1.

Nabrojte osnovne funkcije jezika u obrazovanju: 1) Socijalna funkcija omoguava

komunikaciju izmeu uesnika kolskog ivota, slui za iskazivanje pripadnosti koli i izgrauje
motivaciju za uenje; 2) Regulativna funkcija omoguuje iniciranje, odravanje, usmeravanje i
evaluaciju aktivnosti; 3) Kognitivna funkcija omoguuje iskazivanje apstraktnih pojmova,
preciznost i jasnost miljenja, logiki red i uvid u sopstvene mentalne procese; 4) Ideoloka
funkcija razlikuju nepravilno od pravilnog znanja, znanja i neznanja, reprodukuju mo
drutvene elite i poeljne drutvene odnose u koli kroz kolsku hijerarhiju.
2. Tri komponente pismenosti: 1) nae operacije sa jezikom (relevantne za kontekst); 2) naa
znanja (relevantna za kontekst); 3) na odnos prema realnosti sposobnost svrhovitog operisanja
na simbolikom planu razliitim ljudskim iskustvima i saznanjima.
3. Vidjenje pismenosti u novijim studijama: prvenstveno kao drutveno postignue; funkcije
pismenosti su socijalnog porekla i promenljive; to su kulturoloki naini upotrebe pisanog jezika
na koje se ljudi oslanjaju pri obavljanju drutvenih aktivnosti; pismenost je kontekstualno
zavisna, ideoloki obojena, zavisna od odnosa ljudi u kontekstu upotrebe; deo je identiteta i
ukupnog odnosa individue prema svetu; produava mentalne sposobnosti individue u pravcu
neograniene produkcije novih kulturnih odgovora.
4.Vrste jezikih igara: 1) Fonoloke igre - igre glasovima, slogovima i reima; 2)
Paradigmatske igre - igre gramatikim formama i pravilima; 3) Semantike igre - igre
znaenjima i znanjem; 4) Rimovanje i stihotvorstvo: a) Lanac - jedna od najjednostavnijih
postupaka stvaranja veih pesnikih celina koji dete primenjuje je ulanavanje parova rei; b)
Ekikiki su pesme u kojima su i unutranja slika i zamisao i jezik potinjeni i uoblieni
motorikom i razdraganou.
5. 10 vrsta jezika u koli: Jezici asova iz razliitih nastavnih oblasti, jezik nastavnika na asu,
jezik uenika na asu, jezik velikog odmora, jezik nastavnika u zbornici, jezik roditeljskih
sastanaka, jezik uenikih literarnih sastava, jezik udbenika, jezik koslkih asopisa, jezik
konkretnog uenika, jezik uenikih natpisa po koli.
6. Posebni jezici u koli: 1) jezici asova iz razliitih nastavnih oblasti; 2) jezik nastavnika na
asu; 3) jezik uenika na asu; 4) jezik velikog odmora; 5) jezik nastavnika u zbornici; 6) jezik
roditeljskih sastanaka; 7) jezik uenikih literarnih sastava; 8) jezik udbenika; 9) jezik kolskih
asopisa; 10) jezik konkretnog uenika; 11) jezik uenikih natpisa po koli.
7. Kako bi poboljao itanje/pisanje u koli: Najpre decu treba motivisati da itaju i piu. U
poetku im dozvoliti da itaju i piu bilo ta, ono to im je interesantno u tom trenutku. Kasnije
postepeno uvoditi pravila i ogranienja. Teme koje se zadaju deci treba da budu prilagoene
njihovom uzrastu i bliske svakodnevnom ivotu. Treba dozvoliti deci da i sama predlau teme za
itanje i pisanje. Davati povratnu informaciju nakon itanja/pisanja kako bi dete moglo da uvidi
dobre i loe strane i tako lake ispravi greke i unapredi itanje/pisanje.
8. Zato je vano podsticati jezik stvaralatva u koli: Sa razvijanjem stvaralakih
sposobnosti, razvija se i uvruje sampouzdanje, poverenje u sopstvene sposobnosti i
mogunosti, elja za uenjem, solidarnost i bliskost sa drugovima iz razreda, privrenost koli i
nastavniku.

9. Kako su deca koja poseduju razraeni kod u prednosti: U prednosti su jer mogu da
razumeju i saoptavaju univerzalna znaenja u izvesnim kontekstima, dok druga deca vladaju
samo partikularnim znaenjima.
10. Argumenti kako da ubedimo nastavnike da dozvole precrtavanje u kolskim sastavima
Jedna od najrasprostranjenijih zabluda je da lo rukopis i aljkavost prilikom pisanja predstavljaju
neozbiljnu licnost i nisku inteligenciju. Veoma je mogue takav rukopis pripisati visokoj
inteligenciji kada osoba koja pie ima tekoa da ide u korak sa svojim mislima, ak i kada se
radi o veoma maloj deci. Ne treba odbaciti rad zbog toga to izgleda neuredno.
11. Merila ocenjivanja u cilju podsticanja stvaralatva: Osnovne vrednosti treba da budu
originalnost, slikovitost, sveina izraza, emotivnost i spontanost. Gramatika i pravopis treba da
budu u drugom planu. Takoe, dete treba vrednovati prema individualnim mogunostima.
Pribliavanje sopstvenom maksimumu je glavni cilj, a ne pribliavanje nekom zamiljenom
uzoru.
12. Aktivnosti uenika u okviru kritike paradigme: Uenici su u ulozi istraivaa jezika u
koli i drutvu. Oni ispituju razliite jezike konvencije koje spontano koristimo, problematizuju
uenike i javne tekstove i imaju priliku da razumeju kako jezik modeluje razliite aspekte naih
ivota. Uenici se stavljaju i u poziciju istraivaa kulturnih konstrukcija pismenosti i na taj
nain podstiu na refleksivnost u vezi sopstvene pismenosti, na analiziranje upotrebe jezika u
razliitim kolskim i javnim kontekstima, na otkrivanje kako pojedine prakse pismenosti
pozicioniraju ljude i na razumevanje njihove kulturne osnove.

13. Pojmovi koje sam znao: Maternji jezik, govorni jezik, pisani jezik, jezik udbenika,
ogranieni kod, razraeni kod, dijaloginost, vieglasje, socijalna funkcija jezika, regulativna
funkcija jezika. Nekada sam mislio da je maternji jezik onaj koji naslediomo od bioloke majke,
a sada znam da postoje brojni kriterijumi po kojima se on odreuje, da to moe biti jezik kojim
najbolje vladamo ili kojim se najee sluimo, kao i da se maternji jezik moe zameniti.
14. Vieglasje i dijaloginost: Dijaloginost udbenika predstavlja odnos udbenika prema
itaocu, odnosno nain na koji je italac uzet u obzir. italac mora biti uzet u obzir na svim
nivoima udbenika. Vieglasje: Nema jedne istine. Znanje je konstrukcija zavisna od polaznih
pretpostavki, socijalnog konteksta, interesa... Lako se prepoznaje u knjizi: Junaci mogu biti iz
razliitih svetova, dogaaji se mogu prikazati iz razliitih pozicija, mogu postojati paralelne
verzije pria...
15. Razlika izmedju ogranienog i razradjenog koda
1) Ogranieni kod - tip korienja jezika koji omoguava da se izraze samo pojedinana
znaenja, odnosno znaenja vezana za kontekst. Pogodan je za komunikaciju u jednoj maloj
grupi, u kojoj su mnoge stvari svima poznate pa nije potrebno da budu ekspliticno iskazane od
strane govornika. 2) Razraeni kod - omoguava da se izraze apstraktna univerzalna znaenja,
odnosno znaenja koja nisu vezana za kontekst. Svi elementi poruke se maksimalno eksplicitno
izraavaju.
16. Koje psihike funkcije podstie Koh kod dece? 1) Razvijanje stava originalnosti sposobnosti da se okolina vidi na nov nain; 2) Razvijanje sposobnosti za uoavanje udaljenih
slinosti i pravljenje neobinih poreenja; 3) Razvijanje stvaralake percepcije; 4) Pravljenje
sintetikih opaaja; 5) Razvijanje fiziognomske percepcije - pripisivanje ljudskih karakteristika
predmetima i stvarima.
17. Kakva sredina treba da bude da bi bila povoljna za razvoj govora: 1) Sredina u kojoj
mogu da se upranjavaju sve funkcije govora; 2) Sredina koja podstie decu na komunikaciju; 3)
Sredina koja prua raznovrsne situacije za komunikaciju; 4) Sredina u kojoj se deci daje
mogunost da saopte svoja iskustva i znaenja; 5) Sredina u kojoj se obraa panja na deje
inicijative u komunikaciji; 6) Sredina u kojoj se nastoji da deca dobro razumeju ono to im se
govori; 7) Sredina u kojoj akteri umeju da preformuliu poruku kad je dete ne razume.
18. Blenk teme za razgovor sa predkolcima: 1) Konstrukcija materijala; 2) Transformacija
materijala; 3) Prianje prie; 4) Aktivnosti krupne motorike; 5) Perceptivna analiza.
18.5 kolski konstrukti pismenosti: Bazina, funkcionalna, kulturalna/multikulturalna,
anrovska I kritika pismenost.
19. Kriterijumi odreenja maternjeg jezika: 1) Popularni kriterijumi jezik na kome mislimo,
sanjamo i raunamo; 2) Poreklo jezik kojim govori majka, odn. jezik koji dete prvo naui; 3)
Kompetencija /vladanje jezikom jezik kojim pojedinac najbolje vlada; 4) Funkcija/ primena
jezik kojim se najee sluimo; 5) Stavovi jezik sa kojim se pojedinac identifikuje.
20. Kako deca usvajaju maternji jezik: U poetku dete ui da razlikuje zvukove okruenja od
govora odraslih. Ono aktivno trai sistem fonema I formira najpre nepravilna sistematina

uoptavanja. U poetku, rei su sastavni deo jezika za dete. Vremenom, dete poinje da uoptava
renik I poinje da koristi vie rei da se izrazi.
21. Kako bihejvioristi vide itanje: Bihejvioristi itanje shvataju na nivou leksikog procesa.
Razumevanje proitanog je iznad itanja, a samo itanje proizilazi iz tanog dekodiranja.
Smatraju da pisani jezik nije poseban sistem, ve zapisani govor i da je njegovo znaenje
sadrano samo u tekstu.
22. Kako bihejvioristi vide uenje jezika: Jezik vide sastavljen od delova,veze izmeu delova
su kumulativne zvuci se kombinuju u rei, rei u reenice, reenice u paragrafe. Znaenje
teksta je u celini sadrano u tekstu, a pisani jezik je zapisani govor. Uenje se odvija od dna ka
navie, a naroito je bitan razvijen renik. Velika panja se posveuje uenju izolovanih oblika
rei, pa itanje mora biti bez greke.
23. Koje sve psiholoke probleme razreavaju bajke (Karakteristike bajke): Bajke dotiu
sve strukture linosti, Bajke obuhvataju sve probleme ljudske egzistencije, Bajke dotiu dosta
toga nesvesnog kod dece, Bajkama deca mogu da lee unutranje konflikte, Njihova mata moe
da se uivi u svet bajki.

24. Vigotski: 1) stadijum pisanja u vazduhu (Izraajni gestovi su prvi vizuelni znaci, posebnu
ulogu ima gest ukazivanja. Javljaju se gestovi u simbolikoj igri, gestovi u vrljanju, aranju,
crtanju.) 2) stadijum predmetnog pisma (Oznaavanje u simbolikoj igri gestom to e biti
kua, to e biti tanjir... (3. god.) Neki predmeti za dete postaju ustaljeni znaci, pa samim tim i
neko obeleje predmeta poprima za dete funkciju ustaljenog znaka. Neka znaenja za dete
postaju ustaljena. 3) stadijum grafikog govora (Dete otkriva da linije koje povlai neto
oznaavaju; otkriva slinost izmeu objekta i nacrtanog; crte za dete dobija funkciju znaka; dete
pie i ita crteima. Razvojni progres: u formama prikazivanja crta po seanju, crta
rendgentski, crta razvijajui grafiku priu o neemu; u odnosu crtanja i imenovanja:crta pa
imenuje,imenuje pa crta, crtanje postaje grafiko zapisivanje radnje. 4) mnemotehniki
stadijum (3 god) pie crtice podsetnike ...(4,5 god.) otkriva da napisani znak pamti neto;
eksperimentie sa nizovima crtica: za boju, koliinu, zapis reenice; Crtati se moe govor ne
samo predmeti. Otkriva i da jedan grafiki znak predstavlja jedan glas. simbolizam drugog reda
Velika otkria Vigotskog:
dete u simbolikom obliku ita i pie pre kole; otkrivajui pisani govor dete ponavlja istoriju
razvoja pisma; kolska nastava pisanja i itanja postavljena je mehanicistiki a ne kao uvoenje
deteta u poseban simboliki sistem
Silabika Hipoteza (Fereiro): Deca postavljaju hipoteze o vezi izmeu usmenog I pisanog
jezika. Dete deli re na slogove I pripisuje im vrednost. Dolazi do zakljuka koliko ima slogova,
toliko ima rei. Deija slova jo nisu konvencionalna, a zvune vrednosti slova su nestabilne.