Predmetni nastavnik: doc.

dr Svetlana
Vukosav (modul hotelijerstvo i
gastronomija)
Fond asova: 3P+2V

Cilj Menadmenta u turizmu je osposobljavanje studenata da kroz

teorijsku i praktinu nastavu reavaju probleme vezane za upravljanje u
turizmu, kao i donoenje odluka iji rezultat opredeljuje rezultate
poslovanja turistikih i hotelijerskih preduzea.
Zadatak predmeta: Upoznavanje sa specifinostima menadmenta u
turizmu; Sticanje sposobnosti razumevanja i analize osnovnih problema u
poslovanju, kao i donoenja strategijskih odluka; osposobljavanje za
uee u svim funkcijama menadmenta; Sticanje sposobnosti
sagledavanja potreba za promenama u turistikoj ponudi; ovladavanje
znanjem potrebnim za postizanje optimalnih rezultata turistikih
preduzea.

Osnovna:Skripta sklopljena iz vie literaturnih izvora:

erovi, S.,(2009): Strategijski menadment u turizmu,
Univerzitet Singidunum, Fakultet za hotelski i turistiki
menadment, Beograd.
Jegdi, V., Markovi,D.,(2011):Menadment turistike
destinacije, Univerzitet Edukons, Fakultet za sport i turizam,
Novi Sad,
Page, J. S., (2007): Tourism Managemet, Elesvier, London
Avlija, R., (2008): Preduzetnitvo i upravljanje malim i
srednjim preduzeima, Univerzitet Singidunum
Dodatna:
erovi, S., (2002):Menadment u turizmu, igoja, Beograd.
Stefanovi, V. (2004): Turistiki menadment, Prirodnomatematiki fakultet, Ni

Upravljanje etimoloki vodi poreklo od latinske rei manus ruka i

premda se njegovo znaenje vremenom menjalo, upotrebljava se da
oznai proces rukovoenja, obuavanja i usmeravanja.
Definicije autora:
( Stoner and Freeman, 1992) pod upravljanjem podrazumevaju umetnost
obavljanja poslova pomou ljudi, naglaavajui drutvenu komponentu
ukupnog procesa (Koontz and ODonell, 1992 )istiu znaaj ostvarivanja
organizacionih ciljeva ili kao adekvatan proces determinisanja i voenja
kursa firme ka ciljevima (Ansoff, 1975). Pojam upravljanja definie se i
kao proces kojim se kreiraju, usmeravaju, odravaju i posluju svrsishodne
organizacije posredstvom koordinisanog, kooperativnog ljudskog napora
(McFar-land, 1979).

Sa aspekta menadmenta u turizmu definicija koja je dovoljno

sveobuhvatna i prilagoena zahtevima savremenog okruenja, pod
upravljanjem podrazumeva proces rada uz pomo i u sa drugim
ljudima, da bi se efektivno ostvarili organizacioni ciljevi, uz efikasnu
upotrebu ogranienih resursa u uslovima promenljivog okruenja
(Kreitner, 1993).

Pet elemata menadmenta:

organizacioni ciljevi
eljena stanja koja treba ostvariti, ili krajnja, ishodina taka svih akcija;
zajedniko delovanje
u upravljanju, kao socijalnom procesu, da bi se ostvarili definisani ciljevi,
potrebno je postaviti pravog oveka, na pravo mesto, u pravo vreme,
zbog ega u ovom proce-su vano mesto imaju aktivnosti regrutovanja,
obuavanja, motivisanja i voenja ljudi;

balansiranje efektivnosti i efikasnosti

efektivnost pokazuje u kojoj meri su ostvareni definisani ciljevi, ali u uslovima
limitiranih resursa nije dovoljna za upravljanje;
dodatni zahtev kojim se uvodi i pojam efikasnosti je ostvariti ciljeve uz minimalnu
upotrebu resursa;
da bi se ostvarila uspena organizacija menaderi treba neprestano da balansiraju
odnos izmeu efektivnosti i efikasnosti;

ogranieni resursi
posebna panja u procesu upravljanja posveuje se racionalnoj
upotrebi oskudnih resursa, a to ukazuje na blisku vezu sa
ekonomijom, zbog ega se upravljanje esto oznaava kao
primenjena ekonomija;
promenjivo okruenje
priroda i granice okruenja neprestano se menjaju, i u tim
uslovima, upravljanje ima ulogu da oblikuje adekvatan odgovor
na mogunosti, probleme i krizne situacije koje su izazvane
promenama u okruenju.

Funkcije menadmenta su (Weihrich i Kontz, 1998):

planiranje;
organizovanje;
kadrovi;
voenje (liderstvo);

kontrola.

Kompleksnost menadmenta ogleda se u tome to menaderi rade

na razliitim nivoima u organizaciji i sa razliitim rasponom
organizacionih aktivnosti. Uobiajena je podela na sledee tipove
ili nivoe menadmenta:

top management vrhovni

middle management - srednji

first-level management - nii

Top management
mali tim upravljaa koji kontroliu preduzee.
postavljaju strateke ciljeve i definiu poslovnu politiku, donose
odluke o investicijama, nastupima na tritu i slino.
preduzee predstavljaju u kontaktima s vladinim organima,
drugim preduzeima i ostalima.
na primeru hotela ( generalni direktor hotela, pomonik
generalnog direktora, ef sektora smetaja, ef sektora hrane i
pia, finansijski direktor i drugi).

Middle management
- odgovoran za implementaciju poslovne politike i planova preduzea
razvijenih od strane top managementa,
-nadgledaju i koordiniu aktivnostima menadera niih nivoa. To su
manaderi koji
npr. samostalno vode odreene hotelske
organizacijske jedinice ili poslove koji su po svojem obimu vrlo
sloeni, ali se ne odnose na poslove od ukupne strukture zadataka
celog hotelskog poslovanja.
- u hotelima ine ih ef recepcije, ef kuhinje, ef sale, glavna domaica,
ef odravanja, ef rekreacije, ef nabavke, odnosno svi oni koji u
izvravanju svojih zadataka moraju imati vie podreenih izvrioca.
First-level management
-nadgleda i koordinira aktivnostima osoblja.
-neposredno rukovodi zaposlenima u odreenim fazama izvrenja
postavljenog zadatka.
-ukljuujemo sekretara kabineta generalnog menadera, efa smene
recepcije, efa smene kuhinje, efa poslastiarnice, efa kafane i druge.

Menaderi trebaju raspolagati sledeim sposobnostima:

1) tehnike sposobnosti
2) pozitivne ljudske osobine
3) konceptualne sposobnosti
4) sposobnost dijagnostike i analitike

-Pojam

menadmenta najdirektnije je vezan za pojam

odluka.
-Potreba, a i problemi upravljanja nastaju usled nesklada
izmeu eljenog i stvarnog stanja, izmeu izazova i pretnji u
okruenju i potrebe za sigurnim i stabilnim poslovanjem.
-Akcijama menadmenta potrebno je reavati probleme koji
nastaju u toku funkcionisanja preduzea u turizmu.
Okosnica upravljakih akcija je upravo donoenje
odluka.Upravljake odluke donose se u situacijama koje
karakteriu potrebe za akcijom i postojanje vie moguih
pravaca akcije

Tamo gde nema izbora, nema i ne moe biti odluivanja. Zato se proces
donoenja odluka definie kao proces izbora izmeu dve ili vie opcija, a
odluka se smatra krajnjim ishodom tog izbora. Odluivanje kao proces,
iri je pojam od same odluke, koja je njegov rezultat, odnosno in i
krajnje ishodite tog procesa.
Odluivanje u uem smislu je izbor od skupa alternativa, a u irem smislu
podrazumeva skup aktivnosti koje se koriste da bi se pronaao i primenio
odreeni kurs akcije. Razlika u opsegu definicija moe uzrokovati
nedoslednosti pri izuavanju procesa odluivanja, a to zahteva jasno
razgranienje pojmova: izbor, proces donoenja odluka i reavanje
problema

PROCES
DONOENJA
ODLUKA

dobro poznavanje turistike delatnosti

analitike sposobnosti
kreativnost i odlunost
fleksibilnost
inicijativnost
liderstvo
organizovanost
preduzimljivost
snoenje rizika

Uticaj, poverenje i odgovornost ine sutinu

liderstva.
Sa liderstvom su povezani svi savremeni koncepti
na kojima se zasniva efektivno upravljanje
preduzeem, kao to su: mo,uticaj, kultura,grupni
procesi i timska organizacija.
S. erovi ukazuje na sledee:
Jedna od kljunih odluka za organizaciju, odnosno
preduzee jeste nain na koji e se formalni
autoritet
distribuirati
na
sve
instance
organizacione strukture

Menaderi u preduzeu su ti koji odreuju koja

e se pravila primenjivati na zaposlene,
koristei svoju mo i autoritet koji im
zahvaljujui formacijskom poloaju pripadaju.
Mo je sposobnost da se utie na druge ljude,
tj. sposobnost da se menja stav ili ponaanje
pojedinca ili grupa

Vrste moi:
Mo nagraivanja

novcem, privilegijama,
mogunou napredovanja
u slubi i sl.

Mo sankcionisanjakanjavanja

novana,nedavanja
privilegija, i sl.

Struna mo

kvalifikacione,
specijalistike i druge
sposobnosti

Legitimna mo

formalna i pravna
ovlaenja postojanja
autoriteta

Referentna mo

oponaanje radnika po
uzoru na svog efa

Autoritet kao vid moi obino se vezuje za

strukturu i hijerarhijsku lestvicu na kojoj se
odreeni menader nalazi. Poiva na
legitimnom uticaju koji menader ima u
preduzeu.

Vrste autoriteta:

Komandni

Savetodavni

Autoritet po
funkciji

Mode l integralnog menadmenta u turizmu

Turistiko preduzee je viestruko odgovorno za

ostvarivanje poslovnih rezultata, a izdvajaju se tri vrste
odgovornosti:
za ostvarivanje izvesnih trinih rezultata
(zadovoljavanje potreba turista, obim prometa, rast
prodaje turistikog proizvoda, trino uee, odreena
snaga trine pozicije i sl.);
vlasnici kapitala (deoniari i kreditori) oekuju da
preduzee ostvari izvesne finansijske rezultate sa
aspekta profitabilnosti, rasta i likvidnosti;
brojni drugi deoniari u poslovanju (zaposleni,
dobavljai i drava) oekuju izvesne rezultate po
pitanju zaposlenosti i napredovanja, efektivnosti u
domenu upravljanja turistikim objektima i prirodnom
okolinom, kreditne sposobnosti i odravanje visokog
nivoa korporativnog preduzetnitva).

trend da se povea uee avanture i sportskih aktivnosti na

turistikom putovanju;
trend ka sve veem ueu pojedinanih turista (putuju sami
i trae proizvode skrojene prema svojim potrebama);
trend ka veem ueu sadraja iz programa wellness-a;
nastavljanje trenda ka korienju sunanih destinacija;
trend ka jeftinijem smetaju;
trend ka kraim i eim putovanjima;
trend ka spontanom odluivanju o putovanju;
trend ka estoj promeni destinacija (putovanje je atrakcija
,,per se i putuje se u vie destinacija).
novi oblici i vrste smetaja
konktakt sa nezagaenom prirodnom sredinom
trend ka unapreenju kompjutersdke tehnologije u turizmu
kultura i obrazovanje e se sve vie traiti kao sadraj turistikih

Vea uloga Virtuelne realnosti i simulacija turistikih

putovanja kod kue
Poseta turista iz Centralne i Istone Evrope
destinacijama na obalama Zapadne Evrope,
Gradnja novih turistikih destinacija (pod vodom),
Kupovina turistikih putovanja,, na irem broju
prodajnih mesta (u bakalnici, poti i sl.) kao proizvoda
za svakodnevnu upotrebu,
Ogranienja za putovanja u pojedina podruja (zbog
velikog broja potroaa, ili zbog odrivog turizma u
mnogim destinacijama),
Pojava novih turistikih preduzea iz
novoindustrijalizovanih zemalja.

Strategijski menadment
predstavlja proces
rukovoenja koji
podrazumeva
angaovanost organizacije
na izradi stratekih planova
i njihovoj daljoj primeni.
Strategija je re grkog
porekla (strategos =
vojskovoa) i pozajmljena
je iz vojne terminologije
(vetina generala), a
oznaava granu ratne
vojne vetine koja se bavi
primenom i upotrebom
oruanih snaga kao celine
na ratitu, radi postizanja
ratnog cilja.

Poslovna strategija obuhvata utvrivanje razliitih

puteva (naina) za ostvarivanje misije i ciljeva
preduzea, odnosno organizacije u
turistikoj delatnosti u irem smislu
Strategijski menadment se moe definisati "kao
proces usmeravanja aktivnosti preduzea kojim se, na
bazi anticipacije ansi i opasnosti, na jednoj i jakih i
slabih strana preduzea, na drugoj strani,
identifikuju kritini faktori poslovnog uspeha, te
shodno prethodno utvrenoj viziji, opredeljuje
misija, razvojni ciljevi kao i pravci, metodi i
instrumenti njihove optimalne realizacije u
dinaminoj poslovnoj sredini.

STRATEGIJSKI
MENADMENT
UKLJUUJE U SEBE:

strategijsko planiranje kao svoj esencijalni deo

(strategijsku analizu i strategijski izbor);
strategijsku primenu (strategijsku
implementaciju i kontrolu).
Zadatak strategijskog menadmenta je da
omogui preduzeu u turistikoj privredi
racionalno i blagovremeno reagovanje na
promene u sredini u kome ono obavlja svoju
poslovnu i iru aktivnost.

KORAK 1
Analiza
sredine:
-interna
-eksterna

KORAK 2:
Usmeravanje
organizacije
-misija
-ciljevi

KORAK 3:
Formulisanje
strategije

KORAK 4:
Implementacija strategije

KORAK 5:
Strategijska
kontrola

Jednom isplanirana i primenjena strategija esto

zahteva modifikaciju u skladu sa promenama u
okruenju ili u samoj organizaciji.

3 nivoa strategije u preduzeu:

Korporativna
strategija

Funkcijska strategija

Operativna strategija

Korporativna strategija:omoguava usmeravanje i

koheziju preduzea tj. efikasno iskorienje izvora i
brzo reagovanje preduzea na izazove i opasnosti.
Ovom strategijom se utvruje prioritet poslova u
preduzeu i usklauju aktivnosti poslovnih jedinica.
Funkcijska strategija: definie se za pojedine
poslovne funkcije u preduzeu (marketinke
strategije, strategije razvoja, planiranja ljudskih
resursa, finansijske strategije i sl.
Operativna strategija:najnii nivo strategije, bavi se
operativnim aktivnostima. Stategija operativnog
nivoa informie se od stategije funkcijskog nivoa,
a ona od strategije korporativnog nivoa.

S obzirom na turistiki proizvod, trinu poziciju,

veliinu eljene investicije i vrstu potroaa preduzee
moe odabrati neku od poslovnih strategija:
Strategija
Strategijarasta
rasta

Preduzee pre rasta (pre razvoja proizvoda i njegove

promocije) mora ui u velike investicije koje potkeplju
razvoj turistiog proizvoda, a bez kojeg nema proboja
na tritu.
Ova strategija se primenjuje ako preduzee ima jaku
poziciju na brzo rastuem tritu.

Strategija irenja

Odabirom strategije rasta preduzee moe odabrati: dublji prodor

u ve postojee turistiko trite, razvoj novog vlastitog trita,
smer razvoja proizvoda i na koji nain diversificirati turistiki
proizvod.
Strategija trinog
prodora

Preduzee koristi ovu strategiju kad prodaje ve postojei turistiki

proizvod na ve postojeem tritu. Za ovu strategiju koriste se
tehnike poveanja prodaje: preduzee prodaje vie turistikog
proizvoda postojeim kupcima ili se moe odluiti za strategiju
irenja trita-vie kupaca na postojeem tritu kupuje proizvod.

Strategija razvoja
turistikog
trita

Ovde se radi o razvoju trita pronalaenjem novih naina

korienja postojeeg proizvoda ili prodavanju postojeeg
proizvoda novim kupcima. Tako se istim turistikim proizvodom
dolazi do novih kupaca.
Strategija razvoja
turistikog proizvoda

Kako bi preduzea ostalo zanimljivo istom tritu, ova strategija

podrazumeva promenu turistikog proizvoda- ili mu se poveava
kvalitet ili se prodaje u veoj koliini uz poveanje cene.

Strategija
diversifikacije

Preduzee ovom strategijom nastoji stvoriti nove turistike

proizvode za nove kupce. Ova strategija je primenjiva kada
preduzee smatra da postoji trite koje daje priliku za rast, kada
je rizik mogue rasporediti na vie trita i kada se eli ujednaiti
sezonska i vansezonska prodaja .