elija je osnovna jedinica grae i funkcije svih ivih bia.

Da bi obavljale odreenu funkciju elijama je neophodna energija.

Energiju dobijaju razlaganjem organskih materija (ugljeni hidrati, lipidi, proteini).
Glukoza se razlae u procesu koji se zove :

elijsko
disanje
Cellular respiration

Ljudi i ivotinje (heterotrofi) energiju dobijaju razgradnjom organskih materija koje su

u organizam uneli hranom.

Ursus americanus
Ameriki crni medved
omnivor (svatojed)

Biljke su autotrofni organizmi, one same sebi

stvaraju hranu fotosintezom.

Abies alba, jelka

FOTOSINTEZA

CO2

GLUKOZA

O2

GLUKOZA

FRUKTOZA

C6H12O6

C6H12O6

+
SAHAROZA

CELULOZA I SKROB

H 2O

Rezervne materije u biljkama su: ugljeni hidrati, lipidi, proteini.

Rezervne materije se skladite u metamorfoziranim korenovima i stablima, plodovima i semenima.

lipidi

SKROB

Krtola krompira je primer

metamorfoziranog podzemnog stabla.

metamorfoziran = izmenjen
Biljka argarepa ima
metamorfoziran koren

Kikiriki ima dosta lipida i

proteina.

U elijskom disanju se razgrauje glukoza a da bi poela razgradnja glukoze prvo mora

da se u elijama razloi skrob.
To se deava tako to se raskidaju veze izmeu molekula glukoze u skrobu.

SKROB

GLUKOZA

GLUKOZA

GLUKOZA

GLUKOZA

GLUKOZA

GLUKOZA

ELIJSKO DISANJE

Skrob i celuloza su biljni polisaharidi izgraeni od velikog broja molekula monosaharida glukoze.
Skrob je rezervni polisaharid a celuloza je gradivni polisaharid- ulazi u grau elijskog zida biljne elije
i zato se ne moe koristiti za disanje.

elijsko disanje
Kako se dobija energija razgradnjom ugljenih hidrata?
Jednaina disanja:

C6H12O6 + 6O2

6CO2 + 6H2O +

ENERGIJA

Glukoza se oksiduje, kiseonik se redukuje.

ENERGIJA = ATP

kompletan tekst: udbenik, strana 198

Prva faza razgradnje eera - GLIKOLIZA

kod anaerobnih i aerobnih organizama.
Za odvijanje glikolize nije potrebno prisustvo kiseonika.
Odvija se u citoplazmi elija.
Od jednog molekula glukoza nastaju dva molekula pirogroane kiseline (PGK),
dva molekula ATP-a i 2NADH.
2NADH

C6H12O6

2C3H4O3

+ 2ATP

pirogroana kiselina

Iz ove jednaine se vidi da u prvoj fazi razgradnje eera ne nastaje CO2.

Ugljendioksid nastaje u sledeoj fazi koja se odvija u mitohondrijama.

Druga faza razgradnje eera (aerobno disanje)

kod aerobnih organizama, u prisustvu kiseonika, odvija se u mitohondrijama.
Mitohondrije su elijske organele u kojima nastaje ATP koji obezbeuje energiju za rad elija.

PGK
PGK

Druga faza razgradnje eera poinje povezivanjem pirogroane kiseline i koenzima A.

PGK nastala u glikolizi ulazi u mitohondriju i u unutranjoj membrani mitohondrije se

povezuje sa koenzimom A, nastaje acetil-koenzim A. Nastaje jedan molekul CO2.

NADH

PGK + CoA

acetil-CoA
CO2

NADH odlazi u respiratorni lanac koji se odvija u unutranjoj membrani mithondrije.

Energija NADH-a e se utroiti za sintezu ATP-a.

Krebsov ciklus

MITOHONDRIJA

PGK
3C

Acetil-koenzim A prelazi u matriks mitohondrije

gde se ukljuuje u Krebsov ciklus tako to se
spaja sa oksalsiretnom kiselinom, nastaje
limunska kiselina, zatim se odvija niz reakcija i
na kraju se regenerie oksalsiretna kiselina
koja se spaja sa sledeim acetil-CoA....i tako u
krug...ciklian proces.

PGK + koenzim A (CoA)

NAD+
CO2

NADH

acetil - koenzim A
2C

oksalsiretna kiselina

Po jednom molekulu PGK u Krebsovom ciklusu

nastaju:
2CO2
1ATP
3NADH
1FADH2
Kako postoje 2 molekula PGK, sve se duplira.

limunska kiselina

Krebsov ciklus

3NADH
FADH2

NAD i FAD su koenzimi

2CO2

ATP

CITOPLAZMA

Oksidativna fosforilacija
RESPIRATORNI LANAC - TRANSPORT ELEKTRONA

kod aerobnih organizama, odvija se u unutranjoj membrani mitohondrija.

NADH i FADH2 se oksiduju.
Nastaje ATP.Nastaje 6 molekula vode.

udbenik, strana 201

Kiseonik se spaja sa atomima vodonika i nastaje voda.

Svi znamo da bez kiseonika nema ivota. Ali, zato?

ta to radi kiseonik u naim organizmima pa umiremo ako ga nema?
Ako nema kiseonika, nema ko da primi elektrone na kraju respiratornog lanca i ceo proces se blokira.
Prekida se sinteza ATP-a, elije ostaju bez energije i umiru. To dovodi do smrti organizma.

C6H12O6 + 6O2

6CO2 + 6H2O +

ENERGIJA

U aerobnom elijskom disanju od jednog molekula glukoze nastaje:

ATP

Glikoliza: 2 ATP + 2NADH (6ATP)

PGK - acetilCoA: 2NADH (6ATP)

Nekada od dva NADH nastala glikolizom nastanu 4 ATP pa je tada ukupan zbir na
kraju 36. Za razliku od ostalih NADH koji nastaju u mitohondriji, ovi NADH molekuli
moraju da prou kroz spoljanju membranu mitohondrije i tu mogu da se izgube
dva molekula ATP-a.
Zavisno od naina na koji su NADH molekuli uli u mitohondriju nastaje 4 ili 6 ATP.

Krebsov ciklus: 2 ATP + 6NADH (18ATP) + 2FADH2 (4ATP)

Respiratorni lanac: 34 ATP
Total: 38 ATP
Ugljendioksid
Glikoliza
PGK-acetilCoA : 2CO2
Krebsov ciklus: 4CO2
Voda
Glikoliza
Krebsov ciklus
Respiratorni lanac: 6H2O

1NADH = 3ATP
1FADH2 = 2ATP

Od ovog dela ovde zavisi koliki

e biti totalni zbir na kraju.

Electron shuttles
span membrane

CYTOSOL

MITOCHONDRION

2 NADH

or

2 FADH2
2 NADH

2 NADH

Glycolysis
Glucose

2
Pyruvate

2
Acetyl
CoA

6 NADH

Citric
acid
cycle

+ 2 ATP

+ 2 ATP

by substrate-level
phosphorylation

by substrate-level
phosphorylation

Maximum per glucose:

Figure 9.16

About
36 or 38 ATP

2 FADH2

Oxidative
phosphorylation:
electron transport
and
chemiosmosis

+ about 32 or 34 ATP
by oxidative phosphorylation, depending
on which shuttle transports electrons
from NADH in cytosol

ADENOZIN TRIFOSFAT (ATP)

tri fosfatne grupe

adenin+ riboza = adenozin

ATP + H2O

ADP + Pi + E

ADP + H2O

AMP + Pi + E

AMP + H2O

adenozin + Pi

hidroliza ATP-a
adenozin

adenozin

P
fosforilacija

Veze izmeu fosfatnih grupa su bogate

energijom koja se oslobaa kada se te
veze raskinu.

adenozin difosfat (ADP)

Light energy

ECOSYSTEM

Photosynthesis
in chloroplasts
CO2 + H2O

Cellular respiration
in mitochondria

Organic
+ O2
molecules

ATP
powers most cellular work

Figure 9.2

Heat
energy

ta se deava kod anaerobnih organizama nakon glikolize?

Anaerobno disanje
bez prisustva kiseonika, kod anaerobnih organizama - neke bakterije i gljive (kvasac).
Kod ovih organizama se nakon glikolize pirogroana kiselina razlae vrenjem.
Vrenjem nastaje mala koliina ATP-a, samo 2 molekula.
Postoje dva tipa vrenja:
PGK

mlenokiselinsko
vrenje

alkoholno
vrenje
CO2

mlena kiselina
C3H6O3

etanol
C2H5OH

Alkoholno vrenje ili fermentacija podrazumeva

razlaganje ugljenih hidrata, monosaharida, na alkohol
i ugljendioksid. Odvija se u anaerobnim uslovima.
Alkoholno vrenje se koristi u proizvodnji vina, rakije i
piva.
U proizvodnji vina se koriste kvasci (gljive) i bakterije.
Saccharomyces vini - kvasac, proizvodnja vina
Saccharomyces cerevisiae - pekarski kvasac
C6H12O6

2C2H5OH + 2CO2

Mleno vrenje predstavlja biohemijski proces razlaganja ugljenih hidrata u kome je glavni proizvod
mlena kiselina u ijem se prisustvu vri gruanje (koagulacija) proteina.
Kiselo mleko i jogurt su proizvodi vrenja mlenog eera laktoze, tj. njenog prelaenja u mlenu
kiselinu.
To vre bakterije Streptococcus lactis i Bacterium bulgaricum i jo neke...
Deava se i u miinim elijama u manjku kiseonika.

Glucose
CYTOSOL
Pyruvate
No O2 present
Fermentation

O2 present
Cellular respiration

MITOCHONDRION

Ethanol
or
lactate

Figure 9.18

Acetyl CoA
Citric
acid
cycle

Hans Krebs (1900 -1981)

roen u Nemakoj, zavrio je medicinski
fakultet, doktorirao u 25-oj godini.
1933 mu je zabranjeno da se bavi medicinom
(jer je bio Jevrejin) i emigrira u Englesku,
dobija posao na univerzitetu.
1937 objavljuje rad u kojem je objasnio ta se
deava razlaganjem glukoze, tanije, ta se
deava nakon nastanka acetil koenzima A.
Ciklus limunske kiseline (ciklus trikarbonskih
kiselina) je po njemu nazvan Krebsov ciklus.
Za svoj rad dobio je Nobelovu nagradu 1953g.

prof.Sonja Kovaevi