Aleksandar Panteli}

TAKO SMO SE NEKAD

SMEJALI
Komad u jednom ~inu

132

Aleksandar Panteli}

ALEKSANDAR PANTELI], ro|en je 1926. u Beogradu, gde je zavr{io

Osnovnu nema~ku {kolu i Drugu mu{ku gimnaziju, a u privatnoj {koli je
stekao i muzi~ko obrazovawe.
Od 1944. je u armijskoj pozori{noj grupi NOVJ. Od rata pa do 1957. je
glumac u profesionalnom putuju}em pozori{tu. Studirao je prava i
filozofiju. Od 1961. je u Radio Beogradu kao re`iser u Humoristi~kom
zabavnom programu ( Veselo ve~e, Peta dimenzija, ^igra, Selo veselo, Pre
podne jednog pauna; serije: Operska lo`a, Gari}i Mari}i, Porodica
Jovanovi}...) Za Redakciju ozbiqne muzike radio je na adaptacijama i
popularizaciji klasi~nih operskih dela obra|enih za igranu prezentaciju
sa libretima zasnovanim na klasi~nim delima dramske literature (
[ekspir Verdi: Otelo, Falstaf, Magbet; Dima sin Verdi, Travijata; Mir`e Pu~ini, Boemi; Prevo Pu~ini, Manon Lesko; Molijer
Mocart, Don \ovani, itd. ) Kao radiofonijski re`iser snimio je oko 50
igranih trilera i 22 radio drame, sa najpoznatijim beogradskim i jugoslovenskim glumcima. Re`iraju}i ~etiri puta nedeqno, sve do penzije
1990, potpisao je preko 3000 emisija.
Objavqene drame: Lili, Scena br. 6. 1971; Teatron 115. 2001.
Drama, Tako smo se nekad smejali, prvi put se objavquje u ovoj, 23. kwizi
Savremene srpske drame.
^lan je Udru`ewa dramskih umetnika Srbije i Udru`ewa dramskih
pisaca Srbije. Dobitnik je velikog broja nagrada, me|u kojima su: Zlatni
mikrofon Radio Beograda i Nagrade za `ivotno delo Vitomir Bogi}.
Danas radi kao profesor na Akademiji umetnosti Bra}a Kari}.

133

Aleksandar PANTELI]

TAKO SMO SE NEKAD SMEJALI

Komad u jednom ~inu

LICA

ROSA, 60 godina
SPASOJE, wen suprug, 65 godina
CVETANKA, wihova podstanarka 22 god.

Odigrava se u unutra{wosti Srbije {ezdesetih godina pro{log

veka, jednog letweg popodneva oko pet sati.

134

Aleksandar Panteli}

Soba u prizemnoj ku}i. U dnu i sa desne strane po jedna vrata desna vode
u spava}u sobu a sredwa u dvori{te. Sasvim napred, na sredini, sto~i}
sa tri polufoteqe. Na sto~i}u telefon.

PRVA POJAVA
Rosa, sama.
ROSA:

(Sedi za stolom, plete yemper, pevaju}i, uzdi{e, zagleda

pletivo, proba ga na ramenu)
[ta je ovo?
(Vadi iz yepa izgu`vani papir, popravqa nao~are, ~ita)
Osamdeset? Nije osamdeset. Ovo je {estica. Ceduqa se
umastila pa {estica li~i na osmicu.
(Vadi iz drugog yepa kroja~ki santimetar, meri le|a i
rukave, smeje se)
Sini{a jeste lepo gra|en ali {to je mnogo mnogo je.
(Ponovo meri rukave)
Rukavi }e biti dobri a le|a }u morati ponovo.
(Uzdi{e, para pletivo. zvoni telefon. ona podigne slu{alicu)
Alo, ko je to?
(Uzbu|ena, podigne glas)
Jesi ti Sini{a?
(Slu{a)
A, ti si Milice! Ne mogu da ti poznam glas! Kako ste vas
dvoje?
(Slu{a)
Jel kum @ika izvadio zub?
(Slu{a)
Dobro smo! Spasoje ode do \ure kasapina da uzme jedan
june}i but. Ho}u da ga {pikujem da nas Sini{a ne iznenadi
a ja nemam ni{ta u ku}i.
(Slu{a)
Ne znamo ta~no kad, Milice? On se obi~no javi pre nego {to
}e da po|e i ja evo ceo dan dre`dim pored telefona i ~ekam.
(Slu{a)
Pusta majka, dabome! Pletem mu yemper, da ga iznenadim kad
do|e! Obi~no... onako sa dva yepa napred na zakop~avawe.

Tako smo se nekad smejali

135

On takav najvi{e voli a i prakti~an je mo`da da ga nosi

ispod sakoa a mo`e da se pojavi u wemu i bez sakoa.
(Slu{a, mr{ti se)
Kakve kapqice?
(Slu{a)
Za @ikinog bratanca? Jel to onaj {to malo zamuckuje?
(Slu{a)
A, to mu je sestri}! Hranislav, jeste. Znam ja tu decu nego
uvek brkam Hranislava i Rastislava... A, {ta mu je?
(Slu{a)
Uh, daleko bilo! Sa~uvaj bo`e! Zar ne mogu da ga otpu{e u
ambulanti?
(Slu{a)
Zna{ {ta, Milice, mi ne volimo da tra`imo od Sini{e ni
za nas dvoje.
(Uzdi{e)
ali kad se radi o leku, pita}u ga kad se javi, da li mo`e da
kupi. Ima{ li ti neki recept?
(Slu{a)
^ekaj.
(Tra`i po stolu olovku)
Kako ka`e{?
(Slu{a)
Polako, ni{ta ne razumem?
(Slu{a)
^ekaj Milice, ja te ovako ni{ta ne razumem... nego prebaci
ti sve na }irilicu, a moj Spasoje }e sutra ujutro da trkne do
vas po to.
(Slu{a)
Dabome.
(Slu{a)
[ta imam da se qutim, Milice?. Kad je lek u pitawu
moramo jedno drugom da pomognemo.
(Slu{a)
Dabome! Nego ti sutra oko sedam stani na prozor i sa~ekaj
Spasoja pa mu daj to ceduq~e! I nemoj da mi zahvaquje{ jer
se za lek to ne vaqa! Ajd u zdravqe!
(Spusti slu{alicu)
Ba{ je svet bezobrazan!
(Uzdi{e, uzima pletivo, zvoni telefon, ona podigne slu{alicu)
Alo, ko je?
(Slu{a)
A, ti si Brankice! Ko ti je okrenuo broj?

136

Aleksandar Panteli}

(Slu{a)
Baka? E, jo{ malo pa }e{ ti sama da zove{ tetka Rosu...
samo da malo poraste{!
(Slu{a)
E, tvoj Sini{a sine dolazi za nekoliko dana!
(Slu{a, mr{ti se)
Da ti donese veliku lutku! Dobro, sine, kaza}u mu ako se
javi, pa ako bude imao para i ako na|e.
(Slu{a)
[ta ka`e{? Dedi tranzistor?
(Qutito)
E, da ka`e{ ti tvom dedi da sam kupi tranzistor od onih
para {to je dobio za imawe u Lazarevcu... A Sini{a nema
nikakvo imawe osim svojih deset prstiju. Jesi li me razumela? Daj mi sad babu!
(Uzdi{e)
Zdravo Daco!
(Hladno)
Jeste, mnogo je slatka.
(Slu{a)
Shvatam ja to sve, Daco! Dete ko dete! Ali tvoj Milisav
nije dete a tra`i da mu Sini{a donese tranzistor.
(Slu{a)
Verujem da }ete vi da platite, ali nije stvar u tome, Daco!
Zna{ koliko je sveta ve} poru~ilo da im Sini{a donese
koje{ta. A Sini{a mora to sve da pla}a u devizama a i sama
vidi{ kakva je trka za tim devizama.
(Slu{a)
Sigurno! Nemoj da se quti{, Daco! Ti si bar pametna `ena
i mora{ da me razume{. Ja i Spasoje mu ne tra`imo ni{ta a
beli svet navalio ko nezdrav! Preksino} se javila Kaja
po{tarka i tra`i da joj Sini{a kupi pamu~ni cvilih za
du{eke! Zamisli, molim te! Kao da on nema druga posla nego
da juri po Francuskoj cvilih za Kaju po{tarku!
(Slu{a)
Sigurno, Daco, da si mi bli`a nego Kaja po{tarka, ali ba{
zato sestro i mogu da razgovaram sa tobom ovako otvoreno!
\ura kasapin, molim te, poru~io kapu za su{ewe kose, da
obraduje `enu za ro|endan, a \uka iz finansijskog odseka
neke specijalne ulo{ke za dus tabane.
(Slu{a)
Pa dabome da je neverovatno!
(Slu{a)
Znam ja da je Milisav tvrdoglav i najboqe je da mu ka`e{ da

137

Tako smo se nekad smejali

ovog puta Sini{a ne donosi nikom ni{ta a idu}e godine

kad do|e on }e lepo da se dogovori sa svakim ponaosob {ta
kome treba, pa da onda vidi {ta od svega toga on mo`e a {ta
ne mo`e da nabavi, pa }e onda lepo da napravi plan, kako }e
kome {ta da kupuje, i kojim redosledom, naravno u okviru
svojih mogu}nosti i svi }e biti zadovoqni! Jel tako?

DRUGA POJAVA
Rosa i Cvetanka.
CVETANKA: (Proviri iz sredwih vrata)
Dovi|ewa, tetka Roso.
ROSA:

(Poklopi {akom slu{alicu, Cvetanki)

^ekaj malo, Cvetanka!

CVETANKA: Idem!... Samo sam htela da vam se javim.

ROSA:

Pri~ekaj malo.
(U slu{alicu)
Dobro Daco, razgovara}emo kasnije. Do{la mi je Cvetanka,
ona devojka {to stanuje kod nas, pa ho}u ne{to da je upitam.
(Cvetanki)
U|i unutra i zatvori vrata.
(Cvetanka u|e i zatvori vrata, Rosa u slu{alicu)
Dobro Daco, onda zna~i, dogovori}emo se... Hajde zdravo!
Poqubi mi Brankicu i ne zameri, molim te! Zdravo!
(Spusti slu{alicu, Cvetanki)
Ti opet na popodnevnu smenu?

CVETANKA: Ne radim vi{e popodne. Po{la sam u po{tu da bacim pismo

za moje.
ROSA:

(Gleda je podozrivo)
Znam da si jedno vreme stalno i{la na popodnevnu smenu.

CVETANKA: Zamewivala sam drugaricu deset dana ali znate da mi je to

iza{lo na nos. Svako ve~e sam padala na krevet od umora!
ROSA:

(Gleda je)
Se}am se! Nego, {ta sam ono htela da te pitam? [ta ti je sa
onim momkom, bogati? Kad se vra}a iz Beograda?

CVETANKA: Sutra uve~e.

ROSA:

Stvarno? Zar ve} ima mesec dana od kako je oti{ao?

138

Aleksandar Panteli}

CVETANKA: Danas se navr{ava mesec dana.

ROSA:

[to vreme leti! Za ~as pro|e mesec.

CVETANKA: Bogami meni nije brzo pro{ao... ~ini mi se kao je oti{ao

pre godinu dana.
ROSA:

^uvaj ti wega Cvetanka. Izgleda da je po{ten ~ovek i da

ima ozbiqne namere?

CVETANKA: Kako da nema! ^eka samo da se osamostali, da stane na svoje

noge, pa da se uzmemo.
ROSA:

To je ba{ lepo! Nego, htela sam s tobom o ne~em drugom da

porazgovaram.

CVETANKA: Ka`ite, tetka Roso?

ROSA:

Ti zna{ da nam dolazi Sini{a?

CVETANKA: (Radosna)
Nisam znala?! Ba{ se radujem {to }u da ga upoznam. Toliko
ste mi o wemu pri~ali, da jedva ~ekam da ga vidim!
ROSA:

E, u vezi wegovog dolaska i ho}u ne{to da ti ka`em! Vidi{

sinko, Sini{a je solidan, ozbiqan mladi}, koji se posvetio
svom zanatu i poslu u fabrici. On nikako ne voli neozbiqno pona{awe, pa te molim, kad do|e, da izbegava{ da
izlazi{ u dvori{te na ~esmu u kombinezonu i da se tamo
onako polugola {epuri{.

CVETANKA: Bo`e, tetka Roso, kako mo`ete tako ne{to da mi ka`ete? Ja

ponekad iza|em na ~esmu u kupa}em kostimu i to samo
kolko da se pokvasim i da me malo uhvati sunce. Zar je to
tako stra{no?!
ROSA:

E, to sun~awe, molim te da presko~i{ kad do|e Sini{a!

Eto, {ta sam htela da ti ka`em. Normalno je da se devojke
sun~aju na pla`i a ne u dvori{tu gde `ivi toliki svet. Ima
tu i starijih qudi koji ne vole da vide takve stvari.

CVETANKA: Ba{ ste vi ~udni, tetka Roso! Meni zamerate {to ponekad
iza|em na ~esmu u kupa}em kostimu a ne vidite na ulici
mlade devojke u mini sukwama i {orcevima, pa ~ak i u
kupa}im kostimima. Moderna medicina preporu~uje mladom svetu da {to vi{e izla`e telo vazduhu i suncu.
ROSA:

Slu{aj Cvetanka. Ja te nisam pozvala da ni ovde dr`i{

predavawe o modernoj medicini i da mi soli{ pamet!
^estiti qudi kad tako ne{to vide na ulici, okre}u glavu!

Tako smo se nekad smejali

139

CVETANKA: Varate se tetka Roso... Uostalom ja imam svog de~ka koga

volim i za koga }u se udati!
(Vadi maramicu)
ROSA:

Ne znam ja to?! Pazi ti samo na ovo {to sam ti rekla; kad

do|e Sini{a, ako te vidim na ~esmi bez pristojne haqine,
prosu}u na tebe pun lonac vru}e vode i o{uri}u te ko
}urku za bo`i}ni podvarak!

CVETANKA: (Zapla~e)
Boga mi uvredili ste me, tetka Roso! Ja vas gledam kao majku
a vi meni tako.
ROSA:

Nemoj sad da pla~e{! Rekla sam ti ono {to bih rekla i

ro|enoj }erki. Ti si dobra devojka, Cvetanka, ali ima{
jednu ru`nu naviku ~im vidi{ mu{karca ti mu gura{ noge
pod nos!

CVETANKA: (Jeca u maramicu)

Mo`da... ali ja uop{te nisam svesna toga!
ROSA:

Hajde bogati... nisi svesna! Pri~am ti pri~u!

CVETANKA: Nisam, majke mi, tetka Roso! To je kod mene instinktivno i

ja tu nemam nikakvih zadwih namera.
ROSA:

Taman posla da jo{ ima{ i zadwih namera... Samo bi jo{ to

trebalo! Nego slu{aj ti mene, dete moje: obuzdavaj se u
svakoj prilici jer }e ina~e svet da stekne o tebi r|avo
mi{qewe... a ako se to dogodi vi{e te ne opra ni Sava ni
Lepenica! @ensko je po prirodi prokleto i ako nema bar
malo ~orbe u glavi, gotovo je! Zato se ti dr`i tog tvog
kelnera... kako se on ono zva{e?

CVETANKA: (Bri{e nos)

\ura.
CVETANKA: \ura, dabome... I nemoj da dozvoli{ da te dugo voza sa onim
da stane na svoje noge! U moje vreme bivalo je da mladi}
ide s devojkom godinama... i to onako
(Gest)
celishodno... A kad stane na svoje noge on se o`eni drugom.
CVETANKA: Moj Sima nije takav!
ROSA:

(Gleda je)
Koji sad Sima, Cvetanka?

CVETANKA (Bri{e nos)

Pa \ura!
ROSA:

(Skine nao~are)

140

Aleksandar Panteli}

CVETANKA: Pravo mu je ime Sima a zovu ga \ura.

ROSA:

(Mr{ti se)
Kud ba{ Sima da se zove?!

CVETANKA: Za{to?
ROSA:

Tako se zvao zet jedne Spasojeve tetke. ^udo od ~oveka! Nit

smrdi nit miri{e! Prosto nisam mogla da ga vidim o~ima!
Ni{ta mi nije u~inio ali ~im se pojavi, meni se ne{to
prevrne u stomaku... I sad, kad ti re~e Sima, odmah sam se
wega setila! Ali to nema veze sa tvojim momkom. Tvoj \ura
mo`e da bude fini ~ovek iako je Sima!

CVETANKA: Pitajte koga ho}ete za \uru kelnera i ~u}ete {ta }e vam

re}i!
ROSA:

E, onda, sinko, dr`i se ti tog tvog \ure makar bio i Sima,

samo da odr`i re~ i da te uzme. Hajde sad idi da se ne
zatvori po{ta.
(Cvetanka ustane)
I, molim te, nemoj da zaboravi{ {ta smo se dogovorile!

CVETANKA: Ba{ ste vi sme{ni, tetka Roso... kao da }e Sini{a mene da

gleda pored tolikih Francuskiwa!
ROSA:

Koliko ja znam, mu{karci gledaju u ono {to im se poka`e.

CVETANKA: Hajdete, molim vas! Pri~ate koje{ta!

ROSA:

Mo`da se ja i ne razumem u to tako dobro kao ti ali znam

{ta smo se nas dve dogovorile!
(Gleda je)
A i ti zna{, jel tako?

CVETANKA: Dobro, kad vi tako ka`ete, tetka Roso. Hajde, dovi|ewa!

Brzo se vra}am!
(Iza|e)

TRE]A POJAVA
Rosa, sama.
ROSA:

(Gleda za Cvetankom, okre}e telefon)

Alo, ko je to?... Jel to po{ta? Moli}u lepo Kaju!
(Osvr}e se)
Jesi ti, Kajo? Ovde Rosa! Sigurno si u poslu i ne}u da ti
smetam, htela sam samo da vidi{ ne{to!

Tako smo se nekad smejali

141

(Osvr}e se, spusti glas)

Ti zna{ onu moju podstanarku Cvetanku...
(Slu{a)
jeste, ona pomo}na kuvarica u hotelu. E, molim te, ona treba
svakog ~asa da stigne u po{tu da preda neko pismo pa ho}u
ba{ da vidim da li me je slagala, da li stvarno ide u po{tu!
Ne{to mi je sumwiva!
(Slu{a)
Znam da je nezgodno da ti zove{, a i ja ne}u da te stalno
uznemiravam, nego mi po{aqi po woj, kao neku poruku a ja
}u po tome znati da li je tu bila. Jel ho}e{? E, ba{ si
zlatna!
(Slu{a)
Jeste! ^ekamo ga svaki ~as!
(Slu{a, ka{qe)
Zna{ Kajo, nisam ti preksino} rekla. Bojim se da je kasno
da mu javqam za onaj cvilih. Pismo ga sigurno ne bi zateklo
tamo a ako se javi telefonom pred sam polazak ne}e imati
vremena da tra`i!
(Slu{a)
Jeste! A ima jo{ ne{to. On je tek nepune dve godine u
Francuskoj i jo{ nije dobro savladao jezik a i du{ek i
cvilih su te{ke re~i i veliko je pitawe dali on zna obadve
ili samo jednu ili jo{ ne zna nijednu. I kako }e, molim te,
kad u|e u radwu pa zna recimo kako se ka`e du{ek a ne zna
kako se ka`e cvilih... ili zna cvilih a ne zna du{ek... Ili
ne zna ni jedno ni drugo?! Nije zgodno, jel da?
(Slu{a)
Znala sam da }e{ ti to razumeti! Svi ne{to tra`e, moja
Kajo, a ako nekog odbije{ najgori si ~ovek! \ura kasapin,
\uka iz finansijskog, Daca i Milisav, kum @ika i kuma
Milica... Molim?
(Slu{a)
Sigurno Kajo da si mi ti bli`a od wih i zato ti ja i ka`em
sve ovako otvoreno! Dobro, @ika i Milica tra`e neki lek
za @ikinog bratanca.
(Slu{a)
Ne, nije onaj {to zamuckuje... to mu je sestri}.
(Slu{a)
Ne znam, Milica ka`e da se zapu{io i samo neke francuske
kapqice mogu da mu pomognu.
(Slu{a)
Jeste, sva{ta ima! Sa~uvaj me bo`e!

142

Aleksandar Panteli}

(Slu{a)
Tako je! I ja tako mislim; ko ti zatra`i lek ne odbijaj ga!
Ne zna ~ovek {ta sve mo`e da ga sna|e?!
(Slu{a)
Molim?!
(Slu{a, mr{ti se)
I tebi treba lek?
(Slu{a)
Za pritisak?! Pa zar to ne mo`e ovde da se na|e?
(Slu{a)
Jel ima{ recept? Dobro, onda prebaci sve na }irilicu i
po{aqi mi po Cvetanki ako do|e u po{tu!
(Slu{a, uzdi{e)
Ne zameram ti ni{ta, Kajo! Kad je lek u pitawu nema
zamerawa!
(Uzdi{e)
Ako Cvetanka slu~ajno ne do|e u po{tu, posla}u sutra
ujutro Spasoja do tebe. On }e da te vikne a ti samo iza|i na
prozor i baci mu taj recept!

^ETVRTA POJAVA
Rosa i Spasoje.
SPASOJE:

(Utr~i sa cegerom u ruci, uzbu|en, sedne, bri{e znoj sa

~ela)

ROSA:

(U slu{alicu)
Evo ga i Spasoje! Dobro Kajo..

SPASOJE:

Roso, prekidaj!

ROSA:

(U slu{alicu)
Pozdravi}u ga! Molim?
(Slu{a)
Nisam to probala? Znam za slatku vodu ali pravo da ti
ka`em nekako nemam poverewa u to!
(Slu{a)
Moja majka nikada nije ostavqala u slatkoj vodi... i ja sam
to od we nau~ila..

SPASOJE:

(Kao na iglama)
Roso, prekidaj!!

Tako smo se nekad smejali

143

ROSA:

(U slu{alicu)
Zavisi od toga kako ko voli!
(Slu{a)
Moji, recimo, uop{te ne vole slatke prelive
(Spasoje se vrti na stolici krajwe uzbu|en)
A, ni ja! Do|e mi nekako bqutavo!

SPASOJE:

(Isto kao gore)

Roso, prekidaj!!

ROSA:

(U slu{alicu)
Ne verujem, Kajo!
(Slu{a)
Dobro, kad ~ovek ide na put, pa ho}e da ponese za dan-dva, a
da mu se usput ne stvrdne! Ali, ovako, za kod ku}e, ne treba!
(Slu{a)
Jeste, oni su lepi i kad malo odstoje..

SPASOJE:

(Sko~i sa stolice, tresne ceger o astal)

Roso, prekidaj!

ROSA:

(U slu{alicu)
Dobro, Kajo! Evo, Spasoje izgleda ogladneo, pa sve ska~e po
ku}i!
(Slu{a)
Znam da i ti `uri{! Jeste bogami, i mi rano ve~eravamo!
(Slu{a)
Ne brini! Ne}u zaboraviti! Viknu}e te on sa ulice a ti
spremi recept, naravno ako Cvetanka ne do|e do tebe!
(Slu{a)
Zdravo!
(Spusti slu{alicu, Spasoju)
[ta je, {ta si iskola~io o~i?... Ne mogu `enu da prekinem u
pola re~i!

SPASOJE:

(Bri{e znoj sa ~ela)

I ti }e{ da iskola~i{ o~i kad ~uje{!

ROSA:

(Upla{ena, uhvati se za srce)

Da nije na{to sa Sini{om?! Da mu se nije ne{to desilo?!

SPASOJE:

De, de, polako! Nemoj odmah da se hvata{ za srce! Ni{ta mu

se nije desilo. @iv je i zdrav i dolazi prekosutra.

ROSA:

Prekosutra?! Otkud zna{?

SPASOJE:

Razgovarao sam sa jednim mladi}em koji radi u susednoj

fabrici.

144

Aleksandar Panteli}

ROSA:

Gde si ga upoznao?

SPASOJE:

U restoraciji na `eqezni~koj stanici.

ROSA:

[to ne pozva ~oveka u ku}u, pobogu ~ove~e?

SPASOJE:

(Uzdi{e, bri{e znoj sa ~ela)

Zvao sam ga ali nije mogao! @urio je da uhvati voz za Ni{...
I on ide kod svojih na odmor.

ROSA:

I {ta ka`e za Sini{u?

SPASOJE:

(Gleda je, uzdi{e, bri{e maramicom, vrat i lice)

Roso, kad si posledwi put bila kod doktora za srce?

ROSA:

Za{to, Spasoje?

SPASOJE:

Onako... pitam samo!

ROSA:

(Plane)
Slu{aj, govori {ta je sa Sini{om, ili }u lom da napravim?!

SPASOJE:

Dolazi prekosutra.

ROSA:

To si ve} rekao, i {ta jo{?

SPASOJE:

Polako, Roso!

ROSA:

(Vikne)
I {ta jo{?

SPASOJE:

Pa evo {ta jo{: se}a{ li se, kad ti je kuma Milica videla u

{oqi dobitak?

ROSA:

Se}am se, pa {ta?

SPASOJE:

Rekla je, devizni dobitak, jel tako?

ROSA:

To }e Sini{a sigurno da donese neku crkavicu, {to je

u{tedeo od plate!

SPASOJE:

(Te{ko uzdi{e)
E, nije to!

ROSA:

Kako nije?

SPASOJE:

Lepo! Nije taj devizni dobitak!

ROSA:

Nego?

SPASOJE:

Jedan drugi devizni dobitak!

ROSA:

Koji drugi?

Tako smo se nekad smejali

145

SPASOJE:

(Gleda je, ponovo bri{e maramicom vrat i lice)

Roso, koliki ti je bio pritisak, kad si posledwi put
merila?

ROSA:

(Sko~i sa stolice, dohvatio ceger)

Slu{aj, Spasoje! Govori {ta je, ili }u da ti tresnem o glavu
ovaj ceger sa sve june}im butom!!

SPASOJE:

^ekaj, Roso!

ROSA:

(Podigne ceger)
Govori?!

SPASOJE:

Polako, Roso!

ROSA:

(Podigne glas)
Spasoje govori?!

SPASOJE:

Smiri se, Roso!

ROSA:

(Zamahne cegerom)
Govori?!

SPASOJE:

Snaja!

ROSA:

(Uko~i se u mestu sa cegerom u ruci)

SPASOJE:

Snaja, Roso i to francuska! Sini{a se o`enio Francuskiwom i dolazi prekosutra sa wom!

ROSA:

(Sru{i se na stolicu)
Jao!!
(Uhvati se za srce)

SPASOJE:

Eto, to ti je taj devizni dobitak {to ti je kuma Milica

videla u {oqi!
(Bri{e znoj, te{ko di{e)
Eto ti sad zna{!

ROSA:

(Slabim glasom)
Jel istina to Spasoje?

SPASOJE:

Jeste, Roso!

ROSA:

(Slabim glasom)
O`enio se Sini{a?

SPASOJE:

O`enio se!

ROSA:

Francuskiwom?

SPASOJE:

Francuskiwom!

146

Aleksandar Panteli}

ROSA:

(Isto kao gore)

I dolazi sa wom ovamo?

SPASOJE:

(Uzdi{e)
I dolazi sa wom ovamo!

ROSA:

(Isto kao gore)

Prekosutra?

SPASOJE:

Prekosutra!

ROSA:

(Zakuka iz sveg glasa)

Kuku, Sini{a, sine majkin!!

SPASOJE:

Polako Roso, saberi se!

ROSA:

(Isto kao gore)

Kuku, Sini{a, crni sine, zar to majci da priredi{?!

SPASOJE:

Polako Roso, obuzdaj se!

ROSA:

(Isto kao gore, kuka)

Zar to da priredi{ tvojoj majci koja te je othranila,
podigla i pustila da ode{ u beli svet?! Bestraga mi glava!!

SPASOJE

Polako Roso, zauzdaj se!

ROSA:

Celog `ivota sawam wegovu svadbu kako spremam svadbeni ru~ak i darove za snaju... a on da se o`eni u tu|em svetu
bez mene, bez svoje majke...
(Jau~e)
Kuku, Sini{a, crni sine, kuku!

SPASOJE:

^ekaj, Roso, zaustavi se! Zarozala si se pa pla~e{ i kuka{

kao da mu se desila neka nesre}a, daleko bilo!

ROSA:

Jezik pregrizo Spasoje!

SPASOJE:

Sin ti dovodi snaju u ku}u a ti kuka{ ko baba naricaqka!

Polako brate! Mo`da se on i nije zvani~no ven~ao, nego
samo onako oko vrbe, i ko zna {ta }e od toga svega da
ispadne?

ROSA:

A {ta ka`e taj ~ovek?

SPASOJE:

Koji ~ovek?

ROSA:

Pa taj Ni{lija?

SPASOJE:

Rekao sam ti {ta ka`e.

ROSA:

Mislim, za to oko vrbe?

SPASOJE:

A, nisam ga za to pitao!

Tako smo se nekad smejali

147

ROSA:

Pobogu, Spasoje kako za to da ga ne pita{?!

SPASOJE:

Zbunio sam se. Kad on re~e dolazi vam sin sa `enom Francuskiwom!, meni onaj ratluk {to ide uz kafu i kiselu
vodu, ispade u krilo. On ~ovek odmah shvati da se izlanuo i
lepo se ujede za jezik, pa sav zbuwen ustade, pozdravi se na
brzinu i ode ko muva bez glave da hvata voz za Ni{.

ROSA:

Da si bar stigao da ga upita{ kako se zove!

SPASOJE:

To sam ga pitao! Zove se Sreten Mileusni}!

ROSA:

(Nervozna)
Ne on, nego... Francuskiwa!

SPASOJE:

I to mi je rekao...
(Gleda je ispod oka)
@or`eta!

ROSA:

@or`eta?!
(Vadi maramicu)

SPASOJE:

Jeste, @or`eta!
(I on vadi maramicu)

ROSA:

(Zakuka)
Kuku, Sini{a!

SPASOJE:

(Zakuka)
Kuku!

(Zajedno pla~u)
ROSA:

Crni Spasoje, kako to da nas sna|e?!

SPASOJE:

Eto, sna{lo nas je i sad {ta je tu je!

(Smiruju se)
ROSA:

I {ta }emo sad da radimo?

SPASOJE:

Da se spremamo da do~ekamo snaju, eto {ta.

ROSA:

Pa jeste!
(Krsti se)
O, budi bog s nama!

SPASOJE:

Ali stvar je u tome {to to nije obi~na snaja pa da je

do~ekamo onako kako se to kod nas radi, nego francuska
snaja! Nije to Mileva iz Kur{umlije, biv{a Sini{ina
devojka, pa da je do~ekamo sa zdravo k}eri kako si
dobrodo{la `iva bila i tome sli~no..

148

Aleksandar Panteli}

ROSA:

Kud se ne o`eni sa tom devojkom... nikako to ne mogu da

pre`alim.

SPASOJE:

Molim te, Roso, }uti! Kad je hteo sa wom da se o`eni osula

si na wu drvqe i kamewe! A sad nikako ne mo`e{ da je
pre`ali{! Molim te }uti!

ROSA:

O, {ta nas sna|e, gospode bo`e i svi sveci! Ne znam vi{e ni

{ta govorim! Prosto sam se sledila i kao da sam se pretvorila u neku drugu `enu!

SPASOJE:

A, tek ja! Kad mi onaj ~ovek u restoraciji to re~e, odjednom

sam zaboravio kako se zovem. Da me je neko upitao ja bih
rekao, Sima!

ROSA:

Eno ga i on Sima!

SPASOJE:

Ne Sima tetka Zagorkin... nisam na wega mislio, nego neki

Sima... onako uop{te! Slu~ajno sam rekao ba{ to ime...
(Misli)
[ta sam ono hteo da ka`em?
(Misli)
[to ti mo`e{ ~oveka da izbaci{ iz koloseka... Aha!
Dakle, dan wihovog dolaska je prekosutra i mi moramo
odmah da po~nemo sa pripremama za do~ek.

ROSA:

Bo`e Spasoje, {ta nas ovo sna|e?... Gledam te i pitam se jel

to sve istina ili mi to sawamo?

SPASOJE:

(Uzdi{e)
Bogami, istina je!

ROSA:

Pa hajde, onda, ka`i mi: {ta smo mi bogu zgre{ili? Da sam

nekad pomislila da }e to da nam se desi... da mi je nekad tako
ne{to bar palo napamet, pa hajde de! Desilo se, pokri se
u{ima i }uti! Ali, na sve drugo sam pomi{qala, na svakakve glupost, a na ovako ne{to ni u snu!

SPASOJE:

Sad {ta je tu je! Ne vrede vi{e ni pri~e ni kukwava. Upali

smo u taj sos i sad moramo da gledamo {ta }emo i kako }emo!

ROSA:

(Dr`i se za glavu)
Kao da mi neki no`evi ovde rade! Da trkne{ ti ~askom i da
kupi{ kore ga gibanicu?

SPASOJE:

Ti Roso samo zna{ za gibanicu i za {pikovani but! Kao da

je @or`eta celog `ivota bila gladna i sad }e da do|e kod
tebe da je ti nahrani{!

ROSA:

Moraju deca ne{to da jedu kad do|u s puta.

Tako smo se nekad smejali

149

SPASOJE:

Znam da moraju ali sad, u ovom trenutku ima mnogo va`nijih

stvari od jela. Uostalom odkud zna{ da ona jede gibanicu?...
To je suvi{e masna pita za strance!

ROSA:

Sini{a voli gibanicu. Ako ona ne jede je{}e on.

SPASOJE:

Mo`da ni on vi{e ne jede takva jela, pored we?

ROSA:

Vidi{, to mi nije palo napamet!

(Misli)
Zna{ {ta: da ja spremim francuski krompir? To je brate,
sigurno! Em je francuski, em ide uz ovaj {pikovani but, pa
ima prste da poli`u!

SPASOJE:

(Dr`i se za glavu)
Dobro Roso, spremi {ta ho}e{ i dosta vi{e o tome! Ima
ne{to kudikamo pre~e od jela!

ROSA:

[ta to?

SPASOJE:

Da se dogovorimo kako da do~ekamo snaju a da ne obrukamo

sina!

ROSA:

Za{to da ga obrukamo, Spasoje?

SPASOJE:

Vidi{ Roso: Sini{a se o`enio Francuskiwom @or`etom

i to je ~iwenica, jel tako?

ROSA:

(Uzdi{e)
Jeste!

SPASOJE:

Sa druge strane mi smo jo{ uvek wegovi roditeqi, i to je

~iwenica, jel tako?

ROSA:

(Zbuwena)
Ne znam?! Vaqda!

SPASOJE:

Kako ne zna{?! Ti kao da si malo {enula!

ROSA:

Izgleda da jesam?!
(Uzdr`ava pla~)

SPASOJE:

Slu{aj me sad dobro: najva`nija stvar, u prvom trenutku,

kad se sretnemo s wom, to je da, kao wegovi roditeqi, otac i
majka, je li, ostavimo na wu lep utisak!

ROSA:

Da obu~em ja onaj teget komplet {to mi je Sini{a poslao za

Novu godinu a ti obuci crno odelo s prslukom... A mogao bi
jo{ da stavi{ u yep srebrni sat i lanac?

150

Aleksandar Panteli}

SPASOJE:

Polako, nemoj da tr~i{! Ti misli{ da nam ne{to vredi da

se uparadimo ko dve dodole, a kad otvorimo usta, ne mo`emo da sastavimo ni dve unakrst? Va`no je kako }emo da
izgledamo spoqa, onako na oko, ali je va`nije ono iznutra, a tu smo mi slabi!

ROSA:

Kako to misli{ iznutra?

SPASOJE:

Pa to, celo vreme ho}u da ti objasnim ali mi nikako ne da{

da do|em do re~i! Rekli smo, dakle, da ona nije na{a devojka
i da mi ne mo`emo da je do~ekamo kao {to se do~ekuju na{e
snaje! Jel tako?.

ROSA:

(Uzdi{e)
Jeste!

SPASOJE:

Dobro, to smo ra{~istili! E, sad, s druge strane, postavqa

se pitawe: ~ak i da mo`emo tako da je do~ekamo, to jest, kao
neku na{u devojku, razume{... kao na{u snaju, razume{... to
jest, kao devojku iz na{ih krajeva..

ROSA:

[to toliko gwavi{, Spasoje?! Reci, {ta je... nemam vi{e

`ivaca..

SPASOJE:

(Strogo)
Roso, nemoj da me prekida{! Ako ho}e{ da ne{to uradimo
nemoj stalno da mi upada{ u re~!

ROSA:

(Uzdi{e)
Dobro, hajde, ne}u!

SPASOJE:

Dakle, kao {to sam rekao, ~ak da to i mo`emo, mislim, to

sve {to sam naveo, jel tako, ni{ta nam ne bi vredelo, jer
nas ona ne bi razumela, jel tako, zato {to je Francuskiwa,
jel tako?

ROSA:

Vidi{ to mi uop{te nije palo napamet!?

SPASOJE:

E, {ta sad ti onako misli{, da bismo mi morali da uradimo?

ROSA:

(Misli)
Ne znam, Spasoje?!

SPASOJE:

(Gleda je)
Ne mo`e{ da se seti{?

ROSA:

(Misli)
Ne mogu?!

Tako smo se nekad smejali

151

SPASOJE:

E, kad ne mo`e{ ja }u da ti ka`em! Moramo da nau~imo

francuski!

ROSA:

(Skine nao~are)
Spasoje, meni se malopre u~inilo da sam ja od svega ovoga
malo {enula, a sad vidim da si i ti!

SPASOJE:

[enuo ja ili ne, francuski moramo da nau~imo!

ROSA:

(Gleda ga ispod nao~ara)

Do prekosutra?

SPASOJE:

I do sutra, ako treba.

ROSA:

Pobogu ~ove~e, pa vaqda }e Sini{a znati toliko koliko

nam treba da se sporazumemo sa snajkom?

SPASOJE:

Eno je ona opet! Ne radi se o Sini{i, nego o nama! To jest...

radi se o wemu ali preko nas! Mi }emo se obrukati a ona }e
posle da mu ka`e, onako u ~etiri oka: Roditeqi su ti
prosti i neobrazovani... ne znaju ni re~i francuski!.

ROSA:

(Misli)
Pa ne zna ni ona srpski!

SPASOJE:

Bo`e Roso, {to ti ponekad mo`e{ da lupi{ i da ostane{

`iva! Srpski zna i Sreta piqar i Ti}a burekyija i \ura
kasapin... A francuski je veliki svetski jezik!

ROSA:

Dobro a kako misli{ da nau~imo toliki jezik do prekosutra?

SPASOJE:

Nisam mislio da nau~imo ceo jezik, nego onako iz delova!

Da znamo da joj ka`emo dobrodo{li, kako ste?, dovi|ewa,laku no},hvala na pitawu, koliko je sati? toliko je sati i tako daqe..

ROSA:

I to sve na francuskom?

SPASOJE:

Na francuskom, nego kako!

ROSA:

Ko }e to sve da nau~i, crni Spasoje?

SPASOJE:

To jo{ ni izdaleka nije sve. Tu ti jo{ do, recimo dobro

jutro, pa prijatno, pa hvala, izvolite..

ROSA:

Gde ti ode, Spasoje... kad }u ja snaji da ka`em prijatno?

SPASOJE:

E, vidi{, u Francuskoj svekrve tako razgovaraju sa snajama!

ROSA:

Prijatno i hvala, izvolte?

152

Aleksandar Panteli}

SPASOJE:

Ne samo to, nego i oprostite, samo posle vas, trenutak,

molim, va{u ru~icu!

ROSA:

(Gleda ga zapawena)
Spasoje, s tobom stvarno ne{to nije u redu! Ro|enoj snaji ja
da ka`em va{u ru~icu?!

SPASOJE:

Dobro, to }u mo`da morati ja da joj ka`em, kad po|emo u

{etwu, da ne stane na onaj krivi basamak ispred kapije i da
ne slomi vrat!

ROSA:

Stvarno, bogati?! A meni nisi nikad rekao va{u ru~icu

kad sam preska~em taj krivi basamak?... Ja mogu da slomim
vrat, jelda? To ne bi bila nikakva {teta!

SPASOJE:

Ti si, Roso, na{a `ena i navikla da se lomata{ po krivim

basamacima i svakojakim yombama. A @or`eta sigurno
nije! I nemoj sad, da tra`i{ sva|u! Sad imamo va`nija
posla nego da se obja{wavamo oko toga! Moramo {to pre da
nau~imo francuski!

ROSA:

A, kako da ga nau~imo i ko }e da nas nau~i?

SPASOJE:

Mislio sam, ne{to, da uzmemo profesora Savu!

ROSA:

To nikako! On jeste da predaje francuski ali na srpskom

ima ovoliki jezik!
(Pru`a ruku)
Razglasi}e po celoj varo{i da nam daje ~asove, pa }e svet
du{u na pamuk da nam vadi!

SPASOJE:

Znam u pravu si! Tako je! A i da nije tako sad je kasno za

Savu! Za nas vi{e ne dolazi u obzir temeqno u~ewe, nego
samo nekako na brzinu!

ROSA:

Kao na brzinu, crni Spasoje?

SPASOJE:

Kad sam tr~ao ovamo sa stanice, pade mi napamet i Laza

Crnotravac. On je za vreme rata bio u Francuskoj u zarobqeni{tvu, pa zna dosta francuskih re~i i pojmova i to sa
prevodom. Pomislio sam da bismo ja i ti mogli da napravimo spisak re~i i re~enica koje nam trebaju, pa da ja
trknem do wega i da vidim {ta on od tih re~i zna a {ta ne
zna!

153

Tako smo se nekad smejali

PETA POJAVA
Pre|a{wi i Cvetanka.
CVETANKA: (U|e na sredwa vrata)
Dobar dan, ~ika Spasoje!
SPASOJE:

(Zbuwen)
Aha, ti si! Zdravo Cvetanka!

CVETANKA: (Rosi)
Pozdravila vas je Kaja po{tarka i rekla je da vam to
obavezno prenesem a da }ete vi znati {ta to zna~i!
(Vadi iz yepa hartijicu)
I evo, poslala vam je ovaj recept na }irilici i rekla je da
}ete vi znati {ta i to zna~i!
ROSA:

(Uzme recept, uzdi{e)

Dobro, sine, znam! Hvala ti!

SPASOJE:

Kakav je to recept?

ROSA:

(Ponovo uzdi{e)
Kaja po{tarka, umesto cviliha za du{ek tra`i francuske
pilule za pritisak!

SPASOJE:

(Za sebe)
E, jebem joj mater!

ROSA:

A zvala je kuma Milica i moli da Sini{a donese neki lek

za @ikinog bratanca Rastislava.

SPASOJE:

Jel to onaj {to zamuckuje?

ROSA:

Nije! To je Hranislav... sestri}!

(Rosa i Spasoje povremeno ispod oka pogledaju Cvetanku)

SPASOJE:

E, ba{ je svet bezobrazan!

ROSA:

I ja sam to malopre rekla ali {ta da radimo?... Molba za

lek se ne odbija!

SPASOJE:

Znam!

ROSA:

(Uhvati se za glavu)
Evo, opet mi neki no`evi rade u glavi!

CVETANKA: Sigurno vas je uhvatila promaja! Ho}ete li da vam donesem

pra{ak protiv glavoboqe?
ROSA:

Ne poma`e tu pra{ak, moja Cvetanka!

154

Aleksandar Panteli}

(Rosa i Spasoje uzdi{u)

CVETANKA: (Gleda ih)
[ta je sa vama? Da se nije ne{to desilo?
ROSA:

(Zbuwena)
Ni{ta, sine!

SPASOJE:

(Prisko~i Rosi u pomo})

Malo smo snu`deni, eto to je! Do|e tako ponekad, dan pa se
~ovek snu`di a ni sam ne zna za{to! Jel tako Roso?

ROSA:

Jeste bogami!

CVETANKA: Izgledate kao da su vam sve la|e potonule!

SPASOJE:

Jeli, Cvetanka, ti si ~ini mi se, nekad radila u Beogradu?

CVETANKA: Pune tri godine, ~ika Spasoje!

SPASOJE:

U hotelu kod `eqezni~ke stanice, ako se ne varam?

CVETANKA: Tako je! Vidite kako se vi se}ate, ~ika Spasoje!

SPASOJE:

A ako me pam}ewe jo{ dobro slu`i, tamo si radila na

{anku?

CVETANKA: Ta~no! U prvo vreme... tek kasnije su me prebacili u kujnu!

Sve ste upamtili {to sam vam pri~ala!
(Rosa gleda u Spasoja uznemirena a on joj daje znake da se smiri)
SPASOJE:

A, za{to si napustila taj posao?

CVETANKA: Nisam zavr{ila ugostiteqsku {kolu pa su me premestili

ovamo! A u Beogradu su svi bili zadovoqni samnom i svi su
me stra{no voleli!
SPASOJE:

(Daje Rosi znake da se smiri, Cvetanki)

Da te sad ne{to pitam, dete moje! Dok si tamo radila na
{anku, jesi li vi|ala strane dr`avqane?

CVETANKA: Ihaj, kako da nisam! Svakodnevno!

SPASOJE:

Onako izbliza?

CVETANKA: Kao {to vas sada gledam!

SPASOJE:

(Zna~ano pogleda Rosu. Cvetanki)

Hodi ovamo, Cvetanka! Sedi ovde!
(Cvetanka sedne, iznena|ena)
Ka`i mi sad, sinko, jesi li imala prilike da ih onako, malo
podu`e posmatra{?

Tako smo se nekad smejali

155

CVETANKA: Kako to mislite, ~ika Spasoje?

SPASOJE:

Evo kako: da upamti{, recimo kako se pona{aju u raznim

prilikama, kad razgovaraju, kad ru~aju, kad idu u {etwu i
tako daqe... razume{?

CVETANKA: A, to?! Ih, kako da nisam! Mogla bih da ka`em da to sve {to
ste me pitali znam napamet, jer su mi svakodnevno bili pred
o~ima tako da su mi se i na vrh glave popeli!
SPASOJE:

(Ponovo zna~ajan pogled na Rosu. Cvetanki)

I slu{ala si ih kako razgovaraju?

CVETANKA: Ne samo da sam ih slu{ala nego sam i ja razgovarala sa

wima!
(Spasoje i Rosa se zgledaju)
SPASOJE:

(Gleda u Cvetanku, sumwi~avo)

Razgovarala si s wima?

CVETANKA: Ihaj, svakodnevno!

SPASOJE:

(Gleda je)
A na kome jeziku, dete moje?

CVETANKA: Pa na raznim jezicima! Kad su Englezi ja s wima na engleskom, kad su Nemci ja s wima na nema~kom! Znam ja jezike!
(Spasoje i Rosa su zapaweni)
SPASOJE:

Zna{ strane jezike?

CVETANKA: Onako, koliko da se sporazumem!

SPASOJE:

(Uzbu|en)
Pa i ne treba ti vi{e, jel tako?

ROSA:

(Najzad progovori)
A, gde si ih nau~ila, Cvetanka?

CVETANKA: Nau~io me jedan kelner iz Beograda. On je dugo radio u

inostranstvu, sve po velikim hotelima, i znao je nekoliko
jezika!
(Rosa i Spasoje se zgledaju)
SPASOJE:

Nekoliko?!

CVETANKA: Jeste! I ~im sam po~ela da radim na {anku ja sam kupila

jednu svesku i u wu sam bele`ila svaku stranu re~ koju sam
~ula a on mi je posle tuma~io {ta koja zna~i.

156

SPASOJE:

Aleksandar Panteli}

(Glas mu podrhtava)
A, jesi li ti te re~i bele`ila onako... po na{ki?

CVETANKA: Dabome, sve }irilicom!

SPASOJE:

(Udari se po kolenu)
To je ono {to nam treba!

CVETANKA: A, {ta }e vam to?

ROSA:

Treba nam...Ne mora{ ti sve da zna{!

SPASOJE:

Jeli sine, a koje sve jezike ima{ u toj svesci

CVETANKA: Imam engleski, nema~ki, talijanski, francuski..

SPASOJE:

(Podigne ruku)
Stoj! Dosta! To nam treba! Zna~i ima{ francuski?

CVETANKA: Imam najvi{e ba{ francuskih re~i! Svileni je najdu`e

radio u Francuskoj.
ROSA:

Ko ti je sad taj Svileni?

CVETANKA: To je taj kelner. Mi smo ga zvali Svileni zato {to stalno

nosio svilene ko{uqe i bio je mnogo otmen! E, on je
najboqe govorio francuski a ja sam najvi{e volela engleski!
ROSA:

Cvetanka, sad u ovom ~asu uop{te nije va`no {ta si ti

volela!

CVETANKA: [ta u ovom ~asu? U ~emu je stvar?

(Spasoje i Rosa se zgledaju)
[ta }e vam ti strani jezici? Objasnite mi?
ROSA:
Eto tako, interesuju nas!...
SPASOJE:
Puka znati`eqa, dete moje!
ROSA:
Ima{ li ti tu svesku jo{ kod sebe?
CVETANKA: Kako da nemam! ^uvam je za kasnije, kad se ja i Sima uzmemo
i kad otvorimo kafi} u Beogradu!
SPASOJE:
Mo`e{ li da je donese{ ovamo, ako ti je pri ruci?
CVETANKA: Evo, odmah }u da je donesem!
(Po|e pa se vrati)
A, {ta }e vam, ~ika Spasoje, ka`ite mi?
ROSA:
Eno je opet!
SPASOJE:
Onako, sine! Ne{to smo ja i Rosa razgovarali pa nas
interesuje!
CVETANKA: O ~emu ste razgovarali?

Tako smo se nekad smejali

157

ROSA:

(Qutito)
Pa ne mora{ ti ba{ sve da zna{!

SPASOJE:

Razgovarali smo o raznim jezicima, eto! A, sad hajde, molim

te, donesi nam tu svesku!

[ESTA POJAVA
Spasoje i Rosa.
SPASOJE:

(Trqa ruke)
Roso, kao da je samo Provi|ewe poslalo ovu Cvetanku!

ROSA:

Ne znam samo kako }emo da joj objasnimo {ta }e nam ta

sveska?... Vidi{ da stalno pita!

SPASOJE:

Mora}emo da joj ka`emo istinu!

ROSA:

I meni izgleda da }emo morati!

SPASOJE:

Ona }e nam, ina~e pomo}i da se poslu`imo sveskom! Mi

sami ne}emo mo}i!

ROSA:

Znam da ne}emo!

SPASOJE:

I uop{te, Cvetanka nam samo mo`e biti od koristi. @ivela je u Beogradu, videla je sveta, razgovarala je sa Francuzima i Francuskiwama, poznavala je tog Svilenog...

ROSA:

Pa jeste!

SPASOJE:

A i dobra je devojka!

ROSA:

Samo ima jednu ru`nu naviku: ~im vidi mu{karca ona mu

potura noge pod nos! Hajde bogati!

SPASOJE:

Dobro de! To sad za nas uop{te nije va`no!

(Ide do vrata u dubini, dovikuje)
[ta bi, Cvetanka?... Jesi li je na{la?

CVETANKA: (Spoqa)
Ne mogu da je na|em?! Kao da je u zemqu propala! Sve sam
preturila!
SPASOJE:

(Uznemiren, dovikuje)
Kako, bogati ne mo`e{ da je na|e{?
(Pro{eta po sobi. Dovikuje)
Da je nisi nekom dala na zajam?

158

Aleksandar Panteli}

CVETANKA: (Spoqa)
[ta ka`ete, ~ika Spasoje?
ROSA:

(Dovikuje)
Pita Spasoje da je nisi nekom dala na zajam?

CVETANKA: (Spoqa)
Kome da je dam?
ROSA:

(Dovikuje)
Pa Simi?

SPASOJE:

(Rosi)
Kome Simi?

ROSA:

(Nervozna)
]uti, Spasoje, molim te!

CVETANKA: (Spoqa)
Kakvom Simi? Wemu jo{ ne treba!
SPASOJE:

(Rosi, zabrinut)
Vaqda je nije izgubila?!

ROSA:

Jezik pregrizo!

SPASOJE:

Kakve smo danas sre}e moglo bi i to da se desi! Da okrenem

ja Crnotravca, za svaki slu~aj?!
(Dohvati slu{alicu, pa je odmah spusti)
Ne vredi! Sad sam se setio! On ima samo vojni~ke re~i iz
svetskog rata mirno, voqno, na levo, na desno, napred mar{, lezi, digse, ostav, ne vaqa i tako daqe, a
te re~i ne mo`emo da koristimo u razgovoru sa @or`etom!
Ne vredi!

ROSA:

Nemoj to dvaput da ka`e{, Spasoje! Mo`e ona odmah s vrata

da po~ne da nam komanduje: mirno, ostav ne vaqa, voqno, pa }e nam i te vojni~ke re~i trebati!

SEDMA POJAVA
Cvetanka i pre|a{wi.
CVETANKA: (Ulazi, sa sveskom u ruci)
Evo je! Jedva sam je prona{la!
SPASOJE:

(Odahne sa olak{awem)
Dobro je!

Tako smo se nekad smejali

ROSA:

159

(Spasoju)
Kao da mi pade veliki kamen sa srca!

CVETANKA: Zamislite, na{la sam je na patosu, izme|u {ifowera i

ogledala!
(Otresa pra{inu sa sveske)
Celu sobu sam prevrnula!
SPASOJE:

(Nestrpqiv)
Daj ovamo da vidimo?
(Uzima od Cvetanke svesku, okre}e listove)
Gde ti je francuski?

CVETANKA: Na prvoj strani!

SPASOJE:

(Ikre}e listove)
Aha, evo!
(^ita)
Ku}a me zon!

ROSA:

Ku}a, jelda?

CVETANKA: La mezon!
SPASOJE:

Jeste!
(^ita)
[e{ir {a... po!

ROSA:

(Za sebe)
[apo!

SPASOJE:

(Prevr}e listove)
Ihaj, ~ega sve ovde nema! Roso ako nas ova sveska ne spase
ni{ta drugo ne}e! Da vidimo daqe?
(^ita)
Sutra...

ROSA:

To znam, morgen!

SPASOJE:

(Pogleda je ispod nao^ara)

[ta ka`e{, Roso?

(Cvetanka se smeje)
ROSA:

(Udari se po ~elu)
Jao, jeste! Morgen je nema~ka re~! Ba{ sam {a{ava!

SPASOJE:

(Skine nao~are)
Zna{ {ta, Roso, morgen jeste nema~ka re~ al to morgen
{to ga ti zna{, to je srpska re~!

160

Aleksandar Panteli}

(Cvetanka se krivi od smeha)

SPASOJE:

(Ponovo namesti nao~are i prevr}e listove)

Vidi bogati, koliko ovde ima francuskih re~i i pojmova?!
Ba{ sam iznena|en?!

ROSA:

Nemoj samo da se pravi{ va`an, Spasoje! Gleda{ u tu svesku

i misli{ da si posisao svu mudrost ovog sveta!

SPASOJE:

U ovoj svesci i jeste sva mudrost koja nama treba! Slu{aj

samo: (^ita)
`iveli!, laku no}!, dovi|ewa,
(Rosi)
To je sve ono {to nam treba
(Okre}e list, ~ita)
dobro jutro, hvala na pitawu, mamicu vam jeb..
(Rosi)
Dobro, to nam ve} ne treba!
(Cvetanka pokriva usta rukom, smeje se)
Ali evo, zato ima...
(Prevr}e list)
ba{ ste qubazni, molim lepo, sve u redu.
(Rosi)
A to nam sve opet treba, jel tako?

ROSA:

Jeli, molim te a jel ima prijatno i va{u ru~icu?

SPASOJE:

(Malo zbuwen, prelistava svesku)

Sigurno da ima!
(Okre}e listove)
Ne mogu sad, trenutno, da na|em, ali sigurno ima!

CVETANKA: (Gleda u wih, zabezeknuto)

[ta ka`ete, tetka Roso, prijatno i va{u ru~icu? U
~emu je stvar, molim vas, recite mi? Ja uop{te ne razumem
{ta vi pri~ate? [to ste toliko tajanstveni? Zar ja ne
smem da znam? Mo`da bih mogla da vam pomognem?!
ROSA:

Mo`e{ sinko da nam pomogne{, kako da ne mo`e{! Ka`i joj

ti, Spasoje, ja nemam snage...

SPASOJE:

(Skine nao~are)
Evo {ta je Cvetanka: dolazi nam @or`eta!

CVETANKA: Koja @or`eta?

ROSA:

(Jedva izgovori)
Pa... na{a @or`eta, eto!

Tako smo se nekad smejali

161

CVETANKA: Ni{ta ne razumem?!!

SPASOJE:

(Uzdah)
E, sad }e{ da razume{: Sini{a se o`enio i dolazi prekosutra sa `enom!

CVETANKA: (Radosna)
Tetka Roso, ~ika Spasoje... Jel to istina?
SPASOJE:

(Vadi maramicu)
Istina je dete!

CVETANKA: (Ide od Rose do Spasoje, qubi ih)

Neka je sa sre}om! Tetka Roso, al }ete da ~astite!
(Rosa pla~e)
E, pa, `elim vam sve najboqe i vama i Sini{i i wegovoj
mladi!
(Rosa jeca u maramicu a Spasoje sedi utu~en)
[ta vam je, tetka Roso? Pa ovo je va{ najsre}niji dan u
`ivotu a vi se zarozali i pla~ete?
(Gleda u Rosu pa u Spasoja)
Ipak mi ne{to nije jasno? [ta }e vam ova moja sveska?
(Pqesne rukama)
@or`eta! Sad shvatam! Francuskiwa?
ROSA:

(Pla~e)
Jeste, Cvetanka, pogodila si!

CVETANKA: Auh, al ste vi u sosu!

ROSA:

E, moja Cvetanka! Kad je tebi auh, mo`e{ misliti kako je

nama!

CVETANKA: A kad vam je to Sini{a javio?

SPASOJE:

Nije nam on uop{te javio... rekao mi je jedan wegov kolega

iz Francuske, na `eqezni~koj stanici.

CVETANKA: Grom iz vedra neba! Sini{a je sigurno hteo da vas iznenadi?

SPASOJE:

Ako je to hteo onda je uspeo!

ROSA:

A nije ni pomi{qao da se `eni dok se ne osamostali!

CVETANKA: Do ne stane na svoje noge, kao moj Sima!

ROSA:

(Blago)
Opet ti, Sima, dete moje?!

CVETANKA: Dobro \ura, tetka Roso... i on ho}e da se osamostali!!

162

ROSA:

Aleksandar Panteli}

Pripazi ti da i on ne na|e neku @or`etu kao Sini{a!

CVETANKA: Znate li da sam ja u Beogradu upoznala jednu @or`etu?

(Spasoje i Rosa ustanu, na~ule u{i)
SPASOJE:

Ba{ @or`etu?

CVETANKA: Da! Pravu Francuskiwu!

ROSA:

Nije mogu}e?!

CVETANKA: Na ~asnu re~!

SPASOJE:

Jel vidi{ ti Roso, koliko ovo dete mo`e da nam pomogne?

(Cvetanki)
Kako si je upoznala, bogati?

CVETANKA: Dok sam radila na {anku!

ROSA:

Da nije to ta ista @or`eta?!

CVETANKA: Taman posla! Ova je bila onako postarija `ena. Ustvari

devojka, imala je preko ~etrdeset godina a nikad se nije
udavala. Dolazila je u Beograd sa majkom, gospo|om [arlotom koja me je mnogo volela i zvala me je Sveska!
ROSA:

Zbog ove tvoje sveske?

CVETANKA: (Smeje se)

Nije, tetka Roso! Mene su u Beogradu svi zvali Cve}ka a
ona to nikako nije mogla da izgovori pa me je zvala Sveska!
SPASOJE:

Pa da! Stranci i strankiwe te{ko izgovaraju na{e re~i i

pojmove!

CVETANKA: Naro~ito re~i na ~ i }! Ja sam se u Beogradu kladila sa

jednom drugaricom, da ni jedan stranac ne}e mo}i da izgovori moje ime!
ROSA:

Sre}a Spasoje, {to ja i ti nismo te{ki za izgovor ina~e bi

morali i imena da mewamo!

SPASOJE

(Cvetanki)
I ka`i mi, molim te, kako si razgovarala sa tom @or`etom?... Ona ti ne{to ka`e a ti zvirne{ u ovu svesku i
odgovori{ joj?... Jel da?

CVETANKA: Dabome. I, bogami sjajno smo se sporazumevale... Bila je

vrlo qubazna i simpati~na osoba, samo je imala jednu gadnu
manu: qu{tila je rakiju ko tri mu{karca zajedno!

Tako smo se nekad smejali

ROSA:

163

(Krsti se)
Bo`e me sa~uvaj i sakloni!

CVETANKA: Svako jutro, dok gospo|a [arlota jo{ spava, ona se spusti
kod mene na {ank i po~ne da obara lozova~e... i to takvom
brzinom da sam jedva stizala da joj napunim ~a{u!
SPASOJE:

(Strese se)
Uh, zar tako sabajle?!

ROSA:

Sa~uvaj bo`e! Samo da ne bude to ta Sini{ina @or`eta!

SPASOJE:

Kako nam je sve po{lo naopako, mo`e da bude ba{ ta!

(Rosi)
Imamo li mi, lozova~u u ku}i, za svaki slu~aj?

CVETANKA: (Smeje se)

Ni{ta ne brinite! Ne mo`e nikako da bude ta!
ROSA:

I {ta ste sve pri~ale?

CVETANKA: Sva{ta! Ona je mene pitala da li imam momka i ho}u li da

se udajem a ja sam wu opet pitala za{to se nikada nije
udavala!
ROSA:

A ona, {ta ka`e?

CVETANKA: Ka`e, da sam ovde, kod vas, na{la nekog odgovaraju}eg

~oveka, odmah bih se udala za wega! Va{i mu{karci su vrlo
zgodni!
ROSA:

(Za sebe)
I kud da na|e ba{ moga Sini{u?

SPASOJE:

Nije to na{a @or`eta! Roso, {ta ti je?

ROSA:

Poludela sam, eto {ta mi je!

SPASOJE:

(Cvetanki)
I nikog od na{ih nije na{la, jel da Cvetanka?

CVETANKA: Jeste!
(Rosa i Spasoje upiqe o~ima u Cvetanku)
ROSA I
SPASOJE:

Koga, Cvetanka?!

CVETANKA: Svilenog!
ROSA:

Onog tvog kelnera?! Nije mogu}e?!

SPASOJE:

Pa dabome! Zna ~ovek jezike!

164

Aleksandar Panteli}

CVETANKA: Ali to nije bilo ni{ta ozbiqno! Samo se malo provodila

sa wim.
ROSA:
(Gleda je)
Provodila se?!
CVETANKA: Da, samo par dana, jer je ubrzo zavolela jednog studenta
hortikulture!
ROSA:

(Iskola~i o~i)
^ega?!

SPASOJE:

To je ne{to kao fiskultura, jel da Cvetanka?

CVETANKA: Jeste, ~ika Spasoje, tako ne{to! E, sa tim studentom je i{la

bogami celu posledwu nedequ!
ROSA:

(Isto kao gore)

Celu posledwu nedequ?!

CVETANKA: Da! A Svileni je za to vreme i{ao sa wenom mamom!

ROSA:

(Zapawena)
[ta ka`e{ bre, Cvetanka?!

SPASOJE:

Sa gospo|om [arlotom?!

CVETANKA: Jeste! Ali ni ta veza nije bila ozbiqna!

SPASOJE:

^udo to, bogati?!

CVETANKA: Mada su ostali prijateqi i kasnije su se dopisivali!

SPASOJE:

Gospo|a [arlota i Svileni?

CVETANKA: Da!
SPASOJE:

To je ba{ lepo i dirqivo!

ROSA:

Kuku, crni Sini{a! Zar ta ~udovi{ta da mi dovede{ u

ku}u?!

SPASOJE:

Smiri se Roso! Nisu to ta ista ~udovi{ta!

CVETANKA: Tako vam je to u svetu, tetka Roso! Jel vidite {ta bi vam
sad zna~ilo da ste me poslu{ali i da ste pristali da
iza|ete malo iz ova ~etiri zida! Da vidite malo sveta!
Nikako nisam mogla da vas nagovorim da odemo zajedno u
Trst pa u Veneciju... Niste hteli ~ak ni u bioskop da odete,
a koliko bi vam sve to koristilo u ovakvoj prilici! Jel
vidite, nikad ~ovek ne zna {ta ga ~eka u `ivotu! Niste ~ak
ni televiziju hteli da gledate! Od kad vam je Sini{a
poslao divan televizor, ali vi niste dozvolili ~ak ni da se
raspakuje, nego ste ga onako u kutiji podigli na {ifower da
tamo trune..

Tako smo se nekad smejali

165

ROSA:

(Kao krivac)
Mislila sam da ga sa~uvam za unu~e!

SPASOJE:

U pravu je devojka, Roso! Kakve sam ja samo muke video dok

sam te nagovorio da uvedemo telefon, a evo, sad, po ceo
bogovetni dan duva{ u tu slu{alicu! Da zna{, kad do|e
@or`eta, mora}emo da raspakujemo televizor! Ona sigurno
ne mo`e da `ivi bez televizije!

CVETANKA: Ako ho}ete ja mogu odmah da pozovem majstora da vam

postavi antenu?
ROSA:

^ekaj, polako, Cvetanka! Ne}u jo{ ni{ta da diram dok ne

do|e Sini{a!

CVETANKA: A da bar jedanput odete u bioskop, pre nego {to vam do|e
snaja... da imate sa wom o ~emu da pri~ate?... Za ve~era{wu
predstavu je kasno, ali sutra uve~e se daje stari film Tarzan i `ena leopard? [ta mislite?
ROSA:

(Uhvati se za glavu)
Cvetanka, zar ti ne vidi{ da sam i onako sva slu|ena?
Nemoj `ivota ti jo{ vi{e da me slu|uje{! Kakva sad `ena
leopard, pobogu?

SPASOJE:

(Cvetanki)
Stvarno dete, sad je kasno za `enu leoparda! Nego da mi
vidimo ono {to je va`nije! Da vidimo kako }emo da se
pona{amo kad do|e @or`eta i da nau~imo jo{ poneku re~
iz te sveske, a ti }e{ da nam pomogne{ u svemu tome, jel
tako?

CVETANKA: Ho}u, ~ika Spasoje, samo ka`ite kako?

SPASOJE:

Evo, kako: ja sam mislio da nam ti privremeno bude{ snaja!

ROSA:

(Ustane)
Kako to snaja?!

SPASOJE:

Polako, Roso! Nemoj odmah da ska~e{! Rekao sam privremeno, zar nisi ~ula? Kao bajagi da ona bude @or`eta, i kao
bajagi dolazi nam prvi put u ku}u, kao {to }e i da bude, jel
tako, a mi malo da se ve`bamo kako }emo s wom da razgovaramo i sve ostalo, jel tako? Evo, recimo, na primer.
(Ustane)
Ti Cvetanka, ulazi{ na ova ulazna vrata ovde, da po~nemo
odmah, kao {to }e prekosutra da u|e @or`eta i ka`e{ nam
bon`ur.
(Rosi)
To ti je dobar dan da zna{, Roso!

166

Aleksandar Panteli}

ROSA:

(Qutito)
Znam, Spasoje, nisam toliko glupa!

SPASOJE:

Nemoj da se quti{! Nisi jo{ ni po~ela da u~i{ a ve} sve

zna{!

CVETANKA: Jeste, tetka Roso, u pravu je ~ika Spasoje! Nije na odmet da

ponovo ~ujete i neku re~ koju ve} znate!
ROSA:

Znam, ali nervira me Spasoje! Toliko se pravi va`an, kao

da je posisao svu mudrost ovog sveta!

SPASOJE:

(Qut)
Ti se pravi{ va`na, Roso a ne ja! Zna{ za bon`ur, pa {ta?
To znaju i vrapci u na{em soka~etu... A kad je malo~as bilo
ono morgen, bila si mawa od makovog zrna. Dogovorili
smo se da u~imo kao da ni{ta ne znamo i moramo da se
dr`imo dogovora.

CVETANKA: Dobro i kako }emo, ~ika Spasoje? Kako ste rekli, ja ulazim
na ova vrata i?
(Ode do vrata)
SPASOJE:

^ekaj! Moramo jo{ ne{to da vidimo! Pazite, da bi sve bilo

onako kako }e prekosutra da bude, mi }emo morati da se i
sad pona{amo kao da je @or`eta stvarno, ovog ~asa u{la u
ku}u, jel tako?

CVETANKA: Tako je!

SPASOJE:

E, ako je tako, onda Roso da ja i ti ~askom odemo u spava}u

sobu i da se pristojno obu~emo! Ne mo`emo vaqda ovako
do~ekati snaju!

ROSA:

(Ustane)
Hvala bogu, Spasoje, {to }e{ posle toliko godina da
skine{ te usijane pantalone iz {ezdeset{este!

SPASOJE:

I ti }e{ da skine{ taj {lafrok tvoje pokojne babe!

CVETANKA: (Spasoju)
Treba li i ja da se skinem?
(Pogled na Rosu)
Mislim, da se presvu~em?
ROSA:

Tebi, Cvetanka, malo treba da potr~i{ i da se skine{!

Jedva si do~ekala! E, ne treba ti da se skida{!
(Strogo)
To se odnosi samo na naju`u familiju!

167

Tako smo se nekad smejali

CVETANKA: Mislila sam da se skinem pa da se onda obu~em kao @or`eta?

ROSA:

Otkud ti zna{ kako }e ona da bude obu~ena?

CVETANKA: Videla sam toliko strankiwa i znam kako se nose... Na}i }u

ne{to sli~no i u svojoj garderobi!
SPASOJE:

(Rosi)
Nije to lo{e, Roso!

ROSA:

Misli{?!

SPASOJE:

(Cvetanki)
Nije ti to r|avo, dete! Kad je bal nek je bal! Hajde i ti u
svoju sobu i obuci se kao @or`eta!

CVETANKA: [to }u sad da se doteram! Vide}ete! Kao za film!

(Istr~i na sredwa vrata)

OSMA POJAVA
Rosa i Spasoje.
SPASOJE:

Hajde, Roso, i mi da po`urimo, da ne gubimo vreme!

(Odu desno)

Prazna pozornica.
Pauza.
Zvoni telefon.

DEVETA POJAVA
Spasoje.
SPASOJE:

(Istr~i s desna, u ko{uqi sa naramenicama)

Sigurno je Sini{a!
(Podigne slu{alicu)
Halo!

168

Aleksandar Panteli}

DESETA POJAVA
Spasoje i Cvetanka.
CVETANKA: (Istr~i iz sredine. Ona je u sasvim tesnom, kratkom
kombinezonu. Haqinu dr`i u rukama. Ona stane iza Spasoja)
Da nije moj Sima?!
SPASOJE:

(U slu{alicu)
Halo! Halo!!
(On ne vidi Cvetanku koja mu stoji iza le|a)

JEDANAESTA POJAVA
Rosa i pre|a{wi.
ROSA:

(Ulazi s desna, obu~ena kao ranije)

Jel to Sini{a?
(Ugleda Cvetanku, koja stoji iza Spasoja u kombinezonu)
Stoj! Spasoje, ne mrdaj! Ne okre}i se!
(Spasoje se ukipi, upla{en, spusti slu{alicu)
Ne mrdaj! Ne gledaj unazad!

SPASOJE:

(Stoji kao kip)

[ta je Roso, pobogu?!

ROSA:

Cvetanka, smesta obla~i haqinu!

CVETANKA: Jao, potpuno sam zaboravila na haqinu! Izvinite!

ROSA:

Obla~i haqinu!
(Spasoju)
Ti ne mrdaj!

SPASOJE:

(Stoji kao kip)

Ne mrdam! [ta je bilo, pobogu?

ROSA:

(Cvetanki)
A ti, mrdaj i obla~i haqinu! Jesi ~ula?!

CVETANKA: (Brzo obla~i haqinu koju je dr`ala u rukama)

Samo {to sam po~ela da se presvla~im kad je zazvonio
telefon! Mislila sam da je Sima, pa sam po`urila...
(Brzo navu~e haqinu)

Tako smo se nekad smejali

169

SPASOJE:

Jel mogu da se okrenem?

ROSA:

(Cvetanki)
Tako!
(Spasoju)
Sad mo`e{ da se okrene{!

SPASOJE:

(Okrene se)
[ta se desilo?

ROSA:

(Cvetanki)
Nemoj vi{e da ti se desi, da se pojavi{ u kombinezonu, jesi
~ula?

SPASOJE:

(Shvati {ta je bilo)

Eh, vrlo va`no!

ROSA:

(Spasoju)
[to si ti spustio slu{alicu?

SPASOJE:

Upla{ila si me!

ROSA:

Sigurno je bio Sini{a?

CVETANKA: Mo`da je bio Sima?!

ROSA:

(Spasoju)
Sigurno je bio, Sini{a a ti spustio slu{alicu!!
(Cvetanki)
Jel vidi{ {ta si napravila, Cvetanka?

SPASOJE:

[ta je napravila?... O, budi bog s tobom, Roso! Hajde da

po~ekamo malo, mo`da }e opet da zazvoni

(Svi gledaju u telefon i ~ekaju)

ROSA:

(Posle pauze)
Ni{ta!

SPASOJE:

Hajdemo mi, da ne gubimo vreme a ako zazvoni ~u}emo ga iz

sobe!
(Po|e desno)

ROSA:

(Pripreti prstom Cvetanki. Po|e desno)

CVETANKA: (Kao krivac)

Izvinite, tetka Roso! Nisam namerno, bogami..
Svi odu. Rosa i Spasoje desno a Cvetanka kroz sredwa vrata.
Kra}a pauza pa ponovo zazvoni telefon.

170

Aleksandar Panteli}

DVANAESTA POJAVA
Cvetanka.
CVETANKA: (Utr~i iz sredine u drugoj haqini. Dohvati slu{alicu)
Halo! Halo!
(Slu{a)
Halo!
(Za sebe)
Ovo je sigurno Beograd!!

TRINAESTA POJAVA
Cvetanka i Spasoje.
SPASOJE:

(Utr~i s desna. On je u {irokim ga}ama, dugim preko

kolena, na nogama ima ~arape sa mu{kim podvezicama. Preko ruke nosi uredno presavijene pantalone. On stane iza
Cvetanke i na~uli u{i)
Sigurno je Francuska!

CVETANKA: (Za sebe)

Ni{ta se ne ~uje?!
(Ona ne prime}uje Spasoja koji joj stoji iza le}a)

^ETRNAESTA POJAVA
Rosa i pre|a{wi.
ROSA:

(Ulazi `urno s desna u istom {lafroku samo joj je kosa

raspletena)
Jel? Sini{a?
(Ugleda Spasoja u ga}ama iza Cvetanke)
Stoj! Cvetanka ne okre}i se! Ne mrdaj!

CVETANKA: (Ukipi se kao ranije Spasoje, spusti slu{alicu, upla{ena)

[ta je sad bilo, tetka Roso?
SPASOJE:

(I on se ukipi, Rosi)
[ta ti je sad, `eno?

Tako smo se nekad smejali

171

ROSA:

(Cvetanki)
Ne mrdaj! Ne okre}i se! Ne gledaj iza sebe!
(Spasoju)
A, ti, obla~i pantalone!

SPASOJE:

(Zbuwen, tek sad primeti da je u ga}ama. Brzo navla~i

pantalone)
Kako ovo da mi se desi?! Uop{te nisam primetio?!

ROSA:

(Spasoju)
Ti kao da si stvarno poludeo! Hajde po`uri!
(Cvetanki)
Ti i daqe stoj tako i ne okre}i glavu!

CVETANKA: (Stoji kao kip)

Evo ne mrdam uop{te, tetka Roso!
ROSA:

Kako te nije sramota?! Star ~ovek da izlazi iz sobe u

ga}ama!

SPASOJE:

(Stoji zbuwen)
Kako to da mi se desi, boga mu qubim?!

CVETANKA: (Shvatila je {ta se dogodilo)

Eh, vrlo va`no!
ROSA:

(Cvetanki)
Sad mo`e{ da se okrene{!
(Spasoju)
Ti nisi normalan, boga mi!

SPASOJE:

Uop{te nisam primetio!

ROSA:

(Cvetanki)
A, {to ti spusti slu{alicu?

CVETANKA: Prestravili ste me! Mislila sam da je bogzna {ta!

ROSA:

(Odmeri Spasoja od glave do pete, publici)

A i nije bilo bog zna {ta!
(Spasoju i Cvetanki)
Sad je sigurno bio Sini{a!

CVETANKA: Mo`da je ba{ bio Sima?! I iz Beograda se ponekad te{ko

dobije veza!
ROSA:

Slu{aj, ako mi jo{ jedanput pomene{ Simu tresnu}u te

ovim telefonom po glavi!

CVETANKA: Dobro, \ura! Zaboravila sam..

172

ROSA:

Aleksandar Panteli}

Jel vidi{ Spasoje {ta napravi?!

(Spasoje uzdi{e)
Hajde opet da po~ekamo malo! Mo`da }e opet da zazvoni?!

(Gledaju u telefon. ^ekaju. isto kao ranije)

SPASOJE:

(Posle pauze)
Ni{ta!

ROSA:

Opet ni{ta! Nego hajdemo mi, da ne gubimo vreme a ako opet

zazvoni ~u}emo ga iz sobe.
Svi odu kao ranije, Rosa qutito pogura Spasoja da u|e u sobu, a Cvetanka iza|e na sredwa vrata.
Prazna pozornica. Pauza.

PETNAESTA POJAVA
Rosa i Spasoje.
Rosa i Spasoje ulaze boja`qivo s desna. On je u crnom odelu sa prslukom a
ona u {irokoj teget haqini iz dva dela sa ta{nom u rukama i sme{nim
{e{irom na glavi.
ROSA:

Jel nije vi{e zvonio?

SPASOJE:

Nije, ~uli bismo da je zvonio!

ROSA:

Meni se, u jednom trenutku u~inilo kao da zvoni?

SPASOJE:

To tebi zvoni u u{ima od ranije...

(Ide do sredwih vrata, dovikuje)
Cvetanka, {ta je bilo, jesi li gotova?

CVETANKA: (Spoqa)
Evo odmah!
ROSA:

(Do|e do sredwih vrata, dovikuje)

Mi smo gotovi, Cvetanka!

CVETANKA: (Spoqa)
Evo, sad }u ja! Jel nije vi{e zvonio telefon?
SPASOJE:

(Koji se vratio napred ide opet do sredwih vrata, dovikuje)

Nije!

CVETANKA: (Spoqa)
Molim?

Tako smo se nekad smejali

173

SPASOJE:

(Dovikuje)
Ka`em nije! Nije zvonio!

ROSA:

(I ona se vratila na predwi deo pozornice pa ponovo ide

do sredwih vrata, dovikuje)
Nije zvonio, Cvetanka! Nije!

CVETANKA: (Spoqa)
Dobro, ~ujem! Evo, odmah dolazim!
SPASOJE:

(Opet je do{ao napred pa ponovo ide do sredwih vrata,

isto kao ranije, dovikuje)
Mi }emo ovde da te ~ekamo, kao {to smo se dogovorili a ti
zna{ {ta treba da ka`e{ kad u|e{?

CVETANKA: (Spoqa)
Znam bon`ur!
SPASOJE:

(Dovikuje)
Tako je!
(Rosi)
To je dobar dan!

ROSA:

Spasoje, ako te zviznem sve }e{ zvezde da vidi{!

SPASOJE:

Zaboravio sam da to zna{!

(Osvr}e se)
Gde je sad ona sveska... tu je ostala?
(Ponovo ide do sredwih vrata)
Cvetanka, da nisi ti ponela onu francusku svesku?

CVETANKA: (Spoqa)
Jesam... sad }u je doneti!
SPASOJE:

(Ponovo se vra}a napred, Rosi)

Sad }e da je donese!

ROSA:

^ula sam Spasoje, ne mora{ i sa srpskog da mi prevodi{!

CVETANKA: (Spoqa)
^ika Spasoje!
SPASOJE:

(Ponovo tr~i u dubinu)

Ka`i, sine

CVETANKA: (Spoqa)
Jel sigurno vi{e nije zvonio telefon?
SPASOJE:

Nije sine!

174

Aleksandar Panteli}

ROSA:

(Ide do sredwih vrata, dovikuje)

Nismo ~uli da je vi{e zvonio!
(Spasoju, glasno da Cvetanka ~uje)
Jel da Spasoje da nismo?

SPASOJE:

(Rosi glasno da Cvetanka ~uje)

Nismo, Roso, nismo!

ROSA:

(Dovikuje)
Evo i Spasoje ka`e da nismo!

CVETANKA: (Spoqa)
^ujem vas ja, ~ujem!
Spasoje i Rosa stoje jedno pored drugog i ~ekaju.
Pauza.
SPASOJE:

(Vadi iz prsluka srebrni sat na lancu)

[to vreme ide?!

ROSA:

Da sednemo mi dok ona ne u|e!

(Sedne)
Samo ovo ~udo da se zavr{i pa da se svi smirimo!

SPASOJE:

(Vadi maramicu, bri{e znoj sa ~ela)

Nije ovo lako, bogami!

Pauza. Isto kao gore, Spasoje i Rosa sede i ~ekaju.

ROSA:

(Dovikuje sede}i)
Cvetanka, ho}e{ li skoro?

CVETANKA: (Spoqa)
Evo, odmah!
Pauza. Sve isto kao gore.
ROSA:

(Spasoju, {apatom)
Ono je Sigurno bio Sini{a!

SPASOJE:

(I on {apatom)
Mo`da? Da nam javi za @or`etu!

ROSA:

([apatom)
Sad se `iva pojedoh {to nije mogao da nas dobije!

SPASOJE:

([apatom)
Dobi}e nas kasnije! ]uti sad!
(Pauza, opet {apatom)
Sigurno su i telefonske veze bile preoptere}ene?!

Tako smo se nekad smejali

175

CVETANKA: (Spoqa)
Gotova sam, ~ika Spasoje! Jel mo`e?
SPASOJE:
(Uzbu|en, Rosi)
Hajde, di`i se!
(Dovikuje)
Evo odmah, sine!
ROSA:
(Zbuwena)
Kako }emo sad, Spasoje?
SPASOJE:
Evo ovako!
(Uzme je za ruku i povede je napred do sredwih vrata, pa
stane pokraj we kao da su u stroju)
Ovde stani! Tako!
(Dovikuje)
Hajde, gotovo je!
ROSA:
Sva se tresem!
SPASOJE:
ROSA:

A misli{ da je meni lako?

Ovo mi je najte`i dan u `ivotu!

SPASOJE:

(Uzbu|en)
Evo je, ide!

[ESNAESTA POJAVA
Cvetanka i pre|a{wi.
CVETANKA: (Proviri kroz vrata, vidi Spasoja i Rosu u stroju, zasmeje
se, onda {irom otvori vrata i u|e u sobu. Ona ima na sebi,
svetlu haqinu, beli {e{ir a preko ramena nosi belu
ta{nu)
Bon`ur mama! Bon`ur tata!
ROSA:
(Krajwe uzbu|ena, dr`i Spasoja za ruku)
@ivi bili!
SPASOJE:
(Vu~e je za rukav)
Kako `ivi bili, Roso? Od kud ti sad to?...
(Cvetanki)
Bon`ur!
CVETANKA: (Sedne, pona{a se kao glumica na sceni. Krivi usta, dobaci
Spasoju)
[ta sad, ~ika Spasoje?
(Gleda Rosu i Spasoja, samo {to ne pukne od smeha)

176

SPASOJE:

Aleksandar Panteli}

(Spusti glas, Cvetanki)

Sad nam ponudi da sednemo! Pogledaj u svesku kako se ka`e
sedite?

CVETANKA: (Gleda u svesku. Prevr}e listove)

Nema!
SPASOJE:

Kako nema?!

CVETANKA: (Prevr}e listove)

Ne vidim nigde sedite!
(^ita)
Laku no}, nazeb, krava, `iveli, dan i no}, pupak,
pirina~, dovi|ewa!
ROSA:

I nema sedite?!

CVETANKA: (Prevr}e listove)

Nema!
ROSA:

A ima pupak?!

CVETANKA: (Smeje se. Pokrije usta rukom)

Ima.
CVETANKA: (Ponovo ~ita iz sveske)
Evo dobro do{li, iznutra, sre}an put, crveni vetar,
malo belo... Nema sedite!
ROSA:

(Spasoju)
Vidi sad ovaj maler!

CVETANKA: (Gleda u svesku, prevr}e listove)

Evo, ima ustanite!
SPASOJE:

[ta }e nam to?

ROSA:

Mi smo ve} ustali, jel tako Spasoje?

SPASOJE:

Sigurno!
(Napeto misli)
[to je ovo sad nezgodno!

CVETANKA: (Okre}e listove sveske)

Evo, ima i lezite!
(Prsne u smeh)
ROSA:

(Prekorno, Cvetanki)
Nije to sme{no, Cvetanka! Volela bih tebe da vidim u
na{oj ko`i!

Tako smo se nekad smejali

177

CVETANKA: Izvinite, tetka Roso, ali ne mogu da se uzdr`im!

(Poku{ava da se uozbiqi)
Nemojte da se qutiti!
ROSA:

Boqe gledaj u taj re~nik! Ne mo`emo ovako da stojimo do

zore!

CVETANKA: (^ita)
Ovako: dopisnica, {upqina, terasa, kompot, i{ijas, duvankesa, Bo`i}... nema sedite!
ROSA:

Boga ti qubim!
(Spasoju)
Da ne zna onaj tvoj Crnotravac iako se ka`e sedite?

SPASOJE:

Ne verujem?! Vojska takvu re~ nije upotrebqavala ni u

jednom ratu. Ona bi morala da bude u ovom hotelskom
re~niku... A ako je tu nema...
(Zbuwen)
onda... onda... moramo da vidimo {a }emo!
(Zamisli se)

ROSA:

Hajde mi, Spasoje, prvo da sednemo, pa onda da vidimo kako

se to ka`e na francuskom! Otpado{e mi noge!
(Sedne)

SPASOJE:

I meni, bogami!
(I on sedne)
Sve mi kolena podrhtavaju!
(Vadi maramicu, bri{e znoj sa ~ela i lica)

ROSA:

Boga mi nisam znala da je ovako te{ko nau~iti jedan strani

jezik?!

SPASOJE:

Ja sam ti rekao..

ROSA:

Evo ve} pola sata ne mo`emo da na|emo jednu sitnu re~, a

{ta }e tek biti sa krupnim re~ima kad one do|u na red?

SPASOJE:

Sad su i te sitne re~i za nas krupne, sve dok ne probijemo

led!

ROSA:

(Cvetanki, koja prevr}e listove sveske)

[ta bi Cvetanka, nema je?!

CVETANKA: Nema!
ROSA:

E, ba{ smo baksuzi! Na prvom koraku da se sapletemo o to

pi{qivo sedite!

178

Aleksandar Panteli}

CVETANKA: Znate {ta! Ne mora @or`eta vama da ka`e ba{ sedite!

Mo`e da vam ka`e neku drugu re~, koja zna~i to isto!
Recimo...
(Misli)
[ta ja znam?! Recimo...
SPASOJE:

Zauzmite mesta?!

CVETANKA: To ne vaqa! Tako se ka`e samo u bioskopu... To je nekako...

SPASOJE:

Slu`beno, misli{?

CVETANKA: E, jeste!
ROSA:

(Boja`qivo)
A... spustite se?!

SPASOJE:

[ta pri~a{, Roso? Kako mo`emo nas dvoje da se spustimo?!

Ka`e se: spustio se mrak, spustio se pqusak, spustila se
magla... a ne mo`e da se ka`e: spustili se Rosa i Spasoje!

ROSA:

Sini{a nam je, pro{le godine, kad je i{ao za Francusku,

pisao da se zbog nevremena spustio u Minhenu!

SPASOJE:

Pobogu Roso, {to ti mo`e{ da odvali{ i da ostane{ `iva!

Nije se spustio Sini{a nego se spustio avion u kome se
Sini{a vozio. A ja i ti, kako god okrene{ ne mo`emo da se
spustimo, ovde u sobi!

ROSA:

Dobro, ali tako se ponekad ka`e! Moj pokojni otac imao je

obi~aj da ka`e: da spustim kosti i da danem du{om!

SPASOJE:

(Qutito)
A moja pokojna baba imala je obi~aj da ka`e dedi: ^u~ni
malo, @ivko i odmori noge!... pa misli{ da bi @or`eta
mogla da nam ka`e: Hajde ~u~nite malo vas dvoje, pa da se
lepo upoznamo!... Ba{ tebi, Roso, ne idu u glavu strani
jezici!

CVETANKA: (Smeje se. pokriva usta rukom)

ROSA:

(Cvetanki, qutito)
Ti Cve}ka, nemoj da se smeje{ jer si ti kriva za sve ovo!

CVETANKA: Ja?!
ROSA:

Ti, dabome! ^im si u{la u sobu potr~ala si da odmah

zauzme{ mesto i da sedne{ a videla si da nas dvoje starijih
stojimo. Da si nama odmah ustupila mesto, kao svako vaspitano ~eqade, sad ne bismo imali ove muke sa tim sedite!

CVETANKA: Nisam ni ja znala {ta }u, kad sam u{la! Zbunila sam se.

Tako smo se nekad smejali

ROSA:

179

[ta ima{ ti da se zbuwuje{? Ovo je na{a muka a ne tvoja...

Nego takvi ste danas vi mladi! Samo gledate da smestite
svoje dupe, a stariji neka stoje, ba{ vas briga!

CVETANKA: Da sam ja ostala na nogama a da ste vi seli onda biste vi

meni, to jest ne meni nego @or`eti, morali da ponudite da
sedne i opet vam ispada isto!
SPASOJE:

Ima pravo devojka! Izgleda Roso da ba{ nikako ne mo`emo

da izbegnemo tu re~?

CVETANKA: (Rosi)
Vi samo da mene napadnete!
ROSA:

Nije to, sinko, nego, em nas je sna{lo ovo ~udo em nam se ti

stalno smeje{!

CVETANKA: Ne mogu da se uzdr`im, tetka Roso! Ali ja ho}u da vam

pomognem koliko mogu!
ROSA:

Znam ja to, dete moje! Znam..

SPASOJE:

Dosta je bilo pri~e! Hajde da re{avamo ovaj problem ako

ho}ete da ne{to uradimo... Malo~as mi ne{to pade napamet:
kako bi bilo da nas dvoje uop{te ne ustajemo kad @or`eta
u|e u sobu?... Da je do~ekamo sede}i?

ROSA:

Kao, uhvatio nas i{ijas!

SPASOJE:

Dabome, i{ijas! To mi je i palo napamet kad je Cvetanka

pro~itala u re~niku re~ i{ijas!

ROSA:

Tako je! Pro~itala je ba{ i{ijas!

SPASOJE:

Zna~i, imamo tu re~, ako nam bude zatrebala! Ali ja mislim, kad nas @or`eta vidi da sedimo mo}i }e da nam ka`e
jedino ustanite sve dok ne primeti da se dr`imo za krsta.
A kad to primeti onda smo mi na kowu, jer ne}e mo}i da nam
ka`e ni{ta drugo nego lezite, a i ustanite i lezite
imamo u svesci!

ROSA:

(Misli)
Ne{to mi je to mnogo zapetqano!

CVETANKA: Jeste, ~ika Spasoje, mnogo je komplikovano a opet }ete vi

wu morati da ponudite da sedne.
SPASOJE:

(Trqa bradu)
Ima{ pravo! Vidi{ ja sam to sasvim smetnuo s uma!

180

Aleksandar Panteli}

ROSA:

(Qutito)
Nek je nudi Sini{a! Wegova je `ena, bestraga im glava i
woj i wemu u {ta nas uvali{e!

SPASOJE:

Pazi bogati! Pa mi smo potpuno zaboravili na Sini{u! On

}e da bude tu pa neka joj on ka`e da sedne!

ROSA:

Kako nam je sve po{lo naopako, mo`da ni on ne}e znati

kako se ka`e sedite?!

SPASOJE:

Pa jeste! On je sada u medenom mesecu i sigurno je nau~io

kako se ka`e lezite, a za sedite, uop{te nije sigurno!

CVETANKA: (Smeje se. Okre}e glavu u stranu)

ROSA:

(Cvetanki, prekorno)
Opet ti, Cvetanka?!

CVETANKA: Pa ~ika Spasoje sva{ta pri~a!

(Uozbiqi se)
Znate li da je stvarno ~udno {to smo svi zaboravili na
Sini{u?!
ROSA:

[ta ima to tebi da bude ~udno?! Razumem {to je ~udno meni

i Spasoju, mi smo mu roditeqi, ali ti mu nisi niko i ni{ta
i tebi je sad, kao ~udno, {to si zaboravila na wega?!

CVETANKA: Ali i ja sam se u`ivela u sve ovo kao i vi!

ROSA:

(Skine nao~are)
Kako si se u`ivela?!

CVETANKA: Pa eto, skoro sam poverovala da sam stvarno Sini{ina

`ena!
ROSA:

[ta ka`e{, Cvetanka?!

CVETANKA: Ne znam kako to vam objasnim?! Kao da me je ne{to povuklo

pa mi se ~ini da sam ja @or`eta?!
ROSA:

(Gleda u Cvetanku {iroko otvorenih o~iju)

[ta pri~a{ to?!

CVETANKA: Ne znam, ka`em vam?! Znam samo da se divno ose}am kao

va{a snaja!
SPASOJE:

(Dirnut)
Ba{ je to lepo!

ROSA:

Ti Spasoje, }uti!
(Cvetanki)
Divno se ose}a{, je li?

Tako smo se nekad smejali

181

CVETANKA: Stvarno divno, tetka Roso!

ROSA:

(Ustane, skine {e{ir)

E, ako je tako, onda je gotovo sa ovim cirkusom!

SPASOJE:

[ta je sad, pobogu?!

ROSA:

(Skida gorwi deo haqine. Ostaje u bluzi. Cvetanki)

Uzmi lepo ovu tvoju svesku i nosi je odavde! Vi{e nam ne}e
biti potrebna!

CVETANKA: Ne razumem vas?!

SPASOJE:

Ni ja te ne razumem, Roso?! Izgleda da je sad tebi pre{lo u

naviku da se skida{?!

ROSA:

(Cvetanki)
Ako ne razume{ onda }u lepo, jasno i glasno da ti ka`em:
ne}e{ vi{e da bude{ @or`eta! Jel sad razume{?

CVETANKA: Za{to?!
ROSA:

I da zna{: sre}a tvoja {to ti sutra dolazi Sima, ina~e bi,

posle ovoga {to si malo~as rekla, morala da tra`i{ i
drugi stan!

CVETANKA: [ta sam rekla? [ta vam je sad opet, tetka Roso?
SPASOJE:

Dabome! [ta ti je devojka rekla?... [ta ti je opet, Roso?

ROSA:

Ti, Spasoje }uti! A, ti, Cvetanka, izgleda da si zaboravila

{ta smo se nas dve dogovorile?!

CVETANKA: To nema nikakve veze sa ovim!

SPASOJE:

Dabome da nema! A u ~emu je stvar?

ROSA:

Uobrazila si da si Sini{ina `ena, a nema veze! Uobrazila

si da si @or`eta a nema veze?

CVETANKA: (Samo {to ne zapla~e)

Da znate da me vre|ate, tetka Roso! Za kakvu devojku vi to
mene smatrate?
ROSA:

Ostavi ti sad to! Ovaj cirkus je postao opasan a moja je

du`nost da {titim Sini{in brak!

CVETANKA: (Jeca)
To je neverovatno?! Uvek na|ete razlog da me napadnete!
Uvek!
ROSA:

Ko zna {ta ti sve mo`e{ da uobrazi{ ako se i daqe bude{

igrala @or`ete?!

182

Aleksandar Panteli}

CVETANKA: (Pla~e)
Kao da jedva ~ekate!
SPASOJE:

Bo`e Roso, jo{ ti snaja nije ni u{la u ku}u a ti se ve}

posva|ala sa wom!

Telefon zazvoni. Svi sko~e.

SPASOJE:

Stoj, ~ekaj! Ja }u!

(Podigne slu{alicu)

ROSA:

(Otme mu slu{alicu)
Sigurno je Sini{a?!

CVETANKA: (Bri{e nos)

Mo`da je sad Sima?!
ROSA:

Alo! Alo! Molim?!

(Spasoju)
Jao, me|ugradska! Odsekle su mi se noge! Govori ti, ja nemam
snage!
(Pru`a mu slu{alicu)

SPASOJE:

Halo! Jeste! Halo!

(Podigne glas)
Sini{a sine, ti si?... Ovde otac!
(Slu{a)
Zdravi smo svi! Evo je tu pored mene!

ROSA:

(Vadi maramicu, bri{e o~i)

Znala sam da je on!
(Spasoju)
[ta ka`e?!

SPASOJE:

(Daje joj znake da }uti)

Znamo sine, ~uli smo!

ROSA:

(Dr`i se za srce)
Bo`e, {to mi lupa srce!

SPASOJE:

(U slu{alicu)
Pa {to nam ti nisi javio, sine, nego smo slu~ajno ~uli od
nepoznatog lica?
(Slu{a)
Neki Sreten Mileusni} ... Zna{ ga jel da? Danas u restoraciji na `elezni~koj stanici...
(Slu{a)
Jeste! Dobro sine, kad je tako, neka ti je sa sre}om!
(Vadi maramicu, bri{e suze)

Tako smo se nekad smejali

ROSA:

183

(Pla~e)
Sine majkin! Sva sam se preznojila!
(Dohvati Cvetankinu ruku i stavi je sebi na ~elo)
Pipni me!

CVETANKA: I ja.
(Pokazuje ~elo)
Evo, pogledajte!
ROSA:

[ta ima{ ti da se znoji{?!

CVETANKA: I ja sam se uzbudila... {ta mogu?!

SPASOJE:

(U slu{alicu)
[ta ka`e{?!
(Gestovima uti{ava Rosu i Cvetanku)

ROSA:

[ta ka`e?! [ta ka`e?!

SPASOJE:

(Napeto slu{a, daje Rosi znake da }uti)

Znamo sine, @or`eta!
(Slu{a, naglo se uozbiqi)
Nije mogu}e?!
(Napeto slu{a)
Tako zna~i?!

ROSA:

[ta ka`e, Spasoje?!

(Prisloni glavu uz slu{alicu)

SPASOJE:

(Gura je rukama od telefona)

^ekaj, Roso!
(U slu{alicu)
Aha... zna~i onaj Sreten Mileusni} to nije znao?! Pa jeste,
on radi u drugoj fabrici!

ROSA:

(Krajwe uzbu|ena)
Govori {ta je, polude}u!

SPASOJE:

(Daje joj znake da }uti, u slu{alicu)

[ta ka`e{, ne}e{ mo}i?!
(Slu{a)
Kako?... Ja i majka?!
(Slu{a)
Zna~i, ve} si poslao? [to si tako po`urio, sine?.. Da si
nam bar ranije javio... da znamo!
(Slu{a)
Kako? Sad nam javqa{? Pa jeste..

184

ROSA:

Aleksandar Panteli}

(Van sebe od uzbu|ewa)

[ta ka`e, Spasoje, govori?!!

CVETANKA: [ta ka`e, ~ika, Spasoje?!

ROSA:

(Cvetanki)
Tebe se ne ti~e, {ta ka`e!

SPASOJE:

(Slu{a, ma{e rukama, daje Rosi i Cvetanki znake da se

uti{aju)
Ti{ina!
(U slu{alicu)
Sine, jel mogu}e?!
(Sedne, ponovo vadi maramicu)

ROSA:

Spasoje, govori {ta je ili }u sad ovu ta{nu da ti tresnem o

glavu?!

SPASOJE:

(Sedi, bri{e o~i, u slu{alicu)

Dobro, sine moj! Kad ti ka`e{... spremi}emo se! ^uvaj se,
sine!
(Slu{a)
Pozdravi i ti wu!

ROSA:

(Sko~i. Ho}e da mu otme slu{alicu)

Daj ovamo tu slu{alicu!

SPASOJE:

Zdravo!
(Spusti slu{alicu)

ROSA:

Jel ode?

SPASOJE:

Ode!

ROSA:

Govori, sta je?

SPASOJE:

Ne dolazi prekosutra.

ROSA:

Ne dolazi?!

SPASOJE:

(Ustane)
Sedi, Roso! Sedi i ti, Cvetanka!
(Rosa i Cvetanka sednu. On stavi ruke na le|a i pro{eta
ispred wih)
Roso, kad ono re~e da si posledwi put bila kod lekara za
srce?

ROSA:

(Upla{ena)
Za{to Spasoje?

SPASOJE:

Onako, pitam za svaki slu~aj!

Tako smo se nekad smejali

185

ROSA:

Spasoje, govori {ta ti je Sini{a rekao ili...

(Ho}e da zapla~e)

SPASOJE:

Se}a{ li se strina Marinog bratanca, onaj {to je kad je

napustio {kolu i o`enio se devojkom iz cirkusa?

ROSA:

Se}am se pa {ta?!

SPASOJE:

A, jel ti jo{ u glavi, kako se ona zvala?

ROSA:

Lujza... ili tako nekako?

SPASOJE:

E, nije nego @ivana a zvali su je Lujza!

ROSA:

I {ta ho}e{ da ka`e{?! Da nije...

SPASOJE:

E, jeste, to je! @or`eta nije @or`eta!

ROSA:

(Uhvati se za srce)
Nego?!

SPASOJE:

Stevanka.

ROSA:

Kakva Stevanka?

SPASOJE:

Stevanka kao svaka Stevanka!

CVETANKA: Nije Francuskiwa?!

SPASOJE:

Dabome da nije, nego Stevanka iz Jagodine a radi u nekoj

radwi za `enski ve{ koja se zove @or`eta pa je na{i
Jugovi}i zbog toga zovu @or`eta

CVETANKA: Eto ti sad!

ROSA:

(Zapawena)
I nije Francuskiwa?!

SPASOJE:

Sigurno da nije!

ROSA:

(Ustane)
E, ne mo`e to tako! Oti{ao ~ovek u beli svet da tamo na|e
Stevanku iz Jagodine! Ne mo`e to Sini{a tako!

SPASOJE:

]uti, Roso, bar ne}e biti prijatno i va{u ru~icu!

CVETANKA: (Smeje se)

I spustite se...
ROSA:

Bogami, ne}emo tako! Zar se ja ovde ubih da nau~im francuski jezik a on mi dovodi u ku}u Stevanku iz Jagodine! Wu
je mogao i ovde da na|e, nije morao da ide ~ak u Francusku!

SPASOJE:

^ekaj, Roso, to jo{ nije sve! Ima jo{ ne{to!

ROSA:

[ta ima jo{?

186

Aleksandar Panteli}

SPASOJE:

(Ponovo pro{eta po sobi, vadi maramicu, bri{e vrat)

Roso, koliki ti je bio pritisak kad si posledwi put merila?

ROSA:

(Podigne stolicu uvis)

Spasoje!!

SPASOJE:

(Zakloni glavu rukama)

Samo polako!
(Dohvati je ne`no za ruku)
Sedi ovde, Roso!
(Rosa sedne. On po~iwe izdaleka)
Se}a{ li se ti, Roso, one kuma Kajine sestre, {to se onako
iznenada udala i nikom ni{ta nije govorila?

ROSA:

Ona {to je akontirala?

SPASOJE:

(Bri{e znoj sa ~ela i lica)

E, jeste, ona!
(Gleda u Rosu)

ROSA:

Znam!
(Gleda i ona u wega)
I {ta ho}e{ da ka`e{?!
(Izbe~i o~i)
Da nije?!

SPASOJE:

(Sedne)
E, jeste, to je!

CVETANKA: (Sko~i sa stolice)

Unu~e?!!
ROSA:

(Gleda u Spasoja {iroko otvorenih o~iju)

Spasoje!

SPASOJE:

[to me gleda{ tako?... Nisam ja kriv za to nego Sini{a!

ROSA:

(Isto kao gore)

Spasoje!

CVETANKA: (Radosna)
Tetka Roso!
SPASOJE:

Eto to je! @or`eta, to jest Stevanka treba uskoro da se

porodi u zbog toga ne dolaze ovamo kao {to su mislili, nego
nas dvoje treba da idemo tamo kod wih, da im se na|emo oko
poro|aja! Sini{a nam je ve} poslao karte za voz!

Tako smo se nekad smejali

187

(Rosa se uko~ila, sedi nepomi~no, otvorenih usta i {iroko otvorenih

o~iju i zuri u jednu ta~ku)
CVETANKA: (Uhvati je za ruku)
Tetka Roso, {ta vam je?!
(Tap{e je po obrazima)
Tetka Roso!
SPASOJE:

(Pritr~i, prihvati {e{ir koji Cvetanka dr`i u ruci i

hladi Rosu)
Roso, osvesti se! Roso, priberi se! Roso, saberi se!

CVETANKA: (Bri`no)
Tetka Roso, jel me poznajete?! Ja sam, Cvetanka!
SPASOJE:

Izgleda da te ne zna?! Da vidimo jel zna mene?

(Rosi)
Jel poznaje{ mene, Roso? Ja sam tvoj Spasoje!
(Cvetanki, uznemiren)
Samo da se ne {logira!
(Tap{e je po obrazima)
Roso!

CVETANKA: Tetka Roso, ~ujete li me?! To je radosna vest! Najradosnija!

Dobi}ete unu~e! Tetka Roso, unu~e!!
SPASOJE:

Jeste Roso, i snaju i unu~e odjednom!

ROSA:

(Pomi~e usne, pa o~i i obrve, najzad joj se usne ra{ire u

osmeh. Ona gleda ~as Spasoja ~as Cvetanku)
Unu~e!

CVETANKA: Jeste, unu~e, tetka Roso! Va{e unu~e!

ROSA:

(Ponovo, osmeh pa gr~ pla~a na licu, pa opet osmeh)

Moje unu~e!

SPASOJE:

(Bri{e suze)

CVETANKA: Va{e, tetka Roso! Va{e! Uh, {to }ete da ~astite! [to }ete
da napravite ru~ak!
(Rosa i Spasoje pla~u)
CVETANKA: A pozva}ete i mene i Simu, jel da?
ROSA:

(Kroz smeh i suze)

Pozva}u samo tebe i \uru... Sima ne dolazi u obzir!
(Svi se slatko smeju. Posle pauze Rosa se iznenada uozbiqi,
i ustane)
Kad putujemo Spasoje?

188

Aleksandar Panteli}

SPASOJE:

^im stignu karte!

ROSA:

Hajde onda na posao! Ti Cvetanka tr~i da kupi{ sir, kore

za gibanicu i mleveno meso za sarmu. Ho}u da pripremim sve
za put, jer karte mogu ve} sutra da stignu! Po`uri samo da se
ne zatvore radwe!
(Cvetanka i Spasoje se uzmuvaju po sobi)
Ti Spasoje, tr~i kod @ike i Milice po taj recept za
kapqice, pa onda tr~i do Dace i Milisava i ka`i im da nas
dvoje idemo u Francusku i da }emo da im donesemo i lutku za
unuku i neki mali tranzistor za onog mufquza Milisava,
bestraga mu glava! Onda tr~i kod \uke iz finansijskog i
tra`i mu broj za te wegove ulo{ke! Jesi razumeo?!

SPASOJE:

Jesam, Roso!
(Sprema se)

ROSA:

A ti }e{ Cvetanka, kad ode{ po mleveno meso, da ka`e{

\uri kasapinu da }emo mu doneti tu kapu za su{ewe kose pa
}e{ onda da trkne{ i do Kaje po{tarke i tra`i}e{ da ti da
mere za onaj cvilih!

CVETANKA: Mere za cvilih! Dobro! Evo tr~im!

ROSA:

(Vadi iz yepa stari nov~anik, Cvetanki)

Evo ti pare za meso, za sir i za kore! Jesi li sve upamtila?

CVETANKA: Jesam! Ni{ta ne brinite!

ROSA:

A ti, Spasoje, jesi li sve upamtio?

SPASOJE:

Ja znam napamet {ta je ko tra`io!

(Polaze}i)
Hajde da kidam ja dok se jo{ vidi na ulici! I da stignem sve
da obi|em!
(Po|e prema vratima)

ROSA:

(Spasoju i Cvetanki, koji su ve} na vratima)

I jo{ ne{to: nikom ni re~i o tome da nam je unu~e na putu...
(Izvadi maramicu, zapla~e se, pa se umiri)
Svi }e iskoristiti na{u radost i ko zna {ta }e jo{
tra`iti da donesemo?!

CVETANKA: Budite bez brige! Odoh ja!

(Istr~i na sredwa vrata)

Tako smo se nekad smejali

189

SEDAMNAESTA POJAVA
Rosa i Spasoje.
SPASOJE:

(Dovikuje s vrata Cvetanki)

Pazi dobro, Cvetanka da se negde ne izlane{! Hajde i ja da
kidam!
(Okre}e se u krug, Rosi)
Toliko sam se zbunio da ne mogu da prona|em vrata! Hajde
odoh!
(Iza|e na sredwa vrata)

OSAMNAESTA POJAVA
Rosa, sama.
ROSA:

(Sedne prema publici)

Uh, da malo do|em sebi!
(Uzdi{e)
Ovaj dana{wi dan pamti}u celog `ivota!
(Sme{ka se)
E, Sini{a, Sini{a! Morao da ode u beli svet i da tamo na|e
Stevanku iz Jagodine!
(Smeje se)
Takva su dana{wa deca! Sve rade naopa~ke!
(Uzima pletivo sa stola)
[ta sad da radim sa ovim yemperom?! Ako ga odnesem
Sini{i bi}e mu krivo {to i Stevanki nisam isplela...
(Misli)
a za wu je sad kasno da po~iwem!
(Misli)
Setila sam se!
(Publici)
Znate {ta }u da uradim? Ne znate? Prebaci}u dugmad na
levu stranu a rupice na desnu i pokloni}u ga Stevanki! To
}e i Sini{u da obraduje! [ta ka`ete, a?... Solomonsko
re{ewe, jel da?
(Misli)

190

Aleksandar Panteli}

Jo{ sam ne{to htela!

(Gleda u publiku)
A jeste! Re{ila sam! Ovo nam je najve}a radost u `ivotu! Pa
kad je bal nek je bal! Sutra ujutru svi u red ispred moga
prozora da zapi{em {ta svako do vas ho}e da mu donesem iz
Francuske! Samo nemojte da preterujete! Hajd sad stvarno
u zdravqe! Gotovo je!

ZAVESA