LEK. SIROV.

LEK. SIROV.

God. XXII
Vol. XXII

Broj 22
No. 22

Str. 83 99
PP. 83 99

Beograd 2002.
Belgrade 2002.

Struni rad Professional Paper

UDC 633.88
PROIZVODNJA LEKOVITOG I AROMATINOG BILJA
PO PRINCIPIMA ORGANSKE POLJOPRIVREDE
Dragoja Radanovi, Tatjana Nastovski
Institut za prouavanje lekovitog bilja Dr Josif Pani, Beograd
IZVOD
U radu su dati pravila i postupci koje treba primeniti u
organskoj proizvodnji aromatinog i lekovitog bilja prema
vaeem Zakonu u naoj zemlji. Prikaz sadri izvesne
regulative i neophodne podatke o gajenju lekovitog i
aromatinog bilja, koje mogu biti od vanosti za ovu vrstu
proizvodnje. Takoe su dati i predlozi za reavanje nekih
praktinih problema u toku proizvodnje, kao i dozvoljena
ubruva i preparati koje predvia na Zakon.
Kljune rei: organska proivodnja, lekovito i aromatino bilje.
UVOD
Svedoci smo stalnog irenja ideje i primene modela organske proizvodnje hrane u
celom svetu. Savremeni ovek je duboko razvio svest o potrebi da hrana bude liena
prisustva svih potencijalno tetnih materija koje bi mogle nakoditi njegovom zdravlju. To
je opredelilo potroae, pogotovo iz razvijenih zemalja, da konzumiraju hranu proizvedenu
po principima bioloke proizvodnje.
Organska proizvodnja je najvie zastupljena u tehnoloki naprednim granama
poljoprivredne proizvodnje, u kojima je primena sintetskih materija na izuzetno visokom
nivou (savremena proizvodnja mesa, mleka, povra, voa i dr.). U razvijenim zemljama
Zapada potranja za lekovitim sirovimana koje potiu iz organske proizvodnje raste iz
godine u godinu. S obzirom na prisustvo ove tendencije javlja se i potreba da se
proizvodnja lekovitog bilja maksimalno uskladi sa prirodnim zakonima. To podrazumeva
da se ove kulture moraju proizvesti bez primene sintetikih i drugih sredstava koji bi mogli
naruiti bioloku ravnoteu sredine u kojoj se proizvodnja odvija, to jest da e se lekovite
sirovine dobiti iz proizvodnje koja e omoguiti da se ta prirodna lekovitost nee oneistiti
potencijalno tetnim materijama. Zbog toga se predvia da budunost lekovitog i
aromatinog bilja pripada upravo proizvodnji po principima bioloke odnosno organske
proizvodnje.
Uopteno govorei proizvod se smatra organskim ukoliko su njegova proizvodnja,
skladitenje, etiketiranje, transport i dokumentacija uraeni prema vaeim zakonskim
83

propisima koji reguliu ovu oblast i ako je cela procedura bila podvrgnuta inspekcijskom
nadzoru. U narednom tekstu bie izloeni principi i neka praktina uputstva koja se odnose
na proizvodnju lekovitog i aromatinog bilja prema vaeem Zakonu o organskoj
poljoprivredi u naoj zemlji (od 30. 6.2000.). Lekovito bilje koje se nalazi u prometu u
naoj zemlji obezbeuje se sakupljanjem iz prirodne flore (oko 50%) i iz organizovane
plantane proizvodnje (oko 50%). Prisutna je stalna tendencija smanjenja uea
sakupljenog bilja na tritu, na raun proizvedenog u poljoprivrednoj proizvodnji. Zbog
ovakve situacije pod pojmom proizvodnja lekovitog bilja u irem smislu moe se
podrazumevati i jedna i druga ova aktivnost (Pravilnik o metodama organske biljne
proizvodnje i o sakupljanju umskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske
poljoprivrede, od 11. 09. 2002.).
Opta naela proizvodnja lekovitog bilja po metodama organske poljoprivrede
Organska proizvodnja lekovitog i aromatinog bilja se zasniva na prirodnim
procesima i upotrebi organskih materija u procesu proizvodnje. Zabranjena je upotreba
sredstava za zatitu bilja i sredstava za ishranu bilja sintetiko hemijskog porekla,
regulatora rasta i aditiva. Zabranjena je upotreba genetski modifikovanih organizama
(GMO).
Pod pojmom lekovito bilje iz organske poljoprivrede u smislu ovog Zakona smatra se:
sakupljeno lekovito bilje po metodama organske proizvodnje,
nepreraene ili osuene lekovite biljke proizvedene na poljoprivrednim
povrinama po principima organske poljoprivrede,
proizvodi od lekovitog bilja vieg stepena prerade dobijene preradom sirovina koje
su proizvedene po principima organske poljoprivrede.
Sakupljanje samoniklog lekovitog bilja
Za samoniklo lekovito bilje smatra se da je iz organske proizvodnje ako je
sakupljeno na jasno ogranienom prostoru uz potovanje svih zakonskih odredbi u pogledu
suenja, skladitenja, etiketiranja i transporta, po principima organske poljoprivrede.
Posebno je vano da se pri tome ne remeti ekoloka ravnotea, odnosno ne ugroava
opstanak pojedinih vrsta. Naa flora broji preko 700 vrsta sa lekovitim svojstvima od kojih
se za komercijalnu upotrebu sakuplja oko 280 (Grupa autora, 1999). Pored zakona o
organskoj poljoprivredi pri sakupljanju samoniklog lekovitog bilja moraju se uvaiti i
odredbe drugih zakonskih i podzakonskih akata koji reguliu ovu materiju u naoj zemlji
(Uredba o zatiti prirodnih retkosti Sl. Glasnik RS 50/93; Naredba o stavljanju pod
kontrolu korienja i prometa divljih biljnih i ivotinjskih vrsta..Sl. glasnik RS. 17/99.).
Plantana proizvodnja lekovitog i aromatinog bilja
Gajenje lekovitog i aromatinog bilja sa gledita ratarske proizvodnje i stepena
angaovanja obradivih povrina u naoj zemlji je gotovo marginalno. U Srbiji ova
proizvodnja zauzima od 3000 5000 ha godinje (Radanovi i Stepanovi, 1999.). Povrine
pod gajenim biljem variraju u zavisnosti od situacije na tritu u pojedinim godinama. Ipak,
interes za gajenjem u stalnom je porastu i svake godine sve vei broj proizvoaa poinje
da se bavi ovom proizvodnjom. U proizvodnji se nalazi nekih tridesetak biljnih kultura (tab.
1.) od kojih 20 - 25 zauzima neto znaajnije povrine u naoj zemlji.

84

Pored navedenih, postoji jedan broj lekovitih biljaka koje se gaje na malim
povrinama (< 10 ha). Radi se o vrstama ije je uvoenje u proizvodnju tek u zaetku kao i
o vrstama koje se gaje na malim povrinama iz trinih razloga, meu kojim su: Achilea
clypeolata (meseina), Arctium lappa (iak), Arnica chamissonis i A. montana (branka),
Centaurium umbelatum (kiica), Echinacea purpurea (ehinacea), Gentiana lutea (lincura),
Gypsophila paniculata (uuljak), Helichrysum italicum (crveno smilje), Inula helenium
(oman), Plantago lanceolata (uskolisna bokvica), Leonurus cardiaca (srdaica), Marubium
vulgare (oajnica), Rosmarinus officinalis (ruzmarin), Ruta graveolens (ruta), Salvia
sclarea (muskatna alfija), Tanacetum parthenium (povrati), Urtica dioica (kopriva).
Neke od ovih vrsta su veoma traene na tritu i irenje njihove proizvodnje predstavlja
realnu ansu za ovu granu delatnosti u narednom periodu. Trite se jo uvek snabdeva
pojedinim vrstama iz ove grupe sakupljanjem pa je i to jedan od razloga zato gajenje nije
uzelo maha (Stepanovi i sar., 2002.).
Sloenost primene principa organske proizvodnje u gajenju lekovitog bilja lei u
brojnosti vrsta (u svetu se gaji oko 150 vrsta, kod nas oko 50), u razliitosti primenjene
agrotehnike, nainima zasnivanja zasada (semenom, rasadom, vegetativno), razliitosti
biologije vrsta (jednogodinje, dvogodinje, viegodinje vrste). U tabeli 1., je prikazan
pregled nekih parametara od znaaja za proizvodnju 35 lekovitih i aromatinih biljaka koje
se kod nas najee gaje.
Nain razmnoavanja:
Direktna setva vrsta se zasniva direktnom setvom semena u polje
Rasad vrsta se zasniva putem proizvodnje rasada, (T.L. proizvodnja u toplim lejama)
Dir. set./rasad vrsta koja se moe zasnivati i direktnom setvom i preko rasada
Reznice ila vrsta se zasniva vegetativno reznicama ila korena
Reznice/Bokor vrsta se zasniva vegetativno, oiljavanjem reznica ili delenjem bokora
Rizomi (sitni) vrsta se zasniva vegetativno sadnjom sitnih rizoma
Stolone vrsta se zasniva sadnjom stolona

Biljna droga koja se pojavljuje na tritu:

flos osuen cvet
folium osuen list
radix koren
herba osuen nadzemni deo biljke, najee u fazi cvetanja
aetherol. etarsko ulje
fructus plod
semen seme

USLOVI ZA ZASNIVANJE ORGANSKE PROIZVODNJE LEKOVITOG BILJA

1. Prostorna izolacija zemljinih parcela i preraivakih pogona od moguih izvora
zagaenja
Organska proizvodnja lekovitog bilja moe biti zasnovana na zemljinoj parceli
koja je udaljena najmanje 50 m od saobraajnice na kojoj frekvencija vozila nije vea od
100 vozila/h ili 10 vozila/min., odnosno udaljena najmanje 20 m ako je odvojena ivom
ogradom ili drugom fizikom preprekom u visini od najmanje 1,5 metara.

85

Zemljina parcela radi zatite od drugih zagaivaa (industrija i drugi objekti) mora biti na
odreenoj udaljenosti od zagaivaa koju odreuje inspektoru zavisnosti od konkretnih
uslova (poloaj zemljita, rua vetrova, i sl.).
Tabela 1. Pregled trajanja najee gajenih kultura lekovitog bilja, njihovog naina
razmnoavanja i rokova zasnivanja, kao i biljnih delova koji predstavljaju prinos.
Biljna vrsta

Narodni
naziv

Gaji se
kao

Nain
razmno.

Vreme
zasnivanja

Biljna droga koji se

pojavljuje na tritu

Althea officinalis
Satureja hortensis
Pimpinela anisum
Sinapis alba
Chamomila recutita
Coriandrum sativum
Anethum graveolens
Calendula officinalis
Trigonela foenum graecum
Malva silvestris
mauritanica
Petroselinum sativum

Beli slez
ubar
Anis
Bela slaica
Kamilica
Korijandar
Miroija
Neven
Grko seme
Crni slez

1 god.-2
1 godi.
1 godi.
1 godi.
1 godi.
1 godi.
1 godi.
1 godi.
1 godi.
1 godi.

Dir. Set./rasad
Dir. Set./rasad
Direktna setva
Direktna setva
Direktna setva
Direktna setva
Direktna setva
Direktna setva
Direktna setva
Direktna setva

prolee / jesen
prolee
prolee
prolee
jesen / prolee
prolee
prolee
prolee
prolee
prolee

flos, folium,radix
herba, folium, aetherol.
fructus, aetheroleum
Semen
flos, aetheroleum
fructus, aetheroleum
herba, fructus, aethero.
flos, flos sine calycibus
semen
flos, folium, herba

Perun

1 i 2 gd. Direktna setva jesen / prolee folium, fructus,aethero.

Angelica archangelica

Angelika

1 godi. rasad

jesen / prolee radix, aetheroleum

Valeriana officinalis

Odoljen

1 godi. rasad

jesen / prolee radix, aetheroleum

Ocimum basilicum
Majorana hortensis
Carum carvi

Bosiljak
Majoran
Kim

1 godi. rasad (T.L.)

prolee
herba, aetheroleum
1 godi. rasad (T.L.)
prolee / jesen herba
2 godi Direktna setva prolee / jesen fructus, aetheroleum

Oenothera bienis
Hypericum perforatum
Mentha piperita

Nourak
Kantarion
Pitoma
nana
alfija
Miloduh

2 godi
2 godi
2 godi

Viegod. Dir. Set./rasad prolee / jesen herba, folium, aetherol.

Viegod. Dir. Set./rasad prolee / jesen herba, folium, aetherol.

Cynara scolimus
Foeniculum vulgare
Pyretthrum
cinerariaefolium
Origanum heracleoticum

Artioka
Mora
Buha

Viegod. Direktna setva prolee

folium
Viegod. Direktna setva prolee
fructus, aetheroleum
Viegod. rasad
jesen / prolee flos

Origano

Viegod. rasad

jesen / prolee herba, folium, aetherol.

Origanum vulgare

Vranilovka Viegod. rasad

jesen / prolee herba, folium, aetherol.

Satureja montana
Echinacea angustifolia
Melissa officinalis
Levisticum officinale
Thymus vulgaris

Vresak
Ehinacea
Matinjak
Selen
Timijan

jesen / prolee
jesen / prolee
jesen / prolee
jesen / prolee
jesen / prolee

Glycyrrhiza glabra
Lavandula vera

Slatki koren Viegod. reznice ila

jesen / prolee radix
Lavanda
Viegod. Reznice/Bokor jesen / prolee flos, aetheroleum

Iris germanica
Artemisia dracunculus

Perunika
Estragon

Salvia officinalis
Hyssopus officinalis

86

Viegod.
Viegod.
Viegod.
Viegod.
Viegod.

Direktna setva jesen / prolee semen, oleum

rasad
jesen / prolee herba, oleum, extract
stolonima
jesen / prolee herba, folium, aetherol.

rasad
rasad
rasad
rasad
rasad

herba, folium, aetherol.

herba, radix
herba, folium, aetherol.
radix, fructus, aetherol.
herba, folium

Viegod. Rizomi (sitni) jesen / prolee rhizoma, aetheroeum

Viegod. stolonima
jesen / prolee herba, folium, aetherol.

U sluaju istovremene proizvodnje biljaka po metodama konvencionalne i

organske poljoprivrede mora se obezbediti razgranienje izmeu konvencionalnih i
organskih useva odnosno zasada, u irini najmanje 10 ili 5 m, ako izmeu njih postoji ivi
pojas ili druga fizika prepreka u visini najmanje 1,5 m. Pri tome se mora voditi odvojena
knjiga polja za obe vrste proizvodnje, a u delu konvencionalne proizvodnje se ne mogu
koristiti genetski modifikovani organizmi (GMO).
2. Nezagaeno zemljite iji sadraj tetnih materija je ispod propisanih maksimalno
dozvoljenih koliina (MDK)
U organskoj proizvodnji lekovitog bilja moraju se obezbediti na parceli mere
zatite od zagaenja zemljita, vazduha i biljaka od tetnih materija. U prelaznom periodu
mora se na osnovu knjige polja utvrditi mogue zagaenje parcele tekim metalima,
policiklinim aromatskim ugljovodonicima, triazinskim herbicidima, organskim
insekticidima i ostalim pesticidima iz prethodne proizvodnje. Ako postoji sumnja da je
tokom proizvodnje dolo do zagaenja parcele ili biljaka na njoj, ovlaena organizacija
izvrie analizu uzoraka zemljita i biljaka radi utvrivanja mogueg zagaenja. Gajenje
lekovitog bilja nije dozvoljeno na zemljitima gde su korieni kanalizacioni muljevi i
ljudske fekalije. Maksimalno dozvoljene koliine (MDK) tekih i tetnih metala u zemljitu
i ubrivima organskog porekla koji se koriste u organskoj proizvodnji lekovitog bilja su
sledee: Cd < 0,8 ppm, Hg < 0,8 ppm, Pb < 50 ppm, Zn < 150 ppm, Cr < 50 ppm, Ni < 30
ppm, Cu < 50 ppm, PAH < 1,0 ppm, Mo < 10 ppm, As < 10 ppm, Co < 30 ppm
(Ekstrakcija u carskoj vodi = 1 zapreminski deo HNO3 i 3 zapr. dela HCl).
3. Propisani kvalitet vode za navodnjavanje i minimalna aero-zagaenost proizvodnog
podruja
Voda koja se koristi u organskoj proizvodnji lekovitog bilja mora odgovarati prvoj
i drugoj kategoriji u skladu sa odredbama propisa o kategorizaciji voda. Prema vaeem
Pravilniku u naoj zemlji MDK tekih metala u vodama za navodnjavanje su sledee:
Cd<0,01, Pb<0,1, Hg<0,001, As<0,03, Cr<0,5, Ni<0,1, F<1,5, Cu<0,1, Zn<1,0, B<1,0
mg/lit (Pravilnik, Sl. Glasnik RS. 23/94). U organskoj proizvodnji lekovitog bilja na parceli
se moraju obezbediti mere zatite od zagaenja vazduha i biljaka od tetnih materija, to
podrazumeva da se proizvodnja lekovitog bilja mora odvijati na dovoljnoj udaljenosti od
potencijalnih zagaivaa, a koju odreuje inspektor, u zavisnosti od pozicije proizvodne
povrine, potencijalnog izvora zagaenja, rue vetrova, i sl.
4. Usklaen odnos biljne i stoarske proizvodnje na gazdinstvu
U principu, treba teiti da gazdinstvo u organskoj poljoprivredi funkcionie to je
vie mogue kao samostalna jedinica, a to je mogue postii samo na imanjima meovitog
tipa. Organizacija i usklaivanje ovakvog gazdinstva nije ni malo jednostavan posao, i
potrebno je mnogo znanja i truda da se postigne neophodna ravnotea izmeu biljne i
stoarske organske proizvodnje. Pri komponovanju same biljne organske proizvodnje
lekovito bilje moe doprineti boljem iskoriavanju zemljinih potencijala, raznovrsnosti
plodoreda, kao i ostvarivanju prihoda za gazdinstvo u periodima godine kad to druge
kulture ne obezbeuju (npr. kamilica se bere ve u maju mesecu).

87

POETAK ORGANSKE PROIZVODNJE LEKOVITOG BILJA

Organska proizvodnja lekovitog bilja se vri po planu proizvoaa koji sadri
pregled naina korienja zemljita u prethodne tri godine i proizvodni program biljne i
stoarske proizvodnje za prelazni period. Parcela se moe ukljuiti u organsku proizvodnju
odmah ako nije koriena u poslednje dve godine, a kod viegodinjih zasada tri godine, ili
je koriena bez upotrebe sredstava hemijsko sintetikog porekla. Ako je parcela
koriena uz upotrebu sredstava sintetiko hemijskog porekla, moe se ukljuiti u
organsku proizvodnju lekovitog bilja tek po isteku prelaznog perioda od dve godine,
odnosno tri godine za viegodinje zasade. U tom periodu je zabranjena upotreba sredstava
hemijsko sintetikog porekla. Izuzetno se prelazni period moe skratiti ili produiti u
zavisnosti od vrste upotrebljenih hemijsko sintetikih sredstava, o emu odluuje nadleni
inspektor u svakom pojedinanom sluaju. U toku prelaznog perioda, podnosilac je duan
da vodi preciznu evidenciju o nainu korienja parcele predviene za organsku
poljoprivredu. Evidenciju o nainu korienja parcele u prelaznom periodu propisuje
nadleni organ.
Izbor vrsta i sorti koje e se gajiti
Pre zasnivanja biljne organske proizvodnje na jednom gazdinstvu, jako je vano
izvriti odgovaraju izbor vrsta i sorti. Zbog brojnosti vrsta i razliitosti u njihovim
ekolokim zahtevima, lekovito bilje prua velike mogunost za organizovanje proizvodnje
u razliitim regionima. Iz praktinih razloga u tekstu koji sledi dat uopten pregled odnosa
veeg broja vrsta lekovitog bilja prema faktorima sredine (Dachler M., und Pelzman H.,
1989.).
Vrste pogodne za suva stanita: grko seme, ubar, beli slez, mora, beli luk,
korijander, lavanda, majoran, gujina trava, lan, bela slaica, timijan, pelin. Vrste pogodne
za vlana stanita: branka, odoljen, selen, uskolisna bokvica, velebilje. Vrste podesne za
stanita sa subalpskom klimom: branka, odoljen, angelika, lincura, kim. Vrste sa irim
ekolokim odreenjem: kamilica, kim, crni slez, mak, lan, hajduka trava. Vrste koje
preferiraju humusom bogata zemljita: odoljen, borago, miroija, beli slez, lincura, kim,
selen, majoran, matinjak, pitoma nana. Vrste pogodne za zemljita bogata kreom: mora,
korijandar, lavanda, majoran, neven, alfija, timijan, miloduh. Vrste pogodne za zemljita
siromana kreom: purpurni digitalis, razliak, uskolisna bokvica, vrbovica. Vrste koje su
vrlo otporne na niske temperature: odoljen, beli slez, angelika, lincura, kim. Vrste koje su
prilino otporne na niske temperature: oman, kamilica, razliak, lavanda, selen, crni slez,
neven, bela slaica, ehinacea, vrbovica. Vrste koje su srednje otporne na niske temperature:
vranilovka, estragon, mora, lan. Vrste osetljive na niske temperature: bosiljak, ubar,
miroija, majoran, matinjak.
Poreklo semena i sadnog materijala
Seme i sadni materijal za organsku proizvodnju moraju da potiu iz sertifikovane
organske proizvodnje. Izuzetno ukoliko se ne raspolae sertifikovanim semenom, rasadom i
sadnim materijalom, ili oni nisu dostupni, mogu se uz saglasnost nadlenog inspektora, u
organskoj proizvodnji koristiti sortno seme, rasad i sadni materijal iz konvencionalne
poljoprivredne proizvodnje koji nisu hemijski tretirani i pilirani. Svaki reprodukcioni
materijal mora biti identifikovan botaniki, sa naznaenim varijetetom, sortom, hemotipom
88

i poreklom, koje mora biti potpuno definisano. Reprodukcioni materijal treba da ispunjava
predviene zahteve u pogledu istoe i klijavosti. Ukoliko postoje vrste ili sorte koje su
otporne na bolesti i tetoine treba ih koristiti (Stepanovi, 1998.).
Za sada u naoj zemlji ne postoji sertifikovana organska proizvodnja
reprodukcionog materijala lekovitog bilja, ali se moe obezbediti u inostranstvu. Kod
nabavke semena iz inostranstva treba voditi rauna o pogodnosti vrste odnosno sorte u
odnosu na agroekoloke uslove gde se namerava organizovati proizvodnja. Seme lekovitog
bilja koje se nudi na naem tritu u najveem broju sluajeva nije hemijski tretirano pa se
moe raunati na saglasnost nadlenog inspektora u skladu sa Zakonom.
Proizvodnja sadnog materijala lekovitog bilja u organskoj poljoprivredi
Vei broj lekovitih i aromatinih kultura zasniva se putem proizvodnje rasada (tabela
1.). Proizvodnju sadnog materijala za podizanje plantae organskog lekovitog bilja mogu
organizovati i sami proizvoai, uz primenu principa organske proizvodnje. Ovo je neto skuplji
ali u veini sluajeva sigurniji metod od direktne setve semena u polju. Iako je proizvodnja
rasada u izvesnoj meri specifina za svaku vrstu, postoji nekoliko optih pravila.
U zavisnosti od specifinosti vrsta, zasnivanje kulture iz rasada se odvija u prolee
(najee kod jednogodinjih vrsta, bosiljak i majoran npr.) i u jesen kod viegodinjih
vrsta (odoljen, angelika, origano, matinjak, timijan). Shodno tome i proizvodnja rasada se
odvija u dva perioda, zimsko prolenom (u zatvorenom prostoru) i u letnjem periodu u tzv.
otvorenim lejama (Stepanovi i sar., 2001.). Primena principa organske proizvodnje u
proizvodnji rasada u staklenicima i plastenicima je slina kao i kod povra.
Radi zatite mladih biljaka od niskih temperatura, grada, instekata i sl., dozvoljena
je upotreba proizvoda na bazi polietilena i polipropilena i ostalih polikarbonata. Nije
dozvoljena upotreba materijala poreklom od polivinil hlorida (PVC) i drugih plastinih
masa koje sadre hlor. U zatienom prostoru dozvoljena je toplotna izolacija, kao to je
prekrivanje zemljita materijalom koji se moe reciklirati, ali nije dozvoljena primena
vetakog svetla. Nije dozvoljena proizvodnja na kamenoj vuni i vodenoj kulturi, kao ni
upotreba hranljivog filma. Koliina treseta u supstratu za proizvodnju rasada lekovitog bilja
je dozvoljena maksimalno do 50% (teinski). Treset ne sme da sadri supstance koje nisu
dozvoljene u organskoj proizvodnji. Od gotovih pripremljenih meavina dozvoljene su one
sa najvie 70% treseta. Zabranjena je primena sintetikih materijala i istog treseta za
supstrat. Za sterilizaciju zemljita i supstrata dozvoljene su fizike metode i sterilizacija
zemljita toplotom: parenje i solarizacija.
Za veinu viegodinjih vrsta rasad se proizvodi u tzv. otvorenim lejama u
letnjem periodu a kultura se zasniva u jesen ili u rano prolee. Ovakva praksa je veoma
zastupljena kod proizvoaa lekovitog bilja u naoj zemlji. Glavna prednost je niska cena
proizvodnje rasada u letnjem periodu u poreenju sa zimskom proizvodnjom u zatvorenom
prostoru. Trokovi se odnose samo na seme i odravanje leja (redovno zalivanje, plevljenje
i zastiranje u cilju zatite od prejake insolacije). Pored toga, sadnice proizvedene na ovaj
nain su snanije, vitalnije i po pravilu daju dobre prinose ve u prvoj proizvodnoj godini.
Vrste koje se zasnivaju na ovaj nain navedene su u tabeli 1. (matinjak, timijan, angelika,
ehinacea, origano, odoljen i dr.). U organskoj proizvodnji rasada u letnjim lejama, jedno od
centralnih pitanja je odravanje optimalne vlanosti povrinskog sloja, to se uz redovno
zalivanje kvalitetnom vodom obezbeuje i zastiranjem leja dozvoljenim prirodnim
89

materijalima (asure od prirodnog materijala, lese od drvenih letvica i sl.) Za ovu namenu
nije dozvoljeno korienje zastora od PVC.
Kod nekih vrsta koje oteano klijaju (lincura npr.), za prekidanje dormantnosti
semena nije dozvoljena upotreba hormonskih preparata (giberelinska kiselina i dr.). U obzir
dolaze samo mehaniko fizike mere tretiranja semena (hlaenje u odreenom periodu,
vlaenje, skarifikacija i dr.).
Pored ovoga, neke lekovite biljke se zasnivaju sadnjom vegetativnih organa za
razmnoavanje, pitoma nana (Mentha piperita) i estragon (Artemisia dracunculus) stolonima, a perunika (Iris gemanica) - rizomima. Ovi vegetativni organi se sade u otvorene
brazde u jesen ili rano u prolee. Jesenja sadnja u naim krajevima u pravilu daje bolje
rezultate u poreenju sa prolenom.
U organskoj proizvodnji vrsta koje se razmnoavaju vegetativnim organima
obavezna je upotreba sadnog materijala koji potie iz organske proizvodnje.
Plodored
Proizvodnja lekovitog bilja po metodama organske proizvodnje podrazumeva
uspostavljanje plodoreda koji e potovati bioloke zahteve kultura i doprineti kvalitetu
proizvoda i ekonominosti proizvodnje.
Opte je poznato da se od dobrog preduseva zahteva da ostavi zemljite u stanju
povoljnih fizikih karakteristika, bez ostataka uzronika bolesti i tetoina, a naroito da
smanji korovsku floru na minimum. Ovo je posebno vano kod zasnivanja viegodinjih
lekovitih biljaka (Znaor D., 1996). Obzirom na brojnost vrsta lekovitog bilja, nemogue je
dati jedinstvenu ocenu koji je predusev najbolji. Ipak, penica i ostala strna ita pokazala su
se kao vrlo dobar predusev za veinu lekovitih biljka, pre svega sa aspekta zakorovljenosti i
ostataka uzronika biljnih bolesti. Viegodinje leguminoze su dobar predusev za neke
lekovite biljke koje imaju vee zahteve za hranivima (pitoma nana npr.), to u organskoj
proizvodnji ima veliki znaaj. Nasuprot tome, suncokret se najee smatra loim
predusevom pre svega sa aspekta ostataka uzronika biljnih bolesti koje mogu ugroziti neke
lekovite biljke, pa ga treba izbegavati.
Obrada zemljita
Obrada zemljita u organskoj proizvodnji lekovitog bilja usko je povezana sa
plodoredom. U principu u organskoj poljoprivredi primenjuju se sistemi redukovane i
minimalne obrade koji treba da doprinesu ouvanju bioloke aktivnosti zemljita. Ovaj
sistem obrade moe se u potpunosti primeniti posle perioda konverzije odnosno
revitalizacije zemljita.
Pri obradi zemljita ipak se moraju potovati neka opta naela agrotehnike. Redukovanu i
minimalnu obradu mogue je primeniti na lakim zemljitima i to posle prethodno
sprovedene revitalizacije u kojoj e se korigovati eventualni nedostaci zemljita primenom
odgovarajuih dozvoljenih materijala (organskih ubriva, krenjaka i sl.). Takoe, jako je
vano da se u periodu prilagoavanja zemljite oslobodi korova, pre svega viegodinjih.
Na zemljitima teeg mehanikog sastava i u sluaju do kraja ne reenog pitanja
zakorovljenosti parcele, mora se primenjivati klasino oranje i druge mere povrinske
obrade koje zemljite dovode u stanje koje obezbeuje uspeh u planiranoj proizvodnji.
Velik broj lekovitih i aromatinih vrsta ima sitno seme pa je potrebna velika panja u
pripremi setvenog sloja i u samoj setvi. Za uspenu setvu sitnosemenih kultura neophodno
90

je obezbediti besprekorno ravnu povrinu i optimalno usitnjene estice zemljita, koje e

svojim rasporedom u profilu setvenog sloja obezbediti brzu perkolaciju suvine vode u
dubinu. Istovremeno, setveni sloj treba da omogui kapilarni uspon vode iz dubljih slojeva
kada je povrinski sloj suv, pa je valjanje povrine posle setve neizostavna agrotehnika
mera kod veine lekovitih biljaka koje se seju direktno u polje.
Sredstva i principi ubrenja u odravanju plodnosti zemljita
ubrenje u organskoj proizvodnji lekovitog bilja mora se raditi u skladu sa
plodnou zemljita i specifinim zahtevima lekovitih biljaka. Plodnost naih zemljita je
vrlo razliita i pre zasnivanja organske proizvodnje lekovitog bilja preporuuje se kontrola
stanja osnovnih hraniva u oraninom sloju. Usklaivanje potencijala plodnosti zemljita i
zahteva pojedinih vrsta za hranivima jako je vano, jer postoji ansa da se pravilnim
izborom kulture dobro iskoriste i zemljita slabije plodnosti. Za takav izbor vano je znati
koje koliie glavnih biljnih hraniva se iznose prinosom pojedinih lekovitih biljaka (tabela
2.) U tabeli su navedene samo koliine hraniva koje se iz zemljita iznose prinosom. Pored
toga, treba imati na umu da je za izgradnju drugih biljnih delova takoe utroena izvesna
koliina htaniva iz zemljita koja u nekim sluajevima moe biti i vea od one koja se
iznosi prinosom. Meutim, s gledita odravanja plodnosti vano je da se taj deo hraniva
zaoravanjem etvenih ostataka ponovo vrati u zemljite.
Tabela 2. Iznoenje glavnih makrohraniva prinosom nekih lekovitih biljaka (Bomme U. und Nast
D., 1998).
Biljna vrsta

Biljni deo

Calendula officinalis
Chamomillae recutita
Levisticum officinalis
Valeriana officinalis
Tanacetum parthenium
Angelica arhangelica
Ehinacea angustifolia
Satureja hortensis
Origanum majorana
Althea officinalis
Hypericum perforatum
Borago officinalis
Melissa officinalis
Inula helenium
Mentha x piperita
Salvia officinalis

Cvetne glavice
Cvet
Koren
Koren
Herba u cvetu
Koren
Koren
Herba u cvetu
Herba po. cv.
Koren
Herba u cvetu
Herba u cvetu
Herba
Koren
Herba
Herba

Prinos svee
N
mase t/ha
kg/ha
5
4
12
15
12
20
15
12
20
15
20
70
30
30
40
35

15
17
26
44
54
60
69
84
96
99
105
108
146
150
167
172

P2O5
kg/ha

K 2O
kg/ha

MgO

6
8
18
28
19
46
21
18
29
45
40
33
41
64
45
38

23
22
29
62
96
130
76
95
118
108
119
306
228
227
220
216

2
1
10
9
6
18
21
11
14
31
13
12
27
20
31
43

Biljke koje se gaje za cvet iznose prinosom relativno malo hraniva pa se mogu
uspeno gajiti i na manje plodnim zemljitima uz minimalno ubrenje (kamilica npr.).
Suprotno tome, kulture koje imaju visoke zahteve za hranivima (pitoma nana, matinjak
npr.) treba gajiti na plodnijim zemljitima. Uopteno govorei, vrste koje se gaje za herbu i
91

list povoljno reaguju na ishranu azotom (N), vrste koje se gaje za koren povoljno reaguju na
ubrenje kalijumom (K2O), a vrste koje se gaje za seme i plod pozitivno reagiju na primenu
fosfora (P2O5). Ovo je ipak krajnje uoptena podela i postoje znaajna odstupanja zbog
brojnih specifinosti, o emu treba konsultovati strunjake.
U organskoj proizvodnji lekovitog bilja dozvoljena je upotreba ubriva organskog
porekla i prirodnih mineralnih ubriva radi odravanja i poboljavanja plodnosti zemljita.
Detaljna lista dozvoljenih sredstava za fertilizaciju u organskoj poljoprivredi data je u
Prilozima 1. i 2., Zakona o organskoj proizvodnji.
Tabela 3. Prosene vrednosti sadraja biljnih hraniva u nekim sredstvima za ubrenje
dozvoljenim u biolokoj poljoprivredi (u %) (Dachler M., und Pelzman H., 1989).
Sredstva za ubrenje Org.
mat.
Kompost kore
30
Drveni pepeo
Bazaltno brano
Mleveni krenjak
Kalijum sulfat sa Mg
(Patentkali)
Hiperfosfat *
Mleveni rogovi *
80
Mlevene kosti *
30

Oslobaanje biljnih
hraniva u I, II i III g. (%)
Lagano
80 / 20 / 0
Lagano
Brzo
75 / 20 / 5

P2O5

K 2O

CaO

MgO

0,3
-

0,1
3
0,4
-

8
2,8
30

2
30
4,8
65
-

0,4
4,4
9

25 / 50 / 25
50 / 30 / 20
30 / 35 / 35

12
4

32
4
21

0,2

50
6
30

0,5
-

* Sredstva van naeg Zakonu o organskoj proizvodnji, dozvoljena u zemljama EU.

S praktine take gledita, da bi se mogao izvriti proraun koliina koje e se
primeniti u svakom pojedinanom sluaju, vano je poznavanje sadraja hraniva u
dozvoljenim ubrivima kao i dinamike razgradnje odnosno transformacije materijala u
zemljitu, pri emu hraniva u stvari prelaze u biljci pristupane forme (tabele 3. i 4.).
Upotrebu ubriva u svakom pojedinanom sluaju odobrava nadleni inspektor, i
pri tome propisuje koliine i period godine u kojem se ubriva mogu primeniti. Ovo se
odnosi i na prelazni period u organsku proizvodnju.
Maksimalno dozvoljeni sadraj tekih metala u kompostu i ubrivima organskog
porekla, u ppm na suvu materiju je: Cd < 0,7 ppm, Hg < 0,7 ppm, Pb < 70 ppm, Mo < 10
ppm, As < 10 ppm, Co < 50 ppm, Ni < 42 ppm, Cu < 70 ppm, Cr < 70 ppm, Zn < 210 ppm.
Maksimalno dozvoljen sadraj organskih zagaenja u kompostu i ubrivima organskog
porekla, u ppm na suvu materiju je sledei: 2378 TCDD < 0,0001 ppm, 3434 TCAB <
0,005 ppm, Lindan < 0,05 ppm, PCB (suma izomera) PCP, HCH (ukupno bez lindana),
triazinski herbicidi, (suma HCB, heptahlor, endrin, aldrin, dieldrin) < 0,02 ppm, Suma
izomera DDT + DDD + DDE < 0,025.
Sva ubriva organskog porekla treba da potiu sa sopstvenog gazdinstva. Ukoliko
gazdinstvo ne raspolae organskim ubrivom ili ne poseduje dovoljne koliine, dozvoljeno
je uz saglasnost saveznog inspektora koristiti ubriva organskog porekla sa druge
proizvodne jedinice, pod uslovom da zadovoljavaju uslove iz Zakona o organskoj
proizvodnji (2002.). Pri kupovini ubriva organskog porekla, kupljena koliina zajedno sa
92

koliinom sa sopstvenog gazdinstva ne sme prei koliinu u ekvivalentu dva uslovna grla
po hektaru, to iznosi 170 kg N po ha povrine.
U sluaju nedostatka drugih ubriva, ubriva organskog porekla sa gazdinstva iz
konvencionalne poljoprivrede mogu se primeniti samo u poetku prelaznog perioda na
osnovu rezultata hemijske analize i uz saglasnost nadlenog inspektora.
U organskoj proizvodnji lekovitog bilja u vreme aktivne vegetacije nije dozvoljena
upotreba sveeg stajnjaka i osoke, kao i tenog stajnjaka za prihranjivanje. Takoe je
zabranjena upotreba organskih ubriva koja sadre fekalije ljudskog porekla.
Tabela 4. Prosene vrednosti sadraja biljnih hraniva u nekim organskim ubrivima dozvoljenim u organskoj poljoprivredi (kg/10 t odnosno 10 m3) (Dachler M., und Pelzman H., 1989).
Vrsta organskog ubriva
Govei stajnjak
Kokoji izmet (40% SM)
Teni govei stajnjak- nerazblaen
Teni govei stajnjak- razblaen 1:1

Ukupni
60
200
45
25

AZOT (N)
U I god U II god
30
20
100
60
25
15
15
5

P2O5

K 2O

40
180
25
10

70
125
60
35

Suzbijanje korova, biljnih bolesti i tetoina

U organskoj proizvodnji lekovitog bilja korovi, bolesti i tetoine suzbijaju se na
sledee naine: pravilnim izborom vrsta i sorti lekovitog bilja (koje su otporne ili tolerantne
na bolesti i tetoine), pravilnim plodoredom (umanjivanjem korovske flore i uzronika
biljnih bolesti odnosno tetoina), odgovarajuom obradom zemljita, zatitom korisnih
biljaka i ivotinja, stvaranjem povoljnih uslova za razvoj prirodnih neprijatelja tetoina i
unitavanjem korova fizikim i mehanikim putem.
Po slobodnoj proceni autora, 90% problema u zatiti lekovitog bilja odnosi se na
problem korova. Poto u naoj zemlji nijedan herbicid nema dozvolu za primenu u
lekovitom bilju, mehaniko suzbijanje korova uobiajeno je ak i u konvencionalnoj
proizvodnji. Dosta vrsta se gaji na manjim parcelama pa ovaj vid kontrole korova ne
predstavlja veliki organizacioni problem. Za unitavanje korova u meurednom prostoru
konstruisan je itav dijapazon orua, od traktorskih kultivatora, specijalnih etki, plevilica,
do malih runih kultivatora za razbijanje pokorice i unitavanje tek izniklih korova.
Unitavanje korova u redu obavlja se klasinim okopavanjem. U organskoj proizvodnji
lekovitog bilja dolazi u obzir i termiko suzbijanje korova. Za ovu operaciju neophodna su
specijalno dizajnirana orua koja se kod nas za sada teko mogu nabaviti. Princip metode je
praktino spaljivanje korova u meurednom prostoru uz upotrebu plamenika na gas ili
na principu infracrvenih zraka.
U kulturama gustog sklopa, najee se primenjuje samo plevljenje korova, to
nije veliki problem na manjim parcelama. Kod kamilice koja se gaji na veim parcelama,
ovaj problem se u praksi efikasno prevazilazi setvom u septembru, to omoguava da ona
do zime poraste do stadijuma rozete u kome prezimljava. Ovako zasnovana kamilica
nastavlja da intenzivno raste rano u prolee, pre uobiajenih korova, koji se u gustom
sklopu najee ugue. U vreme ozbiljnije pojave termofilnih korova, ovako zasnovana
kamilica je ve zavrila porast i bere se krajem maja.
93

Od biljnih bolesti u lekovitom bilju, znaajnije ekonomske tete mogu priiniti ra

(Puccinia menthae) i uvenue (Verticillium sp.) na pitomoj nani (Kigeci J., 2002.).
Problem re se reava poveanjem meurednog razmaka (kojim se omoguava bolje
provetravanje zasada) i izbegavanjem gajenja pitome nane kao dvogodinje kulture (u II
godini nana se zalivadi i formira pregust sklop). U praktinom smislu to znai da se pitoma
nana mora saditi svake godine na drugoj parceli, uz potovanje opte poznatih pravila
plodoreda. Danas se mogu nai i otporne sorte, ali kvalitet njihovog etarskog ulja se ne
moe uporediti sa uljem najee gajene sorte Mitcham, to je razlog da se one nisu
znaajnije proirile u proizvodnji. Problem bolesti uvenua se takoe moe reavati i
pravilnim plodoredom.
Kod ostalih, najee gajenih vrsta lekovitog bilja u naem podneblju, nije
registrovana masovnija pojava bolesti koja bi ekonomski ugrozila njihovu proizvodnju.
Sporadino se pojavljuju u manjem ili veem intenzitetu bolesti lista (npr. pegavost lista
peruna, selena i dr. prouzrokova Septoria sp., kao i pepelnice, prouzrokova Erysiphe
sp.), i bolesti cvasti kod vrsta iz porodice Apiaceae (npr. kod moraa, korijandra, i dr.).
Izvesne bolesti specifine su za neke vrste lekovitog bilja koje se tek uvode u proizvodnju,
kao na primer antraknoza kantariona (Coletotrichum goeosporoides) i predstavljaju faktor
ogranienja proizvodnje. Problemi bolesti lekovitog bilja su, zbog humidnijeg klimata,
ozbiljnije prisutni u nekim zapadnim zemljama, pa su putem selekcije stvorene sorte koje
ispoljavaju otpornost ili tolerantnost prema nekim navedenim bolestima, to svakako
predstavlja i najpoeljniji nain reavanja ovih problema u organskoj proizvodnji. U
katalozima uglednih semenarskih kua u svetu, esto se u ponudi pored naziva sorte mogu
nai u opisu i podaci o otpornosti odnosno tolerantnosti na oboljenje koje za tu lekovitu
kulturu predstavlja vei ekonomski problem u gajenju.
Pored ve spomenutog plodoreda, poveanje meurednog razmaka i uopte
smanjenje sklopa kod kultura koje se gaje kao okopavine, povoljno utie na smanjenje
pojave spomenutih bolesti lista i stabla pa ovo pravilo treba primenjivati u organskoj
proizvodnji.
tetoine se na lekovitom bilju pojavljuju uglavnom sporadino i ne priinjavaju
ekonomski znaajnije tete. Zbog toga zatita od tetoina primenom pesticida ne sprovodi
ni u konvencionalnoj proizvodnji lekovitog bilja.
Od dozvoljenih sredstava za zatitu bilja u organskoj proizvodnji (Prilog 3.,
Zakona o organskoj proizvodnji) izdvojeno je nekoliko interesantnih koji bi mogli nai
primenu u zatiti lekovitog bilja, u sluaju potrebe. Neem predstavlja biljno ulje
ekstrahovano iz biljke Azadirachta indica, ija je aktivna komponenta azadiractin. Koristi
se za spreavanje tetnog delovanja insekata pri emi na insekte deluje repelentno i/ili
antifidno (Kosti M.). Takoe, utie na spreavanje pojave mikoza lekovitog bilja jer
ispoljava fungicidno i fungistatino delovanje na izazivae (Fusarium oxysporum,
Rhizoctonia solani, Sclerotinia sclerotiorum i Sclerotium rolfsii). Veoma se uspenim
pokazao i u suzbijanju grinja. Ovo sredstvo, naalost, jo nije registrovano u naoj zemlji i
zvanino se moe nabaviti jedino u inostranstvu. Piretrin (ekstrahovan iz vrste Pyrethrum
cinerariaefolium Trev.) nije dovoljno efikasno sredstvo za zatitu lekovitog bilja u toku
vegetacije zbog svoje foto- i termo-labilnosti. Moe se koristiti za suzbijanje insekata u
magacinskim prostorima. Etarska ulja dobijena destilacijom aromatinih biljaka, poseduju
antifidno, repelentno pa i toksino delovanje na odreene vrste insekata. U naunoj
literaturi, potvreno je, takoe, da mnogi od njih, u jasno definisanim koncentracijama
94

primene, ispoljavaju aktivnost na mnoge poznate izazivae mikoza i bakterioza gajenog

bilja (Markovi, T, 1996.; Kercher et al.., 2002). Specifine meavine ulja sa potrebnom
koncentracijom koja e ispoljiti takve efekte, bar za sada, ne mogu se nai u slobodnoj
prodaji i zasigurno mogu posluiti jedino u zatiti manjih zasada. Na Zakon o organskoj
proizvodnji SSRJ (2002.) za primenu etarskih ulja provizorno navodi kao primer organskog
sredstva za zatitu bilja u organskoj proizvodnji etarsko ulje pitome nane, etarsko ulje
dobijeno iz smole etinara i ulje kima.
etva
Posebni detalji o izvoenju ove tehnoloke operacije kod lekovitog bilja nisu
sadrani u Zakonu o organskoj poljoprivredi ali treba potovati pravila Dobre
poljoprivredne prakse u proizvodnji lekovitog bilja (Guidlines for GAP of MAP, 1998).
etva treba da se sprovodi onda kada biljke imaju najvii kvalitet, u skladu sa
njihovim planiranim korienjem. etva treba po mogunosti da se odvija pri
najpovoljnijim uslovima (treba da se izbegava pri visokoj vlanosti zemljita, rosi, kii ili
visokoj vlanosti vazduha). Ukoliko se etva odvija u uslovima visoke vlanosti posebna
panja treba da se posveti otklanjanju moguih negativnih uticaja. Oprema za etvu treba
da se odrava u istom stanju i da tehniki bude potpuno ispravna. Delovi maina,
ukljuujui i kuita, koji dolaze u dodir sa biljnim materijalom, treba da su oieni, da na
njima nema ulja i drugih zagaivaa (ukljuujui ostatke biljnog materijala drugih vrsta).
Reui delovi maina za etvu treba da su tako podeeni da zahvataju to manje zemljita.
Pri etvi treba voditi rauna o tome da se u ponjevenom materijalu ne nau
toksini korovi. Oteen i bolestan biljni materijal treba odmah da bude uklonjen. Svi
prihvatni sudovi za ponjeveni biljni materijal treba da budu isti i bez ostataka od drugih
biljaka. Kada nisu u upotrebi treba da su oieni i da se uvaju na suvom mestu, u
uslovima koji ne dozvoljavaju razvoj tetoina, da nema mogunosti da u njima obitavaju
mievi, drugi glodari, stoka i domae ivotinje. Ponjeveno bilje ne sme da dolazi u kontakt
sa zemljitem. Mora odmah da se kupi i dovede do transportnog sredstva u suvim i istim
sredstvima (mogu da se koriste dakovi od prirodnog materijala, korpe, prikolice,
kontejneri itd.). Svaki mehaniki tretman, na primer sabijanje ponjevenog materijala koje
moe da dovede do redukcije kvaliteta treba izbei, a u tom smislu treba da se obrati
panja: da dakovi nisu prepunjeni, da slaganje dakova ne uzrokuje sabijanje materijala,
da je pri transportu dakova ili kontejnera spreeno njihovo zagrevanje. Dovoenje
ponjevenog materijala do suare ili ureaja za primarnu preradu treba da se odvija to
bre, da bi se spreilo njegovo zagrevanje. Ponjeveni materijal treba da je zatien od
tetoina, mieva, glodara i domaih ivotinja.
PRIMARNA PRERADA
U preradi lekovitog bilja dobijenog metodama organske proizvodnje dozvoljeni su
tehnoloki postupci koji ne dovode do promene prirodne strukture biljnog dela koji
predstavlja rod i omoguavaju ouvanje bioloke vrednosti sirovine odnosno proizvoda.
Dozvoljeni postupci mogu biti mehaniki, termiki i fermentacioni, kao i kombinacija ovih
postupaka.
U preradi lekovitog bilja dobijenog metodama organske poljoprivrede koriste se
posebne tehnoloke linije. Izuzetno u preradi se mogu koristiti linije za konvencionalnu
95

preradu ali se pre poetka korienja za lekovito bilje iz organske proizvodnje moraju
temeljno oprati, na nain i sredstvima koje propisuje nadleni savezni organ.
Postupci prerade lekovitog bilja po tehnolokim operacijama su: suenje, mehanika
prerada (koja obuhvata usitnjavanje, prosejavanje i odvejavanje), destilacija (proizvodnja
etarskih ulja).
Suenje lekovitog i aromatinog bilja se smatra najznaajnijom karikom u
proizvodno-tehnolokom ciklusu ovog bilja. Zbog te injenice nemogue je bilo kakvo
dugorono opredeljenje za njegovo plantairanje, a da prethodno nisu precizirani detalji
oko suenja. Nakon pristizanja na mesto primarne prerade (suenja), biljni materijal mora
odmah da se istovari i rairi. Pre daljnje prerade materijal ne sme da bude izloen suncu
(osim u sluaju specifine prerade, npr. destilovanja), a mora da bude zatien od padavina.
Prostorija u kojoj se prerada odvija treba da bude ista, sa dobrim prostrujavanjem
vazduha i ne sme se ni u koje doba godine koristi za dranje stoke. Graevina treba da je
tako izvedena da obezbeuje zatitu ubranog bilja od ptica, insekata, glodara i domaih
ivotinja. U svim prostorijama za preradu, ukljuujui i mesto za pakovanje i skladitenje
treba da se sprovedu dozvoljene mere protiv tetoina, kao to su mamci, miolovke,
elektrini ureaji protiv insekata, to odobrava nadleni inspektor. Oprema za preradu mora
da bude ista i da se redovno servisira.
U sluaju prirodnog suenja materijal treba da se rasprostre u tankom sloju i da se
obezbedi nesmetano prostrujavanje vazduha; ramovi sa mreicama na koje se materijal
postavlja treba da budu dovoljno odmaknuti od zemlje. Treba teiti ostvarenju uslova za
ujednaeno suenje svog materijala, te spreavanju nastanka plesni. Pri suenju tenim
gorivom produkti sagorevanja ne smeju da dou u kontakt sa materijalom. Pri suenju treba
da se vodi rauna o parametrima procesa (temperatura, trajanje, itd.), koji treba da su
odabrani u skladu sa tipom materijala (koren, list ili cvet) i vrstom aktivne materije (etarsko
ulje ili drugo). Mora postojati dokument o parametrima suenja. Po zavretku suenja biljni
materijal mora biti pregledan i selektiran, da bi se iz njega izdvojili delovi koji ne
odgovaraju zahtevanom kvalitetu. Osueni materijal se odmah pakuje da bi se spreilo
zagaenje ili rizik od zagaenja.
Destilacijom se iz biljaka izdvajaju etarska ulja koja se lako mogu uvati. Etarska
ulja su isparljivi proizvodi najee prijatnog mirisa, koji su slabo rastvorljivi ili
nerastvorljivi u vodi, a iz biljnog materijala se mogu izolovati destilaijom ili hladnim
ceenjem. Proces proizvodnje etarskih ulja ima vie faza koje zapoinju prevozom sirovine
sa terena u priruni magacin, zatim sledi neki vid usitnjavanja pa sama destilacija. Utroak,
kao i pritisak vodene pare, vreme destilacije, brzina destilacije i drugo, specifini su za
svaku biljnu vrstu. Po zavretku destilacije sledi dekantacija (odlivanje vode) i dehidratacija
(suenje) ulja, posle ega sledi pakovanje u odgovarajuu ambalau. Sve ove faze se u
organskoj proizvodnji moraju odvijati u posebnim linijama, prevoznim sredstvima i
posebnim prostorijama, odvojenim od konvencionalne proizvodnje etarskih ulja.
SKLADITENJE I PAKOVANJE
Lekovito bilje dobijeno metodama organske proizvodnje skladiti se u posebnim
skladitima. Izuzetno ako je bilje upakovano i obeleeno moe se uvati u istom skladitu
sa biljem iz konvencionalne proizvodnje ali u posebnom delu koji je obeleen. Sredstva
unutranjeg prevoza u magacinu moraju biti bez prisustva ostataka proizvoda
96

konvencionalne proizvodnje lekovitog bilja kao i bez ostataka neorganskih neistoa.

Upakovan i suv materijal treba da se skladiti u suvim, dobro provetrenim prostorijama, u
kojima je dnevno oscilovanje temperature svedeno na minimum, a protok vazduha dobar.
Skladitenje etarskih ulja podlee propisima za skladitenje hemikalija.
U cilju zatite od tetoina, prozori, vrata i drugi otvori treba da imaju
odgovarajuu zatitu (na primer ianu mreu). Za skladitenje suvog materijala se
preporuuje: prostorija sa podom od betona ili slinog materijala koji se lako isti, uz
korienje paleta, obezbeenje dovoljnog razmaka od zida i razmicanje uskladitenih
biljnih vrsta da ne bi dolazilo do uzajamnog uticaja.
Lekovito bilje dobijeno metodama organske proizvodnje pakuje se u ambalau od
prirodnog materijala. Izuzetno, ako se koristi ambalaa od sintetikog materijala ona ne
sme da sadri tetne materije koje bi prelazile na zapakovano bilje odnosno proizvod.
Ambalaa za viekratnu upotrebu treba da je dobro oiena i osuena pre ponovne
upotrebe i moraju se obezbediti uslovi za spreavanje zagaenja pri njenoj ponovnoj
upotrebi.
RADNICI I OBJEKTI
Pitanje radne snage u proizvodnji lekovitog bilja je od posebnog znaaja i zato
navodimo nekoliko optih naela koja proizlaze iz dobre poljoprivredne prakse u
proizvodnji lekovitog bilja.
Radnici treba da imaju adekvatno obrazovanje iz oblasti botanike, pre nego to
ponu da rade na zadacima za koje je to potrebno. Svi postupci prerade treba u potpunosti
da budu sprovedeni u saglasnosti sa smernicama EU u pogledu higijene pri proizvodnji
hrane i generalnim principima Codex Alimentarius, kao i sa Evropskim direktivama za
GMP, pogotovo ako se roba proizvodi za kupce iz EU. Radnici koji rukuju biljnim
materijalom (ukljuujui i one koji rade u polju), treba da poseduju visok nivo line
higijene. Treba da budu i odgovarajue instruisani da imaju oseaj za preduzimanje
higijenskih mera. Objekti u kojima se odvija prerada materijala treba da su opremljeni
toaletima i sanitarnim ureajima za pranje ruku, u skladu sa odgovarajuim propisima.
Radnicima koji boluju od infektivnih bolesti koje mogu da se prenesu hranom, ukljuujui i
dijareju, zabranjen je pristup mestima gde bi mogli doi u kontakt sa biljnim materijalom.
Radnici sa otvorenim ranama, zapaljenjima i infekcijama koe ne smeju da pristupaju u
prostorije u kojima se odvija prerada, ukoliko ne nose zatitna odela ili rukavice, sve do
trenutka potpunog izleenja. Radnici treba da su zatieni od toksinih i potencijalno
alergenih biljnih materijala odgovarajuim zatitnim sredstvima, kao to su radna odela i
slino. Treba voditi rauna o dobrim i zdravim uslovima rada svih radnika koji rade na
gajenju i preradi lekovitog i aomatinog bilja.
KVALITET LEKOVITOG BILJA IZ ORGANSKE PROIZVODNJE
Na Zakon o organskoj proizvodnji (2002.) predvia da u proizvodima organske
poljoprivrede ne sme biti ostataka hemijskih zatitnih sredstava, osim ako su isti posledica
zagaenja okoline. U ispitivanju biljnih droga iz konvencionalne proizvodnje, shodno
farmakopejama, ostaci pesticida spadaju u kategoriju neuobiajenih kontaminanata, pri
emu se prate zakoni koji se odnose na ostatke pesticida u hrani. Treba napomenuti, da
postoji mogunost da se ostaci ipak nau u lekovitom bilju, iako biljka u toku gajenja nije

97

bila tretirana pesticidom, s obzirom da neke od ovih supstanci mogu da ostanu u zemljitu i
vie godina od njihove poslednje primene (na pr. DDT).
Pored Zakona o organskoj poljoprivredi (2002.) moraju se uvaiti i odredbe drugih
zakonskih i podzakonskih akata koji reguliu ovo pitanje u naoj zemlji (Pravilnik o
koliinama pesticida, metala, metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemoterapeutika,
anabolika i drugih supstancija koje se mogu nalaziti u namirnicama. , od 15. maja 1992.
godine, Sl. list SRJ). lanovi 3, 4, 6, 7, 8, 15 i 17, ovog Pravilnika posebno se odnose na
lekovito i zainsko bilje i u njima je sadrana zakonska regulativa o higijenskoj ispravnosti
ajeva i zaina, prema principima konvencionlne proizvodnje. Sve odredbe koje nisu
sadrane u Zakonu o organskoj proizvodnji primenjuju se iz ovog Pravilnika.
Pored navedenih zahteva, biljne sirovine dobijene od lekovitog bilja iz organske
proizvodnje moraju odgovoriti i zahtevima aktuelnih nacionalnih farmakopeja koji se
odnose na sadraj aktivnih komponenti kao i na druge karakteristike od vanosti za njihovo
delovanje.
PREVOZ
Prevoz lekovitog bilja dobijenog metodama organske poljoprivrede organizuje se
prevoznim sredstvima koja su opremeljena za prevoz ove vrste proizvoda. Vozila,
kontejneri i oprema namenjena za prevoz lekovitog bilja iz organske proizvodnje moraju
biti isti i bez tetnih ostataka, odnosno bez ikakvih materija koje bi mogle da
kontaminiraju proizvod. Za prevoz lekovitog bilja se preporuuju vozila koja obezbeuju
strujanje vazduha, odnosno da se koriste kontejneri sa provetravanjem kako bi se spreila
pojava plesni ili fermentacije.
Lekovito bilje iz organske proizvodnje ne moe se prevoziti zajedno sa biljem ili
drugim proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Izuzetno, ako je lekovito bilje iz
organske proizvodnje propisno upakovano i vidno obeleeno, moe se prevoziti zajedno sa
proizvodima konvencionalne poljoprivrede, ali u odvojenom delu prevoznog sredstva.
Zahvalnica
Autori zahvaljuju Borivoju Stepanoviu, dipl. in., dr Miroslavu Kostiu, Prof dr
Branki Lazi i dr Petru Sekuliu na nesebinoj pomoi u savetima, miljenjima i
ustupljenoj literaturi.
LITERATURA
1. Dachler M. und Pelzman H., (1989) Heil-, und Gewrzpflanzen (Anbau, Ernte,
Aufbereitung), sterreichisher Agrarferlag, Wien.
2. Grupa autora (1999): Strategija zatite lekovitog bilja u Srbiji, Ministarstvo zatite
ivotne sredine Republike Srbije.
3. Bomme U. und Nast D. (1998): Nhrstoffentzug und ordnungsgemsse Dngung im
Feldanbau von Heil- und Gewrzpflanzen, Z. Arzn. Gew. Pfl., 3, 82-90.
4. Kigeci J., (2002): Lekovito bilje (gajenje, sakupljanje, upotreba), Partenon, Beograd.
5. Kercher J. and Nastovski T.: Modern application of essential oils in agriculture. II
Conference on medicinal and aromatic plants of SEEC, Book of Abstracts, 78, 2002.
6. Kosti M.: Kontrola bioagenasa lekovitog bilja u magacinskim prostorima, (knjiga u
pripremi).
98

7. Markovi (Nastovski) Tatjana: Master thesis: Possible use of Salvia fruticosa Mill and
Origanum vulgare ssp. hirtum essential oil in contrtol of Botrytis cinerea Pers. on
greenhouse tomato, Chania, Greece, 1996.
8. Radanovi D., Stepanovi B. (1999): Osnovni principi savremene proizvodnje lekovitog
i aromatinog bilja, Savremena poljoprivreda, vol. 48, br. 5-6, str. 7-15.
9. Stepanovi B. (1998): Prozivodnja lekovitog i aromatinog bilja, IPLB Dr Josif
Pani, Beograd, 1-272.
10. Stepanovi B., Radanovi D., umati N., Prulj N., Todorovi J., Komljenovi I.,
Markovi M. (2001): Tehnologija proizvodnje ljekovitog, aromatinog i zainskog
bilja, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Srpsko Sarajevo.
11. Stepanovi B., Radanovi D., Kigeci J. (2002): Kultivacija lekovitog i aromatinog
bilja u Srbiji, Zbornik radova XXV Savetovanja o lekovitim i aromatinim biljkama,
Bajina Bata, juni 2002.
12. Znaor D., (1996): Ekoloka poljoprivreda. Nakladni zavod GLOBUS, Zagreb.
13. Zakon o organskoj poljoprivredi SRJ, od 30. 06. 2000.
14. Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju umskih plodova i
lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede, od 11. 09. 2002.
15. Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za
navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl. glasnik R.S. 23/94).
16. Naredba o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divljih biljnih i ivotinskih
vrsta (Sl. glasnik R.S. 17/99).
17. Uredba o zatiti prirodnih retkosti (Sl. glasnik R. S. 50/93)
18. Guidlines for good agricultural practice (GAP) of medicinal and aromatic plants,
EUROPAM, august 1998.

ORGANIC PRODUCTION OF MEDICINAL AND AROMATIC PLANTS

Dragoja Radanovi, Tatjana Nastovski
Institute for Medicinal Plant Research Dr Josif Pani, Belgrade
SUMMARY
In this paper there are presented rules and procedures that have to be applied in
organic production of aromatic and medicinal plants, according to the Low in our country
(Low of organic production SRJ, 2002.). The review contains some regulations and
prerequisite data on growing of medicinal and aromatic plants that might be of great
importance for this kind of production. There are also given sugestions for solving some
practical problems and are presented some of allowed preparations for manuring and
protection in organic production of medicinal and aromatic plants.
Key words: organic production, medicinal and aromatic plants.

99