Raunarske mree

Veba br. 1
Raunarske mree - uvod
Tokom poslednjih nekoliko desetina godina dolo je do znaajnog pribliavanja oblasti raunarskih nauka i
telekomunikacija (posebno prenosa signala podataka), ime su potpuno izmenjeni tehnologija, proizvodi i ostali
resursi sada ve kombinovane raunarsko-telekomunikacione industrije. Ta vrsta svojevrsne revolucije je stvorila
sledee dve vane injenice:
ne postoji vie fundamentalna razlika izmeu procesiranja podataka (raunari) i prenosa podataka
(telekomunikaciono-prenosna i komutaciona oprema)
ne postoji vie fundamentalna razlika izmeu prenosa podataka, prenosa govora i prenosa slike
U tim uslovima, definitivno je mogue identifikovati globalni trend u pravcu stvaranja jedinstvenog tehnolokog
sistema kojim e se ostvarivati integracija svih telekomunikacionih servisa i omoguiti jednostavan i univerzalan
pristup svim raspoloivim izvorima podataka i informacija. Rezultat je sve vee preklapanje raunarske i
telekomunikacione industrije, od proizvodnje komponenti do sistemske integracije, kao i razvoj integrisanih
sistema koji prenose i procesiraju sve vrste podataka i informacija.
Pre objanjenja principa na kojima su zasnovane raunarske komunikacije, treba naglasiti da se pod tim
pojmom u najirem smislu podrazumeva prenos poruka, odnosno informacija, pre i/ili posle obrade u raunaru uz
potrebnu kontrolu, ispitivanje i upravljanje podacima.
Pri tome se prenos poruka realizuje pomou skupa ureaja koji ine racunarsku mreu. Vano je naglasiti da je
navedeni pojam mree danas vrlo prisutan u uslovima konvergencije koja postoji izmeu oblasti raunara i
telekomunikacija i svakako ga je potrebno to preciznije definisati. Nekada je taj pojam oznaavao skup serijskih
linija kojima su povezivani udaljeni raunari sa glavnim (mainframe) raunarom, ili je oznaavao telefonsku
mreu (telekomunikacionu mreu za prenos telefonskih signala).
ta je to to razlikuje raunarsku mreu od navedenih tipova mrea? U odgovoru na to pitanje nema dileme da je
najvanija karakteristika raunarske mree postignuta generalizacija u odnosu na vrstu poruka koje se prenose.
Naime, raunarske mree se primarno grade od programabilnog hardvera opte namene, i nisu namenjene za
pojedinane aplikacije tipa telefonskih poziva ili prenosa televizijskog programa. Umesto toga, ovim mreama se
moe ostvariti prenos razliitih vrsta poruka predstavljenih u specifinoj formi podataka i one podravaju
mnogobrojne aplikacije.
Meutim, trendovi integracije razlicitih servisa (govor, video i podaci) vode gubljenju jasne granice izmeu
raunarskih i tradicionalnih telekomunikacionih mrea. Dananji korisnici raunarskih mrea su u mogucnosti da
pored prenosa podataka, ostvaruju govorne i video komunikacije. Slino vai i za korisnike kablovke televizije ili
telefonskih mrea, iji provajderi im nude uz osnovni servis i pristup Internetu. U takvim uslovima, raunarska
mrea predstavlja skup medusobno povezanih raunara i svih
drugih potrebnih ureaja, koji omoguavaju razmenu informacija i zajedniko (distribuirano) koricenje
raunarskih resursa u cilju obezbeenja razliitih usluga korisnicima. To znai da se koncepcijski moe smatrati
da se raunarska mrea sastoji od dva osnovna podsistema meusobno povezana specifinim interfejsima (slika
1.1):

DTE (Data Terminal Equipment) podsistem sastavljen od ureaja ije povezivanje treba ostvariti
raunarskom mreom (raunari, raunarski terminali, senzori,...)
Komunikacioni podsistem koji ine fiziki medijumi za prenos poruka, DCE (Data Communication
Equipment) ureaji kojima se ostvaruje efikasno korienje raspoloivih fizickih medijuma i ostali ureaji
kojima se realizuje povezivanje raunara i/ili raunarskih terminala u cilju razmene i korienja poruka.

Raunarske mree

U odnosu na definisane podsisteme u okviru raunarske mree, jasno je da komunikacioni podsistem

omoguava povezivanje korisnika u cilju razmene informacija, ime se ostvaruje veza izmeu raunara
namenjenih izvravanju korisnikovih programa. Drugim reima, komunikacioni podsistem raunarske mree
funkcionie na principima raunarskih komunikacija i ima zadatak da povee raunare koji se nalaze na razliitim
lokacijama i to na nain da se sa aspekta korisnika svi takvi raunari mogu smatrati jedinstvenim sistemom u
kome se poslovi obavljaju distribuirano, bez potrebe da o tome odluuje korisnik.

Povezivanje u raunarskim mreama

Funkcija povezivanja raunarskom mreom moe biti realizovana na razlicitim nivoima. Na najniem,
raunarska mrea se moe sastojati od dva ili vie raunara (DTE ureaja) koji su direktno povezani nekim
fizickim medijumom, odnosno prenosnim putem (koaksijalni kabel, optiko vlakno, upredena bakarna parica,
radio kanal,...). Takav fiziki medijum se tada naziva linkom, dok se njime povezani raunari nazivaju stanicama
ili hostovima (hosts). Slika 1.2. ilustruje razliite forme realizacije direktnog povezivanja u raunarskoj mrei.

Da li je u pitanju jedan ili drugi tip ostvarivanja direktne veze izmeu raunara, zavisi od naina na koji je
raunar povezan sa fizickim medijumom. Raunarske mree realizovane na principu viestrukog pristupa
karakteriu ogranienja, kako u pogledu geografskih rastojanja koja se mogu ostvariti, tako i u pogledu broja
raunara koje jemogue povezati. Generalno se za opisani tip raunarskih mrea sa direktno povezanim
raunarima, moe rei da ova vrsta povezivanja dovodi do toga da mree budu ili vrlo ograniene sa aspekta broja
povezanih raunara ili u suprotnom broj raznih "ica" na raunarima se uveava toliko da mrea postaje teko
upravljiva i prilino skupa. Pored toga, treba primetiti da direktno uspostavljene veze izmeu raunara imaju
stalni karakter.
2

Raunarske mree

Veza izmeu dva raunara moe biti ostvarena i na drugi nain, indirektno preko niza dodatnih ureaja koji se
nazivaju voritima (nodes). Slika 1.3 prikazuje takav tip raunarske mree, gde je zatvorenom linijom (ili
"oblakom") obuhvaen skup vorita, od kojih je svaki povezan sa jednim ili vie linkova tipa od take-do-take.

Kako su prikazana vorita povezana sa najmanje dva linka njihov zadatak je da vre prosleivanje poruka
primljenih jednim linkom prema drugom linku, upuujui ih ka korisniku (raunaru) kome su namenjene. Dakle,
vorita se mogu smatrati DCE ureajima koji predstavljaju sastavni deo komunikacionog podsistema raunarske
mree.
U odnosu na nivo indirektnog povezivanja ilustrovanog na slici 1.3, identifikuju se dva tipa ureaja koji
formiraju prikazanu mreu. Ureaji koji se nalaze van zatvorene linije imaju ulogu koja se svodi iskljuivo na
korienje mree i kao takvi se mogu smatrati DTE ureajima, koji predstavljaju stanice, odnosno hostove.
Ureaji unutar zatvorene linije predstavljaju vorita preko kojih se mrea uspostavlja, odnosno preko kojih se
prosleuju poruke ka odreditu i oni se nazivaju komutacionim voritima svievima ili komutatorima
(switches). Ako se vorita ovog tipa organizuju na sistematian nain dobija se raunarska mrea sa indirektnim
povezivanjem koja se naziva komutirana (switched) raunarska mrea. Kod ove vrste povezivanja ostvarene
fizike veze izmeu pojedinih parova raunara nemaju stalni karakter, ve se svaki od linkova i vorita u mrei
nalazi na raspolaganju svim korisnicima. Za prenos svake konkretne poruke uspostavlja se, posredstvom
komutacionih vorita, privremena veza izmeu dve stanice koje komuniciraju. Zadatak vorita je da odgovore
na zahteve za komunikacijom onih stanica koje su na njih povezane, na nain to e posredstvom linkova i drugih
vorita u mrei, uspostaviti fiziki prenosni put i raskinuti ga po obavljenom prenosu.
Zavisno od naina prosleivanja poruka, razlikuju se brojne kategorije komutiranih raunarskih mrea, od kojih
su najznaajnije:
1. mree sa komutacijom kanala (linkova)
2. mree sa komutacijom poruka
3. mree sa komutacijom paketa, koji mogu biti:
promenljive duine
fiksne duine
Istorijski, mree sa komutacijom kola su prve razvijene i tipian primer predstavljaju telefonske mree. Na
drugoj strani, mree sa komutacijom paketa se uglavnom koriste za realizaciju najveeg broja dananjih
raunarskih mrea.
Druga mogunost indirektnog povezivanja veeg broja raunara je prikazana na slici 1.4. Re je o vie
nezavisnih mrea meusobno povezanih tako da formiraju jedinstvenu raunarsku mreu (internetwork, odnosno
internet). Povezivanje dve ili vie pojedinanih mrea se realizuje preko posebnih rutirajuih vorita koja se
uobiajeno pojavljuju u vidu ureaja koji se nazivaju ruter (router), most (bridge) ili gejtvej (gateway). Uloga ove
vrste vorita je u mnogome slina ulozi komutacionih vorita s obzirom da vre prosleivanje poruka iz jedne
mree u drugu.
3

Raunarske mree

Mree sa komutacijom kanala (linkova)

Princip komutacije kanala primenjen je u javnim komutiranim telefonskim mreama (PSTN) ranijih generacija,
koje su prvenstveno koriene za privremeno povezivanje raunara. Mree ovog tipa funkcioniu na principu
uspostavljanja realnog fizickog puta (kanala) kojim se prenose poruke izmeu predajne (koja inicira prenos) i
prijemne (kojoj se poruka upuuje) raunarske stanice. Takav kanal kojim se u stvari zatvara odgovarajue
elektrino kolo, dodeljuje se paru stanica koje su izrazile potrebu za meusobnom komunikacijom (Slika 1.5).
Nakon to se fizika veza (kanal) uspostavi, prenos poruke se realizuje u uslovima direktne povezanosti dve
krajnje stanice. Kod ove vrste mrea kanal se mora uspostaviti u potpunosti pre poetka prenosa poruke, s tim to
njegova funkcija traje sve dok jedan od dva uesnika u vezi ne prekine komunikaciju. Za realizaciju prenosa
poruke moraju se rezervisati kapaciteti linkova izmeu pojedinih parova vorita, a sama vorita moraju imati
dovoljan kapacitet potreban za prosleivanje poruka. Pri tome, kapacitet kanala rezervisan za prenos
odgovarajue poruke biva zauzet (dodeljen tom konkretnom uspostavljenom fizikom putu) sve do okonanja
slanja kompletne poruke, ak i ako se u odreenim vremenskim intervalima faktiki prenos ne obavlja. Jasno je da
kod ovih mrea ne postoji problem zaguenja, odnosno nemogunosti prenosa, nakon to se komunikacija
uspostavi. U terminologiji telefonskih mrea to znai da se po uspostavljanju veze nikada ne pojavljuje zauzee,
mada se ono moe pojaviti u fazi pre poetka prenosa poruke usled nedovoljnih kapaciteta komutatora ili
prenosnih puteva.

Slika 1.5: Princip komutacije kanala

Raunarske mree

Mree sa komutacijom poruka

Komutacija poruka je uvedena da bi se efikasnije prevazili problemi prenosa poruka u obliku podataka
posredstvom javne telefonske mree PSTN (Public Switched Telephone Network). Kod ove vrste mrea, izmeu
predajne i prijemne stanice unapred se ne uspostavlja realni (fizicki) kanal. Umesto toga, poruka se alje od
jednog do drugog vorita u mrei, s tim to se u svakom usputnom voritu poruka prvo skladiti, pa se tek
potom prosleuje dalje narednom voritu ili krajnjem raunaru kome je upuena. Pri tome, poruka se prosleuje
narednom voritu tek nakon kompletnog i ispravnog prijema od strane prethodnog vorita.
Ovaj prenos zahteva da pre otpoinjanja prenosa, poruka dobije adresu odredine stanice i neke dodatne
kontrolne informacije. Kako bi se ostvarila visoka iskorienost linkova, poruke u voritima (komutatorima)
formiraju red koji odreuje redosled njihovog prosleivanja. Usled toga pojavljuje se potreba za komutatorima
koji raspolau znaajnim memorijskim kapacitetima za skladitenje poruka. U protivnom, javie se kanjenja u
prenosu poruka koja mogu biti izmeu nekoliko sekundi i pola sata, pa i vie.
Slika 1.6 ilustruje prenos u najkraem moguem vremenu, uz pretpostavku da nema ekanja i da je kanjenje
usled propagacije zanemarljivo. Istovremeno je prikazana i situacija koja nastaje u sluaju identifikovanja
pogrenog prijema poruke.

Slika 1.6: Prenos podataka komutacijom paketa-vremenski dijagrami

U usputnim voritima ove vrste mrea neophodni su memorijski ureaji za skladitenje poruka pre njihovog
prosleivanja i prijema u narednom voritu. Potrebno je takoe obezbediti odgovarajui postupak (protokol) za
potvrivanje ispravnog prijema poruke i zahtevanje ponovnog prenosa u sluaju da se ustanove greke u
primljenoj poruci. Pri tome, ogranieni memorijski kapacitet usputnih vorita, namee implementaciju
mehanizma za kontrolu protoka poruka, kako bi se izbegla preoptereenost vorita.
Veina navedenih problema se reava slanjem kraih poruka ili smanjivanjem duine redova u usputnim
voritima uvoenjem principa fragmentacije. Fragmentacija podrazumeva rastavljanje duih poruka na manje
delove tako da se time smanjuje potrebna veliina memorijskih bafera u voritima. Istovremeno, na taj nain
kanjenje u prenosu poruka kroz mreu postaje manje zavisno od njene duine. Ukoliko se desi da doe do greke
u prenosu pojedinih fragmenata poruke, potrebno je obaviti ponovni
prenos samo takvih fragmenata, a ne i cele poruke. Pri tome je oigledno da fragmentacija poruka ima odreene
nedostatke koji se mogu specificirati na sledeci nacin:
5

Raunarske mree

procedure kontrole ispravnog prijema poruke postaju sloenije

dolazi do poveanja sadraja koji se prenose mreom, a koji nisu direktno vezani za poruke. To se pre
svega odnosi na injenicu da svaki od dobijenih fragmenata zahteva sopstvenu adresu koja specificira
odredino vorite.

Mree sa komutacijom paketa

Princip komutacije paketa je uveden za prevazilaenje problema uoenih kod mrea sa komutacijom kanala i
komutacijom poruka. Komutacija paketa koristi princip komutacije poruka koje su podeljene na segmente manje
duine, koji se nazivaju paketima.
Jedna od prvih mrea sa paketskom komutacijom je ARPANET, nakon koje se potom pojavilo nekoliko sistema
razliitih u pogledu primenjenih standarda. Znaajan napredak je napravljen 1976. godine kada je CCITT (Comite
Consultatif International Telegraphique et Telephonique) publikovao X.25 protokol i poseban standard za
interfejs namenjen paketskoj komutaciji. Na taj nain je omogueno da terminalni ureaj bude povezan na bilo
koju mreu koja podrava X.25 protokol, koji je dalje usavravan tokom 80-tih godina XX veka. Takoe je dolo
do pojave i drugih protokola koji su jo efikasnije omoguavali realizaciju principa komutacije paketa, posebno
kada je u pitanju prenos poruka podataka (ISDN, Frame Relay, ATM, TCP/IP).
Princip komutacije paketa je prikazan na slici 1.7.

Slika 1.7: princip komutacije paketa

Mree sa komutacijom paketa koriste postupak prenosa zastupljen i kod komutacije poruka, zasnovan na
skladitenju i prosleivanju (store and forward) delova poruke-paketa. Maksimalna veliina paketa je ograniena
to znai da stanica koja inicira prenos poruke moe da bude u situaciji da poruka koju namerava poslati bude
dua od pojedinanog paketa. U tom sluaju poruka se deli na nekoliko paketa koji se alju nezavisno jedni od
drugih. Komutatori u mrei primaju pojedinane pakete preko odreenog linka, smetaju ih u svoju internu
memoriju, i zatim prosleuju jedan po jedan paket sledeem voritu. Po prijemu svih paketa koji predstavljaju
poruku, u odredinom raunaru obavlja se njihovo ponovno sastavljanje ime se formira originalno poslata
poruka.
Slika 1.8 prikazuje vremenske dijagrame koji ilustruju funkcionisanje mrea sa komutacijom paketa. Ocigledno
je da vreme prenosa poruka u mreama sa paketskom komutacijom zavisi od broja usputnih vorita na
prenosnom putu, s obzirom da svako vorite skladiti i reemituje poruku.
6

Raunarske mree

Za razliku od mrea sa komutacijom kanala gdje se unapred vri statiko zauzimanje resursa mrea, paketska
komutacija omoguava mnogo fleksibilniji pristup. Na taj nain, potencijalna situacija u kojoj zauzeta vorita u
mreama sa komutacijom kanala svojim kapacitetom prevazilaze zahteve konkretnog prenosa poruke, predstavlja
primer niske efikasnosti mree. U mreama sa komutacijom paketa to se moe izbei tako to e se resursi mree
staviti na raspolaganje paketima koji predstavljaju druge poruke iz razliitih predajnih ureaja.

Slika 1.8: Vremenski dijagrami paketske komunikacije

U poreenju sa mreama kod kojih se obavlja komutacija poruka, paketska komutacija je u prednosti s obzirom
da je jednostavnije upravljati paketima u odnosu na kompletnu poruku. To se posebno odnosi na procedure
otkrivanja i eliminisanja greaka u primljenim paketima, odnosno porukama. Kako se to vidi i iz prikazanih
vremenskih dijagrama, ukupno vreme prenosa u sluaju pojave greaka je znatno krae u mreama sa
komutacijom paketa.
Ipak, mree sa komutacijom paketa su sloenije sa aspekta postupka kombinovanja primljenih paketa sa ciljem
formiranja originalno poslate poruke ka odreditu. Jo je sloenija situacija koja nastaje u sluaju gubitka jednog
ili vie paketa koji predstavljaju jednu poruku, kada se obino mora ponovo preneti kompletna poruka, odnosno
svi paketi koji je predstavljaju.
Vano je napomenuti da redosled slanja paketa koji predstavljaju odreenu poruku nije presudan kod ove vrste
mrea. Obino se samo u sluajevima kada postoji jedan par stanica koje ele da komuniciraju paketi prenose
mreom onim redosledom kojim nastaju prilikom fragmentacije poruke. U sluajevima kada se mreom eli
preneti vei broj razliitih poruka, raspored slanja se utvruje na nivou pojedinanih paketa i to u svakom voritu
posebno. Jasno je da se tako u linkovima pojavljuju nizovi pojedinanih paketa razliitih poruka, izmeu kojih se
pravi distinkcija (razdvajanje) na bazi njihovog odredita, odnosno dodeljene adrese. To znai da jedan isti link
mogu koristiti paketi od razlicitih poruka, koji se prosleuju tim linkom. Meutim, kada je u pitanju sam princip
prosleivanja paketa kroz mreu, postoje razliiti pristupi koji uslovljavaju i mogue razliite realizacije ove vrste
mrea. Tako se, kada su u pitanju savremene mree, moe govoriti o:

mreama na principu prenosa datagrama (Slika 1.10)

mreama sa uspostavljanjem virtuelnog kanala (Slika 1.9)

7

Raunarske mree

U pristupu na principima prenosa datagrama, svaki paket (datagram) se tretira pojedinano i prosleuje se
nezavisno jedan od drugog. Tako se konkretna putanja prosleivanja primljenih paketa u svakom voritu
utvruje za svaki pojedinani paket. Prema kom sledeem voritu u mrei, na putu ka odreditu, e vorite
uputiti paket zavisi od duine redova koji se u svakom voritu formiraju. Tako e u sluaju da neko vorite ima
mogunost upuivanja paketa prema dva razliita vorita sa kojima moe uspostaviti fiziku vezu, prosleivanje
paketa biti izvreno prema onom za koji je formiran krai red ekanja u polaznom voritu.
Dakle, paketi sa istom adresom odredita ne moraju imati istu putanju kroz mreu. Direktna posledica takvog
pristupa je da redosled prijema paketa od strane odredine stanice moe biti razliit od redosleda kojim su paketi
poslati. Zadatak krajnje stanice je da izvri adekvatno slaganje primljenih paketa, kako bi poruka bila upotrebljiva.
Takoe se moe desiti i da dodje do gubitka pojedinih paketa u mrei usled na primer, ispada pojedinih vorita
kada svi paketi koji su uskladiteni i na ekanju za dalji prenos bivaju izgubljeni. U takvoj situaciji, ponovo se
odgovornost prenosi na odredinu stanicu koja mora raspolagati mehanizmima za utvrivanje nedostatka
pojedinih paketa u okviru primljene poruke i obezbeivanja njihovog ponovnog prenosa u svrhu kompletiranja
poruke koja se alje.
Realizacija komutacije paketa uspostavljanjem virtuelnog kanala, podrazumeva uspostavljanje prethodno
utvrene putanje pre slanja pojedinanog paketa. Ako npr. stanica 1 eli da poalje jednu ili vie poruka stanici 2,
ona najpre alje specijalni kontrolni paket prema voritu na koji je povezana zahtevajui logicku vezu sa
stanicom 2. Takav paket se naziva paketom zahteva za vezom. To vorite prosleuje primljeni paket dalje kroz
mreu posredstvom ostalih mrenih vorita do odredine stanice 2. Ako je ta stanica spremna da prihvati vezu,
ona alje kontrolni paket prihvatanja veze, najpre voritu na koje je ona direktno povezana. Taj paket se
prosleuje istom putanjom kao i prethodni, prema stanici 1. Nakon toga, stanice 1 i 2 mogu komunicirati
(razmenjivati poruke) i to putanjom kojom su kroz mreu prosleivani kontrolni paketi. S obzirom da je takva
putanja stalna tokom trajanja logike veze, opisana situacija je donekle slina situaciji uspostavljanja kanala u
mreama sa komutacijom kanala. Sama putanja kojom se komunikacija odvija naziva se virtuelnim kolom.
Za realizaciju ovakvog pristupa, neophodno je da svaki paket sadri i identifikator virtuelnog kanala. Na taj
nain svako vorite na putanji, ije definisanje prethodi slanju paketa poruke, zna gde da prosledi paket i ne mora
donositi sopstvenu odluku o tome. Svi paketi koji se razmenjuju izmeu stanica 1 i 2, i to u bilo kom smeru,
prenose se istom putanjom koja sadri definisani skup vorita i linkova. Prenos se zavrava, odnosno virtuelni
kanal se "raskida" nakon to neka od stanica koje komuniciraju poalje poseban paket zahteva za prekidom veze.

Slika 1.9: Komutacija virtuelnih kanala

Oigledno je da osnovnu karakteristiku paketske komutacije na principu virtualnog kanala predstavlja injenica
da se putanja izmeu stanica uspostavlja pre prenosa poruke. Svakako treba primetiti razliku u odnosu na
komutaciju kola, jer se ovde definie putanja u logikom smislu koja se fiziki ne dodeljuje stanicama. Paketi se i
8

Raunarske mree

dalje smetaju u usputnim voritima, memoriu i formiraju redove za dalje prosleivanje. Razlika u odnosu na
tehniku datagrama je u tome to kod uspostavljanja virtuelnog kanala, vorita ne donose odluke o putanji
prosleivanja za svaki pojedinani paket. Takva odluka se u svakom voritu donosi samo jednom na nivou
poetnog kontrolnog paketa zahteva za vezom i primenjuje se potom na sve pakete koji se prenose uspostavljenim
virtuelnim kanalom.
Svakako treba uoiti da i tehnika datagrama ima svoje prednosti. Pre svega, izbegava se faza uspostavljanja
veze. To znai da u situacijama kada stanica eli da poalje jedan ili nekoliko paketa, datagram pristup
obezbeuje bri prenos. Druga prednost datagrama je u fleksibilnosti takvih mrea. Na primer, u sluaju
zaguenja u nekom delu mree, datagrami se prosleuju tako da izbegnu takva zaguenja, korienjem ostalih
linkova i vorita preko kojih se moe uspostaviti veza. Kod mrea sa virtuelnim kanalom, takva vrsta reagovanja
na eventualna zaguenja koja se mogu pojaviti nije mogua. Trea prednost datagrama je u tome da se ta vrsta
komutiranja paketa generalno moe smatrati pouzdanijom. Ukoliko doe do ispada nekog od vorita, svi
virtuelni kanali koji se uspostavljaju preko tog vorita bivaju izgubljeni. Kod datagrama, ispad vorita se
prevazilazi tako to se paketi preusmeravaju na ostala dostupna vorita.
Najvei broj mrea za svoje interno funkcionisanje koristi pristup virtuelnih kanala, dok se povezivanje izmeu
razlicitih mrea (internetworking) ee realizuje na principima prenosa datagrama.

Slika 1.10: Komutacija datagrama