Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 1

photo by cikaboca .org

POVRATAK U KOLU
PRIRUNIK ZA NASTAVNIKE ZA RAD
SA DECOM LEENOM OD MALIGNITETA

2 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

300-350

dece godinje u Srbiji dobije rak

>75%
pobedi bolest

100 %

im treba podrka posle leenja

Malignitet kod dece i mladih do 19 godine je retka bolest. Uzrok nastajanja kod dece je
nepoznat. Deji rak nije kao rak kod odraslih.
LEENJE traje od nekoliko meseci do nekoliko godina, to zavisi od vrste bolesti i toka bolesti.
Po zavrenom leenju su kontrole uestale, pa porodica i dalje ivi u stalnom stresu. Proces
vraanja u normalan ivot je uenje ivljenja po novim pravilima.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 3

UVOD
Ovaj prirunik je nastao posle nekoliko godina

bolesti, povratak u kolu pred njih postavlja

rada sa decom i mladima koji su se leili od raka

nove izazove. Ovaj proces moe da im pomogne

u detinjstvu. Kroz radionice i rad kroz psiholoko da povrate oseaj normalnosti, postignua i
savetovalite sa decom i mladima uoili smo

bliskih veza sa vrnjacima. To je prilika da se

potrebu da se angaujemo u olakavanju procesa

fokus sa negativnih, stresnih aspekata bolesti

ponovnog vraanja u kolu, posle zavrenog i leenja prebaci na zdrave aspekte ivota. S
procesa leenja. Proces leenja traje od nekoliko druge strane, taj proces nosi rizik od potencijalne
meseci do nekoliko godina. Prekinuto detinjstvo re-tramuatizacije dece i roditelja. Zbog toga
je nenadoknadivo. Zato smo tu da olakamo je vano da postoji jasna strategija koja e im
i njima i vama proces socijalne inkluzije i omoguiti laku tranziciju kroz ovaj krizni period.
apelujemo da se potencijali deteta maksimalno Uvereni smo da ovaj prirunik moe da pomogne
podstaknu kako u edukativnom procesu, tako i

praktinim savetima i u sluajevima kada dugo

u odnosima sa vrnjacima. Za decu i adolescente

odsustvo iz kole nije uzrokovano malginitetom,

koji su se leili od hroninih, retkih i nezaraznih

nego nekom drugom bolesti ili stanjem.

Prirunik je nastao kao produkt akcije Klub prijatela MladiCa- pria 2,

podran od CIP Centra za interaktivnu pedagogiju, Beograd,
kao deo MREE PRIJATELJA INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA
mart 2015

4 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

SAVETI ZA NASTAVNIKE

Nastavnici esto imaju vrlo malo ili ni malo znanja o raku i drugim retkim

bolestima kod dece, o leenju i prognozama i ne mogu da prihvate esta odsustvovanja sa nastave i promenu u fizikom izgledu deteta.

Od nastavnika se oekuje da preuzmu deo odgovornosti za brigu o detetovom

zdravlju; ipak oni nemaju potrebne vetine i znanja, niti su emotivno pripremljeni za suoavanje sa takvom odgovornou. Njih takoe ograniavaju sopstvene
predrasude i lina iskustva sa tom boleu. Sve ovo moe da utie na sposobnosti
nastavnika da ostvare adekavatan odnos sa leenim uenikom. Najee postanu
suvie popustljivi po pitanju ocenjivanja akademskog postignua deteta. Postavljajui
znatno nie standarde za tog uenika, alju time poruku detetu da ne mora da se
trudi, ime se dodatno uruava ve naruena slika o sebi koju dete ima.

Nedovoljno znanje o fizikim i kognitivnim ogranienjima deteta nakon

leenja moe da uzrokuje njegovo iskljuenje iz odeljenskih aktivnosti i dovede do

socijalne izolacije. Ipak treba biti obazriv - neki leeni uenici mogu da pokuaju da
iskoriste situaciju, jer su tokom leenja dobijali mnogo vie panje od medicinskog osoblja i roditelja nego njihovi vrnjaci. Ovakvoj deci prilagoavanje moe
tee pasti i esto su vrlo osetljivi, emotivni, plaljivi i besni.

Vrlo je teko da nastavnik objektivno proceni sutuaciju kada dete simulira

neki problem ne bi li pridobio vie panje, a kada ponaanje leenog deteta u koli
ukazuje na postojanje realnih potekoa u procesu adaptacije leenog deteta.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 5

PROBLEMI U VEZI SA VRNJACIMA

Kao i u sluaju nastavnika, vrnjaci takoe nemaju dovoljno znanja o hroninim

bolestima kod dece i esto se oslanjaju na pogrena uverenja o bolesti koja mogu da
utiu na njihov odnos sa leenim drugom/drugaricom. Rezultati viestrukih istraivanja
ukazuju na podatak da vrnjaci decu i mlade koje su leeni od neke hronine bolesti
ee percipiraju kao socijalno izolovane, bolesne i umorne. Nastavnici, onesposobljeni sopstvenom nesigurnou i predrasudama, nisu u mogunosti da osnae
ake iz odeljenja i da im pomognu da prihvate promenu fizikog izgleda njihovog/e
druga/drugarice. Ako su nastavnici popustljivi prema leenom aku, vrnjaci mogu
negativno odreagovati na to, socijalno ih odbaciti i time dodatno podstai leenog
druga/drugaricu da se izoluje. (Ross and Scarvalone, 1982).

Deca i njima znaajni bliski odrasli esto, nakon dueg vremenskog perioda

odsustvovanja iz kole zbog leenja, imaju mnogo briga oko povratka na redovnu
kolsku nastavu. Vano je da vi kao nastavno osoblje obratite panju na specifine
potrebe leenog deteta, ali i na brige roditelja u vezi sa povratkom njihovog deteta
u kolu. Deca se tokom, a i nakon leenja, susreu sa irokim dijapazonom jakih
emocija: sa tugom, osujeenou, ljutnjom, krivicom, zbunjenou. Vrlo je vano
da nastavnici shvate da su ove deije emocije uobiajene i da je detetu potrebna
emotivna podrka u ovom kriznom periodu. Deje poimanje raka i implikacija koje
unosi u njihov ivot, zavise od kalendarskog uzrasta deteta. Ipak, bez obzira na uzrast,
svu leenu decu je potrebno s vremena na vreme podsetiti da rak nije promenio i
njihovu linost - oni su i dalje ista ona deca, samo sa jednim runim iskustvom iza
sebe.

6 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

EMOCIONALNE REAKCIJE NA POVRATAK U KOLU

Kako odgovoriti na pitanja koja mue vrnjake?

MLAA DECA:
Osnovci, I-III razred:
Deca u ovom uzrastu mogu
oseati odreenu dozu straha
od povratka u kolu. Ako
odsustvovanje iz kole traje
dui vremenski period, deca
ak mogu razviti i fobine
strahove od povratka u kolu.

Osnovci, IV-VII razred:

U ovom uzrastu, deca najvie
panje obraaju na reakcije
vrnjaka i injenicu da u nekim
aktivnostima ne mogu aktivno
da uestvuju. Sada ve bolje
razumeju ta je rak i kako
utie na njihovo zdravlje
(npr. osnovci viih razreda su
saradljiviji po pitanju redovnog
uzimanja lekova jer im je jasno
da je to u cilju unapreivanja
njihovog zdravlja). Deca ovog
uzrasta takoe mogu razviti
fobine strahove u vezi sa
kolom, anksioznost, depresiju
i nedostatak samopouzdanja.

Da li je rak zarazan kao i grip?

Ne, rak ne moete dobiti kao grip. Rak nastaje kada u telu postoje
bolesne elije i one ne mogu da se prenesu ni na koga drugog.
Zato (bolesni/leeni) ak nema kosu? Da li e da poraste?
Va drug/drugarica je ostao bez kose jer mora da pije specijalne
lekove koji unitavaju sve bolesne elije u telu. Ti lekovi napadaju i
zdrave elije, kao to su elije kose, zato to pokuavaju da to vie
pomognu leenom drugu/drugarici da ozdravi. Kada prestanu da
piju te lekove, kosa e opet porasti. Nova kosa moe biti drugaije
boje, ravnija ili kovrdavija - to ne treba da bude predmet ale,
ako to ne prija vaem drugu/drugarici.
Da li je drug/drugarica dobio rak jer nije bio dobar/a? Da
li je to kazna za to?
Ne, niko nije kriv zbog raka. Ponekad doktori znaju zato je
neko dete dobilo rak, ponekad ne, ali uvek znaju kako mogu da
im pomognu.
Da li drug/drugarica vie nee izostajati iz kole?
Ponekad deca ne moraju vie da izostaju iz kole, a ponekad s
vremena na vreme moraju da se vrate u bolnicu da bi im bilo
bolje. Ne znamo za sigurno da li e i koliko va drug/drugarica
izostajati sa nastave, ali znamo da e nam biti drago da se druimo
sa njim/njom kada je tu, sa nama.
ta je hemioterapija? ta je zraenje?
Hemioterapija je posebna meavina lekova, a zraenje specijalna
vrsta zraka koji se bori protiv raka. Doktori koriste obe vrste leenja
kako bi pomogli pacijentima da se to pre bolje izlee.
Da li od raka moe da se umre? Da li e drug/drugarica
umreti kao to umiru moji baba i deda?
Ponekad neko umre od raka, ali mnogo, mnogo dece ozdravi.
Doktori vrlo uspeno pomau deci da ozdrave i da se vrate svim
onim stvarima koje deca rade, a koje privremeno nisu mogla da
rade.
Da li rak posle leenja moe opet da se vrati?
Rak moe da se vrati, ali to se ne deava uvek. Ako se to i dogodi,
va drug/drugarica e opet otii kod doktora da mu/joj pomogne.
Da li drug/drugarica moe da ide na fiziko (vaspitanje) ?
Doktori e im savetovati ta da rade. Ali ak i da im doktor kae
da trenutno ne mogu na fiziko, to ne znai da nee moi kasnije
ili da ne mogu na drugi nain da budu deo tima tokom nastave
fizikog (npr. sudija, zapisniar rezultata utakmice itd.)
ta deca koja imaju rak rade dok su u bolnici?
Tamo rade razliite stvari. Razgovaraju sa doktorima, dobijaju
lekove, igraju video igrice na kompjuteru ili tabletu. Ponekad samo
lee u krevetu i odmaraju se. Ako ele mogu da itaju knjige ili
igraju drutvene igre sa drutvom iz sobe.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 7

Adolescenti
(VIII razred osnovne kole i srednja kola):

Adolescenti mogu imati razliite emocionalne reakcije na povratak u kolu. Neki od

njih iekuju s radou svoj povatak u kolu iz dva razloga: kako bi opet bili sa svojom
vrnjakom grupom i kako bi povratili oseaj normalnosti. Neki mogu biti anksiozni
zbog povratka nakon dueg odsustvovanja ili zbog toga to su u situaciji da ponavljaju
istu nastavnu godinu ime se suoavaju sa potpuno novom grupom aka. Veina adolescenata okleva da krene u kolu jer se boje reakcije vrnjaka na njihov izmenjen fiziki
izgled kao i potencijalne promene svog socijalnog statusa u okviru svoje vrnjake grupe.
Ako je tretman leenja ostavio posledice i na njihove kognitivne sposobnosti (tekoe pri
uenju), to im takoe moe predstavljati dodatnu prepreku. Posebnu panju treba obratiti
na brige koje mue adolescente, a koje oni mogu i ne moraju uvek da verbalizuju. Zato se
oekuje od nastavnika da budu osetljivi i perciptivni ne bi li prepoznali i neverbalizovane
tekoe koje adolescent u koli ima.

Odrasli:

Roditelji leene dece takoe emotivno reaguju na povratak njihovog deteta u kolu.

Njih esto brinu rizici od infekcija i posledice stresa kojem je, zbog vraanja na redovnu
nastavu, dete izloeno. Vrlo je uobiajeno da roditelji budu ne samo zabrinuti za dete
(zbog toga i nevoljni da poalju dete na nastavu), ve i za sebe - na njima je da se izbore
sa sopstvenim oseanjem ranjivosti i straha.

Nastavnici takoe nisu indiferentni na injenicu da u svom odeljenju imaju dete koje se

leilo od maligniteta. Najuestalije oseanje koje mui nastavnike je strah od nepoznavanja

fizikih ogranienja/invaliditeta deteta, a zatim i nesigurnost u kognitivne mogunosti koje
dete nakon leenja ima i shodno tome, nesigurnost u odluku o adekvatnom pedagokom i
metodolokom pristupu koji treba da zauzmu. Nastavnici takoe proivljavaju odreene
emocije poput oka, brige i tuge zbog bolesti uenika, ali to ne treba da ih ometa u detektovanju i ispunjavanju POTREBA (ne prohteva) leenog uenika.

8 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

zablude i strahovi kolskih vrnjaka

Nii razredi osnovne kole
(I-III razred):

Vii razredi osnovne kole Adolescenti (VIII razred i

(IV-VII razred):
srednja kola):

Kao to je ve bilo pomenuto, neka deca ovog uzrasta strahuju da je rak zarazan kao i grip i da se i oni u
kontaktu sa leenim drugom/
drugaricom mogu razboleti.

Uenicima na ovom
uzrastu treba pojasniti razlike izmeu razliitih bolesti
i principe prenoenja onih
koje su prenosive. Deca sad
ve shvataju da rak nije
zarazan, mogu da se decentriraju (hodaju u tuim cipelama) i razumeju kako
se leena deca oseaju. I za
decu i za nastavnike moe
da bude od koristi, ako nastavnik inicira diskusiju u
kojoj e pitati uenike. Na
primer, nastavnici mogu da
podstaknu uenike da zamisle situaciju u kojoj su oni
na mestu druga/drugarice,
tanije da zamisle da su u
bolnici i da kroz brainstrom formu podele ideje
o tome ta bi im u toj situaciji popravilo raspoloenje.
Uvide do kojih dou, pomoi
e vrnjacima da osete empatiju sa svojim leenim
drugom/drugaricom, a nastavniku da uje i razume sve
potencijalne zablude o raku
koje vrnjaci mogu imati.

esta zabluda koju
vrnjaci imaju je da se njihov drug/drugarica razboleo/la zbog loeg ponaanja,
jer nisu bili dobri (govorili su rune rei) i da
sada nakon bolesti njihov
drug/drugarica nije vie
ista osoba. Vano je da se
na ove strahove i zablude
obrati panja, a onda i da se
koriguju davanjem tanih
informacija deci - time se
spreava da leeno dete po
povratku meu vrnjake
bude socijalno izopteno.

Nastavnici
mogu
da pomognu uenicima
da naprave jasnu razliku
izmeu raka kod odraslih
i dece kao i da shvate da
je svaki sluaj specifian.

Starije uenike moe
da zanima nauna osnova bolesti i da li leenog
druga/drugaricu treba da
tretiraju drugaije. Oni
su ve sasvim sposobni
da empatiu sa leenim
uenikom i zanima ih kolike
su anse da i oni dobiju rak.

Adolescenti koji su
upoznati sa injenicama vezanim za rak verovatnije je da
e u odrasloj dobi imati vie
saoseanja za ljude kojima
je potrebna pomo. Dajui
im jasne i direktne odgovore na sva njihova pitanja,
nastavnik utie na to da se
anksioznost kod nekih aka
pretvori u elju za podrkom
leenom drugu/drugarici.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 9

PRIPREMITE UENIKE IZ ODELJENJA

- GRUPNA DISKUSIJA

Nastavnik je spona izmeu leenog uenika i ostalih aka u odeljenju i ako procenite

da za tim postoji potreba kod aka, bilo bi poeljno da organizujete grupnu diskusiju u
odeljenju. To je idealna prilika da se uenicima odgovori na pitanja u vezi sa rakom, leenjem
i nedoumicama oko njihovog pozicioniranja u odnosu sa leenim drugom/drugaricom.
Prisustvo leenog uenika toj diskusiji je poeljno jer na taj nain svojim vrnjacima alje
poruku da je OK da se pria o raku, ali treba voditi rauna da takvo izlaganje ueniku ne
predstavlja neprijatno iskustvo. Naravno, pre nego to krenete u realizaciju te aktivnosti,
konsultujte leenog uenika/cu i njegovu/njenu porodicu
da vam daju saglasnost da se diskusija odri. U sluaju
da se porodica ili uenik/ca ne slau sa vaim predlogom,
nemojte insistirati.

Priprema vrnjaka iz odeljenja za povratak leenog

druga/drugarice je vrlo vana. Niz problema koji se mogu

javiti mogu biti anticipirani i preudupreeni. Neki leeni/e
uenici/e se oseaju neshvaeno od strane vrnjaka iz
odeljenja jer smatraju da im je iskustvo bolesti, leenja i hospitalizacije dalo novi pogled na
svet koji njegovi/njeni vrnjaci ne dele i ne mogu da shvate. Obe strane imaju oseaj velikog
olakanja kada se, nakon grupne diskusije, to nerzumevanje premosti. to se vie informacija
otvoreno podeli, to je manje prostora za nagaanje i irenje glasina meu vrnjacima u koli,
koje su esto vrlo bolne za leeno dete i ometaju proces socijalne inkluzije.
MR, 13 godina- Drugarica na Facebook-u mu napie: Jao, ti ima rak, od toga se umire!?
Da se ne bi desile ovakve stvari, potrebno je priati sa decom.

10 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

KAKO OLAKATI TRANZICIJU IZ BOLNICE U KOLU?

Nastavnici i vrnjaci iz odeljenja mogu da pomognu! Evo nekih predloga kako:
* Podstiite uenike da iznose i razrade svoje ideje kroz
brainstorming (oluju ideja) metod o tome kako bi
i na koje naine mogli da podre druga/drugaricu koji
se lei ili je nedavno zavrio/la leenje od raka. Deca
esto imaju sjajne ideje!
* Budite u kontaktu sa njima (putem telefona, mejla,
facebook naloga ili ih posetite) i kada zbog leenja nisu u koli. Podstaknite ostale ake da
ih obavetavaju o dogaanjima u koli i drutvu.
* Odvojite jedan kolski as (npr.biologije) za lekciju o zdravlju, bolesti i raku. Ohrabrite
leenog uenika/uenicu da vam pomogne u pripremi tog asa, a ako mu nije neprijatno, i
da uzme ulogu predavaa na tom asu.
* Ukljuite leenog druga/drugaricu u sve aktivnosti u kojima moe da uestvuje i potuje
njegove/njene granice ako mu/joj u nekom momentu te aktivnosti budu suvie naporne.

Ako leeni drug/drugarica nosi kapu jer im kosa jo uvek u potpunosti nije izrasla nakon terapije, imajte na umu da mogu biti osetljivi
na komentare vezane za istu. Svi tinejderi/adolescenti su inae vrlo
osetljivi po pitanju njihovog fizikog izgleda, posebno frizure, tako da
bi preutno odobravanje ili davanje komplimenta bilo poeljno.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 11

KOMUNIKACIJA SA RODITELJIMA

Komunikacija izmeu nastavnika i porodice leenog deteta je veoma vana i bitno je

uspostaviti otvoren, saradniki odnos. Roditelji su znaajan izvor informacija o detetu jer
upravo oni najbolje poznaju svoje dete i esto e prvi uoiti da dete neto mui. Neki leeni
uenici mogu ostaviti utisak da sasvim uspeno prevladavaju tekoe koje im povratak u
kolu donosi, ali kad dou kui oni otvorenije pokazuju umor, nervozu i/ili uznemirenost.
Tada rad domaih zadataka moe da bude izuzetno naporan detetu i da utie na skraivanje
vremena za zadovoljenje socijalnih potreba. Roditelji su potencijalno izuzetno korisni
saveznici koji brinu o tome da su leenom detetu, u cilju olakanog ispunjavanja potreba
deteta koje imaju u koli, u potpunosti uvaene i ostale
obrazovne i socijalne potrebe.

Ipak, treba naglasiti da u toj komunikaciji izmeu

nastavnika i roditelja moe da doe i do neslaganja.
Roditelji, nastavnici, kao i samo leeno dete imaju razliita
oekivanja po pitanju njegovog/njenog akademskog
postignua. Npr., nastavnici mogu imati stav da roditelji
imaju nerealna oekivanja po pitanju postignua njihovog
deteta i da umanjuju stvarne posledice koje je leenje ostavilo,

dok roditelji s druge strane smatraju da kolsko osoblje olako sniave kriterijume postignua za
leenog uenika. Takoe, deava se da i roditelji i nastavnici nerado jedni drugima priaju o
tome ta ih brine u vezi sa detetom: roditelji, da ne bi ostavili utisak da su suvie anksiozni
ili zahtevni, a nastavnici da, pored svih stresova koje su zbog bolesti deteta pretrpeli, ne
bi dodatno optereivali roditelje.

12 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Neopravdane brige oko poverljivosti informacije koje roditelji i nastavnici razmenjuju

mogu da slue kao prepreka u komunikaciji izmeu ove dve strane. Ako roditelji i leeni
uenik/ca odobravaju da se u okviru kole informacije nesmetano dele, onda bi nastavnik
sve podatke koje je dobio trebalo da prosledi relevantnom osoblju kole. S druge strane,
roditelje bi trebalo ohrabriti da sa nastavnicima ili drugim lanovima kolskog kolektiva
podele sve vane informacije o medicinskom stanju i merama opreza u vezi sa zdravljem
deteta. Neki roditelji ne ele da otvoreno priaju o detetovoj bolesti i leenju. Ovakvo
ponaanje najee je podstaknuto eljom za povratkom u normalu i minimiziranjem
stigmatizujuih efekata bolesti. Njihovu elju da se o bolesti ne razgovara potujte, iako to
moe biti izvor tenzija, posebno ako to osujeuje vae napore da pomognete leenom aku.
Nakon nekog vremena, porodica leenog uenika moe postati otvorenija za razgovor o tim
temama.

Rak je bolest itave porodice - pored deteta i

ostali lanovi porodice tokom perioda leenja
doivljavaju traumu.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 13

SUOAVANJE SA IZMENAMA FIZIKOG IZGLEDA

Neki mladi tee prihvataju promene u svom fizikom izgleda. Jo od poetka puberteta

deca i mladi su vrlo osetljivi po pitanju fizikog izgleda, a slika o sebi moe dodatno biti
izmenjena nakon bolesti i precesa leenja. Za veinu, ovo je samo privremeni problem. Ipak
odreeni broj mladih, mora da se suoi sa trajnim promenama slike o sebi i oseanjima koja
prate njihovo poimanje kako ih drugi vide.

Navikavanje na ivot sa trajnim oiljcima ili na izmene telesne sheme nakon amputacije

je teko i u odraslom dobu. Suoavanje sa ovim izazovima u periodu odrastanja, moe u

velikoj meri da ugrozi normalni psihofiziki razvoj. Neke promene, poput variranja telesne
teine, izmene u teksturi koe i konstantne potrebe za noenjem kape ili marame, je izuzetno
teko prihvatiti. Mladi mogu biti preokupirani svojim fizikim izgledom, nainom oblaenja
ili telesnom teinom - posebno ako se u obzir uzme i vanost onog to njihova vrnjaka
grupa smatra (ne)prihvatljivim. Iz svih ovih razloga, promena fizikog izgleda, moe da
predstavlja najteu prepreku s kojom se mlada osoba nakon leenja suoava.
Leenje maligniteta ima brojne neeljene efekte.

Meutim, ako je opadanje kose uzrokovano

Jedan od eih je delimino

radioterapijom, koren dlaka moe biti trajno

ili potpuno opadanje

oteen i kosa se ne regenerie. Ovo se uglavnom

kose. Hemioterapi-

manifestuje gubitkom kose na manjim krunim

jski lekovi takoe

mestima po glavi, mnogo ree potpunom elavou.

mogu uticati na

Gubitak kose je posebno traumatino iskustvo

opadanje i drugih

za mlade ljude jer frizura u velikoj meri utie na

vlasi na telu - obrva,

njihovu sliku o sebi i esto definie pripadnost

trepavica, vlasi u pazunom i genitalnom

odreenoj grupi. Frizurom i stilom oblaenja mladi

predelu tela. Uglavnom, kosa u potpu-

ljudi istiu svoju nezavisnost i individualnost.

Gubitak
kose

nosti izraste nakon zavretka leenja, ali

taj proces moe da potraje i do 3 godine.

14 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Va uenik koji se lei ili se leio od maligniteta moe doiveti intenzivan

oseaj sramote i socijalne izolacije koja moe rezultirati izbegavanjem polaska

u kolu iako je to u suprotnosti sa preporukama lekara i psihologa sa klinike.

Od izuzetne je vanosti da nastavnik razume stigmatizujue efekte gubitka

kose i da izae u susret potrebama uenika da, iako je moda protiv kolskih pravila,
tokom nastave nose periku, kapu ili maramu. Gubitak kose jednako traumatino
utie na deake kao i na devojice, tako da otpor prema koli nije usko vezan za pol
uenika. Kada kosa ponovo izraste ona moe da bude drugaije boje ili teksture.
Deaci su posebno osetljivi ako im novonarasla kosa odjednom postane kovrdava.

Kako

p r u i t i p o d r k u ?

Dozvolite ueniku da nosi kapu, kaket ili maramu

tokom nastave, ak iako se to kosi sa pravilima kole. Tokom

sunanih dana, za uenika kojima kosa jo uvek nije izrasla,
noenje kape na otvorenom prostoru je obavezna radi zatite
od sunca.

Ako se leeni uenik slae, pre njegovog/njenog povratka

obavestite ostale ake iz odeljenja o promenama u fizikom

izgledu njihovog druga/drugarice. Ako se vrnjacima iz
odeljenja objasne razlozi zbog kojih je dolo do promena u
fizikom izgledu leenog uenika/uenice, raste verovatnoa
da e biti empatini i novonastalu situaciju nee koristiti da
se suprotstave pravilima kole.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 15

Znaajnijim izmenama telesne teine, leeni/a uenik/ca se

teko prilagoava zato to je to jo jedan udarac na

PR OM E N E
T E L E S N E
TEINE

samopozdanje i ve naruenu telesnu shemu leenog

aka. Poveanje telesne teine kao rezultat leenja je
ree, ali je mogue isto povezati sa prepisanim lekovima
(posebno steroidima) ili hormonalnom disbalansu kao

sporednom efektu leenja.

Kao neeljeni efekat leenja maligniteta moe doi do

pojave oteenja na koi, svraba, bolnih i/ili crvenih delova

na koi. Uobiajeno, ove promene su kratkorone, ali
kod transplantacije alogenih matinih elija (donator je
druga osoba) one mogu postati hronine. Koa u ovakvim
sluajevima moe da povremeno lui gnoj ili limfu, da se
ljuti ili menja boju i postane pegava i suva. U ovakvim sluajevima
grubi i kontaktni sportovi se ne preporuuju. Tokom leta njima je
neophodna pojaana zatita od sunca tokom igara i sportova na
otvorenom.

PROMENE
NA
KOI

16 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

ZADIRKIVANJE I MALTRETIRANJE

Kao to je poznato svakom nastavniku,

runih ili neprijatnih fotografija i pogrdnih

zadirkivanje i maltretiranje moe biti veliki

ili preteih poruka.

problem kod dece i mladih. Istraivanja

pokazuju da je maltretiranje uenika koji

osobe koje vide kao razliite i sa kojima niti

su leeni od raka tri puta ee u odnosu na

imaju iskustva niti ih razumeju. Rak kod

njihove zdrave vrnjake. Oni koji maltretiraju

dece je na svu sreu veoma redak, tako da

su obino vrnjaci, ali takoe je zabeleeno i

veoma mali broj dece uopte ima priliku da

da neki nastavnici ili drugo osoblje kole ine

zaista razume kroz ta prolazi vrnjak koji se

Oni koji maltretiraju obino biraju

isto, javno komentariui

leio od maligniteta,

na neprimeren nain.

zato je drugaiji/a

Maltretiranje se moe

od drugih i ta sve

videti u razliitim formama:

obuhvata tretman.

fizikoj, verbalnoj i

Mitovi i zablude

emocionalnoj (ukljuujui

kao i strahovi usled

zadirkivanje, nazivanje

nedostatka znanja o

raznim imenima, ismevanje, poniavanje, irenje

raku mogu stvoriti atmosferu prezira, straha

glasina o nekome i iskljuivanje iz vrnjake

i neprijateljstva.

grupe). Sajber maltretiranje, korienjem

interneta, e-pote, drutvenih mrea ili preko
mobilnih telefona se manifestuje kroz slanje
POSLEDICE: Neko ko je meta maltretiranja e pokazati fizike i emocionalne znake kao to
su: oseanje tuge, depresija, strah, stidljivost, usamljenost i veoma nisko samopuzdanje to
dovodi do znaajnog pogoranja akademskog uspeha. Takoe, mogu imati glavobolje, bol u
stomaku, nesanicu ili poremeen reim ishrane, poriv za samopovreivanjem ( ponekad i sa
fatalnim ishodom).

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 17

Znaci

prepoznavanja ovakve situacije:

Ne oseaju se dobro ujutru kada se probude ili

im se ne ide u kolu.
Nikako ne mogu da zaspe uvee ili se bude pre
zore.
Zabrinuti su za putovanje do kole i povratak
kui.
Poderana odea ili oteene knjige.
Nestajanje stvari koje poseduje, ukljuujui
novac.
Neobjanjive rane i modrice.
Opadanje kolskog uspeha.
Promene u raspoloenju poveana agresija
ili povuenost i stidljivost.
Pronalaenje matovitih razloga da ne idu u
kolu.

K ako se odnositi prema maltretiranju:

Stvorite atmosferu u kojoj se maltretiranje ne
tolerie-to treba da bude eksplicitno predoeno
kako acima tako i kolskom osoblju.
Budite oprezni kada istraujete potencijalni
sluaj maltretiranja.
Ozbiljno shvatite sve informacije ili prepoznatljive znake maltretiranja.
Razgovarajte sa roditeljima, drugim nastavnicima i acima, ukoliko je primereno.
Obavestite vrnjake u razredu o raku i leenju
raka (uz dozvolu roditelja i aka koji je leen
od raka).
Menjajte uobiajene rutine, raspored sedenja
u uionici i pravila na sportskom terenu/u
kolskom dvoritu.
Obezbedite pojaanu superviziju i informiite
aka o postojanju odgovarajue osobe kojoj
moe da se obrati u poverenju i razgovara o
problemima.
Vodite dnevnik dogaaja i incidenata podstaknite ake da ine isto to.
Pokrenite program vrnjake podrke.
Obezbedite specijalno potansko sandue gde
aci mogu anonimno da ubace poruku o onome to ih brine.
Razuverite aka koji je meta maltretiranja da to nikako nije njegova/njena krivica.
Ukoliko otkrijete sluaj sajber maltretiranja
(svih oblika, od internet do mobilnog telefona)
odmah prijavite administratorima sajtova,
telefonskim i operaterima internet usluga.
Kontaktirajte policiju ukoliko su pretnje ozbiljne i nelegalne.

18 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

POSEBNE POTREBE U OBRAZOVNOM PROCESU

Neki od uenika/ca prou kroz tretman leenja bre i sa manjim prekidima tokom

obrazovnog procesa. Drugi se mogu nai u situaciji da izgube godine na proces leenja ime su
oslabljeni i sa velikim rupama u obrazovanju. Jasno je da su njihove potrebe sasvim razliite. Neki
e biti u stanju da se vrate u kolu sa minimalnom potrebom da naue proputeno gradivo uz
malo dodatnog razumevanja. Ostali e imati potrebu za korienjem Individualnog Obrazovnog
Programa (IOP) to jest, za dugotrajnom podrkom uz mogunost da ona potraje tokom njihovog
celokupnog budueg obrazovnog procesa.

ak i kada je uenik/ca uspeno leen/a od raka i u procesu remisije postoji nekoliko

razloga koji dovode do dugoronih problema u uenju. Radioterapija koja se primenjuje na

predeo glave i neki od hemioterapijskih lekova kao to su metotreksat mogu ozbiljno i progresivno
da utiu na vetine i kapacitet za kognitivni razvoj i uenje. Na alost, injenica je i da to su
deca mlaa kada se lee to je vea mogunost da kasnije imaju ove trajne posledice. Hronini
problemi, iako kod manjine uenika/ca, ukljuuju hronini umor, psiholoke probleme i probleme
sa panjom i koncentracijom.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 19

SPECIFINI PROBLEMI

Umor kod dece koja su leena od raka moe biti oslabljujui faktor jer je esto povezan

sa bolovima, oseajem pospanosti i bezvoljnosti. Uenici mogu da pate od psihikog i fizikog

umora to moe uticati na sve to rade. Zadaci za koje im je ranije bilo potrebno malo truda
mogu sada postati iscrpljujui. Mogu se nai u realnoj situaciji da im je prenaporno da provedu
standardno vreme na asovima i posle toga da jo rade domae zadatke. Umor moe ugroziti
aspekte uenja kao to su pamenje i koncentracija. Efekti obino traju oko est meseci nakon
tretmana, ali mogu da potraju i due. Mentalni ili kognitivni zamor, kao i prekomerna stimulacija
manje su oigledni i prepoznatljivi nego sam fiziki umor.

Kako

prepoznati znake umora :

Uenik/ca moe rei da se osea umorno ili opisati svoje trenutno stanje reima
poput oamuen/a ili zbunjen/a.
Ako rade sporo ili zaostaju sa radom.
Ako su apatini ili pokazuju znake lenjosti.
Nerazgovetan govor ili zamagljen vid.
Problemi sa dolaskom u kolu ili esto kanjenje
na asove.
Nedostatak interakcije sa vrnjacima.
Slaba koncentracija, lako gubljenje panje ili problem sa pamenjem.
Razdraljivost ili loe raspoloenje.

Posle

radioterapije :

Sindrom pospanosti moe da se razvije oko est nedelja nakon radioterapije i uobiajeno
ukljuuje periode pospanosti, letargije, gubitka apetita i razdraljivosti.

20 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

K ako

pomoi ?

Organizujte kratke periode intenzivnog rada sa estim

pauzama za odmor.
Smanjite oekivanja u smislu izrade domaih zadataka
ili rada na asu.
Pomozite ueniku da postavi prioritete u radu i uenju.
Dozvolite ueniku/ci da napusti uionicu pet minuta
ranije kako bi se lake spremio za odlazak kui ili sledei

Hronini umor
Manji broj uenika/ca pokazae
znake hroninog umora koji
moe potrajati i po nekoliko
godina nakon leenja. Kod ovih
uenika preporuuje se postepeno poveanje aktivnosti u
njihovom obrazovnom procesu.
Uenik bi trebalo da pone sa
samo jednim ili dva asa dnevno
i potom prema sposobnostima
da se poveava broj asova.
Jutarnje buenje kod ove grupe
dece moe biti tee, tako da
im jutarnjim asovima treba
davati lake zadatke.

as u drugoj uionici. Takoe moda mu/joj je potrebna

pomo da ponese svoje stvari, obezbedite je.
Obezbedite specijalnu karticu u boji za uenika/cu da je
koristi kada mu/joj je potreban odmor bilo to odlazak sa
asa ili prosto sputanje glave na klupu da se odmori.
Prilagodite vreme rada testova, pismenih ili domaih
zadataka.
Dozvolite kucanje na kompjuteru ukoliko je rukopis aka
suvie neitljiv ili mu/joj je prenaporno da pie.
Obezbedite im kratke beleke o onome to predajete kako
ne bi morali da vas istovremeno sluaju i belee.
Obezbedite im sredinu u kojoj imaju mir i mogu da se
odmore ako im je potreban tajm aut.
Pitajte ih kako se oseaju ak i kada ne umeju da vam
daju na to odgovor, svaki razgovor vezan za njihove brige
i strahove je dobrodoao

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 21

POKRETLJIVOST I FIZIKO VASPITANJE

Leenje od raka moe dovesti do smanjene sposobnosti na polju fizikog angaovanja.

aci mogu imati problem sa pokretljivou ili sa zamorom. Vano je da se fokusirate na ono
to uenik moe da uradi, a ne ono to ne moe da uradi.

Zagrevanje i oputanje

Neke od strategija za inkluziju u fizike

Dobra praksa je da uvek postoji

aktivnosti i sportove:

period zagrevanja i period

Prilagodite aktivnosti tako da izlaze u susret potre-

oputanja pre i posle fizikih

bama pojedinca

aktivnosti i bavljenja sportom

Dozvolite uee u fizikim aktivnostima svima,

jer to smanjuje mogunost

ali sa prilagoenom brzinom i nivoom teine.

istezanja ili povrede miia.

Ukljuite sve ake u fizike aktivnosti iz praktinog

Leeni aci u ovim vebama lako

mogu da uestvuju, ak i ako,
zbog prezahtevnosti ili rizika od

i socijalnog razloga.
Polagano gradite vetine vebajte jedan pokret
pre nego to sklopite nekoliko pokreta u celinu.

povreda tokom glavne aktivnosti,

Negujte atmosferu ja to mogu kroz kreativne i

ne mogu da budu aktivni tokom

prilagoene aktivnosti koje obezbeuju motivaciju

itavog asa.

i nude viestruke izbore.

Imajte na umu da odbijanje odlaska u svlaionicu i presvlaenja pred drugima u okviru

vrnjake grupe moe poticati od osetljvosti na eventualne telesne promene koje dete ima
kao posledicu leenja. Mogue je da e biti potrebno da obezbedite ueniku/ce privatnost u
ovom smislu. Neki uenici/ce e moda, koristei bolest kao izgovor, pokuavati da izbegnu
fizike aktivnosti, iako su u sutini potpuno spremni fiziki da uestvuju. Obratite panju
na ove otpore. Razlozi mogu biti promena na telu, hormonska promena ili nedostatak
samopouzdanja kao direktni rezultat leenja od raka.

22 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

kolski izleti i aktivnosti na otvorenom

Dobro planirani i adekvatni kolski izleti su veoma korisni u socijalnom i obrazovnom smislu.
Velika je teta da ih leeni uenici/ce izbegavaju jer im izgledaju kao preteki izazov. Umesto
da dete ne uestvuje na njemu, pozovite roditelja ili drugu osobu koja moe ii s njim kao
pomoni asistent u obrazovnom procesu. U procesu planiranja izleta i procene rizika, osmislite
i alternativne aktivnosti za vreme izleta (PA Personalni asistent). Tokom procesa planiranja
izleta i procene rizika pokuajte da osmislite i alternativne aktivnosti tokom izleta koje bi fiziki
bile dostupne svim uenicima.

UZIMANJE LEKOVA

Neki aci moraju da uzimaju redovno lekove kada su u koli. Ako je procena lekara

da je zdravstveno stanje uenika zadovoljavajue za polazak na redovnu nastavu, potreba za

lekovima nikad ne sme biti izgovor da porodica spreava aka da pohaa kolu.

U zavisnosti od uzrasta aka i postojee strukture podrke u koli, uzimanje lekova tokom

nastave moe da bude obezbeeno od stane ili samog aka, ili nekog od kolskog osoblja, kao
to je uitelj/uiteljica, razredni stareina. Neki od protokola leenja zahtevaju od pacijenata da,
u cilju odravanja remisije, odreene lekove konzumiraju i po nekoliko godina u kontinuitetu.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 23

AKADEMSKO POSTIGNUE I OEKIVANJA

Ozbiljna bolest i produeni izostanak iz kole svakako imaju veliki uticaj na akademsko

postignue aka. Ovo ukljuuje postojanje rupa u znanju kao i nedostatak energije,
samopouzdanja i motivacije. Oekivanja nastavnika treba da budu u skladu sa kognitivnim
kapacitetima leenog aka, a akcenat rada na aktivaciji potencijala uenika.

Moe vam se uiniti primamljivo da jednostavno kaete leenom aku da nita ne brine

u vezi za kolom i kolskim uspehom. Za neke ake e ovo doi kao veliko olakanje, posebno
ako kola nije bila ba omiljeni deo njihovog/njenog ivota pre leenja. Ipak, na taj nain ne
inite uslugu tom ueniku/ci, ve samo pothranjujete model ponaanja koji je neodriv i odlaete
proces inkluziju. Za druge ake koji se vie brinu o tome koliko su zaostali sa gradivom i kolom
i razmiljaju kako da to sve nadoknade kao i o svojoj budunosti i planovima, ovakav pristup
stvara dodatne probleme. Oni mogu da se osete iskljuenim iz kolskog drutva i njihovih
socijalnih mrea i da doive dodatnu traumu.

Ovo nije laka situacija za nasatavnika/cu, naprotiv. Ako je pritisak nastavnika na aka

suvie jak, on/ona moe stei utisak da je pod presijom bezoseajnosti za njegovu/njenu
situaciju a ukoliko se aku suvie gleda kroz prste, ak moe stei utisak da se odustaje
od njega/nje i da niko ne vidi da ima budunost. Na nastavnicima je da, individualizovanim
pristupom, svakom aku koji je zbog bolesti dui vremenski period bio van kole, prilagode
pedagoki pristup -oekivanja koja pred njega postavljaju treba da budu objektivna (u okviru
kapaciteta i ogranienja koje dete trenutno ima) i za uenika/cu motiviua.

24 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

PONAANJE I EMOCIONALNE REAKCIJE UENIKA

Dijagnoza raka kao i leenje zahteva veliko emotivno prilagoavanje za aka i njegovu/

njenu porodicu. Ve same fizike promene koje mogu nastati kao posledica bolesti i/ili leenja,
mogu biti uzrok psihike preosetljivosti deteta. Dodatne promene kao to je mentalni umor,
oteano praenje nastave, kao i tekoe na polju pamenja, su takoe vrlo stresnogene za aka.
Ipak, za neke najtraumatinije efekte izaziva suoavanje sa mislima o sopstvenoj smrtnosti, kao
i ivljenje sa trajnim strahom od mogueg povratka bolesti nakon leenja. Va ak moe biti
anksiozan pri povratku u kolu i imati oseaj da vie tu ne pripada. Dok neki od njih prou sa
nepoljuljanim samopouzdanjem ili ak i osnaeni iskustvom, mnogi e se pojaviti sa vrlo krhkim
samopotovanjem to stvara potrebu za paljivom i briljivom negom meuljudskih odnosa od
strane nastavnika i ostalih aka u razredu.

Kod uenika koji su zbog leenja od maligniteta dugo odsustvovali sa nastave, nakon

njihovog povratka u kolsku sredinu, moete primetiti da, iako generalno vrlo zrelo razmiljaju,
ponekad je uoljiva doza emocionalne/drutvene nezrelosti u odnosu na njihove vrnjake. aku
moe veoma teko pasti da prihvati injenicu da je njegov uspeh na mnogim poljima akademskom, socijalnom, na polju sporta moda postao slabiji. Neki dodue, mogu biti i sasvim sluajno
zatieni od ovoga usled sopstvenog nerazumevanja da su nekakve promene uopte nastale. Drugi
e pak doiveti svako svoje novonastalo ogranienje kroz ekstremno tugovanje. U ovom sluaju se
deava neto slino kao proces tugovanja koji postepeno dovodi do prihvatanja i integrisanja tih
ogranienja u sliku o sebi. Ovo moe biti veoma spor i bolan proces. Najvanije je da sve u vezi
sa oekivanjima od deteta (od strane samog deteta, roditelja i kolskog osoblja) bude reavano sa
dodatnim razumevanjem i panjom. Neophodno je ove probleme reavati proaktivno i uvremenjeno, jer anksioznost nastala u vezi sa kolom vrlo brzo moe eskalirati u fobini strah od kole.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 25

ta moemo uoiti u uionici?

Promene raspoloenja, melanholiju, povuenost, nedostatak radosti ili motivacije,
plaljivost.
Anksioznost, zabrinutost, depresiju i razdraljivost kada je u pitanju postizanje kolskog
gradiva i testova/ispita.
Preterano perfekcionistiki stav ili opsesivno ponaanje.
Emocionalna nezrelost i preterana zavisnost od drugih .
Loa koncentracija i pamenje, uznemirenost, impulsivno ponaanje i neoekivano lo
akademski uspeh.
Frustracija, bes, razdraljivost i agresivnost.
Loije socijalne vetine ili egocentrinost i nefleksibilnost.
Ponaanja u kojima se prepoznaje preterano traenje panje.
Izolovanost- izbegavanje socijalnih aktivnosti i nedostatak interakcije.
Fobini strah od kole.
Psihosomatski simptomi, koji mogu da ukljuuju njihove albe na glavobolju i bol u
stomaku.

PRAENJE PONAANJA
Kod aka koji je leen od raka
izuzetno je vano da roditelje
odmah obavestite o promenama
u ponaanju kako bi se iskljuio
potencijalni zdravstveni uzrok.

neke od strategija:

Pitajte roditelje da li je ak pre leenja

imao emocionalne i druge probleme sa
ponaanjem? Ovi problemi mogu biti
pogorani postojanjem bolesti, opasne
po ivot i uzdrmati celu porodicu.
Uputite aka i roditelje na psiholoko
savetovanje kod kolskog psihologa.

26 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Neki od principa dobrog

upravljanja ponaanjem:
Dobra komunikacija

Pronalaenje pravog balansa

Izdvojite vreme da zaista komunicirate

Razumljivo je da su nastavnici ponekad

sa akom i sasluate njegove/njene brige.

neopravdano blagi ili zatitniki nastro-

Razgovor sa roditeljima e vam razjasniti

jeni prema uenicima sa rakom. Meutim,

u kojoj meri su problemi vezani iskljuivo

ovakvim stavom se nehotice mogu odravati

za kolu. Razgovori sa ostalim lanovima

ili ak pogoravati problemi u ponaanju.

kolskog kolektiva koji takoe radi sa leenim

aku moe biti potreban isti tretman koji

uenikom/om e pomoi da se uspostavi

dobijaju i njegovi vrnjaci u veini aspekata,

potpunija slika i obezbedi doslednost u

ali u isto vreme neprimereno je disciplino-

upravljanju ponaanjem.

vanje aka za ponaanje koje je organskog

porekla ili van njegove kontrole.

Istrajnost i strpljenje

Individualnost

Pokuajte da se koncentriete na pojedinane Kao i u sluaju bilo kog aka, strategije

probleme u ponaanju uenika i budite

upravljanja ponaanjem koje funkcioniu

konzistentni po pitanju vae dostupnosti kod jednih nee funkcionisati kod drugih.
detetu i pristupa koju koristite. Budite Neophodno je napraviti individualnu procenu
savreno jasni da se radi iskljuivo o samom

za svako dete.

ponaanju koje je neprihvatljivo, a ne o aku

u celini. Svako poboljanje u ponaanju
svakako pohvalite.
Potraite savet!
Potraite profesionalni savet za probleme sa kojima se suoavate. Dobro upravljanje
ponaanjem u ovim sluajevima podrazumeva da e pomo eksperata i njihovi saveti
spreiti dalju progresiju disfunkcionalnih obrazaca ponaanja.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 27

SOCIJALIZACIJA I ODNOSI

Leenje od raka moe aka odvojiti na due vreme iz njegovog uobiajenog socijalnog

okruenja. Zatitnika sredina u bolnici sa neprekidnom brigom medicinskog osoblja, a i poveana

zavisnost od roditelja moe dodatno dovesti do otuenosti aka od svojih vrnjaka u koli.
Dubokoseno iskustvo suoavanja sa dijagnozom, leenjem i ivotom posle raka moe dodatno
doprineti izolovanosti. Dobra drutvena inkluzija u kolsko okruenje je od sutinskog znaaja
ukoliko elimo da povratimo oseaj pripadnosti grupi kod ovih aka. To moe biti presudno za
njihov napredak u svim aspektima ivota i moe da sprei incidente kao to su zadirkivanja i
maltretiranje. Ako primeujete da je dolo do regradiranja ili potpunog gubitka nekih socijalnih
vetina, pomozite ueniku/ci da ih ponovo stekne.

Socijalne vetine koje uzimamo zdravo za gotovo

Razumevanje neverblane komunikacije kao to je govor tela, izrazi lica ili ton govora.
itanje socijalnih signala.
Sluanje.
Promena uloga i zajednitvo.
Stvaranje i ouvanje prijateljstava.
Razumevanje ala.
Kontrolisanje oseanja i emocija.
Adekvatno ponaanje u odnosu na date okolnosti.

Aktivno uestvovanje u procesu inkluzuje druga/drugarice koji se nakon leenja vraa u

kolu, viestruko koristi i ostalim uenicima iz odeljenja: oni se kroz taj proces ue prihvatanju,
toleranciji, unapreuju svoje komunikacijske i organizacione sposobnosti.

Mnogima je teko da pronau prave rei pri susretu sa prijateljem kojem je dijagnos-

tifikovan rak. Drugi pokuavaju da izbegnu situaciju u potpunosti ili im se ini da je njihov
pokuaj posete ili slanja estitke tokom leenja odbijen iz nezahvalnosti. Verovatnije je da
se odbijanje posete dogaa zato to se drug/drugarica loe oseao/la ili je bio/la bio previe
zaokupljen/a procedurama leenja u to vreme.

28 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Mnogi aci izgube kontakt sa prijateljima tokom leenja i nailaze na potekoe kada treba

da se vrate i budu ponovo prihvaeni u vrnjaku grupu. Paradoks mladosti je ovde vrlo jasno u
igri: svako tei da uspostavi svoju nezavisnost i individualnost, dok u isto vreme oajniki eli
da se uklopi i oseti pripadnost od strane vrnjaka.

Posle boravka u bolnici i dugotrajnog izostanka iz kole tokom kojeg je ak razvio

izuzetnu bliskost sa roditeljima ili starijima koji su sa njim proveli to vreme, reintegracija u
kolu postaje od kljunog znaaja za vraanje u normalne ivotne tokove jedne mlade osobe.
Ukoliko je pohaanje kole preporueno od doktora i tokom leenja i ak se osea sposobnim za
to, treba omoguiti nesmetan povratak u kolu, ak i ako je pohaanje nastave jo neredovno.
kolskom osoblju moe zvuati primamljivije da se uenik potpuno oporavi i tek onda vrati u
kolsko okruenje, ali to moe potrajati suvie dugo i poveava rizike od razvoja mnogih drugih
teih problema kao to je fobija od kole ili gubljenje samopouzdanja.

Mnogi pacijenti imaju iskustvo izmetenosti u odnosu na svoje vrnjake, koja moe biti

trajnog karaktera. Trauma suoavanja sa potencijalno terminalnom boleu i ograniavajuim

aspektima koje donosi leenje, odvaja ih od vrnjaka koji se u isto to vreme suoavaju sa potpuno
trivijalnim stvarima svakodnevnog ivljenja. esto se oseaju potpuno drugaiji od drugihveina mladih posle leenja smatra da je sazrela vie i bre u odnosu na vrnjake i da to vodi
nerazumevanju i poveanju distance izmeu njih.

ODBIJANJE DA SE IDE U KOLU

Otpor prema povratku u kolu veoma je est kod dece i mladih nakon bilo kojeg odsustva

povezanog sa ozbiljnom boleu, pogotovo onom koja moe imati smrtni ishod. Otpor moe da
se produbi u potpuno odbijanje polaska u kolu ili ak razvoj fobinih strahova od kole.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 29

Upozoravajui znaci koje treba uoiti:

Odbijanje deteta da krene u kolu, koje esto ukljuuje i
aljenje na neke somatske tegobe (bol u trbuhu, glavobolju, grlobolja)
ak moe iskusiti i fizike znake anksioznosti kao to su ubrzan puls, drhtavica, znojenje,
tekoe s disanjem i muninu. Pre obraanja za pomo profesonalcima iz oblasti mentalnog
zdravlja, prvo razgovarajte sa akom i njegovom porodicom. Kada se kod deteta pojave neki
od ovih simptoma, vrlo je vano da se iskljui mogunost pritajene depresije koja moe
zahtevati psihoterapijski ili savetodavni rad.

Anksioznost zbog povratka u kolu-kako pomoi?

Otvoreno razgovarajte za akom i roditeljima o svim stvarima koje se tiu deteta,
a koje vas brinu.
Insistirajte da i roditelji budu ukljueni u proces reavanja problema. Njihovo uee
i podrka su kljuni.

Kroz razgovor sa akom saznajte koje

su obasti koje mu/joj izazivaju najvei stres,

(npr. maltretiranje, nedostatak prijatelja,
oseanje razliitosti, previe ili nedovoljno
obaveza, previe aka u uionici, nedostatak
samopouzdanja itd.)
Pregovarajte o promenama u kolskim rutinama ili procedurama. Predloite vreme
kada bi mogli da dou isto da bi se druili s vrnjacima.
Obavestite druge nastavnike ako neka od strategija koju primenjujete u radu sa
leenim djakom daje dobre rezultate, kako bi i oni mogli da ih primene.
to pre ih uputite kod akog savetnika ili psihologa jer to moe biti od velike pomoi.
Pregovarajte sa jednim ili dva prijatelja aka da sa njim redovno provode odmore
izmeu asova (ili stresni deo dana).
Smireno i svrsishodno reagujte na stresne situacije.
Ponite s malim ciljevima, postepeno ih nadograujte i uvek nagradite postignuto.

30 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

KONCENTRACIJA I PAMENJE

Odreeni protokoli leenja kao to je radioterapija i neke od hemioterapija redukuju

kapacitet pamenja i sposobnost aka da se koncentrie. Oni lako gube panju, posebno u
velikoj grupi i bunim okruenjima. Ovo ograniava njihove sposobnosti da ue i da dostignu
svoje potencijale. Razmislite o metodolokom pristupu i starategijama uenja koji bi im u
najveoj meri olakalo proces uenja.

ta

mogu oekivati ?

Koncentracija

Pamenje

* Zamiljenost i sanjarenje.

Teko se priseaju nekih infor-

* Poputanje koncentracije.

macija.

* Problemi sa praenjem

Nemogunost da prate instrukcije

jednostavnih instrukcija.

tokom rada.

* Usporenost i povrnost u radu. Potekoe u memorisanju novih

informacija i uenje novog gradiva.
Problemi sa dolaskom na vreme

Neke

o d s t r at e g i j a z a u i o n i c u :

* Uenika moete uputiti na rad sa kolskim psihologom * Zadaci treba uvek da budu kratki i praktini.
u cilju uenja vebi za poboljanje koncentracije.

* Stimuliite interesovanje za odreenu temu uz

* Raslanite zadatak na manje, fokusirane korake.

pomo zanimljivog radnog materijala.

* Uspenim reavanjem manjih delova zadataka,

* Obezbedite beleke sa asa

kroz manja postignua ohrabrujete uenika/cu i

motiviete ga za dalji rad.
* Pohvalite svako postignue.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 31

PANJA UENIKA

Bitno je napraviti razliku izmeu periodinog opadanja panje deteta (deficita panje)

i nedostatkom pamenja (memorijskog deficita), mada nije retko da kod uenika moete da
primetite kombinaciju oba faktora. Situacija u kojima kod uenika dolazi do deficita panje
esto mogu biti i pogorane tokom odreenih delova dana kada je uenik umoran.

Pamenje?
Obezbedite aku mogunost za repeticiju (ponavaljanje gradiva, vebanje) dodatno uenje.
Obezbedite alate za lake pamenje, na primer pisane instrukcije, dnevnike, ekliste,
satove, table s podsetnicima, diktafon, digitron, radne listove ili ablone.
Uite ih strategijama poboljanja pamenja, na primer mnemoniku, mentalnu imaginaciju,
mape uma, dijagrame (paukova mrea).
Postarajte se da je domai zadatak sa rokovima zabeleen u svesci.
Dozvolite im upotrebu markera - flomastera za obeleavanje teksta.
Ako uenik lako gubi panju:
Smanjite spoljne smetnje tokom asa.
Izbegavajte otvorene i bune uionice.
Smestite uenika u klupu koja se nalazi u prvom redu i gde su smetnje najmanje.
Napravite raspored sedenja u uionici tako da ohrabrite radne navike.
Privucite panju aka pre nego to elite da mu zadate jednostavna uputstva u radu.
Svedite prisustvo opreme na stolu na najosnovnije.

32 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

SEKSUALNOST I PLODNOST

Seksualni razvoj kod mladih koji su se leili od raka moe biti ozbiljno ugroen.

Za neke od njih, plodnost e biti delimino ili potpuno naruena, dok nekima nee biti
ugroena uopte. Sve promene koje im se deavaju mogu biti fizikog ili psihikog porekla.

Fizioloki aspekt

Psiholoki aspekt

Mesto na kojem se tumor razvio i primljena terapija mogu izazvati hormonske

promene / disbalans. Ovo ponekad dovodi
do problema sa preranim poetkom puberteta, promenama seksualnog nagona, seksualnu inhibiciju ili nedostatak inhibicije.

Samopotovanje i samopouzdanje kod

mladih osoba su blisko povezani sa njihovim poimanjem sopstvenog izgleda i
vere u budunost. Promene u fizikom
izgledu uzrokovane leenjem mogu imati veliki uticaj na njihovu sposobnost da
formiraju odnose. Dijagnoza raka moe
razruiti njihovo uverenje da e im se
ivot ikada vratiti u normalu i oni se mogu
oseati iznevereno injenicom da su bolesni ili da su proli proces leenja koji im
potencijalno menja ivot u potpunosti.

Do neke mere hormonski problemi mogu

se reavati sa doktorima specijalistima za
hormonske problem (endokrinologom).
Pacijent moe primati hormonsku terapiju u formi tableta ili injekcija, najee
doivotno. Devojke mogu imati neredovne menstruacije, a mladii smanjen broj spermatozoida. Iako ovo moe
dovesti do neplodnosti vano je podsticati
da bez obzirana to koriste neki vid kontracepcije tokom seksa kako bi se zatitili
od trudnoe ili polno prenosivih bolesti.

Njihove socijalne vetine i samopouzdanje

mogu biti ometeni dugim izostankom iz
kole. Saznanje da su njihovi ivotni ciljevi,
kao to je formiranje odnosa ili planiranje
porodice ugroeni, moe imati ozbiljan
negativan uticaj i aku moe biti neophodna psiholoka podrka. Ako u okviru vaeg
nastavnog programa imate lekciju koja
moe da dotakne temu reprodukcije ili plodnosti (npr. nastava biologije), trebalo bi da
uvaite mogunost da kod leenog uenika/
ce postoji osetljivost na te teme. Pre tog
asa, porazgovarajte sa leenim akom-ako
je to izuzetno osetljiva tema koja uenika/
cu moe da uznemiri, dopustite im, da
kada im postane neprijatno, napuste as.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 33

PRIPREMANJE ZA SMRT UENIKA

Veina dece i mladih se uspeno izlee od raka i nastave ivot stremei ostvarenju svojih

ciljeva uprkos eventualnim posledicma bolesti i leenja, te doekaju zrele godine i starost.
Naalost, neki e ipak umreti od ove bolesti. Kada nestane nade u izleenje i iscrpu se sve
mogue opcije, medicinska briga o pacijentima ulazi u fazu palijativnog zbrinjavanja. Najvaniji
cilj tada postaje optimizovanje stanja pacijenta i obezbeivanje maksimalne mogue dobrobiti
u odnosu na simptome koji se javljaju, ukljuujui medicinski tretman protiv bola. Palijativna
nega u terminalnim fazama bolesti omoguava pacijentu da to je mogue kvalitetnije provede
vreme koje ima da dostojno umre u miru.

Nastavnik/ca e moda morati da ispuni nekoliko uloga u situaciji koja

zahteva podrku povodom smrti uenika:
Zadovoljavanje potreba i elja umirueg aka i njegove porodice.
Razumevanje i podrka vrnjacima i svojim kolegama koji tuguju.
Odgovorite na pitanja uenika.
Organizujte jedan as gde bi kolski psiholog mogao da razgovara sa vaim uenicima o
oseanjima koja ih preplavljuju i prihvatanju smrtnosti kao sastavnog dela ivota.

ak i ako ak o kojem se radi zna da e umreti, on/a i njegovi/njeni roditelji jo uvek

mogu eleti da povremeno pohaa kolu i socijalizuje se do poslednjeg trenutka. kola je

poznato mesto u kojem ak ima najvei broj prijatelja izvan porodice. Ovo su vani odnosi koji
mogu pomoi da se u odreenoj meri zadri rutina i oseaj normalnosti, da se ni dete ni lanovi
porodice ne prepuste samo pasivnom ekanju smrti. Uz paljivo planiranje i komunikaciju kola
moe negovati socijalnu i emocionalnu dobrobit deteta. Roditelji, braa i sestre mogu takoe
da nau utehu u injenici da postoji drutvena mrea podrke koja je aktivno ukljuena u sve
to se deava.

34 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Bolestan uenik moe biti u stanju da ide u kolu sa skraenim vremenom asova, ee

uglavnom za velike odmore ili na neke od asova koji su mu/joj omiljeni. Ako ak vie nije
u stanju da ide u kolu onda kolsko osoblje treba da obezbedi, naravno uz dozvolu aka ili
roditelja, odravanje kontakta putem kratkih poseta kada god i gde god je to mogue, putem
slanja kartica i pisama, tekstova, e-pote, ili putem socijalnih mrea.

kolska zajednica treba da pokua da stvori klimu u kojoj se potuju nezavisnost, nada

i dostojanstvo aka. Svest o razliitim kulturama, obiajima i verskim obiajima moe biti od
neprocenjive vrednosti u prevazilaenju razlika izmeu pojedinaca u ovom veoma vanom
trenutku. Nain na koji uenici iz odeljenja i kolsko osoblje odreaguje na bolest i smrt mlade
osobe u mnogome zavisi i od njihovih linih iskustava kao i od nivoa bliskosti koju imaju sa
bolesnim akom. Oni koji su ve iskusili znaajan gubitak u svojim ivotima moda e imati
veu potrebu za podrkom i utehom, iako pojedinana reakcija nikada ne moe da se predvidi.
Znaajan gubitak ne mora biti samo onaj koji se deava prilikom smrti voljene osobe, on takoe
moe biti i iskustvo razlaza ili raspada porodice (za izbeglice recimo, gubitak jezika, kulture i
doma moe biti traumatino). Onima koji prepoznaju sline zdravstvene probleme u sebi ili u
okviru svoje porodice bie potrebno dodatno razumevanje, kao i onima koji gaje bliski odnos
sa osobom koja umire ili sa njihovom braom i/ili sestrama.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 35

OPTE INFORMACIJE O RAKU U DEJEM DOBU

Postoje dva najea oblika raka u dejem dobu:
Solidni tumori nastaju kada se u miiima, kostima, mozgu ili na nekom drugom organu formiraju
izrasline. Ti tumori ne moraju nuno biti maligni, ali to postaju onda kada elije koje ine tu
izraslinu ponu abnormalno da se dele i umnoavaju. Ponekad je za benigne (ne-kancerogene,
dobroudne) tumore potrebno leenje slino kao kod malignih tumora.
Rak krvi, kao to su leukemije i limfomi, nastaje takoe abnormalnim deljenjem i mnoenjem,
ali elija krvi. Kod leukemija abnormalne elije se nalaze u kotanoj sri i krvotoku, a kod
limfoma su u lezdama (limfnim vorovima). Najee vrste raka kod dece i mladih su leukemija i tumori mozga.
Rak je vrlo teko dijagnostifikovati, posebno jer simptomi mogu biti neupadljivi i jer se rak
kod dece i mladih retko javlja. Dijagnostika je posebno oteana kod tinejdera jer oni, zbog
oseanja stida koji je izraen u tom uzrastnom periodu, retko govore o telesnim promenama
koje im se deavaju, ni roditeljima ni doktorima.
Najzastupljenije su leukemije. Kod leukemija je uspenost leenja oko 95%.
Potom po zastupljenosti su tumori na mozgu. Vrsta tumora na mozgu ima veoma mnogo.
Procenat preivljavanja zavisi od lokacije i stadijuma.
Potom dolaze sve druge vrste, takozvani retki tumori: kotani, tumori bubrega, oiju, mekotkivni tumori.
Za vei procenat preivljavanja za sve vrste je najvanija rana dijagnostika, nega i psiholoka
podrka tokom a i posle leenja.
LEENJE se najee sastoji od:
1. hemioterapija,
2. hirurkog dela leenja po potrebi
3. po potrebi i radio ili zrane terapije.
Za vie informacija moete posetiti web stranicu www.cikaboca.org.

36 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Koriena literatura:
* Pupils with cancer - A guide for teachers - The Royal Marsden NHS Foundation Trust and The Specialist Schools and
Academies Trust
* A Meta-Analysis of Interventions to Facilitate School Reentry for Children with Chronic Health Conditions By
Kimberly S. Canter -Psychology and the Graduate Faculty of the University of Kansas
* Learning & Living With Cancer - Advocating for your childs educational needs - Made possible by the
Lance Armstrong Foundation
* Reintegrating Students With Brain Injury Back To School in B.C.: Taking a Closer Look by Robyn E. Littleford, M. Ed. Department Head, G.F. Strong School Pro gram, Vancouver, B.C.
* The adolescent with cancers school re-entry experience : exploration of predictors and successful outcomes, Chasity
Brimeyer University of Iowa
* Welcoming the Child with Cancer Back to School - Provided by SCORES-S (Students with Cancer Outfitted to Reenter School
Successfully) Division of Oncology The Childrens Hospital of Philadelphia September 2013

SADRAJ:

UVOD .....................................................................................3

PANJA UENIKA ..............................................................31

SAVETI ZA NASTAVNIKE .....................................................4

SEKSUALNOST I PLODNOST .............................................32

PROBLEMI U VEZI SA VRNJACIMA ..................................5

PRIPREMANJE ZA SMRT UENIKA ................................33

EMOCIONALNE REAKCIJE NA POVRATAK U KOLU ........6

OPTE INFORMACIJE O RAKU U DEJEM DOBU...........35

ZABLUDE I STRAHOVI KOLSKIH VRNJAKA ..................8

KORIENA LITERATURA:........................................36

PRIPREMITE UENIKE IZ ODELJENJA ..............................9

KAKO OLAKATI TRANZICIJU IZ BOLNICE U KOLU? ..10
KOMUNIKACIJA SA RODITELJIMA ...................................11
SUOAVANJE SA IZMENAMA FIZIKOG IZGLEDA..........13
ZADIRKIVANJE I MALTRETIRANJE...................................16
POSEBNE POTREBE U OBRAZOVNOM PROCESU.............18
SPECIFINI PROBLEMI.......................................................19
POKRETLJIVOST I FIZIKO VASPITANJE..........................21
AKADEMSKO POSTIGNUE I OEKIVANJA......................23
PONAANJE I EMOCIONALNE REAKCIJE UENIKA.......24
NEKI OD PRINCIPA DOBROG UPRAVLJANJA PONAANJEM: ..26

SOCIJALIZACIJA I ODNOSI ...............................................27

KONCENTRACIJA I PAMENJE .........................................30