fVisoka tehnika kola strukovnih studija Zrenjanin

Specijalistike studije tehnologije

Nastavni predmet: Preduzetnitvo i menadment

Poduhvat stvaranje preduzetnike organizacije proizvodnje sira sa

voem
(seminarski rad iz Preduzetnitva)

Predmetni nastavnik:

Student/br.ind.

Dr. Robert Molnar

U Zrenjaninu,Novembar, 2014
Sadraj
0

Rezime.............................................................................................................................................2
Uvod................................................................................................................................................3
1. Identifikacija potreba u okruenju...............................................................................................4
2. Opis preduzetnike ideje..............................................................................................................5
3. Opis proizvoda.............................................................................................................................8
4. Opis tehnologije...........................................................................................................................9
4.1 Sirovine............................................................................................................. 9
4.2 Proces proizvodnje.......................................................................................... 10

5. Opis trita-ciljnih kupaca.........................................................................................................12

6. Definisanje potrebnih kapaciteta...............................................................................................13
7.Trina strategija.........................................................................................................................14
8. Definisanje trine konkurencije...............................................................................................15
9. Odreivanje lokacije i prostora..................................................................................................17
10. Menadment, organizacija i vlasnitvo....................................................................................19
11. Analiza rizika...........................................................................................................................21
12. Terminski plan.........................................................................................................................22
13. Pravni aspetki...........................................................................................................................23
14. Projekcija prihoda i rashoda....................................................................................................24
14.1 Prihodi........................................................................................................... 24
14.2 Rashodi......................................................................................................... 24
14.3 Izvor osnivakog kapitala.............................................................................. 25
14.4 Bilans uspeha za prvu godinu poslovanja......................................................26

15. Projekcija novanih tokova......................................................................................................27

16. Odreivanje kritine take poslovanja.....................................................................................28
Zakljuak.......................................................................................................................................30
Literatura........................................................................................................................................31

Rezime

Progres civilizacije je nezadrivi proces u kome ovek ne moe biti samo pasivni posmatra, jer
je druveno bie i nalazi se u drutveno -organizovanom sistemu. Ali drutvo kreira potrebe i
norme pojedinca i diktiraju tempo njegovog razvoja i pravca kretanja. Inovacija koju preko ovog
seminarskog prikazujemo je slina bar kod sistemu jer radi na tom principu. Da bi to mogli biti
omogueno treba nam vee investiranje i ulaga u proizvodnju. Po nekim naim proraunima
imali bi oko 6.692.000 RSD rashoda ali poto pokreemo projekat koji vredi ulagati mi
planiramo uloiti oko 7.000.000 RSD ukupnog prihoda,odakle bi se videlo da bi neto dobit bio
oko 308.000 RSD. Ali ako elimo da se probijemo na trite moramo ulagati i rizikovati. to
nekad predstoji na kraju godine dodatnom profitu. Ako bi se to dobro zavrilo u narednim
godinama bi bili zadovoljni naim poslovanjem i uinkom.

Slika . Proizvoda Mokrin Mlek sir sa voem

Re je siru sa voem ,koji sainjavaju prirodni sastojci kao to su mleko i voe koje se kupuje iz
Kanjie Geneza. Cena po proizvodu bi bila 280 RSD po pakovanju i pokuali bi da za svaku
godinu poveamo proizvodnju i da uvedemo neke proizvode meu na asortiman proizvoda.

Uvod
Preduzetnitvo je veoma znaajan drutveni fenomen a u naoj zemlji mu se u poslednje vreme
pridaje sve vei znaaj. Preduzetnitvo je organizaciona vetina vlasnika kapitala, koji zapoinju
samostalni posao. Ishodite preduzetnitva je privatna svojina a njegov glavni oblik su inovacije
razliite vrste. Preduzetnitvo predstavlja inovaciju organizacione strukture i svih njenih
funkcija. Pojedinci, koji stvaraju neto novo ili bolje i koji menjaju ili pretvaraju jedne vrednosti
u druge su preduzetnici.
Preduzetnici moraju biti hrabri, jer strah gui spremnost da se prihvati rizik, a time se gui i
inovacija. Preduzetnitvo je delatnost usmerena na ostvarivanje profita na tritu, zasnovana na
stalnim promenama i spremnosti da se preuzme rizik.
Cilj svakog potencijalnog preduzetnika treba da bude pronalaenje posla koji e na najbolji nain
da povee:
1. Njegovo znanje, iskustvo, potencijale, interese i budua oekivanja od bavljenja
preduzetnitvom
2. Sa potrebama trita
Svaki preduzetnik, koji je poetnik treba da prepozna i proceni injenice, koje utiu na pripremu
pri osmiljavanju, planiranju i pokretanju vlastitog posla.
Za ulazak u novi posao potreban je detaljan opis i paljivo planiranje svakog poslovnog koraka.
Da bi se neka poslovna ideja mogla nazvati preduzetnikom, ona mora da sadri elemente
inovativnosti i rizika.
Nije svako od nas predodreen za preduzetnika. Za to je potrebno imati nekoliko karakteristika,
kao to su: inteligencija, nezavisnost, hrabrost, odlunost, elja za uspehom i dr.

1. Identifikacija potreba u okruenju

Inovativni proizvod je rezultat ovekove proizvodne aktivnosti, koja ima za cilj stvaranje
novih proizvoda. To je roba odreenog kvaliteta, koji svoju vrednost potvruje tranjom na
tritu. Potroai ele da plate uvek neto novo ili bolje nego to su imali do tada. Upravo, to
novo ili bolje, olieno je u inovacijama.
Ideja za preduzetniki poduhvat o plasiranju inovativnog proizvoda sir sa voem javila se na
osnovu rezultata istraivanja trita. elimo da stvorimo proizvod, koji e moi da konzumiraju
vegetarijanci, dijabetiari, osobe sa povienim holesterolom i svi koji se zdravo hrane.
Mi emo sa kvalitetom proizvoda zadovoljiti potrebe potroaa svih uzrasta. Da bi iveli bolje,
treba da se hrane zdravo, jer zdrava hrana je osnov za zdrav i kvalitetan ivot.
U poslednje vreme na tritu se sve vie mogu nai novi, obogaeni mleni proizvodi ime se
mlene preraevine, poznate od davnina, razvijaju u novu generaciju mlenih proizvoda sa
drugaijim svojstvima i boljim nutritivnim i zdravstvenim vrednostima. U ovom sluaju je sir
,koji se pravi od mlenih preraevina
Ukusi su brojni na tritu a proizvoai i dalje ire asortimane proizvoda sa novim ukusima a na
taj nain poveavaju broj kupaca.
Svako domainstvo kupuje neke sireve. Ona moe da se jede za doruak, za uinu, na odmoru ili
kada nestignemo da skuvamo ruak, koji nam stvarno oduzima puno vremena.
Svetski strunjaci proveli su brojna istraivanja koja dokazuju da je sir zdrava namirnica koja
ljudskom telu moe doneti mnogo koristi. Bez obzira na to koju vrstu sira volite jesti, inite
dobro svom telu. Sir jo uvek nije dovoljno cenjen kao zdrava namirnica, ali to ne umanjuje
njegovu delotvornost. Kako navode strunjaci, sir jaa kosti i zube, prolepava kou i titi od
karcinoma.

2. Opis preduzetnike ideje

U ovom radu bie prikazana i opisana ideja pokretanja preduzea za proizvodnju sireva od voa.
Ovo preduzee bi spadalo u domen malih preduzea a njegova delatnost u okviru prehrambene
industrije. U tabeli 1. se nalaze osnovne informacije o nazivu preduzea, nazivu inovativnog
proizvoda i gde se preduzee nalazi.
Tabela 1. Inovacija
NAZIV PREDUZEA

Mokrin Mlek d.o.o. Mokrin

SEDITE PREDUZEA

Mokrin

NAZIV PROIZVODA

Sir sa voem

Za lokaciju proizvodnog pogona izabrano je mesto Mokrin (optina Kikinda) u Severu Banata,
gde je izraen mali ali moderan pogon.
Mokrin je uzeta za sedite firme iz tog razloga to e biti jedina u okruenju i imae mogunosti
brzo da proiri trite, pre svega po optini a zatim i po veim gradovima.
Naziv preduzea je jako bitan. Treba da se lako pamti, kako bi ljudi lako zapamtili i uvek
prepoznali naziv. Ponekad je naziv bitniji od reklame.
Preduzee Mokrin mlek govori o tome da se u ovom preduzeu prave svi proizvodi od mlenih
preraevina.
Tradicionalno sirarstvo, koje je iznedrilo sirarsku tehnologiju i glavne tipove sireva, nije nestalo.
Ima ga jo uvek, mada u smanjenom obimu, ak i u najrazvijenijim agrarno - industrijskim
zemljama. Posebno je rasprostranjeno i u Srbiji.
Tokom dugog perioda proizvodnje sira usavravali su se postupci proizvodnje i poboljavanja
senzornih karakteristika ali i nutritivnih i funkcionalnih svojstava primenom razliitih
dodataka.U naem okruenju U Srbiji i bivim Jugoslovenskim republikama proizvode se sirevi
sa dodatkom paprike, maslina, miroije,majine duice, belog luka, peruna ,spanaa, alfije,
peurke, unke itd..

Kod nas se takoe, ve dui niz godina proizvode razni sirevi. Prve, koje se i do danas proizvode
su sa dodatkom paprike,maslina ,belog luka, peruna, spanaa, alfije, peurke, unke itd..
5

Prema istraivanju najzastupljenija vrsta sireva na naem tritu je obian sir sa sa udelom od
oko 50% a zatim su zastupljene sir sa paprikom i sir sa unkom, dok ostali ukusi belee vrlo
male koliinske udele. Na slici 1. dat je pregled, koji ukusi sira se najvie proizvode.

Slika 1. Istraivanje zastupljenosti vrsti sira

Preduzee Mokrin mlek d.o.o. Mokrin je odluio da u svoj asortiman doda jedan proizvod
biljnog porekla a to e biti sir sa voem.
Ova odluka je doneta iz tog razloga, to na tritu se ve postoji veliki broj vrsti sireva koji su
prepoznatljivi, a da bi mi bili drugaiji od drugih odluili smo se za ovaj korak. Za sada e se
proizvodi sir sa voem a u zavisnosti od rezultata prodaje razmisliemo i o drugim ukusima.

Preduzee Mokrin mlek ve neko vreme proizvodi jednu vrstu sira sa unkom i cimetom.
Proizvodnja ne traje due vreme, ali radi proirenja trita i asortimana odluili smo se na ovaj
korak.
Zato sir sa voem?
Postoji par razloga koje vezuje sir i voe a to su : hidratacija, hrana za mozak,dobro varenje, bez
masti i loeg holesterol, dobro za dijetu, itd...
Voe sadri sledee hranljive sastojke :

Biljna vlakna
Vitamin C
Vitamin A
Kalijum
Kalcijum
Lutein
Magnezijum
Ugljene hidrate
Folnu kiselinu
Fosfor

Ali povoljno deluje na organizam protiv nekih bolesti, kao to su:

jaa kosti i zube,

olakava trudnou i PMS tegobe
prolepava kou
titi od karcinoma

3. Opis proizvoda
Opis proizvoda sira sa voem, dat je u tabeli 2.
Tabela 2. Opis proizvoda
Naziv proizvoda
Proizvoa

Sadraj
Neto masa

Sir sa voem
Mokrin Mlek d.o.o. Mokrin, Srbija
Mleko ,Sirilo ,Mlene kiseline, So, Pavlaka,
Maslac, Kondirano voe
400gr

Rok trajanja

100 dana

Pakovanje

PVC ae

Podaci od interesa za
korisnike

Proizvod je hermetiki pakovan i termiki

sterilisan. uvanje sira su izmeu 4 i 6 C, a
za krae 12 C,

Sir sa voem je prirodni sir, koji je proizveden od sveeg voa i mleka koji se proizvodni od
prvoklasnih sirovina domaeg porekla. Ne sadri masti ivotinjskog porekla, holesterol, soju,
eer, vetake boje i arome.
Sada e moi dijabetiari, vegetarijanci, osobe sa povienim holesterolom, da kupe na sir bez
straha i razmiljanja.
Slika 2. Prikaz pakovanja sira sa voem , Mokrin Mlek

4. Opis tehnologije
4.1 Sirovine
U tabeli 3. prikazane su sirovine koje ulaze u sastav prirodnog sira sa voem u procentima. Sve
sirovine su ispitane i zdravstveno bezbedne.
Tabela 3. Sirovine
Procentualno
(%)
70
18-30
1.3

Sirovine
Mleko
Suve materije
Mlenih sirila

Albuminske vrste sveih sireva dobijaju se koagulacijom belanevina svee surutke pod
dejstvom poviene temperature. Zgruane belanevine se izdvajaju i cede. Ove vrste sireva se
najee koriste u proizvodnji druge hrane. Za izdvajanje belanevina iz surutke danas se sve
vie koristi ultrafiltracija, a izdvojeni belanevinasti koncentrat se dodaje mleku iz kojeg e se
proizvesti kazeinske vrste sireva ili se iz koncentrata proizvode albuminski sirevi.
Svezi kazeinski sirevi sadre malo suve materije (1830%) i proizvode se kao posni ili sa
razliitim sadrajem masti, pa i sa preko 70% masti u suvoj materiji. Mleko se ugruava pod
zajednikim delovanjem sirila i mlene kiseline, to znai da su to jako demineralizovani sirevi.
Najee se zgruava obrano mleko, pa se isceena posna gruavina (sitni sir) pakuje i stavlja u
promet ili se mea sa pavlakom maslacem do odreenog sadraja masti. Ovi sirevi ne podleu
zrenju. Kod nas se stavljaju u promet pod razliitim imenima: sitni sir, kvark, krem sir, impejal,
svei sir... Problem u proizvodnji ovih sireva jeposebno u tome to u toku izrade dolazi do
mikrobioloke infekcije, pa se kod novijih postupaka proizvodnje pribegava termikoj obradi
gruavine posle dodavanja pavlake ili maslaca.

4.2 Proces proizvodnje

Obrano mleko se pasterizuje na 85-90C sa zadrkom od 1015 minuta da bi se poveao prinos
usled koagulacije belanevina surutke koje se zgruane zadravaju u siru. Na 25C doda se 1,3%
mezofilnih mlenih streptokokatoliko sirila da se mleko zgrua u toku 6-12 asova, ime se
dobija meka gruavina. Posle zgruavanja postupak je vrlo razliit kod primene razliitih ureaja
za mehanizovanu proizvodnju. Najprostoji nain je da se meka gruavma postepeno zagreva da
bi se izdvojio deo surutke, pa se cedi cedilom. Jedanod mehanizovanih naina izdvajanja surutke
se sastoji u tome da se gruavina dovodi u separator posebneizrade (kvark separator) ukome se
odvaja potrebni deo surutke, a dobijena gruavina se termiki obraduje, pakuje i stavlja u promet,
dodaje mala kolilina soli, pavlaka ili maslac, i na kraju predvieni voni dodaci. Meavina se
ujednai odnosno homogenizuje, termizuje i prodaje pod razliitim imenima. Danas je
proizvodnja ovakvog sira u potpunosti mehanizovana, a u nekim etapama ima karakter
automatizovane proizvodnje.
Sirevi imaju masu ujednaene konzistencije bez grudvica su i ne smeju otpustati surutku.
Potronja ovih sireva se brzo poveava kod nas i u svetu, emu pogoduje mogunost dodavanja
ekstrakta razliitog voa ili povra, zaslaivaa i dr. Svei sirevi sa razliitim dodacima nazivaju
se za sirnim namazima.
Dodaci koji se u dodaju u naem sluaju su veinom kandirano voe. Kandiranim voem se
naziva voe, celi plodovi ili seeni impregnirani eernim sirupom, tako da sadre bolik, boju i
izgled. Od dodatkog kandiranog voa koristie se za poetak brusnica, borovnica, kajsija i
smokva, jer imaju najaromatiniji i najizraeniju aromu posle kandiranja. Ukoliko bude potrebe
za proirivanjem proizvodnje, proirie se i asortiman proizvoda sa time to e se kao dodaci
koristiti i neko drugo kandirano voe.

10

Na slici 2. je prikazana ema toka procesa proizvodnje sira sa voem

Slika 3. Maina koja vri proces proizvodnje sira

Slika 4. Sistem za pakovanje proizvoda

11

5. Opis trita-ciljnih kupaca

Mokrin mlek d.o.o. proizvodi prirodne sireve i preraevine od mleka, koje mogu da
konzumiraju vegetarijanci, dijabetiari, oni koji se zdravo hrane.
Nai proizvodi su bogati vitaminima i biljnim vlaknima, ali takoe sadre i hranljive materije sa
antikancerogenim delovanjem. Preporuuju se u ishrani, jer sadre elemente, koji pomau u
prevenciji od sranih oboljenja i bolesti digetivnog trakta. Iz ovih podataka, moemo zakljuiti
da su nai proizvodi drugaiji od drugih proizvoaa.
Na slici 5. prikazani su najznaajniji kanali prodaje a mi emo na osnovu ovih podataka nae
proizvode ponuditi pre svega supermarketima, zatim manjim radnjama.

Slika 5. Tip kupovine

Najznaajniji kanali za prodaju su supermarketi od ukupno 60 %, ali je znaajna prodaja i po
manjim radnjama . Poveanjem broja kupaca, iri se i trite.

12

6. Definisanje potrebnih kapaciteta

Mokrin Mlek d.o.o. Mokrina e proizvoditi dva proizvoda: sir sa unkom i inovativni
proizvod sir sa voem. U tabeli 4. je prikazan proraun kapaciteta proizvodnje gotovih proizvoda
po komadima
Tabela 4. Kapacitet gotovih proizvoda
Sir

Sir sa unkom
(kom)

Sir sa voem
(kom)

Ukupno
(kom)

30

25

55

900

750

2.250

10.800

9.000

19.800

Dnevna
proizvodnja
Mesena
proizvodnja
Godinja
proizvodnja

Kapacitet tehnoloke linije maine za proizvodnju sireva je da proizvodi do 55 komada sireva

dnevno. U toku jednog dana, u smeni od 8 sati proizvodimo dve vrste sira. 30 kom. sira sa
unkom i 25 kom. sira sa voem.
U tabeli 5. je prikazan proraun kapaciteta proizvodnje u kg.
Tabela 5. Kapacitet gotovih proizvoda
Sir

Sir sa unkom
(400g)

Sir sa voem
(400 gr)

Ukupno

12 kg

10 kg

22 kg

360 kg

300 kg

660 kg

4.320 kg

3.600 kg

7.920 kg

Dnevna
proizvodnja
Mesena
proizvodnja
Godinja
proizvodnja

Za proizvodnju 30 sira sa unkom i 25 sira sa voem , za jedan dan potrebno je oko 30 kg

materijala da bi se sve to uspeno proizvelo.
Tabela 6. Zaposleni
Radno mesto

Struna sprema

Broj izvrilaca

Direktor

VSS

Tehnolog

VSS

13

Radnik u proizvodnji

SSS

Radnik na odravanju

SSS

7.Trina strategija
Na tritu postoji veliki broj proizvoaa raznoraznih sireva sa razliitim ukusima. Naa
prednost je to mi imamo nov proizvod, koji je sa voem a ostali proizvoai preferiraju
standardne sireve na koji su svi navikli.
SWOT analiza je instrument za analizu internih (unutranjih) i eksternih (spoljanjih) faktora,
koji utiu na preduzee i okruenje. Pomou SWOT analize ispitujemo 4 faktora: snaga, slabost,
ansa i pretnja, sa kojima se svako preduzee svakodnevno susree u okruenju.
Snaga i slabost spadaju u unutranje (interne) faktore a anse i pretnje su spoljanje (eksterne)
faktori.
Tablica 7. SWOT analiza
SNAGA

SLABOST

Kvalitet

Mala prostorna delatnost

Vreme isporuke

Lokacija

Pristupana cena

Mala proizvodnja

ANSA

PRETNJA

irenje poslovanja

Pojava konkurencije

Vea zastupljenost u javnosti

Nedostatak finansijskih sredstava

Nova radna mesta

Pad tranje
Nestabilna ekonomska situacija

14

8. Definisanje trine konkurencije

Proizvodnja sireva je dinamina a kako bi opstala, mora primeniti inovacije, znanje, savremene
tehnologije da bi privukla panju kupaca.
Na naem tritu ima veliki broj proizvoaa razliitih vrsta sireva, ali tek nekoliko njih se
izdvaja po svojoj snazi na tritu,koji predstavljaju najveu konkurenciju, kao to su:
1. IMLEK je regionalna kompanija koja posluje na teritorijama Srbije, Crne Gore, Bosne i
Hercegovine i Makedonije. Otkupljuje mleko od vie hiljada farmera-kooperanata u
Srbiji i sa njima ostvaruje evropske standarde i kriterijume kvaliteta. Tradicija duga vie
od pola veka, struni kadrovi, savremena tehnologija i stalno unapreivanje proizvodnje
rezultiralo je u vie od 80 razliitih mlenih proizvoda koje IMLEK svakodnevno
donosi.
2. Kompanija Somboled danas se nalazi u samom vrhu mlene industrije u Srbiji, a svoju
stabilnu poziciju osigurava kontinuiranim ulaganjima u razvoj primarne proizvodnje
mleka i novih, inovativnih mlenih proizvoda. Godinje preradimo 55 miliona litara
mleka i plasiramo preko 45.000 tona gotovih proizvoda na trite Srbije.
3. Nika mlekara svrstala se medju pet najuspenijih i najveih mlekara u Srbiji. Danas je to
kolektiv sa preko 300 upoljenih u pogonima u Niu i Svrljigu, bogat iskusnim strunim
kadrom, modernom opremom i voznim parkom. Produkt toga je stalni rast proizvodnje
koja je u minulih est godina vie nego udvostruena.
4. MEGGLE ima dugu tradiciju i vai za jedan od najpoznatijih proizvoaa mlenih
proizvoda u Evropi. Ona prerauje 750 miliona Iitara mleka godinje. U njoj je zaposleno
preko 2600 ljudi irom sveta, a iroka paleta proizvoda je rasprostranjena u 47 zemalja.
5. Mlekara abac postoji vie od 70 godina. lanica Koncerna Farmakom MB
postaje 2004. godine, kada je izvrena privatizacija.Osnovna delatnost kompanije je
proizvodnja i prerada mleka i mlenih proizvoda.Nakon privatizacije, Mlekara belei vrlo
intenzivan razvoj. Za kratko vreme uveava svoje kapacitete, modernizuje proizvodnju i
belei veliki rast ulaza mleka sa nekadanjih 70 tona na 240 tona.

15

Ostali
Ostalipreraivai
preraivai
14,68
14,68%%

Imlek,
Imlek,Meggle,
Meggle,Somboled,
Somboled,Nika,
Nika,Mlekara
Mlekara"abac"
"abac"
85,32%
85,32%

Slika 6. Uspenost preraivaa

Marka Imlek ima najveu zastupljenost na naem tritu, a drugi proizvoai dvostruko manje od
nje, kao to su Meggle, Somboled,Nika i mlekara abac, ali ukupno obuhvataju 85,32% trita.
U ostale proizvoae spadaju manje poznate marke i imaju manju zastupljenost na tritu.

16

9. Odreivanje lokacije i prostora

Za lokaciju i sedite preduzea Mokrin Mlek d.o.o. odabrano je mesto Mokrin, ulica Svetog
Save 141. To je industrijski i stoarski deo u Mokrinu . Zemljite je veliine od oko 500 m, na
kome se nalazi postrojenje veliine 400 m, za koje se plaa zakup, koji je prikazan u daljem
radu. Na slici 7. je prikazana mapa optine Kikinda , gde se preduzee i nalazi.

Slika 7. Mapa optine Kikinda

17

Raspored prostorija prikazan je na slici 8. Kancelarija i soba za odmor i toalet obuhvataju

zajedno 70 m. A ostale prostorije, kao to su skladita, priprema sirovine, sterilizacija i
pakovanje ukupno obuhvataju 330 m.

Slika 8. Raspored prostorija

1. Kancelarija
2. Prostorija za odmor
3. Toalet
4. Skladitenje ambalae
5. Skladitenje sirovina
6. Priprema sirovina
7. Sterilizacija
8. Pakovanje

18

10. Menadment, organizacija i vlasnitvo

Menadment obuhvata upravljanje, rukovoenje i organizaciju rada i faktora rada. Donosi odluke
i kontrolie poslovne i razvojne odluke na nivou organizacione celine. Osnovni zadatak u
menadmentu je efektivno i efikasno ostvarivanje jasno definisanih ciljeva kroz odluke,
planiranja, rukovoenja. Za te ciljeve odgovoran je menader (rukovodioc), koji ima obavavezu
da izvri taj zadatak.
Organizacija obuhvata sistematizaciju poslova i zadataka, standarde, procedure, sistem kontrole i
dr. Organizacija je funkcionalna celina, u kojoj svi faktori i sve aktivnosti se angauju na
ostvarivanju ciljeva. Kao otvoren sistem kroz inovacije se prilagoava zahtevima iz okruenja i
potrebama.
Preduzee Mokrin Mlek d.o.o. je u privatnom vlasnitvu a jedini osniva je strukovni inenjer
tehnologije iz Mokrina (optina Kikinda) sa 100% udelom u vlasnitvu.
Osniva preduzea je vlasnik, koji je odgovoran za preduzee. Nosilac je osnovnih odluka, koje
se tiu investiranja kapitala. Na slici 9. je prikazana struktura organizacije u preduzeu u toku
prve godine poslovanja.

DIREKTOR

TEHNOLOG

RADNIK NA
ODRAVANJU

RADNIK U PROIZVODNJI

19

Slika 9. Struktura organizacije

U tabeli 8. Nalazi se prikaz tabelarni prikaz broja zaposlenih i njihove plate u toku prve godine
poslovanja.
Tabela 9. Tabelarni prikaz zaposlenih
Radno mesto
Direktor
Tehnolog
Radnik u proizvodnji
Radnik na odravanju

Broj zaposlenih
1
2
4
3

Godinja plata(din)
700.000
520.000
400.000
360.000

Direktor je odgovorno lice za planiranje, organizaciju, voenje i kontrolisanje aktivnosti

zaposlenih. Izrauje mesene planove za proizvodnju, ugovara sa kupcima. Ovlaenja:
potpisivanje ugovora o radu, odluuje o kupovini i prodaji osnovnih sredstava, potpisuje ugovor
sa kupcima, dobavljaima i zastupnicima, reava albi kupca.
Tehnolog je odgovorno lice za organizaciju i kontrolu rada u proizvodnji, kontrola sirovina,
opreme, finalnog proizvoda, praenje higijenske i zdravstvene ispravnosti gotovih proizvoda,
priprema zaina i dodataka za proizvodnju.
Radnici u proizvodnji e pripremati, prati i ititi sirovine potrebne za proizvodnju, kada se
proizvodnja zavri bie zadueni za ienje i spremanje. U toku proizvodnje radnik radi na,
pripremljenu mase koju odnosi na liniju za punjenje, pakuje gotove proizvode. Vri utovar i
istovar sirovina i gotovog proizvoda.
Radnik na odravajunju e pripremiti opremu za pravilan i bezbedan rad. Prati rad maine za
proizvodnju i pri tome daje predlog o kupovini nove opreme, odrava opremu.

20

11. Analiza rizika

Svaki preduzetniki poduhvat u sebi nosi odreene rizike. Rizik je preduzetniki faktor a postoje
vie vrsta rizika.
Za preduzetnike je bitno da:
- predvide mogue rizike,
- procene verovatnou njihovog ostvarivanja,
- ocene finansijske posledice
- naprave plan delovanja tj. plan mera kako se moe izbei rizik i smanjiti njegov uinak
Pregled moguih rizika, primenjenih na preduzee Mokrin Mlek d.o.o. dat je u tabeli 10.
Tabela 10. Analiza rizika
Rizik

Verovatnoa
deavanja

Pojava konkurencije

Velika

Nedostatak finansijskih
sredstava
Pad tranje
Neplanirani trokovi
Kvarovi maina, aparata
Proirenje proizvodnje
Greke u proizvodnom
postupku

Posledice
Oteana
prodaja
Oteana
proizvodnja
Zastoj u radu
Smanjeni
prihodi
Zastoj u radu
Poveanje
trokova
Lo kvalitet
proizvoda

Srednja
Mala
Srednja
Srednja
Velika
Mala

21

Plan mera
Snienje cena a poveanje
proizvodnje
Podizanje kvaliteta
Snienje cena
Rezerva
Obuka kadrova
Obuka kadrova
Obuka kadrova

12. Terminski plan

Svaki preduzetnik treba da izradi terminski plan realizacije svoje ideje. Bez praenja izvrenja
planova, sami planovi nisu efikasni. Terminski plan prikazuje vremenski okvir i sve aktivnosti,
koje su potrebne za realizaciju ciljeva. Terminski plan obuhvata poetak, ukupno trajanje i
zavretak aktivnosti. U tabeli 11. Prikazane su sve aktivnosti planiranja i potrebno trajanje za
njihovo izvravanje.
Tabela 11. Terminski plan
Datum
zavretk
a
16.9.201
4

Trajanj
e

Aktivnost

Datum
poetka

Istraivanje trita

1.9.2014

Pregled objekta

1.9.2014

9.9.2014

8 dana

Opremanje objekta

8.9.2014

7.10.201
4

30
dana

Vlasnik

Nabavka opreme za
proizvodnju

18.9.201
4

17.10.20
14

30
dana

Vlasnik
Direktor

Nabavka osnovnih
sredstava

27.9.201
4

6.10.201
4

10
dana

Vlasnik
Direktor
Tehnolog

Zapoljavanje i obuka
radnika

7.10.201
4

6.11.201
4

30
dana

Vlasnik
Direktor
Zaposleni

Poetak rada

7.11.201
4

Ukupno

1.9.214

22

7.11.201
4

15
dana

Izvrioc

Vlasnik
Vlasnik

Vlasnik
Direktor
Zaposleni
123

13. Pravni aspetki

Privatni preduzetnik, odnosno preduzetnik, u smislu Zakona o privatnim preduzetnicima i
Zakona o privrednim drutvima, jeste fiziko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju i
samostalno obavlja delatnost. Za obavljanje samostalne delatnosti, preduzetnik osniva radnju,
odnosno odgovarajui oblik poslovanja: radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio,
pansion, apoteka, ordinacija i sl1.
Najvanije u vezi sa ovim oblikom organizovanja odnosno poslovanja je pravno shvatanje
imovine preduzetnika. U imovinu fizikog lica koje ima svojstvo preduzetnika ulaze prava,
potraivanja i sredstva ostvarena kroz delatnost za koju je radnja registrovana, ali i prava,
potraivanja i sredstva ostvarena izvan nje, iz drugih materijalno pravnih odnosa, na primer
nasleivanjem, poklonom, igrom na sreu i slino.
Prednost organizovanja u preduzetniki oblik je mogunost da fiziko lice koje je preduzetnik
nesmetano raspolae ostvarenom dobiti, odnosno sredstvima koja su ostvarena delovanjem
preduzetnika. Mana je to to fiziko lice kao preduzetnik, za preuzete obaveze, odgovara
celokupnom svojom imovinom. Da, celokupnom svojom imovinom.

http://startit.rs/osnivanje-firme-srbija/ Internet izvor

23

14. Projekcija prihoda i rashoda

Da bi uradili projekciju prihoda i rashoda, potrebno je prvo iste definisati.

14.1 Prihodi
Preduzee Mokrin mlek e svoje prihode ostvarivati iskljuivo putem prodaje proizvoda. U
planu preduzea u daljem poslovanju jeste i eventualno ostvarivanje prihoda putem prodaje
licence za proizvodnju naeg proizvoda. Na osnovu kapaciteta koji su odreeni, moemo
definisati prihode (tabela 12.).

Tabela 12. Prihodi od prodaje proizovda

Ime proizvoda
Sir sa unkom
Sir sa voem

Koma
Cena po komadu
da
(rsd)
10.80
0
100
9.000
200
Ukupno

Prihodi (rsd)
1.080.000
1.800.000
2.880.000

14.2 Rashodi
U rashode preduzea spadaju svi trokovi koji se pojavljuju u proizvodnji. Razlikujemo fiksne i
varijabilne trokove. Pod fiksne trokove moemo svrstati trokove plate, amortizaciju i
eventualnu kamatu ukoliko postoji neki kredit. Pod varijabilne (promenljive) trokove spadaju
elektrina energija, trokovi sirovina, ambalae, transporta, kao i nematerijalni trokovi. U
nematerijalne trokove spadaju:
-

Trokovi neproizvodnih usluga;

Trokovi reprezentacije;

Trokovi premija osiguranja;

Trokovi platnog prometa;

Trokovi lanarina;

Trokovi poreza (PDV na reklame, porez na imovinu);

Trokovi doprinosa (ako je isti regulisan od strane optine).

24

U sledeoj tabeli 13 prikazani su svi trokovi preduzea Mokrin mlek za jednu godinu
poslovanja.
Tabela 13. Rashodi preduzea za prvu godinu poslovanja
Naziv rashoda
Trokovi plata
Trokovi amortizacije
Trokovi kamate
Fiksni trokovi ukupno
Trokovi sirovine
El. Energija
Ambalaa
Transport
Nematerijalni trokovi
Varijabilni trokovi
ukupno
Ukupan rashod

Iznos (rsd)
1.980.000
50.000
2.030.000
400.000
70.000
60.000
55.000
200.000
785.000
2.815.000

14.3 Izvor osnivakog kapitala

Svako preduzee, da bi otpoelo sa radom, mora imati osnivaki kapital. Novana sredstva za
osnivanje preduzea, kao i izvori tih sredstava, prikazani su u sledeoj tabeli 14.
Tabela 14. Osnivaka finansijska sredstva
Izvor
Lina sredstva osnivaa
Nacionalni konkurs
Subvencije za zaposlene
Start -up kredit2
Ukupno

Iznos
400.000
150.000
500.000
1.000.000
2.050.000

http://www.fondzarazvoj.gov.rs/files/uslovi_pocetnici_preduzetnici.pdf,
nagodinjemnivou, grejs period 12 meseci.

25

kamataod

2%

14.4 Bilans uspeha za prvu godinu poslovanja

Nakon to smo definisali prihode i rashode u preduzeu, moemo pristupiti izraunavanju
bilansa uspeha u prvoj godini poslovanja preduzea Mokrin Mlek. To je prikazano u tabeli 15.
Tabela 15. Bilans uspeha za prvu godinu poslovanja
Naziv
Prihod od prodaje proizvoda
Ukupni rashodi u preduzeu
Dobit
Porez na dobit (15%)
Neto dobit

Iznos (rsd)
2880000
2815000
65000
9750
55250

Preduzee je, u prvoj godini poslovanja, ostvarilo dobit od 55.250 dinara, to se moe uzeti kao
zadovoljavajue. Meutim, u narednoj glavi bie obraeni novani tokovi u preduzeu, i analiza
finansija za 5 godina poslovanja. Mora se uzeti u obzir da u prvoj godini poslovanja vai grejs
period otplate kredita, te da e u narednih pet godina, preduzee morati da ubaci i trokove
otplate kredita u fiksne trokove.

15. Projekcija novanih tokova

26

Da bi se utvrdila likvidnost projekta, potrebno je uraditi obraun za dui period, uneti sve
prihode i rashode, te predvideti neto dobitak/gubitak.
Kao to je reeno u glavi 14.4. bilans uspeha poslovanja preduzea Mokrin mlek je pozitivan u
prvoj godini. Meutim, u prvoj godini preduzee nema obavezu da otplauje poetniki kredit,
dok, po planu otplate kredita iz tabele 11, moemo videti da ve u 13. mesecu poslovanja, dolazi
obaveza otplate kredita. Pretpostavka je ta da preduzee ima kvalitetan proizvod, da e se
uspeno prodavati u prvoj godini, te da bi trebalo poveati kapacitet proizvodnje, usled velike
potranje. Ovo je ujedno i klju da preduzee ostane u pozitivnom poslovanju.
Tabela 16. Bilans projekta za 5 godina poslovanja
Naziv
Prihod od prodaje
proizvoda
Rashodi
Trokovi plate
Amortizacija
Trokovi kamate

2014
2.880.
000
1.980.0
00
50.000

Ukupan rashod
Porez na dobit

Grejs
400.00
0
70.000
60.000
55.000
200.00
0
2.815.
000
9.750

Neto dobit

55.250

Trokovi sirovina
El. Energija
Ambalaa
Transport
Nematerijalni trokovi

Godina projekta
2015
2016
2017
2018
3.215.
3.247.
3.392.
3.465.
000
000
000
000
RSD
1.980.0 1.980.0 1.980.0 1.980.0
00
00
00
00
52..000
52.000
55.000
60.000
250.00
253.00
255.00
0
0
0 262.000
420.00
450.00
470.00
0
0
0 500.000
72.000
75.000
76.500
80.000
65.000
70.000
72.000
75.000
57.000
60.000
63.500
66.000
197.00
195.00
190.00
0
0
0 186.000
3.093.
3.135.
3.162.
3.209.
000
000
000
000
18.300
16.800
34.500
38.400
103.70
195.50 217.60
0 95.200
0
0

27

16. Odreivanje kritine take poslovanja

Predstavljanje kritine take poslovanja je vano za brz i pregledan uvid za nivo proizvodnje i za
pokrivanje trokova poslovanja. Kritina taka poslovanja se oitava sa funkcije prihoda i
trokova u preduzeu.
Prelomna taka, tj., kritina taka poslovanja ili taka rentabilnosti predstavlja obim proizvodnje
pri emu su ukupni prihodi jednaki ukupnim trokovima. Prelomna taka predstavlja donju
granicu rentabilnosti.
Kritina taka poslovanja moe se izraunati formulom:
KTP=FT/(PC-VTp), gde je:
KTP = Kritina taka poslovanja
FT = Fiksni trokovi
PC = Prodajna cena
VT = Varijabilni trokovi
VTp = Varijabilni trokovi po jedinici proizvoda
Tabela 17. Tabela trokova u preduzeu
Naziv rashoda
Trokovi plata
Trokovi amortizacije
Trokovi kamate
Fiksni trokovi ukupno
Trokovi sirovine
El. Energija
Ambalaa
Transport
Nematerijalni trokovi
Varijabilni trokovi
ukupno
Ukupan rashod
28

Iznos (rsd)
1.980.000
50.000
2.030.000
400.000
70.000
60.000
55.000
200.000
785.000
2.815.000

1. Fiksni trokovi (FT) za prvu godinu iznose 2 030 000.

2. Za prodajnu cenu (PC) uzima se prosena prodajna cena, dobija se deljenjem ukupnog
prihoda (UP = 2.880.000) i broja prodatih proizvoda po godini (19800) i ona iznosi 145
dinara.
3. Varijabilni troak po jedinici proizvoda dobijaju se deljenjem ukupnih varijabilnih
trokova u godini (785 000), i broja prodatih proizvoda i on iznosi 40 dinara

Kad se ovi parametri ubace dobijemo:

KTP= 2.030.000 /( 145-40) = 19.333
Na osnovu dobijene informacije moemo uraditi dijagram i izvui zakljuke

Slika 10. Dijagram kritine take poslovanja

29

Zakljuak
Specifinost ovog rada jeste ta da ima zadatak, da u pojedincu probudi elju za poslovanjem,
elju za zaradom, a sve u okviru struke koju izuava.
Postoje mnogi faktori koji utiu na poslovanje jednog preduzea. Tu je potrebno iskoristiti
prednosti SWOT analize i analize rizika, i predvideti mogue pretnje i koliko je mogue otkloniti
ih, ili smanjiti njihov uticaj na minimum. Svaki pojedinac, pre uputanja u jedan ovakav
projekat, mora biti potkovan, pre svega dobrim ivcima, finansijski, i iskustvom, da bi mogao da
projekat izgura do kraja. Naravno, ne moe se sve uvek predvideti.
Jedno malo preduzee, kakvo bi bilo Mokrin mlek, bilo bi idealno za osnovati. Iu priloenih
finansijskih analiza, mogli smo zakljuiti da bi preduzee poslovalo pozitivno, sa minimalnim
dobitkom u prvih pet godina.
Kritikom takom poslovanja, odredili smo rentabilnost preduzea i pokazali da bi preduzee
bilo rentabilno ve u prvoj godini poslovanja.
Kritini zakljuak ovog rada odnosi se na projekciju novanih tokova. Kroz 5 godina, preduzee
bi ostvarilo dobit blie 670.000, dok je osnivaki kapital iznosio 2 050 000 dinara. to implicira
da bi preduzee, moglo da vrati uloeni osnivaki kapital.
U uslovima iz ovog rada, preduzee Mokrin mlek valjalo bi osnovati.

30

Literatura
1. Molnar, R., Osnovi preduzetnitva, Visoka tehnika kola strukovnih studija u
Zrenjaninu, Zrenjanin, 2009.
2. Molnar, R. i Markovi, Lj., Preduzetniko osposobljavanje u velikim preduzeima,
Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva - BANAT,
Zrenjanin, 2004.
3. Draker, P., Inovacije i preduzetnitvo, Privredni pregled, Beograd, 1991.
4. http://www.imlek.rs/ Interent izvor
5. http://mlekarasabac.com/ Internet izvor
6. http://www.meggle.rs/ Internet izvor
7. http://www.somboled.rs/ Internet izvor
8. http://www.niskamlekara.co.rs/ Internet izvor
9. http://kucasira.wordpress.com/istorija-sira/ Internet izvor
10. http://startit.rs/osnivanje-firme-srbija/ Internet izvor

31