1

Tekst i hipertekst
Tekst je smisaona celina sastavljena od vie reeninih iskaza povezanih razliitim
vrstama semantikih i sintaksikih veza. Znai, reenini iskazi povezani su i smisaono i
funkcijski. Tekst je najee organizovan u formi pisanog izvetaja kao osnovnog poslovnog
dokumenta. Celovitost njegove strukture zavisi od meusobne povezanosti iskaza. Bez obzira na
cilj, obim i sadrajnost, svi izvetaji podleu odredenim pravilima po kojima su organizovani.
Organizacija izvetaja se zasniva na predmetu i ciljevima izrade izvetaja uz neizbenu
odgovornost za strukturalnu, gramatiku i stilsku povezanost delova teksta unutar
koherentne celine.

Tekst
... ili dokument je "informacija namenjena ljudskom sporazumevanju koja moe biti
prikazana u dvodimenzionalnom obliku... Tekst se sastoji od grafikih elemenata kao to
su karakteri, geometrijski ili fotografski elementi ili njihove kombinacije, koji ine
sadraj dokumenta." (ISO-definicija)
U svakom tekstu se razlikuju dve osnovne formalne strukture:
logika struktura ili logiki izgled (engl. logical layout) opisuje organizaciju
sadraja teksta. Tipini elementi logike strukture su jedinice kao to su naslovi
ili, pak, pasusi.
grafika struktura ili grafika izgled (engl. graphical layout) opisuje
organizaciju teksta u "tampanom" obliku. Tipini elementi grafike strukture su
jedinice kao to su strana ili red.

Logika struktura ne zavisi od grafike strukture dokumenta.

Hipertekst
... ili web-dokument je, pojednostavljeno, tekst koji sadre veze ili uputnice (engl. link) ka
drugim dokumentima ili na samog sebe. Preciznije, hipertekst je skup stranica (engl. page), u
obliku datoteka, meusobno povezanih uputnicama koje su umetnute u stranice. Ove
uputnice se obino vide kao veze (hiperveze) na koje se moe kliknuti (od engl. to click). Za
razliku od obinog teksta, koji se ita linearno (sleva na desno, odozgo nanie), hipertekst se
ita pratei hiper-veze u tekstu, dakle, ne nuno na linearan nain.

Navigator
... ili razgleda (engl. browser) je interpretator jezika za prikazivanje hipertekstuelnih
dokumenata: on omoguava njihov vizuelni prikaz na ekranu.

Jezici za opisivanje dokumenta

1

... su jezici koji omoguavaju da se precizno opie izgled i sadraj jednog teksta. Od
posebnog su znaaja:

SGML (skr. od Standard General Markup Language),

TeX i LaTeX (za matematike tekstove),

PostScript (jezik laserskih tampaa),

RTF (skr. od Rich Text Format), ...

Jezici za opisivanje hiperteksta

... su jezici koji omoguavaju da se precizno opie hipertekstuelna struktura jednog teksta
(uputnice na druge tekstove, itd). Ovi jezici doputaju da se eksplicitno opie logika
struktura teksta i razliiti tipovi veza u tekstu. Veze mogu biti unutranje (kada veza
upuuje na drugi deo istog teksta), spoljanje (kada veza upuuje na neki drugi teksta) i
izvrne (kada se unutar teksta aktivira veza na neku izvrnu proceduru). Najznaajniji
jezici ove vrste su:

SGML,
HTML (skr. od HyperText Markup Language), pojednostavljena verzija SGML-a,

XHTML (skr. od Expandable HTML) i

XML (skr. od Extensible Markup Language, "kompromis" izmeu preterane

sloenosti SGML-a i jednostavnosti HTML-a; njegova standardizacija je u toku).

Jezik HTML
Izvorne datoteke
... sa dokumentom opisanim u HTML-u imaju obino sufiks (ili ekstenziju).html ili
.htm, a nalaze se u odreenom direktorijumu servera vezanog na Internet, to ih
ini dostupnim (vidljivim) na web-u.
Unos i vizuelni prikaz (vizuelizacija)
pomou posebnog naina obrade teksta u uobiajenim editorima teksta ili
pomou posebnog programa za obradu teksta (npr. kao Netscape Composer
ili DreamWeaver).
Vizuelni prikaz se ostvaruje uz pomo navigatora (npr. opcija "Open Page" u programu
Netscape)

Prevodioci
Tekst u HTML-u moe se proizvesti i pomou programa za konverziju teksta iz
odreenog formata u HTML-format. Na primer,
iz RTF-formata u HTML (rtf2html)
iz LaTeX-formata u HTML (latex2html)
2

Ovakvi programi nas obino suoavaju sa pitanjem verzije HTML-a i sa problemima

reprodukcje mogunosti jednog jezika u drugom

Osnovni pojmovi

Jezik HTML se zasniva na eksplicitnom obeleavanju logike strukture dokumenta.

Obeleavanje se vri pomou etiketa (engl. tag) koje opisuju elemente logike strukture
teksta. Tekst dobija svoj grafiki izgled u zavisnosti od navigatora koji je upotrebljen za
njegovu vizuelizaciju. U zavisnosti od svojstava navigatora i njegove konfiguracije,
jedan dokument obeleen u HTML-u moe imati razliite grafike izglede.
Tagovi (Etikete) ... se navode izmeu uglastih zagrada < i >. U ovim zagradama se
navode opisi pojedinih elemenata strukture teksta. Tagovi se u HTML-u mogu
razvrstati na

prosti tagovi ili markeri za opisivanje jednostavnih elemenata logike strukture. Oblika
su: <X>

sloeni tagovi ili ograivai su zagrade oblika <X> y </X> kojima je opisan izgled dela
teksta y.

atributi sloenih obeleja oblika: <X A1=a A2=b ...> y </X> koji pruaju dodatne
informacije, obino o grafikom izgledu, dela teksta y;

Tagovi su neosteljivi na razliku izmeu malih i velikih slova (engl. case-insensitive).

Strukturiranje teksta
o

Mininalna struktura HTML-dokumenta

<HTML>, </HTML> - zagrade HTML-teksta;

<HEAD>, </HEAD>

<TITLE>, </TITLE>

<BODY>, </BODY>

... obuhvata tagove:

- zagrade zaglavlja, sadri meta-definicije HTML-dokumenta;

- zagrade za naziv HTML-dokumenta i

- zagrade teksta obeleenog dokumenta.

Dodatna opcija omoguava da se obelei komentar u HTML-obeleenom tekstu koji

se nee videti u vizuelizaciji dokumenta. Na primer:
<!------ komentar ------>
Obeleavanje istaknutih delova logike strukture teksta se vri ograivaima ili
tagovima:
o

Naslovi (engl. headers) se kodiraju prema relativnoj dubini ciframa od 1 do 6. Tag za

naslov ima opti oblik:
3

<Hn> Naslov nivoa n </Hn>

gde n uzima vrednosti od 1 do 6.
o
o

Odeljak (engl. division) se opisuje zagradama <DIV> ... </DIV>. Ovaj tag moe imati
atribut za pozicioniranje ALIGN sa vrednostima CENTER, RIGHT ili LEFT.
Pasus (engl. paragraph) se obeleava zagradama <P> ... </P>. Ukoliko u ravnom tekstu
sledi pasus za pasusom, tag </P> se moe izostaviti. I ovaj tag moe imati atribut za
pozicioniranje ALIGN sa istim vrednostima kao tag <DIV>.

Novi red (engl. break) se obeleava tagom <BR>. Ovo je prosto obeleje: ne postoji tag
</BR>.

Podvlaka (engl. rule) se obeleava tagom <HR> sa opcionim atributima NOSHADE, ALIGNE,
SIZE (debljina linije u pikselima), i WIDTH (duina linije u pikselima ili procentualno).

Unapred formatiran tekst (engl. preformatted) se obeleava tagom <PRE>...</PRE>, a

na izlazu se dobija tekst u fontu fiksne irine. Unutar ovog elementa karakteri za
blanko, novi red i tabulator postaju znaajni, vie se ne ignoriu. Ovaj element koristi
atribut WIDTH (maksimalan broj karaktera u redu). U okviru ovog elementa mogu se
koristiti hipertekstualne veze, ostale elemente treba izbegavati.

Dui navodi se obeleavaju tagom <BLOCKQUOTE>...</BLOCKQUOTE>, a na izlazu se se

prikazuju u zasebnom bloku na ekranu.

Jedan citat
Margine su ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko
ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko ovoliko siroke.
O, zar ne bi bilo dobro takvo zlo!
Ricard III
Sekspir

Obeleavanje elemenata teksta

Opis grafikih karaktera

Prikaz grafikih karaktera se u HTML-u definie na vie nivoa. U odeljku zaglavlja
(<HEAD>) se definie kodna strana koja se koristi za prikaz grafikih karaktera (npr.
ISO-8859-1 za zapadno-evropsku latinicu, ISO-8859-2 za istono-evropske latinice).
Zadavanje kodne strane se vri pomou meta-zaglavlja META oblika:
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=iso-8859-2">

Za dijakritike karaktere u srpskoj latinici

koriste se sledei kodovi prema ISO-8859-2: Veliko
slovo

kod
8859-2

Malo
slovo

kod 88592

200

232

198

230

208

248

169

185

174

190

Karakteri irilinog pisma se mogu kodirati prema standardu ISO 8859-5.

Postoje i drugi sistemi kodiranja od kojih je posebno znaajan UNICODE u kome se
koriste dva bajta za kodiranje jednog karaktera. Ovaj standard je restrikcija na dva bajta
standarda ISO 10646 u kome se jedan karakter kodira sa etiri bajta. Dijakritiki
latinini karakteri se mogu uneti i kao sekvence UNICODE-u prema sledeoj tabeli:
Veiko slovo Unicode Malo slovo Unicode

&#268;

&#269;

&#262;

&#263;

&#272;

&#273;

&#352;

&#353;

&#381;

&#382;

Karakteri koji se koriste u zapisvanju tagova (etiketa) kodiraju se na poseban

nain:
Karakter Kodiranje

Naziv

&

&amp;

"ampersand"

>

&gt;

vee

<

&lt;

manje

Fiziki stil karaktera

5

Karakteri mogu dobiti i atribute "vida pisma" (prema Pravopisu MS) ili,
popularnije, biti prikazani u razliitim fontovima:
o

Crni slog (engl. boldface) se navodi meu zagradama <B> i </B> . Na primer:
normal (kako se prema Pravopisu Matice Srpske iz 1993. nazivaju slova
"uobiajene" debljine i oblika linija) postaje: crni slog
Kurziv (engl. italics) se navodi meu zagradama <I> i </I> : kurziv

Podvuena slova (engl. underline) se dobijaju ograivanjem teksta zagradama

<U> i </U> : podcrtano

Teleprinterska slova (engl. teletype) se dobijaju ograivanjem teksta zagradama

<TT> i </TT> : teleprinter

Precrtana slova (engl. strike) se dobijaju ograivanjem teksta zagradama

<STRIKE> i </STRIKE> : precrtano

"blinkujua" slova se dobijaju ograivanjem teksta zagradama <BLINK> i

</BLINK> : treperavo

Velika slova se dobijaju ograivanjem teksta zagradama <BIG> i </BIG> :

Veliko
o

Mala slova se dobijaju ograivanjem teksta zagradama <SMALL> i </SMALL> :

Malo

Gornji indeks se dobija ograivanjem teksta zagradama <SUP> i </SUP> : Gore

Donji indeks se dobija ograivanjem teksta zagradama <SUB> i </SUB> : Dole

Karakteristike fonta
Karakteristike fonta se mogu birati pomou taga <FONT>...</FONT> koji ima tri
atributa:
kojim se zadaje veliina fonta, relativno na skali od 1 do 7
kojim se zadaje familija fonta

o
o

SIZE
FACE

COLOR

kojom se zadaje boja font. Boja fonta se moe zadati u RGB formatu
(engl. Red-Green-Blue) kao heksadecimalni broj ili imenom jedne od osnovnih
boja. Imena osnovnih 16 boja i njihove RGB vrednosti su:

boja

vrednost boja

vrednost

black (crna)

#000000

#008000

silver (srebrna)

#C0C0C0 lime (utozelena)

gray (siva)

#808080

white (bela)

#FFFFFF yellow (uta)

green (zelena)

#00FF00

olive (maslinastozelena) #808000

6

#FFFF00

maroon (kestenjasta) #800000

navy (marinskoplava)

#000080

red (crvena)

#FF0000 blue (plava)

#0000FF

purple (purpurna)

#800080

teal (tamnozelena)

#008080

fuchsia (ljubiasta)

#FF00FF aqua (zelenoplava)

#00FFFF

Obeleavanje karakterskih stringova (niski)

Karakterski stringovi ( niske) (engl. character string) mogu imati, interpretirani kao
prirodnojeziki elementi, posebno znaenje. Donji tagovi omoguavaju da se ovakvi
stringovi, koji predstavljaju elemente logike strukture teksta, posebno istaknu.
Navigator ovakvo obeleavanje interpretira promenom fizikog izgleda obeleenih
stringova. Istovremeno, ovakvim obeleavanjem se na nivou interne reprezentacije
dokumenta markiraju stringovi koji mogu imati poseban jeziki status. npr. u
automatskoj analizi ili u pretraivanju teksta.
o

Citat unutar pasusa se navodi u zagradama <CITE> ... </CITE>. Ovaj tag se
obino interpretira kurzivom.Na primer:
<CITE>

Biti il' ne biti, ... </CITE> daje: Biti il' ne biti, ...

Citirani pasus se navodi u zagradama <BLOCKQUOTE> ... </BLOCKQUOTE>. Ovi

tagovi se interpretiraju uvlaenjem pasusa u odnosu na levu marginu teksta.
o

Adresa, deo teksta koji predstavlja adresu pomou taga: <ADDRESS>. Na primer:
<ADDRESS>

Matematiki fakultet<BR> Studentski trg 16<BR>Beograd

</ADRESSS> daje:

Matematiki fakultet
Studentski trg 16
Beograd
Isticanje dela teksta, na primer, tekst na drugom jeziku, se moe obeleiti tagom
<EM> ... </EM> (engl. emphasis). Na primer:
<EM> To be or not

to be, ... </EM> daje: To be or not to be, ...

Naroito istaknuti deo teksta se obeleava njegovim navoenjem izmeu

zagrada: <STRONG> ... </STRONG> (engl. strong emphasis). Ovaj tag se
interpretira crnim slogom (bold). Na primer:
Razlikovati VANO od nevanog.
o

Definicije se mogu navesti izmeu zagrada: <DEF> ... </DEF>. Promenljive se

mogu obeleiti zagradama: <VAR> ... </VAR>. Tekst izmeu ovih tagova se obino
iterpretira kurzivnim slogom.
7

Delovi programskog koda (npr. HTML-direktive), tastature i primeri se redom

mogu obeleiti donjim tagovima, koje se obino interpretiraju teleprinterskim
slogom:
<CODE> segment koda </CODE>: <code>
<KBD> dirka tastature </KBD>: A
<SAMP> uzorak izlaza </SAMP>: uzorak izlaza

Doslovni prenos teksta (verbatim) se ostvaruje tagovima <PRE> ... </PRE>. Ovaj
tag obezbeuje da se izvorni tekst prenese doslovno, bez ikakve interpretacije.

Oblikovanje karaktera i karakterskih stringova (niski)

Fiziki stil karaktera

Normalan slog:

Ubi bene, ibi patria.

Crni slog:

Ubi bene, ibi patria.

Kurzivni slog:

Ubi bene, ibi patria.

Podcrtavanje:

Ubi bene, ibi patria.

Teleprinterski slog: Ubi bene, ibi patria.

Precrtavanje:

Ubi bene, ibi patria.

Blinkovanje:

Ubi bene, ibi patria.

Velika slova:

Ubi bene, ibi patria.

Mala slova:

Ubi bene, ibi patria.

Indeksi:

Ubi bene, ibi patria.

VATROMET
RASTEM

RASTEM

BOJA

RASTEM RASTEM RASTEM

RASTEM
8

RASTEM

Volim, Volim, Volim, Volim

da budem raznovrstan!

WYSIWIG
Za obradu teksta kaemo da je WYSIWIG (engl. What You See Is What You Get) ako se ono
to vidimo na ekranu verno reprodukuje na papiru. MS-WORD je tipini predstavnik ove
vrste programa za obradu teksta. Za razliku od njega, HTML nije WYSIWIG: dok unosimo
tagove, ne vidimo kako e bii realizovane ni na ekranu, ni na papiru.

Liste
Liste u jeziku HTML su navoenje, popisivanje onih delova teksta, koji se ne mogu svesti
na prethodno opisane elemente logike strukture (pasus, odeljak, i sl). Razlikuju se tri vrste
lista (ili popisa): opisne, numerisane i neureene liste. Kod lista, grafiki izgled se ne
odreuje automatski kao to se, na primer, automatski odreuje grafika interpretacija
obeleenih karakterskih stringova (niski).

Opisne liste

...
opisuju logiku strukturu koja odgovara listi pojmova koji se definiu. Otuda se
opisne liste nazivaju i definicione liste. Ovakva lista se opisuje sledeim etiketama:
<DL>
<DT> odrednica 1 <DD> opis odrednice 1
<DT> odrednica 2 <DD> opis odrednice 2
.....
</DL>

Hiper-veze
Hiper-veza (engl. hyperlink) uspostavlja hipertekstuelnu strukturu dokumenta zapisanog u
HTML-u tako to omoguava da se povee neki fragment tekueg teksta sa nekim drugim
delom tog ili, pak, nekog drugog teksta. Tekstovi koji se povezuju hipertekstuelnim vezma
se mogu nalaziti na istom ili na razliitim raunarima. Hiper-veza se moe zamisliti kao luk
koji povezuje neka dva vora obeleena, na primer, sa 1 i 2 u jednom grafu:

Hiper-veza predstavlja mogunost da se itanje teksta iz vora 1 nastavi u voru 2. Ovakva

hiper-veza se enkodira pomou sidra (engl. anchor) koje povezuje fragment teksta u voru
1 sa adresom vora 2. Opta etiketa za sidro je oblika <A atribut> ... </A>. Enkodiranje
ovakve informacije podrazumeva da se u voru 1 opiu:
9

10

fizika pozicija na lokaciji u tom voru sa koje se prelazi na tekst u voru 2 i

fizika lokacija na kojoj se nalazi tekst u voru 2.

Ove dve pozicije se nazivaju, redom, polazno i dolazno sidro. Polazno sidro oznaava u
tekstu onu poziciju sa koje se prelazi na neki drugi tekst i kodira se pomou atributa HREF:
<A HREF= adresa vora 2>

pozicija u voru 1 sa koje se prelazi na vor 2 </A>

Navigator obino interpretira polazno sidro u HTML-dokumentu kao fragment teksta na

koji se moe "kliknuti", grafiki istaknut podvlaenjem i drugom bojom slova od boje slova
samog teksta.
Dolazno sidro je ili adresa neke datoteke ili etiketa koja obeleava deo teksta. Enkodira se
pomou atributa NAME:
<A NAME= pozicija u voru 2>

tekst u voru 2 na koji se prelazi iz vora 1 </A>

Atribut NAME nije obavezan. Ukoliko se on izostavi, navigator se pozicionira na poetak

dokumenta u voru 2, a inae na naznaenu poziciju.

Adresiranje
Adresiranje se temelji na pojmu uniformnog lokatora resursa (skr. URL, od engl. Uniform
Resource Locator), koji omoguava da se precizno imenuje adresa vora 2, ma gde on bio
fiziki lociran. U opisivanju adrese koja upuuje na vor 2 razlikujemo vie sluajeva u
zavisnosti od toga koliki je deo URL-a poznat u tom trenutku.
1. Ako se pozicija vora 2 nalazi u okviru istog dokumenta kao i vor 1 (tj. ako se vor
1 i vor 2 nalaze u istoj datoteci), tada se adresiranje vri na sledei nain:
o

u polaznom tekstu se navodi etiketa (polazno sidro):

<A HREF="#adresa"> tekst na koji se moe "kliknuti" </A>

u dolaznom tekstu se navodi etiketa (dolazno sidro):

<A NAME= "adresa"> dolazni tekst </A>

Primer 1.
2. Ako je pozicija vora 2 u nekom dokumentu (datoteci) izvan onog dokumenta koji
sadri vor 1, ali se obe nalaze na istom serveru, onda se adresiranje vri
navoenjem relevantnog dela puta koji je potreban da bi se iz vora 1 definisao put
do vora 2. Neka je, na primer, www.fakultet.bg.ac.yu ime servera na kome se
nalaze oba hipertekstuelna vora. Neka su direktorijumi organizovani kao na
donjoj slici i neka X sadri datoteke a i b, Y datoteku c, a Z datoteku d.

10

11

Tada pod apsolutnom adresom datoteke c podrazumevamo adresu

http://www.fakultet.bg.ac.yu/X/Y/c. Apsolutnom adresom je odreen jednoznano
URL datoteke c. Ali unutar jednog servera se mogu definisati i relativne adrese
datoteka. Na primer,
o

Za tekst u datoteci a,
adresa datoteke b je b;

adresa datoteke c je Y/c;

adresa datoteke d je Y/Z/d;

Za tekst u datoteci c,

adresa datoteke a je ../a (simbol .. oznaava neposredno nadreeni

direktorijum);

adresa datoteke d je Z/d;

Za tekst u datoteci d,

adresa datoteke a je ../../a;

adresa datoteke c je ../c;

Referisanje na vor 2 iz vora 1 vri se tada sledeim etiketama u okviru istog

servera:
o

u polaznom tekstu se navodi etiketa (polazno sidro):

<A HREF= "URL dolazne datoteke"> tekst na koji se moe "kliknuti" </A>

Efekat je da e se prei sa pozicije polaznog sidra u voru 1 na poetak datoteke

(dokumenta) ija je adresa navedena pod atributom HREF.

Primer 2.
3. Ako je pozicija vora 2 dokument (datoteka) koja se nalazi na drugom serveru
(raunaru), tada se kao vrednost atributa HREF navodi puni izraz URL-a datoteke
koja predstavlja vor 2. U optem sluaju tada:
11

12

u polaznom tekstu se navodi etiketa (polazno sidro):

<A HREF= "URL"> tekst na koji se moe "kliknuti" </A>

Primer 3.
U sluajevima 2. i 3, ako se prelaz vri na poziciju unutar datoteke specifikovane
adresom URL-a, moe se dodati atribut NAME sa istim znaenjem kao u sluaju 1.

4. Sadraj atributa HREF moe da bude i elektronska adresa koja se specifikuje na

sledei nain: HREF="mailto:ime@domain". Izborom ove veze polaska otvara se
prozor za pisanje poruke elektronske pote u kome je destinaciona adresa ve
postavljena na ime@domain. Da bi ovo funkcionisalo, potrebno je da budu
postavljeni
odgovarajui
parametri
navigatora
(prelistaa).
Primer 4.

Slike
Slike (fotografije, crtei, skice,...) ... u digitalizovanom obliku, sauvana u nekoj datoteci,
esto su sastavni deo teksta (v. definiciju teksta). Za uvanje slika koristi se vie konvencija.
Od znaaja je da navigator moe protumaiti format u kome je slika sauvana. Najee se
koriste formati JPEG i GIF.

Ukljuivanje slika u tekst

Slike se u tekstu navode koristei tag IMG (skr. od image) koja ima obavezni atribut SRC
(skr. od source). Oblik u kome se navodi ova etiketa je:
<IMG SRC="URL datoteke u kojoj je slika">

URL se odreuje na nain opisan u prethodnoj taki. Na primer, da bi se prikazala slika iz

datoteke ije je ime kralj_ibi.gif, a koja se nalazi na tekuem direktorijumu dokumenta
zapisanog u HTML-u potrebno je navesti:
<IMG SRC="kralj_ibi.gif">

Kada navigator bude interpetirao dokument, u njemu e se, pod dejstvom ovog taga,
pojaviti slika sadrana u datoteci kralj_ibi.gif. Slici moe biti dodeljeno i ime preko atributa
ALT.
Primer 1.
12

13

Atributi taga IMG

Tag IMG moe imati razliite atribute koji omoguavaju da se precizno opiu poloaj,
dimenzije i odnos slike prema drugim delovima teksta.

Atribut za poravnavanje slike u odnosu na margine ALIGN ... moe imati vrednosti
o za vertikalno poravnavanje: TOP, MIDDLE, BOTTOM
o

za horizontalno poravnjavanje: LEFT, CENTER, RIGHT

Primer 2.

Atributi za dimenzionisanje slike su WIDTH (irina) i HEIGHT (visina).

Atributi koji opisuju poloaj slike su HSPACE i VSPACE

Atribut koji opisuje irinu okvira slike BORDER

Atribut koji umesto slike daje naziv slike ALT

Primer 3.

Slike-veze
Slika u dokumentu moe predstavljati i polazno sidro u hiper-vezi. Kaemo da je takva
slika slika-veza. Dolazna adresa se tada navodi kao kod hiper-veze, a umesto teksta na koji
se moe "kliknuti" navodi se etiketa IMG.
<A HREF= URL dolazne datoteke >

etiketa IMG slike na koju se moe "kliknuti" </A>

Primer 4.

Spoljanje slike, zvuk, animacija

Slika u dokumentu moe predstavljati i polazno sidro u hiper-vezi koja vodi ka drugoj slici,
zvunom ili video-zapisu. U tom sluaju dokument koji se referie nije HTML dokument, ve
to moe biti GIF, JPG, AU ili MOV dokument.

Mapa slike
Jedna slika moe biti podeljena na zone na takav nain da svaka zona predstavlja polazno
sidro nekog dokumenta. Ova mogunost se temelji na pridruivanju slici jedne mape preko
koje se odreuju koordinate pojedinih zona.
Koordinatni poetak mape je gornji levi ugao slike, a
koordinate se izraavaju u broju piksela od
koordinatnog poetka. Na primer, donji desni ugao
crvenog kvadrata na slici ima koordinate (120,100).
Zone se odreuju pomou atributa USEMAP taga IMG:
13

14
<IMG SRC="URL slike"
USEMAPE="#ime mape">

Mapa se opisuje pomou sloenog taga MAP. Unutar taga MAP, za opis pojedinanih
zona koristi se prosto obeleje AREA, iji su atributi SHAPE, HREF i COORDS:
<MAP NAME="ime mape">
<AREA SHAPE="oblik zone1" HREF="URL koji se poziva"
COORDS="x1,y1,x2,y2,...">
<AREA SHAPE="oblik zone2" HREF="URL koji se poziva"
COORDS="x1,y1,x2,y2,...">
..............................................................
</MAP>

Atribut oblika zone SHAPE moe imati vrednosti:

za zonu pravougaonog oblika. Tada se navode koordinate gornjeg levog i

donjeg desnog ugla pravougaonika u pikselima.
CIRCLE za zonu krunog oblika. Tada se navode kordinate centra i poluprenik u
pikselima.
RECT

za zonu poligonalnog oblika. Tada se navode koordinate temena poligonalne

linije u pikselima.
POLY

Koordinate zone se mogu odrediti pomou nekog programa za obradu slike (npr. Paint).

Boje i pozadine
Upotreba boja je prvenstveno vezana za atribute taga BODY. Prilikom navoenja ovog taga
mogu se definisati boje sledeih elemenata u tekstu:

Boja pozadine (engl. background), koja predstavlja boju "papira". Boju pozadine
odreuje vrednost atributa BGCOLOR.

Osnovna boja slova upotrebljenih u dokumentu opisuje se vrednostima

atributa TEXT. Tokom sastavljanja dokumenta osnovna boja slova, opisana
atributom TEXT se moe promeniti pomou atributa COLOR taga <FONT>.
Primer 1.

Boja hipertekstuelnih veza se odreuje na osnovu donja tri atributa prema

statusu veze:
o

Boja neposeene hipertekstuelne veze (pre nego to se na nju "klikne") je

odreena atributom LINK;

Boja ve poseene hipertekstuelne veze (posle povratka u dokument iz koga

se "kliknulo") je odreena atributom VLINK;
14

15

Boja hipertekstuelne veze u trenutku kada se na nju "klikne" je odreena

atributom ALINK.

Primer 2.

Postavljanje slike u pozadinu dokumenta (slike preko koje moe da se pie) se

ostvaruje
dodelom
adrese
slike
preko
atributa
BACKGROUND.
Primer 3.

Boje se odreuju sa

RGB-palete. Vrednost atributa boje ima opti oblik

gde su cc, zz i pp redom heksadecimalne vrednosti za intenzitet crvene,
zelene i plave boje. Svaka od ovih vrednosti moe biti broj izmeu 0 i 255 (u
dekadnom brojnom sistemu) ili izmeu 0 i FF (u heksadecimalnom brojnom
sistemu). Boje se mogu odrediti navoenjem naziva boje na engleskom umesto
kombinacijom heksadecimalnih cifara prema tabeli koju je data na strani SGIR
(skr.od Service Gnral Informatique et rseaux, Universit Ren Descartes, Paris).
"#cczzpp"

U sluaju da se prilikom navoenja taga BODY izostave opisani atributi, navigator im

dodeljuje predefinisane vrednosti.

15