1

Vodi kroz prava

65+
JER JE PRAVO
JEDNAKO ZA SVE

U Beogradu
maj 2015.

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Izdava:

Udruenje graana Snaga prijateljstva Amity

Ulica Pariske komune 1/12
11070 Novi Beograd
tel/faks 011/66-71-523
e-mail: nada@amity-yu.org
www.amity-yu.org

Poglavlje 1

Sadraj

Uvod..................................................................................................................6
Zato su ljudska prava vana za nas..................................................................10
Na koji nain su zatiena ljudska prava..........................................................11
Meunarodni pravni okvir..............................................................................11
Nacionalni pravni okvir....................................................................................13
Posebna vanost ljudskih prava za starije ljude.............................................13
Poglavlje 2

Autor:
mr Nadeda Satari
Struni konsultant na izradi teksta
prof. dr Nevena Petrui

Dizajn i priprema za tampu:

Ivan Halupka
Lektura:
Mira Satari

Prava iz socijalne zatite.................................................................................15

Pravo na dodatak za pomo i negu drugog lica........................................17

Pravo na novanu socijalnu pomo........................................................19

Pravo na jednokratnu novanu pomo..................................................21

Pravo na pomo u kui..........................................................................22

Smetaj u ustanovu socijalne zatite.....................................................25

Pravila koja vae za pristup bilo kom pravu ili usluzi iz socijalne zatite....29
Pravo na zdravstvenu zatitu...........................................................................32
Pravo na slobodu od zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja.............................38
Zabrana diskriminacije....................................................................................43
Pravo na nasleivanje.....................................................................................45
Nepovredivost stana.......................................................................................48
Poglavlje 3
I na kraju..........................................................................................................50

Ovaj vodi je finansiran delom iz granta Stejt deptarmenta.

Poglavlje 4

Miljenja, nalazi i zakljuci ovde navedeni su stavovi autora i nuno ne

oslikavaju stavove Stejt departmenta.

Adresar zvaninih organa kojima se moete obratiti za pomo........................52

Zatitnik graana Ombudsman...........................................................52

This guidelines were funded in part by a grant from the United States
Department of State.

The opinions, findings and conclusions stated herein are those of the
author[s] and do not necessarily reflect those of the United States
Department of State.

Kancelarija za ludska i manjinska prava.................................................55

Kontakt putem video linka................................................................53

Poverenik za zatitu ravnopravnosti.......................................................54

Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti..55

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Poglavlje 1

Uvod
Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima1.
Tako poinje Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, dokument
usvojen 1948. godine na nivou Ujedinjenih nacija kojim su proklamovana
ljudska prava.
Ljudska prava su prava koja ljudi imaju samim tim to su ljudska bia. To
su neotuiva prava koja uiva svako ljudsko bie, koja mu ni na koji nain
ne mogu biti oduzeta. Ljudska prava proizlaze iz uroenog dostojanstva i
vrednosti ljudskog bia i zato pripadaju svakom pojedincu, bez obzira na
rasu, nacionalnost, boju koe, pol, jezik, religiju, politiko opredeljenje,
starosno doba ili bilo koje drugo, njegovo lino svojstvo. Kada se ljudska
prava potuju, ljudi mogu da ive dostojanstveno i ravnopravno, bez
diskriminacije. Poto ljudska prava pripadaju svima, ona ne zavise od
godina starosti. Zato starije ene i stariji mukarci imaju ista prava, koja
pripadaju i mlaima od njih.
Ljudska prava se nalaze iznad svake vlasti, sistema, institucije i bilo kog
drugog autoriteta. Ljudska prava su priznata i garantovana meunarodnim
dokumentima o ljudskim pravima. Meunarodnim dokumentima priznata
su prava koja pripadaju svima, ali i posebna prava koja pripadaju
pojedincima koji se nalaze u nekim posebnim ivotnim situacijama ili su,
usled odreenih razloga, posebno ugroeni, kao to su deca, osobe sa
invaliditetom, majke, pripadnici nacionalnih manjina i sl.
U Srbiji, kao i u drugim dravama, ljudska prava su, zbog njihovog
znaaja, priznata i garantovana (zajemena) Ustavom Srbije. Na taj
nain naglaava se da ljudska prava imaju viu vrednost u odnosu na
dravu. Ustav sadri katalog ljudskih prava koja su priznata i garantovana
svima, kao i ona koja pripadaju pojedinim, posebno osetljivim grupama,
kao to su deca, osobe sa invaliditetom, deca, pripadnici nacionalnih
manjina i sl.
1 lan 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena 1948. godine i

obavezujui je dokument Ujedinjenih nacija za sve zemlje lanice Ujedinjenih nacija,

to vai i za Srbiju.
6

Ljudska prava imaju razliitu sadrinu, pa se grupiu u odreene vrste.

Postoje lina prava, graanska i politika prava, ekonomska, socijalna i
kulturna prava, a u novije vreme garantuju se kolektivna prava koja se
priznaju ljudskim zajednicama i narodima kao to je pravo na odrivi
razvoj, mir ili zdravu ivotnu sredinu i dr.
Lina prava su ljudska prava koja pojedinca tite od bilo koje vrste
napada i obezbeuju mu slobodan razvoj linosti. U ovu grupu spada
pravo na ivot, pravo na slobodu, pravo na bezbednost linosti.
Graanska i politika prava su ljudska prava koja tite pojedinca od
same drave, spreavaju da se vlast mea u privatni ivot pojedinca i
obezbeuju mu da uestvuje u politikom i drutvenom ivotu zajednice.
U ovu grupu spadaju pravo na privatnost, pravo na izraavanje miljenja,
pravo na imovinu, sloboda veroispovesti, pravo na pravino suenje,
sloboda udruivanja i dr.
Socijalna, ekonomska i kulturna prava su ljudska prava koja obezbeuju da
pojedinac zadovolji svoje ivotne potrebe i ivi dostojanstvenim ivotom.
Ova prava su zasnovana na jednakosti i solidarnosti i podrazumevaju
pomo slabijim lanovima zajednice. U ovu grupu spadaju pravo na
rad, pravo na obrazovanje, pravo na socijalno obazbeenje, pravo na
zdravstvenu zatitu, pravo na adekvatan ivotni standard i dr.
Ljudska prava zajednica i naroda su prava koja ljudima obezbeuju
odrivi razvoj, mir i zdravu ivotnu sredinu. U ovu grupu prava spadaju
pravo na razvoj, pravo na ekonomski i socijalni razvoj, pravo na zdravu
ivotnu sredinu i dr.
Drava i njeni organi duni su da potuju ljudska prava. Poto su ljudska
prava iznad drave, drava i njeni organi ne smeju da ih kre. U tom
smislu ljudska prava odreuju nau slobodu jer predstavljaju granicu
koju niko ne sme da prekorai. Pojedina ljudska prava mogu se samo
privremeno i u izvesnim situacijama ograniiti, pod uslovima i na nain
propisan ustavnim normama.
S druge strane, drava ima pozitivnu obavezu da titi ljudska prava kada
su ona povreena, a neka ljudska prava sama po sebi podrazumevaju
7

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

dunost drave da stvori uslove za njihovo uivanje. Tako, na primer,

drava je duna da uspostavi sistem socijalne zatite koji e omoguiti
da se svakome ko se nalazi u stanju socijalne potrebe obezbedi socijalna
pomo i zatita. Drava ima i dunost da vodi brigu o socijalnom,
zdravstvenom i kulturnom ivotu svojih graana.
Da bi pojedinci mogli da koriste i uivaju slobodu koju im ljudska prava
pruaju, neophodno je da ljudska prava budu konkretizovana zakonima,
kojima je ureen nain ostvarivanja pojedinih ljudskih prava, kao i
mehanizmi njihove pravne zatite.
Srbija se obavezala, prihvatanjem meunarodnih obaveza, da potuje
sva ljudska prava svojih graana. Meutim, garantovanje ljudskih prava
na osnovu formalno-pravnih meunarodnih i nacionalnih akata, ne znai
i njihovo automatsko ostvarivanje. Za to je potrebno stvaranje odreenih
pravnih mehanizama i procedura. Kakvi e ti mehanizmi biti i kako e se
koristiti, zavisi od mnogih faktora: od ekonomske razvijenosti drutva,
drutveno-politikog ureenja, kao i od informisanosti i svesti graana o
postojanju prava, traenju njihove zatite i obaveze njihovog potovanja.
U naoj zemlji zatita ljudskih prava obezbeena je kroz zakonska
i podzakonska akta iz raznih oblasti drutvenog ivota, poev od
socijalne zatite, zdravstvene zatite, porodino-pravne zatite,
imovinskih odnosa i dr.
Tokom korienja usluga u tim sistemima, odnosno ostvarivanja prava,
ako bilo ko smatra da se njegovo pravo dosledno ne potuje, odnosno
da je prekreno, ima mogunost da podnese albu tom organu/ustanovi/
instituciji, a ako ne bude zadovoljan ishodom, na raspolaganju mu je
i sudska zatita, sve do albe Ustavnom sudu. Ukoliko nacionalno
sudstvo ne zadovolji eljenu pravdu, zatita se moe zatraiti i na
meunarodnom nivou, pred Sudom za ljudska prava u Strazburu i pred
drugim meunarodnim organima.
Stariji ljudi pripadaju posebno osetljivoj grupi stanovnitva i nekima od
njih su potrebne posebne mere zatite i podrke, koje oni ne ostvaruju.
esto stariji ljudi nisu informisani od strane ustanova i institucija koje
su u obavezi da im prue usluge ili reguliu ostvarivanje prava, iako
je zakonom propisana njihova obaveza da informiu potencijalne
8

korisnike i graane. Ponekad nain informisanja nije adekvatan ili su

informacije nedovoljne.
Otuda pokuaj da i putem ovog Vodia dopremo do nekih od onih starijih
ljudi koji su iz grupe najiskljuenijih i nisu im u dovoljnoj meri dostupni
drugi kanali informisanja. Nemamo iluziju da e ova publikacija, ako i
dopre do onih kojima je ona neophodna, biti dovoljna da oni ree svoj
problem i zato, uvek ostaje od neprocenljivog znaaja iva re sa njima,
kako bi oni lake ostvarili prava koja im po zakonu pripadaju.
Ovaj Vodi je namenjen, na prvom mestu, samim starijim osobama
i to posebno onima iz ruralnih sredina, zatim aktivistima udruenja
penzionera i drugih organizacija civilnog drutva (OCD) koje rade
sa starijima/za starije, a naravno, posluie nekada i mlaima koji za
svoje najstarije trae pomo. Zamiljen je da bude koristan i razumljiv
svima, pa se tako neemo drati krutog administrativnog jezika, kao i
citiranja prava, ve emo ukazati na njih, uputiti na mesto gde se mogu
ostvariti, kao i na mehanizme njihove zatite u sluaju krenja.
Prava kojima emo se u Vodiu baviti su:
Prava iz socijalne zatite,
Prava iz zdravstvene zatite,
Pravo nepovredivosti fizikog i psihikog integriteta
Zabrana diskriminacije,
Pravo na nasleivanje,
Pravo nepovredivosti stana,
U predstavljanju prava iz navedenih oblasti, draemo se najvie
domaeg zakonodavnog okvira, a tek po potrebi i meunarodnog, jer
smatramo da je to dovoljno, s obzirom na svrhu Vodia. Ovo tim pre, jer
kod nas postoji veliki broj zakona, podzakonskih akata i drugih propisa
kojima su regulisani mehanizmi za zatitu ljudskih prava, a postoje i brojni
strateki dokumenti kojima su utvrene politike u pojedinim oblastima i
posebne mere i aktivnosti za unapreenje poloaja starijih osoba.

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Zato su ljudska prava vana za nas?

Ljudska prava menjaju ivote ljudi.

Na koji nain su zatiena ljudska prava?

Meunarodni pravni okvir

Kao to smo u uvodu rekli, zagarantovana prava stvaraju mogunost za

kvalitetniji ivot uz potovanje nezavisnosti i dostojanstva svakog oveka.
Odnosei se prema starijim osobama sa potovanjem i ravnopravno
kao i prema mlaim stvaramo uslove koji omoguavaju svim ljudima u
drutvu da uestvuju i doprinose sopstvenom razvoju.
Meutim, razliite ekonomske, drutveno-politike i druge (ne)prilike,
stvaraju pogodno tle za krenje tih prava, naroito u ekonomski
nerazvijenim drutvima, poput Srbije. Nerazvijena privreda ne moe u
punoj meri da prui adekvatnu podrku za ostvarivanje prava iz oblasti
socijalne i zdravstvene zatite, obrazovanja i drugih oblasti.
Krenje ljudskih prava kod nas je primetno u svim segmentima drutva,
pri emu su najee i pogoeni oni koji su najosetljiviji, a meu njima
su, svakako, i starije osobe.
ta treba da znamo o ljudskim pravima?
Ljudska prava pripadaju svima podjednako.
Ona definiu nain postupanja drave, grupe i pojedinca, i
ograniavaju njihovu, odnosno njegovu samovolju.
Spreavaju sve one oblike ponaanja kojima se naruava
dostojanstvo pojedinca.
U pojedinim sluajevima, obavezuju donosioca odluka da
preduzme odreene mere (zakonske ili praktine), kojima se
ostvaruje i titi pravo pojedinca.

Prava starijih osoba su zatiena obavezujuim, takozvanim tvrdim

zakonima, na meunarodnom nivou, na prvom mestu, Univerzalnom
deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine, koju je naa zemlja
ratifikovala. U prvom lanu ovog dokumenta, reeno je da se sva ljudska
bia raaju slobodna, jednaka u dostojanstvu i pravima. Dakle, ova
Deklaracija ljudima ne daje prava, ve garantuje njihovo ostvarivanje
i zatitu. Deklaracija se odnosi na ljude svih starosnih doba. Takoe,
vani su i Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima iz 1966.
godine, Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
iz 1966., Konvencija Ujedinjenih nacija (UN) o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije iz 1965., Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom
iz 2006. godine...
Ratifikovanjem ovih dokumenata, Srbija se obavezala da e svoje
zakone uskladiti sa njima i uvesti odgovarajuu politiku i programe, kako
bi se primenili sporazumi.
Svaki sporazum poseduje sistem za praenje, koji se uglavnom sastoji
od komisije nezavisnih eksperata koja se naziva sporazumno telo i ima
nadlenost da nadzire ispunjavanje obaveza drava lanica. Drave koje
su ratifikovale sporazume redovno podnose izvetaj komisiji o napretku
realizacije njegovih odredbi. Komisija pregleda izvetaje i daje preporuke
na koji nain drave lanice mogu bolje da realizuju sporazum. Veina
komisija, takoe, moe da preispita i vri istragu po pojedinim albama
na krenje prava.
Na evropskom nivou, naveemo samo dva obavezujua dokumenta
Saveta Evrope: Revidiranu evropsku socijalnu povelju iz 1996., koju je
Srbija potvrdila 2009. godine. lan 23. ove Povelje regulie pravo starijih
lica na socijalnu zatitu putem:
a) adekvatnih materijalnih sredstava koja im omoguuju da pristojno
ive i aktivno uestvuju u javnom, drutvenom i kulturnom ivotu;

10

11

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

b) pruanja informacija o uslugama i pogodnostima koje stoje na

raspolaganju starijim licima kao i o mogunostima korienja istih;
Drava se obavezala da omogui starijim licima da slobodno odaberu
svoj nain ivota i da vode nezavisan ivot u svom porodinom okruenju
sve dok to ele i mogu, putem:
a) obezbeivanja smetaja u skladu sa njihovim potrebama i
zdravstvenim stanjem ili odgovarajue podrke za adaptaciju
njihovog stambenog smetaja;
b) pruanja zdravstvene zatite i usluga koje su im potrebne u
njihovom stanju; da garantuju starijim licima koja ive u ustanovama
za odgovarajuu podrku, uz puno potovanje njihove privatnosti i
uee u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotnih uslova u tim
ustanovama.

Nacionalni pravni okvir

Ljudska prava u Srbiji su, na prvom mestu, zatiena i zagarantovana
Ustavom Republike Srbije2, koji garantuje veliki broj graanskih,
politikih, ekonomskih i socijalnih prava. Za uivanje prava vani su i
antidiskriminacioni zakoni (Zakon o zabrani diskriminacije3, Zakon
o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom,4 Zakon
o ravnopravnosti polova5). Ostvarivanje pojedinih prava blie je
definisano Zakonom o socijalnoj zatiti, Zakonom o pravima
pacijenata, Zakonom o zdravstvenoj zatiti, Zakonom o penzijsko
invalidskom osiguranju, Porodinim zakonom i dr.
Za praenje postupanja u skladu sa Ustavnim i zakonskim obavezama,
zaduene su slube nadzora pri Vladi Republike Srbije, nadlena
ministarstva, sudstvo i tuilatvo i druga tela kao to su:
Zatitnik graana ombudsman,

Poseban znaaj ima i Konvencija Saveta Evrope o spreavanju i

borbi protiv nasilja nad enama i nasilja u porodici iz 2011., koju je
Srbija potvrdila 2013. godine. U ovom dokumentu sadrani su precizni i
jasni zahtevi i standardi koji se odnose na prevenciju, na mere pravne i
institucionalne zatite i podrke rtvama, na procesuiranje i kanjavanje
poinilaca, kao i na program njihovog tretmana. Primena ove Konvencije
podrazumeva znatne promene u domaem zakonodavnom i stratekom
okviru za prevenciju i suzbijanje nasilja nad enama.
Pored navedenih, postoji i grupa takozvanih mekih zakona, koji daju
smernice za ophoenje sa odreenim ciljnim grupama, u ovom sluaju
govorimo o starijim enama i mukarcima, ukljuujui UN Prinicipe za
starije osobe (1991) i Madridski meunardni akcioni plan o starenju
(MIPPA 2002). Iako ljudska prava podupiru preporuke tih mekih
zakona, oni nisu pravno obavezujui. Drave su vie pod moralnom
nego pravnom obavezom da prate preporuke.
Doneto je 18 UN Principa za starije osobe (1991) sa preporukom da ih
vlade svih zemalja uvrste u svoje nacionalne programe kada god je to
mogue. Ti principi se odnose na nezavisnost, drutveno uee, brigu/
negu o starijima, samoostvarenje i dostojanstvo.
12

Kancelarija za ljudska i manjinska prava,

Poverenik za zatitu ravnopravnosti,
Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o
linosti i dr.

Posebna vanost ljudskih prava za starije ljude

Neka prava su od veeg znaaja u starosti nego u drugim ivotnim
dobima. Zato je vano da ne zaboravimo da mladi i osobe srednjih
godina dananjice predstavljaju starije osobe sutranjice.
Za ljude u poznijim godinama bitno je da se potuju njihova prava, da bi
oni imali:
minimum finansijske sigurnosti kako bi iveli dostojsnstvenim
ivotom redovna primanja i mogunost raspolaganja sopstvenim
novcem i imovinom;
2
3
4
5

Sl. glasnik RS, br. 98/2006

Sl. glasnik RS, br. 22/2009
Sl. glasnik RS, br. 33/2006
Sl. glasnik RS, br. 104/2009

13

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

pristup adekvatnoj zdravstvenoj nezi i zdravstvenim uslugama;

obezbeene socijalne servise podrke za ivot u svom domu/
lokalnoj zajednici;
bezbednost od mogueg zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja...
mogunost da utiu na odluke koje se njih tiu npr. niko ne sme
da ih smesti u dom za stare bez njihove izriite volje.
Ponekad je mogue da neko pravo koje je pojedinac uivao u mladosti
ne moe potpuno da uiva u starosti, na primer, pravo pristupa
odgovarajuim zdravstvenim uslugama i uslugama socijalne zatite.
Kada je neko mlad, manji mu je problem da doe do zdravstvene
ustanove udaljene i po nekoliko desetina kilometara da bi dobio
zdravstvenu uslugu. Starijem oveku, koji ima ogranienu sposobnost
kretanja, predstavlja problem da doe do zdravstvene ustanove, ak i
ako se ona nalazi u susednoj ulici.
ak i u sluajevima da su obezbeeni odreeni servisi podrke starijima,
kao npr. ustanove za smetaj starijih, jer one u znaajnoj meri mogu
poboljati kvalitet ivota, one istovremeno mogu biti i mesto zloupotrebe
i krenja ljudskih prava.Na primer, u najveem broju sluajeva, korisnici
domova ne upravljaju sopstvenim finansijama, ve to za njih mahom ini
porodica i/ili staratelj, a negde ak i ustanova u kojoj je korisnik smeten.
Privatnost korisnika je hronino ugroena u domovima. Veoma esto
se uskrauju prava starijima da donose sopstvene odluke, pa tako oni
prihvate odlazak u dom bez da je to njihov lini izbor.
Nisu zanemarljivi ni sluajevi krenja prava starijih i u porodinom
okruenju poev od zanemarivanja starijih u samoj porodici, zlostavljanja,
psihikog i fizikog nasilja, zloupotrebe prava na nasleivanje, ekonomsko
eksploatisanje, neostvarivanje prava na zakonsko izdravanje i dr.

Poglavlje 2

Prava iz socijalne zatite

Socijalna zatita je organizovana drutvena delatnost od javnog interesa
iji je cilj pruanje pomoi i osnaivanje za samostalan i produktivan
ivot u drutvu pojedinaca i porodica, kao i spreavanje nastajanja i
otklanjanja posledica socijalne iskljuenosti. Pravo na socijalnu zatitu
je zagarantovano Ustavom Republike Srbije.
Zakon o socijalnoj zatiti kae:
Svako je duan da se stara o zadovoljavanju svojih osnovnih ivotnih
potreba i osnovnih ivotnih potreba lica koja je duan da izdrava, ...
Meutim, kada se pojedinac ili porodica nau u nevolji zbog:
nemanja minimuma materijalne sigurnosti,
nemogunosti da samostalno ive u svom stanu/kui/lokalnoj
zajednici,
naruenih porodinih odnosa i meugeneracijske solidarnosti,
zanemarivanja, zlostavljanja ili iskoriavanja/eksploatacije...
drava, putem socijalne zatite, duna je da prui pomo i osnai
pojedinca i porodicu za samostalan i produktivan ivot u drutvu. Pruanje
socijalne zatite se zasniva na naelima socijalne pravde, humanizma i
potovanja ljudskog dostojanstva.

Zatita ljudskih prava starijih osoba slui da sprei sve one postupke,
odnosno nepostupanja koja mogu ugroziti ljudsko dostojanstvo, zdravlje,
bezbednost i drugo.

Koja sve prava u socijalnoj zatiti pojedinac ili porodica mogu ostvariti
i pod kojim uslovima, blie je ureeno Zakonom o socijalnoj zatiti,
Zakonom o porodici, Zakonom o penzijsko invalidskom osiguranju i
drugim propisima.

14

15

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

lanom 40. Zakona o socijalnoj zatiti, definisano je 5 grupa usluga:

usluge procene i planiranja procena stanja, potreba, snaga i
rizika korisnika i drugih znaajnih osoba u njegovom okruenju; ...
izrada individualnog ili porodinog plana pruanja usluga i mera
pravne zatite...;
dnevne usluge u zajednici dnevni boravak; pomo u kui;
svratite i druge usluge koje podravaju boravak korisnika u
porodici i neposrednom okruenju;
usluge podrke za samostalan ivot stanovanje uz podrku;
personalna asistencija;...
savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge
intenzivne usluge podrke porodici koja je u krizi; ... podrka
porodici koja se stara o svom odraslom lanu porodice;...
savetovanje i podrka u sluajevima nasilja;...
usluge smetaja smetaj u srodniku, hraniteljsku ili drugu
porodicu za odrasle i starije; domski smetaj; smetaj u prihvatilita
i druge vrste smetaja.
Za starije osobe, od posebnog znaaja su prava na materijalnu podrku
odnosno materijalno obezbeenje i prava na usluge socijalne zatite:
pravo na dodatak (ili uveani dodatak) za pomo i negu drugog
lica;
pravo na novanu socijalnu pomo ili jednokratnu pomo;
pravo na pomo u kui ili pomo i negu u kui;
pravo na smetaj u ustanovu socijalne zatite i pravo na smetaj
u drugu porodicu;
pravo na opremu korisnika za smetaj u ustanovu ili drugu
porodicu;
pravo na usluge socijalnog rada/savetodavne usluge.
16

Ostvarivanje ovih prava vri se preko centara za socijalni rad (u daljem

tekstu CSR), koji o njima odluuje u prvom stepenu. Mreom centara
za socijalni rad (ima ih 142) obuhvaene su sve optine u Srbiji, bilo da
centri funkcioniu kao samostalne ustanove, bilo da je re o odeljenjima
meuoptinskih centara za socijalni rad. Sam postupak u kojem
pojedinac ostvaruje svoja prava vodi se po odredbama Zakona o optem
upravnom postupku, osim ako neka pitanja nisu drugaije ureena.
Pored centara za socijalni rad, usluge pruaju i ustanove socijalne zatite
za smetaj korisnika i/ili za dnevne usluge u zajednici.
Pojedine usluge socijalne zatite, pored dravnih ustanova, pruaju
i drugi licencirani pruaoci usluga, kao to su udruenja graana,
privredna drutva, privatni preduzetnici, fizika lica i dr.
Napomena1: Usluge su podeljene na nain da se ostvarivanje nekih
od njih sredstva obezbeuju iz dravnog budeta (dodatak za pomo
i negu drugog lica; novana socijalna pomo; smetaj korisnika u
ustanovu socijalne zatite ili drugu porodicu i oprema za smetaj,
kao i usluge socijalnog rada), a neke usluge obezbeuju lokalne
samouprave (dnevne usluge u zajednici koje ukljuuju pomo u kui i
dnevni boravak; jednokratne novane pomoi i razne druge). To moe
predstavljati problem, jer iako zakon neku uslugu predvia, lokalna
zajednica je nuno ne mora realizovati. Ovo moe predstavljati
dobar razlog za samoorganizovanje i iznoenje zahteva pred lokalnu
samoupravu za uspostavljanje nedostajue usluge.
Pravo na dodatak za pomo i negu drugog lica
Ovo pravo ima lice kome je zbog teeg fizikog ili psihikog oteenja i
teine povrede ili bolesti neophodna pomo i nega od strane drugog lica
za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba.
Pravo se priznaje kada lice ne moe da ustane iz kreveta, ne moe da
se kree unutar stana/kue bez upotrebe pomogala, ne moe da se
hrani, oblai ili odrava linu higijenu ili kad je lice obolelo od demencije
ili je praktino slepo.
17

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Postoji mogunost da se ostvari i pravo na uveani dodatak. Ovo pravo

ima lice koje je ostvarilo pravo na dodatak za pomo i negu drugog
lica, kome je utvreno telesno oteenje od 100% po jednom osnovu,
odnosno osobe koje imaju vie oteenja, s tim da nivo oteenja
iznosi po 70% i vie po najmanje dva osnova, ili da ima trajni organski
poremeaj neurolokog ili psihikog tipa.
O pravu na dodatak za pomo i negu drugog lica i pravo na uveani
dodatak odluuje Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (u
daljem tekstu Fond PIO) ako je u pitanju korisnik penzije ili osiguranik, a
ako se radi o pojedincu koji nije korisnik penzija, odnosno osiguranik, o
ovom pravu odluuje centar za socijalni rad.
Ako ste korisnik penzije, odnosno osiguranik, zahtev treba da podnesete
filijali Fonda PIO za va okrug, a ukoliko niste, zahtev podnosite centru
za socijalni rad optine na kojoj imate prebivalite.
Zahtev se obino podnosi na posebnom obrascu koji moete da zatraite.
Uz zahtev treba da podnesete sledeu dokumentaciju:
medicinska dokumentacija (lekarski nalazi, otpusne liste...);
predlog za vetaenje od izabranog lekara;
fotokopija line karte i zdravstvene knjiice;

Ako se proceni da stanje moe da se pobolja, onda se zakazuje i

kontrolni pregled.
Ukoliko niste zadovoljni odlukom , moete da uloite albu u roku od 15
dana od dana prijema reenja.
Ako je reenje donela filijala Fonda PIO, albu se podnosi Direkciji
Fonda PIO, a ako je reenje doneo CSR, alba se podnosi Ministarstvu
za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja. alba se podnosi
Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu zatitu ako se CSR koji je izdao
reenje nalazi na teritoriji Vojvodine, a ako je CSR sa teritorije grada
Beograda, alba se podnosi gradskoj upravi grada Beograda.
Pravo na novanu socijalnu pomo
Ovo pravo moe ostvariti pojedinac ili porodica koja nema prihode ili
ima manje mesene prihode od minimalnog nivoa socijalne sigurnosti.
Starija osoba, kada napuni godine koje su zakonom odreene za odlazak
u penziju (mukarac 65, a ena 60 godina i 6 meseci), po Zakonu
o socijalnoj zatiti se smatra radno nesposobnom osobom i onda ona
moe da ostvari pravo na uveanu novanu pomo. Treba znati da
pravo na novanu socijalnu pomo (u daljem tekstu NSP), po lanu 82.
Zakona o socijalnoj zatiti, moe ostvariti pojedinac, odnosno porodica:

izvod iz matine knjige roenih (za ljude roene izvan teritorije

Republike Srbije potrebno je i uverenje o dravljanstvu);

ako nema drugih nepokretnosti, osim odgovarajueg stambenog

prostora i zemljita u povrini do 1 hektar za starije osobe (za
radno sposobne do 0,5 hektara);

uverenje da osoba ne prima penziju i dodatak za tuu negu i

pomo preko fonda PIO, ukoliko se zahtev podnosi CSR-u.

ako pojedinac ili lan porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu
imovinu ili se odrekao prava na nasleivanje nepokretne imovine...;

Mogue je da e filijala Fonda PIO ili CSR traiti jo neku dokumentaciju.

ako pojedinac, odnosno lan porodice, ne poseduje pokretnu

imovinu, ijim korienjem ili otuenjem, bez ugroavanja osnovnih
ivotnih potreba, moe da obezbedi sredstva u visini estostrukog
iznosa NSP;

Ukoliko ostvarite pravo, ono se priznaje od dana podnoenja zahteva.

Ako ste pravo ostvarili kod PIO fonda, visina mesene naknade iznosi
15.165 dinara (mart 2015), a ako ste ostvarili preko CSR-a, naknada
iznosi 9.804 dinara. Ako ste ostvarili pravo na uveani dodatak za pomo
i negu drugog lica, naknada iznosi 26.442 dinara.
18

ako pojedinac, odnosno lan porodice, nije zakljuio ugovor o

doivotnom izdravanju.
19

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Izuzetno, pravo na NSP moe ostvariti pojedinac, odnosno porodica koji

u pogledu nepokretnosti ne ispunjavaju uslove, ali na istu daju saglasnost
CSR-u za upis hipoteke na svoje nepokretnosti, radi obezbeenja
namirenja potraivanja isplaene novane pomoi.
Pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je veina
lanova sposobna za rad, NSP se isplauje u trajanju do 9 meseci u
toku kalendarske godine, a pojedincu koji je nesposoban za rad ili je to
veina lanova porodice, NSP se isplauje svih 12 meseci.
Kada su u pitanju starije osobe, stalnu novanu socijalnu pomo (NSP),
najee trae starija lica koja ive sama ili u starakim domainstvima,
ako nemaju srodnike koji su u zakonskoj obavezi da ih izdravaju ili ako
i oni nemaju dovoljne prihode kojima bi obezbedili minimum socijalne
sigurnosti svojim porodicama.
Naglaavamo da postoji zakonska obaveza izdravanja suprunika ili
vanbranog suprunika koji je nesposoban za rad, zatim obaveza deceda
izdravaju svoje roditelje koji su nesposobni za rad a nemaju dovoljno
svojih sredstava, pa obaveza ostalih srodnika u krvnom srodstvu i to
redosledom kojim nasleuju po osnovu Porodinog zakona, do srodnika
iz tazbine.
Zahtev za ostvarivanje prava na NSP podnosi se na propisanom obrascu
koji se dobija u CSR, a uz zahtev, neophodna je i sledea dokumentacija:
lina karta na uvid i fotokopije za sve punoletne lanove;
izvod iz matine knjige roenih/venanih za lanove porodice;
uverenje o imovnom stanju za sve punoletne lanove porodice;
uverenje o prijavi slubi Zavoda za trite rada nezaposlenih
lanova;
potvrda o primanjima za sve lanove (osim dejeg i roditeljskog
dodatka, dodatka za pomo i negu drugog lica i primanja po
osnovu uenikog i sutdentskog standarda);
uverenje Fonda PIO da lanovi porodice nisu korisnici penzije po
20

bilo kom osnovu;

pravosnanu sudsku odluku o izdravanju od srodnika, ili dokaz
da je kod nadlenog suda pokrenuo postupak radi utvrivanja
obaveze izdravanja od srodnika.
Mogue je da CSR, zavisno od situacije, trai jo neto od dokumentacije.
U sluajevima da starija osoba nije u stanju da sama pribavi potrebnu
dokumentaciju, a nema u svom okruenju osobu koja to moe uraditi,
zaposleni u CSR su u obavezi da, po slubenoj dunosti, pribave
potrebnu dokumentaciju.
Ako CSR zahtev rei pozitivno, pravo tee od dana podnoenje zahteva.
Osnovica za isplatu NSP je 7.789 dinara (mart 2015.), a ovaj iznos se
uveava za 20%, ako je u pitanju stariji pojedinac, odnosno 50% za
svaku narednu stariju osobu u domainstvu.Novac se alje potom
svakog meseca.
U sluajevima da pojedinac, odnosno porodica, nije zadovoljna donetim
reenjem, ona ima pravo albe. Korisnik albu podnosi Ministarstvu
za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja. Ukoliko je reenje
doneo CSR sa podruja Vojvodine, alba se podnosi Pokrajinskom
sekretarijatu za socijalnu zatitu, a ukoliko je reenje doneo CSR iz
Beograda, gradskoj upravi. U svakom pojedinanom reenju napisan je
koji rok za albu i kome se alba podnosi.
Jednom godinje CSR proveravaju da li su okolnosti zbog kojih neko
prima NSP ostale iste ili su promenjene. Ukoliko pojedinac/porodica nije
vie u oskudici, pomo se ukida, a u suprotnom, nastavlja sa isplatom
narednih godinu dana.
Pravo na jednokratnu novanu pomo
Ukoliko se pojedinac i porodica iznenada ili trenutno nau u stanju
socijalne potrebe, a nemaju ili nemaju dovoljno novca da bi reili konkretan
problem, pa im treba novana pomo, mogu se, putem pisanog zahteva,
obratiti CSR-u, koji vodi postupak za ostvarivanje i isplatu ove pomoi, ili
svojoj lokalnoj samoupravi.
21

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Najee se jednokratna novana pomo odobrava da bi se platili:

trokovi pribavljanja potrebne dokumentacije za ostvarivanje
prava u oblasti socijalne zatite;
nabavka osnovnih ivotnih potreba nabavka namirnica, ogreva
za zimu...
nabavka lekova, medicinskih pomagala, plaanje
dijagnostikih procedura i drugih trokova leenja;

skupih

za trokove potrebne opreme za smetaj u ustanovu socijalne

zatite itrokove putovanjadoiste ili putovanjado zdravstvene
ustanove, radi korienja usluga zdravstvene zatite;
nedostajui trokovi sahrane.
Blie uslove za ostvarivanje i visinu jednokratne novane pomoi
propisuje lokalna samouprava. Po Zakonu o socijalnoj zatiti, iznos ove
pomoi ne moe biti vei od prosene zarade po zaposlenom u jedinici
lokalne samouprave u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vri
isplata.
Lokalne samouprave mogu predvideti i druge vrste materijalne pomoi
odreenim grupama graana na svojoj teritoriji (narodne kuhinje, razne
subvencije...).Novac za ove namene obezbeuje se u budetima lokalnih
samouprava.
U sluajevima izuzetnog ugroavanja ivotnog standarda veeg broja
graana na odreenoj teritoriji (elementarne nepogode poplave,
zemljotresi...), Vlada Republike Srbije moe doneti odluku o jednokratnim
pomoima ugroenim porodicama odnosno pojedincima. Novac za ove
namene obezbeuje se u budetu Republike Srbije.

U momentu pisanja ovog Vodia (maj 2015.), ova usluga je razvijena

i funkcionie u skoro 100 optina u Srbiji. Odogovornost za razvoj ove
usluge je na lokalnim samoupravama. Tamo gde lokalne samouprave
razvijaju ovu uslugu, one i odluuju o uslovima pod kojim se pojedinac
moe ukljuiti u korienje iste. Odluku o ukljuivanju u korienje usluge
donosi CSR.
Najee se korienje usluge pomoi u kui odobrava starijim,
iznemoglim i hronino obolelim licima koja ive sama u kui ili stanu ili
onima koji ive u starakim domainstvima (gde su sve osobe starije),
kada im je porodina podrka nedovoljna ili nije raspoloiva. Korienje
usluge moe se odobriti i starijima koji ive sa mlaim lanovima
domainstva, koji su nesposobni za rad, te im ne mogu pruiti adekvatnu
pomo. Usluga se odobrava i odraslim osobama sa invaliditetom koje
ive same, a ne mogu funkcionisati bez podrke drugog lica. Usluga se
ne odobrava ako postoji ugovor o doivotnom izdravanju.
Pruaoci/realizatori usluge pomoi u kui, u najveem broju sluajeva
su posebne organizacione jedinice centara za socijalni rad ili druge
ustanove socijalne zatite (gerontoloki centri, domovi za stare...). U
pojedinim lokalnim samoupravama pruaoci su posebne ustanove
socijalne zatite, organizacije Crvenog krsta, udruenja graana ili
privatnici. Pomo u kui neposredno pruaju gerontodomaice, osobe
koje su posebno obuene za pruanje ove usluge.
Ako u vaoj optini postoji usluga pomo u kui, pisani zahtev za korienje
usluge podnosite CSR-u, uz koji prilaete sledeudokumentaciju:
medicinska dokumentacija (izvetaj lekara specijaliste ili otpusna
lista iz bolnice, izvetaj izabranog lekara sa posebnim osvrtom na
funkcionalne sposobnosti...)
uverenje o imovnom stanju;
fotokopija line karte za podnosioca zahteva;

Pravo na pomo u kui

Pomo u kui je usluga/servis socijalne zatite koji je najvie razvijen u
odnosu na sve druge usluge koje imaju funkciju da pomognu pojedincu
da ostane to due da ivi u svom stanu/kui, odnosno lokalnoj zajednici,
a ne da mora da ide na smetaj u ustanovu socijalne zatite.
22

izvod iz matine knjige roenih ili venanih;

izvod iz matine knjige umrlih za branog druga, ukoliko je preminuo;
fotokopija presude o razvodu za sluaj da je brak razveden.
23

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Reenje o ostvarivanju ovog prava, kao i uput za korienje usluge kod

ovlaenog pruaoca donosi CSR. Buduem korisniku se uput izdaje
u sluaju kada se korienje usluge u celosti plaa iz budeta, kao i za
korienje usluge uz uee korisnika u plaanju. Sastavni deo uputa je
i individualni plan usluge, sainjen u CSR.
Ukoliko niste zadovoljni reenjem CSR, albu moete podneti lokalnoj
samoupravi, jer je ona nadlena za usluge u lokalnoj zajednici.
Pojedinac moe poeti da koristi uslugu pomoi u kui odmah nakon
dobijanja reenja o korienju iste, ukoliko prualac usluga ima
mogunosti da ga odmah ukljui u program. Moe se desiti da je
potrebno da pojedinac eka izvesno vreme, dok neko drugi prestane da
koristi uslugu, pa da se ukljui na njegovo mesto.
U kom vremenskom intervalu i dinamici e pojedinac koristiti ovu uslugu,
utvruje se u CSR, zavisno od teine stanja i potrebe svakog pojedinca.
U najveem broju sluajeva, trajanje usluge je 2 do 3 sata dnevno,
radnim danima. Zavisno od potrebe, gerontodomaice mogu dolaziti
jednom nedeljno, dva puta ili svih pet radnih dana u nedelji.
Koje usluge gerontodomaice najee pruaju? I o tome se odluka
donosi u CSR-u, zavisno od individualnih potreba pojedinca ili osoba
kojima se pomo prua. Usluge su u odravanju opte higijene stana,
ukljuiv i pranje vea, line higijene korisnika, nabavci namirnica i
pripremi hrane, plaanju rauna..., pratnja korisnika pri odlasku kod
lekara ili u lokalnu zajednicu... U seoskim sredinama, gerontodomaice
mogu pomoi i u pripremi i unoenju drva za ogrev...

prua neko od prualaca usluga kroz neki projekat, onda o uslovima za

ukljuivanje u program odluuje prualac usluge.
U nekim gradovima/optinama, lokalne samouprave razvijaju i usluge
dnevnih boravaka za odrasle i starije, kao i za druge ciljne grupe, u
nekima prihvatilita ili prihvatne stanice i druge usluge koje podravaju
ivot korisnika u svojoj kui/stanu/lokalnoj zajednici. Da li su te usluge
razvijene i u vaoj optini, najbolje ete se informisati ako se obratite CSR.
Smetaj u ustanovu socijalne zatite
Ovo pravo uglavnom koriste pojedinci koji vie nisu u stanju da
samostalno ive u svom stanu/kui/lokalnoj zajednici, ili pak to ne mogu
ni u okviru pomoi koju dobijaju, zatim pojedinci koji nemaju reeno
stambeno pitanje ili ono nije odgovarajue.
U okviru sistema socijalne zatite postoje dravne ustanove za
smetaj odraslih i starijih lica i privatne ustanove. Dravne ustanove
su organizovane kao gerontoloki centri, kao domovi penzionera, kao
domovi za penzionere i druga stara lica i sl. Ima ih u 48 optina u Srbiji
sa smetajnim kapacitetima od nepunih 9 hiljada mesta.

Korisnik uestvuje u finansiranju usluge, zavisno od svojih materijalnih

mogunosti. Usluga je besplatna za korisnike NSP, za one koji nemaju
lina primanja, a ostali uestvuju u plaanju usluge, a koliko e plaati,
odluuje se u CSR-u.

Kapaciteti dravnih domova su nedovoljni da zadovolje sve vie rastue

potrebe starije populacije za njima, a i nisu ravnomerno teritorijalno
rasporeeni.Zato se poslednjih godina naglo razvijaju i privatni domovi
za stare. Oni se ak otvaraju i u pojedinim seoskim sredinama. Postoje
privatni domovi (oko 120 njih) koji su zvanino registrovani kod nadlenog
Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja, kao
ustanove socijalne zatite. Ovi domovi su proli provere nadlenih
organa i inspekcija i, da bi dobili dozvolu za rad, morali su da ispune
odreene standarde kojima se utvruju graevinski i tehniki uslovi, broj
angaovanog osoblja i njihova obuenost za rad u ovoj oblasti, kao i
standarde u pogledu kvaliteta usluga korisnicima. Do maja 2016.godine,
svi registrovani privatni domovi, kao i dravni, moraju ispuniti uslove da
bi dobili licencu za pruanje usluga. U momentu pisanja Vodia, licencu
su dobila dva dravna doma i 23 privatna.

U sluajevima kada lokalna samouprava nije organizator ovog servisa,

odnosno ne uestvuje u njenom finansiranju ili sufinansiranju, ve je

Na kraju, postoje i funkcioniu i neregistrovani, takozvani ilegalni

domovi za starije, koji nisu registrovani kod nadlenog ministarstva

U nekim suajevima, organizator usluge obezbeuje i pruanje nege

korisnicima, odnosno usluga negovateljica ili medicinskih sestara.

24

25

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

kao ustanove socijalne zatite, pa samim tim je diskutabilno da li

ispunjavaju sve potrebne standarde za rad i da li su dovoljna garancija
kvaliteta usluga koje nude starijim ljudima. Ne preporuujemo
korienje ovih domova.
Vano je znati da smetaj starije osobe u dom/ustanovu socijalne
zatite, treba da bude njen lini izbor, odnosno njena odluka. Samo u
sluajevima da je osoba pod starateljstvom (ako joj je potpuno oduzeta
poslovna sposobnost), staratelj donosi odluku, ali i ta odluka treba
da bude u najboljem interesu osobe koja se smeta. esto u praksi
starije osobe prihvataju odlazak u dom, ali na nagovor drugih, ponekad
se i rtvuju za svoje mlae, da bi im oslobodili prostor ili da im ne bi
bili na teretu, a ponekad ak idu i pod prinudom. U tim sluajevima,
mnogo su manje anse za njihovo prihvatanje ivota u ustanovi, njihovo
zadovoljstvo i kvalitetan ivot.
Zahtev za ostvarivanje prava na smetaj u dravni dom podnosi se
nadlenom centru za socijalni rad a uz zahtev, potrebno je obezbediti i
sledeu dokumentaciju i to u dva primerka:
fotokopija line karte;
fotokopija izvoda iz matine knjige roenih;
fotokopija izvoda iz matine knjige venanih;
fotokopija izvoda iz matine knjige umrlih za branog druga,
ukoliko je preminuo ili fotokopiju presude o razvodu braka, ako su
razvedeni;
uverenje o dravljanstvu za lica koja su roena van teritorije Srbije;
dokaz o imovini (iz mesta roenja i mesta stanovanja uverenje
o imovnom stanju, izvod iz zemljinih knjiga...);
ek od penzije, ukoliko je lice penzioner i/ili dokaz o drugim
primanjima;
ukoliko nije penzioner, potvrda iz filijale Fonda PIO da je lice bez
prihoda/penzije;
26

dokaz o primanjima srodnika koji su po zakonu duni da izdravaju

lice koje trai smetaj;
fotokopija line karte za srodnike koji plaaju ili uestvuju u
plaanju smetaja;
fotokopija zdravstvene knjiice;
lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju od strane izabranog
lekara, nalaz neuropsihijatra i nalaz krvi na Vaserman;
za lica koja imaju sklopljen ugovor o doivotnom izdravanju,
fotokopija istog, kao i fotokopije ugovora o poklonu, ili ugovora o
prodaji;
Zahtev moe podneti lino osoba koja trai smetaj, odnosno njen
zakonski zastupnik ili staralac, a postupak se moe pokrenuti i po
slubenoj dunosti.
Istovremeno kada CSR reava o zahtevu za smetaj u ustanovu, on
donosi i reenje o plaanju ili ueu u plaanju usluga smetaja u dom.
U sluajevima da osoba nema nikakva lina primanja ili prima NSP, nema
imovinu i nema srodnika koji su zakonskoj obavezi da je izdravaju, a
nije sklopila ugovor o izdravanju, smetaj kompletno plaa drava.
Ako budui korisnik ima lina primanja i imovinu i srodnike, koji imaju
zakonsku obavezu i mogunost izdravanja, oni uestvuju u plaanju
trokova u skladu sa svojim mogunostima. U sluajevima da srodnik
koji je u zakonskoj obavezi izdravanja, nije u mogunosti da uestvuje
u plaanju trokova smetaja, ili moe samo delimino da uestvuje,
potrebno je dostaviti dokaz od nadlenog suda da je pokrenut postupak
radi utvrivanja obaveze izdravanja od srodnika ili dokaz o visini
utvrene obaveze uea u plaanju.
Kada budui korisnik ima sklopljen ugovor o doivotnom izdravanju,
punu cenu smetaja plaa davalac izdravanja.
Cene za smetaj u dravne domove odreuju se u nadlenom ministarstvu
i one nisu ekonomske za korisnike usluga, odnosno korisnici ili neko za
njih plaaju samo deo cene usluge. Taj deo koji se plaa iznosi, zavisno
27

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

od doma do doma, izmeu 28 i 45 hiljada dinara meseno. Korisnici ne

plaaju usluge zdravstvenih radnika, socijalnih radnika i administrativnog
osoblja, ve se ovi trokovi namiruju iz budeta, odnosno od strane
Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i
socijalna pitanja.
Bez obzira da li korisnik uestvuje ili ne uestvuje u plaanju doma,
on ima pravo na meseni deparac za vreme boravka u domu. Visina
deparca za korisnike penzija iznosi 5,5% od prosene republike
zarade za predhodni mesec, a za ostale korisnike 3,5% iste.

podatke i podatke koje vodi u dosijeu i/ili zdravstvanom kartonu

korisnika treim licima.
Pravo na privatnost Domovi su u obavezi da obezbede
potovanje prava na privatnost i dostojanstvo korisnika u
svim aspektima njihovih ivota, poevi od toga da kada vode
telefonske razgovore, koje niko ne slua, da primaju posete i da
imaju prostor da na miru sa svojim posetiocima njima razgovaraju,
kada zaposleni pruaju negu da to ne gledaju drugi korisnici, da
bez kucanja ne ulaze u sobu, da ne preturaju po njegovim linim
stvarima bez pitanja I dr.

Ukoliko korisnik eli smetaj u privatni registrovani dom, najbolje je da

se lino u domu raspita ta je potrebno od dokumentacije i koji su uslovi
smetaja. Vano je znati da se u privatnim domovima plaa puna cena,
a koliko ona iznosi, to utvruju sami vlasnici domova i tu drava nema
nikakvog uticaja. Cene su veoma raznolike i kreu se od 30, pa do vie
od 100 hiljada dinara meseno.

Pravo na pritubu Krisnik ili staratelj koji nije zadovoljan

pruenom uslugom, postupkom ili ponaanjem osoblja ili drugih
korisnika moe podneti pritubu. Pritube mogu upuivati i lanovi
porodica, kao i drugi posetioci. Svaki dom treba da ima ustanovljene
procedure za podnoenje pritubi i da sa tim procedurama upozna
korisnika.

Kada osoba doe u dom, treba da zna da i u domu zadrava sva svoja
graanska, kulturna, socijalna i druga prava kojima raspolae. Za
korisnike domskog smetaja, od posebne vanosti su sledea
socijalna prava:

Kontrola korisnika nad sopstvenim raunima Korisnik ima

pravo uvida i konktole svojih finansija, bez obzira da li i dalje lino
prima penziju ili ne, ima pravo da zna kolika je visina penzije i ima
pravo na deparac kojim lino raspolae.

Pravo na informacije - Svi koji ele da odu u dom ili su ve u

njemu, treba da imaju pristup svim informacijama, koje im mogu
pomoi da donesu odluku o odlasku u dom, kao i one koje su
bitne za njihov ivot u domu. Korisnici treba da imaju informacije
o dostupnosti usluga i prostorija, aktivnostima u domu, o
albenim procedurama, procedurama primanja poseta, optim
informacijama o osoblju, imenu odgovorne osobe kojoj se mogu
obratiti, o svim trokovima koje treba da plati i njihovoj ceni...

Sloboda kretanja Korisnici imaju pravo da budu informisani

o kunom redu, koji podrazumeva i pitanja u vezi sa izlaskom
korisnika iz doma dnevnim, nedeljnim, posetama drugih i ostalim
pitanjima. Korisnik ima pravo na izlaske iz doma, ali o njima treba
da obavesti nadlenu osobu, kao i o tome kada e se vratiti.

Pravo na uee u donoenju odluka Nijedan korisnik ne

moe biti primljen u dom bez line saglasnosti koju svojevoljno i
svojeruno potpisuje. U samom domu, korisnik ima pravo da utie
na pitanja koja su njemu vana, lino ili preko svojih predstavnika
(pravljenje jelovnika, sadraj dnevnih aktivnosti, da daju pristanak
na zdravstveni tretman i negu koju dobijaju...).
Pravo na poverljivost podataka Osoblje ne sme da daje line
28

Pored smetaja u ustanovu socijalne zatite, smetaj starijoj osobi moe

se obezbediti i u srodnikoj, hraniteljskoj ili drugoj porodici, privremeni
smetaj u prihvatilite/prihvatnu stanicu, socijalno stanovanje u
zatienim uslovima ili druga vrsta smetaja.
Pravila koja vae za pristup bilo kom pravu ili usluzi iz socijalne
zatite
Za ostvarivanje bilo kog prava iz socijalne zatite, nadlean je CSR
optine na kojoj pojedinac ili porodica imaju prebivalite, a u izuzetnim
29

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

sluajevima, moe to biti i CSR gde pojedinac ima boravite. Samo u

sluajevima potrebe za neodlonim intervencijama, nadlean je CSR
one optine gde se pojedinac u tom momentu zatekao.
Prilikom ostvarivanja prava ili pruanja bilo koje usluge,Zakon
obavezuje CSR i sve druge licencirane pruaoce usluga da se moraju
rukovoditi sledeim naelima:
Naelo potovanja integriteta i dostojanstva (prualac usluge
mora potovati va psihiki i fiziki integritet i bezbednost, kao i
uvaavati vaa moralna, verska i kulturna ubeenja).
Naelo zabrane diskriminacije (ne smeju vam uskraivati prava
zbog neke vae line osobenosti, kao to su vae godine, socijalni
ili obrazovni status, nacionalnost, versko ubeenje i slino).
Naelo najboljeg interesa korisnika.
Naelo efikasnosti i blagovremenosti (morate na vreme dobiti
uslugu, koja daje najbolje rezultate u odnosu na resurse kojima
se raspolae).
Naelo javnosti rada (informacije o pravima i uslugama, kao
i nainu njihovog ostvarivanja treba da su dostupne, vidljive
i razumljive. Imate pravo da budete informisani o svemu to je
znaajno za ostvarivanje vae socijalne potrebe).
Pored ovih naela, za vas su znaajna i sledea prava:
Pravo na uee u donoenju odluka, koje se tiu vas i prava i
usluge koja vam se prua (nita se ne sme realizovati bez vaeg
pristanka).
Pravo na poverljivost podataka i pravo na privatnost (ni na koji
nain vai podaci ne smeju biti zloupotrebljeni i privatnost u toku
pruanja usluge ili razgovora ukoliko vam ona nije obezbeena).
Ukoliko zbog zdravstvenih problema, ili bilo kog drugog razloga niste u
mogunosti da sami pribavite neophodnu dokumentaciju za ostvarivanje
prava, kao i da popunite potrebne obrasce, CSR je duan da to uradi u
vae ime (i uz vau saglasnost) po slubenoj dunosti.
30

Vano je da znate da imate pravo na pritubu (albu), koju moete uvek

podneti ukoliko niste zadovoljni uslugom, postupkom ili ponaanjem
pruaoca usluge. Pravo na pritubu ima svako i ono je izriito priznato
samim Zakonom o socijalnoj zatiti.
Napomena: Na kraju svakog reenja kojim CSR odluuje o nekom
pravu, mora da bude naveden pravni lek (savet) u kome je odreen
naziv organa kome se moete aliti ukoliko ste nezadovoljni reenjem
kao i rok za podnoenje albe.
Iako pritube mogu biti razliite, u zavisnosti od toga na koju se uslugu
odnose, iz kojih se sredstava ta usluga finansira, postupak po pritubama
je manje-vie isti. Takozvani prvostepeni organ je sam prualac usluge,
to e rei da, ukoliko niste zadovoljni uslugom, prvo treba da se obratite
vaem voditelju sluaja (osobi koja je zaduena za rad sa vama).
Ukoliko niste zadovoljni dobijenim odgovorom ili postupkom, sledei
nivo je supervizor i/ili direktor ustanove (nadreeni osobi koja vam je
dala prvobitnu informaciju). Ukoliko i dalje niste zadovoljni postupanjem,
albu usmeravate na takozvani drugostepeni organ, koji moe biti:
lokalna samouprava (za prava i usluge koje ona finansira),
nadleno ministarstvo sektor za brigu o porodici i socijalnu
zatitu (za prava i usluge koje se obezbeuju na nacionalnom
nivou, iz dravnog budeta.
Ukoliko se dogodi da i dalje niste zadovoljni, moete se obratiti i Zatitniku
graana., a ako smatrate da ste u pruanju usluga diskriminisani, moete
se obratiti Povereniku za zatitu ravnopravnosti. 6
Napomena: Pritube (albe) moete dati u usmenoj ili pisanoj formi,
pri emu je vano da potujete definisani redosled, jer drugostepeni
organ nee uzeti u razmatranje nita to nije prolo prvostepeno
razmatranje.
Pritubu (albu) drugostepenom organu moete predati u CSR-u ili
direktno (potom, lino ili na drugi adekvatan nain).
Prituba (alba) mora da bude jasna, da sadri naziv organa na iji se
rad odnosi, kao i opis povrede prava i dokaze koji potkrepljuju razlog
za njeno podnoenje.
6 Adresar ustanova kojim se moete obratiti bie naveden na kraju Vodia.
31

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Pravo na zdravstvenu zatitu

Zdravstvena zatita obuhvata sprovoenje mera za ouvanje i
unapreenje zdravlja graana, spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje
bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja i blagovremeno leenje i
rehabilitaciju.
Pravo na zdravstvenu zatitu je pravo koje garantuje sam Ustav
Republike Srbije, koji propisuje: Svako ima pravo na zatitu svog
fizikog i psihikog zdravlja.
Lica koja su obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem,
ostvaruju zdravstvenu zatitu po tom osnovu. Kada su u pitanju stariji
ljudi, zdravstvenim osiguranjem obuhvaeni su penzioneri, oni koji
su osigurani preko drugog lana porodice, kao i oni koji su korisnici
socijalne zatite, odnosno stalne novane socijalne pomoi.
Starije osobe koje imaju 65 i vie godina, ukoliko nemaju neki od navedenih
osnova osiguranja, imaju prava na besplatnu zdravstvenu zatitu (na
raun sredstava iz budeta), jer spadaju u grupaciju stanovnitva koja
je izloena poveanom riziku oboljevanja.7Da bi dobili zdravstvenu
knjiicu, po tom osnovu, potrebno je da sa linom kartom odu u filijalu,
ispostavu ili slubu Fonda zdravstvenog osiguranja na svojoj optini i
zatrae izdavanje zdravstvene knjiice.
ta obuhvata pravo na zdravstvenu zatitu po osnovu obaveznog
osiguranja?8
mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
preglede i leenje ena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku
trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja;
preglede i leenja u sluaju bolesti i povrede;
7


8

lan 68 stav 1 i 2, Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS 98/2006; lan 11, Zakona
o zdravstvenoj zatiti. Sl. glasnik RS 107/2005, 72/2009, 88/2010, 99/2010, 57/2011,
119/2012, 45/2013 i 93/2014
lan 8, Pravilnik o sadraju i obimu prava na zdravstvenu zatitu iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2015., Sl.glasnik RS 1/2015
32

preglede i leenje bolesti usta i zuba;

medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povrede;
lekove i medicinska sredstva;
proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje,
pomagala za vid, sluh i govor, stomatoloke nadoknade, kao i
druga pomagala (u daljem tekstu: medicinsko-tehnika pomagala)
Obolelom, odnosno povreenom starijem licu odobrava se i
sanitetski prevoz, kada je on opravdan i medicinski neophodan.
Starijim licima se obezbeuje i hitna stomatoloka zdravstvena zatita,
kao i izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze, na 5 godina, odnosno
na popravke proteza po potrebi nakon isteka garantnog roka od 30
meseci.
Korisnici koji koriste zdravstvenu zatitu po osnovu obaveznog
zdravstvenog osiguranja, duni su da za njeno korienje plaaju
participaciju za preglede, dijagnostike procedure, leenje i rehabilitaciju,
u iznosima kako je to propisano Pravilnikom o sadraju i obimu prava ...
i o participaciji, a koji se revidire svake godine. Participacija za lekove
utvrena je u Listi lekova. Postoji i izuzee od plaanja participacije,
akada su stariji u pitanju, to je:
za lica koja su teko telesno ili duevno ometena u razvoju;
pregledi i leenje od malignih bolesti, eerne bolesti, reumatske
bolesti, bubrenih bolesnika koji idu na dijalizu;
za naoare i kontaktna soiva za one koji imaju dioptriju preko 9;
slepa lica i trajno nepokretna lica, kao i ona koja primaju novani
dodatak za tuu negu i pomo;
stariji od 65 godina koji su po osnovu starosti stekli pravo na
zdravstvenu zatitu (nemaju drugi osnov osiguranja);
korisnici stalnih novanih socijalnih pomoi, kao i pomoi za
33

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

smetaj u ustanovu socijalne zatite ili u drugu porodicu.

Zdravstvenu zatitu obezbeuju zdravstvene ustanove i to: domovi
zdravlja, sa svojim ambulantama i zdravstvenim stanicama; apoteke;
opte i specijalne bolnice; zavodi; zavodi za javno zdravlje; klinike i
instituti; kliniko-bolniki i kliniki centri.
Zdravstvena zatita se obezbeuje za sve pod jednakim uslovima, a
naroito za one graane izloene poveanom riziku oboljevanja, meu
koje spadaju i graani stariji od 65 godina.
Neka od naela kojima se moraju rukovoditi oni koji obezbeuju pruanje
zdravstvne zatite su:
Pruanje zdravstvene zatite mora biti fiziki, geografski i
ekonomski dostupno i dostupno svim graanima Republike
Srbije.
Mora biti pravino zabranjena je diskriminacija po bilo kom
osnovu, ukljuujui i starosno doba.
Pruanjem usluga zdravstvene zatite treba da se postignu
najbolji mogui rezultati u odnosu na raspoloiva finansijska
sredstva, odnosno najvii nivo zdravstvene zatite uz najnii
utroak sredstava.
Zdravstvene ustanove mogu se osnovati sredstvima u dravnoj ili
privatnoj svojini.
Napomena: Privatna praksa mora obavljati poslove zdravstvene zatite
na nain i pod uslovima koje propisuju zakoni i nadleno ministarstvo
zdravstvene zatite, to e rei, sva prava i obaveze koja se odnose
na dravne pruaoce zdravstvene zatite, odnose se i na privatne.
Radno vreme zdravstvene ustanove definisano je odlukom osnivaa i
zavisi od vrste ustanove, pri emu je vano napometuti da je za vreme
trajka zdravstvena ustanova u obavezi da obezbedi minimum
procesa rada, to se ukratko reeno, odnosi na hitna i akutna
oboljenja, stanja i povrede.
34

U cilju zatite prava, u oblasti zdravstvene zatite, 2013. godine, usvojen

je Zakon o pravima pacijenata9. Po ovom Zakonu, utvrena su prava i
dunosti pacijenata prilikom korienja usluga zdravstvene zatite, nain
ostvarivanja i nain zatite tih prava.
Iz Zakona o pravima pacijenata izdvajamo samo neka od ukupno 19
definisanih prava:
Pravo na informacije pacijent ima pravo na sve vrste informacija o
stanju svog zdravlja, o zdravstvenoj slubi i nainu kako da je koristi, kao
i na informacije o pravima iz zdravstvenog osiguranja i postupcima za
ostvarivanje istih. Te informacije mu prua nadleni zdravstveni radnik.
Pacijent ima pravo na odgovarajue zdravstvene usluge radi ouvanja i
unapreenja zdravlja, spreavanja suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i
drugih poremeaja zdravlja.To su preventivne mere.
Pacijent ima pravo na blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu,
u skladu sa zdravstvenim stanjem i utvrenim strunim standardima.
Ovo podrazumeva i humani odnos prema pacijentu (Pravo na kvalitet
pruanja zdravstvene usluge).
Pravo na obavetenje podrazumeva obavezu lekara da vas na razumljiv
nain informie o svim detaljima koji e vam pomoi da donesete odluku
o tome da li elite da nastavite leenje ili ne. Ove informacije obuhvataju:
dijagnozu i prognozu bolesti,
opis, cilj i korist od predloenog naina leenja,
vrstu i verovatnou moguih rizika,
alternativne metode leenja10
dejstvo lekova,
Napomena: Sve ovo lekar vam mora rei i bez toga da vi to sami
traite. Takoe, ako je pacijent gluvonem, mora mu se obezbediti
tuma za znakovni jezik.
9 Zakon o pravima pacijenata, Sl. glasnik RS, 45/2013
10 Ne misli se na alternativnu medicinu, ve na druge metode konvencijalnog leenja.
35

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Pravo na slobodan izbor lekara svaki pacijent ima pravo na slobodan

izbor doktora medicine (izabranog lekara), odnosno doktora stomatologije
(zubara), kao i slobodan izbor predloenih medicinskih mera.
Pravo na privatnost i poverljivost podataka definie da pregledu i
preduzimanju mera leenja mogu prisustvovati samo zdravstveni radnici
i saradnici koji neposredno uestvuju. Pregledu, naravno, ne mogu
prisustvovati drugi pacijenti, pa ni lanovi familije, ukoliko vi sami
to ne dozvolite. Takoe, pacijent ima pravo na poverljivost svih linih
informacija koje je saoptio nadlenom zdravstvenom radniku.
Pravo na pristanak vam omoguava da slobodno, sami odluujete o
svemu to se tie vaeg ivota i zdravlja, ak i po cenu da time ugroavate
va ivot i zdravlje, ali ne smete ugroavati druge ljude.
11

Napomena: Saglasnost na predloenu meru moete dati usmeno ili

pisano, odnosno preutno, to e rei, da ako se niste protivili, smatra
se da ste saglasni. Takoe, pristanak moete i opozvati (povui) pod
uslovima definisanim zakonom.
Kada je u pitanju donoenje odluke, svako ima pravo da na sopstvenu
odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu (bolnicu), o
emu ste duni da date pisanu izjavu.
U svakom sluaju, nadleni lekar je duan da vam jasno ukae na
posledice vaeg pristanka ili odbijanja leenja.
Napomena: Odluke o leenju ili neleenju su izuzetno ozbiljne i mogu
ugroziti, kako va ivot i zdravlje, tako i ivot i zdravlje drugih, pa je od
izuzetne vanosti da ovakve odluke ne donosite ishitreno, naroito pre
nego se posavetujete sa osobom od poverenja ili zatraite miljenje
drugog lekara.
Zdravstvena ustanova je duna da Vas odmah primi na leenje ukolikoje
u pitanju pruanje hitne medicinske pomoi. Istu obavezu ima i privatna
praksa, pri emu napominjemo da ova obaveza za privatnu praksu
vai samo zahitnu medicinsku pomo.
11 Osim ukoliko niste lieni poslovne sposobnosti ili iz nekog drugog, zakonom propisanog

razloga.
36

Svaki pacijent ima pravo na najvii nivo olakavanja patnje i bola, to

podrazumeva terapiju bola i humano palijativno zbrinjavanje.
Neretko se dogaa da neki od pregleda moramo zakazati, pa je vano
da i o ovome imate neku informaciju.
Ukoliko zdravstvena ustanova nije mogla da Vas primi na leenje, u
obavezi je da zakae novi prijem najkasnije u roku od 30 dana od dana
otkazanog prijema.
Kada su u pitanju specijalistiko-konsultativne procedure za koje nije
propisana lista ekanja pregled se realizuje odmah, a najkasnije u roku
od 30 dana od dana javljanja specijalisti. Ako zdravstvena ustanova ne
moe da Vam obezbedi prijem u naznaenom roku od 30 dana, duni su
da Vam to i napiu na lekarskom uputu i overe peatom ili da Vam izdaju
pisanu potvrdu o razlozima zbog kojih niste primljeni. Ukoliko imate
ovaj dokument, pregled moete obaviti u privatnoj praksi ili u dopunskoj
ustanovi sa kojom je sklopljen ugovor. U tom sluaju pregled plaate
lino, a refundaciju trokova vrite u matinoj filijali uz uput, raun, nalaz,
fotokopiju zdravstvene knjiice i popunjen zahtev.
Napomena: Postoji lista od 10 vrsta medicinskih usluga za koje je
ustanovljena lista ekanja i za koje ne moete iskoristiti privatni
pregled koji e vam biti refundiran. Zato je vano da pre odlaska
kod privatnog lekara proverite da li se za dati pregled ili intervenciju
mogu refundirati trokovi.
Gore navedena prava praena su i obavezama koje svaki pacijent ima
pre svega prema sebi ali i prema drugima. Neke od obaveza koje su od
vanosti za ivot starije osobe su i:
u potpunosti i istinito informiite lekara o zdravstvenom stanju
pridravajte se uputstava koje ste dobili od lekara kako o primeni
propisane terapije tako i o drugim savetima u vezi sa vaim
ivotnim aktivnostima i navikama
Pored ovoga potujte i prava drugih pacijenata jer su podjednako vana
kao i vaa.
37

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

U sluaju da smatrate da Vam je pravo iz oblasti zdravstvene zatite

uskraeno ili niste zadovoljni nainom na koji Vam je pravo realizovano
imate pravo albe (prigovora) osobi koja rukovodi procesom rada
ili direktoru zdravstvene ustanove ili savetniku za zatitu prava
pacijenata.
Napomena: Zatitnika prava pacijenata obezbeuje jedinica lokalne
samouprave. Zdravstvena ustanova je duna da na vidnom mestu
istakne ime i prezime, radno vreme, adresu i broj telefona zatitnika
prava pacijenata kome se moete obratiti.
Pored savetnika za zatitu prava pacijenata, lokalna samouprava
obrazuje i Savet za zdravlje. Savet za zdravlje, pored predstavnika
lokalne samouprave, ine i predstavnici udruenja graana iz reda
pacijenata, zdravstvenih ustanova sa teritorije lokalne samouprave, kao
i nadlene filijale Republikog fonda za zdravstveno osiguranje.
Napomena: Ukoliko ste nezadovoljni izvetajem savetnika pacijenata,
moete se, u skladu sa zakonom, obratiti gore navedenom Savetu za
zdravlje, zdravstvenoj inspekciji, odnosno nadlenom organu organizacije
zdravstvenog osiguranja kod koje ste zdravstveno osigurani.

nepriznavanja da se to dogaa... Ono to je u iroj javnosti poznato

kada je u pitanju nasilje nad starijima, predstavlja samo deo stvarnosti
i to one o najdrstinijim oblicima fizikog nasilja i to nasilja sa smrtnim
ishodom. Razlozi za prikrivanje ili ne priznavanje nasilja, naroito onog
koje se dogaa ili dogodi u porodici su razliiti a najei su:
strah od nasilnika ili onih koji vre zloupotrebu nad starijima,
oseaj sramote, naroito kada su deca ili lanovi blie porodice
zlostavljai,
oseaj krivice ili oseaj da su na teretu, naroito kod teko obolelih
i nepokretnih ili materijalno zavisnih od porodice,
sumnje da e bilo ko verovati u njihovu priu,
usled oseaja izgubljenosti kada jednostavno ne znaju ta treba
da rade ili gde treba da odu po pomo,
Koja su to postupanja koja se kvalifikuju kao neki od oblika nasilja?
Zanemarivanje potreba

Pravo na slobodu od zanemarivanja,

zlostavljanja i nasilja
Starije osobe, kao posebno osetljiva grupa stanovnitva, esto su
izloene najrazliitijim oblicima zanemarivanja, zlostavljanja, odnosno
nasilja, to moe dovesti ili ve predstavlja krenje i ugroavanje
njihovih ljudskih prava i sloboda. To onda doprinosi drutvenoj izolaciji i
marginalizaciji starijih. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije
iz 2002.godine, nasilje prema starijim osobama je: svaki pojedinani ili
ponavljajui in ili nedostatak odgovarajueg postupanja, koje se dogaa
u bilo kojem odnosu oekivanja i poverenja, a koje uzrokuje tetu, bol,
nepriliku i/ ili nevolju starijoj osobi.
Ove pojave se veoma esto dogaaju, ali one su nedovoljno prepoznatljive,
bilo zbog neznanja rtve da moe traiti zatitu, neprijavljivanja sluaja,
38

kada vae elementarne potrebe nisu zadovoljene,

kada vam nije pruena neophodna nega i pomo
kada vam je uskraeno pravo na informisanost u porodici o
stvarima koje se vas tiu,
kada neko drugi odluuju u ime vas, ako ne smete izneti svoje
miljenje, ako umesto vas neko drugi obavi posao koje ste mogli
obaviti sami i sl.
Zloupotreba postoji
kada vas neko ko ima mo spreava da ostvarujete svoja prava
kada vas, na primer, neko spreava da slobodno raspolaete
svojom imovinom ili novcem,
39

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

kada osoba kojoj ste dali punomoje da podie u poti ili banci
vau penziju ili druge prinadlenosti to uini i potom bez vae
dozvole troi novac za svoje potrebe ili vam i ne kae koliko je
podigla.
Psihiko i emocionalno nasilje je bilo koje verbalno ili neverbalno
postupanje koje smanjuje vae samopotovanje:
kada vam neko preti nasiljem,
kada vam osoba koja vam pomae u nezi preti da e vas napustiti,
kada vas namerno zastrauju da neete dobiti hranu,
kada vas lau, rugaju vam se, psuju vas, vreaju i ismevaju,
kada vam zabranjuju da vam neko doe u posetu, nedozvoljavaju
vam da viate unuke, ignoriu vas, zabranjuju da koristite telefona
i sl.
Kada vas prisiljavaju da kaete ili uinite neto protiv svoje volje.
Ekonomsko ili finansijsko nasilje je:
kraa/pljaka Vaeg novca, penzije, nakita ili drugih vrednosti...
prodaja vae imovine bez vaeg pristanka,
ne vraanje novca koji ste nekom pozajmili,
potpisivanje dokumenata umesto vas, zloupotreba punomoja...
Fiziko nasilje je:
nanoenje povrede: amaranje, guranje, upanje za kosu,
tipanje, uvrtanje ruke...
nanoenje fizikog bola ili fizike prisile-prisiljavaju vas da ostanete
u krevetu, sobi - ograniavanje slobode kretanja...
40

uskraivanje lekova...
Posledice izloenosti nasilju su brojne i veoma utiu na mentalno zdravlje
i loije opte zdravstveno stanje starije osobe. Sve to ostavlja duboke
psihike oiljke.
Nasilje nad starijima moe da se deava bilo gde:
u porodici to jest domu, gde su zlostavljai najee suprunici,
deca, unuci, negovatelji;
u instituciji bolnicama, ustanovama socijalne zatite-domovima i
drugim razliitim javnim ustanovama gde se ignoriu i zanemaruju
specifine potrebe starijih;
u zajednici razliiti vidovi kriminala nad starijim i nemonim
osobama.
Poslednjih godina broj nasilja koja se prijavljuju nadlenim slubama,
nad starima je u porastu, a posebno su ranjive starije ene.
Zatita od nasilja u porodici je definisana Porodinim zakonom12 koji
nasilje u porodici definie kao razliite postupke lana porodice kojima
ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana
porodice. Izdvajamo one postupke koji se najee javljaju kada su u
pitanju stariji ljudi:
Nanoenje ili pokuaj nanoenja telesne povrede
Ograniavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa treim licem
Vreanje, kao i svako drugo drsko, bezobrazno i zlonamerno
ponaanje
Drugi Zakon koji titi fiziki i psihiki integritet ljudi, pa time i starijih osoba
je Krivini zakonik.
12 Porodini zakon, Sl. glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015
41

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Ako ste izloeni nasilju u porodici, prijavite nasilje centru za socijalni rad,
koji je nadlean da uradi sledee:
Da prilikom prijave nasilja u porodici, zatrae i zabelee sledee
podatke o vama: ime i prezime, kontakt podatke, vrstama nasilja
koje ste preiveli, povredama i do tada preduzetim postupcima. Na
osnovu tih informacija odreuje seprioritet za reagovanje centra.
U situacijama kada je potrebno da hitno reaguju na prijavu nasilja,
koje se desi van njihovog radnog vremena ili nou, svi centri za
socijalni rad imaju organizovana pasivna deurstva. Raspitajte
se u vaem centru za socijalni rad na koji broj telefona moete
neposredno prijaviti nasilje u bilo koje doba dana.
Ako ste rtva nasilja u porodici, moete i vi lino podneti krivinu prijavu
za nasilje u porodici u policijskoj stanici, usmeno, tako to ete dati
izjavu na zapisnik slubenom licu ili pisano, tako to ete predati (moe i
rukom pisana) prijavu, sa detaljnim opisom okolnosti i nasilnog. Krivinu
prijavu moete predati i u tuilatvu. Moete zamoliti pravnika u centru
za socijalni rad da vam pomogne u pisanju krivine prijave. Policija, u
konsultaciji sa tuilatvom, ima ovlaenje da podnese krivinu prijavu
protiv osobe koja je izvrila nasilje nad vama.
Veoma je vano da, ukoliko su vam nanete telesne povrede, odete kod
vaeg lekara da vas pregleda i sve to konstatuje u zdravstvenom kartonu,
jer e to kasnije biti validan dokaz povrede za sve ostale nadlene slube.
Najvaija preporuka kada je u pitanju zatita psihikog i fizikog
integriteta je da o tome ne utite.
Svako od nas ima osobu od poverenja kojoj moe da se obrati za pomo
i podrku ukoliko ima strahove da to sama uradi. Nasilje se ne sme niti
trpeti niti tolerisati ni pod kojim izgovorom. Nije sramota biti rtva ve
je sramotan in onoga koji vas je u takav poloaj doveo i tome morate
odluno stati na put.

Zabrana diskriminacije
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo
kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti,
drutvenog porekla, raanja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja,
imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta13
Diskriminacija predstavlja svako neopravdano pravljenje razlike ili
nejednako postupanje u odnosu na pojedinca, porodicu ili grupu, a koja
se zasniva na nekoj njihovoj osobenost. Diskriminacija predstavlja i svako
injenje ili ne injenje u kome ste stavljeni u nepovoljan poloaj samo zbog
vaih godina starosti. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije14 starosno
doba je predvieno kao poseban osnov diskriminacije i ono je izriito
zabranjeno. Stariji ljudi imaju pravo na dostojanstvene uslove ivota bez
diskriminacije, a posebno jednak pristup i zatitu od zanemarivanja i
uznemiravanja u korienju zdravstvenih i drugih javnih usluga.
Diskriminatorna ponaanja prema starijima ine se i u krugu porodice,
od strane srodnika i drugih lanova kao od strane prualaca raznih javnih
usluga.
Koja su to ponaanja prema starijima, odnosno injenja ili ne
injenja koja predstavljaju diskriminaciju?
ako ste odbaeni kao drutveno nekorisni
ako vas vreaju i omalovaavaju oseate se ponieni u
dostojanstvu
ako vas ismevaju zbog vaih godina
ako ste izolovani od drugih
ako ste preputeni sami sebi kada imate problem
kada javne slube nedelotvorno reaguju na vau prijavu (na primer
13 lan 21 stav 1 i 3 Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS 98/2006
14 Zakon o zabrani diskriminacije, Sl. glasnik RS br. 22/2009

42

43

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

da imate probleme u porodici maltretiraju vas zetovi/snaje, deca,

unuci, suprunik...zvali ste policiju a oni kau to je porodina stvar,
nije to za nas..., ili u CSR vam kau, to se jednom desilo nee
vie....
ako je vaa bolest opasna po ivot a sluba hitne pomoi nee da
doe na va poziv sa obrazloenjem da moraju da idu kod mlaeg
pacijenta
ako banka nee da produi ugovor o pozajmici na tekuem raunu,
a kao razlog navede-zato to ste stariji od recimo 75 ili 80 godina
kada u bolnici nee da vas operiu sa obrazloenjem da imate
toliko i toliko godina
kada vam ne dozvole ulaz na bazen sa obrazloenjem zabranjen
pristup osobama koje koriste invalidska kolica
kada ne prime na posao ne daju zaposlenje vaem sinu/kerki,
zetu ili snaji samo zato jer je uslov za prijem da je lice mlae od
50 godina starosti
ukoliko se od strane nadlenih vlasti ne ini nita na uklanjanju
arhitektonskih barijera za osobe sa invaliditetom (to stariji esto
jesu), zbog ega im je onemoguen pristup javnom prevozu ili
javnoj ustanovi kao to je zdravstvena ili ustanova socijalne
zatite, onda se radi o diskriminaciji zbog ne injenja
Ukoliko smatrate da ste diskriminisani moete podneti pritubu
Povereniku za zatitu ravnopravnosti i to bez obaveze plaanja takse ili
druge naknade.
Prituba se podnosi u pisanom obliku, popunjavanjem obrasca pritube,
ili se sastavlja kao obino pismo. .
Postupak po vaoj pritubi Poverenik sprovodi tako to pritubu dostavlja
onome protiv koga je podneta i trai da se on izjasni o svim okolnostima,
utvruje sve injenice i dalje miljenje i preporuku. Poverenik moe,
ako oceni da je to potrebno, uz vau saglasnost da podnese tubu
protiv diskriminatora, a moe traiti i da on bude kanjen ako njegovo
postupanje ima elemenata prekraja, odnosno krivinog dela.
44

Napomena: Vi se i samoinicijativno moete obratiti sudu za zatitu ali

je naa snana preporuka da se prvo obratite Povereniku za zatitu
ravnopravnosti, koji e utvrditi da li se radi o diskriminaciji ili ne i koji e
vam nakon toga dati pravni savet ta je to to dalje moete uiniti. Jo
jednom ponavljamo da se obraanje Povereniku ne naplauje.

Pravo na nasleivanje
Jemi se pravo nasleivanja, u skladu sa zakonom.
Pravo nasleivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno zbog
neispunjavanja javnih obaveza15
Neretko se dogaa, kada su u pitanju stariji ljudi da nakon smrti branog
druga uz pisanu ili preutnu saglanost ostanu bez prava na nasledstvo,
odnosno odreknu se prava u ime treeg lica (dece, brae, sestara i dr.).
Najei oblik odricanja je u ime dece, kako se ostavinska rasprava ne
bi pokretala vie puta. Iako na prvi pogled sve to deluje logino i manje
vie praktino takva vrsta postupka moe biti tetna najpre po samu
staru osobu, a potom i po druge.
Vano je napomenuti da ukoliko su naslednici (u naem sluaju starije
osobe - suprunici) trajno nesposobni za privreivanje a nemaju nunih
sredstava za ivot imaju pravo na takozvani nuni deo16. Kad je pozvan
na naslee s naslednicima drugog naslednog reda a nema nunih
sredstava za ivot, brani drug moe u roku od jedne godine od smrti
ostavioeve zahtevati doivotno uivanje (plodouivanje) na celini ili
delu zaostavtine koju su nasledili ostali naslednici17.
Uzevi u obzir da u vodiu razmatramo prava starih zadraemo se na
njima i posledicama koje mogu imati.
Prema Zakonu o nasleivanju18 prvi nasledni red ine suprunik i deca.
15
16

17

18

lan 59, Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS br. 98/2006

lanovi 39 do 49. Zakon o nasleivanju, Sl. glasnik RS br. 46/95, 101/2003 - odluka
USRS i 6/2015
lan 23., Zakon o nasleivanju, Sl. glasnik RS br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i
6/2015
Zakon o nasleivanju, Sl. glasnik RS br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015
45

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Ako oni ne postoje i ako ne postoje njihovi direktni potomci, naslednici se

trae u drugom redu, koji ine roditelji preminulog (i njihovi drugi direktni
potomci), pa, ako ni tamo nema nikoga u treem. Vano je napomenuti
da ukoliko ostavilac nema potomstvo, brani drug ne nasleuje u prvom
naslednom redu.

Napomena: Zavetanje ima strogu formu i nain na koji se moe

realizovati pa je veoma vano da se o tome vodi rauna jer u suprotnom
ono moe postati nevaee (nitavno). Zbog toga je vano da ukoliko
se odluite za ovaj vid definisanja nasledstva obavezno konsultujete
pravnika (advokata).

Prema Zakonu o vanparninom postupku postupak za raspravljanje

zaostavtine (ostavinski postupak) se pokree po slubenoj dunosti im
sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglaeno za umrlo. Po pravilu,
sud bi trebalo da od matiara dobije smrtovnicu i pokrene postupak,
ali ako to nije uinio ,i Vi moete da obavestite sud, odnosno inicirate
pokretanje postupka za raspravljanje zaostavtine. Za raspravljanje
zaostavtine mesno je nadlean sud na ijem je podruju ostavilac u
vreme smrti imao prebivalite, odnosno boravite,te se obratite tom
sudu sa zahtevom za pokretanje ostavinskog postupka.

Takoe, postoje i razni ugovori kojima se raspolae imovinom: ugovor o

ustupanju i raspodeli imovine za ivota, ugovor o doivotnom izdravanju,
ugovor o poklonu i dr. Vano je imati u vidu da u sluaju sklapanja ugovora
o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, ustupilac moe zahtevati da
mu potomak (odnosno osoba kojoj je imovina ustupljena) vrati sve to
je primio ako je potomak pokazao grubo zanemarivanje prema njemu.

Neretko se dogaa da je celokupna imovina koju su suprunici stekli

upisana na ime samo jednog branog druga (najee mua) iako
je najvei deo imovine steen zajednikim radom. Iz tog razloga
naglaavamo da iz sastava zaostavtine moe biti izdvojen odreeni
udeo ili odreene stvari koje ne spada u zaostavtinu. Tako, na
primer, suprunik moe traiti da iz zaostavtine bude izdvojen njegov
udeo u zajednikoj imovini koju je stekao u braku sa ostaviocem
(brana tekovina) Potomci koji su privreivali sa ostaviocem mogu
traiti izdvajanje iz zaostavtine dela imovine koji odgovara njihovom
doprinosu u poveanju vrednosti imovine po nekom drugom osnovu;
davaoci izdravanja koji su sa ostaviocem sklopili ugovor o doivotnom
izdravanju mogu traiti da se iz zaostavtite izdvoje nepokretnosti koje
su tim ugovorom obuhvaene. . Tek kada se to izdvajanje izvri ostatak
imovine se deli sa ostalim naslednicima.
Drugi oblik ostvarivanja prava na nasledstvo definisano Zakonom
o nasleivanju je i naleivanje po osnovu zavetanja (testamenta,
poslednje volje) koje, po naem miljenju,19 predstavlja najbolji nain
regulisanja prava na nasledstvo. Zavetanje moe sainiti osoba koja je
navrila 15 godina ivota i sposobna je za rasuivanje.

Kljuna preporuka je da se nikako i ni pod kojim uslovima ne

odriete vaeg naslednog prava jer vam to moe predstavljati
znaajnu sigurnost u vaoj starosti bilo da na taj nain formalno ili
neformalno obavezujete naslednike (najee decu) da vode brigu o
vama, bilo da stvarate mogunost samostalnog raspolaganja vaim
delom imovine koji u krajnjem sluaju moete prodati ili dati drugom uz
odreene uslove.
Druga preporuka je da odluku ne donosite ishitreno i bez da se predhodno
ne posavetujete sa osobom od poverenja, po mogustvu sa onom
osobom koja nema lini interes od ishoda nasledstva ili sa proverenim
pravnikom. Budite paljivi u svakom sluaju jer su se dogaale i prevare
od strane advokata i drugih pravnih i fizikih lica. Imajte na umu da je
bolje utroiti vie vremena u savetovanju nego ceo ivot u pokuaju
ispravljanja uinjenog.
Ukoliko se odreknete nasledstva i imovina bude preneta drugim
naslednicima, vi trajno gubite imovinu koju ste mogli da nasledite..
Vano za vas je da znate da odlukom o prihvatanju dela nasledstva
vi ne ugroavate nikog jer e nakon vae smrti va deo imovine dobiti
vai naslednici odnosno osobe koje vi odredite na neki od zakonom
predvienih naina.

19 Iskljuivo stav autora vodia i ne predstavlja ekspertsko niti profesionalno miljenje

46

47

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Nepovredivost stana

pri emu oni imaju pravo pree kupovine (to e rei da morate prvo
ponuditi njima da li ele da otkupe, pa tek nakon toga nekom drugom).23

Niko ne moe bez pismene odluke suda ui u tui stan ili druge prostorije
protiv volje njihovog draoca, niti u njima vriti pretres.20

Napomena: Ako ima vie suvlasnika, a suvlasniki delovi nisu odreeni

predpostavlja se da su jednaki.23

Pravo na nepovredivost stana uivate bez obzira na to da li su stan ili

kua u kojoj ivite u vaem vlasnitvu ili ne. PremaUstavu u njega ne
moe ui niko ko za to nema dozvolu onih koji u stanu zakonito ive
(vlasnik, zakupac ili podzakupac) ili pisanu Odluku suda.
Napomena: Zakoniti ivot u stanu ili kui znai da za pravo stanovanja
u tom prostoru imate dokaz zakonitosti u formi vlasnikog lista, ugovora
o zakupu i sl.
Krenje ovog naela smatra se krivinim delom21: Ko neovlaeno
prodre u tu stan ili tue zatvorene prostore ili se na zahtev ovlaenog
lica iz tog stana ili prostora ne udalji, kaznie se novanom kaznom ili
zatvorom do jedne godine.

Ukoliko imate problem prilikom upravljanja i korienja zajednikih

stvari i prostorija, a ne postoji mogunost da sa drugim suvlasnicima to
reite sporazumno sami imate pravo i na pokretanje postupka ureenja
upravljanja i korienja zajednike stvari pred sudom. Postupak moe da
pokrene svako ko smatra da je povreen u svom pravu, a sud ureuje
nain upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnika.
Poslednje u vezi sa ovim pravom, ali ne manje znaajno kada je
u pitanju nepovredivost stana, te samim tim i uslova raspolaganja
imovinom u stanu/kui ukoliko je ona zajedniko vlasnitvo, jeste da
nastale trokove (ukoliko to nije drugaije zakonski regulisano) dele svi
suvlasnici srazmerno svom udelu u vlasnitvu.

Pravilo nepovredivosti stana ima svoj izuzetak u odreenim okolnostima

kada slubena lica mogu da uu u stan i bez sudske odluke na primer,
ako dralac stana to zatrai, ako neko zove u pomo ili ako se na taj
nain moe otkloniti neposredna i ozbiljna opasnost po ljude ili imovinu
(recimo, u stanu je izbio poar). Takoe, to mogu da urade i ako postoji
sumnja da je unutra u toku izvrenje krivinog dela ili radi izvrenja
odluke suda o pritvaranju ili dovoenju osobe koja je za neko delo ve
okrivljena.
Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa22, definie da suvlasnik
ima pravo da stvar dri i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima
srazmerno svom delu, ne povreujui prava ostalih suvlasnika. Ovo je
vano ukoliko ste suvlasnik stana ili kue u kojoj ivite u zajednikom
domainstvu sa lanovima porodice. U tom sluaju imate pravo prodaje
svog suvlasnikog dela imovine i bez saglasnosti ostalih suvlasnika,
20
21

22

izvod iz lana 40 stav 2, Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS 98/2006

Krivini zakon, lan 139. Sl. glasnik RS, 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr.,
72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014
lan 14, stav 1.
48

23 Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, lan 13. stav 2. Sl. list SFRJ, br. 6/80 i

36/90, Sl. list SRJ, br. 29/96 i Sl. glasnik RS, br. 115/2005 - dr. zakon
49

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Uvek postoji mogunost sudskog procesa, ali on dugo traje i
iziskuje trokove

Poglavlje 3

I na kraju...
Republika Srbija je drava srpskog naroda i svih njenih graana koji
u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima
graanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i
pripadnosti evropskim principima i vrednostima24
Nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe
prisvojiti suverenost od graana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno
izraene volje graana25
Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju
ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog
pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovano
na naelu vladavine prava26
Na samom kraju, ali ne manje bitno elimo da vas podsetimo na nekoliko
vanih stvari:

Proverite da li u Vaem gradu ili optini postoji besplatna pravna

pomo (u trenutku pisanja ovog vodia Zakon o besplatnoj pravnoj
pomoi je bio u formi Nacrta). Pre preduzimanja bilo kakve
akcije ili donoenja odluke preporuujemo da konsultujete
eksperte (advokat, pravni savetnik i sl.)
Svaki javni organ je duan da ima definisanu proceduru albe,
pa je naa preporuka da se informiete o proceduri i da dalje
korake realizujete u skladu sa istom dok se ne iscrpe ponuene
mogunosti. Ukoliko i dalje niste zadovoljni potraite informaciju o
tome koji je sledei korak u ostvarivanju konkretnog prava
Iskoristite postojee zvanine mehanizme podrke koji su
ujedno i besplatni (Poverenici, savetnici, zatitnici graana i sl.)
Ovaj Vodi predstavlja pokuaj podizanja svesti o znaaju ljudskih prava,
radi postizanja opteg dobra svakog pojedinca, bez obzira na starosnu
dob, te i same drave u celini.

Nije svaki problem pitanje ljudskih prava

Ukoliko ste stekli utisak da su vam na neki nain ugroena vaa
prava, savetujemo da prvo o tome porazgovarate sa osobom
od poverenja
Podrku moete potraiti i od grupa ili organizacija koje se
bave ljudskim pravima ali budite oprezni, prvo se raspitajte o
kakvoj grupi ili organizaciji se radi pa se tek onda obratite. Pri
tome vodite rauna koje podatke o sebi elite i morate im dati.

Borite se za svoja prava, mislite na sebe!

Pokuajte da reite problem ostvarivanja vaeg prava mirnim

putem i na neformalan nain
24 lan 1, Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS 98/2006
25 lan 2 stav 2, Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS 98/2006
26 lan 19, Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS 98/2006
50

51

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Poglavlje 4

Kontakt putem video linka

Adresar zvaninih organa kojima se moete

obratiti za pomo
Zatitnik graana Ombudsman27
Ulica Deligradska broj 16, 11 000 Beograd
Prijem Svakog radnog dana od 9:00 do 16:00 asova
Kontakt telefon: 011/2068-100, Faks: 011/ 2068 182
deurni mobilni telefon: 064/ 876 85 05 (radnim danima 17:00 22:00
asa i neradnim danima 08:00 20:00 asova)
e-mail: zastitnik@zastitnik.rs
Pokrajinski zatitnik graana - ombudsman
Ulica: Bulevar Mihajla Pupina 25, 21 000 Novi Sad
Tel/fax: 021/487-41-44; 021/557-727
imejl: office@ombudsmanapv.org
Graanima i graankama iz 15 optina i gradova je omogueno da lake
ostvare kontakt sa Zatitnikom graana, dobiju pomo pri sastavlanju
pritubi, informiu se o radu i nadlenostima ove institucije, a ukoliko
ona nije prava adresa za reavanje njihovog problema, dobie struni
savet kojim organima da se obrate.
Ukoliko smatraju da su im ugroena ili uskraena ludska i manjinska
prava od strane organa javne vlasti, graani i graanke ovih 15 gradova
i optina se mogu obratiti istituciji Zatitnika graana iz svoje gradske
biblioteke. Nije potrebno da putuju u Beograd ili da alu pritube potom,
dovolno je da odu u biblioteku gde e im zaposleni pomoi da putem
video veze uspostave kontakt sa Zatitnikom graana. U predvieno
vreme, Struna sluba Zatitnika graana bie im na raspolaganju za sva
pitanja i pritube. Tokom razgovora sa pravnicima imae obezbeenu
privatnost kako bi slobodno i bez ustruavanja mogli da izloe svoj
problem.

Novi Pazar
Narodna biblioteka
Dositej Obradovi
Gradskiparkbb.,
36300 NoviPazar
020/331 010, 331 011
www.biblioteka-np.org.rs

Prijepole
Matina biblioteka VukKaradi
Sandakih brigada br.2,
31300 Prijepole
033/712-960
www.biblioteka-prijepolje.com

Uice
Narodna biblioteka
Trg partizana br. 12,
31000 Uice
031/514-578
www.biblioteka-uzice.rs

Bor
Narodna biblioteka
Moe Pijade br. 19,
19210 Bor
030/458-120, 423 592
www.biblioteka-bor.org.rs

Dimitrovgrad
Narodna biblioteka Detko Petrov
Sutjeska br. 14,
18320 Dimitovgrad
010/360-042
www.nbdimitrovgrad.rs

Leskovac
Narodna biblioteka
Radoje Domanovi
Bulevar Osloboenja 61,
16 000 Leskovac
016/ 233 890, 233 891
www.nbleskovac.org.rs

Sombor
Biblioteka Karlo Bijelicki
Krala Petra I 11,
25 000 Sombor
025/431 011
www.biblioso.org.rs

Vrac
Gradska biblioteka
Svetosavski trg 2,
26300 Vrac
013/832 955
www.bibliotekavrsac.org.rs

Poarevac
Biblioteka Ilija M. Petrovi
Drinska 2,
12000 Poarevac
012/221 957
www.bibliotekapozarevac.org

Valevo
Biblioteka Ljubomir Nenadovi
Vojvode Miia 35,
14000 Valevo
014/291 121
www.maticnabiblioteka-va.org.rs

27 Preuzeto sa: http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/kontakt

52

53

Vodi kroz prava 65+

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Jagodina
Biblioteka Radislav Nikevi
Kneginje Milice 2-4,
35000 Jagodina
035/221 817
www.jabooka.org.rs

Zajear
Biblioteka Svetozar Markovi
Kumanovska 2,
19000 Zajear
019/442 111
www.bibliotekazajecar.rs

aak
Biblioteka Vladislav Petkovi Dis
Gospodar Jovanova 6,
32000 aak
032/222 098
www.cacak-dis.rs

Baka Palanka
Biblioteka Velko Petrovi
Trg Bratstva Jedinstva 32,
21400 Baka Palanka
021/6049-904
021/6040 292

Kragujevac
Narodna biblioteka Vuk Karadi
Dr Zorana inia 10/3,
34000 Kragujevac
034 337 085
www.nbkg.rs

Regionalna kancelarija Novi Pazar

Ulica: Kosanieva bb.
Radno vreme: od 08:30 do 16:30
Kontakt telefon je: 020/311-930
Kancelarija za ludska i manjinska prava29
Ulica BulevarMihajlaPupina 2
11070 NoviBeograd
Sektor za unapreenje i zatitu ludskih prava
Kontakt telefon: 011/311-24-05
Poverenik za informacije od javnog znaaja
i zatitu podataka o linosti

Poverenik za zatitu ravnopravnosti28

Ulica Beogradska 70, Beograd.
Kontakt telefoni Poverenika za zatitu ravnopravnosti su:
011/243-80-20; 011/243-64-64; Fax: 011/243-81-84
Radno vreme Poverenika je od 08:30 do 16:30,
od ponedelka do petka,
Kancelarija za prijem graana
Ulica Nemanjina 22-26, Beograd.
Prijem graana u okviru kancelarije je utorkom i etvrtkom.
Neophodno je prethodno zakazati sastanak telefonom, na brojeve:
011/243-80-20; 011/243-64-64; Fax: 011/243-81-84
28 Preuzeto sa: http://bit.ly/1E1erVj

Ullica: Bulevar krala Aleksandra 15, 11000 Beograd

Kontakt telefon: 011/3408-900; Faks 011/3343-379
Email: office@poverenik.rs

Napomena: Ukoliko imate konkretan problem koji se tie vaeg prava,

na savet je da se za konkretnu pravnu pomo (pisanje podnesaka,
zastupanje pred sudovima i drugim dravnim organima) obratite
advokatima ili slubama pravne pomoi u okviru jedinica lokalne
samoprave, kao i da kontaktirate strune slube organizacije ili
institucije kod koje elite da ostvarite potrebno pravo.

29 Preuzeto sa: http://www.ljudskaprava.gov.rs/index.php/kancelarija/kontakt

54

55

Vodi kroz prava 65+

CIP - -
,
342.726-053.9(497.11)(035)
341.231.14(497.11)(035)
, , 1953Vodi kroz prava 65+ : jer je pravo jednako za sve / Nadeda
Satari. Beograd : Udruenje graana Snaga prijateljstva - Amity,
2015 (Beograd :
Inpress). - 55 str. ; 24 cm
Tira 750. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-89147-04-9
a) - - - b)
- -
COBISS.SR-ID 215440652

JER JE PRAVO JEDNAKO ZA SVE

Vodi kroz prava 65+

Udruenje graana Snaga prijateljstva Amity

Ulica Pariske komune 1/12
11070 Novi Beograd
tel/faks 011/66-71-523
e-mail: nada@amity-yu.org
www.amity-yu.org

58