UNIVERZITET U TUZLI

EDUKACIJSKO-REHABILITACIJSKI FAKULTET

TEORIJE KONFLIKTA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
KONFLIKTOLOGIJA I VRNJAKA MEDIJACIJA

Pripremili:
Mevlija Krievac
Elvedina Durgutovi
Lejla Mehmedovi
Nihad Buljubai

Mentor:
Dr.sc.Edin Mufti

Uvod

1. ta su zapravo konflikti?
Kako reiti konflikte?
Razumevanje sagovornika u konfliktu.
Kako prevazii svae?
Kako se treba ponaati u konfliktnim situacijama?
Konflikt je neizbena pojava u naim ivotima, od roenja pa do smrti. Ako se konflikt definie kao sukob
interesa, jasno je da moemo doiveti najrazliitije vrste konflikata sa najrazliitijim ljudima, kao i sami sa
sobom. Zabluda je da je konflikt uvek negativna stvar, tavie on jako esto moe rezultirati pozitivnim
ishodom, samo treba znati upravljati njime. Do danas je napisano veoma mnogo knjiga o razliim vrstama
konflikata, kao i o nainima reavanja istih. Ako zanemarimo detaljne podele, moemo se osvrnuti na ono
to je najbitnije, a to je rukovanje konfliktima i pozitivne stvari koje iz njih moemo dobiti. Iz konflikta
skoro uvek moemo da izaemo zadovoljni ili bar poueni, a ne kako to implicitno vai poraeni i
osujeeni.Osnovno pitanje je da li su konflikti poeljni ili ne? Zavisno od toga kako reagujete kada se naete
u konfliktnoj situaciji, odgovor moe biti pozitivan ili negativan. Mnogi ljudi u sukobu reaguju suenim
obimom panje, ne promisle dovoljno o svim aspektima situacije, ponaaju se naglo, reaguju telesno, umesto
misaono. Ako ste od tih ljudi, verovatno smatrate da je konflikt nepoeljan. S druge strane, manji broj ljudi
smatra da konflikt otvara vidike, da je prilika za promiljenje i reorganizovanje postojeeg stanja, da rui
status quo i da pokree na bolje. Oni smatraju konflikt poeljnim. ak iako nikada niste razmiljali o
(ne)poeljnosti konflikata, moete nauiti vetine rukovanja njima. Moete sebi priutiti da kada se naete u
sukobu sa sobom, s drugima ili s itavom grupom ljudi, koristite dobro utvrene strategije za reavanje
konflikata. To se sve moe postii pravilnim razmiljanjem i vebanjem. Pre toga, trebalo bi opisati najee
vrste konflikata i obrazloiti njihove potencijalne pozitivne aspekte.

1.1. Od unutranjih do spoljanjih konflikata

Pre nego to uopte razmotrimo konflikte s drugima, treba da se osvrnmo na sopstvene, unutranje sukobe
koji nam onemoguavaja da postupamo u skladu sa relanou i naim buduim dobrom. Kada doivljavamo
unutranji konflikt to znai da ne moemo da pomirimo neke elje i misli tako da rade zajednikim snagama
u nau korist. Tada se doivljava tenzija, napetost, dolazi do stresa. Unutranji konflikti mogu da se okupe
oko razliitih tenji, a nisu sve jednako pozitivne, niti poeljne. Moda najlepi, ali esto i najtei unutranji
konflikt je kada pokuavamo da izaberemo samo jedan od dva jednako poeljna cilja. Na primer, ena dobija
ponudu za atraktivan posao, sa dobrom platom, lepom kancelarijom, zagarantovanim poslovnim
putovanjima i honorarima. S jedne strane to je ispunjenje njenog sna. Meutim, u toku ivota ona je
ostvarila i drugi san, koji sada zahteva posveenost. To je njena porodica koja je sainjena od mua i dvoje

male dece. Deca trae panju i majku, njenu negu, prisutnost i ljubav, drugim reima trae puno vremena
koje u sluaju prihvatanja posla ona ne bi mogla da im prui. Iako je ovo konflikt koji ukljuuje izbor jednog
od dva najepa cilja, on moe biti i najtei konflikt, jer osobu suoava miljenjem da ne moe imati sve o
emu je uvek sanjala. Postoje i drugi unutranji konflikti. Na primer kako od dva zla izabrati manje.
Ovakvi konflikti mogu nositi mnogo tenzije i nezadovoljstva, ukoliko se ne pomirimo s tim da ivot nosi i
takve situacije. Zaposlili ste se u firmi zajedno s dobrim prijateljem. Vama posao ide bolje i napredujete, va
prjatelj iz nekih razloga stagnira. Sada ste na viem poloaju od njega i ef vam daje zadatak da otpustite
izvestan broj radnika koji vie nisu potrebni. Izmeu ostalih, na listi je i va prijatelj. Ovo je zadatak koji
morate da uradite jer je u opisu vaeg posla, ali oseate da ne moete da saoptite prijatelju da je otputen.
Tenzija koju oseate vam samo odmae da realno razmislite koje sve opcije imate i da izaberete pravu.
Postoji jo jedna primer unutranjeg konflikta, oponentan onom prvom. Svodi se na pitanje kako da
udovoljite i sebi i drugima kada imate suprotne elje. Da biste usreili vaeg partnera, esto mu pravite
ustupke koje, u stvari, ne elite. Oseate se iscrpljeno i nesreno povodom toga, a kao da nemate snage da
njemu uskratite elje. Gledate crno-belo i trpite. Preispitujete se da li to sve uopte ima smisla i oseate se
pomalo uzaludno, meutim niste mu nita ni pomenuli kako konflikt iz unutranjeg ne bi preao u
spoljanji.Ovi primeri se mogu preslikati na brojne sline koji su locirani oko ovih polova. Za svaki postoji
reenje i reenje moe biti dobro. Ono to se esto deava i to nije najpoeljnije je da unutranji konflikti
prerastaju u spoljanje, s izgledom da prerastu u svau i da se zavre obostranim gubitkom, umesto da se
pretvore u razgovor i dogovor.

1.2. Smernice za reavanje konflikata

Principi za reavanje unutranjih i spoljanjih konflikata se ne razlikuju znatno. Osnovna razlika je u broju
aktera. Nekad je dovoljno da se sami sa sobom dogovorite ta je najbolje reenje za vas, a nekad je potrebno
da ukljuite i druge ljude u dogovor. Mada, ako bolje razmislite reenje svakog konflikta ukljuuje i druge
osobe. Tipovi konflikata koji su opisani mogu iz unutranjih prerasti u spoljanje, ali ono to ima je
zajedniko je da su veoma lini. Sva tri tipa konflikta ukljuuju emocije prema blinjima. To znai da se
mogu reavati na intimniji nain od profesionalnih ili pravih neprijateljskih konflikata. Ovakvi lini konflikti
se mogu reavati mirnim putem. Sledee stavke moete shvatiti kao smernice za pripremu i, u najboljem
sluaju, reenje konflikta. Ovo je baza koja se nalazi u svakoj nekonfliktnoj osobi i koju i bi bilo poeljno da
prihvatite ukoliko elite da izbegnete konflikt. To moete uraditi na sledei nain:
1. promiljanjem u zavisnosti od vae odluke konflikt e ostati unutranji ili e prerasti u spoljanji. Bez
obzira na to, za reenje konflikta neophodna je promiljanje koje moe biti verbalizovano, a moe ostati i u
vama. Ovo promiljanje podrazumeva:
a) priznavanje sopstvenih oseanja priznajte sebi ili drugima kako se zaista oseate. Ako je u pitanju
tenzija, tuga, nezadovoljstvo, nemojte skrivati i potiskivati ta oseanja, ve ih priznajte. Ako ih skrivate,

neete imati mogunost da ih proradite, moda ih nikada neete ni osvestiti dovoljno, a onda postoji
mogunost da ete dugo ostati nezadovoljni i bez kontakta sa svojim bazinim oseanjima
b) nalaenje alternativa ukoliko je do konflikta dolo, ukoliko se oseate ugueno i traite izlaz iz situacije,
poeljno je da umesto da se guite u svojim negativnim oseanjima, razmiljate o pozitivnim ishodima.
Razmiljajte na koje sve naine moe da se rei konflikt. Skoro uvek postoji vie reenja, i skoro uvek je
neko reenje zadovoljavajue. Ako ste fiksirane na va oaj povodom konflikta, teko da ete moi trezveno
da razmiljate o reenjima
c) uzimanje u obzir vaih blinjih napomenuto je da je svaki konflikt, koliko god on bio unutranji
obavezno u bliskoj bezi sa drugim osobama. Ljudska bia su drutvena bia. Nema sree na svetu bez drugih
ljudi. Da bi vaa srea bila prava, ona mora da ukljui i sreu vaih blinjih. Ukoliko pokuate da donesete
sebinu odluku, ne uzimajui druge u obzir, konflik se nee reiti sreno ni po druge ni po vas.
2. dogovorom kada dobro promislite ta elite, izlistate sve alternative onda treba doneti odluku u vidu
dogovora. Dogovor moe biti sainjen u vama kao dogovor izmeu suprotnih stavova ili moe biti dogovor
sa drugom osobom. Dogovor podrazumeva promatranje sledeih elemenata:
a) iznalaenje prioriteta- kada ste u prethodnom koraku izlistali alternative, meu njima pronaite ono to
vam je prioritet. Da li vam je prioritetnija karijera ili deca. Da li vam je prioritetniji drug ili novac. Bitno je
da ne brkate pojmove. Prioritet vam nikako ne moe biti da pobegnete od konflikta. To je
samoobmanjivanje. Uvek je priorit reiti konfikt
b) kompromis kompromis podrazumeva da malo dobijete, ali malo i izgubite. Poto je prioritet reiti
konflikt, a ne moemo uvek imati sve to poelimo, ponekad se moramo neeg odrei zarad naeg budueg
dobra i sree. Kompromisna situacija se najbolje vidi u primeru sa partnerom. Ukoliko vi i va partner imate
razliite elje, ne mora neminovno dolaziti do svae ili razilaenja, takoe ne morate trpeti njegove elje i
zapostavljati svoje. U ovom sluaju je kompromis, takoe baziran na prioritetima skladno reenje. Ako
volite vaeg partera onda vam je prioritet. Da biste voleli partnera, morate prvo voleti sebe, tako da ste i vi
prioritet. Kada su dva prioriteta u sukobu elja, najbolje je da se nau na sredini, odnosno da naprave
kompromis. Sigurno postoje aktivnosti koje volite zajedno da radite,a ove koje ne volite zajedno, moete i
odvojeno.
c) pomirenje postoji varijanta i da pomirite suprotne stavove u vama ili izmeu vas i vae okoline. Ovo
ponekad moe biti dobitna kombinacija jer se tako ne odriete nieg, meutim ovo nije uvek lako ostvarivo.
Moete da pomirite potrebu za karijerom i majinstvom tako to ete potraiti podrku vaih blinjih,
organizovati vreme i napraviti plan rada, ali kako dan traje 24h pazite da se ne opteretite jer tako nema nita
od zadovoljstva. Najbolje je da uzdate u sebe, ali nije greh traiti podrku u blinjima. Za pomirenje
suprotnih sila treba dosta truda, ali zrelim i stabilnim linostima to esto polazi od ruke.Kako sve ovo

izgleda kada se verbalizuje? Opisani konflikti su bazino unutranji, ali mogu postati i spoljanji. Opisane
tehnike za reavanje konflikata su takoe bazino unutranje i odnose se na pripremu za suoavanje sa
konfliktom. Vi ste osoba koja sama sa sobom prvo mora da promisli i da se dogovori, da prizna sebi svoje
elje i prioritete. U idealnoj situaciji i u skladnim meuljudskim odnosima, sve moe proi ovako glatko,
meutim, to esto nije sluaj. esto druga strana ne eli da tako olako prihvati vae stavove ve namee
svoje. Tada nastaje pravi spoljanji meuljudski konflikt koji zahteva vetine pregovaranja i sluanja. to je
konflikt blii kulminaciji, to vam je potrebno vie vetina reavanja konflikata kako se ne biste slomili,
ve uspeli da budete konstruktivni.

1.3.Razumevanje sagovornika u konfliktu

Ne prerasta svaki konflikt u pravu svau. Kada se naete u konfliktu sa osobama koje vam nisu bliske i koje
ne dozvoljavaju sebi da vas optuuju, konflikt se uglavnom svodi na nerazumevanje i na skrivena loa
oseanja. Moete sebi da omoguite u takvoj situaciji da ispitate teren i bolje shvatite vaeg sagovornika, te
postanete sposobni da reite nesporazum:
1. precizno definisanje na vama je da na poetku konfliktne situacije precizno definiete ta je to to vam
se ini kao problem. Recite odluno i bez snebivanja ta vam smeta, kako se oseate i ta biste eleli. Ne
oekujte uda. Va sagovornik jo uvek ima prostora da se ne upusti u mirovno reavanje problema, ve da
tei da produbi konflikt. Ukoliko je ironian, nepaljiv slualac, ukoliko pokuava da podriva va stav ili
reenje, iznee na bilo koji nain ono to je njegovo miljenje. Tada se posluite sledeim smernicama za
razumevanje:
a) Postavite potpitanja ne oslanjanjte se na svoje vetine tumaenja. Koliko god dobar tuma bili, svakom
promakne neto i svako ponekad zaluta u pogrenu interpretaciju. Otvoreno pitajte da vam se pojasni sve to
vam nije jasno
b) Filtrirajte ako potpitanja ire priu, filtriranje je suava. Svaka pria ima viak znaenja. Za vas je bitno
da saznate osnovno znaenje. Filtrirajte informacije dok niste sigurni da ste shvatili samu sr prie.
c) Uoptavajte uoptavanje prevazilazi granice osonovne poruke. Pokuajte da poveete ovu situaciju sa
nekom slinom. Da iz nje izvuete generalno pravilo
d) Zamenite uloge u vaim mislima. Ako zaista elite da reite konflikt, potrudite se da najbolje razmete
sagovornika. Stavite se, u mislima, na njegovo mesto i pokuajte da shvatite kako se osea
e) Pojanjavajte drugim reima ispriajte sr poruke onako kako ste je vi shvatili. Obavezno nakon toga
pitajte sagovornika da li ste dobro shvatili. Najbolje je da to uinite reima ako sam dobro razumeo/la..ili
ini mi se da

2. ovaj deo razgovora se zavrava tako to je nakon vae precizne definicije vienja problema dobijena i
precizna definicija vaeg sagovornika. Sada ste spremni da pregovarate.

1.4.Konstruktivni konflikti
Do sada su opisane tehnike za reavanje konflikata, naini na koje moete upravljati konfliktima, ali opisano
je da su konflikti sastavni deo ivota i da bez njih i nema ivota, nema razvoja. Moda je lake sagledati
konstruktivnu stanu konflikta u ranom detinjstvu, kada se na konflikt gleda kao na neminovnost. Meutim,
kroz ceo ivot moete nai konstruktivne konflikte, pa makar se oni inili i bolnim. Ljudi koji su navikli na
kontinuitet ivota esto odbacuju konflikte situacije i brane se od konflikata mislei da su opasni i
destruktivni. Ali, konflikt je ansa za razvoj kroz ceo ivot, ne samo u najranijim danima. ta sve
konstruktivno konflikt moe da donese?
Izlazi na videlo problem koji realno postoji i reava se konflikt nastaje kada postoji problem. Dakle, to je
put ka reavanju problema. Tek kada se problem prizna moe poeti da se reava.Bolja komunikacija - ako
akteri ele da ree nesporazum, otvara se kanal bolje komunikacije. Otvara se mogunost rasprave i
pregovora. Ta komunikacija ne mora da bude prijatna, ali ako se konflikt rei to znai da je ona dobra. Dobra
kominikacija nije prijatno askanje, ve jasan, odluan i precizan razgovor uz sluanje i sporazum. ak iako
sporazum nije postignut iskomunicirani su stavovi, tako da je sve jasno

Lini napredak - ovo nije individualno, pre je opte pravilo. Ono to vas ne ubije, ojaa vas. ak iako
se konflik zavri svaom, vi ste napredovali, nauili ste neto novo, izvukli ste pouku, shvatili ste da
li je neto mogue ili nemogue reiti. esto se konflikt, meutim, zavrava pravim napretkom u
smislu nadmaivanja konkurentne firme, te boljeg poloaja na poslu, vee plate, veeg ugleda.

Grupni napredak kada se konflikt reava pronalaenjem zajednikih ciljeva, to esto nije lini, ve
napredak cele grupe ljudi. Kada firma pobedi konkurenciju, dolazi do boljeg pozicioniranja na
tritu, do veeg ugleda firme s kojom se zaposleni identifikuju, te do veeg ugleda svih zaposlenih

Prilagoavanje budui da je reeno da konflikt pomae razvoju, moe se rei da pomae i

adaptiranju. Adaptiramo se na nove razvojne faze tokom ivota, tako i na nove uslove koje konflikt
donosi. Bez uspona i padova ivot je ravan. Adaptacija se gleda kao kratak odmor do novog konflikta
koji nosi nove anse za napredak.

Rat je otac svemu bez konflikta (rata) ne bismo znali koliko treba ceniti reenje (mir).Kada se sagledaju
pozitivne strane konflikata i kada se shvati da je konflik neizbean, ostaje na nama da se trudimo da iz

svakog konflikta izvuemo ono najbolje. To se radi apsolutim odustajanjem od svaa i okretanjem mudrosti
sluanja i razumevanja sebe i drugih. Opisano je mnogo tehnika za reavanje konflikata, meu njima ima i
broj koje vode zajednikim dobicima. Svaa uvek vodi obostranim gubicima. Raunica je prosta, a sve
tehnike tu da bi se nauile i primenile. Pre promene pristupa, najbolje je promeniti stav. Svaki konflikt se
moe posmatrati kao ansa za razvoj i unapreenje. To nije optimizam, ve realno stanje stvari.

2.0.Kako prevazii svae?

Svaa podrazumeva eskalirani konflikt, koji neretko ukljuuje uvrede, pokude i neprijateljske stavove. esto
se uje da se ljudi vole, ali da su ustalnim konfliktima i da ne mogu da ih ree. To nije tano. Mogue je
samo da ne znaju kako da ih ree. Ali reenje postoji i nalazi se u prihvatanju sebe i drugih i nenasilnoj
komunikaciji. Reenje je u prihvatanju realnosti koja ponekad osujeuje nae elje. Osnovno pitanje je da li
zaista elite da reite konflikt s drugim ljudima, ili prosto elite da budete u pravu? Da li hoete da budete
gospodar ili da ivite u fer odnosima. Ako elite da gospodarite, moda i moete to da postignete novcem,
titulom i tenjom ka savrenstvu. ak i ako to dobijete, oekujte strahopotovanje, a ne potovanje, oekujte
povinovanje, a ne prihvatanje. Najvei broj ljudi nema tu mogunost da se ponaa kao kralj, zato bi bilo
poeljno da ne razvija takva oekivanja. U sferi meuljudskih intimnih odnosa, srea se nalazi u
razumevanju i prihvatanju, a ne isticanju sopstvenih potreba kao jedinih bitnih. Kao to je napomenuto vae
elje bez drugih ljudi teko da mogu biti ostvarene, a svaki prioritet podrazumeva suoavanje. Meutim,
iako mnogo ljudi to zna na svesnom nivou, ipak ne postupa kao nekonfliktna linost, ve ulazi u svae,
ponekad veoma estoke svee sa blinjima.ta raditi u takvim konfliktnim, a emocionalno obojenim
situacijama, kao to su partnerske, porodine i prijateljske svae, koje ponekad mogu da narue ceo koncept
srenog ivota? Beanje od konflikata nije reenje. Potiskivanje problema je moda najgore reenje. Jedino
je suoavanje sa konfliktom potencijalno dobro reenje. Potencijalno, jer se treba suoiti na pravi nain.Baza
reenja konflikta je u komunikaciji. Ljudi su razvili govor jer se inae ne razumeju. Kada reagujete na neki
sukob agresivnim utanjem, ne oekujte da e to bilo ko razumeti. Morate komunicirati. Meutim, ta
komunikacija treba da bude prava i iskrena komunikacija. Ono to se tu nikako ne uklapa, a esto je u
svaama prisutno, izgleda ovako:
-Sagovornici pokuavaju jedno drugo da optue za izazivanje svae. Raste tenzija. Naravno, ne slau se oko
toga ko je prvi poeo. Razgovor prerasta u viku. Vikom pokuavaju da smire viku, optuujui jedno drugo
povodom toga ko je prvi poeo da se dere. Kako Kristof Kare zanimljivo to ilustruje, uglavnom ena
upuuje sledeu reenicu : nervira me jer se dere, a od partnera dobija povratnu : derem se jer me nervira.
Ovaj primer dovoljno dobro ilustruje ishod ovog konflikta. Naravno, ljudi se vrte u krug i ne uspevaju nita
da ree. Razgovor prestaje kada se energija istroi, a konstruktivno reenje izostaje. To otvara put novim
konfliktima.Dakle, ako elite da izbegnete mune svae valjalo bi da izbegnete sledee tri stvari:

a) Ne postavljate pitanje ko je prvi poeo. To oigledno moe samo da nervira, i svakako nije najbitnije
na svetu. Najbitnije je da konflikt postoji, a utvrivanjem ko je prvi poeo, neete ga reiti.
b) Ne viite ta time postiete? Naravno da postiete pranjenje energije i tenzije koja vas
preplavljuje. Ali, ta konstruktivno postiete? Ponekad moete zaplaiti vaeg sagovornika i ispasti
pobednik, ali da li je to reenje konflikta? Gore je opisano da imperatora ima malo, a vi se
verovano nalazite u odnosu koji je implicitno baziran na jednakosti. Vikanje samo sputava vau
sreu.
c) Ne budite pasivno-agresivni ako elite da durenjem postignete cilj, moda ga i postignete, ali
kratkoroni! Pravo reenje konflikta se ne postie ni otvorenom, ni pasivnom agresijom.
d) Kada se naete u neposrednom konfliktu s vaim blinjim, poeljno je da se postavite na sledei
nain. Ukoliko je konflikt ve verbalizovan i u toku, ukoliko je dobrim delom ve postao svaa, a vi
sauesnik u njoj, usvojite sledee naine ponaanja:
e) Obraajte panju na sadraj poruke, ali i na formu sadraj poruke vam najbolje govori ta osoba
misli, dok vam forma moe odati kako se osea. Intonacija, izraz lica ponekad govore vie nego
same rei
f) Sluajte i odgovarajte pustite sagovornika da ispria svoju priu i sasluajte ga paljivo. Dajte mu
do znaja da ste ga uli i odgovorite vaim iskrenim stavom na njegovu poruku
g) Budite autentini igranje razliitih igara moe da vam prui oseaj da ste dobili bitku, ali ne ne i
rat. Igranje igara ne reava konflikt, ve ga produbljuje. Zato budite to to jeste. Ne plaite se da
kaete ta mislite i oseate. Jedino tako moete razmotriti problem
h) Predlaite reenja iako mislite da ste promislili sve alternative i da moda znate koje je najbolje
reenje vaeg problema, moda se druga strana ne slae s vama. Predlaite reenja i zajedno
diskutujte o njima. S druge strane, pokuajte da se suzdrite od zahteva da i va sagovornik bude pun
inovativnih reenja. Jednostavno recite ta vi mislite da je ispravno i pokuajte da diskutujete o tome.
Ukoliko se naete u konfliktu sa jako tekim sagovornikom koji se koristi zabranjenim stilovima
komunikacije u konfliktu, optuuje vas, biva pasivno-agresivan ili vie, nemojte na sebe uzimati zadatak da
ga prevaspitavate. Time moete samo pojaati tenziju. Umesto toga, ne odustajte od vaih principa dobre
komunikacije. Ostanite staloeni i drite se osnovne prie. Fokusirajte se na osnovni problem i ne dozvolite
da vas sporedni ometu.

2.1. ta sve radi svaalaki tip?

a) alje negativne poruke ovo se moe poistoveti sa sebilukom, jer osoba trai da se odreknete svojih
elja i stavova da biste nju usreili
b) istie se ako je cilj pobediti u svai, deo svaanja je isticanje, epurenje, pokuaji da se reputacija gradi
na sputavanju sagovornika
c) podsmeva se na razliite naine. Odbijanjem dalje prie, direktnom ironijom, namernim pogrenim
tumaenjem

d) etiketira vau celu linost pokuava da okarakterie nekim vaim ponaanjem. Ako ste nekada postupili
nemarno, kae vam da ste nemarna osoba. Ako ste neto preuli, kae da ste nepaljivi
e) pogreno uoptava koristi se reima uvek i nikad na neprikladan nain. Ako pojedinac eli da
rasplamsa svau i iz nje izae kao pobednik, esto e vam uputiti reenicu tipa ti nikada nisi tu za mene ili
uvek hoe da istera svojeesto se deava da smirenost jednog sagovornika jo vie poveava tenziju u
drugom, koji je reio da izae kao pobednik iz konflkta, a ne da ga zajednikim snagama rei. Ukoliko je va
sagovornik agresivan i ne omoguava vam da nastavite razgovor o prvobitnom problemu, ne insistirajte.
Obrazloite da niste za taj vid komunikacije, ve da elite da zaista popriate o problemu, trezveno i
uzajamno.Ponekad ni ovo ne dovodi do reenja. esto se to deava u situaciji sa jako dominantnim ili
agresivnim ljudima. Oni esto ele da gospodare situacijom i sve dre pod kontrolom. Ako uvidite da je
komunikacija, koja je sr reavanja konflikata, nemogua sa vaim sagovornikom, vratite se na poetak i
ponovo preispitajte svoje prioritete. Da li elite da imate odnos sa osobom koja nee da vas saslua i sa vama
razgovara?Poenta je u tome da zaisata postoje osobe koje nisu nauile osnovne vetine komunikacije, koje
ne veruju poslovici da lepa re zlatna vrata otvara, po prirodi su impulsivne i jako je teko ostvariti
kontakt sa njima. Ako ste vi mirotvorac pa naiete na takvu osobu, manja je teta. Moete pokuati da
svojim vetinama poboljate komunikaciju, a ako nita ne funkcionie, moete i otii. Vea je, meutim,
teta ukoliko ste vi sami impulsivni, konfliktni i nekompromisni. Tada verovatno vi bivate izvor tenzije i
gajite nerealistina oekivanja da e se ostatak sveta povinuti vaim eljama.Bilo bi poeljno da preispitate
koliku korist, a koliku tetu dobijate od toga. Ako uspevate da osvajate svoje ciljeve na silu, verovatno vas
se ljudi plae, moda vas i ne vole, ali moraju da vas trpe, a moda jo neto gore od toga. Reeno je da
svaki konflikt i unutranji i spoljanji implicitno ukljuuje i druge ljude. Ako teite srei i skladu, poeljno
bi bilo da to postiete razumevanjem, saoseanjem, razgovorima i dogovorima.

2.2.Kako se treba ponaati u konfliktnim situacijama?

- Treba rei ta nam smeta u ponaanju ili razmiljanju druge osobe. Bilo bi dobro da govorimo iz takozvane
ja pozicije, ne napadajui drugoga i da uvek kritikujemo samo ponaanje. U psihologiji ovo zovemo
asertivan nain koji podrazumeva da potujemo drugu osobu, ali i sebe. Na primer Meni smeta tvoje
ponaanje, umesto Uasno se ponaa. Kada ne mislimo isto moemo rei Ne slaem se sa tvojim
miljenjem, a nikako Tvoje miljenje je glupo. Ne smemo da etiketiramo druge u konfliktu tako to
kritikujemo njih kao osobe, jer e poeleti da se odmah odbrane od napada. Ovaj nain ulaenja u konflikt
ne vrea drugu osobu, a i ako je kritikujemo ona tano i precizno zna ta od nje oekujemo da promeni u
svom ponaanju.

2.3. Kada za konflikt kaemo da je funkcionalan i da je pozitivno uticao na neku

situaciju?
- U situaciji kada je konflikt doveo do reavanja nekog problema. Naglasila bih da ovde stav svih osoba u
konfliktu treba da bude da ele da zadovolje i svoje i interese druge strane, to je sasvim suprotno od ili ja
ili ti, odnosno ili gubim ili dobijam. U tom sluaju u pitanju je nadmetanje u kojem vodimo rauna samo o
svojim interesima, a drugoga doivljavamo kao protivnika kojeg moramo da pobedimo, jer drugaije mi ne
vredimo. Ovakve osobe svaki ustupak u miljenju ili ponaanju doivljavaju kao lini poraz, a konflikte i
kritike ponaanja shvataju kao napad na sebe kao osobu.

3.0.IZMEU LJUBAVI I MRNJE

- Konflikti u ljubavi su normalni, jer bi inae u suprotnom znailo da dvoje ljudi stalno ele iste stvari.
Najvanije je rei ta vam smeta u partnerovom ponaanju i jasno i precizno traiti promenu. Ponekad je ta
promena mogua, a ponekad nije i na vama je da odluite koliko vam je to prihvatljivo i da li je ta promena
koju traite neto to je vaa ivotna vrednost. Takoe je bitno da shvatite da kada partner ne prihvata neku
vau elju (odlazak na godinji, nain provoenja slobodnog vremena...), ne znai da vas ne prihvata kao
linost, niti da vas odbacuje. U vezama se esto deava da se mali konflikt pretvori u neto veliko i nereivo.
Pojedine osobe, umesto da se ljute na partnera, biraju prezir i odbacivanje, to izaziva stvarno odbacivanje s
druge strane i tako u krug dok odnos ne bude sve gori.

3.1.Kako proceniti kada treba odreagovati, a kada je bolje spreiti konflikt i ne

dolivati ulje na vatru?
- Neki ljudi stalno povlauju zato to izbegavaju sukob, boje ga se, a to pokazuju tako to ute, trpe i odlaze
iz konfliktne situacije. Rekla bih da takve osobe ne vode rauna o sebi i ne oseaju samoljubav. Ljubav
prema drugome i ljubav prema sebi mogu povremeno biti u sukobu. Ako je tako, onda povremeno moramo
doneti jasnu odluku o tome da li emo zadovoljiti svoje ili, na primer, partnerove elje. Vano je znati da
kada volimo sebe, moemo da volimo i drugoga, odnosno moemo oba oseanja imati istovremeno i da opet
ne elimo da se sloimo sa stavom osobe koju volimo. Samopouzdani i emocionalno pismeni ljudi znaju da
konflikt, ljutnja i ljubav mogu zajedno. Dakle, partner nas nee vie voleti ako mu u svemu povlaujemo,
niti e nas vie voleti ako stalno povlauje on nama.

3.2.Kada neko nastoji da konflikt razrei mirno, da li to znai da se ne bori

dovoljno za svoja uverenja ili za ono to eli?
- Ako to mirno razreenje znai da samo utimo i povlaujemo drugoj osobi onda to nije dobro za nas.
Osobe kojima je bila uskraivana roditeljska ljubav kad god se nisu ponaali onako kako su roditelji
oekivali, najee su ti koji ute u konfliktu. Tako se ponaaju i oni iji su se roditelji puno i esto svaali.
Ove osobe misle da je svaki konflikt teak i nerazreiv, ili ne veruju da su sposobne da ga ree.Logika osobe
koja esto poputa je da je ona manje vana od druge osobe, kao i od njihovog odnosa. Ne bih ovo
preporuila kao stalni izbor zato to govori o tome da ovakva osoba sebe smatra manje ili nedovoljno
vanom. A ponekad, kada nam je odnos sa nekom osobom u tom trenutku vaniji od onoga oko ega je
sukob poeo, dobro je i popustiti.

3.3.Konflikti se najee doivljavaju lino, zbog ega se i zavravaju ljutnjom i

svaom. Kako problem sagledati sa distance i ne prihvatati svaku kritiku kao
napad na sebe?
- Konflikti se doivljavaju lino onda kada ne umemo da razlikujemo sebe od svog ponaanja. To je stav koji
je normalan kod deteta zato to ono nema sposobnosti da shvati da ga roditelji vole i ako mu ne daju igraku
ili ne ispune neku drugu elju. Dete, takoe, ne moe da razazna da je svaka roditeljska kazna usmerena na
njegovo ponaanje, a ne na njegovo bie. Kada roditelji ponavljaju detetu da ga vole, ali da kanjavaju
njegovo ponaanje, ispunjen je jedan vaan razvojni zadatak koji ga je nauio da razlikuje svoju linost od
svojih oseanja, misli i postupaka. Dete koje ne shvati ovu razliku smatra da je konflikt, ili kritika
ponaanja, napad na njegovu linost, a kada odraste oekuje od svih oko sebe da ga bezuslovno prihvate, i
njegove elje, miljenja i ponaanja. Zbog toga i ima stalne konflikte koje shvata lino, ustro ulazi u njih,
esto se vrea, a ljutnju drugih definie kao prezir, odbacivanje ili mrnju. Deca koja su previe
socijalizovana i koja su bila uslovljavana roditeljskom ljubavlju, boje se da ih drugi nee voleti ako uu u
konflikt, pa se trude da se ponaaju na nain kako se to trai od njih.

3.4.Kada se sukob pretvori u svau najee dolazi do razmene uvreda a ne

argumenata, pa i prekida komunikacije. Kako u takvim situacijama zrelo
odreagovati?
- Razmena uvreda znai da kritikujemo osobu, odnosno vreamo je koristei izraze prezira, a ponekad i
mrnje. Ljudi esto kau da nisu mogli da se kontroliu u jakim oseanjima i da zato vreaju i viu, to je
zabluda, jer sami vladamo svojim emocijama. Druga esta zabluda je da nas je neko naterao da viemo ili
ga vreamo, jer nas drugi ne mogu naterati ni da se ljutimo, ni da oseamo sreu, u pitanju je samo na
doivljaj situacije.

3.5.Zbog ega emocije igraju vanu ulogu u konfliktima?

- Uloga emocija je da nam ukae da neku situaciju, dogaaj ili osobu doivljavamo kao vanu. Zbog toga
mogu da budu i prijatne i neprijatne. Ulazimo u konflikt kada nam je neka elja, ponaanje ili miljenje
vano i ljutimo se zato to se ta druga osoba ne ponaa onako kako mislimo da treba. Ako je ljubav odnos
bliskosti, onda znai da je u njemu normalno da se ljutimo na one koje volimo i koji nam znae. I zato su i
neprijatne emocije bitne pokazuju ko nam je vaan i ta oekujemo da promeni.

3.6.Kako je najbolje reavati konflikte? Da li ih treba odmah reavati ili saekati

neko vreme da se stvari malo slegnu?
- Ako razgovaramo sa osobom koja ume da se ponaa u konfliktnim situacijama, dobro je da odmah
ukaemo na neslaganje. to manje vremena proe, vea je mogunost da emo sukob i reiti. Konflikte je
dobro odmah reavati zbog toga da se stvari i neprijatna oseanja ne gomilaju, jer im se tako daje i vea
vrednost. Dobro je, takoe, reavati ih u etiri oka, kao i to da ne traimo od drugih ljudi da nam pomau i
presuuju ko je u pravu. Ukoliko osoba osea bes a ne ljutnju, dobro je konflikt odloiti dok se intenzitet
emocije ne smanji.