PORODINA I KRSNA SLAVA I OBIAJI ZA SLAVU

Jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrianski svet, jeste krsna
slava. Pre primanja hrianstva Srbi su bili mnogoboaki narod. Pored vrhovnog boga Peruna,
koga su svi potovali, svaki dom je imao i svoje domae boanstvo. Po prirodi sentimentalni i
vezani za domae navike i obiaje, u susretu sa hrianstvom, Srbi su se najtee odricali tih
domaih boanstava Mudri i praktini Nemanjin sin, Sveti Sava, mnogoboake kumire i idole,
zamenio je velikim svetiteljima Crkve Hristove, koji postadoe zatitnici i pomonici srpskih
domova, crkava i manastira, porodica i plemena, sela i gradova, pa i itavih pokrajina i oblasti.
Tako je nastala krsna slava.
Crkva je, imajui u vidu praktine razloge, savetovala i preporuivala porodicama koje svetitelje
da uzimaju za svoju krsnu slavu. Birani su veliki svetitelji koji se praznuju u jesen, zimu i
prolee, kada je manje radova u njivi, poto su Srbi bili narod koji se bavio zemljoradnjom i
stoarstvom. Pojedine porodice, opet, birale su dan kada e se krstiti, i svetitelja koji se toga dana
slavi, uzimale su taj dan za svoju krsnu slavu.
Znaaj krsne slave
Slavljenje krsne slave je ostala jedina, neprekinuta tradicija kod Srba od vremena pokrtavanja
do danas. Mnogo je tota promenjeno u narodnom ivotu i obiajima, ali se slava sauvala kao
najvea svetinja naeg naroda Srbin je slavio slavu u najslavnijim danima svoje istorije, ali isto
tako i u toku petvekovnog robovanja pod Turcima. Slavljena je krsna slava u vreme i nevreme u
ratu i izgnanstvu, u tamnici i bolnici, u alosti i radosti, u bedi i siromatvu isto kao u bogatstvu i
izobilju. Nai vojnici su u jeku najeih bitaka u rovu lomili bajati vojniki hleb (tajin) pevali
tropar svoje slave, palili komadi votanice koji su od kue poneli, molili se Bogu za pomo i
srenije dane. Posle Drugog svetskog rata u vreme neviene bezbonike i antiverske
propagande, Srbi se nisu odricali svoje slave i, slobodno se moe rei, da je krsna slava sauvala
pravoslavnu veru i tradiciju u naem narodu.
Kada jedan dom, jedna porodica, poinje da slavi krsnu slavu?
Slava se prenosila i nastavljala sa kolena na koleno, sa oca na sina, tako, da se danas moe lako
zakljuiti koje su porodice sa istim prezimenima od jednog pretka, samo po tome koju slavu
slave. Ukoliko slave istu slavu onda su od istog pretka, ali su se tokom vremena i raseljavanja
udaljile jedne od drugih, i postale nepoznate.

Kada otac predaje slavu sinovima?

Ukoliko sinovi ive sa ocem u jednoj kui, onda svi zajedno slave slavu. Meutim, kada neko od
sinova zasnuje svoju porodicu, oeni se i ne ivi vie sa ocem, on treba odmah da pone da u
svom domu slavi krsnu slavu. Sasvim je pogreno, to pojedini danas, ne slave, izgovarajui se:
iv mi je otac i on slavi. Znai, im neko ivi zasebno i ima svoju porodicu, duan je da slavi
svoju slavu, jer je slava zatitnik domaeg ognjita i pomonik u svakom radu, veliki Boiji
blagoslov i zatitnik svih ukuana, naroito dece.
Kako se prima krsna slava od oca?
Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domainstvo, on dolazi kod oca na slavu. Kad se kola
isee, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu etvrtinu kolaa, poljube se, jedan drugom
estitaju slavu, a otac poeli sinu da sa svojom enom i decom, buduim unucima i potomcima,
dugo u zdravlju i dobrom raspoloenju slavi slavu. Sin nosi deo kolaa kui, podeli ga sa svojom
porodicom, a ve naredne godine poinje redovno da slavi svoju krsnu slavu.
Pripreme za krsnu slavu
Na nekoliko dana pred slavu, u domu u kome se slavi, poinju pripreme, kako bi se slava to
sveanije i dostojnije doekala Kua se rasprema, isti i sreuje. Ukuanima, deci naroito,
kupuje se poneto novo, od odela, da to ponove na dan slave. U kui vlada sveana atmosfera i
vedro duhovno raspoloenje i radost u iekivanju slave.
Sveenje vodice
Po drevnoj i ustaljenoj praksi nae crkve, u vreme pred slavu svetenik osveuje vodicu u
domovima koji slave. Za osveenje vodice domaica pripremi sledee: jednu posudu (iniju) sa
vodom, buket bosiljka, manju sveicu, kadionicu sa arom ili briketom, tamjana i spisak ukuana
u kui. Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona, koja je na istonom zidu sobe.
Poeljno je da na obredu osveenja vodice budu svi ukuani sa domainom. Zato svetenik, bar
na dan ranije, zakazuje vodicu, to jest, najavljuje domainu u koje vreme tano dolazi, kako bi
svi bili na okupu i molitvi. U selu se obino zna kad e u taj kraj naii svetenik, pa se vodica ne
zakazuje. Kad se vodica osveti, svi ukuani se malo napiju ove osveene vodice, a od ostatka
se mesi slavski kola. Ukoliko se vodica sveti na dan slave, zajedno sa rezanjem kolaa, poto se
ukuani po malo napiju, ostatak se sipa za neku kalemljenu voku, ili cvee u kui.
Zato se osveuje vodica u domovima za slavu i Vaskrs?
Pored zajednikih molitava i bogosluenja, koji se obavljaju u hramu, crkva je odredila da se dva
puta u godini odravaju obredi i molitve u domovima vernika, za duhovni napredak svakoga
doma. A to je sve vezano za dva velika i najsveanija dana za slavu i Vaskrs. Osveenjem vodice
i kropljenjem doma, blagodat Boija i sveti Duh ulaze u taj dom i njegove itelje, i on im daje
blagoslov i duhovnu snagu u njihovom sveukupnom ivotu i radu.
Molitva se prinosi za napredak svih eljadi u kui, i za pokoj dua umrlih srodnika

Pozivanje na slavu
U nekim naim krajevima, gosti se na poseban nain pozivaju na slavu. Domain ili neko od
mlaih, ode u kuu onoga koga eli pozvati, ili koga godinama poziva, i uz prigodan razgovor,
pozove prijatelja na slavu. Negde se uoi slave, u kue koje se pozivaju, alje lepinja ili manji
hleb koji se pee za slavu, i na taj nain gosti se pozivaju na slavu. Negde se, opet kae: na
slavu se ne zove.
Ispravno je i jedno i drugo, ali dobro je, na nekoliko dana pred slavu, potsetiti svoje prijatelje i
zvanice, i u znak panje i potovanja pozvati ih na slavu. To se danas moe uiniti i telefonom,
mada je prikladnije i utivije to uiniti lino i neposredno.
Pozdravljanje i doek gostiju
Domain goste doekuje pred kuom ili na pragu svog doma. Najsveanije obuen, i svearski
raspoloen, on goste doekuje reima:
Dobro doli!
Gosti estitaju slavu reima:
Srena slava domaine, tebi i tvom domu, tvojim ukuanima na mnogo godina u zdravlju i
veselju.
Domain odgovara: Hvala, dobro doli, i vama neka Bog i (kae ime slave) pomognu da
dosta godina dolazite, i da slavimo u zdravlju i veselju.
Gosti ulaze u kuu, i po staretvu sedaju za sto gde se obavlja slavski ruak, ili u neku drugu
prostoriju gde sede do poetka ruka
ta sve treba pripremiti za slavu?
Za slavu je najvanije spremiti sledee: slavski kola, kuvano ito, crno vino i sveu.
Slavski kola
Na jedan dan uoi slave domaica mesi slavski kola. Kola se mesi od istog peninog brana.
Testo se zakuvava sa vodom, i dodaje se malo bogojavljenske i osveene vodice, koju je
svetenik svetio pred slavu. Kola se ukraava raznim ukrasima od testa. Na njegovom
centralnom delu i na etiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se peat (slovo) sa slovima IS
HS NI KA, to skraeno i prevedeno znai: Isus Hristos pobeuje. Sam kola simvolie Hrista
koji je hleb ivota, a vino, kojim se preliva, simvolie krv koja je tekla iz Hristovih rana.
Posle seenja kolaa, kola se isee na krike kao hleb. Najpre domain i ukuani uzimaju i
jedu po deo kolaa, a ostatak se postavlja na trpezu.

Slavska svea
Za slavu se kupuje vea svea, po mogustvu od pravog voska, obino duine 50 60 cm, moe i
vea, ili manja, zavisno od prilika i mogunosti. Ona se stavlja u irak (svenjak) i posebno
ukraava. Svea se pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolaa. Domain se prekrsti,
pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveu i pali je ibicom. Svea i njena
svetlost simbolizuju svetlost nauke Hristove. Svea gori celog dana na dan slave, a kada izgori
na nekoliko santimetara do svenjaka, svea se gasi na sledei nain: Domain se prekrsti, uzme
au sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kaiicu vina i nju izlije uz fitilj svee koja gori. Vino
polako ugasi sveu. Potom se svea i irak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo sveano mesto
u kui, i tu stoji do sledee godine, i pali se prilikom zajednikih kunih molitvi.
Slavsko ito
Uoi slave, domaica priprema slavsko ito koljivo ili panaiju. Slavsko ito se kuva od istog i
otrebljenog peninog zrna. Jedan kilogram ili pola kilograma ita (zavisno od broja gostiju),
ukuva se u istoj vodi, zatim se procedi i malo prosui. Prosueno ito se, zatim, melje. U
samleveno ito dodaje se eer, mleveni orasi, malo vanilin eera i malo morskog oraha radi
lepeg ukusa. To se stavlja u neku plitku iniju ili tacnu, lepo oblikuje , i po povrini se pospe
eerom u prahu ili mlevenim orasima.
Prilikom rezanja slavskog kolaa, u ito se, odozgo u centar, stavlja manja sveica koja gori dok
traje obred rezanja slavskog kolaa. Po zavretku obreda ito se preliva crnim vinom, sveica se
gasi i vadi iz ita, a na njeno mesto moe se staviti neki cvet karanfil, rua, bosiljak
Sluenje itom
Kada se zavri rezanje kolaa i ito prelije vinom, najpre se domain poslui itom, a zatim svi
ukuani. Onda se slue svi gosti. I kako koji gost dolazi na slavu, prvo se posluuje slavskim
itom. ito obino slui domaica ili ako ima devojka u kui, erka ili unuka, a moe i neka
devojka ili mlaa ena od prijatelja ili komija te kue. ito stoji na veem posluavniku sa
nekoliko kaiica na posebnoj tacni, zatim jedna aa sa vodom u koju se stavljaju kaiice posle
posluenja itom. U nekim krajevima uz ito stavlja se i aa sa vinom, ali obzirom da je ito
preliveno vinom, ova aa vina nije obavezna.
ito se slui na sledei nain: Domaica prinese ito, gost ustane, prekrsti se, okrene se
domainu i domaici i estita slavu i uzima ito. Posle posluenja opet se prekrsti i ponovo
sedne. itom se prvo slue stariji pa mlai. Posluavnik sa itom stoji pored slavske svee dok
traje slava Ukoliko ita preostane, ono se daje deci, ili se sprema deci prisutnih gostiju. Poznato
je da deca vole slavsko ito zbog njegovog lepog ukusa.
Slavsko ito se kuva i prinosi u slavu Boiju, u ast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i
napredak doma i njegovih ukuana, kao i za pokoj dua svih predaka u tom domu. Penino
zrno u hrianstvu je simvol venog ivota smrti i vaskrsenja. Jer kada se seje ono umire i
klija, ali iz njega se raa novi ivot koji donosi stostruki rod.

ito se sprema za sve slave

Ovde posebno naglaavamo da se ito priprema za sve slave. Naalost, ima u nekim krajevima
pogrena navika da se ito ne sprema za Aranelovdan, Gavrilovdan i svetog Iliju, jer ti sveci su
ivi, kako kau u tim krajevima. Pre svega svi sveci su ivi i od Boga proslavljeni. Znai, za
sve slave treba spremati ito. Nai manastiri i crkve koji slave svetog Arhangela Mihaila ili
svetog Iliju, pripremaju ito i to mora biti primer kako treba raditi, jer se tradicija i obiaji u
crkvi uvaju nepovreeni. Nepripremanje ita, i pored upozorenja crkve, moe se u tom sluaju
smatrati ak i grehom.
Obred rezanja slavskog kolaa i osveenja slavskog ita
Kola i ito se na dan slave nose u crkvu na osveenje. U pojedine domove, ukoliko svetenik
moe da stigne i koji to izriito ele, dolazi svetenik, i u njima osveuje ito i ree slavski kola.
Kada svetenik izree kola i prelije vinom, onda svi ukuani na elu sa domainom uestvuju u
okretanju slavskog kolaa, uz pevanje crkvenih pesama.
Onda svetenik lomi kola sa domainom. Ako se kola okree i lomi van stola, domaica na pod
prostere manji beli arav ili veu salvetu da bi se pokupile mrve od kolaa, jer bi bio greh da
padnu na pod kuda se gazi nogama.
Domainovo dvorenje slave
U naem narodu sauvan je jedan lep obiaj, dvorenje slave. Naime, domain, na dan slave,
obuen u sveano odelo, gologlav, vedar i raspoloen, doekuje goste i ceo dan ne seda dok
svea gori. Ne seda iz potovanja prema svetitelju koga toga dana slavi, i koji je glavni gost u
njegovoj kui, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi. Ukoliko je domain u starijim
godinama, i fiziki nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom doputenju slavu dvori neko od
mlaih mukaraca, sin ili unuk. On ujedno brine o posluenju i rasporedu gostiju i o svemu to
doprinosi da se gosti oseaju prijatno i raspoloeno.
Domain na isti nain ispraa goste, sa eljom da se dogodine opet sastanu u jo boljem
zdravlju i raspoloenju
Slavska trpeza
Pored nabrojanoga to ini slavu: slavski kola, slavsko ito, svea i vino, po naem narodnom
obiaju domain priprema slavski ruak koji se obavlja na dan slave. U nekim krajevima se
priprema i veera uoi slave, na koju dolaze gosti, i to se zove naveerje praznika Negde se slavi
i drugi, pa ak, i trei dan slave.
Odsustvo veronauke uslovilo je da se slava pretvorila skoro iskljuivo u slavsku gozbu, na kojoj,
niti domain, niti gosti znaju o pravom smislu i sutini slave, pa ak nita ni o svetitelju koji se
slavi. Poto se to pretvorilo, dakle, u obilnu gozbu, siromanije porodice danas nisu u stanju da
finansijski izdre toliki troak. Podvlaimo ponovo ovde, da je slava pre svega duhovni dogaaj i
doivljaj uz ono to je neophodno za sam obred rezanja kolaa, a sve ostalo je stvar volje i
mogunosti svake porodice.

Posne slave
Ovde valja upozoriti na jo jedan poguban i tetan obiaj, koji se polako iz neupuenosti u nekim
naim krajevima, uvlai u na narod. Naime, kada neka krsna slava padne uz post, ili u sredu ili
petak, na primer Nikoljdan, koji je uvek u Boinom postu, taj dan se obavezno posti, bez obzira
da li porodica iz nekih razloga ne posti taj post. Spremati mrsnu hranu za slavu je veliki i
pogubni greh ako je post.
Bolje je ne slaviti, nego praviti javnu sablazan i navoditi na greh druge (goste) da mrse na veliki
praznik u vreme kada crkva nareuje post. Kad slava padne u sredu ili petak, a nije post, gozba i
mrsni slavski ruak moe se odloiti za naredni dan.
Pogreno je, kako to neki ine, na dan slave kada je post, prikazati na trpezi malo ribe i posne
hrane, a posle postavljati i sluiti mrsnu hranu. To je svojevrsno licemerje, i nije dostojno
hrianina, Srbina i pravoslavca, pogovo kada se zna da se moe ak lepe i jeftinije pripremiti
ruak od ribe i posne hrane. Postoji, ak i kuvar sa receptima za pripremanje posnih jela, koga bi
trebalo da koriste domaice koje pripremaju posnu slavu.
Crkvena slava
Pored svetitelja i slave koju slavi svaka porodica, zajednika slava svih parohijana i vernika koji
pripadaju odreenom hramu u mestu u kome ive, jeste hramovna slava te crkve. Svaki hram je
posveen nekom svetitelju, ili prazniku, i on na taj dan slavi svoju hramovnu slavu. Poto je
hram najvea svetinja u jednom mestu i zajedniki duhovni dom i ognjite svih metana,
poeljno je da svi uzmu uea u toj slavi. Veliki je greh ne otii toga dana svojoj crkvi,
pogotovo ako za to nema opravdanog razloga.
Domain crkvene slave
Na dan hramovne slave slui se sveta liturgija, zvone sva zvona, oko crkve se nose barjaci (litije)
ikone i drugi sveti predmeti, i posle trokratnog ophoda see se slavski kola. Hramovna slava,
takoe, ima svog domaina. To je jedan od metana, a moe i vie njih, koji se dobrovoljno jave.
On pripremi kola i ito, sveu i vino i ako je u mogunosti i slavski ruak, na koga poziva sve
prisutne toga dana u crkvi. Ako on nije sam u mogunosti da snosi sve trokove slave, u
pripremanju ruka uestvuje delom i crkva.
Na seenju slavskog kolaa u crkvi, pominje se njegovo ime i imena njegovih srodnika i
ukuana. On taj dan, kao i u kui na dan slave, dvori slavu i slui goste. Pred rezanje slavskog
kolaa, svetenik pita, ko se javlja za domaina za narednu slavu. Onome koji se javi, domain
predaje jednu etvrtinu slavskog kolaa, koju ovaj nosi kui i deli sa svojim ukuanima
Okupljanje naroda oko crkve
Neophodno bi bilo obnoviti obiaj i tradiciju okupljanja naroda oko svoje crkve. Znamo da su se
Srbi kroz istoriju i u tekim vremenima okupljali i sastajali kod svojih hramova i manastira,
naroito oko velikih svetinja koje su poznate u naem narodu: ia, Studenica, Graanica,
Ljubostinja, Devi i dr. Na tim saborima donoene su sudbonosne odluke za narod i budunost.

To saborovanje, u ovom vremenu opte otuenosti, trebalo bi obnoviti, da se duhovno bolje

upoznamo i zbliimo. A to je Srbima danas i te kako potrebno.
Preslava zavetina
Pojedina sela i gradovi imaju svoju slavu koja se zove preslava ili zavetina. Oni su uzeli jednoga
svetitelja ili praznik i preko njega se mole Bogu za svako dobro i napredak. Zatim se mole Bogu
da ih uva od bolesti, poplava, sue, grada, zemljotresa i drugih nepogoda i nesrea.
Litija
Toga dana skuplja se narod oko crkve i posle sveane slube polazi litija. Za crkvenim
zastavama, krstovima i ikonama i za svetenikom ide poboni narod. Tu su i aci sa svojim
uitelji i nastavnicima, idu u redu i pevaju crkvene pesme. Litija ide kroz ulice, preko polja,
kroz vonjake i vinograde. Svetenik blagosilja, a narod se iskreno moli da Bog sauva od
nepogoda plodove njihovog rada
Litija se u nekim krajevima zaustavi kod zapisa To je unapred odreeno drvo, obino na
raskru. Svetenik ita molitvu i u zapisu (na drvetu) urezuje, zapisuje, krst svake godine na
istom mestu. Litija se potom vraa u crkvu.
Toga dana metani sela ili varoi, pripremaju sveani ruak na koji dolaze gosti iz susednih
mesta To se zove preslava, to jest slava preko one glavne slave. U mestima gde nema crkve, na
dan preslave, na odreenom mestu se osveuje vodica i see slavski kola za celo to mesto. Ta
preslava ima, takoe, svog domaina, koji se svake godine smenjuje. U nekim krajevima za
preslavu se pali svea i lomi kola kao i za slavu.
Zanatlijske slave
Pored domae i crkvene slave, ili preslave, u naoj je tradiciji, da pojedina zanatlijska udruenja
(pekari, stolari, trgovci itd), esnafi, preduzea, sportski i drugi klubovi, bratstva, zajednice,
drutva lekara i razna udruenja mogu imati i slaviti svoju slavu. Oni za svoju slavu, za svoga
pokrovitelja i zatitnika uzimaju nekog svetitelja koji je prikladan toj delatnosti ili zanimanju.
Lekari obino uzimaju svete Vrae (lekare), stolari sv. i Pravednog Josifa, jer je bio stolar itd.
Slavi se slava, kao crkvena ili kolska, ima svoga domaina, ili svi zajedno pripremaju slavu, pa
svi su domaini. Kola i ito se nose u crkvu, ili svetenik dolazi da presee kola i osveta ito.
Sve ostalo je kao na domaoj ili crkvenoj slavi.