UDK:621.3.015.

3
BIBLID:0350-8528(2012),22.p.185-194
doi:10.5937/zeint22-2267

Struni rad

Struje i prenaponi pri uspostavljanju i prekidanju

zemljospoja u 10 kV mrei grada Nia
Petar Vukelja1, Jovan Mrvi, Dejan Hrvi
1

Elektrotehniki institut Nikola Tesla, Univerzitet u Beogradu

Koste Glavinia 8a,11000 Beograd, Srbija
Petar.vukelja@ieent.org

Kratak sadraj: : U radu su prezentirani rezultati eksperimentalnih

istraivanja struja zemljospoja i prenapona koji se javljaju pri
uspostavljanju i prekidanju zemljospoja u delu 10 kV izolovane
distributivne mree grada Nia napajane iz etiri TS 35 kV/10 kV.
Izvrena je analiza rezultata istraivanja. Sagledani su problemi koji se
javljaju u izolovanoj mrei 10 kV. Ukazano je na opravdanost prelaska
dela mree sa izolovanog na uzemljeno zvezdite transformatora
35 kV/10 kV
Kljune rei: struja zemljospoja, prenapon, mrea 10 kV

1. Uvod
U okviru studije [1] izvrena su u jednom delu mree 10 kV grada Nia
istraivanja struja zemljospoja i prenapona koji se javljaju pri uspostavljanju i
prekidanju zemljospoja. Mrea 10 kV grada Nia je sa izolovanom neutralnom
takom (izolovana mrea). U takvoj mrei struje zemljospoja u pojedinim
njenim delovima, posebno u onim koje imaju vei broj kablovskih vodova,
mogu biti znatne. Takoe u njima mogu biti prisutni i znatni vii harmonici.
Velike struje zemljospoja mogu da dovedu do njegovog prerastanja u
dvostruki zemljospoj koji bi mogao da termiki ugrozi uzemljivae postrojenja i
izazove visoke napone dodira u njemu i u samoj niskonaponskoj mrei.
Prenaponi koji se javljaju u izolovanim mreama mogu pri pojavi zemljospoja i
pri sklopnim operacijama da budu vii nego kada bi mree bile uzemljene
preko otpornika ili reaktanse i da dovedu do velikih naprezanja izolacije
celokupne opreme u njoj. Iz tog razloga su izvrena eksperimentalna
istraivanja u karakteristinim delovima mree 10 kV napajanom iz etiri TS
35 kV/10 kV, da bi se videlo kakvo je stanje sa prenaponima i strujama
zemljospoja i sagledala mogunost prelaska na uzemljavanje zvezdita 10 kV
transformatora 35 kV/10 kV.

185

2. Eksperimentalna istraivanja struja zemljospoja i

prenapona pri uspostavljanju i prekidanju zemljospoja
Istraivanja struja zemljospoja i prelaznih faznih napona izvrena su u
10 kV mreama napajanim iz sledeih TS 35 kV/10 kV
TS 35 kV/10 kV "Centar 1",
TS 35 kV/10 kV "Bubanj",
TS 35 kV/10 kV "Toponica" i
TS 35 kV/10 kV "Medijana".
Struje zemljospoja merene su pomou strujnog transformatora 30A/5A,
12 kV. U svakoj od TS 35 kV/10 kV, u odabranoj izvodnoj eliji za 10 kV
kablovski ili nadzemni vod, jedan od faznih provodnika vezan je preko primara
strujnog transformatora 30 A/5 A sa uzemljenjem TS. Ukljuenjem prekidaa
12 kV te elije uspostavljan je zemljospoj u mrei 10 kV napajanoj iz te TS.
Prekidanje zemljospoja realizovano je iskljuenjem istog prekidaa koje je
izvoeno runo, pritiskom na taster za iskljuenje prekidaa. Informacija o
struji zemljospoja uzimana je sa sekundara strujnog transformatora tako to je
korienjem tranzijent rikordera dobijena vremenska promena struje
zemljospoja.
Istraivanja prelaznih faznih napona pri uspostavljanju i prekidanju
zemljospoja izvedena su primenom kapacitivnih delila napona koja verno
prenose pojave sa visokog na niski napon u frekventnom opsegu od nekoliko
Hz do 2 MHz, a vremenske promene navedenih napona dobijene su
korienjem tranzijent rikordera i digitalnih osciloskopa.
Primera radi na sl.1 data je ema istraivanja struja zemljospoja i
prelaznih faznih napona u mrei 10 kV, napajanoj iz TS 35 kV/10 kV
"Centar 1". Ukljuenjem vakuumskog prekidaa u eliji broj 2 "Starac Vujadin"
uspostavljan je zemljospoj u mrei 10 kV, a njegovim iskljuenjem prekidan.
Na kraju kablovskog voda, napajanog iz elije broj 2 "Starac Vujadin", bio je
prikljuen transformator 10 kV/0,4 kV optereen potroaima na 0,4 kV.
Napon na sabirnicama je meren u eliji br.1 "Rezerva".
U tabeli 1 su dati podaci istraivanja struja zemljospoja i najveih
vrednosti prenapona pri ukljuenju i iskljuenju zemljospoja u TS 35 kV/10 kV:
"Centar 1", "Bubanj", "Toponica" i "Medijana". Prenaponi su dati u relativnim
jedinicama kao odnos maksimalne vrednosti prenapona i temene vrednosti
faznog napona pre uspostavljanja zemljospoja.
Na slikama 2, 3 i 4 dati su karakteristini snimci prelaznih faznih napona
pri ukljuenju i iskljuenju zemljospoja u TS 35 kV/ 10kV "Centar 1" i struje
zemljospoja. Na slikama 5, 6 i 7 dati su karakteristini snimci prelaznih faznih
napona pri ukljuenju i iskljuenju zemljospoja u TS 35 kV/10 kV "Toponica" i
struje zemljospoja.

186

Tabela 1. Podaci istraivanja u TS 35 kV/10 kV: "Centar 1",

"Bubanj", "Toponica" i "Medijana

TS 35kV/10kV

Broj
izvedenih
zemljospojeva

Najvii
izmereni
prenapon pri
ukljuenju na
zemljospoj
(r.j.)

Centar 1
Bubanj
Toponica
Medijana

8
5
6
6

3,34
1,91
1,95
1,91

Najvii
izmereni
prenapon pri
iskljuenju
zemljospoja
(r.j.)

Efektivna
vrednost struje
zemljospoja
utvrena
merenjem
(A)

1,70
2,01
1,96
1,54

29,7
19,3
17,8-18,2
34,2-34,8

Slika 1. ema istraivanja struja zemljospoja i prelaznih faznih napona pri ukljuenju i
iskljuenju zemljospoja u mrei 10 kV, napajanoj iz TS 35 kV/10 kV "Centar 1"

187

a)

a)

b)

b)
Slika 2.
Prelazni fazni naponi uL1 i uL2 u TS 35 kV/10 kV Centar 1 u eliji br.2 Starac
Vujadin na ulazu u 10 kV kablovski vod (faza L2 je uzemljena u eliji br.2) na
ijem kraju je transformator 10 kV/0,4 kV optereen potroaima 0,4 kV i
napon uL2 na sabirnicama 10 kV pri ukljuenju vakuumskog prekidaa 12 kV
u eliji br.2 (uspostavljanje zemljospoja u fazi L2 u mrei 10 kV)
Poetni deo prelaznih faznih napona uL1 ,uL2 i uL3

a)
a)

b)

b)

Slika 3.
Prelazni fazni naponi uL1 i uL2 u TS 35 kV/10 kV Centar 1 u eliji br.2 Starac
Vujadin na ulazu u 10 kV kablovski vod (faza L2 je uzemljena u eliji br.2) na
ijem kraju je transformator 10 kV/0,4 kV optereen potroaima 0,4 kV i
napon uL2 na sabirnicama 10 kV pri iskljuenju vakuumskog prekidaa 12 kV
u eliji br.2 (prekidanje zemljospoja u fazi L2 u mrei 10 kV)
Poetni deo prelaznih faznih napona uL1 ,uL2 i uL3

188

Slika 4. Struja zemljospoja u mrei 10 kV napajanoj iz TS 35 kV/10 kV Centar 1

a)
a)
b)

b)

Slika 5.
Prelazni fazni naponi uL1, uL2 i uL3 na sabirnicama 10 kV u TS 35 kV/10 kV
Toponica pri ukljuenju malouljnimn prekidaem 12 kV kablovskog voda na
kome je izveden zemljospoj na fazi L2
Poetni deo prelaznih faznih napona uL1 ,uL2 i uL3

189

a)

a)
b)

b)
Slika 6.
Prelazni fazni naponi uL1, uL2 i uL3 na sabirnicama 10 kV u TS 35 kV/10 kV
Toponica pri iskljuenju malouljnimn prekidaem 12 kV kablovskog voda na
kome je izveden zemljospoj na fazi L2
Poetni deo prelaznih faznih napona uL1 ,uL2 i uL3

Slika 7. Struja zemljospoja u mrei 10 kV napajanoj iz

TS 35 kV/10 kV Toponica

190

3. Analiza rezultata istraivanja struja zemljospoja i

prenapona pri uspostavljanju i prekidanju zemljospoja
Ukljuenja na zemljospoj malouljnim prekidaima nisu dovodila do visokih
prenapona. Najvii izmereni je 1.95 r.j. Pri ukljuenjima na zemljospoj
vakuumskim prekidaem javljali su se znatno vii prenaponi. Najvii izmereni
je 3.34 r.j. Razlog su viestruka prethodna paljenja elektrinog luka izmeu
njegovih kontakta. Ova pojava je svojstvena prekidaima koji mogu da
prekidaju visokofrekventnu struju pri njenom prolasku kroz nulu. Posle
ukljuenja na zemljospoj, naponi faza na kojima nije zemljospoj dobijaju
meufazni napon i zadravaju ga sve do iskljuenja zemljospoja. Prelazak sa
faznih na meufazne napone prate prenaponi. Njihovo trajanje je najee
ispod 2 ms.
Iskljuenja zemljospoja dovode do uspostavljanja normalnih faznih
napona u mrei 10 kV. Napon na fazi na kojoj je bio zemljospoj vraa se od
nule na fazni napon, a naponi na druge dve faze sa meufaznih se vraaju na
fazne napone. Ovaj proces prate oscilacije na sva tri fazna napona sa
uestanou nekoliko Hz, ali se to oscilovanje prigui najee posle nekoliko
stotina ms. Ove oscilacije su istofazne, odnosno pojavljuju se istovremeno u
sva tri fazna napona. Usled ovih oscilacija dolazi do pojave prenapona koji
posle njihovog priguenja nestaju. Neposredno posle iskljuenja zemljospoja
na pojedinim fazama dolazi do prenapona neto iznad vrednosti meufaznog
napona i onda poinje oscilovanje sva tri fazna napona. Najvii prenaponi pri
tim oscilovanjima su najee na njihovom poetku i ne prelaze 1.7 r.j. U
trenutku iskljuenja zemljospoja, na fazama na kojima nije bio zemljospoj, u
nekim sluajevima dolazi do prenapona. Najvii izmereni prenapon je 2,01 r.j..
Pri iskljuenju zemljospoja malouljnim prekidaima dolazilo je do ponovnih
paljenja elektrinog luka izmeu njihovih kontakta. Pri tom nije bilo prenapona
u mrei 10 kV, ali se ne iskljuuje mogunost da su se pojavili na vodu koji je
iskljuen, odnosno na vodu na kome je bio zemljospoj.
Struje zemljospoja u mreama 10 kV koje se napajaju iz TS 35 kV/10 kV
"Centar 1" i TS 35 kV/10 kV "Mediana" su relativno visoke, a u mreama
10 kV koje se napajaju iz TS 35 kV/10 kV "Bubanj" i TS 35 kV/10 kV
"Toponica" su u granicama dozvoljenih u skladu sa [2]. U strujama
zemljospoja u svim napred navedenim mreama su prisutni vii harmonici.
Istaknutiji su peti i sedmi harmonik. Vrednosti harmonijske distorzije struja
zemljospoja su u svim posmatranim mreama su bile u intervalu od 12% do
17%.
Pojedine delovi mree 10 kV grada Nia u nekim uklopnim stanjima su
takve prostranosti da mogu da imaju struje zemljospoja reda 90 A. U takvim
uklopnim stanjima mree pri pojavi zemljospoja, ako dugo traje, moe dovesti
do pregrevanja plateva kablova i njihovog oteenja.
Oprema u mreama 10 kV je pre ugradnje ispitana naponom industrijske
uestanosti 28 kV izuzimajui jednopolno izolovane induktivne naponske
transformatore, a pojedina i atmosferskim udarnim naponom 75 kV.

191

Prenaponi koji su ustanovljeni merenjima znatno su ispod podnosivih napona

izolacije u istraivanim 10 kV mreama pod pretpostavkom da nije dolo do
njene znaajne degradacije tokom eksploatacije. Oni dielektriki napreu, ali
ne ugroavaju izolaciju opreme. Mogu biti i neto vii u istim mreama
posebno ako doe do intermitirajueg zemljospoja, ali retko prelaze 3.0 r.j.
Mogua je pojava viih prenapona od izmerenih u onim mreama 10 kV sa
velikim strujama zemljospoja kada je odnos trostruke vrednosti trofazne struje
kratkog spoja u njoj i vrednosti kapacitivne struje manji od 200.
Prenaponi ustanovljeni pri ukljuenju vakuumskog prekidaa se mogu
pojaviti samo kada prekida ukljuuje vod na kome je ve zemljospoj.
Pojavljuju se prethodna paljenja elektrinog luka izmeu njegovih kontakta i
prenaponi koji mogu biti vii od 3.0 r.j. U izolovanim mreama 10 kV u
eksploataciji pri nastanku stvarnog zemljospoja prenaponi ne zavise od
pojava koje se javljaju izmeu kontakta prekidaa pri njegovom ukljuenju.
Meutim, prenaponi u istim mreama mogu bitno da zavise od pojava koje se
javljaju izmeu kontakata prekidaa pri njegovom iskljuenju. U istraivanim
mreama to nije bio sluaj jer ponovna paljenja elektrinog luka izmeu
kontakta malouljnih prekidaa nisu dovodila do prenapona pri odvajanju od
mree voda sa zemljospojem.
Pojava viih prenapona od izmerenih mogua je u onim mreama 10 kV
sa velikim strujama zemljospoja kada je odnos trostruke vrednosti trofazne
struje kratkog spoja u njoj i vrednosti kapacitivne struje manji od 200.
Problemi u izolovanim mreama e biti manji ako se uzemlje zvezdita
10 kV transformatora 35 kV/10 kV preko otpornika male otpornosti. Potrebno
je to uraditi u mreama 10 kV u kojima struja je zemljospoja vea od 20 A.
Mree 10 kV sa strujom zemljospoja ispod 20 A mogu da rade sa izolovanim
10 kV zvezditem transformatora 35 kV/10 kV. I u jednim i drugim mreama
potrebna je zatita od zemljospoja na svim vodovima. Kada nema
zemljospojne zatite na vodovima u mreama sa strujom zemljospoja manjom
od 20 A (zemljospoj se signalie u vremenu ne duem od 2 sata) ne
preporuuje se automatsko iskljuenje pa ukljuenje vodova dok se ne
ustanovi na kom vodu je kvar. U tim mreama neophodna je zatita od
ferorezonanse. Naponski transformatori treba da imaju faktor napona 1,9 i da
im greka do nivoa 1,9 puta fazni napon ne pree onu koja je definisana
standardom [3].

4. Zakljuci
Sve mree 10 kV grada Nia rade sa izolovanim zvezditem 10 kV
transformatora 35 kV/10 kV. Za pouzdaniji rad mree 10 kV potrebno je uraditi
sledee:
- Mree 10 kV u kojima je struja zemljospoja vea od 20 A potrebno je
uzemljiti preko otpornika male impedanse Preporuuje se primena
otpornika sa otpornou R 20 sa kojim se kod zemljospojeva u

192

Mree sa strujom zemljospoja ispod 20 A mogu da rade sa izolovanim

10 kV zvezditem transformatora 35 kV/10 kV. Preporuuje se primena
zemljospojne zatite na svim vodovima. Na nadzemnim vodovima se
preporuuje primena APU.

Kada mrea sa strujom zemljospoja ispod 20 A nema na vodovima

zemljospojnu zatitu (zemljospoj se signalie u vremenu ne duem od 2
sata) ne preporuuje se automatsko iskljuenje pa ukljuenje vodova
dok se ne ustanovi na kom vodu je kvar.

Za

izolovane

mree

neophodna

je

zatita

od

ferorezonanse

postavljanjem otpornika otpornosti R 20 u otvoreni trougao

garniture jednopolno izolovanih naponskih transformatora u mernoj
eliji.

Literatura
[1] Elektrotehniki institut Nikola Tesla, Beograd Istraivanje struja
zemljospoja u 10 kV distributivnoj mrei grada Nia, Studija br.310901, ,
2009, str. 82
[2] Pravilnik o tehnikim normativima za uzemljenja elektroenergetskih
postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V, Slubeni list SRJ, br. 61/95
[3] Merni transformatori, Deo 2: Induktivni merni transformatori, SRPS IEC
60044-2, 2009

Abstract: This paper presents the results of experimental studies of

ground fault currents and overvoltages that occur in the establishment
and interruption of ground faults in an isolated part of the 10 kV
distribution network, fed to the city of Nis, from four TS 35 kV/10 kV
transformers. An analysis of the results was performed and those
problems that occur in an isolated 10 kV network identified. The validity
of the transition from a network with isolated to grounded star point
35 kV/10 kV transformers was demonstrated.
Keywords: ground fault current, overvoltage, distribution network 10 kV

193

Currents and overvoltages caused by

establishing and interrupting of ground faults in
10 kV network in the city of Nis

194