38

D. Bari - Podravina iz francuske perspektive: izvjea u Napoleonovo doba

Podravina iz francuske perspektive: izvjea u

Napoleonovo doba
Podravina from the French perspective: the report of
Napoleons era
Das Drautal aus franzsischer Sicht: Berichte im
Napoleonischen Zeitalter.
Daniel Bari
Universit Franois-Rabelais
Institut dtudes germaniques
3, rue des Tanneurs
F- 37 041 Tours
Francuska
daniel.baric@univ-tours.fr

Primljeno/Received: 23. 4. 2011.

Prihvaeno/Accepted: 7. 10. 2011.
Rad ima dvije pozitivne recenzije
Izvorni znanstveni rad
Original scientific paper
UDK / UDC 94(497.5-37)630-6

Saetak

Koncem 18. i poetkom 19. stoljea, interes za centralnu Evropu, pa tako i za rijeke kao Dunav,
vidno raste u Francuskoj. Dolazak francuske vojske na podruje Austrijskoga Carstva naglo
mijenja pretpostavke za poznavanje te zemlje. Ponajprije iz stratekih razloga, Napoleonova vojska
je izradila kartografiju i opis rijeka koji su doli u posjed Francuske. Rijeke su u tom kontekstu
igrale posebnu ulogu, jer su mogle biti odluujui faktor u ratnim zbivanjima (problem prijelaza
rijeke, utvda, prirodna bogatstva, itd.). to se pak Drave tie, najbolje je poznat dio izmeu
Sachsenburga u Korukoj i Ptuja. Kartografija za ovaj dio toka Drave pokazuje irinu rijeke,
osobine tla u blizini rijeke, reljef, ume, poljoprivredne povrine, te mostove, mlinove, ceste i
naselja. Popratni tekstovi karata upotpunjuju karte podacima koji nisu mogli biti oznaeni
(varijacije vodostaja, korito rijeke, ekonomske osobine podruja, itd.)
Iza strogo tehnikog izlaganja za vojne svrhe je mogue iitati odreenu informiranost o prirodi
i svijest o nainu gospodarenja prirodnim resursima rijeke. Oficiri ivjetai gledaju i analiziraju
Dravu kako su to nauili raditi u Francuskoj i prema tekuim potrebama vojske, ali na njima
nepoznatom podruju, to se oituje u nesnalaenju s toponimijom. U nekoliko sluaja dolazi i
do izraaja jednog subjektivnog pristupa Dravi.

Kljune rijei: Napoleon, Francuska, Koruka, vojna izvjea, kartografija

Keywords: Napoleon, France, Carinthia, military reports, mapping
Schlsselwrter: Napoleon, Frankreich, Krnten, Militrberichte, Kartographie

Sama injenica da je Drava plijenila interes austrijskih znanstvenika, inenjera, vojnih osoba
i kartografa ne mora izazvati posebno iznenaenje. Ali je moda manje poznato da je Podravina
zanimala i Francuze. Meutim, Podravina se pojavljuje s vremena na vrijeme tijekom 18. stoljea
u raznim spisima ili kartografskim radovima francuskih uenjaka i inenjera. Na primjer u
Hidrografskoj karti austrijskih nasljednih zemalja s ove strane Rajne Franois Joseph Maire-a,
jednog inenjera hidrauliara porijeklom iz Lotaringije, koji je u slubi Habsburgovaca zacrtao
EKONOMSKA I EKOHISTORIJA

Volumen VII, Broj 7, str. 38 - 48

Ekonomska i ekohistorija

D. Bari - Podravina iz francuske perspektive: izvjea u Napoleonovo doba

39

projekt plovnog kanala od rijeke Rabe do Kvarnera, na kojem je Drava prikazana1. Ali do preciznog
i sistematinog bavljenja Dravom je dolo tek tijekom Napoleonovih ratnih pohoda. Za vrijeme
njihove relativno kratke prisutnosti na licu mjesta, francuske su vojne vlasti prikupile znatnu
dokumentaciju o samoj rijeci i o rijenom krajoliku2. Radilo se je o izvjeima koja su vojne vlasti
trebale informirati o manje poznatim krajevima.
Odreeni broj tekstova je u to doba sastavljen uz kartografske priloge, koji predstavljaju francuski
pandan jozefinskom katastru. I u sluaju Francuza se teilo za sveobuhvatnom preciznou, takoer
ciljem mogue uporabe za vojne svrhe. Da li se onda moe oekivati od tih francuskih vojnih
izvjea utemeljene opise krajolika? Za razliku od jozefinskog katastra, na kojem se radilo due
vrijeme (1763.-1787.), dokumentacija se u ovom sluaju sakupljala u roku od nekoliko mjeseci.
Izvjetai su uspjeli priopiti mnotvo informacija o samoj rijeci i o krajoliku, koji neposredno
granii s Dravom. Priroda je pri tome stajala u sreditu njihovih promatranja. Ona je naima trebala
biti to preciznije opisana, da bi mogla biti uzeta u obzir u sluaju vojnog poteza ve za pripreme
planova. Ovi dokumenti su zbog toga dragocjen izvor za razumijevanje prirodnih prilika u Podravini
na poetku devetnaestog stoljea.
Ljudski element najee je odsutan u ovim izvjeima. Opise ljudi, obiaja, odjee i gledita
stanovnika prema dogaajima jedva e se nai u ovim izvjeima. Kako se to moe objasniti?
Da bi se tonije moglo odgovoriti na ovo pitanje, neophodno je istraiti kako su izvjetai
reagirali na ovaj nepoznati krajolik, ili bolje reeno kako su nauili reagirati. U tom pogledu su ova
izvjea dokumenti o nainu na kojemu su francuski oficiri u to vrijeme doivljavali Podravinu. Kroz
struni opis Drave je naime iscurio i njihov nain gledanja na krajolik.
I. Pojava interesa za Podravinu: vojni aspekt
Najprije su ti dokumenti bili sinteze ve postojeih djela, koja su preteito bila
prevedena s njemakoga i koja su priopila znanja o dalekim krajevima3. Autor je u ovom sluaju
iskreno priznao da bi trebao usporediti vei broj izvora da bi mogao pisati sveobuhvatan rad o jednoj
zemlji koja mu je bila do tada posve nepoznata4. Problem je bio u tome to ni on, ni drugi izvjestai
nisu poznavali ovaj krajolik. Prvi puta za vrijeme Napoleonovih ratova im je pruena mogunost
promatrati izbliza Dravsku nizinu. Tako je dolo do prekretnice u skupljanju dokumentacije jer je
ovog puta bila izravna.
Izvjea su sve mnogobrojnija poevi od ljeta 1809. Ve i prije su tekstovi o Dunavu i ponekad
o nekim njegovim pritocima bili napisani u Francuskoj, ali oigledno je trebalo vie da bi se jedna
znanstvena praznina ispunila. Zauuje to to je ova rijeka jo uvijek tako nepoznata, moglo bi
se rei da je manje poznata od Nila - napisao je anonimni autor jednog eseja o toku Dunava5.
Zgner, 1993, str. 166.
Profesor Drago Roksandi me je uputio na ove dokumente, za to bih mu se elio srdano zahvaliti.
3
Na primjer u izvjeu pod naslovom Esclavonie pripisan podoficiru Pelline-u, prije 1809. (mmoire gographique et statistique
de l); aperu gnral du pays, tendue, population, classes dhabitants, organisation du pays, religion, murs et caractres
des habitants: production, industrie, commerce, revenus (zemljopisno i statistiko izvjee o Slavoniji); opi pregled zemlje,
povrine, stanovnitva, stalea, organizacije zemlje, religije, obiaja i naravi stanovnika: proizvodnje, industrije, trgovine,
prihoda. SHAT 1594.
4
Pri tome opisuje misaone i materijalne uvjete u kojima se je nalazio dok je radio na ovome spisu: Je me fais un devoir de
rpter que les matriaux de ce mmoire pris la hte la bibliothque impriale dans des ouvrages allemands que mon
fils ma traduits, ne sont que des extraits dont je ne puis garantir la certitude [Moja je dunost ponoviti da graa za ovu
raspravu, uzeta na brzinu iz carske knjinice u njemakim djelima koje mi je moj sin preveo, samo su odlomci za koje ne
mogu sa sigurnou garantirati]. Le seul travail que je puisse fournir est un extrait rapide de quelques ouvrages. Je me suis
principalement attach rectifier Taube (1777.) daprs la statistique de Hassel. [Jedini rad koji mogu dati je krai odlomak iz
nekoliko djela. Ponajprije sam se potrudio ispraviti Taube-a (1777.) prema statistici Hassela]. Ibid., str.1.
5
Essai sur le cours du Danube, str. 1., bez god., oko 1808., SHAT 1596. [Il est tonnant que ce fleuve soit encore si peu connu et
lon peut dire, moins que le Nil].
1
2

EKONOMSKA I EKOHISTORIJA

Volumen VII, Broj 7, str. 38 - 48

40

D. Bari - Podravina iz francuske perspektive: izvjea u Napoleonovo doba

Jednom prethodniku na podruju opisa rijeke, Marsigli-u, je prigovarao sljedee: Ovaj autor se
bavio starinama, ribama, mineralima, pticama i svim stvarima koje pripadaju rijeci, vie nego samom
rijekom6. Od toga vremena je rijeka sama po sebi trebala biti dovoljna za obradu jedne rasprave. I
pritoci su zavrijedili da plijene posebnu pozornost: Samo ukratko se izvijestilo o velikim plovnim
pritocima. Jedan detaljni opis svakog od ovih pritoka bi zahtijevao posebnu knjigu7. I sam opis je
ovdje vie u slubi znanstvene znatielje nego pripreme kakvog vojnog pohoda: Mora se opaziti da
u zadnjim vojnim pohodima ni Dunav ni njegovi pritoci nisu prilikom njihovog prijelaza dali povoda
vanim sukobima8. To bi trebalo prema autoru pripisati talentu Napoleona.
Poslije opisa samog Dunava, koji ini najvaniji dio opusa, autor se posveuje Dravi: Drava
ima svoj izvor u Tirolu, tee kroz Koruku i Donju tajersku u pravcu Maarske, s kojom granii
s Hrvatkom i Slavonijom; narasla Murom, koja od Graza pa nadalje nosi terete od trista centi, kao
i drugim rijekama, ulijeva se iznad Aljmaa u Dunav. Njezin vrlo brzi tok usporuje se u Slavoniji;
poto korito rijeke skoro nigdje nema obale koja bi bila dovoljno visoka i jaka da zadri rijeku,
esto je poplave odnesu. Rijeka onda stvara sebi drugo korito a svojim bujicama oblikuje mnogo
movara i stajee vode. Plovidba je opasna zbog mnotva stabala i panjeva koji se susreu u njezinu
toku. Poinje u tajerskoj biti plovna za brodove od trista centi; od Maribora do visine Syllya9, za
brodove od esto do sedamsto centi; odande do Osijeka za brodove od tisuu centi a od Osijeka do
ua za brodove od tri tisue i vie. Brodovi s teretom od soli plove uzvodno do Legrada, do ua
Mure. Njezine su obale svugdje pokrivene drveem, ponajvie dubovima od kojih se sastoji skoro sva
povrina ogromnih slavonskih uma, koje dostignu najveu ljepotu i daju odlino drvo za gradnju u
mornarici.
Na ovoj rijeci se nalaze lae za prijelaz preko rijeke u Miholjcu, Noskovcima, Barczu, most u
Osijeku, etiri milja uzvodno od ua.
U svim zemljopisnim dijelima se govori kao o udu o tom mostu sagraenom 1566. od Turaka,
koji su bili upotrijebili dvadeset tisua ljudi za taj rad. Most je u Osijeku preao Dravu i preko movare
se je produivao na duljini od osam tisua hvatova. Taj most prema Raimondu Montecuccoliju nije
bio preko rijeke nita drugo nego sloj od greda i prua s malim mostovima da bi se prolazilo od ruba
jarka do drugog kroz movarni teren, kao to ih se moe nai u nekoliko njemakih pokrajina.

Luigi Ferdinando Marsigli, Danubius Pannonico-Mysicus observationibus geographicis, astronomicis, hydrographicis, historicis,
physicis perlustratus, Den Haag-Amsterdam, 1726. Djelo je objavljeno 1744 na francuskom.
7
Essai sur le cours du Danube, str. 1. Cet auteur sest plus occup des antiquits, des poissons, des minraux, des oiseaux
et de tout ce qui tient au fleuve, que du fleuve mme.] Ebda, S. 3. [Une description dtaille de chacun de ces [affluents]
ncessiterait un ouvrage particulier.]
8
Ibid., str. 15. [On doit remarquer aussi que dans les dernires campagnes, ni le Danube, ni ses affluents nont donn lieu pour
leur passage une grande affaire.]
9
Dananje Sellye u Maarskoj, juno od Sigeta (Szigetvra), zapravo nekoliko kilometara udaljeno od dananjeg toka Drave.
10
Str. 252-255: La Drave prend sa source dans le Tyrol, dirige son cours par la Carinthie et la Basse Styrie vers la Hongrie quelle
spare de la Croatie et de lEsclavonie; et grossie par la Mur qui depuis Gratz - porte des charges de trois cents quintaux,
dautres rivires, vient se jeter dans le Danube au dessus du bourg dAlmas. Son cours trs rapide se ralentit en Esclavonie;
son lit, nayant presque nulle part des bords assez hauts et assez solides pour la retenir, ils sont souvent emports par les
inondations. La rivire se fait alors un autre lit et forme, par ses dbordements beaucoup de marcages et deau stagnante.
La quantit darbres et de souches qui se rencontrent dans son courant, rendent sa navigation dangereuse. Elle commence
en Styrie devenir navigable pour des bateaux de trois cents quintaux; de Marburg jusqu la hauteur de Syllye, de six
sept cents quintaux; de l Eszek de mille quintaux et dEszek son embouchure de trois mille quintaux et davantage. Les
bateaux chargs de sel, la remontent jusqu Legrad, lembouchure de la Mur. Ses bords sont partout couverts darbres,
principalement de chnes dont se composent la presque totalit des immenses forts de lEsclavonie, qui croissent dans
6

EKONOMSKA I EKOHISTORIJA

Volumen VII, Broj 7, str. 38 - 48

Ekonomska i ekohistorija

D. Bari - Podravina iz francuske perspektive: izvjea u Napoleonovo doba

41

Grad koji se nalazi na desnoj obali Drave, usred movare koja nezdravo djeluje na zrak, broji
okolo osam tisua stanovnika10.
Sam dokument ne daje nikakvih sigurnih informacija o autoru izvjea; na temelju nekoliko
opaski je mogue ipak pretpostaviti da sam nije istraivao ovaj kraj11; u tom pogledu predstavlja
nastavak i sintezu jedne znanstvene tradicije; iako ovaj esej nije zapravo ni trgovinske, ni statistike,
ni vojne naravi, mislimo meutim da moe biti od koristi, takav kakav je, kao osnova koju e
upuenije ruke dovriti12. I zaista kasnija izvjea dopunjuju s preciznim podacima to to je ovdje
samo ukratko naznaeno.
Tvrdnja da rijeke vie nisu relevantne za vojne svrhe je kasnije negirana. Ovaj pasus je precrtan
u rukopisu s opaskom Da li ne bi trebalo izuzeti od toga Essling i Wagram?13
Dvije znaajne bitke, Essling/Aspern i poslije Wagram u svibnju i lipnju 1809., uistinu su
pokazale neopravdanost dezinteresa prema Dunavu i njegovim pritocima kao stratekim faktorima.
Najnovija povijest je naime jasno pokazala koju vanost je moglo imati svladanje rijeka u jednom
vojnom pohodu. U svibnju 1809. je ishod bitke kod Esslingena/Asperna u bitnoj mjeri zavisio od
tekoa pri prijelazu preko Dunava14.
U mjesecima poslije bitke se razvilo organizirano izvianje Podravine, kao to je bilo uobiajeno
u novozaposjednutim krajevima. Neizravne informacije vie nisu bile na razini potreba. Vojna logika
rada izviaa je zahtijevala da pritoci Dunava, im teren postaje prisupaan francuskim oficirima,
budu sistematski izviani. Radilo se je o skupljanju dokumenata, koji su trebali biti vani za dalji
razvoj vojnih operacija: za tu svrhu su centralizirane informacije o cestama, o rijekama kao moguim
preprekama i o mostovima, gradovima (vojarnama), tvravama (zbog eventualne primjene u ratu),
kao i o obalama i lukama imale veliku strateku vrijednost. Za trajanja vojnih pohoda, karte su bile
sredstvo informiranja i sluile su u trenutku odluke. Tekstovi su trebali nadopuniti nacrte na kartama.
Tako su tijekom 1809. godine znanja s kojima se je raspolagalo u Francuskoj o Dravi bitno porasla.
Ovaj opsean rad je bio rezultat jednog projekta koji se bio razvio od 1807. do 1812., koji je imao
kao cilj skupiti kartografske informacije za krajeve u Francuskom Carstvu kao i za krajeve izvan
njega. Napoleon je pratio rad kartografa15; pokazao je svoj osobni interes za tu znanstvenu granu
i time to je poduzeo posebne mjere da se organizira jedna djelotvorna opa sluba topografije i
kartografije16. Kao rezultat takve namjere je 1802. uspostavljena Topografska komisija koja je
bitno pridonijela tomu da se raire jedinstvene konvencije pri izradi karata17. Tijekom slijedeih
destljea rasprave ove komisije su postale opim dobrom. U tom pogledu, karte Podravine iz 1809.
predstavljaju primjere vane tehnike u fazi modernizacije u okviru drave.

11

12

13

14

15

16
17

leur plus grande beaut et fournissent dexcellents bois de construction pour la Marine. On trouve des bacs sur cette rivire
Miholacs, Noskoveze, Barcz et un pont Eszek, quatre lieues de son embouchure. On parle, dans tous les ouvrages de
gographie comme dune merveille de ce pont construit en 1566 par les Turcs, qui avaient employ vingt mille hommes
ce travail. Il traversait Eszek, la Drave, et se prolongeait par les marais, sur une longueur de huit mille toises. Ce pont, selon
Montecuccolli ntait autre chose au-del du fleuve quun lit de poutres et de fascines avec des petits ponts pour joindre les
bords de plusieurs fosss qui traversaient un terrain marcageux, comme on en trouve dans plusieurs pays en Allemagne. La
ville situe sur la rive droite de la Drave, au milieu du marais qui en rendent lair malsain, contient environ huit mille habitants.
Ibid., str. 3. Autor pie da su informacije o cestama priopene samo nakon to su utvrene u izvorima meusobno suglasnima.
Str. 4. [quoique cet essai ne soit proprement ni commercial, ni statistique, ni militaire, on croit cependant quil peut tre utile,
tel quil est, comme un canevas dont des mains plus savantes achveront la broderie.]
Ibid., str. 15. [ne faut-il pas en excepter celles dEssling et de Wagram?]
Austrijske su ete dale nalog da se podignu u zrak mostovi na Dunavu i pobjeda Napoleona je zavisila od umijea pionira
francuske vojske da uspostave nove mostove; pri tome se poznavnje terena pokazalo od presudne vanosti.
Sam je u kolovozu i rujnu 1795. bio zaposlen u Dpt de la guerre, to jest u Ratnom spremitu gdje je informacija o
izvianim krajevima bila sakupljena; kasnije je dao nalog da mu se organizira vlastiti topografski kabinet. Chapuis, 1999, str.
421.
Ibid., str. 471.
Marie-Anne Corvisier de Villle, Catherine Bousquet-Bressolier, A la naissance de la cartographie moderne: la commission
topographique de 1802, volution et reprsentation du paysage de 1750 nos jours, Montbrison, 1997, str. 393-405.
EKONOMSKA I EKOHISTORIJA

Volumen VII, Broj 7, str. 38 - 48

42

D. Bari - Podravina iz francuske perspektive: izvjea u Napoleonovo doba

Pet izvjea sastavljena u studenom 1809. daju uvid u kolektivan rad koje topografsko i vojno
izvienje terena pretpostavlja. Od Sachsenburga do Ormoa na slovensko-hrvatskoj granici, redaju
se izvjea napisana prema jedinstvenom kalupu18. Naslov svake zasebne jedinice glasi: izvienje
toka Drave izmeu dva odreena grada, s putem izmeu te gradove; slijede injenice o mostovima,
pritocima Drave, te o mogunostima prijelaza preko rijeke. esto su dodane jo biljeke o gradovima,
pogotovu ako su iz vojne perspektive vani19.
Kad se radilo o stratekim uporitima, koji su zahtijevali vojno miljenje da bi se odredilo koju
funkciju bi mogli ili trebali zauzeti, eksperti u voenju rata su bili neophodni. Tako je tvrava
Sachsenburg u Korukoj postala predmetom istraivanja generala Bertranda i pukovnika Lejeunea.
Nekoliko izvjea i jedan precizan plan su proizvedeni a odluka je na koncu bila negativna:
ispostavilo se da je tvrava neupotrebiva zato to su neke planine strale nad utvrenjem te su tako
sigurnost cijele tvrave dovele u pitanje20. Maral Marmont je godinu dana kasnije napisao notu
koja potvruje prvo izvjee (bez da ga spomene)21. Pripremni rad Bertranda i njegovog mlaeg
kolege Lejeune-a se je pokazao ispravnim. Posebnu pozornost zavrijeuje crte tvrave na Dravi od
ruke Lejeunea: prisutnost prirode (posebno planina i Drave) izborom boja te istananim radom na
obrisima snano dolazi do izraaja. Pri tome je slijedilo zahtijevanje Komisije iz 1802., koja je traila
da priroda i reljef to vjernije budu prikazani na kartama.
II. Vojna izvjea kao izvori za povijest okolia.
Osjeaj Lejeunea za sastavne elemente pejzaa i umijee da to sugerira na papiru je moda u
njega posebno izraeno; bavio se je naime privatno slikarstvom. Ali i kao oficiru izviau je prikaz
krajolika na to je mogue vjerniji nain bio dio slube. Pozornost je uvijek bila ponajprije uperena
prema samoj rijeci, i to prema sastavu korita i vodostaju: autor je zapazio prisutnost pijeska i ljunka
te dosta neravno korito od Sachsenburga do Villacha. Mogu se oekivati i poplave za vrijeme
kopnjenja (tri mjeseca); od Villacha do Glainacha je rijeka izrazito brza, i tee svugdje na stjenovitoj
i ljunkovitoj podlozi, od Glainacha do Dravograda Drava tee na ljunkovitoj, stjenovitoj podlozi
ili na kameniima; ali nikada na muljavoj podlozi (...) Brzina Drave se moe usporediti sa brzinom
Dunava22.
Nakon toga, izvjeta pie o krajoliku doline. U tom opisu daje preciznu irinu obale, jer u
sluaju prijelaza vojske to se mora uzeti u obzir; vojnici naime moraju biti u stanju, ako su napadnuti,
pomaknuti se brzo na drugoj obali. Od Glainacha do Dravograda tee ova rijeka dubokom, uskom
dolinom du koje se prostire visoko gorje pokriveno umom23. U Rosentalu, gdje su odonda
umjetna jezera bitno ukrotila divlji tok Drave, ime se je cijeli obalni okoli promijenio, porunik
Hudry je promatrao prilike koje danas vie ne postoje, na primjer otoke ispod Glainacha, izmeu
ostaloga i najvei otok, neplodan i nenastanjen, koji slui za pau, s iznimkom kad poraste voda,
kad je poplavljen.
Izvjea o daljem toku Drave nizvodno nisu pronaeni. Poto druga izvjea opisuju najglavnije hrvatske rijeke (Savu, Krku,...),
moe se pretpostaviti da je opis ovog dijela toka izgubljen ili na drugom mjestu pohranjen.
19
Mmoires sur le cours de la Drave, Berthois, officier du gnie: Dio od Sachsenburga do Villacha/ anonimni autor od Villacha do
Glainacha/ porunik Hudry od Glainacha do Dravograda/ [Od njega je i Mmoire sur le cours de la Mur de Judenburg Bruck, 12
str. + karta [SHAT 1595]/ anonimni autor od Dravograda do Maribora/ anonimni autor od Maribora do Ormoa [Friedau]. Sva
izvjea iz 1809. Saeto u: Reconnaisance de la Drave par le gnral Bertrand, Paris, 15 janvier 1810, SHAT 1597.
20
Sachsenburg (plusieurs rapports et notes sur le fort de), Be, kolovoz 1809. SHAT 1594.
21
Sachsenburg: description de la place forte (Drave), Maral Marmont, SHAT 1598.
22
Ses eaux coulent sur un fond en sable et de roc, assez accident. SHAT, 33/1595, S. 1 ; rivire extrmement rapide, coule
partout sur un fond de roc et de gravier. SHAT, 34/1595, S. 1 ; La Drave coule sur un fond de gravier, de cailloux ou de roc;
mais jamais sur un fond de vase () La rapidit de la Drave est comparable celle du Danube. SHAT, 35/1595, str.1.
23
Cette rivire coule dans une valle profonde, troite, borde de hautes montagnes couvertes de bois. SHAT, 35/1595, str.
2; La rivire est rapide, coule sur un fond de gravier et forme plusieurs les. La plus considrable a lieu un peu plus bas que
Glainach. Elle est inculte, inhabite, servant au pturage, except dans les crues o elle est inonde., ibid., str.3.
18

EKONOMSKA I EKOHISTORIJA

Volumen VII, Broj 7, str. 38 - 48

Ekonomska i ekohistorija

D. Bari - Podravina iz francuske perspektive: izvjea u Napoleonovo doba

43

Slijedi neizbjean dio o prometnoj infrastrukturi: od Sachsenburga do Villacha se mogu vidjeti

lae, 34 do 36 noga duge, 15 noga iroke, 3 do 6 noga u dubini; brzina toka ne doputa da se uzvodno
vue24; od Villacha do Glainacha mogu ploviti jedino posebne lae, prilagoene ovoj rijeci, biti u
upotrebi, jer je inae opasnost velika da se brodovi skre na stijenama; od svih toaka na Dravi koje
sam izviao, Villach je mjesto gdje bi prijelaz te rijeke, inae svugdje vrlo naporno i opasno, najmanje
bi zadalo potekoa pie u jednom izvjeu25. Oito su opaske te naravi bile od presudne vanosti
za vojne dunosnike i zato su ivzjetai iz 1809. godine vjerojatno priopili kompletan popis svih
mostova i ostalih mogunosti prijelaza jedne obale na drugu.
Meu interesima autora se nalazi i trgovina: Trgovina kraja koji se nalazi uz cestu od Ljubljane
do Maribora se sastoji od vina, itarica i konoplje, ponajvie iz itarica, koja obiljno opskrbljuju
celjsku dolinu te dolinu ispred Maribora na desnoj obali Drave26. Ali za razliku od statistikih djela
osamnaestog stoljea, ove informacije, bilo to izrijekom ili ne, su zapravo upute za mogui smjetaj
vojnika; tekst opisuje trgovake puteve i privredu tako da bi mogli na najbolji mogui nain (t. j.
najkorisniji) biti od pomoi vojsci.
Kao dodatak izvjeu generala Bertranda, jedna karta konkretno pokazuje to se nalazi u
pisanim podacima. Radi se o trima kartama spojene jedna s drugom. to se ide dalje nizvodno, to
je crte precizniji. U okolici Sachsenburga su oznaene samo najvanije ceste, tek kod Klagenfurta
se pojavljuje boje; od toga mjesta nadalje su pokazane razne upotrebe parcela uz Dravu kao uma,
vinograd, vonjaci, obraena polja; dalje na istoku su sistematino oznaeni broj stanovnika je
zahvaljujui jednoj iroj paleti boja jo preciznija: vonjaci se razlikuku od panjaka i od livada
posaenih sa stablima, ikara takoer dobiva jednu boju i ceste su obiljeene, radilo se o jednostavnim
prohodnim cestama ili o potanskim cestama. Okoli bez sumnje oivljuje na karti. A ipak se ini pri
itanju da izvjetai daju informacije o okoliu bez ljudi.
III. Odsutnost ljudskog faktora?
italac ima dojam da je krajolik opisan do zadnjih detalja. Ponekad je krajolik obraen i
nastanjen, ponekad se nalaze neke predindustrijske i tehnike instalacije (mlinovi, kovanice, itd.),
ali bez tafae; kao da su stanovnici upravo napustili scenu.
U izvjeima nema etnografskih opisa. Uzaludno bi se traio sud o moralnom stanju stanovnitva.
Jedino se mogu oekivati priopenja o prilikama u poljodjelstvu. Na primjer u segmentu izmeu
Sachsenburga i Villacha: dolina skoro da nije dovoljno plodna za svoje stanovnike. Na nekoliko
mjesta nedostaju penica i sijeno27.

La rapidit du courant ne permet pas de les faire remonter et un chemin de halage serait trs dispendieux tablir, par la
grande quantit en remblai quil exigerait. SHAT, 33/1595, str. 2.
25
De tous les points de la Drave situs dans la partie dont jai fait la reconnaissance, Villach est celui o le passage de cette
rivire, partout trs pnible et trs dangereux, offrirait le moins de difficult. Drave (reconnaissance du cours de la) et de la
route depuis Villach jusqu Gleinach - Indication des ponts, points de passage et affluents de cette rivire - note sur la ville de
Villach. 1809., anonimno, SHAT 1595, str. 2.
26
Le commerce du pays attenant la route de Laybach Marburg, se fait en vin, grains et chanvre, principalement en grains, qui
fournit abondamment la valle de Cilli et la plaine en avant de Marburg sur la rive droite de la Drave. Laybach (reconnaissance
de la grande route de) Marbourg sur la Drave. Considrations militaires sur cette route. Chemins qui y aboutissent.
Communication de Cilli avec la valle de la Save - de Gonowitz Pettau - et de Windisch Feistritz Pettau - commerce,
production du pays que traverse la route de Laybach Marbourg, s jednim planom, 1809., anonimno, SHAT 1593.
27
Jednoj vojsci prema tome ne moe biti od velike koristi kraj gdje su proizvodi tako malo obilati. Dolina je zanimljiva prije
svega iz stratekih motiva: Ova dolina daje Korukoj izlaz preko kojega se moe stii u Tirol i u Nadbiskupiju Salzburg,
te je zato vrlo vana. [La valle est peine assez fertile pour ses habitants. Plusieurs parties manquent dune quantit
suffisante en bled et foin () une arme ne peut donc pas tirer un grand secours dun pays o les productions sont aussi peu
abondantes () le dbouch quoffre cette valle la Carinthie, pour se rendre au Tyrol ou dans lArchvch de Salzbourg la
rend trs importante] Drave (reconnaissance de la) de Sachsenburg Villach, SHAT 33/1595, str. 1.
24

EKONOMSKA I EKOHISTORIJA

Volumen VII, Broj 7, str. 38 - 48

44

D. Bari - Podravina iz francuske perspektive: izvjea u Napoleonovo doba

Opis gospodarskih prilika moe ponegdje izazvati opaske o opem stanju stanovnitva, na
primjer o Gotschuchu u Rosentalu: tu je dosta velik potok na kojem se nalaze tri mlina i jedna
pilana; nain gradnje i mala vrijednost ovih tvornica su dokaz siromatva ovog kraja28.
Inae su rijetke informacije o ivotnim prilikama u kojima se nalazi stanovnitvo koje ivi
na obali rijeke. Sama rijeka plijeni svu pozornost promatraa. Jedino iz podataka o samoj rijeci
je mogue naslutiti fragmente naina ivljenja: ljeti je opasno zbog visokog vodostaja spustiti se
nizvodno rijekom, a laari trebaju uvijek bezuvjetno poznavati korito rijeke. O obiajima vezanim
zu hranu i pie, procuruju tek neke informacije: Voda Drave ne slui iteljima za pie, ali zato
imaju mnogobrojne i djelotvorne izvore koji dolaze s planina; Drava ne obiluje hranidbenim
potencijalom. Proizvodi naime malo ribe, pri tome loe kakvoe29. Tako izvjetai pretvaraju u
stvarnost elju autora eseja o Dunavu da ita djela koja se iskljuivo bave samom rijekom.
Ova vrsta tekstova je sluila kao dodatak vanijem, kartografsom dijelu rada, jer nisu svi aspekti
uzeti u obzir u komentaru mogli nai materijalni izraz u bojama na karti.
Iako su mnogobrojna izvjea napisana o Vojnoj Krajini, Dalmaciji i Istri u to vrijeme, opseg
usporedivih vrela za Podravinu izgleda jako skroman. Drugi izvori daju informacije o stanju
stanovnitva.
Na primjer u vojnom i topografskom izvianju terena uzdu granice Austrije s Ilirijom i
pokrajinom Salzburg, od Drave do planine Hoher Gailing30. Jedno poglavlje ovog dokumenta
glasi: Ope predstavljanje kraja izmeu Drave i Celovekog (Klagenfurtskog) jezera. U njemu
stoji: Klagenfurtski okrug u austrijskoj Korukoj granii s okrugom Villacha u Iliriji: itelji ovih
pokrajina govore ilirski jezik a inovnici govore jo njemaki i obino takoer talijanski31. Takvi
podaci pokazuju izvanredni smisao za plurolingvizam koji karakterizira ovoj kraj uz Dravu. Dalje
pie: upa nazvana Sveti Egidije na njemakom jeziku i Sveti Ilgen na lokalnom jeziku se nalazi u
Iliriji32. Ali tako precizni podaci, koji pokazuju svladavanje te problematike (i moda nekolicine
navedenih jezika) se ne susreuju uvijek. Prva desetljea 19. stoljea su zaista odluujua u procesu
razvoja jezika na jednom prostoru. Tek odonda se pretpostavlja da je jezik element koji se moe
poistovjetiti s terenom. Prvi pokuaji da se jezici kartografski predstave potjeu iz toga vremena te
signaliziraju kraj jedne epohe kad su jezici bili shvaeni ponajprije kao socijalna obiljeja. Statistika
se onda razvija kao instrument politike volje da se raznovrsnost carstva razumije na svim poljima
(gospodarstvo, jezici, itd.)33. U zapisniku Adolphe Bellonet-a34 o granici izmeu Celovekog
(Klagenfurtskog) okruga (koji pripada Austriji) i okruga Beljaka - Villacha (koji pak pripada Iliriji),
prevladava na momente jezina zbrka koja vodi do apsurdnih tvrdnji za to autor vjerojatno nije bio
Mnogobrojne opaske idu u prilog tenji k sve veoj preciznosti, kao: rvnji ovoga mlina imaju u opsegu dvije i pol noge.
[on trouve un torrent assez considrable sur lequel sont trois moulins et une scierie; la construction et le peu de valeur de
ces usines indiquent la pauvret du pays. Les meules de ce moulin ont 2 pieds de demi de diamtre.] SHAT 1595/35, Drave
(Reconnaissance du cours de la) depuis Glainach jusqu Unter-Drauburg, str. 3.
29
Drave (reconnaissance du cours de la) de Sachsenburg Villach, SHAT 1595/33, S. 2. [Ses eaux ne servent pas en boisson aux
habitants qui () ont des sources abondantes et agrables qui tombent des montagnes. Elle produit peu de poisson et de
mauvaise qualit.
30
Reconnaissance militaire et topographique du terrain qui parcourt la frontire de lAutriche avec lIllirie et le pays de Salzbourg,
depuis la Drave jusquau Hohe-Gailling, montagne servant de point commun avec la limite de la principaut de Salzbourg.
Prosinac 1809., sijeanj 1810. od Pressart-a i Chauvet-a, inenjeri geografi, SHAT 1597.
31
Le cercle de Klagenfurt dans la Carinthie autrichienne, confine avec le cercle de Willach en Illirie : les habitants de ces confins
parlent la langue Illirienne et les Employs du gouvernement parlent encore lallemand, et gnralement aussi lItalien. Ibid.,
str.2.
32
La paroisse, en Illirie, nomme St. Egidie en langue allemande et St. Illgen en langue du pays, ibid., str. 2.
33
Treba primijetiti da u okviru prvih primjera te vrste, naglasak nije stavljen na nacionalni faktor. Nordman, 1998, str; 497-507.
34
Procs-verbal de la dmarcation des limites qui sparent la Styrie et le cercle de Klagenfurth, appartenants lAutriche, de la
Carniole et du cercle de Villach, appartenants lIllyrie, Adolphe Bellonet, officier au Corps Imprial du Gnie et Chevalier de
la Lgion dHonneur, pour le placement des poteaux depuis depuis lembouchure du ruisseau de Beutschka ou Repounsch
jusquau confin de la Croatie, Klagenfurth le 19 fvrier 1810, SHAT, 1598.
28

EKONOMSKA I EKOHISTORIJA

Volumen VII, Broj 7, str. 38 - 48

Ekonomska i ekohistorija

D. Bari - Podravina iz francuske perspektive: izvjea u Napoleonovo doba

45

svjestan: granica, pie autor, se nalazi preko puta kue ilirskog teaka nazvan Deutsch-Bauer35.
Jezina proturjeja su esta u toponimiji priloene karte: pie Werter Lac za njemaki Wrther See.
Drugdje u suvremenim dokumentima francuske provenijencije pie lac de Klagenfurt. Pod Gorie
je poistovjeeno sa Marie Elend (Pod Gorie oder Marie Elend): njemaki veznik u francuskom
originalnom tekstu jasno upuuje na izravni prijenos jedne informacije koju je priopila osoba kojoj
je njemaki razgovorni jezik. Na istoj karti je naveden toponim Marie Helend. Da li je francuski
oficir uope razumio njemaku oznaku na karti, da li se informirao o toponimiji i o njezinu
znaenju? Ovdje se susreemo s ogranienjima u upotrebi izvianja koje je sastavila osoba koja je u
isti mah otkrivala kraj i jezike tog kraja. To je znak da iza hladnog izvjea koje se bavi prirodom
stoji izvjestilac koji je suoen s nepoznatim krajem. Mnogo izvjestilaca je ostalo anonimno i to
pojaava jo osjeaj da se radi o najobjektivnijoj registraciji terena do koje se je moglo doi. Ruka
vojnika moe biti zamijenjena drugom rukom.
Postoje druga izvjea, plod rada oficira pionira, za ija prezimena se zna. Dua izvjea kojima
inae raspolaemo o situaciji u raznim provincijama Francuskog Carstva su u principu politike
ocijene i zbog toga ne pripadaju tehnikom djelokrugu kao to je sluaj rada kartografa i izvjetaa
iz reda pionira. Ova tehnika izvjea su prepuna informacija o stupnju znanja kako autora tako i
italaca. U Francuskoj, interes za rijeke, za njihovu funkciju u gospodarstvu te njihovu sistematsku
regulaciju pojavio se oko 1750. i trajao je do 1850., to jest dok eljeznica nije preuzela ulogu glavnog
sredstva prijevoza36. Nastao je cijeli niz studija i eseja, izmeu ostaloga iz pera onih ljudi koji su
profesionalno bili vezani uz rijeke. Na poetku 19. stoljea, kao novi sudionici u raspravi su se
pojavili inenjeri. Bili su obuzeti tehnikim aspektima regulacije rijeka (mostovi, kanali, skladita,
itd.)37. Ba je ova vrsta pristupa bila meu inenjerima Napoleonovih jedinica zastupljena: njihova
izvjea o Dravi pokazuju proturjeja izmeu divlje i koritene, plovne rijeke.
Objanjenjima o umskim podrujima su dodane tehnike opaske: uzvodno od Dravograda,
drvo je prikladnije za ogrjev nego za gradnju zbog malog promjera stabala38. Ovdje autor pokazuje
osnovna znanja o umarstvu. Od druge polovice 18. stoljea, u Francuskoj se postepeno uvelo
racionalno upravljanje umama, tako da se izbjeglo preveliko iskoritavanje tog prirodnog resursa.
Prepoznavanje karakteristika stabala je bilo zbog toga uobiajeno meu dravnim inovnicima, koji
su razvili odreenu svijest o okoliu39.
Rijetko dolazi do izraaja udaljenost s okoliem koja omoguuje kritino doivljavanje40: okoli
sam po sebi nije lijep (pitoreskan i romantian); ljepota je poistovjeena jedino s obraenim poljima,
tako na primjer u okolici Paterniona. Na takvim mjestima je vidljiva kulturna razlika koju uoavaju
inenjeri: razlika izmeu njihove matine zemlje s razvijenom poljoprivredom i neiskoritenom
prirodnom potencijalu; u tom pogledu s jedne strane nastavljaju tradiciju izvjetaja i statistika iz
18. stoljea (Friedrich Wilhelm Taube, Carl Bernhard von Hietzinger, itd.) koji su pri opisu okolia
kritizirali promaeni privredni i kulturni razvoj. S druge strane pokazuju da su posjedovali jednu
estetiku prirode u kojoj priroda moe biti lijepa ako ovjek ima prevlast i ako je on ureuje41.
Inae opa odsutnost izriitog emocionalnog obiljeja se moe primjetiti i u ovim izvjeima
(to naravno iziskuje ova vrsta dokumenta, ali bi mogli biti navedeni i drugi primjeri. U jednom


37

38

Ibid., str. 25. vis--vis la maison du paysan Illyrien Deutsch-Bauer.

Backouche, 2000, str. 13-14.
Ibid., str. 366.
Drave (reconnaissance de la) et de la route de Glainach jusqu Unterdrauburg, SHAT 1595/35, str.2, [Les bois sont plus propres
au chauffage qu la construction, cause du petit diamtre des arbres]
39
Corvol, 1984, str. 39, 64.
40
Na primjer u primjedbi dosta divlji kraj [pays assez sauvage] generala Bertrand-a o predjelu izmeu Villacha i Glainacha
(Drave (reconnaissance militaire du cours de la), depuis Sachsenbourg jusqu Friedau, sijeanj 1810., SHAT 1597, str. 4).
41
Ruegg, 1991, passim; Corvol, 1984, str. 227.
35

36

EKONOMSKA I EKOHISTORIJA

Volumen VII, Broj 7, str. 38 - 48

46

D. Bari - Podravina iz francuske perspektive: izvjea u Napoleonovo doba

izvjeu o Dalmaciji, o Krki, jedan autor pie u jednom neuobiajenon tonu empatije, ega je on sam
i svjestan te se zato ispriava: Mora se jednom oficiru zaduenom izvianjem Dalmacije dopustiti
da se odmori od groznih krajolika koje mora opisivati opisom prelijepog mjesta na koje ba rijetko
nailazi42. U ovom okruju se primjeuje jedna iznimka: prisutnost sjeanja na marala Marmonta
koji je nedavno proao preko rijeke, naprimjer kod Steina u dolini Jauna. U zadnjem ratu Austrijanci
su u bijegu zapalili dva stupa mosta da bi sprijeili da za njima juri maral Marmont. Stupovi su
ponovno sagraeni i dio jedinica marala je prolo preko toga mosta43.
Nekoliko mjeseci kasnije, poetkom 1810., general Bertrand je u Parizu napisao saeto izvjee o
Dravi od Sachsenburga do Ormoa44. Bio je u stanju bolje od oficira pod njegovim zapovjednitvom
iznijeti situaciju Marmonta ispred Drave: Maral Marmont u zadnjoj kampanji, poto je znao da ga
je protivnik ekao u Mariboru, otiao preko Slovenjgradeca u Stein, gdje je dao ponovno sagraditi
most kao u Wolkermarku (Vlkermarkt) te proao Dravu preko ta dva mosta45.
Vojnici Napoleona su oivljavali ovaj krajolik sa sjeanjima o poznatim podvizima: bio im je to
esto jedini vlastiti pristup Dravi.
Oigledno je rije u ovim izjeima o objektivnom prikazivanju krajolika doline Drave. Hladni
opis prirodnog stanja Drave u zimi 1809. predstavlja rezultat normirane proizvodnje dokumenata. U
izviakim izvjeima se ponavljaju toke koje su proizale iz potrebe francuskog drutva, napose
francuske vojske.
Ne smije se pri tome zaboraviti da opis je ovog dijela jedne nepoznate zemlje proizveden sa
svijeu francuskih vojnika46. Neizbjeive su prema tome bile projekcije pitanja koja su nastala za
vrijeme odgoja i osobnog ivota autora uz Dravu i njezine obale. Objanjenja o upotrebi drveta mogu
biti shvaena kao refleksi47.
Ispostavlja se da je izvianje toka Drave izvor i za povijest svijesti o okoliu u Francuskoj.
Umijee ovih vojnika da itaju rijeni ili gorski krajolik kao prostor koji je vie ili manje iskoriten
dolazi jasno do izraaja u ovim izvjeima. Ali i u tako zadanom okviru su se izvjea razlikovala
jedna od drugoga: Hudry, koji je oigledno posjedovao precizna tehnika znanja, je mogao doi,
dok je opisivao prirodu, preko prikaza tehnikih i industrijskih instalacija, do zakljuaka o opoj
ekonomskoj situaciji na Dravi. To meutim nije uvijek bilo sluaj. Usprkos poetku jedinstvenog
O otoku Visovcu :Lon doit permettre un officier charg de faire la reconnaissance de la Dalmatie de se dlasser des horribles
paysages quil est oblig de dcrire par la description du site riant quil trouve bien rarement sur son chemin. In: Kerka
(reconnaissance de la) villages que lon trouve sur ses deux rives; considrations militaires sur la Kerka : moyen de desscher les
marais que forme cette rivire aux environs de Knin, 1806., Sorbier, SHAT 1617, str.4.
43
Dans la dernire guerre les Autrichiens en fuyant mirent le feu deux piles, pour viter la poursuite du Marchal Marmont.
Les piles furent reconstruites et une partie du corps darme du Marchal passa sur ce pont. Drave (Reconnaissance du cours de
la) depuis Glainach jusqu Unterdrauburg; SHAT, 1595/35, str.5.
44
Pri tome je imao kao podlogu izvjea koja su mu bila priopena u tu svrhu; jedino je ponekad svom izvjeu pridodao osobne
primjedbe; kod Hollenburga, na cesti od Ljubljane do Klagenfurta je razmiljao da li bi mostobran bio provediv. Meutim, pie
da je snijeg bio tako gust dok [je] bio u Holembourgu da [nije] mogao o tome rasuditi. Drave (reconnaissance militaire du cours
de la) depuis Sachsenbourg jusqu Friedau, SHAT 1597/11, S. 5. [Il faisait une neige si paisse lorsque jtais Holembourg que
je nai gure pu en juger par moi-mme.]
45
Ibid., str. 7: le Marchal Marmont dans la dernire campagne, sachant que lennemi lattendait Marburg se porta rapidement
par Windichgratz sur Stein, fit rtablir ce pont ainsi que celui de Wolkermark et passa la Drave sur ces deux points.
46
Ne izostaju na primjer opaske o sluaju potrebe za vojarnama. Tako je u Mariboru ustanovljeno da nema ni jedne vojarne na
raspolaganju ali da bi zato tri samostana mogli biti pridobljeni u tu svrhu. Drave (reconnaissance de la) et de la route depuis
Unterdrauburg jusqu Marbourg, anonimno, SHAT 1595/36 str. 11.
47
Nije sluajnost to se problemi vezani uz samo drvo i uz upotrebu drveta redovito pojavljuju. Prema Corvolu, 1984, str. VI.,
cijela civilizacija starog reima u Francuskoj je osnovana na vodi i drvetu; poetak upravljanja umama je nastao za kralja Luja
XIV. iz svijesti da je hrastovo drvo neophodno za gradnju vojne mornarice. Vidjeti: Pitte, 1983, str.238-240. Upotreba termina
taillis, na primjer u segmentu izmeu Mautbrucka i Paterniona govori da je autor u stanju uoavati vie vrsta umarskog
gospodarstva. (Drava tee dolinom skoro svuda movarnom du koje se redaju mali vrlo prozirni mladici: La Drave coule
dans une plaine presque partout marcageuse et est borde de petits taillis trs clairs). SHAT 1595/33 Drave (reconnaissance
du cours de la) de Sachsenbourg Villach, str. 12.
42

EKONOMSKA I EKOHISTORIJA

Volumen VII, Broj 7, str. 38 - 48

Ekonomska i ekohistorija

D. Bari - Podravina iz francuske perspektive: izvjea u Napoleonovo doba

47

kolovanja geografa i inenjera, kojima je ovaj rad povjeren, ostalo je jo mjesta za individualnu
predodbu okolia, koja je odgovarala stupnju njihova steena obrazovanja.
Potrebna su jo istraivanja na podruju biografija izvjetaa da bi se moglo doi do saznanja o
tome u kojoj mjeri su se ivotni putevi izvjetaa zrcalili u ovim izvjeima, te kako su ova izvjea
utjecala na njihov dalji ivot. Jedan primjer uinka ocrtavanja krajolika je sluajno poznat. LouisFranois Lejeune, porunik koji se izmeu ostaloga bavio situacijom Sachsenburga na Dravi, i koji
ju je u vojnom smislu vrlo objektivno opisao, je poslije vojne karijere, kao umirovljeni general,
barun i slikar bio ravnatelj Umjetnike akademije u Toulouse-u, gdje je 1848 preminuo. On je u
Francuskoj pridonio koritenju litografije48. Na osnovi njegovog ivotnog puta bi se moglo rei
kako je ocrtavanje krajolika u vojne svrhe, izmeu inim i doline Drave, poticalo razvitak njegovih
umjetnikih sposobnosti.

IZVORI I LITERATURA

Neobjavljeni izvori
Service historique de larme de terre, (SHAT) Vincennes
Mmoires et reconnaisances: 1594-1599, 1617.

Literatura

Backouche, Isabelle, La Trace du fleuve. La Seine et Paris (1750-1850), EHESS, Paris, 2000.
Beaumont-Maillet, Laure, LEau Paris, Hazan, Paris,1991.
Chapuis, Olivier, A la mer comme au ciel, Beautemps-Beaupr & la naissance de lhydrographie
moderne (1700-1850), Presses de lUniversit de Paris-Sorbonne, Paris, 1999.
Corvol, Andre, Izd., LHomme et larbre sous lAncien Rgime, Economica, Paris, 1984.
Les sources de lhistoire de lenvironnement, XIXe sicle, LHarmattan, Paris, 1999.
Lecoquierne, Bruno, LEstuaire de la Seine, Espace et territoire, Presses de lUniversit, Rouen,
1998.
Nordman, Daniel, Frontires de France. De lespace au territoire, XVIe-XIXe sicles.
Gallimard, Paris, 1998.
Pitte, Jean-Robert, Histoire du paysage franais, Tallandier, Paris,1983.
Rambaud, Patrick, La Bataille, Grasset, Paris, 1997.
Ruegg, Franois, A lEst, rien de nouveau. De la barbarie la civilisation? Georg, Genve, 1991.
Tulard, Jean, Napolon, Fayard, Paris, 1987.
Voisenat, Claudie (ur.), Paysage au pluriel : Pour une approche ethnologique des paysages,
Maison des Sciences de lhomme, Paris, 1995.
Zgner, Lother (ur.), Flsse im Herzen Europas: Rhein-Elbe-Donau, Kartenabteilung der
Staatsbibliothek zu Berlin, Berlin, 1993 (Ausstellungskataloge, Neue Folge 6).
volution et reprsentation du paysage de 1750 nos jours, Festival dhistoire de Montbrison,
28 septembre-6 octobre 1996, Festival dhistoire-Ville de Montbrison, Montbrison, 1997.
Le Lion, le Lys et lAbeille, Franais et Vnitiens en mers Adriatique et Ionienne, du Grand
Sicle au Grand Empire (1669-1815), Centre historique des Archives nationales, Muse de lHistoire
de France, Paris, 2001.

48

Rambaud, 1997, str. 301.

EKONOMSKA I EKOHISTORIJA

Volumen VII, Broj 7, str. 38 - 48

48

D. Bari - Podravina iz francuske perspektive: izvjea u Napoleonovo doba

Zusammenfassung

Ende des 18. und Anfang des 19. Jahrhunderts wurde in Frankreich das Interesse fr
Mitteleuropa, und somit auch fr solche Flsse wie die Donau, sichtbar grer. Die Anwesenheit des
franzsischen Heeres auf dem Gebiet des sterreichischen Kaiserreiches vernderte grundstzlich
die Voraussetzungen fr die Kenntnis dieses Landes. Zunchst aus strategischen Grnden
verfertigte das Napoleonische die Kartographie und die Beschreibung der Flsse, welche in den
Besitz Frankreichs geraten waren. Die Flsse spielten in diesem kriegerischen Zusammenhang eine
besondere Rolle, weil sie zum entscheidenden Faktor werden konnten (Problem der berquerung des
Flusses, der Wehranlagen, der natrlichen Reichtmer, usw.). Was die Drau anbelangt, so sind die
vorhandenen Quellen ber die Sektion von Sachsenburg in Krnten bis Pettau am Ergiebigsten. Die
Kartographie dieser Sektion veranschaulicht die Breite des Flusses, die Eigenschaften des Bodens in
der Nhe zum Fluss, Relief, Wlder, bestellte cker, sowie Brcken, Mhlen, Wege und Orte. Auf
einer groen Karte der Drau von 1809 sind einige zustzliche Verfeinerungen auf dem Gebiet der
Kenntnis der Umgebung sichtbar: Die Palette der verfgbaren Farben wird breiter, die Genauigkeit
(etwa die Einwohnerzahl) ist grer je weiter flussabwrts gefahren wurde. Die als Kommentare
zu den Karten entworfenen Berichte vervollstndigten die Karten mit Angaben, die graphisch nicht
wiedergegeben werden konnten (Variationen des Pegelstandes, Zusammensetzung des Flussbettes,
wirtschaftliche Eigenschaften des Gebietes, usw.).
ber die rein technischen Darstellungen zu militrischen Zwecken ist auch eine gewisse
Informiertheit ber die Natur und ein Gewissen ber den wirtschaftlichen Umgang mit den
natrlichen Reichtmern des Flusses vorhanden. Die Offiziere, die diese Berichte verfassten,
sahen und analysierten die Drau, wie sie es in Frankreich gelernt hatten sowie den gegenwrtigen
Bedrfnissen des Heeres entsprechend, aber auf einem ihnen unbekannten Gebiet. Der manchmal
schwierige Umgang mit der Toponymie zeugt vom Grad dieser Unbekanntheit. In einigen Fllen
kommt auch ein subjektiver Zugang zur Drau zum Ausdruck.

EKONOMSKA I EKOHISTORIJA

Volumen VII, Broj 7, str. 38 - 48

Ekonomska i ekohistorija

Economic- and Ecohistory

asopis za gospodarsku povijest i povijest okolia

Journal for Economic History and Environmental History

Volumen VII. / Broj 7

Zagreb - Samobor 2011.
ISSN 1845-5867
UDK 33 + 9 + 504.3

Nakladnici / Publishers:

Drutvo za hrvatsku ekonomsku povijest i ekohistoriju

Society for Croatian Economic History and Environmental History
Ivana Luia 3, HR - 10000 Zagreb
tel.: +385/1/61-20-148, fax: +385/1/61-56-879
Izdavaka kua Meridijani
p.p. 132, 10430 Samobor
tel.: 01/33-62-367, faks: 01/33-60-321
e-mail: meridijani@meridijani.com
www.meridijani.com
Sunakladnici / Co-publishers:

Sekcija za gospodarsku povijest Hrvatskog nacionalnog odbora za povijesne znanosti Zagreb

(moderator: Hrvoje Petri)
Meunarodni istraivaki projekti: Triplex Confinium - Hrvatska viegranija u euromediteranskom
kontekstu (voditelj prof. dr. sc. Drago Roksandi) i Triplex Confinium - Hrvatska rijena viegranija
(voditeljica: doc. dr. Nataa tefanec) Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskog fakulteta Sveuilita u
Zagrebu
Urednici / Editors-in-chief:

Hrvoje Petri, Drago Roksandi

Urednitvo / Editorial Staff:

Dragutin Feletar, eljko Holjevac, Mira Kolar-Dimitrijevi, Dubravka Mlinari, Nenad Moaanin,
Hrvoje Petri, Drago Roksandi, Mirela Slukan Alti, Ivica ute
Meunarodno uredniko vijee / International Editorial Board:
Drago Roksandi - predsjednik (Zagreb, Hrvatska), Daniel Bari (Le Havre-Pariz, Francuska), Slaven Bertoa (Pula,
Hrvatska), Zrinka Blaevi (Zagreb, Hrvatska), Tatjana Buklija (Cambridge, UK), Boris Golec (Ljubljana, Slovenija),
Hrvoje Graanin (Zagreb, Hrvatska), Paul Hirt (Tempe, SAD), (Andrej Hozjan (Maribor, Slovenija), Halil Inalcik
(Ankara, Turska), Egidio Ivetic (Padova, Italija), Silvije Jerinovi (Krievci, Hrvatska), Karl Kaser (Graz, Austrija),
Isao Koshimura (Tokio, Japan), Marino Manin (Zagreb, Hrvatska), Christof Mauch (Mnchen, Njemaka), Kristina
Milkovi (Zagreb, Hrvatska), Ivan Mirnik (Zagreb, Hrvatska), Mirjana Morosini Dominick (Washington D.C., SAD),
Gza Plffy (Budimpeta, Maarska), Daniel Patafta (Zagreb, Hrvatska), Lajos Rcz (Szeged, Maarska), Gordan
Ravani (Zagreb, Hrvatska), Marko ari (Zagreb, Hrvatska), Mladen Tomorad (Zagreb, Hrvatska), Jaroslav
Vencalek (Ostrava, eka), Milan Vrbanus (Slavonski Brod, Hrvatska), Zlata ivakovi Kere (Osijek, Hrvatska)
Prijelom / Layout:

Saa Bogadi

Za nakladnike / Journal directors:

Petra Somek, Hrvoje Petri

ISSN:

1845-5867
Tisak i prijelom/ Layout and print by:

Bogadigrafika, Koprivnica 2011.

Adresa urednitva / Mailing adresss:

Hrvoje Petri (urednik)

Odsjek za povijest, Filozofski fakultet
Ivana Luia 3, HR-10000 Zagreb
e-mail: h.petric@inet.hr
Tiskano uz potporu Ministarstva znanosti, obrazovanja i porta RH i Koprivniko-krievake upanije

4
PRIKAZI KNJIGA
Gyulai Eva, Horvath Zita, Turbuly Eva, Gospodarstvo i drutvo meimurskog vlastelinstva u 17-18. stoljeu
(Andreja Talan) .................................................................................................................................................................. 140
Joan Dunayer, Specizam, Diskriminacija na osnovi vrste (Tomislav Krznar) ................................................................ 142
Podravina, asopis za multidisciplinarna istraivanja, vol. IX, broj 17 (Tomislav Krznar) ........................................... 145
Podravina, asopis za multidisciplinarna istraivanja, vol. IX, broj 18 (Tomislav Krznar) ........................................... 148
Tomislav Krznar, Bioetiki mozaik (Hrvoje Juri) .......................................................................................................... 150
Ian G. Simmons, Globalna povijest okolia: od 10000. pr. Kr. do 2000. n. Kr. (Aleksandra uri) . ............................ 151
J. Donald Hughes, to je povijest okolia? (Aleksandra uri) ........................................................................................154
Zapisnik franjevakog samostana u Naicama. Knjiga I (1739. 1787.) (Danijel Patafta) ............................................. 156
Slaven Bertoa, Osebujno mjesto austrijske Istre: Lupoglavski kraj u srednjem i novom vijeku (Igor Eterovi) .......... 158
Radovi Zavoda za znanstveni rad u Varadinu, br. 22 (Iva Potonik) ............................................................................. 161
Historia Varasdiensis. asopis za varadinsku povjesnicu br. 1 (Iva Potonik) ............................................................. 162
Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu, br. 42 (Igor Razum)........................ 163
Prostorno planiranje u Jugoistonoj Europi (Do Drugog svetskog rata) (Marko ari)................................................... 165
Molve ljudi, selo i okoli u dugom trajanju, drutvo za povjesnicu i starine (Dragutin Feletar) ................................. 168
ZNANSTVENI SKUPOVI.............................................................................................................................................. 170
UPUTE SURADNICIMA / INSTRUCTIONS TO CONTRIBUTORS . .................................................................. 179

Popis suradnika u asopisu Ekonomska i ekohistorija, broj 7 (2011.):

Karl Kaser, Universitt Graz
Drago Roksandi, Filozofski fakultet, Sveuilite u Zagrebu
Daniel Bari, Universit Franois-Rabelais, Tours
Hrvoje Petri, Filozofski fakultet, Sveuilite u Zagrebu
Zoltn Hajd, Centre for Regional Studie, Hungarian Academy of Sciences, Peuh
Mira Kolar-Dimitrijevi, Drakovieva 23, Zagreb
Harald Heppner, Universitt Graz
Nataa Kolar, Pokrajinski muzej Ptuj Ormo
eljko Holjevac, Filozofski fakultet, Sveuilite u Zagrebu
Igor iberna, Filozofska fakulteta, Univerza v Mariboru
Mirela Slukan Alti, Institut drutvenih znanosti Ivo Pilar Zagreb
Ljudevit Tropan, Hrvatske vode Zagreb
Andreja Talan, student, Filozofski fakultet, Sveuilite u Zagrebu
Tomislav Krznar, Veleuilite u Karlovcu
Hrvoje Juri, Filozofski fakultet, Sveuilite u Zagrebu
Aleksandra uri, Sveuilite Etvs Lornd u Budimpeti
Dragutin Feletar, lan suradnik HAZU, Zagreb-Koprivnica
Daniel Patafta, Katoliki bogoslovni fakultet, Sveuilite u Zagrebu
Igor Eterovi, Lovran
Iva Potonik, Varadin
Igor Razum, student, Filozofski fakultet, Sveuilite u Zagrebu
Marko ari, Filozofski fakultet, Sveuilite u Zagrebu
Vladimir adek, Koprivniko-krievaka upanija
Csaba G. Kiss, Sveuilite Etvs Lornd u Budimpeti
Vjeran Kursar, Filozofski fakultet, Zagreb

Ekonomsku i ekohistoriju referiraju:

HISTORICAL ABSTRACTS, ABC CLIO Library, Santa Barbara, California, USA
AMERICA: HISTORY AND LIFE, Washington, USA
JOURNAL OF ECONOMIC LITERATURE (JEL), Pittsburgh, USA
CENTRAL AND EASTERN ONLINE LIBRARY, Frankfurt am Main, Deutschland
ECONLIT - AMERICAN ECONOMIC ASSOCIATION, Nashville, USA