TREC@KO Broj 677. @ 10. novembar 2015. @ Godina XXVII Gena 80 dinara Nyt starijaod piramida Austrija 2.65 € / Francuska 3.70 € / Svajcarska CHF 5.50 / Gréka 2.50 € / Svedska SEK 36 / Nemacka 3.70 € Slovenija 1.50 €/ Hrvatska HRK 14.50 / Makedonija DEN 96 / Republika Srpska KM 2 /CmaGora 1 €Sirom otvorenih o¢iju aa grice za pse ‘od nas je ,ajped" Raa ali, vet njime se kuéni Ijubimei. iko jedan video snim fade se Kop se Iu do zabavlja igrajuci svoju omiljenu igricu. Ovo je verovatno dokaz da ovi aparatici mogu izazvati zavisnost ne samo kod Goveka ~ veé i kod igo ‘vog najboljeg prijatelja. Pas sa snimk ino Je postao ckspert u igranju, a njegova ee ibr- zina reagovanja sti zapanjujuée, jer Sapice pome- ra turbo-brainom. Cilj je da se uivati riba koja br- 20 «prepliva’ preko ekrana, a pas je .o58- mari" gotovo u milisekundi, posto se po- javi i Gini se da je sve ushiéeni rezultat postigne: Fi Es PPR at boa CORA Cen Weer Somsre me women ne Oe ee eee PC cro etter e | Sema Ce ete ti ery koji Polu najvise podseca na Be eres yt oer aera a u pitanju potpuno prirodna pojava, POR ee Ree c ners cite seen iz kuée i pokazao: Pogledaj ovo!. Od- ecw NiCr ee eT pune: RIS emevereoet ec i) ropa Some Cee eae ener ere cnet sk SUR Om aCe ery calles Posteattart Ako bi se ispred FF rere ncar serene PRTC aC es Tae ee eae Ee ae Polina deca mi- Dobroéinstvo fie bas prijatno kada dodete do svofth Kola, 2 tamo zatek nete, zadenutu za vetrobran, ka zu za pogre’no parkiranje. Ali jednom vozaéu se dogodilo ne- sto nesvakidasnje ~ na vetrobra nu je bila i kazna i Jjubazno pi samice ~ sa noveem za globu. Iz- vesna Liz je napisala: Ne poma Hes me, ali jutros sam parkrira la do vas. Iinala sam Jep dan i ne Zelim da ovo upropasti va’ dan.” se dogodilo u Americi, u bit zini Sijetla. Pree eee ss Cres ie a Yjudiplatiti da vi- de neobiénu Saru, aja S. Milié TRECOKOU broju 677 U tami vekova Sfinga je stara - 800.000 godina! ...... Tajanstvena Srbija Mala sveta gora u klisuri Crnice . Misterije koje traju Vanzemaljei uhvacent radarom .... Dogadaj Novi hramovi u carskom gradu ‘Svetska iskustva Zamol Iekari i vidovnjaci Teorija zavere u praksi U senci Holivuda, pod Sapom CIA Pravosiavna vaseljena Cla svetint oveia cada Paranormalni svet Duh je voleo muzileu.. Kada nevidljivo postane vidljivo Cudesan svet doktora Oldfilda ..... Lavirint duse Sa kim se druZite? ... Biblija i nauka - uzajamno potvrdivanje Kako fe Isus dospeo do Indije ...-... Razotkrivanja Nest izmislili Skotski hotelijeri?..... Numeroloski kalendar Savete primajte samo od proverenih prijatelja! ....48 Drevna znanja — ajurveda tia Kako se hranimo Trecim okom... kroz svet Zivotinje objavile rat dronovima! . Horoskop Iskoristite napetost {nervoru na hafbolt na¢in! Naslovna strana Branislava Stefanovic a, 2 2 (foto materjal Shutterstock) Vizije vremenabuduceguslikama = — talogizactja u publikacifi Dragoljub Ivanovié nije prorok, on samo ,prenosi videno Narodne biblioteke Srbije i ponavija receno” @ Na polediname slika zapisuje njihovo ‘ tumacenje, a mnogo toga je najavijeno: raspad Jugoslavije, ISSN 0354-9682 sarajevska ,krvava svadba”, ali i - ,Beograd na vodi" SBS Sense Osnivaé { xdavaé: Kompanija »Novostl: A.D. KC Generalnt dietor { glavnt urednik Kompantje *NOVOSTI+ AD Ratko Dmitrovié Odgovori wednik Dragan Viéenovié, Pomosnik odgovornog uurednika ‘Millea KneZevié-Kukoleca. Novinari: Spomenka MiN¢ { Dragoslav Markovié, Seicetar redakclje Stana IH. ‘Tehnicki urecinik Branistava Stefanovié. Lektor Zorica Perunidié List izlazi Cetrmestocineyno. Rukopist { fotografie se ne vracaju, Adresa redaketje: 11000 Beograd, Trg Nikole Pasica 7. ‘Telefon 2028-140. Sektor prodale: 3028-102, 8028-103, 3028-104, 3028-105, Marketing telefoni: 3028-244, 3028-270. Ziro-racun 165-5347-09, s naznakom za ¥Trece oko« Email: treceoko@novostl.rs www.treceoko.rs [Korice stampa ‘BRANMILs, Beograd Stampa G.P. Kompanija Stamparfja Borbacad. / Kosovska 26, Beograd, me EOLOR rete Yo coil eis tery Ge orcs Senje teSko odgonetnuti. ree st may Pemrfmearnen tar ars PP eee Gene ec ere ee een pes Pees be Pe meee crm oy Lee platou Gize, iako zvaniéna verzija Pet auc en cae Oncaea Pierre eect tacrs ns cate nastije (od 2550. godine pre nove Peet rin Pe CCC OBC Ae oper Gee crn ioe oreo Chae ne faraona Kefrena - tije Je lee SR Cae numentu ne postoje oznake nje- perce Lice Kefrena ili? eo rec Cee ee Oe eed univerziteta, 1991. godine izneo SO ete stao u periodu od 10000. do 5000. Sfinga je stara - SUVARI EL Nejasno je koja je bila svrha izgradnje Velike uo ea | ji jodine pre nove ere i da je erozi- precy Sea aye Cee mot ee POer er Cees ert i ee Mtr eee cero sete ce ca ears ere y ee Pees ce emcees sty da na lokaciji ,apsolutno nema Poet pact arene ee} sebi velike drevne civilizacije u era ey oe OR Ce ne sfinge u Gizi, kao i kada je sagradena e Nauka smatra da je sazdana oko 2500. godine pre nove ere, dok studija ukrajinskih geologa sve predstavija u potpuno novom svetlu - monument je postojao i pre nastanka Coy Ceca CiNVe Meme) KruSevac je dobio novu crkvu posvecenu Svetom Jovanu Proroku, Prete¢i i Krstitelju, a u meduvremenu se desilo i prvo liturgijsko sabranje u novom hramu Svetog apostola Pavla i Svetog Nikole ‘edan od simbola Krusevca, Jo iz vremena kada Je bio presoul grad, svakako je cr- A kva Lazarica, koja se ubra jaunagenaj ‘pravosiavne hra- ‘Tove, Ona je zaduzbina kneza La- zara, visoképostovanog srpskog ve likomméenika koji je viteski stra. dao u Kosovsko} biel 1389. godine, a posvecena je Svetom Stefanu, u Gast prvorodenog Lazarevog sina. Vekovima se vee Krusevac i Krusevijani ponose Laza- ricom f'svim onim sto cr | (Cr va simbolizuje, a svakako da ni- je sluéajno Sto J svi ont kofi posete ovaj grad nelzostavno produ 1 kroz veri hrama koji prkosi vrememu i ovozemaliskin idkusenyima, Vte- me Je, medutim, nametnulo potre bu i za gradnjom novih crkava, a upravo je episkop krusevacki Da- vid tekao nedavno kako je zadi- vijen spremnoSéu Zitelja ovog kra- jada grade hramove u kojima é¢ se slut hiturgtia Tove jeseni, na prazik Zaéeta Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski Irine] osvestao je novoizgra- denu erkvu na krugevaékom brdu Bagdala, posveéenu Svetom Jova- nu Prorcku, Pretedi i Krstiteju wweti Jovan spada mech najpo- Siovanije svetiielje 1 primer je évrste volje, pravicnosti i i Veliki nia Zemij sima, upravo zato Sto je bio prete- €a Htisiov i zato Sto jé propovedao e ccc ae Bagdala osveStao pm eronajdublju i najsavrseniju nauku, @ to Je nauka o pokajanju, kao preo: brigaju Ijudskog uma i srea. Patri Jarh Pavle, koji ce u narodu osta- ti upaméen kao omiljeni poglavar Srpske pravoskavne crve, roden je na praznik Usekovanja Svetog Jo. vana. Srbi ovog svetitelja posebno postuju i kao zaétiinika kumstva i pobratimstva, a mnogo porodica slavi ga kao kersnu slavu. veliki broj KruSevijana se sabrao da wveliéa osvestavanje hrama njemu posvecenog, ali potom i da Gestvuje u svetoj liturgii, na ko jo] je predivno pojao hor ,Sveti knez Lazar’. Uvek sam sa radoséu dotazio 1 sa Jos veéom radoscu odlazio iz Krusevea i ta radost je ponovo pri sutna. A poscbno s{o smo sabra- ni ovde, na mestu za koje sino sa mo Zeleli i sanjali da na njemu bu de podignut hram, na kostima sve- tih mugenika... Ispunjavaju se reéi velikog apostola Favla: Rada smo sa Gospodom svojim, ko Ge protiv nas?" T evo, Bogu hvala, ispunjava se Zelja svih nas, da ovde zablista najpre ovaj manji hram, a verujemo ida ce, kao Sto je Sveti Preteca bio preteéa Goepodu Hist, tao ovaj ;ram biti preteéa novom, verujem, Sabornom hramu grada Krugevea, dalle Ge oni koji Su ovde ii budu dolazii owe biti blizi Bogu i svom narod eel koe Jeu) Rrubey- 1 govoro patijnh psi ring na Bagdali sastavljen je, , od kompleksa tri crlive (sada je osvestana druga od njih) sa duhovnim centrom, ‘Tizicomn 1 person za dec J nlade, Prva cx . sagradena jodine, re plika je Njegoseve Kapele | poste: nna je Sveti velikomuéenicima i pobedonoscima Dordu i Dimitriju i svim Sveti mugenicima. A buduéi grandiomi hram, kao jedan od naj- ‘eth {najepah w erpskom pravo- slaviju, gradiée se kao saborni po- dvig viée generacfja. ‘samo Sest dana kasnije, na pra- Sreiog Kinja Obs, Krusevjani su docekali liturgiju iu novo hranm Svetog apostola Pavia i Svetog Nikole. Bio je to prvo litur- giisko sabranje u hramu Kofi polako asta zavalujul plea Ko ra i dobrotvora. Medu vernim naro- dom bila je i Iktitorka hrama Dusan kka Feldbauer, koja je godine prove- a u Braailu, all nije zaboravila svo- ju zemlju, narod i veru koju i svedo- & Iditorstvom ovog hrama, Predsto- jeradovina njegovom zavréeticu, fre- skopisanje i uredivanfe port. (sds 1 dae Seboruom, jrranau Svetog Dorda u Krusey- cu u tou freskostikovanje koje ée potrajat! jo8 godinu dana. Izrada Zi- vopisa poverena je majstoru fresko- pisa Radanu Ridoflovieu, kome je ovo 28. hram koji dslikava. Kvadrat po kvadrat napreduje- mo, Zivopisci su na delu i iz dana uu dan nam se otvaraju novi trenu- ci nage duhovne radosti, da imamo Gime da se ponosimo i da nas verni narod Zivo udestvuje u svemu ovo- me, jer je ovo zajedniéko delo Jjuba- ‘vi Bazje, dobre volfe i naath mogué- nosti - reci su stare3ine crkve Sveti Borde, protojereja stavrofora Ljubi- Se Milenkovica. TREC@KOSvetska iskustva ve 4e Zamorcici -lekari ividovnjati Braéni par iz Engleske ne Zeli da se odrekne svojih een ljubimaca - po cenu iseljenja iz stana e Tvrde da su ove Zivotinje doprinele da se gospodin a Restal izleci od teske bolesti, alii da - mogu da menjaju buduénost ‘ouz 1Klajy Restal moraée da ‘se odreknu svofih zamoréi- éa i zeteva, ukoliko zele da tamu u svom domu. A oni nikako ne Zele da isele svoju ame- naferiju’, er tvrde da njihove Zivo- tinje imajit ,posebne modi’. avoxte, Klay (57) je zahva ‘fee pomaZi | drugim Judana u re Savanju liénih problema, aliida mo- gida - uticu ria buduée dogadaje. Restalovi, koji Zive u Plimutu, u britanskom okrugu Devonu, tremut no ut kuéi imaju 21 zamorée. ,Mno- Stvo Judi val "da dode da th pose vole 1 da im prigaju o svojin. poblenina, Bie Je jedan momak kkofi Je doSao kod nas i zamolo za. moréige da pomognti da mu se otac vrati iz Avganistania | - oni su pomo- gi. Bila je 1 amlada dama koja ima probleme sa roditeljima, pa je sto- ga popritala sa zamoréicima. Oni su sredstvo komumikacije. Shudaju vase probleme i pomazu”. Klajv je kupio prvo zamorse po- Sto mu je dijagnostikovan rak bu- bbrega 2010. ao je na redowne tret- mane u obliznjui bolnicu, ali kaze da bi upao u fesku depresiju - da nije bilo ljubimaca. Klajy objasnja- ‘vat .Zbog raka, nisam bio u mogite- nosti da radim, pa sam kupio ne kkoliko zamoréiéa da mi prave dru- Sivo kod knuée i da sa njima prigam. TREC@KO Pomogli si mi kada sam imao rak, da se lake nosim sa tim, [lokalno drustvo voll ih koliko i ja. Ponekad sh pozajmim Ijudima ako je i njima potreban neko za razgovor”. Medutim, portparol_kompant- je koja izajmljuje stanove ,Plymo- ‘uth Community Homes" tri da se ovoliki broj Zivotinja kosi sa ugovo- rom o zakupu i zahteva da Restalo- vi nesto uéine po tom pltanju. Siu So iz ove kompanije kaze: Mi ma- mo da dréanje Ijubimaca mode bi- 41 korisno iskusivo, donoseéi dru: Zenje i drustvene dobrobiti judi ma. Medutim, mi brinemo i 0 do- bbrobiti svth Tjubimaca koje se drZe unasim domiovima 1 stanovnicl su upozoreni na nasu politilor u vezi sa kuénim jubimeima kada potpi &u ugovor 6 zalupu. U ovom shi- Gaju, broj Zvotinja u domu Resta Jovih premasuje ono Sto je rezum- no. Sloili smo se da gospodin Re. stal zadréi neke od zimoréiéa, ali treba da pronade novi dom za osta- Je i dali smo mu rok do sredine ja- nuara da redukkuje taj broj. Drzaije Zivotinja na naéin, koji nije u skla- du sa nagom politikom drzanja Iju- bimaca, jeste kréenje ugovora o za- ‘kupu, Sto maze dovesti do pravnih poteza i na Israjut - da stanari osta- miu bez svog doma. Medutim, to fe uuvek poslednje sredstvo, Nastavt emo da razgovaramo sa njima i da pruzamo podréku’ S.M. etaTeorija zavere u ee oe ONLI E od Sap kvu organizaciju sajentoloska predstavlja i koliko je zastraSujuca i mo¢éna e Zbog éega om CIA ekta, u stvari, je njen rad zabranjen u Nemackoj snivaé Sajentolodke crlve Ron L., Habard rekao je da ima puno ljudi koje Ame: ” rika sluga, misledi na_utl caj popularnih zvezda iz. sveta Sou bimisa na obiéan narod, Jo8 ta da, pedesetih godina prodlog veka, Habard je pokrenuo Projekat slav nih, ciljajucl na angazman sto ve- eg broja populamih Amerikanaca upregnutih u realizaciju sajentolo- kth vizija Novog svetskog poretka. Do danas, sajentolozi su uspeli da primame u svoje redove na hilja de poslanika iz’ sveta estrade, veo ma zanimljive { ne manje popular. ne osobe poput zvezda-perjanica sajentoloske drugine, Toma Kru za ili Dona Travolte. U istom kolu naali su se Frenk Stalone, En Ar Ger, Dina Elfinan, Ajzak Hejs, So. ni Bono, Cik Koria, Priscila Prisht i jo8 stotine drugih manje pozmatih i slavnih, za ovu sekiw jednako va inih. Zabvaljujuéi njthovoj popu Jamosti, za Sajentolosiou crivu se ilo iu najzabitijem kautku planete. yavne 1911. godine odio se Liafajet Ronald Habard, ude sik Drugog svetskog rata, amerit ki obavestajni oficir, pisac nauene fantastike 3 osnivaé Sajentoloske sekte. Verovali ili ne, sajentologe je osnovao autor nauéno-fantastienih, romana i to, kako neki tyrde, pod pokroviteljstvom Ameriéke obave- Stajne shizbe (CIA). Kakvu je sud. birtu imao, moglo je da se: dogo da ne napige ni jedan jedini red, amoli nekoliko Iknjiga, jer jeu ta tu bio ranjen. Dva puts je progla Savan mrivim. Oziveo je {zledio s prema sopstvenom pfinanju, pri menjujuél naéela dijanetike, nau ke o dubiownom adreoju, Dane ka, moderna nauka o menfalnom adv, nafeuverife je deb Lafae ta Habarda. Pomaina za tom knit gom bila je tolika da Je resio da po &tavo} Americi poéne da osniva i propagira takozvanu Dijaneticku organizaciju. Iz te organizacije na stala je sajentologija, a 1954. godi ne oshiva Sajentolosku sektu. Ong, svakako najagiinifi red u okviru “organizacie safentologa pod istragom Je FBI zbog trgovine judima, a kao uspesna tuzba pro tiv njih istide se oma iz 2009. godine kad th je bival Glan tudo, navodedi dae bio zakdjucavan u strukturu u bliku broda, na imanju sekte veli Gne 50 hektara, do 18 satina dan, bez hrane, wz éaSu vode. Presueno je u njegovu korist i Organizacija je ‘morala da mu isplati dva i po milio na dolara, Brojne informacije, veza- ne uz waj red umutar Sajentoloske ctkve, koji je takode osnovao zavet nik religije L. Ron Habard 1968. go dine, vodeei luce na ekstravagant- na putovanja brodom kako bi im preneo svoja udenja, kao deo potra ge za blagom salaivenim u proslom Zivotu, pojavljuju se sve vige na in ternetu kao posiedica sve veéeg in- teresa javnosti o propovedima ovog Sajentolo: godine, prodali brodo- ve na Kojima su drZali predavanfa i preselili se u zemaljske baze sirom vets, a godinu dana nakon Habar dove smrti, 1986. godine, Inupljen je brod ,Krila slobode" na éijo} palubi su se olsupljali elitni pripadnici no ve religije | prenosila se ucenja Na fom je brodu navodno i Tom Kruz slavio rodendan. Trenutno sedi Ste Si Orga (Morske onganizacije) koje sjjentolozi nazivaju bratskim tedom, naladi se na imanju Gold Bejz u Ka” lifomiji blizx grada San Jakinto, na jgolaanom podrudju okruzenom br- dima, Na fotogratijama, objavijenim u brojaim sveiskin medifinta, prika zano je veliko imanje rasireno na vi Se od dva Kvacratna kilometra gde je, izmedu ostalog, smesten i flnsk ‘studio, Tamo Tom Kruz navodno ée sto radi u susedsivu Habardove vile, konstantno odirzawane, kako bi Laia jet, prema safentoloskom promoéan- sivu, nakon reinkamadije, mogao da se vratl. Mere sigurnosti na imanju valo su jake, ulljucuju senzore po rela, bodljikavu Zicu. i zakanmullira- ni bunker iz koga se prostire pogled na ditav posed. Zapesleni, njih oko 6 do 8 hilja da, ne rade za organizaciju, veé za sektu. Zabranjeno je da imaju decu, plaéeni su 50 dolara nedeljno, a za najmanju gresku mogu bili kaznje ni, na primer bacanjem w ,rupu, ‘kako sti nazvane dve kamlonske pri Kolice simedarskih kamiona, predvi denih za grupna priznanja neposh anh, Itrage se oc do dugo u noé, isako prenosi .Defli Me’. Medu cima Koji su progovorll © naéinu funikcionisanja Si Orga na&ao se i red} Pl Hes. One jt oba vestio 0 brutalnom rezinm iza. vra- a. .Njujorker” je is nju deca, a naéin njima je Tobovlasnichi, Clanovima je shodenja prema zabraijeno da napuste baz, a ako to udine potraziée th specijaini tim tragaéa. Pomoéu psiholoskog priti ska ii fizigke sile naterace ih da se vrate, Takode, ako pokusaju da odu, dobiée takozvam slobodmu tabhi, odnosno raéum za sve Sto im je pru- TRECOKOem ennons Ppmierersir Patiiehacames. eno za vreme boravika_u bazi, Ce- sto su u pitanja Sestocifrent imosi Pod uticajem staresina, miladi Glano- vi su uverent da Je potrebno da se dobroveljno jevijaju za kame poput Jose hrane, uiskradivanja sna ili za- brane razgovora s drugima, prenost “ABC Njuz. ‘Lpestcaps seam doen Sa |jentoloska erkva se drastieno izmenila, postafuci globalno pozici- onirana organizacija agresivnih ek- spanzionistickih planova i ogrom- nih apetita, iako u svetu nije svuda. jednako prihvaéena. Novi prodor wu sfera visoke politike ostvaruju osnivanjem ili doniranjem brojaih neviadinth organizacija preko Kojih Sire poredak F drustvend ustrojsivo po njihovom modelu bespogovor: ne poshusnosti, Nominalni zadatak anova organizacie je da svetom Sire sajentolosku etiki i éuvaju na- predne nivoe sajentologije. Pri tome se seltti zaklinju na vernost oroce nu na mld godma jer se suge rige da ée se, kad se reinkarniraju, ponovo vratili da sluze sel, i tako vekovima, Organtzacijska struktu ra je kombinacija vojnog i korpora tivnog ustrojstva, Slanovi Zive u vo} kim uslovima f rangirani su po Sinovimna unutar organizacije. U veéini evropskih zemalfa ne- sinetano deluju, osim u Nemackoj gde su umalo zabranjeni. Kod na- Sth suseda, Slovenaca i Hirvata, pri- aa oe talus reigie U Ship se smaira sektom. Kod nas, Sajento- Joska crkva slobodno dehafe od po- Getka devedesetih godina proslog veka, sa centrima 1 gotovo svim ‘veéim gradovima: Subotici, Novom TREC@KO Sadu, Beogradu, Nisu, Kragujevcu Svuda gde dehiju, pai u Srbifi, sa jentolozi se trade’ da ustanove ne- Iku vrstu dréave u dréavi, sa svim pratecim institucijama neminovnih ‘kad Zelite da organizujete planetar- ni tip zajednice. U magoj zemlfi se jo8 uvek veoma malo zna 0 Sajen tolosko} erkvi, fako Je avaniéno pri- sutna od 1995. godine. Na Zalost, ne shvata se Koliko je ozbiljan problem ekspanzije ove sinkreti sticke sekte na nase prostore. Sa fentolod w_ Sibi Tade_uedarnom kao drudtva za pstho-fiziéku rekre~ aciju { organizacije upuéene na to- bomju. pomoé tnejdzerima (uée- nje stranih jezika, volonterski rad, sportske aktivnosti). Osnov njihove opasne prakse je baza njihove ide- ologile, zasmovaine na dijanetict kao uporignoj tagki. Niu predstavijaju kao modemu nauku 0 mentalnom zaravlju. Ovim uéenjem, sledbenici Rona Habarda, utemeljivaca sekte, nastoje da pridobiju, a zatim i po- robe Svoje sledbentke. 1 Srbii sa- Jentolozi ne drée bogosluzenfa, vet ‘kurseve, Kod nas se tako mudi kurs iz dijanetike, anatomije ljudskog uma, tzv. alfa trening i uspeh kroz komunikaciju. U maierijalu, plast ranom najéesée u vidu letka, tvrdi se da je put ka sreéi i adraviju ves pronatien, uz reklamu da se pred vama nalazi vodié do najzapanju- jucih otkriga svih vremena: resen} zagonetke ljudsle nesrece i bolesti. PostojitIxurs za eliminisanje stre- sa i kako popraviti sebe. Tu je dese- tak obulka, u Evropi gotovo 200. U BU se cene kursa kregu od 15 0250 hiljada evra, od nas oko 300. Plaéa se unapred, tako da polaznik ne za Sta Ge ga snaéi na to} pstholosko} pi Jaci gde ga Geka i psiho teror. Sajen. tolod, u pristupu buduéo) Zrtvi, po- fenchaju moguce teskose w komu nikaciji sa dragim osobama, Posto {i tev. Oksforcski test lignosti, preko koga se uspostavlja prvi kontakt sa potencijalnim sajentolozima, a va Zo je mati da on nema veze ni sa tim iuniverzitetom, a ni gradom. Taj upitnik zovu testom za merenje ka’ PectetaIenost se, Ukrasen es com Ajnétajna, da bi se pojaéao efe- kat fascinactje, uz slogan kako ko- ristite samo 10 odsto svojih mogué nosti, a mogli biste puno vise. Bes platan je i moze se iskoristiti u ci ju mentalne manipulacife budu- Com Zrtvorn, Pitanja su tako grupl- sana da se svald ispitanik moze pro gasiti suicidnim, i mu se utvrduje sklonost ka agresivnom ponaganju {it porodiénim sukobima. Privilegovan status Gilentalitt use pripadatt na sekte omoguéavaju da do stignu osaim tajnih nivoa duhovnog, razoja. Twrde, pri tome, da onaj ko dostigne osinl nivo, postaje tav. Dejstvujuci Tetan i da je u stanju da izlacl iz sopsivenog tela, pomera planete, utige na erupeifi vilkana i izaziva katastrofe. Drugin reéima, da radi sve Sto pozell, kako twrdi prof. Aleksandar Leonidovié Dvor: kin, vodedi ekspert za probleme ek: spandije novih religiozih pokreta, potpredsednik Medunarodnog in: stituta za sekte i profesor Crkvene istorije na ruskom Pravostavnem univeraitetu. Prema njegovim reti- ma, do 1993. godine, sajentolozi ni u SAD nisu imali status religiozne organizacije i povodom toga su se sudili sa drzavom. Medutim, te go- dine, sajentolozi su napravili tajni sporazum sa ameriékom poreskom slzbom. Po nj} su oslebevtentpla-éanja dazbina na celokupnu delat- nost. Taj sporazum im je obezbedio status posebne privilegovane reli gije. Na pitanje zasto Stejt depart- ment lobira za sajentologe po celom svetu, Dvorkin kaze: ,Tajna je, po svemu sudeéi, u tome Sto su Sajen- tolozi istovremeno zakljuéili_ neki jo8 tajniji sporazum sa CIA. Inter- es CIA su naravno vaine informaci- je: njih sajentolozi mogu da priku- Pe obezbede u zemijama gle de- ju. Ja th, pre svega, smatram po- cbniom specijalnom, specificnom, obavestajnom sluzbom. Zbog ovoga je, na primer, u Bavarskoj, zabra- njeno da se sajentolozi primaju u drzavnu sluzbu. Ko god podinje da radi mora da potpise izjavu da ne pripada sajentolozima. Kolilso. ja mam, sajentolozi Ameriéko} oba- vestajno] sluzbi dostavljaju deo sa- anja do kojih dolaze njihovi_pa- stori i aktivisti, Upravo zato Stejt dipartment i lobira za interese sa- Jentologije u drugim zemljama’. Organizaclja sekte podiva’ na principima slignim svim_ tajnim ludruzenjima: namera im je da, za- rad dobrobiti_ malobrojnih lidera, olcupe Sto veéi bro} mocnih i imu” nih élanova, s tim da joj je prven- stveno stalo da se 1 njoj nadu me- dijski popularne osobe: izuzetno uspesni poslovni Ijudi, tajkuni, i visoko pozicionirant politicari. Ni- su im mrski ni oni ogrezli u skan- dalima i, kao Slag na torti, brati- Ja i svela Sou-biznisa, zaduzena 2a medica promo saentalo- Skog uéenja. U SAD, zemlji gde je ‘osnovana, pod svoje okrilje je, u pr- vi mah, primala i ljude na potet- ku karijere, potpune anonimuse, kkao | one vinute u sam vrh popu Iarnosti (kao Sto su avezde Holivu- da). U njenim redovima su pripad- nici svih profesija, ne samo iz in- dustrije zabave, mada su ovi pri- maran | najsladi plen. Osnovnt ra- log je markelinske prirode. Ljudt iz sveia filma, pogotovo glumei u tv- serijama, stalno su pred oéima jav- nost i njthov uspeh je krajnje delo- tvoran u privlaéenjui paznje milion- skog auditorijuma, Kada neka zve- 2da tv-sapunice postane élan dru- Zine sajentologa onda njeno uéla- njenje daje tezinu sekti; u javnosti ona time dobija na znaéaji. Crkva koju. poseéujii zvezde mora biti ne- Sto poscbno, smatraju stratezi sa- Jentololoske sekie, ne odustajuci ‘od vrbovanja popularnih, Zahvalju- Judi Tomu Kruzu ili Dzonu Travol- Roe Leonidovie De ergy ajentolog ti, na hiljade Ijudi je odluéilo da po- sfane Glan bas sajentoloske zadru- ge. S druge strane, izgradili su dve ejuene zgrade upravo u Holivudu: tay. Centar slavnih na aveniji Fren- ‘din | Glavmu centralu u poznatom Bulevaru sumraka. Velika okupljanja Gpintolrima 1 ni tlk bio kako kaze Dejvid Miskevidz, na- slednik Ron L. Habarda, kada tek prispelog lana treba zadrZatl u svo- Jim redovima, dali je on paznato ime linije, za svakog ée se boriti svim si Jama I svim sredstvima. Jedno od vr- Jo uspesnih mesta za vrbovanje no- vib Glanova je odréavanje velikih sa- Jentoloskih skupova, uve buéno re- Klamiranth | najavijivanih w medij- ma. Sesije okupljanja traju bukval- no od jutra do mraka, bez pauza za algeplene. Onjma Miskevi kaze Rado dan zavisavamo tay. Velikom pom, okupljajuci sve ucesnike logadaja. Akcenat dajemo iskustve- nom, jer je Velika grupa mesto gde se sliva svo bogatsivo dodivljaja po- krenuto kroz intenzivne razmene to- kom radnog dana; to je kao velo ogledalo ui kome se na’ skup ogleda uweelini, njegovt vidjivi i nevidljiv to- kovi. Istovremeno, svaki od ucesni- ka ima priliku da kroz samu grup- nu situaciju istrazuje sebe, pomocu drugih, jer se u tom ogledalu, kroz Identitet svakog dlana grupe, odrza- vaju i prepli¢w njegovi razliiti iden- titeti, - ligni, profesionalni i socijal- ni. Istrazivanje otvara moguénost da Veliki skup, kao susret raznih z nja, ali i razmih ase¢anja uéesnika, govori sam o seb RON cs jedvaseizvukla Piero Veliki skup, sa mnogo uéesnika, Gesto vodi grupa obucenih sajen- toloskih voditelja. Skup ima una- pred odredeno trajanje i mesto de- Savanja, jasno definisan olvir unu- {ar koga postoji sloboda da se, kalo Miskevidz. propoveda, .u nestruk- turisangj situaciji, ovde i sada, aso- cira, razmenjuje, deli. Cilj Velike geupe ne da donost zaldiuce, vee ia za svakog élana ili grupu sao ce- linu otvara tunutrasnje prostore za povezivanje novih iskustava sa po- stojecim”. Kao zalljuéak, voda sa- Jentologa’ kaze: .Mnostvo proce- ssa prepletenth na raznim nivoima i nestrukturisanost situacije dovode do toga da se kod clanova nase Cr- kkve pojavljuju intenzivna oseéanja, éesto 1 neprijatna. To je uobi¢aje- no za Veliku grupu koja otvara mo- guénost da se isa tim oseéanjima akteri susretnu i, kod sebe i dru- gh, pokusaju da’th razumeju raz govarajuéi 6 njima na demokratski naéin sto mi svi, kao sajentolozi, te- imo da raavijamo u nasem radu i medusobnoj komunikaciji’ Elem, zvudi malo komplikova- no no, idlazak iz ove sekte, rigidno uustrojene (bez obzira na floskule 0 demokratij), izuzetno je muéan, ne- imvestan, pa I Zivotno rizan podu- hvat. Jedna od kazni za neposlu- Snost ili bekstvo je stavljanje poseb- ne ogtlice gresnom anu oko vra- ‘a, koga je na to ovla&éeno telo sek- te’osudilo, sto znacajno otezava di- sanje osudenog, © ne bas prijatnim iskustvima govorili su vil ilustrativ- no neki bivsi élanovi sekte, tamo pri- miljeni kao afirmisant posiovni judi, ‘a izbaéeni kao prazni Koferi. Ne nfih su poznati Sirom planete, kao TREC@KOslumet Bred Pit i igraé Mihail Barisnjikov.... Niko od njih nije Zeleo nasiroko da raspreda © svojim iskustvima i zaSto vise ni- Je Glan sajentoloske zadruge - zakon Culanja se strikino postuje. Na in- ‘ternetu posioje brojna svedoganstva foie des caine, a jet no od nijih prenost i Astra Vudkraft. Imala je samo seciam godina kad se prikjicila organizaciji i bila odvoje- nha od porodice: ,Sugerisali su mi da. éu moti da im se prikljuéim kad ob- uuzcam svoj reaktivni um,” pripove- da, ,on me je Konirolisao i trebalo je da ga ja obixzdam i pridruzim im se. ‘SluAili su se svim moguéim metoda- ‘ma uveravanja. Rekll su nam da je Jedini razlog zbog koga svet postaji Je sajentologija. A ko sam ja da ne radim za dobrobit oveéanstva? Ceo dan smo radii, marsirali, salutiral i ucili sajentolosku etiku’, ispritala Je. Njen sapatnik, Vil Fraj,'sa 13 go- dina je zavrsio u internatu za sajen- tolosku decu, nakon sto su profeso- 1 u favo} Skoll upozorl negove ro ditelje da bi trebalo da ga posalju na savetovanje: ,Kao dete sam se sam spremao za Skolu i sam se vaspita- a, er or gl co ae el nesta za Crkvul, Kad bi doali kuci, ja bih vee spavao. U sajentoloskoj sko- i uéili_ smo samo sajentolosku cti- ‘ku. SeGam se puno mraénih trenu- takai og pera, a jedan od nh je svakako bio kad je nadzomik pred svima nama prebio decaka starijeg od mene dve godine. Cuo sam da se ubio godinu dana nakon toga”, re- kao je vidno potresen. Ipak, iz onoga Sto je doprlo u jav- nosl, jasno je kao dan, cela svrha postojanja Sajentoloke crlve je is- Kijugivo materijalne prirode. Ula- skom se prihvata obaveza da se set daje sve i kroz dugotrajan pro- ces materijalnog odricanja, zavrbo- vana jedinka na kraju biva oGeru- pana do gole kaze. Kompletna orga- hizacija neodoljivo podseéa na ta- kozvane Seme piramidalnih preva- ra, Kao tip organizacije, podseéaju syolim ustrofstvom na robovlasi ko drustvo. Na dnu su sitni cinov- nici i radna snaga upregnuta uw ma- nuelne poslove za izuzetno skrom- ne nadnice. lako su na samom dnu imaksimalno eksploatisani, jedna- ko su odani kao i oni na ranogo vi- Sem stepeniku. Oni su, éinom pri- stupanja sekti, svoj bankarski kon- to povecali. Lovi na dnu i ovi na vr- hu, prisileni su na dozivotnu ver- nost potvrdenu ugovorom na mili- Jardu godina, Cutanje se podrazu- meva, jer je ono krucijelni princip sajentologa. Komereijalno-profitabilna Gaentclasia. po mnogima, ni- je verska, nego komercijalno- profitabilna organizacija. Sam Ha- bard kaze: Ako Govek stvarno Ze- li da zaradi milion dolara, najbolji naéin za to je da osnuje svoju reli- ‘giju. Naé cilj nije da budemo dobra decica. NaS cilj je stalno povecava- ti moé i slobodui nase firme. Sajen- tologija daje punu slobodu, ali mo- ra bili { nosilac (otalne vlasti fi auto- riteta, radi postizanja totalne disci- pline, inage neée opstati’. Cena potetnog kursa je 2.000 dolara, a kompletnog éak 350.000. Dok stt kod drugih verskih organi zacija, wz donatorsku pomoé, izwor prihoda dobrovoljni prilozi, sajen- tologa poslue po zakonu ponude i poiraaje i svoje usluzne delatno- sti naplacuje. Svaka takva organi- zacija, naravno, podleze zakonu 0 porezima i tu nastaju veé pomenu- E’problem sajentologa s vlastima, Nemacki struénjaci za pitanja sekti istiéu da su sajentolozi organizacija stvorena radi sticanja novea i mo- Gi, Osoba koja jednom ude u nje- ne redove ima Zadatak da se pod- vrgne hijerarhiji, a vode imaju pra- vo da raspolaz psihom i imovinom anova. Safentolagu, kojuJo8 na zivaju i Kalifornijska crkva, w sve- tu ne smatraju za versku, veé profi- tabilnu organizaciju. Poznato je da su u Americi, Kanadi { Italji-osu- deni brojnt pripadnici Sajentoloske cerkve zbog poreskih pronevera, kri- minalnih tadnjf {_uzimanja novea. Postofi podatak FBI, iz. 1977. dine o dokument koja oka: zie da sajentolozi imaju razvijema Spijunsku mrefu, koniroliguéi rad svojih Glanova. Uprkos ovakvim saznanjima, nji- hov uticaj jaca Sirom sveta. Tustra- tivan je primer kada je Nemaéka vlada Zabranila njihov rad proglasa- vajudl th sektom. Usledila je burna reakeija Amerike. Tadasnji dréavni sekretar Medlin Olbrajt je otro re- agovala kod kancelara Helmuta Ko- a zbog ugrozavanja Ijudskih prava. Bliska veza sa ameri¢kom admini- stracom odrZana Je do danas, Po- aati holivudski glimet, Ganovi ove sekte, dali su. vise od 700,000 dola- raza predsedni¢ku kampanju Hila- 1i Klinton. Tom Kruz je na proslim izborima pomogao kandidaturu Ala Gora sa 50,000 dolara, a Dzon Tra- volta nedavno je organizovao vet mu korist Demokratske partie. Danas Sajentologka sekta, prema nekim podacima, ima oko 15 milio- na vernika Sirom sveta. Dok je u ne- kim zemljama, poput SAD, svrsta- nau religije, u Engleskoj ima status Korporacije. Francuska je odbila da Je registruje kao versku zajednicu, ‘a. u Nemackoj im je, zbog dokaza- nih finansijskih malverzacija, za- branjeno da imaju bankovne raéu- ne. Na Balkanu sajentolozi nemaju ove probleme. °I esecNces)Ceaaec) Meee Peers HIER e111 fea oh aS, nedaleko od grada === isvetacuda Ps ene arrest ect en enter tnttct w o oe SS ere aren rt ae Cuda su suze Bogorodice u mestu Eee ar ence NY COED Street McHCCn NCTC R ott Lecce omer eS (eH UAWe-Te- REBUN ToC WoW Z00 reg No See Rion ew ape ay et eM cae FS icolreleM\\(c) crave feWpvalere (bth ateucolelosnelearel ii tek je vecita pomoc u nevolji Bogjeg 5 a ere Scere :CO RIED ipkog vekovima velika tajna i nereSiva COUN TO occ) Reorerm tic Mtoe erence nu na kolenima, u Poa ee to crs Poorer cent ere a mat cite para aa ore TEN en ae EYUitte ars Crete nist) Pt ence cores mca cm ma” Guo se od Kanade i Amerike coca err cco Sven ee se scl ces Posie creme aria Perv stttd z POPC ERUOma inns CON PCOS ACCME orl mo Peete ccm mars eC STON cts Pi aC Trane TIB ce ore ts eee peepee stare retail cee Peet mercer cin fiajmanjih sumnji da postoji neka eer ae por 7 caine te Se ee Pee Wee ats cacd Biy a Py ee ea ce PO oer aa ee kve od drveta na posebno uredeno enn ae much no je to uz veliku svecanost, Ko- Pe seresracirce tedEr Nees Nikula Bosc meron nics ne ikone ostali su zapisi i svedo- Genja, snimei i dokumenta, ai po- eartet ore ne Ae za samu ikonu. Jednom su je se- Tecra see Rees ee eis ba ree renter aor’ ental Damjana Paty Reo o nce cy ero eer Rey oe ceer eter ents Godine 1879, ikona je preme- Ss SO meee Pe ewes icant Rosievere itor aM tom minja isceljenja epilepticara, te- Bienes ies iene Pay me eee Presto e spree ct ae Peres te eee aan esa nju” dobile deca, Ei onanten ka Precinct tom DU Oregon meg og pritiskom vernika iz sela Nikule i grada Gerla, kao i drugih krajeva, Peer ee COC erste zazidivanje ikone, ni paljenje cr- Peete nearest Preto neta cee cor Selo Nikula postalo je pozna- oboe ca oe Pea rrrenbear umetnici-slikari, osnivaéi poseb- nog slikarskog stila slikanja ikona Pyro ee eet eiju u éudims Presvete Bogorod Poe een oaiay Peet nies oa nfima i pomoti koju im je pruzila. Kozmodamjanska ikona eA GoM mcs ecm cee Pe Coie Peron yee ein ore St ocd einer age ric Roa intr STR ee ae cs Wonca ott ovo} svetinji. A onda su dosla te- Sucre ccs rowenta ee) PCO a eT ME set CoROL Cam en nis Svelogarae vijena je stara svetinja iz 11. ve- Peer sar cre ae Pearrebe noes Sa Sarr rnt hs ila sudbina ove svete eee ce sess Peer re ereno tn betonske ploge, koje su se naslo- nile jedna na drugu i tako je sacu- Sea eae aes ae Rees dine po visini i - privremeno raz- Cra eres Cowon ae CL Om Pateg ie RSE eter es SA esi can crac re Cnn Crane we ce ett te no obnovijena i zasti¢ena, a pre povratka u Zoéiéte boravila je u ye ae cea 23. oktobra 2010. godine. Pre SIS ewe or cease SO rete are re ein arenes sle dvadesetéetvorocasovne slu- Een aro weeny Pei cena Pee aC tih Vraéa Kozme Damjana. Rivet (ete eek res antl U iets red pene weo we wis njihov episkop odgovorio da i COW eect aes Cae re wart wes Poms eae oc Per CT Lt cic) stung aeyvinenc ae Stenja, vencanja i ostale poslove obavlja svestenik koji dolazi sa- mo nekoliko puta u godini. ee eT ea SIO sot we cts Perbreteemoern ee snc) Seta re uycae gece Mth cee cients via eae Ne cs EST UU Ont onl ol Pec cee scars See tetas oa Uw ce RONee net CN tesa arteJe iz Egine Pentapoljske. Videvai [ety potpis, episkop je shvatio o ée- errr} nee yc e oor ec ae prone emer ie Pee ose eee cms ECCT ace PSR Cesar Deets tts Rane See ctk ae cs Cerca ancora CAs eee Reece Porat tect ce cis stano dolaze vernici da odaju po- practi tee 7 - Peto eerie Se moc Emm ct Corr rt ears Pecans tcc ty eed tetera rond Zivot i veri i dogadajima koji po- On ec me a as Cn COReC ee cS Cm pee ee eo edi otac Pajsije, ziveo je u Iver- Po sete Cn CR te eC eoses eee tar ttt Ck Lome ea Rpg eect ima Coates Pee ee estar ecm Te rei ccn ture tia Lay anne Eee ee Boy POOR hohe wie are eT CMOS eee crc w ene FOO rrtess Ce scie Pea Gna cence ioe Cr eRe Caco Peon oper tector rote ee etsy PU oan ore Pee ecm MMe eam Coe Ono ty Pon eet are ee jedno proslavimo tvoj dan!” Ca a Cy cc sa Poe aCe wash En nadolazi u bunar, ispunila kofu, a Pepe ese eer ee ea rea Pama eey eS OSC ae Pec accent thts Sanje, kao da se dogodila najobié- Stet ct ar)Oglasi BILJEM DO ZDRAVLJA ez eSerihije , koli za Qjdan éetka rata, na prostorima cele bivée Jugoslavije. Njegovi proizvodi bili su trazeni Sirom zer ‘kao i'w inostranstvu, kako za decu, tako i za odrasle. Kada je izbio rat, poput mnogih Ijudi iz Bosne kre- nuo je sa porodicom u svet i obreo se u Adelejdu, gradu u dalekoj Au- straliji, gde mu nije trebalo mnogo vremena da se, zahvaljujuci efika- snosti_njegovih biljnih Preparata, procuje i van tog kontinenta, leveci jude sa svih meridijana. PoSto je kao 18-godignjak imao problema sa bubrezima, hronigan pi- jelonefritis sa smanjenom funkcijom ‘bubrega i povecanim belanzevinama, prvo je sebi relio problem, a onda je krenuo dalle, po- éevai da ledi i druge. Recepture je imao iz porodiéne riznice, samo ih je trebalo pretoéiti w finalne proizvode. Zato su mu na prvom mestu problemi urinarnog si- stema - najpre infekcije izazvane eSerihijom, proteusom i drugim bakterijama, a onda pijelonefritis, glomeru- lonefritis, inkontinencija, ciste, pesak, kamen i druge smetnje kod bubrega, betike i urinarnih puteva. Jedna od specijalnosti gospodina Poletana je i sani- ranje cisti ni jajnicima, upala, steriliteta, sve ito je ve- zano za reproduktivni sistem Zena. Cajevi koje spravija protiv menstrualnih problema deluju na kompletan endokrini sistem i potpuno ga balansiraju. Kod. svih tih stanja postoje kombinacije preparata, recimo: kod obolenja Zenskog reproduktivnog aparata éajna mela- vina se kombinuje sa oblogama od kantarionovog ulja i dijetom. Uostalom, korigovanje ishrane u toku terapije preporuéuje kod mano; egobe. Ubiljnoj apoteci Gorana Poletana mogu da se nabave éajevi protiv kandide i helikobakterije kao i za sniZava- nje nivoa Se¢era, holesterola i triglicerida, protiv upale iuvedanja prostate hiper ipo funkcije sites Hlerde, 2a poboljlane crkulae,prtivalerg, djreje, he- moroida, kolitisa, zatvora, nesanic Fitoterapeut Goran Poletan najvige je ponosan na I me Gorana Poletana bilo je poznato jo3 pre po- = Kontakt telefon: Goran Poletan Za pozive iz Srbije: 065/43-819-43; Za pozive iz BiH: 066/355-310 www.ozdravite.com gp@ozdravite.com sion mefasims profi eteihite. Rezlog nme sw Hin {ka ispitivanja koja su potvrdila efikasnost. Pokrajinska bolnica u Novom Sadu je testirala ovu Cajnu mesavinu za urinarne infekclje | dokazano je da je infekclja ebe- rihijom koli u sluéajevima kada je prisutno 100 000 Klica u urinokulturi svedena na minimum za samo 21 dan. Eserihija koli se smatra najrasprostranjenijom i najupornijom bakterijom od koje svake godine umiru tniliona lek jena dafvatruke, Ovo testiranje obavijeno je 1992. godine i to kod pa- cijenata kod kojih su se postojeci antibiotici pokazali neefikasnim, ecoParanormalni svet: u aL an muziku, Sablast koja je no¢u pose¢ivala njenog sina, Kim Karnes je zabavljala sviranjem na klaviru e Kako je Marli Matlin, iako gluvonema, Cula glas svoje bake koja je bila na samrti antautorka koja je stekla vetsku slavu hitom Oc Bet Dejvis", rodena je i od: sla u Los Andelesu, ali kako svi putevi kantrl muzike vode uNeSvi, lona se sa suprugom i dva sna resell u ovaj gradu Tene siju, da bi bila blize deSavanjima u ovo muzikom praveu. Kalo se to veé desava, nasil su kuéu iz sno- va", prostranu gradevinu iz polovi ne 19. veka, i ve¢ od prvog dana ka da su se uselli,tacnije noes, shvatlt su da se desava nesio neobiéno, da nisu jedini stanari u njoj. ~Prvi put kada smo shi prepla- ‘vila me je impresija da je kuéa Ziva, da ima svoju energiju, To oseéanje delio jei moj suprug Defy i jos istog dana’ smo tigovorili kpovinu. Prve noé decu smo stavill na spavanje i nastavill da raspakujemo stvar, kkada sam odjednom Gul svog si nna Rajsa kako me uspanigeno dozi- TREC@KO Ga va. Otréala sam na sprat i videla da je veoma wzbuden i uplasen. Rekao je: -Mala devojéiea je bila tu, uSla je ‘kroz vrata, stajala pored krevete i gleedala mel” Nisam znala sta da ka Zem — petogodisnji Rajs nije blo pla- Sljiv i nije imao obieaj da izmisija iiée, dobro smo ga pozavali. Re kia sam mu nesto 1 smishu da je to bog toga sto je ovo novo mesto za prica Kim Karnes. Ali nije se na tome zavréilo, De. vojéica se pojavijivala u sobi svake nod, 1 Rajs je bio sve vide uplagen kkada bi dosio vreme odlaska u kre- vet. Onda su dogadaji dobili neo: dvani tok § poturdili da deéak nije mR Robert Karadin nije znao ko je osoba Gije ime je dozivao u snu, sve dok nije saznao detalje iz prodlosti zamka u kojem je boravio... iamislio utvaru. Jednog dana nat Sao je tornado i porodica je morala da se skloniu podrum, ge je Rajs poéeo da drhti od straha. Kada su a pila Sta se dogada, rekao je da imu se ponovilo isto osecanjé kao ada devojéica noéu dolazi w nje gown sobu! Druvenje pored klavira wvila sam ga u krevet i sam mu dok Gitavom telu. Tremutak zatim videla sam devojéicu — uh Je 1 sobu, sta- la kod kreveta i samo gledala, ima dae han sacveteama daa je Iuiku. Zaista sam se uplasila, Pod la je pogled i primetila da je gledam, judiseo nj $= je vaina Hubav, po neg i led po tulicama ma- log, provincljskog mesta jusporavali sui kretanje ret ‘kih prolaznilsa te sumor ne zimske veéeri. Svi su se kretali polako, skoro lebdeéi po neznom, belom pokrivacu, Ispod koga su se na trenutak pojavjivale ma- de ledene povrdine, veoina opasne za stare, bolesne i nespretne. Pa- hhulje snega su leprsale na vetru, mee deblji snezni ivac. Na at temperatu- 1 iat su se zadrZavali &to kraée, u Zcji da Sto pre stignu u svoje tople ee ee trenutak ee heen’ volje- nim. Svi, sem njega. Naslonjen na zid prodaynice cbuce, polusavijenih kolena i kao okamenjen, zurio je u jednu taé- ku, negile 1 daljiru, u nekom ne- pomatom praveu, Povlenth eda, .o da nostteret godina, ili mozda negega jo8 tedeg I bolnijeg, te su- mone zimske veceri bio je sam na celom svetu. Prijava i pohabana caleea sumnjivog kvaliteta ukazi- na beskniéniksa, a miris al- eke ‘Kofi se Sirio oko njega go- vorio je o Coveku koji je hronizno bio pod dejstvom vece koligine al- rahi, Odevao je alike nekoga ko nema dom, porodicu i ne za moze da usineri svoj beZivotnt po- ged, osim u daljinu. Sam, napu- ‘Sten inesrecan. AN}. re samo Sest cocina, tj je bio uspesan u poslu Koji se bavio, vodedi zajedno sa suprugom pret firm i stara- ovom zajednickom si- nu sa puno ljubavi i paznje. U tre- Rois sangeet: da, Je now bilo dovejuo calc za ‘malo opusteniji i luksuzniji Zivot, u vreme kada se njihov sin jedi” nac prvi put iskreno zaljubio, nje- gova milada, lepa i sposobna su. pmuga otkrila je da bole od kar- cinoma dojke: Kada je éaznala za svoju tesku bolest 1 kada je dobi- Th od svog Iekara konaéim dija- ghom, prvo je podelela da sali Je surovn istima od svofih najbli- ah, svg supruge sina Zelda Sted bola i patnje, spremna da mate ceo put do izleéenja i opo- Tavka irene sama, Medutim, usledila je operaci- 4 ae Jp, pa aratenje, pa hemoterapija, sstalne kontrole, konzilfjumi i sve ano Sto pra Balest, Kala fe po put ove teSka | opierecujuuéa, zbog sxog toka i nezmanog ishoda. Tu porodice,anja | nega Kou samo onl ko- ji vole velikom i iskrenom Ijuba- viju mogu da prude. Ona to, na- Zalost, nije imala, Njen, do juce vedri, nasmejani i zaljubljeni su- prug preko nosi je promento ka- rakter { ponasanje. Poéeo je da je vreda. Kao da je ona sama kriva zato Sto se razbolela i Sto ne mo- e da izade na kraj sa trenutnom situacijom. Njega je cela situacija 1 porodici, izmenjena njenom bo- leSéu, povela da iritira. Ona Je sve to podnosila sa bolom, ali dosto- Janstveno, noseci u sebi velifcu tu- ju. Sin je bio tu, pored svoje maj- e, ali mlad, zaljubljen, i jos uvek ne shvatajuél situaciju zbog svo- jih godina, nije bio od velike po- moci. PodrSka koju joj je on pru- Zao bila je samo emotivna. Njoj je bio potreban zreliji oslonac, ruka koja Ge da joj pomogne da iz svega izade kao paved Aw Je skoro sasvim sama. Par rijateljica, majka vet u pood- maklim godinama 1 dve doktorke koje su, shvatajuci celu sittaciju. Zelele da jo pomognu da presi | pobedi opaku bolest. Nevolja nikada ne ide sama. ‘Suprugi je ona postala teret, bre~ ‘me oko viata i pazeleo je da je li- svega materijalnog, Sto su za- Jedni¢kim radom mukotrpno ste- Id. Ostala je bez igde iGega. Ima- Ta je samo veliku, ogromnu Zelju da'prvo pobedi bolest, a onda { da izade kao pobednik sa svim onim Sto juje, na njenu nesreéu, u Z- votis shaslo. Dug put, prvo do po- bede nad boleséur, dug put do po- bede nad samom sobom, sopstve- nim bolom i sazaljenjem. Gomila poraza, gomila razo¢aranja u lju- dg, u pravni sistem i u ljubav. cst godina kasnije, ona sto- Yi na snegu u vevernjo) izma- glicii svojim topli dahom, koji Ge- sto na hladnoéi usmerava’ pre- ma nebu, sebi daje potvrdu da je tu, Ida je, pre svega, Ziva, Gleda u svog bivéeg supruga, Koji je ve- rovatno nije hi primetio, obezna- njen u svom pijanstvu. Ona hoda polako i oprezno iz straha da ne padne i slomi nogu ili ruku, jer joj je bolnica I lekova preko glave. Zi- va je i nastojaée da to i bude za- rad svog deieta, Ima dom i poro- dicu, koju ine ona 1 njen voljeni sin. Onaj éovel na ulici je samo deo njene proglosti. Prema njemu ne oseéa vise goiovo nista. Cak ni ssaZaljenje. Samo ima Zelju da Sto pre Svojim laganim hodom ode, pobegne odatle i da ga vise nika- da u Zivotu ne sretne. Da potisn tu svojo] glavi pitanje koje joj se na tremutak nametnulo samo po se- bi. Da li je to ravnoteza? Da li ve~ liki bol 1 Zivotu, negde u kosmo- su formira takode i odgovor na taj veliki bol, koji se popui bumeran- ga vraéa onome ko ga je 1 poslao U kosmos? Ngee ream a ta) nae in_ Ona mora da misli pozi- tivno. Svako Je ivorac svoje sre- éc i svako ko’Zeli, na krajui moze da pobedi i ono sto je nepobedivo. Zivot je Gudo, ali. ga dodivimo kao Gudo tek Kada shvatimo da i od sgoreg postoji gore, kao i da za s\ ku nesreéu u Zivot moramo ima- ti tezerve sage da isrplen i ne- pripremljeni krenemo dale. Pahulfe lagano lebde oko oa menjene figure povijenih kolena Poput mumije, stojt oslonjen na prodavnieut dbuée i gleda u dalji- nu. Sneg pada i vete polako po- staje crna rupa kosmosa bez dna u dimenziji prostora i vremena. ‘Trenutak moze da traje veéno, a Gitav Zivot moze da bude jedan trenutak, koji siane u celu aivot- nu pricu Aleksandra Aleksié epesop as UIeU BISAY aC Mat WTEC EL ajvesi problem evih kalenda ra u Ijudsko} istorif, pa thne same mumervlogije, oduvek Iie bio tagno utvrdivanje bro- ja dana u tol jecne godine, pa su 1 tog razloga godine najéesce bi Je kraée od prirocne, astronomske odine, Tako se po drevnim sazna- nfm, u numerologgi smatralo da je to razlog koji je doprineo tokom vremena povecanom broju neste nih nepofjaih dana u godini, kao i da procentualno ima zato vise or nih petaka” u njoj, t). onth koi! no se mumeriéku oznain broja_ 18 Ovaj problem sa brojem 13 4 pet- kom, razmatrajui analizraju Cak i danas nog psiholozi.. Numeroloski Kalendar ili rev ni almanah kako se on Jo’ nazi, bazira se na analogaim odrednk ma sreénth, povoljnih, nepovolinit nesreénih dana, za razicite Iudshe delatnosti tokom vremenskog peri- oda jedne kalendarske godine. Tako se ana da je 1. uw mesecu, wnacelu Abr za nove pote, do kr meseca nepowljan za nmogo toga, posebno na zdravstvenom planu- “nU tok godine postoje 2 Iejuene Tavnodnevice - profecna i jesenja. Prva jeu mumerici povoljna uw nate- Juza nove stvari,za rast inapredak, dok se jesenja ravnodnevica folsust ra na Zavréetke, ubiranje plodova rageg rada i nastojanja. ak, 10. 11. 201 ‘Neutralan dan U danagnjem damu uprksos nje- jovim pomalo ustajalim enc {iret ets ag prod ae ‘onih pojedinaca Kofi su dobri pre govaradi u svermi J svaéemu, &to se posebno odnosi na tngpvinsku struku, i pripadnice lepseg po Ja koje se nalaze na rukkovodecim fankefjama, uw ovo} sferi. Jos ako pri tome tacno znate sta Zelite, a sta ne u svom poslu, danas moze te proci zadovoljavajuce. Na jubay nom plamu bole ide Zenskkof popu- Jacifi, dok finansije pristizw nekim atraktivnim gumicame, Savet: Bucimo hrabri i velo odiredent u svojiny naumima danas, Nesrecan dan Danaénji dan u sebi nos veoma agresivne, tvrdogave { kapricicene energije po svemu, pa ce posebno u njenm biti eksponirane one oso Hoje su talkvog karaktera. Ener fa dana je neverovatno i nabijena fosim frekwvencijama, pa ce Ijuci bi tinervozni, svadjivi, nepadljvi ibr- zopleti, Danas é€ se cdeSavati Sirom planete nekakve nesrese veéeg ali f ananjeg cbima, Najvaznije je da bu demo smireni i docekamo takvi su ‘traénji dan. Sve ovo se odnosii na Ijubav ina novae. Savet: Odmaknimo se Sto vise od Jogih stvari i judi, pa e nam bi +i dobro. Sreéan dan Energie dana su sjajne. Veéina Judi kofi imaju solidan Zivot solid- no zdravije, osetaju. se neverovat no dobro. Dan je dobar za resava- nje zakonsich regulativa, sjajan je Za renoviranje stambenog,prosto- ra kako onog poslovnog tako i onog koji predstavija na dom. Iavanre dan je i za kupovinu koa, name in nekretnina. Na fubamnom planu onima ko se danas venéa- yaju donosl srecu u braku, dok je unoven. boljitak mogima. Savel unagem Neutralan dan Ovo je dan Kofi ée za mnoge biti naporain veé od zore, a za one dru g¢ koji su optimist postaje los ne ge nakon 18 sati, a mozda i mal- ice pre. Sve u sveimu, zavréavajmo Sto ranije danas sve ono Sto nam Je vaano, Sto nam je u planu i ono Sto se pak mora, bilo to prijatno ii ne za nas Oni kofirizikuju bilo Sta Bas danas il on! of ira igre na srecu, modda ée dobiti zgoditak, ali Ge pre bitl kod mmoghh ipak gubi- tak. U Jubavi nije dan za rie, a JjoS manje je to w finansijama, Savet: Chuzdajmo svoju ma atu, i drZimo se granica moguéeg, Nesregan dan Dan u sebi nosi veoma loge inaporne energije koje konstant- no elebde"u veut pa ud ne- Ge modi niti da se opuste, relaksi- raju i odmore iako je vikend pred nama, Najbolje je danas se ne ra- spravijtin! sa kim, a posebno ne sa onima sa Kojima ye¢ nismo u dobrim odnosima. Bilo kakvo do- nogenje vaznih odluka danas mo- Ze biti kardinalna greska za one koji donose odluke. Na ijubavnom planu gledajmo svoja posta, a u noveu ne investirajmo ama bas nista danas. Savet: Bacimo se na sportske aktivnosti u prirodi, najbolje u par- Jeu ii Sumi Nedelja, 15. 11.2015 = 16=7 Povojen dan Tako je je dan povoljan, toplo - nado je Karakteristika ovog ¢e- tmaestodnevnog perioda. Dani se smenjuju sa losim i dobrim ener- gijama jedni za drugima sukcesiv- nno, pa povoljna energetska kalen- darska ravnoteZa u ovom ciklusu ne Desiah ‘Sve opisano se oslikava ina ljudsku populaciju, pa su lju- i nervozni, musi¢avi, i nesprem- ni za dogovore. Oni koji danas laze pai su ad apenas i tvoenog dua 0 se posebno odnosi na Ijubav i novac. Savet: Obuctajmo svole nega- tivne porive u sebi, i budimo sto poditivnji, Ponedeljak, 16. 11.2015=17=8 Dobar dan Odligan je dan pred nama. Po- sebno se to odnost na veéinu onth pojedinaca koji za sobom imaju bo- gato Zivotno i radno iskustvo. Ti, radeéi sa publikom, masama, pa- Gljentima ili medijima, zaista posti- ‘At sjaine elckte Fuspehe u svemu tome, na danasnji dan, koji je kao stvoren za to. Bitno je danas sara- divati sa Sto veéim Krugom Ijudt ii se makar samo druaiti, pa Ge nam biti dobro. Dan je takode povoljan i za ljubav, kao i za dodatnu zara du novea. Savet: Budimo otvorent i kreni- ‘mo hrabro u nove pobede. Utorak, 17. 11.2015 = 18=9 Neutraian dan ‘Ako spadate u tipove ljudi svo- Jedave | nervume post! mogu nost da danas naidete na odbij nje kod mnogih, takvim svojim sta~ vom, nastupom ili obrascem pona- Sanja. Naime Ijudi nist. danas pre~ terano spremni da drugima il u susret, a pogotovo ne onima ko- jib th iziritiralf svojim ponasanjem © Gemu god da se radi. Valja stoga da budemo to smirenifi, padljivifi i strphjvifi tokom éitavog dana ka- kko bismo ostvarii Zljene ciljeve. U Jubavt se rad skrenost, au nov- cu posvesenost radu. Savet: Budimo umiljati i slathi, pa Gemo postici tako danas doslov- ce sve. Sreda, 18. 11. 2015=19=1 Sreéan dan Ovo je dan koji mnogima mo- Ze privudi fi doneti veliku sreéu u njihov Zivot. To se posebno odnost na Jjude koji su po svom karaktert hrabri, inteligentni i visoko obra- zovani, a pri tome nisu komformi- ‘sti, niti su straSijivi pred dolaskom novih stvari i ljudi u njihov Zivot. “Takode svi ont koji sivari reSavaju brzo, misle brao danas prolaze iz- vanredno u svemu. Sa druge stra- ne dan je kao stvoren za venéanje ili veridbu ali i uvecanje materi nih dobara. Savet: Iskoristimo na Sto pa- metniji nacin danasnji, stesono- ‘sni dan. Cetvrtak, 19. 11. 2015 = 20=2 Nepovoljan dan Danasnji dan mogii bismo slo- bodno nazvati_danom energet- sskog Samara”. Energije su opet po kko zna koji put u padu, menjaju Zestoko svo] polaritet a onom ne gativnom. Mane - vise sta god da se danas zapotne sa dobrom na- ‘merom u osnovi, to é se izokre- nuti u ono suprotno i negativno, {j, idalovige se na ovaj ii onaj na- Ein, Ako radimo u javnosti isa me- dijima, tracevi { preprigavanja é& nas od sada uporno pratiti. Tako- de dan nije dobar ni u Jubavi, ni w finansijama. Savet: Ako mazemo izolujmo se od svega dan provedimow pri Petak, 20. 11. 2015 = 12=3 Nesreéan dan Vecina judi se danas nese ose- éati dobro ni fziéki ni psihitki. Ovo ‘se podjednako odnosi na Yjude ko- Ji su potpuno zdravi, inoj su psiholizickoj kondieiji, kao ina one adravstveno osetfjive na bilo kom nivou, a posebno se odnosi na hro- nigne bolesnike, Dan ne bi treba- Jo provoditl sa preterano velikom nervozom niti u pojaéanom stresu, Jer nita negemo moéi da uradimo i poboljéamo. Tu ljubavi i noveu ta- kode valia mirovati Savet: Obuzdajmo svoju ner- voau, kako bismo mimnije prezive- i ovaj dan. Subota, 21. 11. 2015 = 13 = Nesreéan dan Danaénji dan je prirodni: na- stavak juderasnjeg nesreénog da- na, pa e se mriogi oseéati jos go- re i jo8 bezidlaznije nego u jucera- %njem danu. Atmosferski pritisak 1 svi ostali biometeoralogki uslovi, sve sa veoma pojacanom solarnom olujom i radijaciskim fuksom ko- Ji sve to prati, pridodaje, da se ve- ‘ina [judi danas oseéa \bolesno i nemoéno, éak i ako to u realnosti nije. Pratimo met 107, eam bit lake. U ube nov ccu, ne éinimo danas nikakve veli- ke’ zahwvate. Savet: Pijmo dosta vode, jedimo Jaganu hranu i odmarajmo Se vise. Nedelfa, 22. 11. 2015 = Povoljan dan Tako su energije dana uzlazne i povoljne, veéina Ijudske popula- cije na planeti ée se oseCati kao di th je preguaio paral vali. Tako je dan povoljan u raznoli- kom Smishu, ljudi ée biti iserplje~ ni, bez energie i volje za bilo Sta. Cak [oni kojima se sprema slavije neée moéi od srea i svom svojom snagom, da uéestvuju u tome ra- dujudi se Zivotu f lepim zbivanji- ma koja su pristigla u njihov 2i- vot. Na emotivnom planu dan je odliéan za venéanje, a u noveuje dobar za pozajmice. Savet: Ne glecajmo unazad veé tunapred, radujuci se lepotiZivota. Ponedeljak, 23, 11.2015 = 15=6 Nesreéan dan Evo ga opet Zestok energetski pad, koji Ge dovesti éak i do pore- metaja svetske berze danas. Dan naravno nije povoljan niti najma- nje za potpisivanje vaznih. post nih ugovora, posebno ne onih #i- nansijskih i na due staze. Dréimo évrsto u rukama ono Sto imamo i ne krojimo nove planove 0 naSoj cspana, fer dana! dan a luino nije dobar za to. Na ljubav- nom planu neki évrsti brakovi ée se danas raspasti, a u finansijama ‘onima nepadijivima predstoji prili- an gubitak novea. Savet: Mudro postupajmo da- nas u skladu sa energijama dana kkoje nisu benefitne. =5Dali su najrednijt it Da li postoji prijateljstvo za sva vremena, ili je to samo - mit? edna od najve sti koje imamo w Zivotu je prifatelistvo. Dobri odnost ibliske veze sa drughn Ju dima najvainji su predu slov za steéan { ispunjen Zivot. Struénjaci isticu da je prijatel) stvo, uz uéu porodicu,, jedan od dva glavna stuba emotivne stabil nosti. Snagne drugtvene veze | 8i- roka mreéa prijatelja donose nam zdrayili Zivot, pokazuje sve vise studija, Povezivanje s dragim Iju. dima daje nam osééaj veée pripad nosti { zacenja, direkino deluje na nase samopouzdanje, zadovol} stvo i otpornost na stresne doga daje. Prijatelji su nam potrebni u sreci i u nesreéi, da s njima po- delimo tugu ili radost. Oni zmaju nage mane i vrline, spremni st da nas savetuju, chrabre i &tite, da nam pomognu ako treba. I iskre no se obraduju kada nas Guju vide. Ali, da lie to uvek tako? Cesto verujemo da je naga spo- na sa nek fhudima toi jak da 6¢ to prijateljsivo trajati vecno. Me. dutim, savremeni, brai drustveni ritam podstige egoizam i nedosta- tak empatije, jer su svi skoncen trisani samo'na sebe, pa ni prija- {elisiva nisu kao Sto su nekad bila, Sve je manje Jjucii ma koje se moze zato nam tolike znaéi kkada osetimo da neko iskreno bri- ne za nas, a ne oéekuje odmah ne- Sto zawvrat. Ponekad je to tesko priznati, ali nag krug prijatelja se esto menja, Ljudi dofaze i odlaze, a rethi su dni Kofi ostaju.. All kada imamo neko- ga, amo da je to pravi dar. ‘Jedno novo istrazivanje je polsa zalo da lfudi imaju sve manje pra- vah prilalelje, ako se sve vise pave auju preko drustvenih mreza, Cak 0 posto prijatelja nalazimo na po- slu ili na drustvenim mreZama, la- ko se zbliZavamo, ali jos lakse sta- Vijamo taéiu na prijateljsiva, Odla zimo éim nam zastneta { najmanja sitnica, pravdamo se da nemamo vemena za nih, Prijatelfstvo obic no uzimamo zdravo za gotovo, mni- sleéi da ée odredeni Ijudi uvek biti tuza nas, da je to nesto &to se pod. ‘razumeva samo po sebi, pa nam s Jako desi da svoje prijatelje bas ovih razloga zapostavimo, Potrebnisul Piisteistio Je vaina potreba, Ni bbrak, porcdica, ni Karijera ne mogu da nam nadomeste iskreno prifateljsivo. Ugwrscena i proverena prijateljstva, od kojth mnoga poticu iz inladosti, cine Zvot zanimbjivijim i sadrZajnijim. Vreta prijatelja Koje vezemo za nad Zivot uveliko odre duje nasu srecu, Jer prijatelji ima- ju uticaj na to Kako se osecamo, Tazmiaijamo i kako se ponagamo. Odnos tavnopravnog poveravanja, iskrenosti i podréke od osobe sa kkojom smo bliski, uravnotezuje i obogaéuje mnoge druge aspekte A- vota, Prijatelj u teSkim vremenima Gini da sivari deluju manje strasne i teske, Blizak ocinos sa nekim ko nas ramime saéuvaée nas od stre- sa, depresije, tuge... Socijaina Wolacija je, sa druge strane, povezana sa mentalnim bo- Jestima, teskobom 1 slabim.zdra- TREC@KOvijem. Sta nas povezuje? Ponekad su to ideje, intelektualna razmena, sligna energija ili stavovi, ponekad je to dubok! osesaj sigurnosti, uto- te. Vecina judi od prijatclja ove- Ikuje bezuslovnu podrsicu - da nam bude uvek na raspolaganju, da je iskren, da nas razume, da je loja Jan, da nam pnida chrabrenije i po- draku bez obzira da li smo u pra- vu ili ne, da je uvek na nasoj stra- ni, éak i kada liéno mislimo da gre- mo. Dovoljna je da samo jedna od ovih stavki nije obostrana, pa da se ijateljstvo poremeti. U vecini shu: Eajeva, prijateljsiva ne traju zau- vk. Neki udi ostaju uz nas, neki nas napustaju. Dyosmerna ulica Geeta, al adizalt ras a je vestina koja se kroz Zivot ud { nadograduje. Koliko god nam se Gnilo stiproino, nije retkost da oni Kofi su nam danas nafbliai, st tra postamu daleki. Odnost mogu da bud jako te&ki ako jedna oso} samo daje, a druga uztina. Prijate}- sivo je dvosmerma loga 1 trazi dve osobe koje ée se dopunjavati. To ne mati da jedna uvek izdaje narede nja, a driiga bude poshugna. U ova- kvom odnosu jedna osoba postaje vadnija od druge. Kada se to dogo- vo se pretvara u jedi 10s (jednostrana Korist { teres) a posiedice su velike. Ova- kay odnos drugu siranu dugoroéno ostavlja iserpljenom i praznom. Tek kkada se nadémo u nekom proble- mu, esio shvaiimo da smo u nje mu - sami, Cesto se desava da me- du onima koji se nazivaju.najbo- Jim, ima f onih koji nikako ne utiéu pozitivno na nas. Oni nas emocio- talno 1 energetskt Sserpufu, pra ze i Sine nas nesreénimt i slat ‘Takva prijateljsiva nemaju smista i najbolje th je prekinutt ‘Sa druge strane, ukoliko tude prijateljstvo izbegavate, bilo zbog straha od kontakata ili predrasuda da ée-vas ljudi razoéarati, izdati ida se sve radi iz interesa, koristi, sum- njate na skrivene motive u druze- ju, mislite da su Judi kvim stavom neéete stidi daleko. Kijué dobre komunikacije je razmi- Sljati io tudim oseéanjima Povrsni odnosi Perens ie tts preperna- +i prave't laine prijatelje, ali na TREC@KO alost, obiéno preovladavaju lain, Danas, kada su svi preko mere se ‘ign i materialist, kada su im va. Ane jedino njihove potrebe, nerei- ‘ko éemo imati iskustva sa laznim prijateljina. Mnog) prijateljem na- ava ga one ke Jedva porn ju - privée nas tuda topla reé ko: ja nam je preko potrebna, nasme- jano lice, prividna dobronamernost i sxosecajnost. Sto smo stariji, to vige stigemo pozantke, a manje rave prijatelje. Sve manje je pra- vih, bliskih prijateljstava, a'sve vi Se povrénih i prolaznih, pa nam se nekada éini da je taj naziv izgubio svoj smisao, Drudenje generalno polako ne- staje, a zamenjuje ga Konverzaci- ja na drustvenim mrezama. Vre mena imamo sve manje, obaveza sve vide. Ne verulemo fednl drug ma, tajne vise nisu tajne, nestalo je ‘skrenosti, solidamosti, huma- nosti, Zrtvevanja, zalaganja, bez Gega kvalitetnd prijateljstvo nj moguée. U instant-odnosia po- stajemo egoistiéni, pa su tako i oseéanja povrsna u takvim prija- teljstvima. Komunikacija se svela na poruke i povremene telefonske razgovore. A povrsna prijateljstva ili ona sklopliena iz neiskrenth namera obiéno su kratka i lose se zavyrse. Ponekad prijateljstva jed- nostavno ieblede, Ijudi sazru, pri iteti se menjaju - a da to nije ni- ja keri Piieisisteoplemenjue dot, a ‘samo ako se obe strane jedmako trude da ono fimkcioniée. ,Prijatelf- stvo Je dvosmerna ulica’, -Ne Ispla- {ise fal prt samo za Sto dugo mate” -neke su od lekeija ko je bitrebalo da nauéimo nakon ras- Prifatelistva. Oseéaj koji vam pruaa zalednicko druzenfe je bien. Priateljstvo bi trebalo'da nas hhrani, da izwuée ono najbolje una. ma, pa ovde nema mesta ljubomo- 11, zavisti, uporedivanju, Ako se u drudtvu prijatelja osedate prijatno i -punih baterije", to Je dobar p: zatel{ kvalitetnog prijateljstva. Cm osetite da vas drizenje iserpljuje, iz neobja&njivog razloga se osecate lo Se, timemireno ili momo, ili ako shvatite da nakon padova nema ‘uspona, trebalo bi da se prelspita teda li Gete se idalje truditi, ili éete izaéi iz loseg prijateljsiva. Ukoliko vas neko zove samo kad mu je potrebna usluga ili .rame za plakanje’, budite oprezni, jer no Za je w pitanju toksiéno (otrovno) prijateljstvo. Sebiénjaci, tj. egoi ‘sti, ciniéni lwiticari, manipulato- 11 ili emocionalni vampini", vrsta {je Ijudi sa kojima je svako od nas ‘usio 0. prijateliski odnos. U takve prijatelje ne mozete da se uzdate, jer nas dovode u stanje stresa iis” ‘Kori&¢avaju nas, a sve ispod ,fasa- de" dobrog i pravog prijatelja. Pri- jateljstvo umesto podrske postaje sksiéna veza u kojoj jedna stra: a manipulige i Kontrolise drugu Cak osmoro od desetoro judi och Zava nezdrave odnose s toksiénim prijateljima, otkriva novo istra- Zivanje. Na kraju liste su prijate Iji na koje ne mofete da racunate, hepouzdant tipov! Kofi ée vas uvek na neki nacin izdati. U takvom od- nosu potinjete da se manje dop: date sebi - sumnjate u sebe, mi- slite najgore o svojim postupcima 1 posledicama, postajete nesigur- ni u svoje potencijale, gubite vo- Jju i snagu. Cesto pokusavamo da sodrzimo u Zivotu” razliéita prija- teljstva, Cak i ona losa, jer nam je teSko da ademo - da li iz lojaino sti, straha, ili krivice. Posebno je teSko rastatl se od toksiénog pri- Jatelja (ovo se posebno odnosi na endl pronalazimo nesto privlaé- no i poznato sto nas drai u odno- su. Ako prekinemo, dodiveéemo to kao lien promasaj | oseti¢eme kri- view, Zaljenje i Ijutnju. Da biste izbegli moguénost da zavrsite povredeni, povremeno preispitajte svoje odnose, poseb- no ako ste usli u nezdrav odnos. Pafljivo birajte sa kim se druzite { ko zasluzuje vase poverente. N ravite selekoiju 1 sto pre - to be lje postavite granice, a sebe stavi na prvo mesto. Svojim prijate- jima cesto zameramo neke stva- HL, ali ne Zelimo da im to kazemo. ‘Na taj naéin rudimo odnos izmedu nas. Drdite o¢i otvorene i povreme- no upozorite drugu stranu na ono Sto ne valja. Sa dnige strane, ako se dogo- dila neka trzavica ili problem ko- fi je poljuljao vase prijateljstvo ko- je vam puno znaci, a postoji mo- oe pomirenja, nemojte ola (0 odustajati, poruéuju struénja- i. Treba je iskoristiti, mozda éete morati da Zrivujete ponos i preu- amete odgovornost, ali nagrada ce biti vredna. °