatorskim kriterijumima. Drave
lanice ne smeju vriti diskriminaciju izmeu provajdera usluga u pogledu
davanja prava korienja javnih telekomunikacionih mrea.

U pogledu navedenih rokova, nekim zemljama je omoguen dodatni period za implementaciju, imajui u vidu njihove potrebe vrenja
strukturnih prilagoavanja. Zahtev za izuzee po ovom osnovu morao je
da sadri detaljan opis planiranih prilagoavanja, kao i precizne rokove za
njihovo izvrenje. Tako je Luksemburgu omoguen dodatni period do dve,
a Irskoj, paniji, Portugaliji i Grkoj period do pet godina.

Direktivom je dravama lanicama EU bilo naloeno da do 1. jula
1996. godine ukinu sve regulatorne restrikcije za korienje drugih mrenih
infrastruktura za pruanje ve liberalizovanih telekomunikacionih usluga.
To znai da je korienje alternativnih infrastruktura (kao to su telekomunikacione mree eleznikih, kao i kompanija za proizvodnju vode i energije, koje su bile rezervisane samo za unutranje potrebe) moralo biti
liberalizovano za vrenje komercijalnih telekomunikacionih usluga.

Green Paper on a numbering policy for telecommunications services in Europe, COM(96)

590, November 1996.
12
Green Paper on the Convergence of the Telecommunications, Media and Information
Technology Sectors, and the Implications for Regulation Towards an Information Society
Approach, COM(97) 623, December 1997.
13
Green Paper on radio spectrum policy in the context of European Community policies
such as telecommunications, broadcasting, transport, and R&D COM(98) 596, December
1998.
11

358


Pored uklanjanja vladinih restrikcija, Direktiva je uspostavila i principe konkurencije na kojima se moraju zasnivati regulatorni okviri drava
lanica nakon 1998. godine. Ovo se naroito odnosi na izdavanje licenci
za pruanje telekomunikacionih usluga, pravo pristupa mreama, kao i finansiranje univerzalne usluge.

Davanje licenci, generalnih odobrenja ili sistemi prijavljivanja uvedeni su umesto ekskluzivnih i specijalnih prava. Individualne procedure
davanja licenci prisutne su samo u pogledu vrenja glasovne telefonije, javnih fiksnih telekomunikacionih mrea i drugih telekomunikacionih mrea
koje ukljuuju korienje radio frekvencija. U svim ostalim sluajevima je
dovoljna opta procedura odobrenja ili sistem prijavljivanja.

Nacionalna regulatorna tela u EU15 uspostavljena su 1997. i 1998.
godine, sa izuzetkom Britanskog OFTEL-a (Office of Telecommunications),
uspostavljenog 1984. godine. Kod novih lanica EU (posle istorijskog
proirenja 2004. godine), formiranje nacionalnih regulatora bilo je deo procesa pristupanja, tj. izvreno je neposredno pre proirenja.

Regulatorni okvir dopunjen je marta 2002. godine. Tada je
predvieno da lanice Evropske unije do 24. jula 2003. godine implementiraju Direktive usvojene prethodne godine u nacionalna zakonodavstva.
Nove Direktive trebalo je da obezbede koherentan i fleksibilan pristup regulisanju elektronskih mrea i usluga. Ova nova politika uzima u obzir konvergenciju telekomunikacija, emitovanja radio i TV programa i informacionih
tehnologija i, u skladu sa tim, ponovo ustanovljava konkurenciju u svim
segmentima trita. Vaee komponente politike EU u oblasti elektronskih
komunikacija su:

Okvirna direktiva (Framework Directive)14 zajedniki regulatorni okvir za mree i usluge u elektronskim komunikacijama navodi
osnovne stavke, ukljuujui nezavisnost, procedure i transparentnost nacionalnih regulatornih tela, kao i standardizacije uopte.

Direktiva o pristupu i interkonekciji (Access and Interconnection Directive)15 vodi za nacionalne regulatore o tome kako da osiguraju
interoperabilnost i konkurenciju usklaivanjem naina na koji lanice
reguliu pristup i interkonekciju mrea i mrenih ureaja. Osnovna zamisao
je regulisanje veza izmeu obezbeivanja mrea i usluga.
24 April 2002 Directive 2002/21/EC on a common regulatory framework for electronic
communications networks and services (Framework Directive).
15
24 April 2002 Directive 2002/19/EC on access to, and interconnection of, electronic
communications networks and associated facilities (Access and Interconnection Directive).
14

359


Direktiva o generalnom odobrenju (Authorisation Directive)16
ostavlja pravilo da mree elektronske komunikacije mogu biti objekat
isljuivo generalnog odobrenja, te da, kada ga jednom dobiju, od njih regulatorna tela mogu samo da zahtevaju notifikacije, dok svoje aktivnosti sprovode bez dodatnih odobrenja.

Direktiva o univerzalnoj usluzi (Universal Service Directive)17
cilj ove direktive je da osigura dostupnost kvalitetnih usluga na celom prostoru EU, potujui pravila konkurencije i pravo izbora operatera od strane
korisnika.

Uredba o odvezanom pristupu lokalnoj pretlji (Regulation on
Unbundled Access to the Local Loop)18 daje nacionalnim regulatorima
detaljna uputstva kako da omogue svim servis provajderima pristup mrei
biveg monopoliste.

Usklaena Direktiva o konkurenciji na tritu komunikacionih
usluga (Consolidated Directive on Competition in the market for communications services)19 odnosi se na omoguavanje konkurencije u celom opsegu usluga elektronskih komunikacija, ukljuujui irokopojasne
multimedijalne usluge i brzi internet.

Direktiva o zatiti podataka u sektoru telekomunikacija (Data
Protection Directive for the telecommunication sector)20 odnosi se na
obradu linih podataka i zatitu privatnosti u sektoru elektronskih komunikacija.
Nauena lekcija konkurencija (ne) prija

Tokom protekle dve decenije, telekomunikacioni sektor u Evropi
doiveo je veliku transformaciju, evoluirajui od preteno monopolskog ka
otvorenom, produktivnom i inovativnom sektoru. Veliki broj bivih nacio24 April 2002 Directive 2002/20/EC on the authorisation of electronic communications
networks and services (Authorisation Directive).
17
24 April 2002 Directive 2002/22/EC on universal service and users rights relating to
electronic communications networks and services (Universal Service Directive).
18
5 December 2000 UNBUNDLED ACCESS to the LOCAL LOOP, Regulation No.
2887/2000 of the European Parliament and of the Council on Unbundled Access to the Local
Loop (final text, adopted by Council 5 December 2000, incorporating EP amendments).
19
Brussels, 12 July 2000 Commission adopts a draft Competition Directive consolidating
existing Directives on competition in the telecommunications markets.
20
31 July 2002 Directive 2002/58/EC concerning the processing of personal data and the
protection of privacy in the electronic communications sector (Directive on privacy and
electronic communications).
16

360

nalnih telekomunikacionih operatera razvio se u jake meunarodne kompanije. To je dovelo do promena u drugim sferama privrede. Na primer,
zaposlenost je poveana kao posledica poveane produktivnosti i nastale
potrebe za novim zanimanjima (pre svega u brani operatera).

Regulatorni reim u EU podsticao je i ubrzao liberalizaciju i restrukturiranje industrije, kao i jaanje reformatorskog duha unutar svake
drave lanice. Definisanje regulatornog okvira EU pomoglo je u stvaranju
stabilnog okruenja za sektor na evropskom nivou, iako su neke razlike
izmeu drava jo uvek prisutne.

Htela bih da naglasim podatak da je transformacija bila intenzivnija
i bra u 10 novih drava lanica, pre svega zbog injenice da su imali puno
toga da nadoknade u pogledu usvojenih standarda u EU. U ovim dravama,
liberalizacija, modernizacija i razvoj sektora obavljeni su u kratkom vremenskom periodu. Zabeleeni rezultati pokazuju izuzetan napredak u ukupnom
pristupu (kako drugih operatera infrastrukturi, tako i korisnika uslugama),
napredak u ponudi i kvalitetu usluga i smanjenju cena. Razlike u sektoru
izmeu zapadnih i istonih zemalja EU redukovane su, iako neke opstaju,
naroito na polju pristupa internetu. Na kraju, i usvajanje i implementacija
regulatornog okvira predstavlja svojevrstan izazov za nove lanice, s obzirom na doskoranju zatvorenost trita za konkurenciju (bar kad je u pitanju fiksna telefonija).

U oblasti telekomunikacija i dalje ima velikih izazova. Bliska
prolost bila je markirana ekspanzijom mobilne telefonije. Nove usluge u toj
sferi, naroito kad je u pitanju prenos podataka, pokreu dalji razvoj, koji u
kombinaciji sa rastuom konkurencijom oteava uslove poslovanja telekomunikacionih operatera. Sve to dovodi do poznate trine utakmice u kojoj
pobeuje tim koji ponudi vie kvalitetnih usluga, prethodno upakovanih
sveim i zanimljivim marketingom.
LITERATURA

1. Kovaevi, Maja, Politika konkurencije Evropske unije u oblasti

telekomunikacija, Poslovna politika, Beograd, 1997.
2. Kovaevi, Maja, Od monopola do liberalizacije, Ekonomski
signali, broj 51, Beograd, 1998.
3. Kovaevi, Maja, Potrebe, tehnologija i kultura, Ekonomski
signali, broj 55, Beograd, 1999.
4. Prokopijevi, Miroslav, Evropska unija: uvod, Beograd, 2005.

361

5. Evropa od A do : prirunik za evropsku integraciju,

Beograd, 2003.
6. Surulija, Jelena, Evropski pravni okvir za elektronske
komunikacije: osnov za izgradnju informacionog drutva u Srbiji,
Beograd, 2004.
7. Huntley, A. K. John, Making the Connexions: European
Telecommunications Law in the 1990s, 5th BILETA Conference
8. European Foundation for the Improvement of Living and
Working Conditions, Trends and drivers of change in the
EU telecoms sector: Mapping report, 2005.

Internet sajtovi:

www.europa.eu.int
www.itu.int
www.emins.org

Marija Ilic
The EU Telecommunication Policy
Summary

Telecommunications experienced great change in 1990s, transforming from natural monopolies into open and competitive market. The
sectors revolution had been moved by operators themselves who wanted to
expand their industry. At the beginning, reform enabled the establishment
of an independent regulator at European level, which provided liberalization process in each EU country. Changes in the telecom sector have not just
been limited to the institutional framework; services and products have also
been modernized.

This essay presents the problems European Commission dealt with,
during the reforming period, and the present policy framework in telecommunication sector.

Key words: Telecommunications, European Commission, White
Papers, Green Papers.

362

Mirna Savanovi
Tutorka: prof. dr Julijana Vuo
Filoloki fakultet u Beogradu
POLITIKA UENJA STRANIH JEZIKA U EVROPI

Jezik je jedno od glavnih obeleja oveka na osnovu kojeg se on
razlikuje od ostalih ivih bia. Kao sistem znakova, meusobno spojenih u
sloenu strukturu, jezik je osnovna veza meu ljudima, jer omoguava komunikaciju. Opstanak pojedinca, a samim tim i jedne drutvene zajednice
upravo zavisi od optenja meu lanovima date zajednice. Jezikom se ovek
izraava i saoptava drugima svoja oseanja, misli, tenje, nadanja... i tako
optei daje svoju viziju sveta.

U ivotu oveka i drutva jezik obavlja niz znaajnih uloga koje se
mogu klasifikovati na razne naine. Najznaajnija funkcija jezika svakako
je njegova komunikativna funkcija, koja sutinski obuhvata veinu drugih
na njoj zasnovanih jezikih uloga, poput kognitivne, simbolike, estetske,
magijske, kontaktne i drugih. Pored najvanije, komunikativne funkcije,
jezik ima i civilizacijski neophodnu kulturnu funkciju. Upravo u toj kulturnoj funkciji jezika zabeleena je istorija itavih naroda, njihovi sistemi
vrednosti, njihovi pogledi na svet, obiaji, usmena predanja... Jezik je, dakle,
rezervoar trajnih svedoanstava o prolim vremenima. Stoga, kultura svake
drutvene zajednice poiva na ovoj funkciji jezika.1

Ukoliko se ove dve funkcije jezika, komunikativna i kulturna, protegnu na iri plan, prevazilazei granice pojedinanih drutvenih zajednica,
pa i drava, prouavanje datih obeleja jezika otvara niz sloenih pitanja.
Imajui u vidu jednu takvu iru zajednicu, emu tei dananja Evropa,
postojanje mnotva veoma razliitih kultura, i pre svega razliitih jezika
predstavlja pravi primer na kome se mogu uvideti svi problemi i tekoe u
ostvarivanju komunikacije, a odatle i u prihvatanju kulturnih razliitosti.

Savremena Evropa se ve decenijama bavi pitanjima jezika i
omoguavanja komunikacije meu evropskim dravama, jer upravo na komunikaciji i poiva uslov opstanka jedne zajednice kakva jeste i kakva e
biti Evropa. Pitanju jezika naroita panja posveena je 2001. godine, koja je
O funkcijama jezika v. Ranko Bugarski, Uvod u optu lingvistiku, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd 1995, str. 2629.
1

363

bila proglaena za Godinu jezika. Tada se kao fundamentalno pitanje postavilo pitanje viejezinosti, koja treba da poslui kao osnovni instrument
za integraciju evropskih naroda u jedinstvenu zajednicu, ali isto tako treba
da podstakne na razmiljanje o ovom konceptu i u irem, vanevropskom
jezikom kontekstu.

U tom smislu, fenomen viejezinosti Ranko Bugarski obrazlae na
tri plana planetarnom, socijetalnom i individualnom.

Kao planetarna pojava, viejezinost se primarno manifestuje kroz
postojanje vie hiljada jezika (Bugarski, 2002: 158).

Na socijetalnom planu, viejezinost se ispoljava kao naporedna
upotreba vie jezika u jednoj drutvenoj zajednici, bilo da je ona administrativno odreena kao drava, pokrajina ili kako drugaije (Bugarski,
2002: 159). Ova pojava je na socijetalnom planu naroito izraena, jer su
jednojezine drave veoma retke u svetu. Uzrok tome lei u velikim ekonomskim, politikim, kulturnim i migracionim kretanjima, koja su doprinela
irenju viejezinosti. Pa tako danas gotovo i nemamo vie monolingvalnih
zemalja, iako mnoge evropske zemlje i dalje formalno ne odustaju od te
pozicije.

Kao individualno obeleje, viejezinost je takoe veoma rasprostranjena, mada se tu, kako kae Ranko Bugarski, postavlja pitanje definicije,
naroito zbog nekih novijih saznanja i pristupa.

U svakom sluaju, postojanje viejezinosti se danas vie ne moe
opovrgnuti. Ona je izuzetno bitna kao podrka irenju tolerancije meu
razliitim narodima i kulturama i kao dobar instrument za suzbijanje stereotipija, nacionalizma, ksenofobije, rasizma i drugih negativnih pojava,
kojima su sklonija jednojezina drutva.

Fenomen viejezinosti se tako ne moe odvajati od fenomena
viekulturnosti ili jo bolje od fenomena interkulturalizma. Mada veoma
bliski, pojmovi viekulturnost i interkulturalizam ipak se razlikuju, pre svega u aktivnosti, koju podrazumeva ovaj potonji. Interkulturalizam obuhvata
proimanje razlitih kultura, uz meusobno prihvatanje, ali i razmenjivanje
meusobnih razlika i iskustava, bez obzira na veliinu i mo datih kulturnih
zajednica. Dakle, viejezinost i interkulturalizam su dva komplementarna
pojma, koja se proimaju i nadopunjavaju i ine osnovu politike integracije
evropskih zemalja u jednu zajednicu. Ostvarivanje tog plana podrazumeva
pre svega preispitivanje nacionalnih jezikih politika i sprovoenje sveobuhvatnih reformi obrazovanja, naroito u oblasti uenja i nastave stranih
jezika. Koliki se znaaj pridaje ovom pitanju, svedoi i samo angaovanje
Evropske unije, a naroito Saveta Evrope i njegovih institucija.

364

Uloga Saveta Evrope i njegovih institucija

u politici uenja stranih jezika u Evropi

O znaaju utvrivanja i promovisanja osnovnih postulata na kojima
poiva politika uenja stranih jezika, a odatle i Evropska unija, govori i ozbiljno, viedecenijsko bavljenje Saveta Evrope pitanjima jezika u evropskim
okvirima. U tu svrhu osnovana su dva komplementarna tela: Odeljenje za
jeziku politiku, u Strazburu, i Evropski centar za moderne jezike, u Gracu.
Kroz brojne projekte iz oblasti jezika, Savet Evrope i njegove institucije ukazale su na znaaj shvatanja Evrope kao jedinstvenog obrazovnog prostora, u
kojem se podjednaka vrednost daje svim jezicima naroda i etnikih zajednica, ma koliko ti jezici bili veliki ili mali. Savet Evrope utvrdio je nekoliko optih ciljeva koji su predvieni preporukama R (82) i R (98) Saveta
ministara na kojima poiva razvoj meukulturne komunikacije, a sve to u
svrhu irenja tolerancije i meusobne saradnje:

1. Zatita i razvoj razliitog jezikog i kulturnog naslea Evrope,

koje predstavlja izvor zajednikog duhovnog obogaivanja.

2. Olakana mobilnost graana Evrope, kao i mogunost

meusobne poslovne saradnje i razmene ideja.

3. Razvoj nacionalnih politika u oblasti nastave i uenja stranih

jezika, a koje se zasnivaju na zajednikim principima saradnje

i razmene iskustava.

4. irenje viejezinosti, koja je uslov za sve prethodno

pomenute ciljeve.

Polazei od ovih preporuka, Odeljenje za jeziku politiku u Strazburu pokrenulo je niz projekata, meu kojima je znaajniji bio srednjoroni
projekat (20022004) pod nazivom Viejezinost, raznolikost, graansko
pravo koji se bavio:






2

postavljanjem standarda i poveanjem kvaliteta uenja;

pomaganjem zemljama lanicama u reviziji nacionalnih
programa u oblasti uenja i nastave jezika, sa naroitim
naglaskom na irenje uenja razliitih jezika;
pitanjima jezika manjina;
utvrivanjem Evropskog dana jezika (26. septembar).2
ire o radu Saveta Evrope i njegovih institucija u oblasti jezika v. http://www.coe.int

365


Osim ovih aktivnosti, Odeljenje za jeziku politiku pokrenulo je i
izradu mnogobrojnih dokumenata, poput Zajednikog evropskog okvira za
ive jezike, Evropskog jezikog portfolija, prirunike za sertifikaciju stranih
jezika i dr. Ovo odeljenje bavi se i organizovanjem niza konferencija, foruma i uopte raliitih aktivnosti u oblasti politike jezika.

Druga znaajna institucija u ovoj oblasti, Evropski centar za moderne jezike u Gracu, bavi se organizovanjem radionica i godinjih susreta, namenjenih usavravanju lica za obuku nastavnika, istraivaa i program administratora, koji imaju za cilj sprovoenje evropskih programa
i primenu rezultata datih programa, bilo direktno, bilo posredno preko
Evropskog centra za moderne jezike. Svrha ovih aktivnosti je stvaranje
zajednike mree za saradnju. Centralna aktivnost Evropskog centra za
moderne jezike je voenje projekata koji su namenjeni razliitim vidovima
obrazovanja, a vode ih meunarodno priznati strunjaci. Uglavnom su u
pitanju srednjoroni projekti (etvorogodinji), meu kojima je trenutno
aktuelan program od 22 projekta pod nazivom Jezici za socijalnu koheziju:
jeziko obrazovanje u viejezinoj i viekulturnoj Evropi.
Osnovna naela poltike
uenja stranih jezika u Evropi

Projekat stvaranja jedne velike ekonomsko-politike zajednice kakva je Evropska unija pokrenuo je niz pitanja u prevazilaenju prepreka, kako
meu postojeim zemljama lanicama, tako i meu novim kandidatima,
koji tek treba da pristupe toj velikoj organizaciji. Otvaranje granica,
poveanje mobilnosti stanovnitva, poslovna saradnja, trgovinska razmena
i kretanje mladih radi studijskog usavravanja posebno su doprineli tome
da se Evropska unija posveti pitanjima omoguavanja komunikacije meu
raznojezinim stanovnicima Unije. To je, pre svega, znailo potrebu da se
Savet Evrope i njegove institucije ukljue u usavravanje i unapreivanje
politike uenja stranih jezika, jer stanovnicima Evrope nije vie bilo dovoljno poznavanje samo jednog, svog, maternjeg jezika. Zato su Savet Evrope
i njegove institucije intenzivno poele da promoviu osnovne principe na
kojima poiva politika uenja stranih jezika:3

Podela principa preuzeta iz rada Julijane Vuo, Strani jezici u reformi obrazovanja u Srbiji,
u asopisu Vaspitanje i obrazovanje, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Podgorica,
2004, str. 155156.
3

366

Kontinuirano obrazovanje

Kontinuirano obrazovanje znai omoguavanje uenja jezika tokom
itavog ivota i to na svim nivoima obrazovanja. Uenje jezika je stalan proces i zato je neophodno da drave u svojim obrazovnim sistemima obezbede
pojedincima uslove da taj proces odravaju i da mu se prema svojim eljama
i mogunostima vraaju. A to pre svega znai da treba poboljati pristup informacijama, poboljati saradnju meu obrazovnim institucijama razliitih
profila, poboljati uslove za rad i unaprediti meusobno poverenje.

Viejezinost

Viejezinost je princip, koji je moda i najvaniji princip u politici uenja stranih jezika. On podrazumeva sposobnost govornika da se na
razliitim jezicima, na razliitim nivoima kompetencije ukljui u interkulturna optenja. Viejezinost je proizvod aktivnog pristupa nastavi i uenju
stranih jezika, gde se vie ne tei idealu izvornog govornika na ogranienom
broju jezika, ve se tei jednom irem repertoaru znanja, koja e govorniku,
uz pomo razvoja razliitih lingvistikih i paralingvistikih sposobnosti,
pomoi da ostvari komunikaciju sa sagovornikom i na taj nain se bolje
upozna sa razliitim kulturama.

Mobilnost

Sa promenom politikih uslova i zbog sve vee potrebe za
meusobnom saradnjom i interakcijom meu evropskim zemljama, Savet
Evrope, u Preambuli Preporuke R (98) 6, istie znaaj osposobljavanja svih
graana Evrope za mobilnost. Mobilnost ovde podrazumeva upuenost ljudi jednih na druge u svim oblastima delovanja, dakle, ne samo u obrazovanju i kulturi , ve i u privredi i trgovini na kojima poiva opstanak zajednice
kakva je Evropa. Mobilnost se stoga mora posmatrati u vezi sa razvojem
komunikacije, i to komunikacije na svim nivoima znanja jezika.

Komunikativna kompetencija

Komunikativna kompetencija podrazumeva posedovanje znanja i
vetina o strukturi jezika, ali i sposobnosti primene datih znanja i vetina
u odgovarajuoj komunikativnoj situaciji. Odnosno, komunikativna kompetencija podrazumeva skup svih znanja o jezicima, kojima pojedinac vla-

367

da, kao i o kulturama u kojima se dati jezici koriste. Sva ta znanja treba da
budu vrsto povezana i da slue kao rezervoar u koji e pojedinac posezati
u najrazliitijim socio-komunikativnim situacijama.

Koliko su kultura i jezik nerazdvojivi, govori i rad Elde Morlikjo u
kojem ona kae:

Jezik je povezan sa kulturom na razne naine: a) on izraava kulturnu stvarnost od trenutka kad se rei jednog jezika odnose na stvarnost
koju poznaju govornici; b) jezik daje stvarnosti konkretan oblik budui da
se putem verbalne i neverbalne komunikacije stvaraju razliita znaenja;
c) jezik simbolizuje stvarnost, jer predstavlja sistem koji sam po sebi ima
kulturoloku vrednost i predstavlja simbol drutvenog identiteta svojih govornika (Morlicchio, 2002: 8586).

Kulturna i jezika medijacija

Kulturna medijacija podrazumeva pomo osobama koje treba
da se integriu u neku novu jeziku i kultrurnu sredinu. Ona ne podrazumeva prevoenje kao mehaniku radnju, ve je shvaena kao napor da
se uspostavi kontakt meu razliitim kulturnim vienjima, perspektivama, nainima ivota, razliitim nainima interakcije. Kao posledica novih
potreba posredovanja i bitne uloge takvih aktivnosti u komunikaciji meu
stanovnicima Zajednice oformila su se i nova znanja, pa i novi univerzitetski kursevi, studije za kulturne medijatore iji je zadatak da posreduju
prilikom ukljuivanja imigranata u novu drutvenu, obrazovnu, ili radnu
sredinu, u povezivanju pripadnika razliitih naroda i etnikih zajednica sa
okruenjem itd. Na ovim univerzitetskim studijama, na primer, u okviru
kurseva valorizovani su ranije zapostavljeni, takozvani mali evropski jezici,
kao i jezici velikih vanevropskih naroda: arapski, kineski, panski, srpski,
hrvatski, rumunski, albanski, romski, kao i jezici afrikog kontinenta(Vuo,
2004: 156157).
Zajedniki evropski okvir za ive jezike

Na polju politike uenja stranih jezika najvei pomak uinjen je
izradom poslednjeg i najsavremenijeg dokumenta u nizu dokumenata,
koje Savet Evrope objavljuje od 1971, a to je Zajedniki evropski okvir za
jezike: uenje, nastava i evaluacija. Ovaj dokument predstavlja okvir za
globalnu reformu kako didaktiku tako i institucionalnu, a sve to u cilju
prevazilaenja prepreka u komunikaciji zarad poboljanja interpersonalnih

368

i interkulturnih odnosa, uz sveukupno meusobno razumevanje i toleranciju. Zajedniki evropski okvir oslanja se na prethodno pominjana naela
meukulturne komunikacije u Evropi.

Ovaj dokument zamiljen je kao zajedniki izvor kako za profesionalna lica (nastavnike, sistem administratore, ispitne komisije...) tako i
za uenike, na osnovu kojeg e i jedni i drugi na otvoren, jasan i jednostavan
nain moi zadovoljiti svoje ciljeve i razreiti nedoumice u nastavi, odnosno
u uenju jezika.

Zajedniki evropski okvir predstavlja bazu za izradu programa, referenci i proveru znanja u nastavi stranih jezika u Evropi i na taj nain slui
kao sredstvo za prevazilaenje potekoa, koje mogu nastati usled postojanja razliitih obrazovnih sistema.

Zjedniki evropski okvir naroito treba imati u vidu pri izradi nastavnih programa, gde e se voditi rauna o itavom kolskom sistemu, od
predkolskih ustanova pa sve do visokog obrazovanja, sa posebnim osvrtom
na ciljeve koje treba dostii, pa u skladu sa tim i na sadraj samih nastavnih
programa.

Zajedniki evropski okvir je dokument koji je izuzetno vaan, jer
definie nivoe kompetencija/sposobnosti koje omoguavaju praenje uenja
po etapama i tokom celog ivota i na taj nain se omoguava izrada i priznavanje razliitih diploma iz oblasti jezika.

Ono to je naroito bitno za Zajedniki evropski okvir je, pre svega, promenjen odnos prema ueniku. Za razliku od prethodnih metoda i
naina uenja jezika, poznatih u istoriji, ovaj dokument predlae primenu
metoda koje e uenika stavljati u centar panje, imajui u vidu njegovu motivaciju, opte individualne sposobnosti (savoirs, savoir-faire, savoir-etre,
savoir-apprendre (Savet Evrope, 2003: 9) i resurse, kojima uenik raspolae.
Zajedniki evropski okvir ima tako za cilj da pomogne nastavnicima jezika
da podstaknu svoje uenike da razvijaju sopstvenu samostalnost. To podrazumeva (Savet Evrope, 2003: 14):

razvijanje svesti uenika o trenutnoj proceni znanja i umea;

navikavanje uenika da sebi zadaje realne i ostvarive ciljeve;
da se uenik ui da sam odabira nastavna sredstva;
da se uenik uvebava da sam vri evaluaciju svog rada.

Zajedniki evropski okvir tei da bude sveobuhvatan, transparentan i koherentan.

369


Pod sveobuhvatnou se podrazumeva tenja da se kako pojedincima tako i organizacijama ponude sve dostupne informacije o ciljevima,
metodima i jezikom nastavnom materijalu, koji bi im mogli pomoi u ovladavanju razliitim kompetencijama. Te kompetencije opisane su raznim
parametrima, kategorijama i primerima kroz est nivoa kompetencija, ime
se omoguava laka i primerena upotreba jezika u razliitim sociokulturnim
kontekstima.

Pod pojmom transparentnost podrazumevaju se jasne i pregledne
formulacije o informacijama do kojih korisnici treba da dou, gde se pri
tom ne nude iskljuiva reenja, ve se ostavlja mogunost korisniku da Okvir koristi kao otvoren, prilagodljiv i dinamian vodi kroz nastavu, uenje
i ocenjivanje.

Pod koherentnou se podrazumeva da ponueni dokument i informacije u njemu ne sadre nikakve kontradiktornosti.

Ovako zamiljen dokument treba da prui opti uvid u uenje i
upotrebu jezika, stavljajui akcenat na akcioni pristup nastavi, koja podrazumeva uenje i upotrebu jezika ostvarivanjem optih sposobnosti, a onda
i ostvarivanjem kompetencije jezikog komuniciranja svakog pojedinca ili
drutvene grupe. Sve te sposobnosti uvebavaju se kroz razliite kontekste,
kroz razliite jezike aktivnosti (prijema ili produkcije) u koje su ukljueni
razni jeziki procesi, neophodni za obradu tekstova sa temama iz razliitih
podruja ivota i rada, i to po utvrenim strategijama, koje treba da dovedu
uenika do reenja nekog zadatka.

Sve te radnje, kako uenik tako i nastavnik mogu da prate i ocenjuju
kroz prethodno pominjane nivoe kompetencije.

Nivoi kompetencije sainjeni su prema Vilkinsovim kriterijumima
i kriterijumima Saveta Evrope i odreuju tri vrste kandidata: kandidata
poetnika A (1 i 2), naprednog kandidata B (3 i 4) i samostalnog kandidata
C (5 i 6).

Prihvaeno je est nivoa:5

poetni nivo ili otkrivanje (Breakthrough),

srednji nivo ili preivljavanje (Waystage),
prag nivo (Threshold),

Podvueni delovi preuzeti su iz: Savet Evrope, Zajedniki evropski okvir za ive jezike: uenje,
nastava, ocjenjivanje, Ministarstvo prosvjete i nauke, Podgorica, 2003, str. 17.
5
Detaljnije o nivoima v. http://www.coe.int
4

370

napredni nivo (Vantage),

samostalni nivo ili kompetencija efektivne operativnosti
(Effective operational proficiency),
vladanje jezikom (Mastery).
Evropski jeziki portfolio

U cilju postizanja ve pomenutih naela politike uenja stranih
jezika, Savet Evrope pokrenuo je izradu jo jednog veoma znaajnog dokumenta, koji se oslanja na postavke Zajednikog evropskog okvira, a to je
Evropski jeziki portfolio. On je vrsta linog jezikog dosijea u koji se belee
sva znanja, dostignua i iskustva o svim jezicima koje je uenik uio bilo
tokom formalnog bilo tokom neformalnog obrazovanja. Kroz ovaj projekat
prolo je 15 zemalja, koje su tokom eksperimentalnog perioda od tri godine
bile angaovane na izradi svojih nacionalnih portfolija za razliite uzraste.

Sama zamisao za izradu portfolija potekla je od vajcarskog projekta, gde se kao ideja vodilja uzeo umetniki portfolio, uz odgovarajua
prilagoavanja materiji kojom se jeziki portfolio bavi.

Kao dve osnovne funkcije Portfolija, istiu se informativna i
pedagoka, kojima jo moemo dodati i vaspitnu.

Informativna podrazumeva podatke koji svedoe o jezikim sposobnostima steenim tokom formalnog i neformalnog obrazovanja i na osnovu linog iskustva.

Pedagoka podrazumeva podsticanje uenika da aktivno uestvuje
u svom obrazovanju tako to e moi da ga nadgleda i ocenjuje, to e uticati
na njegovu samostalnost i po mogunosti e ga motivisati da nastavi proces
uenja tokom celog ivota.

Vaspitna podrazumeva valorizovanje viejezinosti i zainteresovanosti za druge kulture (i regionalne jezike, i jezik svojih predaka).6

Iako se Portfolio radi na nacionalnom nivou, uz odgovarajua
prilagoavanja specifinim uslovima, da bi bio validan (odobren od Saveta
Evrope) on mora da potuje osnovna naela Zajednikog evropskog okvira
i da zadovolji odgovarajuu strukturu.

Svaki portfolio mora da se sastoji iz:7

Navodi iz nastavnog materijala prof. Julijane Vuo za Filoloki fakultet u Beogradu za

godinu 2004/2005, str. 21.
7
Detaljnije o Portfoliju v. http://www.coe.int/Portfolio
6

371


Pasoa, koji daje optu predstavu o znanjima uenika iz razliitih
jezika (oslanjajui se na skalu ZOE). Paso sadri zvanine sertifikate i diplome o dostignutim jezikim kompetencijama i interkulturalnim iskustvima, kao i odeljak u kojem se belei samoocenjivanje uenika i ocenjivanje
od strane nastavnika, kola i drugih ovlaenih institucija.

Jezike biografije, koja belei iskustva steena na razliitim mestima, razmiljanja uenika o steenim znanjima, odreivanju prioriteta i
planova u budunosti.

Dosijea, koji omoguava ueniku da unese u njega konkretne materijale i dokaze kojima moe da potkrepi i ilustruje sve ono to je uneo u
Paso i Jeziku biografiju.
Politika uenja stranih jezika u Srbiji,
predviena reformom obrazovanja

Ukoliko se pogleda istorija uenja i nastave stranih jezika u kolskim
sistemima Srbije i Crne Gore, moe se lako zakljuiti da su veliki uticaj na
ovu oblast tokom prethodnih decenija imali kako politiki tako i ekonomski uslovi. Naroito vanu ulogu u ureivanju ove oblasti imala je pre svega
drava, jer se upravo na tom centralistikom principu vlasti odreivao kurs
razvoja ove oblasti, a sam tim na osnovu politikih, tradicionalnih i ekonomskih preferencija prednost u uenju stranih jezika u datom kolskom
sistemu davala se odreenim jezicima.8

Sa promenom politike situacije 2000. godine, Srbija i njeno kolstvo
otvorilo se ka Evropi, reivi da u narednom periodu uhvati korak sa modernim tendencijama u oblasti obrazovanja, pa samim tim i u oblasti uenja
stranih jezika.

Ova reforma podrazumevala je uvoenje i primenu naela koja zastupaju Savet Evrope i evropska politika uenja i nastave stranih jezika. Pre
svega, akcenat je stavljen na poveanje mobilnosti stanovnitva, na laki i bri
pristup informacijama i didaktikim materijalima, na razvoj viejezinosti i
interkulturnosti i kao jedan od najvanijih ciljeva postavljena je mogunost
kontinuiranog obrazovanja.

Sagledavi i analizirajui iskustva evropskih zemalja, dolo se do
reenja koja su prilagoena ovdanjim potrebama i mogunostima:
ira istraivanja u ovoj oblasti v. Julijana Vuo, Lingue, istituzioni, terrritori (estratto),
Bulzoni, Roma, 2005.
8

372


1. Prema zakonu o obrazovanju, donetom juna 2003, bilo je
predvieno uvoenje ire palete jezika u kolski sistem engleski, francuski, nemaki, ruski, italijanski, panski, uz mogunost uenja jezika poput
vedskog, japanskog, grkog i dr.

2. Isti zakon predviao je da se u obaveznom kolovanju, koje bi
trajalo devet godina, ui jedan strani jezik kao osnovni predmet od 1. do 9.
razreda, drugi strani jezik, kao obavezni predmet, od 4. do 9. razreda, a trei
ciklus osnovne kole omoguavao je uenje treeg, izbornog jezika.

3. Za trogodinju srednju kolu bilo je predvieno uenje dva strana
jezika, osnovnog i obaveznog, s tim to je uenik mogao da nastavi da ui
ili one jezike koje je ve uio u osnovnoj koli ili pak da izabere druga dva
jezika, uz mogunost izbora i treeg, izbornog jezika.

4. Programi nove reforme podrazumevali su postizanje razliitih
nivoa kompetencije, koji bi bili u skladu sa skalama Zajednikog evropskog okvira. Po zavretku drugog ciklusa osnovnog kolovanja, uenik bi
trebalo da postigne najmanje nivo A1 komunikativne kompetencije. Nakon zavrenog treeg ciklusa kolovanja, uenik bi trebalo da poseduje najmanje nivo A2. Na kraju srednjokolskog obrazovanja, uenik bi trebalo da
poseduje najmanje nivo B1 komunikativne kompetencije.

5. Predvieno je rano uenje stranih jezika, poevi od 6/7 godina
starosti, koje bi pre svega imalo za cilj razvoj oseaja za postojanje drugih
jezika, a otuda i razliitih kultura. Ovakvo uenje ne bi imalo nikakav negativan uticaj na psiho-fiziki razvoj dece, a doprinelo bi razumevanju znaaja
sopstvenog jezika, kao i razmeni razliitih iskustava sa ostalim narodima i
kulturama.
6. Bilo je predvieno poboljanje statusa jezika etnikih zajednica u odnosu
na prethodni period.

Zavretak ovih reformi bio je predvien za 2010. i trebalo je da
obuhvati itav kolski sistem, od osnovne kole do univerziteta.
Trenutno stanje u oblasti politike
stranih jezika u Srbiji
(est godina nakon poetka reformi)

Pored velikih potekoa koje prate reformu obrazovanja, a one se
ogledaju pre svega u nedostatku kvalifikovanog kadra, veoma sporom i mukotrpnom odvikavanju od starog naina rada, nedostatku odgovarajueg
nastavnog materijala i drugom, tekom stanju u oblasti obrazovanja doprinela su i politika previranja. Ona su, ini se, najvie unela konfuziju i

373

nepostojanje jasne strategije po kojoj bi trebalo nastaviti i zavriti reforme

u odreenom roku. Prekidu napretka reformi naroito je doprinela promena politike obrazovanja u toku 2004. godine, kada je praktino itav proces vraen na poetak. To se naroito odrazilo na nastavu i uenje stranih jezika, kada je obustavljen proces uvoenja stranih jezika u nastavu u
ranom uzrastu i kada je sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja vraen na
preanji (u trajanju od dva ciklusa, umesto predviena tri). Tada aktuelna
ministarka prosvete i sporta unela je izmene u prethodno doneti Zakon o
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, insistirajui na konzervativnim
stanovitima uenja maternjeg srpskog jezika i potcenjujui znaaj stranih
jezika i njihovog uticaja na irenje multikulturnog obrazovanja. Nezadovoljstvo strunih krugova i veoma negativna reakcija javnosti na ovakve
poteze ministarke uticala je na njenu odluku da u septembru 2004. podnese
ostavku. Dolazak novog ministra, novembra 2004, ublaio je prethodno preduzete mere tako to je, uredbom ministra, strani jezik vraen u prvi razred,
a drugi strani jezik se ui od petog razreda. Meutim, brojni problemi i dalje
postoje. Iako je veina strunih timova, koji su radili na reformi iz 2003,
nastavila sa izradom nastavnih planova i programa za strane jezike koji su
u skladu sa savremenim idejama evropske politike uenja stranih jezika i
Zajednikog evropskog okvira, jasni zahtevi i strategije za pisanje datih planova i programa i dalje ne postoje. O optoj konfuziji u ovoj oblasti svedoi
i neusklaenost edukacije nastavnog kadra na svim nivoima, od nedovoljno
praktinog obrazovanja na univerzitetima da bi se formirao budui nastavni
kadar i nepostojanja jasnih zahteva ministarstva o uslovima koje treba da
ispune budui nastavnici do polaganja strunih ispita, koji omoguavaju
nastavnicima dobijanje licenci do penzije, to ih praktino liava obaveze
preispitivanja svojih profesionalnih sposobnosti, kao i haotino organizovana usavravanja nastavnika, opet bez jasne ideje i strategije.

Svemu ovome moe se pridodati i izjava sadanjeg ministra da
Srbiji niko nee zameriti ukoliko ne ispuni zahteve za zavretak zapoetih
reformi ba do 2010, iz ega se jasno vidi da je u potpunosti promaena bit
reformi, jer one svakako nisu potrebne zarad nekog drugog nego upravo
zarad Srbije i njenog kolstva. Samo na taj nain ovdanja omladina i itavo
drutvo moe uhvatiti korak sa svetom i iskoristiti sva iskustva i resurse evropske politike uenja stranih jezika, to e nam dalje omoguiti da pametno upotrebimo svoj potencijal i naemo ravnopravno mesto u evropskom,
a onda i u svetskom drutvu.

374

LITERATURA

1. Bugarski, Ranko,1995, Uvod u optu lingvistiku, Zavod za

udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
2. Bugarski, Ranko, 2001, Lica jezika, Biblioteka XX vek, Beograd.
3. Bugarski, Ranko, 2002, Nova lica jezika, Biblioteka XX vek,
Beograd.
4. Byram, Michael Gribkova, Bella Starkey, Hugh, 2002,
Developing the intercultural dimension in language teaching,
Council of Europe, Strasbourg.
5. Consiglio dEuropa 2002, Quadro comune europeo di riferimento
per le lingue: apprendimento, insegnamento, valutazione,
La Nuova Italia-Oxford, Milano.
6. Little, David Perclova, Radka, 2001, European language
portfolio: Guide for teachers and teacher trainers, Council of
Europe, Stasbourg.
7. Morlicchio, Elda, 2002, Plurilinguismo e interculturalita u
Mazzota, Patrizia (ur.) 2002, Europa, lingue e istruzione
primaria, Utet libreria, Torino.
8. Savet Evrope, 2003, Zajedniki evropski okvir za ive jezike:
uenje, nastava, ocenjivanje, Ministarstvo prosvjete i nauke,
Podgorica.
9. Savet Evrope, 2003, Evropski jeziki portfolio za nastavnike i
mentore, Ministarstvo prosvjete i nauke, Podgorica.
10. Schneider, Gunther Lenz, Peter, 2001, Guide for Developers of
a European Language Portfolio, Council of Europe, Strasbourg.
11. Sharer, Rolf, 2001, European language portfolio: Final report on
the pilot project, Council of Europe, Strasbourg.
12. Vuo, Julijana, 2004, Strani jezici u reformi obrazovanja u
Srbiji, asopis Vaspitanje i obrazovanje, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Podgorica.
13. Vuo, Julijana, 2005, Lingue, istituzioni, terrritori (estratto) iz
Atti del XXXVIII congresso internazionale di studi della
societa di linguistica italiana (SLI), Bulzoni, Roma.
14. Willems, Gerard M., 2002, Language teacher, education policy,
promoting linguistic diversity and intercultural communication,
Council of Europe, Strasbourg.

375


15. Portal:

http://www.coe.int

16. Ministarski komitet:

http://www.cm.coe.int

17. Obrazovanje:

http://www.culture.coe.int/edu/eng/edulist.html

18.Visoko obrazovanje i istraivanja:

http://www.culture.coe.int/her/index.html

19. Evropski jeziki portfolio:

http://www.coe.int/Portfolio

http://www.culture.coe.int/Portfolio

Mirna Savanovic
The Policy of Studying Foreign Languages in Europe
Summary

In the last few decades changes in the political and economic situation in Europe caused the need for the more rapid development of the
policy of studying foreign languages, and all that aimed at enabling good
interactive communication and promoting mutual tolerance. This paper is
focused on representing the latest tendencies in the policy of studying foreign languages in Europe, with a special emphasis on the defined principles
of plurilingual and intercultural communication. The paper shows the activity of the Council of Europe and its institutions in this sphere, representing the fundamental documents, which substantiate the activity of the relevant European institutions. A brief overview of the current state within the
education in Serbia in this area is given at the end of this paper, from 2000
onwards.

Key words: language policy, plurilinguism, intercultural communication, Council of Europe and its institutions, Serbia and its education.

376

BIOLOGIJA BIOLOGY

Ivan Brankovi
Tutor: prof. dr Nikola Tuci
Bioloki fakultet u Beogradu
GENETIKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI PREDNOSTI,
KONTROVERZE I ZABLUDE
Uvod

Moe se rei da je tema genetikog inenjerstva, kao i kontroverze
vezane za istu, hronino prisutna u zapadnoj javnosti poslednjih godina.
Pitanja koja razvoj tehnika u ovoj oblasti namee, u sve veoj meri dodatno
polarizuju ve polarizovano javno mnjenje, poueno loim iskustvima iz
prethodnih vekova, kada je nagli razvoj i komercijalna primena dostignua
u nekoj od prirodnih nauka sa sobom uvek donosio i problem njihove zloupotrebe. Na donekle razumljivo i opravdano odsustvo argumentovanog
stava nestrune javnosti prema razvoju ove biotehnoloke grane, nadovezuje se pristrasan stav naune elite u kojoj preovladava slina podvojenost.
Ova problematika nikako nije crno-bela (i neu sugerisati da je ono to ja
zastupam u ovoj prii belo) i ne postoje krajnji odgovori ni idealna reenja.
Istovremeno, ona je veoma opirna i proima mnoge segmente drutva i
savremene kulture. Pokuaj da se bavim svim znaajnim aspektima prie
o genetikom inenjerstvu i GM organizmima bio bi ravan literarnom samoubistvu, pa u se fokusirati na njihov direktan uticaj na oveka i na to
koliko je u tom kontekstu (ne)opravdano predstavljati GM hranu kao frankenfoods.1 Namera mi je da pokuam da ukaem na neutemeljene zablude
vezane za GM koje kolaju javnou. Krajnja odluka je, razume se, individualna. Ili bi barem trebalo da bude.
Nepopularna popularna tehnologija i drutvo

Genetiko inenjerstvo (poznato i kao tehnologija rekombinantne
DNK) predstavlja skup metoda kojima je mogue izvriti transfer gena jednog organizma u genom drugog organizma iste ili druge vrste. Molekul DNK
Ovaj termin diskutabilne lucidnosti skovala je zapadna tampa i, naravno, aludira na
fiktivnog laboratorijskog monstruma koji se otrgao kontroli i utekao iz laboratorije.
1

379

dobijen spajanjem fragmenata poreklom iz razliitih molekula nazivamo

rekombinantna DNK. Pionirski poduhvati nainjeni su 1972. godine, kada
je naunik Pol Berg (Paul Berg) sa Univerziteta Stenford kombinovao delove virusne DNK i na taj nain unosio fragmente DNK, zajedno sa genima
koji su se nalazili na tim fragmentima, u hromozom na mestima gde se do
tada nisu nalazili. Ono to je moralo da prethodi Bergovom istraivanju je
otkrie specifine grupe enzima, prisutnih u bakterijama, nazvanih restrikcioni enzimi. Njihova uloga u bakterijskim elijama jeste zatita od virusa,
na taj nain to ovi enzimi seku hromozom virusa; uljez je ovim putem, uslovno reeno, ubijen, jer nije u stanju da kompletira svoj ivotni ciklus sa razorenim genetikim materijalom. Restrikcioni enzimi prave precizne rezove
i to samo na mestima gde se nalaze jedinstveni nizovi nukleotida, gradivnih
komponenti molekula DNK. Do danas je identifikovano preko 400 razliitih
restrikcionih enzima i svaki od njih je specifian u svom delovanju za samo
odreeni niz, to znaajno unapreuje GM tehnologiju. Proces ne bi bio
kompletan bez jo jednog enzima zvanog ligaza. Radi boljeg razumevanja
moe se razmotriti jedan trivijalan primer u kom se restrikcioni enzim da
uporediti sa makazama (koje seku papir samo na mestima gde se nalaze
tano odreene rei), dok bi ligaza predstavljala lepljivu traku, kojom se
iseeni delovi spajaju u novu celinu.

Za ovaj primer sam se ciljano odluio, jer smatram da je u ovakvom
metaforikom poimanju prirode gena i DNK sadran i jedan od korena
zbunjenosti laike javnosti. Ukoliko biste zaista lepili iseene delove nekih
stranica sa tekstom, bili biste u mogunosti da uoite mesta na kojima su
delovi spojeni lepljivom trakom. Samim tim bilo bi mogue i napraviti distinkciju izmeu stranica iji tekst nije prekrajan mehanikim putem od
onih iji jeste. Sa molekulima DNK to nije sluaj; svaka novonastala hemijska veza je potpuno identina i ravnopravna ve postojeim vezama koje
spajaju njene gradivne jedinice. Proces je mnogo sliniji cut-and-paste principu pomou koga je mogue editovati tekstove na raunaru. Prema tome,
svee ubaeni geni nisu ni na koji nain labaviji od svojih kolega i ne prete
da u nekom trenutku iskoe i naprave haos u eliji. Postoje, meutim, neke
druge komplikacije u vezi sa rekombinantnim molekulima DNK, koje se sve
uspenije prevazilaze uz pomo novih otkria u ovoj oblasti. Naime, dugo
nije bilo mogue predvideti na kom mestu e se fragment ugraditi. To, sa
jedne strane, nije povoljno iz razloga to do ugraivanja moe doi upravo
usred nekog znaajnog gena, ime bi se on uinio neaktivnim. Sa druge
strane, genom je nalik knjizi iz koje se samo pojedine reenice itaju. Kada
doe do uglavljivanja dela neke stranice u neku od oblasti koje se inae ne

380

itaju, on e ostati potpuno neprimeen i pored nae jake elje da bude rado
i esto itan. Ipak, povremeni orsokak ne treba da uspe u odvraanju od
krajnjeg cilja, pa bi se u skladu s tim trebalo skoncentrisati na iznalaenje
puteva kojima bi se prevazili ovi problemi umesto da se na vrata instituta
stave katanci.

Sa pojavom i naglim razvojem nove tehnologije, kojoj su se nazirale
brojne i dalekosene primene, javili su se i zabrinuti glasovi, insistirajui na
usporavanju tempa eksploatacije zbog moguih pretnji bezbednosti. Kada
je stvorena adekvatna regulativa, otvoren je put opreznijem razvoju, jer je
ostavljeno manje prostora za nastanak potencijalnih bezbednosnih gafova.
Polovinom devedesetih, ponovo je aktuelizovano pitanje problematine
frankentajnske tehnologije, ali sada u svetlu novih zbivanja, pa, shodno
tome, sa etikim predznakom. Prolo je vie od deset godina otkada se
poelo sa komercijalnim uzgajanjem genetiki modifikovanih biljaka, a
tabori i dalje vode rat za svoja stanovita, sa jednakim arom i na istom
odstojanju kako su to inili i pre vie od decenije. Problem je u tome to se
u tim sukobljavanjima tabora zanemaruju relevantne teme o kojima odista
treba polemisati, a koje ne izlaze na videlo od izvikanih tema. Da li je sve
ilo svojim prirodnim tokom stvar je line procene, ali cinizam ne bi trebalo
da bude iznenaujua reakcija kada se i dan-danas, nakon tih deset godina, vode diskusije o tome da li GM biljke uopte treba uzgajati, a zapadna
javnost, kako dva skoranja istraivanja pokazuju, ostaje skoro u istoj meri
neinformisana o problematici. Pohlepnost pojedinih kompanija, u kombinaciji sa tek utihnulom histerijom povodom epidemije ludih krava, dovela
je do toga da je na Zapadu, naroito u Evropi, prednjaila oponentska struja.
Nizali su se protesti, dolazilo je do unitavanja povrina pod GM usevima
od strane eko-terorista...

Ipak, postoji i drugi kraj tapa, na kome su (ne tako bune) pristalice stanovita da je potencijal GM hrane za uzrokovanje tetnih efekata
po zdravlje vrlo mali,2 s tim da postoji nekoliko kljunih taki gde bi trebalo
vriti dodatna ispitivanja:

Alergenost. Unoenje novih gena moe izazvati alergije kod osoba
kod kojih se ranije nisu javljale. Poznat primer je modifikovana soja kompanije Pioneer Hi-Bred, u koju je bio ubaen gen za metionin iz brazilskog
oraha, radi poveanja njene hranljivosti. Meutim, ispostavilo se da brazilski orah izaziva alergijsku reakciju kod malog broja osoba. Kompanija je
2

Jedan od primera je i Britanska medicinska asocijacija (British Medical association).

381

postupila odgovorno i izvrila dodatne testove, kojima se utvrdilo da je ova

soja alergena za te osobe. Cela pria je zloupotrebljena kao tada aktuelni
argument protiv GM namirnica, i pored toga to je kompanija napustila
projekat im je alergenost potvrena. Pritom je utvreno da bi od alergija
na ovu soju umrlo najvie dve osobe u Sjedinjenim Dravama godinje, a
omoguila bi sa druge strane pomo stotinama hiljada neuhranjenih ljudi.
injenica je da svaka nova vrsta namirnice ili novi aditiv predstavlja potencijalni alergen, a oni retko bivaju povueni sa trita ukoliko se registruje
jedan ili dva sluaja alergija na njih; to je prosto deo standardne procedure
procene rizika i koristi. Zato bi bilo drugaije i za GM namirinice?

Genetiki transfer. Registrovani su sluajevi prenosa gena u digestivnom traktu nekih ivotinja. I pored toga, smatra se da je ovaj proces minimalan i ne preterano znaajan. Na kraju krajeva, (ne-GM) hrana
koju jedemo je svojevrstan koktel fragmenata DNK poreklom od biljaka i
ivotinja koje su deo nae ishrane, pa opet nemamo nikakvih komplikacija
zbog toga. U vezi sa tim, postoji povean rizik od pospeivanja otpornosti
bakterija na antibiotike i to je problem koji se postepeno prevazilazi, ali o
tome neto kasnije.

Nutricioni status. Poznato je da su neke grupe (novoroenad,
trudnice, starije osobe i hronino obolele osobe) osetljivije na promenu faktora kakav je ishrana. Klju prevencije je u detaljnom testiranju svake GM
namirnice koja bi postala znaajan deo ishrane ovih grupa, pri emu bi to
trebalo da bude primenjivano i na druge namirnice.
Genetiko inenjerstvo i pre/bez oveka?

Ovaj tendenciozni podnaslov ne slui da istakne prosvetljujue
injenice o nekom nairoko zastupljenom prekrajanju naslednog materijala
u prirodi, ve pre da skrene panju na sledee. Genom je mnogo dinaminiji
nego to se ranije smatralo. Razliite fizike izmene u samom genetikom
materijalu nisu uopte retkost; naprotiv, sastavni su deo svakodnevice
mnogih organizama.

Mnoge bakterije, na primer, unose u sebe komade DNK kada se
nau u njihovoj blizini. I ne samo to, one esto razmenjuju brojne gene
meu sobom (pomou specijalnih struktura, pa je sam proces analogan
parenju). Bakterije tako, bez mnogo ustezanja, menjaju sopstveni nasledni
materijal. Mada ne dolazi do razmene izmeu jedinki, i u genomu oveka se
javljaju razliita premetanja.

382


Ali svakako najslikovitiji primer predstavlja jedan prirodni genetski
inenjer. Bakterija Agrobacterium sposobna je da inficira biljke malim prstenovima DNK, takozvanim Ti plazmidima, koji se ugrauju u hromozom
biljke u osnovi identino onome to se zbiva pri laboratorijskom modifikovanju i preuzimaju kontrolu nad njenim elijama. Genetski inenjeri
su eksploatisali tu sposobnost ove bakterije, pa im je ona posluila kao
pionirsko orue za dobijanje prvih GM biljaka (duvan, petunija, pamuk)
1983. godine.
Otkuda toliki otpor?

Nije retkost da tehnologije u povoju isprva ne deluju dostojne svoje
konkurencije. Vreme je ono to im daje bolju perspektivu, jer vue sa sobom razvoj, koji opet donosi smanjenje trokova i poveanu produktivnost.
I pored toga to primena otkria o pravilima nasleivanja nosi potencijal
za poboljanje u oblasti poljoprivredne industrije kao to je to inila jo
od samih poetaka zelene revolucije, ogranienja poput nemogunosti
ukrtanja nesrodnih vrsta sputavaju obogaivanje genskog fonda kulturnih
biljaka. Tehnike genetske modifikacije ne samo da premouju ovu barijeru, ve i kreiraju sasvim nove dimenzije sa maltene beskonanim nizom
mogunosti.

Zaista, postoje brojne grupe koje ne podravaju ovu tehnologiju.
Uzrok (barem kod onih lienih zadnjih namera) je princip predostronosti
koji predstavlja sr suprotstavljanja biotehnologiji i koji ograniava njen
razvoj. Da li je to dopustivo u svetu u kome je 800 miliona ljudi hronino
neuhranjeno3 i u kome se tri milijarde ljudi bori da preivi sa manje od 700$
godinje? Da li je tvrdokorni princip predostronosti opravdan, pogotovo iz
pozicije dobro uhranjenih zapadnjaka, a u odnosu na izgladnele stanovnike
zemalja u razvoju? Imajui ovo na umu, jedna suvisla doza injenica je vie
nego potrebna.

Najpre, biotehnologija je precizna nauka, za razliku od veine
konvencionalnih poljoprivrednih metoda. Primena GM biotehnologije u
poljoprivredi je uslovljena procedurama testiranja i drugim regulativama.
Predsednik Zambije, Levi Mvanavasa, zabranio je korienje GM kukuruza koji je poslat
iz SAD u velikim koliinama kao deo programa humanitarne pomoi i pored toga to je
nekoliko miliona stanovnika ove drave gladno. Predsednik je kao razlog naveo uverenje
da je taj kukuruz tetan, nazvao ga je otrovom i rekao da ne dozvoljava da Zambijci budu
pokusni kunii.
3

383

Do sada, nije bilo poznatih sluajeva tetnih efekata na ovekov organizam

(poreenja radi, u Sjedinjenim Dravama je do danas pojedeno skoro 10 triliona porcija genetski modifikovane hrane). Takoe, usevi otporni na parazite nose i neke indirektne prednosti: zahvaljujui tome to ove useve nije
potrebno prskati pesticidima, nee dolaziti ni do trovanja usled nepravilnog
doziranja, kao ni do unoenja ovih materija u organizam hranom (iskustva
iz Kine, Latinske Amerike, Afrike, Indije). Nije zanemarljiv ni podatak da
bi za proizvodnju one koliine hrane koja je proizvedena u 2000. godini, a
primenom iskljuivo staromodnih poljoprivrednih metoda, bilo potrebno iskoristiti dva puta veu povrinu potencijalno obradivog zemljita.
Korienjem GM useva na ovaj nain se tite prirodna stanita i biodiverzitet.4 tavie, neke GM biljke mogu biti optuene za sasvim suprotnu stvar
doprinos ouvanju zdravlja oveka i ivotinja koji ih koriste u ishrani.
B.t. biljke5 imaju svojstvo da onemoguavaju nastanjivanje tetoina koje
nesmetano napadaju njihovu nemodifikovanu brau i sestre. Za ovim
tetoinama ostaju hodnici u biljci koje kasnije nastanjuju parazitske gljive;
neke od supstanci koje ove gljive proizvode (npr. aflatoksini) jesu izrazito
jaki kancerogeni. Utvreno je da su neki kukuruzni proizvodi na policama
britanskih supermarketa sadrali i do 30 puta veu dozu ovih toksina od
dozvoljene, odnosno 50 puta veu od one naene u GM kukuruzu. Svoje
mesto na tritu Dalekog istoka naao je modifikovani pirina koji ima visok sadraj vitamina A (takozvani zlatni pirina), iji je nedostatak bio uzrok neuhranjenosti u ovom delu sveta. Ovaj pirina je samo kap (zrno?) u
moru proizvoda ovog tipa, koji su se pojavili poslednjih godina, a koji pretenduju da uklone zdravstvene probleme izazvane jednolinom ishranom.

Koliko je zaista sklapanje ovakve frankentajnske hrane agresivno ili
invazivno? Sve je relativno, pa tako i o ovome moemo govoriti u odnosu na
vie stvari. Uzmimo konvencionalne poljoprivredne metode u razmatranje.
U cilju dobijanja novih varijeteta biljnih kultura, pre primene genetikog
inenjerstva, pribegavalo se ozraivanju biljnih semena X zracima, da bi
dolo do visoke stope mutacija; iz hrpe biljaka sa beskorisno izmenjenim
osobinama, izdvajale su se pojedine sa eljenim izmenama. Genetikim
Postoje razlozi za verovanje da e neke GM biljke uticati negativno na biodiverzitet. Na
primer, usevi otporni na parazite mogu da predstavljaju ozbiljnu konkurenciju nekim
biljkama u prirodi i da ih na taj nain potisnu iz njihovih prirodnih stanita.
5
Biljke koje stvaraju toksin smrtonosan za insekte, ime postaju nejestive za razliite tetoine.
Ovaj toksin u prirodi sintetie bakterija Bacillus thuringiensis (B.t.), iz koje je eljeni gen i
izolovan.
4

384

modifikovanjem postie se isto, ali bez toliko pipanja po mraku. Na polju

obeleavanja, situacija u zemljama poput onih u Evropskoj uniji je trenutno paradoksalna. Koliko je obavezno obeleavanje opravdano i nije li ono
odreeni vid obmane, u situaciji kada ne postoji potvrena opasnost? Dodatno zbunjuje odnos prema nekim aditivima, koji su, za razliku od GM
namirnica, dokazano tetni, a veoma su prisutni u raznim proizvodima i
pored toga to nisu neophodni i nezamenljivi.6

U ne tako dalekoj budunosti, ishrana e moda vriti jo jednu
izuzetnu ulogu. Pre vie od deset godina, modifikacijom njenog genetikog
materijala, dobijen je soj banana koji funkcionie i kao vakcina hepatitisa B. Koncept je jasan znaaj je neosporan. Unoenjem namirnica koje
se preteno unose u sirovom obliku moe se izvriti uspena vakcinacija
na veinu bolesti protiv kojih se oveanstvo i do sada titilo vakcinama;
nije potrebno mnogo da bi se razumelo u kojoj meri bi ovakve namirnice
poboljale kvalitet ivota deci u nerazvijenim i prenaseljenim delovima sveta,
gde staromodni princip vakcinacije ne moe uiniti mnogo usled prepreka
tehnike prirode. ak i ukoliko bi se zanemarili pozitivni efekti na oveka,
ova metoda bi donela vrlo znaajne utede u poljoprivrednom sektoru, tako
to bi se prelo na ishranu domaih ivotinja biljnim vakcinama.
Otpornost bakterija na antibiotike

Ve sam pomenuo da je za razne bakterije normalno stanje stvari
da preuzimaju DNK iz svoje okoline ili onu DNK koju im prosleuju druge
bakterije. Na ovaj nain one se meusobno pomau u zatiti od delovanja
antibiotika otporna bakterija prosledi gene koji je ine otpornom ostalim
bakterijama. Ova solidarnost rezultirala je u tome da je danas preko tri
etvrtine bakterija, koje su bile osetljive na antibiotike kada se poelo sa
njihovom upotrebom, danas na njih otporno.

U genetikom inenjerstvu uglavnom se, uz eljene gene, ubacuju i
geni koji obezbeuju otpornost na neki antibiotik takozvani marker-geni
da bi bilo mogue izdvojiti one elije kod kojih je proces uspeo.7 DospeE621 (mononatrijum-glutamat), prisutan je u izuzetno velikom broju namirnica, spada u
grupu ekscitotoksina. Prosean stanovnik Sjedinjenih Drava unese preko kilogram ovog
aditiva godinje u organizam, poglavito kroz brzu hranu. Triclosan je veoma korien u
kozmetikoj industriji, ima baktericidno dejstvo, meutim utvreno je da je toksian i za
elije ovekovog organizma.
7
Kada se primeni antibiotik, netransformisane elije budu unitene.
6

385

vanjem ovih gena u digestivni trakt, zajedno sa GM namirnicom, javlja se

mogunost da neke bakterije koje prirodno nastanjuju ove organe preuzmu
ove gene i postanu otporne na dati antibiotik.

Zbog postojeeg rizika danas se radi na alternativama antibiotikim
marker-genima; za sada se ispituje vie tipova alternativnih markera, a
problem sada izgleda reiv. Jednostavan primer je marker koji uzrokuje da
elija postane fluorescentna ukoliko se izloi UV svetlosti. Vrlo povoljna
mogunost bi bila i uklanjanje markera nakon to su posluili svrsi prepoznavanju uspeno transformisanih elija. Meu nainima za izvoenje
pomenutog manevra prednjai tehnika molekulskih makaza. Gen koji kodira ove makaze unosi se zajedno sa marker-genom i sa genom za eljenu
osobinu. Nakon to se transformisane elije uspeno raspoznaju, naunici
samo aktiviraju gen za makaze i dolazi do isecanja markera, ali i gena koji
kodira makaze. Time u genomu ostaje samo gen koji treba da ostvari efekat
na datu osobinu, a smanjuje se i potencijalni rizik od razvoja komplikacija.
Zakljuak

Postoji slabo poznata izreka u anglosaksonskom svetu, koja kae
da je kod dobrih starih dana jedino dobro to to su davno proli. to se
vie saznaje o prirodi genetikog materijala vrsta, tehnologija genetikog
inenjerstva postaje sve pouzdanija, eliminiui postepeno hipotetike negativne scenarije. to se vie konaca bude dralo u rukama, bie manje mesta spekulacijama, pa bi i zabrinutost i strah od nepoznatog trebalo da ustupi
mesto razumevanju.

Zakonske regulative u veini zemalja u kojima se GM usevi uzgajaju ve nalau paljiva ispitivanja njihove sigurnosti, znaajno temeljnija od
onih koja se rade u sluaju nemodifikovanih namirnica. Svaka hrana, bila
ona modifikovana ili ne, tetna je po nas u onoj meri u kojoj mi to dopustimo. Prostor zagluen raspravama o tome u kojoj meri je ova tehnologija
neprirodna i da li predstavlja izigravanje/nadigravanje Boga (bez namere
da tvrdim kako ove teme nemaju svoje adekvatno mesto na daskama koje
savremeni ivot znae), izmie fokus sa pitanja istinski znaajnih za drutvo
ovde i sada. Ako dobrobit zaista postoji, drutvo ne bi trebalo da bude
uskraeno za mogunost da je i iskoristi. Neopravdano liavanje ovih dobrobiti je i liavanje oveanstva progresa. Na redu je razumno postavljanje
prioriteta.

386

LITERATURA

1. Nottingham, Stephen, Eat Your Genes: How Genetically

Modified Food is Entering Our Diet, University of Cape Town
Press, Cape Town, 1998.
2. Ridli, Met, Genom autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato,
Beograd, 2001.
3. Tuci, Nikola, Evoluciona biologija, NNK international,
Beograd, 2003.
4. Suzuki, David; Knudtson, Peter. Genethics: The Clash Between
the New Genetics and Human Values, Harvard University Press,
Cambridge, MS, 1990.
5. Thompson, Paul, Food Biotechnology in Ethical Perspective,
Blackie Academics & Professional, London, 1997.
6. www.newscientist.com/channel/life/gm-food/
7. www.gmo-compass.org
8. www.doegenomes.org
9. www.aworldconnected.org/article.php/1006.html
10. www.bma.org.uk/ap.nsf/Content/GMFoods/

387

Ivan Brankovic
Genetically Modified Organisms:
Benefits, Controversies and Misconceptions
Summary

The aim of the essay is to pinpoint the source of prevailing apprehensive attitude towards genetic engineering, as well as point out the benefits that may ensue as the result of its application. The focus is on direct effects of this technology and especially genetically modified foods on human
organism.

The public contiues to be fairly uninformed when it comes to the
topic of genetic engineering and there is a lot of concern involved. It is explained here how the basis of the process is not so extreme and was present
long before humans developed it. The possible reasons for such consistent
opposition to this technology in progress have been viewed, as well as few
important areas that probably need to be backed up with a more scrutinous
testing approach.

Key words: Genetic engineering, Genetically modified organisms,
Technology, GM foods.

388

BIOGRAFIJE BIOGRAPHIES

BRANKA PANI
Roena 24. maja 1983. godine u Beogradu. Osnovnu i
srednju kolu zavrila je u Beogradu. Trenutno je apsolventkinja na Fakultetu politikih nauka u Beogradu.
BRANKA PANIC
Born on 24th May 1983 in Belgrade. She finished her primary and secondary schools in Belgrade. Currently she
is a senior student at the Faculty of Political Sciences in
Belgrade.
VLADETA MILIN
Roen 2. jula 1980. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju kolu zavrio je u Beogradu. Trenutno je apsolvent na
Filozofskom fakultetu u Beogradu.
VLADETA MILIN
Born on 2nd July 1980 in Belgrade. He finished his primary and secondary schools in Belgrade. Currently he
is a senior student at the Faculty of Philosophy in Belgrade.
SNEANA PETROVI
Roena sam u Pljevljima, 22. 1. 1982. godine. Posle
zavrene gimnazije, upisala sam Filoloki fakultet u Beogradu, odsek za engleski jezik i knjievnost. Nedavno sam
diplomirala, tako da trenutno tragam za svojim mestom
pod Suncem. Oprobala sam se kao prevodilac i predava.
Interesuje me prevoenje, engleski roman dvadesetog
veka, stanje u zemlji i evropske integracije.

391

SNEZANA PETROVIC
I was born in Pljevlja, on January 22nd, 1982. After I had
graduated in the grammar school, I entered the Faculty of
Philology in Belgrade, department for English language
and literature. I have graduated recently, and I am looking for my place in the sun. I tried to work as a teacher
and a translator. I am interested in translating, interpreting, English novel of the 20th century, the situation in the
country and the European integrations.
ILIVOJE VELJI
Roen 15. septembra 1983. u Beogradu. Osnovnu i srednju kolu zavrio je u Beogradu. Trenutno je apsolvent na
Fakultetu muzike umetnosti u Beogradu.
MILIVOJE VELJIC
Born on 15th September 1983 in Belgrade. He finished
his primary and secondary schools in Belgrade. Currently he is a senior student at the Faculty of Music Arts
in Belgrade.

1979. ,

. ()
.
, ,

. K


.

392

JELENA ANDJELKOVIC
Jelena Andjelkovi was born in Belgrade in 1979, where
she graduated primary and secondary school and music
school, also. Now, she is senior student on the Faculty of
Music Art in Belgrade.
She studied ethnomusicology, ethnochoreology and choreografic stylizations on the sceene. Also, her interests
are based on the composition and digital art.
MARIJANA MITROVI
Roena u apcu 7. marta 1982. Osnovnu kolu i gimnaziju je zavrila u apcu. Trenutno je apsolventkinja
na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na
Odeljenju za etnologiju i antropologiju. Stipendistkinja
je Republike fondacije za razvoj naunog i umetnikog
podmlatka. Prole godine je zavrila kurs enskih studija
pri Centru za enske studije u Beogradu. Objavila je dva
rada u The Post, asopisu studenata antropologije.
MARIJANA MITROVIC
Born on the 7th of March 1982, Sabac. She finished primary and secondary education in Sabac. Currently is a
senior student at the Faculty of Philosophy of the University of Belgrade, Department of Ethnology and Anthropology. She is granted a scholarship by the Republic Foundation for the Development of the Science and
Art Students. Last year finished a course of the women
studies at the Center for Women Studies in Belgrade. She
published two works in The Post, anthropology students journal.

393

TIJANA MAKSIMOVI
Roena sam 7. novembra 1982. godine u Beogradu, gde
sam zavrila osnovnu kolu i Filoloku gimnaziju. Diplomirala na Filolokom fakultetu, na Grupi za italijanski
jezik i knjievnost. Zavrila sam Seminar za prevodioce
i sudske tumae pri Udruenju naunih i strunih prevodilaca Srbije. Uestvovala sam u izradi bibliografije
italijanistikih radova u listu Odjek, u biblioteci SANU.
TIJANA MAKSIMOVIC
Born on November 7th 1982 in Belgrade, where I finished
primary school and Philological High School. Graduated
at the Faculty of Philology, Group for Italian Language
and Literature. Ive finished the Course for translators at
the Association of Scientific and Technical Translators of
Serbia. Ive participated in the making of bibliography of
Italian works in the magazine Odjek, at the library of
Serbian Academy of Sciences and Arts.
BOJANA NENADOVI
Roena 11. decembra 1982. godine u Smederevu. Osnovnu i srednju kolu zavrila je u Smederevu. Trenutno
je apsolventkinja na Filolokom fakultetu u Beogradu.
BOJANA NENADOVIC
Born on 11th December 1982 in Smederevo. She finished
her primary and secondary schools in Smederevo. Currently she is a senior student at the Faculty of Philology
in Belgrade.

394

MILICA ILI
Roena 4. novembra 1985. godine u Beogradu. Osnovnu
i srednju kolu zavrila je u Beogradu. Trenutno je apsolventkinja na Fakultetu muzike umetnosti u Beogradu.
MILICA ILIC
Born on 4th November 1985 in Belgrade. She finished
her primary and secondary schools in Belgrade. Currently she is a senior student at the Faculty of Music Arts
in Belgrade.
MLADEN JOKSI
Roen 19. avgusta 1978. godine u Beogradu. Osnovnu
i srednju kolu zavrio u Beogradu. Trenutno je apsolvent na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, smer
politikoloki.
MLADEN JOKSIC
Born on the 19th of August 1978. in Belgrade. He finished
his primary and secondary school in Belgrade. Currently
he is a senior student at the Faculty of Political Science of
the University of Belgrade.

23. 1982. .
.
.

395

MILAN ALEKSIC
Born on 23rd February 1982 in Kraljevo. He finished his
secondary school in Kraljevo. Currently he is a senior
student at the Faculty of Political Sciences in Belgrade.
MAAN STANKOVI
Godina roenja: 1981. Zavrio Prvu beogradsku gimnaziju i upisao Carnegie Mellon University u Sjedinjenim
Amerikim Dravama. Nakon revolucije 2000, vratio
se u zemlju i nastavio studiranje. Trenutno je apsolvent
ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Singidunum univerziteta. Tokom poslednjih
nekoliko godina bio aktivan u nevladinom sektoru. Jedan
od osnivaa Kapiraj-kopiraj grupe. Bio polaznik Letnje
kole makroekonomske politike Instituta G17 (Danas
ESPI instituta). Polaznik glavnog programa Beogradske
otvorene kole (generacija 2005/2006).
MASAN STANKOVIC
Year of birth: 1981. Graduated from The First belgrade
highschool and en ed at carnegie Mellon University in
United States of America. After the revolution of 2000.
decided to return to Serbia and continue education. Currently is a senior at faculty of economics, finance and
administration at Singidunum university. During the
last few years was active in the NGO sector. One of the
creators of the Kapiraj-kopiraj project and NGO. Attended Summer school of macroeconomic policy organized
by G17 institute. Also attended Belgrade Open School
(2005/2006.)

396

JELENA MANI
Roena je 28. oktobra 1982. godine u Niu, gde je zavrila
gimnaziju Bora Stankovi, prirodno-matematiki smer.
Oktobra 2005. postaje apsolventkinja filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radna iskustva stie kao
edukatorka na letnjim kampovima Dobro mesto u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Vlade Republike
Srbije 2002; zatim, poev od 2003, kao potpredsednica
NVO Centra za interaktivnu umetnost In Stage Organization iz Beograda, i kao saradnica Centra za kulturu
Stari grad iz Beograda (2005/06).
JELENA MANIC
She was born on October 28th, 1982. in Nis, Serbia, where
she graduated grammar school Bora Stankovic. On October 2005. she became candidate for degree in philosophy at Faculty of Philosophy in Belgrade. Work experience she gained as educator on summer camps organized
by Serbian Ministry for Education and Sports in 2002.;
then starting from 2003. as a vice president of the nongovermenment organization Centre for Interactive Arts
In Stage Organization from Belgrade, and as a collaborator of the Centre for Culture Stari Grad from Belgrade
(2005/06).
JELENA BELI
Roena 27. oktobra 1982. godine u Mladenovcu. Osnovnu
i srednju kolu zavrila je u Mladenovcu. Trenutno je apsolventkinja na Fakultetu politikih nauka u Beogradu.
JELENA BELIC
Born on 27th October 1982 in Mladenovac. She finished
her primary and secondary schools in Mladenovac. Cur-

397

rently she is a senior student at the Faculty of Political

Sciences in Belgrade.
BOJANA RADOVANOVI
Roena 17. 08. 1982. godine u Beogradu. Trenutno je apsolventkinja Ekonomskog fakulteta.
BOJANA RADOVANOVIC
Born on the 17th of August, Belgrade. Currently, she is a
senior student at the Faculty of Economics at the University of Belgrade.
IVANA TOOVI
Roena 18. septembra 1982. godine u Sarajevu. Osnovnu
kolu zavrila u Beogradu, a gimnaziju u Sarajevu. Trenutno apsolvent na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, na smeru meunarodni odnosi. Student je trinaeste
generacije BO-a. ivi u Beogradu.
IVANA TOSOVIC
Born on the 18th of September 1982, Sarajevo. She finished her primary school in Belgrade and secondary
school in Sarajevo. Currently she is a senior student at the
Faculty of Political Sciences in Belgrade, International relations. Student of the XIII generation of BOS. She lives
in Belgrade.
BORKO MILOEVI
Roen 25. novembra 1982. godine u Zemunu. Osnovnu i
srednju kolu zavrio je u Zemunu. Trenutno je apsolvent
na Fakultetu politikih nauka u Beogradu.

398

BORKO MILOSEVIC
Born on 25th November 1982 in Zemun. He finished his
primary and secondary schools in Zemun. Currently he
is a senior student at the Faculty of Political Sciences in
Belgrade.
ILO MILIEVI
Roen 16. marta 1983. u Beogradu. Osnovnu i srednju
kolu zavrio je u Beogradu. Trenutno je apsolvent na
Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
MILOS MILICEVIC
Born on 16th March 1983 in Belgrade. He finished his
primary and secondary schools in Belgrade. Currently he
is a senior student at the Faculty of Organizational Sciences in Belgrade.
NATAA NIKOLOV
Roena 15. avgusta 1982. godine u Beogradu. Osnovnu i
srednju kolu zavrila je u Beogradu. Trenutno je apsolventkinja na Fakultetu politikih nauka u Beogradu.
NATASA NIKOLOV
Born on 15th August 1982 in Belgrade. She finished her
primary and secondary schools in Belgrade. Currently
she is a senior student at the Faculty of Political Sciences
in Belgrade.

399

JELENA BUGARSKI
Roena 4. maja 1982. godine u Obrenovcu. Osnovnu i
srednju kolu zavrila je u Obrenovcu. Trenutno je apsolventkinja na Filolokom fakultetu u Beogradu.
JELENA BUGARSKI
Born on 4th May 1982 in Obrenovcu. She finished her
primary and secondary schools in Obrenovcu. Currently
she is a senior student at the Faculty of Philology in Belgrade.
MARIJA BURSA
Roena 16. februara 1983. godine u Beogradu. Osnovnu
i srednju kolu zavrila je u Beogradu. Trenutno je apsolventkinja na Fakultetu politikih nauka u Beogradu.
MARIJA BURSAC
Born on 16th February 1983 in Belgrade. She finished her
primary and secondary schools in Belgrade. Currently
she is a senior student at the Faculty of Political Sciences
in Belgrade.
DUAN KARALI
Roen 1982. u Kruevcu, gde je zavrio osnovnu kolu
i gimnaziju, prirodno-matematiki smer. U tom periodu osvajao brojne nagrade na saveznim i republikim
takmienjima iz fizike. Bio polaznik Letnje naune kole
i vie seminara u Istraivakoj stanici Petnica. U junu
2004. diplomirao na Francusko-amerikom institutu za
menadment u Parizu (BBA diploma). U oktobru 2006.
apsolvirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogra-

400

du, privredni smer. Bio lan tima na projektu Evaluacija

potreba lokalnih odbornika za strunim obuavanjem
(Francuska vlada i SKGO). Stekao sertifikat iz Uvod u
pravni sistem SAD. U julu 2006. bio na jednomesenoj
praksi u Citadel Financial Advisory u Beogradu.
DUAN KARALIC
Born in Krusevac in 1982, where he finished Primary
and High school, mathematic branch. In this period, he
gained numerous rewards at physics competitions at republic and federal level. He attended Summer Scientific
School and several seminars at Petnica Science Center.
In June 2004 he graduated at Institut Franco-Amricain
de Management in Paris (BBA diploma) and now he is at
final year of Faculty of Law at Belgrade University, economic law. Team member in project Assessment of the
Training Needs of Political Appointees in Serbia (French
Government and SCTM). He got Certificate in Introduction to the Legal System of the US. In July 2006, he was at
internship at Citadel Financial Advisory in Belgrade.
KSENIJA BORETA
Roena 19. januara 1983. godine u Beogradu. Osnovnu i
srednju kolu zavrila je u Beogradu. Trenutno je apsolventkinja na Pravnom fakultetu u Beogradu.
KSENIJA BORETA
Born on 19th May 1983 in Belgrade. She finished her primary and secondary schools in Belgrade. Currently she is
a senior student at the Faculty of Law in Belgrade.

401

NIKOLA IVKOVI
Roen sam 22. juna 1982. godine. Zavrio sam eminentnu gimnaziju u Gornjem Milanovcu, jednom od najlepih
gradova Srbije. Fenomenalnog leta 2001. godine upisao
sam Fakultet politikih nauka, smer za meunarodne
odnose. Oktobar 2004. godine je iznedrio prekretnicu u
mom skromnom ivotu. Postadoh student XII generacije
programa EU i Balkan Odeljenja za napredne i dodiplomske studije BO-a i vie nita nije bilo isto. Po zavrenom
programu, morao sam nekako ostati u prijatnom BO
zagrljaju. Uprkos velikoj zabrinutost, uspeo sam! Student
XIII generacije Glavnog programa BO-a. Hvala BO-u
na divnim prijateljima koje stekoh.
Proao sam kroz vei broj programa obuka, seminara,
letnjih univerziteta i uestvovao u organizaciji nekih. Aktivan sam u nekoliko nevladinih organizacija, a pozivam
vas da se pridruite Udruenju studenata sa hendikepom.
Pored naeg i njihovog maternjeg jezika, govorim engleski, a trudim se oko nemakog i francuskog.
O politikoj orijentaciji svedoe moje aktivnosti u Demokratskoj stranci. Uestvujem u sprovoenju programa
obuke dravne administracije u oblasti evropskih integracija Centra za evropske integracije BO-a. Zalaem
se za zvezdanu budunost Srbije kao federalne jedinice
Ujedinjenih Evropskih Drava. Navijam za Crvenu Zvezdu!
NIKOLA ZIVKOVIC
I was born on June 22nd 1982. I have finished eminent
high school in Gornji Milanovac, one of the most beautiful cities in Serbia. Currently, Im a senior student at Faculty of Political Sciences, Department for International
relations. October 2004. was turning point in my modesty life. I became student of 12th generation on the European Union and Balkans programme, Department or
Advanced Undergraduate Studies of the Belgrade Open

402

School, and nothing was the same again. After finishing the programme, I had to manage somehow to stay
in pleasant BOS embrace. Despite huge concerns, I have
succeeded! Student of 13th generation on the Core Programme of the BOS. BOS, thanks for wonderful friends I
have met.
I have passed dozen of internships, seminars, summer
universities and have participant in organization of couple. I am active in a few NGOs, and invite you to associate at Association of students with disabilities. Language
skills: English (fluent) and I am managing with German
and French.
My activism in Democratic Party verifies my political orientation. Im involved in leading European integration educational programme for state administration organized
by Center for European Integrations of BOS. I struggle for
a bright future of Serbia as a federal unit of United States
of Europe. I am a Red Star fan!
NIKOLA MIKAINOVI
Roen 23. 9. 1980. u Beogradu. Diplomirani politikolog za
meunarodne odnose, sa prosenom ocenom 9,42/10,00.
Trenutno na postdiplomskim studijama Master in European Studies na Univerzitetu Hamburg. Autor objavljenog rada: Ima li nade za Palestinu i Izrael: put do mira na
Bliskom istoku i koautor: Koliko nam je vaan ulazak u
NATO? Radio kao staista OEBS-a u Skuptini Srbije i
Crne Gore. Neko vreme aktivista jedne od politikih partija demokratskog bloka. Student programa EU i Balkan
i Glavnog programa Beogradske otvorene kole. Zavrio
kurseve iz oblasti ljudskih prava, politikog marketinga,
politikih vetina, javnog nastupa... Govori engleski i
nemaki jezik. Beograanin, Evropejac, Srbin, liberal,
ateista (tim redosledom).

403

NIKOLA MIKASINOVIC
Born on the 23rd September 1980. BA in Politology and
International Affairs, with the average grade during the
studies 9.42/10.00. Currently student of the Hamburg
University, Master in European Studies programme. Author of the publicized paper: Is there any hope for Palestine and Israel?: the way to the peace in the Middle East
and co-author of the paper How important is it for us to
join NATO? . Worked as an intern of the OSCE in the
Assembly of Serbia and Montenegro. Used to be an activist of one of the parties from the democratic block. Student of the Belgrade Open School: Core Programme
and EU and Balkans programme. Attended courses in
the following fields: human rights, political marketing,
political skills, public performance etc. Excellent command of English and German language. Belgrader, European, Serb, liberal, atheist (in that particular order).
MARIJA ILI
Roena 29. marta 1982. godine u Vranju. Osnovnu i
srednju kolu zavrila je u Vranju. Trenutno je apsolventkinja na Saobraajnom fakultetu u Beogradu.
MARIJA ILIC
Born on 29th May 1982 in Vranje. She finished her primary and secondary schools in Vranje. Currently she is
a senior student at the Faculty of Traffic and Transport
Engineering in Belgrade.
MIRNA SAVANOVI
Roena sam 18. maja 1983. godine. Zavrila sam
Filoloku gimnaziju u Beogradu 2001. godine, a tre-

404

nutno sam apsolvent na Filolokom fakultetu, na smeru

Italijanski jezik i knievnost. Zavrila sam jednogodinji
seminar za prevodioce i sudske tumae za italijanski jezik
pri Udruenju naunih i strunih prevodilaca Srbije.
Pohaala sam nekoliko kola stranih jezika u inostranstvu i dobitnik sam studijske stipendije Univerziteta za
strance u Perui za 2006. godinu. Posebno me interesuje
predavaka delatnost i nove tendencije u razvoju tehnika
i metodike nastave i uenja stranih jezika, o emu sam
pisala i tutorski rad kao polaznik XIII generacije Beogradske otvorene kole.
MIRNA SAVANOVIC
I was born on May 18th, 1983. I finished Philological
highschool in Belgrade in 2001. Currently Im a senior
student of the Faculty of Philology, at the department of
the Italian Language and Literature. I finished one year
seminar for translators and interpreteurs for the italian
language at the Association of scientific and technical
translaters of Serbia. I attended several schools for foreign languages abroad and I gained the scholarship for
the University for foreigners of Perugia for the year 2006.
I am specially interested in teaching activity and the new
tendencies in the development of tecniques and methods
of foreign language learning and teaching, about which
I wrote my tutorial work as a student of the XIII generation of Belgrade Open School.
IVAN BRANKOVI
Roen 8. februara 1980. godine u Obrenovcu. Osnovnu i
srednju kolu zavrio je u Obrenovcu. Trenutno je apsolvent na Biolokom fakultetu u Beogradu.

405

IVAN BRANKOVIC
Born on 8th February 1980 in Obrenovac. He finished
his primary and secondary schools in Obrenovac. Currently he is a senior student at the Faculty of Biology in
Belgrade.

406

SPISAK TUTORA

LIST OF TUTORS

Tutori u Beogradskoj otvorenoj koli

u akademskoj godini 2005/2006.
(po abecednom redu)

1. Boko olak-Anti, prevodilac

2. Prof. dr Mijat Damjanovi,
Fakultet politikih nauka u Beogradu
3. Prof. dr Jelena orevi,
Fakultet politikih nauka u Beogradu
4. Prof. dr Sulejman Hrnjica,
Filozofski fakultet u Beogradu
5. Dr Zoran Jevtovi,
Fakultet za menadment u Beogradu
6. Dr Miodrag Jovanovi,
Pravni fakultet u Beogradu
7. Prof. dr Vesna Kneevi-Predi,
Fakultet politikih nauka u Beogradu
8. Mr Maja Kovaevi,
Fakultet politikih nauka u Beogradu
9. Dr Predrag Markovi,
Institut za savremenu istoriju u Beogradu
10. Dr Tanja Mievi,
Kancelarija za pridruivanje EU Vlade Srbije
11. Prof. dr Duica Palakovi,
Pravni fakultet u Kragujevcu
12. Prof. dr Zoran Paunovi,
Filozofski fakultet u Novom Sadu
13. Prof. dr Dubravka Pavlii,
Ekonomski fakultet u Beogradu
14. Prof. dr Vukain Pavlovi,
Fakultet politikih nauka u Beogradu
15. Dr Nataa Petrovi,
Fakultet organizacionih nauka u Beogradu

409

16. Prof. dr Milan Podunavac,

Fakultet politikih nauka u Beogradu
17. Dr Miroslav Prokopijevi,
Institut za evropske studije u Beogradu
18. Prof. dr Ljubia Raji,
Filoloki fakultet u Beogradu
19. Dr Ivana Spasi,
Filozofski fakultet u Beogradu
20. Dr Zorica Tomi,
Filoloki fakultet u Beogradu
21. Prof. dr Nikola Tuci,
Bioloki fakultet u Beogradu
22. Prof. dr Branimir Stojkovi,
Fakultet politikih nauka u Beogradu
23. Dr Dejan oki,
Ekonomski fakultet u Beogradu
24. Prof. dr Miko uvakovi,
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu
25. Dr Olivera Vasi,
Fakultet muzikih umetnosti u Beogradu
26. Mr Jasmina Vignjevi,
Kancelarija Svetske banke u Beogradu
27. Prof. dr Julijana Vuo,
Filoloki fakultet u Beogradu
28. Prof. dr Ilija Vujai,
Fakultet politikih nauka u Beogradu
29. Prof. dr Milan Vukomanovi,
Filozofski fakultet u Beogradu
30. Dr Divna Vuksanovi,
Fakultet dramskih umetnosti
Univerziteta umetnosti u Beogradu

410

Tutors in the Belgrade Open School

in the Academic Year 2005/2006
(in Alphabetical Order)

1. Bosko Colak-Antic, Interpreuter

2. Prof. Mijat Damjanovic, PhD,
Faculty of Political Sciences in Belgrade
3. Prof. Jelena Djordjevic, PhD,
Faculty of Political Sciences in Belgrade
4. Prof. Sulejman Hrnjica, PhD,
Faculty of Philosophy in Belgrade
5. Zoran Jevtovic, PhD,
Faculty of Management in Belgrade
6. Miodrag Jovanovic, PhD,
Faculty of Law in Belgrade
7. Prof. Vesna Knezevic-Predic, PhD,
Faculty of Political Sciences in Belgrade
8. Maja Kovacevic, MA,
Faculty of Political Sciences in Belgrade
9. Predrag Markovic, PhD,
Institute of Contemporary History in Belgrade
10. Tanja Miscevic, PhD,
European Integration Office of the Republic of Serbia
11. Prof. Dusica Palackovic, PhD,
Faculty of Law in Kragujevac
12. Prof. Zoran Paunovic, PhD,
Faculty of Philosophy in Novi Sad
13. Prof. Dubravka Pavlicic, PhD,
Faculty of Economics in Belgrade
14. Prof. Vukasin Pavlovic, PhD,
Faculty of Political Sciences in Belgrade
15. Natasa Petrovic, PhD,
Faculty of Organizational Sciences in Belgrade
16. Prof. Milan Podunavac, PhD,
Faculty of Political Sciences in Belgrade

411

17. Miroslav Prokopijevic, PhD,

Institute of European Studies in Belgrade
18. Prof. Ljubisa Rajic, PhD,
Faculty of Philology in Belgrade
19. Ivana Spasic, PhD,
Faculty of Philosophy in Belgrade
20. Zorica Tomic, PhD,
Faculty of Philology in Belgrade
21. Prof. Nikola Tucic, PhD,
Faculty of Biology in Belgrade
22. Prof. Branimir Stojkovic, PhD,
Faculty of Political Sciences in Belgrade
23. Prof. Dejan Soskic, PhD,
Faculty of Economics in Belgrade
24. Prof. Misko Suvakovic, PhD,
Faculty of Drama Arts in Belgrade
25. Olivera Vasic, PhD,
Faculty of Music Arts in Belgrade
26. Jasmina Vignjevic, MA,
World Bank Office in Belgrade
27. Prof. Julijana Vuco, PhD,
Faculty of Philology in Belgrade
28. Prof. Ilija Vujacic, PhD,
Faculty of Political Sciences in Belgrade
29. Prof. Milan Vukomanovic, PhD,
Faculty of Philosophy in Belgrade
30. Divna Vuksanovic, PhD,
Faculty of Drama Arts in Belgrade

412

Publisher
Belgrade Open School
Belgrade, Masarikova 5, Palace Belgrade, 16th floor
Phone: +381 11 30 65 800, 30 61 372
Fax: +381 11 36 13 112
E-mail: bos@bos.org.yu
http://www.bos.org.yu
On behalf of the Publisher
Vesna Djuki
Editor
Vladimir Pavicevic
Expert Council
Prof. Refik Secibovic, PhD, Faculty of Business and Admisnration in Belgrade
(president of the Council)
Prof. Mirjana Vasovic, PhD, Faculty of Political Sciences in Belgrade
Galjina Ognjanov, PhD, Faculty of Economics in Belgrade
Jovan Protic, MA, Belgrade Open School
Vladimir Pavicevic, MA, Belgrade Open School
Marinko Vucinic, Belgrade Open School
Proofreader
Miroslav Maksimovic
Technical Editor and Layout
Mirko Milicevic
Prepress
Aleksandar Kostadinovic
Print
DOSIJE
Print Run
200
ISBN 978-8683411-36-8

413