Priručnik Za Projektovanje Puteva 02 (Geotehnička I Hidrološka Istraživanja)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
2 GEOTEHNIKA I HIDROLOKA ISTRAIVANJA I

ISPITIVANJA
2.1 GEOTEHNIKA ISTRAIVANJA I ISPITIVANJA
2.2 HIDROLOKE ANALIZE
BEOGRAD, 2012
Izdava:
Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br.
Datum
30.04.2012
Opis dopuna i promena

Poetno izdanje
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
Geotehnika i hidroloka istraivanja i ispitivanja
SADRAJ
2.1
2.1.1
2.1.1.1
2.1.1.2
2.1.1.3
2.1.1.4
2.1.1.5
2.1.2
2.1.3
2.1.3.1
2.1.3.2
2.1.3.3
2.1.3.4
2.1.3.5
2.1.4
2.1.5
2.1.5.1
2.1.5.2
2.1.6
2.1.6.1
2.1.6.2
2.1.6.3
2.1.7
2.1.7.1
2.1.7.2
2.1.7.3
2.1.7.4
2.1.7.5
2.2
2.2.1
2.2.1.1
2.2.1.2
2.2.1.3
2.2.1.4
2.2.2
2.2.3
2.2.3.1
2.2.3.2
2.2.3.3
2.2.3.4
2.2.3.5
2.2.4
2.2.4.1
2.2.4.2
2.2.4.3
2.2.4.4
2.2.4.5
2.2.5
2.2.5.1
2.2.5.2
2.2.6
GEOTEHNIKA ISTRAIVANJA I ISPITIVANJA ..................................................1

UVODNI DEO ................................................................................................................. 1
Opis i namena prirunika ....................................................................................... 1
Tehnika regulativa ............................................................................................... 1
Terminologija ........................................................................................................ 1
Upotrebljene skraenice......................................................................................... 2
Upotrebljene oznake .............................................................................................. 3
FAZNOST GEOTEHNIKIH ISPITIVANJA I STEPEN OBRADE TEHNIKE
DOKUMENTACIJE ......................................................................................................... 3
PRISTUP IZVOENJU GEOTEHNIKIH ISTRAIVANJA ............................................ 5
Opte ................................................................................................................... 5
Prikupljanje postojeih podataka kabinetski rad .................................................... 6
Terenski istraivaki rad......................................................................................... 6
Laboratorijska ispitivanja ........................................................................................ 7
Raunske analize .................................................................................................. 8
REDOSLED GEOTEHNIKIH ISTRAIVANJA ............................................................. 8
SADRAJ GEOTEHNIKIH ELABORATA ....................................................................... 11
Elaborat o rezultatima geotehnikih istraivanja ......................................................11
Geotehniki elaborat o uslovima izgradnje puta ili objekta .......................................12
VRSTE I OPISI ISTRAIVANJA ................................................................................... 13
Predvieni obim glavnih geotehnikih istraivanja ...................................................13
Geomehanika ispitivanja .....................................................................................15
Kvalitet izvoenja geotehnikih istraivanja ............................................................18
DODATAK ..................................................................................................................... 19
Standardi za terenske istrane radove ...................................................................19
Standardi za laboratorijske istrane radove ............................................................20
Standardi za kabinetski rad i projektovanje .............................................................23
Sadraj izvetaja ..................................................................................................24
Informativni obim terenskih istranih radova saetak iz EN 1997-2 (dodatak B) .....31
HIDROLOKE ANALIZE ..................................................................................34
UVODNI DEO ............................................................................................................... 34
Opte ..................................................................................................................34
Vrste hidrolokih analiza .......................................................................................34
Merodavne veliine kao predmet hidrolokih analiza ...............................................35
Verovatnoa i povratni period velikih voda ..............................................................35
MAKSIMALNI PROTOCI NA IZUENIM SLIVOVIMA .................................................. 36
KIE KAO ULAZ ZA PRORAUN OTICAJA ................................................................ 37
Opta razmatranja ................................................................................................37
Zavisnosti visine i intenziteta kia od trajanja i povratnog perioda (HTP i ITP) ...........37
Preporuke za izbor raunske kie ..........................................................................38
Raunska kia konstantnog intenziteta ("blok kia") ................................................39
Raunska kia neravnomernog intenziteta .............................................................39
PRORAUN OTICAJA NA OSNOVU RAUNSKIH KIA ............................................ 41
Oticaj od kinih voda.............................................................................................42
Vreme koncentracije .............................................................................................43
Racionalna metoda...............................................................................................46
Metode za proraun oticaja sa slivnih povrina do ukrtanja sa putevima .................49
Matematiki modeli za proces padavine-oticaj ........................................................54
RETENZIRANJE VODA ................................................................................................ 55
Opta razmatranja ................................................................................................55
Hidroloki prorauni za dimenzionisanje retenzionih prostora ..................................56
REFERENCE ................................................................................................................ 59
JP Putevi Srbije
2.1 GEOTEHNIKA
ISTRAIVANJA I ISPITIVANJA
2.1.1 UVODNI DEO
2.1.1.1 Opis i namena prirunika
Preduslov za izradu dobre tehnike
dokumentacije su uz precizan geodetski
snimak terena kvalitetno i pravovremeno
izvedena geotehnika istraivanja koja
odgovaraju zahvatu, tlu i fazi projektovanja.
Ovaj
prirunik
obezbeuje
osnovne
kriterijume za planiranje i izvoenje
geotehnikih istraivanja i ispitivanja za
vreme razliitih faza projektovanja puteva
kao i za praenje stanja puta i objekata
nakon izgradnje.
Preporuke su namenjene da poslue kao
pomo i usmerenje onome ko priprema
program geotehnikih istranih radova, a
kasnije su namenjene kao pomo i
usmerenje izvoau pomenutih istraivanja.
Vrsta, obim i nain izvoenja pojedinih
istranih radova zavise od:
- geotehnikih uslova terena na kome e se
izvoditi trasa puta sa pripadajuim
objektima,
- projektovanog zahvata ili objekta i
oekivanih optereenja tla,
- faze geotehnikih istraivanja odnosno
nivoa tehnike dokumentacije.
Prirunik je izraen u skladu sa preporukama
Evrokoda 7-2. U skladu sa time je odreena
inenjerska odluka u pogledu vrste i koliine
istraivanja kao pravo i obaveza odgovornog
geotehniara. Inenjerska presuda ne sme
da odstupa od bitnih zahteva i preporuka koji
su postavljeni kako u ovom priruniku tako i
ostalim slinim vaeim dokumentima.
Sadrajni deo ovog prirunika je predstavljen
u est glavnih poglavlja koja odreuju
sledee pojmove:
- osnovnu svrhu pripreme dokumenata
- faznost geotehnikih istraivanja i nivoe
tehnike dokumentacije
- pristup
izvoenju
geotehnikih
istraivanja,
koji
obuhvata
poetni
kabinetski rad, terenski istraivaki rad,
laboratorijska ispitivanja i raunske
analize
- redosled geotehnikih istraivanja
- sadraj geotehnikih elaborata
JP Putevi Srbije
vrste i primenjivost pojedinih metoda

istraivanja tla.
2.1.1.2 Tehnika regulativa

Sledei evropski standardi predstavljaju
osnovu za izradu ovog prirunika:
- EN 1997-1, Eurocode 7: Geotechnical
design - Part 1: General rules
- EN 1997-2, Eurocode 7: Geotechnical
design - Part 2: Ground investigation and
testing
- EN 1998-1 do 5, Eurocode 8: Design of
structures for earthquake resistance;
i zajedno sa njima EN i ISO standardi za
izvoenje i interpretaciju pojedinih ispitivanja
iz sledeih grupa (detaljni spisak standarda
nalazi se u taki 2.1.7):
- ISO 710: Graphical symbols for use on
detailed maps, plans and geological
cross-sections
- EN 932: Tests for general properties of
aggregates
- EN 933: Tests for geometrical properties
of aggregates
- EN 1097: Tests for mechanical and
physical properties of aggregates
- EN 1367: Tests for thermal and
weathering properties of aggregates
- EN 13286: Unbound and hydraulically
bound mixtures
- EN
14157:
Natural
stones
Determination of abrasion resistance

- EN ISO 14688: Geotechnical investigation
and
testing
Identification
and
classification of soil
and
testing
Identification
and
classification of rock
- EN 15935: Soil, sludge, waste, and
treated biowaste
and testing - Laboratory testing of soil
and testing - Geohydraulic testing
and testing - Sampling methods and
groundwater measurements
and testing - Field testing
and testing - Testing of geotechnical
structures.
2.1.1.3 Terminologija
Evrokod (Eurocode) je sistem evropskih
standarda za graevinarstvo.
Geoloka sredina je onaj deo litosfere koji

ulazi u integraciju sa ljudskom delatnou i
predstavlja materijalnu sredinu za direktnu
razmenu materije i energije izmeu oveka i
prirode.
Poremeeni uzorak (disturbed sample) je

uzorak kod koga je u odnosu na prirodno tlo
promenjena vlanost, struktura i fizika,
mehanika svojstva prilikom uzimanja.
Inenjerska geologija (nauka o geolokoj

sredini) izuava stenske mase, geoloke
procese i geoloke osobine prostora sa
ciljem racionalnog korienja i zatite
geoloke sredine.
Geotehnika je multidisciplinarna nauna i
struna oblast koja objedinjuje vie naunih
oblasti, u smislu izuavanja i kvantitativnog
procenjivanja i vrednovanja interaktivnih
delovanja izmeu objekta (graevina) i tla
(terena).
Geotehnika
istraivanja
predstavljaju
kompleksna istraivanja sastava, svojstava i
dinamike geoloke sredine, pre, za vreme i
posle izgradnje objekata podrazumevajui
prognozu i kontrolu njenog ponaanja u
sadejstvu sa objektom. Praktino, to su
inenjerski istrani radovi na terenu i u
laboratorijama, neophodni za dobijanje svih
potrebnih podataka o tlu (terenu) i podzemnoj
vodi sa ciljem racionalnog planiranja,
projektovanja, izgradnje i korienja razliitih
objekata.
Teren (sa gledita geotehnike) predstavlja
povrinski deo litosfere koji utie na uslove
gradnje, a u kome se manifestuju uticaji
gradnje i eksploatacije objekata pa je isti i
predmet
istraivanja
radi
definisanja
navedenih uticaja.
Tlo je viefazna tvorevina od vrstih estica,
gasova i tenosti, nastala procesima
raspadanja
stena,
sedimentacijom
ili
vetakim putem.
Neporemeeni uzorak (undisturbed sample)

je uzorak kod koga u odnosu na prirodno tlo
nisu bitno promenjena fizika i mehanika
svojstva.
Krutost (stiffness) je otpornost materijala
prema deformisanju.
vrstoa (strength) je otpornost materijala
prema lomu.
2.1.1.4 Upotrebljene skraenice
RQD
klasifikacija stena na osnovu jezgra

(Rock Quality Designation)
SPT
standardni
penetracioni
(Standard Penetration Test)
FVT
krilna sonda (Field Vane Test)
CPT
opit statike penetracije

Penetration Test)
opit
(Cone
CPTU opit statike penetracije sa merenjem

pornog pritiska
SCPT opit statike penetracije sa merenjem
brzine seizmikih talasa
PMT
presiometarski opit (Pressuremeter

Test)
DMT
dilatometarski opit Marketi (Flat

Dilatometer Test)
SDMT dilatometarski opit sa merenjem

brzine seizmikih talasa (Seismic
DMT)
FDT
dilatometarski
opit
u
(Flexible Dilatometer Test)
Interakcija objekta i geoloke sredine je

skup uzajamnih uticaja vetakog objekta i
geoloke sredine u svim fazama izgradnje i
eksploatacije objekata.
RDT
dilatometarski opit u buotini

stenama (Rock Dilatometer Test)
SDT
dilatometarski opit u buotini u tlu

(Soil Dilatometer Test)
Odgovorni geotehniar je struno lice

istraivake institucije sa odgovarajuim
referencama iz podruja geotehnikih
istraivanja koji vodi geotehnika istraivanja.
DP
opit dinamike penetracije (Dynamic

Probing)
DPL
opit dinamike penetracije laki

(Dynamic Probing Light)
Iskustvo (experience) je dokumentovana,

pouzdana informacija koja obuhvata slino
tlo, tehnologije i ponaanje konstrukcija. Od
posebne vanosti su lokalno steena
iskustva.
DPM
opit dinamike penetracije srednji

(Dynamic Probing Medium)
DPH
opit dinamike penetracije teki

(Dynamic Probing Heavy)
buotini
u
JP Putevi Srbije
DPSH opit dinamike penetracije veoma

teki (Dynamic Probing Super
Heavy).
2.1.1.5 Upotrebljene oznake
Eoed
edometarski modul (kN/m )
Cc
indeks stiljivosti
modul elastinosti (kN/m )
modul smicanja (kN/m )
c', '
parametri
drenirane
(efektivne)
2
smiue vrstoe: kohezija (kN/m ) i
ugao smiue otpornosti ()
c'R, 'R parametri

rezidualne
smiue
2
vrstoe: kohezija (kN/m ) i ugao
smiue otpornosti ()
smiua
vrstoa
Posebni ciljevi istraivanja koji se odnose na

pojedine objekte su:
cu
nedrenirana
2
(kN/m )
zapreminska masa (kN/m )
cv
koeficijent konsolidacije (m /s)
vodopropusnost (m/s)
2.1.2 FAZNOST GEOTEHNIKIH

ISPITIVANJA I STEPEN OBRADE
TEHNIKE DOKUMENTACIJE
Ciljevi geotehnikih istraivanja u naelu
treba da obezbede uslove za optimalni izbor
svih planskih i projektnih reenja putne
saobraajnice, koja zavise od svojstava
geoloke sredine, a koja slede iz
problematike koja se reava odgovarajuom
fazom (nivoom) plana ili projekta. Kako su
ciljevi istraivanja specifini za razliite
objekte, mogu razlikovati oni koji su opti
za celu trasu ili deonicu i posebni za
pojedine objekte.
Opti ciljevi istraivanja koji se odnose na
trasu ili pojedine deonice su:
- izbor koridora i trase puta;
- izbor naina iskopa i opreme za iskope, u
odnosu na iskop stenskih masa prema
otkopavanju;
- izbor stabilnih nagiba kosina useka i
zaseka i mera zatite kosina, radi
ouvanja stabilnosti;
- uslovi prevoenja trase preko klizita i
drugih nestabilnih padina i izbor mera
njihove sanacije;
- nain ugradnje nasipa, nagibi i stabilnost
kosina, mere zatite;
- nosivost podloge puta u sluaju izgradnje
na slabonosivom tlu, posebno ako je
deonica u nasipu ili na objektima;
JP Putevi Srbije
a) za tunele
-
zatita puta od povrinskih i podzemnih

voda, uslovi odvodnjavanja i dreniranja;
izbor materijala i naina gradnje podloge i
kolovozne konstrukcije u odnosu na
svojstva tla;
izbor materijala za nasipe, za betonski i
asfaltni agregat, u odnosu na postojea ili
potencijalna lokalna nalazita, izbor
drobilinih postrojenja i druge opreme, u
odnosu na svojstva lokalnih materijala;
izbor mesta i naina deponovanja vika
materijala iz iskopa;
uticaj gradnje i korienja puta na okolinu
i uslovi zatite od eventualnih tetnih
uticaja, posebno zatita tla i podzemnih
voda kao dela ivotne sredine.
izbor mikrolokacije (trase i nivelete)

tunela;
uslovi i nain iskopa, izbor tehnologije
iskopa;
privremena stabilnost iskopa, izrada
profila, duina i vreme trajanja iskopa bez
podgrade, reenje privremene podgrade i
sl.
trajna stabilnost tunela, naponi i
deformacije stenske mase posle iskopa,
pritisci na oblogu;
pojava podzemnih voda i njihov uticaj na
uslove gradnje i eksploatacije tunela,
reenje hidroizolacije i drenae;
pojava tetnih gasova, mere zatite i
kontrole, tehnologija rada u prisustvu
gasova, kriterijum uvoenja i ukidanja
gasnog reima;
uslovi gradnje portalnih delova tunela,
stabilnost padine i kosina po iskopu i
obezbeenje stabilnosti;
mogunost korienja materijala iz iskopa
za gradnju tunela i drugih objekata na
putu;
uslovi deponovanja vika materijala iz
iskopa;
uticaj izgradnje i korienja tunela na
okolni teren i objekte, prognoza uticaja,
mere zatite i osmatranja.
b) za mostove
-
izbor mikrolokacije mosta;

uslovi fundiranja, dubina i vrste temelja,
dozvoljeno
optereenje
i
sleganje
podloge;
nain iskopa i zatita temeljnih jama;
stabilnost stubova i konstrukcije u celini;
mogunost korienja lokalnih materijala
za gradnju, materijala iz iskopa i uslovi
3
deponovanja vika materijala. Ovaj cilj

moe biti reavan i kroz opte ciljeve koji
se odnose na trasu.
U optem sluaju geoloka i geotehnika
istraivanja vre se u tri faze: prethodna
istraivanja, glavna istraivanja i dopunska
istraivanja (tabela 2.1.1).
Svaka od predvienih faza zahteva:
- izradu programa istraivanja
struna sluba investitora),
izvoenje poziva za ponude,

izvoenje istraivanja,
nadzor istraivanja i recenziju izvetaja o
izvedenim istraivanjima.
Pri njihovom redosledu izvoenja treba da se

obezbedi dosledno potovanje osnovnih
principa geotehnikih istraivanja. To su:
princip
postupnosti,
potpunosti,
ravnomernosti i ekonominosti.
(izvodi
Tabela 2.1.1: Faze istraivanja

Faza istraivanja
Svrha
Prethodna istraivanja
Generalno upoznavanje geoloke grae terena sa ciljem:

izbora najadekvatnije vrste gradnje
donoenja odluke o adekvatnosti lokacije planirane gradnje
odreivanja prethodnog plana za temeljenje objekta odnosno
naina izgradnje geotehnikih zahvata
odreivanja vrste i obima istraivanja u sledeoj fazi uz
potovanje generalnog projekta
Glavna istraivanja
Dobijanje svih potrebnih geotehnikih podataka za celovito

projektovanje trase puta i temeljenja objekata na trasi
Dopunska istraivanja
Dopuna fonda podataka iz prethodnih faza istraivanja, npr. u

sledeim sluajevima:
analiza do tada pribavljenih podataka ukazuje na njihovu
nepouzdanosti ili nedostatke
promena plana ili lokacije puta ili objekta
promena uslova i odnosa na terenu
druge bitne promene u projektu (optereenja, tehnoloki
postupci, faznost izvoenja radova, ...), koje zahtevaju dodatne
geotehnike podatke
nepristupanost terena na mikrolokaciji planiranih istranih
radova
Uz navedene tri faze istranih radova postoje

faze koje se javljaju u toku izgradnje. To su:
- tekua istraivanja koja se vre za vreme
izvoenja geotehnikih radova i kojima
potvrujemo
projektne
pretpostavke
(primenjuje se za tunele i druge duboke
iskope, a uslovno za izvoenje iskopa za
temelje i slino). Tekua istraivanja su u
sluaju potrebe odreena u tehnikoj
dokumentaciji i nisu predmet ovih
smernica;
- kontrolna istraivanja pomou kojih
kontroliemo kvalitet izvrenih radova.
Kontrolna istraivanja su u sluaju
potrebe
odreena
u
tehnikoj
dokumentaciji
smernica.
nisu
predmet
ovih
Interpretacija svake naredne faze istraivanja

mora da ukljuuje sva saznanja koja su
dobijena u prethodnim fazama.
Projektovanje saobraajnica odvija se u vie
faza. Naelno su to sledee faze: generalni
projekat, prethodna studija opravdanosti,
idejni projekat, studija opravdanosti, glavni
projekat,
izvoaki
projekat,
projekat
izvedenog objekta (tabela 2.1.2). Pri
projektovanju saobraajnica, povezanost
faza projektovanja sa fazama geotehnikih
istraivanja jeste sledea:
JP Putevi Srbije
Tabela 2.1.2. Faze projektovanja i odgovarajue faze istraivanja

Faza geotehnikih istraivanja
Faza projektovanja
generalni projekat, prethodna studija opravdanosti
prethodna istraivanja
idejni projekat, studija opravdanosti
glavna istraivanja
glavni projekat, izvoaki projekat
glavna (i dopunska) istraivanja
projekat izvedenog objekta
tekua i kontrolna istraivanja
2.1.3 PRISTUP IZVOENJU

GEOTEHNIKIH ISTRAIVANJA
2.1.3.1 Opte
Osnovne pretpostavke za smernice za

pripremu i izvoenje geotehnikih istraivanja
su sledee:
- geotehnika istraivanja planira, izvodi i
interpretira struno lice istraivake
institucije sa odgovarajuim referencama
iz podruja geotehnikih istraivanja,
- oprema koja
se
upotrebljava
za
istraivanje redovno je odravana i
vaee kalibrisana,
- geotehnika istraivanja prate postupci
koji garantuju kvalitet izvedenih radova,
- na lokaciji istraivanja se pored geoloke
strukture, geomorfologije i geotehnikih
podataka takoe paljivo prouava
seizminost, hidrologija i prethodna
upotreba (istorijat) prostora,
- istraivanja moraju da omogue pregled
promenljivosti sastava tla i karakteristika u
prostoru,
- istraivanja takoe ukljuuju pregled i
sakupljanje relevantnih informacija o
projektovanju, izgradnji i stanju susednih
objekata,
- o svakom izvedenom istraivanju vodi se
odgovarajui zapisnik,
- geotehnika istraivanja se projektuju na
osnovu predvienog naina gradnje puta
i/ili objekta, njegovih osobina i njegovog
predvienog ponaanja u toku gradnje i
eksploatacije,
- za pripremu programa istraivanja je
potrebno izvriti analize svih postojeih
informacija o lokaciji zahvata u kabinetu,
kao i terensko rekognosciranje,
- program geotehnikih istraivanja je
potrebno
prilagoavati
na
osnovu
JP Putevi Srbije
izvedenih
zakljuaka
iz
prethodno
izvedenih radova,
sva terenska i laboratorijska istraivanja
se izvode i interpretiraju u skladu sa
vaeim propisima i standardima,
geotehnika istraivanja moraju u svakoj
fazi u vezi sa projektovanim putem i/ili
objektom pruiti odgovarajue informacije
o tlu i podzemnoj vodi u uticajnoj zoni
gradnje i omoguiti interpretaciju sastava
tla kao i izbor karakteristinih vrednosti
materijalnih parametara, koji su osnova za
geotehnike
proraune.
Svrha
geotehnikog
projektovanja
je
identifikovanje i upravljanje geotehnikim
rizikom. Tom cilju je podreen izbor
konkretnih metoda i oblika kabinetskog
rada,
terenskih
i
laboratorijskih
istraivanja i merenja, kao i njihov obim,
potrebno je da se za kompleksne objekte
ili za trase saobraajnica koje prolaze
kroz kompleksne geoloke uslove od
samog poetka istraivanja tla vri
praenje relevantnih geotehnikih pojava,
kao to su to pomeranja tla, varijacije
nivoa podzemne vode, varijacije pornih
pritisaka ili drugo,
predloen
obim
radova
u
ovom
dokumentu je u skladu sa Evrokodom 7-2,
to znai da je u veini sluajeva
primenljiv za obine objekte. Za
kompleksne
objekte
i
kompleksne
geotehnike uslove, neuobiajeno velika
optereenja kao i za objekte koji
predstavljaju velik rizik za okruenje je
potrebno poveati obim istranih radova
na odgovarajui nain,
klasifikacija projekata u geotehnike
kategorije, kao to ih odreuje Evrokod 71, dobra je osnova za razumevanje
stepena
kompleksnosti
zahvata
i
potrebnog obima istraivanja,
za uvrenje projektovanog zahvata u
jednu od geotehnikih kategorija potrebno
je na osnovu primerenih metoda utvrditi
5
glavne geotehniki uslovljene rizike, i to

ve u poetnoj fazi projektovanja.
Geotehnika istraivanja svake faze je
preporuljivo izvoditi u navedenom redosledu
i sa sadrajem koji je prikazan u sledeim
poglavljima.
2.1.3.2
Prikupljanje postojeih podataka

kabinetski rad
Karakteristini postupci i metode kabinetskog

rada kod prikupljanja i analize postojeih
podataka su sledei:
- kbinetski pregled podruja uzdu trase
puta ili/i objekta
- pregled postojeih geolokih i morfolokih
karata i geodetskih snimaka
- pregled
celokupne
ve
postojee
geotehnike dokumentacije (npr. izvetaja
o prethodnim fazama istraivanja)
- pribavljanje i analiza dokumentacije o
moguim proteklim radovima u blizini
- pregled podataka o ponaanju postojeih
relevantnih zahvata ili objekata u blizini
- pribavljanje i analiza stereoskopskih
parova aero foto snimaka i ostalih na
daljinu pribavljenih podataka
- pribavljanje
i
analiza
geotehnikih
podataka iz postojeih digitalnih baza
podataka
- izrada detaljnog plana terenskih istranih
radova
- shodno napredovanju terenskih istranih
radova priprema se detaljni program
laboratorijskih istraivanja.
2.1.3.3
Terenski istraivaki rad
Karakteristini postupci i metode terenskog

istraivakog rada su sledei:
- pregled i rekognosciranje terena (celoviti
terenski pregled uticajnog podruja uzdu
trase u odgovarajuoj irini; detekcija
karakteristinih morfolokih, geolokih,
inenjersko geolokih, hidrogeolokih i
ostalih relevantnih pojava);
- geoloko kartiranje u uticajnom podruju
uzdu
trase
(strukturno-geoloko,
hidrogeoloko i inenjersko-geoloko
kartiranje);
- detaljno geoloko kartiranje ueg podruja
trase (strukturno-geoloko, hidrogeoloko
i inenjersko-geoloko kartiranje);
- istrani iskopi (iskop, popis, uzimanje
uzoraka, izvoenje geotehnikih merenja
u iskopima);
- istrano buenje (izvoenje buenja,
praenje parametara buenja, popis
jezgra, odreivanje RQD, uzimanje
6
uzoraka zahtevanog kvaliteta, izvoenje

geotehnikih istraivanja u buotinama:
standardni penetracioni opit, krilna sonda,
presiometar, karota, geofizika merenja i
drugo;
opremanje
buotine
za
nastavljanje praenja pokazatelja stanja:
pijezometar, inklinometar i drugo);
geomehanika
ispitivanja
(izvoenje
merenja, obrada podataka i analiza
rezultata):
- standardni penetracioni opit - SPT
- Terenski opit krilnom sondom - FVT
- opit dinamike penetracije DPL,
DPM, DPH, DPSH
- opit statike penetracije CPT (CPTU,
SCPT)
- presiometar PMT
- dilatometar DMT, SDMT, RDT
- merenja stiljivosti i vrstoe sa
krunom ploom PLT;
hidrogeoloka
ispitivanja
(izvoenje
rezultata):
- merenja
pijezometrikih
nivoa
i
odreivanja profila pornih pritisaka u
tlu
- merenja i proraun vodopropusnosti
pomou testova pumpanja i nalivanja
- uzimanje uzoraka podzemne vode za
hemijske i bakterioloke analize
- hidrogeoloka kategorizacija u odnosu
na tip vodonosnog sloja i na potrebe
zatite podzemne vode
- geofizika
ispitivanja
(izvoenje
rezultata):
- izvoenje i obrada rezultata merenja
na terenu (geoelektrika, geoseizmika,
georadar i ostale prema)
- izvoenje i obrada merenja u
buotinama (karota, merenje brzine
posminih talasa izmeu buotina i/ili
izmeu povrine i buotine);
druga terenska ispitivanja (izvoenje
rezultata):
- geodetska merenja
- inklinometarska merenja
- ekstenziometarska merenja
- statika
i
dinamika
probna
optereenja ipova, probno pobijanje
ipova
- ispitivanja geotehnikih ankera (test
deliminog i potpunog optereenja
ankera, odreivanje elektrinog otpora
u ankerima)
- izvoenje iskopa za sonde i testnih
polja neposredno pre izgradnje nasipa
(potreba za poboljanjem osnovnih
JP Putevi Srbije
materijala,
upotreba
specifinih
materijala, upotreba novih tehnologija)
- druga posebna geotehnika merenja
(merenja napona u tlu, merenja
napredovanja
pukotina,
merenja
vibracija i drugo);
terenska istraivanja parametara tla u
okviru zatite ivotne sredine:
- prisustvo otpadnih materija u tlu
merenja profila PH, temperature i

drugo.
2.1.3.4
Laboratorijska ispitivanja
Za laboratorijska ispitivanja treba upotrebiti

uzorke koji su dobijeni odgovarajuim
postupcima buenja prema tabeli 2.1.3.
Kategorije uzimanja uzoraka A, B i C su
detaljno definisane u ISO 22475-1, taka 6.
Tabela 2.1.3: Odgovarajui kvalitet uzoraka potreban za pojedina laboratorijska ispitivanja (prema
Evrokodu 7-2)
Neporemeeni
Poremeeni
Karakteristika tla / klasa kvaliteta uzorka
Nepromenjene karakteristike zemljanih materijala

Veliina zrna
Vlanost
Zapreminska teina, relativna zbijenost, vodopropusnost
Stiljivost, smiua vrstoa
+
+
+
+
+
+
+
+
+
Karakteristike koje moemo odrediti

Redosled slojeva
Granice izmeu slojeva, grubo
Granice izmeu slojeva, detaljno
Atterberg. gran., spec.teina zrna, sadr. organskih mat.
Vlanost
Zapreminska teina, relativna zbijenost, vodopropusnost
Stiljivost, smiua vrstoa
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
Kategorija uzimanja uzoraka (buenja) prema

EN ISO 22475-1*
A
B
C
Za geotehnike analize bitni su uzorci klase kvaliteta 1 i 2 (kategorija uzimanja A). U sitnozrnom
tlu (glina, praina, organska tla) a izuzetno u peskovitom tlu, odgovarajui kvalitet uzorka moe
se dobiti postupcima buenja sa alatom za vaenje jezgra sa dve ili tri stene uz upotrebu
isplake. Primeri odgovarajuih alata su:
- tankozidni uzorkivai,
- alat za vaenje jezgra Denisom,
- alat za vaenje jezgra sa unutranjom cevi za dodavanje i
- alat za vaenje jezgra Laskay.
Isti kvalitet uzorka moe se dobiti i u istranim iskopima uzimanjem veih blokova tla.
Kategorija uzimanja uzoraka B odnosi se na uzorke uzete metodom srnih cevi.
Kategorija uzimanja uzoraka C odnosi se na uzorke dobijene buenjem sa ispiranjem.
JP Putevi Srbije
Karakteristini
postupci
i
metode
laboratorijskih ispitivanja (u taki 2.1.7.2 su
definisani
standardi
za
pojedina
laboratorijska ispitivanja) su sledei:
- pregled dostavljenih uzoraka i izrada
detaljnog
programa
geomehanikih
laboratorijskih ispitivanja;
- ispitivanja zemljanih materijala
- identifikaciona ispitivanja (klasifikacija)
- odreivanje zapreminske teine
- ispitivanja parametara vrstoe
- ispitivanja krutosti
- ispitivanja vodopropusnosti
- ispitivanja upotrebljivosti za nasipe
- osnovna hemijska ispitivanja zemljanih
materijala;
- ispitivanja stena
- priprema uzoraka za ispitivanje
- klasifikacija i identifikacija stena
(petrografska i mineraloka ispitivanja)
- ispitivanja parametara vrstoe
- ispitivanja sposobnosti bubrenja
- ispitivanja krutosti
- ispitivanja upotrebljivosti stenovitih
materijala za preradu u kameni
agregat
- ispitivanja upotrebljivosti za nasipe;
- Laboratorijska geoloka ispitivanja
- paleontoloka
- stratigrafska
- sedimentoloka
- rendgenska
- druga;
- laboratorijska
istraivanja
hemijskih
parametra i drugih parametara koji utiu
na ivotnu sredinu
- prisustvo organskih materija
- pH vrednost
- prisustvo sulfata u zemlji i podzemnoj
vodi
- prisustvo hlorida
- prisustvo karbonata
- prisustvo tekih metala.
2.1.3.5
Raunske analize
U ovim smernicama koje se odnose na

istrane radove, raunske analize navedene
su samo u smislu pomoi pri interpretaciji
rezultata geomehanikih istraivanja:
- povratne analize za verifikaciju dobijenih
karakteristika
JP Putevi Srbije
povratne
analize
stabilnosti
na
nestabilnim podrujima
- povratne analize dokumentovanog
ponaanja relevantnih zahvata ili
objekata u blizini lokacije planirane
gradnje;
raunske analize za povratne analize su
najee:
- analize globalne stabilnosti
- proraun sleganja i njihov vremenski
razvoj
- numeriko
modeliranje
(metod
konanih elemenata, metod ivinih
elemenata, metod konanih razlika, )
- proraun nosivosti tla.
-
Povratne analize omoguavaju kalibraciju

ulaznih podataka koje smo prethodno dobili
istranim radovima.
2.1.4 REDOSLED GEOTEHNIKIH
ISTRAIVANJA
Za geotehnika istraivanja je potrebno
izvriti poziv za ponude a samo izvoenje
radova treba da bude obavljeno u
odgovarajuem razdoblju pre poetka
projektovanja
kako
bi
projektanti
pravovremeno
dobili
i
raspolagali
odgovarajuim geotehnikim podacima. U
tom kontekstu je dobrodola podela izvetaja
kao to je predvia Evrokod 7, i to na:
- elaborat o rezultatima geotehnikih
istraivanja i
- geotehniki elaborat o uslovima
izgradnje trase puta ili objekta.
Prvi izvetaj mora da bude predat projektantu
odmah nakon izvoenja istraivanja, a drugi
izvetaj se sainjava istovremeno sa ostalim
segmentima tehnike dokumentacije. U
svakom sluaju, elaborat o rezultatima
geotehnikih istraivanja je sastavni deo
geotehnikog elaborata o uslovima izgradnje
puta ili objekta, pa je est sluaj da umesto
dva elaborata izvoa istranih radova
naruiocu preda kompletan rad zajedno. I u
takvim sluajevima treba razdvojiti faktualni
deo
(rezultate
istranih
radova)
od
interpretativnog dela (uslovi gradnje).
U tabeli 2.1.4 opisan je niz faza geotehnikih
istraivanja.
Tabela 2.1.4: Faze istraivanja: svrha, izvoa, podloge, metode rada, zavrni dokument, tehnika
kontrola
Faza
Svrha
Izvoa
Potrebne
podloge
Metode
istraivanja
Zavrni
dokument
Tehnika
kontrola
Pretpriprem
na
istraivanja
Prethodna
analiza
tehnike
dokumentacije
i geotehnikih
uslova sa
stajalita
planiranih
istraivanja.
Struna
sluba
naruioca ili
na njegov
poziv
odreena
konsultantska
firma.
Poslednja
verzija
tehnike
dokumentacije
(situacija,
uzduni
presek,
popreni
preseci).
Izbor metoda
kabinetskog
rada (vidi
2.1.3.2).
Program
geotehnikih
istraivanja.
Preporuljivo
kod
kompleksnih
geotehnikih
uslova trase.
Elaborat o
rezultatima
prethodnih
geotehnikih
istraivanja
za trasu ili
objekte i
geotehniki
elaborat o
uslovima
izgradnje
trase puta ili
objekta.
Zavrni
izvetaj je
predmet
interne
tehnike
kontrole.
Elaborat o
rezultatima
glavnih
geotehnikih
istraivanja
za trasu ili
objekte i
geotehniki
elaborat o
uslovima
izgradnje
trase puta ili
objekta.
Zavrni
elaborati su
predmet
interne
tehnike
kontrole.
Cilj ove faze

je priprema
poziva za
ponude za
prethodna
geotehnika
istraivanja.
Prethodna
istraivanja
Dobijanje
osnovnih
podataka o
sastavu i
karakteristika
ma tla (vidi
tabelu 2.1.1).
Arhivski
geotehniki
podaci (ako
postoje).
Istraivaka
institucija sa
odgovarajuim
referencama iz
oblasti
geotehnikih
istraivanja.
Dobijanje
odgovarajui
h podataka
za izradu
programa
glavnih
istraivanja.
Glavna
istraivanja
(za detaljni
opis vidi
2.1.4.3)
Dobijanje
svih
potrebnih
podataka o
karakteristika
ma tla na
trasi puta i na
lokacijama
mostova,
tunela (vidi
tabelu 2.1.1).
Poslednja
verzija
tehnike
dokumentacije
(situacija,
uzduni
presek).
Arhivski
geotehniki
podaci (ako
postoje)
Istraivaka
institucija sa
potvrenim
referencama
u pozivu za
ponudu.
Poslednja
verzija
tehnike
dokumentacije
(situacija,
uzduni
presek,
popreni
preseci, puta
i/ili objekta).
Prethodni
elaborati o
rezultatima
geotehnikih
istraivanja.
Drugi
relevantni
podaci
(optereenja
temelja,
raspoloivo
vreme za
konsolidaciju,
)
JP Putevi Srbije
Pregled i
rekognoscira
nje terena
(vidi 2.1.3.3)
Izbor metoda
kabinetskog
rada (vidi
2.1.3.2).
Geoloko
kartiranje
(vidi 2.1.3.3).
[Izbor ostalih
terenskih
istraivakih
radova,
laboratorijskih
ispitivanja i
raunskih
analiza.
Izbor metoda
kabinetskog
rada (vidi
2.1.3.2),
detaljno
geoloko
kartiranje
(vidi 2.1.3.3),
izbor ostalih
terenskih
istraivakih
radova,
laboratorijski
h ispitivanja
(vidi 2.1.3.4),
raunske
analize (vidi
2.1.3.5).
Nain
kontrole
odreuje
struna
sluba
naruioca.
Nain
kontrole
odreuje
struna
sluba
naruioca.
Faza
Svrha
Izvoa
Potrebne
podloge
Metode
istraivanja
Zavrni
dokument
Tehnika
kontrola
Dopunska
istraivanja
Dopuniti fond
podataka iz
prethodnih
faza
istraivanja
(vidi tabelu
2.1.1).
Istraivaka
institucija sa
odgovarajuim
referencama
(prema
mogunosti
ista institucija
koja je vrila
glavna
istraivanja).
Poslednja
verzija
tehnike
dokumentacije
(situacija,
uzduni i
popreni
presek),
elaborati o
rezultatima
prethodnih i
glavnih
geotehnikih
istraivanja,
geotehniki
elaborat o
uslovima
izgradnje trase
puta ili objekta.
Izbor metoda
kabinetskog
rada (vidi
2.1.3.2),
detaljno
geoloko
kartiranje (vidi
2.1.3.3), izbor
ostalih
terenskih
istraivakih
radova,
laboratorijskih
ispitivanja (vidi
2.1.3.4),
raunske
analize (vidi
2.1.3.5).
Elaborat o
rezultatima
dopunskih
geotehnikih
istraivanja.
Zavrni
elaborati
su predmet
interne
tehnike
kontrole.
Geotehniki
elaborat o
uslovima
izgradnje
trase puta ili
objekta.
Nain
kontrole
odreuje
struna
sluba
naruioca.
Podaci o
promenama
tehnike
dokumentacije
i ostali razlozi
zbog kojih se
izvode
dopunska
istraivanja.
Posebni
zahtevi
odgovornog
projektanta.
Geotehniko
praenje
stanja puta
ili
objekta
nakon
izgradnje
Osnovna
svrha
geotehnikog
praenja je
proveravanje
funkcionalnih
sposobnosti
trase puta i/ili
pojedinih
objekta i
proveravanje
saglasnosti sa
projektovanim
ponaanjem.
Rezultati
praenja
omoguavaju
racionalan
pristup
sanaciji, u
sluaju da je
to potrebno.
10
Izvoa sa
referencama u
oblasti
geotehnikih,
geodetskih i/ili
ostalih
potrebnih vrsta
merenja i
interpretacije
geotehnikog
praenja.
Glavni i
izvoaki
projekat,
projekat
izvedenog
objekta.
Elaborati o
rezultatima
glavnih (i
dopunskih)
geotehnikih
istraivanja.
Geotehniki
elaborat o
uslovima
izgradnje trase
puta ili objekta.
Projektni
zadatak za
izvoenje
geotehnikog
praenja.
Periodini
izvetaj o
rezultatima
geotehnikog
praenja
Projektovanje i trase puta i/ili
uspostavljanje objekta.
sistema
tehnikog
Zavrni
praenja.
izvetaj o
geotehniko
Periodino
m praenju
izvoenje
objekta u
merenja na
periodu (od
objektu.
do) sa
predlogom
Interpretacija
mera i
rezultata
nastavljanje
merenja.
m merenja.
Izrada
izvetaja sa
predlogom
mera i/ili
nastavljanja
praenja.
Pregled
postojee
tehnike
dokumentacie.
Zavrni
izvetaj o
geotehnik
om
praenju
stanja puta
i objekata
nakon
izgradnje
predmet je
interne
tehnike
kontrole.
Nain
pregleda
odreuje
struna
sluba
naruioca.
JP Putevi Srbije
2.1.5 SADRAJ GEOTEHNIKIH

ELABORATA
S obzirom na to da je geotehniki elaborat
zavrni in celokupnog istraivakog rada,
njegov sadraj je vaan za sve sledee
korisnike elaborata (projektante, naruioce,
nadzorne inenjere i izvoae). U tu svrhu su
u
nastavku
navedene
preporuke
o
sadrajnom delu geotehnikog elaborata.
Naelno, izvetaje delimo na dva dela da
bismo
omoguili
praenje
faznosti
projektovanja, kao to to predvia Evrokod 7,
i to na:
- elaborat o rezultatima geotehnikih
istraivanja
- geotehniki elaborat o uslovima izgradnje
trase puta ili objekta.
Elaborat
o
rezultatima
geotehnikih
istraivanja je obavezni sastavni deo
geotehnikog elaborata o uslovima izgradnje
puta ili objekta.
Pri izradi geotehnikih elaborata treba imati u
vidu da su oni namenjeni projektantu puta ili
objekta. Zato je potrebno da, pogotovo pri
obimnim
i
geotehniko
kompleksnim
zahvatima, budu izvedeni krai ekstrakti iz
elaborata za projektanta, u kojima su
prikazane samo sutinske informacije za
projektovanje. Interpretacija rezultata mora
biti prikazana graevinskom projektantu na
jasan i razumljiv nain.
2.1.5.1
Elaborat o rezultatima
geotehnikih istraivanja
Generalno uzevi, geotehniki elaborati e

biti raeni za razliite zahvate:
- trasu puta,
- mostove,
- tunele,
- pozajmita lokalnih materijala, deponije
suvinog materijala,
- izuzetno kompleksne delove trase (odseci
sa dubokim usecima, visokim nasipima,
klizitima i slino).
U naelu elaborat o rezultatima geotehnikih
istraivanja sadri:
- prikaz svih raspoloivih geotehnikih
podataka
zajedno
sa
geolokim
karakteristikama i merodavnim podacima;
- geotehnike analize i ocene vrednosti
podataka uz navoenje pretpostavki koje
su bile upotrebljene pri interpretaciji
rezultata istraivanja.
JP Putevi Srbije
Informacije mogu da budu sabrane u jednom

izvetaju ili u vie odvojenih celina.
2.1.5.1.1
Prikaz geotehnikih podataka
Prikaz geotehnikih podataka mora da

sadri:
- faktografski izvetaj o svim terenskim i
laboratorijskim istraivanjima;
- dokumentaciju o metodama upotrebljenim
pri
terenskim
i
laboratorijskim
istraivanjima.
Elaborat mora biti zasnovan na izvetajima o
pojedinim istraivanjima, kao to to
preporuuje standard EN 1997-2.
Pored toga, faktografski deo izvetaja mora
da sadri sledee podatke (tamo gde je to
potrebno):
- imena svih konsultanta i podizvoaa;
- namenu i obim geotehnikih istraivanja;
- vremenski interval u kojem su se izvodila
terenska i laboratorijska istraivanja;
- rezultate terenskog rekognisciranja ireg
podruja zahvata sa posebnom panjom
na prisustvo podzemne vode, ponaanje
susednih objekata, izdanaka (ogoljenih
delova) u kamenolomima i drugim
mestima uzimanja materijala, nestabilna
podruja, probleme za vreme iskopa i
drugo;
- istorijat lokacije;
- geoloku strukturu prostora zajedno sa
prelomnim linijama;
- geodetske podatke;
- informacije iz dostupnih aero foto
snimaka;
- lokalna iskustva na podruju;
- informacije o seizminosti podruja;
- postupke uzimanja, transporta i uvanja
uzoraka;
- vrste upotrebljene terenske opreme;
- tabelarni
prikaz
koliina
izvedenih
terenskih i laboratorijskih istraivanja kao i
zapise o terenskim opaanjima nadzornog
osoblja na terenu u vremenu istraivanja
tla;
- podatke o oscilacijama nivoa podzemne
vode u buotinama sa vremenom u toku
izvoenja terenskih istraivakih radova i
u
pijezometrima
nakon
zavrenih
terenskih istraivanja;
- prikaz profila buotina zajedno sa
fotografijama jezgra, sa opisima slojeva
tla, koji su zasnovani na opisima sa
terena
i
rezultatima
laboratorijskih
istraivanja;
- pojave ili mogunosti pojave radona;
- podatke o osetljivosti tla na smrzavanje;
11
Nivo preciznosti obrade podataka u

geotehnikom elaboratu moe biti veoma
razliit u zavisnosti od vrste zahvata. Za
jednostavne zahvate moe da bude dovoljan
samo jedan list.
u prilozima elaborata se sakupljaju i

prikazuju
rezultati
laboratorijskih
i
terenskih istraivanja.
2.1.5.1.2
Analiza i ocena vrednosti

geotehnikih podataka
Analiza i ocena vrednosti geotehnikih

podataka mora da sadri:
- pregled terenskog i laboratorijskog rada.
Na bilo koje nedostatke u podacima (npr.
pogreni, nevani, nedovoljni ili neprecizni
podaci) je potrebno upozoriti i dati
odgovarajue komentare. Pri interpretaciji
rezultata istraivanja je potrebno uzeti u
obzir nain uzimanja uzoraka, postupke
transporta i uvanja uzoraka. Bilo koje
nedoslednosti rezultata istraivanja je
potrebno paljivo proveriti i ustanoviti da li
je u pitanju podatak koji dovodi u zabludu
ili predstavlja realno ponaanje materijala,
koga je potrebno uzeti u obzir pri
projektovanju;
- pregled dobijenih vrednosti geotehnikih
parametara;
- predloge za potrebne dalje terenske i
laboratorijske aktivnosti u datoj ili u viim
fazama
projektovanja
zajedno
sa
objanjenjem potrebe za dodatnim
radovima. Takav predlog mora da sadri
detaljan program potrebnih dodatnih
istraivanja sa jasnim naznakama na koja
otvorena pitanja je potrebno odgovoriti
pomou dodatnih istraivanja.
Pored ovoga, analiza i ocena vrednosti
geotehnikih podataka mora da sadri i:
- tabelarne i grafike prikaze rezultata
terenskih i laboratorijskih istraivanja;
- histograme
koji prikazuju
podruja
vrednosti najvanijih podataka i njihovu
raspodelu;
- dubinu nivoa podzemne vode i njene
sezonske fluktuacije;
- profil(profile) temeljnog tla, iz koga su
jasno vidljivi pojedinani slojevi tla;
- detaljan opis pojedinanih slojeva tla sa
klasifikacijom,
pripadajuim
fizikim
osobinama, njihovim karakteristikama
krutosti, vrstoe, vodopropusnosti;
- komentare o nepravilnostima kao to su
npr. prisutnost soiva drugaijih materijala
i kaverne.
2.1.5.2
Geotehniki elaborat o uslovima

izgradnje puta ili objekta
Geotehniki elaborat o uslovima izgradnje

puta ili objekta mora da sadri pretpostavke,
podatke, raunske metode i rezultate provere
sigurnosti i upotrebljivosti.
12

naelno sadri sledee take i poziva se na
elaborat
o
rezultatima
geotehnikih
istraivanja (vidi 2.1.5.1) i na druge
dokumente, koji sadre dodatne detalje:
- opis lokacije i njenog okruenja;
- opis uslova tla;
- opis projektovane konstrukcije, zajedno
sa optereenjima;
- projektne vrednosti osobina tla i stenske
mase, zajedno sa pojanjenjima, gde je to
potrebno;
- izjavu o upotrebljenim propisima i
standardima;
- komentar o pogodnosti lokacije u odnosu
na predlaganu konstrukciju i nivo
prihvatljivog rizika;
- geotehnike proraune i crtee;
- preporuke za projektovanje fundiranja
objekata;
- zapis postavki i objekata, koje treba
nadzirati za vreme gradnje ili koji
zahtevaju
odravanje
ili
tehniko
praenje.
mora da sadri program nadzora i tehnikog
praenja, tamo gde je to potrebno. Stvari,
koje zahtevaju nadzor za vreme izgradnje ili
odravanje nakon izgradnje, moraju biti jasno
navedene u elaboratu. Kada su zahtevane
kontrole za vreme izgradnje izvedene, one
moraju biti dokumentovane.
U vezi sa nadzorom i tehnikim praenjem
mora da odredi sledee:
- namenu svakog niza praenja i merenja;
- delove konstrukcije koje treba pratiti, kao i
lokacije na kojima je potrebno izvriti
merenja;
- frekvenciju merenja;
- naine analize i ocene vrednosti rezultata;
- obim vrednosti unutar kojih oekujemo
rezultate;
- trajanje
tehnikog
praenja
nakon
zavrene izgradnje puta ili objekta;
- osobe koje su odgovorne za izvoenje
merenja i praenja, za interpretaciju
dobijenih rezultata kao i za odravanje
instrumenata.
Saetak geotehnikog elaborata o uslovima
izgradnje, koji sadri zahteve u vezi sa
nadzorom,
tehnikim
praenjem
i
JP Putevi Srbije
odravanjem
izgraene
konstrukcije,
potrebno je uruiti investitoru/naruiocu.
inklinometrima i pijezometrima za dugorona

praenja (pre, za vreme i nakon gradnje)
pomeranja tla i pritiska podzemne vode.
2.1.6 VRSTE I OPISI ISTRAIVANJA
2.1.6.1.2
2.1.6.1
2.1.6.1.1
Predvieni obim glavnih

geotehnikih istraivanja
Terenska istraivanja
Na osnovu saznanja dobijenih iz prethodnih

istraivanja treba pripremiti program glavnih
istraivanja.
Obim istraivanja zavisi od:
- stepena prethodne istraenosti terena,
- vrste tla,
- plana, veliine i vanosti zahvata,
- predvienih optereenja tla.
Kod planiranja istraivanja treba uzeti u obzir
vaee tehnike standarde i sopstvenu
strunu ocenu i iskustva.
Obim istraivanja treba prilagoditi tekuim
saznanjima.
Predlog za obim terenskih istraivanja je
definisan u EN 1997-2 (dodatak B). Saetak
navedenog nalazi se u dodatku 2.1.7.5.
Praksa je pokazala da je na geoloko i
morfoloko kompleksnim podrujima ve u
ranim fazama istraivanja racionalno izvesti
vie dubokih buotina i opremiti ih sa
Kod planiranja laboratorijskih ispitivanja treba

uzeti u obzir vrstu konstrukcije, optereenje
tla, stratigrafiju osnovnog tla i karakteristike
zemljanog materijala i stenskih masa.
Vrsta i obim ispitivanja moraju uvek da se
prilagoavaju
zakljucima
terenskih
istraivanja i to tako da je mogua njihova
nadgradnja i dopuna. Pre nego to se
zapone sa izvoenjem laboratorijskih
istraivanja
neophodno
je
okvirno
poznavanje karakteristinog profila tla stratigrafije terena i posebno onih slojeva koji
su relevantni za datu konstrukciju.
Ispitivanja moraju da budu planirana u obimu
koji omoguuje pouzdano odreivanje
karakteristika svih karakteristinih slojeva koji
nastupaju u tlu.
Laboratorijska
ispitivanja
se
moraju
sadrajno
i
koliinski
prilagoavati
rezultatima ve izvedenih ispitivanja, i to u
toku vrenja ispitivanja.
Preporueni obim laboratorijskih ispitivanja je
definisan u EN 1997-2 (dodaci L do W).
Saetak tih preporuka nalazi se u tabeli
2.1.5.
Tabela 2.1.5: Preporuke o obimu laboratorijskih ispitivanja za svaki sloj tla

Postoji iskustvo o materijalu
Vrste ispitivanja
Tlo
ne
Granulometrija
Vlanost
Indeks vrstoe
Atterbergove granice
Sadraj organskih materijala
Zapreminska teina
Relativna zbijenost
Specifina teina zrna
Stiljivost
Smiua vrstoa
Nedrenirana vrstoa
Proctor
CBR
Vodopropusnost
4-6
2-4
na svim uzorcima klase 1 do 3
na svim uzorcima klase 1
3-5
1-3
3-5
1-3
kod svakog testa
prema potrebi
2
1
2-4
1-3
2-4
1-3
3-6
1-4
3
3
3-5
1-4
JP Putevi Srbije
da
13
Postoji iskustvo o materijalu
Vrste ispitivanja
Stena
Vlanost
Zapreminska teina i poroznost
Bubrenje
Monoaksijalna vrstoa
Indeks takastog optereenja
Opit direktnog smicanja
2.1.6.1.3
ne
1 test/metar buotine
1 test/2 m buotine, barem 1 test za svaki tip stene
3
2-6
1-4
5-10
5
Geoloka istraivanja
2.1.6.1.3.1 Strukturna geoloka istraivanja

Zadatak strukturno geolokih istraivanja je
reavanje i definisanje geoloke strukture
terena preko kojeg prelazi put sa
pripadajuim objektima. U tu svrhu utvrene
litoloke jedinice treba uvrstiti u grupe prema
njihovim osnovnim pokazateljima i utvrditi
odnose
izmeu
razliitih
litolokih
jedinica/grupa (normalne, tektonske,...). Ti
podaci slue za hidrogeoloku i inenjersko
geoloku interpretaciju prouavanog terena.
Zavrni cilj strukturno geolokih istraivanja
jeste da se naznae mogui uticaji strukturnih
uslova i procesa na teinu ili ugroenost
gradnje
(npr.
mogunost
globalne
nestabilnosti na tektonskom kontaktu i
slino).
2.1.6.1.3.2 Inenjersko-geoloka (IG)
istraivanja
Osnovna svrha IG istraivanja jeste:
- interpretacija utvrene geoloke strukture
(sastava tla) za odreivanje uslova
izgradnje puta ili objekata u razliitim
fazama istraivanja, i
- interpretacija (u laboratoriji ili na terenu)
utvrenih geomehanikih karakteristika,
geofizikih i ostalih podataka iz lokalnih
vrednosti i njihova ekstrapolacija u
celokupni istraivaki prostor odnosno u
pojedine litoloke jedinice.
Podaci koji treba da budu obuhvaeni IG
istraivanjima:
- IG karakteristike:
- oblik terena
- morfoloka karakteristinost pokrajine
- nagib prirodnih padina
- vegetacija (obraslost terena)
- osetljivost na delovanje egzogenih
pojava:
- raspadanje
14
da
- prosena ispucalost
- erozija
- klizanje
- karakter pukotina
- prosene debljine degradiranog sloja
degradiranog materijala i
- vrste degradiranih slojeva degradiranih
materijala
- naini raspadanja i degradiranja
- ocena stabilnosti terena
- vrste pojava naruavanja prirodne
ravnotee;
Ocene
geotehnikih
karakteristika
inenjersko-geolokih jedinica:
- klasifikovanje stenskih masa (opisno i
u jednom od numerikih oblika, npr.
RMR, GSI,);
Seizmike karakteristike:
- kategorizacija tla prema Evrokodu 8.
2.1.6.1.4
Hidrogeoloka istraivanja
2.1.6.1.4.1 Svrha hidrogeolokih istraivanja

je usmerena na problematiku dva podruja i
to:
- zatita puta od podzemne vode:
pravovremena i kvalitetna prognoza
hidrogeolokih uslova je potrebna za
ispravna tehnika reenja pri gradnji u
uslovima u kojima uticaj podzemnih voda
bitno utie na kolovoznu konstrukciju;
- zatita podzemne vode od uticaja sa
kolovoza:
podzemna voda je bitna komponenta
ivotne sredine, koju je potrebno
kvalitetno obezbediti pre svega na onim
podrujima gde put indirektno ili direktno
utie na njen kvalitet. Ova podruja su
odreena
propisima
kao
posebni
bezbednosni pojasevi i kao potencijalni
izvori vode.
Hidrogeoloka istraivanja moraju da
budu izvrena i interpretirana tako da za
potrebe odgovornog projektanta i/ili
geomehaniara
jasno,
razumljivo
i
nesumnjivo prikau kvalitativno stanje
izdani, nivoe podzemne vode u duem
JP Putevi Srbije
hidrolokom periodu, pravac i brzinu toka

podzemne vode, ranjivost, osetljivost i
izloenost
izdani
kao
i
ostale
hidrogeoloke karakteristike koje utiu na
odnos izmeu podzemne vode i puta kao
graevinskog zahvata i kao stalnog
potencijalnog izvora zagaenja podzemne
vode.
za zatitu podzemne vode i ostalih

tehnikih reenja za zatitu od podzemne
vode. Klasifikovanja se izvode na osnovu
smernica i uputstava koje su u upotrebi za
tu svrhu.
2.1.6.1.4.2 Predloeni program

hidrogeolokih istraivanja i
sadraj elaborata o HG
ispitivanjima sadri:
-
regionalni pregled geolokih uslova:

izvodi se kratak pregled geolokih uslova
koji
se
odnose
pre
svega
na
hidrogeoloku problematiku;
regionalni hidrogeoloki pregled:
u toj fazi istraivanja se proveravaju
regionalni hidrogeoloki uslovi, kao to su
pravac strujanja podzemne vode ili
debljina zasienog i nezasienog sloja u
podzemnom
prostoru.
Zatim
se
pregledaju rasprostiranja hidrogeolokih
karakteristika tla (koeficijent propusnosti,
transmisije, poroznost) i odreuju se
osnovne karakteristike bilansa izdani;
hidrogeoloka merenja:
hidrogeoloka merenja se izvode u skladu
sa odredbama projektnog zadatka i u
zavisnosti od hidrogeolokih injenica
(propusnost,
transmisija).
Merenja
obuhvataju pre svega:
- merenja vodopropusnosti crpljenjem,
- merenja vodopropusnosti nalivanjem,
- merenja nivoa podzemne vode u
pijezometrima;
pregled sigurnosnih pojaseva i drugih
vodozahvata iz podzemne vode:
u okviru ove faze istraivanja izvodi se
pregled svih odlukama prihvaenih
sigurnosnih
pojaseva
i
ostalih
nezatienih izvora vode. Uz to se
prouavaju i hidrogeoloke injenice koje
odreuju pojedini izvori vode (izdanost
bunara, zaliha podzemne vode itd.). Sa
hidrogeolokog stajalita se upozorava i
na problematiku zatite izdani ukoliko je
ona
ugroena
zbog
pojedinanih
projektantskih reenja i odluka;
pregledni opis / prognoza hidrogeolokih
uslova uzdu trase:
u elaboratu o hidrogeolokim ispitivanjima
se prikazuju hidrogeoloki odnosi koji e
biti dominantni uzdu trase. Pregled se
podnosi na pripadajuim intervalima
stacionae puta;
klasifikovanje hidrogeolokih prilika uzdu
trase:
pregledan opis hidrogeolokih uslova je
vaan kod projektovanja tehnikih mera
JP Putevi Srbije
Detalje
o
metodama
hidrogeolokih
istraivanja utvruju standardi grupe ISO
22282.
2.1.6.1.5
Geofizika ispitivanja
2.1.6.1.5.1 Svrha geofizikih ispitivanja

Osnovna svrha geofizikih ispitivanja za
potrebe geotehnikih elaborata i ostale
tehnike dokumentacije je sledea:
- sticanje osnovnih informacija o geolokom
prostoru na kome e se graditi put
- konstruisanje geolokih profila zajedno sa
podacima iz buotina/raskopa
- dobijanje kvantitativnih podataka o
krutosti stenske mase i zemljanih
materijala pri malim deformacijama (geoseizmika istraivanja)
- odreivanje optimalnih mesta buotina za
dobijanje
ostalih
reprezentativnih
podataka
(inenjersko-geolokih,
geotehnikih i sl.)
- odreivanje
mesta
buotina
za
proveravanje odreenih anomalija.
2.1.6.1.5.2 Izbor geofizikih metoda:
-
geoelektrine metode
seizmike metode
elektromagnetske metode - georadar
karotana merenja
utvrivanje tehnikog stanja buotina.
2.1.6.2
2.1.6.2.1
Geomehanika ispitivanja
Terenska ispitivanja
Pregled terenskih opita za odreivanje bitnih

karakteristika tla nalazi se u tabeli 2.1.6.
Tabela 2.1.6 daje informacije o pogodnosti
pojedinog opita u odnosu na vrstu tla
(krupnozrna tla, sitnozrna tla, stena).
U taki 2.1.7.1 navedeni su standardi za
izvoenje i interpretaciju pojedinih opita.
2.1.6.2.2
Pregled laboratorijskih opita za klasifikaciju

tla nalazi se u tabeli 2.1.7.
Tabela 2.1.8 daje pregled laboratorijskih
metoda za ispitivanje fizikih i mehanikih
svojstava uzoraka.
U taki 2.1.7.2 navedeni su standardi za
izvoenje
i
interpretaciju
pojedinih
laboratorijskih opita.
15
Tabela 2.1.6: Pregled terenskih ispitivanja

Mogunost dobijanja kvalitetnih rezultata
Uzimanje uzoraka
DPH/DPSH
FVT
DMT
PLT
Otvoren
sistem
Zatvoren
sistem
K3
S3
K2
S1
K3
S3
K3
S3
K2
S2
R3
R2
K1
S1
K3
S3
R3
R3
K3
S3
K2
S2
K1
S2
K1
S2
K2
S1
K2
K1 S2 K1 S1
R2
R1
K2
S2
S3
K1 S2 K1 S1
R2
R1
SPT
RDT
PMT
d)
Dilatometar
K3
S3
c)
DPL/DPM
CPT i CPTU
Kategorija C
Kategorija B
Tlo i stena
Kategorija A
Metod
terenskog
a)
istraivanja
Osnovne informacije
Vrsta tla
K1
S1
K1
S1
K2
S2
K2
S2
Vrsta stene
R1
R1
R2
R3
Pozicija
b)
slojeva
K1
S1
R1
K1
S1
R1
K3
S3
R2
Nivo podzemne
vode
Porni pritisak
e)
Karakteristike tla
Veliina zrna
K1
S1
R1
K1
S1
R1
R2
K2
S1
K1
S1
R1
K2
S1
R1
K3
S3
K2
S2
Atterbergove
granice
S1
S1
S2
Zapreminska
masa
K2
S1
R1
K3
S3
R1
K2
S2
K2
S2
K2
K2
K2
S2
vrstoa na
smicanje
K2
S1
R1
K2
S1
K1
S1
K2
S3
K2
S3
K2
S3
S1
K2
S1
K1
S1
R2
Deformabilnost
K2
S1
R1
K1
S2
K1
S1
R1
S1
K2
S2
K2
S2
K2
S2
K2
S1
K1
S1
K2
S1
R1
K3
S2
S3
K2
S3
K2
S2
K1
S1
R1
K1
S1
R1
K2
S2
Vlanost
Propusnost
Hemijska
ispitivanja
a)
b)
c)
d)
e)
Terminologija i skraenice: vidi

2.1.1
U horizontalnom i vertikalnom
smeru
Zavisi od tipa presiometra
Uz pretpostavku da se izvadi
uzorak
Samo za meku stenu
JP Putevi Srbije
Oznake za upotrebljivost pojedinih metoda:

R1 visoka za stenu (R=rock)
K1 visoka za krupnozrna tla
R2 srednja za stenu
K2 srednja za krupnozrna tla
R3 niska za stenu
K3 niska za krupnozrna tla
S1 visoka za sitnozrna tla
S2 srednja za sitnozrna tla
S3 niska za sitnozrna tla
1) Vai za definiciju krupnozrnih i sitnozrnih tla prema ISO 14688-1.
2) U zavisnosti od uslova tla (vrsta tla, uslovi podzemne vode) i
planiranog zahvata izbor metoda istraivanja e varirati i moe da
bude drugaiji od predloga u datoj tabeli.
16
Tabela 2.1.7: Laboratorijska ispitivanja za klasifikaciju tla (prema EN 1997-2:2007)

Vrsta tla
Parametar
Glina
Praina
Pesak, ljunak
Vrsta uzorka
Vrsta uzorka
Vrsta uzorka
Nepore- Poremeen meen

Geoloki opis i klasifikacija tla
Vlanost
Zapreminska masa
Minimalna i maksimalna
zapreminska masa
Atterbergove granice
Granulometrijski sastav
Pregne- Neporeen
meen
Poremeen
Pregneen
Pore- Pregnemeen
en
Nedrenirana vrstoa
Vodopropusnost
Osetljivost
+ normalno se upotrebljava
o moe da se upotrebi ali ne mora da bude reprezentativno
nije upotrebljivo
NAPOMENA: za pojedine vrste tla bie potrebni i drugi opiti kao na primer odreivanje organskih svojstava,
specifine teine i aktivnosti.
Tabela 2.1.8: Laboratorijska ispitivanja za odreivanje fizikih i mehanikih svojstva tla (prema EN
1997-2:2007)
Vrsta tla
Geotehniki parametar
ljunak
Pesak
Praina
Norm.
kons. glina
Prekons.
glina
Treset,
organska tla
Edometarski modul (Eoed),

indeks stiljivosti (Cc)
(jednodimenzion. kompresija)
(OED)
(TX)
(OED)
(TX)
OED
(TX)
OED
(TX)
OED
(TX)
OED
(TX)
Modul elastinosti (E), modul

smicanja (G)
TX
TX
TX
TX
TX
TX
Drenirana (efektivna) vrstoa

na smicanje (c', ')
TX
SB
TX
SB
TX
SB
TX
SB
TX
SB
TX
SB
RS
(SB)
RS
(SB)
RS
(SB)
RS
(SB)
RS
(SB)
RS
(SB)
TX
DSS
SIT
TX
DSS
(SB)
SIT
TX
DSS
(SB)
SIT
TX
DSS
(SB)
SIT
BDD
BDD
BDD
BDD
BDD
BDD
OED
TX
OED
TX
OED
TX
OED
TX
PTC
TXCH
(PTF)
TXCH
(PTF)
(OED)
TXCH
(PTF)
(OED)
TXCH
(PTF)
(OED)
Rezidualna vrstoa na
smicanje(c'R, 'R)
Nedrenirana vrstoa na
smicanje (cu)
Zapreminska masa ()
Koeficijent konsolidacije (cv)
Vodopropusnost (k)
()
TXCH
PSA
TXCH
PSA
ne odreuje se
ogranieno upotrebljivo
JP Putevi Srbije
17
Skraenice:
odreivanje zapreminske mase (Bulk density determination)
opit istog direktnog smicanja (Direct simple shear test)
edometarski opit (Oedometer test)
vodopropusnost u permeametru sa opadajuim pritiskom (Permeability test in the falling head
permeameter)
PTC ... vodopropusnost u permeametru sa konstantnim pritiskom (Permeability test in the constant head
permeameter)
RS ... opit rotacionog smicanja (Ring shear)
SB ... opit direktnog smicanja (Translational shear box test)
SIT ... merenje indeksa vrstoe (Strength index tests) (samo u preliminarnoj fazi)
PSA ... odreivanje granulometrijskog sastava (Particle size analysis)
TX ... triaksijalni opit (Triaxial test)
TXCH ... vodopropusnost u triaksijalnom aparatu sa konstantnim pritiskom (Permeability constant head test in the
triaxial cell)
BDD ...
DSS ...
OED ...
PTF ...
2.1.6.3 Kvalitet izvoenja geotehnikih

istraivanja
Kod izvoenja terenskih i laboratorijskih
istraivanja/ispitivanja moraju da budu
ispunjeni osnovni zahtevi obezbeivanja i
kontrole kvaliteta, kao i ponovljivosti
izvoenja. Osnovni kriterijumi u sistemu
kvaliteta
koje
izvoa
terenskih
i
laboratorijskih ispitivanja mora da ispuni su
sledei:
1. mora jasno da bude odreena linija
voenja geotehnikih istraivanja i
odgovornosti svih izvoaa pojedinih
istraivanja;
2. istraivanja
mogu
izvoditi
samo
odgovarajue osposobljeni kadrovi;
3. kod izvoenja istraivanja moe se
koristiti samo tehniki besprekorna
oprema
koja
ispunjava
zahteve
referentnih standarda i propisa;
4. sva merna oprema mora da bude
kalibrisana i redovno kontrolisana od
strane ovlaene ustanove;
5. podaci
o
opremi,
tehnikim
karakteristikama opreme, potvrde o
kalibraciji i uputstva za rad sa opremom
moraju biti dostupni i na raspolaganju
naruiocu, ako on to zatrai;
6. za sva istraivanja, kako terenska tako i
laboratorijska, treba voditi zapisnike o
istraivanju. Obavezan sadraj zapisnika
po pravilu je odreen relevantnim
standardima, odn. uputstvima za rad.
Svi zapisnici moraju redovno da se
popunjavaju i uvaju u originalnom
obliku u okviru dokumentacije o
istraivanjima;
7. svi zapisi moraju da se vode i uvaju
tako da je iz njih mogue bez sumnje
preuzeti podatke o izvoau istraivanja,
o celokupnom toku istraivanja, o
moguim smetnjama i spoljanjim
faktorima koji mogu uticati na rezultat,
kao i podatke o tome da li se istraivanje
18
sprovodilo u skladu sa zahtevima

standarda;
8. istraivanje moe da se izvodi samo u
vremenskih
uslovima,
odn.
laboratorijskim uslovima koji ne utiu na
rezultat
istraivanja.
Podaci
o
vremenskim uslovima i temperaturi
prilikom izvoenja terenskih istraivanja,
odn. podaci o mikroklimi u laboratoriji
prilikom
izvoenja
laboratorijskih
ispitivanja, moraju da budu jasno vidljivi
iz radnih zapisnika;
9. svako
terensko
ili
laboratorijsko
istraivanje mora da ima taan
identifikacioni broj, koji omoguava
praenje celokupnog radnog postupka
od poetka do kraja;
10. svi uzorci moraju da budu odgovarajue
oznaeni i ifrovani;
11. naruilac moe da imenuje nadzornog
inenjera, koji ima zadatak da prati
izvoenje geotehnikih istraivanja.
JP Putevi Srbije
2.1.7 DODATAK
2.1.7.1
Standardi za terenske istrane radove
Identifikacija i klasifikacija tla i stena

ISO 14688-1
Geotechnical investigation and testing - Identification and classification of

soil - Part 1: Identification and description
ISO 14688-2

soil - Part 2: Principles for a classification
ISO 14689-1

rock - Part 1: Identification and description
Hidrogeoloka istraivanja
ISO 22282-1
Geotechnical investigation and testing - Geohydraulic testing - Part 1:

General rules
ISO 22282-2
Geotechnical investigation and testing - Geohydraulic testing - Part 2: Water

permeability tests in a borehole without packer
ISO 22282-3

pressure test in rock
ISO 22282-4

Pumping test
ISO 22282-5

Infiltrometer test
ISO 22282-6

permeability tests in a borehole with packer and pulse-litre stimulation
Uzimanje uzoraka tla i podzemne vode

ISO 22475-1
Geotechnical investigation and testing - Sampling methods and

groundwater measurements - Part 1: Technical principles for execution
ISO 22475-2

groundwater measurements - Part 2: Qualification criteria for enterprises
and personnel
ISO 22475-3

groundwater measurements - Part 3: Conformity assessment of enterprises
and personnel by third party
Izvoenje terenskih ispitivanja

ISO 22476-1
Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 1: Electrical cone

and piezocone penetration tests
ISO 22476-2
Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 2: Dynamic

probing
ISO 22476-3
Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 3: Standard

penetration test
ISO 22476-4
Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 4: Mnard

pressuremeter test
ISO 22476-9
Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 9: Field vane test
ISO 22476-10
Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 10: Weight

sounding test
JP Putevi Srbije
19
ISO 22476-11
Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 11: Flat

dilatometer test
ISO 22476-12
Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 12: Mechanical

cone penetration test (CPTM)
Testiranje elemenata geotehnikih konstrukcija

ISO 22477-1
Geotechnical investigation and testing - Testing of geotechnical structures Part 1: Pile load test by static axially loaded compression
ISO 22477-5
Geotechnical investigation and testing - Testing of geotechnical structures Part 5: Testing of anchorages
2.1.7.2
Standardi za laboratorijske istrane radove
Izvoenje laboratorijskih ispitivanja

ISO 17892-1
Geotechnical investigation and testing - Laboratory testing of soil - Part 1:

Determination of water content
ISO 17892-2

Determination of density of fine grained soil
ISO 17892-3

Determination of particle density - Pycnometer method
ISO 17892-4

Determination of particle size distribution
ISO 17892-5

Incremental loading oedometer test
ISO 17892-6

Fall cone test
ISO 17892-7

Unconfined compression test on fine-grained soil
ISO 17892-8

Unconsolidated undrained triaxial test
ISO 17892-9

Consolidated triaxial compression tests on water saturated soil
ISO 17892-10

Direct shear tests
ISO 17892-11

Determination of permeability by constant and falling head
ISO 17892-12

Determination of Atterberg limits
Ispitivanja agregata
EN 932-1
Tests for general properties of aggregates - Part 1: Methods for sampling
EN 932-2
Tests for general properties of aggregates - Part 2: Methods for reducing

laboratory samples
EN 932-3
Tests for general properties of aggregates - Part 3: Procedure and

terminology for simplified petrographic description
EN 932-5
Tests for general properties of aggregates - Part 5: Common equipment

and calibration
20
JP Putevi Srbije
EN 932-6
Tests for general properties of aggregates - Part 6: Definitions of

repeatibility and reproducibility
EN 933-1
Tests for geometrical properties of aggregates - Part 1: Determination of

particle size distribution - Sieving method
EN 933-2

particle size distribution - Test sieves, nominal size of apertures
EN 933-3

particle shape - Flakiness index
EN 933-4

particle shape - Shape index
EN 933-5

percentage of crushed and broken surfaces in coarse aggregate particles
EN 933-6
Tests for geometrical properties of aggregates - Part 6: Assessment of

surface characteristics - Flow coefficient of aggregates
EN 933-7

shell content - Percentage of shells in coarse aggregates
EN 933-8
Test for geometrical properties of aggregates - Part 8: Assessment of fines Sand equivalent test
EN 933-9
Tests for geometrical properties of aggregates - Part 9: Assessment of fines

- Methylene blue test
prEN 933-10
Tests for geometrical properties of aggregates - Part 10: Assessment of

fines - Grading of filler aggregates (air jet sieving)
prEN 933-11
Tests for geometrical properties of aggregates - Part 11: Classification test

for the constituents of coarse recycled aggregate
prEN 933-11
Tests for geometrical properties of aggregates - Part 11: Classification test

for the constituents of coarse recycled aggregate
EN 1097-1
Tests for mechanical and physical properties of aggregates - Part 1:

Determination of the resistance to wear (micro-Deval)
EN 1097-2

Methods for the determination of resistance to fragmentation
EN 1097-3

Determination of loose bulk density and voids
EN 1097-4

Determination of the voids of dry compacted filler
EN 1097-5

Determination of the water content by drying in a ventilated oven
EN 1097-6

Determination of particle density and water absorption
EN 1097-7

Determination of the particle density of filler - Pyknometer method
EN 1097-8

Determination of the polished stone value
EN 1097-9

Determination of the resistance to wear by abrasion from studded tyres
Nordic test
EN 1097-10

Determination of water suction height
JP Putevi Srbije
21
EN 1367-1
Tests for thermal and weathering properties of aggregates - Part 1:

Determination of resistance to freezing and thawing
EN 1367-2

Magnesium sulfate test
EN 1367-3
Tests for thermal and weathering properties of aggregates - Part 3: Boiling

test for "Sonnenbrand basalt"
EN 1367-4

Determination of drying shrinkage
EN 1367-5

Determination of resistance to thermal shock
EN 1367-6

Determination of resistance to freezing and thawing in the presence of salt
(NaCl)
Istraivanja nevezanih i hidraulino vezanih meavina

EN 13286-1
Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 1: Test methods for

laboratory reference density and water content - Introduction, general
requirements and sampling
EN 13286-2

laboratory dry density and water content - Proctor compaction
EN 13286-2
Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 2: Test methods for the
determination of the laboratory reference density and water content Proctor compaction
EN 13286-3

laboratory reference density and water content - Vibrocompression with
controlled parameters
EN 13286-4

laboratory reference density and water content - Vibrating hammer
EN 13286-5

laboratory reference density and water content - Vibrating table
EN 13286-7
Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 7: Cyclic load triaxial test
for unbound mixtures
EN 13286-40
Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 40: Test method for the
determination of the direct tensile strength of hydraulically bound mixtures
EN 13286-41
determination of the compressive strength of hydraulically bound mixtures
EN 13286-42
determination of the indirect tensile strength of hydraulically bound mixtures
EN 13286-43
determination of the modulus of elasticity of hydraulically bound mixtures
EN 13286-44
determination of the alpha coefficient of vitrified blast furnace slag
EN 13286-45
determination of the workability period of hydraulically bound mixtures
EN 13286-46
determination of the moisture condition value
EN 13286-47
determination of California bearing ratio, immediate bearing index and linear
swelling
22
JP Putevi Srbije
EN 13286-48
determination of degree of pulverisation
EN 13286-49
Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 49: Accelerated swelling

test for soil treated by lime and/or hydraulic binder
EN 13286-50
Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 50: Method for the
manufacture of test specimens of hydraulically bound mixtures using Proctor
equipment or vibrating table compaction
EN 13286-51
manufacture of test specimens of hydraulically bound mixtures using
vibrating hammer compaction
EN 13286-52
manufacture of test specimens of hydraulically bound mixtures using
vibrocompression
EN 13286-53
Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 53: Methods for the
manufacture of test specimens of hydraulically bound mixtures using axial
compression
Abrazivnost prirodne stene

EN 14157
Natural stones - Determination of abrasion resistance
Odreivanje vrednosti pH i gubitka zapaljivosti

prEN 15933
Soil, sludge, and treated biowaste - Determination of pH
prEN 15935
Soil, sludge, waste, and treated biowaste - Determination of loss on ignition
2.1.7.3 Standardi za kabinetski rad i projektovanje

Grafiki simboli na geolokim kartama i profilima
ISO 710-1
Graphical symbols for use on detailed maps, plans and geological crosssections -- Part 1: General rules of representation
ISO 710-2
Graphical symbols for use on detailed maps, plans and geological crosssections -- Part 2: Representation of sedimentary rocks
ISO 710-3
Graphical symbols for use on detailed maps, plans and geological crosssections -- Part 3: Representation of magmatic rocks
ISO 710-4
Graphical symbols for use on detailed maps, plans and geological crosssections -- Part 4: Representation of metamorphic rocks
ISO 710-5
Graphical symbols for use on detailed maps, plans and geological crosssections -- Part 5: Representation of minerals
ISO 710-6
Graphical symbols for use on detailed maps, plans and geological crosssections -- Part 6: Representation of contact rocks and rocks which have
undergone metasomatic, pneumatolytic or hydrothermal transformation or
transformation by weathering
ISO 710-7
Graphical symbols for use on detailed maps, plans and geological crosssections -- Part 7: Tectonic symbols
JP Putevi Srbije
23
2.1.7.4 Sadraj izvetaja

Generalni zahtevi u pogledu sadraja pojedinih elaborata definisani su u takama 2.1.5.1 i 2.1.5.2.
U nastavku su prikazani primeri sadraja pojedinih elaborata:
- geotehniki elaborat za trasu (2.1.7.4.1):
- elaborat o rezultatima geotehnikih istraivanja za trasu
- geotehniki elaborat o uslovima izgradnje trase
- geotehniki elaborat za objekat (most) (2.1.7.4.2):
- elaborat o rezultatima geotehnikih istraivanja za most
- geotehniki elaborat o uslovima izgradnje mosta
- geotehniki elaborat za tunel (2.1.7.4.3):
- elaborat o rezultatima geotehnikih istraivanja za tunel
- geotehniki elaborat o uslovima izgradnje tunela.
24
JP Putevi Srbije
2.1.7.4.1
Geotehniki elaborat za trasu
Sveska 1: Elaborat o rezultatima geotehnikih istraivanja

1. UVOD
1.1 Svrha i obim istraivanja
1.2 Vremenski period izvoenja istraivanja
1.3 Struni saradnici
1.4 Vaei standardi i propisi
2. VRSTE I OBIM ISTRANIH RADOVA
2.1 Pregled ranije izvedenih istraivanja
2.2 Generalna geotehnika iskustva sa lokacije
2.3 Istraivanja za projekat puta
2.1.1 Terenski istrani radovi
2.1.2 Laboratorijska ispitivanja
3. PRIKAZ OSNOVNIH REZULTATA ISTRAIVANJA
3.1 Geomorfoloke karakteristike terena
3.2 Geoloka graa terena
3.2.1 Litostratigrafski sastav
3.2.2 Tektonski sklop
3.3 Hidrogeoloke karakteristike terena
3.4 Savremeni geoloki procesi i pojave (klizita, odroni, erozija i dr.)
3.5 Seizminost terena
4. OCENJIVANJE GEOTEHNIKIH PARAMETARA NA OSNOVU REZULTATA ISTRAIVANJA
4.1 Pregled rezultata laboratorijskih i terenskih ispitivanja sa komentarima
4.2 Analiza rezultata ispitivanja fiziko-mehanikih karakteristika tla i stena sa predlogom
karakteristinih vrednosti
5
ZAKLJUCI
OSNOVNI GRAFIKI PRILOZI

6.1 Geoloka i inenjersko-geoloka karta
6.2 Uzduni inenjersko-geoloki profil du trase
6.3 Karakteristini popreni profili (obavezno na lokacijama svih useka i nasipa, svih klizita i
slabo nosivih tla)
OSTALI PRILOZI
7.1 Izvetaji o pojedinim istranim radovima (buenje, laboratorijska ispitivanja, terenska
merenja, geofizika merenja, ...)
Sveska 2: Elaborat o uslovima izgradnje trase puta

1 UVOD
2 ANALIZA GEOTEHNIKIH PARAMETARA
2.1 Rejoniranje trase
2.2 Geotehniki model za svaki rejon sa izborom karakteristinih i projektnih vrednosti
parametara za geotehnike proraune
3 GEOTEHNIKE ANALIZE I PRORAUNI
3.1 Prorauni sleganja i konsolidacije
3.2 Analize stabilnosti nasipa
3.3 Analize stabilnosti useka
4 GEOTEHNIKI USLOVI I PREPORUKE ZA IZVOENJE RADOVA
4.1 Uslovi izvoenja useka i zaseka
4.2 Uslovi izvoenja nasipa
JP Putevi Srbije
25
4.3 Specifini problemi trase (zatita od povrinske i podzemne vode, odseci na slabo nosivom
tlu, odseci na nestabilnom terenu)
4.4 Upotrebljivost lokalnih materijala
5 PREPORUKE ZA NADZOR, MONITORING I ODRAVANJE
5.1 Identifikacija geotehnikih rizika i rizinih lokacija
5.2 Projekat geotehnikog praenja
5.3 Preporuke za nadzornog inenjera
5.4 Preporuke za odravanje
6 PREDLOG PROGRAMA ISTRAIVANJA U SLEDEOJ FAZI
7 ZAKLJUCI
8 OSNOVNI GRAFIKI PRILOZI
8.1 Situacija trase na inenjersko-geolokoj karti
8.2 Uzduni geotehniki profil du trase
8.3 Karakteristini geotehniki popreni profili
9 OSTALI PRILOZI
9.1 Rezultati raunskih analiza (stabilnost kosina, prorauni sleganja, konsolidacije, ...)
9.2 Saetak geotehnikog projekta za naruioca (vidi taku 2.1.5.2)
26
JP Putevi Srbije
2.1.7.4.2
Geotehniki elaborat za objekat

1 UVOD
2 VRSTE I OBIM ISTRANIH RADOVA
2.3 Istraivanja za projekat objekta
2.3.1 Terenski istrani radovi
2.3.2 Laboratorijska ispitivanja
3 PRIKAZ OSNOVNIH REZULTATA ISTRAIVANJA
3.2 Geoloka graa terena
3.4 Savremeni geoloki procesi i pojave (klizita, odroni, erozija i dr.)
3.5 Seizminost terena
4 OCENJIVANJE GEOTEHNIKIH PARAMETARA NA OSNOVU REZULTATA ISTRAIVANJA
5 ZAKLJUCI
6.2 Uzduni i popreni inenjersko-geoloki profil(i) tla na lokaciji objekta
7 OSTALI PRILOZI
merenja, geofizika merenja, izvetaj o probnom optereenju ipova, ...)
Sveska 2: Elaborat o uslovima izgradnje objekta
1 UVOD
2 ANALIZA GEOTEHNIKIH PARAMETARA
2.1 Geotehniki model tla na lokaciji objekta
2.2 Izbor karakteristinih i projektnih vrednosti fizikih i mehanikih parametara za geotehnike
proraune
3 GEOTEHNIKE ANALIZE I PRORAUNI
3.1 Prorauni sleganja i konsolidacije objekta
3.2 Prorauni nosivosti temelja (ipova)
3.3 Prorauni sleganja i konsolidacije prikljunog nasipa
3.4 Analize stabilnosti nasipa
3.5 Analiza interakcije objekta i tla (primer: uticaj redosleda izvoenja radova nasip, objekat)
4 GEOTEHNIKI USLOVI I PREPORUKE ZA IZVOENJE RADOVA
4.1 Predlog temeljenja objekta
4.2 Uslovi izvoenja radova
5 PREPORUKE ZA NADZOR, MONITORING I ODRAVANJE
JP Putevi Srbije
27
5.1
5.2
5.3
5.4
Identifikacija geotehnikih rizika i rizinih lokacija, faza

Projekat geotehnikog praenja
Preporuke za nadzornog inenjera
Preporuke za odravanje
6 PREDLOG PROGRAMA ISTRAIVANJA U SLEDEOJ FAZI

7 ZAKLJUCI
8.1 Situacija objekta na inenjersko-geolokoj karti
8.2 Uzduni i popreni geotehniki profil tla na lokaciji objekta
9 OSTALI PRILOZI
9.1 Rezultati raunskih analiza (nosivost, sleganje, konsolidacija, generalna stabilnost)
28
JP Putevi Srbije
2.1.7.4.3
Geotehniki elaborat za tunel

1
UVOD
VRSTE I OBIM ISTRANIH RADOVA

2.3 Istraivanja za projekat tunela
2.4 Terenski istrani radovi
2.5 Laboratorijska ispitivanja
PRIKAZ OSNOVNIH REZULTATA ISTRAIVANJA

3.2 Osnovne geoloke karakteristike terena
3.3 Tektonski sklop, ispucalost, parametri ispucalosti
3.5 Savremeni geoloki procesi - stabilnost terena
3.6 Parametri seizminosti na lokaciji tunela
GEOTEHNIKI PARAMETRI NA OSNOVU REZULTATA ISTRAIVANJA

ZAKLJUCI

6.2 Uzduni i popreni inenjersko-geoloki profil(i) tla na lokaciji tunela
OSTALI PRILOZI
merenja, geofizika merenja, izvetaj o probnom optereenju ankera, ...)
Sveska 2: Elaborat o uslovima izgradnje tunela

1
UVOD
ANALIZA GEOTEHNIKIH PARAMETARA

2.1 Geotehniki model tla na lokaciji objekta
2.2 Izbor karakteristinih i projektnih vrednosti fizikih i mehanikih parametara za geotehnike
proraune
GEOTEHNIKI USLOVI IZGRADNJE TUNELA

3.1 Prognozni profil terena du trase sa geotehnikim zoniranjem
3.2 Geotehnika klasifikacija stenskih masa
3.3 Analiza uslova gradnje po geotehnikim zonama
3.3.1 Uslovi iskopa
3.3.2 Razrada profila - fazni iskop tunela
3.3.3 Privremena stabilnost iskopa
3.3.4 Trajna stabilnost tunela
3.3.5 Prognoza dotoka podzemnih voda i predlog naina zatite
JP Putevi Srbije
29
3.3.6 Prognoza pojave tetnih gasova i predlog naina zatite

3.3.7 Analiza uslova gradnje portala i preduseka
3.4 Preporuke za izbor metode iskopa tunela
3.5 Mogunost korienja materijala iz iskopa i deponiranje vika materijala
3.6 Uticaj izgradnje tunela na okolni teren i objekte
3.6.1 Mehaniki uticaj pomaci terena
3.6.2 Uticaji na izvore vode i vodu u tlu
4
PREPORUKE ZA NADZOR, MONITORING I ODRAVANJE

4.1 Identifikacija geotehnikih rizika i rizinih lokacija, faza izgradnje
4.2 Projekat geotehnikog praenja
4.3 Preporuke za nadzornog inenjera
4.4 Preporuke za odravanje tunela
PREDLOG PROGRAMA ISTRAIVANJA U SLEDEOJ FAZI
ZAKLJUCI

7.1 Situacija objekta na inenjersko-geolokoj karti
7.2 Uzduni i popreni geotehniki profil tla na lokaciji objekta
OSTALI PRILOZI
8.1 Rezultati raunskih analiza
30
JP Putevi Srbije
2.1.7.5 Informativni obim terenskih istranih radova saetak iz EN 1997-2 (dodatak B)

Za geotehnike istrane radove na putevima i objektima na njima (mostovi, tuneli) Evrokod 7-2 u
svom dodatku B predlae sledei obim istraivanja:
2.1.7.5.1
Razmak izmeu istranih radova
Meusobni razmak istranih buotina ili drugih adekvatnih metoda istranih radova:
- du linijskih objekata (putevi, cevovodi, kanali, tuneli, potporne konstrukcije) na svakih 20 do
200 m,
- mostovi: od 2 do 6 na svakom temelju,
- objekti velike osnove: na razmaku koji nije vei od 60 m.
2.1.7.5.2
Dubina istranih radova
Za pojedine vrste zahvata predlau se sledee dubine istraivanja za (mereno od najnie take
temelja ili od dna iskopa). U sluajevima sa vie kriterijuma primenjuje se kriterijum koji daje
najveu dubinu.
Za izuzetno visoke ili kompleksne konstrukcije barem nekoliko istranih radova treba izvesti do
veih dubina. Isto vai za sluajeve nepovoljnih geotehnikih uslova (primer: sloj niske krutosti i
vrstoe ispod dobro nosivog sloja tla).
Za zahvate na dobro nosivom i krutom tlu dubina istranih radova moe da se redukuje na za=2 m,
ali za odreeni broj istraivanja treba dostii dubinu za=5 m.
Za temelje konstrukcija:
za 6 m
za 3,0 bF
(bF je kraa dimenzija temelja).
Za temeljne ploe i za konstrukcije sa vie temelja kod kojih dolazi do meusobnih uticaja u veim
dubinama:
za 1,5 bB
(bB je kraa dimenzija temeljne ploe)
JP Putevi Srbije
31
Za nasipe:
0,8 h < za < 1,2 h
Za iskope:
za 0,4 h
za 2 m
(h je visina nasipa)
(h je dubina iskopa)
Za puteve:
za 2 m
Za iskope sa potpornim konstrukcijama kod kojih je podzemna voda ispod dna iskopa:
za 0,4 h
(h je dubina iskopa, t dubina potporne konstrukcije ispod iskopa)
za (t+2,0) m.
Za iskope sa potpornim konstrukcijama kod kojih je podzemna voda iznad dna iskopa:
za (H+2,0)
(h je dubina iskopa, t dubina potporne konstrukcije ispod iskopa)
za (t+2,0) m (ako su do dubine zahvata prisutni propusni slojevi)
za (t+5,0) m (ako do dubine zahvata nema propusnih slojeva).
32
JP Putevi Srbije
Za ipove:
za 5 m
za 1,0 bg
za 3,0 DF
JP Putevi Srbije
(bg je kraa dimenzija osnove temelja na ipovima)

(DF dimenzija noge ipa).
33
2.2 HIDROLOKE ANALIZE

2.2.1 UVODNI DEO
2.2.1.1
Opte
Hidroloke analize i prorauni u okviru

planiranja i projektovanja puteva slue za
odreivanje oticaja kinih voda koje objekti
za odvodnjavanje treba da odvedu ili da
kontroliu.
Objekti odvodnjavanja se projektuju tako da
odvedu merodavne koliine kinog oticaja i
na taj nain smanje opasnost od plavljenja.
Projektna reenja se proveravaju i za uslove
oticaja veeg od merodavnog kako bi se
postiglo da tete od plavljenja i opasnost po
saobraaj u tim uslovima budu to manji.
Merodavne koliine kinog oticaja za
projektovanje
odreene
su
eljenim
(optimalnim) stepenom zatite putnog
objekta. Apsolutna zatita nije mogua, jer se
pojava ekstremnih kia i velikih voda koje
prevazilaze osmotrene vrednosti ne moe sa
sigurnou iskljuiti. Takoe, dimenzionisanje
sistema za odvodnjavanje za najnepovoljnije
uslove bi bilo veoma skupo i moglo bi da
bude opravdano samo kada bi posledice
otkazivanja sistema bile veoma teke.
Stepen zatite puta od oticaja kinih voda
posredno se opisuje verovatnoom odnosno
uestalou
prevazilaenja
kapaciteta
objekta za odvodnjavanje. U poglavlju 2.2.1.4
definiu se osnovne veliine i pojmovi vezani
za probabilistiku interpretaciju merodavnih
veliina.
Izbor optimalnog stepena zatite zavisi od
velikog broja faktora, o emu se govori u
poglavlju 8.3 o projektovanju sistema za
odvodnjavanje
(poglavlje
8.3.2
o
kriterijumima za projektovanje). U okviru
razmatranja hidrolokih analiza smatrae se
da je ovaj izbor napravljen.
Hidroloke analize o kojima se govori u ovom
poglavlju odnose se na:
- projektovanje odvodnjavanja kolovoza, i
- hidrotehniko projektovanje objekata na
ukrtanju puteva sa vodotocima.
Izmeu ova dva zadatka postoje i slinosti i
razlike u pogledu hidrolokih analiza. U oba
sluaja potrebno je odrediti koliine oticaja od
kia koje treba odvesti sa kolovoza ili
sprovesti kroz npr. propust. Osnovna razlika
34
je u tome to se u sluaju kolovoza radi o

izrazito malim slivnim povrinama (npr. deo
kolovoza izmeu dva slivnika), dok slivovi
vodotoka do ukrtanja sa putem mogu imati
povrine od malih do veoma velikih. Veliina
slivnih povrina utie na izbor metode za
proraun oticaja.
Predmet
projektovanja
odvodnjavanja
kolovoza su sistemi za odvoenje kinih voda
koji prikupljaju, prenose i isputaju kinu
vodu koja tee po kolovozu ili du puta.
Zadatak hidrolokih analiza u okviru
projektovanja odvodnjavanja kolovoza je da
se procene koliine kie i oticaja sa kolovoza,
na osnovu kojih se dimenzioniu rigole,
slivnici, kolektori kinog oticaja, putni kanali i
retenzije i drugi hidrotehniki objekti.
U okviru hidrolokih analiza za potrebe
projektovanja objekata na ukrtanju puteva
sa vodotocima zadatak projektanta je da
odredi koliinu i vremensku raspodelu oticaja
za slivnu povrinu do take ukrtanja puta sa
vodotokom.
2.2.1.2
Vrste hidrolokih analiza
Sa metodoloke take gledita, proraun

oticaja
za
potrebe
projektovanja
odvodnjavanja puteva spada u analize velikih
voda.
Nain prorauna oticaja velikih voda pre
svega zavisi od raspoloivosti podataka
osmatranja protoka na razmatranom profilu.
U hidrolokoj terminologiji slivovi na kojima
postoje osmatranja proticaja nazivaju se
izuenim, slivovi na kojima ne postoje
osmatranja se nazivaju neizuenim, dok se
slivovi na kojima postoje kratkorona
osmatranja nazivaju nedovoljno izuenim.
Gradski slivovi, kao i slivne povrine vezane
za saobraajnice, po pravilu su neizueni
slivovi jer se merenja u sistemima opte ili
kine kanalizacije kod nas ne sprovode
sistematski.
2.2.1.2.1
Izueni slivovi
Proraun merodavnih oticaja na izuenim

slivovima podrazumeva statistiku analizu
osmotrenih maksimuma protoka. Takvi
podaci su na raspolaganju za lokacije
hidrolokih stanica u nadlenosti Republikog
hidrometeorolokog zavoda. Kao rezultat
statistike analize dobija se raspodela
verovatnoe
maksimalnih
protoka
na
razmatranom profilu.
JP Putevi Srbije
Kod nedovoljno izuenih slivova na kojima

postoje makar i kratkorona osmatranja
protoka, nekad je mogue uspostaviti
regresione zavisnosti sa proticajima na
okolnim stanicama i tako produiti niz sa
kojim e se obaviti statistika analiza.
perioda, dok za vee povratne periode to ne

vai.
Primena ovog pristupa u projektovanju

odvodnjavanja puteva se moe oekivati
samo u sluajevima kada se put ukrta sa
veim vodotocima na kojima postoje
hidroloka osmatranja. Iz tog razloga, u
poglavlju 2.2.2 dat je samo najkrai opis
postupka, dok se detaljnija uputstva mogu
nai u strunoj hidrolokoj literaturi.
2.2.1.2.2
Neizueni slivovi
U mnogo eim sluajevima neizuenih

slivova (slivova bez hidrolokih osmatranja)
merodavni oticaj se odreuje na osnovu
raunskih kia. Transformacija raunskih kia
u raunske proticaje sprovodi se pomou
razliitih metoda pod zajednikim nazivom
modeli padavine-oticaj. Ovi modeli mogu
imati razliit stepen sloenosti: od veoma
jednostavnih
sa
visokim
stepenom
pojednostavljenja stvarnih uslova teenja, do
sloenih koji objedinjuju vie faza hidrolokog
ciklusa i mogu koristiti i hidrodinamike
zakone.
U praksi se uglavnom koriste metode
prorauna oticaja koje nisu egzaktne, ve
ukljuuju
razliita
pojednostavljenja
neophodna
za
reavanje
inenjerskih
zadataka. Izbor metode se najee zasniva
na raspoloivim podacima, ali je neophodno
da se pri primeni metode potuju
pretpostavke o uslovima pod kojima je
metoda primenljiva.
U ovom tekstu detaljnije su opisane
inenjerske metode koje se tradicionalno
koriste u praksi, dok su date i kratke
napomene o drugim savremenim metodama
prorauna. Napominje se da je preporuljivo
da se sloenije metode, koje se smatraju
tanijim, primenjuju kod objekata veeg
znaaja kod kojih je vano da se rizik od
plavljenja to bolje odredi.
Kljuni aspekt primene raunskih kia za
proraun oticaja je injenica da se
sraunatim merodavnim proticajima pripisuje
povratni period merodavne kie. S obzirom
na izrazitu nelinearnost veze izmeu
padavina i oticaja, ovakva pretpostavka u
optem sluaju nije realna. Iskustva na malim
urbanim slivovima pokazuju [17] da se moe
prihvatiti da kie povratnog perioda do 10
godina proizvode oticaj slinog povratnog
JP Putevi Srbije
Formiranje raunskih kia kao osnovnog

ulaza za proraun oticaja opisano je u
poglavlju 2.2.3, dok su metode za proraun
oticaja na osnovu raunsku kia opisane u
poglavlju 2.2.4.
2.2.1.3
Merodavne veliine kao predmet

hidrolokih analiza
Merodavni oticaj za dimenzionisanje objekata

odvodnjavanja moe biti izraen preko
razliitih veliliina. U najveem broju
sluajeva, merodavne veliine su:
- maksimalni protok tokom trajanja oticaja
(maksimalna ordinata hidrograma oticaja),
- zapremina oticaja (zapremina otekle vode
kao povrina ispod hidrograma oticaja),
- celokupni hidrogram oticaja.
Maksimalni protok se koristi kao merodavna
veliina za dimenzionisanje kolektora u
sistemu za odvoenje voda sa kolovoza. Za
odreene primene potrebno je raspolagati
celokupnim hidrogramom oticaja. Hidrogram
oticaja je esto vaan za propuste i objekte
za zadravanje vode (retenzije), kao i u
analizama zagaenja pri dimenzionisanju
ureaja za preiavanje oteklih voda.
Raunska kina epizoda na osnovu koje je
odreen merodavni oticaj oznaava se kao
merodavna kia.
Kada se projektuju objekti na ukrtanju
puteva sa vodotocima, pored merodavnog
oticaja poeljno je da se proceni i maksimalni
protok pri kome dolazi do prelivanja puta i da
se na osnovu njega procene rizici i tete.
2.2.1.4
Verovatnoa i povratni period

velikih voda
Hidroloke
analize
u
projektovanju
odvodnjavanja puteva treba da odslikaju
budue dogaaje ije se vreme pojave i
intenzitet ne mogu precizno prognozirati. Iz
tog razloga pojava velikih voda se opisuje
probabilistiki, odnosno tako to se prikazuje
verovatnoa sa kojom e se odreena velika
voda prevazii.
Za procenu raspodele verovatnoe pojave
protoka velikih voda u praksi se koristi
statististika analiza nizova maksimalnih
godinjih protoka na odreenom profilu
vodotoka. Verovatnoa da maksimalni
godinji protok QGM prevazie vrednost x je:
35
p( x ) P {QGM x }
Verovatnoa p(x) se zove i verovatnoa
godinjeg prevazilaenja, jer predstavlja
verovatnou da maksimalni godinji protok u
bilo kojoj godini bude vei od x.
Povratni period T(x) definie se kao prosean
period
(broj
godina)
izmeu
dva
prevazilaenja protoka x. Povratni period T(x)
i verovatnoa p(x) protoka x su reciprone
vrednosti:
p( x ) 1/ T ( x )
Drugim reima, povratni period T(x) velike
vode x se moe izraziti kao reciprona
vrednost
verovatnoe
godinjeg
prevazilaenja vrednosti p(x):
T ( x ) 1/ p( x )
odreivati protoke za povratne periode u

sledeim granicama:
2 T ( x ) 2N
gde je N duina niza u godinama.
Pod terminom rizik najee se podrazumeva
verovatnoa da e do prevazilaenja nekog
protoka x doi bar jednom tokom L godina:
R( x ) 1 [1 p( x )] L
gde
je
p(x)
verovatnoa
prevazilaenja protoka x.
godinjeg
2.2.2 MAKSIMALNI PROTOCI NA

IZUENIM SLIVOVIMA
U amerikoj literaturi povratni period se

naziva i uestalost pojave velikih voda.
Za odreivanje maksimalnih protoka na

profilima izuenih slivova moe se koristiti
statistika analiza podataka osmatranja na
razmatranom profilu.
U principu je svejedno da li e se pojava

velikih voda izraziti preko povratnog perioda
(T-godinja
velika
voda)
ili
preko
verovatnoe prevazilaenja (velika voda
verovatnoe p). U praksi se sreu oba
naina prikazivanja. Na primer, 50-godinja
velika voda (velika voda povratnog perioda
50 godina) moe se izraziti i kao velika voda
verovatnoe 2%, odnosno velika voda koja
se u jednoj godini moe prevazii sa
verovatnoom 0.02.
Kao to je reenu u uvodu, primena ovog

pristupa u projektovanju odvodnjavanja
puteva se moe oekivati samo u
sluajevima kada se put ukrta sa veim
vodotocima na kojima postoje hidroloka
osmatranja. Ovo poglavlje prikazuje samo
opte principe statistike analize hidrolokih
veliina, dok se detaljnija uputstva mogu nai
u strunoj hidrolokoj literaturi ([10], [11]).
Izraavanjem velikih voda preko verovatnoe

umesto preko povratnog perioda moe se
izbei pogrena interpretacija uestalosti
pojave velikih voda.
S obzirom da verovatnoa prevazilaenja
p(x) moe imati vrednosti izmeu 0 i 1,
povratni period kao njena reciprona
vrednost moe da se kree u sledeim
granicama:
1 T (x)
Treba obratiti panju da povratni period ne
moe biti manji od 1 godine. Teorijski, on
moe biti jednak 1 godini samo u sluaju
kada je verovatnoa prevazilaenja p(x) =
P{QGM > x} jednaka 1, to bi znailo da je
pojava protoka veeg od x siguran dogaaj.
Kako se to ne moe tvrditi ni za jednu
vrednost x, odreivanje 1-godinjeg protoka
je nemogu zadatak. To znai da u praksi
nema smisla procenjivati protoke povratnog
perioda manjeg od 2 godine. Takoe, smatra
se da su ocene velikih voda povratnog
perioda znatno veeg od duine niza veoma
nepouzdane, tako da u praksi ima smisla
36
Podaci za statistiku analizu mogu se dobiti u

Republikom hidrometeorolokom zavodu
Srbije.
Statistika analiza sprovodi se na nizovima
velikih voda, pod kojima se najee
podrazumevaju nizovi godinjih maksimuma
protoka ili nizovi pikova iznad praga.
Da bi rezultati statistike analize bili validni,
nizovi treba da reprezentuju prirodni reim
vodotoka. Na primer, ukoliko je uzvodno
dolo do izgradnje akumulacije ili do
znaajne urbanizacije, tada je potrebna
posebna obrada podataka. Drugim reima,
nizovi moraju da ispune kriterijume
homogenosti i sluajnosti. Ispunjenost ovih
kriterijuma potvruje se odgovarajuim
statistikim testovima. Takoe se smatra da
nizovi krai od 25 godina ne mogu da daju
pouzdane procene merodavnih voda.
Statistika analiza nizova maksimalnih
godinjih protoka sastoji se od prilagoavanja
empirijske raspodele osmotrenih vrednosti
nekom od teorijskih raspodela. Empirijska
raspodela se formira tako to se svakom
JP Putevi Srbije
podatku osmatranja xi dodeli empirijska

funkcija raspodele prema nekoj od formula
kompromisne
verovatnoe.
Najee
koriena formula kompromisne verovatnoe
je Vejbulov obrazac:
trajanje. Takoe, prekidi u padanju kie se

obino zanemaruju ako su relativno kratki u
odnosu na veliinu slivne povrine i vreme
putovanja vode na njoj. Na taj nain, za
definisanje raunske kie trajanja npr. 30
minuta, u realnoj kinoj epizodi trai se deo
sa najveom visinom kie tokom bilo kojih 30
minuta.
Fe ( x i )
i
n 1
gde je xi i-ti lan niza u uzorku ureenom u

rastui
redosled,
Fe(xi)
odgovarajua
vrednost empirijske funkcije raspodele, a n
duina niza.
Teorijske raspodele koje se najee koriste
obuhvataju log-Pirson raspodelu III tipa, lognormalnu raspodelu (dvoparametarsku i
troparametarsku), Gumbelovu raspodelu i
optu raspodelu ekstremnih vrednosti. Veliki
broj nizova moe se uspeno modelirati logPirson III raspodelom.
Saglasnost empirijske i teorijske raspodele
se
testira
odgovarajuim
statistikim
testovima. Od brojnih testova koji su u
upotrebi, preporuuje se primena KramerMizesovog testa ili PPCC testa. Konani
izbor teorijske raspodele treba doneti na
osnovu rezultata testova saglasnosti i
vizuelne
provere
na
dijagramima
verovatnoe.
2.2.3 KIE KAO ULAZ ZA PRORAUN
OTICAJA
2.2.3.1
Opta razmatranja
Podaci o kiama predstavljaju najvanije

ulazne podatke za proraun oticaja od kinih
voda. Karakteristike kinih epizoda, pored
karakteristika slivnih povrina, imaju kljuni
uticaj na formiranje oticaja kinih voda. U
ovom poglavlju govori se o nainima na koji
se karakteristike kia predstavljaju da bi se
na osnovu njih odredio oticaj.
Vremenska neravnomernost kie ogleda se

kroz promenu intenziteta kie tokom njenog
trajanja. Intenzitet kie se definie kao
promena visine kie u jedinici vremena i
izraava najee u mm/min ili mm/h, a
1
1
koristi se i jedinica Ls ha (1 mm/min = 167
1
1
Ls ha ). Dijagram promene intenziteta kie
kroz vreme naziva se hijetogram. Intenzitet
kie je jedan od najznaajnih faktora od kojih
zavise protoci kinog oticaja, pa je vano
uzeti promene intenziteta kie u obzir za
sluajeve u kojima je taj uticaj dominantan.
Kie karakterie i prostorna neravnomernost,
uslovljena reljefom i meteorolokim uslovima.
Iz tog razloga, treba koristiti podatke o
kiama sa bliskih i reprezentativnih lokacija.
Na primer, nije prihvatljivo koristiti podatke sa
kiomerne stanice koja je od lokacije objekta
odvojena visokim planinama iako je moda
blizu u vazdunoj liniji. Za vee slivne
povrine potrebno je koristiti podatke sa vie
stanica na samom slivu ili u njegovoj
neposrednoj okolini i odrediti prosene
padavine na slivu nekom od metoda za
prostornu interpolaciju (Tisenovi poligoni,
metoda
izohijeta,
metoda
recipronih
kvadrata rastojanja i druge).
U hidrolokim analizama za projektovanje
hidrotehnikih objekata koriste se raunske
kine epizode. To su hipotetike epizode ije
karakteristike
treba
da
odraavaju
karakteristike realnih (osmotrenih) kia na
nekoj lokaciji.
2.2.3.2
Osnovni elementi kinih epizoda su:

- trajanje kie,
- ukupna visina kie,
- vremenska neravnomernost intenziteta
kie,
- prostorna neravnomernost kie.
U analizi kia se pod trajanjem kie
podrazumeva fiksirani interval vremena u
kome padne odreena (najvea) visina kie,
nezavisno od toga da li je pre ili posle tog
intervala vremena bilo jo kie. Ovakva
definicija je neophodna jer za realne kine
epizode ne postoji opte pravilo kako se
definie poetak i kraj kie, pa time i njihovo
JP Putevi Srbije
Zavisnosti visine i intenziteta

kia od trajanja i povratnog
perioda (HTP i ITP)
Statistikom obradom osmotrenih podataka o

kiama fiksiranog trajanja dobijaju se
zavisnosti visina trajanje povratni period
(zavisnosti HTP) ili intenzitet trajanje
povratni period (zavisnosti ITP). Ove
zavisnosti predstavljaju svedene informacije
karakteristika kia za neku lokaciju jer
dovode u vezu visinu ili intenzitet kie sa
trajanjem i verovatnoom prevazilaenja.
Zavisnosti HTP i ITP daju praktino iste
informacije, jer intenzitet u zavisnostima ITP
37
predstavlja proseni intenzitet tokom trajanja

(tj. visinu kie podeljenu sa trajanjem).
grafiki prikazi zavisnosti HTP i ITP mogu se

dopuniti i analitikim oblicima ovih krivih, dok
kojih se moe doi regresionom analizom.
Regresione jednaine se obino trae u
jednom od sledeih oblika:
Zavisnosti
HTP
i
ITP
za
lokacije
pluviografskih stanica u Srbiji mogu se dobiti
u Republikom hidrometeorolokom zavodu.
Na slici 2.2.1 dat je primer zavisnosti HTP za
pluviografsku stanicu Beograd-Vraar (period
obrade 1925-1989).
Za potrebe odreivanja visina kie odnosno
intenziteta za proizvoljna trajanja, tabelarni i
A
(t k C ) B
AT D
(t k C ) B
AT D
t kB C
gde je i intenzitet kie, tk trajanje kie, T

povratni period i A, B, C, D regresioni
koeficijenti.
120
T = 2 god
T = 5 god
T = 10 god
T = 20 god
T = 50 god
T = 100 god
100
Visina kie (mm)
80
60
40
20
0
1
10
100
1000
Trajanje kie (min)
Slika 2.2.1: Primer zavisnosti HTP za pluviografsku stanicu Beograd-Vraar (period obrade 19251989); izvor: [8].
2.2.3.3
Preporuke za izbor raunske kie
Za izabrani povratni period, jednu raunsku

kiu karakteriu njeno trajanje, ukupna visina,
i vremenska raspodela.
Za izbor trajanja raunske kie daju se
sledee preporuke:
- merodavno trajanje kie u primeni
racionalne metode za proraun oticaja
jeste trajanje kie koje je jednako
vremenu koncentracije sliva (videti
poglavlje 2.2.4.2);
- u primeni drugih metoda za proraun
oticaja treba razmotriti nekoliko trajanja
kie u rasponu od 0.5 do 2 vremena
koncentracije sliva, a za merodavno
38
trajanje usvojiti ono koje daje najvei

sraunati oticaj;
u primeni metode SCS i broja krive CN za
proraun oticaja na malim ruralnim
slivovima, kratka trajanja kie bliska
vremenu koncentracije mogu da potcene
oticaj, pa treba koristiti dnevne kie sa
vremenskom raspodelom odreenom iz
zavisnosti ITP (metoda naizmeninih
blokova, prikazana u poglavlju 2.2.3.5.1).
Ukupna visina kie odreuje se iz zavisnosti

HTP za izabrano trajanje kie i povratni
period.
Vremenska raspodela ili oblik raunske kie
moe se formirati na razliite naine.
JP Putevi Srbije
Sintetiki oblici raunskih kia su oni kod

kojih se usvoji vreme pojave najveeg
intenziteta, a zatim se intenziteti rasporede
prema nekom rasporedu. U takve raunske
kie spada raunska kia sa naizmeninim
blokovima (poglavlje 2.2.3.5.1). U literaturi se
mogu nai mnogi sintetiki oblici kia koji su
rezultat lokalnih istraivanja pojedinih autora,
ali nije preporuljivo da se takvi oblici
transponuju iz drugaijih klimatskih oblasti.
Blok kia je najjednostavniji oblik raunske

kie i dobija se direktnom primenom
zavisnosti ITP. Za razmatrani povratni period
i izabrano trajanje kie, zavisnosti ITP dae
prosean intenzitet kie tokom njenog
trajanja.
Statistiki oblici raunskih kia su oni do kojih

se dolazi statistikom obradom oblika veeg
broja osmotrenih epizoda. Ovi oblici kia
opisani su u poglavlju 2.2.3.5.2.
Merodavnim oblikom raunske kie smatra
se onaj koji daje najvei sraunati oticaj.
U vezi sa oblicima raunskih kia mogu se
dati sledee preporuke:
- Raunske kie konstantnog intenziteta
(tzv. blok kie) mogu se koristiti u
odreenim primenama iako realne kine
epizode nikada nemaju konstantan ve
promenljiv intenzitet. To se pre svega
odnosi na najkraa trajanja kie (do 20
minuta), a samim tim i na najmanje
slivove. Ove kie su kratko opisane u
poglavlju 2.2.3.4.
- Za trajanja kie vea od 20 minuta
poeljno je uneti bilo kakvu vremensku
neravnomernost u raunsku kiu, jer bi
kia ravnomernog intenziteta doprinela
potcenjivanju merodavnih oticaja. U
poglavlju 2.2.3.5 prikazane su dve
jednostavne
metode
za
formiranje
raunskih kia neravnomernog intenziteta.
2.2.3.4
Raunska kia konstantnog

intenziteta ("blok kia")
intenzitet kie
Raunska kia sa konstantnim intenzitetom

ima
oblik
hijetograma
u
obliku
pravougaonika, pa se naziva i "blok kia"
(slika 2.2.2).
trajanje kie
vreme
Slika 2.2.2: Blok kia ili raunska kia

konstantnog intenziteta.
JP Putevi Srbije
Pored toga to ne uzima u obzir vremensku

neravnomernost kia, za ovu raunsku kiu
se jo moe rei da se njenom primenom za
kraa trajanja moe potceniti ukupna visina
kie stvarnih kinih epizoda. Naime, pri
formiranju nizova visina kia razliitih trajanja
za potrebe odreivanja zavisnosti HTP i ITP,
iz realnih kinih epizoda se izdvajaju
vremenski intervali sa najveom visinom kie,
dok se "ostatak" kie zanemaruje. Za kraa
trajanja koja se koriste za definisanje
zavisnosti HTP i ITP, od kojih je trajanje
realnih epizoda skoro sigurno due, taj
neobraunati ostatak moe biti znaajno vei.
2.2.3.5
Raunska kia neravnomernog

intenziteta
Raunske kie neravnomernog intenziteta

doprinose
veoj
tanosti
hidrolokih
prorauna za projektovanje odvodnjavanja u
poreenju sa kiama konstantnog intenziteta.
Istraivanja pokazuju da neravnomerne
raunske kie po pravilu proizvode vei oticaj
od ravnomernih. To praktino vai za kie
svih trajanja osim najkraih. Kako se u
primarnoj obradi podataka osmatranja
padavina visina kie oitava u intervalima od
5 do 10 minuta, tako se moe smatrati da se
osrednjavanjem intenziteta tokom nekoliko
takvih intervala (do 20 minuta) ne gubi na
preciznosti opisa promene intenziteta kie.
Merodavnim oblikom raunske kie smatra
se onaj koji daje najvei sraunati oticaj.
U zavisnosti od vremena pojave najveeg
intenziteta tokom trajanja kie, oblici kie se
dele na napredne (vei intenziteti na poetku
kie) i zakasnele (vei intenziteti na kraju
kie) (slika 2.2.3). Kritiniji oblik za formiranje
oticaja obino se bira probanjem. U nekim
sluajevima napredni oblik kie moe da
proizvede manji maksimalni protok jer se
najvei intenziteti javljaju istovremeno sa
najveim gubicima (infiltracija, zadravanje u
depresijama) koji su najvei na poetku kie,
dok zakasneli oblik moe da proizvede vei
maksimalni protok jer se najvei intenzitet
javlja kasnije tokom epizode kada su gubici
manji.
39
60
40
a
nt
ta
s
n
ko
et
zit
n
te
in
zak
asn
eli o
b
blik
80
lik
2.2.3.5.1
n ap
red
ni o
sumarna visina kie (%)
100
20
0
0
20
40
60
80
100
vreme (%)
Slika 2.2.3: Tipovi oblika raunskih kia u

zavisnosti od vremena pojave najveeg
intenziteta.
Vremenska raspodela neravnomernih kia
opisuje se u prigodnim vremenskim
intervalima, ali ne manjim od 5 minuta
(odnosno ne manjim od najkraeg trajanja u
zavisnosti HTP).
U nastavku se prikazuju dva naina za
formiranje neravnomernih raunskih kia koji
se preporuuju za primenu u putnoj
hidrologiji. U literaturi se mogu nai i druge
metode, ali treba biti obazriv sa primenom
onih koje su rezultat lokalnih uslova
drugaijih od uslova primene.
Kia sa naizmeninim blokovima
Radi se o jednostavnom nainu za formiranje

vremenski neravnomerne kie na osnovu
zavisnosti HTP. Postupak je sledei:
- Trajanje kie tk se podeli na n vremenskih
intervala duine t.
- Za izabrani povratni period, iz zavisnosti
HTP se uzimaju visine kia trajanja t,
2t, 3t, itd.
- Tako odreene visine kia se zatim
posmatraju kao ordinate sumarne linije
kie, pa se raunaju prirataji i intenziteti
kie u svakom intervalu t.
- Potom
se
vremenski
intervali
i
odgovarajui intenziteti kie pregrupiu
tako da se interval sa najveim
intenzitetom nae u sredini celokupnog
trajanja kie, dok se ostali intervali
("blokovi")
reaju
u
opadajuem
redosledu po veliini naizmenino desno i
levo od centralnog bloka da bi se formirao
hijetogram raunske kie.
Primer:
U tabeli 2.2.1 prikazan je primer prorauna
raunske kie sa naizmeninim blokovima,
trajanja 60 minuta i povratnog perioda 5
godina, sa raunskim intervalom od t = 5
minuta. Dobijeni hijetogram raunske kie
prikazan je na slici 2.2.4.
Tabela 2.2.1: Primer prorauna raunske kie sa naizmeninim blokovima

za trajanje kie od 60 minuta.
Iz zavisnosti HTP
40
Proraun po blokovima
Preureeni blokovi
Trajanje kie
(min)
Visina kie
(mm)
Prirataj kie
(mm)
Intenzitet kie
(mm/min)
Vreme
(min)
Intenzitet kie
(mm/min)
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
60
11.2
17.0
20.8
23.6
25.3
26.7
27.9
28.8
29.7
30.3
30.9
31.4
11.2
5.8
3.8
2.8
1.7
1.4
1.2
1.0
0.9
0.6
0.6
0.5
2.240
1.160
0.760
0.560
0.345
0.275
0.232
0.197
0.171
0.126
0.112
0.101
05
510
1015
1520
2025
2530
3035
3540
4045
4550
5055
5560
0.112
0.171
0.232
0.345
0.760
2.240
1.160
0.560
0.275
0.197
0.126
0.101
JP Putevi Srbije
1
0.9
2.0
0.8
1.5
0.7
P(t ) / P (tk )
intenzitet kie (mm/min)
2.5
1.0
0.5
0.5
0.4
0.3
0
0
10
20
30
40
50
60
vreme (min)
Slika 2.2.4: Hijetogram raunske kie dobijen

metodom naizmeninih blokova
za primer iz tabele 2.2.1.
2.2.3.5.2
0.6
Statistiki oblici raunske kie
Statistiki oblici raunskih kia odreuju se

na osnovu oblika (sumarnih linija kie)
osmotrenih epizoda odreenog trajanja tako
to se u razliitim vremenskim trenucima
sprovodi
statistika
analiza
bezdimenzionalne veliine [19]:
(t )
P (t )
P (t k )
gde je (t) bezdimenzionalna visina kie u

trenutku t, P(t) visina kie u trenutku t i P(tk)
ukupna visina za celo trajanje kie tk. Ovakve
analize sprovode se za sva trajanja kie.
Rezultat takve analize za svako trajanje kie
su bezdimenzionalni oblici kia odreene
verovatnoe, p(t), gde je p verovatnoa
prevazilaenja od p% bezdimenzionalne
visine (npr. za p = 10%, odreuje se
bezdimenzionalna visina 10% od koje u
uzorku ima 10% veih vrednosti).
Oblik raunske kie verovatnoe p za neko
trajanje tk i povratni period T dobija se
mnoenjem bezdimenzionalnog oblika za to
trajanje kie sa visinom kie istog trajanja i
povratnog perioda iz zavisnosti HTP:
Pp (t;T ) p (t ) P(t k ,T )
gde je Pp(t; T) ordinata oblika kie

verovatnoe p za razmatrano trajanje i
povratni
period
T,
p(t)
ordinata
bezdimenzionalnog oblika kie verovatnoe p
za razmatrano trajanje kie, i P(tk, T) visina
raunske kie razmatranog trajanja i
povratnog perioda iz zavisnosti HTP.
Na slici 2.2.5 dat je primer statistikih oblika
raunske kie trajanja 60 minuta na stanici
Beograd-Vraar.
JP Putevi Srbije
0.2
0.1
0
0
10
20
30
40
50
60
t (min)
oblik 10%
oblik 20%
oblik 50%
oblik 80%
oblik 90%
Slika 2.2.5: Bezdimenzionalni oblici kia

trajanja 60 minuta za stanicu Beograd-Vraar
za razliite verovatnoe pojave naprednijeg
oblika; izvor: [18].
Statistiki oblici kia za podruje Srbije za
pojedine lokacije mogu se nabaviti u
Republikom hidrometeorolokom zavodu
Srbije i kod drugih obraivaa (Graevinski
fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za
vodoprivredu Jaroslav erni).
2.2.4 PRORAUN OTICAJA NA OSNOVU
RAUNSKIH KIA
Kao to je reeno u uvodu, u najveem broju
sluajeva
projektovanja
objekata
odvodnjavanja vezanih za saobraajnice
predmet analize su slivovi na kojima nema
hidrolokih osmatranja (odnosno neizueni
slivovi). Klasian inenjerski pristup tada
podrazumeva da se merodavni oticaji odrede
na osnovu raunskih kia.
O raunskim kiama je bilo rei u poglavlju
2.2.3, dok se u ovom delu razmatraju metode
prorauna oticaja na osnovu takvih kia.
Najpre su data opta razmatranja o procesu
oticaja kako bi se sagledali svi faktori koji na
njega utiu, to je od znaaja prilikom
procenjivanja mnogobrojnih parametara u
predloenim metodoma. Poseban odeljak
posveen je proceni vremena koncentracije
slivova. Zatim je prikazana racionalna
metoda, kao osnovna metoda za proraun
oticaja za potrebe odvodnjavanja kolovoza, a
potom metode koje se preporuuju za
41
proraun oticaja na manjim ruralnim

slivovima u projektovanju objekata na
ukrtanju puteva sa vodotocima.
hidrograma oticaja za jednu kinu epizodu

zavisi od:
- karakteristika sliva,
- karakteristika kine epizode (vremenskog
i prostornog rasporeda) i drugih
meteorolokih parametara, i
- stanja vlanosti na slivu pre kine
epizode.
2.2.4.1
Oticaj od kinih voda
Pod oticajem se smatra onaj deo kinih voda

koji dospeva do izlaznog profila jednog sliva.
Oticaj na prirodnim slivovima koji stie do
povrinskih voda (tekuih ili stajaih, tj. reka,
jezera ili mora) moe biti povrinski,
potpovrinski ili podzemni. Poslednja dva su
rezultat kretanja vode kroz nezasiene
odnosno zasiene slojeve tla, i odvijaju se
sporije od oticanja po povrini. U tom smislu
oni vre znaajnu vremensku preraspodelu
voda. Dok povrinski oticaj potpuno zavisi od
padavina (on se formira neposredno po
poetku padavina i rezultuje u poveanju
proticaja u rekama tokom kraeg perioda
vremena), potpovrinske i podzemne vode
predstavljaju veliki rezervoar u kome se
infiltrirane padavine zadravaju, sporo otiu i
dospevaju do vodotoka u manjim koliinama
ali znatno ravnomernije u vremenu.
Kada povrinski, potpovrinski i podzemni
oticaj stignu do vodotoka, oni formiraju
protoke u njima. Grafika prezentacija
promene proticaja u nekom profilu reke
tokom vremena naziva se hidrogram.
Talasi velikih voda su posledica kinih
epizoda ili topljenja snega (ili kombinacije
ovih pojava). Deo hidrograma koji je direktna
posledica oticaja usled kia naziva se direktni
oticaj, dok blagopromenljivi proticaj u sunom
periodu predstavlja bazni oticaj, koji potie od
sporopristuueg
potpovrinskog
i
podzemnog oticaja.
U hidrotehnikom projektovanju objekata za
odvoenje kinih voda i objekata za zatitu
od velikih voda, od neposrednog interesa je
proraun hidrograma direktnog oticaja. U
sluaju vodotoka na kojima su maksimalni
protoci u odnosu na protoke baznog oticaja
veoma veliki, bazni oticaj se najee
zanemaruje
u
proraunima.
Ukoliko
razmatrani vodotok ima znaajan udeo
baznog oticaja u ukupnom oticaju, tada bazni
oticaj treba dodati na merodavne veliine
direktnog oticaja.
2.2.4.1.1
Faktori koji utiu na vezu izmeu

padavina i oticaja
Proraun oticaja na osnovu padavina je

zahtevan zadatak s obzirom da veza izmeu
padavina i oticaja na jednom slivu nije ni
jednostavna ni jednoznana. Oblik i veliina
42
Meu fiziko-geografskim karakteristikama

sliva, najvei uticaj na oblik i veliinu
hidrograma oticaja imaju povrina sliva, oblik
sliva, nagib sliva, konfiguracija i gustina
rene mree, vrsta i raspored zemljinog
pokrivaa, pedoloke karakteristike i geoloki
sastav tla, kao i orijentacija sliva u odnosu na
dominantne pravce prostiranja kinih oluja.
Meu ovim karakteristikama, vrste zemljinog
pokrivaa su najpodlonije promenama
(urbanizacija, sea uma itd), pa je pri
projektovanju neophodno uzeti u obzir
potencijalne promene u uslovima oticaja u
budunosti.
Na malim slivovima intenzitet kie ima kljuni
uticaj na vrednost maksimalnog protoka, jer
hidrogram oticaja moe imati razliite oblike i
razliite nagibe uzlazne i silazne grane za
razliite oblike kia iste ukupne visine. to je
sliv vei, to je ovaj uticaj manje izraen, a
kie koje dovode do znaajnog oticaja imaju
due trajanje.
Na slivovima u brdsko-planinskim podrujima
znaajnu ulogu u formiranju oticaja ima i
sneg. U fazi formiranja snenog pokrivaa,
taj pokriva ima ulogu zadravanja vode na
slivu, dok u fazi topljenja snega on
predstavlja glavni "izvor" oticaja. Na
planinskim slivovima oticaj usled topljenja
snega moe da dominira nad oticajem usled
kia.
Pored snega, i drugi meteoroloki parametri
imaju uticaj na oticanje vode. Temperatura
vazduha i tla, vlanost vazduha, brzina vetra i
suneva radijacija su kljuni faktori za
intenzitet evapotranspiracije, koja predstavlja
glavni gubitak padavina u njihovom
pretvaranju u oticaj.
Na slivu istih karakteristika i za kinu epizodu
istih karakteristika, oticaj zavisi od prethodne
vlanosti sliva. Ako su razmatranoj kinoj
epizodi prethodile druge kine epizode, vea
prethodna
vlanost
doprinee
manjoj
infiltraciji vode i shodno tome veem oticaju.
Obrnuto, ako je kinoj epizodi prethodio suv
period, oticaj moe biti manji od oekivanog.
JP Putevi Srbije
2.2.4.1.2
Opisivanje hidrograma oticaja
Za proraun velikih voda od interesa je samo

direktan oticaj, odnosno oseneni deo
hidrograma na slici 2.2.6. Na tipinom
hidrogramu oticaja usled jedne kine epizode
kao na ovoj slici moe se uoiti nekoliko
karakteristinih taaka: direktan oticaj poinje
u taki B, dostie maksimum u taki C, a
zavrava se u taki D. Segment BC
predstavlja porast direktnog oticaja, segment
CD opadanje direktnog oticaja, a segmenti
AB i DE su recesione grane baznog oticaja
koje se jo nazivaju krivama iscrpljenja sliva.
Karakteristini elementi hidrograma su
sledee veliine (slika 2.2.6):
- maksimalni proticaj Qmax,
- vreme porasta direktnog oticaja Tp (vreme
od poetka direktnog oticaja do dostizanja
maksimalnog proticaja),
- vreme opadanja direktnog oticaja Tr
(vreme od pojave maksimalnog proticaja
do zavretka direktnog proticaja).
vreme
kia
efektivna kia
pala kia
hijetograma kie na slici 2.2.6. Preostali deo

padavina koji ne dospeva do vodotoka naziva
se gubicima. Radi se o gubicima sa gledita
oticaja, u koje spadaju voda koja se zadrava
na vegetaciji (proces intercepcije) ili u
povrinskim depresijama, voda koja je
isparila
ili
su
je
iskoristile
biljke
(evapotranspiracija) i voda koja se infiltrirala
u zemljite.
Povrina ispod hidrograma direktnog oticaja
(osenena deo hidrograma na slici 2.2.6)
predstavlja zapreminu direktnog oticaja Vd za
jednu kinu epizodu:
TB
Vd Q(t ) dt
0
Ukupna visina efektivne kie Pe jednaka je

sloju direktnog oticaja, odnosno zapremini
direktnog oticaja po jedinici povrine sliva A:
Pe
Odnos ukupnih visina efektivne i pale kie

naziva se koeficijent oticaja C:
protok
Qd
C'
C
D
E
vreme
Tr
TB
Slika 2.2.6: Osnovni elementi hidrograma

velikih voda sa podelom na bazni i direktni
oticaj.
U praksi se smatra da je oticaj velikih voda
sa jednog sliva opisan ako su poznate ove tri
karakteristike za odreeno trajanje kine
epizode konstantnog intenziteta. Vreme
porasta hidrograma povezuje se sa
vremenom putovanja vode na slivu odnosno
vremenom koncentracije, o emu se govori u
poglavlju 2.2.4.2.
2.2.4.1.3
Efektivna kia i direktni oticaj
U vezi sa oticajem koristi se i termin efektivne

padavine kao deo padavina koje se pretvore
u oticaj i pojave na izlaznom profilu sliva. Taj
deo padavina prikazan je kao oseneni deo
JP Putevi Srbije
Pe A Vd
P A Vp
bazni oticaj
Qb
Tp
Pe
P
On je takoe i odnos zapremina otekle vode

(zapremine direktnog oticaja) i zapremine
pale kie:
direktan oticaj
Qmax
Vd
A
2.2.4.2
Vreme koncentracije
Vreme koncentracije je najdue vreme

putovanja vode od neke take na slivu do
izlaznog profila sliva. Taka od koje put vode
najdue
traje
naziva
se
hidrauliki
najudaljenija taka. Treba obratiti panju da
se radi o najduem vremenu putovanja vode,
a ne o njenom najduem putu.
Bez detaljnog poznavanja puteva vode,
vreme koncentracije se moe jedino proceniti
na osnovu mnogobrojnih razliitih obrazaca
predloenih u literaturi. Ti obrasci mogu dati
veoma razliite rezultate, pa je potrebno
obratiti panju kojoj vrsti teenja vode su
namenjeni.
Uobiajeno je da se vreme putovanja vode
rauna odvojeno za fazu povrinskog
oticanja vode i za teenje u kanalima i
cevima, dok se vreme koncentracije dobija
sabiranjem parcijalnih vremena putovanja.
43
U tabeli 2.2.2 dati su neki od najpoznatijih

obrazaca
za
proraun
vremena
koncentracije.
2.2.4.2.1
Vreme koncetracije za oticaj sa

kolovoza
Za povrinsko oticanje sa kolovoza

preporuuje
se
korienje
formule
kinematskog talasa (tabela 2.2.2). U ovu
formuli ulazi i intenzitet kie, pa ona zahteva
iterativni proraun na sledei nain:
- pretpostaviti trajanje kie i iz zavisnosti
ITP odrediti intenzitet kie;
izraunati vreme koncentracije tc prema

formuli kinematskog talasa;
za trajanje kie jednako dobijenom tc
odrediti novi intenzitet kie iz zavisnosti
ITP i uporediti sa intenzitetom u prvom
koraku;
ukoliko postoji znaajna razlika, ponoviti
postupak.
Iako vremenski zahtevniji, ovaj postupak vodi

ka boljim procenama vremena koncentracije
u odnosu na druge formule. Preporuene
vrednosti koeficijenta hrapavosti po Maningu
koji figurie u ovom obrascu date su u tabeli
2.2.3.
Tabela 2.2.2. Pregled obrazaca za odreivanje vremena koncentracije; izvori: [2], [21].
Metod / autor
Formula za tc (min)
Kinematski
talas
t c 1.36
FAA
Yen i Chow
L0.6 n 0.6
i 0.4 S 0.3
L = duina povrinskog teenja (m)
n = Maningov koeficijent hrapavosti
i = intenzitet ef. kie (mm/min)
S = prosean nagib povrine (m/m)
t c 0.7(1.1 c )L0.5S 0.333
c = koeficijent oticaja u racionalnoj
metodi
S = nagib povrine (m/m)
t c 1.2
L0.6 n 0.6
S 0.5
n = Maningov koeficijent hrapavosti
S = prosean nagib povrine (m/m)
SCS metoda
brzina
SCS metoda
kanjenja
Kirpich
44
Li
1
60 v i
Li = duina putanje teenja (m)
vi = prosena brzina teenja (m/s)
tc
t c 0.0136
L0.8
(1000/ CN 9)0.7
0.5
S
L = hidrauliki najdui put teenja na
slivu (m)
CN = SCS broj krive
S = prosean nagib sliva (m/m)
t c 0.0195L0.77S 0.385
L = duina toka od izvora do izlaza (m)
S = prosean nagib sliva (m/m)
Napomena
za povrinsko teenje na izgraenim
povrinama; formula se rauna
iterativno poto sadri intenzitet
efektivne kie koji zavisi od vremena
koncetracije (uz korienje zavisnosti
intenzitet kie trajanje povratni
period)
formula razvijena za odvodnjavanje
aerodroma, a moe se koristiti za
urbane slivove
za povrinsko teenje na izgraenim

povrinama; nastala kao uproenje
formule kinematskog talasa
podrazumeva
odreivanje
povrinskog teenja (videti
2.2.4)
brzina
tabelu
za male ruralne slivove; smatra se

dobrom
za
potpuno
pokrivene
povrine, dok za meovite povrine
daje precenjeno tc; nastala od
pretpostavke da je tc = 1.67 tp gde je tp
vreme kanjenja sliva (videti poglavlje
2.2.4.4.3)
za ruralne slivove sa jasno izraenim
renim tokovima i strimim nagibima; za
asfaltirane
i
betonske
povrine
preporuuje se da se tc pomnoi sa
0.4, a za betonske kanale sa 0.2
JP Putevi Srbije
Tabela 2.2.3. Koeficijenti hrapavosti po Maningu; izvori: [5], [9], [20].

Vrsta povrine
Preporuena
vrednost
Raspon
vrednosti
Asfalt
0.011
0.010-0.013
Beton, gladak
0.012
0.010-0.013
Betonska posteljica
0.013
Cigla sa cementnim malterom
0.014
Zatvoreni provodnici:
Liveno-gvozdene cevi, obloene
Betonske cevi
Betonski kolektori sa uticajem revizionih okana i slivnika
Rebraste metalne cevi
0.013
0.013
0.015
0.027
Otvoreni kanali (vetaki vodotoci):

Obloeni kanali:
Betonsko dno i kosine
Betonsko dno, kosine od reanog zalivenog kamena
Betonsko dno, kosine od kamenog nabaaja
ljunano dno, kosine od betona
ljunano dno, kosine od zalivenog kamena
ljunano dno, kosine od kamenog nabaaja
Obloga zidana u malteru
Asfaltna obloga
Neobloeni kanali:
Korito od zemlje, pravolinijsko, iskopano
Korito od zemlje, pravolinijsko, staro, neobraslo
Korito od zemlje, pravolinijsko, obraslo niskom travom
Korito od zemlje, krivudavo, neobraslo
Korito od zemlje, krivudavo, obraslo gustom travom
ljunkovito dno i kosine
Kamenito dno, kosine obrasle korovom
Korito formirano u steni
Neodravano korito, visina vegetacije manja od dubine
Neodravano korito, visina vegetacije jednaka dubini
Prirodni tokovi (mali vodotoci sa irinom major korita < 30 m)
Planinski (bujini) tokovi:
ljunkovito dno, bez vegetacije, strmih obala
Korito pokriveno ljunkom i velikim kamenjem
Ravniarski (aluvijalni) tokovi:
ista pravolinijska deonica bez tiaka
ista pravolinijska deonica bez tiaka, sa vie trave i
kamena u koritu
ista krivudava deonica sa pliacima i tiacima
ista krivudava deonica sa pliacima i tiacima, sa vie
trave i kamena u koritu
Deonica obrasla vegetacijom, sa dubokim tiacima
Deonica veoma obrasla vegetacijom, sa ostacima
korenja od drvea
JP Putevi Srbije
0.010-0.014
0.011-0.015
0.013-0.017
0.025-0.030
0.011-0.014
0.015-0.020
0.020-0.035
0.017-0.025
0.020-0.026
0.023-0.036
0.012-0.018
0.013-0.016
0.016-0.020
0.018-0.025
0.022-0.033
0.023-0.030
0.030-0.040
0.030-0.050
0.025-0.040
0.025-0.050
0.040-0.080
0.050-0.120
0.030-0.050
0.040-0.070
0.025-0.033
0.030-0.040
0.033-0.045
0.035-0.050
0.050-0.080
0.075-0.150
45
Tabela 2.2.4: Pribline prosene brzine (m/s) povrinskog teenja za proraun vremena
koncentracije po SCS metodi brzina; izvor: [2].
Vrsta povrine
ume
panjaci
obraene
asfaltirane
Nagib sliva (%)

03
47
8 11
12
0 0.46
0 0.76
0 0.91
0 2.59
0.46 0.76
0.76 1.07
0.91 1.37
2.59 4.11
0.76 0.99
1.07 1.30
1.37 1.68
4.11 5.18
0.99
1.30
1.68
5.18
Meu ostalim obrascima za proraun

vremena koncentracije sa kolovoza, solidnije
rezultate daju formula FAA i formula Yena i
Chowa (tabela 2.2.2).
U proraun vremena koncentracije do
odreene take u sistemu za odvodnjavanje
kolovoza ulazi i teenje u sistemu kolektora
(cevi ili kanala). U tom sluaju, brzina teenja
u kolektorima se najee rauna pomou
Maningove jednaine:
1 2/3
R
S
n
(1)
gde je n koeficijent hrapavosti po Maningu

1/3
(m s), R hidrauliki radijus (m), i S nagib
linije energije za koji se pretpostavlja da je
jednak podunom nagibu toka. Tipine
vrednosti Maningovog koeficijenta hrapavosti
za razliite povrine prikazane su u tabeli
2.2.3.
Vie detalja u vezi sa procenom vremena
koncetracije za oticaj sa kolovoza dato je u
poglavlju 2.2.4.3.2 o racionalnoj metodi.
2.2.4.2.2
Vreme koncetracije za oticaj sa

prirodnih slivova
Za pribrene vode i za manje prirodne slivove

do ukrtanja puteva sa vodotocima, u optem
sluaju se preporuuje SCS metoda brzina
(tabela 2.2.2). Vreme koncentracije se dobija
kao zbir vremena putovanja vode u pojedinim
fazama teenja. Vremena putovanja odreuju
se kao odnos duine i brzine teenja.
U ovoj metodi uobiajeno je da se odvojeno
posmatra vreme putovanja du padina sliva
(povrinsko teenje) i vreme teenja u
vodotoku. Orijentacione brzine povrinskog
teenja date su u tabeli 2.2.4 u zavisnosti od
nagiba i vrste povrine. Alternativni obrasci
za proraun vremena koncentracije mogu biti
SCS metoda kanjenja ili formula Kirpicha.
Za vreme teenja u vodotoku, brzine teenja
treba
proceniti
drugim
hidraulikim
46
metodama, a za prvu ocenu moe posluiti

Maningova jednaina (1).
2.2.4.3
2.2.4.3.1
Racionalna metoda
Osnovne postavke
Racionalna metoda je najee primenjivan

nain za proraun oticaja sa malih slivnih
povrina.
Prema
racionalnoj
metodi,
maksimalni protok Qm je jednak:
Qm CiA
(2)
gde je C koeficijent oticaja, i intenzitet kie i A

povrina sliva. Da bi se protok dobio u L/s,
uobiajeno je da se povrina sliva unosi u
1
1
hektarima (ha), a intenzitet u Ls ha . Ako su
ulazne veliine date u drugim jedinicama,
potrebno ih je uskladiti (napominje se da je 1
1
1
mm/min = 167 Ls ha ).
Racionalna metoda se zasniva na sledeim
pretpostavkama:
- kia ima konstantan intenzitet tokom svog
trajanja;
- kia je ravnomerno rasporeena po
povrini sliva;
- maksimalni protok se javlja u trenutku
kada ceo sliv uestvuje u formiranju
oticaja na izlaznom profilu sliva, a to je po
isteku vremena koncentracije sliva tc;
- povratni period maksimalnog protoka
jednak je povratnom periodu raunske
kie.
Zbog ovakvih pretpostavki, racionalna
metoda je primenljiva samo za najmanje
slivne povrine. Prema [15], racionalnu
metoda treba koristiti za slivove manje od 80
ha. Ovakve pretpostavke ine racionalnu
metodu primenljivom za proraun koliine
oticaja sa kolovoza i drugih nepropusnih
povrina kao to su stajalita.
U primeni racionalne metode u projektovanju,
oticaj se rauna za kiu ije je trajanje tk
JP Putevi Srbije
jednako vremenu koncentracije sliva tc. Na taj

nain se dobija najkritiniji sluaj.
fazama. U principu, za oticaj sa kolovoza to

se moe izraziti na sledei nain:
Hidrogram oticaja prema racionalnoj metodi

usled raunske kie konstantnog intenziteta i
trajanja tk = tc prikazan je na slici 2.2.7
(hidrogram Q1). Na istoj slici prikazani su
hidrogrami oticaja usled kia konstatnog
intenziteta sa trajanjem veim i manjim od
vremena koncentracije (hidrogrami Q2 i Q3).
Kada je tk > tc, dostie se isti maksimalni
protok Qm = CiA kao u sluaju tk = tc, dok se u
sluaju tk< tc taj maksimalni protok ne moe
dostii jer ceo sliv ni u jednom trenutku ne
uestvuje u formiranju oticaja.
tk1 = tc
tc to tt
gde je tc vreme koncentracije, to vreme
oticanja po kolovozu i tt vreme teenja u
rigolama, cevima ili kanalima.
Za fazu povrinskog teenja na duinama do
130 m smatra se [15] da najbolje rezultate
daje obrazac kinematskog talasa (videti
tabelu 2.2.2). Na slivnim povrinama sa
duinom teenja preko 130 m oticaj ima
tendenciju koncentrisanja u male tokove, pa
se u tom sluaju preporuuje izraunavanje
vremena putovanja vode na osnovu brzina
koje se mogu proceniti pomou obrasca:
v k S
gde je v brzina vode u m/s, S nagib u pravcu

teenja u procentima (%) i k koeficijent koji
za pokrivene povrine (asfalt, beton) iznosi
k=0,619. Na kolovoznim povrinama S je
rezultujui nagib koji se rauna na osnovu
podunog (Sp) i poprenog nagiba (Sx):
tk3 < tc
tk 2 > tc
Q
Ci A
S S x2 S p2
C iA ( tk /t c )
Za fazu teenja u rigolama, kanalima i

cevima uobiajeno je da se brzina rauna
primenom Maningove jednaine za teenje
sa slobodnom povrinom (jednaina (1)).
Q 3 , Q 1 ,Q 2
tk3
tc
tk
tk3+ tc
2tc
tk + tc
2
Slika 2.2.7: Hidrogrami oticaja po racionalnoj

metodi za razliita trajanja tk kie konstantnog intenziteta u odnosu na vreme koncentracije tc: 1) sluaj tk = tc, 2) sluaj tk > tc,
3) sluaj tk < tc.
2.2.4.3.2
Procena vremena koncentracije
O vremenu koncentracije ve je bilo rei u

poglavlju 2.2.4.2. Ovde se daju dodatne
napomene vezane za primenu racionalne
metode u odvodnjavanju kolovoza.
Preporuuje se da se faze teenja razdvoje
na:
- povrinsko teenje u tankom sloju koje je
karakteristino za oticaj sa povrine
kolovoza,
- teenje du kolovoza u rigolama,
kanalima ili cevima.
Za svaku od ovih faza potrebno je primeniti
odgovarajue obrasce za proraun vremena
putovanja vode, dok se vreme koncentracije
dobija sabiranjem vremena putovanja u svim
JP Putevi Srbije
U praksi se esto uzima da vreme putovanja

oticaja sa kolovoza do slivnika iznosi to = 5
minuta. Ova vrednost se moe proveriti
pomou formule kinematskog talasa za
vreme koncentracije, ali se ne savetuje
usvajanje to < 5 minuta zbog nerealno velikih
intenziteta kie.
2.2.4.3.3
Izbor koeficijenta oticaja
Koeficijent oticaja C u racionalnoj formuli

(jednaina (2)) predstavlja brojnu vrednost
izmeu 0 i 1 i pokazuje koji deo pale se
pretvara u oticaj. On prevashodno zavisi od
zemljinog pokrivaa, ali zavisi i od drugih
faktora od kojih zavisi i koliina otekle vode
meu kojima treba izdvojiti intenzitet kie.
Neke preporuke za vrednosti koeficijenta
oticaja date su u tabeli 2.2.5.
Za povrine koje se sastoje od delova sa
razliitim pokrivaem, koeficijent oticaja treba
odrediti kao ponderisanu srednju vrednost
koeficijenata oticaja na pojedinim delovima tj.
proporcionalno njihovom udelu u ukupnoj
povrini:
47
Csr
C j A j
2.2.4.3.4
gde je Csr ponderisana vrednost koeficijenta

oticaja, Cj koeficijent oticaja na delu j, Aj
povrina dela j, i A ukupna slivna povrina.
Tabela 2.2.5: Koeficijent oticaja u racionalnoj

metodi; izvor [20].
Vrsta povrine
Koeficijent
oticaja*
Komercijalna namena (trgovine, poslovni

prostor):
Centralni delovi naselja
0.70 - 0.95
Delovi grada sa ureenim
0.50 - 0.70
povrinama
Rezidencijalna namena:
Individualno stanovanje
Stambene zgrade, odvojene
Stambene zgrade, u nizu
Prigradski stambeni objekti
Naselja apartmanskog tipa
Industrijska namena:
Manji udeo nepropusnih
povrina
Vei udeo nepropusnih
povrina
Parkovi, groblja
eleznike stanice sa
tucanikom ispod koloseka
Neureene prirodne povrine
Kolovoz:
Asfalt ili beton
Kamen ili cigla
Krovovi
Travnjaci i livade:
Peskovito zemljite, mali
nagib (2%)
Peskovito zemljite, srednji
nagib (2 - 7%)
Peskovito zemljite, veliki
nagib (7%)
Glinovito zemljite, mali nagib
(2%)
Glinovito zemljite, srednji
nagib (2 - 7%)
Glinovito zemljite, veliki
nagib (7%)
0.30 - 0.50
0.40 - 0.60
0.60 - 0.75
0.25 - 0.40
0.50 - 0.70
Osnovno pitanje izbora raunske kie za

proraun
merodavnog
protoka
za
dimenzionisanje objekata odvodnjavanja
(rigole, slivnici, cevi, kanali itd.) pomou
racionalne metode svodi se na pitanje izbora
merodavnog trajanja kie. Merodavno
trajanje kie u primeni racionalne metode je
ono koje je jednako vremenu koncetracije
slivne povrine. Za tako usvojeno merodavno
trajanje kie, iz zavisnosti ITP dolazi se do
merodavnog intenziteta kie.
Ukoliko postoji potreba, za kie due od 20
minuta konstantan intenzitet kie treba
zameniti neravnomernim oblikom kie. U tom
sluaju, postupak je sledei:
- za prikaz vremenske raspodele kie
koristi se vremenski korak jednak
vremenu koncentracije sliva t = tc;
- delovi kie u intervalima t posmatraju se
nezavisno, pa se odreuje hidrogram
oticaja za svaki interval;
- izvri se superpozicija hidrograma od svih
delova kie da bi se dobio jedinstven
hidrogram na izlazu sliva.
2.2.4.3.5
0.50 - 0.80
0.60 - 0.90
0.10 - 0.25
0.20 - 0.35
0.10 - 0.30
0.70 - 0.95
0.70 - 0.85
0.70 - 0.95
0.05 - 0.10
0.10 - 0.15
0.15 - 0.20
0.13 - 0.17
0.18 - 0.22
0.25 - 0.35
* Za povratne periode vee od 25 do 100

godina moe se usvojiti koeficijent oticaja
vei za 10-25% (ali ne moe biti vei od 1).
Izbor raunske kie
Primena racionalne metode na

vie slivnih povrina u nizu
Uobiajeno je da se hidroloki proraun

oticaja sprovodi u okviru hidraulikih
prorauna za dimenzionisanje sistema za
odvodnjavanje kolovoza. Razmatrana putna
deonica se deli na delove izmeu taaka
prikupljanja vode sa kolovoza (slivnika,
koruba i slino), odnosno izmeu vorova
kolektorske
mree
(cevi
ili
kanala).
Kolektorska mrea se onda dimenzionie
postupno prema koliini vode koja dotie do
odreenog vora. Ukratko, ovaj postupak se
sastoji od sledeih koraka:
1. Prvi kolektor u nizu dimenzionie se na
oticaj sa prve slivne povrine A1 koji stie
do uzvodnog kraja kolektora. Vreme
putovanja oticaja sa kolovoza do slivnika
ili druge vrste vora to moe se sraunati
po formuli kinematskog talasa (tabela
2.2.2), ali se ne savetuje usvajanje to < 5
minuta zbog nerealno velikih intenziteta
kie.
Sa
procenjenim
vremenom
koncentracije tc odreuje se intenzitet
kie za trajanje kie tk = tc iz zavisnosti
ITP i rauna se maksimalni protok kroz
kolektor, na osnovu koga se kolektor
dimenzionie.
2. Drugi kolektor u nizu se dimenzionie na
oticaj sa druge slivne povrine A2 uvean
za vodu koja pristie sa prve slivne
48
JP Putevi Srbije
povrine kroz prvi kolektor. Ukupni oticaj

se sada odreuje racionalnom formulom
za zbirnu povrinu A1 + A2. Vreme
koncentracije je sada jednako najduem
vremenu putovanja vode, to predstavlja
zbir vremena putovanja vode sa kolovoza
to i vremena teenja kroz prvi kolektor tt.
Vreme putovanja oticaja sa druge slivne
povrine kolovoza to se odreuje na isti
nain kao i sa prve. S druge strane,
vreme teenja kroz kolektor tt moe se
izraunati na osnovu brzine teenja
primenom Maningove jednaine (1), pri
emu se obino usvaja brzina za protok
na koji je dimenzionisan prvi kolektor).
pri emu se ne posmatra nominalni kapacitet

slivnika ve njegov efektivni kapacitet u
zavisnosti od podunog i poprenog nagiba
kolovoza.
3. Postupak se nastavlja za ostale slivne

povrine kolovoza do kraja deonice
analogno koraku 2.
U proraunu oticaja do odreenog vora
sistema za odvodnjavanje kolovoza, pored
oticaja sa kolovoza sa konkretnog dela
deonice potrebno je razmotriti da li na taj deo
deonice dospeva i voda sa prethodnog dela
koja nije odvedena u slivnik. Drugim reima,
ukoliko oticaj sa jedne slivne povrine
premai kapacitet slivnika, deo oticaja koji
slivnik ne primi prenee se na sledeu slivnu
povrinu.
U
principu,
pravilnim
dimenzionisanjem rastojanja izmeu slivnika
treba postii da slivnici prime celokupan
merodavni oticaj. Ukoliko to nije sluaj,
kapacitet slivnika i preneti oticaj moraju se
uvesti u gore prikazan postupak prorauna,
Metode za proraun oticaja sa

slivnih povrina do ukrtanja sa
putevima
2.2.4.4
2.2.4.4.1
Proraun efektivne kie metodom

SCS
Jednu od najire prihvaenih metoda razvila

je amerika agencija Soil Conservation
Service (SCS), danas National Resources
Conservation Service (NRCS) [16], prema
kojoj se efektivna kia Pe odreuje pomou
izraza:
Pe
(P F0 ) 2
P d F0
(3)
gde je P ukupna visina kie, F0 poetni gubici

i d maksimalni kapacitet zemljita u pogledu
upijanja. Sve veliine se unose kao sloj u
mm. Smatra se da poetni gubici u proseku
iznose 20% kapaciteta zemljita (F0 = 0.2d),
pa se gornja jednaina svodi na:
Pe
(P 0.2d ) 2
P 0.8d
300
250
Pe (mm)
200
CN = 100
150
90
80
70
100
60
50
40
50
30
20
0
0
50
100
150
200
250
300
P (mm)
Slika 2.2.8: Dijagram odnosa ukupne i efektivne kie po SCS metodi.
JP Putevi Srbije
49
Umesto kapaciteta zemljita d, uvodi se tzv.

broj krive CN kao parametar u gornjim
jednainama. Broj CN je bez dimenzije i
vrednosti mu se kreu izmeu 0 i 100, a
njegova veza sa d je data sa:
1000
d 25.4
10
CN
gde se d dobija u milimetrima. Za

nepropusne i vodene povrine CN iznosi 100,
dok je za prirodne povrine CN < 100.
Veza izmeu P, Pe i CN predstavlja poznati
SCS dijagram, prikazan na slici 2.2.8. Ovaj
dijagram vai za normalne uslove prethodne
vlanosti tla (AMC II). Za suve uslove (AMC
I) ili za veliku prethodnu vlanost (AMC III)
raunaju se ekvivalentni CN brojevi:
CNI
4.2CNII
10 0.058CNII
CNIII
23CNII
10 0.13CNII
Definicija uslova prethodne vlanosti data je

u tabeli 2.2.6.
Brojevi CN se odreuju prema vrsti tla i
nameni povrina, prema klasifikaciji koju je
dao SCS. Tla su podeljena u etiri grupe
prema sposobnosti za infiltraciju vode (tabela
2.2.7). U klasifikaciji broja CN poljoprivredne
povrine su esto podeljene prema nainu
obrade zemljita od koga zavisi potencijal za
oticanje (tabela 2.2.10). Za odreene
kategorije napravljena je razlika izmeu
dobrih, prosenih i loih uslova za oticanje
prema vrsti i gustini vegetacije koji imaju
presudan uticaj na infiltracioni kapacitet
zemljita (tabela 2.2.8). U veini sluajeva
vrsta i gustina pokrivaa u sadanjim
uslovima mogu se lako odrediti obilaskom
terena.
Tabela tipinih CN brojeva data je u
tabelama 2.2.9 i 2.2.10 za urbane i ruralne
oblasti.
Odreivanje hijetograma efektivne kie u ovoj
metodi se obavlja posredno, preko sumarne
linije kie. Za svaki vremenski interval,
ordinata sumarne linije efektivne kie Pe(t)
dobija se prema jednaini (3) na osnovu
ordinate sumarne linije pale kie P(t). Pri
tome treba voditi rauna da ukupna visina
kie mora biti vea od poetnih gubitaka F0,
jer se ne moe izgubiti vie kie nego to je
palo. Dakle:
50
Pe (t )
(P (t ) Fo )2
, P F0
P (t ) d F0
Pe (t ) 0, P F0
Tabela 2.2.6. Definicija uslova prethodne

vlanosti tla po SCS metodi; izvor [2].
Stanje
prethodne
vlanosti
(AMC)
I
II
III
Ukupne prethodne
petodnevne padavine
(mm)
jesen/zima
prolee/leto
1.3
1.3 - 2.8
2.8
3.6
3.6 - 5.3
5.3
Tabela 2.2.7: Hidroloke grupe tla prema

SCS; izvori: [3], [15].
Grupa
Karakteristike i vrste tla
Velika
propustljivost
i
mali
potencijal oticanja: duboki pesak,
duboki les, agregirane praine
Srednja propustljivost u potpuno
vlanom
stanju:
plitak
les,
peskovita ilovaa.
Mala propustljivost u potpuno
vlanom stanju: glinovite ilovae,
plitka peskovita ilovaa, tla sa
malo organskog sadraja, tla sa
Visokim sadrajem gline.
Veoma slaba propustljivost i veliki
potencijal
oticanja:
tla
koja
znaajno bubre pri vlaenju, tla sa
stalno
visokom
podzemnom
vodom, plitka tla na nepropusnoj
podlozi, teke plastine gline,
neka slana tla.
Tabela 2.2.8: Hidroloki uslovi za oticanje pri

izboru broja CN; izvor: [15].
Uslovi za
oticanje
Opis
Slabi
(veliki
oticaj)
Veoma ogoljeno ili redovno

paljeno zemljite. Manje od
50% povrine je zatieno
biljnim pokrivaem, niskim
rastinjem ili kronjama drvea.
Umeren pokriva sa 50% do
75%
povrine
zatiene
vegetacijom.
Gust pokriva sa vie od 75%
povrine zatiene vegetacijom.
Srednji
Dobri
(mali
oticaj)
JP Putevi Srbije
Tabela 2.2.9: Hidroloki brojevi CN za urbane oblasti (za prosene uslove vlanosti
na slivu i F0 = 0.2d); izvor: [15].
Hidroloka grupa tla
Namena zemljita
Otvoren prostor, travnjaci, travnati sportski tereni,

groblja i sl.
slabi uslovi: trava na manje od 75% povrine
srednji uslovi: trava na 50% do 75% povrine
dobri uslovi: trava na vie od 75% povrine
68
49
39
79
69
61
86
79
74
89
84
80
Asfaltirani parkinzi, krovovi, prilazi
98
98
98
98
Putevi i ulice:
asfaltirani sa ivinjacima i slivnicima
asfaltirani sa otvorenim putnim kanalima
nasuti tucanikom ili ljunkom
zemljani
98
83
76
72
98
89
85
82
98
92
89
87
98
93
91
89
Gradska jezgra, povrine sa poslovnom i

komercijalnom namenom (85% nepropusnih povrina)
89
92
94
95
Industrijske zone (72% nepropusnih povrina)
81
88
91
93
Stambene zone:
parcele od 5 ari sa 65% nepropusnih povrina
parcele od 13,5 ari sa 30% nepropusnih povrina
77
61
57
54
51
46
85
75
72
70
68
65
90
83
81
80
79
77
92
87
86
85
84
82
77
86
91
94
Graevinske parcele (samo propusno zemljite, bez

vegetacije)
2.2.4.4.2
Jedinini hidrogram
Jedinini hidrogram predstavlja hidrogram

direktnog oticaja usled jedinine efektivne
kie (1 mm) koja je ravnomerno rasporeena
po povrini sliva i konstantnog je intenziteta
tokom trajanja. Jedinini hidrogram ima
jedinstven oblik za jedno trajanje kie, pa
dobija i prefiks po trajanju kie (npr.
dvoasovni jedinini hidrogram) . Ordinate
jedininog hidrograma u(t) imaju dimenziju
proticaja po jedinici visine efektivne kie
3 -1
-1
(m s mm ). Ordinate hidrograma direktnog
oticaja Qd(t) usled efektivne kie nekog
trajanja dobija se mnoenjem ordinata
jedininog hidrograma u(t) za to trajanje sa
visinom
efektivne
kie
Pe
(princip
proporcionalnosti):
Jedinini hidrogram za neki sliv moe se

odrediti na osnovu osmotrenih kinih epizoda
i odgovarajuih hidrograma oticaja, pri emu
kine epizode treba izabrati vodei rauna o
pretpostavkama o ravnomernosti kie po
slivu i u vremenu. Na osmotrenim
hidrogramima treba odvojiti bazni i direktni
oticaj (jer se za konstrukciju jedininog
hidrograma koristi samo hidrogram direktnog
oticaja), a osmotrenu kiu treba razdvojiti na
efektivnu kiu i gubitke. Jedinini hidrogram
se tada dobija deljenjem ordinata hidrograma
direktnog oticaja sa visinom efektivne kie.
Konani jedinini hidrogram se dobija
osrednjavanjem
rezultata
iz
pojedinih
epizoda. Ovaj postupak je veoma sloen, ali
ako se podaci paljivo odaberu, jedinini
hidrogram kao model moe dati veoma
prihvatljive rezultate.
Qd (t ) u(t ) Pe
JP Putevi Srbije
51
Tabela 2.2.10: Hidroloki brojevi CN za ruralne oblasti (za prosene uslove vlanosti
na slivu i F0 = 0.2d); izvori: [3], [15].
Namena zemljita ili
pokriva
Obrada Hidroloki
tla
uslovi
A
77
86
91
94
Neobraeno (ugar)
SR
Okopavine
SR
SR
C
C
C/T
C/T
slabi
dobri
slabi
dobri
slabi
dobri
72
67
70
65
66
62
81
78
79
75
74
71
88
85
84
82
80
78
91
89
88
86
82
81
Sitnozrnaste itarice
SR
SR
C
C
C/T
C/T
slabi
dobri
slabi
dobri
slabi
dobri
65
63
63
61
61
69
76
75
74
73
72
70
84
83
82
81
79
78
88
87
85
84
82
81
Gusto sejane mahunarke

ili livade u plodoredu
SR
SR
C
C
C/T
C/T
slabi
dobri
slabi
dobri
slabi
dobri
66
58
64
55
63
51
77
72
75
69
73
67
85
81
83
78
80
76
89
85
85
83
83
80
C
C
C
slabi
srednji
dobri
slabi
srednji
dobri
68
49
39
47
25
6
79
69
61
67
59
35
86
79
74
81
75
70
89
84
80
80
83
79
Livada kultivirana
dobri
30
58
71
78
uma (umske povrine)
slabi
srednji
dobri
45
36
25
66
60
55
77
73
70
83
79
77
Poljoprivredna imanja sa
zgradama (salai, majuri)
59
74
83
86
Putevi zemljani
tvrdi
72
74
82
84
87
90
87
92
Panjak ili prirodna livada
Legenda: SR
C
T
C/T
pravolinijska obrada (u smeru pada terena)

po izohipsama
u terasama
po izohipsama i terasama
U primeni jedininog hidrograma vai i princip

superpozicije, a to znai da se moe
primenjivati na kie dueg trajanja nego to
je trajanje kie za koje je jedinini hidrogram
52
Hidroloka grupa tla
konstruisan. Ako je jedinini hidrogram

konstruisan za trajanje kie t*, on se obino
se primenjuje za kie ije je trajanje jednako
umnoku od t*, npr. nt*. Tada se kia podeli
JP Putevi Srbije
na n blokova i za svaki blok trajanja t* odredi

se hidrogram direktnog oticaja. Ukupni
hidrogram od cele kie dobija se
superpozicijom n elementarnih hidrograma
od svakog bloka kie.
Jedinini hidrogram se moe konstruisati
samo za slivove na kojima postoje
osmatranja kie i proticaja, odnosno izuene
slivove. Na neizuenim slivovima se koriste
sintetiki jedinini hidrogrami, ija se
konstrukcija
zasniva
na
transpoziciji
podataka sa drugih slivova kroz regionalne
veze izmeu fizikih karakteristika sliva i
karakteristika hidrograma. U literaturi se
mogu nai razliite regionalne veze i
bezdimenzionalni jedinini hidrogrami, ali u
praksi treba biti obazriv u njihovoj primeni.
Ove regionalne zavisnosti mogu biti razvijene
za neko podruje koje je po reljefu i klimi
potpuno razliito od razmatranog sliva.
2.2.4.4.3
Sintetiki jedinini hidrogram po

SCS metodi
Amerika agencija SCS (danas NRCS) je

razvila sintetiki jedinini hidrogram (slika
2.2.9) ija je karakteristika da vreme
opadanja Tr iznosi:
Tr 1.67 Tp
(4)
gde je Tp vreme porasta hidrograma. Na taj

nain baza hidrograma TB iznosi:
TB = 2.67 Tp
Da bi se ovakav hidrogram primenio,
potrebno je odrediti vreme podizanja Tp, dok
se maksimalna ordinata um odreuje iz
uslova da povrina ispod jedininog
hidrograma bude jednaka zapremini oticaja
od 1 mm kie (odnosno brojno jednaka
povrini sliva A):
um
2A
A
0.75
2.67Tp
Tp
efektivna kia
tk
2
tp
jedinini
hidrogram
um
Tp
1.67 Tp
TB
Slika 2.2.9. Sintetiki jedinini hidrogram

prema SCS.
Vreme porasta Tp moe se izraziti pomou
vremena kanjenja sliva tp (slika 2.2.9):
Tp t p
tk
2
gde je tk trajanje kie. Vreme kanjenja tp se

definie kao vreme od teita hijetograma
efektivne kie do pojave maksimalnog
protoka.
Vreme kanjenja tp, prema SCS, moe se
odrediti na dva naina:
- prvi nain vezuje tp i fizike karakteristike
sliva, prema formuli
t p 0.136 103
L0.8
S 0.5
(1000/ CN 9)0.7
gde je L hidrauliki najdui put teenja na

slivu (m), S prosean nagib sliva (m/m) i
CN broj krive za razmatrani sliv, dok se tp
dobija u asovima;
drugi nain podrazumeva procenu tp na
osnovu prethodno odreenog vremena
koncentracije sliva tc, za ta SCS predlae
aproksimaciju:
t p 0.6t c
odnosno:
um
208.33A
Tp
gde je um maksmalna ordinata jedininog

-1
-1
hidrograma u Ls mm , A povrina sliva u
2
km i Tp vreme porasta u asovima.
2.2.4.4.4
Sintetiki jedinini hidrogram po

Brajkoviu i Jovanoviu
Brajkovi i Jovanovi [11] su predloili

modifikaciju
sintetikog
jedininog
hidrograma prema SCS. Modifikacija se
sastoji iz nekoliko elemenata. Prvo, vreme
opadanja hidrograma nije fiksirano kao u
izrazu (4), ve iznosi:
Tr rTp
JP Putevi Srbije
(5)
(6)
53
t p at k t o
(7)
gde su sva vremena izraena u asovima. U

gornjoj jednaini a je koeficijent koji zavisi od
povrine sliva (slika 2.2.11), ali se za slivove
2
do 30 km moe usvojiti a = 0.3. Vreme to
zavisi od fizikih karakteristika sliva [12]:
240
200
2
gde je r konstanta za dati sliv koja zavisi od

veliine sliva (slika 2.2.10). Drugo, vreme
kanjenja sliva tp, koje odreuje vreme
podizanja hidrograma kroz jednainu (5),
odreuje se iz zavisnosti:
Povrina sliva (km )
160
120
80
40
LL
t o 0.4L0.67 c
I
u
0.086
0
0.2
gde je L duina glavnog toka u km, Lc

rastojanje od teita do izlaznog profila sliva
u km i Iu uravnati nagib sliva u procentima,
dok se t0 dobija u asovima.
Kasnije je Brajkovi [1] ponovo razmatrao
vrednost koeficijenta t0 i dao izraz:
L
t 0 1.06
Iu
0.47
r = Tr / Tp
1
5
10
20 30
50 70 100
1.0
Slika 2.2.11: Zavisnost parametra a u

jednaini (7) od povrine sliva; prema [12].
2.2.4.5
Matematiki modeli za proces

padavine-oticaj
HEC-HMS
HEC-HMS
(HEC-Hydrologic
Modeling
System) je model koji je razvio Hidroloki
inenjerski centar amerike vojske (USACE
Hydrologic Engineering Center) i moe se
besplatno preuzeti na internet strani HEC-a
[7]. Ovaj model je prevashodno namenjen za
simulaciju
povrinskog
oticaja
usled
individualnih kinih epizoda, a metode
prorauna koje se koriste upravo jesu
metode pogodne za hidroloke analize velikih
voda u okviru dimenzionisanja hidrotehnikih
objekata. U modelu se vei slivovi mogu
predstaviti kao sistem meusobno povezanih
komponenti (slivnih povrina, deonica
vodotoka i slino). Hidrogrami oticaja sa
slivnih povrina mogu se odrediti pomou
nekoliko
vrsta
sintetikih
jedininih
hidrograma (Klarkov, Snajderov i SCS
sintetiki jedinini hidrogram ili proizvoljni
jedinini hidrogram koji korisnik zadaje). Ulaz
za proraun oticaja mogu biti realne kine
epizode koje korisnik unosi ili raunske kie
(postoji mogunost zadavanja zavisnosti ITP
iz koje se raunske kie generiu sa
konstantnim ili promenljivim intenzitetom).
200 300 500
Povrina sliva (km )

2
Slika 2.2.10: Zavisnost koeficijenta r u

jednaini (6) od povrine sliva; prema [11].
54
0.5 0.6 0.7
0.4
a
2.2.4.5.1
Ako se u izraz (7) stavi da je trajanje kie tk

jednako nuli, vreme t0 se moe posmatrati i
kao vreme podizanja trenutnog jedininog
hidrograma, pa se moe smatrati da ono
zavisi samo od karakteristika sliva.
0.3
Model HEC-HMS sadri i modul za

optimizaciju, odnosno kalibraciju parametara
modela na osnovu podataka osmatranja.
Dodatak ovom softverskom paketu je i HECGeoHMS, koji predstavlja geoinformatiki
dodatak za ArcGIS i njegovu ekstenziju
Spatial Analist (ESRI). Pomou ovog dodatka
mogu se pripremiti ulazni podaci za HECJP Putevi Srbije
HMS iz digitalnog modela terena, ukljuujui i

podelu sliva na podslivove.
EPA SWMM
EPA SWMM (Storm Water Management

Model) je model namenjen simulacijama
procesa
padavine-oticaj
u
urbanim
podrujima [4]. Model moe da simulira oticaj
usled individualnih kinih epizoda, ali se
moe koristiti i za kontinualnu simulaciju.
Pored
koliine
oticaja,
model
ima
komponentu i za kvalitet oticaja. Za zadate
padavine, komponenta modela za oticaj
rauna koliine oticaja i zagaenja sa grupe
slivnih povrina, dok komponenta za
propagaciju rauna teenje u sistemu cevi,
kanala, retenzija, ureaja za preiavanje i
drugih objekata.
Model SWMM razvijen je u SAD na
Univerzitetu Floride, ali je 1990-tih godina
njegov razvoj preuzela amerika Agencija za
zatitu ivotne sredine (EPA). Softverski
paket se moe besplatno preuzeti na internet
strani EPA [4].
2.2.5 RETENZIRANJE VODA
2.2.5.1
lokacija retenzionog
infiltraciju vode.
Opta razmatranja
Privremeno zadravanje vika kinog oticaja

slui za kontrolu koliina i kvaliteta oticaja. To
je jedan od osnovnih principa u zatiti od
velikih voda, koji sve ee postaje
neophodan i u sistemima za odvodnjavanje
puteva
da
bi
se
izbeglo
njihovo
preoptereenje.
Zadravanjem kinog oticaja u retenzionim
prostorima moe se smanjiti obim i uestalost
plavljenja, ali i problemi sa kvalitetom oticaja.
Pored toga, sa retenzionim prostorima
smanjuju se dimenzije sistema kolektora za
odvoenje voda, a time se smanjuje i njihovo
kotanje.
Zadravanjem vode u retenzionom prostoru
smanjuje se maksimalni protok sa date slivne
povrine. Ovo smanjenje se obino projektuje
tako da maksimalni protok koji izlazi iz
retenzionog prostora bude jednak ili manji od
maksimalnog protoka na datom slivu pre
urbanizacije i izgradnje objekata koji su
doveli do poveanja oticaja (slika 2.2.12). Pri
tome, zapremina oticaja koji izlazi iz
retenzionog prostora jednaka je zapremini
koja ulazi u retenzioni prostor. Smanjenje
zapremine na nivo pre urbanizacije i
izgradnje objekata moe se postii ako
JP Putevi Srbije
prostora
dozvoljava
2. Posle urbanizacije
i izgradnje objekata
1. Pre urbanizacije
i izgradnje objekata
Protok
2.2.4.5.2
3. Kontrolisani oticaj
pomou retenziranja
Vreme
Slika 2.2.12. Efekat retenziranja voda.

Pored smanjenja maksimalnog protoka u
retenzionom prostoru, za dimenzionisanje
retenzionih prostora primenjuju se i kriterijumi
koji se odnose na kontrolu zagaenja,
prikazani
u
svesci
o
projektovanju
odvodnjavanja.
Posebne kriterijume u pogledu smanjenja
maksimalnog protoka mogu dati nadleni
vodoprivredni organi kroz vodoprivredne
uslove.
Uobiajena praksa je da se retenzioni
prostori dimenzioniu prema merodavnom
oticaju odreenog povratnog perioda (npr.
10-godinja velika voda). Meutim, takva
projektna reenja mogu biti neefikasna za
kontrolu velikih voda drugih povratnih
perioda.
Ako
se
retenzioni
prostor
dimenzionie na este dogaaje (mali
povratni period), tada e smanjenje
maksimalnog protoka tokom znaajnijih
dogaaja biti veoma malo. Slino tome, ako
se retenzioni prostor dimenzionie na retke
dogaaje (veliki povratni period), tada e
smanjenje protoka tokom estih i manje
znaajnih dogaaja biti takoe veoma malo.
Ovi problemi se mogu izbei usvajanjem
tehnikog
reenja
koje
omoguava
smanjenje maksimalnih protoka usled kia za
vie povratnih perioda (U SAD se u novije
vreme zahteva prihvatanje otcaja povratnih
perioda 2, 10 i 100 godina [6]).
Zadravanjem vode u retenzionom prostoru
produava se i trajanje isticanja vode iz
retenzionog prostora u recipijent, jer izlazni
hidrogram ima duu bazu. Takva situacija
nije poeljna ukoliko se u recipijentu oekuje
pojava talasa velike vode usled istog
meteorolokog dogaaja i ukoliko dostizanje
maksimalnog protoka u recipijentu vremenski
koincidira sa pojavom maksimuma izlaznog
55
hidrograma iz retenzionog prostora. Iz tog

razloga, potrebno je prilagoditi tehniko
reenje retenzionih prostora velikim vodama
u recipijentima.
2.2.5.1.1
Prostori za privremeno
zadravanje vode
Smatraemo ovde da je izlaz iz retenzije

definisan na osnovu projektnih kriterijuma, na
osnovu ega se odreuje kapacitet izlaznih
graevina.
Retenzioni prostor mora da ima dovoljnu
zapreminu da bi zadovoljio uslove o
smanjenju maksimalnog protoka. Potrebna
zapremina prostora odreuje se kroz
proraun transformacije ulaznog hidrograma.
Postupak ovog prorauna prikazan je u
nastavku (poglavlje 2.2.5.2).
2.2.5.1.2
S obzirom da zadravanje vode u

retenzionom prostoru moe potencijalno biti
due od vremena izmeu kinih epizoda,
moe biti potrebno da se usvoji vea
zapremina prostora ili vei kapacitet
evakuacione graevine.
Hidroloki prorauni za
dimenzionisanje retenzionih
prostora
Za projektovanje retenzionih prostora od

znaaja su sledei elementi:
56
Poslednja dva elementa zavise od veliine

retenzionog prostora, pa se postupak mora
sprovesti tako to se pretpostavi odreena
veliina prostora. Zatim se proraunima
utvruje da li se sa pretpostavljenom
veliinom retenzionog prostora moe dobiti
eljeni izlazni hidrogram.
2.2.5.2.1
Poetna procena potrebne

zapremine
Poetna procena potrebne zapremine moe

se
dobiti
na
osnovu
ulaznog
i
izlaznoghidrograma kao razlika u njihovim
zapreminama. Ulazni hidrogram je poznat,
dok je izlazni nepoznat. On se moe
pretpostaviti tako to se formira trougaoni
izlazni hidrogram ija je maksimalna
oridanata jednaka eljenom maksimalnom
protoku Qiz, a vreme podizanja (do
maksimuma) se nalazi u preseku ulaznog
hidrograma i maksimalnog izlaznog protoka
(slika 2.2.13). Tada osenena povrina
predstavlja
prvu
procenu
zapremine
retenzionog prostora.
Qul
Ulazni hidrogram
(dotok)
Prostori za trajno zadravanje

vode
U ove prostore spadaju retenzije koje primaju

oticaj i veoma sporo ga isputaju, kao i
retenzije u obliku infiltracionih bazena i
infiltracionih rovova. Ovi retenzioni prostori
najee imaju dvostruku ulogu da kontroliu
i koliine i kvalitet oticaja.
2.2.5.2
Protok
Retenzioni prostori se mogu podeliti prema

svojoj funkciji na one koji privremeno
zadravaju vodu (engl. detention) i na one
koji trajno zarobljavaju vodu (engl. retention).
Osnovna funkcija prostora koji privremeno
zadravaju vodu jeste da prime oticaj i da ga
postepeno i kontrolisano isputaju pomou
graevina kao to su ustave ili prelivi.
Prostori u kojima se voda zarobljava takoe
primaju oticaj, ali on naputa prostor
iskljuivo infiltracijom i isparavanjem. Jedna
od osnovnih razlika izmeu ove dve vrste
prostora je ta to u prostorima sa
privremenim zadravanjem vode treba
omoguiti potpuno pranjenje vode, dok u
drugom sluaju to nije potrebno.
ulazni hidrogram (odnosno hidrogram

oticaja iz sistema za odvodnjavanje
kolovoza),
kriva zapremine retenzionog prostora,
kriva protoka na izlazu iz retenzionog
prostora.
Procena potrebne
zapremine retenzije VR,0
Qiz
Izlazni
hidrogram
(isticanje)
Vreme
TB
Slika 2.2.13. Poetna procena potrebne

zapremine retenzionog prostora; prema [6].
Ukoliko
se
ulazni
hidrogram
moe
aproksimirati trouglom kao na slici 2.2.13,
tada je osenena povrina jednaka:
VR,0
Qul Qiz
TB
2
gde je VR,0 poetna procena potrebne

zapremine retenzije, Qul maksimalni protok
JP Putevi Srbije
ulaznog hidrograma, Qiz maksimalni protok

izlaznog hidrograma i TB vremenska baza
ulaznog hidrograma.
Ako je ulazni hidrogram sloenog oblika,
osenena povrina na slici 2.2.13 moe se
odrediti priblinom integracijom primenom
trapeznog pravila.
2.2.5.2.2
Kriva zapremine
Kriva zapremine je zavisnost izmeu dubine

(ili nivoa) i zapremine vode u retenzionom
prostoru. Za izgraene retenzione prostore
pravilnog oblika odreivanje krive zapremine
se svodi na prost geometrijski problem. Za
retenzioni prostor u prirodnom okruenju
potrebne su topografske podloge, iz kojih se
za razliite kote odreuju povrine budueg
vodenog ogledala. Zavisnost povrine od
kote odnosno dubine naziva se krivom
povrine, na osnovu koje se konstruie kriva
zapremine prema sledeem:
V (zi ) V ( zi 1 )
A(zi ) A(zi 1 )
( zi zi 1 )
2
gde su V(zi) i V(zi1) zapremine i A(zi) i A(zi1)

povrine retenzionog prostora za kote zi i zi1.
Proraun poinje od najnie kote prostora z0,
za koji je V(z0) = 0.
2.2.5.2.3
Kriva protoka na izlazu iz

retenzionog prostora
Kriva protoka ovde predstavlja zavisnost

izmeu dubine (ili nivoa) vode u retenzionom
prostoru i protoka na izlazu iz retenzionog
prostora.
Uobiajeno je da retenzioni prostor ima
glavni i sigurnosni ispust. Kapacitet glavnog
ispusta
se
obino
odreuje
prema
merodavnom protoku tako da se ne dozvoli
prelivanje preko sigurnosnog preliva. Glavni
ispust je obino u vidu cevastog ispusta,
preliva, ustave ili nekog drugog hidraulikog
objekta.
Ako
se
retenzioni
prostor
dimenzionie za vie oticaja razliitih
povratnih perioda, tada je prisutno vie
izlaznih graevina.
Da bi se formirala kriva protoka na izlazu iz
retenzionog prostora, potrebno je da se
analiziraju krive protoka svake izlazne
graevine (npr. za kombinaciju temeljnog
ispusta i preliva konstruie se sloena kriva
protoka na osnovu jednaine isticanja i
jednaine prelivanja). Jednaine koje vezuju
protok i dubinu (nivo) vode za razliite tipove
objekata mogu se nai u hidraulikoj literaturi
[13].
JP Putevi Srbije
2.2.5.2.4
Infiltracija
Za potrebe prorauna bilansa voda u

retenzionim prostorima, potrebni su podaci o
propusnosti tla i hidrogeolokim uslovima na
lokaciji. Preporuuje se da se infiltracija
proceni na osnovu terenskih merenja.
Protoci koji naputaju retenzioni prostor
infiltracijom obino su za nekoliko redova
veliine manji od merodavnih dotoka. Ukoliko
retenzioni prostor ima sigurnosni izlaz, tada
se infiltracija obino moe zanemariti.
Meutim, ako se zadravanje vode zasniva
samo na infiltraciji, tada je od znaaja da se
intenzitet infiltracije dovede u vezu sa
zapreminom vode u retenziji.
2.2.5.2.5
Transformacija hidrograma u
retenzionom prostoru
Za proraun transformacije talasa u

retenzionom prostoru moe se koristiti
kvazistacionarna metoda. Ova metoda se
zasniva na jednaini kontinuiteta, prema kojoj
se razlika izmeu dotoka i isticanja u jednom
raunskom
koraku
uravnoteuje
sa
promenom zapremine vode u retenzionom
prostoru:
Q q
V
t
gde je Q ulazni protok, q izlazni protok, V

promena zapremine i t vremenski interval.
U razvijenom obliku za interval t = tj tj1,
gornja jednaina glasi:
Q j Q j 1
2
q j q j 1
2
V j V j 1
t
Preureenjem prethodne jednaine tako da

se s jedne strane jednakosti nau poznate
veliine, a sa druge nepoznate, dobija se:
Qj
2
Q j 1
2
g j 1 q j 1 g j
(8)
gde je:
gj
Vj
t
qj
2
Postupak reavanja je sledei:

- Za poznati ulazni hidrogram i krivu
zapremine definie se kriva protoka na
izlazu iz retenzionog prostora.
- Izabere se vremenski korak t tako da na
rastuoj grani ulaznog hidrograma bude
bar 5 taaka.
- Formira se zavisnost g(q) = V/t + q/2 na
osnovu krive zapremine i krive protoka na
izlazu iz retenzionog prostora, koja ima
dimenziju protoka.
57
2.2.5.2.6
Vodni bilans
Za sve stalne retenzione prostore potrebno je

sprovesti proraun vodnog bilansa na
godinjem nivou u prosenim uslovima. U
ovaj bilans treba da uu sve komponente
ulaza i izlaza: padavine, doticaj, infiltracija,
isparavanje, isticanje i drugi relevantni
elementi.
Prosean godinji oticaj sa pripadajue slivne
povrine
moe
se
odrediti
pomou
procenjenog
ponderisanog
koeficijenta
oticaja za sliv pomnoenom sa godinjom
sumom padavina. Infiltracija i eksfiltracija se
procenjuju na osnovu vrste tla. Isparavanje
se moe proceniti kao proseno meseno
isparavanje sa slobodne vodene povrine za
datu lokaciju (kao podaci sa isparitelja na
oblinjoj meteorolokoj stanici ili proraunom
na osnovu drugih meteorolokih podataka,
npr. metodom Penman-Montieth).
2.2.5.2.7
Kao raunska kia uzima se viednevna

kia razmatranog povratnog perioda.
Merodavno trajanje treba odrediti kao ono
za koje dolazi do najnepovoljnijih uslova.
Za takvu raunsku kiu odreuje se
hidrogram dotoka do retenzionog bazena.
Koliina vode koja naputa retenzioni
bazen procenjuje se za najnepovoljniji
nivo podzemnih voda sa podacima o
hidraulikoj provodljivosti (koeficijentu
filtracije) ili o intenzitetu infiltracije
(najbolje na osnovu terenskih merenja).
Formiraju se sumarne linije dotoka i izlaza
za najnepovoljnije uslove (najsporije
isticanje).
Razlike izmeu ordinata sumarnih linija
dotoka i izlaza predstavljaju zapremine
vode u retenzionom bazenu u pojedinim
vremenskim trenucima (slika 2.2.14).
Najvea vrednost upuuje na potrebnu
zapreminu ovakve retenzije.
Najvii nivo vode u retenziji odreuje se iz
krive zapremine za najveu zapreminu iz
prethodnog koraka.
Smatra se da nivo koji odgovara nultoj

korisnoj zapremini treba da bude najvii od
sledea tri: uobiajeni nivo vode u kinoj
sezoni, nivo podzemnih voda ili dno
retenzione jame.
Sumarna linija
dotoka
Sumarna zapremina
Za poetak prorauna je potrebno odrediti

poetni nivo vode H0 u retenzionom
prostoru, a time i poetnu zapreminu V0 i
poetno isticanje q0 (za prethodno
ispranjenu retenziju q0 = 0). Na osnovu
ovih vrednosti rauna se i poetna
vrednost g0 = V0/t + q0/2.
U sledeem vremenskom koraku na
osnovu jednaine (8) rauna se vrednost
g1. Sa dijagrama g(q) za vrednost g1
odreuje se izlazni protok q1 (ili
interpolacijom izmeu brojnih vrednosti),
dok se zapremina vode u retenziji dobija
kao V1 = (g1 q1/2)t. Konano, nivo
vode H1 se odreuje iz krive zapremine za
vrednost V1.
U narednim
vremenskim koracima
proraun
se
ponavlja
analogno
prethodnom koraku.
Sumarna linija
isticanja
Potrebna zapremina
retenzije
Retenzioni prostori sa trajnim

zadravanjem vode
Da bi se procenili zapremine i nivoi vode u

retenzionim
prostorima
sa
trajnim
zadravanjem vode kao to su infiltracioni
bazeni bez izlazne graevine i sigurnosnog
preliva, primenjuje se proraun bilansa sa
sumarnim linijama dotoka i izlaza iz
retenzionog bazena.
U ovom sluaju izlaz iz bazena je sloeni
hidroloki proces koji zahteva merenja na
terenu i poznavanje lokalnih uslova. Merenja
na terenu su poeljna jer procene mogu biti
veoma nepouzdane.
Vreme
Zapremina
Vreme
Slika 2.2.14. Proraun zapremina vode u

retenziji pomou sumarnih linija dotoka i
isticanja.
Postupak se sastoji od sledeih koraka:
58
JP Putevi Srbije
2.2.6 REFERENCE
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
Brajkovi, M. (1994) Modifikacije metode

sitetikog jedininog hidrograma za
proraun velikih voda, 11. savetovanje
Jugoslovenskog drutva za hidraulika
istraivanja i Jugoslovenskog drutva za
hidrologiju, str. 461-466.
Chow, V.T., Maidment, D.R. i Mays, L.W.
(1988) Applied Hydrology, McGraw-Hill.
orovi, M. (1984) Odreivanje hidroloke grupe zemljita pri definisanju
oticanja u metodi "SCS", Vodoprivreda,
16(1): 57-60.
EPA (), Stormwater Management Model (SWMM), US Environmental Protection Agency (http://www.epa.gov/nrmrl/
wswrd/wq/models/swmm/).
FHA (2002) Highway Hydrology, Publication No. FHWA-NHI-02-001, Federal
Highway Administration, US Department
of Transportation (preuzeto sa http://
www.fhwa.dot.gov/engineering/hydraulic
s/library_arc.cfm?pub_number=2&id=6).
FHA (2009) Urban Drainage Design
Manual, 3rd Edition, Publication No.
FHWA-NHI-10-009, Federal Highway
Administration, US Department of Transportation (preuzeto sa http://www.fhwa.
dot.gov/engineering/hydraulics/library_ar
c.cfm?pub_number=22&id=140).
HEC () HEC-HMS, Hydrologic Engineering Center, US Army Corps of Engineers (http://www.hec.usace.army.mil/
software/hec-hms/).
Institut za hidrotehniku (1990) "Druga
faza istraivanja procesa oticanja kinice
sa urbanih povrina i njihova zatita od
plavljenja i zagaenja voda", Zavrni
izvetaj nauno-razvojnog projekta, Graevinski fakultet, Beograd.
Jovanovi, M. (2002) Regulacija reka
Rena hidraulika i morfologija. Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Jovanovi, S. (1987) Primena metoda
matematike statistike u hidrologiji, tree
izdanje, Graevinski fakultet, Beograd.
Jovanovi, S. (1989) Hidrologija, poglavlje 2 u Tehniaru 6, Gradjevinska knjiga,
Beograd.
Jovanovi, S., Vukmirovi, V., Despotovi, J. i Radi, Z. (1979) Metode analize
o odredjivanja velikih voda na nedovoljno izuenim slivovima, NIP Savremene
metode analize kretanja vode i nanosa u
prirodnim tokovima, izvetaj za 1979,
Zavod za hidrotehniku Gradjevinskog
fakulteta, Beograd.
Kapor, R. (2008) Hidraulika. Graevinski
fakultet Univerziteta u Beogradu.
JP Putevi Srbije
[14] Mays, L.W. (2005) Water Resources

Engineering, John Wiley & Sons, Inc.
[15] McCuen, R.H. (1998) Hydrologic Analysis and Design, Prentice-Hall, Inc.
[16] NRCS (1986) Urban Hydrology for Small
Watersheds, Natural Resources Conservation Service, US Department of Agriculture, TR 55.
[17] Petrovi, J., Despotovi, J. i Jaimovi,
N. (1998) Analiza merodavnih oticaja
kinih voda na eksperimentalnom slivu
Miljakovac u Beogradu na osnovu
merenja u periodu 1981-1993, Zbornik
radova 12. savetovanja JDHI, Subotica.
[18] Plavi, J. i Pavlovi, D. (2005) Preporuke za izbor merodavnih kia za projektovanje u beogradskoj kanalizaciji. Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
za JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.
[19] Vukmirovi, V. i Despotovi, J. (1986)
Osnovne faze statistike obrade jakih
kia kratkog trajanja, Vodoprivreda, 18
(100-101), str. 89-93.
[20] Wanielista, M., Kersten, R. and Eaglin,
R. (1997) Hydrology Water Quantity
and Quality Control, John Wiley & Sons.
[21] Wong, T.S.W. (2005) Assessment of
Time of Concentration Formulas for
overland flow, Journal of Irrigation and
Drainage Engineering, ASCE, 131(4):
383-387.
59

Priručnik Za Projektovanje Puteva 02 (Geotehnička I Hidrološka Istraživanja)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Priručnik Za Projektovanje Puteva 02 (Geotehnička I Hidrološka Istraživanja)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

2 GEOTEHNIKA I HIDROLOKA ISTRAIVANJA I

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Opis dopuna i promena

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Geotehnika i hidroloka istraivanja i ispitivanja

GEOTEHNIKA ISTRAIVANJA I ISPITIVANJA ..................................................1

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Geotehnika i hidroloka istraivanja i ispitivanja

vrste i primenjivost pojedinih metoda

2.1.1.2 Tehnika regulativa

Determination of abrasion resistance

Geotehnika i hidroloka istraivanja i ispitivanja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Geoloka sredina je onaj deo litosfere koji

Poremeeni uzorak (disturbed sample) je

Inenjerska geologija (nauka o geolokoj

Neporemeeni uzorak (undisturbed sample)

klasifikacija stena na osnovu jezgra

krilna sonda (Field Vane Test)

opit statike penetracije

CPTU opit statike penetracije sa merenjem

presiometarski opit (Pressuremeter

dilatometarski opit Marketi (Flat

SDMT dilatometarski opit sa merenjem

Interakcija objekta i geoloke sredine je

dilatometarski opit u buotini

dilatometarski opit u buotini u tlu

Odgovorni geotehniar je struno lice

opit dinamike penetracije (Dynamic

opit dinamike penetracije laki

Iskustvo (experience) je dokumentovana,

opit dinamike penetracije srednji

opit dinamike penetracije teki

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Geotehnika i hidroloka istraivanja i ispitivanja

DPSH opit dinamike penetracije veoma

2.1.1.5 Upotrebljene oznake

edometarski modul (kN/m )

modul elastinosti (kN/m )

modul smicanja (kN/m )

c'R, 'R parametri

Posebni ciljevi istraivanja koji se odnose na

zapreminska masa (kN/m )

koeficijent konsolidacije (m /s)

2.1.2 FAZNOST GEOTEHNIKIH

zatita puta od povrinskih i podzemnih

izbor mikrolokacije (trase i nivelete)

izbor mikrolokacije mosta;

Geotehnika i hidroloka istraivanja i ispitivanja

deponovanja vika materijala. Ovaj cilj

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

izvoenje poziva za ponude,

Pri njihovom redosledu izvoenja treba da se

Tabela 2.1.1: Faze istraivanja

Generalno upoznavanje geoloke grae terena sa ciljem:

Dobijanje svih potrebnih geotehnikih podataka za celovito

Dopuna fonda podataka iz prethodnih faza istraivanja, npr. u

Uz navedene tri faze istranih radova postoje

Interpretacija svake naredne faze istraivanja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Geotehnika i hidroloka istraivanja i ispitivanja