graevinsko arhitektonski fakultet u niu

nauka + praksa

12.1 / 2009

MERE ZA SMANJENJE SEIZMIKOG RIZIKA KOD ZGRADA

Dragana T. Turni

Rezime: U radu su prikazane metode pravilnog aseizmikog projektovanja konstrukcija zgrada

saglasno naim standardima i EN1998-1. Pri projektovanju u seizmikim oblastima ukazuje se na
nelinearnost konstrukcija, kapacitet duktilnosti i primena aktivne i pasivne kontrole . Navedena je
primena novih materijala.
Kljune rei: zemljotres, seizmiki rizik, EN 1998-1, duktilnost, kontrola konstrukcija.
Abstract: The methods of regular seismic design of the building constructions according to our
standards as well as to EN1998-1 are given in this work. It includes the non linear behaviour, capacity
of structural ductility and the application of the active and passive structure control in the seismically
active areas. The usage of new materials is pointed out.
Keywords: earthquake, response of structure, EN 1998-1, ductility, structure control.

1. Uvod
Katastrofalni zemljotresi su se dogadjali i
zabeleeni su iz perioda vie vekova pre nove ere, a i
sada se dogadjaju inei ogromna razaranja i pored
primena mera i propisa donetih od strane inenjera u
mnogim zemljama . Razlozi su subjektivni
(nedovoljna strunost, tj. specijalizovanost i propusti),
ali i objektivni.
Posebna panja posveuje se objektima koji su
izgradjeni u oblastima velike seizmike aktivnosti
zbog ogromne energije koja se pri zemljotresu
oslobadja i pri talasnom kretanju tla pretvara u sile
koje deluju na te objekte (na primer podruje Japana).
Izazovi i potrebe vremena su danas takvi da
izvesni objekti dostiu visine i do 1000 metara, a da
specijalni mostovi, u zavisnosti od vrsta
konstruktivnog sistema i materijala, prevazilaze 1000
metara istog raspona. Uz to se visoki objekti grade i
na vetakom tlu stvorenom na delu mora. Takve i
druge ekskluzivnosti su praene privredno turistikim
potrebama,
brom
i
kraom
komunikacijom, velikim kapitalom ali i dovoljnom
sigurnou zbog primene novih tehnologija.
Propusti u projektovanju , proraunu i izvodjenju
objekata koji su nevidljivi, ispoljavaju se u vreme
zemljotresa, ine tetu i odnose ljudske ivote. Zato

etika konstruktera zahteva potpunu posveenost

reavanju ovih problema.

2. Seizmiki rizik
Seizmiki rizik R se definie kao proizvod
povredljivosti V i hazarda H, tj

R =V H

Seizmiki rizik je verovatnoa pojave posledica

zemljotresa ije se dogadjanje predvidja. Te
posledice su ljudske rtve i tete pri ruenju i
oteenjima na posmatranom prostoru.
Seizmiki hazard je verovatnoa nastajanja
zemljotresa na posmatranom prostoru u odredjenom
vremenskom intervalu tj. povratnom periodu.
Povredljivost je stepen gubitka koji se odnosi na
skup elemenata rizika (stanovnitvo, gradjevinski
objekti, infrastrukture i dr.) usled zemljotresa kao
prirodne pojave odredjene magnitude i izraava se
skalom tete od nule do jedinice. Veoma je znaajno
upravljanje rizikom za koji se utvrdi da postoji u
projektu. Pri tome prihvatljivi rizik obuhvata
verovatnou
nastajanja
odredjenih
posledica
zemljotresa (fizikih, ekonomskih i dr.) takvih da
budu dovoljno nie od referentnih vrednosti u okviru
projektnih zahteva za objekat. Pri tome, koristimo
sledee podatke: maksimalno ubrzanje tla,
odgovarajui povratni period, vanost, namena,
eksploatacioni vek konstrukcija i procenjeni nivo

229

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

nauka + praksa

prihvatljivog oteenja. Funkcija verovatnoe P u

procentima (1-P) za vrednost rizika u propisima je
data kao:

P = (1

1 n
) ,
Tp

gde je:
n eksploatacioni period objekta u godinama,
Tp povratni period zemljotresa.
U Evrokodu 8 se javlja nivo maksimalnog
ubrzanja za povratni period od 475 godina. On
odgovara eksploatacionom veku od 50 godina za
seizmiki rizik od 10%.

3. Nastanak i merenje zemljotresa

Sa novim tehnolokim dostignuima postoji
mogunost preciznog merenja jaine i intenziteta
zemljotresa, a time i energije koja se oslobadja i
delom unosi u gradjevinske objekte. Kao to je
poznato, zemljina kora nije jedinstvena celina, ve se
sastoji iz odredjenog broja ploa. Pomeranjem tih
tektonskih ploa, dolazi do pucanja zemljine kore
zbog ogromnih napona izazvanih energijom koja se
oslobadja i nastaje potres (sl. 1).

Sl. 1.

Mesto unutranjeg arita je hipocentar. Tu se

ispoljavaju u velikoj meri vertikalna pomeranja i
nastaje rasprostiranje talasa . Mesto na povrini
zemlje koje je najblie hipocentru je epicentar i zbog
irenja talasa nadalje sve su vie izraena
horizontalna pomeranja .
arls Rihter je 1935. godine definisao
magnitudu (M) koja predstavlja numeriku meru
disipacije energije zemljotresa . Najvea vrednost je :

M max = 8,9

; (teorijski )

M max = 9

Meri se instrumentalno i belei na seizmografu.

Merkali Kankani Ziberg -ova skala odredjuje
intenzitet zemljotresa (I ) na povrini tla koji zavisi
od poloaja take u odnosu na poloaj arita .
Postoji veza I i M :

I = 1.5M 3.5 log f + 3.0

f = (h 2 + e 2 )1 / 2 , h dubina hipocentra .

230

12.1 / 2009

Cunami . Znaenje ove rei je luka talas.

Manifestuje se nizom ogromnih morskih ili
okeanskih talasa na odredjenom vremenskom
razmaku od 5 do 90 minuta gde je prvi talas
najrazorniji i kree se ka obalama dostiui brzine i
do 900 km/h . Energija je izazvana dejstvom ispod
vode : zemljotresima, vulkanima, eksplozijama
(nuklearnim) , odronjavanjem stenskih masa ili
gleera, udarima meteora.
Cunami u Indijskom okeanu kao posledica
zemljotresa 2004. god. bio je ogromne snage i
dejstvovao na obale u duini od vie hiljada
kilometara, a odneo je oko 275000 ljudi i nainio
ogromnu materijalnu tetu.
4. Propisi u Srbiji i Evrokod 8
Propisi za gradnju u seizmikim podrujima
pojavili su se poetkom dvadesetog veka u
razvijenim zemljama. U Jugoslaviji su doneti prvi
propisi za gradjenje u seizmiki ugroenim oblastima
godine 1964. posle zemljotresa u Skoplju (1963.
godine). Njih je zamenio Pravilnik o tehnikim
normativima za izgradnju objekata visokogradnje u
seizmikim oblastima (1981. god.). On se odnosi na
podruja VII, VIII i IX
stepena seizmikog
intenziteta po MCS skali.
Propisi doputaju izvesna oteenja i plastine
deformacije, ali ne i ruenja. Objekti su podeljeni u
kategorije. Izvrena je klasifikacija seizmikih
podruja, proraun seizmikih sila, kombinacije
optereenja i provere sigurnosti konstrukcija.
Proraun je po graninim stanjima.
Za seizmiki proraun konstrukcija su predvidjene
dve metode.
Metoda ekvivalentnog statikog optereenja.
Ovaj postupak je priblian, gde se ukupna seizmika
sila S odredjuje kao S = K G ,
K: seizmiki koeficijent za horizontalni pravac,
G: ukupna teina objekta iznad ivice temelja (zbir
stalnog i optereenja od snega i korisnog optereenja ,
bez optereenja od vetra).
Metoda dinamike analize. Koristi se da utvrdi
ponaanje konstrukcije u elastinom i neelastinom
podruju pod dejstvom zemljotresa. Rezultat
prorauna je utvrdjivanje stanja napona i deformacija
usled dejstva maksimalnog oekivanog zemljotresa i
stepena mogueg oteenja. Ovaj proraun je
obavezan samo za odredjene vane objekte van
kategorije, objekte u velikim serijama i objekte
specijalnih velikih raspona i sa skupom opremom.
Ukupna seizmika sila ne sme biti manja od 75%
veliine iste sile dobijene po metodi ekvivalentnog

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

statikog optereenja , a ni manja od S = 0.02G .

Pored toga, potrebno je odrediti i koeficijent
sigurnosti ( ) koji obezbedjuje sigurnost pojave
loma u tlu.

Koncepcija

prorauna po Evrokodu 8.

Pored greaka u proraunu i izvodjenju koje mogu da

se eliminiu preciznou, tanou i kontrolom,
postavlja se i zahtev da se obrati posebna panja na
koncepciju projektovanja. Naroito treba voditi
rauna o izboru konstruktivnog sistema, koncepcije
interakcije budueg objekta i tla kroz reenje
fundamenta i prostorno sagledati i objekat i detalje
veza konstruktivnih elemenata.
Zemljotresi u Kaliforniji (1994. god.) i u Kobeu
(1995. god.) uinili su da se u eksperiment in vivo
testiraju mnogi objekti. To je rezultiralo boljem
sagledavanju ovih problema i novim merama ,
posebno u Japanu. Najnoviji zemljotres u Italiji
(2009. god.) , takodje, je skrenuo panju veliinom
razaranja i brojem ljudskih rtava. Istaiemo
komparativne razlike izmedju prorauna konstrukcija
objekata u oblastima seizmikog podruja i van njega.
U seizmikoj zoni neophodan je multidisciplinaran
pristup reenju problema. Dinamiko dejstvo potresa
i odgovor konstrukcije je dogadjaj u budunosti sa
neizvesnim vremenom pojavljivanja i sa nepotpuno
poznatim uticajima (intenzitet, smer i uestalost
optereenja).
Formiran je nov koncept, filozofija u
konceptualnom tretmanu kao i projektovanju i
proraunu konstrukcija u smislu potpunije zatite
stvaranjem veih i viestrukih kapaciteta za
prihvatanje disipovane energije usled zemljotresa.
Evrokod 8 ima kao osnovni predmet da se, usled
predvidjenog zemljotresa, postigne osiguranje zatite
ljudskih ivota , ograniavanje teta i odravanje
najvanijih objekata, koji se tiu javne bezbednosti, u
stanju upotrebe. Pri tome , konstrukcije ne smeju da
se rue ni lokalno ni globalno i pri ponovljenom
zemljotresu.

Neelastina oblast ponaanja konstrukcije.

Prorauni se vre uz proveru graninih stanja
nosivosti bez oteenja konstrukcije u cilju zatite
ivota ljudi, kao i graninih stanja upotrebljivosti koji
obezbedjuju funkcionalnost konstrukcije, bez obzira
to je sistem stabilan. Oblast neelastinog ponaanja
je dozvoljen po Evrokodu 8 pod uslovom da se ne
narui integritet nosee strukture i da se ne dostignu
granine deformacije . Ovo je potrebno jer dolazi do
promena-degradiranja same otpornosti materijala
usled ciklinog dejstva. U neelastinom ponaanju,
zbog alternativnih dejstava, nije u vanosti princip

nauka + praksa

12.1 / 2009

superpozicije, pojavljuje se nelinearnost veza zbog

rezidualnih deformacija i napona, a pri dostizanju
odgovarajuih vrednosti parametara optereenja,
menjaju se smisao preseka, statike neodredjenosti i
same konstrukcije.
Propisi Evrokod 8 zahtevaju da se duktilnost
noseih elemenata odri i tokom alternativnih
dejstava ciklusa optereivanja. Pojava plastinih
zglobova se predvidja, kao i pojava jedne vrste
mehanizama, a da ne dodje do loma. On je u stanju
da apsorbuje znatnu energiju ime je veoma efikasan
pri seizmikom dejstvu. Sistem je sposoban da vri
disipaciju energije i da zadri svoj kapacitet
duktilnosti. To su prednosti statiki neodredjenih
sistema gde broj statike neodredjenosti zbog
kapaciteta duktilnosti odredjuje broj plastinih
zglobova koji se formiraju jer se postie disipacija
energije.

5. Mere i preporuke za projektovanje

seizmiki otpornih zgrada
U ovom delu bie izloena opta pravila, mere i
sugestije za projektovanje seizmiki otpornih zgrada
(videti [8] i [10]).
1. Izbor materijala. Polazimo od pravila da
konstrukcije budu vrste i deformabilne i sainjene
od odgovarajuih materijala. Takav izbor materijala
je neophodan jer seizmike sile izazivaju velike
deformacije, pomeranja i vibracije uz znaajna
ubrzanja estica konstrukcija. U praksi se pokazalo
da su objekti napravljeni od elika, armiranog betona
i drveta kao konstruktivnog sistema daleko otporniji
na seizmike sile u odnosu na objekte od opeke,
kamena ili nearmiranog betona.
2. Vertikalna ukruenja. S obzirom na dominantno
dejstvo horizontalnih sila koje proizilaze usled
prenoenja dinamikog dejstva tla putem talasa i
injenicu da objekat , generalno, predstavlja konzolni
nosa, neophodno je obezbediti vei broj vertikalnih
ukruenja.
3. Uticaj vrste tla i fundamenta na objekat. Tlo i
temeljna konstrukcija su medjusobno zavisni.
Konstruktivni sistem prilagodjen tlu omoguava da
odgovor objekta bude prilagodjen i nepravilnim
vibracijama nastalim dejstvom seizmikih sila .
Nagib terena ne treba da bude vei od 2% do 3%.
Fundiranje na dobrim, stenovitim terenima
omoguuje veoma visoke zgrade sa odgovarajuim
lakim, ali ilavim materijalima. Preporuuje se
skeletna konstrukcija od armiranog betona ili elika,
a temelji ploasti ili samci.

231

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

Za slabije, rastresito tle pogodna je kruta

konstrukcija od armiranog betona sa panelnim
sistemom ili skeletnim sistemom sa zidnim platnima
u oba pravca i manjih visina objekta. Pri tome bi
pogodni temelji bili ploasti ili trakasti, povezani u
oba pravca.
Temelji pod vodom su veoma osetljivi, izmedju
ostalog, i zbog dejstva delova materijala koji su van
temelja, jer, uz ubrzanja zemljotresom, mogu izazvati
oteenje temelja.
Pri dejstvu seizmikih sila na konstrukciju,
odgovor konstruktivnog sistema e biti takav da se
uspostavlja ravnotea i u toku zemljotresa, ako je
projektovanjem
i
proraunom
predvidjeno
prihvatanje te ukupne energije.
4. Konceptualno, za dobro ponaanje konstrukcije
treba predvideti: njenu jednostavnost, simetriju,
otpornost i dovoljnu krutost u odnosu na torziju oko
vertikalne ose i na svaki od dva horizontalna
ortogonalna pravca, viestruku statiku neodredjenost.
Postojanje
krutih
dijafragmi
na
razliitim
horizontalnim nivoima je pogodno za prenos
seizmikih sila preko vertikalnih nosaa na tlo.
Najpravilnije je uzimati jednostavne i kompaktne
oblike konstruktivnog sistema i bez nagiba. U sluaju
sloenijih struktura u osnovi moe se ona podeliti na
nezavisne dinamike celine.
5. Treba konstrukterski projektovati to laku
konstrukciju jer se tako pri zemljotresu indukuju
manje sile.
6. Tenja je da se postigne regularni sistem
konstrukcije gde se vertikalne ose krutosti i masa
poklapaju. Sistem se ponaa kao konzola i povoljnije
se vri savijanje u dve ortogonalne ravni, kao i torzija.
7. Za bolje prihvatanje dejstava od zemljotresa
potrebno je obezbediti: jednostavnost konstrukcije simetrinost u osnovi (po mogustvu) i kompaktnost,
odgovarajue sisteme za ukruenje, dobre i sigurne
vorne veze elemenata.
8. Stubovi treba da budu rasporedjeni pravilno, sa
ujednaenim rasponima u osnovi, a kruta armirano
betonska platna dvoosno simetrino i ka periferiji
objekta zbog boljeg prihvatanja uticaja od torzije.
9. Za zgrade od armiranog betona, dozvoljeni ugibi
su :
max f = L/300 , ( L = raspon grede)
i
max f = H/600 , ( H = visina objekta) .
10. Kod dugakih skeletnih zgrada treba voditi
rauna da se adekvatnim konstruktivnim reenjem
sprei izvijanje tavanica. Posebnu panju treba
obratiti na vorove u konstrukcijama. Nelinearne
deformacije nisu dozvoljene i veze moraju biti
obezbedjene, imajui u vidu da esto prihvataju
transverzalne sile.

232

nauka + praksa

12.1 / 2009

11. Za fundiranje, pored ostalog, ispod jedne

konstrukcije treba iznai jedan tip temelja i
obezbediti pravilan i raspodeljeni prenos u dubinu i
na tlo.
12. Konstruktor treba da iznadje i duktilnost
konstrukcije gde se predvidja i da u koncepciji
izdvoji elemente koji su glavni konstruktivni
elementi za prihvatanje seizmikih sila. Sekundarni
elementi nemaju tu ulogu, ali je veoma znaajno njih
tretirati po teoriji drugog reda zbog znaajnih
deformacija usled kojih se uveavaju statiki uticaji
od normalnih sila.
13. Istaknimo da treba voditi rauna o hijerarhiji
nastanka plastinih zglobova i njihovoj ravnomernoj
raspodeli po visini.
14. U cilju dobijanja vee torzione krutosti vertikalni
elementi za ukruenje se rasporedjuju u osnovi
zgrade tako da prime to vei deo vertikalnog
optereenja
i da budu blie obimu zgrade u
horizontalnom smislu.
15. Diskontinuiteti vertikalnih preseka se moraju
izbegavati zbog nepovoljnih koncentracija napona.
Do nepovoljnih koncentracija napona moe doi i
ako dimenzije greda i stubova nisu uravnoteene.
16. Stepenina i liftovska jezgra neophodno je
postaviti simetrino ili centrino ali tako da
omoguavaju prenos horizontalnih sila preko
tavanica do noseih elemenata u vertikalnom smislu.
17. Krutosti pojedinih spratova ne treba da budu
neujednaene, a, posebno, treba izbegavati meko
prizemlje koje je kao takvo slaba karika u lancu
sistema.
18. Fasadne i pregradne panoe treba odvojiti od
konstrukcije posebnim vezama sa fleksibilnim
materijalom zbog manje bone krutosti objekta.
19. Za manje objekte vai pravilo da se trakasti
temelji kao i temelji samci povezuju seizmikim
gredama ili ploom.
20. U seizmikim podrujima su veoma osetljive i
nedozvoljene rekonstrukcije, intervencije ili promene
bilo kojih a i pregradnih zidova i imperativ je da se
ako je to neophodno izvri analiza ponaanja tog
novog promenjenog konstruktivnog stanja.

6.
Seizmika izolacija i
konstrukcija

kontrola

Klasino raunate konstrukcije koriste samo

svoju masu i krutost za suprotstavljanje silama
koje dejstvuju na njih. Radi obezbedjenja bolje
zatite, vri se kontrola konstrukcija. Dve su
osnovne metode kontrole : pasivna i aktivna.

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

Kontrola moe biti i hibridna i poluaktivni

zatitni sistem.
7. Primena novih materijala
Krajem 2008. god. tim naunika sa Univerziteta u
Nevadi izvrio je eksperiment sa primenom nove
elastine legure nikla i titanijuma nitinol kojom
je ojaana konstrukcija mosta. Na mostu dugom 30 m
izazvan je zemljotres jaine 8 stepeni Rihterove skale
(koji je odgovarao onom iz 1994. godine u Nortridu).
Most je ostao prav posle 10 sec zemljotresa sa
neoteenom osnovnom infrastrukturom.

8.

Zakljuak

U radu je dat pojam seizmikog rizika i

seizmikog hazarda.
Pored kratkog pregleda propisa za projektovanje
objekata u seizmikim podrujima u nas, dat je i
osvrt na koncept prorauna po Evrokodu 8. Na
osnovu EN1998-1, preporuka FEMA, Evropske
konferencije za zemljotresno inenjerstvo u Londonu
2002. god., iskustava naih ([1] i [9]) i stranih
eksperata, stvorena je nova filozofija u
konceptualnom tretmanu projektovanja i prorauna
konstrukcija radi potpunioje zatite stvaranjem veih
i viestukih kapaciteta za prihvatanje disipacione
energije zemljotresa. Tretirano je apsorbovanje
energije u neelastinoj oblasti.
Izlozene su mere i preporuke za projektovanje
seizmiki otpornih zgrada u cilju smanjenja
seizmikog rizika.

nauka + praksa

12.1 / 2009

Plumier and C. Doneux,2001, University of Liege,

Belgium.
[6] Active Vibration Control of Structures Against
Earthquakes Using Modern Control Theory, A. Kumar,
Poonam, B. Saini and V.K. Sehgal , Asian Journal of Civil
Engineering (Building And Housing) Vol. 8, No. 3 (2007)
pp. 283-299.
[7]
Pasivna kontrola konstrukcija zatita od
seizmikih dejstava, R.J. Foli, Theoretical and
Experimental Research of Elasto Plastic Behaviour of
Engineering Structures, eds. T. S. Igic and D. Stojic, 2006,
University of Nis,pp 125-139.
[8] Uticaj zemljotresa na konstrukciju, D. T. Turni,
Gradjevinsko-arhitektonski fakultet , sem. rad. dokt. stud.,
2009, Ni.
[9] Dinamika konstrukcija, M. Milievi, S. Zdravkovi,
Gradjevinski fakultet, 1984, Ni.
[10] Zatita gradjevinskih objekata od zemljotresa kod
nas i u svetu pregled stanja, R. J. Foli, Svet rada:
asopis za pitanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu
medicine rada i zatite ivotne sredine, br. 1., str. 935-968,
2004, Eko centar Beograd.

Zahvalnost
Zahvaljujem se profesorima D. Stojiu i R. Foliu
na sugestijama, savetima i podrci.
9. Literatura
[1] Conceptual Design and Control of Bridge Structures
in Seismic Areas, R. Foli, 2008, Institute for Civil
Engineering Faculty of Technical Sciences University of
Novi Sad
[2] Manual for the Seismic Design of Steel and Concrete
Buildings to EC8, E. Booth and Ph. Bisch, The
14th World Conference on Earthquake Engineering , 2008,
Beijing, China
[3] A Literary Review of Structural Control : Earthquake
Forces, Technical Research Paper, C.W. Lametrie,
Parsons Brinckerhoff off Automotive Division, Southeast
Michigan Project Team Warren,Mi, 2001.
[4] Seismic Design of Reinforced Concrete Structures,
Instructional Material Complementing FEMA 451, Design
Examples, Design for Concrete Structures 11.
[5]
European Development of Seismic Design
Guidelines for Composite Stee Concrete Structures, A.

233