F IG U R A N EPR IJAT E LJA :

PREOSMILJAVANJE SRPSKO-ALBANSKIH ODNOSA

Edicija TonB
FIGURA NEPRIJATELJA:
PREOSMILJAVANJE SRPSKO-ALBANSKIH ODNOSA
Copyright IFDT & KPZ Beton, Beograd 2015.
Ilustracija na naslovnici
Lazar Bodroa
Prevod sa albanskog jezika
Filip Vukadinovi
Prevod sa engleskog jezika
Ana Sivaki
Milo ivanovi
Aleksandar Pavlovi
Urednici
Aleksandar Pavlovi
Adriana Zaharijevi
Gazela Pudar Drako
Rigels Halili
Recenzenti
Florian Bieber
Armina Galija
Hrvoje Pai
Marko Kmezi
Ova studija je pripremljena kao deo projekta Figura neprijatelja: preosmiljavanje srpskoalbanskih odnosa koji se sprovodi u okviru Regionalnog programa podrke istraivanjima u
oblasti drutvenih nauka na Zapadnom Balkanu (RRPP), koji vodi Univerzitet u Friburgu,
uz finansijsku podrku vajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Miljenja izneta u ovoj
studiji su miljenja autora i ne predstavljaju nuno miljenja vajcarske agencije za razvoj i
saradnju (SDC) niti Univerziteta u Friburgu.

FIGURA
NEPRIJATELJA
PREOSMILJAVANJE SRPSKO-ALBANSKIH ODNOSA

SADRAJ:
Re urednika: Neki drugaiji odnosi....................................... 7
ija je to zemlja?
Uspostavljanje srpsko-albanskog neprijateljstva
Aleksandar Pavlovi: Od junaka do divljaka: Albanci u srpskom herojskom i
nacionalnom diskursu od sredine osamnaestog do poetka dvadesetog veka............ 15
Sran Atanasovski: Proizvoenje Stare Srbije: stopama putopisca,
tragom folklora....................................................................................................... 35
Milan Miljkovi: Prilog analizi medijskih predstava o Albancima u
srpskoj tampi 19121913..................................................................................... 55
Ana Petrov: Balkan balkanskim narodima: evolucionizam, rasizam i kolonijalizam
u srpskim naunim i politikim diskursima pre
Drugog svetskog rata.............................................................................................. 75
Vladan Jovanovi: Rekonkvista Stare Srbije: o kontinuitetu
teritorijalne i demografske politike na Kosovu........................................................ 95

Jugoslovenski pokuaj: albansko-srpski odnosi

u ukrtenoj perspektivi
Agron Bajrami: Novine u dravnoj i nacionalnoj slubi ..................................... 117
Atdhe Hetemi: Vieni tuim oima: reprodukcija orijentalizama i interni
balkanizam meu Albancima i Junim Slovenima u bivoj Jugoslaviji.................... 131
Marjan Ivkovi, Tamara Petrovi Trifunovi i Sran Prodanovi: Srpskoalbanski odnosi u socijalistikoj Jugoslaviji: protesti na Kosovu i teret sistemske
legitimizacije........................................................................................................... 153

emu uimo nova pokolenja?

Srpsko-albanski odnosi u udbenicima
Aleksandra Ili Rajkovi: Albanci i srpsko-albanski odnosi u srpskim udbenicima
(1887-1987)........................................................................................................... 177
Esilda Luku: Albansko-jugoslovenski odnosi (1945-1948) i njihovo predstavljanje u
albanskim udbenicima za osnovnu i srednju kolu ............................................... 197

Nailje Malja-Imami: kolstvo na albanskom jeziku na Kosovu

i jugu Srbije (1945-2015)....................................................................................... 211
keljzen Gai: Rat na Kosovu 1998-1999. u udbenicima istorije
na Kosovu i u Srbiji................................................................................................. 229

Ko su manjine i gde? Izazovi ivljenja meu veinskim Drugim

Armanda Hisa: Srpsko-albanski meoviti brakovi: kada patrijarhalnost lomi
barijere nacionalizma.............................................................................................. 243
Marija Mandi i Ana Sivaki: Jezik i etno-politiki sukob:
Sluaj albanskog u savremenom Beogradu.............................................................. 261
Inis kreli: Srpsko-crnogorska manjina u Skadru: izazovi identiteta................... 283

Intelektualci i rat: posrednici (ne)nacionalne pravde

Rigels Halili: Mi, sinovi nacije intelektualci kao generatori albanskih i srpskih
nacionalnih ideja i programa................................................................................... 301
Predrag Krsti: Intelektualna obrada Kosova: srpske recepcije,
rezignacije i reakcije................................................................................................ 319
Gazela Pudar Drako: Simbolika nemoi: intelektualci i srpsko-albanski odnosi u
postjugoslovenskom kontekstu................................................................................ 337

Ubi me prejaka re: pisci na borbenim linijama nacije

Sasa iri: Figura drugog kao otvoreni projekat, na primeru albanskih autora iz
Albanije i sa Kosova................................................................................................ 359
Basri aprii: Neprijatelji i ljudi.......................................................................... 375
Anton Beriaj: Knjievnost kao ratni diskurs: Albanski i srpski pisci
u ratu reima........................................................................................................ 391

Ima li saradnje posle svega:

kulturne i politike prakse preko granice
Jelena Lonar: Kulturna batina na Kosovu: Podsticanje iskljuivanja
kroz inkluzivno zakonodavstvo............................................................................... 409
Ana Bireev: Licem u lice: srpsko-albanska kulturna saradnja
u medijskom diskursu.............................................................................................. 429
Adriana Zaharijevi: Zajednica rasposedovanih: enska mirovna koalicija............ 449

Re urednika: neki drugaiji odnosi

Ideja o pisanju knjige i pokretanju projekta o srpsko-albanskim odnosima javila se,
kako to na Balkanu esto biva, u kafani (koja je, dodue, u neposrednoj blizini Narodne
biblioteke Srbije). Poto su se u Betonu pojavili tekstovi Milana Miljkovia o predstavljanju Albanaca u srpskoj tampi i Aleksandra Pavlovia o figuri Turina kao neprijatelja, Milan je uz aicu predloio da se inicira projekat koji bi okupio srpske i albanske
intelektualce, teoretiare i teoretiarke u oblasti drutvenih nauka koji bi zajedno obraivali srpsko-albanske odnose. Verovatno je najei nain borbe protiv politika neprijateljstva zaudna i retka politika prijateljstva. Tako je bilo i u sluaju Aleksandra
Pavlovia i Rigelsa Halilija, koji su zbog slinosti u naunim temama i interesovanjima
najpre uspostavili nauno pobratimstvo, a ubrzo doli i do nekolicine drugih srpskih
i albanskih kolega zainteresovanih da uestvuju u ovom projektu.
Da sve ne ostane na kafanskoj prii (to na Balkanu takoe esto biva) zasluga je i
urednik Betona, prevashodno Sae iria, koji je kumovao projektu i knjizi predloivi
njen naziv Figura neprijatelja: preosmiljavanje srpsko-albanskih odnosa, a obezbedio je i
pomo prevodilake mree Traduki koja je odmah prihvatila da sufinansira prevoenje
tekstova sa srpskog na albanski jezik i obrnuto. Usledilo je nekoliko neuspelih inicijativa sa domaim institucijama nai prijatelji iz albanskog Ministarstva kulture rekli
su nam da misle da za ovako neto jo nije vreme, a na konkursu srpskog Ministarstva
kulture uprkos obimnoj dokumentaciji koju smo poslali u traenih 7 (i slovima sedam)
primeraka (!), projekat na godinjem konkursu nije dobio ni dinara.
Za razliku od reenih institucija, kolege iz Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju,
pogotovo sadanje koordinatorke projekta i kourednice ove knjige Gazela Pudar Drako i Adriana Zaharijevi, uz mentorstvo Petra Bojania, zaloile su se za projekat i
znaajno ojaale prvobitnu aplikaciju, koja je zatim podrana u okviru vajcarskog Programa za promociju istraivanja na zapadnom Balkanu koji finansira vajcarska agencija za razvoj i saradnju, na emu im dugujemo veliku zahvalnost. Pored IFDT-a i KPZ
Beton, saradnici na projektu su i endra multimedija (Quendra Multimedia) iz Pritine, koja je 2011. godine zajedno sa KPZ Beton objavila antologije Iz Pritine, s ljubavlju (o savremenoj kosovskoj literaturi na albanskom jeziku) i Iz Beograda, s ljubavlju (o
savremenoj prozi mlaih autora u Srbiji), i Poeteka iz Tirane, ugledni izdavaki i kulturni centar koji kontinuirano objavljuje prevode savremene i ranije srpske knjievnosti na albanski jezik.
U najkraem, cilj projekta Figura neprijatelja: preosmiljavanje srpsko-albanskih
odnosa jeste da prevrednuje srpsko-albanske negativne meusobne percepcije, da
ukae na zajedniku prolost i tradiciju i istakne ranije i aktuelne primere saradnje, kao
i da ponudi kritiku analizu savremenog srpskog, kosovskog1 i albanskog drutva. Pored analitikog aspekta, ovim projektom elimo i da promoviemo meusobnu sarad1

Ova odrednica je u skladu sa Rezolucijom 1244 i neutralna je u pogledu statusnog reenja kosovskog
pitanja.

nju i uspostavimo trajnu naunu i kulturnu razmenu i izuavanje zajednikih tema. U

projektu uestvuje tridesetak, mahom mlaih naunika/ca i novinara. Posebno je znaajno to je re uglavnom o istraivai(ca)ma i predavai(ca)ma iz zvaninih institucija:
nosilac projekta je Institut za filozofiju i drutvenu teoriju (IFDT), a pored naunika i
naunica iz IFDT-a, autori radova dolaze sa Balkanolokog i Muzikolokog instituta
SANU, Instituta za knjievnost i umetnost iz Beograda, Filolokog fakulteta i Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu, Filolokog fakulteta u Pritini, Instituta
za antropologiju u Tirani, Univerziteta u Drau itd. Ovakav tim, dakle, nesumnjivo
pokazuje da meu novijim generacijama srpskih i albanskih naunika i naunica postoji elja i zajedniki interes za saradnjom i zajednikim istraivanjima.
Koliko nam je poznato, ovo je prvi projekat ovakvog tipa nakon raspada Jugoslavije
koji okuplja tako veliki broj Albanaca i Srba iz oblasti humanistikih i drutvenih
nauka, medija i umetnosti i prvi sistematian pokuaj obnavljanja njihovih veza na
akademskom nivou. Oblasti i teme kojima smo se bavili su istorija srpsko-albanskih
odnosa praena kritikom uvreenih mitova o uroenom i veitom albanskosrpskom neprijateljstvu; analiza srpskog politikog i medijskog diskursa o Albancima
i Kosovu tokom dvadesetog veka; analiza savremenog nacionalizma i parohijalizma
na politikim scenama ova tri drutva; komparativna analiza savremenih zajednikih
knjievnih, umetnikih i medijskih praksi, i tako dalje. Posle srpskog izdanja, usledie
i zbornici na albanskom i engleskom jeziku, a krai tekstovi koji sadre deo ovih
istraivanja ve izvesno vreme izlaze u podlistku Beton u okviru Danas-a i u kulturnom
dodatku Koha ditore-a.
***
Knjiga Figura neprijatelja: preosmiljavanje srpsko-albanskih odnosa donosi 24 teksta
koji obrauju razliite aspekte srpsko-albanskih odnosa. Podeljena na est poglavlja,
Figura neprijatelja nastoji da obuhvati politike, kulturne, drutvene i razne druge dimenzije koje se dotiu iz rakursa politike teorije, sociologije, pedagogije, filologije i
knjievne kritike, antropologije, do filozofije i lingvistike.
Prvu celinu u knjizi, naslovljenu ija je to zemlja? Uspostavljanje srpsko-albanskog neprijateljstva, ini pet tekstova posveenih samim korenima sukoba. U njoj se
trae uzroci uspostavljanja srpsko-albanskog neprijateljstva u prolosti. Aleksandar
Pavlovi u svom tekstu iznosi tvrdnju da su Albanci u srpskoj kulturi od sredine osamnaestog pa sve do duboko u devetnaesti vek mahom razumevani kao veliki junaci, estiti i hrabri ratnici, te da negativna percepcija o njima kao o muiteljima Srba, nalik
Turcima, nastaje tek u poslednjoj etvrtini devetnaestog veka. Prilog Srana Atanasovskog kroz pregled putopisne literature o Kosovu od polovine devetnaestog veka do
Drugog svetskog rata pokazuje kako se Kosovo u ovom periodu konstruie kao objekat
interesovanja srpske javnosti. Istraivanje srpske tampe u doba Balkanskih ratova
koje je izveo Milan Miljkovi, pokazuje na koji se nain ta negativna sterotipizacija
Albanaca kodifikuje u srpskoj kulturi u ovom periodu. Prouavajui radove Vladana
8

orevia, Jovana Cvijia, Vase ubrilovia i Ive Andria, Ana Petrov formulie provokativnu tezu o postojanju rasistikih i kolonijalistikih elemenata u srpskom naunom
diskursu ovog perioda. Najzad, celinu zatvara tekst Vladana Jovanovia o kontinuitetu
politike voene na Kosovu i prema njemu u doba prve i druge Jugoslavije.
Drugo poglavlje, Jugoslovenski pokuaj: albansko-srpski odnosi u ukrtenoj
perspektivi donosi komparativnu analizu Agrona Bajramija o nainima izvetavanja
o Kosovu i Albancima u beogradskoj Politici i pritinskoj Rilindji u ranijoj i skorijoj
prolosti, dok Atde Hetemi koristi paradigme balkanizma i orijentalizma da bi opisao
ne samo naine na koje su Albance u doba SFRJ percipirali drugi narodi, ve i nain na
koji su razumeli same sebe. Marjan Ivkovi, Tamara Petrovi Trifunovi i Sran
Prodanovi se osvru na tri prelomna protesta na Kosovu i pokazuju kako su
jugoslovenske politike elite njihovu socijalnu dimenziju kontinuirano predstavljale u
identitetskom nacionalnom ime su, paradoksalno, strukturno podsticale
artikulisanje albanskog nacionalizma.
Trei deo, emu uimo nova pokolenja? Srpsko-albanski odnosi u udbenicima,
otvara tekst Aleksandre Ili Rajkovi koji predstavlja pedagoko-istorijski pregled prikaza Albanaca u srpskim udbenicima u periodu od stotinu godina (1887-1987). Esilda Luku razmatra znatno krai period od tri godine u kojima najpre dolazi do cvetanja
jugoslovensko-albanskih odnosa, a potom do njihovog prekida , ispitujui uticaj komunistike i postkomunistike ideologije na istoriografski prikaz Jugoslavije u razdoblju
od kraja Drugog svetskog rata do rezolucije Informbiroa. Tekst Nailje Malje-Imami
donosi kratak istorijat obrazovanja na albanskom jeziku od 1945. godine do danas na
Kosovu i na jugu Srbije. Najzad, keljzen Gai nudi uporednu analizu predstavljanja
sukoba na Kosovu 1998-1999. godine u savremenim udbenicima objavljenim na Kosovu i u Srbiji, koja jasno pokazuje dijametralne suprotnosti zvaninog diskursa o
ovim dogaajima u dve sredine.
U narednoj celini, Ko su manjine i gde? Izazovi ivljenja meu veinskim
Drugim, sabrana su tri teksta koji obrauju savremeni poloaj srpske i albanske
manjine kao i njihove meuodnose. Prouavajui zanimljivu pojavu udaje Albanki
mahom iz planinskih regiona severne Albanije za Srbe iz Sandaka i drugih krajeva,
Armanda Hisa postavlja provokativno pitanje da li je izjednaavanje patrijarhalne i
nacionalistike matrice opravdano, odnosno da li patrijarhalni zahtevi mogu
nadjaati nacionalne? Kako se tano gradi manjina i ta su parametri za formiranje i
odranje njenog identiteta, pitanja su koja se u naredna dva teksta obrauju
posredstvom upotrebe albanskog i sprskog jezika. Dok Marija Mandi i Ana Sivaki
pokazuju kako govornici albanskog jezika u Beogradu sve manje koriste svoj jezik u
komunikaciji, Inis kreli istu pojavu belei kod govornika srpskog jezika u Skadru i
okolini, to ima i ire implikacije, poput verodostojnosti zvaninih statistikih
podataka koje esto uzimamo zdravo za gotovo.
O tome kako su na raspirivanje etnike mrnje uticali intelektualci i kakva je bila
njihova uloga u srpsko-albanskom sukobu poslednjih decenija na Balkanu , posveena
je celina Intelektualci i rat: posrednici (ne)nacionalne pravde. Tekst Rigelsa Halilija
9

nudi uporednu analizu uvenog Memoranduma SANU i znatno manje poznate platforme Albanske akademije nauka iz 1998. godine, i pokazuje u kojoj meri dva dokumenta
imaju srodnu strukturu koja podrazumeva jednostrano vienje i viktimizaciju iskljuivo svoje strane. Predrag Krsti i Gazela Pudar Drako u svojim radovima nude opirne,
komplementarne i kritike preglede razliitih vienja i predloga koje su srpski intelektualci od Dobrice osia i Matije Bekovia nadalje iznosili o Kosovu, a zatim i njihovih
reakcija na proglasenje kosovske nezavisnosti.
Srodna po temi, pretposlednja celina Ubi me prejaka re: pisci na borbenim
linijama nacije posveena je knjievnosti i (anti)ratnom literarnom i/ili javnom
delovanju srpskih i albanskih pisaca. Knjievno-kritiki tekst Sae iria uzima u
razmatranje kompletan (naalost ne osobito obiman) korpus savremene poezije,
proze i drame autora s Kosova i Albanije prevedene na srpski jezik i razmatra predstavu
o Srbima i uopte o Drugome u ovim delima, uoavajui opte tendencije po kojima se
razlikuju kosovska i albanska knjievna scena. Basri aprii i Anton Beriaj razmatraju
primere iz srpske i albanske knjievnosti u kojima se zagovara neprijateljstvo izmeu
Srba i Albanaca i podrava dominantna antagonistika politika. Oba autora istiu
malobrojne primere onih koji su se suprotstavljali takvom pristupu, a Beriaj nudi i
obuhvatnije teorijsko odreenje ratnog diskursa.
Tekstovi u zavrnoj celini Ima li saradnje posle svega: kulturne i politike prakse
preko granice preispituju savremene drutvene pojave kao to su, u radu Jelene Lonar, status kulturnog naslea Srpske pravoslavne crkve u savremenom kosovskom zakonodavstvu i implikacije koje to ima na opti politiki okvir Kosova, ili burdijeovsko
mapiranje umetnikog polja kroz sistematski prikaz razliitih oblika savremene umetnike saradnje izmeu Srbije i Kosova u radu Ane Bireev. Najzad, poslednji tekst u
knjizi donosi razmatranje Adriane Zaharijevi u kojem su srpsko-abanski odnosi sagledani iz feministike perspektive. Tekst postavlja pitanje o utopijskom karakteru zajednica koje nisu zasnovane na teritoriji, krvi i zajednikom seanju.
*
Na kraju, vredno je istai da su u pripremanju ovog zbornika autori i urednici
znaajnu pomo imali u kolegama iz Centra za studije jugoistone Evrope iz Graca,
mentorske institucije na projektu Florijana Bibera, Marka Kmezia, Armine Galija
i Hrvoja Paia. Oni su svojim komentarima i sugestijama viestruko doprineli
konanom izgledu tekstova sabranih u ovoj knjizi.
Po svojoj prirodi, uredniki posao je podrazumevao razliite izazove. Uz temeljno
uverenje da je teorija duboko politina i da uestvuje u nainu na koji promiljamo i
gradimo svet, na je cilj bio da javnosti predstavimo knjigu koja promovie kritiku
politiku prijateljstva. Takoe, cilj nam je bio da u dijalog, neprestano sputavan i oteavan, ukljuimo teoretiare i teoretiarke sa Kosova i iz Srbije, ali i iz Albanije, proirujui tako domen pitanja koja nas meusobno povezuju. Verujemo stoga da Figura neprijatelja predstavlja napredak u meusobnoj saradnji i prouavanju srpsko-albanskih
10

tema. Takoe, ova knjiga nudi i presek stanja naune i teorijske misli u ovoj oblasti, ali
i trenutnog kritikog potencijala i njegovih ogranienja u srpskoj, kosovskoj i albanskoj sredini. Za one koji bi, verovatno s pravom, primetili kako bi Figura neprijatelja
bila potpunija da zbornik obuhvata i neke znaajne radove stranih autora, treba rei da
smo se svesno oslonili iskljuivo na nae snage, imajui u vidu notorno odsustvo
slinih poduhvata u prolosti, kao i sve vei broj publikacija koje iniciraju i ureuju
autori koji izvana i sa strane nastoje da uspostave dijalog meu nama. Kako je to na
ovaj ili onaj nain istaknuto u nekoliko radova, smatramo da je vreme da se linim
angamanom, afirmisanjem onih glasova unutar srpske i albanske kulture koji su delovali ili deluju na meusobnoj srodnosti i potovanju, konstituie tradicija, kojom bi se,
nasuprot aktuelnom diskursu neprijateljstva, promovisali neki drugaiji odnosi.


U Beogradu,

septembra 2015. godine

11

12

ija je to zemlja?
Uspostavljanje
srpsko-albanskog
neprijateljstva

13

Aleksandar Pavlovi
Centar za studije jugoistone Evrope, Univerzitet u Gracu / Institut za
filozofiju i drutvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu

Od junaka do divljaka: Albanci u srpskom herojskom

i nacionalnom diskursu od sredine osamnaestog do
poetka dvadesetog veka
Apstrakt:
U ovom radu iznosi se tvrdnja da negativne predstave o Albancima u srpskoj kulturi
postaju dominantne tek u poslednjoj etvrtini devetnaestog veka. U prvom delu
iznose se primeri pozitivnih medusobnih percepcija izmeu Srba i Albanaca iz usmene
tradicije i radova ranih balkanskih etnografa i istoriografa od polovine osamnaestog
do polovine devetnaestog veka. Potovanje prema Albancima kao hrabrim ratnicima
i junacima koje nalazimo u ovim primerima proistie, kako se navodi, iz slinog
drutvenog ureenja i zajednikih patrijarhalnih vrednosti koje dele obe etnike
grupe. U drugom delu, rad se fokusira na promenu u percepciji Abanaca u poslednjoj
etvrtini devetnaestog veka, do koje dolazi pod uticajem Istone krize 1875-1878.
godine, formiranja albanskog nacionalnog pokreta, slabljenja osmanske vlasti i
teritorijalnih pretenzija obe etnike grupe na podruje dananjeg Kosova i Metohije/
Dukaina i severne Albanije. Zastupljeno je stanovite da su ove tendencije postepeno
dovele do uspostavljanja srpsko-albanskog nepijateljstva, koje konano biva uvreno
uoi Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine. Na kraju, lanak se fokusira na pozitivne
primere srpskih intelektualaca i javnih linosti koje su kritikovale takav pristup i
zalae se za reafirmaciju narativa koji istiu slinosti i promoviu prijateljstvo izmeu
Srba i Albanaca.

Kljune rei:
neprijateljstvo, usmena epika, Marko Kraljevi, Marko Miljanov, albanizam

15

Zaista, ima neeg specifino neevropskog u injenici da Balkan nikako ne

uspeva da dosegne dimenzije evropskih pokolja.

Marija Todorova, Imaginarni Balkan

Ovaj rad se fokusira na predstavljanje Albanaca u ranoj srpsko-crnogorskoj

istoriografiji, etnografiji i usmenoj tradiciji od sredine osamnaestog do sredine
devetnaestog veka. Kako bih identifikovao opte percepcije o Albancima u ovom
periodu, u radu uzimam u razmatranje tri vrste dokumenata. Najpre u se ukratko
osvrnuti na dva programatska dokumenta srpskog nacional-romantizma iz prve
polovine devetnaestog veka Srbi svi i svuda Vuka Karadia i Naertanije Ilije
Garaanina. Analiza ovih tekstova pokazuje da Albanci imaju marginalnu ulogu u ovim
radovima i predstavljaju nepoznanicu za njihove autore, kao i da teritorije koje oni
naseljavaju ne predstavljaju teinu tanu onovremenog srpskog nacionalnog programa.
Drugu grupu ine tri najstarije crnogorske istorije,kao i uspomene Dositeja Obradovia
na boravak meu Toskama na jugu Albanije, koji predstavljaju retke primere tekstova iz
ovog doba u kojima se moe nai neto vie podataka o Albancima. Analiza ovih tekstova
pokazuje da su obrazovani Srbi u ovom periodu bili zainteresovani uglavnom za Albance
iz severne Albanije i zetske doline, koje opisuju kao hrabre junake, sline Crnogorcima s
kojima se esto zajedniki bore protiv Turaka. U prilog tome navodi se kako podatke o
Albancima od sredine osamnaestog do polovine devetnaestog veka nalazimo uglavnom
u tri crnogorske istorije nastale u tom periodu, koje e biti predmet diskurzivne analize
koja uzima u obzir kontekst vremena u kom su dela nastala, kao i biografije njihovih
autora.Treu grupu tekstova za analizu predstavljaju zapisi nekoliko usmenih pesama o
Marku Kraljeviu iz srpske i albanske usmene epske tradicije. Budui da je Marko
Kraljevi najpopularniji junak ne samo srpske, nego i balkanske usmene tradicije,
mnogobrojne pesme o njemu zabeleene na razliitim balkanskim jezicima u rasponu
od nekoliko vekova omoguavaju nam da u domenu folkloristike posmatramo kako se
kroz lik junaka i radnju ovih pesama formiraju identitetske predstave o svojoj i susednim
zajednicama na Balkanu. Iznosi se tvrdnja da potovanje prema odreenim albanskim
junacima koje se moe nai u srpsko-crnogorskoj usmenoj tradiciji i obrnuto, proistie
iz slinosti u drutvenom okruenju i zajednikim patrijarhalnim vrednostima izmeu
dve etnike grupe. Shodno tome, onovremeni autori poput Marka Miljanova esto
insistiraju na zajednikim vrednostima ojstva i junatva, gostoprimstva itd. meu
Srbima, Crnogorcima i Albancima, dok naunici poput Valtazara Bogiia istiu slinosti
u njihovim drutvenim institucijama, obiajima i nainu ivota.
U drugom delu rada fokusirau se na diskontinuitet u meusobnim percepcijama
Srba i Albanaca do kog dolazi sa slabljenjem junakog a jaanjem nacionalnog diskursa
u periodu posle 1878. godine. U ovom razdoblju, niz inilaca kao to su meunarodno
priznanje nezavisnosti Srbije i Crne Gore, uspostavljanje albanskog nacionalnog
pokreta, slabljenje osmanske vlasti na Balkanu i teritorijalni sporovi oko dananjeg
Kosova i Metohije i severne Albanije, postepeno dovode do sve naglaenijih predstava
16

o Albancima u srpskoj kulturi. Tako u ovom periodu meu srpskim intelektualcima

slabi prethodno dominantan odnos prema Albancima kao severnoalbanskim
gortacima, katolicima i srpskim saveznicima protiv Turaka, a umesto nje postaje
dominantna figura Albanca muslimana, koji postaje turski saveznik i muitelj
malobrojnih preostalih kosovskih Srba. Ova percepcija, smatram, javlja se paralelno
sa nastankom geopolitikog koncepta Stare Srbije i rastuim interesovanjem za
kosovsku i severnoalbansku teritoriju.
Ove negativne perpecije postepeno su evoluirale u sistematian/koherentan
diskurs u kom se meaju istorijski zasnovane pretenzije na kosovsku teritoriju
utemeljene na srednjovekovnoj istoriji, humanitarnim tvrdnjama o sistematskom
albanskom proterivanju kosovskih Srba i demografskim tvrdnjama o Albancima kao
doljacima na Kosovo i Metohiju/Dukain koja je vekovima pre toga kontinuirano
imala veinsko srpsko stanovnitvo, to sve zajedno opravdava srpske teritorijalne
pretenzije. U skladu sa konceptom balkanizma Marije Todorove, ini se prikladnim uvesti pojam albanizam za ovaj diskurs koji se u Srbiji javlja uoi Balkanskih
ratova i koji, kako izmeu ostalog pokazuju i radovi koji slede u ovom izdanju, ostaje produktivan sve do danas. U zavrnom delu rada istie se nekoliko primera javnih
linosti koje su se javno usprotivile ovim antialbanskim percepcijama i zalae se za
revitalizaciju ovih narativa koji promoviu meusobnu saradnju i istiu slinosti
izmeu Srba i Albanaca.
Albanac kao junak, roak i prijatelj u srpskom herojskom diskursu osamnaestog i devetnaestog veka
Nasuprot danas uvreenom miljenju o vekovnom neprijateljstvu izmeu Srba i
Albanaca, dokumentarni izvori iz prolosti ukazuju na to da Srbi i Albanci svoje
odnose vekovima nisu sagledavali kao problematine, pa se ne moe govoriti o
nekakvom koherentnom antialbanskom ili antisrpskom diskursu pre druge polovine
devetnaestog veka. Ova tvrdnja zasluuje neto ire obrazloenje. Knjige kao to su
Imaginarni Balkan (1997) Marije Todorove ili Divlja Evropa (2004) Boidara Jezernika
nude obilje primera balkanistikog diskursa od sredine esnaestog veka do danas.
Pojam balkanizam je, kao to je poznato, srodan Saidovom odreenju orijentalizma.
Marija Todorova definie ga kao diskurs koji generie ili stvara stereotipe o Balkanu, i
kao politiku organski spojenu sa tim diskursom. Balkan je, tako, esto stereotipno
predstavljen kao sinonim za povratak plemenskom, zaostalom, primitivnom i
varvarskom (Todorova, 2006, 47). tavie, ove negativne percepcije balkanskih
naroda mogu se pratiti jo dublje u prolost, recimo u smislu prezira koji vizantijski
autori pokazuju prema varvarskim obiajima nouveau riches srpskih i bugarskih
vladara, to je opet u genealokoj vezi sa starogrkim autorima i njihovim opisima
Traana i drugih nehelenskih balkanskih itelja kao varvara. Ukratko, dok ovaj
spoljnji balkanizam ima korene koji seu duboko u proslost, unutranji srpskoalbanski balkanizam predstavljao bi njegov relativno skori derivat.
17

Pre devetnaestog veka obrazovani Srbi slabo su se interesovali za Albance, i

informacije koje se o njima mogu nai u srpskim izvorima ovog doba su shodno tome
veoma oskudne. Indikativno je, recimo, da Albanci ne igraju znaajnu ulogu ni u dva
programatska spisa srpskog nacionalizma, Srbi svi i svuda Vuka Karadia (koji je
napisan 1836. a objavljen 1849. godine) i Naertanije Ilije Garaanina iz 1844. godine.
U uvodnom pasusu teksta Srbi svi i svuda, Karadi polazi od stava da sve govornike
tokavskog dijalekta treba smatrati Srbima, bez obzira na to da li su u pitanju
pravoslavci, rimokatolici ili muslimani. On zatim navodi podruja na kojima Srbi ive,
ali sa aljenjem konstatuje da ne postoje podaci o albanskim i makedonskim Srbima:
Upravo jo [se] ne zna dokle Srba ima u Arnautskoj i u Maedoniji. Ja sam se
na Cetinju (u Crnoj Gori) razgovarao s dvojicom ljudi iz Dibre, koji su mi kazivali da onamo ima mnogosrpskijehsela, po kojima se govori srpski onako
kao i oni to su govorili, tj. izmeu srpskoga i bugarskoga, ali opet blie k
srpskome nego k pravome bugarskome.

(Karadi, 1849, 1)

Ilija Garaanin napisao je Naertanije kao tajni dokument sa ciljem da definie

strategiju za buduu srpsku spoljnu politiku i teritorijalna proirenja. Garaanin je
sanjao o obnovi srpskog srednjovekovnog carstva, ali je zapravo izneo konkretne
podatke i planove o Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i junoj Ugarskoj; drugim reima,
on je poznavao one predele koji su se u to vreme nalazili u sastavu tadanje Srbije i
Crne Gore i Habsburke monarhije, a prostori juno od granica tadanje Srbije koji su
pripadali srpskim srednjovekovnim dravama oito su predstavljali nepoznanicu za
njega.1 Albanci su shodno tome pomenuti samo jedanput, u kontekstu njegovih
preporuka za jaanje veza sa Crnogorcima i Albancima sa severa Albanije koji su, prema
njemu, klju za prolaz do Jadranskog mora (, 1993, 181), to je prilino
skromna uloga u poreenju sa kasnijom srpskom politikom u kojoj Kosovo i Albanci
zadobijaju sve znaajniju, ako ne i centralnu ulogu.
tavie, u okviru tih nekoliko skromnih referenci na Albance, oba autora ukazuju
im potovanje kao junacima. Garaanin tako istie borbeni duh stanovnika Crne Gore
i severne Albanije ( ) kao prikladan inilac koji Srbija treba da koristi kako bi uspostavila svoj uticaj na njih. Karadi, sa svoje strane, hvali Al-

U ovom kontekstu je znaajno istai da je Garaanin Naertanije pisao na osnovu Plana Franca-Frantieka Zaka (Franz Zach), kojeg je u Beograd poslao Adam artorijski (Adam Czartoryski), u to vreme
voa poljske emigracije. Zah je zagovarao ujedinjenje junoslovenskih snaga protiv Austro-Ugarske i
to je bio pravi cilj Naertanija, pa su otuda Bosna, Crna Gora, Dalmacija i Ugarska u fokusu spisa, dok
je Kosovu, Pomoravlju i Makedoniji kao teritorijama pod osmanskom vlau posveeno znatno manje
panje. O nastanku Naertanija vidi: Batakovi, 1994, 157-183.

18

bance jer, za razliku od Srba, poseduju solidarnost prema svojim sunarodnicima koji su
druge vere i zajedno nastupaju protiv njih.2
Oskudnost informacija o Albancima u ovom periodu nije iznenaujua u Srbiji
toga doba znanja o susednom ivlju pod osmanskom vlau bila su veoma malobrojna.
Reito je, na primer, da pisci ranog devetnaestog veka jako malo znaju ak i o Crnogorcima, koje smatraju najboljim Srbima zbog njihovog stalnog otpora osmanskoj vlasti i
de facto, ako ne i de iure nezavisnosti koju uivaju u svojim planinskim krajevima. Tako,
recimo, otac moderne srpske kulture Vuk Karadi u prvom Rjeniku narodnog srpskog
jezika iz 1818. godine opisuje crnogorsku prestonicu Cetinje kao reku i oblast. Iste
godine, Lukijan Muicki, vodei srpski pesnik toga doba, objavljuje svoju uvenu odu
velikim savremenim Srbima, a kasnije objanjava da u nju nije uneo Petra I Petrovia
Njegoa jer u to doba nije znao nita o njemu (o, 1988, 11-12). Ako uzmemo u
obzir da je te 1818. godine Petar I bio na vlasti u Crnoj Gori ve punih 35 godina, ovo
jasno govori o zaista skromnom znanju ak i o Crnoj Gori toga doba, i samo dodatno
potvruje prethodne Karadieve rei o potpunom nepoznavanju predela na jugu
preteno naseljenih Albancima.
Suivot i prikljuenija
Dositej Obradovi ostavio je jedno od najranijih svedoanstava o Albancima u srpskoj
lepoj knjievnosti. Roen u tadanjoj Ugarskoj 1739. godine, Obradovi je kao deak
otiao u frukogorski manastir Hopovo sa namerom da postane kaluer. Meutim, ubrzo se upoznaje sa prosvetiteljskim idejama, naputa manastir i narednih nekoliko decenija putuje uzdu i popreko Balkana i Zapadne Evrope. Meu uspomenama sa mnogobrojnih putovanja koja je opisao u svom delu ivot i prikljuenija iz 1783. godine,
Obradovi evocira i seanje na onu hrabru naciju i na one prekrasne zemlje koje je
upoznao boravei meu Albancima u blizini irokastre u junoj Albaniji 1769. godine:
[] :
, ,
. []
. []
? , , . ,
, , ,
; !
(Oao, 1989, 182)

Karadieva tvrdnja, naravno, ne ilustruje realno stanje stvari na terenu gde su albanski plemenski partikularizam i krvna osveta, kao uostalom i kod Crnogoraca toga doba, zapravo predstavljali prepreku
uspostavljanju stabilnog i ureenog drutveno-politikog poretka, ve pre pokazuje simboliku ulogu koju
Albanci imaju kao uzor politiko-nacionalnog samoodreenja Srba kako ga autor shvata u ovom radu.

19

U poslednje vreme pojavilo se nekoliko tumaa koji su Obradovia nastojali da

prikau kao srpskog nacionalistu, i koji bi dakle ovaj odlomak odbacili kao nepouzdan
(Anzulovi, 1999, 73). Bilo kako bilo, u ovom kontekstu Obradovievo svedoanstvo je
vredno jer pokazuje kako on u ovom delu, u doslednom prosvetiteljskom duhu, navodi
da Albanci zavreuju obrazovanje i pismenost, i da su hrabar narod koji naseljava divne krajeve i ima zajedniko poreklo sa Srbima.
Ovo rano svedoanstvo o junoj Albaniji predstavlja raritet. Znatno vie
informacija o Albancima sreemo u spisima Crnogoraca ili o Crnoj Gori, poto je vie
od jednog veka najizrazitija figura Albanca bila figura gortaka koji naseljava zonu
kontakta sa Crnogorcima tada uglavnom smatranih Srbima koja obuhvata
dananju severnu Abaniju i zetsku dolinu.
Najranije crnogorske istorije predstavljaju dva relativno kratka spisa namenjena
ruskom dvoru (ili od dvora naruena):
Neu propustiti da ovdje spomenem jo hrabri narod koji ivi oko nas, a koji
danas pripada turskoj oblasti, a ranije je bio pod vlau hercega zetskih i
crnogorskih: upravo Mrkojevi has i Bijelo Polje, isto tako i druge narode koji
naokolo ive i koji su po prirodi ratniki, a nalaze se do rijeke Drine <Drima>,
a ta rijeka Drin <Drim> dijeli hercegstvo zetsko i Albaniju. Ni ovi narodi nijesu
ba potpuno pod turskom vlau, kao to su drugi narodi.

Vasilije Petrovi Njego, Istorija Crne Gore (1754)
(Milji, 1997, 25)

Crnogorci razne provincije i pogranine slavenosrpske narode k sebi
ubrajaju: Kue, Bratonoie, Donje i Gornje Vasojevie, Pipere, Rovane,
Moraane, Bjelopavlie, pravoslavce srpskoga naroda a u stvari turske podanike. Na isti nain oni k sebi ubrajaju i katolike: Hote, Klimente, Grude, Tuze,
krivale, Huze, Malteze, Kastrate i ostale, koji po svom broju nadmauju
Crnogorce.
Jovan Stefanov Balevi, Kratak istorijsko-geografski opis Crne Gore
(Balevi, 1757)

Dva navoda imaju izvesnih slinosti. Prvi je sastavio vladika Vasilije Petrovi
Njego, roak mnogo poznatijeg kasnijeg srpsko-crnogorskog pisca Njegoa (Petra
Petrovia II) iz cetinjskog bratstva Petrovia, koje je vekovima dralo religijsku i
istovremeno politiku vlast meu Crnogorcima. Kako se ini, vladika Vasilije pisao je
ovu istoriju za ruski dvor, voen dinastikim i politikim pobudama i eljom da
zainteresuje veliku Rusiju za pitanja Crne Gore. Mogue da iz tih razloga u svojoj
istoriji ne pominje eksplicitno da su ti ljudi juno od Crnogoraca Albanci i katolici,
budui da se to ne uklapa sasvim u narativ o ruskoj misiji meu pravoslavom braom
pod turskim jarmom. No, zato naglaava da su ta podruja pre Turaka bila pod vlau
20

crnogorskih velikaa to, pretpostavljamo, treba da afirmie znaaj i ulogu Crne Gore
pa i njega samog u regionu. Ali, dok je, kako vidimo, neke elemente njegovog opisa
mogue problematizovati kao izraz odreenih politikih tenji, ini se oiglednim da
vladika nema nikakve posebne interese da opie albanske susede kao hrabri narod
po prirodi ratniki, koji Turci nisu do kraja pokorili, te da u ovome treba videti izraz
iskrenog potovanja prema Albancima i njihovom junatvu.
Drugi navod dolazi iz Kratkog istorijsko-geografskog opisa Crne Gore koji je, opet za
ruski dvor, sastavio Jovan Stefanov Balevi, prvi crnogorski doktor nauka, inae
rodom iz Bratonoia. Iako sadri svega 18 kratkih odeljaka, ovaj spis je znaajan jer
dolazi od autora koji nije ni vladika ni iz vladarske loze kao Vasilije Petrovi, ve je po
svemu sudei skromnog porekla, pa je stoga verovatnije da kod njega treba traiti
poglede na svet obinog lokalnog stanovnitva pre negoli u prethodnom spisu koji pie
crnogorski de iure verski i de facto svetovni poglavar. Za razliku od vladike Vasilija,
Balevi eksplicitno navodi imena naroda koji ive u tom kraju, i sva se odnose na
istorijski potvrena srpsko-crnogorska i albanska plemena.3
Jo je vanije u ovom kontekstu to Balevi Albance katolike praktino predstavlja kao
srodnike Crnogoraca, koji ih k sebi ubrajaju. Niz kasnijih izvora potvruje ovu lokalnu
tradiciju. Sredinom devetnaestog veka, austrijski konzul u Skadru Johanes Han zabeleio
je meu Albancima tradiciju o estorici brae kao rodonaelnicima plemena Piperi, Kui,
Hoti, Bonkei, Vasojevii i Krasnii, od koji su tri srbo-crnogorska, a tri albanska. Nekoliko
decenija nakon njega istu tradiciju zabeleio je, ali meu Crnogorcima, srpski putopisac
Spiridon Gopevi. Od kraja devetnaestog veka, kako se ini, i meu Crnogorcima i meu
Albancima sve je popularnija tradicija o petorici brae Vasu, Krasu, Ozru, Pipu i Otu,
rodonaelnicima plemena Vasojevii, Krasnii, Ozrinii, Piperi i Oti (tri crnogorska i dva
albanska plemena). Ovome treba dodati i predanja o zajednikom albansko-srpskom
poreklu Kua, kao i brojnih drugih crnogorskih i severnoalbanskih bratstava. Ukratko,
iako taan broj i imena brae i plemena variraju u razliitim izvorima, van sumnje je da je
znatan broj crnogorskih i albanskih plemena negovao predanje o svom zajednikom
poreklu od istog pretka i druge tradicije o meusobnom krvnom srodstvu.4
Najzad, Istorija Crne Gore koju je 1835. godine napisao Sima Milutinovi Sarajlija,
romantiarski pesnik koji je godinama boravio u Crnoj Gori, prua uvid u meovite
brakove izmeu Crnogoraca i Albanaca (Milutinovi 1997). Opisujui zaslune
crnogorske svetenike iz prolosti, Milutinovi posebno istie jednog vladiku koji je:
oo o e e ao o oo ojeo, je je oao oo oooe e, aooe
3

Pod plemenima, naravno, ne treba zamiljati amazonska plemena lovaca-sakupljaa, nego drutvenu
organizaciju tipinu za stoarsko-planinske zajednice centralnog Balkana. Tokom perioda osmanske
vladavine, dobar deo stanovnitva dinarskog masiva jo uvek je u osnovi iveo podeljen na bratstva i
plemena, a Osmanlije prihvataju i kodifikuju ove drutvene formacije zasnovane mahom na krvno srodnim bratstvima stoara, koji se udruuju u plemena radi kontrole teritorije koju nastanjuju i zajedniki
poseduju (urev 1984).
Za detaljnije podatke na ovu temu videti npr. Barjaktarovi, 1991, 395-408.

21

eaoe e jee oj eae o ae

aaa ooa, oja e ae ooaaj e, a aa
aeje: o o ae oa oa ae aj aa o
o ee, a a oje e aj

(Mo, 1997, 34)

Kao srpski nacionalromantiar, Milutinovi je oito protiv ove prakse (u)davanja

Crnogorki za Albance. Meutim, njegov podatak je dragocen jer pokazuje da su tradicionalno brakovi izmeu dva naroda bili uobiajeni, i ak da su pravoslavni popovi
morali da se umeaju u pokuaju da iskorene ovaj obiaj. U ovoj meubranoj razmeni
nema nieg neobinog budui da su se neka plemena smatrala meusobno bliskima i
potovala druga plemena kao junana i asna, rado su se oroavali sa reprezentativnim
predstavnicima istaknutih klanova i porodica.5
Svetenstvo je nastojalo da iskoreni i obiaj meusobnog bratimljenja izmeu Crnogoraca i Albanaca, koji im se inio nesaglasan sa hrianskom dogmom. Srpski i
slovenski pojam pobratim, uz to, gotovo je istovetan sa severnoalbanskim probatim, za
razliku od juga Albanije gde se za pobratima kae vllam (o ovim i mnogim drugim
lingvistikim razmenama izmedju srpskog i albanskog jezika, vidi: Stanii, 1995). Pobratimstvo, u sutini, predstavlja ritualnu formalizaciju prijateljstva izmeu dvojice
mukaraca, koje se potom posmatra kao srodstvo. Dok je Srpska pravoslavna crkva
manje-vie tolerisala ovaj tradicionalni obiaj a ponegde ak i doputala da se on obavlja u crkvi, rimokatoliki zvaninici u Albaniji su, dodue bezuspeno, pokuavali da
mu stanu na put (aa, 1852, 512). Za razliku od rimokatolikog svetenstva koje
ovaj obiaj prikazuje u negativnom svetlu, lokalni izvori nude obilje primera pobratimstva i kumstva izmeu istaknutih Srba/Crnogoraca i Albanaca. Marko Miljanov, crnogorski vojvoda i najvei junak svog doba, u Primjerima ojstva i junatva ovaj obiaj
opisuje kao izrazito pozitivan:
oao je o jee oa e o e aj eo.
a e o . je e aa a
jea oa, e oo oaa ae o a aja,
a o a oo . oao e o jee oo jeo
e aao. Aaa a e a je e oao a, je
a je o o aj, a oa je o o ojoj a, ao o je oe a oe a oaa o a aa.

(Mao, 1907, 2).

Rani etnografi i putopisci opisuju i druge sline obiaje kod Srbo-Crnogoraca i Albanaca, kao to su izraeno gostoprimstvo i junako-etiki kodeks koji oni razliito
5

22

Ova praksa meanih srpsko-albanskih brakova odrala se u planinskim predelima do danas, o emu
svedoe i antropoloka istraivanja Armande Hise (vidi: Hysa, 2014; Hysa, 2015 kao i njen rad u ovom
zborniku).

imenuju kao ojstvo, rz ili besa, to su sve naini regulisanja meusobnih odnosa
izmeu razliitih, ak i suprotstavljenih zajednica kakve su severnoalbanska i
crnogorska plemena, u kojima su meuplemenski i unutarplemenski sukobi predstavljali svakodnevnu pojavu. Ove slinosti posebno su upadljive ako se uporede dva najobuhvatnija uvida u tradicionalne pravne obiaje Crnogoraca i Albanaca kakvi su
Zbornik Valtazara Bogiia (o, 2004) i albanski Kanon Leke Dukainija (Kanuni
i Lek Dukagjinit, vidi: eovi, 1986), o emu pie niz autora (Pupovci, 1968; eovi,
1986; o, 2003). Tako postoji mnotvo albanskih i srpsko-crnogorskih pripovesti o domainima koji su primili u kuu begunca i branili ga ak i po cenu sopstvenog ivota. Ovi su ljudi postali predmet divljenja i junaci pria i pesama u njihovoj
lokalnoj tradiciji, jer zakon gostoprimstva nalae da svako ko vam ulazi u kuu mora
biti lepo primljen i zatien, ak i ako je u pitanju najvei neprijatelj koji inae potpada
pod krvnu osvetu (vidi: Mao, 1901; Mao, 1907). Najzad, iako je danas meu
Srbima odomaeno uverenje da je slava iskljuivo srpski obiaj, podaci pokazuju da je
u severnoj Albaniji slava bila slavljena i to pod istim imenom kao i kod Srba. Prouavaoci su utvrdili da najvei broj crnogorskih bratstava koja po predanju vode svoje poreklo iz severne Albanije slavi svetog Nikolu, kao i svi Malisori iliti severnoalbanska i zetska plemena. tavie, ak su i sistematski pokuaji da se iskoreni proslava Nikoljdana
meu islamizovanim Albancima imali samo deliminog uspeha (oao, 1974).
U najkraem, rani pisani izvori do polovine devetnaestog veka nude brojne primere
meusobnog potovanja i saradnje izmeu srbo-crnogorskih i albanskih brana i opisuju ih kao mnogostruko sline i srodne. Naravno, bilo bi preterano na osnovu ovih
izvora izvesti zakljuak da nikakvih neprijateljstava ili konflikata izmeu srpskog i albanskog stanovnitva nikada nije ni bilo, pogotovo ako imamo u vidu da su u plemenskim drutvima centralnog Balkana sukobi izmeu pojedinih rodova, fisova ili plemena bili uobiajena pojava. Ipak, smatram da navedeni tekstovi pokazuju da Srbi i
Albanci u ovom period nisu percipirali svoje odnose prevashodno kroz pojmove meusobnog neprijateljstva i netrpeljivosti.
Musina tri srca junaka: Srpsko-albanski odnosi u usmenoj epskoj tradiciji
Razmatranje srpsko-albanskih odnosa u prolosti bilo bi nepotpuno ako u njega ne
bismo ukljuili i usmenu tradiciju. Sve do dvadesetog veka, najvei deo stanovnitva
bio je nepismen i stoga upravo usmena tradicija predstavlja najbolje mesto za prouavanje percepcija obinog, neobrazovanog sveta, koji je svoje usmene pesme prenosio
kao kolektivnu tvorevinu s jedne na drugu generaciju. Fokusirau se ovde na klasinu
srpsku usmenu epsku pesmu o Marku Kraljeviu i Musi Kesediji. Smatram je ilustrativnom iz sledeeg razloga: savremeni folkloristi se slau da drutva koja neguju usmenu tradiciju praktikuju mnotvo narativa, ali da po pravilu posebno neguju neke od
njih koji po obimu i sloenosti prevazilaze ostale i imaju poseban drutveni status
(Martin, 2005, 9; Foley, 2004, 185). Meu gortacima, takav privilegovan status pripadao je junakim pesmama i priama koje su uglavnom prenosili mukarci, a koje opisu23

ju slavne bojeve i dela istaknutih junaka iz ranijih vekova ili blie prolosti i sadanjosti. Budui da opisuje ove herojske podvige kolektiva, junaka epika imala je istaknuto
mesto u programima nacionalromantiara devetnaestog veka, dok je u novije vreme
bila kritikovana kao izvor stereotipa i predrasuda. Iako balkanska epika i epika uopte
nisu liene tih antagonizujuih i ratniko-nacionalnih tendencija, treba imati na umu
da epika takoe nudi izuzetne poetske primere junatva, asti i ovenosti.
Razoaran to nakon devet godina verne slube sultanu nije dobio nikakvu platu,
Arbanas (Albanac) Musa odluuje da postane odmetnik, savladava razne careve
predstavnike i najzad izaziva na dvoboj i samog sultana. Sultan nema takvog junaka
kojeg bi mogao da poalje u svoju zamenu, pa odluuje da iz tamnice pusti Marka
Kraljevia, ukoliko ovaj prihvati da se bori u njegovo ime. Marko prihvata ponudu,
oporavlja se nekoliko meseci u svom prepoznatljivom jedenje ovetine-pijenje vina
maniru, odlazi na megdan i ubija Musu.
Ova pesma samo prividno podsea na tipinu priu o tome kako na junak ubija
vaeg/njihovog/tueg junaka. Sutinske elemente poetske obrade ovog motiva predstavljaju izvesne ambivalencije koje pesmu ine tako cenjenom i relevatnom za razumevanje tradicionalnih srpsko-albanskih odnosa. Naime, iako je Marko Srbin, tanije
najvei srpski junak, peva pokazuje naklonost prema Albancu Musi koja je rezultat
bliskosti drutvenih pozicija izmeu srpske patrijarhalne sredine u kojoj se peva ova
pesma i one koju reprezentuje Musa Kesedija. Karakteristian je u tom smislu Musin
odgovor na Markov zahtev da mu se ukloni s puta:
,

,
,
,
;

,
,
,
;

.
(aa, 1845, 407)

Tako je, s jedne strane, pevau i njegovim sluaocima Marko svakako blizak kao na
junak i srpski srednjovekovni kraljevi. S druge strane, i Musa im je, kako vidimo, takoe blizak i na u socijalnom smislu, jer su gortaci esto iveli u siromatvu i gladovali, ali su jako cenili junake ideale, to u ovoj pesmi ne reprezentuje Marko koga od24

gaja kraljica na dueku, ve upravo Musa, sin ljute Arnautke, odgajan kod ovaca na
ploi studenoj. Pesma, prema tome, velia oba junaka.
Jednako ambivalentan je i glasoviti kraj pesme tokom dvoboja oba junaka
ispoljavaju veliku snagu i nijedan ne moe da nadjaa drugoga. Napokon, poto su
polomili svo oruje i satima se rvali, Musa obara Marka i seda mu na grudi. U tom
trenutku Marko zaziva posestrimu vilu u pomo, i kada se ona javi iz oblaka Musi na
trenutak poputa panja. Marko koristi ovu priliku, vadi sakrivene noeve i raspori
Musu od ukura do bijela grla. Videvi, meutim, da Musa u grudima ima tri junaka
srca i shvativi da je praktino dobio megdan na prevaru, Marko sa suzama u oima
izgovara pokajnike stihove:
,
!
(aa, 1845, 410)

Ukratko, ova pesma pokazuje veliko potovanje pevaa i njegove usmene tradicije i
prema srpskom i prema albanskom junaku. Albanski heroj je zapravo socijalno blizak
pevau i njegovoj sredini, jer je odgajan na planini i sviknut na nematinu, ali ipak posveen idealima asti i junatva. tavie, srpska pesma zapravo u osnovi predstavlja
Musu kao snanijeg i veeg junaka ak i od samog nacionalnog heroja Kraljevia Marka.
Ukoliko je potrebno pokazati postojanje albanskih pandana ovoj pesmi, moemo se,
recimo, u najkraem osvrnuti na pesmu etobaa Mujo i Marko Kraljevi (vidi:
Mo, 1981, 68-73). Marka teko ranjavaju iz zasede Mujo i Halil, i treba mu punih
sedam godina da se oporavi od zadobijenih rana. Poto napokon ozdravi, Marko poziva
Muja na dvoboj, ali se vile umeaju da spree sukob izmeu njih i mire ih reima da su
obojica jednako snani. Marko i Mujo se bratime i proslavljaju pobratimstvo najpre u
Mujovom a onda u Markovom domu. Zavrni stihovi slave njihovo prijateljstvo:
a e e ,
,
.

(, 1981, 73)

Ove paralele izmeu srpske i albanske epike ni u kom sluaju ne predstavljaju

izolovane sluajeve, i niz istraivanja pokazao je slinosti i meusobne uticaje izmeu
junoslovenske i albanske usmene tradicije (Skendi, 1954; Miovi, 1981; Medenica,
1974; Halili, 2012; Sivaki, 2013). tavie, neki od istaknutih balkanskih usmenih
pevaa poput Saliha Ugljanina bili su bilingvalni i imali bogat repertoar epskih pesama koje su izvodili na oba jezika (Lord, 2000, xv; Kolsti, 1990), a ova bilingvalnost je
nekada a u izvesnoj meri i danas jeste (Halili, 2013) bila karakteristika pevaa iz
regiona Sandaka.

25

Stvaranje neprijateljstva
Ova pomirljiva poruka iz albanske pesme predstavljala bi prikladan zavretak prie
o tradicionalnim prijateljstvima i saradnji izmeu Srba i Albanaca, da nakon nje ne
dolazi niz sukoba i nasilnitava od poetka prolog veka do naih dana.
Kada su, dakle, Srbi i Albanci postali neprijatelji?
Kao to je naglaeno, pre sedamdesetih godina devetnaestog veka percepcije Albanaca u srpskoj kulturi mahom su pripadale tipu pisanja koji se moe prikladno opisati
kao herojski diskurs Albanci su predstavljeni kao hrabri, dobri ratnici vrlo bliski i/ili
u srodstvu sa Crnogorcima s kojima su esto u saveznitvu protiv Turaka.
Temeljno istraivanje porekla diskursa neprijateljstva prema Albancima
prevazilazi okvire ovog lanka. Ipak, nije teko identifikovati neke od razloga koji su
doveli do diskontinuiteta u predstavljanju Albanaca u srpskoj kulturi u poslednjoj
etvrtini devetnaestog veka. Velika Istona kriza 1875-1878. godine donela je velike
promene kao to su meunarodno priznanje nezavisne Srbije, stvaranje albanskog
nacionalnog pokreta, slabljenje osmanske vlasti na Balkanu i jaanje srpskih
pretenzija na teritorije dananjeg Kosova i Metohije i severne Albanije. Ovi procesi
znatno su uticali na percepciju Albanaca u srpskoj kulturi toga doba. Berlinski
kongres 1878. godine predstavljao je traumatian dogaaj za Srbe, koji su bili
zateeni austrijskim protektoratom nad Bosnom i Hercegovinom, smatrajui je
teritorijom koja je trebalo da bude pripojena srpskoj dravi. Srbija se sada nala sa
tri strane okruena Austrougarskom monarhijom, i srpski intelektualci poeli su da
lamentuju nad ovom injenicom, doivljavajui je kao utamnienje i guenje Srbija
je, tako, reima Jovana Cvijia, skoro opkoljena zemlja a mi smo postali uhapen narod
istovremeno istiui kako Srbija mora da prodie, da proiri plua kako bi opstala
(Cviji, 2000, 165; Mirdita, 1996).
U datim okolnostima, figura hrabrog gortaka, naeg roaka i saveznika protiv
Turaka, sve vie bledi. Namesto nje se u naunom diskursu, tampi i obrazovanju
(vidi radove Ane Petrov, Milana Miljkovia i Aleksandre Ili u ovom zborniku) Albanci
se jae identifikuju sa Albancima muslimanima sa Kosova, predstavljenima kao
turskim saveznicima i muiteljima malobrojnih preostalih kosovskih Srba, koji su,
reima autora popularnog udbenika iz tog perioda, vea zla Srbima inili i od samih
Turaka (Jovi, 1886, 91). Svega nekoliko decenija nakon pominjane Karadieve
tvrdnje kako se upravo jo ne zna dokle Srba ima u Arnautskoj i u Maedoniji,
srpske novine i asopisi objavljuju brojne putopise o Kosovu koji se po pravilu fokusiraju na srpske srednjovekovne spomenike i albansku brutalnost prema preostalim
lokalnim Srbima (Atanasovski, 2014, i njegov prilog u ovom izdanju). U ovom periodu skovan je i naziv Stara Srbija, koji u osnovi predstavlja geopolitiki koncept koji
se odnosio otprilike na dananje podruje Kosova i severne Makedonije. Stara Srbija
obuhvatila je teritoriju koju su Srbi smatrali svojom na osnovu istorijskog prava, bez
obzira na veinsko albansko stanovnitvo koje je naseljava (Trifunovi, 2015). Neposredno pre i tokom Balkanskih ratova, antialbanske tendencje prerastaju u pravu me26

dijsku propagandu, kulminirajui sa nekoliko otvoreno rasistikih akademskih monografija o Albancima (vidi: Miljkovi, 2013 i radove Vladana Jovanovia i Milana
Miljkovia u ovom zborniku). Tako su Albanci, zadugo vieni kao junaci, u srpskoj
kulturi sve vie predstavljani terminima kao to su besnilo, divljatvo i krvolonost (Simi, 1904; Hadi-Vasiljevi, 1906; Oraovac, 1913; orevi, 1913; Proti,
1913; Za sumarni pregled ovih dela, vidi: Milosavljevi, 2002).
Reafirmisanje diskursa prijateljstva
Kako je namera ovog teksta da reafirmie glasove prijateljstva i potovanja, na kraju ove analize istiem napore dve znaajne srpske javne linosti koje su se, svaka na
svoj nain, suprotstavile ovoj antialbanskoj histeriji koja je zahvatila srpsko drutvo i
medije krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka.
Prvi od njih je Marko Miljanov, ivopisna linost roena u crnogorskom plemenu
Kui oko 1830. godine. Miljanov je bio najvei junak svoga doba po miljenu savremenika, koga su jednako hvalili i potovali Kui i drugi Srbo-Crnogorci i Albanci. Miljanov se opismenio tek u starosti, u elji da zapie, i tako sauva za potomstvo, istoriju,
pesme i obiaje svog i susednih plemena. U dve knjige objavljene oko 1900. godine,
Miljanov slavi Albance kao velike junake i estite ljude. Tako u njegovom najpoznatijem delu, zbirci junakih pria naslovljenoj Primjeri ojstva i junatva, ak treinu od 70
izabranih najsvetlijih primera heroizma i plemenitosti predstavljaju viteka dela albanskih junaka.
Miljanov je poetkom dvedesetog veka takoe objavio i knjigu ivot i obiaji Arbanasa, u kojoj eksplicitno iznosi svoju nameru da se suprotstavi popularnom miljenju
da su Albanci necivilizovani:
Oaj aaa ajea a, je oa, oj ao ae
o ; oa e jejea a o o j, e o je aoa, a ee e e a je ao a ja a oee ooj ao
o aaea oaja, oj e ee oaa Aaa, e aa
a, oae oe eoje, aaa, o , jeo, a
je a ojjea e oo. Oo aje a a je eo a
ao oe oojaje o oa (. 135)
e o oo a ao e , a oee e, oo eoa
a a oee. oje oao, jaeo, ooo
o o je (143).

(, 1907, 1, 20)

Dok je Marko Miljanov bio odan herojskoj tradiciji i junak starog kova, pola veka
mlai Dimitrije Tucovi bio je moderna linost, obrazovan na Zapadu i jedan od prvih
i najglasnijih zagovornika socijalistikih ideja u Srbiji. Tucovi je bio zgroen antial27

banskom histerijom meu srpskim intelektualcima i u srpskim medijima, a posebno

zloinima poinjenim protiv albanskog stanovnitva tokom Balkanskih ratova 1912. i
1913. godine. Stoga je poetkom 1914. godine objavio knjigu Srbija i Albanija: jedan
prilog kritici zavojevake politike srpske buroazije, u kojoj kritikuje srpsku spoljnu politiku kao osvajaku. Tucovi je smatrao da takvo ponaanje nuno vodi u poraz i proroki tvrdio kako je ona prouzrokovala mnotvo rtava, a da e ih u budunosti proizvesti
jo vie. Tucovieve rei, naalost, ni danas nisu izgubile na aktuelnosti:
Danas je postalo vrlo rizino propovedati potrebu zajednikoga rada sa Arbanasima. U pogubnoj utakmici da opravda jednu naopaku politiku buroaska
tampa je stvorila o Arbanasima itavu kulu neistinitih i tendencioznih miljenja, a osvajaka politika Srbije sa svojim varvarskim metodama morala je Arbanase ispuniti dubokom mrnjom prema nama
(Tucovi, 1946, 116)

Zakljuak: raanje albanizma

Ova dva glasa u izvesnom smislu otelovljuju sr moje argumentacije jedan je
zastupao stare vrednosti i vrline, afirmiui ono najbolje to tradicionalno balkansko
drutvo moe da ponudi. Drugi je promovisao balkansku saradnju i povezivanje na
temelju socijaldemokratskih naela, sledei najnaprednije emancipatorske evropske
politike ideale svoga doba. U tom smislu, oni predstavljaju dva principijelna pristupa
kojima se moe menjati vienje Albanaca u srpskoj kulturi, ve dugo obeleeno neprijateljstvom i radikalizmom.
Oslanjajui se na koncept balkanizma koji Marija Todorova opisuje kao diskurs koji
stvara sterotipe o Balkanu i politiku organski povezanu s tim diskursom, i njegovu
posebnu artikulaciju u albanskom kontekstu u analizi Stefani vandner-Sivers
(Schwandner-Shievers, 2004, 110-126), ini se da je instruktivno uvesti pojam albanizamza ovaj diskurs koji se posebno snano javlja u Srbiji uoi Balkanskih ratova i ostaje produktivan do danas (o emu, izmeu ostalog, svedoe i tekstovi u ovom zborniku)6. Kao vid ili pod-tip balkanizma, albanizam bi bio amalgam: a. tvrdnji o istorijskom
pravu Srba na teritoriju Kosova i Metohije utemeljenih na pripadnosti ove teritorije
srpskim srednjovekovnim vladarima i brojnim verskim spomenicima koje su oni podigli, b. humanitarnim tvrdnjama o orkestriranom etnikom ienju Srba sa Kosova od
Albanaca, koje su naroito potencirane u decenijama uoi Balkanskih ratova i od osamdesetih godina naovamo, c. demografskim tvrdnjama poput onih da su Albanci poeli
da se naseljavaju na teritoriju Kosova u znatnijem broju tek nakon velike Seobe Srba
6

28

U tom smislu, ovu rudimentarnu analizu albanizma treba shvatiti pre svega kao prolegomenu za
budue opsenije razmatranje diskursa albanizma i njemu ekvivalentnog srbizma, koja bi kao polazite
imala oblike internalizovanog balkanizma u teoriji Marije Todorove (Todorova, 2006) i lokalnu varijaciju
umetenog orijentalizma u tumaenju Milice Baki Hejden (Hayden, 1995). O prethodnoj upotrebi
pojma albanizam u slinom kontekstu vidi: Schwandner-Shievers 2004, 110-126.

krajem sedamnaestog i u prvoj polovini osamnaestog veka, ili da su Srbi inili veinsko
stanovnitvo u Metohiji sve do duboko u devetnaesti vek, te da je proterivanje Srba
tokom Drugog svetskog rata i onemoguavanje njihovog povratka od komunistikih
vlasti glavni uzrok demograske premoi Albanaca nad Srbima na Kosovu.
Afirmisanjem ovih glasova unutar srpske i albanske kulture koji, poput Marka Miljanova i Dimitrija Tucovia, insistiraju na meusobnoj srodnosti i potovanju, konstituisala bi se jedna drugaija tradicija, koja bi, nasuprot aktuelnom diskursu neprijateljstva, promovisala saradnju i prijateljstvo. Takav poduhvat predstavljao bi i svojevrstan
gest i performativni in onih Srba i Albanaca koji veruju da je vreme da prestanemo da
ekamo da Evropska unija rei nae probleme i beskonano sponzorie nae aktivnosti, ve da, za promenu, napokon probamo da uradimo neto sami za sebe.

29

Literatura:
ANZULOVI, B. (1999) Heavenly Serbia: From Myth to Genocide, New York: New
York University Press.
ATANASOVSKI, S. (2014) Muzike prakse i proizvoenje nacionalne teritorije,
posebno pogl. II: Stara Srbija i Maedonija kroz putopise i narodne pesme. Beograd:
Fakultet muzike umetnosti, doktorska disertacija (neobjavljeno).
BAKI-HAYDEN, M. (1995) Nesting Orientalisms: The Case of Former Yugoslavia, u:
Slavic Review, 54/4, 917-931.
BALEVI, J. S. (1757) Kratak istorijsko-geografski opis Crne Gore,
http://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/jsbalevic-opis.html
, M. (1991) eaa o ajeo oe e oo
e aaa eea, aoo oeo ojea Aaj
o aoa a eaoo ao a oao a e 21, 22. 23.
ja 1990. oe, ee, 395-408.
BATAKOVI, D. (1994) Ilija Garaanins Naertanije: A Reasessement, Balcanica,
vol. XXV-1, 157-183.
, . (2004) a oaj oj o, eeo Aaj,
ooa: , 2004.
, J. (2000) oo a, , III, eoa: A.
EOVI, . K. (1986) Kanon Leke Dukainija, Zagreb: Stvarnost.
, . (1913) Aa ee e, eoa: aaja oje
Oao.
UREV, B. (1984) Postanak i razvoj brdskih, crnogorskih i hercegovakih plemena,
CANU: Titograd.
FOLEY, J. M. (2004) Epic as Genre, u:The Cambridge Companion to Homer, prir.
Robert Fowler, Cambridge: Cambridge University Press, 171-187.
-, J. (1906) aa ja Maeoja, (a ea
eoao, ojo oo), eoa.
HALILI, R. (2012) Nard i jego pieni: rzecz o oralnoci, pimiennoci i epice ludowej
wrd Albaczykw i Serbw. Warszawa: Wydawnictwa Uniwersytetu Warszawskiego.
HALILI, R. (2013) Albanians and Serbs: a Common Epic, intervjuisala Marjola Rukaj,
Osservatorio Balcani e Caucaso, 31 ma, http://www.balcanicaucaso.org/eng/ Regions-and-countries/Albania/Albanians-and-Serbs-a-common-epic-135279 (stranica
poseena 30. aprila 2015).
HYSA, A. (2014) Match-making Behind Enemy Lines, LSEE Blog, May 15, http://
blogs.lse.ac.uk/lsee/2014/05/15/match-making-across-enemy-lines/ (stranica poseena
30. aprila 2015)
HYSA, A. (2015) Albansko-srpski brakovi izmeu medijskog predstavljanja i stvarnosti,
Beton, br. 158, 22 april, http://www.elektrobeton.net/mikser/albansko-srpski-brakovi-izmedu-medijskog-predstavljanja-i-stvarnosti/ (stranica poseena 30. aprila 2015)

30

JEZERNIK, B. (2004) Wild Europe: The Balkans in the Gaze of Western Travelers,
London: Saqi.
J, M. (1886) IV. . . .
. , : .
K, . . (1849) , ,
, : , 1849, 1-27.
K, . . (1852)
, : .
K, . . (1845) , ,
, : .
KOLSTI, J. (1990) The Bilingual Singer: a Study in the Albanian and Serbo-Croatian
Oral Epic Traditions, New York: Garland Publishers.
LORD, A. B. (2000) The Singer of Tales, 2nd edition, ed. Stephen Mitchell and Gregory
Nagy, Cambridge, Mass.: Harvard University Press.
LOW, D. H. (1922), The Ballads of Marko Kraljevi, Cambridge: Cambridge University
Press.
, M. (2003) aaa aaaa oa eeo a
oj o, eeo Aaj, BALCANICA, XXXIV/2003, 237-265.
, . (1993) a o aeaj, eoa: .
MARTIN, R. (2005) Epic as Genre, u: A Companion to Ancient Epic, prir. John Miles
Foley, Oxford: Blackwell Publishing, 9-19.
M, . (1974) Aaae ee ee aa aoa ea, a
XIV oea aea ooa Joaje ( e 1967), eoa: ae
M, . (1981) Aae jae ee, a: Jeo. a XIV
oea aea ooa Joaje (eoa: ao eo), http://www.rastko.
rs/rastko-al/umetnost/rmedenica-kresnicke_l.php (stranica poseena 30. aprila 2015).
M . (1997) oja e oe, eoa, ee.
, . (1901) je oja jaa; eoa: ea
aa, 1901.
, . (1907) o oaj Aaaa. eoa: oa aaja
ao.
, . (1997) , : .
MILJKOVI, M. (2013) Kronika palanakog sveta: negativne predstave o Albancima u
ilustrovatnoj ratnoj hronici (1912-1913), Beton br. 136, 18 jun, http://www.elektrobeton.
net/mikser/kronika-palanackog-sveta/
MILOSAVLJEVI, O. (2002) U tradiciji nacionalizma ili stereotipi srpskih intelektualaca
XX veka o nama i drugima, Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava.
MIRDITA, Z. (1996) Albanci u svjetlosti vanjske politike Srbije, Jugoistona Europa
1918-1995, Meunarodni znanstveni skup, Zagreb: Hrvatska matica iseljenika i Hrvatski
informativni centar.
, . (1989) aa , o a: Maa a.

31

O, T. (1913) Aaao ae o ao, eoa, .

aeo a.
TO, . (1754) oja o oj o, , prir.
, : , 1997, 7-36.
, . (Balkanicus) (1913) Aa oe ja Ao-aa,
eoa: aaja oje Oao.
PUPOVCI, S. (1968) Graanskopravni odnosi u Zakoniku Leke Dukainia, Pritina,
1-318.
, . (1904) aa ja Aaa, eoa: aaja oje
Oao.
SIVAKI, A. (2013) Specific Initial (Introductory) Formulas in Albanian (Decasyllabic)
Songs of the Frontier Warriors, Balcanica, XLIV, 113-138.
SKENDI, S. (1954) Albanian and South Slavic Oral Epic Poetry, Philadelphia:
American Folklore Society.
, . (1995) o-aa je oo, eoa: a
aaeja aa eo.
SCHWANDNER-SIEVERS, S. (2004) Albanians, Albanianism and the Strategic
Subversion of Stereotypes, u: The Balkans and the West: Constructing the European
Other, 1945-2003, ur. Andrew Hammond, Aldershot: Ashgate, 110-126.
TODOROVA, M. (2006) Imaginarni Balkan, Beograd: XX vek.
TRIFUNOVI, B. (2015) The Collective Memory in the Serbian National Discourse on
Old Serbia (u rukopisu).
TUCOVI, D. (1946) Srbija i Albanija: jedan prilog kritici zavojevake politike srpske
buroazije, Beograd: Kultura.
, J. (1974) o eo a oaja Aaaa
ooaa, a XIV oea aea ooa Joaje ( e
1967), eoa: ae ooa Joaje (eoa: ao eo) 1974. http://
www.rastko.rs/rastko-al/folklor/jvukomanovic-slave_l.php(stranica poseena 30. aprila
2015).
, . (1988) o ea e oe, eoa: a.

32

Aleksandar Pavlovi
Centre for Southeast European Studies, University of Graz /
Institute for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade

From Heroes to Savages: the Albanians in Serbian

Heroic and National Discourse from the MidEighteenth to Early Twentieth century
Abstract:
This paper argues that the proper origin of Serbian-Albanian hostility had been established in the last quarter of the nineteenth century. In the first part, the paper offers
examples of positive mutual perceptions between Serbs and Albanians in the oral tradition, early Balkan ethnography and historiography from mid-eighteenth to mid-nineteenth century. It is contended that the appreciation for Albanian heroes found in Serbian/Montenegrin folk oral songs and narratives stems from a similar social background
and shared patriarchal values among the two ethnic groups. In the second part, the
paper follows the change in their perceptions from the later part of the nineteenth century onwards, influenced by the Eastern Crisis of 1875-1878, formation of the Albanian
national movement, weakening of the Ottoman rule and territorial disputes over the
present-day Kosovo and Northern Albania. It is argued that these tendencies gradually
led to the establishment of Serbian-Albanian hostility, which became cemented on the
eve of the Balkan Wars of 1912 and 1913. In the last instance, the article focuses on
positive examples of Serbian intellectuals who contested such approach and advocates
for the re-affirmation of these narratives that emphasize similarities and promote friendship between Serbs and Albanians.

Key Words:
Hostility, Oral Epic Tradition, Marko Kraljevi, Marko Miljanov, Albanism

33

34

Sran Atanasovski
Institut za muzikologiju
Srpska akademija nauka i umetnosti

Proizvoenje Stare Srbije: stopama putopisca, tragom

folklora
Apstrakt:
U ovom radu sagledavam putopise iz Stare Srbije, koji tvore specifian literarni anr
u Srbiji na kraju dugog devetnaestog veka, kao mehanizam proizvoenja teritorijalnih
pretenzija srpskog nacionalizma. U periodu kada su opisivane zemlje bile pod
osmanskog vlau, te bile viene kao nepristupane za veinu pripadnika srpske
populacije koja ih je pak percipirala kao supstancijalni deo svoje nacionalne teritorije,
ovi putopisi bili su jedinstven nain da se javnosti predoe informacije iz prve ruke
koje su se ticale ovih predela. Nakon kratko istorijskog pregleda razvoja anra,
analiziram literarne mehanizme putem kojih su ove zemlje ubedljivo oznaavane kao
srpske. Posebno naglaavam znaaj prezentovanja naunih podataka u putopisima,
poput onih koji se tiu jezika, obiaja, i slino.

Kljune rei:
srpski nacionalizam, Stara Srbija, Maedonija, putopisi, etnografija

35

U periodu od sredine devetnaestog stolea do izbijanja Balkanskih ratova, srpski

intelektualci, poglavito iz Kneevine, odnosno Kraljevine Srbije, ali i iz centara u
Habzburkoj monarhiji, razvili su specifian diskurs putopisa iz Stare Srbije.1 Osnovna
svrha ovih putopisa bila je da se osnae srpski nacionalistiki argumenti prema kojima
su pojedine geografske oblasti pripadale srpskoj naciji, i to sluei naukama poput
istorije, filologije, etnografije i geografije, ali je njihov cilj takoe bio i obogaenje
naunih tekstova linim svedoanstvima istraivaa, ivopisnim anegdotama i
scenama iz svakodnevnog ivota. Ovi putopisi su stoga bili proeti raznovrsnim
demografskim podacima, istorijskim informacijama, pa i etnografskim kartama koje
nalazimo u prilozima, koji vie nisu bili samo objektivni nauni rezultati, ve su
predstavljali sastavni deo jednog literarnog anra kojim je bilo mogue u italakoj
publici probuditi snane afektivne reakcije. Iz perspektive umetnikog doprinosa,
putopis je pak sluio kao svedoanstvo o iskustvu putopisca iz prve ruke, materijalni
trag pripovedaevog fizikog boravka u prostoru koji eli da opie. S tim u vezi,
smatralo se da putopisac svojim pripovedanjem sa publikom moe da podeli samu
ulnu impresiju putovanja koju je sam iskusio.
U ovom radu predstaviu kratki istorijski pregled razvoja diskursa putopisa iz Stare
Srbije, razmotriu kljune literarne tehnike posredstvom kojih su ovi putopisi funkcionisali kao mehanizam aproprijacije teritorija, te u detaljnije razmotriti politiku ulogu razmatranja jezika i folklora ovih krajeva u putopisnoj prozi, kao i u naunim tekstovima koji su takoe nastajali kao svojevrsni derivati putopisa. Na osnovu toga
mogue je doneti zakljuak da su se mehanizmi diskurzivne aproprijacije teritorija razlikovali u sluaju Stare Srbije u uem znaenju te rei (koje je okvirno obuhvatalo
Kosovo, severnu Albaniju i, uslovno, severnozapadnu Makedoniju, i u kojoj je suparnika nacija bila albanska),2 te u sluaju Maedonije, gde je meta napada bila takozvana
bugarska propaganda, a veinsko stanovnitvo je govorilo slovenskim jezikom. Dok su
se u potonjem sluaju putopisci sluili analizom jezika, folklora, obiaja i slino, kako
bi naunom metodom utvrdili granice nacije, te time aktuelnom (slovenskom i hrianskom) stanovnitvu priznavali prirodno pravo, u sluaju teritorija gde su veinu
inili Albanci mehanizmi aproprijacije oslanjali su se na istorijske narative, geografsko-ekonomske argumente, a neretko i na fabrikovanje demografskih podataka, otvarajui time prostor za rasnu i kulturalnu diskriminaciju neslovenskog stanovnitva.
Pojam Stara Srbija, koji radi ortografske preglednosti navodim bez znaka navoda, ne koristim u smislu realne geografske oblasti, ve kao referencu za konstruisano polje znaenja proizvedeno u srpskom
nacionalistikom diskursu tokom devetnaestog stolea, a koji je slovio za supstancijalni deo imaginarne
srpske nacionalne teritorije (up. Trifunovi 2014). Putopisi iz Stare Srbije pisani na srpskom jeziku nisu
obraeni kao zasebna tema. Duan Batakovi je priredio antologiju zapisa o Kosovu od 1852. do 1912.
godine, ali u fokusu njegovog interesovanja nije putopisni element, iako je veina tekstova u zbirci ovog
tipa (, 1988). U zasebnim studijama obraeni su pojedini aspekti putopisa Branislava Nuia
iz Kosova i Maedonije (, 2001).
2
Jovan Cviji se sluio geografskim odlikama ovih predela i na osnovu toga je granicu izmeu Stare Srbije
i Maedonije povlaio tako da je Skoplje bilo u Staroj Srbiji, dok je Maedonija bila svedena na krajeve
oko Ohrida i Bitolja, sa im se slagao i Tihomir orevi (, 1904; , 1920, 4).
1

36

***
Iako je Kosovski mit ve od vremena Vuka Karadia bio snano prisutan, kako u
umetnosti i nauci, tako i u svakodnevnom ivotu Srba u Kneevini i u provincijama
Habzburke monarhije, sve do Berlinskog kongresa bilo je srazmerno malo svedoanstva iz
prve ruke onih Srba koji su zaista posetili Staru Srbiju i Maedoniju3, te koji bi mogli da
izveste svoje sunarodnike o injenicama pozivajui se na sopstveno iskustvo. Na ovo ukazuje
Karadiev iskaz iz teksta Srbi svi i svuda iz 1836. godine, da je eleo da obie ove
jugoistone krajeve naroda naega [...] ali se do danas nikako ne dade (Karadi, 1972, 31).
Smatra se da su u prvim decenijama oblasti Osmanskog carstva bile opasne za
istraivaka putovanja, te da se moglo bezbedno proi samo uz jaku tursku pratnju
(Batakovi, 1988, ix). Istovremeno, putopisna literatura bila je sve popularnija irom
Evrope, kao i raznorodne etnografske studije bazirane na linom iskustvu istraivaa.
tavie, putopisi iz same Kneevine Srbije, ali i iz Crne Gore, Hercegovine i Bosne, te
prikazi narodnih obiaja koje su zabeleili putopisci, sve ee su se pojavljivali u
tampi i prateim publikacijama. Usled boljeg materijalnog stanja, koncentracije
bogatstva i unapreenja mree puteva, putovanje kao metod obrazovanja, istraivanja,
ali i provoenja slobodnog vremena, bilo je sve rairenije u kulturi graanske klase,
kako na podruju Austrougarske, tako i u Kneevini Srbiji (Stojanovi, 2007). Tim je pre
nedostatak putopisa iz oblasti koje su bile proklamovane kao Stara Srbija i koje su
budile veliku znatielju bio jo oigledniji. O velikom interesovanju italake publike za
putopisima iz Stare Srbije svedoi i injenica da su se, poev od pedesetih godina
devetnaestog veka, u srpskoj tampi pojavljivali odlomci iz stranih putopisa koji su se
odnosili na evropske posede Osmanskog carstva, a nakon toga i itave prevedene
monografije (Batakovi, 1988, xiixiii).
Prvi zabeleeni putopis iz Stare Srbije iz pera srpskog autora objavljen je 1852.
godine, a re je o spisu Deanski prvenac (1852) monaha Gedeona Josifa Juriia, roenog
u Irigu 1809. godine, koji je nekoliko godina boravio u manastiru Visoki Deani, odakle
je putovao po okolnim krajevima. Najvei deo Juriievog dela odnos se na sam manastir,
njegovu arhitekturu, freskoslikarstvo, te rukopise i bogatstva njegove riznice. U
zavrnom delu spisa Jurii opisuje krajeve Kosova, Metohije, Crne Gore i Makedonije
po kojima je putovao, neretko ih sagledavajui kroz prizmu srednjovekovne istorije, a
govori i o aktuelnim politikim prilikama, istiui ugroenost srpskog stanovnitva i
neizvesnu sudbinu samog manastira. Nazivajui sve ove predele srpskim, Jurii
napominje da je njegov spis nastao na osnovu poziva uenih Srba u Austriji da
i istrai i opie (Jurii, 1852, iii). Osnove anra putopisa
iz Stare Srbije ustanovio je, meutim, Milo S. Milojevi, istoriar, politiar i pisac, koji je
3

U srpskom nacionalistikom diskursu tokom devetnaestog stolea paralelno su se upotrebljavale obe

ortografske varijante Makedonija i Maedonija pri emu sam se odluio za potonju kako bih
podvukao distinkciju od stvarne geografske oblasti, Makedonije, ali i imajui u vidu da je prisutnost
(odnosno upotreba) slova u ortografiji rei makedonske provenijencije potcrtavano kao dokaz da je
re o dijalektu srpskog, a ne, na primer, bugarskog jezika. Odrednicu Makedonija, stoga, koristim kao
odrednicu za konkretnu geografsku oblast, dok se Maedonija, kao i Stara Srbija, odnosi na imaginarni prostor srpske teritorije proizvedene u okvirima srpskog nacionalizma.

37

nakon svog puta po Staroj Srbiji objavio dva dela, trotomni putopis (18711877) i
naunu studiju o demografiji, etnografiji i geografiji ovog kraja (1881). Milojevi je ve
1866. godine objavio raspravu usmerenu protiv bugarske propagande u Staroj Srbiji i
Maedoniji, a zapoeo je jo jedno kapitalno delo, Pesme i obiaji ukupnog naroda srpskog
(18691875). Milojevi je bio politiki aktivan, delujui u institucijama poput Drutva
Svetog Save, a na put u Staru Srbiju poao je uz pismene preporuke tadanjeg ministra
prosvete Dimitrija Matia i beogradskog mitropolita Mihaila.
Odreeni aspekti koje se mogu pronai u Milojevievim putopisima, a donekle i
Juriievom, dosledno se pojavljuju i u ostvarenjima potonjih putopisaca: primat prostornog pripovedanja nad vremenskim, brisanje vremena kao vane odrednice u naraciji odnosno, ulazak u svojevrsno sve-vreme putopisnog anra motiv pretnje, i,
konano, proimanje naunih, demografskih i istorijskih podataka sa putopisnom prozom. Milojevi ostvaruje proimanje naunog pristupa i literarnog teksta kako u samom putopisu, na primer, predoavajui detaljne demografske podatke u okviru opisa
svog putovanja, tako i na nivou svog ireg opusa, objavljujui, u odreenom vremenskom razmaku, kao dodatak putopisu, prateu naunu studiju. Ovu strategiju, posle
Milojevia, ponovie vie putopisaca. Tako je Branislav Nui svoju naunu studiju Kosovo. Opis zemlje i naroda publikovao godinu dana nakon monografskog literarnog putopisa sa Kosova.
Niz znaajnih putopisa iz Stare Srbije objavljen je u godinama neposredno nakon Srpsko-bugarskog rata, koji je dodatno aktuelizovao pretnju bugarske propagande. Ugledni
naunici i politiari ovog vremena, Vladimir Kari i Stojan Novakovi, objavili su putnike
beleke 1889, odnosno 1892. godine. Stojan Novakovi bio je poznat srpskoj javnosti kao
vodei istoriar i filolog, dok se Vladimir Kari prevashodno bavio etnografijom i geografijom. Iako su, u poreenju sa njihovim glavnim delima, ove beleke relativno mali i manje
znaajan deo opusa dvojice intelektualaca, zanimljivo je da potvruju imperativ da nauni
stvaraoci treba da se izraze i neposredno kao putopisci-reporteri, te da posvedoe na osnovu linog boravka u krajevima koje opisuju i na osnovu znanja steenog iz prve ruke. Studija Spiridona Gopevia, na specifian nain, takoe svedoi o ovom imperativu. Prvobitno
objavljen na nemakom jeziku, Gopeviev putopis je objavljen na srpskom jeziku 1890.
godine, u prevodu Milana Kasumovia. Koncipiran u dve knjige, prvi deo Gopevievog
teksta je u formi putopisa kao linog i detaljnog opisa samog putovanja, dok drugi deo,
naslovljen Srpsko-bugarski spor oko Makedonije i Stare Srbije, predstavlja politiko-naunu raspravu usmerenu protiv Bugarskog prirodnog i istorijskog prava na ove oblasti,
u kojoj se autor poziva na saznanja iz oblasti istorije, filologije, etnografije i etimologije, ali
i upuuje itaoca na putopisni deo studije u kojem moe pronai niz situacija kojima se
ovakva stanovita potvruju.
Meu putopiscima koji su svoja dela objavljivali u prvoj deceniji dvadesetog veka posebno se istiu Branislav Nui i Ivan Ivani. Pored toga to je bio renomirani pisac i pesnik,
Nui se aktivno bavio i politikom; godine 1890. boravio je nekoliko meseci u konzulatu u
Skoplju, a u periodu od 1893. do 1896. godine bio je konzul Kraljevine Srbije u Pritini
(, 1938). Nui je objavio dva putopisa S obala Ohridskog jezera (1894) i S Koso38

va na sinje more (1902) koji se u okviru ovog anra izdvajaju po izvrsnim literarnim kvalitetima. Nuievo veto vladanje naracijom omoguilo mu je da, moda spretnije nego u
sluaju drugih putopisaca, potcrta dimenziju prostora nautrb dimenzije vremena, te da
tekst animira dijalozima i lirskim refleksijama. Pored ova dva dela, Nui je, mogue po
ugledu na Milojevia, 19021903. objavio i naunu studiju Kosovo. Opis zemlje i naroda,
prevashodno se bavei etnografskim pitanjima. Slino Nuiu postupio je i Ivan Ivani, inovnik ministarstva inostranih poslova koji je u okviru slube boravio u Pritini, Solunu,
Bitolju i Istanbulu, objavivi vie putopisa iz Maedonije i Stare Srbije (19011903) i putopisno-naunu studiju Maedonija i Maedonci (19061908).
Tabela 1. Hronologija najvanijih putopisa iz Stare Srbije i Maedonije
Godina

Delo

forma

1852.

Gedeon Josif Jurii: Deanski prvenac

knjievni putopis (ukljuuje

opis manastira)

18711877.

Milo S. Milojevi: Putopis dela prave (Stare)

Srbije

knjievni putopis (sa

nekoliko ilustracija)

18751882.

Panta Srekovi: Putnike slike (Kosovo;

Familijarna grobnica Mrnjavevia; Podrim i
Metohija)

knjievni putopis

1889.

Vladimir Kari: Carigrad, Sveta Gora, Solun.

Putnike crtice s belekama o narodnoj
propagandi na Istoku

knjievni putopis

1890.

Spiridon Gopevi: Stara Srbija i Makedonija.

Moj putni izvetaj

etnografski putopis

1892.

Stojan Novakovi: S Morave na Vardar: 1886.

Putne beleke

knjievni putopis

1894.

Spira Kalik: Iz Beograda u Solun i Skoplje s

Beogradskim pevakim drutvom: putnike
beleke

knjievni putopis / reportaa

(sa nekoliko ilustracija)

1894.

Branislav Nui: S obala Ohridskog jezera

knjievni putopis

1895.

Milojko V. Veselinovi: Pogled kroz Kosovo

knjievni putopis

18921902.

Branislav Nui: S Kosova na sinje more

knjievni putopis

1903.

Ivan Ivani: Na Kosovu: Sa ara, po Kosovu,

na Zvean. Iz putnih beleaka Ivana Ivania

knjievni putopis

19061908.

Ivan Ivani: Maedonija i Maedonci.

Putopisne beleke

putopis i demografska,
etnografska i geografska
studija

1910.

Todor P. Stankovi: Putne beleke po Staroj

Srbiji: 18711898.

reportani putopis

39

***
Analizirajui odlike putopisa iz Stare Srbije i Maedonije moj osnovni zadatak jeste
da identifikujem odreene mehanizme putem kojih su putopisci vrili aproprijaciju
ovih teritorija, odnosno na ubedljiv nain plasirali ideju svojoj italakoj publici da je
re o kljunim delovima zamiljene srpske nacionalne teritorije. Re je o sledeim postupcima: brisanje dimenzije vremena, odnosno naracija koja daje primat prostornoj
dimenziji i istorijskom vremenu; brisanje, odnosno dezavuisanje politikih granica;
uvoenje motiva pretnje, te, naposletku, uvoenje dokumentarnog metoda i preplitanje putopisne proze sa naunim radom, o emu e biti vie rei u zavrnom poglavlju
ovog teksta.
Primat dimenzije prostora nad dimenzijom vremena jedna je od osnovnih odlika
pripovedanja koja odlikuje gotovo sve putopise iz Stare Srbije. Temporalni aspekt naracije uslovljen je putovanjem samog pripovedaa i kao takav ne predstavlja bitan inilac ostvarenja. Njegovo mesto zapravo preuzima prostor, koji ne samo to usmerava
radoznalost pripovedaa, ve predstavlja osnovni kriterijum prema kojem se formira
oblik putopisa i nie osetljivi splet anegdota, dijaloga, putopisnih zapaanja, ali i istorijskih, demografskih i drugih informacija. Realno vreme putopisa se, zapravo, kroz
ovakvu vrstu pripovedanja, stapa sa istorijskim vremenom, ali i sa mitskim vremenom, odnosno bez-vremenom. Tako e putopisac, voen svojim putem, predele i mesta koji ga okruuju opisati ne samo kroz svoje trenutne opaaje, ve i kroz istorijske
prie i narodna verovanja koja se za njih vezuju. Tipina je reenica Pante Srekovia
kojom opisuje svoj put kroz Podrimlje: Iz Mitrovice od Zveana, krenem se preko mesta , gde je Nemanja pobedio vragi svoi za u Prizren (, 1882).
Takve reference, pogotovu u putopisima Miloa Milojevia, mogu prerasti u elaborirane ekskurse, u kojima autor tumai i istorijske zapise koje je prilikom puta pronaao
uklesane u ruine i spomenika obeleja (up. npr. , 1871, 121123).
Posebno je zanimljivo na koji nain se brisanje dimenzije vremena primenjuje na
nivou svakodnevnog iskustva. Stojan Novakovi, opisujui u svom putopisu han na
Biljau, uporeuje gostionicu koju je zatekao sa opisima putnikih obiaja iz Duanovog zakonika, konstatujui da po nekim zabaenim krajevima Turske [] srednji vek
ivi jo u prilinom cvetu (, 1894, 1720), dok grejanje na mangal opisuje
referirajui na tipik Svetog Save za Studenicu i Hilandar (2527). ak i u turoj, dokumentarnoj prozi Todora Stankovia istorija srednjovekovne srpske drave je neto od
ega se ne moe pobei, to je ugraeno u samu bit prostora; tako pisac navodi da oko
Novog Brda i u celoj gnjilanskoj kazi pri kopanju i oranju [metani] esto nalaze stari
srpski novac i druge starine (, 1910, 30).4 tavie, Stankovi trijumfalno
4

40

Na drugom mestu Stankovi primeuje da pritinske damije i neke tekije skrivaju mnoge starine
srpske, jer su one pretvorene od crkava, a neke su podignute i materijalom sa poruenih crkava i dvorova
srpskih (, 1910, 84).

zakljuuje, sve donde, dokle se sela, brda, reke i doline nazivaju srpskim imenima, sve
donde dokle u arnautakim selima ima starih crkava, manastira i grobova srpskih, []
nema Arbanasa i Albanije (132).
Poev od Jovana Cvijia, u srpskom nacionalistikom diskursu bila je iva ideja o
organskoj, te uzronoposledinoj vezi prirodnih i geografskih odlika domovine sa
karakterom i osobenostima nacije. U skladu sa ovakvim razumevanjem veza prirode i
nacije, putopisci iz Stare Srbije neretko prirodne lepote koje opisuju tumae kroz
prizmu narativa srpske istorije, spajajui tako geografske odlike sa istorijskim
narativima. Milojevi bogatstvo reke Nerodimke tumai podseajui na zlatno doba i
ekonomski prosperitet srednjovekovne carske Srbije: Od zapadne strane protie
divna i udnovata, lekovita, reka Nerodimka, stara Rodimka, puna pastrmki i drugih
carevima srpskim dobavljenim, vele, ak iz Kitaja, ribama, koje se jo i na dan dananji
nalaze u njoj (, 1871, 201). Snanije stapanje istorijskih likova sa pejzaem
kroz fantazminu poetsku sliku postigao je Milojko Veselinovi, u svom putopisu
Pogled kroz Kosovo iz 1895. godine:
Za nepun as ve je vlak dojurio u Eles-han, a odatle za drugi as u Kaanik.
Strano! Ne znate ta je stranije, da li kaanika klisura sa svojom prirodom,
ili Starina Novak sa svojim namrgoenim licem i kalpakom, punim tuge i oajanja! [...] Kaanika klisura oarava putnika svojom prirodom. Ona neje mnogo stenovita, a dosta je umovita pravo mesto za hajduka. Odmah mi je
izaao na pogled stara junaina, Starina Novak, i ba kao da ga gledam, kako
sa svojom druinom leti od brda na brdo, zahvata busije i junaki brani svoju
klisuru, i kako namie kalpak na oi! Ako je junaina i strana pogleda, zaista
je imao rata i biti. Samo proi, Srbine, tuda, ako ti Starina Novak ne izie na
pogled sa svojim sumornim licem i kalpakom na glavi, ja kriv......! (,
1895, 4)

Branislav Nui je u opisu Ohridskog jezera, kojim je otvorio svoj putopis, razvio
suptilniju alegoriju, u kojoj uzburkano jezero postaje metafora srpske nacije:
Ali kako tek velianstveno i strahovito izgleda ovo pitomo jezero u asu bure!
Kao okovan din, ono sa bezumnim naporima udara o hladne zidove tamnike,
stresa okove, otimlje se i rikom svojom dovodi u trepet uvare svoje. Nebo se
nad njim gri i sputa oblake nisko, a jezero se kree iz dubine i penje svoje
grdne talase i pozdravljaju se junakom rikom i grle se mukim zagrljajem. Da
li to nebo die sebi roba i celiva ga utehom ili se to rob lomi i bori da raskine
uze i da se otrgne nebu, veitoj slobodi?! (, 1984)

Putopisci iz Stare Srbije posebno ele da ukau na nesuvislost meudravne granice koja razdvaja Kraljevinu Srbiju i Osmansko carstvo i to ine ukazujui, s jedne stra41

ne, na nevidljivost same granice, a, s druge, poredei jezik, obiaje i prilike iz Stare
Srbije i Kraljevine Srbije, te ukazujui na njihovu sutinsku istorodnost, uprkos oevidnim razlikama. Dok je potonji nain podrazumevao naune refleksije, pre svega na polju filologije i etnologije, prvi nain bio je sprovoen upotrebom poetskih slika i deskripcija, te se prevashodno oslanjao na inspiraciju i knjievni dar pripovedaa.
Upeatljiv je Novakoviev duhovit i iv opis sopstvenog prelaska granice sa Turskom:
Koje je granica? pitao sam ja moje pratioce. I oni mi pokazae jedan malen,
skoro zasut rov.
To je, gospodine, granica!
A ja sam gledao paljivo tu liniju to odvaja zemlju od zemlje, uticaj od uticaja,
i narod jedan isti meu sobom. Treba li da kaem, da sam eleo, da se ne vidi
ni toliko koliko su je moje slabe oi videle? (, 1894, 67)

Desetak godina kasnije, na skoro istom mestu, Novakovi e primetiti da se vidi

[...] da je to jedna zemlja, meunarodnim ugovorima preseena; zna se da je s obe strane granine linije jedan isti narod (, 1906, 3).
Trei motiv, motiv pretnje na upeatljiv nain proima putopise iz Stare Srbije, bilo
da je re o linoj pretnji bezbednosti samog putopisca, bilo da se radi o pretnji irih
razmera, za opstanak itave nacije. Pri tome, ova dva nivoa se neprestano prepliu i
povezuju u jedan zdrueni afekat: putopisac moe krenuti od opisa neposredne pretnje
po njega samog, kako bi zatim ukazao da je pod pretnjom kako stanovnitvo krajeva
koje opisuje, tako i nacionalno kulturno naslee. Pretnja i oseaj nesigurnosti ne predstavljaju samo knjievni ili reportani motiv, ve tehniku kojom se sam in itanja
putopisa pretvara u visoko afektivnu praksu. Posebno je znaajno na koji nain se brie
granica izmeu line sigurnosti i sigurnosti nacije kao celine, te se oseaj ugroenosti
na planu nacije prevodi, preko ugroenosti bezbednosti samog putopisca, do oseanja
nesigurnosti i pretnje na telu samog itaoca krajnjeg konzumenta. Neretko su itavi
putopisi protkani neprekidnom ugroenou putnika koja se preplie sa opasnou od
biolokog ili kulturnog izumiranja nacije. Tako nam Gopevi kazuje da je na svoj put
poneo otrov majuno stakoce cijankalija u sluaju da dopadne ropstva kod makedonskih hajduka koji esto prepredenim muenjem iznuavaju otkupni novac
(, 1890, 22). Milojeviev putopis je najeksplicitnije protkan nizom scena koje
opisuju kako je njegova lina bezbednost ugroena, a prepriana je ak i scena u kojoj
su albanski razbojnici pucali iz puaka na njegovu druinu pred ulazom u han
(, 1871, 127128). Meutim, sa linog nivoa pretnja se podie i na nivo itave nacije: u Staroj Srbiji, u sukobu sa albanskom populacijom, Srbima je ugroen

42

bioloki opstanak.5 Opisi fizike ugroenosti i nasilja nad Srbima pojavljuju se ve kod
Juriia (up. , 1852, 122123) i mogu se pratiti u praktino svim putopisima
sa Kosova. Govori se o tome kako se Srbi, pod konstantnim pritiskom osmanske vlasti
i nasilja, odriu svoje vere i nacije, te se brojne populacije Albanaca (Arnauta) i poturica tumae kao potomci Srba iz srednjeg veka, dok se, u Maedoniji, srpska kultura
gubi pred agresivnom bugarskom propagandom. Milo Milojevi u demografskim
opisima pojedinih delova Kosova (poput okoline Pei, Pritine i Mitrovice) gotovo da i
ne prepoznaje druge pripadnike muslimanske veroispovesti sem islamizovanih Srba
Potura. Nacija nije ugroena samo na nivou demografske slike i brojanog stanja,
ve su u opasnosti i plemenite srpske rasne odlike. Milojevi tako preuzima diskurs
neistog iz putopisa Orijenta i Balkana i primenjuje ga na rasno drugo u odnosu na
srpsku naciju, ne tedei rei da izazove gaenje i odvratnost kod svojih buduih italaca:
Na gornjem boju svi su se bili skupili oko vatre, kao gavranovi i orluine, oko
labine kakve. Tu ti je se mogao videti tip isti srpski u poturice Srba, a sada
tako zvanog Arnautina; tip, smesa srpskog, i osmanskog, kipskog i osmanskog, kipskog i srpskog osmanskog i ciganskog i t.d. Jednom reju, tu je unekoliko bilo predstavnika sviju narodnosti, koje kao gladni vuci nagrnue na ovu
pravu i istu srpsku zemlju. Gad, beo, crn i crven, kome nema broja, neistoa,
ubre, odvratnost, sastav sviju smradova u jedan, divlji pogledi, kao u zgranutih i besomunih, uinili su uasan utisak na nas, u koima je bilo vie, odvratnosti gadnosti, bljuvotine upravo, ako se smemo izraziti kako je bilo, no to je
bilo straha, uasa, dobroga i lepoga. Predstavite sebi toliku gomilu ljudi
savreno crnih i masnih, koja se neoblai u godinu dana valjda jednom, koja
se moda nikad i ne elja i ne pere, i koja se naeala u maloj straarici,
nepoienoj, valjda od kad je napravljena; pa ete moi prestaviti gadost i
odvratnost, naroito za onoga, koji, prvi put u svom ivotu, gleda takve prizore.
(, 1871, 103104)

***
Putujui kroz zemlje Osmanskog carstva srpski putopisci su neretko morali da priznaju da susreu stanovnike ovih predela koji nisu bili sasvim sigurni kojoj naciji pripadaju. O ambivalentnosti svojih sagovornika u Staroj Srbiji i Maedoniji eksplicitno
govori Gopevi, koji navodi razgovore sa metanima koji su mu priznali da po obiaju
5

Preplitanje motiva pretnje na razliitim razinama prisutno je i u tekstu Todora Stankovia (

1910); tako autor, kao i Milojevi, ukljuuje epizodu u kojoj se na njega pucalo (3031), a kroz tekst
preplie govor o propadanju srpskih crkava i spomenika (22, 24), o demografskom rasipanju nacije
usled progona, doseljavanja pokrtavanja ili odbacivanja srpskog jezika (20), te, konano, konstantne
pritube na svakodnevno nasilje nad Srbima (24), postiui sinergijski efekat u rasplinutoj naraciji.

43

kau za sebe da su Bugari, iako su zapravo Srbi (, 1890, 2627). Tako e na

Gopevievo pitanje ti si dakle Srbin?, njegov sagovornik odgovoriti Zna, mi smo
po svoj prilici Srbi, ali nam je navika da kaemo, da smo Bugari [...] ba tako je na
obiaj (, 1890, 33).6 Jovan Cviji izveo je zakljuak da kod makedonskih
Slovena nema [...] endogene narodne svesti, te da se oni podjednako brzo i lako izjednaavaju i sa Srbima i s Bugarima (, 1906, 13). Lino izjanjavanje o nacionalnoj pripadnosti oigledno nije bilo dovoljno pouzdan kriterijum kako bi se utvrdio
opseg srpske nacije i odgovorilo na naizgled jednostavno pitanje koje je Vuk Karadi
postavio u svom tekstu Srbi svi i svuda: dokle Srba ima? (, 1972, 31). U
ovom istorijskom periodu nacija je posmatrana vie kao objektivna i prirodna datost,
a manje kao stvar linog izbora pojedinca, te je za istraivae bilo neophodno da uspostave objektivne i naune kriterijume da bi odgovorili na ova pitanja. Jovan Cviji zagovarao je stav da se makedonski politiki problem reava prema naunim
konstatacijama, dodajui da nema sumnje da se i u jednoj flotalnoj narodnoj masi,
koja nema ni odreeno srpsko ni bugarsko narodno oseanje, mogu nai u jeziku i
istorijskim tradicijama srpske i bugarske crte, znaci i tragovi (Cviji, 1906, 17). U
ostvarivanju projekta naunog utvrivanja nacionalne pripadnosti neopredeljenog
stanovnitva dve discipline bile su posebno korisne: filologija i etnografija.
Herderijansko merilo nacionalnog jezika je u toku devetnaestog veka bio
rasprostranjen i iroko prihvaen kriterijum za razlikovanje nacija u Evropi (Anderson,
1991, 6782; Geary, 2007, 4651), a ve od Vuka Karadia jezik je uspostavljen kao
osnovni kriterijum pripadnosti i u sluaju srpske nacije. Iako je ovaj kriterijum bio
doveden u pitanje na prostoru Austrougarske, gde govornici tokavskog dijalekta koji
su bili katolike i islamske veroispovesti nisu eleli da se izjanjavaju kao Srbi, on je bio
sasvim validan na prostoru Stare Srbije i Maedonije. Ovde je, s jedne strane, trebalo
pokazati da su muslimani (Turci, poturice, ali i Albanci Arnauti) zapravo pokrteni
Srbi, a, s druge strane, povui granicu prema konkurentom bugarskom nacionalnom
projektu, gde nije postojala diferencijacija po religiji. Vie autora, poput Stojana
Novakovia i Spiridona Gopevia, pokuavali su da odrede jasne nauno-filoloke
kriterijume po kojima bi jezik kojim su govorili makedonski Sloveni potpao pod
dijalekte srpskog, a ne bugarskog jezika. Za Stojana Novakovia jedan od osnovnih
kriterijuma diferencijacije jeste fonetski, te ovaj autor istie da je prisustvo slova,
odnosno glasova, i pouzdan znak da je makedonski jezik zapravo nareje
srpskog jezika (Novakovi, 1889). Gopevievi markeri diferencijacije obuhvataju kako
pitanja fonetike, tako i pitanja leksike, gramatike, akcentuacije, upotrebe zamenica, te
sufiksa i prefiksa. Posebno je isticano da je jezik makedonskih Slovena jo blii
srednjovekovnom srpskom jeziku, odnosno jeziku koji su istraivai zaticali na
6

44

Slinu situaciju pripoveda i Spira Kalik, koji je na putu kroz Maedoniju upitao jednog deaka da li je
Srbin, te dobivi odgovor da je Bugarin, potpitao kako je to mogue kada govori srpski, na ta je deak
odgovorio Takoj mi kazaja uitel, da sum Blgarin, a tatko mi kae da sum Srbin, kak i on (, 1894,
21).

spomenicima srednjovekovne srpske drave, nego li savremenom knjievnom srpskom

jeziku (, 1890, 250257).
Meutim, kao to je i sam Jovan Cviji primetio, ovakav nain korienja filologije
imao je nedostatke. S jedne strane, sami istraivai su esto nepouzdani i prepoznaju
stvari koje su im bliske, dok, s druge strane, govornici lako menjaju i prilagoavaju svoj
jezik u skladu sa potrebama i situacijama.7 inilo se da je etnografija obeavala
pouzdaniju metodu, jer se zasnivala na prouavanju obiaja i usmenog predanja koja,
kao to se verovalo, seu sve do mitskog, pred-istorijskog vremena. Zapravo, uspon
modernog nacionalizma temeljio se i bio je neraskidivo vezan za disciplinu etnografije,
odnosno etnologije. Nacionalizam se zasnivao na idejama autentinosti, te je
prouavanje folklora, u vidu otkrivanja i konzervacije zaboravljenih, drevnih ili
ugroenih slojeva kulture, od svog zaetka predstavljalo snaan instrument u rukama
nacionalistike ideologije. Interesovanje za prouavanje narodne kulture razvijalo se
u sprezi sa idejama nacionalizma, te su studije folklora, kroz diskurse o autetinosti,
predstavljale izvor naunih argumenata o prirodnim i istorijskim pravima nacije (up.
Bendix, 1997). Razumevanje etnologije kao neodvojivo od ideje kolektiva i naroda,
odnosno nacije, bilo je izraeno i u delima srpskih naunika na prelazu iz devetnaestog
u dvadeseti vek; Tihomir orevi u svom spisu O etnologiji iz 1906. godine iznosi
stanovite da etnologija iznosi ne misli pojedinca ve naroda, grupa, te da etnologa
ne interesuje ono to bi pojedinac smatrao kao dobro, istinito i lepo ili to je po
njegovom miljenju i volji, ve ono to odgovara optoj misli naroda (orevi, 1906,
5). Stvaranje kauzalne veze izmeu obiaja i nacije bilo je takoe znaajno, jer je na taj
nain pitanje nacije prestajalo da bude pitanje voluntaristike pripadnosti i postajalo
pitanje dovedeno do nivoa svakodnevnih obiajnih praksi, koje se putem etnologije
kao nauke mogu pouzdano istraiti i opisati.
Etnolozi i putopisci koji su istraivali Staru Srbiju i Makedoniju pokuavali su stoga
da pokau da slovensko stanovnitvo ovih krajeva Osmanskog carstva ima iste obiaje
i srodni folklor kao Srbi u severnim krajevima, odnosno u Kraljevini Srbiji i Austrougarskoj. Kao najznaajniji indikator srpske tradicije isticano je obeleavanje krsne slave porodinog zatitnika-svetitelja. U ovom se slau autori poput Tihomira orevia,
Spiridona Gopevia i Milojka Veselinovia, opisujui pri tom slavske obiaje i poredei
ih sa njima bliskim obiajima u samoj Srbiji (orevi, 1920, 155; Gopevi, 1890, 259
263). Autori poput Miloa Milojevia i Milojka Veselinovia bavili su se obiajima Stare
Srbije prikazujui ih u okviru irih razmatranja srpskih obiaja. Tako Milojevi u prvoj
knjizi svoje studije Pesme i obiaji ukupnog naroda srbskog prenosi pesme zapisane u
Staroj Srbiji, sa komentarima o njihovoj upotrebi u okviru obreda karakteristinih za
srpske obiaje (, 1869). U ovom diskursu posebno mesto zauzima obimna
studija ruskog konzula u Prizrenu, Ivana Stepanovia Jastrebova (
), o obiajima i pesmama Srba iz okoline Prizrena, Pei, Debra i reke Ibar
7

Karadi je i sam 1861. izjavio da ako hrvatski rodoljubi ne mogu da se saglase sa ovom [jezikom] na
razumu zasnovanom podjelom, onda se za sada ne moe nita drugo uraditi nego da se razlikujemo po
vjeroispovesti ili vjeri (, 2009, 103104).

45

(, 1886).8 Jastrebov detaljno opisuje obiaje koji se, po pravilu, vezuju za crkvene praznike i belei pesme koje se tom prilikom pevaju, kreui se u slinom krugu
tema kao Gopevi i Milojevi, a posebno izdvajajui slavu, te obeleavanje urevdana uz takozvane biljarske pesme. Predstavljajui svoj tekst kao putnike beleke, Jastrebov zapravo nudi specifini hibrid putopisne proze, etnografske studije i zbirke
sakupljenih narodnih pesama.
U sagledavanju folklora u uem smislu rei narodne usmene tradicije, narodnih
pesama, materijalne kulture takoe su razvijane odgovarajue strategije da bi se na
objektivan i nauni nain mogao oznaiti kao srpski. Prikupljene narodne pesme najpre su podvrgavane jezikoj analizi, koja bi trebalo da pokae da su zaista spevane na
srpskom, a ne na suparnikom, bugarskom jeziku. Tematika, odnosno analiza motiva
koji se pojavljuju u ovim pesmama bila je podjednako bitna, ako ne i znaajnija za odreivanje nacionalne pripadnosti. Podrazumevalo se da svaka nacija poseduje sopstveni
pesniki senzibilitet, prema kojem se tvorevine njene usmene tradicije mogu jasno razlikovati od tvorevina drugih nacija, te se postavljalo pitanje u emu se ogleda ovaj
unikatni senzibilitet i kako ga prepoznati (Leerssen, 2012, 1126). Pominjanje linosti
iz srpske srednjovekovne istorije isticano je kao dokaz da pesma pripada srpskoj naciji,
a kao najznaajnijeg protagonistu u pesmama iz Stare Srbije i Maedonije komentatori
su izdvajali Kraljevia Marka (Gopevi, 1890, 264; Jovanovi, 2010, 3436). Jastrebov
neretko prilae varijante pesama iz ve kanonskih Karadievih zbirki, a uporednom
analizom motiva iznosi tezu da je Kosovo Stara Srbija i u pesnikom smislu, kao
teritorija na kojoj je nastalo pesniko jezgro srpske narodne poezije, odakle je ona migrirala na sever i severozapad (Jovanovi, 2010, 38). Konano, brojne ilustracije narodnih nonji koje se nisu pojavljivale samo u naunim studijama ve i u ilustrovanim
asopisima, kao to je Nova iskra, imale su za cilj da priblie materijalnu kulturu stanovnitva Stare Srbije i Maedonije italakoj publici na severu, te da i na ovom nivou
jasno predoe zajedniki jedinstveni nacionalni i kulturni prostor.9
Istraivai-etnografi su naglaavali da je njihov govor o jeziku, folkloru i obiajima
neodvojiv od teritorije koju bi ovaj materijal trebalo da reprezentuje, te njihovi etnografski projekti stoga predstavljaju par excellence primere mapiranja nacije. Bilo da se
narodna umetnost i obiaji razmatraju u okviru putopisne proze, bilo da je re o etnografskim studijama, oni su uvek jasno geografski odreeni, dok se o vremenskoj dimenziji njihovog nastanka govori tek u izuzetnim prilikama. Etnografi i putopisci po
pravilu posmatraju populaciju jednog kraja kao izrazito stabilnu, te zakljuujui o njenom nacionalnom odreenju, ujedno mapiraju domovinu same nacije. Kako Holm
Zundhausen (Holm Sundhaussen) istie, etnologija u Srbiji je od samog svog nastanka
Cviji zakljuuje: Nije jasno i danas da li su makedonski govori zaseban juno-slovenski jezik s vie dijalekata, ma da je to gotovo neverovatno, ili su ti govori, i u koliko su, u celini blii bugarskom ili srpskom
jeziku ( 1906, 18).
9
Iako Jastrebovljeva studija nije bila prevedena na srpski jezik, ve je pisana na ruskom jeziku iji je
pravopis tada bio blii slavenoserbskom, ona je oglaavana u srpskoj tampi, na primer u listu Srpstvo,
sa prevedenim naslovom, te se moe zakljuiti da je bila dostupna i razumljiva italakoj publici u Beogradu.
8

46

imala kljunu ulogu u mentalnom uoblienju nacije i legitimisanju teritorijalnih aspiracija (, 2009, 209). U kojoj meri je prostorno miljenje nacije upisano u
samu metodu etnologije svedoi i studija Tihomira orevia o odreenju ove discipline, u kojoj autor iznosi miljenje da, s obzirom na to da je folklor nerazdvojan od nacije, etnolog, koji ima za zadatak da ispita jedan narod, treba da se ogranii na oblast
toga naroda, te da skuplja gradivo i tumai ono to je za taj narod i njegove pojave i
oblike karakteristino, bavei se [folklorom] na ogranienoj teritoriji jednoga naroda
ili jedne ograniene oblasti (orevi, 1906, 12.). Na drugom mestu orevi je bio jo
eksplicitniji:
Na folklor ima za nas i politiki znaaj jer je on mono sredstvo za odreivanje nacionalnih granica. Njime je narodni pojam povukao sam sebi nacionalnu
meu. Jedan isti predmet istim jezikom i istim nainom izraen od Jadranskog
mora do Balkana i od Belog mora do Budima, ne znamo ta bi drugo mogao
oznaavati do to da je produkt duha i tekovina jednog naroda. (orevi,
1984, 19)

Ovakva upotreba etnografije krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog stolea

bila je uobiajena i u irim evropskim okvirima, a njena politika uloga je posebno
bila izraena u graninim oblastima, gde nacionalna pripadnost populacije nije bila
do kraja odreena. Paradigmatian primer predstavlja studija Leona Dominijana
(Leon Dominian) iz 1917. godine o ulozi jezika i obiaja o uspostavljanju granica u
Evropi, koja je imala i neposrednog politikog uticaja na tok versajskih pregovora
(Dominian, 1917; up. Leerssen, 2012, 1819). Upravo u kontekstu uloge etnologije
kao discipline mapiranja nacije potrebno je posmatrati i izraen zaokret etnologa ka
ruralnom, te visoko vrednovanje seoske kulture i folklora, koje e postati izraena
odlika itavog nacionalistikog diskursa. Urbane populacije ne samo da su bile
nestabilne i sklone migracijama, ve su se, na podruju Stare Srbije i Maedonije,
jasno kosile sa aspiracijama srpske intelektualne elite, imajui u vidu da je u njima
dominirala osmanska kultura. Nasuprot tome, smatralo se da je ruralna populacija
kulturalno bila sedelaka, te da moe posluiti kao autentini izvor etnografskog
materijala, kao repozitorijum bezvremenske oralne tradicije i kao podesan objekat
za projekat mapiranja.10
Vrhunski mehanizam etnologije kao nauke mapiranja nacije svakako su bile
etnografske karte, koje su po pravilu prilagane uz etnoloke studije, ali i uz putopisnu
prozu. Etnografske mape Stare Srbije i Maedonije bile su, s jedne strane, kao medij
prikazivanja naunih rezultata izrazito zavodljive, a, s druge, konstruisane i esto upadljivo proizvoljne. Jo vie nego u sluaju putopisa, ove mape su proizvoene u meunarodnoj areni, u otvorenom sukobu sa (etno)kartografima koji su podravali rivalske
nacionalistike projekte i koji su imali drugaija vienja moguih reenja Istonog, od10

O problemu ruralnog kod orevia up. olovi 2000, 143155.

47

nosno Makedonskog pitanja. Ove mape se meusobno nisu razlikovale samo po odreivanju granica, ve i po tome koje etnike kategorije treba razgraniiti. Na etnografskoj karti Miloa Milojevia mogu se pronai Srbo-Maedonci, Srbo-Bugari,
Srbo-Raani, te srpski nacionalni prostor praktino prekriva najvei deo mapiranog
Balkanskog poluostrva, dok su na Gopevievoj naznaeni Grci srpskog porekla, Albanci srpskog porekla, te Srbi muhamedanci. Zanimljivo je da je Cviji poetkom
dvadesetog stolea izrazito kritiki analizirao ovu praksu izrade etnografskih karata,
zakljuujui da na svima bugarskim etnografskim kartama oznaeni su svi makedonski Sloveni kao Bugari, na srpskim kao Srbi, a na grkim su oznaeni grkom bojom ne
samo Grci, nego i veina ili svi makedonski Sloveni (, 1906, 53). Meutim,
Cviji je i sam proizveo niz etnografskih karata izmeu 1906. i 1918. godine i u njima
je makedonske Slovene as uklanjao as vraao na mapu Balkana, pomerao granicu
izmeu Srba i Bugara, te drugojaije kolorisao kartu ne bi li oblast Maedonije prikazao
kao blisku Srbiji. injenica da etnologija nije mogla da se otrgne potrebi da se izrazi u
mapama (koje po svojoj prirodi ukidaju mogunost prikazivanja heterogenosti kultura
jednog geografskog podruja) jo jednom govori o njenom bazinom nacionalnom i
teritorijalnom principu istraivanja, te o sutinskim nacionalno-politikim konotacijama od kojih nikada nije bila razdvojena.
Opisivanje jezika i folklora bilo je neizostavni deo putopisa iz Stare Srbije i Maedonije i ujedno jedan od vanih mehanizama putem koga su putopisci predstavljali ove
predele kao deo srpske domovine. Upravo opisujui, sakupljajui i prouavajui jezik i
folklor putopisci su mogli da iz navodno objektivne perspektive dokau da ovi krajevi
pripadaju srpskoj domovini, ali i da svoje iskustvo priblie italakoj publici u Kraljevini Srbiji i Austrougarskoj. Na kraju krajeva, njihovi zakljuci su, po pravilu, govorili u
prilog toga da izmeu jezika i obiaja Srba u Kraljevini i Dvojnoj monarhiji, s jedne, i
stanovnitva Stare Srbije, s druge strane, nema kljunih razlika i mea koje bi dovele
do kulturalnog nerazumevanja pripadnika ove dve populacije. Naprotiv, njihova iskustva govorila su o tome da je, sudei u skladu s tim kriterijumima, re o istom narodu,
koga ne samo to povezuju etniko poreklo i rasne karakteristike, ve i jedinstvena
kultura, folklor i jezik.
Meutim, vano je takoe primetiti i razlike u mehanizmima naune aproprijacije
teritorija izmeu prostora koji je oznaavan kao Maedonija, gde je suparnika nacija
bila bugarska, te Stare Srbije u uem znaenju te rei, odnosno Kosova i severne Albanije, koje je veinski bilo naseljeno albanskim stanovnitvom. Dok su u prvom sluaju
putopisci i naunici u punoj meri razmatrali aktuelne demografske podatke, kao i jeziku i obiajnu praksu, pokuavajui da dokau da je makedonsko stanovnitvo blie
srpskoj nego li bugarskoj naciji, u drugom sluaju putopisci su esto ignorisali realnost
koristei se ekskursima u polje istorije, geografije, ili pak dubioznim interpretacijama
demografske slike. Kreui se kroz Staru Srbiju putopisci su stvarali pripovedaku iluziju da se kreu u svojevrsnom istorijskom vremenu, a njihove refleksije bile su usmerenije na srednjovekovnu istoriju i geografske odlike predela, nego na aktuelni ivot
zajednice. Konano, kada je trebalo sagledati demografske podatke, putopisci su neret48

ko tvrdili da je stanovnitvo koje se ne identifikuje sa srpskom nacijom, jezikom, odnosno pravoslavnom religijom, ili skoro pokrteno i prevedeno u drugi jezik, ili skorije
doseljeno. Na ovaj nain, ne samo to su se teritorije Stare Srbije nedvosmisleno oznaavale kao srpske, ve se unapred prejudiciralo ukidanje politikih prava i prava izjanjavanja celokupnom nesrpskom stanovnitvu, koje je esto sagledavano kao neisto, opasno, rasno i kulturalno drugo.
Na osnovu predoene analize moe se zakljuiti da su za stvaranje mita o Staroj
Srbiji bili potrebni podaci koji su neretko fabrikovani ili tendenciozno interpretirani,
ali i diskurzivni kontekst u kome su ti isti podaci predoavani kao direktno iskustvo
naratora i nedvojbena istina. Konano, naini na koji su podaci o Staroj Srbiji prezentovani bili su osmiljeni na takav nain da kod itaoca probude afektivne reakcije i da
pobude poistoveivanje individue sa nacijom kao zamiljenom zajednicom. Kao takav,
diskurs putopisa iz Stare Srbije proizveden je u mehanizam prisvajanja teritorija u korist projekta srpskog nacionalizma, te odricanja politikih prava aktuelnim stanovnicima oblasti oznaene kao Stara Srbija, a pre svega albanskom stanovnitvu. Politike
konsekvence ovog projekta su dugorone, imajui u vidu da su mnoga vienja srpskih
intelektualaca sa prelaza iz devetnaestog u dvadeseti vek i dalje ivo prisutna u diskursu srpskog nacionalizma, ali i da se navedeni tekstovi neretko i dalje aktivno koriste za
opravdavanje brojih nacionalistikih teza, o emu svedoe ponovna izdanja i reprinti
pojedinih putopisa bez ikakvog adekvatnog kritikog osvrta na kontekst nastanka
ovih dela, ali i nekritiko korienje pseudonaunih podataka u savremenim naunim
radovima (poput izrada anahronih etnikih karti, up. , 2005). Kritiko suoavanje i kontekstualizovanje ovih tekstova otkriva nam, stoga, u kojoj meri su istine
na kojima poiva odreeni diskurs nacionalizma i same fabrikovane u ranijim fazama
razvoja date ideoloke matrice.
Literatura:

ANDERSON, B. (1991) Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of

Nationalism. Revised edition. London i New York: Verso.
BENDIX, R. (1997) In Search of Authenticity. The Formation of Folklore Studies. Madison
i London: University of Wisconsin Press.
OLOVI, I. (2000) Politika simbola. Ogledi o politikoj antropologiji. Drugo, ilustrovano
izdanje. Beograd: Biblioteka XX vek.
DOMINIAN, L. (1917) The Frontiers of Language and Nationality in Europe. New York:
American Geographical Society.
GEARY, P. J. (2007) Mit o nacijama: srednjovekovno poreklo Evrope. Prev. D. Parenta.
Novi Sad: Cenzura.
HEIM, M. (1966) Spiridion Gopevi. Leben und Werk. Wiesbaden: Harrassowitz.
JOVANOVI, B. B. (2010) I. S. Jastrebov skuplja naih najstarijih narodnih pesama na
Kosmetu. Knjievni pregled 3. 2339.
LEERSSEN, J. (2012) Oral Epic: The Nation Finds a Voice. U T. Baycroft i D. Hopki (ur.).
Folklore and Nationalism in Europe during the Long Nineteenth Century. Leiden: Brill. 1126.

49

PROMITZER, C. (2015) Austria and the Balkans: Exploring the Role of Travelogues in the
Construction of an Area. U C. Promitzer, S. Gruber i H. Heppner (ur.). Southeast European
Studies in a Globalizing World. Mnster: LIT Verlag. 189206.
TRIFUNOVI, B. (2014) Collective Memory and the Sites of Memory in the Serbian
Discourse on Old Serbia. Doctoral thesis, Faculty of Artes Liberales, University of
Warsaw. Dostupno na https://depotuw.ceon.pl/handle/item/1021 (pristupljeno 15. VI
2015).
BATAKOVI, D. T. (1988) Savremenici o Kosovu i Metohiji. 18521912. Beograd:
Srpska knjievna zadruga.
VEMI, M. (2005) Etnika karta dela Stare Srbije. Prema putopisu Miloa Milojevia
18711877. god. Beograd: SANU, Geografski institut Jovan Cviji.
GOPEVI, S. (1890) Stara Srbija i Makedonija. Prev. Milan Kasumovi. Beograd:
Parna tamparija Dim. Dimitrijevia.
OREVI, T. (1984) Na narodni ivot, IV. Ur. I. olovi. Beograd: Prosveta.
OREVI, T. R. (1906) O etnologiji. Beograd: tamparija Svetozara Nikolia.
OREVI, T. R. (1920) Makedonija. Panevo: Izdavaka knjiara Napredak.
ZUNDHAUSEN, H. (2009) Istorija Srbije od 19. do 21. veka. Prev. T. Beki. Beograd: Clio.
JOVANOVI, J. M. (1938) Nui kao konzul. Srpski knjievni glasnik 53. 259269.
KALIK, S. (1894) Iz Beograda u Solun i Skoplje s Beogradskim pevakim drutvom.
Putnike beleke. Beograd: tamparija P. K. Tanaskovia.
KARADI, V. S. (1972) Etnografski spisi. Ur. M. S. Filipovi. Beograd: Prosveta.
MAKULjEVI, N. (2006) Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku. Sistem evropske i
srpske vizuelne kulture u slubi nacije. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
MILOJEVI, M. S. (1869) Pesme i obiaji ukupnog naroda srbskog. Knj. 1. Obredne
pesme. Beograd: Dravna tamparija.
MILOJEVI, M. S. (1871) Putopis dela Prave Stare Srbije. Beograd: Glavna srp.
knjiara Jovana D. Lazarevia.
MILOJEVI, M. S. (1881) Narodopisni i zemljopisni pregled srednjeg dela prave
(Stare) Srbije: sa etnografskom mapom srpskih zemalja u kneevinama: Srbiji, Crnoj Gori,
Kraljevini Rumuniji, Austro-Ugarskoj i Turskoj carevini. Beograd: Zadruga tamparskih
radnika.
NOVAKOVI, S. (1889) i u makedonskim narodnim dijalektima. Beograd: Kralj.
srpska dravna tamparija.
NOVAKOVI, S. (1894) S Morave na Vardar. Po zidinama Carigrada. Brusa. Putne
beleke. Beograd: Kraljevska srpska dravna tamparija.
NOVAKOVI, S. (1906) Dva dana u Skoplju. 141516 jul 1905. Beleke i razmiljanja s puta. Godinjica Nikole upia 25. 158.
NUI, B. . (1894) Kraj obala Ohridskoga jezera. Beleke iz 1892 godine. Beograd:
Dravna tamparija Kraljevine Srbije.
NUI, B. . (1902) Kosovo. Opis zemlje i naroda, sv. 1. Novi Sad: Matica srpska.
NUI, B. . (1902) S Kosova na Sinje More. Beleke s puta kroz Arbanase 1894.
godine. Beograd: Dvorska knjiara Mite Stajia.

50

NUI, B. . (1903) Kosovo. Opis zemlje i naroda. sv. 2. Novi Sad: Matica srpska.
PEKOVI, S. (ur.) (2001) Knjiga o putopisu. Beograd: Institut za knjievnost i umetnost.
SREKOVI, P. (1882) Putnike slike. Trea slika. Podrim i Metohija. Letopis Matice
srpske 130, 1235.
STANKOVI, T. P. (1910) Putne beleke po Staroj Srbiji 18711898. Beograd:
tamparija . Munca i M. Karia.
STOJANOVI, D. (2007) Turizam i konstrukcija socijalnog i nacionalnog identiteta u
Srbiji krajem 19. i poetkom 20. veka. Godinjak za drutvenu istoriju 13. 4159.
CVIJI, J. (1904) Geografski poloaj i opte geografske osobine Makedonije i Stare
Srbije. Srpski knjievni glasnik 11. 115153
CVIJI, J. (1906) Promatranja o etnografiji makedonskih Slovena. Beograd: G. Kon.
RII, G. . (1852) Deanski prvenac. Opisan manastira Deana, Diploma kral
Deanskog, Opisan Ipekske Patrar, mnogi stari zdan, mnogi mesta stare Srb i
Kosovskog pol. Novi Sad: Nar. knigopeatn Dan. Medakovia.
STREBOV, I. S. (1886) Obai i pesni tureckih serbov. V Prizrena, Ipeka, Morava
i Dibra. Iz putevh zapisok. S.-Peterburg: Tipograf V. S. Balaeva.

51

52

Sran Atanasovski
Institute of Musicology
Serbian Academy of Sciences and Arts

Production of Old Serbia: Following the TravelWriters, Tracing the Folklore

Abstract:
In this paper I analyse the travelogues from Old Serbia, which were a developed literary
genre in Serbia at the end of the long nineteenth century, as a mechanism of vindicating
the territorial claims of the discourse of Serbian nationalism. In the period when the
portrayed lands were under Ottoman rule and deemed inaccessible to most of the Serbian population, which regarded them as the core of their national territory, these travelogues were unique way for the public to gain first-hand information about these
lands. After a brief historical overview of the development of the genre, I analyse the
literary mechanism through which these lands were efficiently labeled as Serbian. I particularly discuss the importance of scientific data copiously provided in the travelogues,
on the issues of languages, customs, etc.

Keywords:
Serbian nationalism, Old Serbia, Macedonia, travelogues, ethnography

53

54

Milan Miljkovi
Institut za knjievnost i umetnost, Beograd

Prilog analizi medijskih predstava o Albancima u

srpskoj tampi 19121913
Apstrakt:
Za vreme Prvog balkanskog rata (19121913), u srpskoj periodici izaao je znaajan
broj priloga koji su doneli niz razliitih predstava o albanskom stanovnitvu o
njegovoj kulturnoj, drutvenoj i politikoj irelevantnosti kada su u pitanju nove
teritorijalne raspodele na Balkanu, nakon zavretka ratnih dejstava.
Nastojaemo da u ovom radu opiemo i analiziramo pomenute medijske
reprezentacije kako bismo utvrdili stepen njihove ideoloke i tematske koherentnosti,
i odredili u kojoj meri su ove predstave korespondirale sa tadanjom zvaninom
retorikom srpske vlade po pitanju nacionalnih aspiracija Albanaca. Takoe,
pokuaemo da mapiramo glavne tendencije i narative u proizvodnji stereotipa o
albanskom etnikom, kulturnom i politikom identitetu, osvrui se u izvesnoj meri
i na to kako su fikcionalni, odnosno dokumentaristiki aspekti tekstova u srpskoj
periodici oblikovali stavove srpske javnosti.
Analizu predstava o Albancima zasnovali smo na odgovarajuem reprezentativnom
uzorku, formiranom na osnovu nekoliko najznaajnijih glasila onog vremena u Srbiji:
Politika, Radnike novine, Srpski knjievnih glasnik, Delo, Ilustrovana ratna kronika
(Beograd), Ilustrovana ratna kronika (Novi Sad)

Kljune rei:
Prvi balkanski rat, srpska periodika, reprezentacija, stereotipi, Albanci, nacionalizam

55

Ovaj rad predstavlja pokuaj utvrivanja tematskih i narativnih obrazaca putem

kojih se na stranicama srpske periodike konstituisala mrea znanja i uverenja o Albancima, kao o etnikom, kulturnom i politikom subjektu u periodu Prvog balkanskog rata od oktobra 1912. do aprila 1913. Imajui u vidu injenicu da su tampani
mediji u Srbiji intenzivno izvetavali o najrazliitijim dogaanjima tokom trajanja ratnih dejstava diplomatske inicijative i potezi velikih sila, borbe i pomeranja linije fronta, deavanja u samoj Srbiji, izvetaji o stanju srpskog stanovnitva u prekograninim
predelima i pritom neretko uspostavljali paralele izmeu prethodnih ratova i sukoba
u kojima je uestovalo srpsko stanovnitvo (npr. rat 19761978, Prvi srpski ustanak,
Kosovska bitka), namera nam je da razmotrimo na koji nain su se predstave o Albancima uklapale u diskurs zvanine spoljnje politike Srbije ija se ekspanzionistika retorika mogla uti godinama unazad (a posebno od 1903.11) za skuptinskom govornicom.
Neprestano se stvarala atmosfera urgentnosti osloboenja sveg srpstva, to postaje
primarni politiki cilj kojem e Srbija tokom 1912. i 1913. podrediti sve svoje resurse.
Premda se Prvi balkanski rat i u savremenoj domaoj istoriografiji predstavlja kao otelotvorenje oslobodilakih i emancipatorskih napora spoljnje politike Kraljevine Srbije, ishod tog rata proizveo je brojne politike, drutvene i nacionalne tenzije na tlu Balkana,
budui da rezultatima mirovnih pregovora na kraju nije bila zadovoljna nijedna od uesnica
u ratovima. Meu balkanskim narodima je zavladalo uverenje da su velike sile otetile njihove legitimne interese, izneverivi njihova politika oekivanja, to je za posledicu imalo
kreiranje dubokog, istorijski trajnijeg oseanja nezadovoljstva i neprestanog iekivanja
povoljnijih uslova u budunosti kada e se ta nepravda ispraviti (Stojanovi, 2010, 259
267). Kada je re o Srbiji, nezadovoljstvo je bilo vezano za austrougarsko osujeivanje srpske politike izlaska na more, formiranje autonomne Albanije, ali i za probleme koji e se
umnoavati velikom brzinom na novopripojenim teritorijama sa veinski albanskim stanovnitvom pogranini sukobi, odmetnike grupe kaaka, uvoenje prinudne uprave
koje su, nakon skuptinskih predloga i rasprava, ostale na kraju izuzete iz ustavnog poretka
Kraljevine Srbije (Popovi-Obradovi, 2008, 253).
S obzirom na to da nam je namera da istraujemo medijske slike, artikulisane u
razliitim tampanim glasilima tokom 19121913, pitanje istorijske ili dokumentarne
verodostojnosti ostae nuno u pozadini, budui da ju je sa ove vremenske distance
teko ili skoro nemogue precizno ustanoviti, ali i zato to nas na prvom mestu interesuje koje su se to medijske predstave nudile, i to pre svega beogradskoj javnosti koja
tokom Prvog balkanskog rata nije bila neposredno vezana za front. Pokuaemo da
rekonstruiemo najfrekventnije narative i slike koje se pojavljuju u srpskoj tampi u
tim godinama, te da ih grupiemo u nekoliko segmenata; da ukaemo na postojanost
odreenih predstava i njihov odnos prema javnim politikim diskursima, odnosno na
11

56

Nakon majskog atentata na kralja Aleksandra Obrenovia i kraljicu Dragu Main vlast u Srbiji preuzima
Radikalna stranka, na elu sa Nikolom Paiem, tako da njihov diskurs patriotizma, nacionalne dunosti osloboenja sveopteg srpstva van granica Srbije, kao i spoljnja politika prema Austro-Ugarskoj praena izraenim rusofilskim diskursom, dobijaju na izrazitom znaaju i snazi, ne samo u parlamentarnom
ivotu ve i ire.

funkciju mahom negativnih slika o Albancima u kontekstu spoljnopolitikih ciljeva

Srbije i njenih napora da legitimie teritorijalnu ekspanziju i odnos prema susedima.
Takoe, poto politika i drutvena scena nisu bile ideoloki homogene ve su predstavljale polje stalnog pregovaranja, izdvojiemo i one kontradiskurse koji su svojim socijaldemokratskim usmerenjem otkrivali tamnu stranu ideoloke homogenosti u pogledu prikazivanja Albanaca na stranicama srpske tampe.
Meu odabranim periodikim publikacijama nali su se naslovi koji pokrivaju s
jedne strane suprotstavljene ideoloke i ureivake politike dnevnih listova (Politika12
kao list politikog centra i Radnike novine13 kao glasilo socijaldemokratske orijentacije),
a sa druge obuhvataju magistralne knjievno-naune asopise koji su u to vreme u
Srbiji i okruenju bili veoma itani, uivajui uzorni status publikacija koje su oblikovale
aktuelne kulturne obrasce Srbije Srpski knjievni glasnik14 i Delo15. Na kraju, tu su i dva
specijalizovana ratna asopisa (Ilustrovana ratna kronika, beogradska i novosadska),16
ija je propagandna funkcija bila najizraenija.
Istraivanjem odabrane asopisne grae, utvreno je da su glavni narativi o Albancima
u najveoj meri negativno artikulisani, a da bi se tematsko-motivski kompleks mogao
podeliti na tri manje celine: prva se odnosi na reprezentaciju Albanaca kao vojnika i
boraca angaovanih na strani Turske, druga na pretresanje pitanja o autentinosti porekla
i istoriji albanskog naseljavanja Kosova, Metohije i Makedonije do poetka dvadesetog
veka, a trea (najvea prema broju pronaenih primera) na predstavljanje albanskog
stanovnitva putem figura evropskog kolonijalnog diskursa. Albanski narod se u veini
srpskih tampanih medija tokom Prvog balkanskog rata pojavljuje kao amorfan,
nekoherentan plemenski ili predplemenski entitet koji nije izgradio svest niti uslove za
ravnopravno ukljuivanje u krug civilizovanih naroda Balkana, odnosno Evrope.
12

13

14

15

16

Politika predstavlja jedan od najstarijih listova u Srbiji. Pokrenut je 1904. godine ali i danas izlazi.
U odnosu na druge dnevne listove, koji su esto bili glasila politikih partija ili vlade, Politika je od
pokretanja trebalo da bude primer nezavisnog i neutralnog lista. Meutim, u kontekstu izvetavanja o
Albancima u Prvom balkanskom ratu, Politika je bila jasno na tragu vladine politike. Detaljnije: Cindori
2010.
Radnike novine predstavljaju glasilo socijaldemokratske provenijencije, ija se urednika i vlasnika
struktura dinamino menjala; od znaajnijih urednikih imena treba izdvojiti Dimitrija Tucovia,
Dragiu Lapevia, i Duana Popovia. Detaljnije: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPL
AY&base=70000&rid=24449292&fmt=11&lani=sc
Srpski knjievni glasnik predstavlja najbolji i najuticajniji knjievni asopis u Srbiji na poetku 20. veka.
Izlazio je od 1901. do 1914. godine, okupljajui najbolji krug saradnika, a predvoen Jovanom Skerliem
i Bogdanom Popoviem kao najznaajnijim kritiarima. Prema statistici Narodne biblioteke Srbije, bio
je jedno od najitanijih knjievnih glasila. Detaljnije: Vitoevi 1990.
Delo je u pogledu knjievnosti bilo u senci Glasnika, ali je predstavljalo jedan od najznaajnijih politikih
i naunih asopisa. Izlazilo u dve serije: 18941899, 19021915. Prema statistikama Narodne biblioteke Srbije, Delo je zauzimalo drugo ili tree mesto po itanosti. Detaljnije: Ivani 2008, Vitoevi 1990.
Beogradska Ilustrovana ratna kronika izlazila je dvaput nedeljno, etvrtkom i nedeljom (uz izvesne
prekide). Glavni urednik i vlasnik bio je Sv. M. Grebenac. asopis je izlazio od oktobra 1912. do 10.
marta 1913. Novosadska Ilustrovana ratna kronika izlazila je jednom nedeljno, preuzimajui neretko
lanke iz drugih beogradskih asopisa. tampana je u Novom Sadu dok je glavni urednik bio Kamenko
Suboti; izlazila od 18. oktobra 1912. do 3. oktobra 1913.

57

Ipak, treba naglasiti da negativne predstave o Albancima nisu bile jedine u javnom
prostoru Srbije, poto je paralelno sa njima postajala drugaija medijska struja koja je
pruala uravnoteeniju sliku stanja na terenu ratnih dejstava. Meu njima treba izdvojiti
Radnike novine iji su tekstovi, u pogledu reavanja problema izmeu politika srpskih i
albanskih elita tokom 20. veka, i danas aktuelni. Tu aktuelnost duguju ponajvie svom
antiratnom diskursu, zalaganju za balkansku federaciju suverenih drava koje potuju
prava manjinskih zajednica i otroj kritici velikonacionalnih dravnih projekata koji su
unapred osueni na pogubne ishode zbog demografske izmeanosti na Balkanu.
Albanci kao vojnici
S obzirom na ambivalentnu prirodu albansko-turskih odnosa do 1912. godine i javno proklamovane ciljeve drugih balkanskih drava, Albanci su se tokom Prvog balkanskog rata uglavnom borili na strani Osmanskog carstva, strahujui (ne bez razloga) da
promene balkanskih granica nee uvaiti njihove aspiracije, definisane u okviru albanskog nacionalnog pokreta. Mediji u Srbiji veoma su esto (Politika i Ilustrovana ratna
kronika) prikazivali albansku borbu kroz prizmu dve dominantne slike: albanske trupe
su prikazane ili kao otelotvorenje kukaviluka ili kao ista negacija pojma vojnike asti;
u sukobu sa srpskim jedinicima albanski vojnici se uglavnom u strahu i pometnji razbee, ak i kada su vojno i brojano nadmoniji; ili pak, na pritvoran i licemeran nain
prevare srpske jedinice tako to istaknu belu zastavu, a onda ih iz zasede, iz porodinih
kua muki napadaju (Arnautska zverstva i nasilja, Ilustrovana ratna kronika, 30. decembar 1912, I, 20, 6-8). U kvantitativnom pogledu, tekstova o Albancima kao vojnicima-kukavicama je daleko manje, tako da pseudosvedoenja ili razliite dokumentarne
anegdote sa fronta o izdajnikim postupcima albanskih boraca preovlauju na primer
na stranicama Politike, pri emu se ti postupci uvek stavljaju u okvir prie o inherentnoj
prirodi albanskog mentaliteta. Sudei prema srpskim medijima, Albancima ni obiajni
zakoni i etiki principi (poput poznate bese) nisu od vanosti, ve u prvi plan izbijaju
uroena i prirodna sklonost izdaji, to kod vojnika uliva nepoverenje, a kod beogradske publike treba da stvori animozitet prema albanskom stanovnitvu.
Tako se na naslovnoj strani Politike (H. Kroz kaaniki klanac, 21. oktobar 1912,
3148, 1) istie ta uhodana praksa Albanaca koji se prvo predaju, isticanjem bele zastave, ali ne predaju oruje ve ga sakriju po kuama da bi, kada srpske jedinice uu u
mesto, iznenada zapucali na njih. Stoga autor lanka napominje: iskustvo nas je nauilo da budemo oprezni. Opte je verovanje bilo da Arnautin nikada nije pokoran dok
besa poludivljih Arnauta ne znai apsolutno nita. Arnautin je sav samo zloin, pomean sa podlou i prevarom (1). Objanjenje takvih postupaka albanskih boraca temelji se na ideji da nije re o otporu koji su uslovile specifine istorijske okolnosti ivota
albanske zajednice koja je onda 19121913 opravdano strahovala od postupaka balkanskih vojski (srpske i grke), ve o duboko ukorenjenom simptomu arnautske prirode koja se u pojedinim tekstovima homogenizuje do take negiranja bilo kakve po-

58

misli na to da se ta priroda moe promeniti pod uticajem novih okolnosti, dolaska

oslobodilakih jedinica Srbije, novog poretka i mira.
Naprotiv, Arnautin je Arnautin, kako glasi drugi deo naslova pripovetke u beogradskoj Ilustrovanoj ratnoj kronici (Kaplarov pobratim Arnautin je Arnautin, 18.
novembar 1912, I, br. 10, 45). Bez obzira na pomirljivu prirodu srpskih vojnika i
spremnost da oproste neprijateljima spasivi ih odmazde, pa da se ak i pobratime, likovi Albanaca u tom lanku opisani su u svetlu nepromenljivosti plemenskog karaktera i zlikovake fizionomije u kojoj, to je veoma vano, nema nikakvih herojskih elemenata: Komandant je nekoliko trenutaka posmatrao Arnautinovu zlikovaku
fizionomiju, koja je od straha neprestance dobijala sve drugojaiji izgled. Kukavika
crta arnautskog karaktera ispoljavala se i na ovome u punoj meri (4). I pored toga to
mu je srpski vojnik poklonio ivot (nakon to je ovaj preklinjao, kleei i drei se za
Srbinovu nogu, otkrivajui tako i svoju ponizno podaniku prirodu), albanski vojnik e
se po putanju na slobodu vratiti svom podmuklom otporu i ubijanju drugih srpskih
patrola iz zasede.
Pored toga to se divljanim karakterom postupci albanskih boraca kvalifikuju
kao nemoralni i neljudski, u tampi se bez obzira na tematsku okosnicu kukavice i/ili
izdajnici, sukobi srpskih i albanskih trupa skoro po pravilu konstruiu kao sukob divljeg i civilizovanog. To ponekad poprima groteskno-komine razmere, kao u sluaju
pripovedanja o borbi jedne komitske ete Komite u boju epizode i slike iz junakih
borbi naih komita. Od jednog komite17 (Ilustrovana ratna kronika, Beograd, 21. oktobar 1912, I, br. 2, 1314). Autorska anonimnost i odabir retorskog patosa otkrivaju
folklornu matricu u osnovi (megdan dva neprijatelja), ali se diskurs civilizacijske razlike pojaava poto se Albancima pripisuje artikulisanje zvukova koji ne pripadaju sferi
jezika (dreka) i vulgarnih rei, dok se za Srbe vezuje jo vii kulturoloki registar: kombinacija narodne pesme koju peva profesionalni baritonski peva (vezan svojim obrazovanjem za tradiciju evropske klasine muzike).
Arnauti su pucali. Plotuni njihovih puaka bili su izmeani sa njihovom divljom
drekom i dobacivanjem nekakvih arnautskih rei, kojima su po svoj prilici, psovali
Srbe. Nae komite su takoe odgovarale plotunima ali mirno i dostojanstveno. Meu
komitama je bio i poznati baritonski peva Risto Mostarac.
Usred najljue borbe jedan zvonki glas prolomi arnautske klisure pesmom:
Hej trubau s bojne Drine
de zatrubi zbor...
Komite se stresoe. Odjek melodije te nae patriotske pesme izmean sa grmljavinom bombi i puaka, za as ih je elektrizovao, kosu im podigao i kou najeio.
17

Ovaj tip tekstova, tih komitskih anegdota i svedoanstava sa fronta, karakteristian je za beogradsku
Ilustrovanu ratnu kroniku i mogao bi se u anrovskom smislu odrediti kao jedna stalna, skoro feljtonska
rubrika iju dokumentaristiku i faktografsku vrednost teko moemo utvrditi; tavie, verujemo da
su te komitske prie upravo zbog svoje problematine, to jest varljive dokumentarnosti i anegdotskog
karaktera bile receptivno veoma prijemive i efektne kod publike.

59

Bez obzira na (ne)tanost ove anegdote moemo tvrditi da je, budui posredovana
ratnim asopisom koji je redovno izlazio u Beogradu, ova epizoda imala ideoloko propagandnu funkciju, uklapajui se u glavne trendove tadanjeg izvetavanja o Albancima. Albanski odredi nisu opisivani kao vojnike jedinice, disciplinovane, moralne i
obavezane vojnikom au, ve uglavnom kao divlje horde koje e se ili kukaviki
razbeati, ili kukaviko izdajniki napadati srpske vojnike iz zasede.
No, iako su takve slike preovladavale na naslovnim stranama srpskih listova, u
Radnikim novinama nalazimo protivteu u tekstovima koji sa viim stepenom razumevanja za strahove albanskog stanovnitva objanjavaju njihovu potrebu za pobunom,
nestalnost u pogledu odluivanja za ije interese e ratovati, ne zaboravljajui pri tom
da istaknu slobodarski i herojski etos kod Albanaca, neto to je i u srpskoj, odnosno
crnogorskoj kulturi i folkloru bilo prepoznato tokom 18. i 19. veka.
Srpska vojska je do sada imala poglavito sukobe sa Arnautima, koji, po svom
toliko izraenom nagonu za samostalnou i slobodnim ivotom, oseaju da
se podela Turske ima da izvede preko njihovih lea pa se oajno bore protiv
onih koji su hteli da srue njihova dosadanjega gospodara njihovom pomoi
pa da posle na njihovim leevima uspostave svoju vladavinu. (Radnike
novine, Rat, 12. oktobar 1912, god. XII, br. 234, 3)

U celini gledano, negativne predstave o Albancima kao neprijateljskim vojnicima

tokom Prvog balkanskog rata, uz prizvuk omalovaanja i podrugivanja njihovim borbenim sposobnostima, predstavljaju samo jedan od elemenata diskursa o istorijskom
pozvanju srpske vojske, koji poiva na intenzivnom pisanju o prolosti Kosova,
medijskoj nostalginoj projekciji Duanovog carstva kao zlatnog doba srpske
dravnosti i stalnom ponavljanju teze da Prvi balkanski rat predstavlja nastavak 1389.
godine, to jest osvetu za poraz i sve zloine nad srpskim stanovnitvom do 1912.
Napisi o albanskim odredima bili su i bitan deo diskursa o neprijatelju, koji je za razliku
od ambivalentnih predstava o Turcima, bio prilino homogen. Njime se dezavuisala svaka
mogunost ozbiljnije drutvenopolitike saradnje dveju zajednica nakon rata, opravdavalo
se uvoenje vojno-policijske uprave, dok je privremena uprava u novoosvojenim krajevima
(dok su jo trajali pregovori oko linije razgraniavanja i autonomije Albanije) prikazivana u
kljuu srpske miroljubivosti i elje za izgradnjom trajnog mira. U novinama i asopisima se
tokom prvih meseci 1913. godine esto tampaju prilozi koji opisuju kako albansko stanovnitvo sa uenjem gleda kako se srpska vlast prema njima odnosi na nenasilan, demokratski nain, bez odmazde za zloine koje su albanske trupe ranije poinile.
Negativno slikanje Albanaca kao neprijateljskih vojnika i medijska konstrukcija
imaginarne Srbije koja vraa suverenitet nad istorijski svojom teritorijom, odgovarali su, takoe, zvaninoj politici srpske vlade u vezi sa reavanjem demografskog pitanja na novopripojenim teritorijama. Po dolasku na Kosovo, Metohiju i u Makedoniju
60

srpska vojska zatekla je, naime, etniku sliku kakvu nije oekivala, budui da je srpska
tampa i pre 1912. godine na razliite naine osporavala prisustvo albanskog stanovnitva, a time i mogunost da oni kao etnika zajednica iskau svoje pravo na doivljaj
identifikacije sa prostorom koji naseljavaju.
Demografija originalno poreklo, autentinost i albanizacija
Po dolasku na Kosovo, Metohiju i Makedoniju, srpska vojska se, kao to smo
pomenuli, susrela sa situacijom na koju nije bila spremna u pogledu brojnosti
pripadnika drugih nacija, usled ega je trebalo objasniti otkud toliko Albanaca na
teritorijama koje su u srpskom mitskom imaginariju percipirane kao jedino i autentino
srpske. Ponuena objanjenja i (pseudo)nauni odgovori razvijali su se na tragu
nekoliko teza. Jedan i to nemali deo Albanaca objanjavao se procesima dugotrajne
albanizacije: u elji da sauvaju ivote mnogi su Srbi prelazili na islam, prihvatajui
albanski jezik i etniki identitet o emu treba da posvedoi to to mnogi Albanci znaju
srpski jezik. Drugi deo stanovnitva doao je ili nasilnim naseljavanjem Albanaca ili
nasilnim iseljavanjem Srba, posebno nakon neuspelih pohoda austrougarske vojske.
Budui da su percipirani kao povlaeni u sistemu osmanskog carstva, Albanci su,
prema pisanjima razliitih autora18 u tadanjim novinama, imali priliku da se
demografski brzo proire emu je pomagala i injenica, esto naglaavana u periodici,
da su mogli da nekanjeno i masovno pljakaju srpsku imovinu, otimaju stoku, imanja
i prihode. Bez obzira na to koji je diskurzivni pravac zauzimala srpska tampa po ovom
pitanju, osnovni cilj bio je jasan: trebalo je kod publike stvoriti sliku da je realno
prisustvo Albanaca u sutini sumnjivo sa istorijske take gledita oni nisu autohtono
stanovnitvo tih krajeva, ve uljezi nastanjeni na neprihvatljiv nain.19
18

19

Poput Jovana Cvijia (Balkanski rat i Srbija, Srpski knjievni glasnik, XXVIII, 9, 283, 1. novembar
1912), Stojana Protia (objavljivao pod pseudonimom Balcanicus u asopisu Delo), Jae Tomia (Rat na
Kosovu i Staroj Srbiji 1912. godine) i drugih nepoznatih autora (npr, Svetli dani, Srpski knjievni glasnik,
XXVIII, 9, 283, 1. novembar 1912, 641-648; Zverovi, Politika, 23. novembar 1912, 1)
Pitanje nasilnog naseljavanja/iseljavanja veoma je znaajno jer predstavlja traginu spiralu meusobnih
razraunavanja u okviru srpsko-albanskih odnosa tokom istorije, naroito krajem devetnaestog i tokom
dvadesetog veka. Prema pisanju Dubravke Stojanovi, zloini koje je albansko stanovnitvo inilo
nad srpskim u prvim decenijama 20. veka predstavljalo je odmazdu za nasilno iseljavanje oko 70000
muslimana (mahom Albanaca) po zavretku Velike istone krize to je, opet, bila srpska odmazda za
optiji odnos prema hrianskom stanovnitvu u Osmanskom carstvu (2010, 264). O kasnijim nasilnim
ili dravnim, planskim demografskim promenama detaljnije vidi: Jovanovi, 2014. tampani, a kasnije,
krajem 20. i poetkom 21. veka, elektronski mediji znaajno su uticali na to da se istorijski sloena slika
srpsko-albanskih (de)kolonizacija u javnosti pojednostavljuje i zloupotrebljava, to postaje posebno
opasno kada se logika polarizovanja javi u obrazovnom sistemu. Najbolji primer predstavlja tekst
koji je 2014. godine pripremila Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a zatim ga Ministarstvo prosvete
prosledilo svim kolama u Srbiji, naloivi da se prvi kolski as, 17. marta, odredi za itanje teksta
koji je trebalo da objasni nasilje nad Srbima 2004. godine, a zapravo je nestruno, ideoloki i politiki
jednodimenzionalno, retoriki ostraeno demonizovao albanski narod. Graa za kolski as posveen
pogromu, http://www.kim.gov.rs/rs/vesti/item/3145-gradja-za-skolski-cas-posvecen-pogromu
[pristupljeno 18. 3. 2014]. Naalost, link vie nije aktivan.

61

Poto su pitanja demografije zahtevala posedovanje ozbiljnijeg korpusa podataka i

proverljivih informacija, medijski napisi na ovu temu esto su dolazili od uglednih
imena kao to je, na primer, Jovan Cviji, iji je podui tekst objavljen u Srpskom knjievnom glasniku (Balkanski rat i Srbija, XXVIII, 9, br. 283, 1. novembar 1912). Sam
profil asopisa (Vitoevi, 1990) i njegovo dvonedeljno izlaenje ukazuju na to da je
tekst bio upuen obrazovanijoj publici kojoj je trebalo predoiti stanje u zemljama koje
su do oktobra 1912. godine bile pod turskom vlau. Cviji u tekstu detaljno prikazuje
zabrinjavajue stanje srpske zajednice, izloene nasilnim merama vlasti i pljakakim
pohodima albanskih grupa. Polazei od pojave takozvanih kripto-Srba prihvatili su
islam, poarbanasili se, govore albanski, ali teno govore i srpski Cviji nastoji da rastumai i demografske brojke, te tako zakljuuje da je albanizovanih Srba 150200 hiljada, dok je 300 do 400 hiljada takozvanih nasilnih kolonista, Albanaca koji su iskoristili po Srbe nesrene istorijske okolnosti i naselili se. Cvijiev tekst pokazuje da su i
nauni tekstovi korespondirali sa ciljevima zvanine srpske politike20. Ne osporavajui
Cvijieve doprinose u nauci, ne moemo prenebregnuti podatak da je i on sam smatrao
da Srbija zasluuje veu teritoriju... (prema Popovi-Obradovi, 2008, 249), a da je
povodom upada srpske vojske na teritoriju Albanije s ciljem izlaska Srbije na more
podrao ideju o aneksiji kao antietnografsku nunost (251). Kada je re o tekstu iz
Srpskog knjievnog glasnika, prezentacija injeninog stanja postaje zanimljiva, ali i
sporna kada se iz naunog registra sklizne u lirsko-patetinu retoriku, uz pozivanje
na opta mesta srpskog folklora. Posle teza o poreklu albanskog stanovnitva,
zateenog 1912. godine na Kosovu, Cviji obrazlae srpske interese u Prvom
balkanskom ratu, da bi u jednom trenutku sa empirijskih podataka (prva srpska
drava, spomenici kulture) preao na mitologizovanu prolost, parafrazirajui stihove
epskih pesama: Na junoj granici stare Srbije je starodrevni grad Prilip, grad Kraljevia
Marka, sina srpskog kralja Vukaina, koji nije umro, ne moe umreti, ve spava negde
u ar-planini, i kad se probudi bie osveeno Kosovo i povraeno srpsko carstvo. (659).
Slian postupak nalazimo i u prilogu Prizren (Ilustrovana ratna kronika, 4.
novembar 1912, I, br. 6, 13) koji sadri kratak osvrt na prolost grada, ali mnogo vie
panje posveuje novijem vremenu. Osvrui se na odnos Srba i Albanaca, autor
napominje da u Prizrenu ivi najvie Srba, da su prizrenski Albanci svi srpskog
porekla, sve su to poarnaueni Srbi, da ve etrdeset godina postoji bogoslovija, i da
su Srbi uspeni u svim svojim poslovima, ali da u poslednjih petnaest godina najvei
problem predstavljaju upadi albanskih bandi koje teraju Srbe na iseljavanje. S druge
strane, kada se u Ilustrovanoj ratnoj kronici referie na prazna albanska sela koja srpska
vojska zatie prilikom napredovanja na frontu, svi prilozi insistiraju na tome da
Albanci svojevoljno ili iz straha naputaju svoje kue, a ne zbog realne opasnosti od
odmazde koja ih oekuje poto se, kao to smo pomenuli ranije, dolazak srpske vojske

20

62

Videti tekst Ane Petrov u ovom zborniku.

i nove srpske uprave medijski predstavlja kao proces uvoenje mira i principa
pratanja.21
Tekstovi o demografskim kretanjima i problemima nisu previe esti, a posebno ne
na stranicama dnevnih listova, budui da je re o temi koja ipak zahteva odreena
nauna saznanja, ali i pored toga moemo zakljuiti da korespondiraju sa diskursom o
autentinosti i istorijskom pravu srpske nacije na povratak na osveeno Kosovo.
Prisustvo albanskog stanovnitva se percipira kao neprirodno, budui da je rezultat
nasilnih naseljavanja i prisilne albanizacije, i tu retoriku organskog prisustva ili porekla esto moemo sresti u periodici 19121913, u vidu kraih metaforikih slika: Divlji Arnautluk, koji je kao krvav i otrovan cvet nikao na zgaritima srpskih sela i u lokvama srpske krvi, salomljen je i podigao je u vis belu zastavu predaje i pokornosti
(Anonim, SKG, XXVIII, 9, br. 283, 1. novembar 1912, 642).
Na drugoj strani prie o demografskim prilikama nalazimo i srpski diskurs samoviktimizacije u kom se dopunjuju naglaavanje albanskih zloina nad srpskim stanovnitvom i negiranje zloina koje su poinile srpske jedinice tokom direktnih sukoba na
frontu ili kasnije, po njihovom zavretku. Samoviktimizacija je neretko sluila kao zgodan povod za uvoenje represivnih mera (vojnih, ratnih, dravnih) i mada u kontekstu
predveerja Prvog balkanskog rata srpsko stanovnitvo jeste de facto trpelo razliite
oblike nepravdi i zloina, opozicioni listovi poput Radnikih novina upozoravali su na
opasnost politikih i etnikih generalizacija: Mi odluno ustajemo protivu onog gledita da su Albanezi nesposobni da se nacionalno, ekonomski, kulturno i politiki razviju, kao to se gnuamo i onog podlog podmetanja da je itav jedan narod sam-samcit
razbojnik ako u njemu ima lopua, aramija i krvoloka (Sebi ruke, Austrijo!, 6.
novembar 1912, XII, 240, 1).22
Albanci i divljatvo
Ipak, i pored istrajnog pisanja opozicionih listova i kritika iz krugova opozicije u
parlamentu, medijske slike o Albancima su tokom rata bile nedvosmisleno negativne i
dominantno utemeljene na kategorijama divljeg, animalnog i duboko iracionalnog. Po21

22

Za razliku od Ilustrovane ratne kronike, kao ratno propagandnog glasila, Radnike novine neprestano
izvetavaju srpsku javnost o nehumanim postupcima srpske vojske na terenu. O slinim dogaajima
svedoe izvetaji Karnegijeve komisije prema kojima je 80 procenata muslimanskih sela na teritorijama
gde su nastupale vojske hrianskih zemalja, bilo spaljeno. (Stojanovi, 2010, 265)
Uz uvaavanje tekog poloaja hrianskog stanovnitva na teritorijama Osmanskog carstva treba
napomenuti da iskljuivo negativni napisi o albanskoj odgovornosti za masovna iseljavanja srpskog
stanovnitva korespondiraju sa inverzijom politikih ciljeva tadanje Srbije: izvetavanje o masovnim
zloinima trebalo je da stvori dramatino ratno raspoloenje i egzaltaciju kosovskom mitologijom, da
skrene panju sa ozbiljnijih unutranjih politikih problema bez ijeg se reavanja Srbija nije mogla dalje
razvijati i na onoj teritoriji nad kojom je imala punu vlast do Prvog balkanskog rata. Ulaskom u rat,
vladajue politike elite su odlagale proces modernizacije a sve u okviru brige za srpstvo na Balkanu
i pre Prvog balkanskog rata: radikalski poslanici su u parlamentu ponavljali Paievo geslo o reenju
sudbe nae brae u Staroj Srbiji i Makedoniji u razliitim formama, od lirske do realpolitike (PopoviObradovi, 2008, 250).

63

mou takvih okvira, srpska tampa (uz izuzetak Radnikih novina) nastojala je da meu
itaocima afirmie lokalni diskurs imperijalizma i kolonijalne politike koji se odnosio
na albansku zajednicu kao na relikt antievropskog obrasca ponaanja. U tom svetlu,
asopisna graa koja sadri takve predstave moe se podeliti na tri celine: jedna se
odnosi na pitanje u kojoj meri nalazimo na stranicama domae periodike slike Albanaca kao dobrih ili neiskvarenih divljaka; druga na dilemu u vezi sa (ne)sposobnou
albanskog stanovnitva da se samoorganizuje u jednu dravnu, nadplemensku strukturu; a trea, najradikalnija u pogledu negativnih opisa, na podupiranje teze o atavistikoj prirodi albanskog mentaliteta koju nikada nikakve istorijske okolnosti niti napori nee izmeniti.
Iako se povremeno, u pojedinim lancima (uglavnom na unutranjim stranama) asopisa jave opisi naoitog fizikog izgleda Albanaca ili se pozitivno pie o
besi, ti su primeri ipak malobrojni i u fizikom smislu nikada ne zauzimaju mnogo
prostora. Ipak, treba izdvojiti lanak Besa Hajradinova (Politika, 26. novembar
1912, 2) koji kroz dokumentaristiku vizuru prenosi svedoenje Drag. N. Jankovia koji je radei kao dravni komesar imao priliku da sazna o asnom postupku
seoskog kmeta Hajradina Nuretovia Klementa. Hajradin je, naime, drei do nedodirljivosti bese, uprkos protivljenjima svoje albanske zajednice odbranio Srbina
kome je obeao zatitu.
U pogledu opisivanja fizikog izgleda Albanaca nalazimo i odreen broj fotografija
na kojima se vide mukarci i ene, obueni u tradicionalnu nonju ili ratniku opremu,
ali se zbog kvaliteta tampe i ouvanosti listova i asopisa ne moe preciznije utvrditi
postoji li u njima intencija neutralnog ili pozitivnog prikazivanja. S druge strane, u
Ilustrovanoj ratnoj kronici (Pred Taraboem, 13. decembar 1912, broj 9, 6566) pretampava se tekst iz ekih novina, od njihovog dopisnika iz Muriana, koji u opisu
bitke i rasporeda snaga pred Taraboem pominje i izgled Albanaca:
Do Muriana se suvim ne moe ni sa koje strane; treba esto puta ii do pojasa u vodi i po glibu. Proao sam tim kaakim krajem od Ljea do Bara. Kraj,
koji bi mogao biti najplodniji na svetu, potpuno je zaputen... Ceo kraj i ljudi
ine utisak, kao da smo u najtamnijoj Africi. Nikada Albance nisam tako
zamiljao, jer nisam ni slutio, da u Evropi jo ive divlja plemena. Nego sam bio
iznenaen kako su Kaaci krasna rasa. Ljudi su visoki, junakog dranja,
pravilnih crta, krupnih oiju, prave lepotije. (66)

Iako retorikom oka i referisanjem na najtamniju Afriku podsea na kolonijalni

koncept otkrivanja divljih plemena unutar same Evrope, eki tekst istie egzotiku
lepog, naoitog izgleda Albanaca ija je vrednost pojaana kontrastom spram samog
pejzaa: planinsko okruenje nije nimalo privlano ekom dopisniku, jer je
zaputeno i nekultivisano. A to je samo jedan od primera predstava putem kojih se
64

ceo geopolitiki prostor na kom je ivelo albansko stanovnitvo nastojao prikazati

kao skoro potpuno neprijemiv za civilizacijske procese. To je otvaralo vrata
medijskom podupiranju zvanine politike ekspanzije Srbije, i artikulisanju njene
obaveze da preuzme na sebe posao civilizatora.
Negativne predstave o Albancima koje su koriene u kljuu pribavljanja
neupitnog legitimiteta Srbije kao dobronamerne kolonizatorske sile uglavnom su
zasnovane na ponavljanju, selektivnom prikazivanju i instruktivnom
pripovedanju o razliitim segmentima kulturnog i drutvenopolitikog ivota
Albanaca: insistira se na nepostojanju dravotvorne tradicije, na plemenskom
ustrojstvu, prevlasti krvne osvete i sve slabijem vaenju bese, na nepremostivoj
razjedinjenosti izmeu Gega i Toska, kao i na neuspehu ravnopravne integracije
sa srpskim stanovnitvom u okvirima Srbije (vidi: Jovanovi, 2014). Svi
napomenuti elementi u srpskoj se tampi tokom rata ne opisuju i ne tumae kao
posledica delovanja istorijskih faktora, to se moe zakljuiti na osnovu toga to
u glavnim listovima i asopisima ne nalazimo gotovo nijedan tekst koji tretira
istoriografske injenice o prolosti Albanaca, i pre i tokom turske vladavine.
Naprotiv, sve ono to se pie o Albancima tumai se kao izraz dubljih, rasnih i
mentalitetskih zakonitosti kojima podlee albansko stanovnitvo, esto nemono
i neposobno da ih promeni.
Povodi, razlozi ali i funkcije ovakvog medijskog izvetavanja lee jednim delom u
nameri Srbije da to vre legitimie politiku ekspanzije, a drugim delom i u promeni
odnosa velikih sila, najvie Austro-Ugarske, prema Balkanu kada su shvatile da nema
vie izgleda za odravanje Osmanskog carstva na Balkanu, te da je potrebno spreiti
izlazak Srbije na more. Inicijativom za osnivanje autonomne drave na Balkanu
Albanije trebalo je s jedne strane zaustaviti irenje Srbije i drugih zemalja (Grke),
ali i politiki materijalizovati nacionalne tenje i napore koji su ve postojali u
albanskom narodu tokom 19. veka. lanci u srpskoj dnevnoj, nedeljnoj i mesenoj
periodici, posveeni Albancima, imali su ponajvie za cilj da austrougarske planove
dezavuiu ne toliko kritikom austrougarske politike, koliko negativnim
predstavljanjem albanskog prostora.
Tako u lanku iz Politike (Austrija i Balkan, 29. oktobar 1912, 3156, 1), autor
otro kritikuje austrougarske interese na Balkanu, podseajui itaoce na to da su
balkanske drave uradile posao koji je cela Evropa prieljkivala, a to je da najure
ljude neprijemive za kulturu i napredak (misli se na Turke). Stoga se autor na
izvestan nain ljuti na Austro-Ugarsku zbog njenog meanja, jer sada dolazi
evropska kulturtregerka Austrija da po cenu evropskog mira na Balkanu zadri
najgori elemenat, da divljim i krvolonim Arnautima stvara samostalnu dravu.
Krvoloni karakter albanskog stanovnitva potcrtava se u brojnim tekstovima,
esto bez ikakve kritike zadrke ili relativizacije. Medijski tekstovi stvaraju u srpskoj
javnosti uslove za odravanje slike o albanskom narodu kao predpolitikom subjektu
koji se tokom turske vladavine niim nije bavio osim pljake, otimanja i nasilja nad
drugih hrianskim stanovnitvom.
65

Arnauti su, pod zatitom turske uprave, iveli iskljuivo od pljake. Hrianski
elemenat u turskoj carevini imao je da radi, da bi Arnauti kojih ima mnogo vie
od milijona mogli od nerada da ive... Zverinje pod upravom kulturnih naroda
ima da se pripitome, da postane snoljivo: Arnauti imaju da se naue redu i
radu. (Politika, Austrija i Balkan, 29. oktobar 1912, 3156, 1)

Stoga se u veini tekstova insinuira da su Srbija i Grka najbolji izbor za patronat

nad Albancima jer kao moderne i priznate evropske zemlje imaju kvalitet i mo da
sprovedu politiku i drutvenu emancipaciju Albanaca. U tom kontekstu, posebno je
zanimljiv tekst koji Politika (Socijalisti o Albaniji, 4. novembar 1912, 3162, 1)
preuzima iz nemakog socijaldemokratskog lista Narodni glas stvarajui utisak da su i
mnogi evropski socijaldemokratski krugovi na strani srpskih interesa.23 Prema
pisanju nemake tampe, istie se u prvi plan ideja da ak i podela Albanije izmeu
Grke i Srbije predstavlja bolje reenje nego patronat Austro-Ugarske poto su i u ovom
tekstu Albanci identifikovani kao balkanski Indijanci:
Niko ne priznaje pravo naroda da se samoopredeljuje kao socijalna demokratija, ali
se ovde ne tie toga hoe li jedan razvijen narod upravljati sam sobom ili e se brutalno
podjarmiti, ve je u pitanju hoe li se divlji evropski Indijanci, koji su od evropske civilizacije primili samo brzometku, biti ostavljeni, da ih gnjave njihove poglavice i da se
uzajamno istrebljuju krvnom osvetom. (1)
Argumentacija u prilog srpskoj politici ovde ide i korak dalje poto se pored
prepoznatljivog omalovaavanja albanske nacije i negiranja njenih kulturnih kapaciteta
od evropske civilizacije primili samo brzometku pojavljuje i slika Srbije kao
agensa koji intervenie na teritoriji veinski naseljenoj albanskim stanovnitvom
zarad njihovog sopstvenog interesa i koristi, a ne zarad realizacije svojih politikih
pretenzija. Sudei po tekstu iz Narodnog glasa, bez intervencije Srbije i Grke, Albanci
e biti preputeni svom tradicionalnom haosu i linim sukobima sopstvenih
predstavnika (da ih gnjave njihove poglavice i da se uzajamno istrebljuju krvnom
osvetom).
U prilog stalnom medijskom podseanju na tu razliku izmeu dobronamerne
srpske vlasti i albanskih predstavnika iji su postupci esto van njihove sopstvene
racionalne kontrole, ide i pripovetka Sefer Ljuc Veljka Petrovia (SKG, XXX, 11, broj
285, 1. decembar 1912, 801806), kao i knjievno-nauni prikaz knjige Nika
upania, objavljen u istom broju (877). Oba se teksta ideoloki dopunjuju,
obnavljajui kod italaca za srpsku zvaninu politiku najvanije uverenje: sve
pobrojane specifinosti albanskog stanovnitva (uz posebno istaknutu tezu o
nepremostivim razlikama izmeu Gega i Toska) nisu svedoanstvo o njihovom
kulturnom bogatstvu koje treba zaokruiti okvirima nove nacionalne drave, ve
dokaz da su Albanci po svojim sadanjim kulturnim i etnogeografskim prilikama
23

66

Poto su se socijaldemokratski krugovi u Srbiji estoko protivili zvaninoj politici Srbije prema
Albancima; izuzetan primer takvog otpora predstavlja i knjiga Dimitrija Tucovia.

nesposobni za samostalan ivot, te je najprirodnije da oni potpadnu pod vlast

najsrodnijeg kulturnog naroda Srba, koji su i ranije njima vladali (877).
Ipak, nasuprot medijskom glavnom toku, Radnike novine, kao i u drugim
primerima, objavljuju priloge u kojima se iznose u osnovi slini deskriptivni prikazi
unutranje podeljenosti albanskog stanovnitva (na polju obiaja, jezika, kulture,
religije), ali se izraava otro protivljenje svim pokuajima (i austrougarskim i srpskim
i grkim) da se pozivanjem na razliitosti ospori pravo albanskog naroda na
samoopredeljenje. A saradnja balkanskih naroda ponovo se prikazuje u okviru
koncepta ire dravne celine federacije balkanskih republika: Mi smo,
Socijaldemokrati, vrlo iskreni i vrlo veliki prijatelji Albaneza i mi elimo i oemo
njihovu slobodu i nacionalnu i politiku autonomiju u federaciji balkanskih republika.
(Sebi ruke, Austrijo!, 6. novembar 1912, XII, br. 240, 1).
Kao protivteu optoj tendenciji negativnog slikanja Albanaca u srpskoj periodici
tokom trajanja Prvog balkanskog rata, Radnike novine izvetavaju i o surovim, zastraujuim posledicama akcija otpadnikih danas bismo rekli paravojnih vojnih jedinica Srbije. Pie se o masovnim paljenjima sela, proterivanju porodica i pljakanju imovine, ime se, istina, sa margine javnog prostora osporava uvreeni diskurs o moralno
besprekornom postupanju srpskih vojnika i diskurs o superiorno civilizatorskoj poziciji Srbije.
Na kraju niza asopisnih priloga, sa izrazito negativnim predznakom u pogledu
portretisanja predstavnika albanske zajednice, nalaze se lanci u kojima pojedini toposi dobijaju radikalnu, mestimino i nadrealnu dimenziju, poto se sa teze o unutranjoj
plemenskoj razjedinjenosti Albanaca prelazi na konstrukciju esencijalistike predstave
o Albancima kao uvek-ve divljem balkanskom narodu iji kulturni ili civilizacijski potencijal jednostavno ne postoji. Priroda albanskog mentaliteta artikulie se verbalno
i vizuelno u pojedinim tekstovima tako da itaoci treba da prihvate shvatanje da su
Albanci narod istog zloinstva i divljatva, bez obzira na to u kakvim se okolnostima
nalazili kao pojedinci ili zajednica: bilo slobodni na turskoj zemlji, bilo zarobljeni tokom sukoba na frontu, oni su uvek identifikovani sa zloinom.
Tako u novosadskoj Ilustrovanoj ratnoj kronici (Slika arnautskog zverstva u St.
Srbiji pre osveenog Kosova, sveska 10, 73) nalazimo fotografiju koja prikazuje
Albanca u trenutku kada pitoljem preti srpskom sveteniku koji pada sa tronoca24
dok novinar Politike (Zarobljenici, 22. oktobar 1912, 3149, 3) i pored nelagodnog
opisa bednog fizikog stanja albanskih zatvorenika (izgladneli, bedno odeveni)
zakljuuje i implicitno savetuje itaoce kako da razumeju taj opis: I ako su bedno
odeveni i izgladneli, ipak ne mogu kod oveka da izazovu saaljenje. U njihovim oima
ima neeg divljeg, ivotinjskog. Kad uhvatite pogled zarobljenog Arnautina, pred vama
se na mah stvara slika njihovih zloina, a pred tom slikom nestaje saaljenja. Drugim
24

Iako nismo uspeli da doemo do konkretnijih, pisanih podataka koji bi pomogli u osvetljavanju
geneze ove fotografije, moemo tvrditi da je u pitanju inscenirana, anr fotografija imajui u vidu
da onovremeni tehnoloki i tehniki uslove za fotografisanje nisu omoguavali brzo fotografisanje i
pravljenje neposrednih fotografija.

67

reima, albanski zatvorenici uprkos nesrenom poloaju i injenici da ih u zarobljenitvu

ekaju teki dani ne pokazuju ni trunke kajanja koje bi se od veine zarobljenika
oekivalo, a koje bi pogled trebalo da oda novinaru-posmatrau. U njihovim oima
novinar i dalje vidi slike zloina o kojima se eksplicitno, bez mnogo cenzure,
naturalistiki pie i u drugim tekstovima po srpskoj tampi.
U opisima albanskih zloina, autori najee nude hiperbolizovane slike raskomadanih tela, budui da je telo jedno od najmonijih mesta prikazivanja ili prikrivanja
ratnih stradanja, dok urednitva preuzimaju i lanke stranih dopisnika, ime pojaavaju utisak objektivnosti ili nastojanja da se dogaaji opiu sa razliitih strana. Meutim,
bez obzira na izvore kojima se srpska tampa koristi, tipologija predoenih slika uglavnom ima slian uinak: sukob se odvija izmeu pitomih i potlaenih Srba i divljih albanskih hordi, odnosno albanske rulje ija zverstva dostiu nesluene razmere: klali
su ene, odsecali ljudima ui, noseve i udove, deci sekli glave (Banditska nacija25,
Politika, 15. novembar 1912, 3173, 1).
I dok su u pojedinim lancima (Zverovi, Politika, 23. novembar 1912, 3181, 1)
otro kritikovali izvetaje o zloinima srpske vojske, odbacujui ih kao deo negativne
austrougarske propagande o srpskoj vojsci, novinari su detaljno opisivali albanske zloine, pozivajui se na autentine izvode iz nekog linog pisma sa fronta: Rane su uasne. Jednom zjape krvave grudi, drugom proburaen stomak, treem su izvaena oba
oka, etvrtom je preseen vrat sve do kime, petom je kundakom razmrskana glava. I
mada je autentinost opisa iz pomenutog pisma danas nemogue proveriti, ini se da
su brutalne slike nasilja i raskomadanih tela (bez obzira na njihovu istinitost) prevashodno bile u funkciji perpetuiranja negativnih sentimenata kod italake javnosti, dok
neke od njih, za dananje itaoce i prouavaoce, dobijaju ak nadrealnu i fantastinu,
skoro crnohumornu dimenziju jer deluju prenaglaeno i neverovatno.
Od tih, danas bizarnih, anegdota koje su se mogle relativno esto nai po stranicama
srpskih asopisa i tampe izdvojili bismo jednu o kojoj pie Ilustrovana ratna kronika
(ta je Arnautin, sveska 9, strana 72). Naime, kada je jedan srpski bolniar krenuo da
paljivo i neno podie Albanca (ratnog zarobljenika i ranjenika) u nameri da mu namesti
posteljinu na krevetu, ovaj ga je iz sve snage udario: odvali bolniaru takav jedan udarac,
koji bi i vola oborio nakon ega je bolniar i dalje blago i strpljivo zavrio svoj posao. U
slinom maniru opisuje se i kako je jedan albanski zarobljenik (inae voa jedne od
zarobljenih albanskih eta) prilikom susreta sa srpskim kapetanom krenuo da ovome
odgrize prst kada je kapetan priao u elji da vojniki asno svom neprijatelju prui
ruku. U celini, ovakvi narativi trebalo je da na negativan nain poentiraju o Albancima
zatvarajui hiperbolini luk deskripcije imanentno divljeg mentaliteta albanskog naroda.
Oni su naglaavali njegovu dubinski atavistiku prirodu koja se ne moe nikada
promeniti zbog jednog kljunog razloga, a to je to ni sami Albanci nisu svesni njenih
razmera niti su sami ovladali tom prirodom. U sutini, dakle, problem sa albanskom
divljom drugou, njihovim plemenskim nainom ivota, prirodnom sklonou ka
25

68

lanak prenet iz francuskog asopisa Le Nouvelliste d Alsace Lorraine.

zloinu, ubijanju i pljakanju, ostaje nereiv upravo zbog te animalno iracionalne crte
koju, ini se, ak ni Srbija uz svesrdno preuzimanje emancipatorske uloge i prevoenje
albanske nacije u stanje kulture i civilizovanosti ne moe ispraviti. Na taj nain
odkrinut je medijski prostor za mnoge budue izgovore u pogledu najrazliitijih
neuspeha koji e obeleiti srpsko-albanske odnose tokom dvadesetog veka, vraanjem
na esencijalistike stereotipe o zloinakoj, kriminalnoj, nasilnoj i atavistikoj prirodi.26
U odnosu na analiziranu asopisnu grau treba na kraju naglasiti da srpska tampa,
piui o Balkanu i opravdanim interesima Srbije u njenoj geopolitikoj ekspanziji,
dosledno zaobilazi veliki broj i tada poznatih podataka o poecima albanskog
nacionalnog pokreta ili njihovoj ulozi na Balkanu po dolasku turske vlasti. I mada ne
nastojim da medijske slike protivstavljam istoriografskim znanjima, za pitanje
oblikovanja javnog mnjenja u Srbiji ovo odsustvo istorijskih podataka ili bilo kakvih
ozbiljnijih istorijskih referenci nije nevano, jer je posredno osnaivalo negativne
stereotipe kreirajui prazan reprezentacijski prostor u svesti srpskih italaca koji su ga,
zavisno od drutvenopolitike klime, tokom itavog dvadesetog veka ispunjavali
najrazliitijim fantazmima o albanskom narodu. Sreom, paralelno sa negativnom
medijskom slikom srpska javnost dobijala je i ideoloki sloeniju, kritikiju sliku o
Albancima, uglavnom putem opozicionih listova koji su dekonstruisali matricu
kosovske mitologije, patos retrospektivne nostalgije i zlatnog doba Duanovog
carstva. Istina, ni tekstovi u tim glasilima nisu uspevali da odole anrovskoj poroznosti
periodikih priloga tako da se i kod Radnikih novina mogu pronai mnogi prilozi koji
relativizuju granicu izmeu informativno-dokumentarnog, esejistikog i lirski
egzaltiranog, odnosno literarnog pisanja.27
Oslanjajui se na uestalost dominantnih motiva i narativa o Albancima (kao
vojnicima, neprijateljima i evropskim divljacima) i na zapaanje o koherentno i
dosledno negativnom izvetavanju u nekolikim magistralnim glasilima u Srbiji,
moemo zakljuiti da se u glavnom toku srpske tampe, od oktobra 1912. do aprila
1913. godine, slika albanskog naroda konstruisala kao model jednog vancivilizacijskog
prostora, divljeg i nepristupanog sveta u kojem nikakva kulturna pravila evropskih
drava ne vae i u kojem vladaju samo zakon oruja, nasilja i zloina, dok se mentalitet
albanskog stanovnitva opisuje pojmovima divljeg, ivotinjskog, iracionalnog i
instinktivnog. Meutim, nasuprot tim predstavama nali smo i primere kontradiskursa
26

27

Taj prostor iskoristie ponovo srpska tampa krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina 20.
veka, u periodu koji e po mnogim osnovama liiti na stanje pred Prvi balkanski rat i tokom njega;
ne toliko u pogledu realnih istorijskih i drutvenopolitikih uslova i odnosa koliko u nainu na koji
e tampani a i elektronski mediji konstruisati istorijsku savremenost Srbije i SFRJ, a sve na tragu
koncepata i medijske retorike uoi balkanskih ratova: oivljavanje ideje kosovskog zaveta, viktimoloki
diskurs i kreiranje predstave o Jugoslaviji kao tamnici srpskog naroda, o sve agresivnijim, brutalnijim
i podmuklijim ispadima albanskog separatizma.
Stoga bi trebalo, u nastavku istraivanja ove teme obratiti panju na anrovski profil tekstova budui da
anr kao mentalna mapa i interpretativni ugovor sa itaocima umnogome odreuje prirodu istine
koju su itaoci usvajali 19121913. u vidu odgovarajue doivljajne predispozicije prema albanskom
narodu, i razliitih znanja i uverenja.

69

(dominantno vezanog za socijaldemokratske Radnike novine) koji insistira na

materijalistikom i drutvenoistorijskom pogledu na svet, nastojei da savremene
okolnosti objanjava kao posledice razliitih inilaca kulture, jezika, geografije, politike
i religije a ne putem ideja o esencijalnim svojstvima albanskog stanovnitva. U tom
pogledu, dominantna medijska slika u Srbiji tokom Prvog balkanskog rata jeste
odgovarala zvaninoj retorici srpske vlade i brojnih politiara onog vremena, sluei
legitimisanju spoljnopolitikih ciljeva (ekspanzija, izlazak na more u Albaniji,
protivljenje samostalnoj Albaniji), ali su unutar te scene postojala glasila koja su se ne
samo protivila ve i na kritiki nain traila i nudila reenja koja bi mogla da preduprede
budue, jo traginije i sloenije konflikte meu balkanskim narodima (naroito
Srbima i Albancima), odnosno reenja koja se i danas, u izmenjenim istorijskim
okolnostima, ine viestruko validnim i relevantnim.

Literatura:

ANONIM. (1912) Anonim. Srpski knjievni glasnik. XXVIII, 9 (283), 1. novembar 1912.
str. 642.
ANONIM. (1912) Arnautska zverstva i nasilja. Ilustrovana ratna kronika (Beograd). I
(20), 30. decembar 1912. str. 68.
ANONIM. (1912) Austrija i Balkan. Politika. 3156, 29. oktobar 1912. str. 1.
ANONIM. (1912) Banditska nacija. Politika. 3173, 15. novembar 1912. str. 1.
ANONIM. (1912) Kaplarov pobratim Arnautin je Arnautin. Ilustrovana ratna kronika
(Beograd). I (10), 18. novembar 1912. str. 45.
ANONIM. (1912) Komite u boju epizode i slike iz junakih borbi naih komita. Od
jednog komite. Ilustrovana ratna kronika (Beograd). I (2), 21. oktobar 1912. str. 1314.
ANONIM. (1912) Pred Taraboem. Ilustrovana ratna kronika. I (9), 13. decembar 1912.
str. 6566.
ANONIM. (1912) Prizren. Ilustrovana ratna kronika. I (6), 4. novembar 1912. str. 13.
ANONIM. (1912) Rat. Radnike novine. XII (234), 12. oktobar 1912. str. 3.
ANONIM. (1912) Sebi ruke, Austrijo!. Radnike novine. XII (240), 6. novembar 1912.
str. 1.
ANONIM. (1912) Slika arnautskog zverstva u St. Srbiji pre osveenog Kosova (fotografija). Ilustrovana ratna kronika (Novi Sad). 10. str. 73.
ANONIM. (1912) Socijalisti o Albaniji. Politika. 3162, 4. novembar 1912. str. 1.
ANONIM. (1912) Svetli dani. Srpski knjievni glasnik. XXVIII, 9 (283), 1. novembar
1912. str. 641648.
ANONIM. (1912) ta je Arnautin. Ilustrovana ratna kronika (Novi Sad). 9. str. 72.
ANONIM. (1912) Zarobljenici. Politika. 3149, 22. oktobar 1912. str. 3.
ANONIM. (1912) Zverovi. Politika. 3181, 23. novembar 1912. str. 1.

70

CINDORI, M. (2010) Knjievni anrovi u listu Politika (19041915) u Matovi, V. (ur.).

anrovi u srpskoj periodici. Beograd: Novi Sad: Institut za knjievnost i umetnost: Matica
srpska.
CVIJI, J. (1912) Balkanski rat i Srbija. Srpski knjievni glasnik. XXVIII, 9 (283), 1.
novembar 1912. str. 651664.
H. (1912) Kroz kaaniki klanac. Politika. 3148, 21. oktobar 1912. str. 1.
JANKOVI, Drag. N. (1912) Besa Hajradinova. Politika. 3184, 26. novembar 1912. str.
2.
JOVANOVI. V. (2014) Slike jedne neuspele integracije: Kosovo, Makedonija, Srbija.
Beograd: Fabrika knjiga.
PETROVI, V. (1912) Sefer Ljuc. Srpski knjievni glasnik. XXX, 11 (285), 1. decembar
1912. str. 801806.
POPOVI-OBRADOVI, OLGA (2008) Kakva ili kolika drava: ogledi o politikoj i
drutvenoj istoriji Srbije XIXXXI veka. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava.
STOJANOVI, D. (2010) Ulje na vodi: ogledi iz istorije sadanjosti Srbije. Beograd:
Peanik.
T. (1912) Stara Srbija i albansko pitanje, od Dr. Nika upania. Srpski knjievni glasnik,
XXX, 11 (285), 1. decembar 1912. str. 877878.
VICKERS, M. (2001) The Albanians. A Modern History. London: New York: I. B. Tauris
Publishers.
VICKERS, M. (1998) Between Serb and Albanian. A History of Kosovo. New York:
Columbia University Press.
VITOEVI, D. (1990) Srpski knjievni glasnik 19011914. Beograd: Novi Sad:
Matica srpska: Institut za knjievnost i umetnost.

71

72

Milan Miljkovi

A Contribution to the Analysis of Media Images of

Albanians in Serbian Periodicals (1912-1913)
Abstract:
In the time of the First Balkan War 19121913, there was a significant number of articles published in Serbian general and literary periodicals, which presented various
images of the Albanian population, its cultural, social and political irrelevance in the
context of new territorial division after the end of the First Balkan War.
The aim of this paper is to describe and analyze these media representations in order
to determine the level of ideological and thematic coherence among the images, and to
evaluate the extent to which these images corresponded to the official rhetoric of the
Serbian government regarding the national aspirations of the Albanians. I will attempt
to map the most dominant tendencies and narratives in the production of stereotypes
about the Albanian ethnic, cultural and political identity; also, the paper will raise certain questions related to the issue of fictional and documentary aspects of articles in
Serbian periodicals, and the way these aspects shaped the public opinion.
The analysis of the articles focuses on a chosen representative sample, taken from the
most important periodicals of the time in Serbia: Politika, Radnike novine, Srpski knjievni glasnik, Delo, Ilustrovana ratna kronika (Beograd), Ilustrovana ratna kronika (Novi
Sad).

Key words:
First Balkan War, Serbian periodicals, representation, stereotypes, Albanians, nationalism

73

74

Ana Petrov
Fakultet za medije i komunikacije,
Singidunum univerzitet, Beograd

Balkan balkanskim narodima: evolucionizam,

rasizam i kolonijalizam u srpskim naunim i
politikim diskursima pre Drugog svetskog rata

Apstrakt:
U ovom tekstu bavim se nainima na koje je imperijalizam manifestovan u srpskim
naunim diskursima od kraja 19. veka do poetka Drugog svetskog rata. Vodei etnografi, geografi, kulturalni istoriari i pisci promovisali su ideju prema kojoj Srbi predstavljaju dominantnu rasu obeleenu slinim fizikim i psihikim odlikama i obiajima. Ujedinjeni istom krvlju, teritorijom i istorijom, Srbi su predstavljani kao
superiorni u odnosu na druge narode, pogotovo Albance. Diskurs je teorijski
promovisan u naunim radovima s kraja devetnaestog veka, a do poetka Drugog
svetskog rata postao je uticajan i u politikim spisima, kada su formulisani i predlozi
za kolonizaciju Kosova i isterivanje Albanaca (u tekstu Vase ubrilovia Isterivanje
Arnauta i u stavu, koji je podrao Ivo Andri, da Balkan treba da pripada balkanskim
narodima). Ovde tvrdim da je koncept drutvenog tipa pomogao sprskim
intelektualcima u koncipiranju naina podele Balkana u skladu sa aktuelnim naunim
premisama o superiornosti Srba.

Kljune rei:
drutveni tip, kolonizacija Kosova, imperijalizam, Srbi, Albanci

75

Uvod
U ovom radu bavim se nainima manifestacije naunog imperijalizma u diskursima
u Srbiji krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Poznato je da su sistematizacije, klasifikacije i rangiranje ljudi u zavisnosti od njihovog nivoa razvoja na evolucionistikoj
skali bili uobiajena pojava u naunim diskursima u 19. veku. Meutim, gotovo je sasvim zapostavljena problematizacija pomenutih fenomena kada je re o intelektualcima u Srbiji. Naime, vodei etnografi, geografi, kulturalni istoriari i pisci toga doba
promovisali su ideju prema kojoj su Srbi predstavljali jednu rasu, obeleenu slinim
fizikim i fiziolokim karakteristikama i zajednikim obiajima, i, pri tom, superiornu
u odnosu na druge, pogotovo Albance. Krajem 19. veka, u okviru procesa konstituisanja Stare Srbije i Maedonije kao teritorija od supstancijalnog znaaja za srpski
nacionalizam (Atanasovski 2014 i Atanasovski u ovoj knjizi), uobliavalo se i albansko pitanje, nastalo i kao posledica pregrupisanja teritorija nakon sukoba sa Turcima
sedamdesetih godina devetnaestog veka. Antialbanska propaganda zapoeta na kraju
19. veka, eskalirala je u razdoblju do poetka Prvog balkanskog rata 1912. godine.
Takav diskurs teorijski se promovisao u naunim radovima u pomenutom vremenskom
periodu, a u periodu pred Drugi svetski rat uticao je i na politiare, te su tada napravljeni
i konkretni predlozi za kolonizaciju Kosova u skladu sa vaeim naunim paradigmama.
Ovde u se fokusirati na veliki doprinos koji je nauni diskurs imao u pripremi i
promociji antialbanske propagande. Pri tom, posebno u istai naine na koje se ovaj
diskurs uobliavao. Naime, prihvaen kao legitimno znanje, nauni diskurs je smatran
objektivnim i neutralnim, tako da su takvima smatrani i dokazi o navodnoj primitivnosti Albanaca i rasnoj istoti Srba. Posebno znaajan bio je koncept drutvenog
tipa koji je pomogao autorima da promoviu ideju o podeli Balkana u skladu sa karakteristikama odreenog tipa. Imajui u vidu reeno, tvrdim da je pojava koncepta tipa
(ili karaktera, kako se ponekad nazivao) postala referentni okvir za oficijelne naune
interpretacije ponaanja i delanja razliitih naroda. Pripadajui polju znanja koje se u
to vreme smatralo neupitnim, autori su analizirali nacionalne karaktere u skladu sa
njihovom tipskim pripadnou, te su donosili zakljuke koji su se smatrali opravdanim,
objektivnim i neutralnim, odnosno, naunim.
Imajui u vidu reeno, u tekstu u najpre obrazloiti svoju teorijsku aparaturu. Objasniu na koji nain se danas diskutuje o naunom i kulturalnom imperijalizmu, kolonijalizmu
i rasizmu 19. veka. Time elim da ukaem na to da je imperijalistika nauna klima bila
uobiajena za razmatrani vremenski period. Potom u ukazati na specifinosti imperijalizma u okvirima srpskih diskursa, tako to u analizirati naine na koje se pisalo o Albancima u priznatim naunim radovima toga doba. U okviru problematizacije imperijalizma,
izdvojiu dva momenta konstruisanje koncepta rase i konstruisanje teritorije putem koncepta rase. Konano, smatram posebno relevantnim i problematizaciju savremenih diskursa o razmatranim autorima. Drugim reima, skrenuu panju i na injenicu da se i danas
autori koji se smatraju klasicima esto glorifikuju, ime se, zapravo, odrava i teorijski
aparat imperijalizma, a injenice o udelu velikih autora u promociji rasizma ostaju zapostavljene. Takoe, elim da napomenem da sam na osnovu uvida u radove pomenutih au76

tora ustanovila da nisu svi konstruisali imperijalistiki diskurs na sasvim istovetan nain,
niti su mu u istoj meri bili posveeni. Stoga e u radu biti izdvojeni tipini primeri za pojedine aspekte navedene tendencije, te u na primeru diskursa Jovana Cvijia ilustrovati naine uobliavanja koncepta drutvenih tipova; na primeru diskursa Tihomira orevia
objasniti mehanizme konstrukcije rase i teritorije putem koncepta rase, dok e Vaso ubrilovi i, donekle, Ivo Andri biti interpretirani kao predstavnici poslednje faze razvoja imperijalistikog diskursa faze njegove politike upotrebe i dovoenja do ekstrema diskursa
istrebljenja.28
Konano, elim i da napomenem da je navedeni izbor bio uslovljen i pozicijom ovih
autora u intelektualnoj istoriji. Smatram da su radovi razmatranih autora relevantni u kontekstu mesta koje zauzimaju u panteonu takozvanih velikih mislilaca. Stoga, njihove diskurse kao diskurse pisaca koji su bili izuzetno priznati intelektualci svoga doba interpretiram kao mehanizme proizvodnje dominantnih znanja o problemu srpsko-albanskih
odnosa. O tome u kojoj meri su njihove teorije prihvaene kao neupitna, navodno objektivna nauna znanja, svedoi i injenica da se i danas neretko bezrezervno prihvataju, to u
ilustrovati primerima u poslednjem delu rada. Potrebno je naglasiti da, iako govorim o naunom imperijalizmu, prvenstveno razmatram prisustvo pojedinih naunih paradigmi
koje su bile uticajne i koje su oblikovale i politike i intelektualne diskurse. Stoga e biti rei
i o Andriu, koji nije bio naunik, ali jeste nastupao kao intelektualac koji se inkorporira u
aktuelne politike tendencije fundirane na naunim paradigmama toga vremena. Dakle,
ovde e se govoriti ne samo o nauci, nego i o spisima istaknutih ljudi koji su se tada, a i danas, tretirali kao zaetnici sprske nauke.
Imperijalizam uz pomo kulture i nauke: istorijska perspektiva
Za potrebe ovog rada, vano je naglasiti da kulturalni i nauni imperijalizam najee oznaava aktivnosti, stavove, miljenja, odnosno bilo koji vid diskursa u kom se
ispoljava nejednakost snaga dvaju drutava, to jest, u kojem se istie dominacija jedne
28

elim da naglasim da se u ovom radu bavim jednim moguim itanjem naunih i politikih diskursa u
Srbiji krajem 19. i poetkom 20. veka, odnosno, bavim se jednom, nesumnjivo zapostavljenom, stranom
diskursa o Albancima. Meutim, ne treba zaboraviti da istovremeno postoje i drugaiji primeri. Izuzetak u tendenciji etiketiranja Albanaca kao nepoeljnog Drugog, kao i pripisivanja statusa rtve srpskoj
strani, bio je Dimitrije Tucovi. Tucovi zauzima posebno mesto u istoriji srpske nauke, jer je jedan od
retkih koji je bio svestan dominantnog diskursa svoga vremena, te je ukazivao na to da je potrebno
prekinuti naunu tradiciju merenja lobanja i prouavanja rasa, kao i etiketiranja Albanaca kao nie
rase. Izuzetno je i njegovo poimanje nesuvislosti navedenih naunih pristupa, a potrebno je istai da
je on jedan od retkih autora koji je termin nauka stavljao pod znake navoda, ukazujui na ideoloke,
politike i nacionalistike motive navedenih pristupa u tadanjim naunim diskursima (Tucovi, 1946).
Ogranienost prostora, kao i namera dekonstruisanja imperijalistikih naunih diskursa, doveli su me
do odabira onih autora koji su promovisali imperijalistike tendencije putem nauke, te sam, stoga, Tucovia izuzela iz ovog rada. Ipak, smatram vanim da skrenem panju na to da je postojalo i drugaije
itanje srpsko-albanskih odnosa u isto vreme kada je i uveliko proizvoen srpski nauni imperijalizam
(o najvanijim karakteristikama Tucovievog diskursa o razmatranom problemu vidi, na primer, Korzika, 1989, 2290).

77

kulture nad drugom (Hamm, 2005, 1830). Upravo e se s tom konotacijom koristiti
termin imperijalizam u radu, a koristiu ga sa ciljem dekonstrukcije esencijalistiki
fundiranih naunih paradigmi.29 Iako e ovde biti rei i o diskursima koji su blii politikim nego preteno naunim, koristim termin nauni imperijalizam jer elim da
ukaem na injenicu da je polje proizvodnje znanja u nauci uticalo na profilisanje i
drugih aktuelnih diskursa toga doba. Drugim reima, pozivanjem na vaea nauna
znanja, politiki diskursi su dobijali na legitimitetu. Pri tom, nisu svi ovde razmatrani
diskursi proizvodili sasvim identine vidove promocije imperijalizma, ve su, zapravo,
dovodili do konstrukcije razlika izmeu Srba i Albanaca na razliitim nivoima od
diskurzivnih konstrukcija razlika meu tipovima, do stvaranja konkretnih planova teritorijalne ekspanzije.
Nauni diskursi u Srbiji nisu bili izuzetak u kontekstu tadanjih paradigmi konstruisanje razlika meu razliitim narodima, a pogotovo izmeu zapadnih, to jest,
onih koji su se smatrali superiornim i onih koji su bili etiketirani kao nii, bilo je
uobiajeno u toku 19. i u prvoj polovini 20. veka. Nauni imperijalizam bio je zasnovan
na paradigmi evolucionizma. Iako nisu svi autori operisali konceptom evolucije, njihovi diskursi jesu bili redovno obeleeni konceptom vremenske hijerarhije koja je podrazumevala progres. Istorija se konstruisala kao razvoj i pad civilizacija, to se objanjavalo rasnom razlikom, koja je podrazumevala posebnu predodreenost izvesnih
rasa da napreduju. Tako se insistiralo na zakljuku da su pretee dananjih AngloSaksonaca bile sposobne da se razviju do odreenog nivoa civilizovanog drutva, dok
to nije bio sluaj sa drugim tipovima. Vremenska paradigma obuhvatala je, nadalje,
tumaenje progresivnog jednolinijskog puta razvoja bele rase, dok su ostale rase shvatane kao koraci na tom putu, odnosno nie etape razvoja koje su vodile najvioj
kavkaskoj rasi (Brantlinger, 2003, 3). Jednu od poznatijih teorija elaborirao je Robert
embers (Robert Chambers) koji je tvrdio da postoji opta tendencija u istoriji koja je
progresivna a ne regresivna, mada je ukazivao na to da postoje retrogradna kretanja u
ljudskoj istoriji ona o kojima svedoi postojanje vie tipova ljudi i njihovo udaljavanje
od prvobitnog tipa. U skladu sa ovakvim tumaenjem ljudskog razvoja, sve rase koje
nisu pripadale kavkaskoj ili indoevropskoj familiji predstavljale su degeneraciju najsavrenije rase. embers je imao polazite u rasistikoj embriologiji, po kojoj je bilo
ustanovljeno da se embrioni razvijaju od najjednostavnijih do najkompleksnijih, odnosno od najprimitivnijih do najzrelijih, to se odnosilo na ivotinje, kao i na ljude,
te se, u skladu s tim, nauno potvrivala inferiornost crne rase, budui da je ona
29

78

Do ezdesetih godina 20. veka, istorija nauke bila je pisana u dominantnim obrascima koji su i sami bili
evolucionistiki uoblieni i koji su bili fundirani na tezi o objektivnoj i nauno potvrenoj superiornosti
zapadnih sistema vrednosti, pa tako i zapadne nauke, zbog ega je bilo uobiajeno pisati istoriju nauke
kao kontinuiran progresivni sled dostignua koji ukazuju na uspeh nauke i velikane koji su pokazali
izuzetne intelektualne sposobnosti i nagovestili potonji razvoj moderne nauke. Pri tom, intelektualni
heroji predstavljani su kao nosioci razvoja, a kontekst u kojem su stvarani bio je potpuno ignorisan ili
naznaen tek kao pozadina delatnosti naunika, ali ne i kao njen relevantni deo, zbog ega je termin
istorija nauke, zapravo, znaio, istorija naunih ideja potpuno samostalnih i skoro nezavisnih od
drutvenog i kulturalnog konteksta (Lichtman, 1997, 23).

predstavljala polaznu osnovu navedenog progresa (dakle, ona bi inila najjednostavnije embrione) i daljim razvojem su se rase usavravale do najkompleknije kavkaske vrste. Navedene konstatacije imale su za posledicu zakljuak da je istorijski razvoj (ili
progres) morao da vodi ka savrenijim rasama preko onih manje razvijenih. Imperijalistika ekspanzija i istrebljenje primitivnih naroda ovde se eksplicitno identifikuje
sa biolokim razvojem ljudskih rasa (isto, 29).
Pored umreavanja narativa o evolucionizmu u kontekstu kulturalnog imperijalizma, jedna od kljunih za moje istraivanje bila je i analiza evolucionistikih diskursa
kao diskursa istrebljenja. I pored nesaglasja izmeu naunika prirodnih i drutvenih
nauka, novinara, pisaca i umetnika u pojedinim tumaenjima, mnogi su se slagali oko
neminovnog nestanka primitivnih rasa ili, barem, kao to je to bio sluaj u Srbiji, oko
neminovnosti njihove kontrole, to jest kolonizacije. Konsenzus oko potrebe istrebljenja bio je masovan i nije se dovodio u pitanje (Brantlinger, 2003, cf. Larsen, 2000).30
Ovde u tvrditi da su srodne tendencije postojale u srpskim naunim diskursima, a da
je namesto koncepta rase korien koncept drutvenog tipa kao ekvivalentnog sredstva, navodno neutralnog i naunog, za konstruisanje razlika.
Koncept socijalnog i psihikog tipa
U svojoj kapitalnoj dvotomnoj studiji Balkansko poluostrvo i junoslovenske
zemlje, Jovan Cviji je elaborirao tadanji uobiajeni nauni esencijalistiki diskurs o
promenama u teritoriji i njihovom uticaju na psihike promene ljudi koji ive na njoj.
Jedna od osnovnih teza ovog autora jeste da su se od perioda turske invazije
realizovale teritorijalne promene, ali i, kako se istie, unutranje promene na
narodima, kao i na pojedinim grupama u okviru jednog naroda (Cviji, 1922, 213).
Koncept tipa u ovom naunom diskursu u velikoj meri je ekvivalent konceptu rase,
pogotovo onom kakav je formiran u diskursima drutvenih nauka u 19. veku kao i
prirodna i drutvena osobenost ljudi.31 Nastao kao posledica uticaja, s jedne strane,
U opisanom pristupu naunom imperijalizmu nadovezujem se na svoju studiju u kojoj sam analizirala
diskurse Maksa Vebera (Max Weber) o kulturi zapadnih i nezapadnih naroda kao vidovima imperijalizma
fundiranog na evolucionistikog paradigmi (Petrov, u tampi).
31
Cviji je bio informisan o aktuelnim teorijama rase, te se na njih i poziva, ukazujui na to da prema
njima ima i donekle kritiki stav. Naime, on istie da su odbaene teorije prema kojima bi jedan
narod pripadao jednoj antropolokoj rasi i prema kojima bi psihike osobine poticale iz antropolokih
(, 1931, 4). On, zapravo, odbacuje stavove prema kojima ne mogu postojati meani tipovi i
prema kojima je rasa iskljuivo bioloka kategorija, dakle, uslovljena krvnom povezanou plemena i
fizikim karakteristikama ljudi. Drugim reima, on kritikuje inae tada ve odbaenu antropometriju, te
predlae antropogeografiju. Ipak, on pristupa analizi tipa ekvivalentno pristupima rasi u drutvenim
diskursima, kao to je to, na primer, radio Herbert Spenser (Herbert Spencer) ili nemaki sociolozi 19.
veka, poput Maksa Vebera. Prema ovim autorima, razlike meu ljudima nisu posledica samo prirodnih
razlika (niti se mogu svesti na analizu fizikih razliitosti), nego i drutvenih, istorijskih i politikih
okolnosti (o tome vidi, na primer, Nelson, 1971). Ipak, ni diskurs o krvnoj povezanosti nije sasvim
naputen u Cvijievim radovima. U objanjenju pojedinih tipova, autor razmatra meanje krvi
razliitih tipova, kao na primer, tuske i arbanake (, 1931, 108).
30

79

geografske sredine, i, s druge, istorijskih, etnikih i socijalnih okolnosti, tip je odreen

kao narodni mentalitet (Cviji, 1931, 4). Cvijieva antropogeografska i etnopsiholoka
istraivanja na prostoru nekadanjeg jugoslovenskog dela Balkanskog poluostrva bila
su fundirana na tendenciji osmiljavanja novog jugoslovenskog identiteta, za koji je
autor smatrao da je nuno neophodan u kontekstu uspenog ostvarenja projekta
dravnog junoslovenskog ujedinjenja. Meutim, Cviji je polazio od etnocentrinih
premisa koje su rezultovale navodno naunim dokazima o srodnosti junih Slovena,
pri emu je ta srodnost bila prepoznata preko srpskih etnikih atributa. Shodno tome,
jugoslovenska zamisao za Cvijia sutinski nije imala jugoslovenski nadetniki
karakter, nego je, upravo suprotno, srpski etniki identitet smetala u osnovu
jugoslovenske nacije (Piev, 2010).
Odbacujui teorije prema kojima je psihike osobine ljudi mogue objasniti kao
posledicu iskljuivo jednog parametra, Cviji razvija metodologiju prema kojoj se
utvruje postojanje kompleksnih tipova, ali se oni, pritom, ne svode jedino na prirodne,
geografske ili socijalne osobenosti, ve se tumae kao posledica svega navedenog, kao
i etnikog porekla.32 U vezi sa tim, autor istie da ak i kada se odbiju uticaji geografske
sredine, istorijskog razvitka i uticaji civilizacija, ipak postoje meu narodima neke
psihike razlike, za koje moramo pretpostaviti da zavise od njihovog etnikog sastava
(isto, 8). Pritom, prema Cvijievoj teoriji, navedene etnike razlike izraenije su kod
manjih i novijih naroda, kao to je to sluaj kod Junih Slovena, koji su civilizacijom manje preinaeni [u odnosu na zapadne narode, prim A. P.] i jo i danas izloeni
raznim etnikim stapanjima (isto, 8).
Na osnovu navedenog teorijsko-metodolokog aparata, Cviji je utvrdio nekoliko
tipova kod Junih Slovena, meu kojima je stanovnitvo Kosova i Metohije uvrstio
u varijetet u okviru centralnog tipa.33 ivei na teritoriji ija je primarna
karakteristika geografska podeljenost usled planinskog reljefa i velikog broja kotlina,
autor tumai centralni tip kao onaj koji je sklon podvojenosti (Cviji, 1931, 73). U
skladu sa pomenutom sklonou, indikativno je da se psihike granice konstruiu
skoro sasvim u skladu sa geografskim. Kako se istie, iako nije mogue precizno
utvrditi geografsku granicu izmeu istonog i zapadnog stanovnitva u okviru
centralnog tipa (koji se prostire od Dorjana na sever, istono od Vardara i dopire
32

33

80

Kako je ve istaknuto, koncept tipa nije postojao jedino u Cvijievom diskursu. Ipak, on jeste bio
posebno posveen eksplikaciji tog koncepta koji je temeljno uticao na njegovu sveukupnu analizu
drutva. Pored Cvijia, metodologiju tipova u velikoj meri je koristio i Tihomir orevi. Pored faktora
koje je Cviji uzimao u obzir, ekonomski faktor u profilisanju tipova bio je u posebnom fokusu kod
orevia. Nadalje, za razliku od prvopomenutog, kod drugopomenutog je fokus bio na analizi srpskog
stanovnitva i njegovih internih tipova. U 4. tomu studije Na narodni ivot, u poglavlju Ekonomija
i socijalni tipovi u Srba, orevi pravi podelu srpskog stanovnitva na jednostavni, ujednaeni,
proarani, meoviti i razbijeni tip (, 1984, 247272).
Dinarski tip obuhvata umadijski, erski, bosanski i jadranski varijetet, kao i liku i muhamedsku
grupu. Centralni tip ima kosovsko-metohijski, zapadnomakedonski, moravsko-vardarski, opski
i junomakedonski varijetet, kao i vei broj grupa. Istonobalkanskom tipu pripadaju bugarski,
rumelijsko-traki i pomaki varijetet, a poslednji, panonski, obuhvata slavonski, sremsko-banatski i
slovenaki ili alpski varijetet.

skoro do Skoplja), navodno je izvesno da postoje jasne razlike izmeu istonog i

zapadnog balkanskog stanovnita, pri emu u zapadnu grupu spadaju Srbi, Arbanasi,
Aromuni (Vlasi) i Grci (isto, 96).34
Meutim, iako kosovsko-metohijskom varijetetu pripada stanovnitvo Kosova,
Metohije, Podrime i arskih upa Sredske i Sirinike, naglaeno je da se na levoj strani Laba
nalazi pravo kosovsko stanovnitvo i da se na ovoj teritoriji moe uoiti usaglaenost
geografskih i psihikih karakteristika. Naime, Cviji tvrdi da je injenica da je Kosovo
najvie istorijska oblast, odnosno, oblast koja je najbogatija istorijskim spomenicima u
junoslovenskom delu Balkanskog poluostrva, to ima neizmerni moralni znaaj:
Veina lepih crkava i manastira stare srpske drave su u ovoj oblasti: Graanica, Deani, Banjska, Peka Patrijarija itd. U njoj su Prizren, prestonica cara
Duana, Pritina i Paun-Polje, prestonica kralja Milutina, Novo Brdo, najznatnije rudarsko sredite srednjevekovne srpske drave. Izmeu Laba i Sitnice, u
neposrednoj blizini Pritine, je Mazgit-Polje na kome se bila Kosovska bitka
(1389. god.); sa njega se vidi kupasti vrh Zveana kod Mitrovice, staroga
grada iz doba Nemanjia. Blizu Mazgita je Samodrea crkva, u kojoj se priestila srpska vojska pre poetka Kosovske bitke. Na ivici ove oblasti se die
ar-planina, koja se tako esto velia u srpskim narodnim pesmama. Na njoj
je Milo Vojinovi, sestri cara Duana, napasao svoja stada. Po narodnoj
skasci u njoj spava Kraljevi Marko, koji e se probuditi kada vaskrsne srpsko
carstvo. Svaki seljak ove oblasti zna za te ostatke stare srpske drave i ova
narodna predanja koja su od tako velikog moralnog znaaja (isto, 97).

Za razliku od nekih svojih savremenika koji su proizvodili nedvosmisleno rasistiki

diskurs (meu kojima su orevi i ubrilovi, razmatrani kasnije u ovom radu), Cviji
je razlike meu stanovnitvom suptilno konstruisao ukazujui na navodno objektivnu,
odnosno, oiglednu superiornost pojedinih aspekata kosovskog (srpskog) stanovnitva. Isticao je prirodnu povezanost lepote teritorije, istorijskog znaaja mitskog
srednjeg veka kao srpskog uzora, te i kvaliteta stanovnitva. Cviji istie i bogatstvo
narodnog naslea, pria i pesama iz kosovskog ciklusa, a posebno izdvaja posebnost
narodne nonje, za koju je navedeno da joj po bogatstvu i lepoti nema ravne i to zato
to podsea na nonje srednjevekovnih srpskih vlastelinskih ena, a mogu se, nadalje, uoiti i slinosti sa ornamentima slinim svetenikim odedama koji se vide na
freskama tamonjih crkava (isto, 97).
34

Autor istie da je psihika granica toliko jasna da je razmiljao o tome da podeli stanovnitvo na
zapadni i istoni varijetet, ali, ipak, postoje i znaajne razlike meu onim varijetetima za koje se na kraju
odluio (, 1931, 96, o etnografskim promenama na teritoriji Kosova i Metohije upor. ,
1911).

81

ini se da nigde veu srodnost sa tipinim, evolucionistiki fundiranim, rasistikim

naunim diskursom 19. i ranog 20. veka Cviji ne pokazuje kao na primeru eksplikacije
psihikih osobina upravo kosovskih Srba. Srodnost se prepoznaje u isticanju
superiornosti skoro svih osobina ovog stanovnitva u odnosu na ostalo (bilo koje
drugo) stanovnitvo, te se srpska rasa predstavlja ekvivalentno kavkaskoj rasi u pomenutim zapadnim diskursima. Naime, ovo se stanovnitvo odlikuje osobitim unutranjim redom i organizacijom (isto, 98). Zajednice ovih Srba su izdvojene kao posebne i kao paradigmatske za srpsku rasu uopte kako je naglaeno, nigde u srpskom
narodu nema vie pristojnosti i pitomine u ponaanju i razgovoru nego ovde, to je,
tvrdi Cviji, posebno primetno kod onih ena koje su oseajnije i toplije i to zato to
su manje bile izloene dodiru sa Turcima i Arbanasima (isto). Kod ovog stanovnita
srpski nacionalni oseaj posebno je izraen i nigde nije dublji, a u poreenju sa dinarskim tipom, tvdi se da je ono i trezvenije. Naime, Cviji istie znaaj rtava i junatva po kojima se ovo stanovnitvo moe meriti sa borbenim dinarskim tipom, ali
ukazuje i na to da je ono umerenije u ponaanju. Navedeno se ilustruje poreenjem
ovog stanovnitva sa doseljenim Crnogorcima, u odnosu na koje kosovski Srbi imaju
pribraniju pamet i veu dosetljivost (isto).
Kada diskutuje o albanskom stanovnitvu Cviji to uglavnom ini u kontekstu definisanja razlika u odnosu na drugo, posebno srpsko stanovnitvo, a pogotovo radi lociranja karakteristika pravog kosovskog stanovnitva.35 Takoe, nedvosmisleno je da
ovaj autor izdvaja stanovnitvo kosovsko-metohijskog varijeteta kao ono koje ima posebne duevne odlike i to zahvaljujui posebnim prirodnim, a i istorijskim okolnostima. Naime, istie se da se stanovnitvo kosovsko-metohijskog varijeteta odlikuje duevnim osobinama koje se unekoliko razlikuju i od osobina dinarskog i od osobina
centralnog tipa, to je, kako autor istie, u vezi s osobitim fizikim prilikama u oblasti
i s velikom istoriskom prolou i starom srpskom tradicijom i starom srpskom civilizacijom (isto). Dakle, Albanci su povremeno pominjani u Cvijievom tekstu kao primeri neistog stanovnitva, odnosno, onog meane krvi (, 1931, 108). Takoe, albansko stanovnitvo se pominje kao ono koje je odgovorno za krae i nasilja u
pojedinim krajevima gde dominira neki drugi tip (isto, 109113), kao i za procese agresivnog teritorijalnog irenja, odnosno agresivnog zauzimanja zemlje (isto, 133
134). Ipak, diskurs ovog autora bio je konstruisan oko dominantnih tipova, to jest, nije
se mnogo bavio tipovima koji su oznaavali manjinsko stanovnitvo. Stoga, moe se
rei da je Cviji u veoj meri doprineo konstruisanju koncepta srpske rase, dok se nije
u tolikoj meri bavio srpskim Drugim.
Konstruisanje albanske rase
Izrazitu izdvojenost Srba u odnosu na dominantne tipove sproveo je Tihomir orevi. U studiji Iz Srbije Kneza Miloa. Stanovnitvo naselja iz 1924. godine, orevi
35

82

Na primer, zapadnomakedonski varijetet je definisan kao periferska oblast prema neprohodnoj i skoro
divljakoj Arbaniji (, 1931, 99).

je predstavio jednu od tipinih analiza stanovnitva za to vreme. Na osnovu bioloke,

ali i religijske pripadnosti odreenoj grupi, stanovnitvo Srbije klasifikovano je hijerarhijski i dihotomno dakle, u zavisnosti od pripadnosti naem ili tuem entitetu,
dominantnom ili malobrojnom. Nadalje, vrednosne procene pripadnika odreenih
nacionalnosti u ponuenim klasifikacijama nedvosmisleno su prisutne. Arnauti su
svrstani u grupu koja se odreuje kao malobrojno tue stanovnitvo u kojoj su se
nalazili i Grci, Cincari, Bugari, Nemci i Jermeni.36 Kako se istie, za vreme vlade Kneza
Miloa u Srbiji je bilo vie Arnauta, no to bi se u prvi mah moglo pomisliti (,
1924, 164). orevi precizno razdvaja Arnaute od mase Turaka (isto), nastojei da
ih locira na osnovu negativnih osobina koje su, kako se zakljuuje, tipine za ovu nacionalnu manjinu. Ovaj postupak treba da locira aktuelne zlikovce na teritoriji Srbije,
i da ukae na to meu kojim ih narodima najvie ima, izuzme li se dominantno turski.
Tako se istie da u masi Turaka veliki broj stanovnika nije bio turskog porekla, ve
su to, veim delom, bili Arnauti, kojih je, nadalje, bilo i meu onim janiarima (isto).
Negativne osobine locirane kod pojedinih naroda neretko su bile vezivane za veroispovest, to se prepoznaje u korienju etiketa zlikovci, zulumari i slino, o emu svedoi sledei pasus:
Beogradski su Turci najgori zulumari, sve sam Arnaut i Bonjak, govorili su
[...] srpski deputati u Carigradu 1833. godine. Kako su bili muhamedske vere
i iveli kao i Turci, to su se ponajvie nazivali Turcima. Kao stalni stanovnici oni
se pominju u upriji i Aleksincu. U oba su mesta bili strani zulumari i veliki
zlikovci, te su bili na teretu ne samo Srbima, ve i Turcima erlijama37 (isto:
164165).

Diskurs o drugim narodima kao zlikovcima izraen je najvie na primeru Albanaca, ali i Turaka, meu kojima, pri tom, izdvaja Arnaute kao jednu njihovu podgrupu.
Naime, istaknuto je ponekad da veina Turaka nisu pravi Turci (isto, 135136). Dakle, u sluaju Arnauta i, donekle, Turaka, diskurs je izraeno negativan, a to se prepoznaje i jasnim etiketiranjem o njima se redovno pie kao o zloincima. Negativnih
osvrta ima u sluaju opisa ugnjetavanja koje ine Turci, a takoe ima rei o loem
uticaju Turaka na srpski moral (isto, 195196). Pored Turaka i Albanaca, u navedenoj studiji postoji samo jo jedan primer negativnog etiketiranja odreenih grupa: autor je jednom pomenuo za Grke da ne vole Srbe (isto, 170),
Izuzetno je relevantno primetiti da se diskurs o Albancima kao o zlikovcima prenosio i u radovima retkih stranih autora iz razmatranog vremenskog perioda koji su
pisali o stanovnitvu Kosova i Metohije. Imajui u vidu radove srpskih naunika, posebno Cvijia, u studiji iz 1911. godine Gaston Gravje (Gaston Gravier) govori da se
36

37

U okviru poglavlja o tuem stanovnitvu autor razmatra Arnaute, Grke, Cincare, Bugare, Nemce i
Jermene. Njih izdvaja, za razliku od Srba, Turaka, Rumuna, Cigana i Jevreja koji su odvojeni jer ine
veinsko stanovnitvo.
Trgovci muslimanske veroispovesti.

83

Srbi grupiu radi odbrane, dok nasuprot njima, Albanci ive u odvojenim porodicama, jer su oni agresori (, 1995, 7).38 Nadalje se objanjava da, uprkos iseljavanju
Srba zbog agresora, novi stanovnici dolaze iz okolnih krajeva, zbog ega nije, ipak,
dolo do njihovog potpunog nestanka (isto, 19). U ovom tekstu se kontinuirano razmatraju akcije Albanaca na tetu Srba (isto, 21), potom njihove, kao i turske kolonizacije i nasilje (isto, 33), a Srbin se istie kao rtva koja gleda kako je albansko
stanovnitvo bilo privilegovano i nagraeno (isto, 47).
Granice rase i granice teritorije
Ideja o Staroj Srbiji i Maedoniji bila je kljuna za oblikovanje srpskog nacionalizma
na kraju devetnaestog veka, s obzirom na to da je bila u osnovi generisanja nacionalnog
sentimenta i artikulisanja potrebe za teritorijalnom ekspanzijom srpske drave. Ova
ideja je temeljno odredila i karakter srpskog nacionalizma u doba pretendovanja na
teritorijalnu ekspanziju, to je konano rezultovalo Balkanskim ratovima. Skoro sva
drutvena pitanja koja su isticana u Kraljevini Srbiji, kao i ira pitanja na nacionalnom
nivou, podreivana su ovoj ideji (Atanasovski, 2014, 32). S jedne strane, ideolozi
srpskog nacionalizma pozivali su se na argumente istorijskog prava, to se manifestovalo
u stavu da moderna srpska drava polae pravo na kontinuitet sa srednjovekovnom
feudalnom Srbijom dinastije Nemanjia. S druge strane, sve su znaajniji bili argumenti
takozvanog prirodnog prava, koji su se zasnivali na navodnom savremenom injeninom
stanju o etnikoj slici Balkana i geografskim odlikama ovih prostora, u okviru ega je
posebno mesto zauzimala srpska nacija. Naune discipline, poput istorije, etnografije,
filologije, demografije i geografije, bile su konstituisane ili preobliene tokom 19. veka,
te su bile sredstvo proizvoenja odgovarajueg znanja na osnovu koga bi se mogle
iscrtati ambiciozne teritorijalne pretenzije srpske nacije (isto, 38).
Pored lociranja karakteristika zlikovaca na teritoriji Srbije, diskurs u pomenutoj
studiji Tihomira orevia jasno ukazuje na tendenciju konstruisanja teritorije putem
38

84

Napominjem da je prevod ove knjige u kojoj su Albanci etiketirani kao agresori objavljen 1995. godine
u Pritini. U biografskoj beleci o autoru istaknuto je da je on radio kao lektor francuskog jezika na
Beogradskom univerzitetu i da je bio darovit ovek, jer je za relativno kratko vreme na dobar nain
osetio i razumeo sloene balkanske probleme (, 1995, 53). U vezi sa autorovim sagledavanjem
situacije na Kosovu i Metohiji, istie se da ju je on izvanredno uoio i razumeo, kao i da je to uinio
nepristrasno i bez predrasuda, ispravno ukazavi na anarhiju i zulume arbanakih feudalaca nad
pravoslavnim Srbima (, 1995, 55). Istie se, nadalje, da su Albanci imali podrku dveju velikih sila,
Turske i Austro-Ugarske, te da se etniko ienje Srba realizuje izuzetno dugo od albanskih agresora,
ega su, kako se navodi, bili svesni mnogi naunici toga doba (isto, 56). Treba primetiti da se ovde
sagledavanje druge strane, odnosno, razmatranje pozicije albanskog stanovnitva na ovoj teritoriji uopte
i ne pominje, a kamoli smatra relevantnim. Indikativno je da se devedesetih godina dvadesetog veka moe
uoiti da dolazi do ponovnog tampanja del iz prve decenije dvadesetog veka koja su karakteristina
po diskursu o Albancima kao kulturalno inferiornim u odnosu na Srbe. Tako je krajem dvadesetog veka
dolo do reprodukovanja gotovo identinog diskursa onom koji je postojao jedan vek ranije, pa se neretko
ponavlja shvatanje o njihovom neprirodnom prostiranju van granica prave Arbanije, odnosno, po
novopazarskom Sandaku, po Kosovu Polju, Staroj Srbiji i Maedoniji (, 1995, 5).

lociranja konkretnih mesta na kojima ive ti zlikovci i, jo vanije, lociranja njihovih

kretanja. O tome svedoe brojni primarni izvori na koje se orevi poziva, poput pisama upuenih knezu Milou u kojima se detaljno izvetava o kretanju Arnauta, uvek
sa naglaskom na probleme koje oni navodno prave svim stanovnicima, i to ne samo
Srbima, nego i Turcima. Jedan od tipinih delova orevieve studije koji govori o
opisanom diskursu je sledei:
28. januara 1821. godine pie iz Svilajnca Milosav Zdravkovi Knezu Milou
da se mnogi Arnauti iz Golaka (kraj u Toplikom Okrugu) u upriju naseljavaju, jer je tamo na njih, kao na zlikovce, paa zavojitio. uprijski Turci, erlije,
bojei se od njih, pisali su veziru u Beograd da ih od njih oslobodi, a u isto
vreme mole i Kneza Miloa, da pie veziru ne bi li ih proterao odande. Tim
povodom pie Knez Milo 2. februara 1821. godine vojvodi uprijskom da se
ovakvi zlikovci, po fermanu, koji ima, ne smeju naseljavati. [...] pie vezirovom
aja-begu, ali se na uprijske Arnaute i pita: imaju li oni zlikovci izun, ili bez
izuna estitog vezira naseljavaju se. Ako je pervo, to da mogu predstaviti visoajemu devletu, ako li je drugo, to pokorno molim predstavite estitome
veziru da onim zlikovcima svojom viskom buruntijom zapovedi da koji su se
naselili iz predela ovoga iziu, niti drugi istoga plemena da se naseljavaju,
dokle opet nisu, po svojemu obiaju, u ovom predelu vatru zapalili (,
1924, 165).

Mnogobrojni su slini primeri u kojima se diskutuje o problemima koje Arnauti

uzrokuju, te o nastojanju Kneza Miloa da stimulie iseljavanje, pa ak i da izdaje zvanine naredbe o proterivanju. O Arnautima se uvek govori kao o zlikovcima, kao i o
tome koja su njihova aktuelna kretanja. Takoe, orevi navodi i prepiske sa knezom
Miloem iz kojih se saznaje o tome u kom broju su Arnauti prognani, kao i da li se
uspelo u pojedinim akcijama (isto, 166).39 Posebno problematian, kako se pokazuje,
bio je uprijski okrug, u kojem je do 230 domova u kojima je stanovalo vie Turaka
Arnauta nee li Serbalja (isto) i u kojem su ak i deca pravila probleme, zbog ega se
istie komentar izvesnog Miloslava Zdravkovia o tome da je znaajan revnostan rad
Kneza Miloa da ih otera (isto), a posebno njegovo nastojanje oko iseljavanja uprijskih Arnauta u poetku 1834. godine. Po hatierifu od novembra 1833. godine nareeno je da se i Arnauti iz uprije sele u Tursku. Nadalje je istaknuto da su oni selidbu
odlagali ili su se iseljavali vrlo sporo. Da bi se spreio povratak onih koji su se odselili,
knez Milo je naredio da se od njih otkupljuju kue. Kada se ovo nije realizovalo, on je
slao jo novaca za otkup, kako pomenuti Zdravkovi navodi, samo neka se as pre s
vrata tornjaju (isto, 167). Nastojanje da se Albanci isteraju vidno je iz redovnih izve39

Autor se u najveoj meri poziva na dokumentaciju dravnog arhiva iz uprije.

85

taja o tome kako je iseljavanje teklo sporo, kao i tome koliki je bio broj kola sa iseljenicima u datom trenutku, a posebno su indikativni izvetaji (koje orevi prenosi) o
uspeno sprovedenim akcijama:
Najzad je krajem juna, ili poetkom jula 1834. godine, vezir Beogradski po
zapovesti iz Carigrada, poslao svog kapidiehaju, Mehmed-efendiju, te je
pred lanom Suda Naroda Serbskog, Milosavom Zdravkoviem, i velikim
serdarom krajinskim, Miletom Radojkoviem, raselio i ostatak uprijskih Arnauta. Neki su otili u Ni, a neki u Arbaniju. Ko god da je imao tapije na
imanje, isplaeno mu je (isto, 168).

Pored uprije, naroito problematian bio je Aleksinac, u ijoj je arnautskoj mali,

prema svedoenju orevia, bilo opasno iveti za stanovnitvo koje nije albansko, te
da kroz nju hrianska dua nije smela proi (isto). U drugim krajevima bilo je teko
locirati Arnaute, jer su nazivani Turcima, ali je indikativno da su u pojedinim mestima pripadnici albanskog stanovnitva bili obeleeni pojedinano. Tako se, na primer,
znalo da je u Beogradu iveo Cena Arnautin, kao i da je on izvrio nasilje nad jednim
detetom, pa pobegao u Smederevo, kao i nekakav Abdula Arnautin, makaki spahija,
koji je bio ugrabio ker Pauna Vlaha iz uprije (isto).
Primenjeni diskurs istrebljenja: kolonizacija kao reenje
Elaboracija teze o superiornosti Srba u radovima naunika na poetku 20. veka
svakako je doprinosila stvaranju pogodne atmosfere za konano zaotrenje diskursa i
njegovu jasnu politiku upotrebu. Status Albanaca u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca bio je oblikovan dravnom politikom iseljavanja. Tipian primer u poslednjoj fazi,
pred Drugi svetski rat, moe se nai u delu Vase ubrilovia, u kojem je imperijalistiki
nauni diskurs dobio svoju eksplicitnu i konkretnu politiku primenu, a dok je motiv
istrebljenja postavljen na nivo imperativa u politici srpsko-albanskih odnosa. Simptomatino finalno uoblienje razmatranog diskursa u ovoj fazi pronalazi se i u elaboratu
Ive Andria.
Nauni diskurs koji je konstruisao razlike izmeu Srba i Albanaca, uobliavan decenijama, dostigao je nakon Balkanskih ratova status dominantnog politikog sredstva
koje je podupiralo zahtev za kolonizaciju Kosova. Taj zahtev je poivao na ideji o neophodnosti etnike istote, najpre Srba uopte, a potom i ove teritorije koja se predstavljala
kao srpska u istorijskom kontinuitetu dugom nekoliko stotina godina. Jednu od
kljunih uloga u ovoj fazi produkovanja imperijalistikog diskursa odigrao je Vaso ubrilovi, srpski istoriar, akademik i politiar, koji, za razliku od svojih prethodnika,
nije samo diskurzivno konstruisao razlike izmeu Srba i Albanaca, nego je doslovno
predloio isterivanje Albanaca, odnosno, kolonizaciju Kosova. Godine 1937. napisao
86

je memorandum za vladu Milana Stojadinovia u kojem predlae reavanje albanskog

problema totalnim etnikim ienjem teritorije Kosova. Istiui da je dunost drave da ne dopusti da njeno vano strateko zemljite u rukama dri nama neprijateljski i strani elemenat (ubrilovi, 1937). On kritikuje neodlunost dotadanjih nastojanja kolonizacije i eksplicitno predlae ozbiljnije sprovoenje akcija istrebljenja
(ubrilovi, 1930). On je, nadalje, istakao pokuaj primene zapadnih metoda u reavanju etnikih problema, pod ime je podrazumevao nedovoljno agresivno fiziko proterivanje Albanaca. Namesto onoga to je on smatrao neadekvatnim zapadnim nainom, predlae reenje problema na balkanski nain, odnosno suzbijanje Arnauta
kolonizacijom: Jedini nain i jedino sredstvo to je brutalna sila jedne organizovane
dravne vlasti, u emu smo mi uvek bili iznad njih (ubrilovi, 1937).
ubrilovi se ne zadrava samo na idejnom predlogu, ve elaborira konkretne naine, to jest, sredstva sprovoenja pritiska kojima bi se realizovalo masovno iseljavanje.
To su sledei postupci: stvaranje psihoze (kreiranje atmosfere pritiska, nalaenje agitatora koji e promovisati iseljavanje kao poeljno i neminovno); poveanje pritiska dravnog aparata, odnosno policije (korienje zakona kao naina da se Albancima stavi
do znanja da je naputanje teritorije Kosova neminovno, odnosno, kako autor istie,
kako bi se to vie zagorio opstanak Arnauta kod nas (isto); poveanje privrednog
pritiska (nepriznavanje starih tapija, obustavljanje rada na katastru, uterivanje poreza
i dugova, oduzimanje dravnih i optinskih ispaa, ukidanje koncesija, poslovnih dozvola za kafane, trgovine, zanate, oduzimanje monopolskih dozvola, isterivanje iz dravne, privatne i samoupravne slube); prisilno izvrenje svih saniterskih i veterinarskih propisa (ruenje zidova i velikih plotova oko kua, stroga primena veterinarskih
mera koja e ometati izvoenje stoke na pijace); verski pritisak; sprovoenje privatne
inicijative (snabdevanje Srba orujem, tajno paljenje arnautskih sela i etvrti (1937)).40
Balkan balkanskim narodima?
Konano, ambasador Kraljevine Jugoslavije u Nemakoj, Ivo Andri, na zahtev Milana Stojadinovia poetkom 1939. godine pie konkretan projekat podele Albanije
izmeu Jugoslavije i Italije, prema kojem je Srbija trebalo da dobije Severnu Albaniju i
luku Dra. Andriev elaborat je sainjen kao slubeni podsetnik o albanskom pitanju za
internu upotrebu u Ministarstvu inostranih poslova.41 Podelom Albanije, kako se istie, mi bismo dobili sledee:

40

41

Ima podataka o tome da su navedeni predlozi bili sprovoeni u praksi. Dvadesetih i tridesetih godina
20. veka na Kosovu i Metohiji bila je sprovoena kolonizacija prvenstveno policijskim putem. Zabeleena su proterivanja Albanaca iz itavih sela, nasilno otimanje njihove imovine, te naseljavanje te
teritorije srpskim stanovnitvom (Imami, 2001, 256257). Ne postoje precizni podaci o tome koliko
je Albanaca napustilo Kosovo i Makedoniju od 1912. do 1940. godine. Albanski izvori navode da je u
pitanju preko 130000, a prema zvaninim dravnim podacima emigriralo je 11000 (isto, 260).
Tekst je prvi put tampan 1977. godine u asopisu za suvremenu povijest (Kuzman, 1977).

87

Podelom Arbanije nestalo bi privlanog centra za arbanasku manjinu na Kosovu, koja bi se, u novoj situaciji, lake asimilovala. Mi bi eventualno dobili jo
200.000300.000 Arbanasa, ali su oni veinom katolici iji odnos sa Arbanasima muslimanima nikad nije bio dobar. Pitanje iseljavanja Arbanasa muslimana u Turskutakoe bi se izvelo pod novim okolnostima, jer ne bi bilo nikakve
jae akcije da se to spreava (Andri 1939).

Kako Andri istie, tradicionalna politika Srbije je Balkan balkanskim narodima

(1939). Ovaj princip, kako je navedeno, upotrebljavan je u borbi protiv Otomanske
Imperije i Austro-Ugarske Monarhije, a Jugoslavija se njime uspeno sluila protiv
odredaba Londonskog pakta koji je Italiju uvlaio u Dalmaciju i Arbaniju. U primeni
tog principa vien je najbolji nain za postizanje mira na Balkanu, kao i za saradnju
meu balkanskim narodima, za normalan razvoj balkanskih naroda (1939). Uzimajui u obzir navedeno, podela Albanije istaknuta je kao jedan opasan presedan (1939),
koji se, ipak, predlae kao mogue reenje albanskog pitanja. Treba, pri tom, primetiti
da Andri govori o tradicionalnoj politici Srbije kojom se Jugoslavija uspeno sluila i od koje se oekuje da bi mogla dobrineti reavanju pitanja mira na Balkanu.
Epilog: nekritiko itanje istorijskih diskursa
Na autore o kojima je ovde bilo rei, posebno u sluajevima izuzetno uticajnih dela
kakav je opus Jovana Cvijia, poziva se, ali se izuzetno retko ukazuje na posledice pojedinih koncepata i tumaenja drutva. Teorije retko su same predmet prouavanja, a
pogovoto kritikog preispitivanja. Stoga, na kraju elim da ukaem na savremenu tendenciju reprodukovanja koncepata iz rasistikih naunih teorija iz 19. i sa poetka 20.
veka, a posebno nekritikog glorifikovanja pojedinih autora.
U novijoj literaturi se istie grandiozno delo Tihomira orevia (Zdravkovi,
2004, 7), a proizvodnja znanja u srpskoj tradiciji drutvenih nauka navodi se kao
uzorna, to se prepoznaje u pronalaenju jednog sasvim modernog pristupa u nauci, koji tei ostvarenju korelacije tradicije i savremenosti a sve to u slubi ouvanja etnikog identiteta (isto). U aktuelnom postjugoslovenskom kontekstu, imperijalistiki diskurs autora sa kraja 19. i poetka 20. veka Zdravkovi ne dovodi u
pitanje, nego, tavie, fundiranost naunog diskursa na narodnom stvaralatvu
istie kao poeljno za savremene srpske socioloke diskurse. On smatra da su utemeljivai srpske etnosociologije prouavali narodno stvaralatvo koje je u vezi sa
nainima ivljenja naroda srpskog (isto). Nekritiko usvajanje diskursa velikana
dovodi i do pohvalnih konstatacija o prisustvu evolucionistikog pristupa, pa i do
zakljuka da se ak i danas treba koristiti Cvijieva metoda etnopsihikih profila
(isto).
Neupitno prihvatanje diskursa autora u pojedinim sluajevima, poput pomenutog, posledica je zanemarivanja drutveno-istorijskog i politikog konteksta u kojem je dati diskurs proizveden. Nasuprot ovakvom pristupu diskursima autora iz
88

19. i 20. veka, problematizacije srpsko-albanskih odnosa neizostavno nude uvid u

kontekst, te ukazuju prevashodno na istorijsku situaciju koja je oblikovala te odnose. Ipak, i u ovakvim osvrtima uoljiva su dva problematina momenta. Najpre,
neretko se ignorie kontekst aktuelnih paradigmi naunih diskursa proizvoenih u
to vreme, odnosno, znaaj narativa evolucionizma i imperijalizma koji su se implementirali u naune diskurse i postali sredstvo konstruisanja dokaza o navodno
(istorijski i prirodno) objektivnoj prostornoj i etnikoj raspodeli naroda na Balkanu. Nadalje, problemi izmeu Srba i Albanaca pozicioniraju se u kontekstu osloboenja od tuinske vlasti (, 1990, 6), ili voenja oslobodilakog
rata (, 1990, 63) i sprovoenja vekovnih oslobodilakih tenji (isto,
92), tako da se, skoro redovno, uobliava entitet jednog naroda u odnosu na njegovo neprijateljsko drugo. U sluaju Srba u 19. i 20. veku, Drugi je mogao biti ili Albanac ili turski okupator.
Posebno indikativnim pokazuju se radovi koji se bave predstavljanjem kulture
na Kosovu i Metohiji kao izolovane od celokupnog istorijskog i drutvenog konteksta. Delatnost stanovnitva Kosova i Metohije predstavlja se kao iskljuivo srpska,
ak i u 13. veku, a postojanje i aktivnost stanovnitva drugih etnikih pripadnosti
u potpunosti se ignorie. Navedenim postupcima, autori ponovno proizvode diskurs iz 19. veka, u potpunosti poistoveujui mitsku i istorijsku prolost, konstruiui narativ o kontinuitetu srpske kulture od srednjeg do 19. veka, pa i do aktuelnog istorijskog trenutka. Tako se, na primer, u relativno skoranjoj literaturi,
razmatra srpska knjievnost na Kosovu i Metohiji u periodu do Kosovske bitke,
potom oteani rad pisaca (iskljuivo Srba) u vreme dolaska Turaka, te se zakljuuje da su Kosovo i Metohija u vremenu od gotovo pola milenijuma [podvukla A. P.]
[...] predstavljali kulturni centar koji je blagovremeno i podsticajno delovao na razvoj srpske knjievnosti (, 1990, 270), a takoe se istie nedvosmisleno postojanje kontinuiteta (isto, 270), dakle, u periodu od 13. veka do dananjeg vremena.
Konstruisanje istorijskog narativa iz kojeg bi se izuzela odgovornost srpske politike, ideologije i nauke za srpsko-albanske odnose vidljivo je i iz radova koji pretenduju da daju dokumentarni, navodno sasvim objektivni prikaz istorijske situacije. Meutim, namesto rekonstruisanja konkretnih diskursa i predlaganja
interpretacija i iz srpske i iz albanske perspektive, uobiajeno je razmatranje albanske istoriografije kao one koja je karakteristina po vannaunim motivima
politike i ideologije kojima se sprovodi proizvodnja znanja o stalnom teroru nad
albanskim stanovnitvom ( , 1998, 6). Smatra se, nadalje, da je
pomenuta istoriografija u slubi velikoalbanske naune politike koja ovakvu
istinu predstavlja i naunoj i vannaunoj javnosti (isto, 6). Navedenim jednostranim prikazima istorijske situacije, a pogotovo nekritikim prihvatanjem diskursa
srpskih intelektualaca, izvesno je da se i u novijoj literaturi daje nauno opravdanje za srpsku politiku, a fundamenti srpskih mislilica iz 19. i 20. veka uzimaju se
kao polazna osnova i za dananje naune eksplikacije.
89

Literatura:

ANDRI, I. (1939) Referat g. Andria 30. I 1939., dostupno na: http://www.27mart.

com/images/File/Andric_lat_.pdf (pristupljeno: 1. 3. 2015.).
ATANASOVSKI, S. (2014) Muzike prakse i proizvoenje nacionalne teritorije.
Beograd: Fakultet muzike umetnosti, doktorska disertacija.
, . (1990)
XIX XX ( 1912. ). . (.)
XIX XX . : . str.
269290.
BRANTLINGER, P. (2003) Dark Vanishings. Discourse on the Extinction of Primitive
Races, 18001930. Ithaca and London: Cornell University Press.
, . (1911) .
III. : .
, . (1922) , . 1.
: , .
, . (1931) , . 2.
: .
UBRILOVI V. (1930) Politiki uzroci seoba na Balkanu od 18601880 god..
Glasnik Geografskog drutva 16. str. 2649.
UBRILOVI, V. (1937) Isterivanje Arnauta, dostupno na: /http://archive.is/dgaUm/
(pristupljeno 10. 3. 2015.).
, . , . (1998) . , . ,.
(.). , I. : ,
- . str. 573.
, . (1924) . .
: .
, . (1984) 14. : .
, . (1995) , .
: .
HAMM, B. (2005) Cultural Imperialism: The Political Economy of Cultural Domination.
In Hamm, B. and Smandych, R. (ed.): Cultural Imperialism: Essays on the Political Economy of Cultural Domination. Toronto: University of Toronto Press. p. 1830.
IMAMI, P. (2001) Srbi i Albanci kroz vekove. Beograd: Samizdat B92.
KORZIKA, B. (ur.) (1989) Srbija i Albanci. Pregled politike Srbije prema Albancima od
1989. do 1914. godine. asopis za kritiko znanosti 126 (izredna tevilka).
KRIZMAN B. (ur.) (1977) Elaborat dra Ive Andria o Albaniji iz 1939. godine. asopis
za suvremenu povijest 2. str. 7789.
LARSEN, N. (2000) Imperialism, Colonialism, Postcolonialism. In Ray, S. i Schwarz,
H. (ed.): A Companion to Postcolonial Studies. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. p.
2352.
LICHTMAN, B. (1997) Introduction. In Lichtman, Bernard (ed.). Victorian Science in
Context, Chicago & London. The University of Chicago Press.

90

NELSON, B. (1971) Max Weber on Race and Society. Social Research 38. str.
3041.
PETROV, A. (u tampi) Racionalizacija, evolucionizam, imperijalizam. Diskurs Maksa
Vebera o muzici. Beograd: Orion art.
PIEV, M. (2010) Ko je ko u Kraljevini SHS: Formalna analiza Cvijieve rasprave o
jedinstvu junih Slovena. Etnoantropoloki problemi 5 (2). str. 5579.
, . (1990) 18041876.
, . (.). XIX XX . :
. . 534.
, . (1995) , : ,
. : . . 5356.
, . . (1995) O .
: .
TUCOVI, D. (1946) Srbija i Arbanija: jedan prilog kritici zavojevake politike srpske
buroazije. Beograd i Zagreb: Kultura.
, . (1990) XIX .
, . (.). XIX XX . :
. str. 6392.
ZDRAVKOVI, D. (2004) Tihomir orevi u kljuu srpske etnosociologije. Beograd:
Zadubina Andrejevi.

91

92

Ana Petrov
Faculty of Media and Communications,
Singidunum University, Belgrade

The Balkans to the Balkan Peoples: Evolutionism,

Racism and Colonialism in Serbian Scholarly and
Political Discourses before World War II
Abstract:
This article focuses on the ways the scientific imperialism was manifested in Serbian
scholarly discourses from the end of the nineteenth century until the World War II.
The leading ethnographers, geographers, cultural historians and writers promulgated
the idea that the Serbs represented one race marked by similar physical and psychological features and customs. Joined together by the same blood, territory and history, the Serbs were presented as the dominant race in the Balkans, thus being superior in comparison to the other peoples, especially the Albanians. The discourse was
theoretically promoted in the scholarly works at the end of the nineteenth century and
just before the World War II proposals for colonization of Kosovo and extermination
of the Albanians were made (in Vaso ubrilovis writing Isterivanje Arnauta and in the
claim, supported by Ivo Andri, that the Balkans should be given to the Balkan people). I here argue that the concept of social type helped the leading intellectuals in the
promotion of the idea that the division of the Balkans should be made according to
current scientific paradigms about the supremacy of the Serbs.

Key words:
scientific imperialism, Serbs, Albanians, colonization of Kosovo, social type

93

94

Vladan Jovanovi
Institut za noviju istoriju Srbije

Rekonkvista Stare Srbije: o kontinuitetu

teritorijalne i demografske politike na Kosovu

Apstrakt:
U tekstu je izloen i analiziran niz administrativnih i demografskih mera (promene teritorijalnog statusa, kolonizacija, iseljavanje) kojima je prostor Kosova bio izloen u
srpskoj i jugoslovenskoj dravi, od raspada Osmanskog carstva do sredine pedesetih
godina 20. veka. Za razliku od uvreenih predstava o radikalnom diskontinuitetu politike koji je nastupio nakon Drugog svetskog rata, ovaj tekst ukazuje upravo na neke
(neoekivane) znake kontinuiteta, vidljive i u prvoj deceniji socijalistike Jugoslavije.

Kljune rei:
Kosovo, Srbija, Jugoslavija, administrativni status, kolonizacija, iseljavanje

95

Ideja o tlu kao najsigurnijem orijentiru zajednice deo je organskog politikog

obrasca i koncepta takozvane narodne drave koji je Srbija negovala jo od sticanja
prvih znakova svoje dravnosti (Podunavac, 2007, 93). Kao izvorite osnivakog
mita srpske drave, Kosovo je sredinji toponim i u mitovima o autohtonosti i
duhovnom prostoru nacije (olovi, 2008, 55, 121-122), gde tragovi nacionalne
istorije i kulture presudno odreuju pripadnost teritorije, nezavisno od njenog
aktuelnog politikog statusa ili demografskog sastava. Zahvaljujui svom neobino
snanom simbolikom potencijalu Kosovo je s pravom oznaeno i kao metafiziki
prostor na kojem je autoviktimizacija postala sidrite identiteta (vie o tome:
Zdravkovi, 2005).
Kako bih otkrio na koji nain su dravne politike Srbije i Jugoslavije korespondirale sa metafizikim sadrajem prostornosti Kosova, u fokusu ovog rada je skup fizikih, odnosno administrativno-teritorijalnih i demografskih mera kojima je kosovski
prostor bio izloen od 1912. godine pa sve do sredine pedesetih godina 20. veka. Kroz
nekoliko hronolokih celina u pratiti tri paralelna procesa deosmanizacije koji
ukljuuju pokuaje teritorijalne prekompozicije i demografskog nivelisanja prostora
(putem kolonizacije i iseljavanja) pod nekoliko razliitih dravnih, politikih i ideolokih sistema. S obzirom na to da sam u svojim ranijim istraivanjima42 srpske i jugoslovenske demografske politike na Kosovu ukazao na izvesne podudarnosti i kontinuitet,
ovoga puta bih se osvrnuo i na predistoriju problema ne bih li u irim hronolokim
okvirima sagledao ponavljanja uoenih obrazaca.

*
Pojmovno odreenje novih krajeva koji su 1912. pripojeni Srbiji i Crnoj Gori
svodilo se na pomeranje geografskih granica prostora koji je u dotadanjoj terminologiji bio poznatiji kao Stara Srbija. Ovaj pojam uao je u eu upotrebu tridesetih godina 19. veka kako bi se posebnim izrazom obuhvatile klasine srpske oblasti koje su
ostale izvan granica autonomne kneevine, a nakon srpsko-turskih ratova 1876-78.
pojam Stara Srbija se u literaturi izjednaavao sa obimom Kosovskog vilajeta. Uoi Balkanskih ratova srpski istoriar i politiar Ljubomir Jovanovi pisao je o svojevrsnoj
klaustrofobinosti Srbije ije su elite upirale pogled ka prostoru Stare Srbije, dok je
Branislav Nui u svojoj bezazlenoj etimolokoj analizi kosovskih granica zakljuio
kako se to pitanje moe ostaviti narodnom kazivanju da ih udeava (Jovanovi, 2002,
7-8).
Izraz Stara Srbija nosio je u sebi monu simboliku poruku o drevnosti i istorijskom pravu na teritoriju iji je etniki sastav od kraja 17. veka poeo da se menja u
korist albanskog stanovnitva. Pored teorije geografa Jovana Cvijia o silasku Albanaca na Kosovo u okviru metanastazikih kretanja stanovnitva sa zapada na istok i
socijalno-ekonomskih teorija o velikom pohodu albanskog naroda na istok, najjai
42

96

Videti popis literature na kraju teksta.

eho imale su teze o nameri turske politike da kolonizovanjem albanskih muslimana

prekine vezu srpske autonomne kneevine sa prostorom Stare Srbije (, 1938,
122). Kao jedan od dokaza za to sluila je injenica da muslimanski Albanci nisu bili
naseljavani u kompaktnim masama ve disperzno, zbog ega su delovi jedne iste porodice zavrili u razliitim oblastima. Time je osmanlijska vlast na stratekim pravcima
menjala etniku sliku prostora i slabila izglede Srbije u predstojeim ratovima za osloboenje. Prema toj teoriji, Albanci su predstavljali ivi bedem od Kosova do Pinje
koji je razdvajao sever od juga i spreavao irenje meusobnih uticaja (,
1981, 54). Taj bedem je nakon srpsko-turskih ratova 1876-78. poeo da se osipa pred
naletom srpske vojske: iz junog Pomoravlja i Toplice iseljavali su se Albanci, dok su na
njihova imanja dolazili Srbi. Istina, tadanja politika ienja novoosloboenih krajeva naila je na opoziciju ak i u srpskim vojnim krugovima. Tako je komandant umadijskog kora Jovan Belimarkovi, uz podrku ostalih komandanata, odbio da iseljava
Albance iz vranjskog okruga jer im je prethodno data re da ih srpske vlasti nee dirati (-, 1909, 11-14). Sudei po daljem razvoju njegove karijere, izgleda
da je ovaj njegov potez proao bez oekivanih posledica.
Priroda odnosa izmeu Austro-Ugarske i Srbije posle 1881. bitno je doprinela da
srpska okrenutost ka jugu dobije i svoju ekonomsku logiku. Pored propagandnih aktivnosti srpskih konzulata, u Staru Srbiju i Makedoniju su poeli da stiu uitelji, knjiari,
zanatlije i trgovci, dok je 1892. Porta obeala Srbima da mogu imati svoje kole kao i
ostali narodi u carevini (, 1941, 132-133). Istovremeno sa srpskom akcijom
sazrevao je okasneli nacionalni romantizam Albanaca ije su manifestacije postajale
sve agresivnije prema hrianima (, , 1998, 19). Srpski politiki krugovi
su od 1903. sa prosvetno-propagandnih aktivnosti u Staroj Srbiji i Makedoniji preli
na snabdevanje tamonjih Srba orujem, a ve od naredne godine iz Srbije su u Makedoniju poele stizati manje etnike grupe i naoruani dobrovoljci kako bi spaavali
svoje sunarodnike od istrebljenja (Jovanovi, 2002, 19-20).
Poto je mladoturski reim43 1908. u okviru svojih reformi najavio i povoljniji
poloaj hrianskog stanovnitva, Albanci su podigli nekoliko oruanih pobuna, to je
dovelo do iseljavanja zaplaenih Srba. Istina, srpska vlada je nastojala da pridobije albanske ustanike na svoju stranu pa ih je materijalno pomagala, ali bez uspeha
(, 2011, 51). Bez obzira na to, Nikola Pai je uputio velikim silama memorandum o pravu Srbije da se pobrine za tamonji srpski narod, ime su precizirane
teritorije na koje je Srbija polagala pravo, a koje su zapravo predstavljale i njene ratne
ciljeve: Kosovo, Metohija, Novopazarski, Skopski i Debarski sandak, severoistok Bitoljskog i severozapadni deo Skadarskog vilajeta (, 1992, 40-42). Srbija se
sluila oslobodilakim narativom kao svojevrsnom meunarodnom legitimacijom za
sve izvesniju teritorijalnu ekspanziju ka prostorima njene srednjovekovne dravnosti.
43

Mladoturski reformski pokret, nastao iz tajnih studentskih drutava, se zalagao za politiku i vojnu
reorganizaciju Osmanskog carstva, teei da postojeu apsolutnu monarhiju zameni ustavnom. Njihova
revolucija iz 1908. primorala je sultana Abdula Hamida da vrati suspendovani ustav i uvede viepartijski
sistem.

97

Oslobodilaka ideja na rubu kompromitacije

Poznati geomorfolog i Cvijiev asistent, Vojislav Radovanovi, metaforino je opisao ulazak srpske vojske na Kosovo 1912. kao rekonkvistu davno izgubljenih zemalja
(, 1934, 3-4). Zapravo, itava tadanja nauna elita Srbije bila je angaovana u dokazivanju srpskog istorijskog prava. Ve nakon poetnih uspeha srpske vojske u Prvom balkanskom ratu, nekoliko naunika je u Srpskom knjievnom glasniku ponudilo naune dokaze o Staroj Srbiji i Maedoniji kao postojbini srpskog naroda.
Istovremeno, Jovan Cviji pie brouru namenjenu meunarodnoj javnosti u kojoj je
umesto nedovoljno ubedljivih istorijsko-etnikih prava izneo ekonomske razloge zbog
kojih je Srbija trebalo da izae na more (Cviji, 1912). Uprkos neslovenskom
stanovnitvu tih oblasti, Cviji je insistirao na antietnografskoj nunosti izlaska
Srbije na Jadran preko severne Albanije (Mirdita, 1996). Srpsko pravo na Makedoniju
i Staru Srbiju neretko je tumaeno prostim simetrijama preuzetim iz dotadanje
svetske prakse44, prema kojoj je Srbija morala dobiti Makedoniju radi izlaska na more
pa makar u njoj ne bilo nijednog Srbina (Apostolov, 1963, 189).
estomesenu avanturu srpske vojske u severnoj Albaniji 1912/13. istoriar Mili
Milievi predstavlja kao rat za more koji je voen nakon spoznaje da se nikako
drugaije, osim teritorijalnog posedanja obale, Srbiji ne moe omoguiti budui
ekonomski razvoj (Milievi, 2011, 7). On jo kae da su Balkanski ratovi doneli Srbiji
opipljive teritorijalne dobitke, ali ne i previe materijalne koristi (Milievi, 2014,
122). Uprkos tome, u aktuelnim srpskim udbenicima istorije ovaj javni dravni ratni
cilj izlaska Srbije na Jadransko more preko severne Albanije se ne pominje ni u
lekcijama o Prvom balkanskom ratu (Stojanovi, 2010, 109), premda je albanska
operacija trajala gotovo pola godine. Zapravo, februara 1913. crnogorska vlada je
traila od Srbije da uzme Skadar kako zna (Rakoevi, 1991, 22), to je ova rado
uinila poslavi joj preko Soluna 30.000 vojnika (Opai, 2008, 40-43). Nakon pritisaka
velikih sila srpsko-crnogorska opsada Skadra je obustavljena, a Srbija se okrenula
Povardarju zahtevajui praviniju podelu ratnih tekovina (Vojvodi, 1995, 74-75).
Legitimitet srpskih teritorijalnih pretenzija ka jugu dodatno je opteretilo pitanje
ratnih zloina koje je inila srpska vojska u Balkanskim ratovima, to je pokuala da
rasvetli i Karnegijeva komisija.45 Njen izvetaj je preko svake mere iritirao srpske zvaninike (ali i istoriare), s obzirom da je bio prilino odmeren prema srpskoj strani, u
poreenju sa ostalim uesnicama Balkanskih ratova. Meutim, to ne znai da nije bilo
zloina na koje je upozoravala tadanja socijalistika tampa. Podstaknut napadima na
44
45

98

Istona Indija, Mandurija, Bosna i Hercegovina, Alzas i Lorena.

Karnegijeva zadubina za meunarodni mir je 1913. oformila komisiju kako bi ustanovila uzroke
Balkanskih ratova i dokumentovala ratne zloine koji su tom prilikom poinjeni. Balkanske drave su
na sve naine ometale njen rad i osporavale njene nalaze ne bi li izbegle osudu od strane meunarodne
javnosti. Ipak, Komisija je sredinom juna 1914. uspela da dovri i publikuje izvetaj koji je sve strane
u sukobu optuivao za teritorijalnu megalomaniju i krenje meunarodnih konvencija (Report of the
International Commission to Inquire into the Causes and Conduct of the Balkan Wars).

Dimitrija Tucovia koji je srpsku operaciju u severnoj Albaniji i na Kosovu navodno

opisao tendenciozno, Vladimir Dedijer kae da se prilikom pripreme knjige dokumenata o spoljnoj politici Srbije uverio u istinitost Tucovievih podataka, uporedivi pritom
postupke srpske vojske sa nasilnikim zverstvima koja su evropske kolonijalne sile
poinile u Junoj Americi, Aziji i Africi (, 1991, 19). Dodue, Nikola Pai se
trudio da itavu priu o zloinima srpske vojske predstavi meunarodnoj javnosti kao
plod strane propagande (, 1981, 147), ali su britanska i nemaka tampa i dalje
objavljivale tekstove o masovnom stradanju Albanaca na Kosovu i u Albaniji, kao i o
cenzuri tampe u Srbiji ije su vlasti prikrivale istinu od sopstvenih graana. Najdalje
je otiao londonski The Times koji je u svom broju od 18. januara 1913. tvrdio da su
pripadnici srpske vojske u severoistonoj Albaniji pobili 25.000 Albanaca (
2003, 141-150).
Uloga ruskog faktora u celoj prii oko propagande o srpskim zloinima i komadanju
albanske teritorije nije bila zanemarljiva. Ruski ef diplomatije Sazonov je preko srpskog poslanika u Petrogradu neprekidno upozoravao Paia da e srpska vlada morati
da demantuje svaki pojedinani sluaj, poput onog iz akovice gde je srpska vojska
navodno streljala 300 Albanaca. tavie, Sazonov je podsetio da su Austrijanci ve bili
spremni da Srbiji prepuste akovicu sve dok nije dolo do pomenutog krvoprolia.
Srpskom poslaniku je poruio da je Rusija ve otrgla od Albanije Prizren, Pe i Debar,
dok bi sluaj akovice reavala posebna komisija koja se, na zahtev Rusije, ne bi rukovodila na osnovu etnografskih podataka, jer bi u tom sluaju stvar bila svrena nepovoljno po nas, ve po geografskim obzirima. Sazonov je jo poruio srpskom poslaniku u Petrogradu da e, uz malo strpljenja i akovica biti otrgnuta od Albanije (isto,
405). Istovremeno, austrijska i ugarska vlada su odluile da uvaju albansku granicu po
svaku cenu, pa je grof Berthold poruio srpskom poslaniku u Beu da je Albanija ve
bila dovoljno osakaena oduzimanjem Pei, akovice, Ohrida i Debra (,
1983, 406-407).
U svakom sluaju, okolnosti pod kojima je srpska vojska gradila imid oslobodilaca
od samog poetka su u najmanju ruku budili zebnju uoi predstojee integracije. Uprkos tome, u savremenoj srpskoj percepciji Balkanskih ratova i dalje preovlauje stav o
njegovom iskljuivo oslobodilakom karakteru koji se ogledao u konanom oslobaanju kolevke srpstva i porobljene brae (, 2012, 195-200).

*
Od decembra 1912. pa sve do jeseni 1915. godine Kraljevina Srbija je pokuavala da
u novoosloboenim krajevima uspostavi svoju upravu putem privremenih uredbi i
ukaza, ali je Prvi svetski rat doveo do novih teritorijalnih prekomponovanja na Kosovu. U sistemu austrougarskih vojnih guvernmana Metohija se nala u okupacionoj
zoni Crna Gora, dok je manji deo Kosova sa Kosovskom Mitrovicom i Vuitrnom
pripao zoni Srbija. Tako su u okvirima bugarske Vojnoinspekcijske oblasti
Makedonija ostali Pritina, Prizren, Gnjilane, Uroevac, Orahovica i cela Makedonija.
99

Istovremeno, austrijske vlasti nisu pokazivale nameru da administrativnu organizaciju

na Kosovu i Metohiji povere lokalnim Albancima (, 1995, 67-73). Nakon
proboja Solunskog fronta 1918. srpska uprava na Kosovu je bila obnovljena, a prema
miljenju Vase ubrilovia, pripajanje Stare Srbije i Makedonije srpskoj kraljevini
predstavljalo je trijumf Garaaninove koncepcije, nasuprot zastarelim, diplomatskim
metodama kneza Miloa Obrenovia i Jovana Ristia (, 1990). Prostor
novoosloboenih oblasti je preureen i u vojnom smislu poto su ovi krajevi podeljeni
na pet divizijskih oblasti. tavie, usled anarhije na graninom frontu, srpski ministar
vojske je ove krajeve proglasio ratnom zonom sa svim obelejima vojne uprave (Bjelajac
i Trifunovi, 1997, 50-54). Neto slino dogodie se i u prvim mesecima nakon Drugog
svetskog rata, o emu e biti posebno rei kasnije.
Uporedo sa novim upravno-teritorijalnim preureenjem prostora, dolo je i do
ozbiljnih demografskih pomeranja. Samo od avgusta 1913. do marta 1914. sa Balkana
se iselilo skoro etvrt miliona muslimana u Tursku, najvie iz Grke koja je bila reena
da se sa muslimanskim elementom raisti (, , 1980, 616-617). Beka
tampa je pisala da je do kraja marta 1914. iz novoosloboenih krajeva Srbije emigriralo oko 60.000 muslimana (Hrabak, 1988, 97). Prema izvetaju austrougarskog vicekonzula u Baru, samo od aprila do jula 1914. preko barske luke se u Tursku iselilo
16.570 ljudi, a iz oblasti koje su pripojene Srbiji 40.000 muslimana (McCarthy, 2001,
56). Dakle, proces demografske deosmanizacije pratio je nove politike okolnosti proistekle iz Bukuretanskog mira (1913).46
Istorijska pokrajina Juna Srbija
Poput ostalih balkanskih zemalja, Srbija je urila da integrie svoje teritorijalne
dobitke (Kosovo, Makedoniju i Sandak), pa ih je sa formalnim statusom istorijske
pokrajine i pod sugestivnim nazivom Juna Srbija unela u jugoslovensku dravu. S
obzirom da ovaj administrativni naziv nije bio sankcionisan bilo kakvim zakonskim
niti ustavnim aktom, mnogi jugoslovenski politiari su ostajali nedoreeni u pokuajima da razjasne faktiki i pravni status ovog podruja. Na zasedanju Zakonodavnog
odbora Narodne skuptine Kraljevine SHS jula 1923. predsedavajui sednice i jedan
ministar nisu umeli da odgovore na pitanje da li Pe pripada Junoj Srbiji ili Crnoj Gori
(Jovanovi, 2002, 9). Pomenuti geograf Vojislav Radovanovi je genezu naziva Juna
Srbija vezao za 1912. godinu, kada su Stara Srbija i Makedonija kao zdruene istorijske oblasti obuhvaene jednim pojmom koji je faktiki zaiveo osloboenjem ove
stare srpske zemlje na jugu iz petvekovnog ropstva (, 1937, 1-2). Meutim, odsustvo ovog geopolitikog izraza u izvornoj grai starijoj od 1918. godine govori da je on zapravo nastao uoi samog stvaranja Kraljevine SHS, te da je bio plod jasne
politike intencije i potrebe da se naglasi jedinstvo bivih turskih oblasti i njihova pripadnost Srbiji.
46

Njime je okonan Drugi balkanski rat a Srbija udvostruila svoju teritoriju, dobivi itavu Vardarsku
Makedoniju, Kosovo, Metohiju i deo Novopazarskog sandaka.

100

U praksi jugoslovenske administracije pokrajina Juna Srbija bila je sastavljena od

12 okruga47 koje je Kraljevina Srbija dobila posle balkanskih ratova i Kraljevina SHS
posle Nejskog ugovora i etiri okruga koje je na raun Turske dobila Kraljevina Crna
Gora.48 Na ovom podruju primenjivani su srpski zakoni i uredbe sve do kraja juna
1919. kada je Ustav Kraljevine Srbije formalno protegnut na celu pokrajinu i vaio do
donoenja Vidovdanskog ustava. Uklapanjem skoro itave pokrajine oktobra 1929. godine u Vardarsku banovinu, ovaj sporan naziv je delimino odstranjen iz javne upotrebe (Jovanovi, 2002, 9-10). Meutim, na udaru administrativnog nasilja ostali su
ljudi sa svojim drutvenim potrebama i navikama, kao to je upuenost stanovnitva
Kosova i Metohije na Apelacioni sud u Skoplju. Sline probleme imali su trgovci i zanatlije sa Kosova koji su po sili zakona morali gravitirati ka Skoplju.

*
U okviru integracije tako definisane pokrajine June Srbije i njene deosmanizacije
paralelno su sprovoeni agrarna reforma i kolonizacija Srba i Crnogoraca. Deoba
zemljita naraslom broju interesenata (prvenstveno zaslunim nacionalnim radnicima
koji su se pre 1912. isticali u irenju oruanog otpora turskoj vlasti u tzv. Staroj Srbiji i
Makedoniji) vrena je u poetku bez detaljnijeg plana. Prirodu politike naseljavanja
ilustruju rei naelnika Ministarstva agrarne reforme s kraja 1919. kada je najavio
naseljavanje drenikog kraja dobrovoljcima i Crnogorcima da se na taj nain sprei
dalje upadanje Arnauta (Dimi, Borozan, 1998, 333). Meutim, vlasti su bile
nezadovoljne adaptacijom temperamentnih i nasrtljivih dinaraca koji su izazivali
konflikte sa starosedeocima (Krsti, 1928, 84). Naseljavanjem preteno srpskog
stanovnitva u oblasti koje su do Balkanskih ratova bile pod turskom upravom trebalo
je ostvariti dva cilja: zbrinuti masu sirotinje iz pasivnih krajeva drave i time istovremeno
izmeniti nacionalni sastav podruja koje su uveliko poeli da naputaju Turci i Albanci.
Inae, iseljavanje muslimana sa jugoslovenskog prostora u Tursku pravno je
regulisano septembra 1928. na osnovu lana 55 Zakona o dravljanstvu. Njime je bilo
predvieno da neslovenski dravljani Kraljevine SHS mogu istupiti iz dravljanstva
u roku od pet godina. U tom sluaju bi bili izbrisani iz vojnih i optinskih spiskova,
dok bi im olakice za iseljenje i prodaju imovine omoguio Ministarski savet. Ipak,
poto jo uvek nije bilo jasne bilateralne procedure, mnogi iseljenici su vraani sa
turske granice to je stvaralo dvostruki problem: Kraljevina SHS je bila duna da plati
povratak neuspelih emigranata i odloi deobu njihovih imanja nestrpljivim
kolonistima. Konzul Kraljevine SHS u Carigradu je priznao da su preutnim
sporazumom jugoslovenske vlasti izdavale muslimanima pasoe bez prava povratka.
tavie, primena navedenog zakona je do te mere liberalizovana da je ve 1933. za
Bitolj, Bregalnica, Zvean, Kosovo, Kumanovo, Ohrid, Prizren, Prijepolje, Raka, Skoplje, Tetovo i
Tikve.
48
Berane, Bijelo Polje, Metohija i Pljevlja.
47

101

istup iz dravljanstva bilo dovoljno davanje izjave, dok se u ime nepismenih mogao
potpisati bilo koji inovnik Poslanstva (Jovanovi, 2007, 89).
Podela Kosova na tri banovine i institucionalizovanje stihijskih migracija
Nova teritorijalna podela jugoslovenske drave izvedena je 1929. godine. Kosovo i
Metohija su se nali u sastavu tri banovine (Vardarske, Zetske i Moravske), dok je u
granicama Vardarske banovine ostalo svega est kosovskih srezova dotadanje
pokrajine June Srbije. Drastino smanjenje procenta muslimana na prostoru
Vardarske banovine govori o intenciji vlasti da makar administrativnim putem
eliminie njihovu veinu unutar jedne teritorijalne jedinice, premda je problem time
bio samo zamaskiran jer se ostatak nelojalnog (albanskog) stanovnitva naao u
okvirima Zetske i Moravske banovine. Sama metodologija crtanja banovinskih granica
ukazivala je na tenju da se, gde god je to bilo mogue, obezbedi srpska brojana
premo ili makar ojaa srpski uticaj (Petranovi, 1993, 12, 39).
Upravno-teritorijalni koncept iz prethodne decenije definitivno je pretrpeo
promene. Odustajanje od dranja bivih turskih oblasti u jednoj administrativnoj
jedinici po svaku cenu verovatno je imalo uporite u neslavnoj praksi jugoslovenske
drave iz prethodne decenije. Pored deljenja odgovornosti za stanje u albanskim
krajevima na tri banovinske administracije, postojalo je uverenje da e takva
birokratska difuzija uticati na razvodnjavanje vitalne albanske ideje i omesti
konsolidaciju antidravnih elemenata rasutih oko kritinog graninog pojasa, ali i u
sandakom kraju. Na prvi pogled se ini da je razbijanje etnike kompaktnosti
albanskog stanovnitva bilo u sreditu panje kreatora granica Vardarske banovine
(Jovanovi, 2011, 34). Ipak, nezadovoljstvo albanskog stanovnitva prvom
Jugoslavijom bilo je preveliko: otvaranje kola na turskom jeziku u albanskim
sredinama, nemogunost upoljavanja Albanaca u dravnoj slubi, zabrana njihove
politike partije i politika instrumentalizacija verskih nadletava, bili su deo pogrene
metodologije pacifikovanja Kosova koju jedan birokratsko-teritorijalni
egzibicionizam nije mogao da razrei.
Poslednji meuratni pokuaj administrativnog cementiranja Kosova kao neupitno
srpske teritorije usledio je ubrzo posle stvaranja Banovine Hrvatske. Nastojei da
preduhitre tendencije dalje dezintegracije zemlje, da umire srpsko javno mnjenje i
ouvaju transferzalu Dunav-Morava-Vardar, srpski intelektualci i politiari su
novembra 1939. zapoeli rad na projektu Srpske zemlje. Nacrt je predviao da u
sastav Srpske zemlje sa seditem u Skoplju uu prostori Vrbaske, Drinske, Moravske,
Zetske i Vardarske banovine, ali su italijanski napad na Grku i neposredna ratna
opasnost spreili iznoenje ovog pitanja pred Ministarski savet (Dimi, 2001, 174177, 205-209). Projekat je pripremao tadanji jugoslovenski predsednik vlade Dragia
Cvetkovi sa svojim pravnim konsultantima i ministrom pravde, Mihailom
Konstantinoviem, dok je tekst uredbe sastavio univerzitetski profesor dr ore
Tasi (Petrovi, 2006, 388-389).
102

*
Kada je re o demografskoj politici poetkom tridesetih godina, inilo se da proces
kolonizacije juga stoji u mestu. Kod vrhovnog agrarnog poverenika u Skoplju bilo je
oko 40.000 nerealizovanih reenja za dodelu zemlje, starih vie od deset godina. Umesto deobe zemljita po redosledu podnoenja zahteva, vlasti su odluile da se ponaaju
trino: kvalitetne parcele su deljene onome ko bi vie platio, dok je za novac zemljite iz agrarnog fonda vraano starim vlasnicima i selima (Pribievi, 1996, 138). Uprkos tome, ameriki list Boston Science Monitor je 2. septembra 1930. pisao o kolonizaciji Metohije kao najvrednijem poduhvatu jugoslovenske vlade, zboga kojeg je ova
oblast postala perspektivan kolonistiki centar, spreman da primi preko pola miliona ljudi. Meutim, ve od 1936. zapoinje novi talas oduzimanja zemlje od Albanaca u
pograninim krajevima, pri emu im je ostavljano manje od pola hektara po lanu domainstva (Janjetovi, 2005, 331). Na Kosovu i Metohiji ogranieno je ukupno 219.999
ha zemlje od ega je izdeljena svega polovina koju je dobilo 10.877 kolonista i oko
8.000 dobrovoljaca. Osim toga, agrarni sudovi i Vii agrarni sud u Skoplju su do 1941.
doneli presude o obeteenju bivih vlasnika zemljita i ustupanju zemlje obraivaima zemlje koji su tako i formalno postali vlasnici zemlje.49
Sa druge strane, iseljavanje muslimana u Tursku je sve vie dobijalo institucionalnu
formu. Takozvana interministerijalna konferencija je septembra 1935. razmatrala mere koje
bi trebalo preduzeti radi ubrzanja neslovenskih migracija ka Turskoj i Albaniji, pa je
predloila agresivniju propagandu o lagodnom ivotu u Maloj Aziji, ali i pojednostavljenje
pasoke procedure, ee pozivanje muslimanskih regruta na vojne vebe, zabranu saenja
duvana, nacionalizovanje toponima i prezimena i sl. (Jovanovi, 2006, 105-124). Ideja o
proterivanju nelojalnih Albanaca kulminirala je potpisivanjem Konvencije o iseljenju
200.000 muslimana u Tursku, koju su Jugoslavija i Turska potpisale jula 1938. godine
(Avdi, 1991, 112-114), premda se u periodu 1927-1939. iz junih krajeva u Tursku ve
bilo iselilo oko 19.000 lica (Smlati, 1978, 251-256). Sa turske strane, ovaj neobian projekat
je doivljavan kao evakuacija izgubljenih teritorija, pa su slini aranmani zakljueni i sa
Rumunijom i sa Bugarskom. Stvarni turski interes za ovakvim imigrantima bila je potreba
naseljavanja pustih predela na krajnjem istoku zemlje, kao i njihova eventualna upotreba u
borbi protiv Kurda. Iako Albanci formalno nisu bili u fokusu Konvencije, jugoslovenske
vlasti su se potrudile da irokim tumaenjem pojma narod turske kulture obuhvate to
vie svojih dravljana albanske nacionalnosti (, 2011, 110)
Ratne godine (dis)kontinuiteta
Izbijanje Drugog svetskog rata bilo je jedan od razloga zbog kojih ova Konvencija
nije u potpunosti zaivela. Osim toga, Kosovo se kao i tokom Prvog svetskog rata nalo
49

Arhiv Jugoslavije, fond: Komisija za agrarnu reformu i kolonizaciju (97), fascikla 2, arh. jedinica 20,
Kratak historijat naseljavanja junih krajeva a naroito Kosova i Metohije (24. 4. 1945). Samo na
Kosovu i Metohiji 13.938 obraivaa je dobilo 57.665 ha.

103

pod trostrukom okupacijom te je shodno tome i podeljeno. Podudarnosti sa situacijom

iz prethodnog rata omoguavaju uspostavljanje jo jednog od kontinuiteta koji se ovoga puta tie meunarodnog konteksta. U skladu sa nemako-italijanskim dogovorom,
najvei deo Kosova preputen je jula 1941. Albaniji (koju je okupirala Italija). Severni
deo Kosova ostao je u sastavu okupirane Srbije, dok su istoni krajevi potpali pod bugarsku kontrolu. Protektoratu Velika Albanija prikljuena je jugoslovenska teritorija
koja je administrativno preureena u etiri prefekture (prizrensku, pritinsku, debarsku i peku), a uredbom s poetka oktobra 820.000 stanovnika bive Jugoslavije smatrano je albanskim dravljanima (, 1995, 301-302)
Od maja 1941. na prostoru okupirane Srbije funkcionisao je Civilni komesarijat za
Kosovo, Metohiju, Sandak, Debar i Strugu koji se bavio reorganizacijom administracije u osloboenim krajevima. Krajem leta Oblast Kosova se sastojala od srezova Kosovska Mitrovica (sedite Oblasti), Novi Pazar, Vuitrn i Podujevo. Albanska narodnosna grupa je imala svog poverenika u rangu pomonika bana koji je uestvovao u
svim pitanjima koja su se ticala Kosova. Na elu srezova su stajali Albanci, dok je imenovanje albanskog osoblja vreno u Beogradu u sporazumu sa voom albanske narodnosne grupe. Za zamenike sreskih naelnika, andarmerijske i optinske slubenike
postavljani su pripadnici narodnosne grupe koja je inila makar etvrtinu u dotinom
srezu. Okruni sud je obrazovan u Mitrovici, gde je bilo i sedite dravnog tuioca.
Ovaj sud, meu ijim je lanovima sedeo i jedan sudija Albanac, bio je u nadlenosti
Apelacionog suda u Niu (, 2011, 486).
Meutim, servilnost Nedieve kolaboracionistike uprave nije mogla spreiti nove
(oekivane) demografske komplikacije na Kosovu. Progon srpskih kolonista sa Kosova
i Metohije se u poetku odvijao u nemakoj reji, a nakon 1943. i osnivanja Druge prizrenske lige50, pritisak na koloniste je vrilo njeno vojno krilo, Kosovski puk (Bokovi,
1990, 434-435). Odmah nakon Aprilskog rata kolonisti su poeli da bee iz Metohije u
Crnu Goru dok su se na njihova imanja doselili Albanci.51
Srpske izbeglice sa Kosova su relativno brzo dobijale pasoe za iseljenje, ali se na
elezniki transport ekalo i po vie meseci. Iseljenici su ukrcavani na eleznikim stanicama u Pei, Uroevcu, Lipljanu, Obiliu i Kosovom Polju, odakle su bili prevoeni do
Ravnog gaja kod Knia gde su zadravani u karantinu a potom rasporeivani po Srbiji.
Transport je trajao sve do kraja aprila 1944. kada je nemaki specijalni opunomoenik
za jugoistok uputio telegram nemakom konzulu u Tirani i obavestio ga da je jo 30.000
Srba predalo u Pritini zahtev za iseljavanje. On je naloio nemakom konzulu da od
albanske vlade hitno zatrai prekid iseljavanja Srba jer je izazivalo anarhiju koja moe
imati nepovoljne posledice za Nemaku. Od tog trenutka raseljavanje je zaustavljeno
(Bokovi, 1990, 435-436).
50

51

Druga prizrenska liga je osnovana krajem 1943. uz podrku nemake obavetajne slube kao vojnopolitika organizacija istaknutih proponenata velikoalbanske ideje (Dafer Deva, Bedri Pejani, Ismet
Krieziju). Batinila je tradiciju Prizrenske lige iz 1878. koja je teila teritorijalnom objedinjavanju
albanskog etnikog prostora.
AJ, 50-89-188, list 422, Izvetaj revizione komisije o stanju kolonista u Metohiji (1946).

104

Neprijateljsko dranje muslimana razliitog etnikog porekla prema partizanskom

pokretu tokom Drugog svetskog rata, a naroito aktivnosti balista i albanskih dobrovoljakih bataljona koji su titili nemaku armiju prilikom povlaenja (oekujui zauzvrat obeanu prirodnu Albaniju), uzrokovali su nepoverljivost novog jugoslovenskog reima prema itavoj albanskoj populaciji. Zahvaljujui rezervisanom stavu i
skromnom ueu u antifaistikom pokretu kosovski Albanci su ponovo percipirani
kao nelojalna manjina (, 2013, 206). Izuzetak su inili krajevi u kojima je
albansko stanovnitvo usled blagonaklonog odnosa prema partizanima stradalo od
okupatora, kao na primer u akovici.
Status Kosova i demografske prilike pod narodnom vlau
Iako je pobuna drenikih Albanaca52 iz januara 1945. imala ne samo antisrpski, ve
i antijugoslovenski karakter (Petranovi, 1992, 701-702), bilo je za oekivati da e se
status Kosova u novoj dravi formulisati u skladu sa predratnim stavovima jugoslovenskih komunista. Istina, na sednici Predsednitva AVNOJ-a od 23. februara 1945.
crnogorski delegat je predloio da oba Dukaina pripadnu Crnoj Gori, zajedno sa
Sandakom, kako bi crnogorska federalna jedinica teritorijalno ojaala. Bilo je predloga da se Kosmet podeli izmeu Crne Gore, Srbije i Makedonije, dok je Edvard Kardelj imao originalniju ideju da se Kosovo i Metohija bez dvoumljenja pripoje Albaniji
(, 1991, 338-339).
Politike spekulacije oko statusa Kosova prekinute su krajem avgusta 1945. kada je
Narodna skuptina Srbije donela Zakon o ustanovljenju Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti na osnovu elje koju je stanovnitvo kosovsko-metohijske oblasti izrazilo rezolucijom svoje oblasne skuptine na dan 8-10. juna 1945. Oblast je bila sastavni deo Srbije, sastavljen od 15 srezova i sa seditem u Prizrenu (vie o tome: Petranovi,
Zeevi, 1987, 170-172).53 Zakon je izjednaio u pravima albansko, srpsko i crnogorsko stanovnitvo, ba kao i upotrebu albanskog i srpskog jezika u kolama i javnoj administraciji.
O prvim mesecima nove vlasti na Kosovu jako dobro svedoi izvetaj etvorolane
komisije Ministarskog saveta DFJ koja je tamo boravila u drugoj polovini maja 1945.54
Oni su primetili da je u administraciji bilo nesrazmerno malo Albanaca koji su bili pravino zastupljeni jedino u seoskim odborima, dok se administrativni aparat sastojao
52

53

54

U pitanju je pobuna 6.000 Albanaca rasporeenih u manje balistike odrede koji su, plaei se osvete
srpskih kolonista-povratnika, prvo napali Uroevac i Gnjilane. Neodmerena reakcija jedne makedonske
brigade isprovocirala je nove nemire u Gnjilanu i Drenici, a s obzirom da nove vlasti nisu imale podrku
lokalnog albanskog stanovnitva, zavedena je etvoromesena vojna uprava.
Tokom 1959. Kosovu su pripojeni srezovi Leposavi i Leak, a o motivima ove neobine intervencije
vladaju podeljena miljenja od navodne upuenosti srezova na Mitrovicu i rudnike, do krajnje
prozainih motiva Petra Stambolia i Slobodana Penezia-Krcuna, to su javnosti teatralno obznanile i
Veernje novosti od 24. 9. 2013.
AJ, 50-89-188, listovi 352-363, Narodna vlast i vojna uprava na Kosovu i Metohiji, izvetaj Komisije
Predsednitva Ministarskog saveta DFJ od 1. 6. 1945.

105

uglavnom od predratnih jugoslovenskih inovnika. Meunacionalna mrnja je jo

uvek bila velika, premda ju je sve vie potiskivao klasni antagonizam ispoljen prilikom
rekvizicija, odnosno zaplene poljoprivrednih proizvoda od seljaka radi snabdevanja
vojnih jedinica. lanovi pomenute komisije su ustanovili da je ovinistiko raspoloenje bilo jae izraeno kod Srba i Crnogoraca nego kod Albanaca, koji su oseali izvesnu
krivicu zbog saradnje sa okupatorom tokom rata, pa su bili rezervisani u komunikaciji
sa novim vlastima. Izbegliki odbor iz Pei je bio posebno ratoboran prema Albancima.
Februara 1945. na Kosovu je, ponovo uvedena vojna uprava usled omasovljavanja
reakcije na Kosmetu, stvaranja odmetnikih bandi i sve eih napada tih bandi na sela
i gradove, kako stoji u prethodno citiranom izvetaju. Ve posle tri meseca situacija se
primirila pa je Komisija koja je sainila citirani izvetaj predloila ukidanje vojne uprave ali i niz politikih koraka kao to su regulisanje statusa Kosova i Metohije u okviru
Srbije, izbor poslanika i slino. Nakon ukidanja vojne uprave bilo je ideja da se albanska
manjina na Kosovu stavi u poseban karantin u kome bi bez ugroavanja njihovih
osnovnih ljudskih prava bilo onemogueno ispoljavanje njihovog nacionalnog entiteta kao kolektiva. Prema toj ideji, albanska manjina bi izvestan stepen autonomije dobila tek kada prui dokaze da je spremna na civilizovanu kohabitaciju sa svojim srpskim i crnogorskim sugraanima (, 1991, 146).

*
Prva vlada Jugoslavije donela je 6. marta 1945. godine Odluku o zabrani povratka
kolonista na Kosovo i u Makedoniju, ali se uprkos tome oko 4.000 Crnogoraca vratilo
u Metohiju i izazvalo paniku meu Albancima. Ve narednog meseca, Tito je na zasedanju CK KPJ izjavio kako bi na Kosovo i Metohiju trebalo da se vrate svi koji su tu
iveli, ali je iz nekog razloga odluka o zabrani povratka ostala na snazi sve do 1953.
godine (Poteica, 1989, 104-107).
Nove vlasti su se teko snalazile u anarhinoj situaciji jer je imovina bila vie puta
preprodavana, a ugovori falsifikovani. Mnogi Srbi i Crnogorci su potraivali imanja
koja su prethodno ve bili prodali 1941. godine, tvrdei da su to uinili pod prisilom. Iz
straha da e im opet biti oduzeta zemlja Albanci odlaze u Albaniju, dok su neki pravili
individualne nagodbe sa srpskim kolonistima. Kosovom su se irile glasine da e se,
pored predratnih srpskih kolonista, na zemlju Albnaca doseliti i itavi kontigenti novih naseljenika.55
Zakon o reviziji dodeljivanja zemlje kolonistima i agrarnim interesentima u Makedoniji i kosovsko-metohijskoj oblasti donet je poetkom avgusta 1945. sa ciljem ispravljanja povreda vlasnikih prava i interesa zemljoradnika domorodaca na Kosovu,
Metohiji i u Makedoniji, poinjenih u doba jugoslovenske kraljevine.56 Suprotno oekivanjima, ovaj proces radikalnog diskontinuiteta sa nacionalistikim projektima jugoslovenske monarhije bio je poveren upravo kreatorima predratne kolonizacione politi55
56

AJ, 50-89-188, listovi 359-362.

Slubeni list DFJ, br. 56, 3. 8. 1945.

106

ke Vasi ubriloviu i Sretenu Vukosavljeviu, koji su i u Titovoj vladi preuzeli resore

poljoprivrede i kolonizacije, proteirajui to masovniji povratak proteranih naseljenika
i diskvalifikaciju albanskih politikih krivaca (Gaea, 1995, 416-419).57
Uz probleme sa radom lokalnih komisija, sastavljenih od albanskih politiara koji
su mimo procedure donosili reenja protiv predratnih kolonista (, 2011, 17),
nakon revizije je skoro petina zemlje koja je u jugoslovenskoj kraljevini oduzeta Albancima vraena starim vlasnicima (Horvat, 1989, 79). Kada je re o albanskim predratnim emigrantima koji su eleli da se vrate na Kosovo, njima je Zakon o dravljanstvu
DFJ omoguio da ve od sredine 1946. steknu jugoslovensko dravljanstvo, to je
mnogim istoriarima posluilo kao dokaz Titovog proteiranja demografskog razvoja
Albanaca i albanizacije Kosova (, 1993, 98-110).
Meutim, migratorni procesi koji su usledili donekle kvare logiku konstrukciju
teze o planskoj desrbizaciji Kosova. Istina, njihovi poeci koincidiraju sa Rezolucijom
Informbiroa i prekidom diplomatskih odnosa izmeu Jugoslavije i Albanije. Naime,
ve od 1951. pokrenuti su novi talasi albanskih iseljenika sa Kosova ka Turskoj, pa su
se muslimani razliitog etnikog porekla poeli masovno izjanjavati kao Turci ne bi li
bili uzeti u obzir za emigriranje. Iz tog razloga, broj stanovnika na Kosovu i u zapadnoj
Makedoniji koji su se identifikovali kao Turci narastao je ak 26 puta u periodu izmeu
dva popisa stanovnitva (19481953). Ovakvo izjanjavanje je trebalo da sauva Jugoslaviju i Tursku od neprijatnih meunarodnih reakcija povodom ekspatrijacije Albanaca (, 2013, 211). Poetkom oktobra 1951. turska vlada je zatraila od Jugoslavije da konano ratifikuje i sprovede finansijske odredbe predratne konvencije. Tito
je stoga pozvao u posetu turskog efa diplomatije Fuada Keprilija, pa je krajem januara
1953. tokom zajednike veere u Splitu dolo do usmenog sporazuma po pitanju emigracije. itav dogaaj je poznatiji kao Dentlmenski sporazum i on je trebalo da oivi
jugoslovensko-tursku konvenciju iz 1938. godine (Pezo, 2013, 116-118). Kao i u
meuratnom periodu, pojam turske narodnosti je bio veoma pogodan za zloupotrebu, pa se turska vlada poalila kako su joj umesto Turaka iz Jugoslavije poeli stizati
iskljuivo etniki Albanci. Istina, prvi sekretar turske ambasade u Beogradu je septembra 1954. izjavio kako je njegova zemlja voljna da preutno primi i izvestan broj iptara, dok je SUP Srbije upozoravao kako se tokom itavog leta na Kosovu odvijala
propaganda za iseljenje, pri emu su ljudima obeavane kue, stoka, plodna zemlja i
mehanizacija (, 2013, 211-212).
Inicijativa za iseljavanje je i nakon Drugog svetskog rata najee dolazila sa turske
strane, dok je Makedonija ostala tranzitno podruje iseljenika. Slinost je evidentna i
u pojednostavljenoj proceduri istupanja iz jugoslovenskog dravljanstva, pa je tako
bilo lako doi do papira o turskom poreklu, ali gotovo nemogue vratiti se u Jugoslaviju. Emigracioni mehanizam je u oba perioda poveren jugoslovenskim ministarst57

Inae, pomenuta dvojica graanskih politiara su se po inerciji nala i u prvoj komunistikoj vladi
zahvaljujui sporazumu Tito-ubai (1944) kao ljudi koji poznaju raspoloenje i prilike u zemlji.
Istovremeno su sluili kao spona izmeu emigrantske vlade u Londonu i Nacionalnog komiteta
osloboenja Jugoslavije (, 2012, 159-161).

107

vima za poljoprivredu i agrarnu reformu koja su vodili gotovo isti ljudi. Ono to je takoe bilo upadljivo slino, bile su akcije razoruanja Albanaca na Kosovu koje su
prethodile velikim iseljenikim talasima ranih dvadesetih i sredinom pedesetih godina. Uprkos politikoj zloupotrebi iseljenikih statistika i iznoenju fantastinih brojeva i procena, injenica je da su migracije muslimana u prvoj deceniji nakon Drugog
svetskog rata daleko nadmaile onu predratnu (, 2013, 212-213).

***
Izrastanje Kosova i Metohije u autonomnu pokrajinu (1963) sa sve irim ovlaenjima proisteklim iz ustavnih amandmana (1968, 1971, 1974) nije bitnije stabilizovalo politiku situaciju niti je doprinelo drutvenoj koheziji. Kao i u prethodnim decenijama, upravno-teritorijalne reorganizacije i demografsko nivelisanje prostora
(naizmenino iseljavanje jednih i kolonizacija drugih) nisu mogli nadomestiti korenitu
reformu drutva koja je uporno izostajala pod nekoliko razliitih dravnih sistema.
S obzirom na to da je Kosovo, zahvaljujui vekovima taloenom simbolikom naboju svoje prostornosti dobilo i neka metafizika svojstva, delimino je jasno zato su
mehanika reenja poput kolonizacije, iseljavanja i administrativnih prekompozicija teritorije neprekidno gaala pogrenu metu, to pokazuju gotovo svi parametri
(zapostavljenog) drutvenog razvoja Kosova u prvoj polovini 20. veka (pismenost, kultura, privreda, graanske i politike slobode).
Uporedni primeri koje sam hronoloki izneo, ukazuju na gotovo identian obrazac
koji se ponavljao nezavisno od ideolokog profila drave kojoj je Kosovo pripadalo. ak
i u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata izostao je oekivani diskontinuitet sa
praksom srpske i jugoslovenske monarhije, to se ogledalo najpre u institucionalnom i
personalnom kontinuitetu predratnog kolonizacionog mehanizma, ali i latentnom nacionalizmu srpskih i albanskih komunistikih rukovodstava. Ne gubei iz vida uticaje
meunarodnih faktora, ovde se najpre moe govoriti o nezrelosti politikih elita koje
su iznedrila nedovrena drutva Balkana.

Literatura:

, . (1963)
,
, . 15, : .
AVDI, A. (1991) Jugoslovensko-turski pregovori o iseljavanju muslimanskog stanovnitva u periodu izmeu dva svetska rata, Novopazarski zbornik, br. 15, Novi Pazar:
Muzej Ras.
BJELAJAC, M., TRIFUNOVI, P. (1997) Izmeu vojske i politike. Biografija generala
Duana Trifunovia 1880-1942, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
, . (1990) , : .

108

, . (1995) : --, :
.
BOKOVI, B. (1990) Naseljenici na Kosovu i Metohiji (1918-1941) i njihov progon
(1941-1944), s posebnim osvrtom na bosansko-hercegovake naseljenike, Migracije i
Bosna i Hercegovina, Sarajevo: Institut za istoriju.
, . (2012) .
1912-1913. : , : ,
, . 5, .
, . (1912) , : .
OLOVI, I. (2008) Balkan teror kulture, Beograd: Biblioteka XX vek.
, . (1991) 20. . ,
, . (.), XX . , :
.
, ., , . (.) (1980)
1903-1914, 7, . 1, : .
, ., , . (.) (1998) ,
I, : .
, . (2001) , , . 3,
: -.
, . (.) (1983)
1903-1914, 6, . 3, : .
Gaea, N. A. (1995) Radovi iz agrarne istorije i demografije, Novi Sad: Matica srpska.
-, . (1909) :
1878-1882, : .
HORVAT, B. (1989) Kosovsko pitanje, Zagreb: Globus.
HRABAK, B. (1988) Arbanaki upadi i pobune na Kosovu i u Makedoniji od kraja
1912. do kraja 1915. godine, Vranje: Narodni muzej u Vranju.
, M. (2012) , , . 18811960, : .
JANJETOVI, Z. (2005) Deca careva, pastorad kraljeva. Nacionalne manjine u
Jugoslaviji 1918-1941, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
, . . (1941) XVIII ,
: .
JOVANOVI, V. (2006) Interministerijalna konferencija Kraljevine Jugoslavije o iseljenju
`neslovenskog elementa` u Tursku (1935), Prilozi, br. 35, Sarajevo: Institut za istoriju.
JOVANOVI, V. (2007) Iseljavanje muslimana iz Vardarske banovine: izmeu stihije i
dravne akcije, BJELAJAC, M. (ured.), Pisati istoriju Jugoslavije: vienje srpskog faktora,
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
JOVANOVI, V. (2002) Jugoslovenska drava i Juna Srbija 1918-1929. Makedonija,
Sandak, Kosovo i Metohija u Kraljevini SHS. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.

109

, . (2013) -
20. : , ., , . (.)
- ?, : .
, . (2011) 1929-1941, :
.
JOVANOVI, V. (2014) Slike jedne neuspele integracije: Kosovo, Makedonija, Srbija,
Jugoslavija, Beograd: Fabrika knjiga i Peanik.
, . (1991)
, , . (.) XX .
, : .
, . (1928) , : .
, . (.) (1981)
1903-1914, 6, . 1, : .
MCCARTHY, J. (2001) Stanovnitvo osmanlijske Evrope prije i poslije pada Carstva,
u: Kari, F. (ured.), Muslimani Balkana: Istono pitanje u XX vijeku, Tuzla: Behram-begova medresa.
, . (2011) :
23. 1912. 30. 1913. , : .
, . (2014) , : .
MIRDITA, Z. (1996) Albanci u svjetlosti vanjske politike Srbije, Jugoistona Europa
1918-1995, Meunarodni znanstveni skup, Zagreb: Hrvatska matica iseljenika i Hrvatski
informativni centar.
, . . (1938) , :
.
, . (2008) , :
, . 10.
, . (2011)
1918-1941. , : .
, . (1993)
, : .
, . (1991) - ,
, . (.), XX . , : .
PETRANOVI, B. (1992) Srbija u Drugom svetskom ratu 19391945, Beograd: VINC.
PETRANOVI, B., ZEEVI, M. (1987) Jugoslovenski federalizam ideje i stvarnost,
tematska zbirka dokumenata, knj. II, Beograd: Prosveta.
, . (2006) (, ,
, , ), : .
PEZO, E. (2013) Komparativna analiza jugoslovensko-turske konvencije iz 1938. i
Dentlmenskog sporazuma iz 1953. Pregovori oko iseljavanja muslimana iz Jugoslavije u
Tursku, Tokovi istorije, br. 2/2013, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
PODUNAVAC. M. (2007) Izgradnja moderne drave i nacije. Balkanska perspektiva,
Godinjak Fakulteta politikih nauka, br. 1.

110

POTEICA, V. (1989) Sreten Vukosavljevi i zabrana povratka Srba i Crnogoraca u

Makedoniju i Kosovo i Metohiju, Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavljevia, knj. 13,
Prijepolje:
PRIBIEVI, A. (1996) Od gospodina do seljaka, Zagreb: SKD Prosvjeta.
, . . (1937) , .
, . . (1934) , : . .
, . (1991) . ,
, , . (.) :
75. 1912-1987, : .
, . 2003.
, , . 50, .
TRIFUNOSKI, J. (1981) Doprinos Sretena Vukosavljevia prouavanju migracija u
Makedoniji, Seoski dani Sretena Vukosavljevia, vol. 9, Prijepolje.
SMLATI, S. (1978) Iseljavanje jugoslavenskih muslimana u Tursku i njihovo prilagoavanje novoj sredini, Iseljenitvo naroda i narodnosti Jugoslavije i njegove uzajamne veze s
domovinom, Zagreb: Zavod za migracije i narodnosti
STOJANOVI, D. (2010) Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadanjosti Srbije, Beograd:
Peanik.
, . (1991). , , .
(.) : 75. 1912-1987,
: .
, . (1995)
, , . 1-2, .
, . (1992) , , .
1-2, .
ZDRAVKOVI, H. (2005) Politika rtve na Kosovu. Identitet rtve kao primarni
diskurzivni cilj Srba i Albanaca u upornom sukobu na Kosovu, Beograd: Srpski genealoki
centar Etnoloka biblioteka.
, . (2011) , (1945-1961), :
.

111

112

Vladan Jovanovi
Institute for Recent History of Serbia

Reconquista of Old Serbia: On Continuity of

Territorial and Demographic Policies in Kosovo
Abstract:
Since the dissolution of the Ottoman Empire, Serbia used to be focused on the political status of its
territorial gains (Kosovo, Macedonia, Sandzak), rather than on the social reality in these areas. The
very reputation of the Serbian army, which occupied/liberated Kosovo in 1912, induced distrust of
non-Slavic population towards the new state. Serbian military attempt to reach the Adriatic via
northern parts of Albania (1912/13), as well as the treatment of Albanian civilians during these actions largely compromised the international reception of Serbian liberation intentions. That is one of
the reasons why the Serb-Albanian conflict was difficult to be channelled during the first Yugoslav
state. Instead of focusing on how to basically modernize the almost feudal society in its Southern
province, the new government resorted to the territorial and demographic re-composition of the
area, which was wedged between the myths of autochthonous people and the claims for ethnic and
historical rights. It soon became clear that the Albanian national question could not have been solved by inventing the historical provinces, nor by splitting Kosovo into three territorial units. Following the idea of balancing the ethnic composition of Kosovo in favor of the Serbs, the Yugoslav
kingdom acceded to the controversial project of agrarian reform and colonization, which resulted in
settling 20,000 families in 1000 colonies throughout the southern regions. At the same time, Belgrade regime offered an institutional framework for chaotic Muslim exodus (initialised after the
Great Eastern Crisis), which elaborated practical ideas about emigration of disloyal Albanians. In
order to colonize its eastern area, Turkey was ready to receive 200,000 Yugoslavs of Turkish culture,
which was stipulated by the Yugoslav-Turkish Convention in 1938. The absurdity of territorial and
demographic experiments came to the fore during the Second World War, when Kosovo fell under
several various occupying regimes. An urgent request of German commander for Southeast to immediately stop the emigration of the Serbs because it was bringing Kosovo to the brink of an anarchy, ironically demystifies the very nature of demographic solutions resorted to since 1912, even after
the creation of socialist Yugoslavia. After the establishment of military rule in Kosovo in early 1945,
which very much resembled the early-1920s, the Communist authorities revised the interwar colonization, returning to the Albanian owners one-fifth of land, seized by the Yugoslav monarchist regime. However, dissatisfaction with the situation in Kosovo was still evident among its population,
which triggered new migratory waves to Turkey. According to their volume, they far exceeded the
pre-war Muslim emigration. The Yugoslav state was active in supporting the process of expatriation
of Albanians as in previous times. The spiral of alternate demographic shifts and continuous administrative-territorial redefinition of space did not have positive effects on social cohesion in Kosovo.
Key words:
Kosovo, Serbia, Yugoslavia, administrative status, colonization, emigration
113

114

Jugoslovenski
pokuaj:
albansko-srpski
odnosi u ukrtenoj
perspektivi

115

116

Agron Bajrami
Urednik Koha Ditore
Pritina

Novine u dravnoj i nacionalnoj slubi

Apstrakt:
U ovoj studiji analiziram izvetavanje dva dnevna lista, jednog srpskog (Politika) a drugog kosovsko-albanskog (Rilindja), u okviru istorijskog spora izmeu dva naroda, Srba
i Albanaca, i naina na koji su oni predstavljani na poetku dvadesetog veka u vreme
Balkanskih ratova, proglaenja nezavisnosti Albanije i Prvog svetskog rata i pred
njegov kraj na pragu ratova devedesetih godina dvadesetog veka i raspada socijalistike Jugoslavije. Studija je ograniena na analizu pisanja beogradskog dnevnog lista
Politika u vreme proglaenja nezavisnosti Albanije (1912), u vreme kada na Kosovu
nije postojala novina na albanskom jeziku, kao i pisanje Politike i pritinske Rilindje u
septembru 1987. godine, tokom krize izazvane smru pet vojnika u kasarni Jugoslovenske Narodne Armije u Parainu. Uzimajui u obzir veliki broj istorijskih argumenata o mirnom saivotu Albanaca i Srba na prostorima Balkana, zakljuujem da su novinarska navijaka izvetavanja, puna predrasuda, stereotipa pa ak i rasizma (Politika),
kao i partijski dirigovano izvetavanje (Rilindja), neki od kljunih faktora u stvaranju
negativnog raspoloenja prema drugima. No, krajnji zakljuak jeste da je ovakvo pisanje novina evidentno pomoglo stvaranju veeg jaza izmeu dva naroda, pa je stoga
logino da bi promocija drugaijeg novinarstva, bez predrasuda, stereotipa i politizovanog izvetavanja, novinarstva koje se zasniva na profesionalnim standardima i najboljim praksama, imalo veliku ulogu u premoivanju tog jaza.

Kljune rei:
Politika, Rilindja, prvi Balkanski rat, Prvi svetski rat, Sluaj Keljmendi

117

Prolog
Prva rtva rata i predrata
Ameriki senator Hiram Voren Donson (Hiram Warren Johnson), koji se protivio
ukljuivanju Sjedinjenih Amerikih Drava na stranu Saveznika u Prvom svetskom
ratu, smatra se autorom slavne izreke da je u ratu, istina prva rtva. Svakako, ima onih
koji govore da je ameriki izolacionista Johnson samo parafrazirao izreku staru
vekovima; dok mnogi insistiraju da je originalni autor izreke Eshil, veliki pisac tragedija
iz antike Grke, drugi pak govore da je zaetnik ideje o ratnoj propagandi koja prvo
ubija istinu a potom ljude, u stvari Sun Cu, mislilac i pisac iz drevne Kine.
Ko god bio prvi koji ju je izgovorio, ova izreka izgleda da ne vai za prostore bive
Jugoslavije, a naroito ne za sukob oko Kosova. Jer je u naem sluaju, u vreme poetka raspada socijalistike Jugoslavije, istina rtvovana mnogo pre poetka ratovanja i
masovnih zloina. Mnogo pre no to su susedi i bivi sugraani postali mete, istina o
onom drugome je umorena. Isprva je tiho, skoro neujno uutkivana, da bi s vremenom bila i davljena od politikih vlastodraca koji su u godinama pre raspada zajednike drave poeli jahati na talasima novootkrivenog nacionalizma.
Ruke kojima je ta istina davljena su bile novine.

***
Cilj ovog lanka je da se istrai kako su mediji, kontinuirano prilagoavani unutar
politikog i drutvenog sistema, pratili, primenjivali i unapreivali negativne percepcije o drugima, isprva irei postojee nacionalistike predrasude, a potom ih i usavravajui. Analiza je ograniena u dva smisla. Prvo ogranienje odnosi se na izbor grae,
utoliko to se analiziraju samo dve dnevne novine Beogradska Politika i Pritinska
Rilindja koje su najdue igrale kljunu ulogu u izgradnji i formiranju javnih percepcija u drutvima u kojima su itane, bilo podravajui trendove postavljene od aktualnih
politika, bilo otvarajui put novim politikama, veoma esto mnogo vie nacionalno i
radikalno nastrojenih prema neprijatelju. Oba lista se sa pravom mogu smatrati vanim iniocima u sredinama u kojima izlaze; Politika slovi za najstariji dnevni list u
Srbiji i regionu,58 dok je Rilindja prva novina na albanskom jeziku na Kosovu.59
Drugo ogranienje ove analize je tematsko, jer se rad odnosi na samo nekoliko momenata u dugoj istoriji komplikovanih odnosa izmeu Srba i Albanaca tokom dvadesetog veka: osvrnuu se na dogaaje s poetka prolog stolea, u vreme pada Osmanskog
carstva i stvaranja nacionalnih drava regiona, i na dogaaje pred sam kraj stolea, u
doba koje je prethodilo raspadu socijalistike Jugoslavije, ijim je nestankom stvorena
veina dananjih nezavisnih drava regiona.

58
59

http://www.politika.rs/Stranice/O-nama.lt.html
Prvi broj Rilindje je izaao 12. februara 1945. godine.

118

***
Poetak dvadesetprvog veka predstavlja trenutak u kojem Kosovo i Srbiju odlikuju
moda i najgori odnosi i to ne samo u kontekstu politikih entiteta, ve i kao dva drutva,
dva naroda. Posle rata 1998-1999. godine koji je okonan odlaskom srpskih snaga i
administracije sa Kosova, i uspostavljanjem prve meunarodne vlasti, a potom i lokalnih
institucija na ijem je elu albanska veina, odnosi izmeu Albanca i Srba na Kosovu, ali i
izmeu Albanaca i Srba uopte, takorei prestaju da postoje. Jaz koji je stvoren je bio do te
mere ogroman, da u prvim mesecima posle zavretka ratovanja Srbi i Albanci, dojueranje
komije, poznanici, pa ak i prijatelji, skoro da nisu uopte komunicirali meusobno.
Vremenom su se, uz pomo meunarodne zajednice, ali i kao rezultat sve vee
ekonomske kao i opte drutvene potrebe, uspostavili kakvi-takvi kanali komuniciranja
i trgovine. Ipak, odnosi su i dan danas, naroito posle proglaenja nezavisnosti Kosova,
17. februara 2008. godine, do te mere sloeni da se i za najosnovnija prava kao to su
pravo kretanja ili svojinsko pravo, mora pregovarati na dravnom nivou, i to sa Evropskom unijom kao posrednikom na neutralnom terenu, u Briselu.
Takva je realnost odnosa izmeu Srba i Albanca uspostavljena ponajvie zahvaljujui politikim iniocima vie onima iz Srbije, u manjoj meri i onima sa Kosova ali
bi bila greka pomisliti da je ova situacija posledica samo konflikta i ratova devedesetih
godina i proglaenja nezvisnosti Kosova 2008. godine. Nesporazumi su poeli mnogo
ranije, pre vie od 100 godina. A integralni deo te prie su od njenog poetka bili mediji, to jest dnevne novine, kao dominantni medij prve polovine prologa veka.
Jamano, istorija odnosa Albanaca i Srba ne svodi se samo na konflikt. Naprotiv, injenice ukazuju na to da su kroz vekove dva naroda imala mnogo toga zajednikog i da
su susedski odnosi u prolosti, do kraja devetnaestog veka i poetka dvadesetog veka,
ee bili dobri nego loi.60 Ipak, jaz koji je stvoren u vreme pada Osmanskog carstva, i
stvaranja nacionalnih drava na Balkanu, opstao je kao dominantan diskurs kad se govori o albansko-srpskim odnosima, dok je taj diskurs istorijskog neprijateljstva izmeu
dva naroda jako uvren od osamdesetih godina prolog veka i poetka raspada socijalistike Jugoslavije, iji je nestanak postavio neizbeno pitanje statusa Kosova.

***
Kraj XIX i poetak XX veka je obeleen poetkom raspada Osmanskog carstva i rastom
nacionalizma i dravotvornih pokreta meu svim narodima Balkana. To je vreme kad
Albanci pokuavaju da politikim sredstvima, ali i orujem, ree svoje nacionalno pitanje
stvaranjem drave. Srbija, kao ve ustanovljena nezavisna drava Srba, sve je vie ispoljavala
pretenzije na deo osmanskih teritorija Balkana, ukljuujui i teritorije nastanjene Albancima
(Malcom, 1999, 217263). Naroito prve dve decenije dvadesetog veka su bila vreme velikih
previranja. Svetska istorija je zabeleila dva Balkanska rata kao uvod u Prvi svetski rat koji
60

Opirnije o albansko-srpskim odnosima v. Imami, Petrit, Srbi i Albanci kroz vekove (Samizdat/FreeB92,
Beograd, 1999).

119

su, osim do tada nezabeleenih razaranja i velikog broja rtava, doneli pad etiri Carstva
(nemakog, austrougarskog, osmanskog i ruskog), ime je politika mapa sveta zauvek
promenjena: kolaps evropskih kontinentalnih carstava je oznaavao i pobedu nacionalizma
(Mazower, 1998, 4175). To je vreme kada se i meu narodima Balkana stvaraju aktivni
nacionalni pokreti, iji je najvaniji cilj izgradnja nacionalne drave u slubi probuene
nacije, veinskog naroda, po uzoru na drave Zapadne Evrope.
U tom procesu stvaranja nacionalnih drava, veoma vanu ulogu je imala tampa,
preko koje su ideolozi nacionalnih pokreta lansirali svoja vienja prolosti, sadanjosti i
budunosti. Tadanje novinarstvo, ne samo na Balkanu ve i u velikoj veini evropskih
zemalja, bilo je nacionalno i ideoloki potpuno opredeljeno, pa je u pisanju i izvetavanju
nivo onoga to bismo mogli nazvati jednostranim patriotizmom bio daleko vei no to je
to prihvatljivo u dananjim demokratskim drutvima. Tako se prelistavanjem arhiva
novina, naroito iz vremena velikih konflikata i neprijateljstava (Balkanski ratovi ili Prvi
svetski rat), stie utisak da su novine sluile vie za podizanje morala graana i prikupljanje
to vee podrke dravi i vojsci u ratu, nego za izvetavanje o onom to se stvarno deava.61
Osim toga, tampa je uopte na Balkanu funkcionisala u uslovima gde je velika veina
naroda bila nepismena, te je ciljna grupa novinskih pisanja uglavnom bila lokalna elita, iji
je deo, po prirodi stvari, bio aktivno ukljuen u sva vana drutvena previranja. Stoga, nije
ni udno da su novinski izvetaji iz toga vremena redovno jednostrani i puni predrasuda o
drugim narodima i dravama, najee onima iz susedstva.
U takvim okolnostima, jo pre Prvog svetskog rata politika koju je srpska Vlada vodila
prema albanskom narodu imala je za cilj osvajanje teritorija nastanjenih Albancima pod
osmanskom administracijom. Ovakva politika srpske Vlade je dosledno podrana i
sprovoena i od veine srpskih intelektualaca i novina. Progresivne socijaldemokrate poput
Dimitrija Tucovia i socijalistiki orijentisani list Radnike Novine su bili izuzeci koji potvruju
pravilo, dok je centralnu ulogu u tampanom svetu imao svakako dnevni list Politika.62

***
Prvi broj dnevnog lista Politika je izaao 12. januara 1914. godine, prema
Julijanskom kalendaru (25. januar 1914. godine prema Gregorijanskom kalendaru).63
Na svojoj prvoj naslovnoj strani, Politika je obavestila itaoce da e njen zadatak kao
nezavisne novine biti da slobodno pretresa sva javna pitanja, bez gnjeva i bez
pristrasnosti.64 Pa ipak, od poetka izlaska ovog dnevnog lista, Albanci su predstavljani
kao neprijatelji i nitkovi, dok su njihovi zahtevi za slobodom i samostalnou
smatrani nepravednim i neopravdanim. Politika, od svog prvog broja, podravala je i
proklamovala zvaninu politiku drave Srbije, koja je isprva poricala pravo Albanaca na
61

62
63
64

Pregled digitalnih arhiva kao to je, na primer, Digitalna arhiva novina austrijske nacionalne biblioteke,
daje izvrstan uvid u pisanje tampe iz vremena ratova sa poetka dvadesetog veka, http://anno.onb.ac.at/
Opirnije o politici Srbije prema Albancima i Kosovu u vreme pre Prvog Svetskog rata v. Zekirja, 2006.
Kraljevina Srbija je do januara 1919. godine upotrebljavala Julijanski kalendar.
Politika, 12. januar 1904, http://www.digitalna.nb.rs/sf/NBS/Novine_i_casopisi/Politika_1904-1941

120

nezavisnu dravu, insistirajui istovremeno da teritorije nastanjene Albancima budu

podeljene izmeu nje i ostalih balkanskih drava (Cana, 2006).
Takav pristup prema Albancima i njihovim nacionalnim ciljevima je intenziviran i
u izvetavanju lista, naroito u doba raspada Osmanskog carstva i mesecima pre proglaenja nezavisnosti Albanije. Albaniju je inae zvanini Beograd video kao austrijski
projekt, podran od Italije, koji preti miru na Balkanu i celoj Evropi. Takav pogled koji
ideju stvaranja albanske drave vidi samo kao austrijski izum, Politika detaljno razrauje u vie natpisa tokom 1912. godine, od kojih je posebno ilustrativan lanak naslovljen Albanija i objavljen na naslovnoj strani lista 28. oktobra 1912. godine.65
Pitanje Albanije je vetaki stvoreno pitanje. Austrija ga je potegla oigledno
s toga, da s jedne strane ne bi posle solidarnosti balkanskih naroda ona ostala bez svog eksponenta na Balkanu, a s druge strane da bi se na Balkanu
zadrao i dalje uzrok za nemire i anarhiju i za njeno docnije meanje u balkanske poslove66

Ali, kao i zvanina srpska politika tog vremena, tako i list izraava iroko rasprostranjene
predrasude prema Albancima, negirajui da su zreli kao narod za izgradnju drave, dok su
zapadne zemlje koje su podravale ideju albanske nezavisnosti Austro-Ugarska i Italija
optuivane da, podravajui Albance, rizikuju mir u celoj Evropi.
Jedno pare kra i kameni, jedan kutak evropske Turske koji je najzabaeniji,
najdivljiji i najnepristupaniji; mali deo nenaseljenog i neobraenog zemljita
treba da dovede do opteg konflikta, do evropskog rata.

Danas evropski kabineti trae formulu ta da uine sa nekulturnim Arbanasima,

narodom bez ikakve nacionalne svesti, bez kulture i tradicije67
Proglaenje nezavisnosti Albanije nije zaustavilo srpsku diplomatsko-medijsku
kampanju. Naprotiv, Politika je nastavila s insistiranjem da je stvaranje nacionalne drave za Albance neracionalno, radikalizujui svoj renik o Albancima koje u nekim tekstovima ak uopte ni ne smatra narodom:
Arnauti nemaju u svome ivotu i u svojoj istoriji ni nikakvih tragova o jedinstvu
i sposobnosti za zajednikim razvijanjem. Oni predstavljaju grupu divljih, podvojenih plemena. I kao dravno jednistvo se samo vetaki mogu podravati. 68
I ovaj datum je po Julijanskom kalendaru; po Gregorijanskom kalendaru re je o 10. novembru 1912. godine.
Politika, lanak Albanija, naslovna strana, 28. oktobar 1912. po Julijanskom kalendaru; 10. novembar po
Gregorijanskom kalendaru, http://www.digitalna.nb.rs/sf/NBS/Novine_i_casopisi/Politika_1904-1941
67
Politika, Autonomija Albanije, naslovna strana, 19. novembar 1912., http://www.digitalna.nb.rs/sf/
NBS/Novine_i_casopisi/Politika_1904-1941
68
Politika, lanak Nova Nacija, naslovna strana, 20 novembar 1912. po Julianskom kalendaru, 3
decembar po Gregorianskom kalendaru, http://www.digitalna.nb.rs/sf/NBS/Novine_i_casopisi/
Politika_1904-1941
65
66

121

Teko je poverovati da su urednici i novinari Politike bili neobaveteni o nacionalnom

pokretu i politiki osveenim predstavnicima divljih Albanaca,69 od kojih je nemali
broj bio aktivan i u Osmanskom carstvu, od lanova parlamenta u Konstantinopolju
do visokih zvaninika u sultanovoj velikoj administraciji i poznatih oficira u njegovoj
vojsci. Pre e biti da je Politika, kako je to 1914. pisano u Radnikim Novinama, svesno i
po narudbini napadala Albance:
itajui buroasku tampu, koja kao u jedan glas i po naroitom uputstvu pie o
Arnautima, kao narodu neradnom i pljakakom, ovek se mora prosto zgranuti od
uda kad lino doe u dodir sa tim svetom i proe mesta u kojima oni ive i uveri
se da je sve to la, a obrnuto da je istina. [...] Arnauti u ovom delu Kosova su radan
i poten narod. Da je ovo istina dokaz su desetine ogromno bogatih Srba trgovaca, koji su i za vreme turske uprave drali celu pijacu Ferizovia u svojim rukama.70

***
Dok je Politika verno sledila srpsku zvaninu politiku, meu Albancima na Kosovu
nije jo postojao dnevni list na albanskom jeziku. Nekoliko novina za koje je zabeleeno da su izlazile pre 1912. godine na Kosovu bile su listovi u slubi sultanove vlasti i
tampane su uglavnom na turskom jeziku. Van Kosova je postojalo nekoliko znaajnih
dnevnih listova na albanskom jeziku koji su se bavili politikim deavanjima meu Albancima ukljuujui i Kosovo, ali je njihova panja do proglaenja nezavisne Albanije
vie bila okrenuta zbivanjima u Istanbulu, koji je do tada bio vea prepreka izmeu
Albanaca i stvaranja njihove drave.71 Ipak, uprkos elji albanskih prvaka, stvaranje
nezavisne Albanije nije obuhvatilo Kosovo, koje je postalo deo Srbije i Kraljevine Jugoslavije, a posle Drugog svetskog rata, i Federativne Narodne Republike Jugoslavije,
kasnije Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.72 Upravo u toj novoj Jugoslaviji, Albanci na Kosovu su dobili prvu novinu na svome jeziku list Rilindja.
Prvi broj Rilindje je izaao 12. februara 1945. godine, kao Organ zajednikog nacionalnog
oslobodilakog fronta Kosmeta73. Rilindja je prvo objavljivana kao nedeljnik, da bi od 1958.
godine poela da izlazi kao dnevni list. Na svojoj prvoj naslovnoj strani, Rilindja je najavila
da e biti na strani rata protiv ovinizma, te da nije kriv srpski narod, niti albanski narod,
niti crnogorski narod, ve oni koji su te narode porobili.74 Kao takva, Rilindja je jasno bila
deo sistema komunistike vlasti, te je svoje itaoce informisala po diktatu partije i drave,
O korenima rasistike propagande protiv Albanaca u Srbji v. Banac, 1984.
Radnike Novine, 27 maj, 1914, http://www.e-novine.com/mobile/drustvo/77454-Lai-dravnih-medijaArnautima.html
71
O ciljevima Albanskog nacionalnog pokreta i ustanka 1912. godine v. Prishtina, 1921.
72
Ustavom iz 1963. godine Federativna Narodna Republika Jugoslavija se preimenovala u Socijalistiku
Federativnu Republiku Jugoslaviju
73
Rilindja, 12 februar 1945, naslovna strana, arhiva Narodne biblioteke Kosova.
74
Ibid
69
70

122

to je naroito u prvim godinama posle Drugog svetskog rata i uspostavljanja socijalistike

Jugoslavije, bio sluaj sa svim novinama na teritoriji nove drave.

***
Za vreme socijalistike Jugoslavije, pod vostvom Josipa Broza Tita, novine su
uglavnom pratile partijsku liniju, to je u veini sluajeva znailo da su odslikavale pozicije republikih i pokrajinskih rukovodstava. Za vreme Titovog ivota, pozicije tih
rukovodstava su uglavnom bile na istoj liniji i veoma retko u konfrontaciji, te je tampa
u celoj Jugoslaviji imala slian, ako ne i istovetan pogled na sva znaajnija deavanja u
zemlji i van nje. No, posle smrti Josipa Broza, a naroito po dolasku Slobodana Miloevia na vlast u Srbiji, stvari su se dramatino promenile. Rukovodstva veih republika,
pre svih u Srbiji, poela su sve otvorenije promovisati svoje politike, koje su vremenom
bivale sve vie i vie u konfrontaciji. Dnevna tampa ne samo da je sledila ta nova pozicioniranja, ve su je politiari neretko koristili kako bi se lansirale nove teze, koje su
za vreme Titovog ivota bile smatrane za socijalistiku jeres!75
U takvim okolnostima, u Srbiji su novine kakva je Politika dobile veoma vanu ulogu u buenju novog talasa srpskog nacionalizma i usponu na vlast Slobodana Miloevia, te organizovanju takozvane antibiroktratske revolucije, koja je promovisana
parolom o Srbiji iz tri dela koja e ponovo biti cela. Lokalna vlast na Kosovu, posle
demonstracija 1981. godine i smena pokrajinskih voa,76 primorana da dokazuje lojalnost jugoslovenskoj federaciji, bila je u defanzivi, a sa njome i Rilindja izvetavanje se
uglavnom ograniavalo na objavljivanje zvaninih partijskih izjava i turih izvetaja
dravne novinske agencije Tanjug.
U mnogo emu je prelomna bila 1987. godina. To je vreme kad nasrtaji Miloevia
na kosovske organe samouprave postaju sve otvoreniji, a vremenom i sve brutalniji.
Nekom vrstom poetka ove faze se moe smatrati Miloeviev odlazak u Kosovo Polje,
24. aprila 1987. godine, gde se sastao sa predstavnicima kosovskih Srba, koji su protestvovali protiv pokrajinskih struktura vlasti. U Kosovu Polju je Miloevi izrekao i famoznu reenicu: Niko ne sme da vas bije, koja je sa jedne strane oznaila poetak
potpune uspostave srpske vlasti na Kosovu, a sa druge strane meu Srbima Miloeviev dolazak na vlast. Ili, kako to Sonja Biserko objanjava, njegov prvi odlazak na
Kosovo aprila 1987. otkrio mu je snagu nacionalizma (Biserko, 2006, 52): Posle govora u Kosovu Polju (april 1987.) shvatio je i znaaj medija, jer ga je njegova reenica
niko ne sme da vas bije, srpskom narodu prikazala kao odlunog vou (isto).

75

76

O podreenoj ali kompleksnoj poziciji medija prema vlasti u socijalistickoj Jugoslaviji u vreme Josipa
Broza, posle njegove smrti, kao i detaljan pregled uloge medija u promociji nacionalne agende u procesu
raspada Jugoslavije v. Kurspahi, 2003.
Studenski protesti iz prolea 1981 su od strane najveih dravnih i partijskih organa SFRJ ocenjeni kao
Kontrarevolucija, te je kosovsko rukovodstvo sa Mahmutom Bakalijem na elu smenjeno. Detaljnije
oko studentskih protesta 1981 i posledica v. Mertus, 1999.

123

Neto vie od etiri meseca kasnije, 3. septembra 1987. godine, zvanina vest je
okirala Jugoslaviju. U kasarni Jugoslovenske narodne armije Branko Krsmanovi, u
Parainu, kosovski Albanac, Aziz Keljmendi, iz automatske puke rafalom je usmrtio
etiri vojnika, i ranio est drugih. Prema saoptenju JNA, Keljmendi je potom izvrio
samoubistvo. Ve naelektrisana politika situacija u Jugoslaviji time je dodatno optereena. Onda su beogradski mediji dodali ulje na vatru: nepuna 24 sata od traginog
dogaaja u Parainu, na naslovnoj strani Politika objavljuje da ubica Keljemendi, po
svemu sudei, nije sam povukao obara, te da masakr u Parainu ukazuje jo jednom,
na tragian nain, da je kontrarevolucija na Kosovu jugoslovenski problem.77
I, dok je Politika od 4. septembra 1987. godine celu svoju naslovnu stranu posvetila
ubistvu u parainskoj kasarni, Rilindja je vie znaaja davala predstojeoj poseti Beogradu
tadanjeg predsednika ekoslovake, Gustava Husaka, planovima kosovskog Izvrnog
vea o izgradnji mosta na jezeru Gazivoda u optini Zubin-Potok, izvetaju sa sednice
Saveznog izvrnog vea o razvoju banaka, i vestima o sastanku udruenja boraca NOB-a
Pei. Tanjugov izvetaj iz Paraina je objavljen tek na dnu naslovne strane, pored vesti o
diskusiji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija oko rata izmeu Irana i Iraka:78
Nevien zloin u kasarni u Parainu
Danas u zoru vojnik Aziz Keljmendi je izvrio nevien zloin u kasarni u
Parainu je ubio na spavanju 4 vojnika: Srana Simia iz Beograda, Hazima
Dananovia iz sela Koi, optina Vitez, Safeta Dudakovia iz sela Orahovo,
optina Bosanska Gradika, i Gorana Begia iz Zagreba. Kriminalac Aziz Keljemendi ovim je sluajem ranio pet vojnika i njihovi ivoti nisu u opasnosti.
Ranjeni su: Ante Jai, Petar eki, Andreja Preern, Huso Kovaevi i Nedid
Mehmedovi. Isto tako je ranjen i vojnik Nazif Hadovi.79

Na estoj strani je iznad Tanjugovog komentara Pucnji u Jugoslaviju, objavljen i

komentar Rilindje pod naslovom Svirepost i neprijateljstvo, koji je istog dana prenela i
Politika.80
Rilindja je, pratei reagovanje kosovskih pokrajinskih vlasti, vesti iz Paraina i
zbivanja koja su sledila isprva pratila pasivno, uglavnom se oslanjajui na Tanjugove
izvetaje i komentare, pa je objavljivala Tanjugove verzije vesti oko Parainskog
sluaja ak i iz mesta gde je imala svoje stalne dopisnike, ukljuujui gradove na
Kosovu. Tako je, na primer, Rilindja objavila Tanjugovu vest iz Prizrena o tome da je
ubica iz Paraina, Aziz Keljmendi, bio poznati nacionalista.81
77
78
79

80

81

Politika, lanak Keljmendi pucao u Jugoslaviju, naslovna strana, 4. septembar 1987.

Rilindja, naslovna strana, 4. septembar 1987.
Rilindja, lanak Nevidjeni zloin u kasarni u Parainu, naslovna strana, 4 septembar 1987 (Sa
albanskog, prevod autora).
Re je o komentaru koji je u Rilindji potpisao Hilmi Syla, tada jedan od urednika lista, dok je Politika
prenela Tanjugovu skraenu verziju.
Rilindja, vest Monstruozni kriminalac poznati nacionalista, str. 6, 4. septembar 1987.

124

Sa druge strane, isto kao to je Beograd iskoristio demonstracije 1981. godine na

Kosovu za otvaranje srpskog nacionalnog pitanja i za pokretanje srpske nacionalistike
euforije,82 tako je Parainski sluaj iskorien za pokretanje nove antialbanske
kampanje. Ili, kako to objanjava Duli Mertus (Julie Mertus) u svojoj knjizi o Kosovu:
Iako niko nije optuen za pomo Keljmendiju i nikakvi dokazi nisu objavljeni koji
bi dali indicije o zaveri, Politika je odmah pretpostavila da Keljmendi nije delovao sam:
Bezumni hici Keljmendija, koji obara, po svemu sudei, nije vukao sam, nee i ne
moe pokolebati poverenje u nau armiju Fraza kukaviki i iz potaje je upotrebljena u ovom i drugim lancima kako bi se opisao nain na koji je Keljmendi delovao,
podseajui na osobine koje srpski folklor pripisuje Albancima. (Mertus, 1999, 146)
tavie, u Tanjugovom komentaru Keljmendi pucao u Jugoslaviju, objavljenom u
Politici, Keljmendijev zloin se povezuje direktno da deavanjima na Kosovu, jer hici
ubice Keljmendija unose u ve dramatinu situaciju oko Kosova mnogo vie drame,
ak i bez obzira na to koliko je ovaj zloin u Parainu bio deo nekog scenarija za destabilizaciju naeg drutva i da tom jugoslovenskom dimenzijom zloina, jueranji masakr u Parainu ukazuje jo jednom na tragian nain, da je kontrarevolucija na Kosovu
jugoslovenski problem.83
Tokom celog septembra 1987. godine, Masakr u Parainu i Kosovski problem su
bili glavne, povezane teme na naslovnim stranama Politike, sastancima dravnih i politikih foruma cele Jugoslavije, i spontanih okupljanja graana koji su protestima
traili da drava intervenie na Kosovu. Svojim itaocima Politika je svakodnevno donosila feljtone i komentare kojima su za celu situaciju na Kosovu uglavnom krivljeni ili
kosovski rukovodioci Albanci ili Ustav iz 1974. godine kojim je Kosovo dobilo status
autonomne pokrajine u sastavu Srbije, ali sa nezavisnom izvrnom vlau u takorei
svim aspektima i direktnim predstavljanjem u najviim organima federacije.84
Istovremeno, irom Srbije su rulje kamenovale albanske radnje i kue, lomei prozore i uzvikujui antialbanske parole, ali je o takvim inicidentima izvetavano sa puno
razumevanja.
Paljiv jezik koji su koristili mediji bliski dravi i partiji u opisivanju demonstracija
protiv Albanaca veoma se razlikovao od onog koji se koristio da bi se opisala slina
delovanja Albanca. Kada su Albanci protestovali ili pisali grafite, njihova dela su viena
kao otvaranje puta ubistvima; kada su se grupe Srba skupljale pred prodavnicama Albanaca uzvikujui parole i unitavajui im imovinu, njihova su dela bila samo protest
protiv gnusnog zloina. (Mertus, 1999, 146)
Kako to koncizno objanjava Duli Mertus, u danima posle ubistava u Parainu,
medijska izvetavanja su u celoj Jugoslaviji poprimala primetnu antialbansku

82

Biserko, Sonja, Svedoanstva, str. 24 (Helsinki Odbor za Ljudska Prava u Srbiji, Beograd, 2006)
Tanjugov komentar, Politika, Keljmendi pucao u Jugoslaviju, naslovna strana, 4 septembar 1987.
Ovaj komentar je objavljen istoga dana i u Rilindji
Meu mnogim natpisima takvog tipa poznat je feljton Halita Trnavcija Moja ispovest o Kosovu, koji
je izlazio u Politici u avgustu i septembru 1987. godine.

83

84

125

tendenciju: Dok se javnost pitala, kakav ovek je mogao takvo ta uraditi, novine su
sugerisale: albanski iredentista (isto, 147).
Istovremeno je Rilindja pasivno pratila dogaaje izvetavajui sa velikom dozom
suzdranosti koja je bila neminovna ne samo za Albance. Jer, posledice sa kojima su se
morali suoiti oni koji bi se drznuli kritikovati vlast u Beogradu, bile su drastine. Dobar primer je sluaj Dragie Pavlovia, srpskog komunistikog politiara koji je bio jedan od prvih koji se javno suprotstavio Miloeviu i rastuem nacionalizmu u Srbiji. Na
sastanku Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda sa predstavnicima tampe,
Pavlovi je kritikovao nain na koji se izvetava o deavanjima na Kosovu, rekavi da
ukupno stanje na Kosovu stvara opasnu atmosferu u kojoj kao da se svaka izgovorena
re protiv srpskog nacionalizma doivljava kao popustljivost prema albanskom separatistikom nacionalizmu. U takvim okolnostima, sa upozoravajuim odlikama politike
napetosti irih razmera, lako se gubi orijentacija, brkaju se opredeljenja, blede linije
preko kojih se ne sme prei.85 Protiv Pavlovia je odmah zapoeta kampanja, i za manje od dve nedelje on je smenjen sa funkcije u Beogradu.86 Nain na koji se vlast Slobodana Miloevia obraunala sa Pavloviem je primeena i na Kosovu, meu pokrajinskim liderima, ali i meu novinarima, koji su u ovom sluaju jasno videli da je
konfrontacija sa Miloeviem i njegovom platformom neminovna.
Takvo to je evidentno prema kritikim analizama i komentarima koji su se poeli
objavljivati u Rilindji, ime je deo frustracije sa nastalom situacijom, u kojoj je autonomija Kosova bila direktno ugroena, ipak poeo da izlazi na povrinu, kao u pomenutom sluaju Pavlovi, koji je na Kosovu praen s poveanim interesovanjem poto je
razlog konfrontacije bilo upravo njegovo neslaganje sa srpskom politikom oko Kosova.
Prema komentaru Rilindje, razlozi za smenu Pavlovia su zato to on nije ostao na
povrnim konstatacijama o prisutnosti srpskog nacionalizma i primitivnim formama
njegove manifestacije preko lomljenja stakla albanskih poslastiarnica, ve je analizirao ideoloku i politiku platformu ovog nacionalizma. I, ne samo da je analizirao, ve
se i borio protiv ovakve platforme, polazei od ubeenja da samo ovek oien od ove
drutvene bolesti osamdesetih godina moe biti od koristi sebi i svom okruenju.87
Jesen 1987. godine je vreme kada je kosovsko drutvo bivalo gurano u otvorenu
konfrontaciju sa Srbijom, koja e vremenom prerasti u krajnje neprijateljstvo. tampa
na obe strane je pratila svoje vlade, to je krajem osamdesetih i devedesetih godina
na srpskoj strani znailo nacionalnu agresivnost, a na kosovsko-albanskoj strani politiku defanzivu.
Manje od dve godine kasnije, vlast Slobodana Miloevia je sruila Ustav iz 1974.
godine a time i kosovsku autonomiju, efektivno okupirajui Kosovo, ime je konflikt
na Kosovu preao u dramatiniju fazu. 28. marta 1989. godine, dok je na Kosovu bilo
na snazi vanredno stanje, u Beogradu su sveano proglaeni Amandmani na Ustav So85

Politika, 12. septembar 1987, str. 6

Pavlovi je razreen dunosti na sednici Centralnog Komiteta Saveza Komunista Srbije, odranoj 23-24.
septembra 1987.
Rilindja, 27 Septembar, 1987, str. 7

86

87

126

cijalistike Republike Srbije, kojima je pokrajinama znatno ograniena autonomija

tako to im je oduzeto pravo veta na ustavne promene u Srbiji i veoma suena zakonodavna, upravna i sudska vlast. Istog dana u masovnim albanskim demonstracijama na
Kosovu poginula su 22 demonstranata i dva policajca (Biserko, 2006). 2. jula 1990.
godine, albanski poslanici kojima je zabranjen pristup u Skuptinu Kosova proitali su
Deklaraciju nezavisnosti kojom su Kosovo proglasili republikom, lanicom jugoslovenske federacije, ime su se javno suprotstavili Miloevievoj vlasti. Posle proglaenja
republike, kosovska Skuptina je proglasila i Ustav, 7. septembra 1990. godine, u Kaaniku, dok je u oktobru 1991. godine odran referendum na kojem su kosovski Albanci
glasali za potpunu nezavisnost.88
Okruni sud u Pritini je, 5. avgusta 1990. godine, zabranio izlaenje Rilindje, dok
su specijalne mere uvedene i na Radio televiziji Pritina. Ovakav razvoj dogaaja je
kosovsko drutvo gurnuo u ekstremnu podeljenost, sa Albancima koji su izgradili svoj
paralelni sistem ivota, dok su Srbi ostali unutar sistema vlasti koji je uspostavio Miloevi i beogradska vlada. Diskurs medija se tokom tog vremena pogoravao. Politika je
nastavila sa antialbanskim napisima, dok je umesto Rilindje na Kosovu izlazio Bujku, u
kojem su radili skoro svi oni koji su ostali bez posla kad je Rilindja zatvorena.89 Bujku je
ostao blizak albanskom rukovodstvu Kosova, koje od 1990/1991. godine prerasta u
pokret, pod vostvom Ibrahima Rugove i njegovog Demokratskog saveza Kosova. Bujku je na sebe preuzeo ulogu da promovie stavove i poglede albanskog politikog pokreta, na slian nain kako je to Rilindja promovisala stavove i poglede Saveza komunista Kosova. Sa druge strane je ostala Politika, koja je nastavljala ureivaku politiku u
slubi srpske vlasti i Miloevievog reima.
No, veoma brzo su se na tlu cele tadanje Jugoslavije poele pojavljivati i nove novine i mediji, te je uticaj Politike u Srbiji i Bujkua na Kosovu poeo da opada. I, mada je
veina novih medija sledila slinu ureivaku liniju, podravajui nacionalistike pozicije i vlast, bilo je nezavisnih medija kritiki nastrojenih prema novonastalim nacionalistikim trendovima, kao to je to u Srbiji bila Naa Borba, a posle nje i Danas, a na
Kosovu Koha Ditore. Ipak, i pored ovih dobrih primera, preovladavajui diskurs meu
medijima je bio konfrontacijski, to jeste jak argument u prilog insistiranju na odgovornosti stvaralaca javnog mnjenja koji su inicirali, tolerisali i branili poinjene zloine (Kurspahi, 2003, xii).
Ako je krajnji zakljuak da je ovakvo pisanje novina evidentno pomoglo stvaranju
veeg jaza izmeu dva naroda, logino je da bi u sluaju Albanaca i Srba promocija drugaije forme novinarstva, bez predrasuda, stereotipa i politizovanog izvetavanja, novinarstva koje se zasniva na profesionalnim standardima i najboljim praksama, imalo
veliku ulogu u premoivanju tog jaza.

Nezavisnost proglaena 1991. godine bila je priznata samo od Republike Albanije.

Bujku je bio poljoprivredni mesenik izdavake kue Rilindja kome sud jedinom nije zabranio izlaenje,
te je legalno jedini i mogao biti tampan na Kosovu posle zatvaranja Rilindje.

88
89

127

Literatura:

BANAC, Ivo, The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics (Cornell
University Press, Ithaca, N.Y, 1984)
BISERKO, Sonja, Svedoanstva, (Helsinki Odbor za Ljudska Prava u Srbiji, Beograd,
2006)
CANA, Zekirja, Politika e Serbise kundrejt ceshtjes shqiptare 1903-1913, (Instituti
Albanologjik i Prishtines, 2006)
IMAMI, Petrit, Srbi i Albanci kroz vekove (Samizdat/FreeB92, Beograd, 1999)
HALLIN, Daniel C., MANCINI, Paolo,Comparing Media Systems: Three Models of
Media and Politics, (Cambridge University Press, 2004)
KURSPAHI, Kemal, Prime Time Crime: Balkan Media in War and Peace, (US
Institute of Peace Press, Washington D.C. 2003)
MALCOLM, Noel, Kosovo, A Short History(New York University Press, 1999)
MAZOWER, Mark, The Balkans: A Short History(Random House, 2000)
MAZOWER, Mark, Dark Continent: Europes twentieth century (Vintage Books - Random House, New York, 1998)
MERTUS, Julie, Kosovo: How Myths and Truths Started a War, (University of California
Press, 1999)
PRISHTINA, Hasan, Nji shkurtim kujtimesh mbi kryengritjen shqyptare te vjetit 1912
(Shtypshkronja Franceskane, Skadar, 1921)

Spisak izvora

Arhiva Nacionalne biblioteke Kosova u Pristini

Narodna biblioteka Srbije, digitalna arhiva, http://www.digitalna.nb.rs/
Nacionalna biblioteka Austrije, digitalna arhiva, http://anno.onb.ac.at/

128

Agron Bajrami
Editor of Koha Ditore
Prishtina

Newspaper in the Service of the State and Nationalism

Abstract:
In this article I analyze the reporting of two daily newspapers, one Serbian (Politika)
and the other one Albanian (Rilindja), in the context of a historical dispute between
the Serbs and Albanians. The article focuses on the ways that these nations were represented in these newspapers in the early twentieth century, at the time of the Balkan
wars, Albanian independence and the First World War, and towards the end of that
century, during the late 1980s and early 1990s and the dissolution of the socialist
Yugoslavia. The study is limited to the analysis of the reporting in the Belgrade-based
newspaper Politika at the time of the declaration of independence of Albania (1912),
prior to the establishment of newspaper in Kosovo in Albanian language, as well as on
the reporting of Politika and Prishtina-based Rilindja in September 1987, during a crisis caused by the death of five soldiers at the Yugoslav Army fort in the town of Parain
in Central Serbia. Taking into consideration an abundance of historical arguments
about a peaceful of Serbs and Albanians in the Balkans, I infer that one-sided journalism full of prejudices, stereotypes and even racism (Rilindja) was one of the crucial
factors in creating negative attitudes towards the Other. I also conclude that such
reporting apparently aided in creating a rift between the two nations, and therefore
claim that promoting a different kind of journalism, led by professional standards and
best practices instead of stereotypes, prejudices or political benefits, would have great
role in bridging this rift.

Key words:
Politika, Rilindja, First Balkan War, First World War, Kelmendi case

129

130

Atde Hetemi
Univerzitet u Gentu

Vieni tuim oima: reprodukcija orijentalizama

i interni balkanizam meu Albancima i Junim
Slovenima u bivoj Jugoslaviji
Apstrakt:
U radu se istrauje uloga orijentalistikog i balkanistikog diskursa u bivoj Jugoslaviji,
s posebnim osvrtom na Albance. Ispitivanje zapadnjakih orijentalnih i balkanskih stereotipa u Jugoslaviji zasnovano je na injenici da su orijentalizam i balkanizam naroda
s podruja Jugoslavije bili i jo uvek su percipirani razliito od zapadnih standarda i od
strane naroda koji su iveli u Jugoslaviji na nain na koji se oni meusobno vide. Pored
toga, u radu se analiziraju percepcije Albanaca koji su iveli u Jugoslaviji, kako u smislu
naina na koji su oni definisali sami sebe, tako i naina na koji ih je doivljavalo veinsko
junoslovensko stanovnitvo. U metodolokom smislu, rad se oslanja na tri originalna
rada: Orientalism Edvarda Saida, teoriju Milice Baki-Hejden o reprodukciji orijentalizama na Balkanu i analizu eksternih praksi reprezentacije Balkana koju je sprovela
Marija Todorova. Miljenja smo da pomenuti autori daju koristan teorijski okvir za istraivanje raspodele orijentalistikog i balkanistikog diskursa u Jugoslaviji.

Kljune rei:
Albanci, balkanizam, Jugoslavija, orijentalizam, Srbi, Zapad

131

1. Uvod
Prisustvo orijentalistikog i balkanistikog diskursa u Jugoslaviji proizvelo je stereotipe na Zapadu. Orijentalistika i balkanistika izloenost ovog regiona takoe je
oblikovala raznovrsne diskurse meu zajednicama na teritoriji Jugoslavije, posebno
usled razliite istorije i specifinosti svake od etnikih grupa.
Meutim, ujednaeno tumaenje orijentalizma i balkanizma nije mogue u kontekstu Jugoslavije. U ovom radu istie se vieslojni i polifoni karakter orijentalizma koji se
preslikava na nain na koji je stanovnitvo Jugoslavije imalo percepciju o sebi, percepciju koju su o njemu imali drugi narodi u okviru drave i nain na koje ih je percipirao
Zapad. Primenom orijentalistike i balkanistike teorijske optike na Albance koji su
iveli u Jugoslaviji, u radu se istrauje i izlae miljenje o nainu na koji su Albanci
definisali sebe, nainu na koji ih je percipiralo veinsko junoslovensko stanovnitvo u
Jugoslaviji i zbog ega su svoju nacionalnu pripadnost, za razliku od ostalih naroda
koji su iveli u Jugoslaviji, smatrali najznaajnijim svojstvom za samodefinisanje.
2. Orijentalizam
Orijent simboliki oznaava Istok, nasuprot Okcidentu koji se odnosi na Zapad, dok se
orijentalizam kao koncept esto koristi kao analitiki termin za nain na koji Zapad
percipira Istok. Poev od osamnaestog veka, orijentalizam se upotrebljava kao tradicionalni
termin za orijentalna prouavanja, iako Oksfordov renik engleskog jezika navodi samo
jedan primer takve upotrebe iz 1812. godine i to kod poznatog pesnika i putopisca Lorda
Bajrona (Pearsall & Hanks, 2001). Palestinsko-ameriki naunik Edvard Said je 1978.
godine u svojoj uticajnoj i provokativnoj knjizi Orientalism (Said, 1977) dao trajnu
redefiniciju ovog termina. Prema Saidu, orijentalizam se odnosi na nekoliko stvari za koje
se moe rei da stoje u meusobno zavisnom odnosu. Neiskrene percepcije Orijenta kao
drugog, razliitog, neobinog, fanatinog, nasilnog, religioznog i inferiornog, Said
pozicionira kroz filozofsku analizu. Analizirajui zapadnjake stavove prema Istoku, on
orijentalizam smatra monom evropskom ideolokom kreacijom i nainom na koji pisci,
filozofi i kolonijalni administratori obrauju pitanje drugosti istone kulture, obiaja i
verovanja (Said, 1977; 149). Zapadnjaku tenju bavljenja Istokom Said oslikava kroz
generalizovan i sistematian vokabular koji se koristi za opisivanje Orijenta kao
nepromenljivog i jednobraznog i kao neto ega bi Zapad trebalo da se pribojava. On
analizira nain na koji se u Evropi i Americi posmatra arapska i islamska kultura i opte
dihotomne atribucije koje oni pokuavaju da pripiu Istoku: varvarizam nasuprot
civilizacije, zapadnjaki napredak koji stoji iza nas nasuprot njih ili hrianstvo i
civilizacija nasuprot primitivizma i islama. Orijentalizmom se takoe apostrofiraju
univerzalni kliei ljudske prirode koji se odnose na mo i rezonirajui diskurs koji
prevazilazi ire podele na Istok i Zapad. Odbacujui tenje Zapada da sebe predstavi kao
racionalan, razvijen, human i superioran dok Orijent predstavlja kao nerazvijen, aberantan
i inferioran, Said smatra da se Orijent u zapadnjakim opisima pojavljivao kao onaj drugi
132

u svrhe ostvarivanja dominacije. Tako, Said je miljenja da su apstrakcije uvek poeljnije u

odnosu na direktne dokaze da se orijentalcima ne moe verovati zbog toga to o slobodi,
oni ne znaju nita; uljudnost ne poseduju nimalo: sila je njihov bog (atobrijanov citat u
Saidovom delu Orijentalism).
Meutim, Saidove teorije kritikovali su mnogi autori. Izmeu ostalih, Ian Buruma
i Aviai Margalit napisali su kritiki odgovor na Saidov Orijentalizam ili knjigu koja je
teila da obrazloi anti-zapadne stavove, pod nazivom Okcidentalizam: kratka istorija
anti-zapadnjatva. Buruma i Margalid iz istorijskih konteksta navode primere za to
da se okcidentalizam ne moe s pravom smatrati kao iskljuivi i originalni proizvod
Istoka, iako njegovi osnovni aspekti ostaju skicirani. Autori koriste termin okcidentalizam kao antitezu orijentalizmu, to je usmereno ka isticanju da Zapad u umovima
svojih samoproklamovanih neprijatelja ostaje u velikoj meri neistraen i naalost pogreno shvaen. U poreenju sa Saidom, Buruma i Margalit smatraju da se koreni okcidentalizma nalaze u zapadnom, a ne ne-zapadnom svetu (Buruma i Margalit, 2005).
3. Povezanost orijentalizma i balkanizma sa Balkanom
Saidove teorije o orijentalizmu korisne su takoe i za razumevanje znaaja naina na
koji Zapad zamilja Balkan. Nadovezujui se na njegov koncept orijentalizma, Milica BakiHejden i Robert Hejden miljenja su da se Balkan moe percipirati kao varijacija
orijentalistike teme na osnovu koje se ovaj region razlikuje kao deo Evrope koji je nekada
bio pod osmanskom vladavinom (M. Bakic-Hayden & R. Hayden 1992). Milica BakiHajden takoe koristi termin reprodukcija orijentalizma (eng. Nesting Orientalism)
(1995), pa uvoenjem ideje reprodukcije, ona pokuava da utvrdi verovatnou svakog
regiona da kulture i regione na Istoku posmatra kao konzervativnije i primitivnije (M.
Bakic-Hayden, 1995, 917). Ona tvrdi da tokom procesa reprodukcije identiteti postaju
likvidni i da se preklapaju, pri emu se etniki, nacionalni, verski ili rodni identiteti mogu
zameniti ili postati fiksirani, ali su bez obzira na to promenljivi. U okviru svoje teorije, ona
takoe objanjava kako grupa koja stvara orijentalizovanog drugog moe takoe postati
predmet orijentalizacije od strane neke druge grupe. Prema ovakvom konceptu, Azija je u
najveoj meri Istok ili vie drugi u odnosu na Istonu Eropu, dok se u Istonoj Evropi
Balkan percipira kao istoan. Takva hijerarhija takoe postoji i na samom Balkanu. Na
primer, jugoslovensko stanovnitvo u krajevima koji su nekada pripadali Habzurkoj
monarhiji sebe smatra u veoj meri Evropljanima u poreenju sa istonim pravoslavnim
stanovnitvom, koje s druge strane takoe sebe vidi kao evropskije u veoj meri u odnosu
na ono stanovnitvo koje je preuzelo identitet od evropskih muslimana i koji dalje sebe
razlikuju od krajnjih Orijentalaca, ne-Evropljana (M. Bakic-Hayden, 1995; 922).
S druge strane, Marija Todorova, zaetnik balkanizma,90 u okviru svoje istorijske
analize dovodi u pitanje argument Milice Baki-Hejden i insistira da je balkanizam
90

Marija Todorova razvila je teoriju o balkanizmu ili reprodukciji balkanizama. Ona tvrdi da postoji diskurs, koji sam nazvala balkanizam, a koji stvara stereotip o Balkanu, pri emu je politika znaajno i
organski isprepletana s ovim diskursom.

133

sveukupno razliit diskurs i da ovaj deo Evrope ne predstavlja varijaciju orijentalizma

(Todorova, 1994; 454, 455). Ona na ubedljiv nain prikazuje istorijske injenice koje
pokazuju da se balkanizam ne moe smatrati podvrstom orijentalizma jer se taj koncept razvio nezavisno od orijentalizma i snano je motivisan agresivnim i strastvenim
nacionalizmom, a ne religijom. Iako Todorova navodi da nedosledna (ali obino negativna) slika Balkana u zapadnoj kulturi utie na paradokse kulturne reference i njenih
pretpostavki, ona ipak tvrdi da Balkan jeste sastavni deo Evrope, pa makar i provincijalni ili periferni deo kakvim se smatra poslednjih nekoliko vekova. Prema Todorovoj,
balkanizam tretira razlike u okviru jednog tipa, tj. Evrope, a ne razliku izmeu imputiranih tipova (Okcident i Orijent).
Todorova, tako, insistira na razlici izmeu Saidove teorije o orijentalizmu i svoje
teorije o balkanizmu:
Geografski neodvojiv od Evrope, ali kulturoloki konstruiran kao drugi, Balkan je vremenom postao predmet mnogobrojnih eksternih politikih, ideolokih
i kulturnih frustracija sluei kao repozitorijum negativnih karakteristika nasuprot kojih je izgraena pozitivna i samo-kongratulatorna slika evropskog i
Zapada. Balkanizam je na prigodan nain izuzeo Zapad od optubi za rasizam, kolonijalizam, evrocentrizam i hriansku netoleranciju: uostalom, Balkan je u Evropi, naseljen belim i preteno hrianskim stanovnitvom (Todorova, 1994,; 456).

Znaaj balkanizma kao koncepta za izgradnju identiteta takoe je istican. U sluaju

Balkana, izgradnje identiteta ukljuuju dvojaku percepciju Balkana kao dela Evrope, ali
i njenu suprotnost i tamniju stranu. Stoga se, prema Todorovoj, balkanizam razvijao
nezavisno od orijentalizma i u odreenim aspektima i protivno ili uprkos njemu, a to
je delimino i zbog toga to se jugoistona Evropa smatra geopolitiki razliitom od
Bliskog ili Srednjeg Istoka (Todorova, 2004, 20).
Iako se poreklo moderne upotrebe termina Balkan odnosilo prosto na geografski
naziv, Balkan vie ne funkcionie na taj nain. Naprotiv, naziv ove oblasti poprimio je
ekstremno negativno, pa ak i rasistiko znaenje. Na manje ili vie slian nain kao
Robert Kaplan u svojoj knjizi Balkan Ghosts: A Journey Through History (Balkanski
duhovi: Putovanje kroz istoriju), Madearu takoe definie balkanizam kao permanentno
stanje hladnog ili vrueg konflikta meu susednim dravama oko teritorija sa
meovitim stanovnitvom (Madgearu, 2008; 3). Kako smatra Madearu, iako se
Balkansko poluostrvo esto naziva evropskim buretom baruta, taniji naziv glasio bi
evropski kotao pretapanja. Ponitavanjem svake snane eksterne sile koja dominira
u ovoj oblasti, balkanske drave su, potaknute politikom propagandom i
nacionalistikim ideologijama, koristile istoriju u svrhe podravanja svojih
teritorijalnih pretenzija, opravdavanja etnikog ienja i opravdavanja sukoba s
drugim dravama (Madgearu, 2008; 3). Uprkos svom geografskom poloaju u Evropi,
Balkan je postao senka Evropi ili njena tamna strana. Ove balkanske stereotipe ponovo
134

su oiveli skoranji sukobi u Jugoslaviji, koji su esto nazivani i balkanskim ratovima

uprkos injenici da su bili ogranieni na bive jugoslovenske republike i uprkos tome
to se ovaj izraz tradicionalno koristio iskljuivo za opisivanje sukoba iz 1912-1913
godine koje su neposredno pre Prvog svetskog rata vodile etiri balkanske drave
(Bugarska, Grka, Crna Gora i Srbija) i Osmansko carstvo.
Ipak, i Todorova i Baki-Hejden slau se po pitanju percepcije Balkana kao drugog
u oima Zapada, iako prva tvrdi da je ona motivisana agresivnim i pasioniranim nacionalizmom (Todorova, 1994), dok druga naglaava da je religija uticala na dalju podelu
izmeu Istoka (pravoslavnih crkava i islama) i Zapada (rimokatolike i protestantske
crkve) (M. Bakic-Hayden & R. Hayden 1992). Baki-Hejden insistira da su usled svog
verskog porekla ak i zajednice koje ive u ovom podruju meusobno smatrane kao
oni drugi ili evropljanski. Kada se panja blie usmeri samo na jedan deo Balkana,
tj. Jugoslaviju, postaje jasno da su oblasti naseljene veinskim stanovnitvom rimokatolike veroispovesti na teritoriji bive Habzburke monarhije sebe smatrale razliitim
ili evropskijim u poreenju s ostalim oblastima koje su ranije bile pod osmanskom
vladavinom. Pored toga, Baki-Hejden analizirala je nain na koji je pravoslavna zajednica videla sebe kao evropskiju u odnosu na stanovnitvo koje je preuzelo identitet
evropskih muslimana (Bosanci). Nakon pomenute analize, ona zakljuuje da su Slovenci i Hrvati koristili svoju rimokatoliku veroispovest i preanju pripadnost Habzburkom carstvu kako bi ostvarili svoje evropske aspiracije, dok prednosti pripadnosti Osmanskom carstvu nisu imale nikakvog znaaja, posebno za muslimane (M.
Bakic-Hayden & R. Hayden, 1992; 923). Severozapad naglaava evropski karakter i
oigledne prednosti nekadanje pripadnosti Habzburkom carstvu, dok se osmansko
naslee krivi za nedae ostatka drave.
4. Primena orijentalistikih i balkanistikih teorijskih perspektiva na
Albance u Jugoslaviji
Etniki Albanci su u Jugoslaviji uglavnom iveli na Kosovu, u Makedoniji, jugoistonoj Srbiji i Crnoj Gori. Usled dugotrajne osmanske vladavine na nekim od teritorija koje su naseljavali, Albanci su takoe ukljueni u domen balkanizma Marije Todorove, pri emu ona tvrdi da je besmisleno traiti osmansko naslee na Balkanu. Balkan
je osmansko naslee (Todorova 2004; 83, 161). Pored ilustracije koju daje Todorova,
glavni nain na koji je balkanizam internalizovan meu Albancima koji ive u Jugoslaviji takoe ukljuuje unutranju diferencijaciju zasnovanu na imputiranim balkanskim
karakteristikama ili onome to Baki-Hejden naziva reprodukcija orijentalizama.
Iako je veina naroda Jugoslavije koristila svoju veroispovest kao najznaajnije
sredstvo za sticanje zapadnjakog i evropskog identiteta na taj se nain razraunavajui sa svojom osmanskom prolou i jedni s drugima, Albanci su bili izuzetak. Prema
Baki-Hejden, religija nije uticala na snaan oseaj nacionalnog i ne-slovenskog identiteta kod Albanaca (M. Bakic-Hayden, 1995; 925, 926). Prema tome, albanski nacionalizam zasnovan na jeziku, etnikoj pripadnosti i teritoriji, a ne religija koju su
135

propagirali predstavnici albanske elite, bio je orue koje je ideoloki ujedinilo kako albansku dravu, tako i ostale teritorije koje Albanci naseljavaju.
4.1. Kako su Albanci definisali sebe
Budui da su albanske nacionalne elite bile percipirane orijentalistiki i balkanistiki ili kao delovi ne-zapadnjakog drutva, slino kao i u sluaju drugih elita na Balkanu,
i one su takoe zahtevale da njihova zajednica nalikuje njenim zapadnjakim parnjacima smatranim referentnim izvorom modernizacije i napretka tokom procesa
modernizacije u osamnaestom i devetnaestom veku (Todorova, 1997). U svojoj
doktorskoj disertaciji, Dukain Gorani tvrdi da je proces vesternizacije ovih drutava
obuhvatao istovremeno izraavanje njihove deorijentalizacije. Drugim reima, neije
zapadnjatvo se moglo meriti samo preko njegovog ne-istonjatva. On smatra da
ovo odgovara istoriji ideolokih narativa koji su ustanovili i oblikovali etno-nacionalni
identitet Albanaca na Balkanu. Gorani posebno smatra da je analiza efekata
orijentalistikog diskursa od znaaja za prouavanje epistemolokog pejzaa koji je
uslovio formiranje nacionalnog identiteta i ideologije u ne-zapadnjakim drutvima
(Gorani, 2011, 77). S druge strane, francuska istoriarka Natali Klajer u svom detaljnom
istorijskom istraivanju koji se odnosi na nastanak albanskog nacionalizma, navodi da
je albanski nacionalizam na Balkanu proizvod politikih transformacija koje su
proimale Osmansko carstvo (Clayer, 2012). Piui o kuriozitetu razvoja albanskog
nacionalizma, Jonilda Rapaj i Klevis Kolasi sa Univerziteta u Ankari izvrili su njegovu
periodizaciju na tri osnovne faze tj. poetak, jaanje i irenje:
a. poetak se vezuje za period objavljivanja prvog albanskog alfabeta 1844. godine, to predstavlja simboliki poetak, a traje sve do raspada Prizrenske lige
(1881) ili objavljivanja nacionalnog Manifesta Samija Fraerija 1899. godine;
b. dobija na intenzitetu nakon to je Visoka Porta slomila Prizrensku ligu, a posebno nakon grko-osmanske krize 1897. godine i nastavlja se ak i nakon
proglaenja nezavisnosti usled krhke ili nekonzistentne dravne strukture;
c. irenje nacionalizma meu irokim narodnim masama poinje tek nakon to je
ustanovljena prava dravna struktura i postignuta politika stabilnost u periodu
posle 1920. godine (Rrapaj i Kolasi, 2013; 195).
Ovakvu optu periodizaciju takoe podrava i detaljno istraivanje koje je sprovela
Natali Klajer (Clayer 2012; 137). Kao i veina nacija na Balkanu, tokom tri prethodno
pomenute faze Albanci su krenuli putem potrage za svojim pre-hrianskim poreklom
koje je, u njihovom sluaju, predstavljeno kao pelazgijsko i kasnije kao ilirsko. Jedan
od glavnih propagatora ove ideje koju su zatim sledili albanski aktivisti bio je Austrijanac fon Han, koji je 1854. godine u Beu objavio delo pod nazivom Albanische Studien
(Albanske studije), u kojem je, pored ostalog, izneto miljenje da su Albanci autohton
narod zbog toga to direktno potiu od Ilira, kao i narodi Makedonije i Epira, koji svi
zajedno dalje potiu od preistorijskih Pelazga (Hahn, 1854). Albanci su poeli sebe da
percipiraju kao potomke Ilira, samim tim teei da izgledaju drugaije od drugog
136

stanovnitva na Balkanu i svakako ne-slovenski, to su bili prvi elementi modernizacije. ak i danas, savremeni Albanci smatraju ideju ilirskog naslea delom svoje
zajednike batine.91 U Vilksovoj knjizi The Illyrians (Iliri) naglaava se da je teritorija
izmeu Jadranskog mora i reke Dunav, dananje Jugoslavije i Albanije, nekada bila
dom naroda u antikom svetu poznatih pod nazivom Iliri (Kelley, 2012; 7). Ovo je
jedna od retkih knjiga na engleskom jeziku u kojoj je panja usmerena samo na ove
antike narode i provinciju u kojoj su iveli; kao takva, ona je od velikog znaaja, ali
sadri i dosta problematinih i spornih istorijskih zakljuaka (Wilkes, 1995). Postoje
istoriari, kao to je Don V. A. Fajn, koji su doli do zakljuka da su Albanci potomci
stanovnika preistorijskog Balkana, kao to su Iliri (Fine 1991; 10), dok prouavanja u
oblasti genetske antropologije pokazuju da Albanci imaju zajednike pretke s veinom
ostalih evropskih naroda (Belledi, S. Poloni, Casalotti, Conterio, Mikerezi, Tagliavini
and Excoffier, 2000).92 Meutim, nije sauvano mnogo dokaza o prehrianskoj albanskoj kulturi, iako su njihova mitologija i folklor paleo-balkanski, a gotovo svi njihovi elementi paganskog porekla (Bonefoy 1993; 253). Legitimitet ovakvih tvrdnji je
osporavan i doveo je do sukoba izmeu etnikih grupa na Balkanu po pitanju lokacije
istorijske domovine (Kelley, 2012; 7).
Istovremeno s tvrdnjama o ilirskom neslovenskom identitetu, Albanci su izmenili
svoje veze s osmanskom prolou. Turcizmi su izbaeni iz renika albanskog jezika, a
veziri93 albanskog porekla i ostali vani zvaninici koji su vladali Osmanskim carstvom
nisu pominjani u oficijelnim albanskim istorijskim zapisima. Pored toga, u udbenicima istorije pojavio se sadraj u kojem je osmanski period albanske istorije okarakterisan kao period u kojem je dominiralo nasilje. Dolo je do unih rasprava kada je turska
vlada zatraila od Albanije i Kosova da intervenie i ukloni neodgovarajue rei kojima
se opisuju Osmanlije. Primera radi, predloeno je da se na 48. strani udbenika iz istorije za 4. razred srednje kole formulacija podstaklo mrnju protiv osmanske vladavine zameni formulacijom uzrokovalo nezadovoljstvo osmanskom vladavinom i sl.
(Gashi, 2015; 2).
91

92

93

Teoriju o povezanosti Albanaca sa Ilircima prvi put je izloio vedski istoriar Johan Erik Tunman 1774.
godine. Autori koji zastupaju hipotezu o ilirskom poreklu Albanaca su mnogobrojni.
Michele Belledi, Estella S. Poloni, Rosa Casalotti, Franco Conterio, Ilia Mikerezi, James Tagliavini
and Laurent Excoffier. Maternal and paternal lineages in Albania and the genetic structure of IndoEuropean populations.European Journal of Human Genetics, jul 2000, vol. 8, br. 7, pp. 480-486.Sekvence
mitohondrijske HV1 DNK i Y hromozom haplotipovi (DYS19 STR i YAP) opisani su pojedinano za
albanski uzorak i uporeeni s uzorcima nekoliko drugih indoevropskih naroda sa evropskog kontinenta.
Nije uoena znaajna razlika izmeu Albanaca i veine drugih Evropljana, uprkos injenici da se u
lingvistikom smislu Albanci razlikuju od svih ostalih Indoevropljana. Primeujemo opti nedostatak
genetske strukture meu indoevropskom populacijom u smislu polimorfizama nasleenih s majine i
s oeve strane, kao i nizak nivo korelacije izmeu lingvistike i genetike, mada neto znaajniji u sluaju
Y hromozoma u odnosu na mtDNK. Nai rezultati sveukupno pokazuju da se lingvistika struktura
kontinentalnih indoevropskih naroda ne odraava na varijabilnost mitohondrijskih i markera Y
hromozoma. Ovakvo neslaganje moe biti uzrokovano skorijim raslojavanjem indoevropskih naroda u
Evropi i/ili veim protokom gena meu ovim narodima.
Veliki vezir je u Osmanskom carstvu bio Sultanov Prvi ministar sa apsolutnim ovlaenjima, kojeg je u
principu mogao razreiti samo Sultan lino.

137

Sociolog iz Tirane, Enis Suljstarova, istie da mnogi albanski intelektualci i

politiari, usled tenji da budu pozicionirani kao Iliri kao i da budu ukljueni meu
vesternizovane narode, istiu ranu hristijanizaciju Albanaca nazivajui je pravom
religijom Albanaca ili veroispoveu predaka (Sulstarova, 2012). Suljstarova takoe
opravdava ovakav pristup obrazlaui da je stvaranje zapadnjakog identiteta predstavljalo pitanje opstanka za albanske elite krajem 19. veka (Sulstarova, 2006; 9).
Ovakav nain pripovedanja istorije zaiveo je tokom 19. veka u sklopu procesa izgradnje nacije poznatog kao Nacionalni preporod, u kojem su Osmanlije prikazani kao
neprijatelji Albanaca. Meutim, praksa u okviru koje se Osmansko carstvo smatra
odgovornim za gotovo svaki ekonomski, kulturni ili politiki problem s kojim su se
Albanci susreli tokom svoje istorije nastavljena je tokom 20. veka i traje sve do danas.
Miljenje je autora ovog rada da postoje i drugi razlozi koji su uticali na opstanak
tenje ka odbacivanju naslea osmanske prolosti. Najpre, ljudima je lake da krive
Osmanlije za dananje probleme govorei kako bismo danas bili razvijena zapadnjaka nacija da nas Osmanlije nisu porobile. Ovo bi se moglo takoe smatrati i vrstom
reprodukcije balkanizma Albanaca u odnosu na Osmanlije. Drugo, injenica je da su
predstavnici politike elite koji su vladali Albanijom nakon Prvog i Drugog svetskog
rata, kralj Ahmet Zogu (1928-1939) i komunistiki voa Enver Hoda (1945-1985),
dovedeni na vlast uz inicijalni dogovor i podrku Srbije. Prema tome, ovim albanskim
vladarima je bio potreban neko koga bi okrivili zbog toga to su njihovi politiki
dogovori s pravim neprijateljem uinili Albaniju jednom od retkih zemalja u Evropi
koja je polovinu svog naroda ostavila van granica sopstvene drave (Hetemi, 2012). Jo
jedan razlog koji treba uzeti u obzir kao znaajan faktor koji je uzrokovao ovakve antiosmanlijske pristupe istoriji i nacionalnom mentalitetu posebno za vreme komunizma, koji je sam po sebi imao revizionistiki karakter bio je jednostavno to to je
zvanina ideologija diktirala da se svaka realnost koju kreira tuinska vladavina uvek
mora smatrati mranom i omraenom. S druge strane, albanski kulturni antropolog,
istoriar i filolog Rigels Halili, u jednom od svojih dragocenih komentara u okviru recenzije ovog rada, drutvene faktore ili materijalistiku interpretaciju istorije kao dugaki niz klasne borbe, smatra najznaajnijim faktorima koji su uticali na tenje Albanaca da odbace naslee osmanske prolosti. Halili istie da je osmanska vladavina
percipirana kao vladavina aristokratske klase nad narodom. Prema Haliliju, takav pristup nastaje direktno od lenjinistikog pristupa istoriji. Iako je komunikacija izmeu
Albanije i Jugoslavije bila oteana, kao i meu samim Albancima, etniki Albanci koji
su iveli u Jugoslaviji su ipak bili pod velikim uticajem pristupa Albanije nacionalnim,
istorijskim i identitetskim definicijama i pitanjima. Do pomenutog je dolo u najveoj
meri zbog dejstva koji je literatura na albanskom jeziku proizvodila i oblikovala u Albaniji, ostvarujui uticaj na ostale Albance koji su iveli van njenih granica.
Meutim, u albanskom drutvu vode se neprekidne rasprave o potrebi za ponovnim tumaenjem, promenom ili unapreenjem istorijskih materijala iz kojih albanski uenici i studenti ue istoriju u kolama i na fakultetima (Hetemi, mart 2013). Dritan Egro, istoriar specijalista za osmanski period sa Instituta za istoriju u Tirani, u
138

svom intervjuu za asopis Balkan Insight naglaava da je ovakvo smekavanje pristupa prema Osmanlijama rezultat neto sofisticiranijeg pristupa drutvenim naukama u
kombinaciji sa obnovljenim optim interesom za ovaj period.94 Sve ove okolnosti i
tenje da se sakriju ili ignoriu etiri veka istorije vode nas ka osnovanom entuzijazmu
da verujemo da je, za sada, istorija bila lekcija kojoj su Albanci ueni na pogrean nain
(Hetemi, septembar 2013). Drugi intelektualci saglasni su takoe da je na albanske
istorijske spise uticala nacionalistika propaganda koja se vodila tokom 19. veka, poznata kao Nacionalni preporod i komunistiki reim u drugoj polovini 20. veka (Zimeri
& Sadiku 2014). U takvim okolnostima postoji hitna potreba za izmenom pomenutih
udbenika i primenom odgovarajuih nepristrasnih istorijskih pristupa zasnovanih na
jasnom istorijskom istraivanju.
Jo jedan faktor koji je uinio da Albanci izgledaju drugaije u odnosu na druge
narode koji su iveli u Jugoslaviji bio je njihov verski pluralizam i snaan oseaj nacionalnog identiteta, kao i jezik. Nasuprot svim ostalim narodima na teritoriji Jugoslavije
koji su veroispovest koristili kao jedno od najvanijih sredstava identifikacije, kod Albanaca to nije bio sluaj. Treba naglasiti da autor ovog rada pokuava da istakne da je
u sluaju Albanaca nacionalni identitet izgraen na osnovu faktora kao to su jezik,
teritorija, istorija, kultura, a ne religija kao u sluaju Junih Slovena, iji je nacionalni
identitet bio snano zasnovan na veroispovesti.
Kako Gorani navodi, nacija je zadrala poziciju prave religije Albanaca (Gorani
2012; 279). Baki-Hejden takoe istie da veroispovest nije imala uticaja na snaan
oseaj nacionalnog i neslovenskog identiteta kod Albanaca (M. Bakic-Hayden 1995;
926). Meutim, Isa Blumi zastupa teoriju da je takav identitet bio politiki mobilisan i
kulturoloki zamagljen, a ideoloki fluidan pre Balkanskih ratova 1912. godine. U vezi
sa meusobnim nadmetanjem razliitih dravnih i struktura vlasti, bilo da je ono u
vidu velikih intervencija vlasti ili pokuaja izgradnje novih nacionalnih identiteta, Blumi pokazuje da su osmanske reforme bile uspene u smislu podsticanja veine podanika u Carstvu da objedine lokalne interese i sudbinu Carstva, to je znailo da je briga o
opstanku sopstvene zajednice, koja se vremenom transformisala, bila u direktnoj vezi
sa opstankom Osmanske drave (Blumi, 2011).
Tako su Albanci u Jugoslaviji bili percipirani inicijalno kao onaj drugi najpre u
nacionalnom, a zatim i u religijskom smislu, u zavisnosti od toga ko ih je posmatrao.
Meutim, bez obzira na injenicu da su bili percipirani kao pripadnici drugog naroda a
ne nuno kao muhamedanci, kao u sluaju Bosanaca, davanje prioriteta albanskom
lingvistikom i etnikom identitetu predstavljalo je razuman pristup znajui da su Albanci jedan od naroda sa najveom verskom raznovrsnou na Balkanu. U ovom radu
pretpostavlja se da razlog koji je u velikoj meri uticao na posebno naglaavanje nacionalnog nasuprot religijskog identiteta lei u injenici da je bilo sluajeva kada su druge
zajednice u Jugoslaviji albanske muslimane smatrale Turcima, albanske pravoslavce
Intervju Dritana Egoa dostupan je ovde: http://www.balkaninsight.com/en/article/albanians-questionnegative-view-of-ottomans [Poslednji put pristupljeno 07/05/2015]

94

139

Grcima, a albanske rimokatolike Latinima sve do 20. veka, [to se prenosilo usmenim putem koje su prenosile starije generacije koje su ivele za vreme Jugoslavije, a
to su ak i Pako Vasa95 1879. godine i Sami Fraeri96 1899. godine opisivali na slian
nain. U pokuaju da otklone ovakvu negativnu percepciju, ujedine i ojaaju nacionalni
identitet, albanske elite su, jo od osmanskog perioda pa nadalje, pratile proces zamene
verskih razlika zajednikim nacionalnim identitetom koji nije bio ni turski, ni grki, ni
latinski.
4.2. Percepcija Albanaca od strane veinskog junoslovenskog stanovnitva
u Jugoslaviji
Kako je prethodno istaknuto, vieslojni i polifoni karakter orijentalizma i balkanizma takoe se odraavao i na nain na koji su narodi u Jugoslaviji percipirani od strane
drugih naroda u okviru Jugoslavije. Usled poimanja njihovog porekla i iz istorijskih
razloga, Albanci su takoe predstavljani negativno u okviru Jugoslavije, posebno od
strane Srba. Stefani vandner-Sivers bi ovakvu snanu stereotipnu sliku o Albancima
smatrala podvrstom balkanizma poznatom kao albanizam. Prema vandner-Sivers,
neke od negativnih odlika albanizma ili Arnauten97 odnose se na percepciju Albanaca kao korumpiranih, nasilnih (u smislu nepredvidive surovosti), prljavih, siromanih, neupuenih kako u dravne, tako i u verske zakone, sklonih mitu i alkoholizmu,
krai i ubistvu (Schwandner-Sievers 2008; 57).
Prilikom stvaranja nekog stereotipa, grupe se obino osvru na veroispovest, etniku pripadnost, kulturu, istorijske, politike ili druge ideje. One koriste ova sredstva u
svrhe definisanja vanih ili ne-smislenih, razumnih ili apsurdnih razlika izmeu nas i
njih. U sluaju srpskog stereotipa o Albancima, ini se da veina dostupnih izvora sugerie da su Albanci u okviru Jugoslavije predstavljeni na veoma negativan nain ne
samo zbog religijskih ili drugih ideolokih razlika. Noel Malkolm takoe istie da je
etniki konflikt izmeu Srba i Albanaca na Kosovu u manjoj meri bitka zbog porekla i
religije nego zbog razliitih poimanja nacionalnog porekla i istorije (Malcolm, 1998).
Meutim, pored ovakvih argumenata o sekularnom i etnikom karakteru stigmatizacije Albanaca, vidljive su i odreene tenje sa srpske strane koje su se pojavile tokom
sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka u smislu upotrebe religije kao sredstva za produbljivanje stereotipa koji postoje izmeu ova dva naroda. Pomenuti stereotipi promovisali su ideju da su Albanci s Kosova prolazili kroz versku obnovu islama,
kako ilustruju napisi popularnih srpskih medija iz tog vremena:

95

96

97

Pako Vasa (1825-1892) bio je albanski pisac, pesnik i publicista u vreme Albanskog narodnog preporoda, kao i guverner Libana od 1882. godine sve do svoje smrti.
Sami Fraeri (1850-1904) bio je albanski pisac, filozof, dramski pisac i istaknuta linost tokom perioda
Preporoda (alb. Rilindja Kombtare), odnosno nacionalnog renesansnog pokreta u Albaniji
Arnaut je bio turski etnonim za Albance, a u vezi sa grikim arvanitos (Schwandner-Sievers 2008; 56)

140

Istina o Kosovu i Metohiji kroz vekove nije se mnogo menjala, tako da se i

dan-danas muslimanski fundamentalizam preko Kosova i Metohije, kao preko
velike kapije, pribliava Evropi, tvrdoglavo kuca na njena vrata. Ne verujem da
to u Evropi ne razumeju, pa i oni kojima Srbija nije ba na srcu a koji dobro
znaju da je ta stara balkanska drava poslednja brana nadiruem i agresivnom
muslimanstvu (Sari 1990; 67-69, prema Baki-Hayden 1995).

Tako se, prilikom konstruisanja drutvenih percepcija, razliiti akteri nadmeu u

fabrikovanju sopstvene slike kako bi njihova zajednica odreenom dogaaju mogla
pripisati znaenje koje oni ele. U skladu sa sopstvenim interesima, razliite drutvene
grupe ili pojedinci grade razliite konstrukcije pogodne u ove svrhe. Nalazi pokazuju
da su negativni stereotipi Srba o Albancima inicirani direktno preko institucija na visokom nivou uglavnom u okviru zajednice koju kontroliu akademski i politiki/dravni krugovi i da nisu nuno potekli iz samog drutva.
U svom lanku pod nazivom Rep kao argument za izlaz na more, Boidar Jezernik
pokuao je da objasni kakav je interes Srbija imala od izgradnje negativnih stereotipa o
Albancima uopte. Navodei odreene istorijske korene, Jezernik smatra da su se
ovakvi negativni stereotipi pojavili uglavnom zbog cilja Srbije da preko severne Albanije dobije izlaz na Jadransko more. Jezernik smatra da je najagresivnija kampanja Srbije poela knjigom Vladana orevia (1844-1930) pod nazivom Arnauti i velike sile
(Jezernik, 2007).
Pozivajui se na J. G. fon Hana koji je pisao o nekim informacijama iz druge ruke
koje je uo u junoj Albaniji i knjigu Edit Duram pod nazivom High Albania (Brdska Albanija), Vladan orevi, lan srpske Akademije nauka i umetnosti i poznati politiar
koji je takoe bio i premijer (1897-1900) s namerom da utie na velike sile, citirao je
prethodno pomenute izvore i prikazao Albance govorei da postoje glasine i informacije iz druge ruke o ljudima koji imaju repove meu Albancima, slino majmunima koji
vise s drvea i koji su toliko neuki da ne razlikuju eer od snega (orevi, 1913).
Jezernik takoe istie da je argumente Vladana orevia u ovom kontekstu koristio
srpski premijer Nikola Pai koji je tvrdio da nezavisnost Albanije ne bi bila ni u interesu Albanije, ni Evrope budui da Albanci niti su spremni, niti zasluuju nezavisnost i
nemaju ljude koji bi znali kako da upravljaju dravom (Jeernik, 2007). U svom lanku
pod nazivom Pogled na Albance srpskim oima, koji predstavlja reakciju na prethodno, ore Stefanovi istie poreklo negativnih stereotipa o Albancima kod Srba. Kako
Stefanovi navodi, nastanak modernih nacionalnih drava na post-osmanskom
Balkanu praen je stigmatizacijom, prinudnom asimilacijom, deportacijom, pa ak i
istrebljenjem etnikih manjina, posebno lokalnih muslimana koji su smatrani
nekadanjim tlaiteljima. Stefanovi zakljuuje da su etniki Albanci konstantno izlagani najiskljuivijoj stigmatizaciji i diskriminatorskim politikama tokom period nastanka srpske drave i Jugoslavije. Dok su ovakve aktivnosti srpske elite bile voene
geopolitikim bezbednosnim pritiscima i prinudnom utopijom homogene nacionalne
drave, kreatori srpske politike takoe su bili pod uticajem snane intelektualne
141

tradicije netrpeljivosti prema Albancima. Stoga, odreeni pripadnici srpske elite planirali su i sprovodili represiju i proterivanje Albanaca (Stefanovi, 2005). Jedno od pitanja koje je srpski publicista Dimitrije Tucovi tretirao bilo je teritorijalno irenje na
oblasti naseljene Albancima, kao i negativne percepcije Albanaca od strane Srba. U
svom delu Srbija i Albanija, on je kritikovao srpsku politiku prema Albancima kroz direktne izvetaje s fronta koji su se odnosili na nasilje srpske vojske nad ovim narodom.
Tucovieve uvene izjave o ovoj vojnoj kampanji su: Uli smo u tuu zemlju [] mi
smo izvrili pokuaj ubistva s predumiljajem nad itavom jednom nacijom [] na tom
zloinakom delu uhvaeni smo i spreeni. Sad imamo da ispatamo kaznu [] (Tucovi, 1946).
Pritinski akademik Pajazit Nui dodao je spisak kulturnih i naunih institucija i
pojedinaca koje su, prema njegovom miljenju, doprineli kreiranju i daljem razvoju
srpskih stereotipa o Albancima. U svojoj knjizi pod nazivom T Vrtetat Pr Kosovn
(Istine o Kosovu), Nui istie da je negativna kampanja srpskih vlasti usmerena protiv
Albanaca u Jugoslaviji voena zbog toga to je srpski reim eleo da se proiri na albanske teritorije. Nakon Prvog svetskog rata, jugoslovenska vlada zapoela je program
kolonizacije Kosova porodicama svojih oficirskih snaga. U poreenju npr. s Jezernikom, koji smatra da je kampanja protiv Albanaca poela objavljivanjem knjige Vladana
orevia pod nazivom Arnauti i velike sile, takoe postoje i autori kao to je Pajazit
Nui, koji, tragajui za poreklom/korenima stigmatizacije Albanaca od strane Srba,
zakljuuju da je ona zapoela ak i ranije. Prema Nuiju, koreni ovakvih negativnih i
diskriminatornih pristupa prema Albancima potiu od intelektualnih i politikih elita
ili preciznije od srpskog istorijskog traktata Naertanije iz 1844. godine, i kasnijih
radova, radovi srpskih naunika i spisatelja koji su postali politiari (Jovan Cviji, Vasa
ubrilovi, Ivo Andri i dr.) i aktivnosti srpskih kulturnih i naunih institucija koje su
postale kreatori politike (Srpski kulturni klub, Srpska akademija nauka i umetnosti,
Udruenje pisaca Srbije, Srpska pravoslavna crkva) (Stavileci & Nushi, 2000; 136).
Negativne percepcije Srba o Albancima bile su ak i izraenije u sluaju etnikih Albanaca koji su iveli na teritoriji Jugoslavije. Titova Jugoslavija bila je nacionalno pluralistika drava u kojoj je vaila parola bratstvo i jedinstvo. Meutim, uprkos injenici da je 1981. godine zvanino popisano 1,7 miliona Albanaca (Stankovi, 1982) i da je
taj broj premaivao broj Makedonaca i Crnogoraca u tadanjoj Jugoslaviji, Ustavom
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije98 iz 1974. godine oni nisu bili priznati
kao jedan od naroda budui da je prema jugoslovenskoj vladi, njihova tradicionalna
domovina bila van granica Jugoslavije. Za vreme Prve i Druge Jugoslavije, odnosno
gotovo do sedamdesetih godina prolog veka, Albanci su i dalje percipirani kao jedan od
najnazadnijih naroda u Jugoslaviji sa visokim postotkom nepismenih ljudi konstantno snano uniavani za vreme komunizma sa udnom drutvenom strukturom na
Ustav Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije od 21. februara 1974. godine, dostupan je na
zvaninoj prezentaciji Jugoslovenskog arhiva: http://www.arhivyu.gov.rs/active/en/home/glavna_
navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1974.html [Poslednji put
pristupljeno 07/05/2015]

98

142

granici plemenskog mentaliteta i sutinski skloni kriminalu. Kao takvi, Albanci su mahom bili nezaposleni i iveli su siromano, pa su, na primer, bez obzira na injenicu to
je kosovskih Albanaca bilo brojano vie, Srbi i Crnogorci dominirali administracijom
Kosova, mada treba spomenuti i to da je ovakva situacija poela da se menja krajem
ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina prolog veka, posebno nakon to je Univerzitet u Pritini poeo da proizvodi svrene studente.99 Institucionalni pritisci na Albance u Jugoslaviji bili su posebno vidljivi krajem etrdesetih i poetkom pedesetih
godina dvadesetog veka, to se moe smatrati bolnim i periodom prepunim represija.
Bavei se njima, Miranda Vikers okrivljuje reim za ekstremne mere koje su se tek
povremeno razlikovale od onih koje su tokom ratova koristile okupacione snage (Vickers 1998; 148). Pored toga, prema razliitim izvorima koje je koristila Miranda Vikers,
procenjeno je da je stigmatizacija Albanaca nastavljena i kada su komunisti izmeu
1944. i 1946. godine sistematski pogubili preko 36.000 a moda ak i 47.000 Albanaca
tokom revolucionarnog zanosa i kasnije kroz misije pronalaenja i unitavanja,
pacifikaciju, razoruanje i rehabilitacione programe, muenje od strane policije i
epidemije tifusne groznice koje su se rairile meu pripadnicima vojnih snaga100.
Situacija se promenila u pozitivnom smislu s porastom uticaja albanskog politiara
Fadilja Hode u Jugoslovenskoj komunistikoj partiji tokom ezdesetih i sedamdesetih
godina 20. veka. Meutim, kao i u svim sluajevima u to vreme u Jugoslaviji, oni koji su
radili protiv reima bili su suoeni s represijom, zatvorom i povremeno smru. Ipak, veina onih koji su sebi eleli da obezbede dobar ivot, imali su i prilike za to. Veton Suroj,
albanski publicista, insistira na tome da se upravo Fadilj Hoda borio za irenje savezne
pomoi i razvojnih programa na Kosovu, to je dovelo do brze industralizacije Kosova
ezdesetih i sedamdesetih godina. Suroj je takoe Fadilju Hodi pripisao zasluge za razvoj kulturnih i obrazovnih institucija na albanskom jeziku, to je na oigledan nain doprinelo smanjenju procenta nepismenih meu albanskom populacijom (Surroi, 2010).
Takoe treba spomenuti i pritinske studentske pokrete 1968. godine, koji su tokom ove
dve decenije imali znaajan pozitivan uticaj na razvoj za Albance u Jugoslaviji. Ameriki
naunik albanskog porekla Peter R. Prifti navodi osnovne zahteve demonstratora, koji su
ukljuivali: osnivanje univerziteta na albanskom jeziku u Pritini, status albanskog kao
U Jugoslaviji su etniki Albanci imali najniu stopu pismenosti: 68,5% ljudi starosti preko deset godina
umelo je da ita 1979. godine. Samo je 178,000 od 1,5 miliona Albanaca na Kosovu bilo zaposleno 1981.
godine; jedna od etiri osobe od navedenog broja bila je zaposlena na nominalnoj administrativnoj
poziciji. U meuvremenu, studentska populacija koja je brojala 470.000 ljudi predstavljala je konstantni
izvor politikih turbulencija i potencijalno vee nezaposlenosti nakon diplomiranja. (Izvori: The Library
of Congress Country Studies; CIA World Factbook - Data as of December 1990: http://www.photius.
com/countries/yugoslavia_former/society/yugoslavia_former_society_albanians.html) [Poslednji put
pristupljeno 07/05/2015]
Pomenuti izvori ukljuuju sledee: S. Repishti, Human Rights and the Albanian Nationality in Yugoslavia, u Oskar Gruenwald and Karen Rosenblum-Cale (ur.), Human Rights in Yugoslavia, New York,
1986, 238. Nekoliko Albanaca koji su uestvovali u potpisivanju Bujanske rezolucije iz 1944. godine
svojim ivotima platilo je zbog ideala o ujedinjenju Kosova i Albanije. Rifat Beria poginuo je u borbi u
brdima kod Drenice 1948. godine, a Deljadina Hanu je ubila UDBA (jugoslovenska dravna bezbednosna sluba) 1948. godine. Rusinow, The Yugoslav Experiment, 1948- 1974, 25.

99

100

143

zvaninog jezika na Kosovu, samoopredeljenje za Kosovo i albanske delove Makedonije i

Crne Gore i odobravanje Kosovu statusa republike u okviru SFRJ sa sopstvenim ustavom101. Meutim, moda takoe usled nacionalistike prirode, kao i politiki osetljivih
zahteva studenata, demonstracije su na Kosovu bile mnogo nasilnije nego u ostalim
dravama bive Jugoslavije (Cohen, 1996). Ipak, pomenuti studentski protesti rezultirali su izmenama Ustava SFRJ 1968. i 1971. godine kako bi se dozvolio vei stepen lokalne
kontrole u autonomnim pokrajinama, a Univerzitet u Pritini osnovan je u novembru
1969. godine. Na osnovu izmena VII-XIX Ustava SFRJ, autonomnim pokrajinama Kosovu i Vojvodini dato je vie autonomije. Izmenom VII promenjena je definicija SFRJ kao
drave koja se sada sastoji od osam, umesto od est sastavnih delova: est socijalistikih
republika i dve socijalistike autonomne pokrajine. Umesto Srbije, sada je SFRJ postala
uvar prava i dunosti Pokrajina, a stanovnicima Kosova dato je pravo da biraju predstavnike zakonodavne vlasti SFRJ. Izmenom XVIII, naziv Kosovo-Metohija promenjen je
u Kosovo (Vickers 1998; 169-170). Meutim, ubrzo nakon Titove smrti (1980), duboko
ukorenjeno neprijateljstvo izmeu Srba i Albanaca ponovo je zaotreno u ovoj problematinoj oblasti. Godine 1981, sedam godina nakon to je kosovska pokrajinska vlada
dobila direktno i odvojeno mesto u glavnim dravnim telima SFRJ na osnovu Ustava iz
1974. godine, kosovski studenti su ponovo bili u ii politikih nemira. Studenti su 11.
marta 1981. godine poeli da organizuju demonstracije i trae promene. Nakon okonanja ovih demonstracija, jugoslovenski mediji su izvetavali o 11 rtava.
S druge strane, Amnesti Internenal izvestio je da je mogu broj rtava ak 300102,
dok su odreeni Kosovari tvrdili da je gotovo 1,000 ljudi ubijeno. Nivo netrpeljivosti i
tenzije izmeu srpske manjine i Albanaca ubrzo nakon toga prerasle su u rat izmeu
srpskog reima i kosovskih Albanaca. Ovakvu zategnutu situaciju (zlo)upotrebio je Slobodan Miloevi, koji je ponovnim oivljavanjem institucionalne stigmatizacije Albanaca
takoe uvrstio svoju vlast u Srbiji. Njegova ratnohukaka kampanja bila je usijana do te
mere da su ak i mediji oznaeni kao meta aviona Severnoatlantskog saveza (NATO), koji
su 23. maja 1999. godine bombardovali zgradu Radiotelevizije Srbije (RTS) u centru
Beograda (Laursen 2002; 779). Meutim, NATO je obavestio vladu Srbije o napadu i
vremenu kada je do njega trebalo da doe. Albansko stanovnitvo je na ovakvo medijsko
i institucionalno ugnjetavanje reagovalo neverovatnom nenasilnom masovnom borbom.
Ipak, sve ove diskriminatorske mere koje su trajale decenijama svakako su uzrokovale
kontinuirano nazadovanje lokalne albanske populacije na Kosovu: dolo je do neprekid-

101

102

Videti Prifti R. Peter. Context of October-December 1968: Major Demonstrations for Albanian Self-Determination Held in Yugoslavia http://www.historycommons.org/entity.jsp?entity=peter_r_prifti_1
Videti Amnesty International (1985), Yugoslav Prisoners of Conscience. London AI,

144

nih migratornih procesa103, ali iznad svega bilo je i interne migracije iz sela u gradove
Kosova ili u druga jugoslovenska mesta. Treba istai da je diskriminatorska politika predstavljala jedan od razloga za migraciju, ali su i drutveni uslovi i privilegije i pritisci koje
je modernizacija sa sobom donela, takoe uslovili raseljavanje.
Dugotrajne etnike tenzije izmeu kosovskih Albanaca i kosovskih Srba
uzrokovale su etniku podelu Kosova, koja je rezultirala meuetnikim nasiljem,
ukljuujui i rat na Kosovu 1999. godine (Albrecht 2001; 20). Interes zapadnih sila
(uglavnom SAD) prema Albancima koji su iveli u Jugoslaviji porastao je tokom
osamdesetih godina prolog veka ili posebno nakon pogoranja meuetnikih tenzija u Jugoslaviji (Rogel, 2003: 167). Ibrahim Rugova (1944-2006), politiki lider
kosovskih Albanaca, naunik i pisac, bio je politika figura koja je, posebno kroz
graenje snanih odnosa sa SAD, kao i nekim od najmonijih evropskih zemalja,
uspela da pobere simpatije zapadnih monika i privue njihovu panju na pitanje
Albanaca u Jugoslaviji. Posveenost Zapada stabilizaciji albanske situacije okonana je vojnom intervencijom NATO-a.
Meutim, ak i danas, 16 godina nakon de facto otcepljenja Kosova od Jugoslavije/Srbije, jo uvek su vidljivi negativni stereotipi izmeu ove dve zajednice. Public Pulse, istraivaki projekat koji sprovodi Razvojni program Ujedinjenih nacija
na Kosovu, upotrebom kvantitativne metodologije istraivanja od 2002. godine104,
pored ostalih zanimljivih trendova, meri takoe i percepcije Albanaca i Srba po
U okviru literature o migracijama na Kosovu (Riinvest 2007; Vathi & Black, 2007; ESI, 2006; IOM,
2004) razlikuju se etiri talasa migracije u periodu od ezdesetih godina prolog veka do danas: 1. Kraj
ezdesetih poetak sedamdesetih godina: nekvalifikovana mlaa muka populacija niskog stepena
obrazovanja iz ruralnih oblasti Kosova emigrira u Nemaku i vajcarsku u svojstvu gastarbajtera. 2.
Poetak 1989 1997: ukinuta je autonomija Kosova i dolazi do masovnog otputanja kosovskih
Albanaca sa radnih mesta. Kvalifikovaniji i obrazovaniji mladii iz ruralnih i gradskih sredina odlaze
u zapadnoevropske drave u potrazi za poslom i kako bi izbegli sluenje vojnog roka u jugoslovenskoj
vojsci; 3. Period rata na Kosovu 1998-1999, kada je gotovo million kosovskih Albanaca prisilno raseljeno
s Kosova tokom trajanja konflikta. Ovakav trend se odmah nakon konflikta prekida i dolazi do masovnog
povratka stanovnitva na Kosovo; 4. Period nakon 1999: uspostavljanjem politike stabilnosti na
Kosovu, imigraciona politika (posebno) u zapadnoevropskim dravama se zaotrava prema Kosovarima.
Emigracioni talas uglavnom ukljuuje: a) migraciju u svrhe ujedinjenja porodice; b) nelegalnu
migraciju nekvalifikovane i neobrazovane omladine i c) (privremenu) migraciju visokokvalifikovanih i
visokoobrazovanih pojedinaca na osnovu studijskih programa ili u svrhe zaposlenja. Izvor informacija:
KOSOVO REMITTANCE STUDY 2012, jul 2012, dostupno na: http://www.ks.undp.org/content/dam/
kosovo/docs/Remitances/KRS2012_English_858929.pdf [Poslednji put pristupljeno 07/05/2015]
104
Od 2009. godine, autor ovog rada rukovodi i administrator je projekta Public Pulse. Rezultati
se zasnivaju na uzorku ispitivanja javnog mnjenja koji je obuhvatio 1.306 graana Kosova preko 18
godina starosti oba pola i iz svih optina i regiona Kosova, ime su pokrivene i ruralne i gradske oblasti.
Uzorak ukljuuje 896 kosovskih Albanaca, 210 kosovskih Srba i 200 pripadnika nesrpskog manjinskog
stanovnitva (turskog, bosanskog, goranskog, romskog, akalijskog i egipanskog). Koriena metoda
ispitivanja je viefazno nasumino uzorkovanje verovatnoe. Uzorak je reprezentativan za domainstva
na Kosovu. Poev od 2010. godine, ispitivanje se sprovodi na estomesenom nivou, dok je prethodno
prikazivao trendove na kvartalnom nivou. U ispitivanjima projektaPublic Pulse sprovodi se
preuzorkovanje manjina na Kosovu (kosovskih Srba, drugih manjina na Kosovu) u cilju razdvajanja
podataka prema etnikoj pripadnosti, ali kada je potrebno izraunati ukupne procente, neophodno je
njihovo uporeivanje sa aktuelnim brojem stanovnitva.
103

145

pitanju meuetnikih odnosa na Kosovu. Trend prikazan na grafikonu u nastavku

teksta pokazuje da su se vremenom promenile percepcije obe zajednice. Na primer,
dok je 2005. godine oko 95% Srba verovalo da su meuetniki odnosi na Kosovu
zategnuti i da nema poboljanja, deset godina kasnije (2015), procenat onih koji su
se tako izjasnili smanjen je na oko 45%. Smatram da su politika deavanja u regionu moda uticala na miljenje javnog mnjenja. Prilikom analiziranja percepcija
Albanaca, primetno je da je za razliku od 2005. godine kada je samo 19% ispitanika
smatralo da su odnosi sa Srbima i dalje zategnuti, a ne poboljani, deceniju kasnije
procenat Albanaca koji su rekli da su takvog uverenja povean na 35%. Meutim,
pored injenice da je vei broj Albanaca koji su miljenja da su meuetnike tenzije
pojaane u poreenju sa miljenjem Srba, tokom poslednje decenije konstantno je
vei broj Srba koji veruju da su meuetniki odnosi na Kosovu zategnuti a ne poboljani i taj broj ostaje konstantno na ovom nivou. Ipak, tokom prole decenije
dolo je do tri situacije (2007, 2011 i 2014) kada su percepcije Srba i percepcije
Albanaca bile gotovo identine (Ilustracija 1).
Ilustracija 1: Trend ispitanika koji smatraju da su meuetniki odnosi i dalje
zategnuti, a ne poboljani

Na slian nain, izraunao sam trend drutvene prihvatljivosti za obe navedene

etnike grupe za prolu deceniju pomou podataka prikupljenih u okviru projekta Public Pulse i kombinovanjem odgovora dobijenih od Srba i Albanaca koji su izrazili svoje stavove prema meusobnom ivotu, radu ili braku jednih s drugima (Ilustracija 2).
Poslednji rezultati trenda meuetnikog drutvenog prihvatanja ukazuju na to da veina Srba (78%) i Albanaca (75%) na Kosovu ne bi ivelo u istoj ulici, radilo na istom
mestu ili stupilo u brak s pripadnikom one druge etnike grupe. Prema tome, moemo
zakljuiti da je meusobna stigmatizacija pri emu su Srbi definitivno imali mo i bili
u mogunosti da je materijalizuju uzrokovala mrnju, nepoverenje i druge negativne
stereotipe kod obe strane. Kao posledica navedenog, dolo je do toga da danas pomenuti negativni stereotipi dolaze iz samog drutva a ne direktno preko institucija, kao
to je to nekada bio sluaj.

146

Ilustracija 2: Trendovi meuetnikog drutvenog prihvatanja

5. Umesto zakljuka
U prvom delu rada pokazano je da su diskursi zasnovani na orijentalizmu i balkanizmu
u kontekstu Jugoslavije doveli do stvaranja stereotipa na Zapadu. Prirodno je da stanovnici
bive Jugoslavije nisu eleli da budu dovedeni u vezu s bilo im negativnim i da su smatrali
zapadnoevropske narode sinonimom za modernizaciju i napredak. Kao posledica
navedenog, dolo je do toga da su nacionalne elite svih jugoslovenskih naroda na Balkanu
potcenile sopstvene vrednosti i od svojih respektivnih zajednica zahtevale da budu nalik
Zapadu tokom procesa modernizacije u osamnaestom i devetnaestom veku. Ovaj proces
vesternizacije ukljuivao je trenutno iskazivanje deorijentalizacije njihovih podanika,
budui da se nivo vesternizovanosti svakog naroda mogao meriti iskljuivo kroz njegovo
ne-istonjatvo. Stoga, svi narodi na teritoriji Jugoslavije konstantno su pokuavali da se
distanciraju od orijentalizma, kao i balkanizma pokuavajui da budu percipirani kao
to vei Evropljani. Ovakve tenje dovele su do stvaranja tenzija meu stanovnitvom u
Jugoslaviji, koje su uglavnom bile uzrokovane njihovim takmienjem u predstavljanju sebe
kao manje orijentalno, a vie zapadnjaki usmerenim.
Sve to ukljuivalo je i Albance, grupu koja je razmatrana u ovom radu, koji su
odluili da prihvate podreivanje slici koju su drugi stvorili o njima kao cenu koju je
neophodno platiti za sliku o civilizovanoj i prozapadnjakoj naciji koja nema nita sa
Istokom. Teei da se poveu sa svojim prehrianskim poreklom i gradei ilirski
identitet zasnovan na mitolokim izvorima, oni su ignorisali prve rukopisne istorijske
izvore i izmenili svoje veze sa osmanskom prolou. U politikom smislu, zapadnjaka
orijentisanost Albanaca pomogla im je da skrenu panju zapadnih sila i steknu njihove
simpatije. Od pomenute podrke imali su mnogo koristi, posebno tokom protekle dve
decenije, budui da je ona vodila obezbeivanju boljih politikih prava i reprezentacije
Albanaca u regionu i olakala kosovskim Albancima dobijanje nezavisne drave.

147

U drugom delu rada pokazano je kako su Albanci u okviru Jugoslavije prikazani na

negativan nain, posebno od strane Srba, a sve to usled poimanja porekla i iz istorijskih razloga. Negativne percepcije Srba prema Albancima koje su takoe dovele do
kontinuirane stigmatizacije ovog naroda posebno su primetne u srpskim medijima i
u krugovima intelektualne i politike elite, u kojima su Albanci prikazani kao ljudi s
repovima slinim ivotinjskim, nazadni i nesposobni da stvore i upravljaju dravom,
krvoedni, zaostali i u toj meri neuki da ne razlikuju eer od snega, muslimanski fundamentalisti i sl. Meutim, u veini dostupnih izvora ini se da se sugerie da Srbi nisu
Albance prikazivali krajnje negativno zbog verskih ili ideolokih razlika, ve zbog razliitih poimanja nacionalnog porekla i istorije. Nalazi pokazuju da su negativni stereotipi Srba o Albancima inicirani direktno preko institucija na visokom nivou uglavnom u okviru zajednice koju kontroliu akademski i politiki/dravni krugovi. Ovakvi
stereotipi doveli su do kontinuirane stigmatizacije Albanaca od strane Srba, to je uzrokovalo mrnju, nepoverenje i dovelo do drugih negativnih posledica kod obe strane.
Kao rezultat navedenog, dolo je do toga da danas pomenuti negativni stereotipi
dolaze iz samog drutva, a ne direktno preko institucija kao to je to nekada bio sluaj.
Krajnji zakljuak ovog rada bio bi da Balkan, posebno tokom protekla dva veka, jo
uvek predstavlja oblast za sprovoenje politikih i ideolokih eksperimenata i mesto
koje uva seanje na neuspehe lokalnih i meunarodnih pokuaja da se izgrade drutva
u skladu sa civilnim paradigmama. Do pomenutog je dolo zbog toga to je Balkan
mesto bez tradicije originalne politike misli, mesto na kojem se nikad nije razjasnilo
dananje miljenje o osmanskoj i jugoslovenskoj prolosti i koje nikada nije dobilo ansu da iskae svoju sopstvenu definiciju civilizovanosti, susedskih odnosa i drutveno
prihvatljivog, kao to je to sluaj sa Zapadom.
Literatura:

BAKIC-HAYDEN, M. (1995) Nesting Orientalisms - The Case of Yugoslavia, Source:

Slavic Review, 54/4, 917-931.
BAKIC-HAYDEN, M. AND HAYDEN, R. (1992) Orientalist Variations on the Theme
Balkans: Symbolic Geography in Recent Yugoslav Cultural Politics, Slavic Review, Vol.
51/1, 1-15.
BLUMI Publisher, I. (2011) Reinstating the Ottomans Alternative Balkan Modernities,
1800-1912.; Basingstoke: Palgrave Macmillan.
BURUMA I.andMARGALIT A. (2005) Occidentalism: The West in the Eyes of Its
Enemies. New Delhy: Penguine Books India.
BONEFOY, Y. (1993) American, African, and Old European mythologies. Chicago:
University of Chicago Press.
CLAYER, N. (2012) N fillimet e nacionalizmit Shqiptar: lindja e nj kombi me shumic
myslimane n Evrop (Aux origins du nationalisme albanais: La naissance dune nation
majoritairement musulmane en Europe), prktheu Artan Puto, Tiran, Botime Prpjekja.
COHEN. J. P. (1996) Serbias Secret War: Propaganda and the Deceit of History.
College Station: Texas A&M University Press.

148

, . (1913) Aa ee e, eoa: aaja oje

Oao.
FINE, J. (1991) The arly Medieval Balkans: A critical survey from the sixth century to
the late twelfth century. Ann Arbor: University of Michigan Press.
GASHI S. (2015) Report on the Debate of the Portrayal of the Ottoman Empire in
Kosova History Textbooks. Eckert. Working Papers 2015/1.
GORANI D. (2011) Orientalist Ethnonationalism: From Irredentism to Independentism
Discourse analysis of the Albanian ethnonationalist narrative about the National Rebirth
(1870-1930) and Kosovo Independence (1980 2000), PhD Thesis. Cardiff University.
KELLEY, B. (2012) Chronic Myopia: Foundations of Contemporary Western Perspectives on The Balkans, Denton: University Of North Texas.
MADGEARU, A. (2008) The Wars of the Balkan Peninsula: Their Medieval Origins.
Lanham: Scarecrow Press.
MALCOLM, N. (1998) Kosovo: A Short History. New York: New York University Press.
PEARSALL J. ANDHANKS, P. (2001) The New Oxford Dictionary of English, Oxford:
Oxford University Press.
ROGEL, C. (2003) Kosovo: Where It All Began. International Journal of Politics,
Culture, and Society, 17/1, 167182.
RRAPAJ, J. and KOLASI, K. (2013) The Curious Case of Albanian Nationalism: the
Crooked Line from a Scattered Array of Clans to a Nation-State. Ankara Universty, Faculty
of Political Science. The Turkish Yearbook of International Relations, 44/2013, 185228.
SAID, E. (1977) Orientalism. London: Penguin.
SARIC, P. (1990) (The Alternative to Violence) Alternativa nasilju, Duga: 67-69.
SCHABNEL, A. (2001); Thakur (ed), Ramesh (ed). Kosovo and the Challenge of
Humanitarian Intervention: Selective Indignation, Collective Action, and International
Citizenship, New York: The United Nations University.
STANKOVIC, S. (1982) Yugoslavias Census -- Final Results, RAD Background
Report/59, Yugoslavia.
STAVILECI, E.&NUSHI, P. (2000) Thruths on Kosova,Prishtina: Albanian World
Federation.
STEFANOVI, Dj. (2005) Seeing the Albanians through Serbian Eyes: The Inventors
of the Tradition of Intolerance and Their Critics, 1804-1939. European History Quarterly
35 (3), 465-492.
SULSTAROVA, E. (2012) Rilindjas place in the orientalism of intellectuals in
post-communist Albania, Annales, 22/2, 391-397.
SULSTAROVA, E. (2006) Arratisje nga Lindja:Orientalizmi shqiptar nga Naimi te
Kadareja, (Bekstvo sa Istoka), Tirana: Globic press.
SURROI, V. (2010). Fadil Hoxha n vetn e par. Koha
SCHWANDNER-SIEVERS, S. (2008) Albanians, Albanianism and the strategic
subversion of stereotypes. Anthropological Notebooks 14/2, 4764.
TODOROVA, M. (1994) The Balkans: From Discovery to Invention, Slavic Review,
53/2, 453-482.

149

TODOROVA, M. (1996) The Ottoman Legacy in the Balkans, u: L. Carl Brown, ur.,
Imperial Legacy: The Ottoman Imprint on the Balkans and the Middle East. New York:
Columbia University Press.
TODOROVA, M. (2004) Imagining the Balkans.Oxford: Oxford University Press
, . (1946) . .
.
LAURSEN, A. (2002) NATO, the War over Kosovo, and the ICTY Investigation.
American University International Law Review. 17-4, 765-814.
HAHN, J. G.von(1854) Albanische Studien. Vienna, Austria.
VICKERS, M. (1998) Between Serb and Albanian: a History of Kosovo, London:
Hurst.
WILKES, J. (1995) The Illyrians, Oxford: Blackwell.

lanci i ostali onlajn izvori

HETEMI, A. (2012) (Pa) Varsia e Shqiptarve (1912 2012) Kosova Press, 23.
novembar 2012, str. 7
HETEMI, A. (2013) Historia; msimi i msuar gabimisht Gazeta Zri (24. septembar
2013), str. 9
HETEMI A. (2013) Ri-interpretim, ndryshim apo prmirsim i Historis Telegrafi, 28.
mart 2013.
ZIMERI, S.&SADIKU, F. (2014) Knowledge and imperialist power: Jews, Palestinians
and other easterners u the Kosovo Orientalist discourse - philosophical/historical review
albphilosopher and reporteri, 7 avgust 2014.
JEZERNIK, B. (2007) Rep kao argument za izlaz na more dostupno na:http://www.
danas.rs/dodaci/vikend/rep_kao_argument_za_izlaz_na_more.26.html?news_id=129237
lanak sa intervjuom Dritana Egoa dostupan je nahttp://www.balkaninsight.com/en/
article/albanians-question-negative-view-of-ottomans[Poslednji put pristupljeno
07/05/2015]
Ustav Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, 21. februar 1974, dostupan na
zvaninoj prezentaciji Jugoslovenskog arhiva:http://www.arhivyu.gov.rs/active/en/home/
glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1974.
html[Poslednji put pristupljeno 07/05/2015]

150

Atdhe Hetemi
University of Ghent

Seeing Each Other: Nesting Orientalisms and Internal

Balkanism among the Albanians and South Slavs in
the Former Yugoslavia self-perceptions
Abstract:
The article examines the role of the Orientalist and Balkanist discourse in the Former
Yugoslavia with a particular focus on Albanians. Here, Western Orientalist and Balkanist stereotypes of the Former Yugoslavia are examined arguing that the Orientalism
and Balkanism of peoples living in the Former Yugoslavia is and was viewed differently
from Western standards and by the peoples living in the Former Yugoslavia in the way
how they perceive each other. In addition, this article analyzes the perceptions of Albanians living in the Former Yugoslavia, both in the sense of how they defined themselves and how they were viewed by the South Slavic majority. Methodologically, the
article relies on three seminal works that shall serve as pillars of this theoretical analysis: concepts of Edward SaidsOrientalism,Milica Bakic-Haydens theories on nesting Orientalisms in the Balkans, and Maria Todorovas analysis of the external practices of representation of the Balkans.It is argued that these authors provide a useful
theoretical framework for exploring the distribution of the Orientalist and Balkanist
discourses in Former Yugoslavia.

Key words:
Albanians, Balkanism, Former Yugoslavia, Orientalism, Serbs, West

151

152

Marjan Ivkovi
Tamara Petrovi Trifunovi
Sran Prodanovi
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju
Univerzitet u Beogradu

Srpsko-albanski odnosi u socijalistikoj Jugoslaviji:

protesti na Kosovu i teret sistemske legitimizacije
Apstrakt:
U ovom radu emo nastojati da ispitamo u kojoj meri je egalitaristiki renik jugoslovenskog socijalizma bio u stanju da ponudi alternativni okvir za interpretaciju savremenih srpsko-albanskih odnosa. Inicijalna hipoteza polazi od toga da je jugoslovenska
elita usled eksperimentalnog karaktera samoupravnog socijalizma koji je podrazumevao odreene kompromise sa liberalnim kapitalizmom bila strukturalno prinuena da sistematino negira socijalni aspekt demonstracija koje su na Kosovu odvijale
tokom 1968, 1981. i 1988 godine. Primenom kritike analize diskursa na tampane
medije (Politika, Veernje novosti i Borba), pokuaemo da pokaemo kako je vladajua
nomenklatura sloene politiko-ekonomske aspekte bunta iskljuivo tretirala kao izraz nacionalizma. Ova diskurzivna strategija je samim akterima sugerisala da je nacionalizam zajedniki imenitelj za ekonomsku, politiku i etniku jednakost. Krajnje posledice ovakvih diskurzivnih redukcija e biti prikazane kroz analizu medijskog
izvetavanja sa demonstracija na Kosovu i mitinga Bratstva i jedinstva u Beogradu
1988. godine, gde je primetno zatvaranje prostora za ne-nacionalistiko tumaenje
bilo koje vrste socijalnog bunta, ali i postepeno odustajanje aktera od artikulisanja
sopstvenog iskustva nepravde u socijalnom kljuu.

Kljune rei:
Jugoslavija, srpsko-albanski odnosi, sistemska legitimizacija, protesti, analiza diskursa

153

U ovom radu emo braniti stanovite da je jugoslovenski socijalizam u periodu od

1945. do 1991. godine posedovao potencijal za reartikulaciju srpsko-albanskih odnosa
u novom kljuu koji bi nadilazio partikularistiki nastrojene nacionalistike antagonizme. Upravo zbog toga, vano je ispitati zbog ega navedeni potencijal za artikulaciju
univerzalnih zahteva za pravdom i jednakou kroz jezik klasne borbe i redistribucije
nije bio u potpunosti aktuelizovan, kao i razloge zbog kojih su problemi drutvenih
nejednakosti105 bili prevashodno odreeni renikom etnikih podela.
Iako su etnike tenzije za vreme SFRJ na prvi pogled suzbijane, a politika elita
bila, kako navodi Dejan Jovi, preosetljiva na svaki nacionalizam koji bi mogao da
preraste u otvoreni konflikt, to ipak ne znai da ova elita nije takoe podsticala nacionalizam institucionalnim i drugim reenjima koja su se u velikoj meri rukovodila politikom beskrajne decentralizacije i parcijalizacije politikog, kulturnog i ekonomskog
prostora (Jovi, 2003, 41). Osim ovog strukturnog faktora, uz koji je ila i konstantna
liberalizacija ekonomskog sistema, izostanak realizacije emancipatornog potencijala
socijalistikog sistema u Jugoslaviji rezultat je i specifine ideoloke strategije jugoslovenske politike elite u periodu od 1968. do kraja osamdesetih: upotrebe etikete nacionalizma u svrhu delegitimizacije socijalnih protesta.
U tom kontekstu, nastojaemo da, uz pomo kritike analize diskursa, rekonstruiemo medijsko izvetavanje o protestima na Kosovu 1968, 1981. i 1988. godine. Predstaviemo specifinu logiku uokviravanja koju definiemo kao diskurzivnu redukciju
protestnih pokreta od politike elite, kroz analizu kljunih dnevnih novina u SR Srbiji
u pomenutom periodu Politike, Borbe i Veernjih novosti. Istraivanje novinske grae
utemeljeno je teorijskim argumentom koji pomenutu polaznu hipotezu razvija u specifian eksplanatorni model. Taj model je dodatno formalizovan u vidu dvodimenzionalne eme, koordinatnog sistema simbolike dominacije u socijalistikoj Jugoslaviji, koju emo predstaviti u zavrnom delu teksta.
Teorijski argument
Od 1948. godine jugoslovenski socijalizam se od drugih socijalistikih drutava
vidno razlikuje po dodatnom teretu sistemske legitimizacije106 koji je proiziao iz
potrebe ideolokog opravdanja jednog, po svojoj sutini realpolitikog, poteza tadanjeg vrha jugoslovenske vlasti raskida sa ostatkom socijalistikog sveta predvoeDetaljnije o klasnim nejednakostima u jugoslovenskom socijalizmu videti u: Lazi, 1987; Lazi, 1994.
Pod sistemskom legitimizacijom podrazumevamo stalni, kontinuirani proces interpretacije i
reinterpretacije svih institucionalizovanih aspekata odreene drutvene stvarnosti dakle, celokupnog
institucionalnog ureenja odreene politike zajednice kao pravednih, odnosno kao normativno
univerzalnijih u odnosu na postojee (ili uopte zamislive) alternativne obrasce institucionalnog
ureenja. Sistemska legitimizacija se neprestano odvija, kako na makro-, tako i na mikro-nivou
odreene drutvene stvarnosti od interpretativnih sukoba oko pravednosti celokupnog politikog
ureenja jednog drutva do sukoba oko pravednosti odreenog testa u osnovnoj koli prilikom sednice
nastavnikog vea.

105
106

154

nog Sovjetskim Savezom.107 Od uvoenja samoupravne organizacije drutveno-ekonomskih odnosa i odustajanja od kolektivizacije poljoprivrede 1950. godine,
jugoslovenska politika elita je na pomenuti izazov odgovarala jednom vrstom otvorenosti za eksperimentisanje sa ekonomskim i politikim mehanizmima drutvene
reprodukcije. Meu najpoznatije ekonomske primere svakako se mogu ubrojati opsena ekonomska reforma iz 1965, neto manje obuhvatna, ali takoe dalekosena reforma iz 1981, kao i najradikalniji pokuaj transformacije preduzet u vreme terminalne krize jugoslovenske federacije 1988. godine. Na
politikom planu,
eksperimentalni karakter jugoslovenskog socijalizma se najjasnije mogao prepoznati
na primeru debate oko ustavnih reformi u periodu 1968-1974, koja je rezultirala
ustavnom transformacijom drave u pravcu konfederalnog ureenja. Ono to objedinjuje ove pokuaje ekonomske i politike reforme najbolje se moe definisati kao liberalizacija108, odnosno nastojanje da se jugoslovenski socijalistiki sistem koji je do
1950. razvijan u pravcu klasine planske ekonomije i centralistikog politikog ureenja sovjetskog tipa u odreenoj meri liberalizuje. Smatramo da su ovi potezi u periodu od 1950. do 1974. doveli do postepene kristalizacije jednog specifinog i drugaijeg oblika realsocijalizma kojeg je nasuprot drutvima Istonog bloka karakterisao
znatno vii stupanj heterogenosti i policentrinosti ekonomskog i politikog sistema,
kao i napetosti unutar razliitih segmenata jugoslovenske politike elite.109
Druga temeljna premisa podrazumeva da je odgovor elite na dodatni teret
legitimizacije spremnosti na socijalni eksperiment, paradoksalno proizvodio novu vrstu
izazova za legitimnost sistema, usled poveane sistemske nestabilnosti, otvaranja
Jugoslavije ka globalnom kapitalistikom sistemu i njegovim periodinim krizama.
Reforme jugoslovenskog sistema do 1968. godine stvaraju drutvo unutar kojeg su
procesi rapidnog ekonomskog rasta, industrijalizacije i urbanizacije praeni i rastom
drutvenih nejednakosti, kako izmeu vladajue klase nomenklature partijskih
funkcionera i ostatka populacije, tako i izmeu razvijenih i nerazvijenih regiona

107
108

109

Detaljnije videti u: Rubinstein, 2015.

Pojam liberalizacije se u ovom tekstu pre svega odnosi na smanjivanje udela centralnog planiranja
u procesu celokupne drutveno-ekonomske reprodukcije, odnosno na stanovite nosilaca politike
moi da celokupna drutvena stvarnost ne moe, i ne treba, da bude u potpunosti dovedena u
sklad sa institucionalizovanom vizijom poeljnog (socijalistikog) drutva stalnim i neposrednim
intervenisanjem centralne vlasti na makro i mikro-nivou. U jugoslovenskom kontekstu liberalizacija
se pre svega ogledala u (esto iskljuivo nominalnoj) decentralizaciji politike moi i otvaranju prostora
za regulisanje odreenih aspekata ekonomskog delanja trinom logikom. Jo jedan znaajan aspekt
liberalizacije u Jugoslaviji podrazumevao je i neto vii stepen nominalne spremnosti politike elite
na tolerisanje izazova sistemskoj legitimnosti, to jest kritike, u odnosu na drutva sovjetskog tipa
dokle god ti izazovi nisu artikulisani jezikom klasne borbe, odnosno zahteva za socijalnom pravdom,
kako emo nastojati da pokaemo. Granicu mogue kritike sistema iscrtavalo je dovoenje u pitanje
socijalistikog karaktera samog jugoslovenskog poretka (Lazi, 2011, 93).
Detaljnije o ovakvom teorijskom pristupu analizi SFRJ videti u: Woodward 2003, 7576; Woodward,
1995. Takoe up. Lydall, 1989.

155

Jugoslavije110. Upravo je ovaj proces drutvene diferencijacije, u potpunoj suprotnosti sa

nominalnim ciljevima socijalistikog sistema olienim u idejama besklasnog drutva,
doveo do prvog velikog protestnog pokreta u Jugoslaviji studentskih protesta u
Beogradu u junu 1968. godine. Iako po svom sastavu elitistiki, studentski protesti u
Jugoslaviji 1968. zapravo predstavljaju autentini socijalni bunt protiv tada ve uvrenog
poretka drutvenih nejednakosti olienog u partijskoj crvenoj buroaziji, koja je bila
primarna meta studentskih parola. Nekoliko meseci kasnije, u novembru 1968, izbijaju i
prvi protesti u SAP Kosovo, jednom od ekonomski najnerazvijenijih regiona Jugoslavije.
Socijalni bunt je predstavljao egzistencijalnu pretnju politikom sistemu iji je raison d
etre bio uspostavljanje socijalno pravednog, egalitaristikog i u krajnjem cilju besklasnog
drutva. U tom smislu, jugoslovenska politika elita na elu sa Josipom Brozom nije imala
adekvatan odgovor koji bi neposredno delegitimizovao protestne pokrete koji se javljaju
1968, to se moda najbolje oituje u uvenoj Titovoj replici da su studenti u pravu. U
kontekstu ozbiljne ugroenosti legitimnosti poretka, jugoslovenska politika elita e, kako
emo pokazati na primerima iz grae, u novembru 1968. na Kosovu prvi put upotrebiti
strategiju delegitimizacije protesta putem diskurzivne redukcije, koja se ogledala u transponovanju drutveno-ekonomskih zahteva protestnih pokreta i neophodnosti sistemskog
odgovora na te zahteve na domen simbolike reprodukcije drutva.111
Miljenja smo da je vladajua klasa u Jugoslaviji, u kriznim trenucima poput
hrvatskog Maspoka 1971. i protesta na Kosovu 1968. i 1981, nastojala da kompleksne
protestne pokrete unutar kojih su drutveno-ekonomski i simboliki (identitetskopolitiki) zahtevi bili tesno ispreplitani i teko razluivi, diskurzivno redukuje na
identitetsku dimenziju, definiui ih pre svega kao nacionalistike. S obzirom da je
senzibilitet za identitetska pitanja bio empirijski prisutan unutar protestnih pokreta112,
110

111

112

Iako je Kosovo tokom SFRJ u apsolutnom smislu napredovalo vie od drugih regiona (i u politikom i u
ekonomskom aspektu), u relativnom smislu stvari su stajale sasvim drugaije. Kosovo je 1953. godine
bilo tri i po puta slabije razvijeno od Slovenije, dok je neposredno pre sloma Jugoslavije, 1989. godine,
ta razlika bila 1: 8 (Jovi, 2001, 96-97; 2003, 31). Takoe videti: Burg, 1996, 51; 53 i Pletina, 1992.
Simbolika reprodukcija poretka podrazumeva oblike integrisanja drutvenog delanja aktera,
definisanjem individualnih i kolektivnih identiteta aktera, njihovog statusa i opravdanja asimetrije
njihove moi u procesu odluivanja o kolektivnim ciljevima delanja (politika integracija u uem
smislu). Kolokvijalnije reeno, simbolika reprodukcija drutva tie se politikih za razliku od
ekonomskih pitanja.
Po anti-esencijalistikom stanovitu koje ovde zastupamo, odreeni protestni pokret poprima svoj
specifian oblik tako to se iskustvo nepravde (Honneth, 1996) odreene grupe drutvenih aktera
zajedniki artikulie u odreenom reniku politike borbe koji je toj grupi dostupan npr. reniku
distributivne pravde ili reniku nacionalnog samoopredeljenja. Samo iskustvo nepravde odreenog
drutvenog poretka ili fenomena najee je kompleksno i u sebi sadri i identitetske i klasne
elemente, ali su ti elementi unutar samog iskustva pre-diskurzivni. Oni predstavljaju jednu vrstu
afektivne i moralno intuitivne reakcije aktera unutar konkretne drutvene situacije. Ukoliko je
dostupno vie renika istovremeno i svi manje ili vie korespondiraju sa odreenim aspektima iskustva
nepravde, konana artikulacija protesta preteno u jednom reniku zavisie od brojnih faktora odnosa
moi aktera unutar protestnog pokreta, reakcije nosilaca politike moi i njihovih specifinih tehnika
neutralizacije izazova koji protestni pokret upuuje legitimnosti poretka. Na taj nain shvatamo i
ulogu pomenute strategije diskurzivne redukcije koju je jugoslovenska politika elita sprovodila
spram protestnih pokreta na Kosovu.

156

naa je pretpostavka da je strategija diskurzivne redukcije u ovim kljunim trenucima

dovodila upravo do najpoeljnijeg ishoda sa stanovita jugoslovenske elite moi sami
akteri ukljueni u proteste su implicitno preuzimali nacionalistiku etiketu, ime je
dolazilo do postepene reartikulacije protestnih zahteva u preteno identitetskom kljuu.
Kada se diskurzivna redukcija pokazala uspenom, vrh jugoslovenske vlasti je mogao da
pristupi i odgovaranju na zahteve protestnih pokreta. To je injeno unutar registra
simbolike reprodukcije drutva, prevashodno putem dalje liberalizacije politikog
ureenja Jugoslavije u pravcu federalizma i vieg stupnja autonomije identitetski
definisanih (etnikih) grupa. Vladajua klasa je nastojala da svoju nesposobnost da rei
strukturne probleme jugoslovenske privrede (rastuih drutvenih i regionalnih
nejednakosti i periodinih ekonomskih kriza), u velikoj meri proizvedenih inicijalnim
eksperimentom, kompenzuje liberalizacijom ekonomskog sistema, koja je potom
iznova proizvodila uslove za nastanak novih protestnih pokreta.
Metodoloki okvir istraivanja
Istraivaka odluka da testiramo, ali i dalje razvijemo, izloeni teorijski argument na
grai koju ine izvetavanja o protestima na Kosovu u tampanim medijima113, poivala je
na pretpostavci da je medijski diskurs (u kojem se ogledao i diskurs tadanje politike elite
SR Srbije), koji je preko uticajnih dnevnih novina dopirao do svakodnevnih aktera imao
vanu ulogu u simbolikoj reprodukciji poretka.114 To se posebno odnosilo na izvetavanje
o kriznim trenucima, to su protesti na Kosovu 1968, 1981. i 1988. godine svakako bili.
U analizi grae koriena je kritika analiza ideolokog diskursa (van Dijk, 2006),
prevashodno analiza diskurzivnih strategija koje su u konkretnom iseku iz grae
upotrebljene, a koje u istraivanom diskursu slue da predstave i definiu Nas i Njih.
Osnovna diskurzivna strategija u ideolokom diskursu jeste strategija pozitivnog
predstavljanja sopstvene grupe uz negativno prikazivanje suprotstavljene grupe. To se
ini tako to e se istai informacije koje su pozitivne za nas ili negativne za njih, a
prikriti ili ublaiti informacije koje su pozitivne za njih, odnosno negativne za nas.
Drugim reima, diskurzivnim strategijama se manipulie koliinom detalja i nivoom
opisa, a informacije ostaju po potrebi implicitne ili eksplicitne (ibid, 356358). Za ovu
analizu, najvanije je bilo u grai prepoznati i rekonstruisati diskurzivnu strategiju
delegitimizacije protivnika prema kojoj protivnika nije dovoljno samo negativno
prikazati, ve njegovu poziciju treba proglasiti nelegitimnom, a naela na kojima
suprotstavljeno stanovite poiva nepravednim. inom delegitimizacije tako moe,
izmeu ostalog, da se napada legitimnost pripadnosti, delovanja, ciljeva, normi i vrednosti
113

114

Inicijalni uzorak su inili svi primerci Borbe, Politike i Veernjih novosti izali u periodu od 1. novembra
do 10. decembra 1968, od 1. marta do 10. aprila 1981. i od 1. novembra do 1. decembra 1988. godine.
Glavni politiki sukobi u socijalizmu bili su sukobi izmeu raznih interpretacija realnosti i vizija
budunosti. Politika je u socijalizmu esto sliila na filoloke seminare, a plenumi Centralnih komiteta,
njihovih predstavnitava i komisija bili su mjesta gde se raspravljalo ta je netko mislio kad je rekao i
jo vie to je Marks mislio kad je neto napisao (Jovi, 2003, 104).

157

(ibid, 342345). Diskurzivna strategija delegitimizacije protivnika uesnika

protesta na Kosovu uokviravanjem115 u medijskim izvetajima bila je, u skladu sa
argumentom ovog rada, deo ireg procesa diskurzivne redukcije svih protestnih
pokreta u Jugoslaviji na nacionalistike tj. identitetske, koju je jugoslovenska politika
elita sprovodila u analiziranom periodu.
1968: raanje nove tehnike simbolike dominacije
Najvei protesti na Kosovu u okvirima socijalistike Jugoslavije javljali su se kao
reakcija na sasvim konkretne krize, nastale usled negativnih drutvenih posledica
liberalizacije, koje su naroito pogaale nerazvijenije regione Jugoslavije. Tako i
dugoroni uzroci protesta na Kosovu 1968. godine seu do privredne reforme iz
1964/1965. godine, kada se odigravaju bitne promene koje se pre svega odnose na
poveanje ingerencija preduzea u pogledu akumulacije i reprodukcije kapitala
(Rusinow, 1977, 173179). Ipak, moda je najsnaniji uticaj na destabilizaciju
jugoslovenskog drutva leao u tome to je liberalizacija samoupravljanja otvorila i
institucionalizovala trinu utakmicu izmeu republika i pokrajina SFRJ, u kojoj su
nerazvijeniji delovi Jugoslavije, poput Kosova, trpeli najgore posledice samog
eksperimenta. Kako je ranije napomenuto, liberalizacija je u jugoslovenskom kontekstu
podrazumevala delimino odustajanje centralne vlasti od pokuaja regulisanja svih
aspekata drutvene stvarnosti u skladu sa temeljnom vizijom poeljnog drutva, a time
i prihvatanje i legitimisanje mnotva entiteta nieg stupnja u odnosu na centralnu vlast
Jugoslavije republika, pokrajina, naroda i narodnosti, ekonomskih preduzea kao
legitimnih aktera i donosilaca odluka u procesu drutvene reprodukcije.116 Na taj nain
liberalizacija postepeno omoguava (ponovnu) afirmaciju razliitih partikularnih
pripadnosti, identiteta i lojalnosti naspram apstraktno-univerzalnih i esto simboliki
praznih odrednica poput radnog oveka, proletera, Jugoslovena, pa time i postepenu
(implicitnu) normalizaciju etnikih nacionalizama u Jugoslaviji i svih vidova
takmienja meu republikama.
Demonstracije 1968. godine na Kosovu predstavljaju jedan od prvih primera
neuspeha da se iskustvo nepravde formulie u alternativnom, progresivnom reniku
solidarnosti koji bi insistirao na univerzalnosti egalitarizma socijalistikog projekta,

115

116

Uokviravanje (framing) podrazumeva odabir nekih aspekata stvarnosti i zanemarivanje drugih, uz koje
ide isticanje prvih kao naroito znaajnih u kontekstu optenja. To se postie definisanjem problema,
tumaenjem njihovih uzroka, moralnim vrednovanjem i preporuivanjem praktinog tretmana
(Entman, 1993, 52, prema Baki, 2011, 109).
U tom smislu tumaimo i jedan od prvih i najdalekosenijih poteza liberalizacije koji povlai
jugoslovenska elita ve poetkom pedesetih odustajanje od sistematine izgradnje jugoslovenskog
nacionalnog identiteta odozgo, i supstituciju tog identiteta ideologijom bratstva i jedinstva
jugoslovenskih naroda. Up. takoe Dyker, 2013, 6391.

158

nasuprot renika identitetsko-nacionalnih partikularizama.117 Redistribucija i

socijalna pravda su, umesto u egalitaristikom registru socijalizma, zahtevani u
okvirima nacionalne autonomije privreivanja i preraspodele resursa.
Konkretno, protesti koje nekoliko meseci nakon junskih studentskih demonstracija u Beogradu izbijaju u vie gradova SAP Kosovo 27. novembra 1968. Pritini, Pei,
Prizrenu, Gnjilanu, Kosovskoj Mitrovici predstavljaju artikulaciju iskustva nepravde
oliene u injenici da, nakon 23 godine postojanja socijalistikog sistema, Kosovo i
dalje ekonomski zaostaje za svim drugim regionima Jugoslavije, i da se albanska veina u ovoj pokrajini vie od svih drugih narodnosti suoava sa problemima ekstremnog
siromatva i blokirane drutvene pokretljivosti. U tom smislu, iskustvo nepravde kao
primarni uzronik protesta bilo je otvoreno za artikulaciju unutar oba ranije pomenuta
renika politike borbe: renika socijalne pravde i renika politike identiteta, te su zahtevi i parole demonstranata, poput Kosovo republika oslikavali empirijsku nerazluivost dva renika.
Ukoliko se fokusiramo na izvetavanje dnevnih listova, uvideemo da je protest
predstavljao kljunu etapu u razvoju pomenute strategije diskurzivne redukcije protestnih pokreta koju je jugoslovenska politika elita razvila u svrhu delegitimizacije
protesta. U izvetavanju ne postoje znaajnije razlike izmeu tri dnevna lista u pogledu diskurzivnih strategija delegitimizacije autori priloga prevashodno proteste tumae kao izraz albanskog nacionalizma i separatizma, negirajui i najmanju mogunost da se uzroci protesta nalaze u neuspesima jugoslovenskog socijalizma da rei
strukturne probleme kosovske ekonomije.
U tekstu Ocena trogodinje aktivnosti, primera radi, postavljen je temelj strategije
delegitimizacije protesta, isticanjem da proces ekonomsko-politike liberalizacije
zapoet 1965. godine predstavlja demokratizaciju sistema, to jest obraun sa
birokratsko-ovinistikim snagama:
Obraun samoupravljakih snaga sa birokratsko-konzervativnim na nivou CK
SKJ imao je dalekosene posledice na politiki ivot ove Pokrajine. Demokratizacija je otvorila proces suzbijanja birokratsko-ovinistike i frakcionake
platforme snaga u i izvan Saveza komunista kao i snaan zamah idejno-politike
borbe Saveza komunista.
Borba, 1968a, 6

U sledeem iseku iz grae, autor teksta upozorava da se, uprkos bogatstvu i raznovrsnosti protestnih parola (kritike svega postojeeg), iza zahteva demonstranata krije jedan osnovni motiv odbacivanje jugoslovenskog socijalizma:
117

Iako je neosporna injenica da je Kosovo nakon pripajanja Kraljevini Srbiji bilo predmet imperijalne
dominacije (up. Tucovi, 1950, 131; Lampe, 2000, 97) u kojoj su Albanci bili neretko svedeni na graane
drugog reda, socijalizam je svojim internacionalizmom ipak pruao mogunost prevazilaenja balasta
komplikovane istorije meuetnikih sukoba ova dva naroda.

159

Ostaje injenica da su mnogi stavovi i kritike na Fakultetu bile u skladu sa

poznatom parolom kritike svega postojeeg, iza ega se skrivala kritika
usvojenih pravaca razvoja naeg drutva i rukovodee uloge Saveza komunista.
Borba, 1968b, 4

Sa druge strane, novinar Borbe nastoji da definie i klasifikuje tipove kritike postojeeg drutveno-ekonomskog stanja na Kosovu sa ciljem da ukae na njihovu antisocijalistiku i identitetsko-politiku orijentaciju:
(...) da su aktivnosti na sprovoenju odluka CK SKJ i CK SKS i Pokrajinskog
komiteta razni anarholiberalistiki, nacionalistiko-ovinistiki i antisocijalistiki elementi iz redova albanske narodnosti, hteli sada da iskoriste u svoje ciljeve. Razne deformacije organa bezbednosti u prolosti, greke i postupke
pojedinih ljudi, oni su pokuali da pripisuju socijalistikom sistemu Saveza
komunista i njegovoj politici.
Borba, 1968c, 3

U prilogu iz Politike moemo uoiti istu reduktivnu diskurzivnu strategiju:

Reakcionarne snage pokuavaju da zloupotrebe i onemogue demokratizaciju politikog ivota kod nas da bi nametnule svoje stavove. Sadrina parola sa
kojima su reakcionarne snage izale na ulicu i trenutak koji su izabrale, jasno
govore o tome da je re o sprezi politikih protivnika svih boja, poev od inostranih agentura, preko ostataka reakcionarnih snaga i ovinista, do raznih
devijanata unutar Saveza komunista, sa paklenim ciljem da se nanese teta
afirmaciji Albanaca i reenjima naeg drutva iji je smisao unapreivanje
odnosa meu narodima i narodnostima.

Politika, 1968a
U drugom izvetaju, akteri protesta su definisani kao klasni neprijatelji, to
predstavlja korak dalje od etikete nacionalizma. Dok su nacionalistiki zahtevi
hipotetiki kompatibilni sa zahtevima za socijalnom pravdom, u sluaju klasnih
neprijatelja i ta mogunost se gubi:
Veeras je u Pritini odran i proireni sastanak sekretarijata Osnovne organizacije Saveza komunista Filozofskog fakulteta na kome je ocenjeno da je
demonstracije organizovao klasni neprijatelj...
Borba, 1968

160

Prilog Borbe nas upozorava da, iako nam protesti mogu izgledati kao studentski,
te se time mogu dovesti u vezu sa junskim protestima u Beogradu (kojima je pridodat
prevashodno socijalni karakter), oni ne odraavaju stanovita veine studenata
(legitimnih aktera):
lanovi pokrajinskog odbora su primetili da je bilo pokuaja da se demonstracije okvalifikuju kao studentske i da se neprijateljski akt grupe studenata
albanske narodnosti pripisuje veini studenata.
Borba, 1968, 4

Najzad, najelaboriraniji primer strategije upozoravanja italaca da ne podlegnu

iskuenju pronalaenja socijalnih motiva u protestima, ve da razlikuju otrov od
eera, pronali smo u Politici:
Od ovako otvorenih istupanja teko da se bitno razlikuju ona koja osuuju demonstracije, ali pokuavaju da nau masu socijalnih razloga za izvinjavanje demonstranata. Razume se, akutnost socijalnih problema ne moe niko da negira. Oni i te
kako postoje, kao, uostalom, i svugde u zemlji, a ovde su ak i jo jae izraeni. Ali,
u diskusiji o tome () treba odvojiti otrov od eera. Pre svega, partijski sastanci
su zakazani da bi se demonstracije politiki ocenile i utvrdila odgovornost uesnika
u njima. Insistiranje da se tu i u ovom trenutku govori o socijalnim problemima znai
pokuaj da se skup odvrati od razmatranja glavnih stvari (...) Oigledno, nije re o
problemima koji sada postoje, ve kako ko u ovoj situaciji njima politiki manipulie.
Politika, 1968b

U predstavljenim diskurzivnim strategijama moe se uoiti raanje nove tehnike

simbolike dominacije118, koju emo dalje pratiti kroz proteste 1981. i 1988. godine.
1981: kontrarevolucija u doba stabilizacije
Dalekosene posledice strategije diskurzivne redukcije socijalnih problema graana
Kosova na identitetske, najbolje se mogu sagledati na primeru demonstracija 1981.
godine. Nakon pokuaja jugoslovenske elite da ustavnim reformama iz 1974,119 kosovski problem rei politikom decentralizacijom, u martu 1981. godine dolazi do poPojam simbolike dominacije u tesnoj je vezi sa pojmom sistemske legitimizacije poretka, to jest
predstavlja njen glavni mehanizam. Simbolika dominacija se odnosi na kontinuirano spreavanje
aktera koji pripadaju drutvenim grupama izloenim razliitim oblicima sistematske distributivne
i statusne nepravde da svoja iskustva uspeno artikuliu i institucionalizuju u formi drugaijeg
drutvenoekonomskog i statusnog poretka.
119
Prema tumaenjima raspada Jugoslavije u kojima se u prvi plan istiu institucionalni argumenti, logika
Ustava iz 1974. i drugih pravnih propisa, posebno Zakona o udruenom radu (1976), onemoguila je
funkcionisanje saveznih organa i doprinela dezintegracijskim tendencijama u drutvu (Jovi, 2003,
8485).
118

161

bune albanskih studenata zbog loih uslova na Pritinskom univerzitetu. U tom trenutku, na Pritinskom univerzitetu oko 20.000 studenata studira na albanskom, i
suoava se sa nedostatkom perspektive zapoljavanja i pristojnog ivotnog standarda
na Kosovu usled nerazvijenosti nedostaje visokokvalifikovanih radnih mesta, a studije na albanskom stvaraju jeziku barijeru za zapoljavanje u drugim delovima Jugoslavije. Looj situaciji na Univerzitetu svakako je doprinela opta ekonomska kriza u
kojoj se problem zaduenosti SFRJ ponovo reavao merama tednje koje su doprinele
rastu nezaposlenosti, rastu cena i padu standarda stanovnitva.120 Reenje se trailo u
racionalizaciji i stabilizaciji, to jest u nekom obliku tednje u domenu javnih finansija. Pad ivotnog standarda je snano pogaao studente, drutvenu grupu izrazito
ranjivu na ovakve mere. Bunt oko stanja u studentskim domovima na Pritinskom
univerzitetu imao je nedvosmislenu socijalnu pozadinu.121 Naa analiza sugerie da je
socijalni karakter demonstracija u javnom diskursu naroito u osvrtima visokih
funkcionera KPJ potisnut i izjednaen sa nacionalizmom.
U ispoljavanju izriitog i vatrenog poricanja socijalnog karaktera demonstracija
1981. godine, visoki funkcioneri su bili kreativni. Aslan Fazlija, predsednik Konferencije organizacija SK Pritine, u diskusiji na Predsednitvu Optinske konferencije
SSRN Pritine koju je prenela Politika, ne gaji nikakve sumnje u neprijateljski karakter demonstracija na kojim su organizatori upotrebom demagokih socijalnih i nacionalistikih parola (bezuspeno) pokuali da zavedu studente Pritinskog univerziteta. Naravno, kako primeuje Fazlija, nai studenti su svesni da
Univerzitet Kosova u Pritini spada meu tri najvea univerziteta u zemlji na
kome se nastava odvija na maternjem jeziku studenata. Tako brz, irok i uspean razvoj nije poznat u istoriji razvoja univerziteta. Svesni smo inae, istakao je Fazlija, da studenti u Pritini zbog brzog razvoja univerziteta imaju
problema oko ivotnog standarda, na ijem se razreavanju ubrzano radi.
Politika, 1981, 8

Predsednik Predsednitva CK SKPJ, Duan Dragosavac uvia mnogostrukost artikulacije iskustva nepravde, meutim argumentuje da je na teorijskom planu samoupravni socijalizam najbolje reenje kako za socijalne, tako i za nacionalne probleme.
Hibridnost samog samoupravnog socijalizma postaje svojevrsna diskurzivna strategija, ideologija kojom se briu sve druge ideologije:
Iskustvo nam pokazuje, da smo uvek imali tete kada smo zanemarivali trenutke koji su nam izgledali kao istorijski. Mi smo na najbolji mogui nain reili
pitanje nacija(...) Daljim razvojem samoupravljanja, kao klasno-socijalnog ele120
121

Up. Dyker 2013, 91114.

Up. Noel, 1998.

162

menta, mi uspeno reavamo nacionalno pitanje, i stoga stalno povezujemo

klasnu, socijalnu i nacionalnu komponentu.
Veernje novosti, 1981,1

Uprkos intrinsinoj inkluzivnosti ovog diskursa, Dragosavac vrlo brzo pronalazi

osnove za diskreditaciju socijalne komponente protesta:
(...) u prvoj demonstraciji (11. marta) za koji je povod bila loa hrana u studentskoj menzi. Brzo se uvidelo da je ona bila proeta drugim motivima. U
ponovljenim izgredima su otvoreno istaknuti kontrarevolucionarni zahtevi. Pokazalo se da je neprijatelj u demonstracijama bio pripremljen i organizovan
Ibid.

Na slinom tragu je i govor koji Fadilj Hoda, lan predsednitva SFRJ i predsednitva SKJ dri Politikom aktivu Pritine. U govoru koji je u beogradskoj Borbi objavljen
pod naslovom Razvoj Kosova smeta kontrarevolucionarima on primeuje da
Jugoslavija i njena privreda kao deo svetske privrede, kao zemlja u razvoju,
snosi, kao i veina drugih zemalja posledice ukupnih zbivanja, te u svom razvoju nailazi na iste ili sline tekoe, na koje nailazi najvei broj zemalja na
svetu.
Borba, 1981a, 3

Dodajui da je Kosovo, kao deo Jugoslavije, izloeno ovim globalnim ekonomskim

tekoama, Fadilj Hoda takoe istie kako se one ne mogu
reavati vandalizmom, ruenjem te nae narodne imovine koju su svojim
rukama stvarali svi narodni radni ljudi, zatim neprijateljskim i nacionalistikim
akcijama, ve naporima organizovanih socijalistikih snaga svih naroda i
narodnosti Kosova u borbi za veu produktivnost rada, za sprovoenje mera
ekonomske stabilizacije
Ibid.

Negiranje bilo kakve mogunosti da su demonstracije socijalno uslovljene moglo se

uti i na sednici Pokrajinskog komiteta SK Kosova o kojoj izvetava Borba:
U naem daljem idejno-politikom radu nije dovoljno samo osuditi neprijateljsko delovanje i njegove akcije. Potrebno je da meu najirim masama objasnimo i neprijateljski karakter i smisao parola koje su organizatori demonstracija
isticali. Pre svega, neprijateljske snage koje su organizovale demonstracije u
svojim parolama nisu isticali ni jedan jedini stvarni ili pravi socijalni ili drugi

163

problem sa kojim se suoavaju nai radni ljudi i omladina ili albanska narodnost, jer njihovi motivi i ciljevi uopte nisu stvarni, socijalni i drugi problemi, ve
su neprijateljski usmereni na ruenje naeg sistema.
Borba, 1981b, 2

Saglasje ondanje politike elite o neprijateljskom karakteru demonstracija koje

su se odvijale na Kosovu poivalo je na doslednoj negaciji njihovog socijalnog karaktera. Ovakvim diskurzivnim uokviravanjem se na elegantan nain delegitimizovao najopasniji oblik drutvenog protesta koji dolazi odozdo. Negacija socijalne komponente je
perpetuirala i osnov moi ondanje elite, time to se razreenje socijalnih tenzija trailo u politikom i ekonomskom eksperimentisanju koje je bilo sve blie liberalizmu.
Ono je podrazumevalo dalju konverziju socijalnih problema u nacionalne, u skladu sa
pomenutom tendencijom liberalizacije da afirmie lojalnost aktera razliitim partikularnim kolektivitetima, pa time i princip samoopredeljenja kao mogue reenje ekonomskih problema odreene grupe aktera, naroito ukoliko je ekonomski eksploatisana drutvena grupa istovremeno bila i identitetski homogena.
1988: ka iznuenim nunostima
U sloenim dogaajima iz 1988. godine tada ve dugorona nastojanja da se sve
vrste drutvenih problema tretiraju u identitetskom i nacionalnom kljuu, stvorila su
uslove za punu nacionalnu mobilizaciju aktera. Kriza spoljnog duga, koja se prvi put
javlja poetkom osamdesetih, kulminirala je pred sam kraj decenije kada su rast cena,
inflacija i nestaica roba znaajno opteretili skoro sva jugoslovenska domainstva. Traganje za pravim oblikom stabilizacije je tako postala apsolutna preokupacija ondanjih politikih funkcionera i tehnokrata. Meutim, u borbama oko artikulacije reformi
ideologija dela politike elite okupljene oko Slobodana Miloevia je sada ve imala
odreenu prednost upravo zbog toga to je krajnje efektno uspevala da objedini identitetsku redukciju socijalne nepravde i etatistike tenje u Srbiji sa nunou reforme, daljim razvojem trinog oblika drutvene reprodukcije. Na ovaj nain stvorili su
se uslovi za nastanak svojevrsnog hibridnog diskursa prema kojem je progresivni
pristup jugoslovenskom samoupravnom socijalistikom sistemu nalagao iskljuivo
nacionalistiku artikulaciju klasnih interesa.
Miloevieva struja je tako uspela da velikom delu srpske javnosti predstavi
ekonomsku i socijalnu krizu osamdesetih godina kao produkt nepravednog statusa
Srbije u sistemu meu-federalne trine konkurencije koju je proizveo jugoslovenski
liberalni eksperiment. Kako se iskustvo nepravde ve due vreme tretiralo identitetski
i redukcionistiki, uslovi za buenje naroda bili su idealni. keljzen Malii primeuje
i jezgrovito opisuje ovu nemogunost alternativne artikulacije univerzalnih socijalnih
problema:

164

Problem vlasnitva nad Kosovom postao je od ivotnog znaaja, a ono to je

stvarno od ivotnog znaaja za sve stanovnike Kosova, bez obzira na nacionalnost, obeava se da e biti reeno po nacionalnom kljuu, kad Kosovo bude
nae, kad ga preotmemo od uzurpatora. U vladajuem kosovskom diskursu
nisu prisutne veoma izraene razvojne tekoe Kosova (s tendencijom razvoja nerazvoja tj. stalnog zaostajanja u odnosu na druge krajeve zemlje), problem demografske tranzicije (...). Umesto stvarnih problema, istiu se oni mitizirano nacionalniTakve redukcije onemoguavaju pravi uvid u problem,
oteavaju pa i ine nemoguim njegovo mirno reavanje.
Maliqi, 1989, 73

Stoga ne udi da se Miloevi okrenuo reenju kosovskog problema, kao vekovnom mitskom mestu srpske nacionalne sabornosti. Njegova propagandna maina je
ustavne reforme iz 1988. godine predstavljala kao presudne za ekonomsku i politiku
konsolidaciju SR Srbije. Ovaj zadatak je trebalo ostvariti tako to e se prvo ispraviti
nepravda naneta Srbiji Ustavom iz 1974. godine.
Pokuaji da se formulie bilo kakav alternativni uvid u prirodu drutvene krize
koji su se pre svega mogli nai u zvaninom glasilu SKJ, Borbi bili su od samog poetka podriveni agilnou Miloevievog hibridnog diskursa koji je uspeo da sebe u oima javnosti postavi na tromeu liberalizma, nacionalizma i socijalizma. Tako se jo
jednom ispoljila snaga nacionalizma da, zahvaljujui sposobnosti da u sebe po potrebi
ukljui elemente socijalistikih, liberalnih, konzervativnih ili drugih ideologija, potonje zatim povee u jednu hibridnu tvorevinu sa potencijalom da mobilie irok spektar
aktera na temelju njihovih raznovrsnih iskustava nepravde.
Nakon viemesene medijske pripreme, tokom leta i jeseni 1988. irom Srbije i
Crne Gore organizovani su brojni mitinzi solidarnosti sa Srbima i Crnogorcima na Kosovu,122 koji su krunisani velikim mitingom Bratstva i jedinstva u Beogradu. Dva
dana pre mitinga, na Kosovu izbijaju petodnevni protesti podrke Pokrajinskom komitetu Saveza komunista, a protiv smene Azema Vlasija, Kaue Jaari i drugih rukovodilaca i protiv izmena Ustava iz 1974. godine. U analiziranim medijima, o ovim protestima se od poetka izvetava oprezno, ali u preovlaujue negativnom tonu. I pre
nego to im je dodeljena nedvosmisleno nacionalistika etiketa, razliitim retorikim
strategijama novinari ukazuju na dramatinost dogaaja i njihovu potencijalnu opasnost.
Svojim glasnim skandiranjem i pevanjem () oni su iz sna prenuli mnoge
stanovnike Pritine. Prizor je bio gotovo sablasan: sa upaljenim rudarskim
lampama, rudarskim odelima i lemovima, prvo je stigla eta od oko 150 radnika tree smene rudnika Kinica i Novo brdo.
Veernje novosti, 1988a, 13
122

O protestnom pokretu Srba sa Kosova u periodu od 1985. do 1988. videti u: Vladisavljevi 2003, 2008.

165

Posle govora Kaue Jaari i Azema Vlasija na fudbalskom stadionu FK

Pritina gde se bilo okupilo oko 70 hiljada pripadnika albanske narodnosti
oekivalo se da e se situacija, i pored strahovanja, donekle smiriti. (...)
Naalost strahovanja su se obistinila u dramatinom obliku.
Borba,1988a, 5
Iako su nam stizale vesti iz Pritine gotovo do zakljuenja ovog izdanja Politike o miru na pritinskim ulicama, poslednja vest je, ipak, donela novu
uznemirenost. (...) Organi milicije su na svojim mestima.
Politika, 1988a, 1

Diskurzivni rad na pridavanju nedvosmisleno nacionalistikog karaktera protestima uveliko je prisutan u novinskim izvetajima i pre objavljivanja zvanine ocene predsednitava SR Srbije i CK SK Srbije, prema kojoj postoji nesumnjivi kontinuitet kontrarevolucionarnih dogaaja iz 1981. godine (Politika 1988b, 1). Dovoena je u
pitanje legitimnost proklamovanih ciljeva, parola (prebrojavalo se koliko se puta na
ulicama ula parola Kosovo republika), legitimnost aktera i (nikad imenovanih, ali
implicitnih) organizatora protesta.
Vie od hiljadu rudara Trepinog rudnika Stari trg obustavilo je jutros rad.
Spojile su se dve smene trea i prva da izraze svoje nezadovoljstvo i
ogorenje zbog napada na Sindikatu Srbije da u radnikoj klasi Kosova ima
najvie separatista i nacionalista. To je bio samo povod, a prave namere radnici su iskazali vrlo brzo.
Borba, 1988b, 15
Sve to se deava na itavom Kosovu, preliva se u Pritinu. To je uostalom i
cilj onih koji su sve ovo organizovali, a u organizaciju i voenje umeale su se
neprijateljske snage. Uspele su da izmanipuliu deo radnika. Iz gotovo svakog
detalja se vidi da je itava akcija sasvim dobro organizovana i voena i po
tome kako se dolazi u Pritinu, i po tome kako se pojedini neprihvatljivi zahtevi polako i stepenasto probijaju.
Veernje novosti 1988b, 6

Najee se ukazivalo na neobinu organizovanost i sinhronizovanost mase

koja se ponaa kao po komandi i u skladu sa dobro poznatim scenarijom i ustaljenom scenografijom i dekorom (u brojnim lancima se aludiralo da su jugoslovenske
i radnike zastave i Titove slike sluile samo da bi prikrile pravi karakter protesta). U
tome nije bilo razlike meu analiziranim medijima.

166

Jednoobraznost, ista scenografija, iste parole, uzvici i zahtevi rudara koji su u

toku jueranjeg dana u razliito vreme pristizali u Pritinu u kolonama, mnoge
je navela na pomisao da njihovo pojavljivanje na ulicama glavnog grada Pokrajine nije bilo nimalo sluajno, odnosno da je u svemu tome bilo prilino sinhronizacije.
Veernje novosti 1988c, 13
U to ime bile su podreene i sve parole, svi zahtevi i svi potezi koje su demonstranti do sada preduzimali. Za ostvarivanje tih ciljeva () korien je ve
dobro poznati scenario i dekor. Sve se odvijalo pod jugoslovenskim trobojkama, partijskom zastavom i zastavom SR Srbije, albanske narodnosti na Kosovu i rudarskom (radnikom) zastavom. Naravno, noeno je na stotine slika
druga Tita.
Borba, 1988c, 5
Odjednom, kao po nekoj komandi u 19,20 napustili su veliku salu doma Boro
i Ramiz i u dve grupe, viui Pred komitet, pred komitet, uputili se u centar
grada, pred zgradu PK SK Kosova (...) Za pet minuta kao po nekoj komandi
masa se razila pritinskim ulicama.
Borba, 1988, 1

Na Konferenciji Saveza komunista Srbije zahtevana je zvanina definicija protesta,

a mnogi uesnici u diskusiji zaotrili su ak i najnepovoljnije ocene o karakteru protesta koje su se do tada pojavljivale u medijima. U diskursu beogradskih medija, uprkos
kamuflaama, re je antisrpskim demonstracijama, ali i kontrarevolucionarnom opiranju reformama.
Zato se i postavlja pitanje i dilema: ta se to dogaa? (...). Koliko ima elemenata nastavka bezone kontrarevolucije? Iskustvo iz 1981. godine u pogledu
sporog reagovanja na proteste, prvo studenata, a zatim ostalih, dezinformacije u zemlji o tom pitanju, posebno na Kosovu, nalau nam da bez odlaganja
sve nazovemo pravim imenom.
Politika, 1988c, 2
(...) da se u sutini radi o antisrpskim demonstracijama dosta velikih razmera,
a organizovale su ih one iste kuhinje iz 1968. i 1981. godine. Osnovni je cilj i
zahtev da se nita ne menja, da se poto-poto odbrani postojea politika. To
se ini sa velikom estinom () tako da sve kamuflae da se to sakrije padaju u vodu. Pokuava se demonstracijama dati projugoslovenski karakter, ali u
tome se ne uspeva.

167

() Ovo to se poslednjih dana deava na Kosovu jesu demonstracije, i to

demonstracije kao novi oblik jednog oglaavanja kontinuiteta kontrarevolucije
albanskih nacionalista i separatista. Demonstracije su veoma suptilno pripremljene, organizovane i promiljeno se vode. Sve je razraeno u detalje ()
istakao je Aleksandar Mitrovi.
Veernje novosti, 1988, 4

Nasuprot neprijateljskim demonstracijama na Kosovu stajao je velianstveni

miting na Uu. Iako se o karakterima oba protesta moe sa dananje distance raspravljati, ureivaka politika analiziranih listova jasno je razluila ko su legitimni Mi, a
ko nelegitimni Oni koji protestuju tih dana.
itave prole noi i jutros (...) prema Beogradu stiu hiljade autobusa i automobila. Ljudi razliitih godina, profesija, obrazovanja dolaze u Beograd da izraze svoje elje za jedinstvenu Jugoslaviju, za promene, za bolju budunost...
Beograani e uiniti sve da budu dobri domaini. Ovaj grad nee dozvoliti da
iko baci ljagu i uprlja veliki skup slobodarstva.
Politika, 1988, 1
Na velianstvenom zboru na Uu () osam govornika govorilo je o kosovskoj
drami, bratstvu i jedinstvu Jugoslavije, reformama, budunosti mlade generacije, snazi radnike klase, prolosti s kojom se moemo ponositi...
Borba, 1988, 1

Politika je, specijalno za ovu priliku, uvela i rubriku Odjeci mitinga bratstva i jedinstva u Beogradu, u okviru koje su neki od naslova bili i: Velianstven zbor odisao je
humanou i jugoslovenstvom (Osijek), Kragujevac: Bilo je to kao filharmonija,
Smederevci oduevljeni, Titova Mitrovica: Pokazali smo da smo dostojanstven i plemenit narod, Novi Sad: Da zavlada sloga umesto svae, Sarajevo: Zadovoljstvo
zbog jugoslovenskog ponaanja itd. Organizator, Predsednitvo Gradske konferencije
SSRN Beograda, prenosi Borba, ocenilo je beogradski miting kao skup na visokom civilizacijskom nivou, najdostojanstveniji zbor koji je ikad odran i na kom je ispoljena
visoka patriotska svest (Borba, 1988d, 4).
U ovako postavljenoj slici nije bilo nikakvog mesta za pokuaje da se protesti na
Kosovu, mitinzi solidarnosti sa obespravljenim Srbima i Crnogorcima na Kosovu i zavrni miting u Beogradu ni u kom smislu, pa samim tim ni po pitanju (ne)legitimnosti,
izjednae. U svakom od izvetaja u medijima u kojem je zabeleeno da je neki akter to
pokuao da uradi, odmah zatim je sledilo ograivanje od tog iskaza i odbacivanje argumenata.
Iz mase je zatim ustao jedan radnik i povikao: Sutra se dri miting u Beogradu. Kako to moe, a ovo ne moe?

168

- Tamo SSRN Beograda organizuje miting i za to snosi svu odgovornost

rekla je Kaua Jaari i dodala Ako nastavite ovako da govorite, ja vas vie
neu sluati.
Borba, 1988d, 19-20
Hrabar je protiv generaliziranja stvari jer ne mislim da su one hiljade ljudi,
one stotine hiljada, koji su doli tamo, svi iredenta. Na kraju se Hrabar zaloio
da se ovim dogaajima da bar minimum pozitivnog predznaka jer: ne mogu
do kraja odbaciti i miljenja tog sveta koji je to izrazio. I u drugim situacijama
imamo gde je plebiscitarno data podrka, takoe odreenim ljudima. Reagovala je Marija Todorovi, istakavi da to to spolja moe liiti jedno na drugo, apsolutno nije slino. Tok dogaaja pokazuje da je to sasvim razliito u
sutini.
Borba, 1988, 1

Gusto tkan diskurs koji se pleo oko vanih javnih dogaaja iz 1988. godine oslikava
temeljne odlike diskurzivne redukcije protestnih pokreta u socijalistikoj Jugoslaviji,
ali ujedno i ishodite ove tehnike simbolike dominacije postepeno odustajanje aktera od toga da iskustvo nepravde uopte i pokuaju da artikuliu u socijalnom kljuu.
Zakljuna razmatranja
Formalizovanjem teze o strategiji transponovanja kriza legitimnosti jugoslovenskog socijalizma sa drutvenoekonomske na simboliku ravan, kojom je jugoslovenska
vladajua klasa odgovarala na akterske izazove odozdo, dolazimo do dvodimenzionalnog eksplanatornog modela, koji se sastoji od ose politike moi i ose diskurzivne artikulacije protestnih zahteva (osa ideologije):

Na poetku analiziranog perioda, akteri koji pripadaju eliti veinom su locirani
unutar gornjeg levog kvadranta, odnosno poseduju jugoslovenski, antinacionalistiki
svetonazor. U istom periodu, kategorija obinih aktera relativno je ravnomerno prisutna u kontinuumu donja dva kvadranta. Unutar jugoslovenske svakodnevice i
protestnih pokreta uzrokovanih prevashodno ekonomskim krizama i nejednakostima,
169

stalno su prisutna oba referentna okvira za tumaenje stvarnosti, identitetski i klasni.

Oni se meusobno proimaju unutar akterskog iskustva nepravde.
U trenucima mobilizacije protestnog pokreta, dolazi do intersubjektivnog procesa
artikulisanja ovog iskustva. Pri tome, krajnji ishod artikulacije zavisi prevashodno od
dva inioca: od sveobuhvatnih renika (svetonazora) koji su akterima na raspolaganju, i od efektnosti mehanizama simbolike dominacije koji su na raspolaganju vladajuoj klasi, poput strategije diskurzivne redukcije. Smatramo da je vladajua klasa u
Jugoslaviji uspeno praktikovala simboliku dominaciju u kljunim trenucima 1968. i
1981. godine, onemoguivi aktere da na protestima, ali i u medijskom prostoru, svoje
zahteve legitimiu kao socijalistike. Time je spreena koncentracija aktera unutar
donjeg levog kvadranta u formi socijalnog, antinacionalistikog otpora poretku, kompatibilnog sa jugoslovenstvom. Umesto toga, diskurzivna redukcija je u duem periodu doprinela koncentraciji obinih aktera unutar desnog kvadranta, bilo da su svoje
drutveno-ekonomske zahteve u potpunosti reartikulisali u identitetskom okviru, bilo
da su dotine zahteve poeli da interpretiraju kao nekompatibilne sa jugoslovenstvom
(oba modaliteta reartikulacije su bila prisutna u protestnim pokretima kosovskih Albanaca 1968, 1981. i 1988. godine).
Krajnje ishodite diskurzivne redukcije kao strategije simbolike dominacije predstavlja cepanje jugoslovenske elite na dve struje i konana petrifikacija protestnih pokreta akter unutar nacionalistikog kvadranta 1988. godine. Upotreba nacionalistike etikete od 1968. do polovine osamdesetih u svrhu delegitimizacije protesta imala je
povratni efekat i na samu elitu. Jedan njen znaajan segment razvija novu strategiju
kao odgovor na strukturnu krizu jugoslovenskog sistema: resignifikaciju same etikete i
delimino prihvatanje jednog njenog modaliteta (nacionalizma etnike grupe kojoj
pripada dotini segment elite, uz odbacivanje njemu suprotstavljenih etnikih nacionalizama).
Na dubinsku krizu jugoslovenskog sistema u drugoj polovini osamdesetih, elita je
jo jednom pokuala da odgovori eksperimentalnim reenjem u sferi ekonomije,
ovog puta supstantivnom trinom liberalizacijom. Meutim, jedan segment reformski nastrojene elite, predvoen Miloeviem, u skladu sa protestnim pokretima u zemljama Istonog bloka, nastoji da predstavi ideologije trine liberalizacije i etnikog
nacionalizma kao nerazdvojive, resignifikujui etiketu nacionalizma.123 Ovaj deo elite
moi strateki se pozicionira unutar gornjeg desnog kvadranta modela, pokuavajui
da iskustvo nepravde aktera artikulie u nacionalistikom kljuu u svrhu borbe protiv
jugoslovenski orijentisanog segmenta elite nastojei da koncentrie aktere na liniji
gornji desni donji desni kvadrant. Miloeviev segment elite je, odnevi pobedu nad
antinacionalistiki pozicioniranim reformatorima olienim u saveznom premijeru
Anti Markoviu, zapoeo lanani proces mobilizacije aktera na liniji gornji donji desni kvadrant, koji je do prve polovine 1989. zahvatio sve republike i etnike grupe u
Jugoslaviji.
123

Up. Meie 1999.

170

U gore ocrtanoj specifinoj dinamici akterskog iskustva nepravde i strategija simbolike dominacije vladajue klase nalazi se, prema naem miljenju, jedan od uzroka
neuspeha socijalistikog sistema u Jugoslaviji da u toku etiri i po decenije neutralizuje nacionalizam kao primarni referentni okvir za tumaenje drutvene stvarnosti na
Kosovu.
Izvori:

Borba (1968a) Ocena trogodinje aktivnosti. 14. novembar. str. 6.

Borba (1968b) Ocena studentskih dogaaja.1. novembar. str. 4.
Borba (1968c) ovinisti se slue svim sredstvima da unesu smutnju i nepoverenje. 9.
novembar. str. 3.
Borba (1968) Pritinski studenti osuuju demonstracije. 3. decembar.
Borba (1968) Demonstracije su naile na otru osudu studenata. 4. decembar. str. 4.
Borba (1981a) Razvoj Kosova smeta kontrarevolucionarima. 4. april. str. 3.
Borba (1981b) Borba protiv neprijatelja, za poverenje i bratstvo i jedinstvo. 7. april. str. 2.
Borba (1988a) Protest pod maskom podrke. 20. novembar. str. 5.
Borba (1988b) Remzi Koljgeci VD predsednika. 18. novembar. str. 1-5.
Borba (1988c) Protest pod maskom podrke. 20. novembar. str. 5.
Borba (1988) Prestalo, pa ponovo poelo. 21. novembar. str. 1.
Borba (1988) Jedinstvom stvorimo budunost. 20. novembar. (vanredno izdanje). str. 1.
Borba (1988d) Dostojanstven skup. 21. novembar, str. 4.
Borba (1988d) Nemirenje sa kadrovskim promenama. 19-20. novembar. str. 1.
Borba (1988) Nije krizno, ve opasno. 22. novembar. str. 1.
Politika (1968a) Neprijatelj pokazao pravo lice. 7. decembar.
Politika (1968b) Otvorena suoavanja. 7. decembar.
Politika (1981) Osuene grupe studenata kao neprijateljske. 29. mart. str. 8.
Politika (1988a) Ponovo okupljanja demonstranata. 21. novembar. str. 1.
Politika (1988b) Demonstracije na Kosovu nesumnjivo su kontinuitet kontrarevolucionarnih dogaaja iz 1981. godine. 24. novembar, str. 1.
Politika (1988c) Tri reforme mera efikasnosti delovanja Saveza komunista. 23.
novembar. str. 2.
Politika (1988) Danas miting bratstva i jedinstva. 19. novembar. str. 1.
Veernje novosti (1981) Protiv nacionalizma beskompromisno. 5. april. str. 1.
Veernje novosti (1988a) Protest zbog ostavki. 18. novembar. str. 1-3.
Veernje novosti (1988b) Studenti produili demonstracije. 20. novembar. str. 6.
Veernje novosti (1988c) Protest zbog ostavki. 18. novembar. str. 1-3.
Veernje novosti (1988) Jo radi stara kuhinja. 22. novembar. str. 4.

171

Literatura:

BAKI, J. (2011) Jugoslavija: razaranje i njegovi tumai. Beograd: Slubeni glasnik.

BURG, L. S. (2014) Conflict and Cohesion in Socialist Yugoslavia: Political Decision
Making Since 1966. New Jersey: Princeton University Press.
DYKER, A. D. (2013) Yugoslavia: Socialism, Development and Debt. New York:
Routledge.
ENTMAN, R. (1993) Framing: Toward Clarification of a Fractured Paradigm. Journal of
Communication. 43 (4). str. 5158.
HONNETH, A. (1996) The Struggle for Recognition: The Moral Grammar of Social
Conflicts. Cambridge, MA: The MIT Press.
JOVI, D. (2001) Razlozi za raspad socijalistike Jugoslavije: Kritika analiza postojeih
interpretacija. Re. 62 (8). str. 91157.
JOVI, D. (2003) Jugoslavija: drava koja je odumrla. Zagreb: Prometej.
LAMPE, J. R. (2000) Yugoslavia as History: Twice There Was a Country. Cambridge:
Cambridge University Press.
LAZI, M. (1987) U susret zatvorenom drutvu. Zagreb: Naprijed.
LAZI, M. (1994) Sistem i slom. Beograd: Filip Vinji.
LAZI, M. (2011) ekajui kapitalizam. Beograd: Slubeni glasnik.
LYDALL, H. (1989) Yugoslavia in crisis. New York: Oxford University Press.
MALIQI, Sh. (1989) Kosovo kao katalizator jugoslovenske krize. U Slavko Gaber, Toni
Kuzmani (prir.). Kosovo Srbija Jugoslavija. str. 6977.
MEIE, V. (1999) Yugoslavia: A History of its Demise. New York: Routledge.
NOEL, M. (1998) Kosovo: A Short History. London: Macmillan Publishers.
PLETINA, D. (1992) Regional development in communist Yugoslavia: success,
failure, and consequences. Boulder: Westview Press.
RUBINSTEIN, Z. A. (2015) Yugoslavia and the Nonaligned World. New Jersy:
Princeton University Press.
RUSINOW, D. I. (1977) The Yugoslav Experiment, 1948-74. London: C Hurst & Co
Publishers Ltd.
TUCOVI, D. (1950) Srbija i Arbanija. U Izabrani spisi, knjiga II. Beograd: Prosveta.
VAN DIJK, T. A. (2006) Ideologija: multidisciplinarni pristup. Zagreb: Golden marketing
/ Tehnika knjiga.
VLADISAVLJEVI, N. (2003) Nacionalizam, teorija drutvenih pokreta i pokret Srba s
Kosova 1985-1988. Re. 70/16. str. 83107.
VLADISAVLJEVI, N. (2008) Serbias Antibureaucratic Revolution: Miloevic, the Fall
of Communism and Nationalist Mobilization. Basingstoke: Palgrave.
WOODWARD, L. S. (1995) Socialist Unemployment: The Political Economy of
Yugoslavia, 1945-1990. New Jersey: Princeton University Press.
WOODWARD, L. S. (2003) The Political Economy of Ethno-nationalism in Yugoslavia.
Socialist Register. 39. str. 7392.

172

Marjan Ivkovi
Tamara Petrovi Trifunovi
Sran Prodanovi
Institute for Philosophy and Social Theory
University of Belgrade

Serbian-Albanian Relations in Socialist Yugoslavia:

Protests in Kosovo and the Burden of Systemic
Legitimization
Abstract:
In this paper we examine to which extent was egalitarian vocabulary of Yugoslav socialism able to provide an alternative framework for interpretation of Serbian-Albanian relations. Our initial hypothesis is that due to the experimental nature of Yugoslav self-management socialism, which implied certain compromises with liberal
capitalism the Yugoslav elite was structurally bound to systematically negate the
social aspect of protests that took place in Kosovo in 1968, 1981 and 1988. Using critical discourse analysis on daily newspapers (Politika, Veernje novosti and Borba), we
show how the nomenclature treated the complex social-political aspects of the social
uprisings exclusively as a manifestation of nationalism. To the actors involved, this
discursive strategy suggested that nationalism is a common denominator for economic, political and ethnic equality. Final consequences of these discursive strategies will
be shown through analysis of media coverage of protests in Kosovo and the Brotherhood and Unity meeting that took place Belgrade in 1988, wherein we can see that
there is little space left for non-nationalistic interpretation of any kind of social uprising, both in media and actors perspective.

Key words:
Yugoslavia, Serbian-Albanian relations, system legitimization, protests, discourse
analysis

173

174

emu uimo nova

pokolenja?
Srpsko-albanski
odnosi u
udbenicima

175

176

Aleksandra Ili Rajkovi

Filozofski fakultet
Univerzitet u Beogradu

Albanci i srpsko-albanski odnosi u srpskim

udbenicima (1887-1987)
Apstrakt:
Rad prestavlja pokuaj sagledavanja dinamike razvoja predstava o Albancima i srpskoalbanskim odnosima u srpskim udbenicima od osamdesetih godina devetnaestog
veka do osamdesetih godina dvadesetog veka. Analizirani su udbenici istorije i geografije za osnovne i srednje kole. Razmatrano je nekoliko tema: Albanci kao starosedeoci, Velika seoba Srba, Prvi balkanski rat, Drugi svetski rat i Rezolucija Informbiroa.
U radu se konstatuje da znanja prezentovana u okviru ovih tema nisu bila dovoljna da
uenici izgrade jasnu i na kritikom promiljanju zasnovanu predstavu o susedima i da
sa razumeju odnose dve drave. Sadraji u udbenicima bili su u funkciji vladajueg
politikog diskursa, teme koje nisu bile u njegovim interesnim sferama nisu smatrane
vrednim. Zato su po strani ostajali oni sadraji koji bi omoguili upoznavanje drugog u
relaciji mi-drugi i razumevanje postupaka drugog u kontekstu njegovih ivotnih
okolnosti. U radu se ukazuje na vie pitanja koja su ostala nedoreena prilikom razmatranja nabrojnijih tema, kao i na zapostavljenu tematiku. Konstatuje se da je generacijama akumulirano neznanje o drugom plodno tlo za ukorenjivanje predrasuda i sve
oblike manipulacije.

Kljune rei:
srpsko-albanski odnosi, Srbi, Albanci, udbenici, prolost, mi-drugi

177

Srbe i Albance, izmeu ostalog, povezuju predstave o vekovnom meusobnom sukobu i civilizacijskoj inferiornosti drugog koji uzurpira glavne identitetske simbole
prvog (Jovanovi, 2014, 1). Stranice koje se nalaze pred itaocem predstavljaju pokuaj da se, iz pedagoke perspektive, sagleda dinamika razvoja ove predstave i njenih
elemenata u kontekstu obrazovanja. Tanije, posebna se panja obraa na onaj segment tog konteksta koji se odnosi na znanja o drugom, u naem sluaju o Albancima,
i na znanja o srpsko-albanskim odnosima koja su prezentovana na stranicama udbenika za uenike osnovnih i srednjih kola od osamdesetih godina devetnaestog veka do
osamdesetih godina dvadesetog veka.
Istraivaki putokazi ka navedenom cilju bila su nam tri pitanja:
1/ Koje teme o Albancima i srpsko-albanskim odnosima su autori udbenika smatrali reprezentativnim za uenike? To su teme na kojima se temeljio referentni okvir za
graenje predstave uenika o Albancima kao stanovnicima: Balkanskog poluostrva,
Srbiji susedne drave Albanije i srpskim sunarodnicima na Kosovu. Te teme i predstavljaju jednicu analize sadraja udbenika.
2/ Kako je interpretiran sadraj tema? Da li je sadraj sveden na nabrajanje podataka ili je ueniku ponuena i interpretacija? Interpretacija moe biti usmerena, na
primer, na izgradnju jasnog stava uenika u odnosu na odreenu temu, dok sa druge
strane moe da mu ponudi obrazac za kritiko promiljanje date teme. Da li e se i kako
sadraji udbenika uopte biti ugraeni u obrazovni prtljag uenika, zavisi od odgovora na sledee pitanje.
3/ Kako je sadraj, u logikom i didaktikom smislu, prezentovan? U odgovoru na
ovo pitanje rukovodili smo se onim standardima kvaliteta udbenika koji su relevantni
za nau temu (Ivi, Peikan, Anti, 2012).

Koherentnost u izlaganju sadraja lekcije

Relevantnost sadraja za uenike
Upotreba ikonikih sredstava izraavanja
Didaktika vrednost primera
Naini prezentovanja vrednosti
Pitanja, nalozi i zadaci s obzirom na oblike uenja koje podstiu
Podrka razvoju kritikog miljenja uenika.

Udbenici su knjige koje, eleli to njihovi itaoci ili ne, igraju veliku ulogu
u ivotu svakog oveka u ranim razvojnim periodima ivota koji su presudni za
sticanje znanja i umenja, razvoj miljenja, formiranje linosti, za formiranje
stavova, sistema vrednosti, navika i potreba (isto, 21). U Srbiji je kao tampani medij, udbenik u vrhu po broju korisnika, jer ga koriste svi uenici osnovnih i srednjih kola. Za sadraje udbenika uvek je zainteresovano vie drutvenih grupa. Na primer, u udbenike istorije usmereni su pogledi istoriara,
pedagoga, psihologa, donosioca odluka, nosioca vladajue ideologije, crkve,
roditelja i dece (isto, 16).
178

Pre no to se upustimo u analizu udbenika, ponudiemo kratak istorijski pregled

kljunih datuma u pedagoko-institucionalnoj istoriji Srbije. Prvi konkurs za udbenike osnovnih kola u Srbiji raspisan je 1839. godine. Tada su tampani svi potrebni
udbenici za osnovnu kolu. Naredni znaajni momenat jeste 1868. godina kada je
tampana prva generacija udbenika prema Vukovom pravopisu. Znaajnu ulogu u
proceni kvaliteta rukopisa udbenika imao je Glavni prosvetni savet osnovan 1880.
godine, u ijem su se sastavu nalazili predstavnici pedagoke i akademske zajednice
Srbije. Savet je, kao telo pri Ministarstvu prosvete, davao strune procene za sva znaajna pitanja obrazovanja. Pre nego to dospe u ruke uenika, svaki udbenik je morao
da proe proces recenziranja u Savetu. Prema Pravilima o tampanju udbenika koja su
propisana 1895. godine za jedan predmet trebalo je da postoji samo jedan udbenik
koji odobri Glavni prosvetni savet. Ipak, proces recenziranja udbenika bio je transparentan i inio je osnovu za diskusije u pedagokoj javnosti. Gotovo svaki od udbenika
koji je odobren od strane Saveta bio je i predmetom i strunih recenzija u pedagokim
asopisima. Izmeu dva svetska rata uticaj Saveta je osetno oslabio, kao i transparentnost njegovog rada te kriterijumi za odobrenje udbenika nisu bili vidljivi kao u prethodnom periodu, ukinut je i dravni monopol na tritu udbenika koje je ubrzopostalo preplavljeno kolskim knjigama razliitih izdavaa. Jedini uslov udbenik dospe na
trite i u ruke uenika bilo je odobrenje Glavnog prosvetnog saveta.
Naredni znaajan momenat u istoriji udbenika jeste osnivanje Zavoda za izdavanje
udbenika 1957, uoi reformske 1958. godine. Zavod e od tada biti centralna institucija za prireivanje udbenika za sve nivoe kolovanja, do 2006. godine kada je trite
udbenika liberalizovano.
Od poetka perioda koji u ovom radu razmatramo do 1958. godine kada je propisano obavezno osnovno osmogodinje obrazovanje, osnovni i srednji nivo kolovanja
organizovani su na sledei nain: 4 razreda osnovne kole koju pohaaju uenici uzrasta 7-10 godina + 4 razreda nie gimnazije + 4 razreda srednje kole. kolski sistem
obuhvatao je i vie osnovne, produne i graanske kole, meutim na teritoriji Srbije
one nisu zaivele.
U ovom radu analiziran je ukupno 31 udbenik: 12 udbenika za srednje kole (8 udbenika za istoriju i 4 udbenika za geografiju), 17 udbenika za osnovne kole (8 udbenika
za istoriju, 5 udbenika za zemljopis, 4 itanke) i 2 udbenika iz istorije koja su pedesetih
godina prireena i za osnovne, i za srednje kole. Uzeti su u obzir oni udbenici u kojima se
nalaze sadraji relevantni za temu naeg rada. Najstariji analizirani udbenik tampan je
1887, a najnoviji 1985. godine. Najnii uzrast uenika koji su izuavali sadraje analizirane
u ovom radu jeste 9 godina (III razred osnovne kole) do 1958. godine, kada je to uzrast od
13 godina (VII razred), najstariji uenici imali su oko 18 godina.
Nepoeljni stanovnici Stare Srbije (1878-1912)
U drugoj polovini devetnaestog veka, nakon Berlinskog kongresa, u Srbiji su intenzivirani razliiti modernizacijski procesi kojima je obuhvaeno i obrazovanje. kolska
179

obaveza uvedena je 1882. godine, propisani su detaljni nastavni planovi i programi za

sve kolske nivoe i tampani odgovarajui udbenici. U donoenje svih odluka bio je
ukljuen Glavni prosvetni savet osnovan 1880. godine.
Srpska istorija, srpski jezik i zemljopis inili su tzv. nacionalnu grupu predmeta
koja je zauzimala znaajno mesto u nastavnim planovima a o sadrajima udbenika Glavni prosvetni savet ozbiljno i transparentno raspravlja (Ili, 2010). Uvidom
u sadraje udbenika navedenih nastavnih predmeta moe se konstatovati da je
ideja o osloboenju i ujedinjenju svih srpskih teritorija u jedinstvene dravne
okvire zauzimala znaajno mesto. Bilo da su svoje obrazovanje zavravali osnovnom ili srednjom kolom, uenici su usvajali nekoliko podataka tokom kolovanja:
da je nacija prirodni oblik grupisanja ljudi, te je stoga nacionalna drava prirodno
pravo svakog naroda za koje on moe i treba da se bori; da najvei broj Srba ivi
izvan granica drave Srbije, i da je drava koja e ih sve obuhvatiti veliki nacionalni
cilj i vrednost iznad vrednosti ivota pojedinca. U skladu sa takvim stanovitem od
mladih narataja se oekivalo oslobaanje neosloboenih delova Srpstva i njihovo
ujedinjenje u zajedniku dravu (isto). Susednim narodima i dravama udbeniki
sadraji, u ovom periodu, posveuju panju samo utoliko ukoliko su oni relevantni
za nacionalnu ideju. Objanjenja meunarodnih odnosa kretala su se u okvirima
relacije prijatelj-neprijatelj. Srbi su svoj ivotni prostor nerado delili sa drugima,
meu koje su spadali i Arbanasi (Albanci).
Navedene poruke uenicima su prezentovane tokom celokupnog kolovanja, od prvog razreda osnovne kole do kraja gimnazijskog obrazovanja. U dva maha tokom kolovanja, meutim, ove su poruke inile centralnu taku obrazovanja. Re je o treem i
etvrtom razredu osnovne i u niim razredima srednje kole koje su pohaali uenici
uzrasta 9-14 godina. Uenici su u ovim razredima pored Srpskog jezika izuavali jo i
Srpsku istoriju, Zemljopis Srbije i Zemljopis srpskih zemalja i Balkanskog poluostrva.
Za vie razrede vie osnovne kole i vie srednje kole predvieno je izuavanje Zemljopisa Evropie i sveta i Opte istorije. Navedeni raspored predmeta prema razredima u
nastavnom planu rezultat je, izmeu ostalog i primene klasinih didaktikih pravila
od blieg ka daljem, od poznatog ka nepoznatom i od konkretnog ka apstraktnom. Nia osnovna kola trajala je 4 razreda 4 godine to je inilo prvi ciklus osnovnog obrazovanja kako bismo to danas oznaili. U Srbiji s kraja devetnaestog veka za
veinu uenika to e biti i jedina stepenica u formalnom obrazovanju, manji broj ih je
kolovanje nastavljao u srednjim kolama. Drugi ciklus zapoinjao je prvim razredom
nie srednje ili prvim razredom vie osnovne kole.
Nastavnim programom za etvrti razred osnovne kole bilo je predvieno izuavanje Zemljopisa Srbije, srpskih zemalja i Balkanskog poluostrva. Balkansko poluostrvo
trebalo je izuavati tokom drugog polugodita. U udbeniku je tom regionu dato svega
pet stranica. Autor konstatuje da su retki krajevi zemaljski, u kojima bi se na tolikome
istom prostoru kao to je Balkansko polustrvo mogli nai tako razni narodi kakvi danas na njemu ive. Tu su Srbi, Bugari, Arnauti, Cincari, Turci, Jermeni (Kari, 1887,
47). Kompleksnost o kojoj govori, autor ostavlja na nivou konstatacije, a teite osta180

log udbenikog teksta usmerava ka teritorijama koje naseljava srpski narod izvan dravnih granica.
Predstava o srpsko-albanskim odnosima u udbenicima ovog perioda prelama
se preko znaenja koje Stara Srbija ima za srpski narod. Centralna tema lekcije pod
naslovom Stara Srbija u udbenicima za zemljopis bila je fokusirana na pitanje
Zato je ova teritorija znaajna za srpski narod. Odgovor koji sledi jeste: zato to
je Stara Srbija jedna od kljunih oblasti za istoriju velike misli, ujedinjenja svih
srpskih zemalja (Kari, 1887; orevi i Blagojevi, 1889; Putnikovi i Jovi,
1906, 93-94). Uenici se informiu da tamo ivi 400.000 stanovnika, veinom
Srba, koji su na vie mesta itetili svoju narodnost time to su poprimili muhamedansku veru, a sa njome i arnautski jezik i mnoge obiaje toga naroda... No svi su i
do dan danas zadrali, neki vie neki manje i pravih srpskih obiaja iz hrianskog
doba (Kari, 1887, 149).
Predstava o srpsko-albanskim odnosima u ovim udbenicima konstruisana je u
okvirima albanskih postupaka prema Srbima u Staroj Srbiji. Arbanasi pomau Turcima
u zulumima nad srpskim stanovnitvom. Ova se tvrdnja ilustruje navoenjem niza
albanskih aktivnosti: oni Srbe ubijaju i zastrauju vrei pritisak da se odreknu svoje
vere i jezika svoje nacionalnosti, te da prihvate albanski jezik i islam; oni unitavaju
tragove srpske prolosti i progone srpsko stanovnitvo. U takvoj predstavi nema naznaka o moguem suivotu stanovnika Stare Srbije, kao ni odgovora na pitanje ta e
biti sa Arbanasima kada Stara Srbija postane jednog dana srpska. Takoe, slika Arbanasa je stereotipna: svi Arbanasi poseduju navedene karakteristike. O Arbansima, kao
stanovnicima Srbiji susedne oblasti pod turskom vlau, udbenici uenike ne informiu, te je predstava o stanovnicima sa kojima se deli ivotni prostor uoptena i svedena
na jednostranu interpretaciju meusobnih neprijateljskih odnosa na teritoriji Stare
Srbije Takva interpretacija proizilazi iz diskursa vekovne patnje pod Turcima koji pak
proizilazi iz diskursa nacije, i zato su neprijatelji svi oni koji se percipiraju kao pomagai vrhovnog neprijatelja srpskog naroda. Oni su kao i Turci, vinovnici patnje srpskog
naroda. Poziciju diskursa pojedinca u odnosu na navedeni diskurs patnje ilustruje podatak da u sadrajima udbenika koji se odnose na temu naeg rada nema aktera sa
linim imenima i prezimenima, ve se oni imenuju nacionalnom pripadnou. Svakodnevni ivot i komunikacija, pojedinci sa imenom i prezmenom, njihovi meusobni odnosi u senci su te vekovne patnje te su kao manje znaajni iskljueni iz sadraja koje
mladi narataji treba da usvoje. Sadraji nose poruku: Stara Srbija i srpsko stanovnitvo mora biti osloboeno i ukljueno u dravu Srbiju kojoj pripada. Iz navedenih sadraja zapaamo dva argumenta u prilog opravdanosti ratovanja za Staru Srbiju kojom
gospodare Arbanasi i Turci. Dakle, ratom e biti: 1. osloboeno stanovnitvo koje
pati i 2. osloboeno jezgro srpske dravnosti. Ovakva predstava utemeljena na navedenim argumentima, i potkrepljena emocionalno anagaujuim primerima, uz jasnu poruku o njenoj relevantnosti za mlade itaoce - odnosno po budunost sveg srpskog
naroda, trebalo je da uenike podstakne na patriotizam zasnovan na junatvu i ratnikom raspoloenju.
181

Marionete velikih sila (1918-1940)

Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine jedinstvene dravne
granice obuhvatile su vie kolskih sistema nejednakih karakteristika koji su ujednaeni
tek 1929. godine. I podruje udbenike literature delilo je sudbinu opte neureenosti
obrazovne politike nove drave. U ovom periodu svaki udbenik je takoe trebalo da
dobije preporuku Glavnog prosvetnog saveta i odobrenje Ministarstva pre nego to dospe u ruke uenika. Postupak odobravanja udbenika i recenziranje vie nisu, meutim,
bili transparentni, a na tritu je zavladalo arenilo udbenike literature, te je teko
utvrditi koji su udbenici zaista i upotrebljavani u nastavi (to oteava formiranje
uzorka za prouavanje kao to je nae). Rekonstrukciju znanja koja su uenici sticali
dodatno oteava i injenica da su u kolama koriene razliite kombinacije udbenika.
Ipak, neki udbenici doiveli su vie izdanja, te moemo smatrati da su korieni kontinuirano bar nekoliko godina i da ih je u rukama imao vei broj uenika.
Relaciji mi-drugi autori udbenika pristupali su sa razliitih nivoa optosti.
Na primer, u udbeniku istorije za srednju kolu autora ora Lazarevia koji je
tampan u 13 izdanja, razmatrana su pitanja relacija izmeu Srba, Hrvata i Slovenaca kao jednog naroda i velikih sila Austro-Ugarske, Turske i Rusije, dok se ostali
narodi izuzev Bugara ni ne pominju (Lazarevi, 1940). Slian pristup ovoj tematici zapaa se i u udbeniku za osnovnu kolu autora Duana Price. On uoptene
odnose mi-drugi prezentuje iskljuivo u okvirima relacije prijatelj-neprijatelj
uz izrazito polarizovanje: prijatelji su samo bratski (jugoslovenski) narodi, a neprijatelji su svi ostali (Prica, 1935).
Veina autora je relacije mi-drugi predstavljala kao znatno kompleksnije obuhvatajui i srpsko-albanske odnose. Predstava o Albancima je neto jasnija u odnosu na
udbenike prethodnog perioda. Na stranicama udbenika tampanih izmeu dva rata
nalaze se informacije o geografskim karakteristikama Arbanije (Albanije), o Arbanasima kao starosedeocima Balkanskog poluostrva, objanjen je albanski obiaj besa i
prikazan stav albanske majke prema junatvu.
Udbenicima istorije i zemljopisa uenici su informisani da su Arbanasi potomci
neromanizovanih Ilira koji su se pred slovenskim osvajaima Balkanskog poluostrva
povukli u planine, i da od 1912. godine oni imaju svoju dravu koja zauzima podruje
reka Drim i Crni Drim. Autor udbenika za zemljopis u srednjim kolama Arbanase
predstavlja kao najneobrazovaniji narod na Balkanskom poluostrvu, i u itavoj Evropi, kao neobino hrabre, ali vrlo surove, poznate kao stoare, pealbare i pljakae
(Radojevi, 1923, 11)
U itanci za etvrti razred osnovne kole autora Miloa Matovia nalaze se i dva
teksta koji ilustruju sloenost srpsko-albanskih odnosa. U prvom tekstu koji je informativnog karaktera, predstavljene su granice Kraljevine Jugoslavije. U drugom tekstu,
literarnog karaktera, data je ilustracija srpsko-albanskih odnosa. U prvom tekstu uenici su itajui o granicama Kraljevine, informisani da su mnoga plemena severne Arbanije u podrujima oko Skadra, Prizrena, akovice, oko Crnog Drima do Ohridskog
182

jezera, meovita srpsko-arbanaka. Otuda su se u mnogim tamonjim porodicama

odrali srpski obiaji: slava i pobratimstvo (Matovi, 1938, 230). Navedeni podatak
svedoi o moguem suivotu Srba i Arbanasa, ali se ta tema ne razrauje. Drugi tekst
pria pod naslovom etnik Lazar i njegova majka baca negativno svetlo na ovu pozitivnu mogunost. U uvodu prie objanjen je albanski obiaj besa, a u nastavku situacija krenja bese zarad izdaje Srba od Arbanasa. Poruka koja odavde proizlazi jeste
da je neprijateljstvo Arbanasa prema Srbima iznad ovog za njih gotovo svetog obiaja,
a Arbanasi su prikazani kao karakterno slabi i prevrtljivi (isto, 210). Ukoliko uporedimo dva navedena teksta s obzirom na njihove didaktike karakteristike, zapaamo da
se podaci o meovitim srpsko-albanskim plemenima navode u okviru opirnije teme
zasiene nizom slinih podataka, te zato itaocu mogu lako da promaknu, to znatno
umanjuje njihov znaaj. Taj znaaj je dodatno umanjen jer navedeni podaci nisu naglaeni kao znaajni. Sa druge strane, neprijateljstvo se predstavlja narativno uz izraziti
emocionalni naboj koji je potkrepljen objanjenjem znaenja albanskog obiaja i njegovog krenja, junatva i majinske ljubavi.
Iste godine, 1938, kada je objavljena itanka u kojoj se nalazi prethodno prikazana
pria, tampano je dvanaesto izdanje itanke Milorada Vujanca za isti razred. ovek
ako je gdekad i straan, opet je ovek. Pa zbog ega se ljudi biju!? A u svakoj svetoj knjizi pie zapovest Boja Ljubite jedan drugog kao to ja vas ljubim poruka je jednog
teksta ove itanke koja bi se mogla shvatiti i kao poruka itanke u u celini. Upoznajui
se sadrajima ove knjige uenik se suoava sa sloenou meuljudskih odnosa i sa
razliitim etikim dilemama koje nadilaze tematiku nacionalnog koja je zasnovana na
slavnoj prolosti i patnji. Vekovni neprijatelj srpskog naroda jeste turska vlast, ali to ne
znai da je svaki Turin neprijatelj i lo u itanci se nalazi nekoliko primera humanog
i etikog i herojskog postupanja turskih aga i begova. To je kontekst u koji je ukljuena
i pria Marka Miljanova pod naslovom Arnautka. U izrazito pozitivnom svetlu u prii je predstavljen odnos prema hrabrosti, junatvu i patriotizmu majke u jednom arnautskom plemenu (Vujanac, 1938, 61). Ova pria jedan je od retkih otvorenih prozora u
ivot i vrednosni sistem albanskog stanovnitva pod turskom vlau na stranicama
srpskih udbenika. Majka odbija da primi natrag u kuu sina kojeg smatra kukavicom
i izdajnikom svojih saboraca u borbi protiv Turaka, i spremna je da ga poalje na smrtnu presudu zbog toga. U diskursu nacije ovo je in koji bi bio visoko vrednovan, takoe,
on je i primer postojanja vrednosnog sistema meu stanovnitvom zabaene turske
oblasti koje naseljava stanovnitvo, kako se to moe videti iz sadraja prethodno prikazanih udbenika nije povezivano ikakvim etikim stavovima.
Srpsko-albanski odnosi prisutni su u udbenicima i u okviru tema o Prvom balkanskom ratu. U udbenicima istorije uenici su informisani da je rat voen za
definitivno osloboenje balkanskih naroda od turske vlasti, da je osloboena teritorija Stare Srbije osveeno Kosovo, da je srpska vojska izala na Jadransko
more oslobodivi deo albanske teritorije od turske vlasti, te da je rat okonan u
Londonu gde je Srbija bila primorana da odstupi sa albanske teritorije i da je proglaena nezavisna drava Albanija.
183

Objanjavajui neposredni povod rata autori udbenika istiu zloine koje su Arbanasi inili nad srpskim stanovnitvom u Staroj Srbiji. Za razliku od udbenika u prethodnom periodu u kojima su Arbanasi prikazani kao saradnici turske vlasti, u ovom se
periodu prikazuju i kao saradnici Austro-Ugarske. Ili ih tako predstavlja kao austrougarske marionete (Ili, 1925, 1928, 105), a Miloevi i kao turske, i kao austrougarske.
Uz austrougarsku pomo Arnauti su podigli ustanak protiv turske vlasti koji je rezultirao velikim pravima. Ista prava u turskoj dravi zahtevali su Srbi i Bugari, molei
Rusiju da im pomogne (Miloevi, 1939, 61). Objanjavajui dogaaje i odluke pojedinih drava terminologijom koja se odnosi na postupke pojedinca (kae se na primer:
Austro-Ugarska nije bila iskrena), autori pokuavaju da sloenost meunarodnih
odnosa priblie desetogodinjem itaocu. Takvim je pristupom, meutim, suvie uproena sloenost tih odnosa, a priprema se i pogodno tlo za razvoj stereotipa o drugim
narodima, i za shvatanje rata kao prirodne posledice meunarodnog neslaganja.
Tok Prvog balkanskog rata objanjen je slino u veini udbenika za osnovne i srednje kole uz malo podataka i mnotvom fraza kojima se glorifikuju uspesi srpske
vojske. Tipian primer nalazi se u udbeniku za istoriju za srednju kolu. Srpska vojska
je pokazala prava uda od hrabrosti, izdrljivosti i junatva. Jedno odeljenje srpske
vojske prodrlo je u borbi s Arnautima, na Jadransko more i zauzelo Le i Dra. U isto
doba su Crnogorci prodrli do Skadra i opseli ga (Stanojevi, 1934, 144). Kako i zato
je srpska vojska krenula u pravcu Jadranskog mora, uenicima se ne objanjava. Odgovor ukljuen je u sadraje udbenika koji su tampani u decenijama nakon Drugog
svetskog rata i o tome e biti vie rei u daljem tekstu. Napomenimo na ovom mestu,
da je iz udbenika istorije koji su devedestih godina prireivani za kole u Srbiji pomenuta tematika bila ponovo iskljuena (Stojanovi, 2010).
Zanimljiv momenat iz istorije Prvog balkanskog rata nalazi se u Miloevievom
udbeniku za osnovnu kolu iz 1939. godine. Pod naslovom Osveenje Kosova uenicima je objanjeno znaenja koje taj dogaaj ima za Srbe, objanjeno je i znaenje
koje je taj dogaaj mogao imati za Albance na Kosovu. Kada je srpska vojska ula u
Prizren Kralj Petar je prvo otiao u crkvu Sv. Spasa iz Duanovog doba da zahvali na
pobedi. Sutradan je kralj prisustvovaoslubi u katoliko-arnautskoj crkvi. Time je eleo da uveri Arnaute da njegova vojska nije dola da druge narode porobi, nego da
uvede slobodu, pravdu i red (Miloevi, 1939, 63).
Nezavisnost Albanije, kao jedan od rezultata mirovnih pregovora u Londonu, tumaena je na slian nain u vie udbenika meuratnog perioda. Albanska drava formirana je na inicijativu Austro-Ugarske i Italije kako bi se onemoguilo jaanje Srbije
njenim izlaskom na more i spajanjem granica sa Crnom Gorom. Autori ca aljenjem
konstatuju kako je Srbija morala predati osvojene teritorije koje je trebalo da joj pripadnu. Takvim argumentima zaobilazi se i ignorie decenijama proklamovano pravo
nacije na dravu u sluaju drugog, dok se u sopstvenom sluaju istrajno insistiralo na
tom pravu.
U razdoblju izmeu dva svetska rata predstave koje su uenici mogli da steknu o
Albancima na osnovu udbenikih sadraja kretale su se od izrazito negativne, preko
184

neodreene, do potpunog odsustva informacija o ovoj temi. Negativna predstava o

Albancima gradi se na interpretacijama uticaja koje velike sile negativci imaju na
njih. Albanci su povodljivi, mogue ih je nagovoriti na svirepe postupke, pa i na krenje
sopstvene tradicije kao to je besa. Ipak, u ovom periodu javljaju se i retke naznake o
suivotu u Staroj Srbiji. Kao i u prethodnom periodu, dominantna predstava o Albancima i o srpsko-albanskim odnosima je stereotipna i negativna. Meutim, zaokret u
dravnoj politici Jugoslavije od nacionalnog ka socijalistikom diskursu nakon Drugog
svetskog rata, dovodi do zaokreta i u tumaenju prethodno prikazane tematike.
Sinovi orlove zemlje (1944-1948)
Nakon Drugog svetskog rata u Jugoslaviji dolazi do korenitih drutvenih preokreta
to se odraava i na nastavne sadraje. Novi nastavni planovi i programi svih kolskih
institucija zasnivaju se na tekovinama marksizma, socijalizma, nae revolucije i najnovijih tekovina nauka; idejno-politikom vaspitanju mladih poklonjena je velika panja, a SKOJ, omladinska i pionirska organizacija u tome imaju vrlo veliku ulogu
(Potkonjak, 1980, 44).
Sin orlove zemlje naslov je prie Branka opia koja se nalazila u itanci za etvrti
razred osnovne kole tampane 1946. godine. Kroz priu o junatvu malog Albanca,
Ahmeta, opi predstavlja legendu o poreklu Albanaca i o njihovom drugom nazivu
iptar, o znaaju Skender-bega, o znaenju karakternih osobina hrabrosti, patriotizma
i prijateljstva (Teodosi i uri, 1946). Primer svesnog Ahmetovog samortvovanja za
domovinu slian je primerima dece heroja iz Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. No,
ova izrazito pozitivna predstava o albanskom narodu data u opievoj prii nije usamljeni primer u sadrajima posleratnih udbenika. Kratko razdoblje jugoslovenskoalbanskog prijateljstva na politikom planu odrazilo se i na sadraje udbenika.
Uenicima osnovne kole na stranicama itanki i zemljopisa predstavljani su primeri bratstva i jedinstvo Srba, Crnogoraca i iptara na Kosovu. Zapaamo da je u tekstovima koje uenici itaju naglaavanje nacionalne pripadnosti i veroispovesti junaka
u funkciji isticanja bratske sloge tri naroda na Kosovu i Metohiji kao tekovine zajednike borbe u Drugom svetskom ratu i prihvatanja principa nove politike. Uenicima su
predstavljena junatva iz Drugog svetskog rata, zajedniki napori uloeni u obnovu
poruenog i u izgradnju zajednike budunosti u kojoj su prevaziene verske i nacionalne podele.
Pozitivna slika potkrepljena je informacijama o albanskom narodu i objanjenjima
konfliktne prolosti u srpsko-albanskim odnosima. U udbeniku za zemljopis u treem
razredu osnovne kole konfliktna prolost izdvojena je kao posebna tema pod naslovom Kosovo i Metohija u prolosti. Narodi Kosova i Metohije iptari, Srbi i Crnogorci iveli su u prolosti stalno u zavadi (Teodosi, Bajalica i Stanojevi, 1947, 126).
Ali, afirmaciji bratstva i jedinstva na Kosovu i Metohiji doprinela je, prema tumaenju
autora udbenika, zajednika borba za slobodu tokom Drugog svetskog rata, koja je i
ozvaniena odlukom narodne skuptine od 9. jula 1945. godine u Prizrenu. Konfliktna
185

prolost je uenicima predstavljena u pet reenica, dok je borba protiv okupatora u

Drugom svetskom ratu data u devet reenica, i ilustrovana fotografijom na kojoj je
prikazan iptarski partizanski odred u trenucima odmora (isto, 127). Nije, meutim,
najjasnija didaktika funkcija te fotografije. Tema teksta jesu srpsko-albanski odnosi,
pa je za oekivati da oni budu tema ilustracije. Fotografija prikazuje trenutke odmora
albanskog odreda, te je nejasno kako ta scena ilustruje srpsko-albanske odnose.
U navedenom udbeniku, predstavljene su i karakteristike reljefa i politiko-pravni
poloaj Kosova i Metohije. Autori uenika informiu da se ova pokrajina granii sa
Narodnom republikom Albanijom objanjavajui ukratko i uopteno karakter jugoslovensko-albanskih odnosa koji su definisani kao prijateljski tokom Drugog svetskog
rata (isto, 128).
Potpuni zaokret u jugoslovenskoj dravnoj politici nakon Drugog svetskog rata od
nacionalnog ka socijalistikom diskursu suoio je obrazovnu praksu sa nedostatkom
udbenika, te su kao prelazno reenje korieni ruski udbenici. Za nastavu istorije u
srednjim kolama prireen je 1949. godine prevod ruskog udbenika autora Galkina.
Udbenik se bavi svetskom istorijom u okviru koje se kao jedan od znaajnih dogaaja
izdvaja i Prvi balkanski rat. Rat je sagledan iz perspektive velikih sila i protumaen kao
njihov sukob iznet na pleima malih naroda na Balkanu. I ovaj autor izlaz Srbije na
Jadransko more, kao i autori prethodnog perioda, tumai jedino kao okolnost koja nije
odgovarala Austro-Ugarskoj, a albanska drava jeste rezultat te okolnosti. U udbeniku
je dat i odgovor na pitanje zato je Srbija prepustila osvojene teritorije Albaniji: zato
to se Rusija nije pripremila na rat i jo nije bila kadra da zatiti Srbiju. Prvi balkanski
rat bio je uvod u Prvi svetski rat, konstatuje ovaj autor (Galkin, 1949, 102).
Sadraji udbenika u prvim posleratnim godinama fokusirani su na bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti Jugoslavije, na isticanje njihove pravne jednakosti i razvoj
opte pozitivne predstave o albanskom narodu. U tom smislu su sinhronizovani sadraji itanki i zemljopisa. Odgovornost za konfliktnu prolost u srpsko-albanskim odnosima, prema autorima udbenika i u ovom periodu, pre svega je na velikim silama
Austrougarskoj i Turskoj.
Drava Albanija je pasivni sused pedesete godine dvadesetog veka
U godinama nakon rezolucije Informbiroa, udbenici za zemljopis i istoriju sadre
informacije o Albaniji kao susednoj dravi i o njenim stanovnicima, o njihovoj istoriji i
o srpsko-albanskim odnosima u prolosti. Albanci se u udbenicima i u ovoj deceniji
pojavljuju kao stanovnici susedne drave i kao sunarodnici, iptari narodnost u Jugoslaviji.
Uenici treeg razreda osnovne kole u udbeniku za zemljopis itali su u okviru
teme Autonomna oblast Kosovo i Metohija da su iptari narod koji se borio za slobodu zajedno sa Srbima i Crnogorcima (ergovi i ivkovi, 1952, 60). U sedam reenica
koliko obuhvata ova tema izrazi koji ukazuju na jedinstvo, slogu i bratstvo ponavljaju
se pet puta. Ukratko je predstavljena i Albanija kao jugoslovenski sused u zemljopisu
186

za etvrti razred. Uz osnovne podatke navodi se i da su Naa Partija i na Vrhovni tab

pomogli albanskom narodu da organizuje partizanske odrede radi borbe protiv faista.
Posle rata, naa drava pruila je albanskom narodu pomo pri izgradnji zemlje (Vasiljevi 1957, 78).
Udbenik istorije za sedmi razred osnovne kole i trei razred gimnazije pored
podatka o Arbanasima kao starosedeocima sadri podatak o Arbanasima kao stanovnicima predgraa srpskih srednjevekovnih gradova i odgovor na pitanje koje do tada nije
u udbenicima otvarano: kako su se Albanci doselili na Kosovo. Godine 1690. Srbi su
se iseljavali iz Metohije, Prizrena, Pei, akovice, Plava, Bijelog Polja, Vuitrna, gornjeg toka June Morave i sa Kosova Polja na teritoriju Habsburke monarhije iz straha
od turske odmazde. Poziv turskog stareine da se vrate, Srbi nisu prihvatili i on je ove
krajeve naselio Arbanasima, koji su se spustili sa planina Albanije (Rajii, Prljevi i
Solari 1954, 141).
Autori obrazlau i posledice boja na Kosovu, kao i razmere znaenja koje je predanje o
ovom boju imalo za Srbe injenica da su kosovski junaci vie voleli da izginu viteki na
bojnom polju nego da se pokore nadmonijem neprijatelju, odravala je borbeni duh u naem narodu za sve vreme robovanja pod Turcima. Nai stari su uvali predanje o kosovskoj
bitci, predavali ga s kolena na koleno, isticali primere Lazara i Miloa i zavetovali mlae
narataje da stresu neprijateljski jaram i osvete Kosovo (isto, 68).
U udbeniku istorije za osmi razred osnovne kole i etvrti razred srednje kole
tema u okviru koje su uenici mogli da steknu izvesnu predstavu o srpsko-albanskim
odnosima jeste Prvi balkanski rat. Za razliku od udbenika u prethodnim periodima u
kojima je ovaj rat predstavljan kao oslobodilaki, u ovom udbeniku rat dobija jo jednu dimenziju to je bio i osvajaki rat koji su vodile nacionalne buroazije (Solari,
1952, 90). Objanjavajui uzroke rata autor udbenika akcentuje ulogu buroazije i
detaljno je objanjava uz obrazloenje i uloga ostalih aktera velikih sila i naroda. U
odnosu na lekcije o Prvom balkanskom ratu u udbenicima iz prethodnih perioda, pristup ovog autora u didaktikom smislu predstavlja izvestan pomak. Udbenik ueniku
predstavlja razliite perspektive unutar kojih se rat mogao tumaiti, eksplicirani su
uzroci i posledice pojedinih postupaka, kao i odnosi razliitih aktera. Jasna je i namera
autora da doprinese izgradnji negativnog stava uenika prema buroaziji, te u tom
smislu ne ostaje prostora za uenikovo slobodno kritiko promiljanje.
Tok rata je, meutim, u istom udbeniku prikazan slino kao i u udbenicima prethodnih perioda kao sukob dobra i zla. Na strani zla nalazile su se Turska, Italija i
Austro-Ugarska, na drugoj strani je Balkanski savez, dok se uee Albanaca u ratu ne
pominje. Izlazak srpske vojske na Jadransko more preko albanske teritorije navodi se
saeto i informativno bez odrednice koja bi ukazala da li je re o osvajakom ili o oslobodilakom karakteru tog pohoda odred srpske vojske posle osloboenja Kosova
otiao je preko Albanije i kod Draa izbio na Jadransko more. Na tom delu bojita pobedili su Srbi turske ratne jedinice i zauzeli Lje i San ovani (isto, 92). Nezavisnost
drave Albanije, kao jedan od ratnih ishoda, interpretira se slino kao i udbenicima
prethodnih perioda.
187

Ni u ovom periodu sadraji udbenika nisu omoguavali uenicima da steknu

potpuniju predstavu o Albancima kao stanovnicima susedne drave i sunarodnicima u
Jugoslaviji. Otvorena je tema o imperijalistikim tenjama buroazije, ali nisu komentarisane namere srpske buroazije u pogledu albanske teritorije. Srpsko-albanske odnose autori udbenika ne komentariu. U daljem sledu dogaaja tokom Prvog balkanskog rata, pominje se Albanija kao teritorija, ali ne i njeno stanovnitvo Albanci. I
udbenici ovog perioda uee i ulogu Albanaca u Prvom balkanskom ratu ostavljaju
nedoreenim, a stav prema susedima koji su zastupali autori udbenika mogao bi se
okarakterisati kao pozitivan ka neutralnom.
Srpska buroazija je odgovorna, mi nemamo nita s tim: ezdesete godine
dvadesetog veka
Od 1957. godine u nastavi osnovnih i srednjih kola prisutni su ve iskljuivo
udbenici Zavoda za izdavanje udbenika. Udbenici istorije i geografije pretampavani su uz prerade vie puta i jedan autor je sa svojim udbenikom mogao biti prisutan u
kolskim uionicama due od decenije i po. ezdesetih godina u udbenicima se, pored
navoenja podataka koji su prisutni i u prethodnim periodima, detaljnije razmatra
Prvi balkanski rat i rezolucija Informbiroa. U udbenicima geografije nalaze se i podaci
o prirodno-geografskim, privrednim i ekonomskim karakteristikama podruja koje
naseljava albansko stanovnitvo.
Udbenik geografije informie, izmeu ostalog, da je Albanija uglavnom
poljoprivredna zemlja i da je jedna od najnerazvijenijih u Evropi. Zaostalost se
tumai istorijskim uzrocima. Dugo vremena Albanija je bila pod turskom okupacijom,
a docnije je pala pod uticaj velikih sila. Posle drugog svetskog rata Albanija nastavlja
svoju politiku izolovanja od suseda i ak od veine socijalistikih zemalja ukljuujui
i SSSR (Rajii i uri 1964, 66). Autori u nastavku ukazuju i na mogue pravce
razvoja albanske privrede.
U udbenicima istorije nalazi se podatak o pokuaju uspostavljanja saradnje
balkanskih naroda u borbi protiv turske vlasti koju je inicirao knez Mihailo Obrenovi.
On je angaovao Iliju Garaanina da pomogne pripreme ustanaka u Crnoj Gori, Bosni
i Hercegovini i Albaniji. Autori udbenika, meutim, ne razmatraju dalju sudbinu ovog
pokuaja saradnje (Gruba, 1963, 152; Gruba i Smiljevi, 1964, 26).
Od ezdesetih godina sadraji udbenika poduavaju i da srpska i bugarska buroazija
nisu priznavale pravo na nacionalnu slobodu albanskom i makedonskom narodu. Uenici
se, meutim informiu i da je u Srbiji postojala jaka struja protiv imperijalizma
buroazije koja se razvijala unutar socijaldemokratske partije. Istie se da je ova partija
bila dobro organizovana i brojno prilino snana i da se zalagala za saradnju socijalista
na Balkanu (Gruba, 1963, 177). Od ezdesetih godina u udbenicima istorije redovno su
citirani i odlomci iz dela Dimitrija Tucovia o Srbiji i Albaniji.
U udbeniku istorije za etvrti razred srednje kole koji je tampan 1966. godine
opirno se razmatra i rezolucija Informbiroa, objanjavaju se i opravdavaju postupci
188

Komunistike partije Jugoslavije (KPJ). Kao posebna tema izdvojena su pitanja

meunarodnih relacija Jugoslavije sa pojedinim dravama u kojima istaknuto mesto
kao protivnik Jugoslavije ima Albanija koja, uz Kinu, prednjai u negativnoj kampanji
protiv Jugoslavije (Kneevi i Smiljevi, 1966).
Podaci koji su u udbenike uneti ezdesetih godina, kao reprezentativni za tematiku o Albancima i srpsko-albanskim odnosima izmenjeni su u odnosu na prethodne
periode, posebno u okviru tematike Prvog balkanskog rata izvesni segmenti ove
teme su objanjeni potpunije, dok su neki uoptavani. Sve znanje trebalo je da bude u
funkciji usvajanja komunistikog pogleda na svet iju suprotnost predstavlja buroaski. Informacije da su Albanci bili aktivni uesnici dogaaja uoi i tokom Balkanskih
ratova trebalo je da poslue, pre svega, kao elementi u dokazivanju nadnacionalnog i
antiburoaskog karaktera sistema vrednosti koji uenici treba da usvoje. Sa istim ciljem uenicima se prezentuje i Tucovievo stanovite. Razvijanju izrazito osuujueg
odnosa prema osvajakim tenjama srpske buroazije trebalo je da doprinesu i mestimine, ali ne nebitne, nepreciznosti jezika udbenika. Dok se u prethodnim periodima
u udbenicima navode konkretni toponimi na albanskim teritorijama u koja je ula
srpska vojska, sada autori uoptavaju taj podatak navodei da je tenja srpske buroazije bila da osvoji ovu zemlju i izie na more (Kneevi i Smiljevi, 1964, 25). Ova
tendencija e u narednoj deceniji biti jo izraenija.
U udbenicima ezdesetih godina, u okviru tematike naeg rada, nema pripovedakog tona izlaganja, a pokuaji emocionalnog angaovanja uenika usmereni su na divljenje i strahopotovanje prema potezima i aktivnostima KPJ. Istorijska empatija prema Albancima kao stanovnicima Jugoslaviji susedne drave Albanije, koju je
ugroavala srpska buroazija, koja bi se eventualno probudila u ueniku itanjem
lekcija o Prvom balkanskom ratu, izgubila bi usvajanjem znanja o dogaajima koji su
povezani sa Rezolucijom Informbiroa Albanija kao susedna drava na strani SSSR-a,
predstavljena je kao jedan od glavnih protivnika Jugoslavije. Korice udbenika istorije,
na kraju svog osnovnog ili srednjeg kolovanja, uenik bi ipak sklopio sa negativnim
stavom prema Albaniji i njenim stanovnicima kao susednoj dravi Jugoslavije.
Otkrivanje prolosti i razotkrivanje sadanjosti sedamdesete i osamdesete
godine dvadesetog veka
Predstava o Albancima i o srpsko-albanskim odnosima proirena je sedamdesetih
godina u udbenicima istorije za sedmi razred osnovne kole i u udbeniku za trei
razred srednjih kola temama o nacionalnom preporodu Albanaca i o njihovom ueu
u Narodnooslobodilakom ratu.
Predstava o Prvom balkanskom ratu koja je kreirana u udbenicima ezdesetih godina, u ovom je periodu donekle modifikovana u udbeniku za sedmi razred osnovne
kole autora Milievia i Dragutinovia. Nau panju zavreuju dva momenta. Prvo,
gledite Dimitrija Tucovia na probleme otvorene ovim ratom interpretirano je na sledei nain: Tucovi se zalagao za nezavisnost Albanije i razotkrio planove srpske bur189

oazije u prvom balkanskom ratu, koja je elela da izae na Jadransko more i pokori
albanski narod. Drugo, iza lekcije u kojoj se iznosi ova interpretacija autori ueniku
postavljaju pet pitanja, od kojih jedno glasi: Kakav je bio stav srpskih socijalista prema nacionalnom pitanju, a posebno prema aneksiji BiH i okupaciji Albanije od strane
srpske vlade? (Milievi i Dragutinovi, 1979, 1986, 261). Nepreciznost jezika kojim
se udbenik slui dodatno dolazi do izraaja u ovom pitanju kojim joj se daje obrazovni
legitimitet. Znanje uenika o okupaciji Albanije od strane srpske vlade autori ubrajaju u kljuna jer se na njega odnosi pitanje iza lekcije. Dalje, pitanje je formulisano tako
da se od uenika oekuje obrazloenje argumentovani i sloeni odgovor, a ne prosta
reprodukcija podataka. I u didaktikom, i pedagokom pogledu, navedeno pitanje je
stoga problematino.
U udbeniku za srednju kolu koji su priredili Novakovi i Perovi nalazi se lekcija
o albanskom narodnom preporodu koja sadrinski predstavlja znaajnu novinu u odnosu na udbenike iz prethodnih perioda. Stanovnitvo Albanije kao teritorije pod
turskom vlau predstavljeno je kao drutvo koje ima razliite kategorije stanovnika
kao i dinamiku buenja nacionalne svesti i tenje za formiranjem nacionalne drave.
Albanci iz Albanije zasluni za nacionalni preporod u toj turskoj oblasti, u ovom udbeniku su predstavljeni linim imenima, prezimenima i fotografijama. Istie se da je pokret naroito ojaao u godinama 1908-1912. kada se otvaraju albanske kole i pokreu
listovi na albanskom jeziku kada se otvoreno iskazuju i tenje ka autonomiji Albanije
(Novakovi i Perovi, 1977). Nedoreenim ipak ostaju srpsko-albanski odnosi. Oni se
u okviru ove teme pominju samo dva puta u objanjenju razloga osnivanja Prizrenske
lige i u navoenju odluke Londonske konferencije. Takoe, ostaje neobjanjen odnos
albanskog stanovnitava prema dolasku srpske vojske u Prvom balkanskom ratu. U
odlomku iz Tucovieve knjige koji je dat kao ilustracija iza lekcije, moe se proitati da
se stanovnitvo pobunilo, ali preciznije objanjenje o toj pobuni izostaje.
Tekst o albanskom nacionalnom preporodu informativan je, ali nije objanjen u
kontekstu regionalne istorije. U ovom udbeniku, u zasebnim lekcijama, nalaze se podaci o kontekstu, meutim, uoavanje pomenutih veza je za uenike sloen zadatak
(Reichenberg & Skjelbred, 2010), zbog ega autor udbenika treba da ih naglasi i eksplicira. U tekstu nije ueniku ponuen odgovor o relevantnosti tog znanja za njega:
nije jasno zato je vano znati izloene podatke. Bez svesti o znaaju koje za njega ima
znanje o navedenoj temi, uenik nee biti motivisan da uloi napor u usvajanje tog
znanja. U tom smislu navedeni tekst jeste zanimljiv, ali njegov obrazovni domet ne
dopire dalje od uenja napamet.
U istom udbeniku Prvi balkanski rat predstavljen je na pola stranice, u svega devet
reenica, to je u odnosu udbenike iz prethodnih perioda, najsaetiji prikaz. Uzroci i
tok rata predstavljeni su iz perspektive koja uvaava doprinos svih balkanskih naroda
u borbi protiv turske vlasti, pa i Albanaca, to u udbenicima prethodnog perioda nije
bio sluaj. Ulazak srpske vojske na teritoriju Albanije kratko se pominje: Srpska vojska je () proterala Turke iz Makedonije i veeg dela Albanije (Novakovi i Perovi
1977, 168). Prethodno se kratko, bez komentarisanja, navodi podatak da su pretenzije
190

na albansku teritoriju imale Srbija, Crna Gora i Grka, ali da su im se u tome suprotstavile Austro-Ugarska i Italija.
U osmom razredu osnovne kole i u etvrtom razredu srednje kole, uenici od
kraja sedamdesetih godina informisani su i o ueu albanske narodnosti u NOR-u, a
tema o dogaajima vezanim za Informbiro i u ovom periodu zauzima znaajno mesto.
Jugoslovenske narodnosti bile su motivisane da uestvuju u NOR-u stanovitem koje
je KPJ zastupala prema nacionalnom pitanju, istie se u ovim udbenicima. Natkriljene idejom o bratstvu i jedinstvu, sve narodnosti su imale mogunost da se bore za
svoju nacionalnu slobodu tokom Narodnooslobodilakog rata (Kneevi i Smiljevi,
1977, 110; Gruba, 1980). U okviru ove teme, nalazi se podnaslov Borba albanske narodnosti u kojoj je dat hronoloki prikaz formiranja albanskih partizanskih brigada na
teritoriji Jugoslavije. Uenici su informisani takoe i da su odnosi sa albanskom dravom destabilizovani nakon rezolucije Informbiroa, da su takvi su i dalje, kao i da je
Albanija jedna o drava u kojima su voeni sudski procesi zbog saradnje sa Jugoslavijom; da je Albanija, kao i Bugarska, traila promenu granica; i da je destaljinizacija
uspena u svim socijalistikim zemljama izuzev u Albaniji (Gruba, 1980, 158).
Novi udbenik istorije za osmi razred prireen je 1982. godine, naslov udbenika
Istorija za VIII razred dopunjen je podnaslovom koji glasi sa osnovama socijalistikog
samoupravljanja (Cvetkovi i Gruba, 1982, 1987). Poslednje etvrto izdanje ovog
udbenika tampano je 1987. godine. Teme znaajne za nae istraivako pitanje
obuhvaene prethodnim udbenikom prisutne su i dalje, ali prostor koji im je dat znaajno
je suen. Na primer izmenjena je struktura teksta o ueu jugoslovenskih narodnosti u
NOR-u. U prethodnom udbeniku uee svake od narodnosti je pretstvaljeno u okviru
izdvojenog podnaslova u kojem se navodi ime i narodnosti. U novom udbeniku, u okviru
iste teme, dat je kratak pregled u okviru podnaslova Narodnosti u NOP, a tekst je
fokusiran na delatnosti KPJ. Podaci koji se odnose na narodnosti nabrajaju se bez
objanjenja, dok se stavovi i aktivnosti KPJ opirno obrazlau. Dogaaji koji se odnose na
rezoluciju Informbiroa i tada, aktuelne, meunarodne odnose takoe se posmatraju iz
perspektive aktivnosti KPJ. Za razliku od prethodnih udbenika u kojima je interpretiran
odnos pojedinih drava prema Jugoslaviji, sada se ne navode imena drava, izuzev SSSR-a,
ve se ukratko navodi da su Socijalistike zemlje prekinule jedna za drugom, ekonomske,
kulturne i druge veze sa Jugoslavijom, to je ozbiljno poremetilo njen privredni ivot
(Cvetkovi i Gruba, 1985, 135). Sadraji udbenika iz istorije za osmi razred koji je
tampan 1985. godine fokusirani su u najveoj meri na delatnost KPJ, dok se odnosi sa
drugima (dravama, narodima, narodnostima) tumae uopteno.
Srbi i Albanci u krugu od stotinu godina
Tema Prijatelji i neprijatelji u kolskim udbenicima okupila je 2009. godine na
konferenciji u Beogradu 26 istraivaa udbenika iz svih delova sveta. Rezultati istraivanja koje su prezentovahi kazuju da je ta tematika prisutna u udbenicima oduvek.
Zajedniki stav ovih istraivaa jeste da je dunost svih aktera ukljuenih u kreiranje
191

udbenika da se takva tematika dekonstruie u sadrajima udbenika (Djurovi, Matthes, 2010). Rezultati nedavno sprovedenog komparativnog istraivanja o etnikim
stereotipima u aktuelnim srpskim i kosovskim udbenicima istorije pokazuju da e
srpsko-albansko neprijateljstvo biti teko razreeno, ali da strategije postoje (Tepi,
Nakarada, Vasovi, 2014).
Dinamika srpsko-albanskih odnosa na stranicama srpskih udbenika u vremenskom
rasponu od jednog veka mogla bi posluiti kao dobar odgovor na pitanje Kako uspostaviti
i kako sistematski negovati negativan stav prema susedima. ak ni u onim decenijama u
kojima su udbenici nudili vie informacija o srpsko-albanskim odnosima i o albanskoj
prolosti, ta znanja nisu mogla biti stvarno u funkciji razumevanja drugog i uspostavljanja
valjanijih odnosa. Najvaniji razlog za to je injenica da su sadraji prezentovani tako da
budu u slubi validacije i samopromocije vladajueg politikog sistema. Na primer, smisao
znanja o ulasku srpske vojske u Albaniju za vreme Prvog balkanskog rata najpre je izraen
alom za izgubljenom teritorijom, potom krivicom srpske buroazije. Iz pedagoke perspektive obrazovni potencijal ove tematike je ogroman ona je mogla da bude u funkciji
boljeg razumevanja dogaaja, uloge i pozicije svih aktera, da doprinese razvijanju kritikog
miljenja uenika, kao i razumevanju i unapreivanju susedskih odnosa, itd. Umesto svega
toga gotovo pedeset godina ova tematika bila je u funkciji samohvalisanja vladajueg reima o tome kako je nadrastao naciju. I podaci o formiranju albanskih brigada u NOR-u iznoeni su sa istim namerama. Teme koje nisu bile u interesnoj sferi zvanine politike koja je
u prvim decenijama prouavanog perioda bila zasnovana na nacionalistikom diskursu, a
potom na socijalistikom nisu smatrane dovoljno vrednim za udbenike. U periodu od
jednog veka mogu se na prste jedne ruke nabrojati teme koje se, na primer, odnose na svakodnevni ivot u Albaniji i u srpsko-albanskim meovitim oblastima. Osim u kratkom razdoblju u godinama posle Drugog svetskog rata, uenici se kontinuirano informiu o loim
susedskim odnosima u sadanjosti. Pozitivan stav prema proglaenju nezavisne Albanije u
Prvom balkanskom ratu, i nadnacionalna perspektiva koja je promovisana, padali su u senku aktuelnih problematinih odnosa izmeu dve drave. Ti su problemi uenicima prezentovani na kraju osnovnog i na kraju srednjeg obrazovanja to znai da su inili i onaj najsveiji korpus znanja i stavova koje su se iznosili iz kolskih klupa.
Uvid u sadraje udbenika pokazuje, na primeru srpsko-albanskih odnosa, da je
generacijama akumulirano neznanje o drugom u relaciji mi-drugi i zanemarivanje
obrazovanja kritikog miljenja, plodno tlo za ukorenjivanje predrasuda i za svaki
oblik manipulacije.

192

Literatura:

BOI, I. (1960) Pregled istorije jugoslovenskih naroda. Prvi deo. Beograd: Zavod za
izdavanje udbenika NR Srbije.
CVETKOVI, S.,GRUBA, . i KOVAEVI, B. (1985, 1986) Istorija sa osnovama
socijalistikog samoupravljanja za osmi razred osnovne kole. Beograd: Zavod za izdavanje
udbenika SR Srbije.
ERGOVI, V. i IVKOVI, V. (1952) Zemljopis za trei razred osnovne kole.
Beograd: Znanje.
OREVI, P. i BLAGOJEVI, U. (1889) Srpska itanka za etvrti razred. Beograd:
Dravna tamparija.
UROVI, A. i MATTHES, E, (ed.) (2010). Freund- und Feinbilder in Schulbchern.
Bad Heilbrunn: Julius Klinkhardt.
GALKIN, I. (1949) Istorija novoga veka prevod s ruskog, za srednje kole. Beograd:
Znanje
GRUBA, . (1962, 1980) Istorija za osmi razred osnovne kole. Beograd: Zavod za
izdavanje udbenika.
GRUBA, . (1963, 1970) Istorija za sedmi razred osnovne kole. Beograd: Zavod za
izdavanje udbenika.
ILI, A. (2010) Udbenici i nacionalno vaspitanje u Srbiji (1878-1918). Beograd:
Filozofski fakultet.
ILI, D. (1925, 1928) Narodna istorija Srba, Hrvata i Slovenaca za etvrti razred
osnovne kole. Beograd: Knjiarnica Rajkovia i ukovia.
IVI, I., PEIKAN, A. i ANTI, S. (2012) Vodi za dobar udbenik. Beograd: Klett.
JOVANOVI, J. P. (1923) Istorija Srba, Hrvata i Slovenaca, udbenik za uenike
narodnih kola. Ljubljana: Uiteljska tiskarna.
JOVANOVI, V. (2014) Pregled istorije odnosa Srbiije/Jugoslavije i Albanije. Dostupno
na http://pescanik.net (Pristupljeno 30.03.2015)
KARI, V. (1883) Zemljopis za nie razrede srednjih kola, Knj. 1- Deo 3. Beograd:
tamparija napredne stranke.
KARI, V. (1887) Zemljopis srpske zemlje i Balkanskog poluostrva za etvrti razred
osnovne kole. Beograd: Kraljevsko dravna tamparija.
KNEEVI, . i SMILjEVI, B. (1964) Istorija za trei razred ekonomske kole.
Beograd: Zavod za izdavanje udbenika.
KNEEVI, . i SMILjEVI, B. (1964, 1977) Istorija najnovijeg doba za etvrti razred
gimnazije. Beograd: Zavod za izdavanje udbenika.
KNEEVI, . i SMILjEVI, B. (1966) Istorija najnovijeg doba, 20. vek, za etvrti
razred gimnazije. Beograd: Zavod za izdavanje udbenika.
LAZAREVI, . (1940) Istorija Jugoslovena za srednje i strune kole. Beograd:
Narodna prosveta.
MATOVI, M. (1939) Istorija Jugoslovena za trei razred narodnih kola. Beograd:
Knjiarnica Jeremije J. Delebia.

193

MATOVI, M. (1938) itanka za etvrti razred narodnih kola u Kraljevini Jugoslaviji,

Beograd: Knjiarnica Jeremije J. Delebia.
MARKOVI, J. i URI, V. (1964) Geografija Jugoslavije za etvrti razred gimnazije.
Beograd: Zavod za izdavanje udbenika.
MILIEVI, J. i DRAGUTINOVI, M. (1979, 1986) Istorija za sedmi razred osnovne
kole. Beograd: Zavod za izdavanje udbenika.
NOVAKOVI, R. i PEROVI, M. (1977) Istorija za trei razred gimnazije drutveno-jezikog smera. Beograd: Zavod za izdavanje udbenika.
POTKONjAK, N. (1980) Sistem obrazovanja i vaspitanja u Jugoslaviji. Beograd: Zavod
za izdavanje udbenika i nastavna sredstva.
PRICA, D. (1935) Istorija jugoslovenskog naroda (Srba, Hrvata i Slovenaca) za etvrti
razred osnovne kole.Beograd: Knjiarnica Tome Jovanovia i Vujia.
PUTNIKOVI, D. i JOVI, M. (1906) Zemljopis Kraljevine Srbije po okruzima i Srpske
zemlje za etvrti razred osnovne kole. Knjiara Milana Iv. ivkovia.
REICHENBERG, M. & SKJELBRED, D. (2010) Critical thinking and causality in
history teaching material. In Helgason, . & Lassig, S. (ed) Opening the Mind or Drawing
Boundaries? Gttingen: V&R unipress.
RADOJEVI, T. (1923) Balkansko poluostrvo (opti deo) za etvrti razred srednjih
kola. Beograd: Geca Kon.
RAJII, M., PRLjEVI, D. i SOLARI, G. (1954) Istorija za sedmi razred osmogodinje kole i trei razred gimanzije. Beograd: Znanje.
RAJII, M. i URI, V. (1964) Geografija sveta za drugi razred gimnazije. Beograd:
Zavod za izdavanje udbenika.
SOLARI, G. (1952) Istorija za osmi razred osmogodinjih kola i etvrti razred
gimnazije. Beograd: Znanje.
STANOJEVI, S. (1934) Istorija Jugoslovena za srednje i strune kole, trea knjiga.
Beograd: Geca Kon.
STOJANOVI, D. (2010) Ulje na vodi. Beograd: Peanik.
TEPI, G, NAKARADA, R. i VASOVI, M. (ur.) (2014) Etniki stereotipi i nacionalni
mitovi kao prepreke pomirenju u srpsko-albanskim odnosima. Beograd: Fakultet politikih
nauka. (u tampi)
TEODOSI, R. i URI, V. (1946) itanka za etvrti razred osnovne kole. Beograd:
Prosveta.
TEODOSI, R., BAJALICA, M., STANOJEVI, M. i VUKOVI, R. (1947) Zemljopis za
trei razred osnovne kole. Beograd: Prosveta.
VASILjEVI, S. (1957) Zemljopis za etvrti razred osmogodinje kole. Beograd: Nolit.
VUJANAC, M. (1938) itanka za etvrti razred osnovne kole. Beograd: Geca Kon.

194

Aleksandra Ili Rajkovi

Faculty of Philosophy
University of Belgrade

Albanians and Serbian-Albanian Relations in Serbian

Textbooks (1878-1989)
Abstract:
The paper represents an attempt to overview the dynamics of the development of ideas about the Albanians and Serbian-Albanian relations in Serbian textbooks since the
1880s to the 1980s. The subjects of analysis were history and geography textbooks for
both elementary and high school. Several topics were taken into consideration: Slovenian migrations to Balkans, Stara Srbija, First Balkan war, Second World War and The
Resolution of the Communist Information Bureau (Informbiro). The paper shows that
the data framed by these topics was insufficient for students to build up clear reflections based on a critique of the presentation of neighbors and to understand the relations between the two countries. The contents of the textbooks were in the function of
the ruling political discourse, and the topics which surpassed their areas of interest
were not considered valuable. For this reason contents which would enable better understanding of the other side, its contexts and their circumstances, were put aside. The
paper thus points to the multiple questions which were elaborated incompletely, or
were thematically neglected. This leads to a conclusion that the ignorance about the
other has been accumulated over the generations, which presents itself as the fertile ground for embedded prejudices and all forms of manipulation.

Key words:
Serbian-Albanian relations, Serbs, Albanians, textbooks, history, us-others

195

196

Esilda Luku
Fakultet politikih nauka i prava
Univerzitet Aleksander Mojsiju, Dra

Albansko-jugoslovenski odnosi (1945-1948) i njihovo

predstavljanje u albanskim udbenicima za osnovnu i
srednju kolu
Apstrakt:
U ovom radu prouavaju se ekonomski i politiki odnosi izmeu Albanije i Jugoslavije neposredno
posle Drugog svetskog rata i njihovo predstavljanje u udbenicima istorije za osnovnu i srednju
kolu, putem uporedne analize naina na koje albansko-jugoslovenskim odnosima pristupaju
razliite istoriografske kole. Devetog jula 1946. godine potpisan je Ugovor o prijateljstvu, saradnji i
uzajamnoj pomoi izmeu albanskog premijera Envera Hode i minstra spoljnih poslova Jugoslavije
Stanoja Simia. Prema tom sporazumu, dve drave preduzee neophodne mere radi ouvanja
njihove nezavisnosti i teritorijalnog integriteta u sluaju agresije. One e takoe aktivno saraivati
na ouvanju meunarodnog mira i sigurnosti u skladu s principima Ujedinjenih Nacija i uvrstiti
svoje prijateljstvo jaanjem ekonomske i kulturne saradnje.
Autori udbenika opisuju njihove bilateralne odnose kao rezultat politikih namera jugoslovenskih
komunistikih elnika da pretvore Albaniju u sedmu jugoslovensku republiku, ime su nastojali da
iskoriste slabost albanske drave i spree eventualno uplitanje neke strane sile, tvrdei da e je oni
diplomatski zastupati. Ukljuivanje Albanije u jugoslovensku federaciju smatrano je poeljnim i
radi reavanja sloenog problema poloaja etnikih Albanaca u jugoslovenskoj dravi. Tito je
zastupao stanovite da je nemogue priznati Kosovu pravo na samoopredeljenje usled sve snanije
srpske reakcije. Pod jugoslovenskim pritiskom, albansko rukovodstvo se na elu sa Enverom
Hodom deklarisalo protiv ujedinjenja Kosova i Albanije.
Udbenici istorije jednako iz socijalistikog i postsocijalistikog perioda opisuju pogoranje
bilateralnih odnosa od trenutka kada su albanska delegacija predvoena Enverom Hodom i
sovjetska vlast realizovali kreditni sporazum u Moskvi za razvoj poljoprivrede i industrije. Zbog
ove mere jugoslovenska strana optuila je Centralni Komitet Komunistike Partije Albanije za
antijugoslovensko ponaanje, stavljajui vladu u Tirani pod pritisak. Samo je informacija o
pismima Centralnog Komiteta Sovjetskog Saveza, u kojima se kritikuju jugoslovenski lideri zbog
njihove unutranje i spoljne politike i skretanja od marksistikih principa, pomoglo albanskoj
vladi da izae na kraj s pritiskom jugoslovenskih revizionista. Ona je jednoglasno usvojila
rezoluciju Informbiroa komunistikih partija, ime su 1948. godine prekinuti jugoslovenskoalbanski diplomatski odnosi i oznaen prelaz ka prosovjetskoj orijentaciji albanske vlade.
Kljune rei:
udbenici istorije, albansko-jugoslovenski odnosi, ekonomski i politiki sporazumi, etnocentrizam, politiki narativi
197

Veze izmeu Albanije i Jugoslavije iz ugla udbenika istorije iz doba

komunistikog reima
Osvojivi vlast na kraju Drugog svetskog rata, albanska Komunistika partija uspostavila je vrstu i brutalnu diktaturu. Komunistike vlasti insistirale su na potpunoj
drutvenoj poslunosti, sprovevi dravnu kontrolu nad svim vidovima politikog,
ekonomskog i drutvenog ivota u Albaniji (Goldman, 1997, 53). Uvevi mnoge restriktivne mere, komunistiki lideri su koristili i istoriju u svrhe ideoloke promocije i politike legitimacije.
Prema miljenju istoriara, postoje znaajne veze i preplitanja izmeu prouavanja
istorije i politike (Making histories, 2013). Te veze mogu biti posmatrane na dva, jasno
razdvojena naina; prvi se odnosi na sadraj istorijskog narativa, a drugi istie perspektivu korienu u pisanju istorije. Prema prvom stanovitu, istorija je u sutini
predstavljena kao politika istorija i istorija samih politikih dogaaja kao centralnih
taaka koji opravdavaju objedinjenje drugih dogaaja. U drugom pristupu, istorija, ini
se, privileguje politiku kako bi pruila neke neposredne lekcije posredstvom kojih se
mogu transformisati praktine aktivnosti. Ovaj pristup takoe podrazumeva i ponovno pisanje istorije u skladu s vladajuom ideologijom i usmerenjem ka budunosti. Oba
stanovita proizvode specifine probleme ali, u stvari, konstituiu razliite referentne
okvire istorijskog narativa (Gurakuqi, 2012, 175).
Ako analiziramo istorijske manipulacije u politike svrhe, to se moe nai gotovo
svuda u svetu, vidimo da to predstavlja mono orue i politiari esto nisu voljni da
zanemare potencijalne dobiti od odreene forme istorijskog revizionizma. Koristi su
brojne i ukljuuju regularan proces proizvodnje lojalnosti meu mladim graanstvom,
uglavnom kontrolom udbenika. Manipulisanje istorijom mahom je usmereno ka legitimisanju nekog posebnog reima i opravdavanju odluka iz prolosti, kao i legitimisanju posebnih mera koje je sprovodio dati reim. Ovakva praksa je poznata u svim zemljama, ukljuujui i Albaniju (Fischer, 2012, 185).
Upotreba istorije kao propagandnog orua nosi sa sobom rizik od zloupotrebe zarad sticanja politike moi (Egro, 2012, 226). Stoga manipulisanje istorijom donosi ne
samo subjektivne i prividne rezultate, ve, gore od toga, ono iskrivljuje istorijske istine. Hana Arent (Hannah Arendt) je pisala: Kada mo napada racionalnu istinu, ona
transcendira tu oblast, i kada se bitka vodi na njenom terenu, ona poinje da fabrikuje
injenice i lae. Mogunosti da injenina istina preivi napade vlasti su veoma skromne; toj stvarnosti preti proterivanje sa ovog sveta, ne samo privremeno, ve potencijalno zauvek (nav. u Gurakuqi, 2012, 177).
Iskrivljavanje istorije u interesu diktatorskog sistema karakterisalo je zvaninu albansku istoriografiju (Mehmeti, 2014, 29). Ona je svakako bila jedna od najvie ideologizovanih disciplina zbog njene naroite korisnosti za legitimisanje komunistike
vladavine (Brunnbauer, 2004, 9). Istoriografijom su dominirale marksistika metodologija i direktive koje je davao Enver Hoda (Enver Hoxha). Principi marksizma-lenjinizma obeleavaju onovremene istorijske studije. U ulozi jedine prihvaene metodolo198

gije, Marksova teorija sluila je komunistikim voama da izvre pritisak na istoriare

kako bi obratili panju na njene glavne teze. Shodno tome, sasvim je prirodno da je
nova istoriografija u znatnoj meri odslikavala ideologiju, interese i ciljeve komunistike drave (Egro, 2007, 9697).
Marksistiko-lenjinistika doktrina odredila je analizu istorijskih dogaaja i
pojava, ukljuujui i saradnju izmeu Albanije i Jugoslavije posle Drugog svetskog
rata. Njihovi ekonomski i politiki odnosi su u udbenicima istorije predstavljeni u
obimu koji se kree od delova lekcija do itave lekcije posveene trom pitanju. Konkretno, tekst Istorija Albanije za srednju kolu, koji je objavio Institut za studije
i kolske publikacije u Tirani 1965. godine, analizirao je jugoslovensku politiku
prema albanskom reimu u kontekstu Prvog kongresa Albanske komunistike partije iz novembra 1948. godine, u okviru teme naslovljene: Albanija na putu izgradnje socijalizma (History of Albania, 1965, 291297). Zatim, u udbeniku
Istorija Albanije za srednje kole, iji su autori Kristo Fraeri (Kristo Frashri) i
Stefana Polo (Stefanaq Pollo), koji ima ukupno 80 lekcija, jugoslovensko-albanski
odnosi predstavljeni su u okviru teme br. 62, naslovljene Odbrana albanske nezavisnosti od strane intervencije (Frashri i Polo, 207210). Ovaj udbenik, objavljen 1982. godine, napisan je iz perspektive prekida diplomatskih odnosa izmeu
dve susedne zemlje.
U udbenicima je, sasvim u skladu sa sovjetskim kultom linosti, primetno
glorifikovanje komunistikog voe Envera Hode, koji se principijelno borio protiv
intervencije jugoslovenskih revizionista (History of Albania, 1965, 292). On je postao
ozbiljna prepreka realizaciji Titovih planova u Albaniji. U izuzetno tekim okolnostima
i ignoriui jugoslovenske zahteve, delegacija koju su inili E. Hoda i lanovi njegove
vlade otila je u Moskvu i tamo zakljuila ekonomski sporazum sa Sovjetskim Savezom
u julu 1947. godine. Sporazum se sastojao od zajma za razvoj poljoprivrede i industrije
koji je Albaniji dodelila sovjetska vlada predvoena J. Staljinom (Frashri i Pollo,
1982, 208209). U tekstu takoe sreemo i citirane izjave komunistikih lidera, poput:
Ovaj zajam predstavljao je ok za jugoslovenske voe iji je cilj bio da pretvore nau
zemlju u koloniju (Frashri i Pollo, 1982, 209).
Pored navoenja pojedinih komunistikih voa, pisci udbenika su vodili rauna i
o tome da predstave vladine planove o sprovoenju kontrole nad ekonomskim i
drutvenih ivotom u zemlji. Oni su tumaili istorijske podatke pod uticajem holistikog ili utopijskog drutvenog inenjeringa. Prema Karlu Poperu (Karl Popper), ovakav
pristup nastoji da preoblikuje itavo drutvo na osnovu definisanog plana ili projekta. Njegov cilj je da zahvati kljune pozicije i da proiri mo drave... do njenog poistoveenja sa drutvom (Popper, 2003, 77). Prema tome, svrha tog pristupa je da ispita istorijske sile koje oblikuju budunost drutva. tavie, holistiki pristup pokuava
da obuhvati transformaciju ljudskih bia. Politiki problem je organizovati ljudske tenje,
kako bi se njihova energija usmerila na odgovarajue strateke take i vodila proces ka
eljenom razvoju. Stoga, ovaj pristup namerava da izgradi novo drutvo. Takav holistiki proces je neuskladiv sa pravim naunim stavom (isto, 79).
199

Komunistike vlasti nastojale su da uspostave potpunu kontrolu nad ljudskim ivotima i sprovele mere za razvoj ekonomije i kulture. Ali, u udbenicima su ovi koraci
predstavljeni drugaije: Planovi za godine 1947-1948. bili su usmereni na jaanje socijalistike ekonomije, fokusirajui se prvenstveno na rudarstvo i lake industrijske grane. U oblasti poljoprivrede, oni su najavljivali poveanje obradivog zemljita, rast proizvodnje itarica i hlebnog ita i razvoj novih industrijskih kultura. Takoe, oni su
predviali poboljano obrazovanje, iskorenjivanje nepismenosti i formiranje strunjaka (History of Albania, 1970, 261). Promena imena iz Komunistike u Albansku radniku partiju, koja se dogodila na Prvom kongresu 1948. godine, u udbenicima je
predstavljena kao produetak ovog jedinstva izmeu drave i drutva, i odnosila se
prevashodno na drutvenu partijsku strukturu (History of Albania, 1965, 293).
Meutim, zemlja se suoavala sa tekom ekonomskom situacijom, iji je glavni uzrok bila neefikasna politika koju je sprovodila albanska vlada. Partija je identifikovala
unutranje i spoljanje neprijatelje kao glavne uzronike ove situacije. Udbenici su
nairoko pisali o tome, posebno u odnosu na jugoslovenski uticaj. Sa ekonomskog
gledita, albansko-jugoslovenski sporazum iz 1946. godine otvorio je vrata ekonomskom potinjavanju zemlje prilikom izjednaavanja vrednosti albanskog leka sa dinarom, ujednaavanjem cene roba itd. Pod takvim okolnostima, jugoslovenski huligani
su sistematski orobili albansko trite. Ekonomska situacija u zemlji se pogorala usled
inflacije valute i opteg rasta cena na tritu izvan dravne kontrole (Frashri i Pollo,
1982, 208). Vano je ovde istai semantiki aspekt takvih tvrdnji, jer bi deca ve u ranim adolescentskim godinama znala kakav govor da koriste o Jugoslaviji i ve u ovoj
dobi bila su izloena propagandnim sloganima.
Uz ekonomske potekoe, vlada se takoe suoavala s politikom nestabilnou,
navodno uzrokovanom meanjem anglo-amerikih imperijalista i jugoslovenskih revizionista. Takav pristup dominirao je u udbenicima: Pobede koje je na narod
ostvario u prvim godinama osloboenja bile bi jo i vee, da nije bilo uplitanja jugoslovenskih revizionista u unutranje poslove partije i nae zemlje, kao i kontinuiranog
rata koji su svojim sredstvima razvili imperijalisti (History of Albania, 1970, 261). U
razmatranju uinaka Prvog kongresa Albanske komunistike/radnike partije, navodi
se sledee: Fokusirajui se na aktivnosti jugoslovenskih revizionista, Kongres ih je
smatrao antimarksistikim i antialbanskim. Kongres je takoe osudio aktivnost izdajnika kakvi su Koi Dzodze (Koi Hohe) i njegovi saradnici protiv partije i naroda. Prvi
kongres Komunistike partije razvio je program uspostavljanja socijalizma, zasnovan
na unutranjim i spoljanjim okolnostima u kojima se nalazi naa zemlja (Grillo,
1968, 175).
Svaka aktivnost komunistikih lidera na uvrivanju politike moi legimitizovana je kao primena marksistiko-lenjinistikih principa. Komunistika partija
koristila je ideologizovanu retoriku zarad eliminisanja politikih protivnika oznaenih kao neprijatelji i izdajnici naroda, koji su delovali kao agenti revizionistikih voa Komunistike partije Jugoslavije. Primera radi, u udbenicima je zastupano stanovite da je
200

Koi Dzodze nastojao da sprei nau partiju da postupa na marksistiko-lenjinistiki nain; da uniti prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom; da separie partiju i pretvori je u lenjinistiku. Teio je da zbaci marksistiko-lenjinistiko rukovodstvo i zameni ga revizionistima Titovog tipa, koji bi sluili imperijalistikim
interesima da se zbaci Mo Naroda i u Albaniji ponovo zavede kapitalizam.
Koi Dzodze ozbiljno je povredio socijalistiki legalitet i poinio brojne prezira
dostojne zloine protiv partije i naroda. Zbog toga, dobio je zasluenu kaznu.
(History of Albania, 1965, 292)

Oito, spoljnopolitika orijentacija komunistikog rukovodstva korespondirala je

sa marksistiko-lenjinistikom doktrinom. Albanska vlada sazvala je potpisivanje
Ugovora o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoi izmeu Narodne Republike Albanije
i Federativne Narodne Republike Jugoslavije u julu 1946. godine u skladu sa principima proleterskog internacionalizma. Ali, sa jugoslovenske strane, to je iskorieno da bi
se izvrio pritisak nad Albanijom i kako bi se ona izolovala od drugih socijalistikih
zemalja, naroito od Sovjetskog Saveza (Frashri i Pollo, 1982, 208).
U udbeniku Istorija Albanije za srednje kole objavljenom u Tirani 1965. godine,
glavni principi spoljne politike albanske vlade predstavljeni su na sledei nain:
Prvo, razvijanje i stalno jaanje prijateljskih veza, bratske saradnje i meusobne
pomoi sa socijalistikim zemljama, u skladu sa naelima marksizma-lenjinizma,
zasnovano na principima proleterskog internacionalizma. Drugo, podrka nacionalnom osloboenju, antiimperijalizmu i antikolonijalnim ratovima porobljenih koje oni vode za slobodu i nacionalnu nezavisnost, kao i borbe radnike klase i narodnih masa protiv ugnjetavaa i kapitalistike eksploatacije.
Tree, mirna koegzistencija izmeu zemalja sa razliitim drutveno-politikim
ureenjem zasnovana na principima jednakosti, neuplitanja u unutranje stvari
drugih i uzajamnog potovanja suvereniteta i nezavisnosti.
(Istorija Albanije, 298299).

Ovaj pasus razotkriva upotrebu koncepta internacionalizma i nacionalizma od komunistike vlasti prema potrebi i u skladu s politikom situacijom. U istom maniru u
udbenicima su opisani i albansko-jugoslovenski odnosi. Dokle god je Albanija imala
dobre odnose sa Jugoslavijom, narod Kosova trebalo je da se osea srenim pod novim
Titovim reimom. Kada su nai odnosi prekinuti, Tito je bio najvei diktator koji je
ugnjetavao nau brau na Kosovu i Jugoslaviji (Mehmeti, 2014, 29).
Nacionalistika retorika dominirala je politikim diskursom komunistikih voa
kada bi osetili da je albanski suverenitet ugroen. Udbenici ne ostavljaju sumnju oko
toga: Jugoslovenska politika elita inila je sistematske napore da pretvori Albaniju u
zemlju zavisnu od Jugoslavije, u najboljem sluaju u jednu njenu federalnu republiku
(Frashri i Pollo, 1982, 207). U bliskoj vezi sa ovom retorikom je i reafirmisanje uloge
Envera Hode kao spasitelja nacije. U udbenicima, Hoda se pojavljuje kao voa koji
201

je zasluan za vrst otpor planovima za ujedinjenje Albanije i Jugoslavije. Nema sumnje,

dakle, Hoda je taj koji je uspeo da odbrani nezavisnost zemlje od jugoslovenskih nastojanja da je potine.
Kao to je navedeno, zavisnost od ideolokih ogranienja odredilo je metodologiju
korienu u udbenicima istorije za osnovnu i srednju kolu za vreme komunistikog
reima. Principi marksizma-lenjinizma postali su gotovo univerzalna teorija za autore ovih tekstova, to ih je navelo da zanemare istoriografske kriterijume. Sledstveno
tome, jednostrani pogled na istorijske injenice i dogaaje doneo je ne samo odsustvo
kritike perspektive, ve je isto tako doveo do netanih naunih zakljuaka (Shahu,
2008, 401).
Analiza predstavljanja albansko-jugoslovenskih odnosa u udbenicima
istorije u demokratskom reimu
Uspostavljanje demokratije u Albaniji podrazumevalo je i neophodnost ponovnog
pisanja udbenika za osnovnu i srednju kolu u skladu sa istorijskim metodom, a kako
bi se izbegla politizacija, ideologizacija i jednostran pogled na istorijske dogaaje i pojave (Kuri i Gjini, 2008, 94). Uklanjanje upitnih teza i dubioznih naunih tumaenja
pokazuje da je istorija proces stalnog obnavljanja (Hflechner, Hoxha i Gurakuqi,
2004, 43). Rekonstrukcija istorije je nepotpuna jer je nemogue analizirati viedimenzionalne odnose i razjasniti sva znaenja (Aron, 2005, 168).
Udbenici istorije za uenike osmog razreda i srednjokolce korieni posle pada
komunistikog reima u Albaniji bili su objedinjeni na nacionalnom nivou, a pisala ih
je ista grupa autora koja je sastavljala udbenike i u vreme jednopartijskog sistema.
Oni su albansko-jugoslovenske odnose posle Drugog svetskog rata razmatrali samo u
okviru jedne lekcije naslovljene: Poloaj Albanije u meunarodnoj areni (Korkuti i
dr., 2002, 200201; Korkuti i dr., 1999, 294). Ovi tekstovi bili su u upotrebi do 2005.
godine, kada poinje primena izmenjenih tekstova. Cilj te reforme bio je da se pripreme kvalitetniji udbenici sa naune i pedagoke take gledita, usmereni na metod
uenja fokusiran na uenika (student-centered learning).
Unifikovani i izmenjeni tekstovi predstavili su ekonomsku, drutvenu i politiku saradnju izmeu dve zemlje u skladu sa naunim kriterijumima utvrivanja prikladne koliine gradiva za odreene istorijske periode (Xhelili, 2001, 30). Tako je,
u tekstu Istorija albanskog naroda: za deveti razred vieg osnovnog obrazovanja,
u izdanju Filare iz 2012. godine, analiza albansko-jugoslovenskih odnosa smetena u prvi deo teme naslovljen: Spoljna politika Albanije od 1948. do 1960. godine u Poglavlju 12 (Zotaj i Kasmi, 2012, 126). Istorija za srednju kolu iz 2010.
godine koju su napisali Muzafer Korkuti (Myzafer Korkuti), Petrika Tenili (Petrika Thngjilli), Gezmet puza (Gazmend Shpuza), Fatmira Rama (Fatmira Rama),
Dzeljal eovi (Xhelal Gjeovi) i Ana Lalaj (Ana Lalaj) predstavila je ovo pitanje u
treem delu lekcije br. 17, Odnosi Albanije sa Sovjetskim Savezom i istonoevropskim dravama (2010, 256).
202

Predstavljanje albansko-jugoslovenskih odnosa u istorijskim udbenicima posle

promene politikog sistema u Albaniji imalo je za cilj sticanje istorijskog znanja, to
podrazumeva kritiki pristup svim istraivakim rezultatima u datom periodu (aushi, 2003, 13). To ne znai uvek poveanje objektivnog znanja u uskom smislu, ali esto
razvija nae sposobnosti za kritiko miljenje. Autori tekstova trude se da tumae istorijski materijal na osnovu injenica i pristupaju istoriji na objektivan nain (Sinani,
1999, 181). Ali, ak i ako je istoriar nepristrasan, on se susree sa mnotvom sloenih
dogaaja pa njegovo neznanje moe biti vee od znanja, i time njegov sud moe biti
zasnovan na nedovoljnim informacijama. tavie, istoriara je gotovo nemogue osloboditi moralizatorskih sklonosti (Berlin, 2003, 173, 177).
Ove karakteristike su primetne u tekstovima koji analiziraju antizapadnu spoljnopolitiku orijentaciju Albanije: Neposredno nakon rata, Albanijom su upravljali komunisti ujedinjeni sa sovjetskim istonim blokom (Thngjilli, Rama i Duka, 2009,
126).
to se tie uspostavljanja diktature, realne opcije za Albaniju da nae stranu
podrku bile su ograniene. Zvanina ideologija reima u kombinaciji sa poetkom Hladnog rata, vetakim prenaglaavanjem odnosa Albanije sa Zapadom i pogrenim tumaenjem opredeljenja velikih sila u pogledu grkih pretenzija na junu Albaniju, onemoguili su bilo kakvo saveznitvo sa Zapadom.
Ali glavni razlog tome bio je to su veliku veinu rukovodstva Albanske komunistike partije inili fanatici, ekstremisti i pro-jugosloveni, koji su ograniili
validne politike alternative samo na saveznitvo sa Jugoslavijom.
(Meta, Dezhgiu i Lleshi, 2009, 299)

Autori ne uzimaju u obzir saradnju komunistikih partija dveju zemalja za vreme

Drugog svetskog rata. Takoe je znaajno istai da je Jugoslavija bila prva drava koja
je uspostavila diplomatske veze sa Albanijom, i uz Sovjetski Savez pomogla komunistikoj vladi da uestvuje na mirovnoj konferenciji u Parizu 1946. godine. Autori
udbenika idu i korak dalje u reinterpretaciji istorijskih injenica, i zastupaju stanovite prema kojem je komunistiki voa Staljin prihvatio privilegovan poloaj jugoslovenske drave. Sovjetsko rukovodstvo tretiralo je Albansku komunistiku partiju kao
deo Jugoslovenske komunistike partije (Thngjilli et al, 2009, 127).
Jugoslovenski interesi prema Albaniji su objanjeni kroz uzronu meusobnu
vezu, kao sredstvo istorijskog prepoznavanja koje zahteva posedovanje kritike svesti
(Bloch, 2003, 197).
Jugoslovensku politiku motivisalo je nekoliko inilaca. Nakon eliminisanja italijanskog uticaja na Albaniju, nastao je vakuum. Albanija je bila slaba, to je predstavljalo rizik da bi neka sila neprijateljska prema Jugoslaviji mogla lako da prevlada u Albaniji i koristi je kao bazu protiv Beograda. Dominacija nad Albanijom
ili njeno prisajedinjenje Jugoslaviji imalo je veliki politiki znaaj. Beograd je

203

nastojao da rei sloen problem Albanaca u Jugoslaviji, to je predstavljalo veliku

dilemu za nov jugoslovenski reim. Etniki Albanci jedini su narod koji se
oruano suprotstavljao jugoslovenskom komunistikom reimu.
(Meta et al, 2009, 300)

Na ovaj nain autori Istorije albanskog naroda 12 predstavljaju diplomatske namere Jugoslavije prema Albaniji i odnos prema etnikim Albancima u Federativnoj
Narodnoj Republici Jugoslaviji.
Ipak, udbenici prikazuju kako su bilateralni odnosi ojaani u skladu sa zajednikom ideolokom linijom posle potpisivanja Ugovora o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj
pomoi izmeu Albanije i Jugoslavije 9 jula 1946. godine. Prema tom sporazumu, ugovorne strane preduzee odgovarajue mere kako bi obezbedile nezavisnost i integritet
dveju drava i saraivae u svim meunarodnim akcijama radi promocije mira i sigurnosti meu nacijama. Ako bi i jednu od njih napala bilo koja sila, druga bi odmah pruila vojnu pomo. Takoe, one su se saglasile i da nee ulaziti u saveznitvo ili koaliciju
usmerenu protiv ugovorne strane. Albanija i Jugoslavija reavae svoje meusobne
probleme na osnovi iskrenog prijateljstva i unaprediti ekonomske i kulturne veze kroz
posebne sporazume (The Albanian-Yugoslav relations, 1996, 45-46).
Jezik kojim se opisuju albansko-jugoslovenski odnosi odgovara marksistiko-lenjinistikoj terminologiji, koja pokazuje autorovo dobro poznavanje ovog razdoblja i nehotino ukazuje na odreenu poziciju u ideolokoj sferi (Egro, 2007, 147). Primer za
taj stav je pominjanje klasne borbe protiv bivih vlasnika u selu i gradu, intelektualaca
i svih onih koji su se protivili komunistikom reimu (Drguti et al, 2014, 121). Uz to,
ideoloki diskurs ogleda se i u pristupu upravljanju ekonomskim odnosima kao konstrukciji socijalistike ekonomije. Po zavretku agrarne reforme, komunistika drava
poela je sa kolektivizacijom smatrajui da male posede treba ukinuti kako bi se izbeglo
stvaranje veih kapitalistikih poseda. Poetak kolektivizacije bio je u vezi s uspostavljanjem prvih poljoprivrednih dobara 1946. godine. Kolektivizacija je sledila jugoslovenski model, koji je nadoknadu zasnivao vie na kolektivnom vlasnitvu nego na
radu (Thngjilli et al, 2011, 147). Autori idu i dalje i tvrde da je jugoslovenski uticaj na
albansku ekonomiju porastao potpisivanjem sporazuma 27. novembra 1946. godine,
koji je predviao kooridiniranje ekonomskih planova, carinsku uniju, izjednaenje
vrednosti valute i zajednike poslovne poduhvate (Korkuti, Gjeovi i Gani, 2008, 158).
Postepeno, albanska ekonomija poela je da se pretvara u tipinu kolonijalnu ekonomiju. Ekonomski sporazum usmerio je u pravcu koji je bio u slubi jugoslovenskog trita (Thngjilli et al, 2012, 113).
Autori udbenika istorije pokuali su da uvae veze izmeu istorijskog sadraja, to
znai predstavljanje datuma, imen, istorijskih dogaaja i vetinu izbora i obrade podataka, pripremajui tako uenike da tumae istorijske dogaaje (Shehu, 2009, 15).
Ovakvu analizu nalazimo u rivalitetu i borbi za politiku mo izmeu Koi Dzodze i
Envera Hode koji su, svaki na svoj nain, bili spremni da prihvate antinacionalne
mere u zamenu za jugoslovensku podrku. U jednom udbeniku pominje se kako je
204

Beograd obezbedio neogranienu diskreciju da potini albanski narod u Jugoslaviji,

ak, u nekim sluajevima, u sprezi sa visokim rukovodstvom Albanske komunistike
partije. Barski masakr obuhvatio je gotovo 5000 Albanaca ubijenih uz znanje i potpunu nezainteresovanost albanskog rukovodstva i egzekuciju 1000 drugih Kosovara, koji
su doli u Albaniju kako bi izbegli progone srpske policije (Meta et al, 2009, 300301).
Stoga, albansko rukovodstvo nije podravalo pravo kosovskog naroda na samoopredeljenje. Oni su se saglasili sa Titovim objanjenjem o jaanju srpske reakcije. tavie,
1946. godine, kada je jugoslovenski pritisak bio na vrhuncu, Enver Hoda se otvoreno
izjasnio protiv ujedinjenja Kosova sa Albanijom (Meta et al, 2008, 105).
Potinjavanje albanske komunistike partije jugoslovenskom rukovodstvu i rizik
od naruavanja suvereniteta Albanije opisani su u istorijskom narativu koji gotovo
potpuno dominira nainom na koji se predstavljaju albansko-jugoslovenski odnosi.
Ali, u okvirima tog narativa, istoriar se susree sa izazovom da otkrije nove naine na
koje e rekonstruisati ne samo drutvena i ekonomska iskustva, ve i mentalitet i oseanja drutvene grupe (Egro, 2007, 127). Oseajui jugoslovensku pretnju, Enver Hoda pokuao je da se vee direktno za Sovjetski Savez, u elji da obezbedi podrku i
ekonomsku pomo, ali i da uvrsti svoj poloaj. Godine 1947, albansko-sovjetski odnosi proireni su na svim poljima, posebno nakon susreta dvojice komunistikih voa.
Jugoslovensko rukovodstvo to nije srdano doekalo. Oni su urili da sprovedu projekat stvaranja balkanske federacije, gde bi Albanija bila prva drava koja bi joj se pridruila (Zotaj i Kasmi, 2012, 126).
Saradnja izmeu dve drave posle Drugog svetskog rata, ukljuujui tu i prekid njihovih diplomatskih odnosa i okretanje Albanije Sovjetskom Savezu, tretirani su u skladu sa hronolokim kriterijumom. To znai da autori u vidu imaju princip istorizma koji
razvoj ljudskog drutva vidi kao hronoloki i otelotvoren u konkretnim radnjama. Bez
dimenzije vremena i hronologije, istorija kao disciplina bi izgubila svoje osnove. Nije
dovoljno potovati sled dogaaja, to jest jednostavno posmatrati proces kroz njegov
istorijski tok, ve je isto tako neophodno otkriti veze izmeu dogaaja. Dok temporalnost predstavlja preduslov za kompleknost istorijskih injenica i dogaaja, ona je isto
tako i smea u kojoj su pojave ustanovljene i mesto u kom su smetene (Xhelili, 2001,
29).
Stoga, autori udbenika slede hronoloki red istorijskih pojava sa ciljem da iskoriste prethodno steeno znanje kao osnovu za sticanje novih znanja, to za rezultat ima
reinterpretaciju odnosa ovih dveju tesno povezanih drava (Kuri i Gjini, 2008, 89).
Tako, autori jednog od udbenika piu: U tako opasnim okolnostima po nezavisnost
zemlje, albanskoj Komunistikoj partiji pomogao je sastanak Informacionog biroa komunistikih partija u junu 1948. godine, na kom su jugoslovenski rukovodioci oznaeni kao izdajnici socijalizma. Albanska komunistika partija usvojila je ove zakljuke,
osudila jugoslovensku politiku prema Albaniji i ponitila sve sporazume potpisane sa
Jugoslavijom (Korkuti et al, 1999, 294). U drugom udbeniku, dogaaji su saeto prikazani na sledei nain: Diplomatske veze prekinute su krajem 1948. godine. Na taj
nain, Hoda je uspeo da sauva svoj poloaj voe Komunistike partije i albanske dr205

ave. Istovremeno, osigurao je nezavisnost Albanije koju je Jugoslavija ugroavala. Od

tada pa nadalje, Albanija je postala sovjetski satelit (Drguti, Boi i Dushku, 2009,
120).
Predstavljanje albansko-jugoslovenskih odnosa u udbenicima istorije za osnovno i
srednjokolsko obrazovanje prilagoeno je psiholokim karakteristikama dece kolskog
uzrasta i njihovom nivou informisanosti. Istorijski koncepti postepeno se uslonjavaju
kako se kreemo od jednog do drugog ciklusa. Koristi se koncizan jezik usklaen sa relevatnom istorijskom terminologijom. Nastavna sredstva oslanjaju se na glavne didaktike zahteve pedagokog aparata, upotpunjenog ukljuivanjem oskudnih vizuelnih
izvora u opisivanju bilateralnih odnosa koji slue da ilustruju znanje sadrano u tekstu
pre negoli kao dodatan izvor informacija. Stoga, istorijska analiza albansko-jugoslovenskih odnosa pomae studentima da razviju svoje intelektualne vetine kako bi analizirali i kritki interpretirali datu istorijsku pojavu.
Zakljuci
Analiza albansko-jugoslovenskih odnosa (1945-1948) predstavljenih u udbenicima istorije za osnovnu i srednju kolu iz doba komunistikog reima i demokratskog
sistema otkriva razlike u metodologji i pedagokom aparatu.
Najpre, u udbenicima istorije iz komunistikog doba, veze izmeu dve zemlje su
date u skladu sa marksistiko-lenjinistikim principima. Ideoloka retorika sluila je
politikim interesima rukovodstva, koje je izmenilo svoje vienje Jugoslavije u skladu
sa unutranjom i spoljnopolitikom pozicijom zemlje. Politizacija istorije je, stoga, dovela do iskrivljenja istorijske istine. Nasuprot tome, ekonomska, drutvena i politika
saradnja izmeu Albanije i Jugoslavije u tekstovima nastalim nakon devedesetih godina prolog veka, opisana je u skladu sa istorijskim metodom zasnovanim na izboru,
analizi i kritikoj interpretaciji izvora, u cilju zasnivanja objektivnog pristupa bilateralnim odnosima dveju zemalja.
Drugo, pedagoki aparat u komunistikim udbenicima istorije bio je ogranien na
rubriku Pitanja i zadaci, sa ciljem prostog memorisanja istorijskih podataka i dogaaja, ne i njihove analize i tumaenja. Nasuprot tome, u posebnim i izmenjenim tekstovima korienim u srednjim i viim kolama u Albaniji posle promene politikog
sistema, metodoloki aparat sastoji se od razliitih odeljaka datih u obliku pitanja, shema, tabela i sl., koje kod uenika/studenata treba da razviju interpersonalne vetine i
podstaknu kritiko i stvaralako miljenje.
Tree, vizuelni izvori korieni u istorijskim udbenicima komunistike ere bili su
sredstvo komunistike propagande sa ciljem manipulusanja istorijskom istinom, dok
su u posebnim i izmenjenim istorijskim tekstovima iz vremena postkomunizma, nekoliko fotografija na temu albansko-jugoslovenskih odnosa date vie u svrhu ilustracije
samog teksta negoli kao dodatni izvor informacija.
Pokuaji da se razvije komparativna analiza albansko-jugoslovenskih veza datih u
skladu sa razliitim metodolokim kolama i suprotstavljenim konceptima o znaaju
206

obrazovnog aparatusa, upuuju na potrebu za stalnim prevrednovanjem istorijskih

udbenika.
Literatura:

ARON, R. (2005). Opiumi i intelektualve. (The opium of the intellectuals). Tirana: Dituria.
BERLIN, I. (2003). Idet filozofike t shek. XX dhe katr ese mbi lirin. (Four essays on
liberty). Tirana: Onufri.
BLOCH, M. (2003). Mjeshtria e historianit. (The historians craft). Tirana: Shtpia e Librit
dhe e Komunikimit.
BRUNNBAUER, U. (2004). Introduction. (Re)writing History in Southeast Europe, (Re)
writing History. Historiography in Southeast Europe after Socialism. Mnster.
AUSHI, I. (2003). Metodologji e historis. (The methodology of history). Tirana: SHBLU.
DRGUTI, M. et al. (2009). Historia 9: pr klasn e 9-t t shkolls 9-vjeare. (History 9:
for the ninth grade of the middle school). Tirana: Albas.
DRGUTI, M. et al. (2014). Historia e shqiptarve 12: pr klasn e 12-t t shkolls s
mesme. (History of the Albanians 12: the twelfth grade of high school). Tirana: Albas.
EGRO, D. (2007). Historia dhe ideologjia: Nj qasje kritike studimeve osmane n historiografin moderne shqiptare (nga gjysma e dyt e shek. XIX deri m sot). (History and
ideology. A critical approach of the Ottoman studies in modern Albanian historiography (from
the second half of the XIX century until today). Tirana: Instituti i Historis.
EGRO, D. (2012). Historiant ballkanas si faktor shtet-formues (The Balkan historians
as nation-building factors), Politika dhe Historia, Tirana: UET, 217-229.
FISCHER, B. (2012). Politizimi i historis. Rasti i Shqipris n Luftn e Dyt Botrore
(The politicization of history: the case of Albania in World War II), Politika dhe Historia, Tirana:
UET, 185-200.
FRASHRI, K. i POLLO, S. (1982). Historia e Shqipris: pr shkollat e mesme. (History
of Albania: for secondary schools). Tirana: Shtpia Botuese e Librit Shkollor.
GOLDMAN, M. F. (1997). Revolution and change in Central and Eastern Europe: political,
economic and social changes. New York: M. E. Sharpe.
GRILLO, Dh. (1968). Historia e Shqipris: pr klasn VIII. (History of Albania: for eighth
grade). Tirana: Shtpia Botuese e Librit Shkollor.
GURAKUQI, G. (2012). Ansia dhe paragjykimi politik n studimin e historis. Rasti i
historiografis shqiptare nn diktatur. (The bias and political prejudice in the study of history:
The Case of Albanian historiography under dictatorship), Politika dhe Historia, Tirana: UET,
171-184.
Historia e Shqipris pr shkollat e mesme. (History of Albania for secondary schools).
(1965) Tirana: Instituti i Studimeve and Botimeve Shkollore.
Historia e Shqipris pr shkollat e mesme. (History of Albania for secondary schools).
(1970). Tirana: Shtpia Botuese e Librit Shkollor.
HFLECHNER, W. et al. (2004). Hyrje n studimin e historis. (Introduction to the study
of history). Shkodra: Phoenix Shkodra.

207

KORKUTI, M. et al. (2002). Historia e popullit shqiptar 8. (History of Albanian people 8).
Tirana: SHBLSH.
KORKUTI, M. et al. (1999). Historia e popullit shqiptar: pr klasn e katrt t shkolls s
mesme t prgjithshme. (History of the Albanian people: for the fourth grade of the secondary
school). Tirana: SHBLSH.
KORKUTI, M. et al. (2008). Historia 9: pr klasn e nnt t shkolls 9-vjeare. (History 9:
for the ninth grade of the middle school). Tirana: Morava.
KORKUTI, M. et al. (2010). Historia 4: profili shoqror. Pr klasn e 12-t t arsimit t
mesm t profilizuar. (History 4: social profile. For the twelfth grade of the profiled secondary
school). Tirana: Pegi.
KURI, V. i GJINI, R. (2008). Bazat teorike dhe praktikat e t msuarit t historis. (The
theoretical basis and practices of learning history). Tirana: SHBLU.
Making histories: Studies in history-writing and politics. ur. R. Johnson, G. McLennan, B.
SCHWARZ, D. Sutton. (2013). Routledge: Center for Contemporary Cultural Studies.
META, B. et al. (2008). Historia e popullit shqiptar: pr klasn e 9-t t shkolls 9-vjeare.
(History of the Albanian people: for the ninth grade of the middle school). Tirana: Uegen.
META, B. et al. (2009). Historia e popullit shqiptar 12. (History of Albanian people 12).
Tirana: Uegen.
POPPER, K. (2003). Mjerimi i historicizmit (The poverty of historicism). Tirana: Onufri.
SINANI, Gj. (1999). Hyrje n filozofin e historis. (Introduction to the philosophy of
history). Tirana: SHBLU.
SHAHU, A. (2008). Pavarsia n kndvshtrimin e historiografis shqiptare (1945-1990)
(The independence in view of the Albanian historiography (1945-1990)), Pavarsia e
Shqipris dhe sfidat e shtetit shqiptar gjat shek. XX, Tirana: Universiteti i Tirans, Instituti i
Historis.
SHEHU, H. A. (2009). Historia n optik gjelkokoshsh. (History in the optic of
pseudoscientists). Shekulli, E mart, 6 Tetor, 15.
Marrdhniet shqiptaro-jugosllave 1945-1948. (The Albanian-Yugoslav relations from
1945 to 1948). (1996). Tirana: Drejtoria e Prgjithshme e Arkivave.
THNGJILLI, P. et al. (2009). Historia 9: pr klasn e 9-t t shkolls 9-vjeare. (History 9:
for the ninth grade of the middle school). Tirana: Ideart.
THNGJILLI, P. et al. (2011). Historia e shqiptarve XII: pr klasn e 12-t t arsimit t
mesm t prgjithshm. (History of the Albanians XII: for twelfth grade of the general secondary school). Tirana: Pegi.
THNGJILLI, P. et al. (2012). Historia 9: pr klasn e 9-t t arsimit 9-vjear. (History 9: for
the ninth of the middle school). Tirana: Pegi.
XHELILI, Q. (2001). Didaktika e historis (Didactics of history). Tirana: SHBLU, 2001.
ZOTAJ, B. i KASMI, M. (2012). Historia e popullit shqiptar: pr klasn e 9-t t shkolls
9-vjeare. (History of the Albanian people: for the ninth grade of the middle school). Tirana:
Filara.

208

Esilda Luku
Faculty of Political Sciences and Law
University Aleksandr Moisiu, Durrs

Albanian-Yugoslav Relations (1945-1948) and their

Presentation in School History Textbooks
Abstract:
This paper aims to analyze the economic and political relations between Albania and Yugoslavia
after the Second World War and their presentation on primary and secondary school history
textbooks, by offering comparative approach of the way Albanian-Yugoslav relations are treated
by different schools of historiography.
On July 9, 1946 the Treaty of Friendship, Cooperation and Mutual Assistance was signed between the Albanian Prime Minister, Enver Hoxha and the Foreign Minister of Yugoslavia, Stanoje Simic. According to it, the two countries would take the necessary measures to ensure their
independence and territorial integrity in case of aggression. They engaged to collaborate for the
protection of international peace and security in conformity with the principles of the United
Nations and confirmed their friendship by furthering the economic and cultural cooperation.
The textbooks authors described the bilateral relationship as a result of the political intentions of
Beograd to turn Albania into the seventh republic of Yugoslavia. It was perceived as the other
in regard to Yugoslav efforts to exploit the weakness of the Albanian state and the risk of domination by a foreign power, claiming to represent it diplomatically. The inclusion of Albania in the
Yugoslav Federation was argued in favor of solving the difficult problem of ethnic Albanians in
the Yugoslavian state. Tito insisted on the impossibility to recognize the rights of Kosovo to
self-determination because of the strengthening of Serb reaction. Due to the Yugoslav pressure,
the Albanian leadership under the direction of Enver Hoxha was declared against the unification
of Kosovo and Albania.
History schoolbooks of both socialist and post-socialist period described the deterioration of the
bilateral relations when the Albanian delegation headed by Enver Hoxha and the Soviet government ended an agreement in Moscow for the development of agriculture and industry and Albania received a Soviet loan. The Yugoslav leadership accused the Central Committee of the Albanian Communist Party of the anti-Yugoslav position, putting under pressure the government of
Tirana. But it was the information about the Soviet Union Central Committees letters, criticizing the Yugoslav leadership for its domestic and foreign policy in deviation from the Marxist
principles that helped the Albanian government deal with the pressure of Yugoslav authorities.
It adopted unanimously the resolution of the Information Bureau of the Communist Parties,
which broke off the Yugoslav-Albanian diplomatic relations in 1948 and shifted to the pro-Soviet
orientation of the Albanian government.
Key words:
history textbooks, Albanian-Yugoslav relations, economic and political agreements,
ethnocentrism, political narrative
209

210

Nailje Malja-Imami
Filoloki fakultet
Univerzitet u Beogradu

kolstvo na albanskom jeziku na Kosovu i jugu Srbije

(1945-2015)
Apstrakt:
Cilj rada je da prikae istorijski pregled razvoja kolstva (1945-2015) na albanskom
jeziku na Kosovu i na Jugu Srbije, na podruju Preeva, Bujanovca i Medvee. Posle
Drugog svetskog rata, uspostavljanjem socijalistikih drutveno-ekonomskih odnosa,
ispravljene su istorijske nepravde prema albanskom narodu u Kraljevini SHS/Jugoslaviji, kada nije imao pravo na kolovanje na maternjem jeziku. Iz godine u godinu, i
pored mnogobrojnih problema sistematski se irila nastava na albanskom jeziku u
osnovnim i srednjim kolama, a 1960. udareni su temelji i fakultetskom obrazovanju.
Razvoj kolstva na albanskom jeziku na Kosovu na svim nivoima do 1990. godine, i
pored ideolokih i politikih ogranienja, imalo je vidne rezultate u kolovanju mnogih
narataja albanske nacionalnosti. Posle 1999. godine Kosovo je osamostalilo svoje
kolstvo, dok su Albanci na Jugu Srbije delimino ostvarili pravo na tretiranje nacionalnih tema.

Kljune rei:
kolstvo na albanskom, Kosovo, Jug Srbije, Srbija, obrazovna politika

211

1. kolstvo na albanskom jeziku na Kosovu (1945-2015)

Odmah posle Drugog svetskog rata, na Kosovu i u drugim krajevima Jugoslavije,
socijalistiko dravno ureenje omoguilo je i afirmisalo kolovanje i albanskom stanovnitvu, to je bilo potpuno onemogueno u Kraljevini SHS/Jugoslaviji. Na zahtev
poverenika za prosvetu Kosova Mite Miljkovia, iz Albanije je 1945. odmah poslato
20.000 primeraka bukvara Kendimi im i par (Moja prva itanka), a zatim su slate i
druge kolske knjige. Upueno je blizu 100 uitelja i nastavnika za osnovno i srednje
obrazovanje na Kosovu (Berisha, 1994, 32-34).
Do kolske 1954/55. godine na Kosovu su osnovne i srednje kole bile organizovane prema nacionalnom principu. kolske 1944/45. godine bilo je 278 etvororazrednih osnovnih kola na Kosovu u kojima je nastavu na albanskom jeziku pohaalo
11.573 uenika, a njih 15.427 na srpskom jeziku. U kolskoj 1951/52. postojalo je 517
osnovnih kola (etvorogodinjih) sa nastavom na albanskom jeziku, 305 na srpskom
jeziku i etiri na turskom jeziku, zatim osam meovitih osmogodinjih kola sa nastavom na albanskom i srpskom, etiri pune gimnazije i 46 niih gimnazija sa nastavom
na albanskom i 83 sa nastavom na srpskom jeziku, kao i 10 strunih kola sa nastavom na srpskom i dve (uiteljske) sa nastavom na albanskom jeziku (Stojkovi, Marti, 1953, 146 - 147).
kolske 1958/59. bilo je ukupno 582 etvorogodinjih osnovnih kola, 35 estogodinjih i sedmogodinjih i 116 osmogodinjih osnovnih kola. U njima je bilo upisano
86.195 uenika u odeljenjima na albanskom jeziku, 47.550 u odeljenjima na srpskom
jeziku i 3.404 u odeljenjima na turskom jeziku. U srednjim kolama nastavu na albanskom pratilo je 3.216 uenika, na srpskom 4.770, a na turskom 124. U to vreme budui kadrovi za obrazovanje na albanskom formirali su se u dve uiteljske kole, u Pritini i akovici.
Preokret u politici prema albanskoj narodnosti u Jugoslaviji nastao je posle Zakljuaka Izvrnog komiteta CK SKJ o pitanjima nacionalnih manjina (02.03.1959), u
kojima se kae da su nacionalne manjine sastavni deo jugoslovenske socijalistike
zajednice i da je potrebno u domenu manjinskog kolstva osposobljavati kolsku
mreu kako bi to potpunije obuhvatala i uenike iz redova nacionalnih manjina. Zakljuci su poslati osnovnim organizacija SKJ, ali su iroj javnosti obelodanjeni 28.
juna 1962. u listu Komunist (Imami, 2000).
Pozitivne promene u obrazovanju na albanskom jeziku nastale su poetkom ezdesetih godina. Zavod za izdavanje udbenika u Beogradu izdao je 1963. knjige starijih albanskih pisaca (Naim Fraeri, Fan Noli, Mieni, Ndre Mjeda, Andon Zako ajupi, Kristo Floi i dr.), ime je albanskim uenicima na Kosovu omogueno da
upoznaju svoju nacionalnu knjievnost. U okviru nastavnih programa kola u Srbiji
izvrene su dopune u odnosu na albansku istoriju (Imami, 2000).
Veliki broj vrhunskih kadrova formiran tokom pedesetih i ezdesetih godina na
Beogradskom univerzitetu, prenosio znanje u nastavi na albanskom jeziku na svim
nivoima kolovanja na Kosovu. Uz kadrovsku pomo Beogradskog univerziteta, u Pri212

tini je 1960. osnovan Filozofski fakultet. Otvaranjem jo nekoliko fakulteta, poetkom 1970. osnovan je Univerzitet u Pritini, sa etiri fakulteta i pet viih kola. Te
godine na njemu je bilo upisano 10.368 studenata, 5.707 na albanskom i 3.916 na
srpskom jeziku.
kolske 1970/71. godine broj osnovnih kola je dostigao 824, u kojima je nastavom
na albanskom jeziku obuhvaeno 177.197 uenika, na srpskom 61.923 uenika, a na
turskom 2.413 uenika. Srednjih kola bilo je ukupno 69, sa 24.667 uenika u odeljenjima na albanskom jeziku, 16.891 u odeljenjima na srpskom jeziku i 613 u odeljenjima na turskom jeziku (Kosovo nekad i danas, 1973, 554).
Meutim, po izbijanju politike krize na Kosovu 1981. godine, prema jednom broju
nastavnika i uenika preduzete su veoma otre mere. Revidirani su nastavni programi
i udbenici na albanskom jeziku. Zabranjena je upotreba udbenika i tri prirunika za
osnovno i srednje obrazovanje, 10 udbenika za univerzitetsku nastavu i 20 knjiga
pomone literature. Iz itanki za albanski jezik i knjievnost za osnovne i srednje kole
uklonjeno je 35 sadraja. Odmah je iz osnovnih i srednjih kola udaljeno 298 nastavnika i 1.015 uenika, a sa Univerziteta u Pritini 14 profesora i 179 studenata (Beqaj, B.,
1988, 604 - 607). U periodu od 1981. do 1989. godine iz srednjih kola je udaljen 1.051
uenik, sa univerziteta je udaljeno 568 studenata i ukupno 388 nastavnika na svim
nivoima obrazovanja (Hyseni, 2000).
Nastava van dravnog sistema Republike Srbije
Kada je nastava na albanskom jeziku na Kosovu 1989. stavljena van zakona, u
osnovnim kolama bilo je upisano 304.836 uenika, a u srednjim njih 71.257. Albanskim uenicima vie nije bilo dozvoljeno da koriste kolske zgrade 35 osnovnih i 60
srednjih kola, a tamo gde je to bilo mogue, nastava se izvodila samo popodne, posle
14 asova, i to samo u uionicama, dok druge prostorije, kao ni uila, nisu bila dostupna. I na fakultetima je ukinuta nastava na albanskom jeziku.
Demografski strunjak, Sran Bogosavljevi, ukazuje na zabrinjavajuu injenicu
da poev od kolske 1989/90. godine, kole na albanskom jeziku praktino zamiru, jer
je broj uenika jedva premaivao sedamnaest hiljada. Paralelno se smanjio i broj nastavnika, a broj osnovnih kola je pao sa 943 na 110, dok je broj srednjih kola pao sa
72 na 6. Razvijen je alternativni sistem kolstva, koji je ispunio stvorenu prazninu, ali
o njemu nema zvaninih podataka. No ve i sama injenica da se obrazovanje seli u sive
prostore pokazuje koliko je problema na srpsko-albanskoj relaciji stvoreno, a ne reeno (Sukob ili dijalog, 1994, 27).
Posle raspada socijalistike Jugoslavije i ukidanja relativne autonomije Kosova,
vlast Republike Srbije nametnula je veliki broj privremenih mera albanskoj nacionalnosti: U obrazovanju je albanskim uenicima nametnut srpski kurikulum; kad su
nastavnici protestovali, dobili su otkaze, ograniili su broj djece koja mogu da pohaaju
nastavu na albanskom, a uz pomo policije onemoguavali su uenicima i nastavnicima
da uu u kole. Usledila je politika nacionalizacije, tako da je za 36.000 albanskih
213

uenika koji su zavrili osnovnu kolu 1991. godine, u srednjim kolama bilo samo
6.000 mjesta (za sve srpske i crnogorske uenike bilo je mjesta). Preko 860 lanova
nastavnog osoblja otputeno je sa Pritinskog univerziteta, pa je to u sutini postala
isto srpska institucija (Tematski izvetaj, 2001, 13).124
Kad je re o kolskim bibliotekama, njih je 1986. godine bilo 367, sa 1.231.000
knjiga, dok se taj broj 1995. godine, kako svedoe Godinjaci Republikog zavoda za
statistiku Srbije, sveo na svega 144, sa ukupno 578.000 knjiga. U odnosu na 1986.
godinu u bibliotekama Kosova manje je bilo za 653.000 knjiga! (Statistiki godinjak
Srbije, 1986, 1995)
Analitiar Duan Janji napominje da su u kontekstu ovakve politike doneseni
brojni zakoni, meu kojima i Zakon o postupanju republikih organa u posebnim okolnostima (1990). Usledilo je zatvaranje kola, otputanje nastavnika i ograniavanje
upisa u kole na albanskom jeziku; obustavljeno je finansiranje onih kola koje se ne
pridravaju jedinstvenog obrazovnog programa za Srbiju, itd. Posledica je toga, istie
Janji, da je onemogueno da oko 250.000 aka redovno nastavi kolovanje. U srednje
kole je moglo 1991. da se upie svega 28,8% aka. Zatvorene su brojne osnovne i
srednje kole i uvedena je segregacija po nacionalnoj osnovi (Sukob ili dijalog, 1994,
148 - 149).
U takvoj situaciji, u periodu od 1992. do 1998. nastava na albanskom jeziku, na
svim nivoima, bila je samoorganizovana van kolskog sistema Republike Srbije. U Tematskom izvetaju o nacionalnoj obrazovnoj politici na Kosovu, Pakta stabilnosti za Jugoistonu Evropu, 22. juna 2001, navodi se: Novac za plate nastavnika dobijao se od 3%
poreza na dohodak koji su prikupljale poreske vlasti u sjenci koliko su mogle od sindikata i dijaspore kosovskih Albanaca. (Dravni fond Republike Kosova u senci, skupljao je donacije u skoro svim zapadnim zemljama, i ostvarivao je skoro 30% dravnog
budeta u senci.) Paralelne kole, iako donekle tolerisane od strane srpskih vlasti, bile
su predmet represija i prijetnji. Kvalitet je neminovno trpio pa se broj smanjivao, naroito meu djevojicama. Do 1996. godine, upis u osnovne kole opao je za 12%, upis u
srednje kole za 21%, a upis na fakultete za pola. Knjige su bile hronian problem, naroito udbenici iz nauka za starije uenike ili iz medicine za studente. kolske diplome imali su peate Kosovo Republika (Tematski izvetaj, 2001, 8).
Nastavu na albanskom jeziku u paralelnom sistemu obrazovanja pohaalo je
1998. godine 266.400 uenika osnovnih kola, 58.700 srednjih kola i 16.000 studenata. Kada su te godine u aprilu izbili oruani sukobi na Kosovu oko 95.000 dece prekinulo je obrazovanje. Inae, procenjuje se da je u pomenutom periodu nastavu pohaalo oko 80% dece starosne grupe 715 godina i samo oko 38% starosne grupe 1618
godina (Tematski izvetaj, 2001, 9).
124

Zbog nedostupnosti sajta sa srpskim prevodom, upuujemo itaoca na sajt na engleskom jeziku: Thematic Review Of National Policies For Education Kosovo. 22-Jun-2001. Pact for South Eastern Europe.
http://www.oecd.org/officialdocuments/publicdisplaydocumentpdf/?cote=CCNM/DEELSA/
ED(2001)6&docLanguage=En

214

Pod pritiskom meunarodne zajednice i uz posredovanje katolike humanitarne

organizacije Sveti Eidio (St. Egidio), koju je zastupao monsinjor Vinenc Palja, predsednik Jugoslavije Slobodan Miloevi i dr Ibrahim Rugova, bez navoenja funkcije,
potpisali su, ne sastavi se, 1. septembra 1996. godine bezuslovni dogovor o vraanju
albanskih uenika i studenata u kolske objekte na Kosovu, ali su pitanja o programima
nastave ostala otvorena. Posle dueg odlaganja, u Pritini su 23. marta 1998. godine
potpisali sporazum o obrazovanju na Kosovu ministar za Kosovo u Vladi Srbije Ratomir
Vico i vii savetnik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani. Taj sporazum je
predviao postepeni povratak albanskih uenika u zgrade kola i fakulteta do 30. juna
1998. godine, to je u praksi delimino ostvareno samo za nastavu na fakultetima, a
skoro da se uopte nije sprovodio za osnovno i srednje obrazovanje.
Nastava pod okriljem civilne misije Ujedinjenih nacija UNMIK
Dolaskom meunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR) i uspostavljanjem privremene administracije UN na Kosovu (UNMIK) u junu 1999. godine, nastale su nove
okolnosti razvoja kolstva na Kosovu. Iako je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti
predvieno multietniko drutvo na Kosovu, u stvarnosti je samo mali broj kola bio
multietnikog karaktera, a i one su radile u odvojenim smenama.
Tokom druge polovine 1999. godine, stanovnitvo na Kosovu se vrlo brzo etniki
razdvojilo, a u isto vreme su se i kole teritorijalno razdvojile po nacionalnom sastavu.
U osnovne kole sa nastavom na albanskom jeziku kolske 1999/2000. upisalo se
265.374 uenika, u srednje 73.961, a u visoke 22.058 studenata (Hyseni, 2000). Novi
obrazovni sistem uspostavljen je u septembru 2000. godine po direktivi UNMIK-a br.
2000/51, kojom se propisuje da obavezno obrazovanje poinje u uzrastu od este godine starosti.
ematski prikazana, struktura opteg obrazovnog sistema na Kosovu od septembra 2001. godine podrazumevala je:
- osnovno obrazovanje, 5 razreda,
- nie srednje obrazovanje, 4 razreda,
- vie srednje obrazovanje, 3-4 razreda,
- prijemni ispiti za upis u vie srednje kole (strune i opte),
- zavrni ispit posle 3. razreda srednje strune kole,
- zavrni maturski ispit posle 13. razreda,
- prijemni ispit za upis na univerzitet.
Osnovno, nie srednje i vie srednje obrazovanje je besplatno. Samo tokom osnovnog nivoa obrazovanja uenici dobijaju besplatne udbenike (Ligji nr. 2002/2).
U tematskom izvetaju Pakta stabilnosti za Jugoistonu Evropu o obrazovanju na Kosovu navodi se da je obrazovni sistem, koji je Kosovo nasledilo iz prolosti prilino rigidan
u metodama nastave i uenja, to je dalje negativno uticalo na kvalitet nastave i obrazovni proces u celini. Navodi se da zbog izolacije u poslednjoj deceniji kosovski obrazovni
sistem nije mogao apsorbovati neke glavne promene u obrazovanju (naroito u oblasti di215

daktike, nastavne prakse, pedagogije) koje su se odvile u OEBS-u ili nekim bivim komunistikim zemljama Centralne Evrope... Nastava je uglavnom autoritarna, frontalna ili direktna; model nastavnika kao centralne linosti je dominantan. Teoretska nastava je
uobiajena, sa malo panje posveene tehnikama otkrivanja i grupnom radu, debatama,
reavanju problema, izradi projekata, pravljenju portfolija. Nastavnici koriste metod predavanja, a uenici memoriu materijal. Izuzeci su uglavnom u eksperimentalnim programima
koje su razne nevladine organizacije uvele u nekoliko kola, kao i jedan broj lokalnih inicijativa (Tematski izvetaj, 2001, 16).
Tabela 1. Broj uenika u osnovnom obrazovanju od 2002/2003. - 2007/2008.

Izvor: Enti statistikor i Kosovs, http://www.ks- gov.net/ESK/index.php?option=com_content&view=article&id=105&Itemid=91 [Pristupljeno: 05.02.2010]

Smanjenje broja uenika u 2004/2005. kolskoj godini objanjava se injenicom da

u periodu od 2003/04. godine nisu bili ukljueni podaci o broju uenika koji su uili na
srpskom jeziku, a drugi razlog je smanjenje broja uenika zbog manjeg broja roene
dece tokom 1999. godine.
Tabela. 2 Broj dece u srednjem obrazovanju od 2002/2003 2007/2008.

Izvor: Enti statistikor i Kosovs, htttp://www.ks- gov.net/ESK/index.php?option=com_content&view=article&id=105&Itemid=91 [Pristupljeno: 05.02.2010]

kolske 2014/2015. godine na Kosovu bilo je ukupno 1.153 dravnih kola, od toga
43 predosnovnih (36 matinih i 7 isturenih odeljenja), 985 osnovnih + nie srednjih
(633 matinih i 352 isturenih odeljenja), 119 srednjih (103 matinih i 16 isturenih
odeljenja) i 6 strunih (bez isturenih odeljenja). Te kolske godine upisao se 388.351
uenik, i to u predosnovnu nastavu 20.875, u osnovnu + nie srednju 275.887, u srednju 86.219. Po etnikoj pripadnosti broj uenika koji prate nastavu na albanskom je
sledei: Albanaca 372.794, Bonjaka 4.351, Roma 1.918, Egipana 772, Akalija 4.177,
Turaka 2.850, Goranaca 676, Hrvata 31, Srba po nepotpunim podacima 622, i drugih
160 (Statistikat e arsimit, 2013-1024).
216

Uenici srpske i veina romske i goranske nacionalnosti i dalje ue po planu i programu Vlade Srbije, u ijoj se nadlenosti nalaze i kole. Uenici turske i bonjake
pripadnosti u potpunosti su integrisani u obrazovni sistem Kosova. Oni nastavu pohaaju na svojim jezicima, po planovima i programima Vlade Kosova. Ni u kosovskim
kolama ni u paralelnim institucijama Vlade Srbije nastava nije organizovana na romskom jeziku, osim to u Srbiji Romi u osnovnim kolama imaju romski jezik kao fakultativni predmet (Etnike zajednice 2007. i 2008, 163).
2. kolstvo na albanskom jeziku na jugu Srbije (1945-2015)
Albanska nacionalna manjina na podruju Preeva, Bujanovca i Medvee naseljava tri optine na Jugu Srbije, od kojih u dve ini veinu, u Preevu i Bujanovcu, i
relativno ih mali broj u Medvei. Prema popisu iz 2002. godine, u Centralnoj Srbiji nastanjeno je 59.985 pripadnika albanske nacionalne manjine, to ini 1.10%
stanovnitva Srbije. Albanski jezik i pismo su u slubenoj upotrebi u Preevu, Bujanovcu i Medvei.
Prva osnovna kola na tom podruju s nastavom na albanskom jeziku otvorena je u
Preevu 7. februara 1945. u kui koju je poklonio metanin Abdulal Veliu, poznata kao
Villa Letafet, dok su prvi uitelji bili Hilmi erimi, Abdulah Ukini, Tajar Zulfiu iz
Elbasana i Demirali Ramadani (Emini, 2014, 115). Ve kolske 1951/52. nastava se
odravala u 36 niih osnovnih kola i u dve osmogodinje kole u optinama Preevo i
Bujanovac. U Medvei je prva nia osnovna kola na albanskom jeziku otvorena tek
1967. godine. Prva srednja kola s nastavom na albanskom jeziku otvorena je u Preevu 1961. godine, a deceniju kasnije i u Bujanovcu. U Medvei je tek u kolskoj
2008/2009. diplomirala prva generacija koja je pratila nastavu na albanskom jeziku, na
smeru ekonomija u srednjoj tehnikoj koli Nikola Tesla, u kojoj se do tada nastava
odravala samo na srpskom jeziku.
Meunarodne obaveze Republike Srbije prema manjinama
U pogledu meunarodnih dokumenata, Srbija je nasledila sve one meunarodne
obaveze koje je usvojila socijalistika Jugoslavija: Zavrni dokument Beke konferencije iz 1989, Parisku povelju 1990, Zakljuke sa Ekspertskog skupa o pravima pripadnika
nacionalnih manjina u enevi 1991. i Helinski dokument OEBS-a iz 1992. godine. U
komentarima tih dokumenata isticano je da je u njima akcenat na pojedincu kada se
govori o pripadnicima nacionalnih i etnikih, verskih ili jezikih manjina, kao i da se
sva prava odnose iskljuivo na pojedinca dok se kolektivna prava nacionalnih manjina
nigde ne pominju. Naglaavalo se da u svim dokumentima OEBS-a i OUN postoji jasna odrednica o obavezi pripadnika nacionalnih manjina na lojalnost dravi u kojoj
ive i da kada je re o oblicima autonomije za pripadnike nacionalnih manjina nigde
nema ni pomena teritorijalne autonomije. Ovaj navod bio je dostupan na veb stranici

217

Saveznog ministarstva za inostrane poslove, naslovljenoj: Albanska nacionalna

manjina i meunarodni standardi, ali je on u meuvremenu uklonjen.
Posle demokratskih promena, Srbija je prihvatila mnoga meunarodna akta kojima
se reguliu ljudska prava i prava manjina. Parlament Srbije je 2005. godine ratifikovao
Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima, koja je danas pravno obavezujua
u Srbiji. U njoj se, u lanu 7. nalae potovanje geografske oblasti svakog regionalnog ili
manjinskog jezika, u lanu 8. se insistira na tome da u pogledu obrazovanja drave
preuzimaju obavezu, te da treba da se naine aranmani koji bi obezbedili uenje istorije i kulture koja se tie regionalnih ili manjinskih jezika (Zakon o ratifikaciji).
Ustav i Zakoni Republike Srbije o obrazovanju manjina
Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine regulisana su osim drugih prava i pravo na
razliitost, pravo na ouvanje posebnosti, kolektivna prava nacionalnih manjina (informisanje, kultura, obrazovanje, slubena upotreba jezika) i pravo na samoupravu (Gojkovi,
5). Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine regulisan je status
nacionalnih manjina. Nevena Gojkovi navodi da se ovim zakonom kolektivna prava nacionalnih manjina ostvaruju kroz kulturnu autonomiju. Sutina kulturne autonomije je pravo na ouvanje posebnosti i zatita njihovog kolektivnog identiteta, kroz koju se garantuje
pravo na korienje jezika i pisma, kolovanje na maternjem jeziku, pravo na korienje
imena i prezimena, osnivanje privatnih obrazovnih institucija, informisanje itd. [...] Dakle,
sutinu kulturne autonomije ine: pravo na slubenu upotrebu jezika (ukoliko u optini ivi
vie od 15% stanovnitva koje pripada jednoj nacionalnoj manjini), obrazovanje, kulturu i
informisanje (isto, 7). Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine
regulisano je da se pripadnici nacionalnih manjina mogu obrazovati na svom jeziku ili dvojezino, da je za odravanje nastave na maternjem jeziku potrebno da se u jednom razredu
prijavi najmanje 15 uenika, ali je mogue i da uz dozvolu ministra prosvete taj broj bude
manji. Uz uenje maternjeg obavezno i uenje srpskog jezika, a u sluaju da se pripadnik
manjinske zajednice odlui da pohaa nastavu na srpskom, kole treba da obezbede pohaanje maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture. (isto, 9). Najzad, Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 2002, sa izmenama iz 2006. i 2007. godine, regulisano je da se na lokalnom nivou vodi rauna o pravima nacionalnih manjina koja se odnose na osnivanje i rad
obrazovnih institucija, zatitu kulturnih dobara, obezbeivanje javnog informisanja, uvoenje jezika i pisma u javnu komunikaciju, kao i na rad biblioteka, muzeja i drugih ustanova
kulture (isto, 10).
Drutveno-politiki problemi vezani za nastavu na albanskom jeziku na
Jugu Srbije
Otputanje profesora i drugi oblici iskljuivanja s posla 1989. godine spadaju u
prve povrede prava na rad i prava manjina na obrazovanje na maternjem jeziku. Jedan
broj uglednih profesora albanske nacionalnosti tada je otputen iz Obrazovnog centra
218

u Preevu, kada je ova ustanova proglaena leglom albanskog nacionalizma i iredentizma. Fond za humanitarno pravo zakljuio je da su meu problemima sa kojima se
manjine suoavaju u obrazovanju neadekvatni kolski objekti, nedostatak uila, neadekvatni nastavni planovi i programi, nepriznavanje diploma steenih na Kosovu u periodu 1991-2001. godine i nemogunost uticaja manjina na izbor rukovodstava kola
(Albanci u Srbiji, 13).
U publikaciji Fonda za humanitarno pravo istie se da nastavni planovi i programi
predstavljaju kljuno pitanje u obrazovanju svih manjina u Jugoslaviji. Ovaj problem
nije zadovoljavajue reen ni kod albanske manjine. Uenici jo uvek u nastavi na albanskom jeziku ue po planovima i programima usvojenim 1989. godine. Udbenici su
samo prevedeni na albanski jezik, ali ne i dopunjeni odgovarajuim nastavnim jedinicama koje bi obraivale albansku kulturu i istoriju (isto,76).
Tek posle demokratskih promena u Srbiji bilo je mogue razgovarati o problemima
u vezi sa obrazovanjem albanske manjine na jugu Srbije. Fond za humanitarno pravo
istie da su tada albanski predstavnici vie puta iznosili predloge za poboljanje stanja.
Oni su traili da Albanci uestvuju u upravljanju kolama, da se zakonski omogui
osnivanje osnovnih i srednjih kola sa odvojenim nastavnim planovima, programima i
udbenicima na albanskom jeziku, zatim osnivanje posebnog prosvetnog komiteta
(Srbija-Kosovo) kojim bi se uredila pitanja kolovanja Albanaca sa ovog podruja u
srednjim kolama koje ne postoje u preevskoj dolini i u viim i visokim kolama na
Kosovu, priznavanje svih diploma steenih u srednjim, viim i visokim kolama na
Kosovu i Pritinskom univerzitetu u periodu 1991-2001. godine, ubrzavanje procedure nostrifikacije diploma sa univerziteta u Albaniji i drugim dravama, izgradnju i rekonstrukciju kolskih objekata i obezbeivanje opreme za modernizaciju nastavnog
procesa (isto, 71).
Izlazak albanskih uenika i nastavnika na Kosovu iz jedinstvenog obrazovnog sistema Srbije odrazio se i na pripadnike albanske etnike zajednice na jugu Srbije. Zbog
neadekvatnih nastavnih programa u vlastitom okruenju, nedostatka obrazovnih institucija na maternjem jeziku, a naroito zbog pretvaranja bujanovake gimnazije u
kasarnu, izvestan broj Albanaca iz ovih optina je osnovno i srednje obrazovanje sticao
na Kosovu, dok je vei broj njih visoko obrazovanje sticao na univerzitetima u Pritini
i Tirani.
Diplome sticane u alternativnim albanskim kolama na Kosovu posle 1991. godine
nosile su oznaku Republika Kosovo. Ove diplome Ministarstvo prosvete Republike
Srbije nije prihvatalo kao validne. Demokratske vlasti su pokazale spremnost da ovaj
problem ree. Ministarstvo prosvete i sporta je 4. maja 2003. godine dalo miljenje
prema kome sve diplome izdate na teritoriji Republike Srbije i SRJ imaju direktnu
prohodnost na svim delovima teritorije, odnosno ne podleu postupku nostrifikacije.
Gore navedeno vai i za teritoriju Kosova i Metohije (isto, 75).
U vezi s diplomama steenim u Albaniji, Ministarstvo je stava da svako lice ima
pravo da zahteva nostrifikaciju ili priznanje ekvivalencije. Na predstavku Odbora za
ljudska prava iz Bujanovca od 20. septembra 2003. godine, Ministarstvo je odgovo219

rilo da nijednu diplomu koja je izdata sa oznakom Kosovo Republika ovo ministarstvo iz
razumljivih razloga ne moe priznati. Meutim, sve diplome koje budu overene peatom
UNMIK-a, osim onih koje nose oznaku Kosovo Republika, bie priznate od strane ovog
ministarstva (isto, 76).
U novembru 2011. godine, tokom tehnikog dijaloga Beograda i Pritine u Briselu
o normalizaciji odnosa, doneta je odluka o priznavanju diploma sa Kosova u Srbiji.
Dogovoren je reciprocitet, tako da i u Beogradu i u Pritini budu doneti dokumenti koji
e urediti ovu oblast, to je i uinjeno 2012. godine. Meutim, Ustavni sud Srbije proglasio je neustavnom uredbu koju je donela Vlada Srbije u aprilu 2014. godine, s tim
to je to objavljeno sa ak est meseci zakanjenja. U meuvremenu, izmenama Zakona o visokom obrazovanju, koje je predloilo Ministarstvo prosvete, a usvojila Skuptina Srbije, predvieno je da Vlada moe da donese ovakvu uredbu. Nova uredba nema
posebnih novina u odnosu na staru, ali je utemeljena u Zakonu (Odluka o neustavnosti
diploma ozbiljan test, 2014).
Diplomirani kriminolog Besfort Jonuzi, koji je diplomu stekao u Pritini i posle
mnogo peripetija uspeo da nostrifikuje svoju diplomu u Srbiji, izjavio je za Radio Slobodna Evropa: Neu da verujem da postoji neka diskriminacija zato to sam Albanac.
Kada smo uli za sporazum o priznanju kosovskih diploma naravno da smo imali jednu
nadu da e ti problemi biti reeni i da emo preskoiti tu situaciju. Ali sad, to naravno
predstavlja jedan korak nazad za nau budunost, jer smo previe fokusirani da studiramo na Kosovu zbog blizine i jezika. Mlade danas uopte ne interesuju ovi politiki
problemi, oni su samo zainteresovani da se bave poslovima za koje su studirali i daju
doprinos da nae drutvo ide napred (isto).
Problemi u vezi s nastavnim programima i udbenicima
Predsednik optine Preeva Riza Haljimi naveo je u oktobru 2002. godine da je degradacija obrazovnog sistema na tom podruju otpoela ve kolske 1983/84. godine,
kada su prosvetne vlasti Srbije zabranile korienje kolskih udbenika i prirunika
koji su tampani u Pritini. Na arbitraran nain uvedena je eksperimentalna nastava
na zajednikim osnovama pripremana i planirana za itavu Jugoslaviju, ali koju nijedna republika nije primenila u praksi. U programu te nastave bila je eliminisana kultura
i istorija Albanaca (Halimi, 2002).
Poetkom devedesetih godina, u to podruje slati su udbenici i prirunici koje je
Zavod za udbenike u Beogradu preveo sa srpskog jezika. Veina nije sadravala odgovarajue gradivo za nastavu na albanskom jeziku, a u njima je bilo i mnogo jezikih i
materijalnih greaka. Takva praksa prekinuta je 1998/99. godine, ali je nastava na albanskom jeziku i dalje odravana bez kolskih udbenika i prirunika. Fotokopirani su
kolski udbenici ranijih izdanja. Ministarstvo prosvete Srbije nije prihvatilo predloge
da lokalna zajednica formira savete kola, ve je due vreme drala prethodne, arbitrarno izabrane savete (isto).

220

Prema istraivanju Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, stanje u obrazovanju

Albanaca na maternjem jeziku tokom poslednje decenije dvadesetog veka bilo je slino
stanju u obrazovanju drugih nacionalnih manjina u Srbiji. Kao uzrok tome istiu se
etnocentristiki kolski programi, uvredljivi sadraji udbenika i potpuni centralizam
u odluivanju [koji] jo uvek oteavaju adekvatno obrazovanje na albanskom jeziku
(Albanci u Srbiji, 6).
Krajem osamdesetih i tokom devedesetih, prinudne mere koje su preduzimane u
kolstvu na albanskom jeziku na jugu Srbije, ozbiljno su naruile odvijanje nastave. U
tom periodu se ak zahtevalo korigovanje i menjanje naziva pojedinih kola. Odlukom
Sekretarijata za upravne i druge poslova SO Medvea 8. decembra 1988. godine, u
Tupalu naziv osnovne kole Zejnel Hajdini morao je da koriguje u Zejnel Ajdinovi,
kako se u linim dokumentima ovaj narodni heroj vodio u Kraljevini Jugoslavije, kada
su prezimena Albanaca srbizovana nastavkom vi (Muharremi, 2010, 343). Nastava
na albanskom jeziku koja je uvedena 1978-79. u dva odeljenja u srednjoj tehnikoj
koli Nikola Tesla u Medvei, prekinuta je kada su tokom 1987-88. kolske godine
nastavnici i uenici odbili mere koje su preduzete u izmeni programa nastave. Nastava
u toj koli na albanskom nastavljena je 17 godina kasnije, u kolskoj 2005-06. godini
(isto, 330, 335).
Pozitivan korak uinjen je 2006. godine vraanjem naziva Skenderbeg gimnaziji
u Preevu, koja se tako zvala od 1968. do 1989. godine, kada joj je ime promenjeno u
25. maj. Ta gimnazija nastala je od albanskih odeljenja otvorenih 1960/1962. u
gimnaziju Bora Stankovi. Prvobitni naziv gimnazije 1964/65. bio je Agimi i
socializimit (Zora socijalizma), a upravo je te godine maturski ispit poloilo 52 uenika
albanske nacionalnosti koji su pratili nastavu u gimnaziji Bora Stankovi. Gimnazija
je 1968. godine promenila naziv u Skenderbeg.
Najbolnija taka u nastavi na albanskom jeziku u osnovnim i srednjim kolama su
udbenici, jer su uenici do 2005/06. kolske godine upotrebljavali udbenike i prirunike namenjene uenicima srpske nacionalnosti, koji su prevoeni s puno greaka. Njihova upotreba predstavljala je nametanje srpske kulture i tradicije uenicima
albanske nacionalne manjine. U izvetaju Mree odbora za ljudska prava u Srbiji
(CHRIS) iz 2007. godine, navodi se da su u optinama Preevo, Bujanovac i Medvea
formirane grupe prosvetnih radnika albanske nacionalnosti koje su radile na izradi
planova i programa za predmete: albanski jezik i knjievnost, istorija, muzike kultura, geografija, likovna umetnost. Na osnovu njihovih predloga, do sada je izmenjen plan i program za albanski jezik i knjievnost od I do VIII razreda osnovne kole (izuzev za III razred), ali zbog reakcija Ministarstva prosvete i sporta nisu
nainjene nikakve izmene u predmetima istorija, muzika kultura, likovna umetnost
i geografija. Oni su ostali neizmenjeni od 1983. godine, a po njima uenici albanske
nacionalne manjine daleko vie ue i neguju srpsku kulturu i tradiciju od vlastite.
Primera radi, udbenik muzike kulture od I do VI razreda osnovne kole sadri 139
pesama na srpskom jeziku, a samo tri na albanskom.

221

U srednjim kolima takoe nema promena u planovima i programima na albanskom

jeziku za predmete albanski jezik i knjievnost, istorija, muzika kultura i likovna
umetnost. Oni nisu pretrpeli nikakve izmene od 1983. godine. Albanski uenici danas
vie ue srpsku knjievnost od svoje, budui da je izuavaju iz predmeta srpski jezik
kao nematernji predmet (2-3 asa nedeljno) i iz predmeta albanski jezik (u obliku
prevoda srpskih dela). kolska lektira na albanskom jeziku sadri 50% dela albanske
knjievnost i 50% srpske (Mrea odbora, 2007, 59).U izvetaju se takoe navodi da je
u Preevu na albanskom jeziku organizovano polaganje strunog ispita za nastavnike
samo za predmet albanski jezik i knjievnost. Za druge nastavne predmete, polaganje
je bilo iskljuivo na srpskom jeziku (u Niu i Beogradu), to u pogledu terminologije
predstavlja problem za albanske nastavnike, jer kole zavravaju na albanskom jeziku
(isto).
Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava uputila je Apel Ministarstvu prosvete Srbije 3. septembra 2012. da se pristupi sistematskom reavanju problema gotovo potpunog odsustva udbenika na albanskom jeziku za uenike osnovnih i
srednjih kola u optinama Bujanovac i Preevo. U tom Apelu navodi se: Dok poslednjih dana pristiu informacije o besplatnim udbenicima na srpskom jeziku za uenike
od I do IV razreda osnovnih kola na teritoriji Srbije, besplatnim udbenicima i kolskom priboru za prvake u Beogradu (...) u Bujanovcu je u est osnovnih i jednoj srednjoj koli vie od 6.000 uenika 3. septembra krenulo na asove gotovo bez ijednog
udbenika koji odgovara standardima i programima koji se primenjuju u ostalim kolama u Srbiji. Ista situacija je i u osam osnovnih i dve srednje kole u Preevu, u kojima
se koluje vie od 7.000 aka. U Apelu se takoe navodi da je u prethodnoj kolskoj
godini jedini udbenik na maternjem jeziku koji su prvaci sa juga Srbije imali bio Bukvar,
dok uenici ostalih razreda, osim udbenika za jezike, nisu imali nijednu drugu knjigu
na svom jeziku. Prema podacima Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, za nesmetano
odvijanje nastave potrebno je oko 100 udbenika za osnovne i oko 400 za srednje kole svih profila.
U Apelu se navode rei uenice 4. razreda gimnazije Skenderbeg (Skenderbeu) iz
Preeva: Ja knjige uzimam od aka koji su zavrili razred pre mene i to su uglavnom
vrlo stare knjige, jo iz vremena kada smo ih nabavljali na Kosovu. Pozajmljujemo ih od
dece iz drugih odeljenja koja su se snala i nabavila pojedine knjige u Albaniji. Uzmem
knjigu za as i onda je vratim drugarima. Ona navodi da uglavnom svi uenici imaju
knjige za nastavu jezika (albanski, srpski, engleski, francuski) tampane u Srbiji, ali da
se aci iz njene kole esto suoavaju i sa problemom da udbenike koje nabave od
prethodnih generacija vie ne mogu da koriste jer su programi u meuvremenu zastareli. Uz to, Inicijativa mladih za ljudska prava ukazuje na to da obrazovanje na jezicima
nacionalnih manjina u Vojvodini funkcionie bez veih problema, gde se nastava odvija na est jezika, uz mogunost dvojezinog vaspitno-obrazovnog rada sa decom predkolskog uzrasta (Inicijativa mladih, 2012).
Na jugu Srbije (u Preevskoj dolini), po dogovoru Ministarstva prosvete Srbije i
Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine u Srbiji, od 2010. godine poelo je
222

objavljivanje udbenika za nastavu na albanskom jeziku za osnovne kole. Veina tih

udbenika je prevedena sa srpskog jezika. Do 2014. tampano je 88 udbenika i radnih
svezaka, od kojih su osam napisali domai albanski autori, za matematiku od 1. do 4.
razreda, tri udbenika za decu predkolskog uzrasta, a 16 udbenika je po dogovoru
uvezeno iz Albanije, meu kojima i preuzeti Bukvar koji je pretampan uz neznatne
politiki motivisane korekcije. Za srednje kole nije tampan nijedan udbenik jer nije
dobijena prethodna saglasnost Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine. Veinu udbenika su tampali licencirani beogradski izdavai: Zavod za udbenike, Klett i
Kreativni centar.125
Kada je re o Bukvaru koji je pretampao licencirani beogradski izdava Klett, to je
uinjeno poto je taj udbenik prethodno nelegalno uvezen i korien u nastavi bez
dozvole Ministarstva za prosvetu Srbije. Kasnije, Ministarstvo za prosvetu Srbije i Nacionalni savet albanske nacionalne manjine u Srbiji uz posredovanje ambasadora Albanije u Beogradu petima auija su se dogovorili da se uveze Bukvar, ali da se izvri
nekoliko korekcija.Kod albanskog slova SH (), umesto fotografije Skadra (na alb. Shkodr), sa legendomSkadar je lep grad, u prvom pretampanom izdanju stoji izmena
Nije lep grad, a u 2. i 3. izdanju: Preevoje lepa grad, sa grubom gramatikom grekom u rodu na albanskom jeziku. Kod slova F, uz re Flamuri (Zastava), izbaena je
slika albanske nacionalne zastave i glupo je ostavljen prazan prostor u koji uenici, po
pravilu, ucrtavaju albansku nacionalnu zastavu, to predstavlja rekorekciju. Ako
izuzmemo jo nekoliko izmena naziva gradova, sve ostalo je kao i u originalu tog
bukvara (Gjokutaj, Rrokaj, 2010, 49, 52).
S tim udbenicima pokriva se najvei deo nastave na albanskom jeziku u osnovnim
kolama na tom podruju. kolske 2014/2015. u tim kolama bilo je ukupno 3.522
uenika u 16 osnovnih kola, u sedam kola u Preevu (204 odeljenja, 3.599 uenika,
prethodne kolske godine 3.905 uenika), est u Bujanovcu (u 144 odeljenja, 2.304
uenika, prethodne kolske godine 2.516) i tri u Medvei (u 18 odeljenja, 61 uenika,
prethodne kolske godine 55). Tri osnovne kole su multietnike, i to: jedna u selu
Reljan, u optini Preevo, jedna u Gornjoj Jablanici, u Sijarinskoj banji, i jedna u optini Medvea. Ukupan broj uenika u osnovnim kolama na albanskom jeziku bio je
5.964.Srednjih kola na tom podruju je ukupno etiri, i to: u Preevu jedna gimnazija
(204 odeljenja, 3.599 uenika i jedna tehnika kola (79 odeljenja, 2.222 uenika), u
Bujanovcu jedna gimnazija (49 odeljenja, 1.333 uenika) i u Medvei jedna meovita
tehnika kola (etiri odeljenja, 29 uenika). Ukupno uenika u srednjim kolama na
albanskom jeziku bilo je 3.584.
Vlada Vojvodine je 19. oktobra 2011. godine donela odluku da se iz pokrajinskog
budeta finansira upis na prvu godinu studija 69 studenata albanske nacionalnosti
koji e studirati u Bujanovcu, gde je Ekonomski fakultet iz Subotice, kao deo
Novosadskog univerziteta, otvorio istureno odeljenje. lanovi pokrajinske vlade su
tim povodom konstatovali da odluka predstavlja, s jedne strane, svojevrsno priznanje
125

Podaci su dobijeni ljubaznou Milice Rodi, savetnice direktorke Slube Koordinacionog tela zaduene
za rad u oblasti unapreenja kvaliteta obrazovanja za ake iz albanske zajednice na jugu Srbije.

223

Univerzitetu u Novom Sadu, a sa druge je doprinos stabilizaciji prilika u tom delu

Srbije, kako se navodi u saoptenju Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno
informisanje (Tanjug, 2011). Re je o studijama iz oblasti marketinga, a nastava e se
izvoditi na oba jezika. Profesori Ekonomskog fakulteta iz Subotice drae predavanja
na srpskom, dok e nastavu na albanskom drati profesori sa Univerziteta u Tetovu
(Makedoniji) u zvanju gostujuih profesora Univerziteta u Novom Sadu. Za potrebe
nastave na albanskom jeziku u periodu 2010-2014. tampano je preko 50
univerzitetskih udbenika u prevodu sa srpskog jezika, a u izdanju Koordinacionog
tela Vlade Republike Srbije za optine Preevo, Bujanovac i Medvea.
Zakljuak
Ovaj rad se bavio politikim implikacijama koje su uticale na razvoj kolstva na
Kosovu u jugu Srbije (1945-2015). kolstvo u ta dva podruja poelo se sistemski da se
razvije tek posle Drugog svetskog rata, to je predstavljalo veliki civilizacijski iskorak
albanskog stanovnitva u tim podrujima. U pogledu broja uenika i odeljenja, razvoj
je bio progresivan do osamdesetih godina. U pogledu kolskih programa, do ezdesetih
godina bio je redukovan ideoloki i politiki u vezi s pojedinim istorijskim dogaajima
i linostima, to se odnosili i na pisce iz albanskog preporoda u XIX veku. Pozitivna
promena nastaje sredinom ezdesetih godina kada se jedan broj vanih pisaca uvodi u
nastavu i ire obuhvata istorija albanskog naroda. Udbenici koji su se tampali po
programu Sekretarijata za prosvetu Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije koristili
su se, po automatizmu, i na Jugu Srbije.
Poetak duboke politike krize na Kosovu odrazio se odmah negativno na nastavne
programe u osnovnim kolama, koje je Ministarstvo prosvete Srbije htelo drastino da
redukuje i koriguje, i to posebno na predmetima Istorija, Geografija, Poznavanje drutva, pa ak i Muzike kulture. Posledica toga je bila demonstrativni izlazak kolstva na
albanskom jeziku na Kosovu iz prosvetnog sistema Republike Srbije devedesetih godina. U isto vreme, na Jugu Srbije u programima nastave uvedena su mnoga ogranienja.
Vie nisu smeli da se koriste ni novi ni stari udbenici koji su tampani na Kosovu.
Nove udbenike koji su bili prevoeni sa srpskog i tampani u Beogradu, u Zavodu za
udbenike, albanski prosvetni radnici su ignorisali.
kolstvo na Kosovu se stabilizovalo posle intervencije NATO alijanse i usvajanja
Rezolucije 1244 10. juna 1999. godine u Savetu bezbednosti OUN, kojom je na Kosovu
uspostavljena unutranja suverenost. Na jugu Srbije, pozitivne promene poele su da
se pojavljuju tek 2010. godine kada je Ministarstvo prosvete Srbije, uz prethodnu
saglasnost Nacionalnog saveta albanske manjine u Srbiji, poelo da odobrava tampanje
jednog broja udbenika. Politiki problem je i dalje ostao tampanje udbenika za
osnovne kole iz predmeta Priroda i drutvo za 4. razred, Istorija za 5, 6, 7, 8. razred,
Istorija za 1, 2, 3, 4. razred gimnazije, Istorija za 1. i 2. razred srednjih strunih kola,
Geografija za sve razrede osnovnih kola, gimnaziju i srednje strune kole. Naroito je
osetljiv problem ostao nedostatak udbenika za srednje kole.
224

Razvoj obrazovanja na albanskom jeziku na Kosovu na svim nivoima i na jugu

Srbije (u Preevskoj dolini), i pored ideolokih i politikih ogranienja, u socijalistikoj
Jugoslaviji imalo je vidne rezultate u kolovanju mnogih narataja albanske nacionalnosti, u njihovom formiranju i profesionalnom osposobljavanju. Na alost, zbog velikih politikih poremaaja tokom osamdesetih i devedestih godina XX veka, nastala su
vrlo teka vremena u odravanju nastave na albanskom jeziku na tim podrujima. To
je na Kosovu trajalo do juna 1999. godine kada se ta pokrajina izdvojila iz politikog
sistema Srbije. Na Jugu Srbije je, u pogledu kolskih programa i udbenika, kolstvo i
dalje bilo pod snanim pritiskom Ministarstva prosvete u Beogradu. To je za posledicu
imalo improvizaciju nastave, gde je sve zavisilo od ad hoc snalaenja nastavnika i uenika. Kvalitativnom promenom situacije 2010. godine, prosvetnim radnicima tog podruja omogueno je da uestvuju u kreiranju programa nastave za uenike osnovnih
srednjih kola na albanskom jeziku, kao i u izboru udbenika domaih albanskih autora, autora iz Albanije ili autora prevedenih sa srpskog jezika. To je u znatnoj meri poboljalo odvijanje nastave na albanskom jeziku na tom podruju, s tendecijom stalnog
unapreivanja.
Literatura:

Albanci u Srbiji, 2003, Albanci u Srbiji Preevo, Bujanovac i Medvea. Beograd:

Fond za humanitarno pravo.
BEQAJ, N., 1988, Politika iskuenja inteligencije na Kosovu, Pogledi, Split, 18, 2.
BERISHA, T. Z., 1994, Emra q nuk harrohen: Arsimtart veteran (1941-1951) dhe
arsimi shqip n Kosov. Prishtin: Valton.
Diskriminacija na jugu Srbije, Inicijativa mladih za ljudska prava, Peanik. Dostupno na:
http://pescanik.net/diskriminacija-na-jugu-srbije [Pristupljeno: 03.09.2012]
EMINI, A., 2014, Presheva n rrjedhat e historis shek. XX. (Punim doktorature).
Universiteti i Tirans, Fakulteti histori-filologji, Departamenti i historis, Tiran
Etnike zajednice, 2007, 2008, Etnike zajednica na Kosovu u 2007. i 2008. Fond za
humanitarno pravo. Dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/?p=13188 [Pristupljeno:
11.08.2010]
GJOKUTAJ, M., RROKAJ, Sh.,2010, Abetare: Shkronja pas shkronja, Beograd: Klett.
GOJKOVI, N., Sistem zatite manjina u Republici Srbiji. Konrad Adenauer Stiftung.
Dostupno na: http://www.kas.de/upload/auslandshomepages/serbien/Gojkovic_pred.pdf
[Pristupljeno: 30.01.2008]
HYSENI, H., 2000, Shifra dhe fakte pr arsimin n Kosov. Prishtin. Dostupno na:
http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/edu_kos_p0-108-yug-kos-aln-t01.pdf
[Pristupljeno: 30.01.2010]
IMAMI, P., (2000), Srbi i Albanci kroz vekove. Beograd: K.V.S.
Kosovo nekad i danas, 1973, Kosovo nekad i danas = Kosova dikur e sot. Beograd:
Ekonomska politika.

225

Ligji nr. 2002/2 mbi arsimin fillor dhe t mesm n Kosov = Zakon br. 2002/2 o
osnovnom i srednjem obrazovanju na Kosovu/. Dostupno na: http://www.mashtgov.net/advCms/documents/1_RREG_LIGJI_SHQIP_Nr.20022.pdf [Pristupljeno:
30.01.2010]
Mrea odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), Izvetaj koji se podnosi na osnovu
lana 25, paragraf Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina, Septembar
2007, str. 59-60. Dostupno: http://chris-network.org/wp-content/uploads/2009/12/
Drugo-Mi%C5%A1ljenje.pdf [Pristupljeno: 30.11.2014]
MUHARREMI, I., 2010, Shqiptart e Medvegjs npr shekujt, Prishtin
Odluka o neustavnosti diploma ozbiljan test. Radio Slobodna Evropa. Dostupno na:
www.slobodnaevropa.org, [Pristupljeno: 08.05.2014]
Problemet aktuale, Problemet aktuale ne sferen e arsimit, uvodna re Rize Haljimija,
predsednika optine, na IV sednici Skuptine optine Preeva. Dostupno na:
http://www.presheva.com/arsimi/problemetarsimihyrese231002.html [Pristupljeno:
30.01.2010]
STOJKOVI LJ., MARTI M. 1953, Nacionalne manjine u Jugoslaviji, Beograd: Rad.
Statistiki godinjak Srbije, 1986, 1995, Statistiki godinjak Srbije, Beograd: Republiki zavod za statistiku Srbije.
Statistikat e arsimit 2013-1024. Agjencia e statistikave t Kosovs, http://ask.rks-gov.
net/arsimi/publikimet [Pristupljeno: 29.12.2014]
Sukob ili dijalog, 1994, Sukob ili dijalog: Srpsko-albanski odnosi i integracija Balkana.
Subotica.
Tematski izvetaj, 2001, Tematski izvjetaj o nacionalnoj obrazovnoj politici Kosovo.
Pakt o stabilnosti za Jugoistonu Evropu, 22. jun 2001, prevela Fadila Kajevi.
Dostupno na: http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/thematic-review-yug-kossrb-t05.pdf [Pristupljeno: 30.01.2010]
Thematic Review Of National Policies For Education Kosovo. 22-Jun-2001. Pact for
South Eastern Europe.
http://www.oecd.org/officialdocuments/publicdisplaydocumentpdf/?cote=CCNM/
DEELSA/ED(2001)6&docLanguage=En
Zakon o ratifikaciji, Zakon o ratifikaciji evropske povelje o regionalnim ili manjinskim
jezicima, Slubeni list SCG - Meunarodni ugovori, br. 18/2005.

226

Naile Mala-Imami
Faculty of Philology
University of Belgrade

Education System in Albanian Language in Kosova/o

and South of Serbia (1945-2015)
Abstract:
Purpose of this paper is to providehistorical overview of the development of school
system in Albanian language from 1945 to 2015 in Kosovo and South of Serbia, in
municipalities of Presheva, Bujanovac and Medvedja. After the Second World War and
establishment of socialistsocio-economic relations, historical injustice against the Albanian people who did not have the right foreducationin their mother tongueduring
the Kingdom of Serbs Croats and Slovenians has been corrected. Year after year, despite numerous problems, education in Albanian language wasspreadsystematically
inprimary and secondary education systemwhilein 1960 foundations foruniversity
studies werelaid down. Development in school system in Albanian language in Kosovo
at all levels by 1990, despite ideological and political constraints, has had tangible results in the education of many generations of Albanians. After 1999 Kosovo has developed an independent education system while Albanians from South of Serbia partially
exercise the right to treat some of topics that relate to their nation.

Key words:
School system in Albanian, Kosovo, South of Serbia, Serbia, Educational policy

227

228

keljzen Gai
Nezavisni istraiva

Rat na Kosovu 1998-1999. u udbenicima istorije na

Kosovu i u Srbiji
Apstrakt:
Ovaj lanak fokusira se na naine predstavljanja najznaajnijih dogaaja iz rata na Kosovu (1998-1999.) u udbenicima istorije za osnovnu i srednju kolu na Kosovu. Cilj
rada je analiza naina na koji su predstavljene politike/vojne grupacije kosovskih Albanaca, njihovi politiki ciljevi, sastanci, sporazumi, saradnja politikih i vojnih predstavnika Albanaca sa srpskim predstavnicima, kao i ratni zloini obeju strana. lanak
je podeljen na etiri dela: obrauju se miroljubive i vojne frakcije, ratni zloini, konferencija u Rambujeu, NATO intervencija. Udbenici istorije za osnovne i srednje kole
na Kosovu i u Srbiji, koje su objavile izdavake kue Libri Shkollor (Pritina) i Zavod za
udbenike (Beograd) i koje su odobrila nadlena ministarstva prosvete, koriste se kao
primarni izvori za ovaj lanak. Uz njih, lanak uzima u razmatranje i radove i argumentaciju stranih istraivaa koji su analizirali dogaaje na Kosovu iz naznaenog perioda.

Kljune rei:
kosovski udbenici, srpski udbenici, ratni zloini, Konferencija u Rambujeu, NATO
intervencija

229

Miroljubive i vojne frakcije

Do Dejtonskog sporazuma, mirni pasivni otpor predvoen Demokratskom ligom
Kosova (LDK) Ibrahima Rugove nije imao alternativu. Adem Demai (Adem Demai),
koji je inae proveo 28 godina u zatvoru za vreme Titove Jugoslavije zbog zalaganja da
se jugoslovenske teritorije naseljene Albancima ujedine sa Albanijom, prikljuio se Parlamentarnoj stranci Kosova 1997. godine, zapoevi aktivni mirni otpor. Do ovoga dolazi jer je, prema njemu, itava generacija ljudi roenih na Kosovu bila nezadovoljna
pasivnim otporom i zahtevala je vojno reenje (Gashi, 2010, 121). Takva podela kosovske politike scene odsutna je iz udbenika u Srbiji, ali i iz udbenika na samom Kosovu.
Demai nije ostvario svoju nameru o aktivnom mirnom otporu. U septembru 1996.
godine, Ibrahim Rugova je sa Slobodanom Miloeviem potpisao sporazum koji je trebalo da obezbedi povratak albanskih aka i studenata u kole i na univerzitet, koji su
bili u nadlenosti organa drave Srbije. Ova injenica takoe izostaje u udbenicima
obeju zemalja. Srpska/jugoslovenska strana nije ispotovala sporazum i tako su 1. oktobra 1997. godine studenti Univerziteta u Pritini (UP) organizovali proteste i zahtevali da im se omogui nastava u prostorijama Univerziteta. Ovaj protest se pominje
samo u kosovskom udbeniku i to samo u jednoj reenici: Srpska represija je dovela do
toga da 1. oktobra 1997. izbiju protesti studenata i celokupnog stanovnitva protiv
okupatorske sile (Bajraktari, Rexhepi i Demaj, 2010, 205). Tako je represija srpskog
reima nazvana srpskom represijom; studentske demonstracije, u kojima je uestvovao i odreen broj drugih graana albanske nacionalnosti, oznaene su kao protesti
studenata i celokupnog stanovnitva, ali se proklamovani cilj studentskog protesta,
povratak u prostorije Univerziteta, nigde ne pominje. Ovakvo predstavljanje je moglo
da izazove utisak da su ovo bili protesti za osloboenje i nezavisnost Kosova od Srbije.
Krenja ljudskih prava kosovskih Albanaca koje je tokom devedesetih inio srpski reim
(Malcolm, 2002, 349356; i Clarck, 2000, 70157) u kosovskim udbenicima se predstavljaju
kao masakri poinjeni irom Kosova, koji su inspirisali nastanak OVK, formirane da bi se
zatitio narod Kosova (Rexhepi i Demaj, 2009, 104). Srpski udbenici ne pruaju nikakve
dokaze o tome, ve ukazuju na to da je dolo do pogoranja situacije na Kosovu to je
posledica pljakanja i konfrontacija albanskih teroristikih grupa, predstavljenih kao
Oslobodilaka Vojska Kosova, sa snagama reda u kojima uvek i najvie stradaju civili (uri
i Pavlovi, 2010, 251), ne navodei podatke o etnikoj pripadnosti tih civila.
Srpski udbenici ne pominju podelu na miroljubive i vojne frakcije u kosovskoj politici.
Ona nedostaje i u kosovskim udbenicima, kao i odnos prema tri naina na koji se politiki
i vojno koncipirao rat na Kosovu: a) Oruane snage Republike Kosovo (FARK),126 koje je
126

FARK je skraenica za Oruane snage Republike Kosovo (Forcat e Armatosura t Republiks s

Kosovs,FARK), paravojnu organizaciju koja je predstavljala vojno krilo Demokratskog saveza Kosova, a
iji su osnivai Ibrahim Rugova i Bujar Bukoi (Bujar Bukoshi) i bila glavni rival OVK. FARK je okupila na
desetine bivih oficira JNA i nekoliko hiljada boraca i bila je aktivna tokom rata na Kosovu 19981999.
godine. Procenjuje se da je u sukobima FARK-a i OVK bilo preko hiljadu rtava, a nakon rata nekoliko
znaajnih OVK predstavnika osueno je zbog ubistava lanova FARK-a. (prim. prev.)

230

osnovalo Ministrastvo odbrane kosovske vlade, koje jeste bilo za oruani sukob,
predvoeno profesionalnim oficirima; b) Nacionalni pokret za osloboenje Kosova
(LKK), koji su inili preteno bivi politiki zatvorenici koji su zagovarali formiranje irokog politikog i vojnog fronta sa ciljem da se organizuje opti oruani ustanak u kojem e
uestvovati sve politike i vojne grupacije koje se zalau za osloboenje Kosova od Srbije;
i c) Oslobodilaka vojska Kosova (UK), koju je formirao Nacionalni pokret Kosova i koja
je favorizovala gerilski nain ratovanja sa ciljem da se isprovocira intervencija NATO saveza protiv srpskih snaga. Izostanak opisa ove tri linije znai i nedostatak informacija o
njihovim meusobnim neslaganjima i sukobima.
Ratni zloini
Udbenici obeju zemalja govore samo o zloinima druge strane. Na primer,
srpski udbenici ne pominju nijedan sluaj da su srpske/jugoslovenske snage ubile nekog Albanca tokom oruanog sukoba, niti kosovski udbenici pominju da su
OVK ili NATO snage ubile ijednog Srbina tokom ili posle konflikta. Takoe, srpski i kosovski udbenici preuveliavaju zloine druge strane i stvaraju ambijent
za nesporazume.
Srpski udbenici pominju pismo Savezne Republike Jugoslavije Savetu bezbednosti UN iz februara 2000. godine, u kojem stoji da je od ulaska NATO snaga na
Kosovu ubijeno 899 i oteto 834 lica (uri i Pavlovi, 2010, 255), pri tome ne
navodei etniku pripadnost tih lica niti sudbinu kidnapovanih. Fond za humanitarno pravo (FHP), organizacija ije je sedite u Beogradu, belei da je 1.123 srpskih
civila ubijeno u periodu od januara 1998. do decembra 1999. godine, od kojih je 786
ubijeno nakon dolaska NATO snaga (12. jun 1999. decembar 1999. godine)
(Kandi, 2001, 3). Sa druge strane, kosovski udbenici kau da je tokom oruanog
sukoba, a samo u periodu od januara do decembra 1998. godine, ubijeno vie od
2.000 Albanaca, ne raunajui veoma veliki broj nestalih lica (Bajraktari, Rexhepi i
Demaj, 2010, 206). Ipak, FHP u svojoj vietomnoj publikaciji Kosovska knjiga seanja
1998-2000 za isti period belei 1.660 ubijenih Albanaca, ukljuujui 678 pripadnika
OVK, i 296 Srba, od kojih 167 pripadnika Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutranjih poslova (Kandi, 2011, 457). Prema kosovskim udbenicima, tokom NATO
bombardovanja (24. mart 10. jun 1999. godine) srpska vojska je ubila oko 15.000
Albanaca (Bajraktari, Rexhepi i Demaj, 2010, 207; Bicaj i Ahmeti, 2005, 202).
Kosovska knjiga seanja 1998-2000 svodi broj albanskih civila ubijenih u periodu od
januara 1998. do decembra 2000. godine, ukljuujui tu i 78 dana NATO bombardovanja, na ukupno 7.864 rtava. Tako, broj ubijenih je u kosovskim udbenicima dupliran, a izvori podataka se ne navode.
Kada je re o proteranim/raseljenim licima, manje-vie se ponavlja situacija sa brojem poginulih. Kosovski udbenici ne belee broj Srba i drugih ne-Albanaca raseljenih
po dolasku KFOR-a, a srpski udbenici kau da se radi o vie od 220.000 ljudi (uri i
Pavlovi, 2010, 251), dok Visoki sekretarijat UN za izbeglice (UNHCR) belei broj od
231

210.000.127 Slino tome, srpski udbenici ne govore o proterivanju Albanaca sa Kosova

tokom NATO bombardovanja, koje je, prema UNHCR-u, obuhvatilo 862.979 ljudi.128 U
kosovskim udbenicima se pak govori o vie od milion albanskih izbeglica (Bajraktari,
Rexhepi i Demaj, 2010, 206).
Kosovski udbenici opisuju zloine koje su tokom rata srpske snage poinile nad
Albancima kao genocid (Bajraktari, Rexhepi i Demaj, 2010, 207).129 Umesto definicije
koju daje Konvencija UN o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, ili bilo kakvih
argumenata da se na Kosovu dogodio genocid, u udbenicima stoje fraze, poput
uasne scene varvarizma krvavih ealona (isto, 205). Dalje, opisujui zloine srpskih
snaga na Kosovu kao genocid, autori ovih udbenika takoe ignoriu miljenje
Vrhovnog suda Kosova, prema kojem se akcije srpskog reima pod Slobodanom Miloeviem mogu smatrati zloinima protiv ovenosti pre nego genocidom.
Srpski udbenici, kao to je ve reeno, ne pominju zloine srpskih snaga nad
kosovskim Albancima, ali navode informaciju da je Meunarodni krivini sud za bivu
Jugoslaviju (ICTY) podigao optunice protiv visokih politikih i vojnih zvaninika
Savezne Republike Jugoslavije i Srbije (uri i Pavlovi, 2010, 253), ne navodei,
meutim, za ta se oni terete. Sa druge strane, kosovski udbenici ne pominju zloine
koje je OVK poinila nad Srbima i drugim ne-Albancima tokom i posle oruanog sukoba na Kosovu, a takoe ne pominju ni optunice koje je Meunarodni krivini sud za
bivu Jugoslaviju podigao protiv dvojice voa OVK (Fatmir Ljimaj i Ramu Haradinaj).
Zloini koje je OVK poinila nad Srbima i drugim ne-Albancima tokom rata na Kosovu
se ni na koji nain ne pominju u srpskim udbenicima. Oni daju podatke samo o zloinima koje je OVK poinila poto se oruani sukob okonao, a snage KFOR-a ule na
Kosovo. Na osnovu ovih udbenika stie se utisak da je tokom rata na Kosovu samo
NATO inio zloine.
Tokom 78 dana NATO bombardovanja Jugoslavije, prema srpskim udbenicima
ubijeno je izmeu 1.200 do 2.500 civila (uri i Pavlovi, 2010, 251). Ovaj udbenik
donosi tabelarni prikaz civilnih rtava NATO bombardovanja u kome se navode podaci
o 347 stradalih. U toj tabeli albanska nacionalnost se pominje samo za 70 rtava
stradalih tokom NATO bombardovanja u blizini akovice, dok se za 50 civila stradalih
u selu Luanj kod Podujeva, 20 kod Pei i 87 u selu Koria kod Prizrena ne pominje albanska nacionalna pripadnost. Takoe, u tabeli se ne pominje napad NATO snaga na
zatvor Dubrava, gde je, prema Fondu za humanitarno pravo, stradalo 112 albanskih
zatvorenika. Mogue je da se ovaj napad u tabeli ne pominje zato to je 29 zatvorenika
127
128

129

Za vie informacija vidi: http://www.unhcr.org/pages/49e48d9f6.html

UNHCR Country Updates Former Yugoslavia, UN Inter-Agency Humanitarian Situation Report:
Kosova, pages 6570.
Neki kosovski udbenici ak navode da je Vilijam Voker, ef misije OSCE na Kosovu, masakr u selu
Raak nazvao genocidom. U vezi sa ovim, vidi Bicaj, Isa i Isuf Ahmeti. Historia 12. Prishtina: Libri
Shkollor, 2005, strana 202. Ipak, Vilijam Voker je masakr opisao kao zloin protiv ovenosti, u govoru
koji je odrao na sahrani nastradalih. Za govor ambasadora Vilijama Vokera i vie o masakru u Raku,
vidi Petri, W. i Pihler, R.(2002) Rruga e gjat n luft - Kosova dhe bashksia ndrkombtare 19891999. Prishtina: KOHA, 154162.

232

u Dubravi stradalo od NATO bombi 19. i 20. maja 1999. godine, dok su ostale, opet
prema FHP-u, pogubile srpske snage 21. i 23. maja 1999. godine.130
Organizacija Human Rights Watch je na osnovu terenskog istraivanja sastavila izvetaj o civilnim rtvama NATO bombardovanja Jugoslavije, prema kojem su NATO
snage ubile ne manje od 489 i ne vie od 528 nevinih civila. Prema izvetaju, veina
civilnih rtava stradala je na teritoriji Kosova, izmeu 279 i 318 ljudi.131 Tako je broj
civilnih rtava NATO bombardovanja u srpskim udbenicima dupliran, dok ih kosovski udbenici uopte ne belee.
Konferencija u Rambujeu
Pre konferencije u Rambujeu, najznaajniji dogaaj na politikoj sceni bio je susret
Ibrahima Rugove, predstavnika kosovske delegacije, i Slobodana Miloevia u maju
1998. godine, kada su se obe strane sloile oko mirnog reenja kosovskog pitanja. Ovaj
susret se ne pominje ni u jednom udbeniku. Jedan od najznaajnijih dogaaja koji su
prethodili eskalaciji oruanog sukoba, sastanak u Rambujeu u Francuskoj, pomenut je
i u kosovskim i u srpskim udbenicima, u kratkim crtama i na razliite naine. Kosovski udbenici kau da je neuspeh pregovora oznaio novu fazu rata za OVK (Bajraktari, Rexhepi i Demaj, 2010, 206; Bicaj i Ahmeti, 2005, 202). Ne objanjavaju se razlozi
za neuspeh pregovora, niti se navode vane take Privremenog sporazuma za mir i samoupravu na Kosovu. Ovaj dokument su 18. marta u Parizu potpisali albanski predstavnici Kosova i dvojica posrednika u pregovorima Kristofer Hill (SAD) i Volfgang Petri
(EU) ali ga nisu potpisali predstavnici Srbije/Jugoslavije, kao ni trei medijator Boris Majorski (Rusija).
Uprkos vanosti ovog dokumenta, to pokazuje i injenica da su njegovu implementaciju garantovale NATO snage od 28.000 vojnika na Kosovu, autori udbenika ne
kau nita o njegovom sadraju. Razlog za to je jednostavan: on je predviao sutinsku
autonomiju Kosova unutar SR Jugoslavije.132 U informacijama koje pruaju, kosovski
udbenici stvaraju utisak da OVK nije odustala od svojih ranijih politikih stavova.
Autori ne pominju injenicu da su predstavnici OVK potpisali sporazum jer je ona u
suprotnosti sa jednom od dominantnih linija udbenika, po kojoj je politika platforma OVK uvek podrazumevala slobodno i nezavisno Kosovo (Bajraktari, Rexhepi i Demaj, 2010, 205). Nigde se jasno ne kae da je prvobitno ta platforma zapravo traila
130

131

132

FHP je 28. maja 2010. pred srpskim Sudom za ratne zloine podneo krivine prijave protiv 34 lica
odgovornih za ubistvo vie od 90 i ranjavanje vie od 150 albanskih zatvorenika u zatvoru Dubrava,
21. i 23. maja 1999, posle napada NATO snaga na zatvor 19. i 20. maja 1999. Optube se mogu videti na: http://hlc-rdc.org/index.php/en/public-informationoutreach/pressreleases/208-krivina-prijava-za-ratni-zloin-protiv-ratnih-funkcionera-republike-srbije.
Human Rights Watch. Civilne rtve NATO kampanje, na: http://www.hrw.org/legacy/reports/2000/
nato/
Privremeni sporazum za mir i samoupravu na Kosovu, Pariz, 18. mart 1999, moe se videti na: http://
jurist.law.pitt.edu/ramb.htm

233

kao to stoji i u vojnikoj zakletvi OVK osloboenje i ujedinjenje okupiranih

albanskih zemalja.133
Kosovski udbenici ne pominju ni sutinsku autonomiju koju bi Kosovo uivalo u
Jugoslaviji na osnovu Privremenog sporazuma. U tom dokumentu stoji da e se tri godine po stupanju na snagu Ugovora sazvati meunarodna konferencija kako bi se odredio mehanizam konanog reenja za Kosovo, na osnovu volje naroda, miljenja nadlenih vlasti, napora svake Ugovorne strane u odnosu na sprovoenje ovog ugovora, kao
i Helsinkog zavrnog akta.134 U dokumentu nigde ne stoji da se odnosi na volju jednog odreenog naroda. Osim fraze volja naroda, pomenut je i Helsinki zavrni akt,
prema kojem se meunarodne granice mogu menjati samo sporazumom dveju strana.
Sa druge strane, prema srpskim udbenicima agresija NATO-a se dogodila poto je
srpska strana u Rambujeu odbila da potpie ultimativne zahteve o povlaenju vojske i
policije sa Kosova (uri i Pavlovi, 2010, 251). Ovi udbenici ne pominju da je Privremeni sporazum za mir i samoupravu na Kosovu predviao da e 2.500 jugoslovenskih
policajaca i 1.500 vojnika biti rasporeeno na Kosovu i da e se sutinska autonomija
ostvarivati unutar suverenih granica SR Jugoslavije. Tako je za srpske ake stvoren
utisak da su zapadne zemlje koje su se umeale u sukob, dajui otvorenu podrku Albancima (isto, 251), imale cilj da uklone Srbiju sa Kosova.
NATO intervencija
Posle Rambujea, najvaniji period rata na Kosovu nesumnjivo je vreme NATO
bombardovanja srpskih/jugoslovenskih vojnih i policijskih ciljeva, to srpski udbenici
nazivaju agresijom NATO pakta. Kao to je gore pomenuto, meunarodna zajednica
nije zahtevala povlaenje svih srpskih/jugoslovenskih vojnih i policijskih snaga sa Kosova, pa stoga takva kvalifikacija u srpskih udbenicima, ini se, predstavlja Srbiju kao
rtvu zapadnih zemalja koje su otvoreno stale na stranu Albanaca.
Prema kosovskim udbenicima, vojna intervencija NATO-a imala je za cilj da sprei talas zloina koje je Srbija inila prema Albancima(Rexhepi i Demaj, 2009, 105). Ovi
udbenici navode da je Kosovo osloboeno od Srbije posle uspene oslobodilake borbe OVK i ulaska NATO trupa u junu 1999. godine (isto, 106).No, ako OVK nije bila u
poloaju da okona talas zloina koje su srpske trupe poinile protiv Albanaca pa je
NATO morao da vojno intervenie, teko je razumeti kako je Kosovo osloboeno nakon uspene borbe OVK i ulaska NATO trupa. Isto tako, kosovski udbenici kau da su
uz borbene jedinice OVK, NATO snage, pod imenom KFOR-a, takoe ule na Kosovo
(Bajraktari, Rexhepi i Demaj, 2010, 207). Iz ovoga bi se moglo zakljuiti da trupe OVK
nisu bile na Kosovu ve da su tu, kao i NATO trupe, ule spolja, ali kosovski udbenici
ne kau odakle su ili kada su tamo dole.
133

134

Tekst vojnike zakletve OVK moe se nai na strani posveenoj Ademu Jaariju: http://www.ademjashari.com/uck.aspx?View=1&SMID=68&CID=19
Privremeni sporazum za mir i samoupravu na Kosovu, Pariz, 18. mart 1999, na: http://jurist.law.pitt.
edu/ramb.htm

234

U nekima od kosovskih udbenika navodi se da je povlaenje srpske/jugoslovenske

strane sa teritorije Kosova bilo posledica NATO bombardovanja i uestalih dejstava
OVK (Bajraktari, Rexhepi i Demaj, 2010, 207; Bicaj i Ahmeti, 2005, 202). Vojnotehniki sporazum o povlaenju srpskih/jugoslovenskih snaga sa Kosova potpisale su
9. juna 1999. godine u Kumanovu samo NATO i SRJ posebno Srbija. Autori kosovskih
udbenika ne preciziraju da OVK nije bila deo ovog vanog sporazuma kojim je zapravo
okonan oruani sukob na Kosovu. Pored naloga srpskim/jugoslovenskim snagama da
se povuku s Kosova, sporazum je garantovao da e za jedan broj njih ogranien na
stotine, ne hiljade biti dozvoljen povratak na Kosovo,135 ali je ovo takoe ponovo
izostavljeno iz kosovskih udbenika. Iznenaujue, ova klauzula ne pojavljuje se ni u
srpskim udbenicima.
Slino ovome, nijedno udbeniko tivo ne navodi da poetni cilj NATO-a nije bio
proterivanje svih srpskih/jugoslovenskih snaga sa Kosova. To se dogodilo tek 3. juna
1999. godine, kada je predsednik SRJ Slobodan Miloevi prihvatio dokument koji je
podrazumevao povlaenje svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga SRJ/Srbije sa
Kosova, a koji su sainili Stroub Talbot (Strobe Talbott) u ime SAD-a, Marti Ahtisari
(Martti Ahtisaari) u ime Evropske Unije i predstavnik Rusije Viktor ernomirdin
(Victor Chernomyrdin).136 Dokument je sadrao ovaj zahtev jer je takav in posmatran
kao neophodan kako bi se izbeglice oseale sigurnima i vratile svojim kuama, kao i da
bi NATO snage uspostavile bezbedno okruenje koje bi spreilo dalju eskalaciju odnosa
izmeu njih i srpskih snaga, ili izmeu potonjih i povratnika.
Demilitarizacija i transformacija OVK takoe je u kosovskim udbenicima
predstavljena jednostavno kao prelaz sa OVK na Kosovski zatitni korpus (KZK) na
osnovu sporazuma potpisanog u septembru 1999. godine izmeu generala Agima
ekua (Agim eku), komandanta OVK i generala Majkla Deksona (Michael Jackson),
komandanta KFOR-a (Bajraktari, Rexhepi i Demaj, 2010, 207; Bicaj i Ahmeti, 2005,
202). Nedostaju informacije o dokumentu pod nazivom Demilitarizacija i transformacija
OVK, koji je elnik politikog krila OVK, Haim Tai (Hashim Thai), predstavio
generalu Deksonu 21. juna 1999. godine. U tom dokumentu, Tai upuuje molbu da
se vojnici OVK razoruaju i integriu u civilno drutvo kao civilna organizacija za
vanredne situacije KZK. Prema odredbama ovog dokumenta, OVK se saglaava oko
toga da se ne mea sa osobljem SRJ koje se vraa na Kosovo (u stotinama, ne u
hiljadama), i da obavlja specifine zadatke uz odobrenje i uputstva komandanta
KFOR-a.137 U srpskim udbenicima, razoruanje OVK-a uopte se ne pominje.
U vezi s civilnom vlasti na Kosovu koju su uspostavile Ujedinjene nacije i vojnoj
kontroli koju je uspostavio NATO, kosovski udbenici nude iskljuivo datume i podatke
135

136

137

Tekst Vojno-tehnikog sporazuma izmeu Meunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR) i vlada

Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, potpisan u Kumanovu 9. juna 1999. godine, dostupan
je na: http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=19947
Dokument koji su sastavili Stroub Talbot, Marti Ahtisari i Viktor ernomirdin, a koji je usvojio srpski
parlament, deo je Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Sporazum o demilitarizaciji i transformaciji OVK dostupan je na: http://www.nato.int/kosovo/docu/
a990620a.htm

235

o brojnosti uspostavljenih trupa. Nigde nema pomena o tome da je cilj NATO misije na
Kosovu bio sprovoenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Isto tako, nema ni
relevantnih podataka o misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), koja u skladu
sa Rezolucijom 1244 garantuje Kosovu iroku autonomiju u okviru SRJ. U srpskim
udbenicima nalazimo referencu na garantovanje teritorijalnog integriteta SRJ u
skladu sa Rezolucijom 1244.138
Zakljuci
Pristup koji kolski udbenici u Srbiji i na Kosovu imaju prema ratu na Kosovu iz
1998-1999. godine otkriva mnotvo oiglednih razlika. Te se razlike mogu grupisati na
sledei nain:
Glavni element rata na Kosovu bili su zloini koje je srpska vojska poinila nad
Albancima, i zloini mahom neorganizovanih Albanaca nad Srbima. kolski udbenici
obe strane navode samo zloine koje je poinila druga strana, predstavljajui sebe kao
rtvu, a drugu stranu kao agresora. Kosovski udbenici, tako, predstavljaju samo
zloine Srba nad Albancima. U ovim udbenicima, ti zloini opisani su kao krvavi
teroristiki inovi, nacionalistiko nasilje i teror, nacionalistiki teror i genocid ili
uasne varvarske scene krvolonih ealona. U ovim udbenicima retko se nude
podaci koji kvanitifikuju srpske zloine, a i kada se navode, oni su preuveliani. Srpski
udbenici prikazuju pak samo zloine Albanaca nad Srbima, opisujui ih kao napade
lokalnih albanskih bandi, albanski teror nad Srbima ili pljakanje i sukobe
teroristikih grupa sa snagama reda. Kao i u prethodnom sluaju, ni ovi udbenici
uopteno uzevi ne daju podatke o tim zloinima.
Iako ulazak srpske vojske na Kosovo i zloine dveju strana predstavljaju razliito, u
svim udbenicima iz obe zemlje nema pomena o sastancima, sporazumima i saradnji
politikih i vojnih predstavnika Albanaca i Srba. Na primer, nigde nema pomena o
sporazumu lidera mirnog otpora meu kosovskim Albancima (1996) sa srpskim
predsednikom o otvaranju kola i univerzitetskih zgrada za kosovske Albance, kao i
njihovog kasnijeg susreta radi pronalaenja mirnog reenja za pitanje Kosova (1998).
Za kosovske udbenike karakteristino je preuveliavanje ciljeva albanskih
politikih i vojnih organizacija. Organizacijama su ponekad dati ak i izmiljeni nazivi.
Prihvatanje znatne autonomije za Kosovo na konferenciji u Rambujeu od politikih
predstavnika OVK nigde nije pomenuto; tavie, navodi se da je cilj OVK bio
nezavisnost, dok tekst zakletve OVK vojnika govori o osloboenju i ujedinjenju
okupiranih albanskih zemalja.
Kosovski udbenici generalno ne opisuju politike elemente prisutne na Kosovu, i
pominju ih samo pod optim pojmovima albanski nacionalni pokret ili demokratski
pokret na Kosovu. Elementi poslednjeg rata na Kosovu dati su jedino kroz zajedniki
prikaz OVK. Srpski udbenici ne pominju ove razliite tenje. Ni u jednom udbeniku
138

Tekst Rezolucije 1244 moe se nai na srpskom jeziku na adresi: http://www.srbija.gov.rs/kosovometohija/?id=19944

236

na Kosovu nema pomena o podeli zagovornika mirnog pristupa na frakciju koja je zagovarala pasivan otpor i frakciju koja je promovisala aktivan otpor. tavie, ne pominje
se ni podela izmeu mirovnih i vojnih ciljeva kosovske politike. U udbenicima na Kosovu izostaju i podaci o tri grupacije i njihovim koncepcijama vojnog angamana u
pogledu rata na Kosovu: FARK, LKK i OVK. Odsustvo pomena ovih frakcija takoe
znai i nedostatak podataka o sporovima i sukobima izmeu njih.
Aspiracije ka vlasnitvu nad teritorijom Kosova, predstavljanje samo onih zloina
koje je poinila druga strana, prikazivanje sebe kao rtve a drugog kao agresora, kao i
utanje o albansko-srpskoj saradnji, sastancima i dogovorima, pokazatelji su da dve
strane ne nastoje da u novoj generaciji usade seme pomirenja. Iskrivljavanje ciljeva i
spajanje raznorodnih politikih elemenata meu kosovskim Albancima u kosovskim
udbenicima ostavlja uenike u uverenju da su Albanci oduvek bili ujedinjeni oko jednog ideala. Iz kosovskih udbenika sledi da je taj ideal oduvek bio nacionalno jedinstvo,
a kasnije nezavisnost Kosova. Na kraju, imajui u vidu prethodno razmatranje, moe
se rei da Srbija i Kosovo promoviu meuetniku mrnju, i to ne samo izmeu graana Kosova i Srbije, ve takoe i meu samim graanima Kosova Albancima i Srbima
jer albanski uenici koriste udbenike istorije Ministarstva obrazovanja Kosova, a
udbenike srpskog Ministarstva prosvete upotrebljavaju ne samo uenici u Srbiji, ve i
aci srpske nacionalnosti na Kosovu.

Literatura:

kolski ubenici
REXHEPI, F. i DEMAJ, F. (2009) Historia 5. Prishtin: Libri Shkollor.
REXHEPI, F. (2010) Historia 9. Prishtina: Libri Shkollor.
BAJRAKTARI, J., REXHEPI, F. i DEMAJ, F. (2010) Historia 10. Prishtin: Libri Shkollor.
BICAJ, I. i AHMETI, I. (2005) Historia 12. Prishtin: Libri Shkollor.
URI, . i PAVLOVI, M. (2010) Istorija 8. Beograd: Zavod za udbenike.
URI, . i PAVLOVI, M. (2010) Istorija 3. Beograd: Zavod za udbenike.

Ostale monografske publikacije

CLARCK, H. (2000) Civil Resistance in Kosovo. London: Pluto Press.

GASHI, Sh. (2010) Adem Demai unauthorized biography. Prishtina: Rrokullia.
KANDI, N. (2001) Abductions and Disappearances of non-Albanians in Kosova.
Belgrade: Humanitarian Law Centre.
KANDI, N. (2001) Libr Kujtimi i Kosovs 1998-2000. Prishtina: Fondi pr t Drejtn
Humanitare.
MALCOLM, N. (2002) Kosova - A Short History. London: Pan Macmillan.
PETRITSCH, W. and PICHLER, R. (2002) Rruga e gjat n luft Kosova dhebashksia ndrkombtare 1989-1999. Prishtina: Koha.

237

SCHABAS, W. (2003) Gjenocidi n t Drejtn Ndrkombtare. Prishtina: FINNISH-UNHCR Human Rights Support Programme - Kosova.
SCHWARTZ, S. (2000) Kosova: Background to a War. London: Anthem Press.

Izvetaji i dokumenti

HUMAN RIGHTS WATCH. (2000) Civilian Deaths in the NATO Air Campaign.
[Online] Available from: http://www.hrw.org/legacy/reports/2000/nato/. [stranica poseena
21st jula 2015.].
LE MONDE DIPLOMATIQUE. (1999) The Temporary Agreement for Peace and
Self-government in Kosovo. [Online] Available from: http://www.monde-diplomatique.fr/
cahier/kosovo/rambouillet-en. [stranica poseena 21.7.15.].
NATO. (1999) The Technical-Military Agreement between the International Security
Forces (KFOR) and the Governments of the Federal Republic of Yugoslavia and the
Republic of Serbia. [Online] Available from:http://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.
htm. [stranica poseena 21.7.15.] (srpska verzija:http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=19947).
UN. (1999) Resolution 1244 of the UN Security Council. [Online] Available from:
http://www.un.org/Docs/scres/1999/sc99.htm. [stranica poseena 21.7.15.] (srpska
verzija: http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=19944).
NATO. (1999) Undertaking for the Demilitarisation and Transformation of the UK.
[Online] Available from: http://www.nato.int/kosovo/docu/a990620a.htm. [stranica
poseena 21.7.15.].

238

Shklzen Gashi
Independent Researcher

The Kosovo War During 1998-1999 in the History

Textbooks in Kosovo and Serbia
Abstract:
This article focuses on the way the most important events during the war in Kosovo
(1998-1999) are presented in the primary and high history textbooks in Kosovo. The
article aims to analyse the presentation of the political/military groups of Kosovo Albanians during the war, their political goals, the meetings, agreements, and collaboration of the political and military representatives of the Albanians with their Serb counterparts, and the war crimes committed by both sides.
The article is divided in four parts: the peaceful and the military factions; war crimes,
the Rambouillet Conference; and the NATO intervention. The primary and high history textbooks of Kosovo and Serbia, published by the Libri Shkollorpublishing house
(Prishtina), and by Zavod za udbenike (Belgrade), approved by the respective ministries of education, serve as the primary source for this article. In addition to that, works
by foreign scholars, who have analysed the events in Kosovo in this period are taken
into consideration with their respective arguments.

Key words:
Kosovo textbooks, Serbian textbooks, War Crimes, Rambouillet Conference, NATOs
intervention

239

240

Ko su manjine i gde?
Izazovi ivljenja
meu veinskim
Drugim

241

242

Armanda Hisa
Institut za kulturnu antropologiju
Centar za albanoloke studije, Tirana

Srpsko-albanski meoviti brakovi: kada

patrijarhalnost lomi barijere nacionalizma
Apstrakt:
Ovaj lanak uzima u razmatranje interesantan drutveni fenomen meovitih brakova
mukaraca iz Srbije i ena iz Albanije. lanak se bazira na terenskom radu u regionu
Sandaka, ali razmatranje ovog fenomena prevazilazi geografske i teorijske granice i
zahteva jedan novi pristup vezi izmeu patrijarhalnosti i nacionalizma.

Kljune rei:
patrijarhat, nacionalizam, meoviti brakovi, Sandak

243

Ovaj tekst je pria o patrijarhalnosti danas u dve zone Balkana. To je pria o

patrijarhalnosti kao sistemu vrednosti, o tome kako treba da izgleda idealan poredak;
ali i o svakodnevnim praksama i o tome kako se pregovara taj poredak u stvarnosti.
Takoe je i poetak narativa o tome kako se meusobno pronalaze i u brak povezuju
mukarci i ene koji pripadaju narodima koje drugi, a i oni sami sebe, doivljavaju kao
neprijateljske: Srbi i Albanci!
Meoviti brakovi izmeu Srba i Albanki su pojava iz perioda tranzicije. No, brakovi
Albanki iz Albanije s mukarcima iz drugih zemalja van Albanije nisu sasvim nova pojava. Ona je poela posle pada diktatorskog i izolujueg komunistikog reima 1991.
godine. U vreme emigracije ka Grkoj, mnoge ene iz june Albanije, muslimanke ili
pravoslavne hrianke, poele su da se udaju za Grke s one strane granice. Mnoge ene
iz odreene starosne grupe (uglavnom starije od 30 godina), ili branog statusa (razvedene ili udovice), poele su da se udaju za mukarce u Italiji ili drugim zapadnim zemljama. Poetkom prole decenije, mukarci iz Makedonije su poeli da se ene katolkinjama iz severne ili istone Albanije. Meutim, u iu svog antropolokog istraivanja
stavila sam meovite albansko-srpske brakove, poto su za njih karakteristini komplikovani istorijski i drutveni konteksti koji se odnose na manjak meuregionalne, esto
i meudravne komunikacije, i na postojanje negativnih predrasuda kao dominantnog
naina percipiranja Albanaca u srpskoj populaciji, i obratno.139
Sandak, Raka, zona planine Javor, pogranina sela oko granice s Crnom Gorom
do Nove Varoi i Ivanjice ostaju zone s najveom koncentracijom meovitih albanskosrpskih parova, iako su oni sada ve rasprostranjeni i u celoj Srbiji. Veina Albanki koje
se udaju u Srbiji ili na Kosovu dolaze iz sela oko Ljea, Skadra i Puke i uglavnom su
katolkinje, ali ima i ena muslimanske veroispovesti. Moje istraivanje se do sada odvijalo u pet sela i u jednoj varoici, uglavnom u sandakoj regiji, i temelji se na intervjuima s 13 parova. U tekstu neu pominjati prava imena ljudi i sela.
U lanku u analizirati kompleksan odnos izmeu patrijarhalnosti i nacionalizma,
budui da su albansko-srpski odnosi u veini sluajeva odreeni negativnim nacionalistikim percepcijama. U savremenoj literaturi se nacionalizam smatra usko povezanim
s patrijarhalnou, u jednoj gotovo potpunoj kongruenciji. Nacija se posmatra kao patrijarhalna porodica u kojoj mukarci imaju kontrolu nad telima ena ime obezbeuju
njenu istotu i kontinuitet. Zbog toga ovde nacionalizam nazivam simbolikom patrijarhalnou gde se nacionalna zajednica simboliki naziva porodicom, a predstavnici
nacije se simboliki, jezikom srodnikih veza, nazivaju braom i sestrama iste krvi.
Time se nacionalizam razlikuje od patrijarhalnosti kao osnove porodinog organizma,
to nazivam realnom patrijarhalnou. Glavni argument ovog lanka odnosi se na to
da meoviti albansko-srpski brakovi idu protiv kongruencije realne i simbolike patrijarhalnosti: kada je produenje loze kao glavna briga realne patrijarhalnosti dovedena
139

Nema sumnje da je u sluajevima emigracije u zapadne zemlje sklopljeno i mnotvo brakova albanskih
mukaraca i strankinja. Ovde pominjem jedino brakove ena na zapadu poto se studija bavi ovom
pojavom, brakovima ena iz Albanije s mukarcima iz Srbije. U sluaju Makedonije i Srbije, pojava je
jednostrana, mukarci iz Srbije ili Makedonije uzimaju ene iz Albanije, ali ne i obratno.

244

u opasnost, onda realna patrijarhalnost probija granice koje je postavila simbolika

patrijarhalnost, odnosno nacionalizam.
Na poetku u analizirati teorijski okvir koji povezuje patrijarhalnost, maskulinitet
i nacionalizam, gde teim da otvorim jo jednu novu mogunost istraivanja odnosa
izmeu patrijarhalnosti i nacionalizma. Kasnije u analizirati empirijske materijale sakupljene tokom terenskog rada, gde u od sluaja do sluaja rastaviti gore navedeni
argument, a to e nam takoe omoguiti da saznamo neto vie o savremenoj patrijarhalnosti u dve oblasti Balkana.
Teorija intimnih meovitih odnosa na Balkanu: patrijarhalnost, maskulinitet
i nacionalizam
Intimni odnosi obino podrazumevaju ljubavni odnos izmeu dvoje ljudi, to implicira
i seksualne odnose u kojima je prisustvo intimnosti osnovno. U okviru meovitih intimnih
odnosa, ljudi esto smatraju veru i etnicitet odluujuima za svoju sudbinu.140 Osim
pomenutih odnosa, na Zapadnom Balkanu se praktikovalo i meuetniko seksualno
nasilje. Dovoljno je pomenuti sistematsko silovanje neprijateljskih ena, koje je korieno
kao ratna strategija tokom ratova posle dezintegracije Jugoslavije. Ako u sluaju meovitih
intimnih odnosa (u ili izvan braka) faktori identiteta na razliite naine utiu na ivot
jednog para i strukturiu ga, u sluaju meuetnikog seksualnog nasilja koncipiranje tela
ene kao politikih tela koja otelotvoravaju telo (neprijateljske) nacije postaje odluujue.
Ono to obe ove pojave stavlja u jedan teorijski okvir jeste injenica da ih odreuju razliiti
odnosi meusobnog delovanja izmeu patrijarhalnosti, maskuliniteta i nacionalizma.
U tekstu Patriarchy after patriarchy Karl Kaser odreuje patrijarhalnost kao
celinu formalizovanih pravila nasleivanja, pokornosti dece, ureenosti odnosa,
institucionalne seksualne asimetrije, pravila protiv nemoralnosti, i pokornosti ena
(Kaser, 2008, 33). U preplitanju izmeu starosne i polne hijerarhije, porodina
struktura je bila takva da mukarci svakako imaju vii poloaj, iako je njihova pozicija
prema starosnoj grupi mogla da bude isti kao u ena (Kaser, 2008, 39). Neki od glavnih
inilaca tradicionalne patrijarhalnosti su bili prenos imovine s generacije na generaciju,
univerzalno prisustvo braka, potovanje starosne dobi pri stupanju u brak, brana
materijalna razmena i lokalpatriotizam. Reproduktivna mo je takoe kljuna tema
tradicionalne patrijarhalnosti, jer od nje zavise i gore pomenute take. Starosna i polna
hijerarhija je zaetak koji ih povezuje jednu s drugom i strukturira ih u drutveni sistem: patrijarhalni sistem. Za temu koja je u ovom lanku uzeta u razmatranje, posebnu vanost ima univerzalnost braka, starosna dob za ulazak u brak i, naravno, opstanak porodice putem raanja. U okviru toga se javlja pitanje: ta, kako i koliko se
promenilo u vezi s patrijarhalnou danas u balkanskom regionu gde se dogaaju ovi
brakovi? Pod univerzalnou braka ne podrazumevamo brak kao univerzalnu institu140

Tako imamo sluaj intimnih odnosa izmeu Albanaca i Makedonaca u Makedoniji koji retko zavre
u braku zbog gore pomenutih granica, kao i sluaj udaje ena iz Albanije za mukarce iz Srbije ili
Makedonije.

245

ciju, ve brak kao neophodnost i obavezu od koje niko ne moe da utekne (isto, 59).
Podreenost i poslunost ena takoe spadaju u neke od glavnih osobina predmoderne
i predindustrijske patrijarhalnosti, jer su se povezivale s reprodukcijom plemenske
grupe. Kao posledica toga, asna i ista ena je bila klju za podmlaivanje i nasledstvo porodice i plemena. Na taj nain su ene bile uvarke asti muevljeve porodice,
kao i oeve koji je odgajio i vaspitao jednu asnu, vrednu i poslunu devojku. Na taj
nain se telo ena pretvara u kljuni faktor ouvanja patrijarhalnog drutvenog poretka a kao posledica toga su njihova tela i seksualnost postale glavni objekti patrijarhalne kontrole (Moghadam, 2004, 141; Nagel, 1998, 254).141
Muka dominacija, poslunost ena, ast i patrijarhalno telo, u samom su srcu nacionalistike ideologije. Doan Najdel (Joane Nagel) pie da su ene zauzele simbolino i kljuno mesto kao majke nacije, kao one koje je umnoavaju, a istovremeno su
nositeljke porodinog i nacionalnog morala:
Dok ene mogu biti politiki podreene u nacionalistikim inicijativana i u
politici,.... one zauzimaju vano simbolino mesto kao majke nacije.... njihova
istota ne sme imati mane, stoga nacionalisti esto pokazuju posebno interesovanje za seksualno ponaanje njihovih ena. Dok mukarci tradicionalisti mogu
biti zatitnici porodice i nacije, ene se percipiraju kao nocioci porodine i nacionalne asti, telo ene je telo porodice, telo nacije, telo mua  (Nagel, 1998, 254).

Ona takoe tvrdi da je jedan od naina kojim se pridaje znaaj ueu ena u nacionalnim
procesima njihovo percipiranje kao biolokih proizvoaa lanova etnikih kolektiva (isto,
253-54). Vasiliki Neofotistos analizira intimne odnose izmeu Albanaca i Makedonki u
Makedoniji i nain na koji se oni strukturiu od nacionalistikih i maskulinistikih
percepcija (Neofotistos, 2010, 292).142 Istu teorijsku liniju prati i Rozita Dimova (2006),
kada analizira maskulinitet i obrazovanje ena meu Albancima u Makedoniji, kao i Sae
Lambeski (1998) kada analizira homoseksualne odnose izmeu Albanaca i Makedonaca u
Makedoniji. Dimova tvrdi da Albanci na visokim poloajima u Makedoniji iskazuju svoj
maskulinitet izmeu ostalog i insistiranjem na virilnosti: to vie vanbranih veza ostvare
s nealbankama, po mogunosti kolovanim, to su vei mukarci. Isti ti mukarci e rei da
Albanka treba da se dri to dalje od obrazovanja, jer samo tako moe da sauva vernost
svome muu i porodici. Tako se nee dogoditi da se albanske devojke upoznaju i zaljube u
nealbance, ime e uvati istou krvi i nacionalne albanske kulture (Dimova, 2006, 309).
Ovaj teorijski okvir je posluio i za objanjavanje silovanja kao nacionalistike strategije u
ratu protiv nacionalnog neprijatelja tokom jugoslavenskih ratova.143

141 Ovde govorim o patrijarhalnoj kontroli a ne mukoj patrijarhalnoj kontroli jer su ene igrale i igraju
isto toliko vanu ulogu kao mukarci u ouvanju patrijarhalnih vrednosti i u vrenju kontrole jedne nad
drugom.
142 Videti takoe: Yuval-Davis (1993); Verdery (1994); Ortner (1996); Mayer (2000).
143 Vie o tome: Bracewell (2000); Helms (2013).

246

Meutim, koliko god privlano delovao, ovaj teorijski korpus ne moe da objasni
itavu sloenost meovitih intimnih odnosa na Balkanu. Zapravo, ta kompleksnost
moe da nam pokae da kongruencija izmeu nacionalizma i patrijarhalnosti moe
biti neosporna samo u pojedinim sluajevima, i to posebno u sluajevima silovanja kao
ratne strategije. Ali ona ne moe da objasni injenicu da su osnova meovitih odnosa
izmeu Albanaca i Makedonki esto oseanja i emocije, i da su etnonacionalistike i
etnoreligijske ideologije sa itavom grupom negativnih stereotipa i predrasuda koje
nose, glavna smetnja u realizaciji meovitih brakova, a ne patrijarhalnost sama po sebi.
Odnosno, ukoliko patrijarhalnost ima neku ulogu u ometanju ostvarenja nekog braka
iz ljubavi, ovo se moe desiti i kada osobe koje su stupile u vezu pripadaju istoj etnikoj
ili verskoj grupi.
Ako nacionalizam odredimo kao simboliku patrijarhalnost zbog simbolike ravni
koju on prua nekim patrijarhalnim maskulinistikim vrednostima, patrijarhalnost
kao nain hijerarhijske porodine organizacije na osnovu starosne i polne hijerarhije
nazvala bih realnom patrijarhalnou. Tvrdim da dovoenje produetka loze u opasnost vodi probijanju etnikih, nacionalnih i verskih granica i realizaciji meovitih albansko-srpskih brakova. Simbolika i realna patrijarhalnost ovde ne samo to se ne
poklapaju, ve idu u suprotnim pravcima. To prelaenje granica, meutim, ne mora da
znai da e Srbi i Albanke koji realizuju takve brakove, odustati od sopstvenog naina
razumevanja nacionalizma.
Preskakanje granica: stvaranje srpsko-albanskih porodica
Brakovi Albanki u Srbiji poeli su da se realizuju 2006. godine. Za argument ovog
teksta najvanije je da razumemo kako je u jednom odreenom trenutku neko odluio
da potrai enu u Albaniji, to e zatim postati pojava zapanjujuih razmera, posebno
ako se ima u vidu slab nivo meudravne komunikacije na nivou Albanija-Srbija i meuregionalne komunikacije Juna Srbija-Severna Albanija, kao i razmere prisustva negativnih stereotipa. ta trae i oekuju ovi mukarci od Albanki i zato ba trae ene
iz Albanije? Zato albanske devojke prihvataju njihove brane ponude? Jesu li pod porodinim pritiskom zbog toga? ta oekuju od srpskih suprunika? Zato muki lanovi prihvataju jedno takvo tazbinsko srodstvo?
Albanski zetovi i vredne Albanke
U trenutku kada ovaj tekst nastaje, teko je precizirati jednu odreenu oblast u
kojoj je broj udatih Albanki posebno velik, jer takvih brakova ve ima svuda u Srbiji, u
srpskim selima na Kosovu, a ima i nekoliko branih sluajeva u Republici Srpskoj u
Bosni i Hercegovini. Ali, kako je reeno i na poetku, sve je krenulo od Sandaka i tu je
najvea koncentracija meovitih albansko-srpskih parova. Sandak i zona Malesije u
Severnoj Albaniji su ruralne zone sa slinim prirodnim i poljoprivrednim pejzaem.
Oblast Velike Malesije, podskadarskih sela, Ljea, Puke, odakle dolazi najvei deo Al247

banki udatih u Srbiji, oblast je u kojoj su patrijarhalne odnose konstantno opisivali i

prouavali kako evropski i balkanski putopisci, tako i albanski istraivai, ve vie od
120 godina. To je klasina zona u kojoj su sakupljeni i kodifikovani Kanon Leke Dukainija i druge lokalne varijante kanona, to je klasina zona gde su se nalazile i i dalje
postoje virdine, gde se peva uz gusle i gde se i dalje izvodi muko naricanje: gde je bilo
i i dalje ima krvne osvete. Sandak je deo ovog areala. Meu lokalnim mukim ivljem
Sandaka s kojim sam stupila u kontakt, postojala je svest da se na severu Albanije i
dalje uva ona tradicionalna kultura koja je kod nas bila ista do pre 50 godina. Smatram da je takva percepcija uslovljena nepoznavanjem novijih okolnosti, na ta je uticala zatvorenost Albanije tokom decenija komunistikog reima i izostanka komunikacije posle njegovog pada. U mati srpskih stanovnika Sandaka s kojima sam
razgovarala, stvari u Sandaku nisu bile vie kao nekada, na ta je uticala modernizacija. Oni, meutim, nisu znali da su i u Albaniji izvrene modernizujue i emancipujue
reforme tokom komunistikog reima. Efekti modernizacije, to se tie emancipacije
ene i njene uloge u porodici, smatrali su se uopteno negativnima. U njihovoj nostalginoj percepciji prolosti, ena je bila vredna: nije se plaila tekih poljoprivrednih
poslova. ena je takoe bila posluna: nije protivreila lanovima porodice, muu,
svekru i svekrvi, ime je uvala patrijarhalni hijerarhijski poredak. Potranju za enama iz Albanije pokree takvo verovanje koje ojaavaju i mediji, da e uzimanjem Albanke za enu neoenjeni Srbi u svoj dom ponovo vratiti one izgubljene vrednosti. Ne
samo da e se obezbediti produetak loze, ve bi ove porodice bile onakve kakve treba
da budu, kao ranije, s vrednim i poslunim enama, enama za porodicu.144 Pozitivna
ocena ouvanih vrednosti kod albanskih devojaka uvek je propraena negativnim ocenama srpskih devojaka koje nisu elele ivot u selu, nisu elele da uestvuju u kunim
i poljoprivrednim poslovima, nisu elele decu ili, ako su ih i elele, nisu htele da se
staraju o njima, sviala im se karijera, izlasci u kafie i none klubove. Ovde se neu
baviti ovim vanim pitanjem, ali treba rei da takva vrsta negativne autostereotipizacije u odnosu na Srpkinje sadri mnotvo neistina. U jednom se selu mogu nai dva ili
tri meovita para, dok u drugim sluajevima srpske ene rade iste poljoprivredne i
kune poslove kao ene koje su poreklom iz Albanije.
Onako kako negativni stereotipi i predrasude ometaju meusobno delovanje izmeu drutvenih i kulturnih grupa, tako pozitivni stereotipi utiu na suprotno vienje. U
svojoj analizi uloge etnikih stereotipa u zonama s povremenim meuetnikim tenzijama, Vasiliki Neofotistos zastupa stanovite da se pozitivni etniki stereotipi pretvaraju u pregovaraki faktor izmeu stanovnitava i utiu na stvaranje atmosfere otporne na nasilje (Neofistos, 2004, 48). U konkretnom sluaju, verovanje da ene iz
Albanije imaju gore pomenute porodine vrednosti je pokazatelj pozitivnog miljenja
ne samo o njima, ve i o albanskim porodicama uopteno. Meutim, treba napraviti
razliku izmeu reklamiranja pozitivnih patrijarhalnih vrednosti ena iz Albanije kao
vrste pozitivne stereotipizacije i realnih praktinih razloga koji dovode do realizacije
144

Albanke su vredne ili Vredne ste vi Albanke, bile su dve reenice koje su esto koristili gotovo svi
mukarci i ene iz Srbije s kojima sam razgovarala ili ih intervjuisala.

248

tih brakova. Ovo reklamiranje je potrebno kao strategija za savladavanje straha od tazbinskih veza s Albancima i straha od putovanja u Albaniju. Ova vrsta reklamiranja je
takoe delovala podsticajno na rasprostiranje ovih brakova u periodu od samo 8 godina. Ali to nije jedini podsticaj, kao to emo dole videti.
Pravi faktori koji dovode do realizacije ovih brakova su upravo univerzalnost braka,
starosna dob stupanja u brak i produetak loze raanjem dece. Kao to smo gore videli,
univerzalnost braka su antropolozi i istoriari porodice analizirali kao neophodnost
ouvanja porodinih i plemenskih struktura kao osnovnih jedinica drutvenog i ekonomskog organizma i regulacije seksualnosti, to se zatim povezuje i s konceptom asti. Tako su i mukarci oenjeni enama iz Albanije zaista primamljeni marketingom
koji ene iz Albanije predstavlja kao uvarke porodinih vrednosti koje se gube, ali u
stvarnosti oni ne mogu ni da zamisle da umru neoenjeni i bez naslednika, to su rekli
svi mukarci koje sam intervjuisala. Jer neophodnost braka kao moralne i drutvene
norme je pojedincima duboko usaena: ivot bez braka je protraen ivot, ljudi koji
umiru neoenjeni su za aljenje. Univerzalnost braka dakle nema samo socijalni i ekonomski karakter i funkciju, ve i emocionalnu. Protraen ivot je ivot proveden u samoi, bez enine ljubavi i nege, bez ljubavi i brige o deci, bez radosti unuadi.
Mukarci iz Srbije oenjeni enama iz Albanije imaju vie od 37 godina, a starosna
razlika izmeu suprunika varira od 15 do 20 godina. Stupanje u brak u mladim godinama je takoe bio i ostaje vaan element patrijarhalnosti. Ali, kada godine prou a
pojedinci i dalje nisu oenjeni, stvara se stanje anksioznosti: u strahu od nesrenog i
usamljenog ivota i jo nesrenije starosti, drugi detalji o poreklu i socijalnom statusu
ene gube znaaj koji bi inae, u drugim uslovima, imali. Mukarci nisu ostali neoenjeni jer su ekali da nau idealnu, vrednu i poslunu enu iz bilo kog kraja sveta: razlozi zbog kojih njihove preanje veze nisu funkcionisale su individualni i variraju od
sluaja do sluaja. Ali, irenje vesti da su oni malobrojni mukarci koji su se usudili da
uzmu ene iz Albanije stvorili porodice i da su zadovoljni svojim enama, imalo je jednu gotovo mesijansku dimenziju,145 dok je injenica da se ove ene nisu plaile seoskog
ivota i poslova dola pre kao dodatno pozitivni faktor.
Kasnije su razne prie meovitih parova koje su se pojavile u novinama i dokumentarcima, praene reprodukcijom pozitivnih stereotipa o vrednim i poslunim enama
iz Albanije, stvorile skup optih oekivanja od ovih ena i umnoavanje zahteva za
mladom iz Albanije. Zapravo su svi mukarci koje sam pitala kako im je palo na pamet
da mogu da nau mladu u Albaniji odgovorili da su imali po jednog poznanika koji je
oenio enu iz Albanije, da su svojim oima videli da je brak dobro iao i da su pre svega ostvarili izgubljenu nadu, da steknu potomstvo. Na pitanje da li su imali neki poetni strah ili bojazan da stupe u tazbinske veze upravo s Albancima, odgovori se donekle
razlikuju jedan od drugog. Svi su odgovorili da su pre nego to im je palo na pamet da
nau enu u Albaniji, mislili da je Albanija opasna zemlja za svakog, a posebno za Srbe.
145

Ovu taku sam detaljno razjasnila u lanku Albansko-srpski brakovi izmeu medijskog predstavljanja
i stvarnosti, u dodatku Beton, Danas, 22. 04. 2015. http://www.elektrobeton.net/mikser/albanskosrpski-brakovi-izmedu-medijskog-predstavljanja-i-stvarnosti/

249

Neki mukarci su odgovorili da su od preanjih sluajeva shvatili da putovanje u Albaniju nije opasno ni za koga, pa ni za Srbe, dok su dvojica intervjuisanih mukaraca
odgovorila gotovo identino, da u stvarnosti mi ne znamo ba nita o Albaniji i da su
mediji stvorili u naim umovima jednu sliku o Albaniji kao o opasnoj zemlji. Zoran iz
sela K., oenjen od 2007. godine, kae da je bio zaista zabrinut pre putovanja u Albaniju. Ali kada sam otiao tamo nastavlja on zaudilo me je ne samo to to Albanija
nije bila opasna zemlja, ve i koliko je razvijena. Svugde se gradi, a ne kao ovde kod nas.
Isto tako je Skadar jedan veliki i razvijen grad. Ljudi su dragi i gostoljubivi i nikakav
problem nisam imao, nikada. Poeo sam ak i da razumem albanski malo i to je vrlo
dobro jer mi je tako lake da se sporazumem sa eninom porodicom. Najzad, mediji su
odigrali jednu vrlo lou ulogu s celom ovom priom protiv Albanaca.
U vreme kada sam intervjuisala Zorana, tek su bili poeli razgovori u Briselu o normalizaciji odnosa izmeu Srbije i Kosova. Iako moji ispitanici pitanje Kosova nisu videli kao neto to je u direktno vezi s njihovim brakovima, najvei deo njih je to ponekad
uvodilo kao temu razgovora, to je bio i Zoranov sluaj. On i Milan, drugi stanovnik
sela oenjen Albankom, bili su jedini koji su otvoreno izrazili strah da proces dobijanja
srpskog dravljanstva za njihove ene moe biti problematian jer su Albanke. Oni su
se plaili da se u njihovim pasoima mogao nalaziti neki nevidljiv znak identifikacije i
da bi taj znak mogao uvek donositi probleme njihovim porodicama. Tako je poetak
razgovora u Briselu doekan s jednim dvostrukim olakavajuim oseanjem. S jedne
strane, to je pre svega olakavalo drutveni poloaj njihovih porodica i njih samih kao
albanskih zetova.146 to je manje meudravnih konflikata, to vie opada strah od
mogue stigmatizacije u budunosti. S druge strane, ovo bi oznailo kraj preduge istorije konflikta s Kosovom i tako svi poinjemo da ivimo normalan ivot. Drugi deo
intervjuisanih izbegavao je gore postavljeno pitanje standardnom izrekom: Ljudi su
ljudi svugde. Ja ljude delim na dobre i loe, zato nisam imao problem da uzmem mladu
iz Albanije.147 Razumevi da je jedan takav izraz vie imao za cilj izbegavanje nego
objanjenje, odluila sam da potujem izbegavanje ove teme kod mojih sagovornika.
Dalje prouavanje ovakvih stavova ostaje otvoreno pitanje za kasnija istraivanja.
U ponekom sluaju ima i odgovora koji izlaze iz etnikih (jedan mukarac iz Srbije
koji trai enu iz Albanije) ili vrednosnih okvira (mukarci koji trae vredne i poslune
ene). Takav je bio sluaj Gorana iz sela na planini Javor. Prema njegovoj prii, kada je
bio mlad, u vojsci, otiao je kod nekog ko je vaio za strunjaka u oblasti itanja budunosti iz oljice kafe. Goran je bio mlad i lep mukarac, ali je imao samo osmogodinju
kolu i iveo je u jednom od planinskih sela te zone. Zbog ta dva razloga je on jo u
mladosti mislio da e mu biti teko da se oeni jer su retke bile devojke koje nisu imale
srednje obrazovanje, a jo manje bi bile anse da jedna devojka pristane da se uda u
tom selu. Goran nije imao negativnu predrasudu o obrazovanim devojkama ali je mislio da bi raskorak u nivou obrazovanja donosio probleme u porodici. Tako da ako on
146

147

Mukarci oenjeni Albankama u zoni Sandaka su nazivali sebe, a nazivali su ih i drugi albanskim
zetovima, to verovatno ima polu-aljiv prizvuk.
Ovaj odgovor je usledio nakon to su ranije izrazili strah od putovanja u Albaniju.

250

ima 8 razreda kole, ne bi imalo smisla da oeni enu obrazovaniju od sebe, kao to
nema smisla da mukarac srednjeg ili visokog obrazovanja oeni enu s osmogodinjim obrazovanjem. I kada je, u svojoj ranoj mladosti, otiao da se konsultuje oko
budunosti, osoba koja mu je gledala u oljicu ga je uverila u tri stvari: 1. da e se oeniti posle mnogo vremena, 2. da e enu nai u veoma dalekoj zoni gde niko iz te oblasti nije nikada kroio, i 3. poznae svoju buduu enu na prvi pogled jer ona ima vrlo
belu kou, a kosu, oi i obrve vrlo crne. Dvadeset godina je prolo otkako mu se gledalo
u oljicu kada mu je jedan prijatelj rekao da treba i on da proba da potrai enu u Albaniji kao to su uradila etiri druga mukarca iz susednog sela. Goran nije dvaput razmislio. Kao to sam kae: Odmah sam se setio da mi je oljica kafe rekla da u enu nai
u tako dalekoj oblasti u kojoj niko ranije nije bio, stoga sam krenuo i ja da traim. Nekoliko ljudi me je spojilo sa enom koja radi kao posrednica u Albaniji. Posle izvesnog
vremena mi je ona poslala poruku da je nala jednu devojku za mene i da bi trebalo da
odem da je vidim i da odluimo da li prihvatamo jedno drugo. Kada sam stigao u njenu
kuu, im sam je ugledao, prepoznao sam je pre nego to su mi je predstavili. Zapadala
je za oko odmah zbog bele koe, crne kose, oiju i obrva. Ona je ta, rekoh u sebi, i odmah sam prihvatio jer sudbina je sudbina a od nje ne moe pobei. Goranova pria o
sudbini kao svemonoj kategoriji mogla je da bude izabrana strategija da bi se reklo da
bi ove veze bile nemogue ako bi zavisile samo od ljudi.
U kosmologiji lokalnih verovanja koja strukturiu ljudske poglede na svet o svakodnevnom ivotu, samom sebi i drugima, verovanje u neizbenost sudbine daje druge dimenzije
razumevanju onoga ta je normalno i ostvarivo. Ova pria na neki nain privlai panju i
nas istraivaa o granicama uticaja politikih ideologija, propagande i stereotipa nasuprot
lokalnim kosmologijima. U konkretnom sluaju ove kosmologije jaaju pojedinano delovanje i strukturiu delovanje na takav nain koji upravo ide izvan onoga to namee ideologija etnike podele. Nezavisno od linih ubeenja oko toga ko je u pravu u srpsko-albanskom konfliktu koji se direktno odnosi na Albaniju, mukarci iz Srbije oenjeni enama iz
Albanije su svesni da su probili jedan polutabu tazbinsku vezu s albanskom porodicom.
Potpuni tabu, brak izmeu mukaraca i ena iz Srbije s albanskim enama i mukarcima s
Kosova, ostaje netaknut. Ali i brak izmeu mukaraca iz Srbije sa enama iz Albanije bio je
nezamisliv do pre samo jedne decenije.
U potrazi za boljim ivotom: izmeu nade i stvarnosti
Dovde smo govorili o razlozima koji su podstakli nekoliko mukaraca iz Srbije da
potrae suprugu u Albaniji. Na njih je uticao egzistencijalni strah od samoe koji smatram sutinskom komponentom u sva tri glavna faktora patrijarhalnosti, koju ovde ne
odreujem kao ideologiju dominacije ve kao drutvenu praksu strukturiranja porodinog ivota: univerzalnosti starosne dobi za stupanje u brak i produenjem loze putem raanja dece. U ovom delu emo videti kakav je odnos izmeu tih faktora i drugih
inilaca patrijarhalnosti kao ideologije dominacije, i kako oni utiu na izbor ena iz
Albanije da pristanu da se udaju u Srbiji.
251

Ako je reklamiranje moralnosti i patrijarhalnih vrednosti Albanki doprinelo omasovljenju interesovanja za njih meu mukarcima iz Srbije, za ene iz Albanije se marketing koncentrisao na ekonomsku stranu. Posrednici koji rade na povezivanju ovih
brakova esto preuveliavaju, ak i lau o ekonomskom stanju mukih kandidata iz
Srbije. Da bi se izbegli nesporazumi, ovde je neto neophodno razjasniti. U prvom
redu, zona Skadarske Malesije, sela Ljea i Puke su bile zone s najloijom ekonomskom
situacijom u Albaniji. Jo u vreme komunizma, poljoprivredne zadruge su zbog planinskog terena imale niu efikasnost nego druge zadruge i dobra u Albaniji, te je usled
toga i plata seljaka u ovim zonama bila najnia u celoj Albaniji. Jedna od intervjuisanih
ena pria da je dnevna plata njenih roditelja bila 1 lek dnevno (10 starih leka), dakle
mesena plata je bila 30 leka, jednaka ceni est vekni hleba. Takav nivo siromatva je
uinio da ove zone posle 1990. godine pretrpe radikalna kretanja populacije. Veina
seoskih porodica je sila u periferije Skadra, Ljea i Tirane dok je najvei deo mladih,
radno sposobnih momaka emigrirao u pravcu Italije i Grke. Najveem delu porodica
koje su se spustile na periferiju pomenutih gradova glavni izvor prihoda je bio novac
koji im alju ostali lanovi koji rade u inostranstvu. Isto tako, nezavisno od toga to
zakon daje pravo nasledstva devojkama kao i momcima, tradicija im to pravo ne priznaje. Zbog svih tih razloga, roditelji ovih devojaka, a i one same, trae da imaju brak
koji im obezbeuje nekakvu ekonomsku sigurnost. Zbog porekla, ove devojke se ne
plae seoskog ivota i poslova, ali mu se gleda kao glavni nosilac porodice u ekonomskom pogledu, stoga e prihvatanje braka s ovekom koji ivi u siromatvu znaiti prihvatanje ivota u tim tekim uslovima do kraja ivota. Upravo iz tog razloga i posrednici esto preuveliavaju ekonomsko blagostanje buduih mueva.
Drugi podstiui faktor za prihvatanje braka u Srbiji je bila i slika Jugoslavije. Interesantno je kako se tokom razgovora s intervjuisanim enama ime Srbija mealo s imenom
Jugloslavija. Na primer, jedna je govorila: Kada sam dola ovde u Jugoslaviju, izvini, u Srbiju; ili je druga govorila: Drugaije sam zamiljala Jugoslaviju, kako ono bee, Srbiju.
Meutim, kao to sam naglasila i u gornjem delu, pravi razlozi za pristanak na udaju u Srbiji su drugaiji i variraju od sluaja do sluaja. U njihovoj sutini ostaje svakako univerzalnost braka i starosna dob stupanja u brak, kao i postajanje majkom.
Neudate ene te zone se ne boje samoe. Ako se jedna devojka ne uda, ona ivi u
porodici jednog od brae do kraja ivota, okruena bratancima i bratanicama. Svakako
da ivot u bratovljevoj porodici nije jednostavan, jer e devojka uvek biti u konkurenciji za status unutar porodice sa snajom, bratovljevom enom. tavie, na neudate devojke se gleda s podsmehom i one se nazivaju pogrdnim imenima, poput usedelica ili
stara usamljenica. Postoji takoe i opasnost od traeva o razlozima neudavanja; o
njima se moe govoriti naglas ili iza lea da su mogle imati neku ljubavnu vezu, da
nisu, dakle, asne, dovodei tako u pitanje ast cele porodice. Ako bi drutvena sredina bila sigurna da je devojka koja je ostala neudata zaista asna, ona bi onda morala
imati neku fiziku manu, a to ponovo moe da dirne drugi deo porodice koja moe da
se stigmatizuje kao porodica koja ima nekog bolesnog u kui, to moe ostaloj brai i
sestrama da otea nalaenje suprunika.
252

Od 13 intervjuisanih ena, samo tri su se udale starije od 27 godina (odnosno s 28,

30 i 34 godine), jedna se udala sa 24 godine, dok su ostale stupile u brak sa po 20 godina. Sigurno je da je za urbanu populaciju i deo seoske populacije udaja u dvadesetoj
godini rana udaja. Ali situacija se menja u konkretnim sluajevima. Meu intervjuisanim sluajevima, nijedna devojka nije imala srednju kolu: najvei deo njih su zavrile
obavezno osmogodinje obrazovanje, jedna je pohaala kolu do sedmog razreda, druga do etvrtog, a poslednja nije uopte ila u kolu. Dakle, s navrenih 15 godina ivota, devojka nema ta da radi osim da se uda. Muka patrijarhalna kontrola nad ivotom
ovih devojaka je i dalje jaka. Ali ova muka kontrola nad moralnom istoom devojaka
iz porodice nema uopte veze s uvanjem istoe i kontrolom plodnosti albanske ene
kao uvarke iste albanske krvi i prosleivanja iste etnike kulture. Sose, udata za
Zorana od 2007. godine pria kako je imala 24 godine kada se udala. Ona i njena porodica su iveli u jednom planinskom selu duboko u Velikoj Malesiji i te godine su se
upravo spustili u jedno selo u polju u blizini grada Skadra. Ona je odbila nekoliko branih ponuda jer nisu bile odgovarajue. Ako bih prihvatila da se udam za nekoga od
onih sluajeva, pria Sose, vrlo verovatno bih se vratila nazad u prvih etiri ili pet
godina. Da se udam i da se vratim nazad. Ne daj Boe, tu kalja obraz svima, kalja
obraz sebi jer nema anse da ti ne kau bar neto. Ti si nikakva, nema pojma, kad se
vrati. Ogovarana ena, i mislila sam bolje je da bude star, samo da ivim s njim, pet
godina pet godina, samo da imam dete s njim, razume? Samo da ne ukaljam obraz
porodici i sebi, u suprotnom Tokom razgovora sa Sose, pitanje asti porodice je bilo
veoma prisutno. Ukoliko se i ne bi udala uopte, o njoj bi se, kae, opet govorkalo. Dakle, jedan od razloga prihvatanja udaje u Srbiji je upravo uvanje porodice od toga da se
o njoj ne bi govorilo. Ona pria da je poetak bio veoma teak, kada ne poznaje ni zemlju, ni jezik, niti koga od ljudi. Ali, ovde smo zbog trojice brae i oca kae ona, dakle
da ne bi okaljali obraz, da ih ne osramote. Sose pria da se nakon navrenih 22 godine
smatra starom za brak, stoga su ti i mogunosti sve manje. Meutim, kada je videla
Zorana, ona kae da nije htela da odlui sama ve je odluku prepustila ocu: Ja mu nisam rekla ni da, niti sam rekla ne. ta god da se desi, nek se desi od njih a ne od mene.
Sutra, ne daj Boe, da se vratim. Oni mogu da me prihvate. A ako bih sama pristala,
kau sama si kriva, nai gde hoes ali vie se ne vraa.
Marija je imala samo 20 godina kada se udala. Poreklom je i ona iz Velike Malesije ali
porodica se odavno spustila u grad Skadar. Ona je tamo i radila. Marija pria da je radila jo
od etrnaeste godine i da je bila najbolja na poslu. Stigla je da proizvodi preko dnevne
norme i dobijala je dodatak na osnovnu platu. Ona kae da je uvek za sebe imala novca i da
je, kada je dola u Srbiju, u selo, iako joj je bilo ao to je ostavila grad Skadar da bi otila u
planinsko selo, i tamo nalazila razne poslove da bi zaradila pare koje je takoe zadrala za
sebe. U Albaniji ona i dalje nije dostigla starost kada se devojke nazivaju starima za brak, ali
su je dva razloga podstakla da prihvati brak u Srbiji, kao to pria: U Albaniji sam se plaila
da prihvatim jer su kod nas mukarci mnogo fanatini, poev od mog starijeg brata. Ja sam
ila na posao, vraala se, a ni na kafu nisam mogla sesti s drugaricama posle posla. I svoju
enu tako zatvara. Znala sam da ako bih pristala da se udam u Skadru, mu bi mi zabranio
253

da radim, bio bi veoma ljubomoran, gde si bila, s kim si se videla, to si se videla s tim i tim.
Uhhh, nisam mogla vie. U to vreme kada su me upoznali s Milenkom, upravo su mi ubili
oca, grekom su ga pomeali s nekim. I kada je doao Milenkov zahtev rekla sam hajde,
dosta sam ivela ovde. Mariji se Milenko svideo im ga je videla i sama ga je prihvatila, bez
nametanja.
Slino kao Mariji, dogodilo se i Vjoli iz jednog sela pored grada Ljea. U meuvremenu, Marta i Dijana su prihvatile da se udaju u Srbiji kako bi ostavile bolan ivot iza
sebe. Obe su bile udate u Albaniji i obe su prole kroz nasilje u porodici. Dijana je imala
samo 18 godina kada je izgubila dete zbog muevljevog nasilja. Marta se nakon razvoda vratila da ivi s braom i mislila je da se nee vie udavati. Imala je 34 godine kada
je doao zahtev od Miloa (starog 50 godina u to vreme). U podnaslovu ove celine pominje se izraz za bolji ivot. Tim enama kojima je u Albaniji prolo vreme za udaju,
samo postojanje druge mogunosti da ostvare porodicu daje smisao ovom izrazu.
Tako, da ne bih opisivala svaki pojedinani sluaj, mogu rei da sve intervjuisane ene
na brak gledaju kao na jedinu nadu za budunost. Ali kao to je reeno, u ovom istraivanju veini devojaka jo nije bilo prolo vreme za udaju. Jednom delu ena je i obeanje o jednom gotovo bajkovitom ivotu s ekonomske strane odigralo neku ulogu u
stupanju u brak, dakle to je bio smisao traenja boljeg ivota. Meutim, veina njih
kau da su imali bolje uslove ivota u Albaniji, posebno zbog toga jer je deo brae iveo
i radio u Grkoj i Italiji i slali su im novac. One takoe priaju kako su oevi prvi doli
da vide mesto gde bi njihove keri ivele. Sose kae da na poetku nije bila zadovoljna
uslovima ivota, ali joj je otac rekao: Deluje kao dobar ovek i kao dobra prilika za
brak. Ako Zoran ima ta da jede, imae i moja ker. Ako on nema ta da jede, nee imati ni moja ker. Sose kae, meutim, da je ubedila mua i svekrvu da prikupljeni novac
investiraju u bolju kuu. Marta, isto tako, poto je uspela da i deveru pronae enu u
Albaniji, kae da njih dvoje ve donose odluke o trokovima i da su uspeli da sagrade
novu trospratnu kuu. Njihovi lanovi porodice imaju obiaj da borave jedan do dva
meseca s kerima koje su udate daleko i glavna briga jednog dela ovih ena je bila da
stvore udobne uslove ne samo za svoj ivot ve i da mogu da doekaju lanove porodice. Neke ene kau da je njihovim roditeljima ili brai, kada su videli da se u stvarnosti
uslovi njihovih ivota nisu menjali, bilo veoma ao i da su izjavili: Bespotrebno smo
izgubili onu ker tamo. Ovo je ponekad dovodilo i do kvarenja odnosa izmeu porodica ena i njihovih mueva.148 Stoga, na osnovu takvih sluajea, oni mukarci koji su
imali utedu, nisu oklevali da investiraju. Tako, za razliku od uoptene percepcije u
Srbiji i Albaniji, nezavisno od marketinga posrednika, stvarni ekonomski odnos izmeu albanskih i srpskih porodica koje se povezuju u tazbinska srodstva je izbalansiran,
148

Kao to sam pomenula, posrednici, koristei to to u porodicama ovih devojaka niko ne zna srpski i to
potencijalne mladoenje ne znaju albanski, preuveliavaju ili lau ne samo o ekonomskom stanju ve
i drugim stvarima. Anelina udata za Gorana koga sam pomenula gore, kae da je njenog oca, iako je
video ekstremno teke uslove ivota, posrednica slagala rekavi mu da Goran nije investirao jer je ekao
da se oeni, ali da je svo bogatstvo pohranio u banku. Ona kae da su njena braa ivela u Grkoj i da su
se, kada su videli gde im je bila sestra, mnogo naljutili na oca. Nakon godinu dana joj je otac umro od
ogorenosti.

254

a to enama iz Albanije koje su udate u Srbiji zapravo daje prednost. Kako nemaju veu
ekonomsku mo od brae ovih ena, muevi nisu u poloaju da ine da se one oseaju
inferiornima i dononje odluka o porodinim trokovima je u naelu uravnoteeno. Ali
sintagma za bolji ivot ima i drugo znaenje koje se povezuje s nivoom muke dominacije nad moralom ena, kretanjem, drutvenim ponaanjem i njihovim telima. Kao
to smo videli u sluaju Sose, Marije, Dijane i Marte, nivo muke dominacije u Severnoj
Albaniji, meu stanovnicima poreklom iz Velike Malesije, i dalje je veoma visok. Sose
kae da u Srbiji devojke rade sve pre braka, a udaju se samo kada imaju dete u stomaku.149 Dok kod nas, ne daj Boe, i ako si verena, ne moe na kafu da izae s verenikom. Pitao me je Zoran, da sam due ostala verena, da li bismo mogli da izaemo u
etnju drei se za ruke. Ne daj Boe, rekoh mu, ni na kafu sami nismo mogli da izaemo, a ne drei se za ruke.
Dijana pria kako su joj ne samo mu, ve i otac i braa bili vrlo fanatini i skloni
kontrolisanju njenog ivota. Meutim, iako misli da su preterivali u svom fanatizmu
otac nije uopte dozvolio kerima da se koluju i sprovodio je snanu kontrolu u vezi
s njihovim oblaenjem, kao i izlascima u selo Dijana nije nikako trpela ni nain vaspitanja devojica u Srbiji, slobodnije nego to treba: i posle se Srbi ale zato devojke
samo ele da ive u gradu i da se zabavljaju (itaj: da imaju momka pre udaje, da izlaze
na kafe i da idu u disko vikendom). Kuku, jadna ja, imam dve keri, gde ih podiem
ovde, ta e biti s njima?
Dijana je, meutim, jedina u svojoj zabrinutosti. Sve ostale ene tvrde da su zadovoljne to u Srbiji nemaju tu kontrolu, ak smatraju to najpozitivnijim u vezi s brakom
u Srbiji. Bar e njihove keri moi da odrastaju isto kao devojice u Srbiji, da izlaze na
kafe, da imaju momka, da se raduju i da idu na fakultet. Milenko kae da on lino nije
otiao iz sela, ali da e sinu i keri kupiti kuu u Kragujevcu. On i Marija ele da se njihova deca koluju i kada bude vreme za to, da prodaju zemlju i kuu na selu i da se svi
presele u grad. Budunost na selu nije povoljna, ne zato to im poljoprivreda ne ide, ve
zato to ne deluje da e se propratna infrastruktura, kole, bolnice i putevi, poboljati
u skorijoj budunosti. Stoga i oni u selu ne vide perspektivu za svoju decu.
Kada Albanke imaju problema u braku, njihovi muevi i drugi lanovi zajednice
lako ih podsete na fanatizam meu mukarcima iz oblasti odakle ove ene potiu.
Odgovor u takvim sluajevima je da je istina da su muevi i braa skloni kontrolisanju
kretanja devojaka, ali mi nismo bez prava glasa. U porodici dobijamo mnogo ljubavi,
podrke, kaemo ta nam se dopada a ta nam se ne dopada, dajemo nae miljenje i
potuju nas. Ako smo se udale ovde, udale smo se radi boljeg a ne radi goreg.
Pre nego to izvedemo neke zakljuke o razliitim nivoima patrijarhalnosti meu
ovim oblastima, zasnovane na empirijskim podacima o albansko-srpskim brakovima,
treba dotai i etniki faktor: da li Albanci, i mukarci i ene, prelaze preko brakova sa
Srbima kao da su lieni predrasuda? Ovo je zapravo najtea taka za istraivanje u
sluaju ena. Ako bi najvei deo mukaraca odgovorio da za njih nacionalnost nema
149

Sose se zaudila kada sam joj rekla da se u nekim delovima Albanije dogaa isto to i u Srbiji.

255

nikakve vanosti, jer je vano da li si dobar ovek ili ne, najvei deo ena bi se pravio da
to pitanje ne uje uopte ak i kada bih se ja ponovo vraala na njega. U jednom sam
trenutku ak pomislila da su se, imajui u vidu nivo obrazovanja, te ene spasle od bar
jedne vrste nacionalistike indoktrinacije koja se dobije putem kolovanja. Ali razgovor s dvema enama mi je promenio ovu perspektivu. Luija, Martina jetrva, govorila je
o tom pitanju pre nego to sam joj ga i postavila, ba kada smo izale u etnju a ja sam
ostavila belenicu kod kue mislei da sam zavrila s radom za taj dan. Eh, sestro
moja, ree ona, misli ti da ja ne znam da smo mi bili u krvi sa Srbima, a? Uh bre,
znam, ak vrlo dobro, ta se dogodilo meu nama, ta se dogodilo na Kosovu. Kada je
brat iz Nemake saznao da smo dali re Srbinu, prodao je auto, doao je kui za 24 sata
i rekao je, dok sam ja iv, nee Srbin uzeti moju sestru za enu. Ako je on platio posredniku 3000 evra da sredi veridbu, ja sam prodao auto i doneo sam pare da mu ih vratimo
nazad, ali ovo raditi neemo. Znam da Luija ima 29 godina ali hajde naiemo joj mua
drugde, neka potrai drugi brat u Grkoj, neka se uda za Grka i da ivi kao kraljica.
Otac ga je sasluao i dopustio mu da zavri govor i rekao mu je ti si u pravu, ali kada
je ve bilo tako lako da se to uradi, to niste uradili to do sada, ve ste ostavili sestru da
napuni 29 godina, a da se ne uda? Ovakva je dakle bila sudbina, tako neka i bude, mi
datu re ne povlaimo nazad. Interesantno je kako u oima Albanca iz Velike Malesije
Srbin predstavlja figuru neprijatelja, dok Grk ne, iako se prema albanskim nacionalistikim uverenjima i Srbi i Grci smatraju neprijateljima. Ali, uestalost komunikacije s
Grkom, viestruki ekonomski, drutveni i meuljudski odnosi stvoreni emigracijom,
doveli su do toga da figura neprijatelja izbledi, nezavisno od istorijskih nacionalistikih
naracija, nezavisno od meuetnikih predrasuda. Isto tako je zanimljivo da primetimo
znaaj kosmoloke kategorije sudbine: devojka treba da se uda, ako ju je sudbina poslala Srbinu, od sudbine nema beanja, kao to smo videli u Goranovom sluaju.
Anelina, udata za Gorana, isto mi je rekla: Ja znam ta se dogaa izmeu nas i
njih (Srba). Baba mi je priala ta su Srbi radili u Malesiji pre 100 godina. Ali kakve veze
ima moj Goran s onim to se dogodilo pre 100 godina? Na kraju krajeva, udata sam za
njega a ne za sve Srbe. Ali, zabrinuta Anelina e mi pokazati da jedna od ena koja
ima problema s muem, izlazi u dvorite i poinje da vie kako su vam dobro uradili
Kosovari. Kukuuu da nas sve u nevolju uvali. Zvale su me druge ene na telefon i
zabrinute mi rekle da odem da popriam s njom. Mi nismo budale, znamo te stvari, ali
dok god smo same pristale da se udamo ovde, nije nae da se bavimo tim stvarima.
Zbog ega? Nita ispraviti neemo to se dogodilo, i inimo ljude ovde nervoznima i
sebi kvarimo sve. Tako mi je, dakle, nehotice Anelina objasnila da je izbegavanje mog
pitanja bilo namerno. Ove stvari takoe pojanjuju injenicu da svaki period politike
i medijske tenzije izmeu Albanije i Srbije stavlja ove parove u teak poloaj i ovo bolje
objanjava zato je Zoranu i Milanu laknulo zbog Briselskog sporazuma. U Sandaku
postoje sluajevi mukog nasilja u porodici prema eni. U dva sluaja s kojima sam se
susrela, ono je bilo povezano s injenicom da su ene bile Albanke, a govorkanja ili zadirkivanja drutvenog kruga su podstakli ove mukarce na nasilje prema njima. U ovim
sluajevima su socijalne slube i policija normalizovali situaciju. Ljudi uspevaju da
256

srue barijere koje su ranije bile nezamislive, ali njihovo prisustvo i dalje ostaje jako.
Sam in ruenja barijera i dalje je nejak u odnosu na njihov razdvajajui potencijal.
Na kraju
Analizirani sluajevi ukazuju na nesklad izmeu drutvenih realnosti i zamiljenih
patrijarhalnih vrednosti. Potranja za enama koje krase patrijarhalne vrednosti pokazuje da u zoni Sandaka u Srbiji nastavljaju da dominiraju patrijarhalni odnosi. To ipak
vie nije odnos neosporne muke dominacije i starosne hijerarhije u onom smislu u
kom je to bio pre 100 godina. Kao to smo gore videli, realna patrijarhalnost u Sandaku se sastoji u injenici da se univerzalnost braka i godine stupanja u brak i dalje ne
dovode u sumnju. Utoliko manje i znaaj produetka loze raanjem dece. Mu je i dalje
glavni lan porodice i u smislu obezbeivanja ivota, ali tome nije razlog patrijarhalnost: ene iz Albanije odlaze da ive u kui i na imovini mua, a ne obratno. Meutim,
enama se ne uskrauje pravo na rad, ak naprotiv, rado se oekuje takva mogunost.
Donoenje ekonomskih odluka u kui je generalno izbalansirano.
U poreenju sa zonom Velike Malesije, sela oko Ljea i Puke, patrijarhalnost u zoni
Sandaka je nieg nivoa, bez obzira na suprotne pojedinane sluajeve. U zonama severne Albanije, patrijarhalnost kao drutveni odnos ali i kao muka dominacija, nastavlja da bude jaka. Kontrola nastavlja da se vri to se tie odnosa ena i devojaka sa
spoljnim svetom ali ne toliko unutar porodice. Devojke u najveem broju sluajeva
imaju prava da prihvate ili odbiju prilike za brak, ali one nikako ne treba da ostanu
neudate. No, taj oblik muke dominacije i kontrole nemaju veze s ulogom i simbolikim znaajem koji telo ene ima za naciju, ni na praktinom, ni na nivou diskursa kod
obinih ljudi. Prelazak imaginarnih i realnih granica koje postavlja nacionalizam ne
mora da znai da mukarci iz Srbije i ene iz Albanije koje stupaju u takve brakove
odustaju od naina na koji razumeju naciju i otadbinu, prijatelja i neprijatelja. Deo
njih misli da su porodica i nacija dve razliite stvari, dok ih drugi deo ne vidi kao povezane jednu s drugom. Ovaj tekst je, izmeu ostalog, i poziv za istraivae u oblasti
polnosti i nacionalizma da iz jedne druge prizme i veoma potanko sagledaju odnos izmeu patrijarhalnosti, muke dominacije i nacionalizma, te da napuste pristup koji
osnovu tog odnosa nalazi iskljuivo u diskursu i strategiji politikih i medijskih elita.

257

Literatura:

BRACEWELL, W. (2000) Rape in Kosovo: masculinity and Serbian nationalism,

Nations and Nationalism 6 (4), pp. 563 90.
DIMOVA, R. (2006) Modern Masculinities: Ethnicity, Education, and Gender in
Macedonia. Nationalities Papers 34(3), pp. 305-20.
HELMS, E. (2013) Innocence and Victimhood: Gender, Nation, and Womens Activism
in Postwar Bosnia-Herzegovina. Madison, WI: University of Wisconsin Press.
HYSA, A. (2015) Albansko srpski brakovi izmedju medijskog predstavljanja i
stvarnosti, Beton, Danas, 22. 04. 2015. http://www.elektrobeton.net/mikser/albansko-srpski-brakovi-izmedu-medijskog-predstavljanja-i-stvarnosti/
KASER, K. (2008) Patriarchy After Patriarchy:Gender Relations in Turkey and in the
Balkans, 1500-2000, Mnster: LIT Verlag.
LAMBESKI, S. (1999) Suck My NationMasculinity, Ethnicity and the Politics of
(Homo)sex. Sexualities 2(4), pp. 397419.
MAYER, T. ed. (2000) Gender Ironies of Nationalism: Sexing the Nation. New York:
Routledge
MOGHADAM, V. (2004) Patriarchy in Transition: Women and the Changing Family in
the Middle East,Journal of Comparative Family Studies, 35 (2), pp. 137-162.
NAGEL, J. (1998), Masculinity and nationalism: gender and sexuality in the making of
nations, Ethnic and Racial Studies, 21(2), pp. 242260.
NEOFOTISTOS, V. (2010) Cultural Intimacy and Subversive Disorder: The Politics of
Romance in the Republic of Macedonia, Anthropological Quarterly, 83(2), pp. 279316.
NEOFOTISTOS, (2004) Beyond Stereotypes: Violence and the Porousness of Ethnic
Boundaries in the Republic of Macedonia. History and Anthropology 15(1), pp. 47-67.
ORTNER, Sh. (1996) Making Gender: the Politics and Erotics of Culture. Boston:
Beacon Press.
VERDERY, K. (1994) From Parent State to Family Patriarchs: Gender and Nation in
Contemporary Eastern Europe. East European Politics and Societies. 8(2), pp. 225-55.
YUVAL-DAVIS, N. (1993) Gender and nation, Ethnic and Racial Studies, 16 (4), pp.
62132.

258

ArmandaHysa
Institute of Cultural Anthropology
Center of Albanian Studies, Tirana

Serbian-Albanian Mixed Marriages: When Patriarchy

Breaks the Barriers of Nationalism
Abstract:
This article deals with an interesting social phenomenon, namely the mixed marriages
between Serbian men and Albanian women from Albania. The article is based on fieldwork in the region of Sandak. However, the examination od this phenomenon transcends both geographical and theoretical scope of this article, and tries to offer a new
approach to the study of links between patriarchy and nationalism.

Key words:
patriarchy, nationalism, mixed marriages, Sandak

259

260

Marija Mandi
Ana Sivaki
Filoloki fakultet
Univerzitet u Beogradu

Jezik i etno-politiki sukob:

Sluaj albanskog u savremenom Beogradu150*
Apstrakt:
U radu se razmatra uticaj etno-politikog sukoba na upotrebu albanskog jezika u savremenom Beogradu. Prvo se daje opis albanske manjine u Srbiji, demografskih odlika,
institucionalne mree i upotrebe jezika. Polazei od sociolingvistikog istraivanja
koje je sprovedeno meu albanskim govornicima u Beogradu, u radu se zatim analizira
upotreba albanskog i njegova uslovljenost etno-politikim konfliktom.

Kljune rei:
sociolingvistika, studije konflikta, albanski jezik, srpski jezik, Beograd, upotreba jezika, jezika ideologija, sukob na Kosovu, viejezinost

150

Istraivanje se sprovodi u okviru regionalnog projekta Figuring out the enemy: re-imagining SerbianAlbanian relations, koje je podrala vajcarska agencija za razvoj i saradnju SDC, u okviru Saveznog
odseka za spoljne poslove, i u okviru projekta Jezik, foklor, migracije na Balkanu (. 178010), koji
finansira Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.

261

Viejezinost u velikim gradovima: sluaj Beograda

Viejezinost je ve neko vreme predmet akademskog interesovanja. Gupta (Gupta,
2000) tvrdi da viejezine prakse mogu posluiti kao osnova za razlikovanje tipova grada.
S jedne strane, pravi kosmopolisi jesu gradovi u kojima nema nijedne dominantne etnolingvistike grupe, i u kojoj je model lingvistike interakcije govornika odreen
viestrukou; to se odnosi na Singapur i druge velike gradove Srednjeg istoka i Azije
(Gupta, 2000, 109 prevod MM). S druge strane, u velikim trgovakim, globalnim
gradovima npr. Londonu, Hong Kongu ili Njujorku od veine se ne oekuje da menja
svoj model interakcije kao odgovor na viejezini ivot grada, pa stoga u njima jednojezine
ideologije jo uvek preovlauju (isto). Uporite jednojezinih ideologija nalazi se u Evropi,
u kojoj jednakosti jezik nacija drava i ideologija standardnog jezika predstavljaju
dominantne drutvene paradigme (Milroy, Milroy, 1985). Ipak, viejezinost je dobila
privilegovano mesto u politikoj agendi Evropske unije. Najznaajniji evropski dokument
koji definie jeziku politiku je tako Evropska povelja za manjinske i regionalne jezike iz
1992, koji je Unija Srbije i Crne Gore ratifikovala 15. februara 2006. godine.151
Viejezine prakse u savremenom Beogradu svakako su se razvijale pod uticajem velike
drutveno-politike krize koja je potresala grad, dravu i region tokom devedesetih godina.
Naime, tokom devedesetih godina dvadesetog veka, grad i njegovo stanovnitvo su doiveli
kravi raspad Jugoslavije, autoritarni i nacionalistiki reim Slobodana Miloevia, ratove u
susednoj Hrvatskoj i Bosni, ekonomske sankcije Srbiji, koje su izglasale Ujedinjene nacije
1992. godine, jednu od najgorih hiperinflacija u istoriji. Krajem devedesetih godina, izbio
je vojni srpsko-albanski sukob na Kosovu, koji se zavrio NATO-ovim bombardovanjem
Srbije, padom Miloevia i odvajanjem Kosova i Metohije od Srbije. Politika i drutvena
kriza uzrokovala je masovne prinudne i dobrovoljne migracije iz zemlje i Beograda, kao i
nove prilive stanovnitva. Ove okolnosti doprinele su etnikoj homogenizaciji zemlje i grada, i nisu bile podsticajne za razvoj viejezinog ivota grada.
to se tie jezika koji se govore u gradu, mogu se razlikovati manjinski jezici koji su
tradicionalno prisutni u Beogradu, kao maarski, albanski, romski, rumunski, grki i dr.,152 i
novi imigrantski jezici, kao npr. kineski.153 Pored toga, govore se i tzv. svetski jezici, kao
engleski, nemaki, francuski, ruski, panski, italijanski, i dr., pri emu je engleski lingua franca.
151

152

153

Up. Evropska povelja za manjinske i regionalne jezike; http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/2858_

european_charter_for_regional_or_minority_languages.pdf /poseeno 21.03.2015/
Mogli bi se isto tako dodati hrvatski, bosanski, crnogorski, bunjevaki, koji su zvanno priznati;
meutim, oni su zapravo standardne varijante jednog jezika, koji je zasnovan na junoslovenskom
tokavskom dijalektu, poznatom u bivoj Jugoslaviji pod zvaninim nazivom srpskohrvatski jezik (up.
Kordi, 2010); pored njih, u Beogradu se govore i slovenaki, makedonski, goranski i drugi jezici. Pored
toga, treba istai da su jo dva jezika pripadala tradicijskim etnolingvistikim zajednicama u Beogradu,
nestala su nakon Drugog svetskog rata, i to su judeo-panski jezik sefardskih Jevreja (up.
, , 2009) i nemaki koji je govorila nemaka manjina.
Ne postoji pouzdan podatak koliko Kineza ivi u Beogradu i Srbiji. Nezvanino, u Beogradu ivi izmeu
10.000 i 20.000 Kineza; oni su poeli da migriraju u Srbiju tokom devedesetih. Novobeogradski blok
70 je kolokvijalno poznat kao Kineska etvrt; http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/288403/Kako-ziveKinezi-u-Beogradu /poseen 21.03.2015/

262

Sukob i jezik: bliska veza?

Kolektivni identitet i sukob tesno su povezani jedno s drugim, a jezik je zasigurno
jedan od najvanijih markera kolektivnog identiteta. Tako, jezik moe doprineti razvoju sukoba, moe se zbog sukoba iriti ili biti potisnut, a moe se koristiti potpuno nezavisno od sukoba (Wright, 1998; Smith, 1998). Budui da su u Evropi nacionalni jezici postali najznaajnija sredstva nacionalne kulturne reprodukcije, ergo (Csergo,
2007, 6) tvrdi da je evropski nacionalizam doprineo stvaranju novog koncpeta lingvistike teritorijalnosti, za koga je osobeno oekivanje da je nacionalni prostor omeen
nacionalnim jezikom. ergo istie: Da bi se obezbedio kontinuitet posedovanja, nacionalni jezik povezuje ljude s nacionalnim prostorom putem socijalizacije, i to obrazovnim sistemom u kome obrazovanje ima ulogu nacionalne ideologije. Glavne alatke za
perpetuiranje nacionalne kulture su bile nacionalna knjievnost, nacionalna istoriografija i geografija, i nacionalni praznici, koji su takoe koristili nacionalni jezik da bi
odali poast istoriji nacije (Csergo, 2007, 6 prevod MM). Ipak, nacionalne manjine
koje ive u okviru sistema nacija-drava problematizuju zahteve za nedvosmislenom
nacionalnom lojalnou, homogenou i jednim jedinim nacionalnim jezikom. Manjine pozivaju na ukljuenje njihovih jezika u javne ustanove, obrazovni sistem, kao i na
institucionalne garancije koje jame reprodukovanje manjinske kulture na manjinskom jeziku (Csergo, 2007, 8; Kymlicka, 2001).
Koristei razliite metodoloke i teorijske pristupe, kao to su sociolingvistika i
studije konflikta, ovaj rad se usredreuje na upotrebu albanskog u Beogradu. Na samom poetku, opisana je albanska manjina u Srbiji, njene demografske odlike, ustanove i upotreba jezika. Zatim, rad analizira upotrebu albanskog u Beogradu na osnovu
sociolingvistikog istraivanja, s posebnim osvrtom na uticaj srpsko-albanskog sukoba na Kosovu na upotrebu jezika. U radu se tvrdi da je upotreba albanskog jezika u
Beogradu u velikoj meri oteana zbog sukoba na Kosovu, ali da, pored toga, postoji
potencijal za poboljanje i razvoj viejezinosti i multikulturalizma u gradu.
Albanski govornici u Srbiji: popisi stanovnitva
Postoje dve odnosno tri etno-lingvistike zajednice koje koriste albanski kao svoj
manjinski jezik u Srbiji: etniki Albanci, Akalije i/ili Egipani. S jedne strane, Akalije i
Egipani smatraju sebe posebnom etnikom grupom; s druge strane, ne slau se oko imena
zajednice i porekla (Marushiakova, 2001).154 Ipak, pripadnici drugih etnikih zajednica
identifikuju Akalije i Egipane uglavnom s Romima. Oni tako pripadaju grupi heteroidentifikovanih Roma [koji] sebe esto ne identifikuju kao Rome (Bunescu, 2014, 1).
Procena manjinskog stanovnitva u Srbiji najvie se zasniva na popisima
stanovnitva. Uopteno gledano, popisi su veoma kontroverzna drutvena praksa, u
154

Pripadnici Akalija smatraju da balkanski Egipani pripadaju njihovoj grupi, ali ne izvode svoje poreklo
iz Egipta. Opet, balkanski Egipani tvrde da su Akalije deo njihove zajednice, koja potie iz Egipta
(Zemon).

263

iju se verodostojnost jo vie sumnja u drutvima koja su traumatizovana ratovima i

etnikim konfliktima, kao to je to sluaj sa Srbijom i njenom albanskom manjinom.
Brojani podaci iz popisa se obino preobraavaju u tvrde injenice koje slue kao
mono oruje u daljim politikim i diskurzivnim bitkama u eliti, kao i meu
manjinskim opozicionim pokretima (Gal, 1993, 338, Foucault, 1994). Popise
stannovnitva, stoga, treba koristiti kao izvore koji signaliziraju drutvene trendove,
treba ih gledati kroz prizmu nejednakih odnosa moi i politikih interesa veinskih i
manjinskih grupa.
Procene broja etnikih Albanaca i albanskih govornika u srpskim popisima pokazuju
kako se presecaju razliiti politiki interesi i odnosi moi u drutvu. Popisi stanovnitva
Republike Srbije 194881. ukljuuju Kosovo i Metohiju, gde Albanci ine apsolutnu
veinu. Budui da je albansko stanovnitvo bojkotovalo popise 1991. i 2011, velike su
brojane varijacije izmeu popisa 1981. i 1991, kao i izmeu popisa 2002. i 2011. Broj
albanskih govornika u 1991. godini zasniva se, stoga, na proceni koja se odnosi samo na
june srpske optine Preevo i Bujanovac, u kojima veina Albanaca u Srbiji ivi.
Tabela 1 Albanska nacionalnost i albanski kao maternji jezik u Srbiji i Beogradu,
prema popisima stanovnitva ( 2011, 16, 21; Statistiki zavod
Republike Srbije)

Albanska
nacionalnost
Srbija

Albanski
maternji jezik
Srbija

1948

532.011

1953

565.513

561.976

3.687 -

1961

699.772

684.166

8.262

1971

984.761

967.416

6.978

1981

Godina
popisivanja

Albanska
Albanski
nacionalnost maternji jezik
Beograd
Beograd

1.303.034

1.309.197

8.212

1991*

78.281*

19.004*

5.370

2002

61.647

63.835

1.492

2.753

2011

5.809

10.040

1.252

3.832

Broj Albanaca u Beogradu znaajno se poveava izmeu 1960. i 1990, dok u periodu izmeu 1990. i 2011. naglo opada. Porast broja albanskih govornika moe se objasniti povoljnom politikom klimom, mogunostima za zapoljavanje i industrijskim
razvojem u tadanjoj Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Opadanje broja
albanskih govornika u Beogradu pak nastaje kao rezultat stalnog pogoranja srpskoalbanskih politikih odnosa. Kriza u srpsko-albanskim odnosima dostie vrhunac
tokom rata na Kosovu i NATO-ovog napada na Srbiju 199899. godine. Pored stalne
264

emigracije albanskih govornika i Albanaca iz Beograda u skorijem periodu, primeuje

se i trend meu Albancima da se nacionalno ne izjanjavaju ili da se opredeljuju za neki
drugi nacionalni identitet u popisima.155 Naime, na osnovu uesnikog posmatranja i
razgovora s lokalnim albanskim stanovnitvom doli smo do saznanja da Albanci u
Beogradu od 1980. esto pribegavaju etnikoj mimikriji i izjanjavaju se kao Goranci.156
Vei broj govornika albanskog od pripadnika albanske nacionalnosti u popisima
objanjava se albanskim govornicima nealbanskog etniciteta, kao to su Egipani i
Akalije. Ta razlika je posebno primetna u Beogradu u Popisu 2011, prema kome govornika albanskog ima dva puta vie nego etnikih Albanaca ( 2011, 16, 21;
et al., 2014, s.98, 151).
Albanski govornici u Srbiji: institucionalna mrea

Prema Popisu stanovnitva 2002, bilo je 57.737 albanskih govornika u optinama

june Srbije, u kojima, kako je ve napomenuto, ivi veina Albanaca u Srbiji (96.1%);
u Preevu ine apsolutnu veinu (97%), u Bujanovcu vie od polovine stanovnitva
(62%), dok u Medvei ine treinu (28.67%). Kako Nenadi (2010, 34 prevod MM)
primeuje: Ove optine se smatraju nerazvijenima, prema indikatorima kao to su
visoka stopa nezaposlenosti i siromatva, nerazvijena infrastruktura, negativni migracijski trendovi i emigracija stanovnitva, nedostatak ljudskih resursa i mnogi drugi
drutveni problemi. Veina zaposlenih radi u dva sektora proizvodnja (npr. duvan,
plastika) i obrazovanje (Maksimovi, 2015).
Albanska institucionalna mrea nije dovoljno razvijena. Najvanije albanske ustanove u Srbiji su Ambasada Republike Albanije, obrazovne ustanove (od obdanita do
univerzitetskog nivoa), kao i medijske i politike ustanove. Broj uenika koji pohaaju
srpske osnovne i srednje kole na albanskom jeziku je 10.000 (IANS, 2013, 3). U
optini Preevo, ima 11 obrazovnih ustanova: jedna predkolska, osam osnovnih kola
(jedna ima nastavu na srpskom, ostale na albanskom), Srednja tehnika kola Preevo
(potpuno obrazovanje za sve etiri godine u 39 razreda je na albanskom, a u 4 razreda
na srpskom) i Gimnazija Skenderbeg (31 razreda na albanskom, 4 razreda na srpskom).157 U optini Bujanovac, ima 15 obrazovnih ustanova: jedno predkolsko (s nastavom na albanskom i srpskom), 11 osnovnih kola (6 s nastavom na albanskom, 4 na
srpskom, jedna meovita), Struna kola Sveti Sava, u kojoj je nastavni srpski, Gimnazija Sezai Suroi, s nastavom na albanskom (47 razreda na albanskom). Postoji takoe i kola za osnovno muziko obrazovanje s nastavom na srpskom.158 U Medvei,
155

156

157
158

U zvaninim instrukcijama datim popisivaima na poslednjem Popisu 2011, stoji da prema srpskom
Ustavu ( 2006), graani nisu obavezni da se izjasne u pogledu religije i etniciteta. Na poslednjem
Popisu 2011, 2.23% ukupnog stanovnitva nije se izjasnilo u pogledu etniciteta ( et al., 2014,
114).
Goranci su slovenska muslimanska zajednica koja naseljava podruje Gore tromeu izmeu Kosova,
Albanije i Makedonije; oni govore junoslovenski dijalekt ( et al., 2014, 114).
Up. http://www.presevo.rs/inde x.php/sr-YU /poseen 21.03.2015/
Up. http://www.bujanovac.rs /poseen 21.03.2015/

265

ima 8 obrazovnih ustanova: obdanite, est osnovnih kola (3 sa nastavom na srpskom

i albanskom, i 3 na srpskom jeziku), Srednja tehnika kola Nikola Tesla (14 srpskih
i 4 albanska razreda) (Nenadi, 2010, 34).
Iako su ove optine etniki meovite, osnovne kole i donekle srednje kole Bujanovca i Preeva odlikuju se etnikom segregacijom: osnovne kole na srpskom jeziku
pohaaju Srbi i Romi, dok Albanci pohaaju albanske jezike kole; samo se u selima
Reljan i Bira nastava odvija na oba jezika pod istim krovom u osnovnim kolama (Nenadi, 2010, 34). To zni da uenicima esto nemaju priliku da sretnu svoje vrnjake iz
drugih etnikih grupa. Za razliku od njih, u optini Medvea postoje srpski i albanski
razredi u okviru istih osnovnih kola (isto).159
Srpska omladina iz Bujanovca i Preeva obino nastavlja svoje obrazovanje u Niu, Beogradu i drugim srpskim gradovima, dok mladi Albanci na dalje obrazovanje najvie odlaze
u Pritinu, Makedoniju ili Albaniju (isto). Ipak, Ekonomski fakultet i Pravni fakultet imaju
predavanja na srpskom i albanskom, pri emu je Odsek za albanski jezik smeten u Medvei (isto). Veoma vaan obrazovni centar je Katedra za albanski jezik, knjievnost i kulturu
Filolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Medijsku situaciju Albanski nacionalni savet ocenjuje kao naelno dobru, budui da
brojni mediji emituju na albanskom jeziku: Radio-televizija Preevo, Radio-televizija Bujanovac, Radio Preevo, Radio Bujanovac, zatim privatna televizija Aldi iz Preeva i privatna
televizija Spektri iz Bujanovca, koje obe emituju na albanskom jeziku (IANS, 2013, 5). Jedine novine na albanskom su nedeljnik Nacionali, ali su u veoma tekoj finansijskoj situaciji i na ivici opstanka; u poetku, novine je podravalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, ali onda je finansiranje prebaeno na Albanski nacionalni savet (isto).160
Slubena upotreba albanskog jezika
Slubena upotreba albanskog jezika je, prema izvetaju Albanskog nacionalnog saveta,
u nekim segmentima na zadovoljavajuem nivou, dok u drugim jo uvek nije su skladu s
vrlo naprednim zakonima o zatiti manjina i manjinskih jezika koje je Srbija usvojila, niti
sasvim ispunjava uslove koje propisuje Evropska povelja za regionalne i manjinske jezike,
koju su srpski zvaninici ratifikovali. Budui da postotak albanskog stanovnitva u Preevu,
Bujanovcu, Medvei prelazi 15%, zvanini jezici na nivou tih optina su albanski i srpski.
Ipak, najvaniji republiki zakoni jo uvek nisu prevedeni na albanski; izuzetak predstavljaju
zakoni poput Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (IANS, 2013, 6).
Table na dravnim ustanovama u Preevskoj dolini, kao istie Albanski nacionalni
savet, napisane su samo na srpskom i irilici, ukljuujui policijske stanice, Republiki
geodetski zavod, Slubu za katastar i kartografiju, Republiki Zavod za zdravstveno
osiguranje, poreske slube, Nacionalni biro za zapoljavanje i Republiki Fond za pen159
160

Up. http://www.medvedja.org.rs /poseen 21.03.2015/

Up. http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/SHta-zele-stranke-nacionalnih-manjina/t51926.
lt.html http://www.blic.rs/Vesti/Politika/501023/Albanci-na-izbore-na-jugu-Srbije-u-tri-kolone /
poseen 22.03.2015/

266

ziono osiguranje. Pored toga, Republiki geodetski zavod, medicinske ustanove i policijske stanice izdaju dokumenta samo na srpskom i irilici. Registracija preduzea, sav
izborni materijal i glasaki registri tampaju se samo na srpskom (IANS 2013, 8). Albanska novoroenad, kako naglaava Albanski savet, dobijaju izvode iz matinih knjiga roenih na srpskom, to dalje uzrokuje brojne greke u ispisivanju originalnih albanskih imena u linim kartama i pasoima (isto). Iako je albanski u slubenoj
upotrebi u optini Medvea, prema Albanskom nacionalnom savetu, nijedan od zaposlenih u optinskoj administrativnoj slubi za registraciju nije Albanac; dalje, optinske odluke i potvrde u Medvei ne izdaju se na albanskom (isto, 10).
U Izvetaju albanskog nacionalnog saveta tvrdi se da nema albanskih govornika niti
prevodilaca u policijskoj administraciji (isto, 8). Ipak, nakon pada Miloevia u oktobru
2000, nova srpska vlada je razvila plan za miroljubivo reenje krize na jugu Srbije. Poev od
2001, osnovane su etniki meovite policijske jedinice sainjene od iskusnih policijskih
oficira, od kojih vie od pola ine Albanci (Stodiek, 2006, 4360).
U meuvremenu, u Srbiji je 2008. godine usvojen Zakon o organizaciji sudova i
Osnovni sud u Vranju je zaposlio pet sudija albanskog porekla od ukupno 43 sudije.
Kako u Pinjskoj oblasti, kojoj pripada ovaj sud, Albanci ine 25% stanovnitva, Albanski nacionalni savet smatra da ovaj postotak albanskih sudija u ukupnom broju sudija
jo uvek nije zadovoljavajui (IANS, 2013, 613).
Sociolingvistiko istraivanje
Istraivanje albanskog jezika sprovodi se u okviru pilot-projekta pod nazivom
Viejezinost u Beogradu danas, koji je kreirao tim istraivaa i saradnika Balkanolokog
instituta SANU i Filolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Do sada su obuhvaeni
maarski, rumunski i albanski.161 Istraivanje albanskog temelji se na sociolingvistikim
161

Rezultati ovog projekta su predstavljeni u jednom istraivakom radu i na brojnim naunim skupovima:
(lanak) Blla et al., 2012; skupovi: (prezentacija) Blla, M., Buljanovi, S., Ili, M. Monolingualism vs.
Multilingualism in Belgrade Today: The Domains of Hungarian Language Use, na skupu: Concepts
and Consequences ofMultilingualism in Europe3, 811. jun 2011,Peuj,Maarska, Osijek, Hrvatska;
(prezentacija) Buljanovi, S., Balla, M, Ili, M. Hungarian in Contemporary Belgrade: a Case of
Compartmentalised Language?, na skupu: The 19th Sociolinguistics Symposium Language and City,
2124, jul 2012, Berlin, Nemaka; (prezentacija) Buljanovi, S., Balla, M., Ili M. Between the Word
of Law and Practice: the Case of Hungarian Speakers in Serbia, na skupu: Conference on minority
representation and minority language rights: Origins, experiences and lessons to be learned, 1114.
oktobar 2012, Cluj-Napoci, Romania; (prezentacija) Buljanovi S., Ili M. Hungarian in the linguistic
landscape of Serbia: A comparison between Belgrade, Panevo and Debeljaa, na skupu: Theory and
Practice of Linguistic Landscape Research on East-Central European Minorities, 23. maj 2013,
Budimpeta, Maarska; (prezentacija) Buljanovi, S, Ili, M. Hungarian in contemporary Belgrade:
The role of language ideologies; (prezentacija) Sivaki A., Osmani V., Ili M. Language use and ethnopolitical conflict: The case of Albanian in contemporary Belgrade, na skupu: ICML XIV International
Conference on Minority Languages XIV, 1114. septembar 2013, Grac, Austrija; (prezentacija) Huanu,
M., Sorescu-Marinkovi A., Mandi M. Comuniti romneti n Belgrad: privire de ansamblu i perspective de cercetare, : Al cincilea simpozion international de lingvistica, 27. septembar 2013,
Bukuret, Rumunija; (prezentacija) Sorescu-Marinkovi A., Huanu M., Mandi M. Multilingualism
and ethnic fragmentation on the European periphery: Romanian language use in the city of Belgrade,
na skupu: Borders and Identities 2015: Urban Fragmentation(s), Humboldt University Berlin, 1619.
mart, 2015.

267

upitnicima koji su podeljeni meu govornicima albanskog u Beogradu, pri emu Egipani i
Akalije jo uvek nisu ukljueni. Pored upitnika i kvantitativnog pristupa, koristili smo
takoe i metodu uesnikog posmatranja. U svojoj osnovnoj formi, ovaj pristup implicira
korelaciju izmeu jezika i drutvenih inilaca, kako bi se identifikovao drutveni kontekst
u kome oni funkcioniu (Filipovi, 2009, 24). Upitnik je podeljen na tri dela:
A. Domeni upotreba jezika u razliitim domenima;
B. Komunikacija upotreba jezika u razliitim komunikativnim okruenjima;
C. Stavovi stavovi prema upotrebi jezika.
Istraivanje je bilo anonimno, a lini podaci su traeni samo radi statistikih analiza, i to godite, pol, obrazovanje, mesto odrastanja i pred-univerzitetskog kolovanja,
kao i mesto boravka. Govornicima albanskog koji su uestvovali u istraivanju (u daljem tekstu: govornici) ponueno je da biraju izmeu dveju jezikih verzija upitnika,
srpske i albanske, kao i izmeu dvaju metoda popunjavanja, on-lajn i tampane. Upitnik sadri 60 pitanja i mnoga su otvorena; od govornika se trai da napiu odgovor ili
komentar, kao to se vidi u primerima ispod:
7. Izbegavam da koristim albanski u javnosti:
da ne
Ako da, zato? ____________________________________________
Da li ima dovoljno programa i kulturnih sadraja na albanskom, prema vaem miljenju:
u Beogradu dovoljno nedovoljno nijedan
u Srbiji dovoljno nedovoljno nijedan
Da li uvek prelazite na albanski ukoliko se vaoj grupi prikljui osoba koja govori
albanski?
da ne
Zavisi od________________________________________________________
59. To to imam albansko poreklo i ivim u Beogradu mi je samo:
koristilo
tetilo
______________________________________________
Govornici albanskog: opti podaci
Upitnik je podeljen izmeu nekoliko grupa albanskih govornika, uglavnom studenata i bivih studenata Odseka za albanski jezik, knjievnost i kulturu Filolokog fa268

kulteta Univerziteta u Beogradu, njihovih roaka, prijatelja i poznanika. Do sada je

popunjeno 50 upitnika: 35 govornika je izabralo srpski formular, a 15 albanski. Dve
glavne uzrasne kategorije su jasno vidljive: mlai od 30 i stariji od 50, pri emu preovlauju studenti i bivi studenti, koji pripadaju prvoj kategoriji. Dalje, pol govornika
odgovara distribuciji pola meu studentima Filolokog fakulteta: dve treine ili 34
(68%) ine ene i jednu treinu mukarci ili 16 (31%). Grafik 1 predstavlja govornike
prema goditu i polu, pri emu je uzrast podeljen na etiri potkategorije; napominjemo
da etvoro nije odgovorilo na ova pitanja.
Grafik 1. Govornici prema goditu i polu

to se tie obrazovanja, upitnik je usklaen s obrazovnim sistemom u Srbiji, tako da

daje pet razliitih kategorija, kao to se vidi dole u Grafiku 2. Analiza pokazuje da ima jednak broj govornika s osnovnokolskim obrazovanjem i viom kolom (4% svaka grupa). S
druge strane, govornici sa srednjom kolom ine treinu (27%), dok vie od pola ima fakultetsku diplomu (54%), pored govornika (14%) koji nisu odgovorili na ovo pitanje.
Grafik 2. Govornici prema obrazovanju

269

Veroispovest govornika ne odgovara naim oekivanjima, jer veina Albanaca ispoveda islam. U naem uzorku pak ima skoro podjednak broj muslimana (39%) i pravoslavaca (36%), dok katolika ima znaajno manje (6%), zatim dolaze ateisti (4%) i ostali (4%). Religijska pripadnost govornika ne odgovara situaciji na Kosovu i Albaniji; na
Kosovu, katoliki Albanci ine manje od 5%, a muslimani Albanci 95% albanskog stanovnitva; u Albaniji ima oko 60% muslimana, 10% katolika, i manje od 5% pravoslavnih Albanaca (Blumi, 2007, 213; Popis stanovnitva u Albaniji 2011). Veliki postotak
pravoslavaca meu albanskim govornicima u preteno pravoslavnom Beogradu moe
se objasniti na sledei nain: (i) neki od govornika su srpskog porekla ili (ii) dolaze iz
meovitih brakova izmeu Srba i Albanaca.
Grafik 3. Govornici prema veroispovesti

Odgovori o mestu boravka u detinjstvu i tokom kolovanja vrlo su raznovrsni; najvei broj govornika odrastao je u Beogradu (40%), zatim u junoj Srbiji (22%), drugim
delovima Srbije (14%), Kosovu (3%), te u Makedoniji i Crnoj Gori (1%, svaki).
Grafik 4. Govornici prema mestu boravka tokom detinjstva i kolovanja pre fakulteta

270

Nae istraivanje pokazuje da je albanska manjina u Beogradu verovatno prilino

asimilovana, jer niko od govornika nije naveo nijedan tipian albanski obiaj niti ritual
koji izvode u krugu porodice, niti tradicijski albanski praznik koji slave, osim odranja
jezika i verskih obreda, koji se ne mogu smatrati tipino albanskim nego ili delom muslimanske ili hrianske kulture.
Domeni upotrebe albanskog jezika
Za razliku od june Srbije, gde je u tri optine albanski zvanini jezik, i gde stoga
ima mnogo formalnih i neformalnih mesta u kojima se okupljaju albanski govornici, u
Beogradu je situacija bitno drugaija. Postoje zapravo tri mesta na kojima se albanski
govornici okupljaju: Katedra za albanski jezik, knjievnost i kulturu na Filolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Bajrakli damija i Ambasada Republike Albanije. Govornici su istakli da je Katedra jedino mesto gde mogu dobiti literaturu na albanskom.162
Neoekivano, jedan govornik je pomenuo i lokalni kafi u Beogradu u kome se govori
albanski jezik. Dalje, iznenaujue veliki broj (skoro etvrtina) govornika uvek koristi
albanski na poslu (22%), to ukazuje na njegovo poveano prisustvo u javnosti. To je
posebno zanimljivo ako se posmatra iz perspektive naeg istraivanja, prema kome
skoro treina (30%) smatra da je njihovo znanje albanskog izuzetno ili prilino korisno,
a druge dve treine govornika smatra da im znanje albanskog nije korisno u Beogradu.
Albanski u Beogradu se koristi mahom u privatnim domenima. kao krug porodice i
prijatelja. Naime, polovina govornika uvek koristi albanski s lanovima porodice i prijateljima (46%, odnosno 42%), to je u suprotnosti s drugom polovinom koja nikad ili
vrlo retko koristi albanski u ovim kontekstima (36%, odnosno 18%). Prema tome, iako
kompartmentalizovan i nevidljiv u javnosti, albanski se jo uvek koristi u krugu porodice i prijatelja. Grafik 5 pokazuje broj govornika prema svakom domenu i uestalost
upotrebe jezika.

162

Incijativu da se otpone studije etnografije, jezika i govora Arbanasa i balkanskih Turaka pokrenuo je
1907. godine Jovan Cviji, rektor Univerziteta u Beogradu, koji je bio posveen ideji da nai lingvisti
sastave gramatiku [arbanakog] i sakupe arbanaki folklor. U akademskoj godini 1920/21, Henrik
Bari je poeo da vodi kurs istorijskih studija albanskog jezika u okviru indoevropskih jezika; kurs je
dobio naziv Istorija i gramatika arbanskog jezika. U periodu 192326, Henrik Bari je objavljivo nauni
asopis pod nazivom Arhiv za arbanaku starinu, i sakupljao je veliki broj dela lokalnih i stranih autora na
albanskom jeziku; pored toga, on je osnovao biblioteku arhivu. Bari je osnovao 1925. godine Seminar
arbanake filologije na Filozofskom fakultetu i postavljen je za njenog prvog efa. On je sastavio Renik
srpskog ili hrvatskog i albanskog jezika (1950) i Istoriju albanskog jezika (1959). Od 1960, Katedra za
albanski jezik i knjievnost nastavila je da radi u okviru Filolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
prvo kao Katedra za albanski jezik i knjievnost, a zatim kao Katedra za albanski, jezik, knjievnost i
kulturu. Danas, Katedra ukupno 54 kursa: 34 obavezna struna kursa i 20 fakultativnih, pri emu svake
godine studije upie otprilike 10 studenata.

271

Grafik 5. Domeni i uestalost upotrebe albanskog jezika

Veliki broj govornika nikad ne koristi albanski u javnom prevozu, na ulicama ili na
mestima za zabavu, kao to su kafii, kafane, restorani, i slino. Suprotno tome, jedna
etvrtina govornika je izjavila da uvek ili esto koriste albanski na ovim javnim mestima, kao to se vidi u Grafiku 6 ispod:
Grafik 6. Upotreba albanskog na javnim mestima

Sledea dva grafika prikazuju izbor jezika u razliitim medijima, bilo tampanim bilo elektronskim. Grafik 7 pokazuje da su onlajn sadraji najpopularniji, to
se odraava u najveem postotku onih koji redovno itaju onlajn albanske tekstove
(36%), u poreenju s onima koji itaju knjige (20%) i novine na albanskom (12%)
(Grafik 8).
272

Grafik 7. Srpski i albanski u izboru

radio i onlajn sadraja

Grafik 8. Upotreba razliitih medija na

albanskom

Samo je jedna treina odgovorila na pitanje o albanskom TV programu, tako da se

ovaj uzorak ne moe smatrati reprezentativnim, ali napominjemo da mali broj govornika (12%) esto gleda TV na albanskom. Pokazalo se da je engleski najee korien
za podeavanja na mobilnim telefonima, budui da je vie od pola (56%) izabralo engleski kao operativni jezik, dok manji broj koristi albanski (8%) ili srpski (13%).
Posebno je zanimljivo videti ta govornici misle o upotrebnoj vrednosti albanskog
u razliitim mestima i podrujima. Oni smatraju da je albanski izuzetno koristan na
Kosovu (76%), zatim u Makedoniji (48%), centralnoj Srbiji (40%), junoj Srbiji (15%),
to zapravo ne odgovara brojanom prisustvu Albanaca u pomenutim oblastima. Verovatno govornici koriste srpski u srpskim jednojezinim i dvojezinim oblastima, kao
to je juna Srbija. Prikaz odgovora dat je u Grafiku 9 ispod:
Grafik 9. Upotrebna vrednost albanskog prema oblastima iz ugla govornika

273

Drugaija slika se dobija kada se posmatra stepen emotivne vezanosti govornika za razliita mesta u kojima se albanski govori ili kao manjinski ili kao veinski
jezik. U ovom sluaju, veina je emotivno najjae vezana za Beograd (74%), zatim
slede Kosovo (56%) i Srbija (52%). Budui da zanemarljivo mali broj govornika
potie s Kosova, mi pretpostavljamo da govornici Kosovo doivljavaju kao vaan
centar albanske kulture. Prema tome, jasno je da su govornici skoro podjednako
vezani za svoju domovinu (Srbiju) i mesto koje doivljavaju kao centar svoje etnike kulture (Kosovo). Na drugoj strani skale je donekle iznenaujue Albanija (40%
govornika je izabralo odgovor 1 nisam uopte vezan/a). Pored toga, jedna treina (30%) izjavila je da su najmanje vezani za junu Srbiju, a zatim veliki broj nije
uopte vezan ni za Kosovo (26%). Ovi podaci se mogu objasniti time da su govornici u velikom broju sluajeva druga generacija Albanaca u Beogradu, ije su veze s
mestom porekla roditelja oslabile. Pregled odgovora dat je u Grafiku 10 ispod. Govornici su bili upitani da ocene nivo svoje emotivne vezanosti za odreeno mesto
na skali 15 (1 nimalo (svetlo plavo); 2 pomalo (ljubiasto); 3 srednje (zeleno); 4 veoma (crveno); 5 izuzetno (tamno plavo):
Grafik 10. Emotivna vezanost govornika za razliite oblasti/zemlje u kojima se govori albanski

Jezik i etno-politiki sukob

Kao to smo pokazali, nema mnogo prilika da se koristi albanski u Beogradu, jer ga ljudi uglavnom ne znaju i ne postoje neformalna mesta u kojima se on
govori. Jedno od naih pitanja je bilo da li govornici izbegavaju da koriste albanski na javnim mestima. Istraivanje je pokazalo da ukoliko ima sagovornika
koji govore albanski, onda oni uglavnom slobodno govore na javnim mestima.
Za nas neoekivano, samo jedna treina (27%) je izjavila da izbegava da koristi
274

albanski na javnom mestu, dok je preostalih dve treine govornika (73%) izjavilo da se ne ustruava da ga govori. Ipak, kada se uporedi sa istraivanjem
maarskog i rumunskog u Beogradu, jasno je da je procenat onih koji se oseaju slobodnim da koriste maarski i rumunski na javnim mestima vei za 20%
od onih koji govore bez ustruavanja albanski, tj. 98% maarskih govornika i
90% rumunskih govornika. 163 Jedan od govornika je komentarisao da je jedan
od glavnih razloga za upotrebu albanskog na javnim mestima bez obzira na kosovski sukob to to je teko [za ne-govornike] da prepoznaju koji je to zapravo
jezik.
Kada smo pitali direktno govornike da navedu situacije u kojima su bili
ugroeni ili se oseali neprijatno dok su govorili albanski, oni su uglavnom odgovorili da nije bilo takvih situacija; ukupno 90% govornika nije doivelo nikakve neprijatnosti. Jedan govornik je rekao da su bili upozoreni da ne govore
glasno albanski neposredno pre fudbalske utakmice izmeu Srbije i Albanije,
koja se igrala 16. oktobra 2014. u Beogradu. 164 Ostali govornici navode npr.
pretee mejlove verovatno od drugara sa studija s drugih odseka [Filolokog
fakulteta] koji su videli koji jezik studiram i pisali mi mejlove. Pored toga, jedan govornik je izjavio da jedan od njegovih prijatelja ne dozvoljava da se pomene albanski u njegovom prisustvu. U skladu s gore iznetim zapaanjem da
Beograani ne mogu da prepoznaju albanski kada se govori glasno na javnom
mestu, iznenaujue veliki broj govornika, tj. jedna treina (30%), rekli su da
koriste albanski kao tajni jezik na javnom mestu. Razlozi koje su navodili su
varirali, ali je veina objasnila da koriste albanski kada ne ele da ih neko u
njihovom okruenju razume, dok je jedan govornik rekao da govori albanski
kada vidi lepu srpsku devojku. Dalje, govornici albanskog porekla su pitani
da li im je njihovo poreklo koristilo ili tetilo u Beogradu. Prema odgovorima
jasno je da to zavisi od linog iskustva, jer je 15% govornika izabralo opciju

163
164

Podaci su dati na osnovu preliminarne analize upotrebe maarskog i rumunskog jezika u Beogradu.
Fudbalski me izmeu Srbije i Albanije (UEFA Euro 2016 kvalifikacije) odrao se u Beogradu 16. oktobra
2014. Nakon serije incidenata na terenu i izvan njega, me je prekinut: srpski navijai su bacali baklje
i druge objekte na teren, a onda je u jednom trenutku na stadion uleteo dron koji je nosio zastavu
Velike Albanije, to je izazvalo nasilne reakcije meu igraima i navijaima oba tima. Me je izazvao
ozbiljno pogoranje albansko-srpskih odnosa: usledila je serija napada na albanske civile u Srbiji, kao i
na grko pravoslavno stanovnitvo u Albaniji. Poto su albanski igrai odbili da nastave me nakon to
je prekinut, UEFA je kaznila oba tima i naredila im da igraju sledee dve utakmice bez navijaa. Vebsajt
ESPN: http://www.espnfc.us/european-championship-qualifying/story/2088456/qualifier-in-serbiaabandoned-because-of-drone-carrying-albanian-flag; Website B92: http://www.b92.net/eng/news/
crimes.php?yyyy=2014&mm=10&dd =16&nav_id=91921; Vebsajt The Times of Change: http://www.
thetoc.gr/eng/news/article/ albanian-extremists-terrorize-greek-minority-village /poseen 22. juna
2015/ Zanimljivo je da Albanija igrala protiv Portugala jedan mesec ranije 7. septembra 2014, i tada
su komentari na srpskim sportskim sajtovima bili preovlaujue pozitivni, nakon to je nacionalni tim
Albanije pobedio; navodimo samo neke od fraza koje su itaoci koristili u komentarima naa braa,
komije, i sl. (up. http://sport.b92.rs/sport/komentari.php?nav_id=897149 /poseen 22. maja 2015/

275

samo koristilo, 18% samo tetilo, dok su ostale dve treine (67%) izabrali
ostalo.
Ispitivanje u kojoj meri se sukob odrazio na status govornika albanskog u Beogradu, pokazalo je da je veini (78%) kosovski sukob oteao poloaj i upotrebu albanskog u javnosti, to ukazuje da je status albanskih govornika u Beogradu osetljiv i zavisan od sukoba na Kosovu, kao to se vidi u Grafiku 11 ispod. Govornici
su u svojim komentarima ukazali na dva bitna vida ispoljavanja agresije izazvane
sukobom na Kosovu: (i) oblici etnike diskriminacije u poslovnom ili drutvenom
okruenju (npr. meu vrnjacima); (ii) javno ispoljavanje netolerancije u obliku
grafita ili u novinskim/internet lancima.
Grafik 11. Uticaj sukoba na Kosovu na status govornika i upotrebu albanskog u Beogradu

Govornici su posebno naglasili da antialbanski i nacionalistiki grafiti na ulicama

Beograda deluju pretee i ugroavaju ih. Vano je naglasiti da su antialbanski grafiti
direktno povezani s krizom na Kosovu (npr. grafit Smrt iptarima odnosi se na kosovske Albance).165
Iako moda nije oigledan uticaj sukoba na Kosovu na status govornika i upotrebu
albanskog u Beogradu, nikako ga ne treba potceniti. Treba se samo podsetiti dveju
nedavnih epizoda. Prva se odnosi na nasilje na Kosovu koje je poelo 17. marta 2004,
i koje je bilo usmereno protiv Srba i drugih ne-Albanaca, kao i pravoslavnih verskih
165

Shqip()tarje albanski etnonim (endonim) koji Albanci koriste kada referiu na sebe i svoju zajednicu.
Kada se iptar koristi u junoslovenskim jezicima, smatra se da je peorativan i spada u politiki
nekorektan govor. Zvanian termin stoga je Albanac (Wilmer, 2004, 100; Zdravkovi, 2005, 230).
Ipak, treba razlikovati poorativnu upotrebu ovog etnika u zvaninom, medijskom i nacionalistikom
diskursu, od njegove upotrebe u oblastima koje zajedno naseljavaju Srbi i Albanci, posebno na Kosovu i
Metohiji, gde je on u srpskim seoskim govorima obian etnik, koji nije ekspresivno markiran (Ili, 2007,
151). Prema etnolokinji Sanji Zlatanovi (2005, 88) termin iptar u srpskim govorima u Vitini na
Kosovu znai ili uopteno Albanac ili specifinije Albanac musliman, dok se etnik Latin (ili Rimokatolik)
odnosi na Albanac katolik. Ipak, u sluaju srpskih grafita upotreba etnika iptar je izrazito peorativna.

276

objekata.166 Nemiri na Kosovu izazvali su nasilne reakcije u Srbiji, kada su damije u

Beogradu i Niu zapaljene, prozori Islamske zajednice u Novom Sadu razbijeni, mnoge
male radnje za koje se pretpostavlja da pripadaju Albancima demolirane. Druga epizoda koja pokazuje kako sukob na Kosovu deluje na meuetnike odnose u Srbiji odnosi
se na gore pomenutu fudbalsku utakmicu izmeu Albanije i Srbije, koja se igrala u oktobru 2014. u Beogradu.167 Incidenti koji su se dogodili na terenu i stadionu, meu
kojima je najprovokativniji bio dron sa zastavom Velike Albanije s Kosovom, isprovocirali su zatim seriju napada na Albance koji ive u Srbiji; i obrnuto, ti sukobi u Beogradu su izazvali napade na grko pravoslavno stanovnitvo koje ivi u Albaniji. Uopte
uzev, status albanskog i muslimanskog stanovnitva u Beogradu se pogorao kao rezultat ovih deavanja.
Zavrna razmatranja
Rad istrauje viejezine prakse, jezike ideologije i njihovu vezu s etno-politikim
sukobom, tako to koristi primer albanskog jezika u Beogradu. S jedne strane, Beograd
je tipina evropska prestonica s preovlaujuom jednojezinom ideologijom. Ipak,
zbog drutveno-ekonomske krize i ratnog perioda devedesetih, Beograd je imao drugaiji razvoj od veine evropskih prestonica. S tim u vezi, upotreba albanskog jezika
mnogo je sloenija za analizu nego upotreba nekog drugog manjinskog jezika, i to najpre zbog srpsko-albanskog sukoba koji je eskalirao 19981999. na Kosovu, i koji je jo
uvek nereen do dananjih dana.
Studije konflikta pokazuju da su kolektivni identitet i sukob usko povezani, pri
emu jezik esto ima veoma vanu ulogu u spreavanju, razvoju i zaustavljanju sukoba;
i obrnuto, upotreba jezika moe zavisiti od sukoba. Sluaj albanskog u Beogradu jeste
jo jedna pria o meusobnoj zavisnosti sukoba i jezika. Sociolingvistiko istraivanje
pokazuje da je upotreba albanskog i status albanskih govornika u Beogradu sloen.
Skoro polovina govornika je odrasla u Beogradu (40%), za njim sledi juna Srbija
(22%), dok je samo mali broj odrastao na Kosovu (3%). Iznenaujue je veliki postotak
pravoslavnih govornika albanskog (36%), koji je skoro isti kao broj muslimana (39%),
to pokazuje da u mnogim sluajevima albanski govornici u Beogradu potiu iz etniki
meovitih porodica.
Upotreba albanskog je kompartmentalizovana i svedena na nekoliko domena, kao
to su krug porodice i prijatelja, Katedra za albanski na Univerzitetu u Beogradu i Bajrakli damija. Prema naem istraivanju, jedna polovina govornika koristi esto jezik u
krugu porodice i prijatelja, a druga polovina koristi srpski u svakom domenu. Albanska
manjina u Beogradu je, dakle, skrivena; govornici ili jezik koriste mahom u privatnim
domenima ili prolaze kroz proces zamene jezika srpskim u svim domenima. Nae istraivanje pokazuje da je albanska manjina u Beogradu prilino asimilovana, jer nijedan
166

167

Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi: http://www.osce.org/fom/30265?download =true (pp.

15) /poseen 27. januara 2015/
Vidi fusnotu 14.

277

od govornika nije naveo nijedan tipian albanski obiaj ili ritual koji se izvodi u krugu
porodice.
Veliki broj govornika je rekao da nikad ne koristi albanski na javnom mestu, na
ulicama, u kafeima, kafanama, itd. Jedna treina je rekla da izbegava da koristi albanski u javnosti. Ipak, ako dobije priliku, veina albanskih govornika slobodno koristi
albanski na javnom mestu bez obzira na kosovski sukob. Mnogi koriste albanski kao
svoj tajni jezik, onda kada ne ele da ih razumeju ljudi iz njihovog okruenja. U mnogim komentarima govornici su istakli kako Srbi uglavnom ne poznaju albanski i ne
mogu ga prepoznati kada ga uju na nekom javnom mestu.
Posebno je bilo zanimljivo videti ta govornici misle o korisnosti svog znanja albanskog; naime, veina smatra da im znanje albanskog vrlo malo ili nimalo koristi na jugu
Srbije, u Beogradu, Crnoj Gori ili u inostranstvu, to su ili srpske jednojezine ili dvojezine sredine. S druge strane, to se tie emotivne povezanosti, dve treine govornika
doivljava Beograd kao mesto za koje su najvie vezani, slede Srbija i Kosovo, za koje je
izuzetno vezano vie od polovine ispitanika. Ovi podaci pokazuju da je domovina (Srbija) podjednako vana za albanske govornike kao i mesto koje se doivljava kao etniki centar (Kosovo). Kada su upitani da li im je albansko poreklo i znanje albanskog
koristilo ili tetilo u Beogradu, skoro podjednak broj je odgovorio samo koristilo (15%)
i samo etilo (18%), dok su ostali izabrali ostalo, to pokazuje da to zavisi od linog
iskustva.
Sukob na Kosovu, koji je dostigao vrhunac tokom poslednje dve decenije, odrazio
se u velikoj meri na poziciju govornika i oteao je upotrebu albanskog na javnim mestima u Beogradu. Govornici su posebno istakli da ih ugroavaju grafiti na beogradskim
ulicama koji su nacionalistiki ili neprijateljski prema Albancima. Druge forme diskriminacije su manje zastupljene, a to su pritisak i antialbanski sentimenti koji dolaze od
vrnjaka, zatim iz poslovnog ili privatnog kruga. Na kraju, iako je upotreba albanskog
jezika u Beogradu u velikoj meri oteana zbog sukoba na Kosovu, mi tvrdimo da pored
traume i netolerancije postoji znaajan potencijal za poboljanje meuetnike tolerancije i viejezinosti u gradu.
Literatura:

, ., , . (2009).
. :
.
, ., , ., , . (2014).
. : .
, . (2005). .
53, 8392.
2011. 2011 ,
2011. . ,
. 2013. :
.

278

 2006
http://www.predsednik.rs/mwc/pic/doc/Ustav%20Srbije.pdf)
BLLA, ., BULJANOVI, S., ILI, M. (2012) Domains of Hungarian Language Use in
Belgrade.
Jezikoslovlje. 13 (2), 571588.
BARI, H. (1950) Renik srpskoga ili hrvatskoga i arbanskoga jezika I. Zagreb:
Izdavaki zavod Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti.
BARI, H. (1959) Istorija arbanskog jezika. Sarajevo: Nauno drutvo Bosne i
Hercegovine.
BLUMI, I. (2007) Albanian Catholic and Muslim communities in Kosovo and Macedonia. In Polzer, M., Devetak, S., Toplak, L., Unger, F., Eder, M. (ur.) Religion and European
Integration. Religioun as a Factor of Stability and Development in South Eastern Europe.
Proceedings of contributions from the Maribor Symposium 2005. European Academy of
Sciences and Arts, 211-227.
BUNESCU, I. (2014) Roma in Europe: The Politics of Collective Identity Formation.
Ashgate.
CSERGO, ZS. (2007). Talk of the Nation. Language and Conflict in Romania and
Slovakia. Cornell University Press.
FILIPOVI, J. (2009). Mo rei: Ogledi iz kritike sociolingvistike. Beograd: Zadubina
Andrejevi.
FOUCAULT, M. (1994). Znanje i mo. Zagreb: Globus.
GAL, S. (1979). Language Shift: Social Determinants of Linguistic Change in Bilingual
Austria. Academic Press INC.
GAL, S. (1993). Diversity and contestation in linguistic ideologies. German-speakers in
Hungary. Language in Society, 22, 337359.
GUPTA, A., F. (2000). Bilingualism in the cosmopolis. International Journal of the
Sociology of Language.143: (1), 107120.
IANS (2013) Izvetaj albanskog nacionalnog saveta o nadziranju implementacije
Evropske povelje za regionalne i manjinske jezike: Report of the National Council of
Albanian National Minority in Monitoring of the Implementation of European Charter for
Regional or Minority Languages. [Online] Bujanovac: National Council of Albanian National
Minority in the Republic of Serbia.
Available from:
http://www.knsh.org/Portals/0/Plani/Report%20of%20the%20National%20Council%20of%20Albanian%20National%20Minority%20in%20Monitoring%20of%20the%20
Implementation%20of%20European%20Charter%20for%20Regional%20or%20
Minority%20Languages.pdf [Accessed: 23 June, 2015]
ILI, M. (2007). A Shift in Ethics. The Serb/Albanian conflict in the vernacular discourse of a conjurer from Kosovo. Zeitschrift fr Balkanologie 43 (2), 145167.
KASTRATI, J. (2000). Historia e albanologjis (Vllimi i par 1497 1853). Tiran:
Argeta/LMG.
KORDI, S. (2010). Jezik i nacionalizam. Zagreb: Durieux.

279

KYMLICKA, W. (2001). Politics in the Vernacular: Nationalism, Multiculturalism,

Citizenship.Oxford: Oxford University Press.
MAKSIMOVI, I. (2010). Economic Effects of Development of Higher Education in
Bujanovac and Preevo. Higher Education in Bujanovac and Preevo. Feasibility Study on
the Opportunities for Higher Education Development in South Serbia. Belgrade: Centre
for Non-Violent Resistance and Centre for Education Policies, 3752.
LAW 2010. Law on Official Use of Languages and Alphabets. The Official Gazette of
the Republic of Serbia 101/2005, 30/2010. (In Serbian: Zakon o slubenoj upotrebi jezika i
pisma; Slubeni glasnik republike Srbije . 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05, 30/10;
see also www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/zakoni/Zakon_sluzbenoj_upjezika_pisma.
pdf) [Accessed: 23 June, 2015]
MARUSHIAKOVA, E. et al. (2001). Identity formation among the minorities in the
Balkans: The case of Roma, Egyptians and Ashkali in Kosovo. Sofia: Minority Studies
Society Studii Romani.
MILROY, J., MILROY, L.(1985) Authority in language: Investigating language
prescription and standardisation. London: Routledge & Kegan Paul.
NENADI, D. (2010). Description and Brief History of Preevo, Bujanovac and
Medvea. Higher Education Development in Preevo and Bujanovac. Feasibility Study on
the Opportunities for Higher Education Development in South Serbia. Belgrade: Centre
for Non-Violent Resistance and Centre for Education Policies, 3136.
POPULATION CENSUS IN ALBANIA 2011. Summary available at:
http://www.instat.gov.al/media/177358/njoftim_per_media_-_fjala_e_drejtorit_te_instat_
ines_nurja_per_rezultatet_finale_te_census_2011.pdf. Last visited on 10 July 2015.
PERUNII, A. J. (2015). Minority languages in formal education in Serbia. Presentation given at the XV International Conference on Minority Languages, May 28-30, 2015 at
the Faculty of Philology University of Belgrade.
SMITH, D. (1998). Language and Discourse in Conflict and Conflict Resolution. In
Wright, S. (ur.) 1998. Language and Conflict. A Neglected Relationship. Multilingual
Matters, 18-42.
STODIEK, TH. (2006). The OSCE and the Creation of Multi-Ethnic Police Forces in
the Balkans. CORE Working paper 14. Hamburg: Institute for Peace Research and
Security Policy at the University of Hamburg, 43-60. Available from: http://ifsh.de/fileCORE/documents/CORE_Working_Paper_14.pdf [poseen 23. juna 2015]
WRIGHT, S. (ur.) (1998). Language and Conflict. A Neglected Relationship. Multilingual Matters.
ZDRAVKOVI, H. (2005): Politika rtve na Kosovu: Identitet rtve kao primarni
diskurzivni cilj Srba i Albanaca u upornom sukobu na Kosovu. Belgrade.
ZEMON, R. Istorija identiteta Akalija. Interkulturalizam i Bolonja proces. Available
from: http://www.coe.int/t/dg4/education/ibp/source/2.0_ashkali_serbian_corr.pdf
[poseen: 23. juna 2015]

280

Marija Mandi
Ana Sivaki
Faculty of Philology
University of Belgrade

Language Use and Ethno-political Conflict: The Case of

Albanian in Contemporary Belgrade
Abstract:
The use of Albanian in Belgrade and particularly its dependency on the Serbian-Albanian conflict in Kosovo is discussed herein. The paper initially gives an overview of the
Albanian minority in Serbia, its demographics, institutions and language use. Drawing
on the results of the sociolinguistic survey carried out among the Albanian speakers in
Belgrade, the paper then analyses use of Albanian and its dependence on the ethnopolitical conflict.

Key words:
sociolinguistics, conflict studies, Albanian language, Belgrade, language use, language
ideology, conflict in Kosovo, multilingualism

281

282

Inis kreli
Univerzitet Babe-Bolaj, Klu-Napoka

Srpsko-crnogorska manjina u Skadru:

izazovi identiteta
Apstrakt:
Ovaj rad predstavlja istorijsku i sadanju situaciju u kojoj se nalazi srpsko-crnogorska manjina u Skadru i okolini u Albaniji. Rad se fokusira na komponente koje ine
kolektivni identitet: (1) jezik kao snaan izvor etnikog identiteta; (2) religiju i autostereotipe koji igraju vanu ulogu u definisanju granica grupe i generiu kategorije (podgrupe) unutar slovenske zajednice u Skadru. Drugi deo rada bavi se haotinom tranzicijom nakon komunizma u Albaniji, koja je prouzrokovala iseljavanje
Srbo-Crnogoraca u Jugoslaviju. Najzad, razmotriu i popis stanovnitva u Albaniji
iz 2011. godine, istican kao prvi albanski popis posle 80 godina koji je ukljuivao
pitanja o verskoj i etnikoj pripadnosti, i izneti tvrdnju kako on nije sasvim reprezentativan kada je re o Srbima i Crnogorcima i drugim manjinama jer je sadrao
izvesne diskriminiue odredbe prema njima.

Kljune rei:
Srbo-Crnogorci, Albanija, Skadar, manjine, identitet

283

Cilj ovog rada je da prui istorijski pregled i opis savremenog stanja srpske i crnogorske manjine u Albaniji.168 Od 1995. godine Srbi i Crnogorci imaju status srpskocrnogorske nacionalne manjine. Meutim, kao to u pokazati, njihov poloaj nije tako
jasno definisan i postoji mnotvo varijabli, poevi od samog imena, koje situaciju s
ovom manjinom ini manje stabilnom i nepromenljivom nego to bi se to moglo uiniti na prvi pogled. Pripadnici te zajednice nastanjeni u Skadru sebe nazivaju razliito
Crnogorci, Naki (Nashki) ili Vrakaori (Vrakaor) i uglavnom naseljavaju centralni
i severozapadni deo grada. Najvei broj pripadnika ove zajednice ivi u komuni Grujemir (alb. Komun Gruemir), preteno u Vraki (Vrak), kao i u Omaraju (Omaraj),
Grilu (Gril), Velikom Boriu (Bori i Madh), Malom Boriu (Bori i Vogl), Kamici (Kamic), toju (Shtoj i Vjetr, Shtoj i Ri), Dobrau (Dobra), Golemu (Golem), Muanu
(Mushan)i Buatu (Bushat). Ostali pripadnici ove zajednice ive rasuti po itavoj Albaniji, preteno u Tirani i drugom gradovima kao to su Lje (Lezh), Dra (Durrs), Tirana (Tiran), Elbasan (Elbasan) i Librad (Librazhd). U okolini Fijera (Fier) ive u selima Libove (Libofsh) i Hamil (Hamil), kao i u gradu Beratu.U ovom radu pre svega
u se fokusirati na zajednicu koja ivi u Skadru, u kojem sam sprovela najvei deo svog
terenskog istraivanja.
Na prvi pogled, ini se da je jezik glavni inilac identifikacije za Srbe i Crnogorce u
Skadru. Meutim, vera takoe igra vanu ulogu, pa se zajednica moe po tom osnovu
podeliti na dve podgrupe, pravoslavne hriane i muslimane. Pripadnici prve grupe
zovu se Naki i preteno vode poreklo iz Srbijei Crne Gore.Drugu podgrupu ine takozvani Podgoriani (Podgorians) koji su poreklom iz Podgorice, a ije je etniko poreklo (albansko ili crnogorsko) nepouzdano. Ovi ljudi ive uglavnom u Skadru i nekim
okolnim selima (Skutsch, 2005, 64).Meutim, ova podela na osnovu vere nije otra i ni
u kom pogledu odluujua. Dug period dravno proklamovanog ateizma tokom komunistike vladavine u Albaniji, kao to je sluaj s celokupnim albanskim stanovnitvom,
uticao je i na pripadnike ove zajednice. Generacije roene posle Drugog svetskog rata
udaljile su se od verskih praksi i svoju veru su praktikovale veoma retko i to u kui zajedno sa roditeljima, daleko od oiju poznanika, tajne policije (Sigurimi) i drugih. Tako
je opti ateizam poboljao interakciju obe podgrupe i, poto je jezik ostao jedini medijum povezivanja dve grupe jer su religija i tradicija ostavljene po strani, stvorio je zajednicu snano utemeljenu na jeziku kao osnovnom sredstvu (i oruu) kolektivne pripadnosti. Ipak, pravoslavna podgrupa izgleda bolje organizovana uglavnom
zahvaljujui aktivnostima pravoslavnog udruenja Sveti Jovan Vladimir. Ovo udruenje organizuje sve pravoslavne dogaaje u Skadru i okolini. Udruenje ima za cilj da
uspostavi redovnu versku slubu na srpskom jeziku kako bi podiglo svest ljudi o njihovom pravoslavnom identitetu i ojaalo oseanje njihove nacionalne pripadnosti srbocrnogorskoj zajednici u Albaniji (Identitet, 2015).
168

Veina podataka o Srbo-Crnogorcima u Skadru dobijena je kroz intervjue sa lanovima i predstavnicima

udruenja Moraa-Rozafa. Zahvaljujui velikodunosti predsednika udruenja Pavla Jakoja (Brajovia)
imala sam mogunost da pristupim arhivu koji se nalazi u seditu udruenja.

284

Postoji jo jedna mogua podela, koju sam uoila prilikom svog terenskog istraivanja u Skadru i okolnim selima u martu 2015. godine. Re je, naime, o izvesnoj teritorijalnoj ogranienosti grupe na selo Vraka koje se moe uzeti kao sredite grupnog
identiteta. Stanovnici Vrake i njihovi potomci zovu se Vrakaori. Selo Vraka nalazi se
na otprilike 7-8 kilometara od Skadra i, kako su mi rekli u Skadru, potpuno je naseljeno
Srbo-Crnogorcima i kao takvo ima presti kao centar zajednice. Stanovnici govore srpski i privatno i javno i srpski im je glavni i maternji jezik, te tako i dominantni medijuum. Za etniki i verski identitet zajednice vano mesto pripada crkvi Svete Trojice.
Tokom moje posete uoila sam da crkvene aktivnosti na srpskom jeziku, pored liturgijske slube, obuhvataju i druge elemente koji ine sredstvo nacionalne politike. Meutim, pre nego to analiziram identitet pripadnika ove zajednice i njegove varijable,
neophodno je ukratko predstaviti njenu istorijsku pozadinu.
Istorijska pozadina i statistika
Ostavljajui po strani sporne i nacionalistiki inspirisane istoriografije, nema sumnje
da je slovenska populacija naseljavala podruje oko Skadra a kasnije i samog grada jo od
srednjeg veka. Crnogorci su poeli da naseljavaju Vraku krajem sedamnaestog veka, i s
vremenom je ovo selo postalo sredite zajednice. Stanovnitvo je ivelo u veoma dobrim
odnosima sa albanskim susedima tokom osmanske vladavine, zahvaljujui postojanju
pravoslavne crkve u Skadru i u selu Vraka. Posle Prvog svetskog rata, kada je situacija u
sada nezavisnoj Albaniji postala stabilnija, stanovnici Vrake dobili su odreena prava,
posebno u oblasti obrazovanja i verskih sloboda. Prema prvim zvaninim podacima
vezanim za nacionalne manjine, objavljenim 1928. godine, broj Srba i Crnogoraca u
Albaniji procenjen je na 65.000, to je tada iznosilo 7,83% ukupnog stanovnitva
(Ortanovski, 2000, 114). Verovatno jedan od najpoznatijih pesnika meuratnog perioda,
Milo er Nikola (Millosh Gjergj Nikolla), bio je uitelj u koli u Vraki kolske 1933-1934.
godine. U prolee 1933. godine, nova vlada koju je postavio kralj Zogu sprovela je prosvetnu
reformu poznatu pod imenom Ivanajeva reforma, prema tadanjem ministru prosvete
Marau Ivanaju (Marash Ivanaj). Prema odredbama te reforme, sve strane i private kole u
Albaniji bile su zatvorene, a u upotrebi su ostali samo udbenici koje je odobrilo Ministarstvo
prosvete (Beqja, 2006, 108). Oito, svrha reforme bilaje da homogenizuje i nacionalizuje
obrazovni sistem u zemlji. Usled toga, osnovne kole na srpskom jeziku otvorene 19231924. zahvaljujui naporima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, zatvorene su 1934.
godine. U to doba kola u Vraki brojala je 71 uenika (Luarasi, 2003).
Tokom Drugog svetskog rata pripadnici srpske i crnogorske zajednice bili su snano
ukljueni u pokret otpora, jednako u Jugoslaviji i u Albaniji. Iz ove zajednice dolazi jedan
od najpoznatijih komunistikih aktivista, Vasil anto (Vasil Shanto), koji je bio i jedan od
osnivaa skadarske komunistike grupe i Komunistike partije Albanije. Meu prvim
komunistima koji su se suprotstavili italijanskoj okupaciji bili su Jordan Misja (Jordan
Misja) i Branko Kadija (Branko Kadia) iz Skadra, kao i Vojo Kui (Vojo Kushi) iz Vrake, pa
ih je komunistiki reim proglasio za narodne heroje posle 1945. godine.
285

Situacija naposredno posle rata bila je dobra. kola u Vraki je ponovo otvorena s
nastavom na srpskom kao glavnom jeziku. tavie, do 1948. godine srpskohrvatski je,
pored francuskog, bio jedini strani jezik koji se uio u albanskim kolama. Meutim,
situacija se drastino izmenila posle prekida diplomatskih odnosa izmeu Albanije i
Jugoslavije 1948. godine. U teoriji, zajednica je uivala puna kulturna i obrazovna prava. Tako, lan 39. Ustava iz 1946. godine garantuje jednakost svim graanima bez
obzira na njihovu nacionalnost, rasu i veru, zatitu njihovog kulturnog razvoja i slobodnu upotrebu maternjeg jezika za nacionalne manjine (Ortanovski, 2000, 194).
lan 42. Ustava iz 1976. godine sadri i dodatno pravo manjinama da se obrazuju na
njihovom maternjem jeziku u kolama, a takoe im garantuje ravnopravnost u svim
oblastima drutvenog ivota (isto). U stvarnosti, meutim, za vreme komunistikog
reima krena su ljudska prava svih graana, pa tako i prava pripadnika manjina (Xhaxho, 2007, 21). Komunistiki reim je zajednicu Srba i Crnogoraca stavio pod veliki
pritisak asimilacije, to se odrazilo na njen broj koji je,prema kasnijim popisima stanovnitva, zabeleio drastian pad. Tako su se u jednom trenutku kao pripadnici ove zajednice izjasnile svega 66 osobe, a najvei broj Srbo-Crnogoraca zabeleen na popisima
raenim u vreme komunistikog reima iznosi 1613 osoba. Poslednji podaci iz komunistikog doba, iz 1989. godine, belee 100 pripadnika ove manjine.169 Prvi popis stanovnitva posle pada komunistikog reima u Albaniji, koji je sadrao podatke o etnikim i jezikim grupama, odran je 2002. godine. Oito, situacija u zemlji se
drastino promenila u politikom smislu i Albanija je tada ve bila lanica OEBS-a i
Saveta Evrope. Ovaj popis je ispostavio cifru od 678 Srba i Crnogoraca koji ive u Albaniji. Naredni popis iz 2011. godine pokazao je da u Albaniji ivi 366 osoba srpsko-crnogorske nacionalnosti, od kojih svega 66 koristi maternji jezik u svakodnevnoj komunikaciji, to daje statistiki zanemarljivu brojku od 0.01%, odnosno 0.002% ukupnog
stanovnitva. Ovi podaci tabelarno se mogu predstaviti na sledei nain:
Godina

1928

1950

Broj Srba i 65000

893
Crnogoraca 7,83%

1955

1960

1969

1979

1989

2001

2002

2001

1613

66

100

0,02%

366
0,01%

Neki autori su iz ovoga izveli dalekosean zakljuak da je srpsko-crnogorska zajednica u Albaniji gotovo potpuno albanizovana (Endresen, 2014, 18). Meutim, udruenje Moraa-Rozafa iz Skadra, najvanije srpsko-crnogorsko udruenje u Albaniji,
procenjuje da danas u Albaniji ivi oko 30.000 Srbo-Crnogoraca. Prema tome, situacija
169

Tokom boravka u Skadru u prolee 2015. godine imala sam prilike da ujem jednu urbanu legendu. Jedna starica Crnogorka ovako mi ju je ispriala: Brojevi na popisma nisu vani. Postoji stara legenda koje
se seam iz svog detinjstva i koja se odnosi na Crnogorce (Malezezt) pravoslavce iz Skadra. U poreenju
sa ostalim stanovnicima u gradu, nas jeuvek bilo malo. Jedva da smo dostizali brojku od 100. Kada bi se
rodio stoti Malezez, jedan stari bi umro. I tako je uvek bilo 99 Malezeza u Skadru, nikada nas nije bilo
vie.

286

se ini neto sloenijom i druge okolnosti se moraju uzeti u obzir, pre svega migracioni
procesi u post komunistikoj Albaniji, to su sve teme koje obraujem u drugom delu
ovog rada.
Identitet, jezik i autostereotipi beleke sa terena
Kao to je pomenuto, od 1967. godine, kada je Albanija zvanino proglaena za
ateistiku zemlju, sve privatne i javne religijske proslave su zabranjene, to se takoe
odrazilo na srbo-crnogorsku, kako na pravoslavnu tako i na muslimansku manjinu. Na
taj nain je jezik, a ne religija, postao glavni inilac samoodreenja i pripadnosti zajednici. Izostanak verskog odreenja i procesi modernizacije, zbog kojih je tradicija bledela, doveli su do stvaranja zajednice koja se jako oslanjala na govor. Kulturne razlike su
iskazivane u drutvenim i privatnim situacijama. Kada su se pojedinci sretali prvi put
i poinjali da razgovaraju, prva informacija koju bi dobili jedno o drugom bila bi o religijskoj pripadnosti; ako bi tu bio prisutan i neki Sloven, etnika informacija bi takoe
bila ukljuena u priu (Eriksen, 2002, 23). Ovo je sluaj i u komunikaciji izmeu slovenskih govornika koji pripadaju razliitim religijskim grupama. Postoje standardizovani odnosi izmeu pripadnika ovih grupa, pa stoga kada oni ustanove ko su, znaju
kako da se odnose jedni prema drugima. Obrasci ponaanja variraju u odnosu na osobe
ukljuene u komunikaciju, ali sam u Skadru primetila da ukoliko je religija ili etniki
identitet poznat, osoba zna koje bi ponaanje prema drugome bilo prikladno.
Socijalni antropolozi se slau da stereotipi postoje i meu dominantnim grupama
kao i onima koje su im podreene, i da su one rasprostranjene u drutvu sa znatnim
razlikama u moi (Eriksen, 2002, 24-25). U Skadru sam primetila da se Vrakaor
povezuje s osobama koje su sklone ogovaranju ili manipulaciji, dok se Naki povezuju sa sporim, neradnim ili lenjim ljudima. Ipak, dublje posmatranje otkriva i stereotipe
unutar grupe, stereotipe koje pripadnici zajednice imaju o sebi samima. Stoga, muslimanski Sloveni sa sela sebe vide kao inteligentne, vredne i ponosite na svoje poreklo,
dok gradski pravoslavni Sloveni sebe smatraju saoseajnima, prijateljski nastrojenima,
estitima i ponosnima na pripadnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Stereotipi o sebi i
svojoj grupi takoe ue pripadnike zajednice o sopstvenim vrlinama i tuim manama.
Oito, kroz autostereotipizaciju pripadnici grupa definiu granice grupe, prenose informacije o vrlinama grupe i uspostavljaju ili nekako impliciraju superiorniost sopstvene grupe. Primetila sam, meutim, da pripadnici obe podgrupe zajednice slovenskih
govornika u Skadru ne pokazuju distancu jedni prema drugima. Ukoliko i postoji nekakva drutvena distanca ili bliskost, ona je uglavnom vezana za lokaciju i drutveni status pre nego za religiju. Oni provode vreme zajedno, redovno idu u kune posete jedni
kod drugih, uestvuju u porodinim i religijskim sveanostima, i priznaju da ugovaraju
verski meane brakove, ali u okviru jedne etnike grupe.
Sloveni su bili bilingvalni bilo po izboru bilo po nunosti. Ali, njihov albanski se razlikuje od standardnog albanskog i odgovara skadarskom dijalektu, koji je sam po sebi drugaiji od standardizovanog albanskog jezika. Pitanje standardizacije albanskog jezika je
287

sloeno i zahtevalo bi opirnije razmatranje, pa ovde samo napominjem da postoje

znaajne semantike, morfoloke, leksikografske i fonetske razlike izmeu albanskog jezika koji se govori u Skadru i okolini i standarnog albanskog. Skadarski dijalekat zbliava
ne samo albanske govornike sa Slovenima, nego i s ostalim Albancima u drugim delovima zemlje. Slian proces, ali na drugom nivou, uoila sam i meu slovenskim govornicima. Za njih, jezik je medijum stvaranja identiteta i grupne identifikacije.Tokom komunistikog perioda, kada je zajednica oseala da je njen kulturni identitet posebno ugroen,
jezik je postao sredstvo samoidentifikacije i samoisticanja. Danas, lanovi grupe jezik
direktno povezuju sa njihovim samoodreenjem kulturnog identiteta, stavljajui mitsko
poreklo na drugo mesto. Slovenski jezik je stoga stekao simboliku vrednost koja prevazilazi njegovu pragmatiku upotrebu i vremenom je postao totem srpsko-crnogorske
grupe (Kramsch, 2009, 75). Meutim, ova totemizacija maternjeg jezika nije samo obezbedila opstanak grupe, ve je isto tako dovela do njene stigmatizacije i kategorizacije kao
drugih nasuprot dominantnoj albanskoj kulturi. Stoga, njihovo znanje skadarskog dijalekta albanskog jezika ini ih insajderima unutar ire grupe govornika albanskog, ali
nasuprot Skadranima, to jest albanski govornici u Skadru i okolini vide Slovene kao autsajdere. Jezik je, stoga, vie nego drugi kulturni slojevi uzrokovao proces njihovog
iskljuenja u odnosu na Skadrane (isto, 9). Ova interkulturna komunikacija po dvo- ili
viejezinim nivoima dovela je do specifinog lingvistikog procesa meu govornicima
slovenskog porekla. Oni su razvili osoben srpsko-crnogorski dijalekat i akcenat, diskurzivne oblike, nain govora, i oni unose elemente iz albanskog u srpski jezik, bilo rei ili itave reenice. Jeziki prelazi, smatra Kram (Kramsch) omoguavaju govornicima da
izmene registar u okviru iste konverzacije (Kramsch, 1998, 70).Prelazei iz jednog u
drugi jezik, kao in novog identiteta, pripadnici grupe u gradskoj i seoskim sredinama u
Skadru identifikuju sebe kao pripadnike skupine Srbo-Crnogorci iz Skadra, a tako ih
identifikuju i drugi. ini se da iz ovoga oni crpu oseaj kulturnoj identiteta i kontinuitet
svoje pripadnosti grupi, kojoj je u svakodnevnoj interakciji teko odrediti granice.
Kao to je ranije pomenuto, srpsko-crnogorska zajednica bila je izrazito diskriminisana za vreme diktature Envera Hode (Enver Hoxha). Jezik je bio u samom sreditvu ove
diskriminacije. Sloveni su komunicirali samo privatno i sa lanovima porodice ili grupe,
ali stalno nastojei da sakriju svoju komunikaciju na maternjem jeziku od dominantne
kulture, ili jednostavno od uiju onih koji su radili za Slubu bezbednosti (Sigurimi). Tokom ovog perioda mnoge porodice prestale su da govore na srpskom u svojim kuama, i
retko su svojoj deci prenosili maternji jezik. Uz to, od uvoenja jugoslovenske nacionalnosti kao kategorije 1968. godine, zajednica je bila prinuena da promeni slovenske
zavretke svojih prezimena u albanske. Tako su porodina prezimena izmenjena izostavljanjem srpskog i i albanizovana, na primer iz Kadi u Kadia (prema intervjuu s predsednikom udruenja Moraa Rozafa u seditu udruenja 2015. godine). Ipak, treba napomenuti da je srodne restriktivne mere reim takoe primenjivao i prema Albancima. U
tom smislu, slovenska zajednica u Skadru bila je isto tako deo novog komunistikog
drutva i pretrpela je iste politike, drutvene i kulturne posledice.

288

Vano je uoiti jednu veoma interesantnu pojavu, koja se odnosi na mnotvo etnonima koji su u upotrebi. Kako sam zapazila u svojim intervjuima, mnogi pripadnici
grupe koji su roeni neposredno pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata sebe identifikuju koristei razliita imena, od kojih su tri dominantna, naime Sloveni, Jugosloveni i Crnogorci. Oni retko koriste pojam Srbin, to je i razumljivo, budui da
je posle 1948. godine albanski reim ovo ime povezivao s uvredljivim i ak i opasnim
konceptima kao to su revizionisti, neprijatelji naroda ili ovinisti. Vanu ulogu u
ovom procesu imali su udbenici istorije, koji su u potpunosti usvojili ovo shvatanje
istorije koje su promovisale komunistike vlasti.
Na osnovu intervjua koje sam vodila, rekla bih da je kolektivni identitet slovenske
manjine u Skadru za vreme komunistikog perioda bio zasnovan na tri kriterijuma:
zajedniki jezik, poreklo i rodna gruda. Ovo je zajednici obezbeivalo etniku i drutvenu koheziju, iako krhku i stalno vienu kao ugroenu. Zanimljiva vezanastala je
izmeu pojmova Sloven i Jugosloven. Prvi se odnosi na maternji jezik i kao takav
se doivljava kao osnovni. Drugi je doao kao rezultat politikih promena posle 1948.
godine, kada su ga vlasti u Albaniji koristile kao imenitelj za svo slovensko stanovnitvo. Meutim, moji intervjui su pokazali da mnogi lanovi zajednice, posebno oni
koji pripadaju starijim generacijama, uzimaju u obzir i svoje poreklo ili rodno mesto
svojih porodica, i na osnovu toga se identifikuju kao Crnogorci ili Srbi.
Konstruisanje srpskog ili crnogorskog identiteta meu novim generacijama je proizvod demokratskih promena u Albaniji. Ovi novi identiteti, a kod veine je re o srpskom identitetu, rezultat su, izgleda, aktivnosti nekoliko kulturnih i verskih udruenja na terenu, kao i politike srpske vlade. Veliki broj mladih ljudi rekao mi je da se
oseaju vie kao Srbi nego kao Crnogorci, a glavni razlog za to je to su mnogi od njih
odgajani u Srbiji poto su njihovi roditelji napustili Albaniju i emigrirali u Saveznu
Republiku Jugoslaviju poetkom devedesetih godina dvadesetog veka, to detaljnije
razmatram u drugom delu rada.
Iseljavanje i konstrukcija migrantske kulture
Pad komunistikog reima u Albaniji, uz druge posledice, doveo je takoe i do kljunog dogaaja koji je duboko uticao na ivot Srbo-Crnogoraca u Skadru i Albaniji, naime na proces iseljavanja. Kao i drugde na Balkanu, i u Albaniji je pad komunizma uticao na dravne granice: neke granice su nestale, dok su druge postale meke (De
Rapper, 2007, 566). Usledili su krupni migracioni procesi, posebno iz Albanije u Grku
i Italiju, ali isto tako i prema Makedoniji i Jugoslaviji. Procenjuje se da je blizu 1,5
miliona Albanaca, to je ravno gotovo polovini stanovnitva od 3,2 miliona, emigriralo
izmeu 1990. i 2010. godine (World Bank, 2011, 54). Dvojica vodeih naunika u oblasti studija migracije, Rasel King (Russell King) i Duli Vulnetari (Julie Vullnetari), smatraju da se iseljavanje iz Albanije moe videti kao odgovor na niz odlika albanske
politike, demografije, ekonomije i kulture. Iznad svega, to je bila strategija gole borbe
za opstanak za one pojedince i domainstva koji su najvie stradali u haotinoj tranziciji
289

posle komunizma, ostavi bez mogunosti za zaradu i pristup strukturama socijalne

podrke (King i Vullnetari, 2003, 6). Loa ekonomska situacija oigledno je bila glavni
uzrok iseljavanja. Bruto nacionalni dohodak pao je za preko 50 procenata izmeu
1989. i 1992. godine, a nezaposlenost je porasla na 40 procenata. Severni delovi Albanije nali su se pred veim iskuenjima u odnosu na druge regije ali, uopteno gledajui, stanje finansija u itavoj zemlji bilo je veoma loe (Bumi, 2002, 40).
Pre pada komunizma Skadar je bio jedan od glavnih urbanih i industrijskih centara u
Albaniji. Ekonomska situacija u gradu dramatino se promenila za veoma kratko vreme.
Fabrike su bankrotirale, poljoprivredna dobra su zatvorena, a zemlja je postala predmet
privatizacije. Sve ovo je dovelo do velike nezaposlenosti i nerazvijenosti. Svetska banka
je u kvalitativnoj analizi siromatva u Albaniji tokom prvih godina postkomunistike
tranzicije (odnosno, do 1995. godine), Skadar svrstala u slabo razvijenu oblast u poreenju s drugim delovima Albanije. U dokumentu se iznosi sledei zakljuak: procenjuje se da je 60 procenata stanovnitva Skadra siromano (De Soto i dr., 2002, 108).
Uopte uzev, mnogi izvetaji sa poetka devedesetih godina prolog veka ukazuju da je
40-50% radne snage u gradu nezaposleno (De Soto i dr., 2002, 109; Bumi, 2002, 40).
Sve ovo je uticalo na nagli porast iseljavanja, posebno u Italiju i Grku. Srpsko-crnogorska zajednica, meutim, sledila je drugaiji put iseljavanja, koji je vodio u
ondanju Jugoslaviju. Prema izvetajima udruenja Moraa-Rozafa, blizu 3.000
Srbo-Crnogoraca iz skadarskog kraja emigriralo je u Jugoslaviju. Velika grupa
pravoslavnih hriana, stanovnika Skadra i oblasti oko Vrake, iselila se poetkom
devedesetih godina prolog veka u Jugoslaviju, iako ima pokazatelja da se oko 600
njih vratilo u Skadar nakon jedne decenije (Skutsch, 2005, 64). Reima jedne od
intervjuisanih osoba: Bili smo spremni da se iselimo, tako kako smo rasli i obrazovali se bili smo spremni da napustimo Albaniju prvom prilikom. I ja sam tako i
uradio, im su granice bile otvorene uzeo sam porodicu sa sobom i odveo ih u Jugoslaviju, traei bolji ivot. Ove rei nisu neobine ako imamo u vidu da je za
vreme Hodinog reima svaki pokuaj emigracije posmatran kao in izdaje i kanjavan smru ili dugotrajnom robijom. Visokonaponska ograda sa brojnim straarskim kulama prostirala se du cele granice sa Grkom i bivom Jugoslavijom (King
i Vullnetari, 2003, 7). itava granica sa Jugoslavijom, ali pre svega Skadarsko
jezero, selo Velipoja na jadranskoj obali, selo Zogaj na Skadarskom jezeru i najsevernija sela Vermo (Vermosh) u Velikoj Malesiji (Malsia e Madhe), Koplik i Hotski Han (Hani i Hotit), smatrana su prvim odreditem za ilegalne prelaske granice
u Jugoslaviju. Na osnovu intervjua koje sam sprovela u Skadru, ima naznaka da su
pripadnici srbo-crnogorske zajednice i ranije pokuavali da prebegnu u Jugoslaviju, iako nema egzaktnih podataka oko tih ilegalnih prelazaka granice. Stoga ne
udi da su, kada je reim poeo da se raspada, ljudi poeli da bee iz Albanije, a za
srbo-crnogorsku zajednicu Jugoslavija je predstavljala prirodan izbor.
Ali, uskoro e rat u Jugoslaviji i sankcije stvoriti nove okolnosti, pa e Albanija
uopte uzev, i Skadar posebno, postati jedna od kapija na kojima se embargo lomio,
posebno kada je re o krijumarenju benzina i druge robe. U poetku, pripadnici srbo290

crnogorske zajednice emigrirali su u Jugoslaviju u nadi da e tamo nai posao i bolji

ivot. Meutim, s vremenom, uspostavljene su porodine veze i tokom mojih intervjua
gotovo svi su govorili o roacima koji ive u Crnoj Gori ili Srbiji. Srpska vlast pokuala
je da naseli neke od ovih emigranata na Kosovo, u oblast Kosova Polja. Kako su mi to
napomenuli mnogi od mojih sagovornika, oni su se prilikom iseljavanja nadali ivotu
u urbanim i razvijenim oblastima. Umesto toga, ponuene su im kue usred Kosova u
situaciji koja je bila prilino napeta.Umesto novog ivota u obeanoj zemlji u Beogradu ili Podgorici, reima jednog sagovornika, doseljenici su smeteni u kue koje je
vlast planski sagradila, tako stvarajui imigrantsko selo. Migranti iz ruralnih i poljoprivrednih krajeva nekako su se prilagodili novim uslovima, ali oni koji su bili poreklom iz Skadra i koji su imali visoko obrazovanje brzo su se razoarali. Za mnoge su,
ipak, sankcije nametnute Jugoslaviji od samog poetka stvorile ogromne prilike za
dodatnu, a vremenom i znatnu, zaradu.
Embargo je postao znaajan izvor prihoda i za stanovnike Skadra. Od 1993. do
kraja 1995. godine, albansko-crnogorska granica transformisala se u dinaminu graninu oblast koja je donosila vaan izvor prihoda. Glavne ekonomske aktivnosti bile su
vezane za verc nafte i drugih proizvoda i sitnu meugraninu trgovinu Albanaca i Srbo-Crnogoraca iz Skadra koji su svoje proizvode prodavali u Crnoj Gori. Albanci su esto imali problem da dobiju jugoslovensku vizu. Srbi i Crnogorci su mogli da dobiju
pomo od udruenja Moraa-Rozafa, koje je u godinama sankcija postalo veoma aktivno i znaajno znatno vie nego to bi se to reklo na osnovu broja njihovih lanova.
Budui da je bilo u mogunosti da obezbedi vize za one koji su bili zainteresovani za
trgovinu i druge aktivnosti, udruenje se ubrzo pozicioniralo kao vaan inilac u prekograninoj trgovini (Bumi, 2002, 15).
Posle nekoliko godina provedenih u Crnoj Gori i Srbiji, neki Srbi i Crnogorci su se
vratili u Skadar. Znanje jezika i posedovanje jugoslovenskih dokumenata pomagalo im
je u trgovini i vercu robe iz Albanije u Crnu Goru. Pripadnici oba pola uestvovali su u
vercu,170 premda sagovornici tokom intervjua ovu aktivnost nikada nisu tako nazivali, ve su govorili o trgovini. Oni bi svakodnevno prelazili na drugu stranu i trgovali u
Podgorici ili na pijaci u Tuzima, 13 kilometara od granice odnosno graninog prelaza
Hani-Hotit-Boaj.171 To je bila velika pijaca, na koju su dolazili da pazare ne samo Crnogorci ve i kupci iz Srbije, to je znatno povealo potranju za robom (Bumi, 2002).
Stoga, prekogranina trgovina pretvorila se u vaan izvor prihoda za Srbo-Crnogorce
iz Skadra, ali su zapravo, zahvaljujui ovoj trgovini i sami Albanci imali koristi. Ovo je
dovelo do uspostavljanja novih inter- i intraetnikih veza, i pripadnici srbo-crnogorske
zajednice nali su se u novom, znatno sloenijem sociokulturnom sistemu nego to je
to bio prethodni u doba komunistikog reima. Rezultat je bio da je zajednica postala
svesnija svog etnikog identiteta, dok je nivo priliva novca iz Crne Gore predstavljao
dodatni uticaj u ovom ekonomskog procesu.
170
171

Ova aktivnost poznata je i kao sitna prekogranina trgovina ili torbarenje (bag trading).
Uglavnom su prodavali odeu, kozmetiku itd., a kupovali proizvodepoput brana, krompira, piva, banana itd., koje bi preprodavali na skadarskom pazaru.

291

O popisu stanovnitva iz 2011. godine

Albanskoj dravi decenijama su nedostajali osnovni podaci o njenim graanima.
Slina situacija se nastavila tokom tranzicionih godina i prelaska na demokratski sistem, jer puni i pouzdani podaci o drutvenom stanju u dravi uslovima stanovanja,
demografiji, socijalnim i ekonomskim karakteristikama teko da su bili dostupni iz
prethodnih popisa stanovnitva. Na zahtev Evropskog parlamenta da ispuni meunarodne standarde i preporuke za pristupanje Evropskoj uniji, Albanija je odluila da
primeni itav niz aktivnosti vezanih za registraciju stanovnitva i ivotnih uslova,
ukljuujui tu i princip samoodreenja nacionalne pripadnosti. Popis je tako sadrao i
pitanja vezana za etniko poreklo, religijsku pripadnost i maternji jezik, na koja nije
bilo obavezno odgovoriti, to je predstavljalo napredak u oblasti ljudskih prava, a time
i jedno od glavnih ostvarenja albanske drave u pogledu lanstva u EU.
Popis je bio osmiljen i podran kroz EU IPA (Instrument for Pre-accession Assistance) projekat sa ciljem da pomogne u osnaivanju albanskog statistikog sistema.172 Napokon, posle toliko vremena moglo bi se rei da je albanska drava sprovodila nacionalni popis stanovnitva koji je ukljuivao pitanja vezana za etniku i versku
pripadnost, to su odavno zahtevale etnike politike grupacije, kao i predstavnici verskih zajednica. Verovalo se da sakupljanje podataka o etnikim zajednicama i verskoj
pripadnosti na popisu moe pomoi u uspostavljanju prikladne politike prema manjinama i moe staviti taku na sporne tvrdnje o broju manjina u Albaniji. Istovremeno,
za pripadnike manjinskih grupa, ovo je predstavljalo dugo eljenu priliku da slobodno
iskau svoj etniki i verski identitet.
Tokom svih pripremnih faza popisa, predstavnici udruenja nacionalnih i jezikih
manjina uspostavili su Radnu grupu kako bi pratili svaki korak procesa registracije.
Radna grupa je takoe bila ovlaena da komunicira direktno sa albanskom vladom i
INSTAT-om na odgovarajuem definisanju etnikih pitanja u registracionom formularu. Ali, autori cenzusa su u poslednjoj verziji napravili neke izmene koje su bile u suprotnosti sa glavnim zahtevima predstavnika manjinskih zajednica. Promene na Upitniku su izvrene u formulaciji koja se odnosi na identitetske kategorije. Ispostavilo se
da odeljak o etnicitetu sa pitanjem Kojoj etnikoj grupi pripadate? sadri neke proizvoljne izmene u predloenim odgovorima. Jedini predloeni odgovor u Upitniku bio
je albanska narodnost (tampan masnim slovima), dok su kategorije Srbo-Crnogorci,
Grci, Makedonci, Romi, Vlasi, Bonjaci i drugi, zamenjeni odrednicom drugo. Rezultat je bio da nova formulacija tehniki nije omoguavala manjinama pravo na izraavanje svoje etnike, kulturne i jezike pripadnosti. Ova injenica odreuje poloaj
manjina u Albaniji kao naglaeno marginalizovan.
Predstavnici manjina koje su inili Makedonska alijansa za integraciju, udruenje
Moraa-Rozafa, udruenje Amarodrom i udruenje Armnii din Albania (Udruenje Vlaha Albanije) reagovali su na ovo na konferenciji za tampu, iznevi stav da su
172

Eurostat je odrao Albanski zavod za statistiku (INSTAT) u pripremi popisa.

292

Vlada i INSTAT prema albanskom ustavu obavezni da sprovedu mere za zatitu manjina i transparentnost za vreme popisa stanovnitva, i doneli deklaraciju koja je sadrala
nekoliko osnovnih zahteva:
Savet je u deklaraciji posebno istakao da je ova mera izmena kategorije identiteta
u Upitniku, iskoriena kao sredstvo pritiska protiv slobodnog izraavanja etnikog
identiteta manjinskih grupa. Zbog toga je Savet zahtevao da albanska drava izvri
izmenu na nain koji bi obuhvatio sve nacionalne i jezike manjine.
Imenovanje po jednog lana Saveta i Dravne komisije za manjine u Centralnu komisiju za popis stanovnitva i naselja, uz zahtev da oni budu ravnopravni u procesu odluivanja o pitanjima vezanim za manjine (lan 15. Konventa o zatiti prava manjina).
Ukljuivanje predstavnika manjina u registracioni proces na terenu, konkretno u
onim oblastima gde se nalaze manjine.
Podaci o samoodreenju vezani za etnicitet moraju biti ukljueni u Javni registar, u
rubriku Nacionalnost. Zahtevano je i da se izmeni Zakon o matinim knjigama, jer su
u njima pripadnici manjina roeni za vreme komunizma upisani kao Albanci i sa
albanskim imenima i prezimenima, kako bi podaci o nacionalnoj pripadnosti graana
mogli da se koriste za sprovoenje kulturne, jezike, obrazovne i predstavnike politike.173
Nasuprot tome, albanski nacionalisti, poput Crveno-Crne Alijanse (Aleance Kuq
e Zi), videli su popis, preciznije uvoenje kategorija etnike i verske pripadnosti, kao
fatalnu prepreku ostvarenju principa homogene albanske nacije. Pod parolom Sudbina
Albanije pripada Albancima! korienom u nacionalnom pokretu u devetnaestom
veku, lider AKZ-a, Krenik Spahiu (Kreshnik Spahiu), vie puta je izlazio u javnost pozivajui Albance da bojkotuju tri pitanja na popisu: etnicitet, religiju i maternji jezik.
Miljenja i stavovi AKZ-a iznoeni su gotovo patoloki i rasistikim jezikom mrnje
prema Drugome (Anderson, 1991, 141).
Ukratko, pitanje etniciteta i religije pokrenulo je otre polemike u medijima i na
socijalnim mreama koje su nalikovale bitkama izmeu nacionalista, predstavnika
vlasti (INSTAT), neprofitnih organizacija za zatitu ljudskih prava i predstavnika
nacionalnih i jezikih zajednica. Svaki tabor traio je uporite za ostvarivanje svojih
interesa i prava. Pored toga, zahtevi AKZ-a upueni graanima da se sprei proces
registracije u tom su trenutku imali tako negativan uticaj da je popis izgubio svoju
funkciju. Predvodnici manjinskih zajednica (ukljuujui i srpsko-crnogorsko udruenje
Moraa-Rozafa), odgovorili su na ovo pozvavi svoje lanove da ne uestvuju u
popisu, ukazujui na to da je pravo na slobodno izraavanje sopstvenog identiteta
efektivno uinjeno neustavnim, uvoenjem amandmana u julu 2011. godine koji su
predstavljali zloupotrebu pravnih propisa.
Uopte uzev, proces statistikog sakupljanja podataka takoe je pokrenuo debatu o
kvalitetu popisa stanovnitva. U mojim intervjuima u Skadru ustanovila sam da svega 15
procenata zajednice veruje da je popis pruio tanu sliku etnikog i verskog sastava
zemlje. Polovina ispitanika potvrdila je da ih niko iz popisne komisije nije kontaktirao,
173

Deklaracija Saveta manjina doneta je 6. novembra 2010. godine, a originalni transkript na albanskom
jeziku moe se nai bilo putem Jutjuba ili Fejsbuk stranice udruenja Moraa-Rozafa.

293

dok je druga polovina potvrdila da je formular popunjavan obinom olovkom (nasuprot

zakonskoj obavezi koja nalae upotrebu hemijske olovke ili penkala). Prema mom
istraivanju i uvidu u popis od INSTAT-a, popis nije obuhvatio podatke sakupljene u
selima oko Skadra i delovima grada u kojima ive pripadnici srbo-crnogorske manjine.
Pripadnici manjine su mi tokom terenskog istraivanja sprovedenog 2015. godine rekli
da niko nije zakucao na njihova vrata, i da nikada nisu ni videli taj formular. Neki
informati su ak naglasili da su popisivai zanemarili njihove odgovore na pitanja vezana
za religiju i etnicitet.
Zakljuak
Kako je ve pomenuto, popis je poeo uz reakcije i prigovore etnikih i jezikih manjina, koje nikada nisu prihvatile zvanine rezultate; tavie, tvrdile su da su oni krivotvoreni (Identitet, 2015). Gledajui unazad na popis kada je u pitanju srbo-crnogorska manjina, i sama sam dola do istih zakljuaka. Pre svega, fikcija je da je popis obuhvatio sve
graane, kao i da svaijem identitetu pripada samo jedno, vrsto odreeno mesto. Dalje,
autori popisa nisu prepoznali Srbo-Crnogorce, pa je konaan rezultat zanemarljiv u odnosu na stvaran broj onih koji ine ovu zajednicu. Tree, posle 80 godina nemogunosti da
otvoreno izraavaju svoj identitet, pripadnici ove manjine i dalje oklevaju da koriste to
svoje pravo, a rezignacija zbog odredaba popisa dodatno je oteala njihovo iskazivanje
etnike i religijske pripadnosti. Najzad, nejasne i izmenjene odredbe u Upitniku razotkrivaju popis kao svojevrsnu politiku travestiju i uklapaju se u optu sliku jednog ideolokog
projekta koji, kako istiu neki autori (Endresen, 2014), predstavlja sekularno nastojanje
da se naglasi nacionalno jedinstvo i stvori kulturalno homogen koncept nacije.
Literatura:

AK, Aleanca Kuq e Zi, [Online] Dostupno na:http://www.aleancakuqezi.al/ [Pristupljeno:

18. maja 2014].
BEQJA, H (2006) Mirash Ivanaj - nj legjend, Politika dhe Shoqeria, Vell.9, Nr. 16,
IS&ISPS, Tirana, 104-109.
BUMI, A. (2002). Cross-Border Cooperation Between Albania and Montenegro,
[Online] Center for Policy Studies, CEU, Available from: file:///D:/My%20Documents/
Downloads/Bumci.pdf, [Pristupljeno: 20. maja 2015].
DE RAPPER, G. (2007). The Greek-Albanian Border and its Impact on Local Populations, Cahiers Parisiens / Parisians Notebooks 3, 566-575.
DE SOTO, H. i dr. (2002) Poverty in Albania: A Qualitative Assessment. A World Bank
Technical Paper, No. 520, Washington: World Bank.
ENDRESEN, C. (2014) Status Report Albania 100 years: Symbolic Nation-Building
Completed?. Kolst, P. (ur.), Strategies of Symbolic Nation-building in South Eastern
Europe, London: Ashgate.
ERIKSEN, H. Th. (2002) Ethnicity and Nationalism: Anthropological Perspectives,
London: Pluto Press.

294

Facebook, Moraca Rozafa Fan Page. [Online] Available from: https://www.facebook.

com/moraca.rozafa/posts/, [Pristupljeno: 6. april 2015].
GAZETA TEMA. (2011) Aleanca Kuq e Zi: Censusi te shpallet i pavlefshem, [Online]
Available from: http://www.gazetatema.net/web/2011/10/30/aleanca-kuq-e-zi-censusi-teshpallet-i pavlefshem/[Pristupljeno:30. oktobar 2011].
IDENTITET. (2015) The Celebration of Orthodox Christmas in Vraka [Online] Available
from: http://www.identitet.al/en/festohen-krishtlindjet-ne-vrake/, [Pristupljeno: 20. maj 2015].
INSTAT. (2011) Census 2011. [Online] Dostupno na:http://www.instat.gov.al/en/
census/census-2011/census-2011-prefectures [Pristupljeno: 28. mj 2013].
INSTAT,(2011) Questionnaire. [Online] Dostupno na:http://www.instat.gov.al/en/
census/census-2011/questionnaire. [Pristupljeno: 14. maj 2013].
INSTAT,(2011) Census Data 2011. [Online] Dostupno na:http://www.instat.gov.al/en/
census/census-2011/census-data.aspx [Pristupljeno: 14. maj 2013].
KING, R. i VULLNETARI, J. (2003) Migration and Development in Albania, [Online]
Dostupno na: http://www.migrationdrc.org [Pristupljeno: 9. jun 2013].
KRAMSCH, C. (1998). Language and Culture, Oxford : Oxford University Press.
KRAMSCH, C. (2009). The multilingual Subject, Oxford: Oxford.
KSHM, (2011) Komiteti Shteteror i Minoriteteve, [Online] Dostupno na: www.kshm.gov.
al, [Pristupljeno: 17. novembar 2012].
LUARASI, P. (2003), Mirash Ivanaj deshmon per E. Hoxhen dhe historine [Online]
Dostupno na: http://www.forumishqiptar.com/threads/28722-Mirash-Ivanaj-deshmon-perE-Hoxhen-dhe-historine [Pristupljeno: 14. jun 2015].
ORTANOVSKI, V. (2000), Minorities in the Balkans, New York: Transnational Publishers.
SKUTSCH, C. (2005) Encyclopedia of the Worlds Minorities, NY: Routledge.
INSTAT, Rezultatet Kryesore te regjistrimit te popullsise, 2012, 33 et passim.
World Bank. (2011) Migration and remittances factbook. [Online] Dostupno na: http://
siteresources.worldbank.org/INTLAC/Resources/Factbook2011-Ebook.pdf [Pristupljeno:
1. jul 2014].
XHAXHO, M. (2007) Minority Rights and the Republic of Albania: Missing the Implementation. Master Thesis, Faculty of Law, Lund University. [Online] Dostupno na: https://
lup.lub.lu.se/student-papers/search/publication, [Pristupljeno: 6. april 2015].
Youtube, (2010), ASSEMBLY DECLARATION OF MINORITIES RELATING THE
CENSUS. [Online] Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=M-jH9r6nQ0w,
[Pristupljeno: 6. april April 2015].
Youtube, (2011) Aleanca Kuq e Zi protesta ne shtator, [Online] Dostupno na: https://
www.youtube.com/watch?v=VJYn6H0KZNA, [Pristupljeno: 10. septembar 2013].

295

296

Inis Shkreli,
University Babe-Bolyai, Cluj-Napoca

Serbian-Montenegrin Minority of Shkodra:

a Contested Identity
Abstract:
This paper presents the historical and present situation of the Serbian and Montenegrin minority in the district of Shkodra in Albania. The paper focuses on components
that form the collective identity: (1) language that is a strong reference to ethnic identity; (2) religion and self-stereotypes that play an important role in defining the
boundaries of the group and also create the categories (sub-groups) inside the Slav
speaking community in Shkodra. The second part of the paper focuses on the chaotic
transition from communism in Albania, which influenced migratory movements of
Serbians-Montenegrins towards the origin country, Yugoslavia. Ultimately, I discuss
the 2011 Albanian Census, praised as the first Albanian census after 80 years to includethe questions on religion and ethnicity, and argue that it was not fully representative when it comes to Serbs or Montenegrins and other minorities due to some discriminatory elements towards them which it involved.

Key words:
Serbo-Montenegrins, Albania, Shkodra, Minorities, Identity

297

298

Intelektualci i rat:
posrednici (ne)
nacionalne pravde

299

300

Rigels Halili
Univerzitet u Varavi

Mi, sinovi nacije intelektualci kao generatori

albanskih i srpskih nacionalnih ideja i programa
Apstrakt:
Ovaj rad predstavlja komparativnu istorijsku i tekstualnu analizu dva veoma znaajna
dokumenta: Memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti iz 1986. godine, i
Platforme za reenje albanskog nacionalnog pitanja koju je objavila Albanska akademija
nauka 1998. godine. Na osnovu ovoga, u radu se razmatra uloga intelektulalaca kao
generatora nacionalnih ideja, ideologija i programa. lanak nudi detaljnu analizu oba
dokumenta, kao i drutveno-politikog konteksta u kom su nastala. Istovremeno, lanak nastoji da kontekstualizuje ova dva dokumenta u okvirima srpskog i albanskog
nacionalistikog diskursa.

Kljune rei:
intelektualci, nacionalizam, politike ideje, politiki programi

301

U svojoj poslovinoj definiciji nacionalizma kao sentimenta i pokreta, Ernst Gelner

(Ernest Gellner) skree panju na dva blisko povezana domena u kojima nacionalizam
nastaje: sferu ideja i politike akcije (Gellner, 1991, 1). Ovaj lanak bavi se prvim,
mada, kada kontekst to zahteva, zalazi i u drugi domen. Rad je, pre svega, posveen
ulozi intelektualaca, i to posebno akademske elite, u procesu formiranja, ouvanja i
primene nacionalnih ideja i politikih programa kod Albanca i Srba. Fokusirau se na
dva dokumenta koja se, kako nastojim da pokaem, mogu posmatrati kao simbolike
reprezentacije duge tradicije misli i ideja u srpskim i albanskim naunim i intelektualnim
krugovima. Ti dokumenti su: Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti
(SANU), koji se u javnosti pojavio 1986. godine, i mahom nepoznata Platforma za
reenje albanskog nacionalnog pitanja koju je Albanska akademija nauka (AAN) iznela
1998. godine.
Neophodnost uporednih istraivanja na Balkanu i o Balkanu nije nova. Albanski
istoriar Stavro Skendi, koji je posle Drugog svetskog rata emigrirao u Sjedinjene
Amerike Drave i napisao jedno od najznaajnijih dela o albanskom nacionalnom
pokretu u devetnaestom i ranom dvadesetom veku, zahtevao je takav pristup i uspeno
ga primenjivao u svojim studijama (Skendi, 1980, ix). Oito je da su komparativni
elementi neizbeno prisutni u globalnoj analitikoj perspektivi koju koriste neki od
najboljih istoriara Balkana, poput L. S. Stavrianosa (L. S. Stavrianos), Barbare Jelavi
(Barbara Jelavich), Dorda Kastelana (Georges Castellan), Trajana Stojanovia
(Traian Stoianovich), Stevana K. Pavlovia (Stevan K. Pavlowitch) i Marka Mazovera
(Mark Mazower), da pomenemo samo neke od njih. Uzimajui Skendijev postulat kao
polazite, ovde u se oslanjati na neto jasniji pristup Miroslava Hroha (Miroslav
Hroch), vodeeg ekog istoriara i sociologa. Prema njegovom miljenju, moraju se
imati u vidu etiri zahteva: (a) objekti koji se porede moraju biti to je preciznije
mogue definisani; (b) mora se izloiti cilj primene komparativnog metoda; (c) treba
utvrditi kriterijume analize objekata koji se porede; (d) veza izmeu komparativne
procedure sa vremenskom osom (to jest istorijskom hronologijom u apsolutnom
smislu) mora biti razjanjena (Hroch, 1985, 18).
Ova dva kljuna teksta ne analiziram kako bih dokazao krivicu ili izneo istinu o
njihovim autorima, daleko od toga. Ipak, upravo ovi pojmovi krivica i istina posluili
su kao glavni emocionalni i ideoloki temelji koji su, uz institucionalni presti i
politiku podrku, obezbedili legitimitet analiziranim dokumentima. U samom temelju
njihove strukture lei ista logika jasne i nepovratne podele na nas i njih. Recept je prost
i dobro poznat i drugde: mi smo miroljubive, istinoljubive i pravedne rtve, dok su oni
laljivci, agresori, i po pravilu poinioci svih zloina koji ugroavaju sam na opstanak.
Razumeti ovo, meutim, predstavlja samo prvi korak. Zanimljivije i, mogue,
kulturoloki i drutveno korisnije, bilo bi razotkriti i kritiki pristupiti kontinuitetu
ideja koje su predstavljene i izloene u tim dokumentima, ulozi akademske elite u tom
procesu i, najzad, uticaju naunih i kulturnih institucija koje je utemeljila i/ili
sponzorisala drava. To bi zahtevalo sprovoenje analize na bar dva nivoa, jezikom i
drutveno-istorijskom nivou.
302

keljzen Malii (Shklzen Maliqi), vodei kosovski publicista, napisao je u jednom

kratkom lanku iz 1993. godine da je verbalna strana komunikacije izmeu srpskih i
albanskih ekstremnih nacionalista dostigla krajnju taku, posle koje moe da usledi
samo rat (Maliqi, 1994, 77). Bilo je potrebno svega nekoliko godina da taj rat zaista i
pone, a njegove posledice se oseaju i oseae se jo dugo na Kosovu, u Srbiji i u
Albaniji. Javlja se, stoga, nekoliko osnovnih pitanja: kako se i zato to dogodilo, ko za
to snosi odgovornost, i kako se sada izboriti s posledicama tog rata? Pokuau da
naem neke odgovore na ova pitanja gledajui pomno obe strane, takorei, u dijalogu,
ak i onda kada je on utian ili izrazito iskljuiv. Jer, da u drugaijem kontekstu
upotrebim Bahtinovo (Bakhtin) shvatanje, komparativni pristup koji je ovde predloen
moe da bude funkcionalan i koristan samo ako analiza uzme u obzir dijaloku prirodu
svakog etnikog konflikta, pa time i albansko-srpskog sukoba. I, kao to bi Bahtin
tvrdio, to je dijalog koji se protee u oba pravca, duboko, snano i istovremeno
obuhvatajui i utiui na obe strane (Bahtin, 1982).
I memorandum SANU i platforma AAN bili su proizvodi specifinih istorijskih
okolnosti, koje treba uzeti u obzir prilikom ovakve uporedne analize. Kao to pominju
brojni autori, Memorandum je najavio, a moda ak i uticao na drastine promene
ustavnog poloaja Vojvodine i Kosova koje su implementirane 1989. godine. Takoe,
nije sluajno to je AAN svoju Platformu predstavila 1998. godine, kada su oruani
sukobi izmeu Oslobodilake vojske Kosova (OVK) i jugoslovenskih vojnih i paravojnih
snaga prerasli u otvoreni rat, to je nekoliko meseci kasnije dovelo do humanitarne
katastrofe i vazdunih udara NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ali, te je
tekstove jednako vano smestiti u iri istorijski kontekst, jer su oni izrazi jedne
tradicije ideja i naina miljenja ije poreklo see do samih poetaka modernog srpskog
i albanskog nacionalnog pokreta.
ta tamo (zaista) pie?
Za sve koji istrauju raspad komunistike Jugoslavije ili o tome poduavaju
studente Memorandum SANU postao je jedna od onih svemonih, zgodnih fraza,
neka vrsta metafore koja sumira samu sutinu srpskog nacionalizma, poetak puta
koji je vodio u rat, razaranje zemlje i bezbrojne ljudske tragedije. Meutim, sam se
Memorandum vrlo esto ak ni ne citira, injenice se izvru, a njegov sadraj je
pojednostavljen do besmisla. S druge strane, Platforma AAN nije tako uvena i, koliko
mi je poznato, jo nije bila predmet nijedne ozbiljne naune analize. Stoga se ini
prikladnim upoznati se detaljnije sa sadrajem oba dokumenta.
1. Memorandum Srpske Akademije Nauka i Umetnosti
Struktura Memoranduma SANU moe se saeto predstaviti preko naslova njegova
dva dela. U prvom, naslovljenom Kriza jugoslovenske privrede i drutva, autori analiziraju jugoslovenski kontekst, dok se u drugom, nazvanom Poloaj Srbije i srpskog naroda,
303

fokusiraju na, da tako kaemo, srpska pitanja. Zanimljivo je da se tekstovi na poetku

bave ekonomskom, a ne politikom problematikom. Autori to jasno stavljaju do znanja: duboka ekonomska i drutvena kriza u Jugoslaviji moe ak imati tako katastrofalan ishod kakav je raspad drave (Mihailovi, Kresti, 1995, 95). Poreklo izrazito
loeg privrednog rasta i visoke nezaposlenosti tokom prve polovine osamdesetih godina oni vide u grekama koje su nainjene tokom ezdesetih godina dvadesetog veka,
kada su decentralizacija i naputanje centralnog planiranja postali vodei ekonomski
principi. To je dovelo do fragmentacije jugoslovenske ekonomije na gotovo potpuno
odvojene republike ekonomije, to je uslovilo krizu (isto, 97). Prema njihovom
miljenju, slaba reakcija federalne vlasti bila je zapravo rezultat prikrivene namere da
se d vie ekonomske i politike moi republikim liderima (isto, 101102).
Takav zakljuak omoguava otru kritiku federalistikih tendencija, koje, prema
autorima Memoranduma, jaaju donoenjem ustava iz 1974. godine. Ustav je prouzrokovao situaciju u kojoj je nacionalno nadvladalo klasno, dok su pokrajine vie insistirale na tome da su konstitutivni element federacije, nego da su sastavni deo Srbije
(isto, 104105). Zvui pomalo ironino da autori Memoranduma stavljaju naglasak na
klasu kao jednu od kljunih marksistikih kategorija kako bi kritikovali politiku federalnih vlasti, koja je legitimaciju traila upravo u toj istoj marksistikoj ideologiji. Ovaj
kritiki stav postaje jo otriji kada autori identifikuju predratni uticaj Kominterne na
Komunistiku partiju Jugoslavije kao uzrok dominacije etnikih principa nad principima dravnog centralizma. Oni, dalje dodue indirektno okrivljuju Edvarda Kardelja, ije su ideje o slovenakom nacionalnom pokretu bile osnova za posleratnu organizaciju jugoslovenskog modela (isto, 107) i s gorinom zakljuuju: Dezorganizovana
preko svake razumne granice, drava se degenerisala u institucionalni oblik republikog, pokrajinskog i optinskog voluntarizma (isto, 110).
Ali, autore isto tako brine i moralna kriza koja je, smatraju oni, duboka i see u
samu sr jugoslovenskog drutva. Devijacija, ili ak i neuspeh socijalistikih ideja, manifestuje se u seoskom mentalitetu, nepotizmu, korupciji, otimaini, zloupotrebi i kriminalu koji su opteprisutni u svakom vidu drutvenog ivota. Destruktivan uticaj
nezaposlenosti, gubitak vere u drutvenu jednakost i izraena emigracija dodatni su
inioci u mozaiku propadanja koji opisuju autori Memoranduma. Kao to to obino
biva, smatraju oni, kriza vrednosti ide ruku pod ruku sa krizom u kulturi. Primitivizam, provincijalizam i ki su sveprisutni u knjievnosti, muzici, filmu, zabavnim sadrajima, u novinama, na radiju i televiziji. Njihov zakljuak ponovo zvui strogo, ali je
zapravo teko opovrgnuti ga: Zvanina ideologija koja umesto stvarnog socijalistikog
programa nudi samo prazne politike proklamacije, uveliko je iscrpla svoje
moralizatorske mogunosti () Duboko uvreeni u provincijalnoj kulturi, separatizam
i nacionalizam postaju sve agresivniji (isto, 114). Nedostatak transparentnosti i
demokratije u drutvenom ivotu, neuspeh samoupravnog sistema, takozvani etatizam, povrede osnovnih ljudskih prava, kao to je pravo izraavanja i okupljanja, uzeti
zajedno, prema miljenju autora, uzrokuju znatno zaostajanje Jugoslavije za ostalim
civilizovanim dravama. Reenje, kako oni piu, treba da doe sa samog vrha:Bez pro304

mene toga Ustava i na njemu izgraenog politiko-ekonomskog sistema nemogue je

reiti nijedan sutinski dananji problem naeg drutva, nemogue je zaustaviti sadanji proces dezintegracije i pada u sve dublju krizu (isto, 117).
Ova gorka i mrana dijagnoza otvara vrata drugom delu dokumenta, u kojem autori razmatraju poloaj Srbije i Srba uopte. italac odmah osea promenu stila koji od
zvaninog i poneto mehanikog postaje strasniji, a povremeno ak i lian. Diskusija
poinje nedvosmislenim stavom: Mnoge nevolje koje mue srpski narod iznikle su u
prilikama koje su zajednike svim jugoslovenskim narodima. Meutim, srpski narod
pritiskuju i druge nedae. Dugorono zaostajanje razvoja privrede Srbije, neregulisani
dravno-pravni odnosi sa Jugoslavijom i pokrajinama, kao i genocid na Kosovu, pojavili su se na politikoj sceni udruivi snage, to situaciju ini napetom, ako ne i eksplozivnom (isto, 119). Taj uvod daje dominantan ton ovom delu Memoranduma u kojem
se zastupa stanovite da je Jugoslavija iskoriavala Srbiju u itavom posleratnom periodu. Ponovo, ekonomija dolazi u centar panje i ini osovinu argumenta. Uprkos
tome to su ulaganja u Srbiju bila otprilike jednako efikasna kao i ona u Sloveniju i
Vojvodinu, a mogue i najvia u Jugoslaviji, potronja po glavi stanovnika bila je meu
najniima. Uz to, nefer uslovi poslovanja jo i vie su oslabili srpsku ekonomiju. Ali
razlozi za to su ideoloki, tvrde autori, i ukorenjeni su u predratnoj strategiji Kominterne, koja je srpsku buroaziju videla kao ugnjetavaa drugih jugoslovenskih naroda. Posle rata je Komunistika partija Jugoslavije ugradila tu strategiju i pretvorila je u
svesno voenu politiku pozicioniranja Srbije i srpske ekonomije unutar federacije. Duo
Tito-Kardelj u novoj Jugoslaviji je svesno ograniavao Srbiju i uveavao premo Slovenije i Hrvatske, pa ak i Vojvodine (isto, 122-123).
Autori svoju kritiku ponajvie usmeravaju na Ustav iz 1974. godine. Prema njihovom miljenju, ovaj dokument Srbiju naprosto stavlja u podreen poloaj, jer odvaja
od nje Vojvodinu i Kosovo. Staru pretpostavku da bez slabe Srbije nema jake Jugoslavije otelotvorio je princip pariteta predstavnika iz razliitih republika, to je Srbima
ograniilo mogunosti rada na dravnim poslovima. tavie, komplikovan sistem podele nadlenosti izmeu Srbije i federalnih autonomnih pokrajina doveo je do velike
zabune u procesu donoenja odluka, unutranjoj politici i ekonomskom razvoju, te
gubitku suvereniteta srpskog naroda. Samo srpski narod, tvrde autori, nije koncentrisan u jednoj republici. Stoga, ovo pitanje uveliko nadilazi problem ustavnih sporova,
jer se tie same egzistencije srpskog naroda i drave. Autori ne ostavljaju sumnju u vezi
sa svojim osnovnim motivima, kada panju usmeravaju na situaciju na Kosovu: Fiziki, politiki, pravni, kulturni genocid nad srpskim stanovnitvom Kosova i Metohije
najtei je poraz u oslobodilakim borbama to ih je vodila Srbija od Oraca 1804. do
ustanka 1941. godine (isto,128).
Od ovog mesta pa nadalje ton Memoranduma postaje otar i direktan, na momente
zastraujue (gromo)glasan i, za razliku od prethodno obraivanih ekonomskih inilaca,
ovde se razmatraju prevashodno istorijski argumenti. Autori ukazuju na naslee
kominternovske politike, ignoranciju i oportunizam srpskih politiara, kao i na potpuno
gubljenje iz vida injenice da kosovske politike elite stoje iza drastinog pogoranja
305

poloaja Srba na Kosovu. To je otvoreni i potpuni rat, tvrde autori, koji Albanci sraunato
i sistematski vode protiv Srba. Taj rat podrava vlada u Tirani u skladu sa dobro
osmiljenim i aktivnim albanskim nacionalnim planom. Nad kosovskim Srbima
sprovode se zloini, teror i vandalizam, i primeri poput sluaja ora Martinovia174
podseaju na najmranija vremena turskog nabijanja na kolac (isto, 129). Najvanije
je, meutim, to to se Srbi proteruju iz pokrajine, to je zavrna faza procesa koji je
poeo znatno ranije. U prilog toj tvrdnji autori navode demografske podatke. Citirajui
Jovana Cvijia, oni tvrde da je pola miliona Srba napustilo Kosovo izmeu 1690. godine
i poetka dvadesetog veka. Od toga, nekih 150.000 napustilo je Kosovo u periodu 18761912, usled terora albanskih baibozuka. Jo 60.000 bilo je prinueno da napusti
pokrajinu posle Drugog svetskog rata, dok broj onih koji su prinueni da napuste
Kosovo sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, autori procenjuju na
200.000 (isto, 129). Takav razvoj stvari ne ostavlja mnogo nade za budunost, zakljuuju
oni. Kosovo, kolevka Srbije, uskoro moe ostati bez Srba, ime bi program, kako
kau,velikoalbanskih rasista, koji je skicirala Prizrenska liga, bio najzad i ostvaren.
Ipak, uprkos odsustvu podrke pokrajinskih vlasti, dolazi do otpora odozdo, narodnog
otpora, i ti ljudi bi trebalo da trae pomo od republike vlasti. Mora biti uinjeno sve
kako bi se izbegli Srbi vratili svojim kuama, jer e, u suprotnom, taj deo Republike
Srbije i Jugoslavije postati i evropsko pitanje, sa najteim, nedoglednim posledicama
(isto, 130). Zahtev za etniki istim Kosovom, zakljuuju oni, otvorie vrata
ekspanzionizmu, koji e ugroziti sve nacionalne grupacije koje ive u Jugoslaviji.
Pruivi slinu dijagnozu u vezi s poloajem Srba drugde u Jugoslaviji, pre svega u
Hrvatskoj i Vojvodini, uz zahtev za dubokim reformama postojeeg obrazovnog sistema, jer se dokazi o nepravednom poloaju Srba i srpkog naroda mogu nai u kolskim
programima svih jugoslovenskih republika, autori izvode svoje zakljuke. Oni ponavljaju i jo jednom istiu glavne zahteve koji dominiraju tekstom. Prvo, trai se naputanje kominternovske ideologije otelotvorene u politici koju je sprovodila Komunistika partija Jugoslavije a, itamo izmeu redova, takoe i njen naslednik Savez
komunista Jugoslavije. Drugo, trai se skidanje iga sa srpskog naroda kao ugnjetavaa drugih naroda u Jugoslaviji. I, napokon, istie se da je uspostavljanje punog nacionalnog i kulturnog integriteta srpskog naroda, nezavisno od toga u kojoj se republici
ili pokrajini nalazio, njegovo istorijsko i demokratsko pravo (isto, 138). Oni zahtevaju
da autonomne pokrajine ponovo postanu integralni delovi Republike Srbije, da se po
svaku cenu stane na put genocidu na Kosovu i da se preduzmu mere koje bi Srbima
174

Ovo se odnosi na sluaj Martinovi koji se odigrava u maju 1985. godine, i potom dobija veliki publicitet u srpskoj i jugoslovenskoj tampi. Tokom istrage koju je vodio pukovnik Jugoslovenske narodne
armije (zato vojska, a ne policija, pitamo se?) tada pedesetestogodinji ore Martinovi tvrdio je da
je doiveo nesrean sluaj prlikom ina samozadovoljavanja, to su potvrdili i lokalni lekari. Meutim,
tim lekara sa Vojnomedicinske akademije podrao je kasniju Martinovievu verziju dogaaja, prema
kojoj su ga napala dvojica Albanaca i na silu mu gurnula flau u anus. Dodatno miljenje traeno je od
komisije pod vostvom profesora Janeza Milinskog, koja je zakljuila da su povrede mogle biti rezultat
samozadovoljavanja. Ovaj sluaj nikada nije bio predmet zvanine policijske istrage pa je i dalje otvoren
za raprave i spekulacije. (Soso, 2002, 132135).

306

omoguile povratak na njihova vekovna ognjita. Spis zakljuuju pozivanjem na demokratsku mobilizaciju svih umnih i moralnih snaga naroda, ali ne samo za izvravanje odluka donetih na politikim forumima, nego i za stvaranje programa i projektovanje budunosti na demokratski nain (isto, 139140). Po itanju kompletnog
dokumenta, italac stie utisak da teko moe biti bolje potvrde ove mobilizacije intelektualnih snaga naroda i bolje osmiljenih programa od samog teksta Memoranduma.
2. Platforma Albanske Akademije Nauka
Uprkos drugaijim okolnostima u kojima je Platforma napisana i objavljena, njen
opti ton i retorika veoma podseaju na Memorandum. Ve uvodni deo kod oba teksta
jasno pokazuje motive i ciljeve autora: to je dokument koji otkriva istinu o prolosti,
analizira sadanjost i daje reenja za budunost. Ova struktura neizbeno priziva u
seanje najvaniji manifest albanskog nacionalnog pokreta, knjigu pod naslovom
Albanija kakva je bila, kakva jeste i kakva e biti. Knjigu je napisao Sami Fraeri (Sami
Frashri), a objavljena je anonimno 1899. godine. Iako itav vek stoji izmeu Samijeve
knjige i Platforme, oigledno je da su autori i dalje pod uticajem istovetnih ideja, kao i
da ih vodi ista svest o neophodnosti da se hitno pomogne ugroenoj naciji. Ipak,
postoji izvesno pomeranje u naglasku. Za Samija, Albanija je geografska datost, koja
ukljuuje odreene teritorije koje potpuno ili delimino naseljavaju Albanci, ali kao
politiki entitet tek treba da se formira. Za autore Platforme, Albanija jeste politiki
entitet, ali ozbiljno hendikepiran injenicom da skoro polovina nacije ivi izvan granica
matine drave. Sami je, dakle, zamiljao dravu i davao predloge za njenu organizaciju,
a autori Platforme su ponudili reenja za dalje usavravanje projekta. Njihova prva
briga nije dokazivanje da albanska nacija postoji, kao to je to bio sluaj kod Samija,
nego pruanje istorijskih i drugih argumenata u prilog pravu na samoopredeljenje i
suverenitet. Sami je jedan od oeva nacije, autori Platforme ele da se predstave kao
njeni zabrinuti sinovi.
Vreme nastanka dokumenta je odluujue. Godine 1998. situacija na Kosovu i
sudbina tamonjih Albanaca u centru su panje autora. Ipak, kao i u sluaju
Memoranduma SANU, ini se da je Kosovo samo prolog za razmatranje sudbine itave
nacije. Za razliku od svojih srpskih kolega, albanski autori poinju istorijom. Zaetke
albanskog nacionalnog pokreta iz doba osmanske okupacije, pozicioniraju kao
gotovo istovremene sa srpskim i grkim nacionalnim programima, Naertanijem i
Velikom idejom (Megali Idea). Vano je uoiti to isticanje hronologije pojavljivanja
nacionalnih programa, jer se ona suprotstavlja esto iznoenoj tezi da albanski
nacionalizam dolazi kasno u odnosu na ostale balkanske nacionalne programe. Kao
podrka ovakvom stavu, navode se citati nekoliko evropskih putopisaca tog doba, koje
autori Platforme tretiraju kao po definiciji objektivne. Opisujui zemlje nastanjene
albanskim ivljem, oni Albance nazivaju potomcima starih Ilira koji u ovim zemljama
borave jo od pradavnih vremena (Platforma, 1998, 6). Na ovakvoj osnovi autori
Platforme iscrtavaju jasne granice takozvanog geografskog prostora koji naseljavaju
307

Albanci. Granica ide juno od Nia prema Leskovcu i Vranju, onda prema Kumanovu,
Prilepu i Bitolju, skree na zapad prema Janjini i zavrava se u Prevezi. Treba
napomenuti da autori koriste iskljuivo albanske oblike ovih imena, na primer Shkup
a ne Skoplje, Manastir a ne Bitola, Janina a ne Ioannina. Ova tendencija se naroito
pokazuje u upotrebi oblika Kosova a ne Kosovo175 u itavom dokumentu. Tu nije re
samo o semantikom, ve pre svega o politikom izboru, jer se isti oblik upotrebljava i
u engleskom prevodu Platforme. Uzgred, ovo dobro korespondira sa upotrebom oblika
Kosovo i Metohija u engleskom prevodu Memoranduma SANU.
Autori Platforme uvaavaju injenicu da na ovoj teritoriji istorijski nisu iveli samo
Albanci, ali pratei liniju zvanine istoriografije u komunistikoj Albaniji posle Drugog
svetskog rata naglaavaju da su ne-albanske zajednice bile tek manjinska ostrva na
otvorenom albanskom moru (isto, 6). U dokumentu se ponavlja centralna ideja
politikog programa albanskog nacionalnog pokreta iz devetnaestog veka, ukljuivanje
etiri osmanska vilajeta Kosova, Ikodra, Manastir i Yania sa preteno albanskim
stanovnitvom u jedan, autonomni Albanski vilajet.176 Ali autori odlaze dalje u svojoj
interpretaciji, povezujui teritoriju kosovskog vilajeta sa ilirskom provincijom
Dardanijom, a janjinski vilajet sa Epirom. Tako se uspostavlja linija ilirsko-albanskog
kontinuiteta na ovim teritorijama, to politike planove Srba i Grka i njihovo polaganje
istorijskog prava na ove zemlje ini besmislenim (isto, 7).
Ve iz prvih redova postaje oigledno da Platforma rekapitulizuje osnovne linije
zvanine albanske istoriografije o prelazu devetnaestog u dvadeseti vek i da se
polemiki postavlja prema tvrdnjama i/ili interpretacijama dominantnim u srpskoj i
grkoj istoriografiji. Neki od autora Platforme, neimenovani, bili su upravo oni
istoriari koji su pokretali te polemike i u njima uestvovali, razliitim kanalima i na
razliite naine. Ali jo je znaajnija injenica da su srpski i grki protivnici takoe
bezimeni, svrstani u jednu kategoriju, homogenizovani kao drugi, kao oni koji poriu
naa prava. U ovom smislu Platforma ponovo pokazuje izuzetnu slinost sa logikom
koja stoji iza Memoranduma SANU.
Tako je, prema autorima Platforme, srpska ekspanzija prema Kosovu i severnoj
Albaniji bila rezultat imperijalistikog zahteva da se izbije na Jadransko more. Poreklo
takvih tenji oni nalaze jo u Naertaniju, ali ne citiraju nijedan odlomak iz tog
dokumenta. Umesto toga, oni oznaavaju kao neistinite tvrdnje beogradskih
nacionalistikih krugova koji poriu ilirsko poreklo Albanaca da bi time porekli i
prisustvo i autohtonost Albanaca na Kosovu. Dalje, autori oznaavaju Veliku seobu
Srba 1689/1690. kao istorijsku izmiljotinu. Nazivaju apsurdnim srpske tvrdnje da su
175

176

Albanci zapadni deo Kosova nazivaju Rrafshi i Dukagjinit, a ovaj kraj se priblino poklapa sa srpskom
Metohijom. Prema mom miljenju, nazivi Kosovo i Kosova dominiraju u oba jezika, a upotreba duih
oblika, Kosovo i Metohija i Kosova i Rrafshi i Dukagjinit, predstavlja politiki izbor.
Ova ideja se prvi put pojavljuje u spisima lanova Centralne komisije za odbranu prava albanskih nacionalnosti u Istanbulu 1877. godine. Ona zatim ulazi u program Prizrenske lige i tako postaje centralni
element albanskog nacionalnog pokreta. Takav vilajet je na kraju i formiran 4. septembra 1912. godine,
ali je rasputen samo mesec dana kasnije, poetkom Prvog balkanskog rata. Vidi: Pollo, Buda, 1965,
125.

308

albanski muslimani u pokrajini saraivali sa osmanskim vlastima ili namerno unitavali

srpske manastire. Istina je upravo suprotna, naglaavaju oni, albanske porodice su
istorijski bile uvari srpskih manastira. Nasuprot tome, zakljuuju autori, srpski
srednjovekovni vladari koji su okupirali Kosovo unitili su svaki spomenik drevne
albanske kulture i religije (isto, 78).
Kosovo je uvek bilo centar albanskog otpora Turcima, nastavljaju autori. Navode
katolikog nadbiskupa Pjetra Bogdanija kao organizatora ustanka iz 1689. godine, ali
odmah dodaju da se nisu samo katolici borili protiv Turaka, ve i muslimani, kao to je
bio sluaj u ustanku iz 1844. godine, koji je predvodio Dervi Cara (Dervish Cara).
Kosovo je postalo centar albanskog nacionalnog pokreta za vreme Prizrenske lige i
takav status je zadralo sve do opteg ustanka 1912. godine, koji je direktno postavio
scenu za izbijanje Prvog balkanskog rata. Autori Platforme istiu da su se meu delegatima koji su se 28. novembra 1912. godine okupili u Valoni (Vlori) i proglasili nezavisnost Albanije nalazili predstavnici svih regiona u kojima ive Albanci, ukljuujui
Kosovo, Makedoniju i ameriju. Oslabljeni stalnim ustancima, Albanci nisu bili u
stanju da zaustave napredovanje srpskih i grkih armija, prema Kosovu, odnosno
ameriji177 i junoj Albaniji. Bez ikakve sumnje, naglaavaju autori, odluke sa
konferencije velikih sila u Londonu 1913. predstavljaju veliku traumu za Albance,
poto su Kosovo, delovi Makedonije i amerije ostali izvan novonastale albanske
drave. Ove odluke autori nazivaju velikom nepravdom prema drevnoj naciji, koja je
preivela brojne i neprekidne istorijske bure. Te odluke su dovele do masovnih
proterivanja i prisilnih migracija Albanaca s Kosova i iz Makedonije u Tursku, dok
simbolini kraj ove duge linije patnji i represije predstavlja biblijski egzodus ama na
kraju Drugog svetskog rata (isto, 11).
U Drugom svetskom ratu Albaniju su okupirali italijanski faisti a zatim i nemaki
nacisti, tako da ujedinjenje Kosova sa Albanijom nije ni bilo mogue. U stvari, tvrde
autori, teritorije naseljene Albancima bile su podeljene izmeu Italije, Nemake i
Bugarske. Oni se slau da su novi okupatorski reimi za kosovske Albance znaili
osloboenje od genocidne srpske vladavine i beogradskog guenja albanskih
nacionalnih prava (isto, 13). Ali to ne znai da su Albanci bili saradnici faistikih i
nacistikih okupatora. Upravo suprotno, naglaavaju autori, antifaistike snage su
brojale vie od 70.000 ljudi u Albaniji i oko 50.000 na Kosovu. To dokazuje da su bez
osnova optube da je Albanija 1940. godine ratovala protiv Grke. Shodno tome,
deportacija ama iz Grke bila je, prema njima, nelegitiman i nasilan in. amsko
pitanje je jo uvek otvoreno i zahteva reenje, zakljuuju autori (isto, 1416).
177

Ova regija je deo Epira i protee se juno od dananje albansko-grke granice, du jonske obale do Preveze. Druge varijante imena ukljuuju i Tchamuria ili Tschamuria, kao i amidi (Tchamides), na osnovu
grkog imena ove populacije. Koristiu albanski oblik am (am) kada citiram Platformu, a na drugim
mestima fonetski oblik imena, to jest ami. Godine 1945, Grka kraljevska vojska je proterala ame iz
njihovih sela, na osnovu optubi da su tokom rata saraivali sa Italijanima i Nemcima. Neki ami jesu
uestvovali u okupatorskoj administraciji, ali je ova injenica posluila kao opravdanje da se celokupna
populacija protera u Albaniju. amsko pitanje je postepeno oivelo posle pada komunistikog reima
u Albaniji i ostalo je gorua taka u albansko-grkim odnosima.

309

Ipak, autori Platforme su pre svega fokusirani na Kosovo. Prvo objanjavaju

albansku poziciju u komunistikoj Jugoslaviji. Krajem Drugog svetskog rata odigrao se
jedan od kljunih dogaaja, konferencija u Bujanu 1. januara 1944. godine. Albanski
predstavnici178 iz svih krajeva Kosova su tada odluili da e po zavretku rata
stanovnitvo Kosova imati pravo da bira, u skladu s pravom na samoopredeljenje.
Takoe su izrazili volju za ujedinjenje sa Albanijom. Ali, poto se rat zavrio,
novopostavljene srpske vlasti su odbacile Rezoluciju iz Bujana i Kosovo je ostalo u
Srbiji. Albanci u novoj Jugoslaviji nisu dobili svoju republiku, iako su bili dvostruko
brojniji od Makedonaca i est puta brojniji od Crnogoraca. Tako se nejednak poloaj
Albanaca iz predratne Jugoslavije nastavio i posle Drugog svetskog rata (isto, 1718).
Sada se autori Platforme jo jednom okreu polemikama sa srpskom istoriografijom,
koje su se ve vie puta pojavljivale u publikacijama Albanske akademije nauka.
Odbacuju teoriju prema kojoj se Albanci masovno doseljavaju na Kosovo tek posle
1689/90. i istiu albansku autohtonost u ovoj regiji, a osnova te tvrdnje je direktna
veza izmeu Dardanaca, ilirskog plemena za koje se zna da je naseljavalo Kosovo, i
savremenih Albanaca. Dodaju da Kosovo nikako nije moglo da bude kolevka srpske
srednjovekovne drave jer je njena ekspanzija prema jugu poela tek krajem dvanaestog
veka. Albanci su oduvek bili prisutni na Kosovu, to dokazuju i prezimena sa albanskim
korenom i slovenskim sufiksom. Kako svedoe brojni izvori, Albanci su bili veina na
Kosovu i pre takozvane velike seobe Srba iz ovih krajeva 1689. godine. Zato su
tvrdnje srpske vlade o njihovom istorijskom pravu na Kosovo potpuno neosnovane
(...) Kosovo je uvek bilo i uvek e biti organski deo albanske nacije (isto, 1921).
Ova izjava otvara prostor za raspravu o poloaju Albanaca u komunistikoj
Jugoslaviji. Autori tvrde da su se teritorije naseljene albanskim stanovnitvom, to jest
nekadanji Kosovski vilajet, u Jugoslaviji suoile sa daljim usitnjavanjem, to oni
nazivaju treom velikom podelom. Juni deo je dodeljen Republici Makedoniji,
doline Medvee, Bujanovca i Preeva su prisajedinjene Republici Srbiji, dok je severni
deo otiao Republici Crnoj Gori (isto, 23). Prema njihovom miljenju, Albanci su u
Jugoslaviji i naroito na Kosovu iveli u uasnim uslovima. Samo tokom pedesetih i
ezdesetih godina dvadesetog veka, zbog srpske genocidne politike ubijeno je vie od
50.000 ljudi, a oko 300.000 je bilo prisiljeno da napusti Jugoslaviju (isto, 24).
Jugoslovenski ustav iz 1974. godine doneo je izvesna poboljanja u oblastima
obrazovanja i kulture, ali je takoe i potvrdio razdvojenost teritorija koje naseljava
albansko stanovnitvo, tako da se status Albanaca nije zaista promenio. Ovo je dovelo
do demonstracija 1981. godine, koje su uguene tenkovima. A kada je autonomija
Kosova ponitena 1989. godine, to je bilo protivno pokrajinskom i federalnom ustavu,
178

Konferencija je trajala od 31. decembra 1943. do 2. januara 1944. godine. Datum u tekstu je naveden
ili zato to je tada prihvaena i potpisana Bujanska rezolucija, ili je jednostavno u pitanju nedostatak
znanja. To bi zapravo bilo razumljivo, jer je ovaj istorijski dogaaj postao deo opteg znanja tek ranih
devedesetih godina dvadesetog veka, ranije objavljene knjige ga ne belee. Autori Platforme ne pominju
jo jednu znaajnu injenicu. Meu komunistikim delegatima na konferenciji bilo je i Srba i Crnogoraca. Tako je u komisiji koja je izabrana na konferenciji Pavle Jovievi bio potpredsednik, a Milan Zear
lan.

310

teror se rasplamsao. Albanci su masovno gubili poslove, kole su zatvarane, a hapenja,

proterivanja i ubistva postali su svakodnevna realnost (isto, 26). Proglaenje Republike
Kosovo 7. septembra 1990. godine bilo je zavretak onih tendencija i aspiracija ve
izreenih na konferenciji u Bujanu, i kasnije tokom masovnih demonstracija 1968. i
1981. godine. Uprkos injenici da je bio ogranien samo na Kosovo i nije se odnosio na
sve etniki albanske zemlje koje skapavaju pod jugoslovenskim jarmom, ovaj in,
navode autori, predstavlja korak napred prema ostvarenju najvanijeg cilja albanskog
nacionalnog pokreta (isto, 27).
Ni Badinterova komisija179 niti Mirovna konferencija o Jugoslaviji nisu Albancima
priznale pravo na samoopredeljenje, nastavljaju autori, iako oni ine 90% kosovskog
stanovnitva. Suoavajui se sa represijom, ako ne i otvorenim terorom, Albanci su se
masovno ukljuivali u pokret koji je pokuavao da probleme u pokrajini reava
iskljuivo mirnim putem. Beogradske vlasti su odbacile albanske zahteve, to je uz
nesposobnost meunarodne zajednice dovelo do izbijanja oruanog sukoba i do jaanja
Oslobodilake vojske Kosova. Autori se ne bave samom OVK u znaajnijoj meri, jer je
u vreme nastanka Platforme ova organizacija jo uvek bila obavijena velom tajne i
misterije, ve apeluju na velike sile da obrate panju na injenicu da kosovska kriza ima
duboke istorijske, ekonomske, socijalne i kulturne korene. Ali, pre svega: ovo je
pitanje nepravedno podeljene nacije (isto, 3233).
Istorijski i politiki kontekst na kraju dvadesetog veka mnogo je sloeniji od onog
u kojem se albansko nacionalno pitanje pojavilo, zakljuuju autori. Onda su sve zemlje
naseljene Albancima bile deo Osmanskog carstva, danas su podeljene izmeu pet drava, to znai da bi ostvarenje cilja predaka iz nacionalnog pokreta podrazumevalo promenu granica etiri meunarodno priznate nacionalne drave na Balkanu. Uz dozu
gorkog realizma, autori primeuju da je teko postii takav razvoj dogaaja, da to predstavlja prepreku za nae nacionalno pitanje koja se teko moe prevazii bez podrke
meunarodnog faktora (isto, 34). Pod uticajem dogaaja sa Kosova, oni prizivaju vojnu intervenciju da bi se spreila humanitarna katastrofa. Budui status pokrajine trebalo bi da bude reen na osnovu principa o samoopredeljenju. Ipak, to treba postii
iskljuivo demokratskim i miroljubivim sredstvima koja odgovaraju modernim evropskim standardima. Dalje se istie da je trajno reenje kosovskog pitanja usko povezano
sa poloajem Albanaca u Makedoniji, koji su na toj teritoriji prisutni u istorijskom
kontinuitetu i ine 35% ukupnog stanovnitva (isto, 49). U ovom kontekstu, Albanska akademija nauka predlae sledee mere: priznati Republiku Kosovo kao deo Federalne Republike Jugoslavije, Albance u Makedoniji tretirati kao i Makedonce, to jest
pruiti im prava konstitutivnog naroda, pomoi Albancima u Crnoj Gori da dobiju svo-

179

Poznatu pod ovim imenom zbog injenice da je predvodio Robert Badinter, tadanji predsednik Ustavnog suda Francuske, Arbitrarnu komisiju konferencije o Jugoslaviji formiralo je Vee ministara EU
27. januara 1991. godine, sa ciljem da Konferenciji o Jugoslaviji prui pravne savete. Pored Badintera,
u Komisiji je uestvovalo jo etvoro predsednika ustavnih sudova: Roman Herzog (Nemaka), Aldo
Corasaniti (Italija), Francisco Toms y Valiente (panija) i Irene Petry (Belgija).

311

ju autonomnu oblast, Albancima u Grkoj garantovati pravo na nastavu na maternjem

jeziku u dravnim kolama (isto, 49).
Koja je pria iza prie?
Sve to je prezentovano u Memorandumu SANU i Platformi AAN bilo je ve vieno.
Ali nain iznoenja argumenata (programski), institucije (akademije nauka) i budui
uticaj ovih tekstova (politike implikacije) jesu novost. Jo dva kljuna elementa upotpunjuju sliku: emotivno obojeni jezik i urgentnost predloenih reenja. Zapanjujue je
kako su autori oba teksta lako odustali od tipino hladnog naunog stila i prepustili
se upotrebi rei sa znaajnim semantikim bremenom, genocid, jaram, rasistiki,
katastrofa, itd. Oigledno je da komunikacija izmeu albanskih i srpskih istoriara,
ako uopte postoji, u oba dokumenta lii na razgovor gluvih. Jedini motiv za stupanje
u bilo kakav dijalog jeste odbacivanje miljenja druge strane.
Nema sumnje da su ovi dokumenti izrazi srpskog i albanskog nacionalizma u tom
smislu to priznaju primarni znaaj nacionalnih interesa, implicito se zalaui za hitno
uklanjanje prepreka ostvarenju tih interesa (Berlin, 2002, 472). I albanska i srpska
nacija se u ovim dokumentima pojavljuju kao datosti, kompaktne i homogene, koje se
suoavaju sa ogromnim opasnostima po svoje postojanje. Ali podjednako je vana motivacija autora oba teksta. Oni je jasno iskazuju: zabrinutost za sudbinu nacije i oseanje dunosti (Mihailovi, Kresti, 1995, 9; Platforma, 1998, 4). Zatim idu korak dalje,
predstavljajui se kao izvor znanja; otud naglasak na institucijama, na grupi a ne na
pojedinanom autoru. Oigledno, autoritet dveju Akademija je dao ne samo legitimitet
istoriografskim verzijama predstavljenim u dokumentima, ve i politiki kredibilitet
zahtevima i reenjima koje su autori predloili. U istom i kompaktnom obliku oni su
ponudili dijagnoze sadanjih stanja, identifikovali izvore problema u prolosti i prezentovali reenja za budunost. Predstavili su se kao intelektualna avangarda nacije,
sasvim na liniji sa romantiarskom vizijom intelektualca koji budi nacionalnu svest i
ima drutvenu ulogu uvara znanja. Odavde nas jo samo jedan korak deli od direktne
politike umeanosti i ini se da su autori oba dokumenta napravili taj korak, jer oni ne
samo da proizvode ideje, nego i predlau strategije i mere za njihovu primenu.
Danas znamo mnogo toga o pocesu pripreme ovih dokumenata. Na zasedanju
Skuptine SANU u maju 1985. godine doneta je odluka da Akademija treba da iznese
svoje miljenje o aktuelnim drutvenim pitanjima. Narednog meseca, formirana je
Komisija kojom je predsedavao potpredsednik SANU Antonije Isakovi, a koju su
izmeu ostalih inili jo i istoriari Radovan Samardi i Vasilije Kresti, filozof Mihailo
Markovi, ekonomista Kosta Mihailovi. Formirane su dve radne grupe. Jedna se
bavila pitanjem jugoslovenske krize, a druga srpskim nacionalnim interesima
(Mihailovi, Kresti, 1995, 13). Dokument je jo u fazi nacrta procureo (Mihailovi i
Kresti insistiraju na tome da je bio ukraden) i objavile su ga Veernje novosti 24.
septembra 1986. godine. Izbio je skandal, a republike i federalne vlasti vrile su
snaan politiki pritisak na Akademiju da preispita svoje stavove. Otro je reagovao i
312

Ivan Stamboli, predsednik Predsednitva Republike Srbije. Pod optubama i kritikama

iz svih delova Jugoslavije, Skuptina SANU je 5. oktobra donela odluku da se prekine
rad na Memorandumu. Ali je zato na sledeem zasedanju Skuptine SANU 18.
decembra velika veina lanova odbila da se odrekne Memoranduma i dala je podrku
Predsednitvu Akademije (isto, 19).180 U izvetaju koji su pisali deset godina kasnije,
Mihailovi i Kresti vie puta navode da Memorandum nikada nije stekao status
dokumenta koji je Akademija zvanino prihvatila i objavila.
Platforma Albanske akademije nauka dola je na svet u drugaijim okolnostima, ali
takoe kao rezultat inicijative intelektualaca. Naravno, priprema ovog dokumenta bila
je reakcija na dogaaje na susednom Kosovu. Ipak, kao to sugerie izvetaj
Meunarodne krizne grupe, mogao je to biti i svestan pokuaj da se restaurira ugled
Akademije, drastino naruen posle pada komunistikog reima u Albaniji (ICG, 2004,
11). Takva interpretacija deluje smisleno, ako se uzme u obzir da nova demokratska
vlada nije pokazivala naroitu elju da finansira AAN, poto je smatrala za uporite
starog reima. Ali situacija se promenila kada je 1998. godine Socijalistika partija
ponovo osvojila vlast, a nova vlada predloila novo Predsednitvo AAN. U intervjuu za
nedeljnik Klan, Jili Popa (Yilli Popa), predsedavajui Predsednitva AAN, objasnio je
proces pripreme Platforme. Kada je Skuptina AAN posle diskusije prihvatila prvu
verziju, tekst su dobili i vieniji intelektualci u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu. Posle
razmatranja njihovih primedbi i sugestija, objavljena je konana verzija teksta, na
albanskom, engleskom i francuskom jeziku (www.revistaklan.com/arshiv2/216/popa.
asp). Vano je da se u Popinoj izjavi primeti naglaavanje sve-albanske diskusije o
tekstu Platforme, koje podvlai ambiciju njenih autora da budu glas nacije.
Oba dokumenta su rezultati ideja odavno prisutnih u srpskim i albanskim naunim
radovima i javnim raspravama. Memorandum SANU se esto vidi kao jedan od mnogih
dokumenata, apela, tekstova, knjiga kojima se izraava zabrinutost intelektualaca za
poloaj Srba na Kosovu i u Jugoslaviji (Dragovi-Soso, 2002, 127139). Bez sumnje,
ovaj dokument je najznaajniji u tom lancu izraza koji simbolizuju uspon srpskog
nacionalizma u drugoj polovini osamdesetih godina prolog veka. Uticaj Memoranduma
moe se videti u politikim promenama koje je sprovodio Slobodan Miloevi kada je
doao na vlast, naroito u odnosu prema Kosovu i Vojvodini. Kako Popa naglaava u
intervjuu, politika reenja koja je Platforma predloila kasnije su primenjena u
Ohridskom sporazumu. Ali razliiti albanski nacionalistiki krugovi su i ovaj tekst
oznaili kao minimalistiki, jer mu nedostaje jasna poruka da je jedino reenje
albanskog nacionalnog pitanja ujedinjenje svih teritorija na kojima ive Albanci na
Balkanu. Popa je odbacio ovakve optube i ponovio da Platforma ne poziva na nasilne
promene granica na Balkanu, ve da staje u odbranu albanske populacije.
180

Samo su dvojica akademika otvoreno zatraili reviziju teksta Memoranduma, Pavle Savi i Vaso ubrilovi. Reakcija drugog akademika je posebno istaknuta poto je on u ve dva memoranduma, iz 1937. i
1944. godine, otvoreno zahtevao proterivanje Albanaca sa Kosova. Zbog ta dva dokumenta, albanski
istraivai ga vide kao simbol srpskog ovinizma i hegemonizma (Elsie 2002, 97130; 149170).

313

Kontinuitet ideja je najvidljiviji kada je istorija u pitanju. Oba dokumenta

rekapituliraju glavne elemente srpske i albanske istoriografije i oslanjaju se na njih,
naroito kada je u pitanju Kosovo. Dovoljno je ukazati na dve injenice. Samo nekoliko
meseci nakon skandala oko Memoranduma, SANU je objavila opus magnum svog lana,
istoriara Dimitrija Bogdanovia, pod naslovom Knjiga o Kosovu. Ako uzmemo u obzir
da je knjiga prihvaena za objavljivanje 1984. godine, i da je glavni urednik bio Antonije
Isakovi, vodea figura Komisije za izradu Memoranduma, onda veza postaje jasna. Ali
i bez line povezanosti, Bogdanovieva knjiga i tekst Memoranduma pokazuju izuzetnu
slinost. Dalje, glavne teze iznete u Platformi mogu se nai u jednoj drugoj, veoj
publikaciji, takoe Albanske akademije nauka, koja je pod naslovom Istina o Kosovu i
Albancima u Jugoslaviji objavljena u Tirani 1990. godine. U njoj se mogu nai ista
isticanja ilirsko-albanske etnogeneze, masovnog albanskog prisustva na
srednjevekovnom Kosovu i viktimizacije Albanaca u Jugoslaviji u dvadesetom veku.
Sagledana iz ove perspektive, Platforma je samo kondenzovana verzija ideja koje ine
sr moderne albanske istoriografije.
Zakljuci
Odgovarajua i detaljna arheologija kontinuiteta ovih ideja u fukoovskom smislu
rei zahtevala bi daleko duu studiju, a ovde e biti dovoljno izneti svega nekoliko
zajednikih osobina Memoranduma i Platforme. Oba dokumenta i tok ideja koji sadre
pokazuju zapanjujuu strukturnu slinost, koja se zapaa u a) demonizaciji drugog, b)
viktimizaciji nas, i c) predstavljanju naeg pogleda na stvari kao prirodnog, normalnog,
stoga normativnog, dok je njihovo vienje lano i pogreno, neprirodno i neobavezujue.
Ako bismo analizu sveli na istoriju Kosova, lako bi se moglo doi do zakljuka da oba
dokumenta predstavljaju jednostrano vienje, koje daje prvenstvo samo jednoj strani
dok drugu potpuno iskljuuje. Takav izbor ima jasne politike implikacije, jer nastoji
da legitimie i/ili opravda politike poteze iz prolosti i one koje vidi kao potrebne u
budunosti. tavie, kao istorijske vizije, obe perspektive su hegemonijske u vremenu
i prostoru, i ne uzimaju u obzir vieslojnosti i amplitude istorijskih procesa. Dalje,
autori oba dokumenta prave istu metodoloku greku anahronizma, jer koriste
kategoriju nacije u tumaenju dogaaja izvan modernog konteksta. Najzad, oba
dokumenta otkrivaju prilino upadljivu nezainteresovanost prema drugoj strani i
nedostatak znanja o njoj ili, bolje reeno, veru da je sve potrebno znanje ve steeno i
da nema potrebe za daljim dijalogom. Naalost, uz retke izuzetke ova je tendencija
(od)uvek bila prisutna u albansko-srpskim odnosima.
Dok je Platforma ostala gotovo nepoznata srpskim naunicima, Memorandum su
analizirali najpre intelektualci s Kosova, a zatim i oni iz Albanije. Moda je ovaj trend
ustanovio Fehmi Agani (Fehmi Agani), vodei kosovski sociolog koji se kolovao u
Beogradu i verovatno jedna od vodeih politikih linosti koja je osmislila nenasilan
albanski pokret devedesetih godina prolog veka. Agani je metod korien u
Memorandumu ocenio kao podlu kontinuiranu alopojku nad traginom sudbinom
314

srpskog naroda, koja se odrie razuma i obraa se jedino emocijama (Agani, 1994,
141). Viktimizacija srpskog naroda i optuivanje Albanaca da protiv kosovskih Srba
vode otvoreni rat, prema Aganijevom miljenju, znaili su objavu rata. I on je zakljuio
da je jedino zahvaljujui trezvenom pristupu kosovskih Albanaca, koji su prigrlili
miroljubive oblike otpora, izbegnuta tragedija slina onoj koja se dogodila u drugim
delovima Jugoslavije (isto, 150). Naposletku, ta se tragedija dogodila i sam je Agani bio
jedna od njenih rtava.181 Mogu samo da nagaam da li bi on primetio da se, i pored
razlika u tonu, njegove rei isto tako mogu primeniti i na tekst Platforme. Zamiljam
kako bi se on mogao sloiti sa Nebojom Popovim da umesto da posmatramo
nacionalizam u uoptenom smislu kao proizvod sudbine ili prirode koji moe biti dobar
ili zao, pre bi trebalo da prouavamo njegove istinske poetke i to kako on postaje
ideologija konflikta (Popov, 2000, 1). Upravo bih takvoj vrsti razumevanja eleo da
doprinesem ovim lankom.

181

Aganija su mnogi posmatrai videli kao glavnog stratega Demokratskog saveza Kosova (Lidhja Demokratike e Kosovs) i kao jednog od glavnih linosti kosovske politike scene. estog maja 1999. godine
Agani se sa porodicom nalazio meu albanskim izbeglicama u vozu koji je iz Pritine iao u Makedoniju.
Voz je vraen nazad sa granice i u blizini Kosova polja (Fush Kosov) Aganija je odvela jedinica srpske
policije, dok su se njegova ena i sin vratili u Pritinu. Njegovo telo naeno je sledeeg dana kraj puta u
blizini Lipljana. Srpska policija objavila je saoptenje u kojoj je optuila OVK da je izdvojila i potom ubila
Aganija. Meutim, u novinskom lanku iz 2002. godine, Fond za Humanitarno Pravo izneo je mnotvo
detalja o ubistvu, ukljuujui tu i imena dvojice policajaca koji su po svemu sudei usmrtili Aganija.

315

Literatura:

AGANI, F. (1994) Demokracia, kombi, vetvendosja (Democracy, Nation, Self-Determination). Pej: Dukagjini.
BAHTIN, M. (1982) Problemy literatury i estetyki. Warszawa: Czytelnik.
BERLIN, I. (2002) Pod prd. Eseje z historii idei (Against the current. Essays in history
of ideas), H. Hardy ed. Poznan: Zyski S-ka.
DRAGOVI-SOSO, J. (2002) Saviours of the Nation? Serbias Intellectual Opposition
and the Revival of Nationalism. London: Hurst.
ELSIE, R. (2002) Gathering Clouds. The Roots of Ethnic Cleansing in Kosovo and
Macedonia. Early Twentieth-century Documents. Pej: Dukagjini.
GELLNER, E. (1991) Nations and Nationalism. 2nd Ed. Ithaca: Cornell University
Press.
HROCH, M. (1985) Social Preconditions of National Revival in Europe. A Comparative Analysis of the Social Composition of Patriotic Groups among the Smaller European
Nations. Cambridge, London, New York: Cambridge University Press.
MALIQI, Sh. (1993) Shqiptartdhe Evropa. Pej: Dukagjini.
MIHAILOVI, K. and KRESTI, V. (1995) Memorandum of the Serbian Academy of
Sciences and Arts. Answers to Criticism. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and
Arts.
ICG. (2004) Pan-Albanianism: How Big a Threat to Balkan Stability? Europe Report
N153.
POLLO, S. and BUDA, A. (1965) Historia e Shqipris, Vol. II. Tiran: Universiteti
Shtetrori Tirans.
POPOV, N. ed. (2000) The Road to War in Serbia. Trauma and Catharsis, Budapest:
CEU Press.
PLATFORM FOR THE SOLUTION OF THE NATIONAL ALBANIAN QUESTION
(1980) Tirana: Akademia e Shkencave e RSH.
SKENDI, S. (1980) Balkan Cultural Studies. New York: Columbia University Press.

316

Rigels Halili
University of Warsaw

We, the Sons of the Nation Intellectuals as Generators

of Albanian and Serbian National Ideas and Programs
Abstract:
The paper offers a historical and textual comparative analysis of two very important
documents: the Memorandum of the Serbian Academy of Sciences and Arts written in
1986, and the Platform for the Solution of the National Albanian Question presented
by the Albanian Academy of Sciences in 1998. On this basis, the paper inquires on the
role of intellectuals as generators of national ideas, ideologies and programs. The article
provides a detailed analysis of both documents and thereafter offers an analysis of the
socio-political contexts, in which both texts were produced. Simultaneoulsy, the article
tried to contextualise both these documents in the Serbian and Albanian nationalist
discourses respectively.

Key words:
intellectuals, nationalism, political ideas, political programmes

317

318

Predrag Krsti
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju
Univerzitet u Beogradu

Intelektualna obrada Kosova: srpske recepcije,

rezignacije i reakcije
Apstrakt:
Ovaj rad prati reakcije srpske strune, kulturne i intelektualne javnosti na deavanja na
Kosovu i u vezi sa Kosovom u poslednje tri decenije, posebno se fokusirajui na period
jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova. U prvom delu rada se izlau emotivne
reakcije na izazov koji su zbivanja na Kosovu provocirala. Sredinji deo rada posveen je
objanjenjima ili racionalizacijama koje pretenduju da ih teorijski tumae, pri emu se
kao karakteristini posebno izdvajaju jedan gnostiki i jedan kritiki model razumevanja Kosova. U zakljuku se sugerie da neprobojnost rivalskih diskurzivnih sistema
i argumentativnih tokova jednog ve unapred definisanog sukoba ne prua nadu da e
meu njima doi ne samo do pomirenja, nego ni do odgovornog dijaloga.

Kljune rei:
Kosovo, srpski intelektualci, emotivne reakcije, gnostika vizija, kritiko razumevanje,
uloga inteligencije.

319

Emotivistike deskripcije i deskripcije emocija

Kosovo je 17. februara 2008. jednostrano i, u Srbiji se insistiralo, protivpravno
proglasilo nezavisnost i isto tako protivpravno bilo priznato od Sjedinjenih Amerikih
Drava i njenih kljunih evropskih saveznika. To je izazvalo razumljiv niz manje ili vie
emotivnih reakcija i inova u zateenoj javnosti Srbije. Srpski dravni vrh je naelno
reagovao politikim i diplomatskim akcijama koje su negirale legitimnost akta
kosovskih Albanaca i ublaavale opasnosti od veih sukoba: pozvao je Srbe na Kosovu
da se uzdre od nasilja i da se ne sele; garantovao da e svi graani Kosova koji priznaju dravu Srbiju biti njeni punopravni dravljani; na sednici Skuptine Srbije potvrena je odluka Vlade o ponitavanju akta o proglaenju nezavisnosti Kosova i o povlaenju ambasadora iz drava koje su priznale nezavisnost Kosova. Srbija i Rusija zahtevale
su da se ve 17. februara uvee odri hitna sednica Saveta bezbednosti na kojoj bi se
ponitio akt jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova.
Meutim,oekivana reakcija graana u vidu mnogobrojnih protestnih mitinga zakljuila se 17. februara uvee ozbiljnim incidentima i oteenjem pre svega amerike i
slovenake ambasade, a onda su demolirane i pojedine zapadne firme, poput Mekdonaldsa i Merkatora, kao i jedan broj radnji iji su vlasnici bili Albanci. Politiki i diplomatski najopasniji je verovatno bio napad vie hiljada Srba na dva, u zavisnosti od strane
sa koje se gleda, administrativna ili granina prelaza prema Kosovu. (Makar) dvojica
srpskih ministara podralo je ove akcije izjavama da je kamenovanje ambasada zemalja
koje su priznale Kosovo demokratski postupak i da je paljenje carinskih punktova legitimno i u skladu s politikom Vlade Srbije (Vueti, 2008a). Vlada Srbije je bila i zvanini
organizator masovnog protestnog mitinga Kosovo je Srbija u Beogradu, 21. februara.
Sam miting je proao bez incidenata, ali je grupa od hiljadu mladih politikih huligana
za vreme odravanja mitinga i molebana i neposredno posle njih, pred amerikom i
nemakom, a zatim i pred slovenakom, britanskom, turskom, belgijskom, hrvatskom,
kanadskom i ambasadom Bosne i Hercegovine izazvala teke incidente. Najdramatinije
je bilo pred amerikom ambasadom koja je, ne samo demolirana, ve i zapaljena, a u njoj
je kasnije pronaen ugljenisan le demonstranta Zorana Vujovia. Iza toga je usledio
ruilaki stampedo po centru Beograda u kojem je demolirano na desetine lokala i nekoliko stranih banaka, dok je vie prodavnica sportske odee, obue, kozmetike i kompjutera opljakano.Moglo bi se stoga rei da je, kada je re o graanima Srbije, jednostrano i protivpravno proglaenje dravne nezavisnosti srpske pokrajine Kosovo i Metohije
doekano sa ogorenjem, s jedne strane zbog protivpravnog i nasilnog oduzimanja dela
dravne teritorije, a s druge zbog oseanja nemoi i ponienosti sopstvene drave i
naroda i zbog komplementarnog trijumfa i legalizovanja sile i bezakonja u meunarodnim i meudravnim odnosima koji vie nikome ne garantuju elementarnu sigurnost,
slobodu i dravnu nezavisnost (Vueti, 2008a; Vueti, 2008b).
Mirko Vasiljevi, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, svedoi kako nije
mogao da prenebregne oseaj da je ovim pogaena vokacija nae profesije: Bez toga ne
postoje nikakvi principi, nikakav obzir i ostvaruje se prostor za diktat sile, odnosno jaeg
320

(Vasiljevi, 2008). Proglaenje nezavisnosti Kosova u jo je veoj meri doivljeno kao trauma kod onih kojima pravo nije vokacija. Mediji su pronalazili ne samo politike aktere i
strunjake, nego i javne linosti koje se mimo struke inae nisu eksponirale, da bi ih pitali
za oseanja koja imaju tim povodom. Odgovori su mahom bili kao preneti sa terapijskog
kaua i kretali se od oseaja bespomonosti i oaja do gneva. Filmska glumica Ljiljana
Blagojevi svojim kazivanjem bolje od drugih pogaa razloge i sutinu te dominantne recepcije i emotivne reakcije na proglaenje nezavisnosti Kosova: To je toliko strano da se
ovek paralie i stidi zbog bezobrazluka drugih (Blagojevi, 2008). Politikolog Zoran Stojiljkovi, kako dolii, razlonije opisuje skalu paraliuih oseanja kojom reaguje na kosovski okida. Podvlai se velika frustracija i nezadovoljstvo onim to nismo uspeli da uradimo
decenijama unazad i da se spremimo za jednu situaciju koju smo mogli da pretpostavimo,
ali i razoaranost politikom nepotovanja meunarodnog prava od strane velikih sila, kao
i naom nesposobnou da povuemo optimalne poteze i da zatitimo maksimum svojih
interesa (Stojiljkovi, 2008).
Knjievnica i rediteljka Vida Ognjenovi odbija da prida vanost vlastitom doivljaju, insistirajui zauzvrat na vanosti toga da nam se drava osea povreenom:
Uinjena nam je velika pravna nepravda (Ognjenovi, 2008). Druga i drugaija srpska
knjievnica, Ljiljana Habjanovi-urovi, povreenosti dodaje i ojaenost, poraenost i ponienost. Ni kao drava ni kao pojedinci, misli ona, ipak ne smemo nikada da prihvatimo nezavisnost Kosova i Metohoje, nego treba da se svijemo oko istorijskog pamenja i svoje vere i crkve, da sauvamo u svojoj svesti istinu i da je
prenesemo svojim potomcima da je Kosmet srpska zemlja ne bismo li na taj nain
ostali budni i uspeli da kada za to doe as ponovo vratimo Kosovo i Metohiju
(Habjanovi-urovi, 2008).
Ojaenost zbog poinjene nepravde, razumljivo, trai poinitelja kojeg bi proglasila
krivcem. Kosovski Albanci se u tom smislu vie podrazumevaju nego imenuju, a u prvi
plan se umesto njih istiuspoljni akteri. Pisac Tiodor Rosi, profesor na Pedagokom
fakultetu u Jagodini i istraiva narodne i autorske bajke, procenjuje da je novi svetski poredak, predvoen amerikom doktrinom totalitarne demokratije, amputirao osnovnu srpsku zemlju Kosovo i nae nacionalno stablo iupao iz korena: Kosovo i
Metohija su nae ime i prezime. Iskorenjeni, bez njih smo na umoru lie. Evropa je
pak oslepela od pravde, nema vie degolovskog ponosa i evropocentrinosti i, sa
izuzetkom Srbije koja ostaje valjda njen poslednji branilac, odstupila je od temeljnih
naela pravde, prava, kulture i humanizma i podredila se interesima amerikog
meunarodnog totalitarizma, odnosno, prema Rosievoj kovanici, amerizma (Rosi, 2008). Dobrica Eri takoe varira ovaj motiv zle Amerike. Teko mu je da nae rei
toliko je to nepravedno, da je teko poverovati ali je izvesno da Amerika i druge
neastive sile preko nas, Srba, zamazuju oi muslimanima, za sva zla koja im ine u
svetu, a pri tom to dobro i naplauju (Eri, 2008). Popularni pisac i povremeno
politiar, Brana Crnevi, ocenjuje da je inae neregularna utakmica koju Amerika
vodi na srpskom terenu protiv Srbije, najvea greka amerike politike i njihovih ratova u itavoj istoriji (Crnevi, 2008b; Crnevi, 2008c).
321

Slikar Milo obaji, meutim, veli da je izuzetno tuan, razoaran jo vie, Evropskom unijom i njenom agresivnom politikom prema svemu to nije njihovo. O Americi kao
udarnoj pesnici Evrope ne eli ni da razmilja: Mene zgraava moja Evropa u kojoj sam
roen i u kojoj ivim, to je katastrofalno i poraavajue (obaji, 2008). Odvratno! Uas!
Zgranut sam, nadovezuje se takoe slikar i akademik Petar Omikus. I on je razoaran
Evropskom unijom, a za Amerikance je ve znao da okupiraju gde god stave nogu (Omikus, 2008). Amplitudu oaranosti i razoaranosti Evropom moda najbolje oslikava srpski
istoriar knjievnosti, profesor univerziteta i redovni lan Srpske akademije nauka i umetnosti Nika Stipevi. Prema njegovoj interpretaciji, posle 2000. godine Srbija i njeni
graani su se s poverenjem okrenuli Evropskoj uniji, iako nisu mogli da zaborave, i ne mogu
da zaborave, da je avijacija i nekih evropskih zemalja sumanuto bombardovala tri meseca
nau zemlju 1999. godine, liivi ivota nekoliko hiljada ljudi i nanosei ogromnu materijalnu tetu. Evropa je, naime, skokovito, sinkopirano, nastavila sa ucenama koje su
remetile na politiki horizont, kompromitovala evropske vrednosti i zaprepastila jednu svoju zemlju koja je jo od ranog srednjeg veka bila deo evropskog prostora i evropske
kulture: Sadanje priznavanje tobonje drave Kosovo, posle zatvaranja oiju pred progonom srpskog, hrianskog naroda na teritoriji Kosova i Metohije, deo je licemernog postupanja prema Srbiji tokom poslednjih osam godina (Stipevi, 2008). I cenjeni glumac
Predrag Ejdus je iskreno razoaran to je meunarodno pravo srueno i, takoe, deprimiran bezumnim odnosom Evrope prema Srbiji i Kosovu i Metohiji (Ejdus, 2008).
Velikog neprijatelja koji je izneverio prijateljske investicije Srbije u njega slikar Milorad Bata Mihailovi pronalazi u onom Zapadu za koji su Srbi u borbama izgubili dva puta
po milion ljudi i koji naziva prokletim. U neverici da se dogaa neto to lii na najruniji san, Mihailovi je jo uveren da iza svega stoji i katolika crkva u mrnji prema Vizantiji (Mihailovi, 2008a). Scenarista Sinia Pavi, najzad, ne koristi nikakvu specifiniju
oznaku od rei svet i skandalizovanost njegovim (ne)postupanjem saima u re bruka:
To je neviena bruka i potpuni poraz svega onoga za ta se Srbija godinama zalagala
borimo se da u sopstvenu zemlju uvedemo vrednosti koje gaze upravo oni od kojih bi mi
trebalo da uimo i da se ugledamo. Kosovo nam nasilno otimaju na drzak, arogantan i
bahat nain koji dovodi u pitanje ceo sistem meunarodnih odnosa (Pavi, 2008).
Slikar Milan Cile Marinkovi nalazi re koja oslikava njegovo raspoloenje: bolno
(Marinkovi, 2008). Ljiljana Lai, glumica, jo zaotrava ovaj sentiment: tvrdi da joj se
skoro nita bolnije u ivotu nije desilo od proglaenja nezavisnosti Kosova i, posebno,
bukvalno sramotnog naina na koji je to uraeno. Ni ona ne proputa da rezignirano istakne kako se ovim pokazuje koliko je nepravde na zemlji, ali umesto da se zbog toga osea bespomonom, gnev usmerava na petu kolonu u vidu nevladinih organizacija i na
sve plaenike koji su pokazali svoj obraz i koji prodaju svoju zemlju (Lai, 2008).
Line (i)storije
Iako su i svi navedeni doivljaji naglaeno lini, posebno mesto zauzimaju oseanja
onih koji su ivotnom priom (bili) vezani za Kosovo. Jugoslovenski i srpski pozorini
322

reditelj Ljubia Risti na primer tvrdi: Roen sam u Pritini. Ja nikada Kosovo i Metohiju neu doivljavati kao nezavisno. Neu do kraja ivota priznati da nije u Srbiji, ma
ta se desilo (Risti, 2008). Proslavljeni reiser Zdravko otra proglaenje nezavisnosti Kosova doivljava sa velikom gorinom koja sadri presudnu notu linog svedoenja: tokom Drugog svetskog rata je kao deak gledao prepune vagone Srba koji su
proterivani sa Kosova, u sklopu projekta njegove nezavisnosti koji je podrao Adolf
Hitler. Jetko zakljuuje da je dolo vreme da velike sile ispunjavaju cilj nikog drugog
do Hitlera. Gorko, zar ne? (otra, 2008). Znameniti srpski slikar, Ljuba Popovi, iz
Pariza takoe pravi analogiju s Hitlerom: prema njegovom vienju, karta Srbije kakvu
je Hitler jo 1941. planirao uopte se ne razlikuje od one kakva je ona danas pod voljom stranih monika, koji nas godinama pritiskaju i pod ijim pritiskom nemamo
puno izbora. Preostaje nam, naime, Kosovo kao ma sa dve otrice: ako uzme kajae se, ako ostavi kajae se (Popovi, 2008).
Filmski glumac Ljubia Samardi Kosovo smatra svojim zaviajem jer mu se majka
rodila u Pritini. Iako veli da za njega nije vezan pupanom vrpcom, pee ga i titi
njegov odlazak (Samardi, 2008). Radoslav Zelenovi, direktor Jugoslovenske kinoteke, s dobrim razlogom je najintimistikiji kada je re o proglaenju nezavisnosti i
Kosovu uopte: roen je u Kosovskoj Mitrovici, osnovnu kolu zavrio je u Kosovu
Polju, a srednju u Pei i Pritini. S obzirom na ivotno iskustvo razumljivo je da za njega Graanica, Deani, Peka patrijarija i druga sveta mesta nisu zgrade, beznaajni
kamen na kamenu, ve mesta njegovih ekskurzija, najlepih seanja, prvih akih
radovanja i sticanja prijatelja, mesta uenja i iskuavanja, za koja se dirljivo pita da li
ikome vie ikada mogu na taj nain neto da znae. Teko mu je da kanalie oseanja
posle 17. februara, ali mu se ini da je depresivan, klonuo. No, i takav, nalazi snage za
uravnoteenu ocenu: protivi se nasilnikom i huliganskom demonstriranju koje rui
strane ambasade po Beogradu, ali ga vrea i cinizam Evrope i Sjedinjenih Drava koji
se reklamiraju kao nai prijatelji, a uzimaju nam ono za ta nas istorija i koreni neraskidivo vezuju (Pavievi, 2008a).
Sami smo krivi
Ve tih prvih dana po proglaenju nezavisnosti Kosova bilo je, meutim, i disonantnih glasova koji su teite krivice prebacivali na nas. Sociologu i kulturologu
opte prakse Ratku Booviu ono je posluilo da ukae da se srpski odnos prema Kosovu zasniva na neadekvatnoj percepciji realnosti i plod je naeg mentaliteta da potiskujemo istinu i odlaemo je kada je re o razumevanju sebe i drugih: samo Kosovo je
kolski primer dugogodinje tabu teme koju su reavale politike elite, umesto da bude
predmet istinske, strune javne rasprave. Reditelj Zdravko otra je bio jo direktniji:
Srbi se svojim nacionalnim pitanjem i nacionalnim interesima ve dugo bave na diletantski nain i zato upadaju u tekoe (Anonim, 2008b). Kompozitor, pijanista i araner Kornelije Kova takoe konstatuje da ispatamo zbog pogrene politike u prolosti i da nam preostaje jedino da se borimo da Srbima koji ostanu da ive na Kosmetu
323

obezbedimo normalan i dostojanstven ivot. Naravno da nije pravedno, rezignirano

e i on, ali imam utisak da je sada za sve kasno (Kova, 2008).
Branko D. Kovaevi, akademik i u vreme proglaenja nezavisnosti Kosova rektor
Univerziteta u Beogradu, takoe misli da je ono posledica loe voene politike poslednje dekade prolog veka. Bio je rat i mi smo izgubili taj rat. Kad izgubi rat, gubi i deo
teritorije. Iz tog realistikog stava meutim on hitro prelazi na njegov kontrapunkt
i uverava da takav gubitak teritorije ipak niko ne moe potpisati, da se Srbija nee
odrei bilo kog dela svoje zemlje i da treba da se bori svim legalnim sredstvima da
zatiti svoj narod, njegovo kolstvo i privredu. U tom dvojenju, on priznaje: Loe se
oseam, kao i svi (Kovaevi, 2008). Vasilije Kresti, istoriar i akademik, napadno
zamenicama izbegava da imenuje ovo to se deava. To ga, meutim, izvesno sluuje, tuan je, jadan i osramoen i, nadasve, zgranut bahatim primitivizmom iza
kojeg stoji sila. Ipak se nada da emo iz svega ovoga nai racionalan izlaz, ali i apokaliptiki strahuje da je ovo poetak dublje meunarodne krize (Kresti, 2008).
Kompozitor Zoran Hristi muzikim analogijama dobro pogaa isti oseaj vie paradoksalnog nego traginog bezizlaza: Ne uvaavajui sopstvene zakone harmonije,
na kojima poiva drutvo u reavanju goruih problema, uvueni smo u disharmoniju
sveta, u silu kao jedino merilo jaih. Postali smo disharmonina zemlja leleka, ubistava, bede, kriminala, samorazaranja i politiara odvojenih kosovskim paravanom i gluvom sobom u kojoj se ne uje vapaj loe ivueg naroda, zemlja ija intelektualna
elita raspameuje i sluuje Srbe patosarskom retorikom o Kosovu i nacionalistiki
pogubnim autizmom Srbiju sve vie odvaja od sveta: saiveli smo se sa tragedijama
koje su nas snale. Nemoni prizivamo Boga, mitingujemo o sopstvenoj propasti i na
sopstvenu propast (Hristi, 2008).
Kosovo kao sudbina: srpski gnosticizam
Od manje ili vie teorijski (a ne tek emotivno) artikulisanih konceptualizacija aktuelnog statusa Kosovo, prvo bi se mogla ili morala posvetiti panja upravo toj patosarskoj retorici nacionalistiki pogubnog autizma, jednom, neutralnije reeno, srpskom
epskom diskursu iji je Kosovo stoerni motiv i koji se revitalizovao i iskuao u novoj
snazi povodom obeleavanja esto godina od Boja na Kosovu. Pesnik i akademik Matija Bekovi, najupeatljiviji batinik te tradicije usmenog narodnog predanja i pojanja,
te 1989. godine dri jedno predavanje u nacionalnim centrima i crkveno-kolskim
ustanovama prvo u Australiji, potom u zapadnoj Evropi i najzad u Jugoslaviji, da bi iste
godine ono bilo i objavljeno u Knjievnim novinama i Glasu Crkve. Njegov naslov e
odmah postati krilatica zavetovanja na ouvanje Kosova: Kosovo najskuplja srpska
re, a u njemu je, ve s poetka, jasno ta je na kocki: za sudbinu srpskog naroda nita nije presudnije od bitke koja traje na Kosovu i za Kosovo (Bekovi, 1989).
Kao polutar srpske planete, krov donjeg i temelj gornjeg sveta, Srpski Novi
Zavet, Kosovo je Srbima i znak raspoznavanja i pripadanja. Ono predstavlja ognjite
oko koga je okupljen, okosnicu oko koje je sadenut, kolevku u kojoj je odrastao srpski
324

narod, najdublju ranu, najdue pamenje, najivlju uspomenu, najmiliji pepeo srpskog naroda, zbog ega on ne moe imati nita ravno Kosovu ni u svojoj istoriji, ni na
svojoj geografiji, nikakvo vre uporite, ni jae duhovno sredite, pa je i Srbin tek
onaj koga se Kosovo tie (Bekovi, 1989).
Kosovo je, ukratko, svuda gde ima Srba i stoga bi njegov gubitak danas bio tei
poraz, dublji potres, vei prelom u svesti Srba od onog iz 1389. godine. Kada bismo
sada, naime, izgubili Kosovo koje je ve ozvezdano srpskim kulturnim spomenicima,
manastirima i crkvama, svetitima i grobitima samo bismo dokazali da smo potomci onih koji su tamo izdali jo 1389. godine. Izdaja Kosova na kojem je sahranjen
ceo srpski narod bila bi i njegova predaja i njegova prodaja, jer Srbi tom zemljom ne
mogu trgovati (isto).
Te 1989. godine na Gazimestanu je organizovana masovna centralna proslava esto
godina Kosovskog boja, na kojoj je govorio i Slobodan Miloevi. Matija Bekovi je
ocenio da je sveanost na Gazimestanu kulminacija srpskog nacionalnog bunta i
ponovio da je Kosovo polutar srpske planete, zbog ega je neophodno opet i uvek
naglasiti da je ono Srbija i da ta injenica ne zavisi ni od albanskog nataliteta, ni od
srpskog mortaliteta, ve od koliine srpske krvi i srpskih svetinja, kojih je tamo toliko da e ono biti srpsko i kad tamo ne ostane nijedan Srbin. Slinu viziju sakralne
krvi ponudio je i srpski pesnik Gojko ogo: Od Kosova do danas Srbi nisu imali vee
svetinje od Kosova. Oni su se toj svetinji zavetali i, evo, est vekova prinose joj najskuplje rtve, rtve u krvi. Ne znam dokle emo i kako emo, ali znam da moramo. Jer
srpska drava bez Kosova bila bi isto to i Srbin sa rupom u nedrima (Anonim, 1999).
Petnaest godina kasnije, posle silnih bitaka i NATO intervencije, taman poto je
kakav-takav red pod meunarodnim nadzorom uspostavljen, na Kosovu su opet izbili
etniki sukobi veih razmera, izazvani nikad do kraja razjanjenim davljenjem u reci
trojice albanskih deaka. Tada su napadnute sve teritorije naseljene Srbima, ljudi na
njima kao i materijalna i kulturna dobra, te snage KFOR-a koje su ih branile. Osuda
napada kosovskih Albanaca je bila unisona u srpskoj intelektualnoj javnosti, ali je intoniranje znaaja napada bilo razliito. Bekovi se na tribini Srpskog kulturnog centra
Sveti Sava u Subotici nada da e to najvee kandilo koje je video moderni svet taj
najskuplji pepeo koji se pojavio u dvadeset prvom veku moda uspeti da mu otvori
oi, iako njihovi svedoci tri godine na Kosovu mure pred vatrom u kojoj nestaju
srpske svetinje i iako se mi i dalje oseamo bolje kao rtve nego da zaplivamo u
tuoj krvi i nesrei (Anonim, 2004a; Anonim, 2004b). U istom kljuu srpske kosovske
mitologije i na makar jednako reprezentativan nain, profesor Pravnog fakulteta u
Beogradu Kosta avoki se ipak radije uzda u vlastite snage naroda. Budui da je
kosovski mit jedan od temelja srpskog nacionalnog identiteta i da bismo bez Kosova
i Metohije teko mogli opstati kao Srbi, ako bismo uopte mogli opstati kao narod,
sada kao i uvek, Kosovo i Metohija se moraju braniti (Anonim, 2004c).
Ali epski diskurs rezignirane apologije pravde konano dobija gnostiku oblandu
2008. godine, kada Kosovo proglaava nezavisnost. Poraz tada postaje jemstvo novog
uznesenja i spasenja. I kada se neto gubi (ako se gubi), vano je kako se gubi,
325

opominje ovenani pisac Dragoslav Mihailovi. Ako smo Kosovo i izgubili vano je
da ga ne gubimo kao gubitnici. Gubiti kao gubitnik, postaje jasno iz daljeg teksta,
znai predati se unapred i, na taj nain, izgubiti sve. Strategija i u porazu treba da je
drugaija: Samo oni koji gube uz otpor jaima i uz borbu sa njima, ako padnu i kada
izgube, umee jednog dana da ustanu i da zatim dobiju. Trenutak je straan, sumnjivo je da li emo se odbraniti ali, vano je da se branimo (Mihailovi, 2008b). Slinu
snagu poraza priziva i Svetlana Velmar-Jankovi, knjievnica i akademinja. Ona nalazi
da smo posle silnih dvadestovekovnih nepravdi konano kapitulirali i izgubili Kosovo jo kada smo dopustili da staranje o njemu preuzmu snage meunarodne organizacije koja nas je bombardovala. Taj pad s kojim se naizgled miri odjednom se meutim pretae u ansu izbavljenja: Ali poto verujem u snagu poraza kao podsticaja, kao
poziva na mudrost, na vetinu naizmeninog trpljenja i suprotstavljanja, na gandijevski nesalomivi otpor nasilju sklona sam da verujem da nam je ovaj poraz bio neophodan da bismo se suoili sa nama samima (Velmar-Jankovi, 2008).
Ova soterioloka dijalektika jo je izraenija u recepciji akademika Dragana Nedeljkovia. On uvia da ovo jeste ne samo teak nego i uzvieni istorijski trenutak da se
promemo vrlinama, da se oplemenimo duhovnou, da odbacimo sve to nas deli i
uniava. Stanje je tragino kao posle poraza na Kosovu 1389, i posle velikih seoba
pod patrijarsima, , a i bela kuga nas tamani, ali ne sme biti mirenja sa najveim gubitkom: Naoruani vrednostima duhovnim, moralnim i kulturnim, mi nismo niti
moemo biti pesimisti. Najvanije je religiozno stanje srpskoga naroda, to e rei,
stepen narodnog jedinstva, visina uzajamne ljubavi, snaga solidarnosti, vrstina
sloge, jer narod koji ima ta svojstva i u porazu je nepobediv, moralno i duhovno je
nesavladiv. Uopte, staza preobraenja je vrletna, ali spasonosna, a mi se spasenja
radi moramo preobraziti, jer su dani zli (Milosavljevi, 2008).
Tako dan proglaenja nazavisnosti Kosova postaje gotovo mitski datum u jednoj mitologiji iji je obrazac sveto muenitvo pravednika protiv sile i nepravde. Verovatno je najdramatiniju izjavu u tom smislu dao pesnik i predsednik Udruenja knjievnika Srbije
Slobodan Rakiti. On je 17. februar 2008. doiveo kao najtuniji dan posle 1389. godine.
Rakiti se u toj velikoj nesrei ipak pouzdaje u izuzetnost karaktera Srba, koji u najteim
trenucima ispoljavaju vrstinu, ilavost, snagu, odlunost i meusobnu solidarnost, pa se
nada da e se narod okrenuti k sebi i istrajati u svojoj pravednoj borbi da oslobodi okupirano Kosovo i Metohiju (Rakiti, 2008). Knjievnik Pero Zubac ton gotovo propovednike uzvienosti boji ubedljivim lirskim pasaima: Umeti odoleti nepravdi nama je sueno u vremenu. Gledati unapred i radom i ljubavlju snaiti svoju zemlju da bismo odoleli, da
ne bismo oboleli od tuge i oajanja, zbiti redove, u nadi da je pravda doveka a nepravda
nedugoveka (Zubac, 2008). I pesnik za decu Ljubivoje Rumovi vie poverenja ima u boju nego u ljudsku pravdu: Ono to je ljudskom silom oteto, bie bojom silom vraeno. Ja
sad ne znam puteve boje sile, ali verujem da e nam Bog javiti ako mu naa pomo bude
potrebna (Rumovi, 2008).
Dramaturg, pisac i jedno vreme narodni poslanik, Sinia Kovaevi, zagovara tezu
koja se tie sutine kosovskog postojanja u svima nama: Kosovo je mesto roenja
326

prapoetak i prarazlogsviju nas bez obzira da li smo poreklom iz Sombora, Rogatice,

Nikia... Ono se u ovoj etnogenealogiji prepoznaje kao poslednji domicil naeg jezika,
religije, tradicije, mesto nastanka svega to smo, freska koja me podsea na poreklo,
drava iji sam podanik, jezik kojim govorim, kultura koju danas batinim, neto mnogo vie od onih etrnaest procenata teritorije koje bismo ionako poslednje dali. S obzirom na takav iskonski poloaj u srpskoj mentalnoj simbolici, ne moe biti drugaije do
da smo sa proglaenjem nezavisnosti Kosova od Srbije na poetku stvaranja novog
kosovskog mita: isto kao to su prethodne generacije naalost ivele svoje mitologeme, tako e i nove ponovo razvijati svoju mitologemu matajui o povratku na Kosovo. Kroz tu novu frustraciju i novi ukus gorkog ponienja, ona e se ponovo produiti u jedno mitsko trajanje koje e Kosovo zauvek vezati za Srbe (Bezbradica, 2008).
I politikolog, sociolog i politiki analitiar Slobodan Antoni, ne proputajui da
podri zvanine institucije u stavu da je nezavisnost Kosova i Metohije jedan protivpravni in,182 insistira da Kosovo i Metohiju moramo da sauvamo u naim srcima
i duama, ako elimo da sauvamo sami sebe (Antoni, 2008). Brana Crnevi je
zabrinut i za vie od pukog generacijskog seanja i radije bi da ga zaveta pokoljenjima:
on se pita kako produiti ivot ugroene srpske nacije?, kako dogaaje preneti i
objasniti deci i njihovoj deci, kakvu istinu u slubenim udbenicima istorije ponuditi novim generacijama buduih glasaa?. Neka la po kojoj je Amerika uvodila red na
poludelom Balkanu bude zapisana u amerikoj istoriji, u srpskoj istoriji toj lai nije
mesto. Korice knjige srpske istorije nee biti zatvorene sve dok ne bude zapisana istina da je Kosovo oteto i da Srbija nije pristala da bez krivice bude kriva (Crnevi,
2008a). Toma Fila, srpski advokat poznat kao branitelj politiara optuenih za najtea
krivina dela, jo je direktniji i operativniji kada sugerie da, pre svih drugih, Ministarstvo prosvete sada treba da se bavi krizom, i to na taj nain da svakom detetu usadi da za svog ivota vrati Kosovo, ako njegov otac nije mogao: Na taj nain e mit o
Kosovu da se oporavlja i da ivi u svim ljudima (Fila, 2008).
Ukoliko je uopte re o mitu. Mile Savi, profesor filozofije na beogradskom Uiteljskom fakultetu i tada savetnik premijera Vojislava Kotunice, uverava da Kosovo nije
nikakav mit, nego istorijska stvarnost koja ima svoju tragiku i ogromnu simboliku i
duhovnu dubinu i uzvienost. Savi je takoe uveren da je nama naneta nepravda
koja nas obavezuje na suprotstavljanje, a pravna, politika i moralna dimenzija su u toj
182

Podrka vlasti moe i odocnelo da iskupljuje zlu savesti. Veoma tuan zbog toga to se od nas oekuje
da priznamo da smo krivci za sve zloine koji su se dogodili od raspada Jugoslavije, Zoran iri, savremeni nestani pesnik i prozni pisac iz Nia, osuuje takozvane srpske demokrate i srpske tajkune koji
su bili vrlo vani epizodni glumci u jednoj prljavoj igri i slavi prethodnu vlast: Deset godina sam
psovao i kleo Slobodana Miloevia, a sada kaem da je trenutak da rehabilitujemo tu istorijsku linost.
Istorija je pokazala njegovu veliinu i pored svih mana koje su kotale Srbe. Sve to je Miloevi rekao o
odnosu Zapada prema Srbiji bila je notorna istina (iri, 2008). Na pola puta do slinog zakljuka naknadne pameti, ali nikako ga ne izvodei, nalazi se i razmiljanje psihologa arka Trebjeanina o izneverenim oekivanjima, gubitku i traumi zbog proglaenja nezavisnosti Kosova: Kada su nastupile
demokratske promene, oekivalo se da e se Kosovo vratiti pod suverenitet Srbije. Sada su pokopane
te nade da je to bilo kanjavanje jednog reima, a ne jedne drave i naroda. Ozbiljno sam razoaran
(Trebjeanin, 2008).

327

meri na naoj strani protiv nemoralnog, cininog i bezono osionog stava Zapada da
nam daju snagu da istrajemo i, po nalogu dunosti i savesti, branimo slobodu i
dostojanstvo (Erakovi,2008). I knjievnik Srba Ignjatovi varira isti refren sa pounim krajem: za nas, za srpski narod, vaan je taj oklevetani, s umiljenou i lanim
gospodstvom osporavani i odbacivani kosovski mit. Poruuju nam da ga zaboravimo,
da ga se odreknemo. Da tako, zajedno sa njim, poklonimo Kosovo i Metohiju. Da ga se
postidimo i razmenimo ga za ogriske i trunje tehnoloke civilizacije. To je apsurdno,
uverava Ignjatovi, isto kao kada bi se Grci stideli i odrekli Homera, Italijani Vergilija,
a Englezi ekspira. Stoga nam je usudno dano da uvamo nae Kosovo i Metohiju
nau povelju, na obraz jer tako sebe uvamo (Ignjatovi, 2008).
Dvostruki front kritikih intelektualaca
Ono to se obino podrazumevalo pod nezavisnim intelektualcima, neomiljeni usamljeni uzbunjivai na sceni unutranje politike, takorei prirodno su u svojim reakcijama
na zbivanja 2008. prevashodno osuivali izgrednike u redovima sopstvene nacije.
Latinka Perovi, istoriarka i biva politiarka, na tribini u Novom Sadu deset dana
posle proglaenja nezavisnosti Kosova procenila je da je na delu novi pokuaj nacionalista da nametnu prevazieni devetnaestovekovni koncept velike etnike drave i da
izoluju Srbiju od sveta: Srbija to pre treba da izae iz nametnute blokade u kojoj se
desilo i takvo nasilje u Beogradu koje je zaprepastilo svet. Verbalni lin kojem prisustvujemo ovih dana moe lako da se pretvori u stvarni lin politikih neistomiljenika.
Sociolog politike Jovo Baki istom prilikom objasnio je da su teren za takav razvoj dogaaja pripremili izvesni ideolozi unajmljeni od DSS i medija bliskih toj partiji neprestano kosovski problem nameui kao jedini problem koji Srbija ima: Oni su ponavljali stih jednog pesnika da je Kosovo najskuplja srpska re, mada ima i onih koji misle
da je Srebrenica najskuplja srpska re (Anonim, 2008a).
U autorskom tekstu dramaturginja, kolumnistkinja i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, Borka Pavievi, uoava kako je umesto jada i nasilja horde nezadovoljnika moglo biti tuge. Nita meutim od toga: i ova (ne)prilika je iskoriena
da se dokae kako smo, oduvek, bili u pravu, da se preti svakom disonantnom miljenju ne o pitanju integriteta drave, ve o pitanju slaganja ili neslaganja s politikom
koju je vodila dravu, da se, namesto tragedije koja izaziva dignitet, koncentraciju,
odgovornost, organizovanost, usredsreenost, pa i asketinost, prizovu opet naracija, ispovedanje, propovedanje i pre svega pretnje, irenje straha, cenzure i
autocenzure, svata potpuno disfunkcionalna preduzea s obzirom na ono to je ovoj
sredini zadato da reava: realno suoenje sa identitetom i integritetom graana
(Pavievi, 2008b). Ratko Boovi je ocenio da demonstracije i nasilje na ulicama
Beograda imaju poznat rukopis onih koji ele da srue demokratski poredak i da
Srbiju vrate u devedesete godine prolog veka, ali da je sada posebno opasno to su
neredi postali deo dravne politike: Nije nimalo bezazleno to to su izgrednici koji
demonstriraju po gradovima Srbije ovih dana imali simpatije dela vlasti, kao i opozicije.
328

Ta slika runog lica iracionalne Srbije osvetnitva i ruilatva, ti instruisani i na

briljivo probrane mete usmereni neredi tokom mitinga Kosovo je Srbija koje niko
nije bio zainteresovan da sprei, pokazuju da je danas ovde dominantna antievropska,
antidemokratska i anticivilizacijska pria (Savi, 2008a).
Miklo Biro, profesor psihologije na novosadskom univerzitetu, smatra da
demonstracije po gradovima Srbije nedvosmisleno pokazuju kako je pitanje Kosova
isforsirano kao nacionalni problem i nacionalni zadatak broj jedan, a da je potom to
pitanje iskorieno za nacionalnu homogenizaciju veoma slinu onoj koju smo gledali
devedesetih godina. On podsea da je, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja,
godinu i po dana ranije Kosovo bilo gotovo otpisano: Ljudi su bili veinom svesni da
je izgubljeno u ratu sa NATO paktom 1999. godine. Potom je poela kampanja za
njegovo ouvanje u granicama Srbije i ono je postepeno poelo ponovo da se u oima
graana Srbije doivljava kao cilj vaniji od svih drugih ciljeva. Lukavi politiari,
prema ovoj rekonstrukciji, proglaenje i priznanje nezavisnosti Kosova prikazali su
kao gubitak nad gubicima, kao otimanje petnaest odsto teritorije, kao nepravdu nad
nepravdama, to je razumljivo izazvalo ogorenje i razoarenje u Sjedinjene Amerike
Drave i Evropsku uniju, potom frustraciju i, najzad, agresiju. Od te isforsirane
nacionalne homogenizacije u odbranu od nepravde, praene ksenofobinom
proizvodnjom neprijatelja koji nam ine nepravdu, uz Radio televiziju Srbije koja
danima puta ratne i partizanske filmove i policiju koja doputa paljenje stranih
ambasada, Biroa podilazi jeza jer u njima prepoznaje klasinu psiholoku pripremu
za rat. Secesija Kosova kao zaista uinjena nepravda mogla se javnosti i drugaije
prikazati ne bi li se smirilo sopstveno javno mnjenje i ublaila gorina gubitka.183
Epilog, za sada
Nije nikakva istorijska novost, najmanje dva i po veka traje, da su intelektualci
optuivali (druge) intelektualce, zarad (njihove) politike. Jo manje u novost spada i
obavezni deo programa da intelektualci prozivaju politiare zbog njihove politike. Relativno je, meutim, sve i specifian fenomen da politiari prozivaju intelektualce
zbog njihovog javnog nedelovanja. Sve prozivke su u igri u Srbiji.
Godine 2010, Neboja Ranelovi, tadanji potpredsednik Liberalno demokratske
partije i profesor pravnog fakulteta u Niu, ini se u oba svojstva, poziva intelektualnu
elitu na odgovornost zbog drutva u krizi. On u maniru ve klasinog (francuskog)
183

Moglo se govoriti, ukazuje Biro, o podacima demografskih projekcija koji kazuju da bi, pod uslovom
da Kosovo ostane u Srbiji, Albanci postali veinsko stanovnitvo u zemlji Srbiji ve 2021. godine, da
ulaskom i Srbije i Kosova u Evropsku uniju pitanje granica i teritorije postaje potpuno besmisleno, kao
to je obesmislilo konflikt u Severnoj Irskoj, da Evropska unija, s kojom se kontraproduktivno zapodeva svaa, alje svoje trupe na Kosovo ba zato da bi one zatitile Srbe na Kosovu od zlih Albanaca, da
je nezaposlenost na Kosovu preko sedamdest odsto i da je ono rupa bez dna koja bi unazadila srpsku
ekonomiju. Umesto toga, govorilo se samo o teritoriji o gubitku teritorije na kojoj ivi devedeset pet
odsto albanskog ivlja i manipulisalo se naroito mladim ljudima koji su skloni burnom emocionalnom reagovanju na nepravdu (Savi, 2008b).

329

razumevanja intelektualaca smatra da je njihova dunost i misija da istrajno saoptavaju neprijatne istine drutvu i oslobode ga zaeerenih lai koje malograanski demagozi razvlae po epskom blatu frizirane istorije. Dositej Obradovi je, u borbi za
prosveenost svog nepismenog naroda, nekada umeo da se suprotstavi svemonoj
crkvi, a Vuk Karadi sopstvenim vladarima, neprosveenim sunarodnicima, austrijskoj cenzuri, pa stoga ni dananji srpski intelektualci nemaju pravo da utei gledaju
kako se njihovo drutvo sunovrauje, robujui epskim laima i palanakom mentalitetu sitnih interesa aktuelnog politikog trenutka. Koliko god se smatralo drutveno
opasnim, sada treba rei istine o Kosovu: U skoro dva milenijuma slovenskog bivstvovanja na ovim prostorima Kosovo i Metohija su bili deo Srbije oko dvesta godina u
srednjem veku i nekoliko godina (19121915) u savremenoj srpskoj dravi; Od Velike seobe Srbi nisu etnika veina u tim krajevima; izmeu srpske srednjovekovne i
novovekovne drave ne postoji kontinuitet i nastanak novovekovne drave-nacije ne
moe se stavljati u taj kontekst; a politika krvi i tla vodi Srbe direktno u ponor.
(Ranelovi, 2010).
S druge strane, srpskim intelektualcima stie i jedan drugi poziv. Godine 2012, u
svojstvu novoizabranog predsednika Srbije, Tomislav Nikoli se na proslavi dana Srpske akademije nauka i umetnosti obraa intelektualcima i najavljuje njihovu ulogu:
Uskoro u da vas zamolim da se posavetujemo kako da provedemo dravu i narod kroz
jedno od najveih iskuenja koje nas eka, a to je reavanje sudbine Kosova i Metohije.
Razumljivo, on ih ne vidi kao samostalne mislioce koji narodu saoptavaju neprijatne
istine, ve kao ugledne, umne i odgovorne srpske patriote, koji mogu da sagledaju
uzroke i posledice i, smatrajui da su na jedan saborni nain potrebni Kosovu, poziva ih na mobilizaciju: Spremajte se. Srbiji je potrebno da budete jedinstveni, da udrueni upotrebite svoje znanje i iskustvo, da imate u vidu interes znaajniji od linog i da
svoj ugled stavite u slubu zemlje (Nikoli, 2012). Najava je valjda i dalje na snazi.
Potpisivanja Briselskog sporazuma, koja traju od 19. aprila 2013. godine do danas,
u tom pogledu nita ne menjaju; naprotiv, moglo bi se rei. Jo pri njegovom prvom
sklapanju, Slobodan Antoni, meu drugima, utvruje da se on smeta ozbiljno izvan
okvira Ustava i da je pitanje da li Ustav uopte moe da izdri tu vrstu intervencije
kakva je napravljena sporazumom. U tom smislu bi Sporazum mogao biti stalan
izvor politikih podela: umesto da se zatvori jedno istorijsko poglavlje, on zapravo
otvara problem da li je devetnaesti april izdaja ili iznueno reenje (Antoni, 2013).
Tema je jo odve svea a proces jo u toku, ali izgleda da ima dovoljno signala da se
zakljui da se, uprkos ili upravo blagodarei Briselskom sporazumu, u drugoj potenciji
i po ko zna koji put, zaista odigrava ona manje ili vie ista podela koja je i dosad okupirala srpsku javnost, sada samo sa jo nejasnijim linijama fronta, u hroninoj konfrontaciji intelektualaca zabrinutih za stanje vlastite zajednice. Izvesnim se ini jedino da
je sudbinski nereeno pitanje Kosova, koje je samo naizgled paradoksalno u neprekidnoj potrazi za (konanim) reenjem koje e odluiti njegovu sudbinu, daleko od silaska sa (svako)dnevnog reda intelektualnih, kao uostalom i onih drugih, elaboracija i
komentara.
330

Izvori:

ANONIM (1999) Rekli su 1989, Vreme, br. 454, 18. septembar, dostupno na internet
adresi http://www.vreme.com/arhiva_html/454/11.html (pristupljeno 15. februara 2015).
ANONIM (2004a) Bekovi: kosovski pepeo najskuplji pepeo XXI veka, Kurir, 20.
mart, dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/kurir/2004/3/20/
1D1A26EDB82 (pristupljeno 3. aprila 2015)
ANONIM (2004b) Srpski pepeo najskuplji, Veernje novosti, 20. mart, dostupno na
internet stranici: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2004/3/20/4033
(pristupljeno 3. aprila 2015).
ANONIM (2004c) Novakovi uzor za Kotunicu, Veernje novosti, 24. mart, dostupno
na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2004/3/24/4EC
(pristupljeno 13. decembra 2014).
ANONIM (2008a) Dimitrijevi: Ristivojeviu nedostaju argumenti, Danas, 28. februar,
dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/danas/2008/2/28/
C12573B50045 (pristupljeno 22. marta 2015).
ANONIM (2008b) Reagovanja srpskih intelektualaca na nezavisnost Kosova, Radio
televizija Vojvodine, 17. februar, dostupno na internet adresi: http://www.rtv.rs/sr_lat/
politika/reagovanja-srpskih-intelektualaca-na-nezavisnost-kosova_49712.html (pristupljeno
17. avgusta 2014).
ANTONI, S. (2008) Identitet, Veernje novosti, 18. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12 (pristupljeno
3. maja 2015).
ANTONI, S. (2013) Sporazum izvan ustava, Danas, 23. april, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/danas/2013/4/23/C1257AE8003 (pristupljeno
17. juna 2015).
BEKOVI, M. (1989) Kosovo najskuplja srpska re, Valjevo: Glas crkve, internet
izdanje dostupno na adresi: http://www.rastko.rs/kosovo/umetnost/mbeckovic-kosovo.html
(pristupljeno 8. avgusta 2014).
BEZBRADICA, M. (2008) to ga manje imamo, Kosovo vie volimo, Glas javnosti,
20. februar, dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/glas-javnosti/2008/2/20/C12573 (pristupljeno 12. oktobra 2014).
BLAGOJEVI, Lj. (2008) Uasno, Veernje novosti, 19. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/19/C12 (pristupljeno
3. decembra 2014).
CRNEVI, B. (2008a) Handkeova istina o Kosovu, Glas javnosti, 25. februar,
dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/glas-javnosti/2008/2/25/
C12573 (pristupljeno 4. avgusta 2014).
CRNEVI, B. (2008b) Nerazumno, Veernje novosti,18. februar, dostupno na
internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12...):
(pristupljeno 3. februara 2015).

331

CRNEVI, B. (2008c) Sigurna no i nesiguran dan, Glas javnosti, 18. februar,

dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/glas-javnosti/2008/2/18/
C12573... (pristupljeno 14. marta 2015).
IRI, Z. (2008) Prljavo, Veernje novosti, 21. februar, dostupno na internet adresi:
http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/21/C12 (pristupljeno 23.
aprila 2015).
EJDUS, P. (2008) Razoaran, Veernje novosti, 18. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12 (pristupljeno
17. aprila 2015).
ERAKOVI, M. (2008) Nasilje nad Srbijom i pravom, Glas javnosti, 21. februar,
dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/glas-javnosti/2008/2/21/
C12573...). (pristupljeno 29. marta 2015).
ERI, D. (2008) Oteto je prokleto, Veernje novosti, 21. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/21/C12 (pristupljeno
26. marta 2015).
FILA, T. (2008) Mit, Veernje novosti, 23. Februar, dostupno na internet adresi: http://
www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/23/C12 (pristupljeno 2. maja
2015).
HABJANOVI-UROVI, Lj. (2008) Ojaeno, Veernje novosti, 25. februar,
dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/25/C12 (pristupljeno 16. oktobra 2014).
HRISTI, Z. (2008) Harmonija, Politika, 29. februar, dostupno na internet adresi:
http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/politika/2008/2/29/C12573B500 (pristupljeno 17.
janaura 2015).
IGNJATOVI, S. (2008) Naa povelja, naa tapija, Veernje novosti, 26. februar,
dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/26/C12 (pristupljeno 7. decembra 2014).
KOVA, K. (2008) Ispatanje, Veernje novosti, 18. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12 (pristupljeno
30. novembra 2014).
KOVAEVI, B. (2008) Loe, 18. februar, dostupno na internet adresi: http://www.
arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12... (pristupljeno 23. maja 2015).
KRESTI, V. (2008) Bahato, Veernje novosti, 19. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/19/C12 (pristupljeno
7. juna 2015).
LAI, Lj. (2008) Sramota, Veernje novosti, 20. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/20/C12 (pristupljeno
3. decembra 2015).
MARINKOVI, C. (2008) Bolno, Veernje novosti, 18. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12 (pristupljeno
15. septembra 2015).

332

MIHAILOVI, B. (2008a), Ruan san, Veernje novosti, 18. februar, dostupno na

internet adresi. http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12(pristupljeno 20. novembra 2014).
MIHAILOVI, D. (2008b) Ne smemo se predati, Veernje novosti, 20. februar,
dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/20/C12 (pristupljeno 4. oktobra 2014).
MILOSAVLJEVI, M. (2008) Otadbina je iznad partija, Glas javnosti, 21. februar,
dostupno na internet adresi http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/glas-javnosti/2008/2/21/
C12573 (pristupljeno 11. januara 2015).
NIKOLI, T. (2012) Intelektualci, potrebni ste Kosovu!, Kurir, 19. novembar, dostupno
na internet adresi: http://www.kurir.rs/nikolic-intelektualci-potrebni-ste-kosovu-clanak-516472 (pristupljeno 7. avgusta 2014).
OGNJENOVI, V. (2008) Nepravda, Veernje novosti, 22. februar, dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/22/C12...) (pristupljeno 30. oktobra 2015).
OMIKUS, P. (2008) Okupacija, Veernje novosti, 18. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12 (pristupljeno
3. aprila 2008).
PAVI, S. (2008) Bruka, Veernje novosti, 19. februar, dostupno na internet adresi:
http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/19/C12 (pristupljeno 3.
februara 2015).
PAVIEVI, B. (2008b) Ljudi kao dokaz, Danas, 20. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/danas/2008/2/20/C12573B50045 (pristupljeno 1. septembra 2014).
PAVIEVI, B. (2008a) Vru krompir za evropske ruke, Politika, 24. februar, dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/politika/2008/2/24/
C12573B500. (pristupljeno 7. maja 2015).
POPOVI, Lj. (2008) ta Srbija treba da ini, NIN, 21. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/nin/2008/2/21/C12573B50045C (pristupljeno
11. jula 2015).
RAKITI, S. (2008) Nema nieg tunijeg, Veernje novosti, 20. februar, dostupno na
internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/20/C12(pristupljeno 12. novembra 2014).
RANELOVI, N. (2010) Drutvo u krizi i odgovornost intelektualne elite, Politika, 20.
oktobar, dostupno na internet adresi: http://www.politika.rs/rubrike/Komentari/Drustvo-u-krizi-i-odgovornost-intelektualne-elite.lt.html10.2010 (pristupljeno 3. avgusta 2014).
RISTI, Lj. (2008) Odbija, Veernje novosti, 18. februar, dostupno na internet adresi:
http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12. (pristupljeno 17.
decembra 2014).
ROSI, T. (2008) Amerizam je savremeni faizam, Veernje novosti, 24. februar,
dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/24/C12 (pristupljeno 23. oktobra 2014).

333

RUMOVI, Lj. (2008) Bog vraa, Veernje novosti, 19. februar, dostupno na
internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/19/C12
(pristupljeno 12. decembra 2015).
SAMARDI, Lj. (2008) Zaviaj, Veernje novosti, 18. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12 (pristupljeno
22. marta 2015).
SAVI, B. D. (2008a) Niko nije smeo da napravi ovakav uas!, Dnevnik, 23. februar,
dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/dnevnik/2008/2/23/
C12573B500 (pristupljeno 4. marta 2015).
SAVI, B. D. (2008b) Priprema li se rat protiv unutranjih neprijatelja?, Dnevnik,24.
februar, dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/
dnevnik/2008/2/24/C12573B500 (pristupljeno 7. juna 2015).
STIPEVI, N. (2008) Evropa postala licemerna, Veernje novosti, 24. februar,
dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/24/C12 (pristupljeno 2. februara 2015).
STOJILJKOVI, Z. (2008) Razoaran, Veernje novosti, 25. februar, dostupno na
internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/25/C12
(pristupljeno 12. novembra 2014).
OBAJI, M. (2008) Agresija, Veernje novosti, 18. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12 (pristupljeno
13. maja 2015).
OTRA, Z. (2008) Gorko, Veernje novosti, 18. februar, dostupno na internet adresi:
http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/18/C12 (pristupljeno 6.
marta 2015).
TREBJEANIN, . (2008) Trauma, Veernje novosti, 22. februar, dostupno na
internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/22/C12...).
(pristupljeno 30. novembra 2014).
VASILJEVI, M. (2008) Gaenje, Veernje novosti, 19. februar, dostupno na internet
adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/19/C12 (pristupljeno
11. januara 2015).
VELMAR-JANKOVI, S. (2008) Odavno smo izgubili Kosovo, Veernje novosti, 21.
februar, dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/21/C12 (pristupljeno 9. januara 2015).
VUETI, S. (2008a) Dan posle, Blic. 29. februar, dostupno na internet adresi:
http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/blic/2008/2/29/C12573B50045C (pristupljeno 23.
marta 2015).
VUETI, S. (2008b) Srbija bez Kosova, a svet bez OUN, Blic, 22. februar, dostupno na internet adresi: http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/blic/2008/2/22/
C12573B50045C (pristupljeno 21. maja 2015).
ZUBAC, P. (2008) Odoleti, Veernje novosti, 20. februar, dostupno na internet adresi:
http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/vecernje-novosti/2008/2/20/C12 (pristupljeno 14.
februara 2015).

334

Predrag Krsti
Institute for Philosophy and Social Theory
University of Belgrade

Intellectual Processing of Kosovo: Serbian

Receptions, Resignations and Reactions
Abstract:
The paper follows the reactions of Serbian professional, cultural and intellectual public
on the developments in Kosovo and about Kosovo in the last three decades, focusing in
particular on the period of its unilateral declaration of independence. The first part of
the article expose emotional responses to the challenge that the events in Kosovo provoked. The central section is devoted to explanations or rationalizations that tend theoretically to interpreted them, with special emphasis on two characteristic models of
understanding of Kosovo: the Gnostic and the critical one. The conclusion suggests that the impenetrability of rival discursive systems and argumentative flows of an
already predefined conflict does not provide the hope not only for reconciliation, but
even for a responsible dialogue among them.

Keywords:
Kosovo, Serbian intellectuals, emotional reactions, Gnostic vision, critical understanding, role of intelligentsia.

335

336

Gazela Pudar Drako

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju
Univerzitet u Beogradu

Simbolika nemoi: intelektualci i srpsko-albanski

odnosi u postjugoslovenskom kontekstu
Apstrakt:
Namera ovog rada je da istrai stavove intelektualaca Srbije u odnosu na Kosovo kao
geografsku oblast koja je uitavanjem simbolikih znaenja stekla poseban status i vanost. U tekstu se tei prepoznavanju i operacionalizaciji diskurzivnih strategija kroz
koje intelektualci upotrebljavaju pojam Kosova i/ili metaforu figure neprijatelja figure Drugog. Analiza izjava i tekstova intelektualaca u medijima, vezana je za tri kljuna
dogaaja post-jugoslovenskog, to jest post-petooktobarskog perioda, koji su obeleili
proces samoopredeljenja Kosova. U pitanju su deavanja oznaena kao Kosovski pogrom 2004. godine, proglaenje nezavisnosti Kosova 2008. i potpisivanje Briselskog
sporazuma 2013. godine. Rad bi trebalo da posvedoi o dilemama (ili njihovom manjku)
intelektualaca sudbinski zainteresovanih ili isprovociranih da javno predstave svoj
sud o kosovskom pitanju, usmerenim na pitanje - da li intelektualni dug pre svega
podrazumeva lojalnost vlastitoj naciji i borbu za njena prava intelektualnim sredstvima ili upravo protest protiv nacionalnih i drugih euforija i privoenje univerzalnim
vrednostima?

Kljune rei:
intelektualci, figura Drugog, diskurzivne strategije, Kosovo, nacija

337

Intelektualci i nacionalno u kontekstu (post)jugoslovenskog prostora

Intelektualci uestvuju kao kljuni akteri u generisanju, specifikaciji, artikulaciji i
diseminaciji bilo kog oblika drutvene imaginacije, to jest drutveno uslovljenog sistema znanja koji bi se uslovno, manhajmovski, mogao nazvati ideologijom. U tom smislu, intelektualci su generatori ideologija, pa i onih nacionalnih, kao i inicijatori njihovog prihvatanja na drutvenoj sceni (Smith, 1991; Anderson, 1998). Bendin termin
izdaje intelektualaca opisuje doprinos intelektualaca politikim i nacionalnim strastima, obeleavajui dvadeseti vek intelektualnim organizovanjem politikih mrnji
(Benda, 1996). Taj koncept obuhvata odricanje od univerzalnih vrednosti i prihvatanje
posebnih, nacionalnih zapovesti koje zadovoljavaju uske, egoistine interese kojima su
obino strani pravda, istina i sloboda. Otuda proizilazi Bendin zakljuak da zaista,
nikada nije bilo tako mnogo politikih radova meu onima koji bi trebalo da budu
ogledalo nepristrasne inteligencije (Benda, 1996, 49).
Potrebno je imati na umu da pojam intelektualac nikako nije jednoznaan, premda
je esto samorazumljiv i ima iroku kolokvijalnu upotrebu. Intelektualci, a posebno njihov rodni pojam inteligencija sa kojim se esto poistoveuje, posmatrani su kao
specifian slobodno-lebdei sloj (Manhajm), kao deo klase koji omoguuje legitimaciju
toj klasi (Grami), kao dominirani sloj dominantne klase (Burdije) ili kao nova klasa
(ilas, Szelenyi). Kolini navodi da postoje barem tri tumaenja pojma intelektualca u
savremenoj upotrebi (Collini, 2002; Collini, 2006). Prvo i najire znaenje obuhvata velike skupine nosilaca drutvenih zanimanja koja ukljuuju primarni rad sa idejama,
znanjem ili kulturom. Drugo, subjektivno tumaenje upuuje na individualne interese za
ideje, bez obzira na zanimanje ili drutvenu ulogu i kao takvo je socioloki teko uhvatljivo. Na kraju, kulturoloka definicija, prihvaena u ovom radu, odreuje intelektualce
kao aktere koji su razvili intelektualni autoritet na osnovu dostignua i/ili naimenovanja i koji
koriste taj autoritet prilikom delovanja u javnosti u vezi sa razliitim temama, bez obzira da li
su za njih struni ili ne (Pudar Drako, 2015). Intelektualci uvek poinju sa nekim oblikom
priznate ekspertize, koju kapitalizuju kada govore iroj, nespecijalizovanoj javnosti,
obino se postavljajui tako kao da govore u korist javnog interesa (Misztal, 2007).
Intelektualci su izuzetno znaajni drutveni akteri, iji znaaj posebno dolazi do
izraaja u drutvima gde dominira nacionalizam, jer poseduju mo da u bogatoj nacionalnoj/etnikoj tradiciji i istoriji biraju specifine momente i elemente koje kombinuju
i naglaavaju, stvarajui uzrona objanjenja i proizvodei odreenu nacionalnu ideologiju. Stoga su nezamenjiv saveznik politikih elita, ukoliko i sami ne zauzimaju
politike pozicije. Njihova primarna uloga je proizvodnja politikih ideja i ideala, gde se
nacija visoko kotira (Narvselius, 2009). Istorija istone i jugoistone Evrope svedoi o
znaajnoj poziciji intelektualaca od formiranja prvih nacionalnih pokreta, pa sve do
savremenog perioda gde su oni esto bili angaovani kao lideri opozicije ili stoeri
vladajueg poretka kojem pruaju legitimitet (Kennedy, 1990; Jennings, Kemp-Welch,
2003). Studija Dejana Jovia Jugoslavija drava koja je odumrla: Uspon, kriza i pad etvrte Jugoslavije svedoi da postoji itava teorijska struja koja uticaj intelektualne elite
338

smatra bitnim, ako ne i presudnim za tokove nacionalnih previranja na prostorima

bive Jugoslavije. Premda Jovi ne deli ovo stanovite, on ukazuje na to da takozvani
kulturalni argument daje specifinu teinu intelektualcima u stvaranju, a kasnije i rastvaranju jugoslovenske nacije (Jovi, 2003)184.
Prvi koraci intelektualaca u nacionalnom problematizovanju Kosova nakon Drugog svetskog rata se vezuju za Dobricu osia i njegov govor iz 1968. godine, koji je sa
pozicije marksistikog internacionalizma govorio o problemima potcenjivanja
nacionalnog pitanja u Republici Srbiji ezdesetih, kao i o albanskom nacionalizmu i
iredentizmu (osi, 2004, 21). Nakon kraeg zatija tokom sedamdesetih, pitanje
Kosova opet postaje sudbinsko pitanje za srpske intelektualce tokom naredne decenije,
kada jugoslovensko drutvo zapada u politiku i ekonomsku krizu. Jaanje ekonomske
krize u jugoslovenskom drutvu i separatnosti republikih nosilaca moi nakon Titove
smrti znaajno utiu na pozicioniranje intelektualnih elita kao nosilaca nacionalnih
programa. Takvom razvoju situacije posebno je doprinosio odnos srpske i slovenake
intelektualne elite, predvodnice dva razliita shvatanja ustrojstva jugoslovenske
drave, to posebno dolazi do izraaja tokom i posle albanskih demonstracija 1981.
godine.
Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, proizvod je intelektualaca koji
izaziva estoku polemiku u jugoslovenskom drutvu 1986. godine. Autori
Memoranduma smatraju Srbiju rtvom jugoslovenske, prvenstveno hrvatske i
slovenake politike, kao i ideologa Ustava iz 1974. godine. Ovim ustavom se dvema
autonomnim pokrajinama u okviru Srbije Kosovu i Metohiji i Vojvodini novim
ingerencijama daje znaajna samostalnost u odnosu na matinu republiku. Predstava
o Srbima kao rtvama, koja se javila ve u osievom govoru osamnaest godina ranije,
postaje ugaoni kamen intelektualnog diskursa odravanog i do danas. U Memorandumu
se Albanci karakteriu negativno kao antidemokratska sila, usmerena na postizanje
ciljeva proklamovanih u programima i akcijama Prizrenske lige 1878-81 godine, koja
usled izostanka blagovremenog delovanja nadlenih organa postaje ozbiljna pretnja
dravi i srpskoj naciji: Za manje od desetak sledeih godina, ako se stvari bitno ne
promene, Srba na Kosovu vie nee biti, a etniki isto Kosovo, taj nedvosmisleno
iskazani cilj velikoalbanskih rasista, utemeljen jo u programima i akcijama Prizrenske
lige 1878-81, bie u potpunosti ostvaren navodi se u Memorandumu (SANU, 1986).
Pitanje Kosova je kljuno pitanje oko kojega se vri mobilizacija i homogenizacija
srpskih intelektualaca krajem osamdesetih, eksploatiui kompleks rtve kao
dominantan u diskursu nacionalizma u Srbiji. Umesto stare interpretacije stvarnosti
zasnovane na meunacionalnom zajednitvu deo tadanje jugoslovenske\srpske elite
i nova srpska elita ponudile su takvu interpretaciju identiteta koja bi sluila iskljuivo
nacionalnom interesu. Kao osnovno sredstvo u ovom preusmeravanju sa jugoslovenskog
184

Odlian prikaz je dat i u studiji Jasne Dragovi-Soso Spasioci nacije Intelektualna opozicija Srbije i
oivljavanje nacionalizma, gde se iznosi kritiki prikaz uloge intelektualaca u nacionalnim pokretima, sa
posebnim osvrtom na beogradsku kritiku inteligenciju i njihovo okretanje ka nacionalizmu (Dragovi-Soso, 2004).

339

na srpski identitet posluio im je nacionalni mit, odnosno pripovedanje o junacima i

dogaajima iz srpske prolosti (eri, 2002, 10). Najistaknutiji intelektualci, branioci
nacionalnih interesa bili su akademik Mihailo Markovi, inae pripadnik nekadanje
praksisovske filozofske kole iji je diskurs bio dominantno internacionalni; Dobrica
osi, ugledni pisac, nekadanji funkcioner Komunistike partije, i kratko predsednik
Savezne republike Jugoslavije, te Matija Bekovi, batinik i nastavlja epske tradicije
narodnih pesama, koji je tvorac krilatice zavetovanja na ouvanje Kosova: Kosovo
najskuplja srpska re (Krsti, 2015).
Mihailo Markovi je u kulturnim i istorijskim elementima identiteta Albanaca video
negaciju srpskog identiteta, to je legitimizovalo srpski nacionalizam kao reakciju na
albanski separatistiki i nacionalni pokret (Shigeno, 2004). Bekovi je 1989. godine, kada
se obeleavalo 600 godina Kosovske bitke, odrao predavanje na vie mesta u srpskoj dijaspori, u kojem se ve na poetku naznauje da za sudbinu srpskog naroda nita nije presudnije od bitke koja traje na Kosovu i za Kosovo; na Kosovu se naa sudbina promenila, istorija razmrsila, dua oistila, otpoeo novi ivot srpske nacije;njime je sve poelo i njime
e se sve zavriti. Pesnik je najistaknutiji zagovornik kosovskog zaveta koji trai od Srba da
ne trguju Kosovom, jer je ta zemlja okutnica na kojoj je sahranjen ceo srpski narod, a
grobom se u srpskoj tradicijine trguje. Bekovi naglaava da je samo jo nebo naikano
zvezdama, kao to je Kosovo ozvezdano srpskim kulturnim spomenicima, manastirima i
crkvama, svetitima i grobitima; kad bismo to Kosovo izgubili, samo bismo dokazali da
smo potomci onih koji su tamo izdali jo 1389. godine; i jo gore: izgubiti na Kosovu nije
isto to i izgubiti Kosovo (Bekovi, 1989).
Svakako, vano je istai da su postojali i intelektualci koji nisu pruali podrku
ovakvom programu, kao to su nekadanji praksisovci Neboja Popov i Miladin ivoti
koji su se snano suprotstavljali ideologiji nacionalizma i koji su uestvovali u nizu
peticija i inicijativa usmerenih na pokretanje dijaloga i smirivanje konflikata (Dragovi-Soso, 2004). Kako je vreme odmicalo i postajalo jasnije da nacionalistiki pokret nije
doneo eljene rezultate tokom devedesetih, podrka nacionalnoj ideologiji se mogla
manje uoiti meu intelektualcima, a njihov broj u politikim vodama je rastao. Severno-atlantska alijansa je bombardovala Srbiju 1999. godine, to je doprinelo deliminoj
homogenizaciji i ojaalo kompleks rtve, dominantno obeleavajui nacionalni diskurs
u Srbiji. Usled toga, i u periodu nakon petooktobarskih promena185, koji je u fokusu
ovoga rada, nacionalizam je pronaao svoje mesto na drutvenoj sceni, bez obzira na
povike o osloboenju od balasta prolosti, neophodnosti modernizacije i usmerenosti
ka evropskim vrednostima. tavie, dominacija nacionalnih Mi-Oni podela primetna
je u intelektualnom diskursu i nakon promena, ime u poslednjih petnaest godina
socijalne podele u velikoj meri ostaju zanemarene.
185

Petooktobarske promene se odnose na smenu vlasti u oktobru 2000. godine, kada se posle masovnih
protesta 5. 10. 2000. izazvanih sumnjom u regularnost rezultata predsednikih izbora odranih 24. 9.
2000. godine, Slobodan Miloevi povukao sa mesta predsednika Savezne republike Jugoslavije i prepustio poziciju Vojislavu Kotunici, predstavniku Demokratske opozicije Srbije.

340

Kljuni dogaaji u srpsko-albanskim odnosima na Kosovu

U daljem tekstu se posebna panja poklanja odnosima Srba i Albanaca u kontekstu tri kljuna dogaaja u post-petooktobarskom periodu, uz nastojanje da se
prikau delovanja intelektualnih elita u javnosti u odnosu na Kosovo. Ovi dogaaji ilustruju nacionalnu buku i bes omladine i praeni su protestima, paljenjima ambasada i damija.
Kosovski pogrom. 17. marta 2004. godine je na Kosovu dolo do eskalacije nasilja kada je napadnuto stanovnitvo srpskih naselja i spaljen niz objekata koji se smatraju srpskom kulturnom batinom. Okida ovog etniki motivisanog nasilja je bilo
ranjavanje srpskog deaka u aglavici, kod Pritine, i utapanje trojice albanskih deaka
u Ibru, to je u albanskoj javnosti vieno kao osveta za dogaaj iz aglavice, te je bilo
povod za niz nasilnih akcija prema kosovskim Srbima. Nasilje i beg Srba sa Kosova je
izazvao nerede, odnosno reaktivno nasilje u Beogradu i drugim gradovima Srbije.
Zapaljene su damije u Beogradu i Niu, demolirani objekti u vlasnitvu Albanaca u
nizu gradova, a policija je uz velike napore titila zgrade ambasada zapadnih drava u
Beogradu. U srpskim medijima, ovi dogaaji su dobili ime Kosovski pogrom.
Proglaenje nezavisnosti Kosova. Kosovo je 17. februara 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije. Na vanrednoj sveanoj sednici kosovskog parlamenta 109 prisutnih poslanika je jednoglasno usvojilo Deklaraciju o nezavisnosti
Kosova, dok je 11 srpskih poslanika bojkotovalo zasedanje. Sednica je privukla veliku
medijsku panju, jer su je direktno prenosile globalne TV mree CNN, BBC i Euronews.
Vlada Srbije je reagovala Odlukom o ponitavanju protivpravnih akata privremenih organa
samouprave na Kosovu i Metohiji o proglaenju jednostrane nezavisnosti.
Briselski sporazum. Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i
Pritine potpisan je u Briselu 19. aprila 2013. godine. Sporazum obuhvata 15 taaka i
predvia formiranje Zajednice srpskih optina, jedinstvene Kosovske policije, integrisanje jedinica pravosudne vlasti u pravni okvir Kosova, i obe strane obavezuje da jedna
drugoj ne blokiraju proces evropskih integracija. Pregovori koji su doveli do Briselskog
sporazuma su trajali dve godine, uz posredovanje visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije Ketrin Eton. Sporazum su potpisali predsednik Vlade Srbije Ivica Dai i predsednike Vlade Kosova Haim Tai, a dokument je neto kasnije ratifikovan u oba parlamenta.
Istraivanje iji su rezultati prikazani u daljem tekstu, imalo je za cilj da analizira
percepciju odnosa izmeu Albanaca i Srba u javnom diskursu intelektualaca u srpskoj
tampi. U tom smislu sam, kroz analizu sadraja medija u ogranienom vremenskom
periodu, elela da prikaem glavne karakteristike odnosa Srba i Albanaca, to jest okvire predstavljanja, strategije i stereotipe konstruisanja Drugosti u ovim upeatljivim
dogaajima. Analiza je obuhvatila ukupno 186 tekstova koji su objavljeni u medijima u
periodu od dve nedelje nakon svakog dogaaja, a u kojima su izraeni stavovi intelektualaca bilo kroz autorske forme, kratke izjave ili intervjue. Tekstovi su prikupljeni iz
Medijske arhive Ebart, koja obuhvata najtiranije dnevne novine u Srbiji, arhivirane
341

od 2003. godine do danas. Arhiv sadri preko tri miliona tekstova, a posebno znaajno
i olakavajue za analizu jeste grupisanje tekstova po temama, tako da je tema kosovski problem, koja grupie sve tekstove koji u bilo kom obliku referiu na Kosovo, ovde
posebno izdvojena. Naalost, arhiv ne omoguava praenje poloaja tekstova u novinama, to jest njihov raspored po rubrikama, te se analiza iskljuivo fokusira na njihov
sadraj.
PREGLED ANALIZIRANIH TEKSTOVA
2004

2008

2013

VEERNJE NOVOSTI

14

66

GLAS JAVNOSTI

12

13

DANAS

POLITIKA

KURIR

BLIC

DNEVNIK

OSTALO

UKUPNO

62

107

17

Ve na prvi pogled, jasno je da je najvie reakcija u javnosti Srbije izazvalo proglaenje nezavisnosti Kosova. U proizvodnji medijskog sadraja ovim povodom su prednjaile Veernje novosti, u kojima je svakog dana objavljivano po nekoliko kratkih izjava
intelektualaca na temu nezavisnosti. Nakon ove kulminacije, dolo je do svojevrsnog
pranjenja koje se ogleda u izostanku masovnije reakcije intelektualaca na potpisivanje Briselskog sporazuma u medijima 2013. godine.
Takoe, analiza je pokazala da je perspektiva drugih, to jest inostranih intelektualaca i intelektualaca sa Kosova, kako je vreme odmicalo, sve ree prisutna u medijskom prostoru Srbije. U tom smislu, 2004. godine, objavljeno je est tekstova koji su
prenosili stavove kosovskih intelektualaca i osam tekstova koji su obuhvatili i vienja
inostranih intelektualaca. U 2008. godini svega tri teksta prenose vienje dogaaja
inostranih intelektualaca, dok albanski nisu uopte bili prisutni u javnosti u obuhvaenom periodu. Na kraju, 2013. godine i inae ogranieno reagovanje intelektualaca
je praeno potpunim odsustvom osvrta medija na albanske ili inostrane intelektualce
i njihov stav o Briselskom sporazumu.
Potrebno je ovde naglasiti da ogranieni obim istraivanja i fokusiranost na
konkretniji istraivaki cilj ne omoguava zakljuivanje o obimu uticaja korienih
diskurzivnih strategija intelektualaca na graane u Srbiji, iako ga na odreeni nain
signalizira. Sociologiju intelektualaca inae karakterie nedostatak jasnih parametara kojima bi se odredio stepen uticaja intelektualaca, te se i ovaj rad stoga pre
342

svega fokusira na prezentovanje prisutnih elemenata diskursa, a ne na odreivanje

moi intelektualnih ideja.
Albanci i Srbi nepomirljiva srodnost
Diskurs o Albancima kao Drugima je najizraenije prisutan u tekstovima vezanim
za prvo deavanje, koje se ovde sumarno odreuje kao Kosovski pogrom. Ovim povodom, Predsednitvo Srpske akademije nauka i umetnosti izdaje saoptenje u kojem
najotrije osuuje divljanje albanskih terorista, ubijanje nevinih Srba i unitavanje
njihovih materijalnih i duhovnih dobara na Kosovu i Metohiji. Koordinirana akcija
terorista na itavom Kosmetu, kae se u saoptenju, uz podrku dela medija na albanskom jeziku, prema ve vie puta vienom modelu posledica je dvostrukih standarda koje meunarodne snage na Kosovu i Metohiji primenjuju prema albanskom terorizmu i separatizmu (Anonim, 2004g).
Albanci su u percepciji intelektualaca prikazani kao surovi, ekstremisti, ak i dihadisti i faisti. Tako tekst u Balkanu 19. marta 2004. godine donosi reenicu: Da je
meunarodna zajednica najodgovornija za sukobe na Kosovu zbog potpuno pogrenih
procena, nemoi i nesposobnosti da zaustavi divljanje zapenuanih hordi albanskih ekstremista, kojima su se meunarodni mirovnjaci suprotstavili beanijom - u tome su
saglasni svi analitiari. Dalje, u istom tekstu je Ljubodrag Stojadinovi (novinar i komentator Politike) ubeen u to da je meunarodna zajednica potpuno nesposobna da
sprei stvaranje jedne surogat drave na Kosovu, utemeljene na zauujuoj civilizacijskoj neprilagoenosti Albanaca i njihovoj navici da samo nasiljem ostvaruju
politike ciljeve (Anonim, 2004a). Tokom protestnog skupa Udruenja knjievnika
Srbije, koje je godinama bilo bastion nacionalno orijentisanih intelektualaca, ivojin
Rakoevi, pesnik i novinar sa Kosova, dopunjuje ovaj anticivilizacijski diskurs reima:
To plemensko drutvo bez spomenika materijalne kulture robuje svojim atavizmima i
nagonima. Albanci se moraju osloboditi tog usuda jer im niko nee dozvoliti da naprave
plemensku dravu bez zakona i veza sa Beogradom (Nikoli, 2004).
Problematizuje se nezrelost Albanaca, koji se opisuju kao razmaena deca kojima
nije dovoljan prst, ve hoe celu ruku. Albanci nisu ni zahvalni ni lojalni: smatraju da
je Zapad odradio svoj posao, da treba da ide i pusti ih da vladaju. Poto su bili miljenici
Zapada, umislili su da mogu sve, pa su poput razmaenog deteta udarili na roditelje
koji su im stvorili polunezavisno Kosovo, kae Dragan Simeunovi, politikolog i profesor na Univerzitetu u Beogradu, u tekstu Jo dva naleta albanske oluje objavljenom
u novosadskom Dnevniku, 21. marta 2004. godine. Slian je stav i jednog intelektualca
sa strane, Rusa Petra Iskenderova, u tekstu Poslednji korak albanizacije: Albanski
ekstremisti nisu potovali, niti podravali mirovnjake, ve su ih podnosili dok nisu
odluili da oiste pokrajinu od svih pripadnika druge vere. Jasno je da je novi talas
nasilja nad Srbima bio unapred isplaniran. U pitanju je poslednja etapa albanizacije
Kosova, za koju nisu potrebni ni pravoslavni Srbi, ni njihove svetinje, ni inovnici UN,
ni NATO vojnici (Anonim, 2004e).
343

U diskursu nacionalno orijentisanih intelektualaca se naglaava ekstremizam Albanaca, jer su Kosovski Albanci pravi inovatori u oblasti terorizma, oni ne napadaju
samo Srbe, ve i pripadnike albanske zajednice koji su lojalni Srbima (Aleksandar
Fati, nauni savetnik, u: Anonim, 2004d), to znai da su Albanci konano prikazali
svoje pravo lice. Oni nisu u stanju da potuju ljudska i manjinska prava drugih nacionalnih zajednica na Kosmetu (Ognjen Pribievi, nauni savetnik, u Anonim, 2004a).
Albanci se u pomenutom kontekstu predstavljaju kao civilizacijska pretnja, pretnja
Evropi: Albanska teroristika organizacija je nasrnula na 120.000 nezatienih Srba.
To je i dihad, jer su oni ruili i spaljivali pravoslavne verske objekte, napadali svetenike, i pokazali da je upravo albanski terorizam najopasniji u Evropi (Milan Mijalkovski,
ekspert za bezbednost i profesor na Univerzitetu u Beogradu, u: Anonim, 2004b). Pitanje Kosova, inom proglaenja postaje jo komplikovanije, jer neki intelektualci odbacuju donekle eljenu mogunost vraanja Kosova pod okrilje Srbije, prepoznajui u
tome opasnost po srpsku naciju. Nama ne treba drava u kojoj emo, zbog fiktivnih
ideja o jedinstvenoj Srbiji, u budunosti imati dva i po miliona Talibana koji e u svakom trenutku biti spremni da uvedu zemlju u haos terorizma. Ne treba nam drava
koja e za 30 godina da ima veinsko albansko stanovnitvo, zato to imamo i odgovornost za generacije koje e doi komentarie edomir Anti, sa Balkanolokog instituta SANU (Nikoli, 2004b).
U ovom periodu se potenciraju razliitost i nepomirljive razlike izmeu Srba i Albanaca. Duan Batakovi (ambasador u Grkoj, saradnik Balkanolokog instituta
SANU) tvrdi da ova dva naroda na Kosovu nikada ne mogu da se sjedine u jedinstvenu,
ak ni politiku naciju: Imamo s jedne strane Albance koji su dijaspora, gde je nacionalizam izuzetno snaan i koji, za razliku od Srba, imaju drugaije obiaje, govore drugim jezikom, imaju razliite kulturne i civilizacijske navike. Znai, na Kosovu je potpuno nemogue primeniti model fiktivne kosovarske nacije. Ovde nemamo osnovu za
jednu posebnu naciju (Nikoli, 2004a).Prisutno je poimanje da je nacija za Albance
vanija od svega drugog, pa i od religije, te da su Srbi arhetip neprijatelja nacije meu
Albancima Albancima na Kosovu i Metohiji pravoslavne crkve i manastiri su simboli srpstva, a manje pravoslavlja ili hrianstva, s obzirom na to da ima i hrianskih
katolikih objekata oko akovice i Novog Brda koji se ne diraju istie ivica Tuci,
publicista i verski analitiar (Kovaevi, 2004). U tenji ka svojim ciljevima, Albanci se
vide kao jedinstveni, za razliku od Srba koji su razjedinjeni, razbijeni i bez jasnog cilja
Nema nijednog iptara koji vam danas nee rei da se bori za nezavisno Kosovo. To
je njihov jedini cilj i oni drugog cilja nemaju. I ne treba im. Nasuprot njima mi nemamo
cilj, ni strategiju, ni razuenu dravnu politiku, pre svega spoljnu, pa ni unutranju,
koja bi podvela pod svoje krilo i kosovsko pitanje. Mi smo rastrojena drava i razbijen
narod istie Rado Ljui, istoriar i profesor na Univerzitetu u Beogradu (Vuksanovi, 2004).
Glasovi koji pozivaju na smirivanje strasti i uklanjanje omraze retki su u tekstovima iz 2004. godine. U Danasu je 20. marta 2004. godine objavljen Apel koji su potpisali srpski intelektualci, izmeu ostalih akademik Sima irkovi, akademik Andrej Mi344

trovi, pozorina rediteljka i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka

Pavievi, istoriarka Branka Prpa, profesorka emerita Irina Suboti, akademik Gojko
Suboti, istoriarka i profesorka Univerziteta u Beogradu Ljubinka Trgovevi: Otuda
je poslednji as za politike inioce i kulturne elite na albanskoj i srpskoj strani da se
pored staranja o institucijama i organima, koji treba da obezbede slobodu i ravnopravnost, energinije zaloe da se promeni kulturna klima, prevaziu omraze i nepoverenja da se otvori put upoznavanju i boljem razumevanju. Mediji su preneli i izjave nekih
albanskih intelektualaca, koje su ukazivale na postojanje otklona od nasilnih metoda i
davale opravdanje za deavanja u martu 2004. Veton Suroi izjavljuje da je iznenaen
agresivnim ponaanjem albanske omladine koja je nasrnula na ljude, kue i hramove.
Objanjavajui uzroke takvog ponaanja on je naveo da je eskalacija nasilja posledica
toga to na Kosovu nije izgraeno graansko drutvo (isto). Reagujui na eskalaciju
nasilja na Kosovu i reaktivna deavanja u Srbiji, pisac i intelektuac iz Albanije, Ismail
Kadare, smeta i Srbe i Albance u isti ko, smatrajui ih balkanskim narodima: Kada
sam na Balkanu kritikujem te narode, kada nisam na Balkanu, branim ih. Poznati su mi
svi nedostaci Balkanaca, poznato mi je sve zlo koje su uinili, sve njihove gluposti, njihove ludosti. Ludost je Balkanu svojstvena. Ali, ne slaem se sa sistematskim prezirom
kojem su Balkanci izloeni. Oni su sposobni za svakakve bestijalnosti, ali i za veoma
plemenite stvari. Nije u pitanju retorika, ve realnost. Oni su deo Evrope (Anonim,
2004c).
Nemo i potraga za Drugim
Nakon burnih reakcija koje je izazvalo nasilje 2004. godine izgledalo je da su se intelektualci okrenuli samopreispitivanju koje je umnogome praeno lamentiranjem nad
nemoi sopstvene nacije da se ujedini i nae saveznike za realizaciju sopstvenih nacionalnih interesa. Iako su reakcije na proglaenje nezavisnosti Kosova burne, u tekstovima iz 2008. godine, prisutno je veoma malo konstruisanja albanske Drugosti. Jedno
od retkih izraavanja albanskog kao drugog nalazimo kod Sinie Kovaevia, dramaturga i profesora Univerziteta u Beogradu, koji naglaava elitnost i evropejstvo Srba:
Kosovo nama predstavlja neto to je domicil naeg jezika, religije, tradicije. Sve to
sam ja, nastalo je na Kosovu. Freska koja me podsea na poreklo, drava iji sam podanik, jezik kojim govorim, kultura koju danas batinim. Prema tome, Kosovo nama
nije samo 14 procenata teritorije. Naravno, Kosovo pripada i onim Albancima koji su
tamo raani vekovima, generacijama. Ali, ako pogledate te emocionalno - filozofske,
kulturoloke, socioloke i istorijske determinante od nastanka drave, do istorijskih
spomenika, na Kosovu nema nijednog materijalnog dokaza albanskog postojanja.
Deane nije pravio Skenderbeg, nego Stevan Deanski. Nije ih gradio neko ko je imao
svoj katun na Prokletijama i tamo uvao koze i ovce, nego prosveeni srpski vladari
koji su tog trenutka, svakako, predstavljali evropsku elitu (Bezbradica, 2008). Za intelektualce iji stav zastupa Kovaevi, Kosovo je srpska kolevka civilizacije. Ta civilizacija je prepoznata, zabeleena od davnih vremena, o emu svedoe njeni kulturni
345

tragovi. Nasuprot srpskoj civilizaciji, Albanci se doivljavaju kao narod bez vrstih korena, bez kulture, te iako su vekovima prisutni, implicitno se nalaze na niem stupnju
civilizacijskog razvoja.
Proglaenje nezavisnosti i prihvatanje ovog ina od mnogih predstavnika meunarodne zajednice je doprinelo premetanju fokusa sa Albanaca kao Drugog, na Zapad,
Evropu i Ameriku. Predsednik SANU Dejan Medakovi oznaio je dan izglasavanja
deklaracije o nezavisnosti kao najtraginiji dan ne samo srpstva, ve i savremene Evrope: Od danas su umrle u Evropi i one najasnije borbe da se konano ustale velika
naela njenih najumnijih vizionara slobode i humanosti (Medakovi, 2008). U svom
saoptenju, SANU naglaava da je Akademija preko brojnih skupova, publikacija i
javnih oglaavanja nastojala da naunim injenicama, nespornim argumentima ukae
na istorijsku apsurdnost stvaranja nove drave na teritoriji koja od ranog srednjeg
veka pripada srpskom narodu (Anonim, 2008). Prema miljenju dela intelektualaca
koje moemo nazvati nacionalno orijentisanim intelektualcima, takva istorijska apsurdnost je umnogome potaknuta delovanjem stranih faktora, koji na Balkanu oduvek
proteiraju svoje interese. Tako Slavenko Terzi, sa Istorijskog instituta SANU, istie
da je ve juna 1880. u Beu zakljueno da se Albanci mogu iskoristiti kao razarajua
sila u junoslovenskom prostoru u kome treba da igraju ulogu Rumuna jugozapada
Balkana. Istoriar H. D. anderl smatra da je, u poetku, vodeu ulogu u organizovanju
albanskog nacionalnog pokreta imala Velika Britanija. Lord Edmond Ficmoris je aprila
1880. izneo stav da je u interesu Evrope da se stvori jaka Albanija koja bi ukljuivala
skadarski, janjinski, kosovski i bitoljski vilajet, pod sultanovim suverenitetom. Kasnije
je tu ulogu preuzela Austrougarska. ta je drugo danas politika Zapada i SAD nego
politika stvaranja jake Albanije, zapravo, velike Albanije, kae Terzi u tekstu Osveta poraenih (Nikoli, 2008). Milovan Danojli, knjievnik i istaknuti predstavnik nacionalne struje intelektualaca, jo je otriji u svojoj oceni zapadnog uticaja na Balkan:
Pitanje Kosova e se, dakako, reavati izmeu Beograda i Tirane. Sve ostalo je kriminalna improvizacija bahatih pljakaa kojima ovo nije prvo razbojnitvo. Izmeu 1915.
i 1999. Evropa nas je bombardovala est puta. ta treba jo da uini da bismo shvatili s
kim imamo posla (Jankovi, 2008). Ve pomenuti Sinia Kovaevi direktnog krivca
za srpske muke sa Kosovom nalazi u Americi, koja se predstavlja kao arhetip podmuklog neprijatelja koji ne preza ni od ega: Moj lini stav prema tome, kao oveka koji
Kosovo smatra prapoetkom i prarazlogom vlastitog postojanja, bio je, rei u to sa
dosta patetike, takav da sam plakao, sa nevericom da postoji ta koliina osionosti i
bahatosti unutar neega to se zove svetski poredak, odnosno unutar neega to predstavlja svetskog lidera ovog trenutka. Naravno, mislim na Ameriku, koja je nastala pre
200 godina na principima genocida, otimaine i negacije svega ljudskog i hrianskog
(Bezbradica, 2008). Slian argument se moe nai i kod Brane Crnevia, knjievnika:
Angloamerikanci su se odrekli gvozdene zavese u korist demokratorskih policijskih
ratova u kojima se nestane drave hapse i prevaspitavaju. Je li Srbija u jednom takvom
ratu uhapena? Sva je prilika, jeste! (Crnevi, 2008). U takvoj relaciji, uoava se jo
jednom megalomansko pozicioniranje Srba kao znaajne, iako male, nacije, jer se Srbi
346

nalaze naspram cele zapadne civilizacije. Zapadu Srbi slue za ponovno potvrivanje
sebe: Kanjavanje Srbije graanskom silom doprinosi uvrivanju projekta Evrope
kao graanske sile. tavie, politiko odstupanje Srbije dobro je dolo Evropi. Da ga
nije bilo ona bi ga morala izmisliti. Njegova je funkcija to spada i u Dirkemov paradoks pozitivna: Srbi doprinose ideji integralne Evrope kao zdrave graanske sile, i to vie
od bilo koga drugog (sic!). Sa istom strau sa kojom ih kanjava kao politiki devijantne, ona e ih kada za to doe vreme prihvatiti u porodicu evropskih naroda,
oinski ih prigrliti i radovati im se kao izgubljenoj ovci kae Mile Nenadi, sociolog
i profesor Univerziteta u Novom Sadu (Nenadi, 2008).
Primetno je, takoe, da je vei broj intelektualaca 2008. godine okrenut sebi, sopstvu svoje nacije i da nisu retka preispitivanja strategija nacionalnih elita tokom
proteklih decenija, ali i osuivanje nasilnih reagovanja u Srbiji na proglaenje nezavisnosti. U ovom periodu, a(nti)nacionalno orijentisani intelektualci imaju vie prostora
u medijima koji koriste da ukau na pogrene korake srpske elite u prethodnim decenijama i kritiki se osvrnu na odsustvo denacionalizacije drutva. Slobodan Vueti,
predsednik Ustavnog suda, sa rezignacijom govori o looj slici koja je otila u svet, nakon razbijanja po Beogradu: Slike paljevina i pljaki, koje su otile u svet, potpuno su
ponitile pozitivan politiki efekat masovnog i dostojanstvenog mitinga u Beogradu i
nanele veliku politiku tetu Srbiji (Vueti, 2008a). Ovo je slika koja pokazuje da
smo sami sebi najgori neprijatelji, jer je ovo put u samoizolaciju. Ova slika pokazuje da
je danas ovde dominantna antievropska, antidemokratska i anticivilizacijska pria.
Imamo na delu radikalizam u formi ekstremizma. A to nije politika, ve tragedija
izuzetno je kritian prema pripadnicima svoje nacije Ratko Boovi, kulturolog i profesor Univerziteta u Beogradu (Savi, 2008).
Kompozitor Zoran Hristi optuuje srpsku intelektualnu elitu za zaluivanje
Kosovom i kljuan doprinos nacionalitiki pogubnom autizmu koji nas stavlja u
opasnost da se Srbija svede na beogradski paaluk: Deo srpske intelektualne elite
raspameuje i sluuje Srbe patosarskom retorikom o Kosovu. Nisam pronaao toplu
vodu ako smatram da se pred naim oima zemlja Srbija decenijama raspada do vica o
beogradskom paaluku. Taj vic nas polako ili brzo uvodi u stvarnost. Imam utisak da e
nas nacionalistiki poguban autizam jo vie odvojiti od sveta. Poto nam sole pamet
o loem i dobrom svetu neka objasne kakav smo mi svet. Mislim da nismo nikakav, jer
smo ponosito van svakog sveta sa tendencijom proizvodnje sopstvenih bukagija. Da
smo bili i da jesmo u harmoniji sa svetom, pojanje pravoslavnih manastira na Kosovu
ne bi bilo uz prisustvo tenkova nego uz nas i na naoj teritoriji (Hristi, 2008).
Loe vostvo koje je dovelo do nacionalnog poraza se pojavljuje kao faktor i kod
nacionalno orijentisanih intelektualaca, pa edomir Anti, saradnik Balkanolokog
instituta, ali ovde ve i lider obnovljenog Naprednog kluba186, zamera slabost
186

Napredni klub je osnovan 1906. godine. inili su ga intelektualci okupljeni oko lista Videlo, glasila
Srpske napredne stranke. Napredni klub je kao politiko udruenje obnovljeno 2007. godine, i okuplja
lanove koji svojim znanjem i uticajem predlau i podstiu napredak i razvoj srpske drave i nacije
(izvod sa portala Naprednog kluba: http://www.napredniklub.org/osnovno-o-klubu/).

347

politikim elitama u Srbiji: Branei slian sporazum koji nam je nametnut bombama, stari reim je pokuavao da sauva privid asti, a demokratske vlade da prikriju
sopstvene slabosti i nespremnost da zaponu novu nacionalnu borbu. Deo vladajuih stranaka (DS i G17) nastojao je da prihvatanjem takve politike dovede do bilo
kakvog reenja, posle koga bi mantra o evropskim integracijama moda postala
sluanija i prihvatljivija. Takva politika, definisana iz slabosti, nije mogla biti dugorona, niti imati trajnog uspeha. Na narod je upravo zahvaljujui vlastoljubivoj i
stranarskoj politici doveden u stanje frustracije i izveden na scenu apsurda (Anti,
2008). Slino vienje uzroka, ali sa drugaijim zakljukom, iznosi i Teofil Pani,
publicista a(nti)nacionalnog usmerenja, koji ukazuje na zamenu dela celinom: Establiment se poinje prirodno raslojavati na light varijantu (Kosovo je deo Srbije),
koja zduno ne da Kosovo, ali bogme ima i neto svesti da je Srbija ipak neto vei,
sloeniji i zahtevniji organizam kojeg treba hraniti i, uopte, brinuti se za njegov
opstanak i razvitak, te na hard-core varijantu (Srbija je deo Kosova) koja ne vidi
nikakvog smisla u svem tom suvinom akanju i zamajavanju prizemnim i minornim
pitanjima i problemima (standard, evrointegracije, politike i medijske slobode i
tako to) te relativno nevane kosovske provincije zvane Srbija u trenutku kada je
ugroena Celina, tj. Kosovo, ono-odakle-smo-svi-mi, bez obzira to je samo deo nas
toga svestan (Pani, 2008). On ukazuje na apsurdnost bavljenja dominirajuim
kosovskim problemom, koji uslovljava potpuno zanemarivanje socijalnih problema
koji gue Srbiju nakon 2000. godine.
Na kraju, Slobodan Vueti se ipak osvre na odnos Srba i Albanaca, koji je kreiran u viedecenijskoj interakciji sa izraenim neprijateljstvima, zakljuujui da ne
postoji mogunost nikakvog zajednitva pripadnika ove dve nacije: Imajui u vidu
stogodinje neprijateljstvo i krvave sukobe Srba i Albanaca oko Kosova, a posebno
protekli desetogodinji period, verovatno se nikakva njihova demokratska zajednica
ne bi mogla uspostaviti niti opstati ni milom ni silom (Vueti, 2008b).
Preputanje i/ili priznavanje realnosti
Posle rezigniranog komentarisanja proglaenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, koje je delom prihvaeno kao realnost, a delom kao prelazni stadijum do nekih
boljih vremena u kojima e se ova srpska matica vratiti Srbiji, in potpisivanja Briselskog sporazuma je doekan mlako, gotovo bez reakcija u intelektualnim krugovima. Ovakvo (ne)reagovanje bi se najbolje moglo opisati biblijskom sintagmom:
Svreno je.
Glas albanskih intelektualaca uoljivo je odsutan iz medija i 2008. i 2013. godine,
u okviru analiziranih tekstova. Bavljenje samo sobom je vidljivo i iz druge perspektive, jer se albansko Drugo gotovo potpuno izgubilo u reakcijama i ustupilo mesto
samooptuivanju i konstatovanju nedoraslosti istorijskoj situaciji u duem vremenskom periodu, koji je samo okonan ovim inom praktinog indirektnog priznavanja
nezavisnosti. Duan Batakovi, direktor Balkanolokog instituta SANU, saima
348

strategiju srpske elite kao katastrofalnu: Naa niim opravdana poputanja oko kljunih pitanja (bezbednost Srba, povratak raseljenih, kao i drugih zajemenih ljudskih prava, ignorisanih u Ahtisarijevom planu), a posebno naputanje UN-a kao mesta pregovora i preputanje dijaloga Briselu, u septembru 2009, iskljuilo je svaku
mogunost da konano reenje bude prihvatljivo i za Srbiju. Neshvatljivi propusti u
razumevanju i tumaenju posthladnoratovske politike, uobiajeni posle 1990. (mislim na strateke odluke dravnog vrha), nisu mogli biti nadoknaeni nikakvom diplomatskom umenou (Batakovi, 2013). Srpska politika elita je trampila Kosovo
za neodreenu i neizvesnu dobit koja se manifestuje otvaranjem procesa pridruivanja Evropskoj uniji. Sinia Kovaevi stoga sahranjuje srpsko svojatanje Kosova: Sporazumom je ukucan poslednji ekser nad kovegom srpske dravnosti na Kosovu. A
svih onih 240.000 bubrega, 120.000 jetri i jedno srpsko srce prodato je za tepsiju
ribe, za nita, za sveti datum. A datum, kako kae jedna poslovica, moe da bude, al
ne mora da znai (Anonim, 2013b).
U tom istorijskom procesu pregovora, Srbi su se jo jednom pokazali kao nedorasli, i to ne Albancima, ve njihovim zatitnicima sa Zapada, pod ijom se palicom i
vodi itav proces pregovora, u kojem srpski predstavnici ponizno prihvataju sve
uslove: Kosovo nema cenu i, prema tome, ono se moe samo dati dabe, to je istovremeno primer nezapamen u istoriji. To je tako retko kavaljerstvo u dananjem
svetu, a to smo mi uinili i ui emo u istoriju po toj galantnosti kae Matija
Bekovi (Anonim, 2013a). Njegove misli dopunjuje edomir Anti: Mislim da je
sve to do politike elite. Kako da prvog potpredsednika u svetu ozbiljno shvate
kada je jasno rekao da od ponienja i izruenja naeg naroda zavisi isplata penzija
(Anti, 2013). Ovde se krivica pripisuje kulturnoj, to jest intelektualnoj eliti, koja
svojim pokazivanjem nemoi slabi duh srpskog naroda i njegovu istorijsku jainu da
se izbori za svoje vekovne interese uprkos svima: Poteno govorei, ova aba se kuva
ve dugo i odavno. Ali to ni najmanje ne abolira od odgovornosti ove sadanje izvrioce u liku aktuelne srpske vlasti. Vaan deo tog kuvanja jesu mediji i takozvana
kulturna elita koja godinama stvara atmosferu kako je Kosovo odavno izgubljeno
(jedino to se spore oko toga da li ga je izgubio Tadi ili Miloevi, Kotunica ili Tito,
a moda i kralj Aleksandar), da je to moda i bolje jer ta bismo radili sa dva miliona Albanaca i da je sada najvanije okrenuti se budunosti i boljem ivotu nae
dece primeuje ore Vukadinovi, politiki analitiar (Anonim, 2013c).
Sasvim je primetno da tekstovi tokom 2013. godine svedoe o potpunom odsustvu Albanaca u svesti intelektualaca na kraju posmatranog perioda, to ukazuje da se
albansko Drugo izgubilo i ustupilo mesto diskursu sopstvene nemoi i lamenta nad
nacijom unitenom usled slabosti nacionalne elite. Moe se uoiti slinost ovih nalaza sa zabelekom koju je iznela Tatjana Rosi u zborniku koji tematizuje intelektualce 2013. godine, gde govori o mazohistikom okretanju, uvek iznova, mestu i uzrocima patnje, praeno doivljajem intelektualne marginalizacije/bespomonosti
pred dogaajima koji su se desili (Rosi, 2013, 98).

349

Zakljuak
Alpar Loonc, koji se u vie navrata bavio intelektualcima, istie da je samorazumevanje intelektualaca uvek ujedno i tematizacija celokupnog postojeeg poretka
(Losoncz, 2013, 41). Takva pozicija se lako moe uklopiti sa Burdijeovim stanovitem
da je intelektualno polje upravo polje borbe oko toga ko mu pripada (Wacquant, 1989),
ime se objanjava i dominacija odreenog pravca miljenja. Upravo intelektualci koji
su prisutni u javnosti ukazuju na dominaciju ideoloke misli ovog perioda, koja je jo
uvek nacionalna i obojena sindromom srpske rtve i nedraslosti. Uoljiv je obrazac
neobazrivog ponaanja intelektualaca koji se obraaju javnosti (Posner, 2001), a koji
umnogome podsea na nedostatak veberijanske etike odgovornosti meu intelektualcima. Pitanje sa poetka rada da li intelektualni dug pre svega podrazumeva lojalnost
vlastitoj naciji i borbu za njena prava intelektualnim sredstvima ili upravo protest
protiv nacionalnih i drugih euforija i privoenje univerzalnim vrednostima dobija
svoj odgovor koji ide u prilog nacionalnoj lojalnosti.
U datom kontekstu tri kljuna dogaaja u srpsko-albanskim odnosima dvadeset
prvog veka, neobazrivo ponaanje se moe izvesti gotovo u potpunosti iz iznetih stavova intelektualaca kojima se javnosti prenosi i namee odreeno miljenje svetskih
tokova. Uslovno reeno se mogu izdvojiti dve grupe intelektualaca. Prva i brojna grupa
su nacionalno orijentisani intelektualci (intelektualci Prve Srbije) meu kojima se uoava potpuno odsustvo ena i koje karakterie doivljaj srpske nacije kao vrhovne
vrednosti, a koji u medijima dobijaju nesrazmerno vie prostora od druge grupe. Druga
malobrojnija grupa intelektualaca obuhvata a(nti)nacionalno orijentisane intelektualce, koji svoju retku priliku da utiu na javno mnjenje koriste da ukau na potrebu odricanja od ekstremizma, ali i na odgovornost veeg dela intelektualne elite u odravanju
obrasca neobazrivog ponaanja koje nikako ne moe da vodi normalizaciji drutvenopolitikog ivota u Srbiji.
Intelektualci su tokom posmatrane gotovo cele decenije izmeu 2004. i 2013. godine menjali vizuru u okviru koje su posmatrali i operacionalizovali srpsko-albanski odnos, pomerajui se od Albanaca kao Drugog do Evrope/Zapada kao Drugog. Analiza je
pokazala da se intelektualci predominantno fokusiraju na unutranja pitanja srpskog
nacionalnog korpusa, naroito tokom 2008. i 2013. godine. Nakon bolne reakcije i
operacionalizacije Albanaca kao necivilizovanog, faisoidnog i nezrelog Drugog, posle
eskalacije nasilja na Kosovu 2004. godine, sami Albanci polako nestaju iz diskursa srpskih intelektualaca. Kako se albansko Drugo sve vie odstranjuje, raste prisutnost drugosti Zapada na koga se svaljuje krivica za otimanje vekovnog srpskog kulturnog prostora, srpske duhovne matice u korist Albanaca koji po svemu nemaju pravo ili ga
imaju daleko manje od srpske nacije. Albanci su u intelektualnim promatranjima sve
vie sporedni, skrajnuti, a neretko i potpuno odstranjeni uz lamentiranje nad tekom
sudbinom srpskog naroda i njegove elite koja ga ve godinama vodi stranputicama i
nema dovoljno snage da se suprotstavi komadanju drave, za koju su po pravilu okrivljene strane sile i njihovi geopolitiki interesi.
350

Imajui u vidu ove nalaze, mogue je definisati dve diskurzivne matrice, koje se
ukrtaju i preuzimaju prevagu jedna nad drugom tokom date decenije. Jedna matrica
operacionalizuje upravo Drugog, koje se transformie iz partikularne neprijateljske
nacije (Albanaca tokom 2004.), u globalnog civilizacijskog antipoda (Zapad tokom
2008. godine). Druga matrica postaje izrazito dominantna kako odmiu godine, a operacionalizuje samolament, kroz nezrelost srpske nacije i prevashodno nemo srpske
(politike i kulturne) elite da obezbedi zatitu nacionalnih interesa. U skladu sa drugom diskurzivnom matricom, kontinuirano i dominantno se kroz intelektualni diskurs provlai doivljaj srpske nacije kao nacije rtve, uzvienog, civilizacijski naprednog entiteta, koji se nalazi na putu prvo primitivnih albanskih snaga, a zatim monih
stranih sila i koja nikako ne moe da iznedri odgovornu i doraslu nacionalnu elitu.
Kraj posmatranog perioda postavlja i nove izazove pred intelektualnu elitu Srbije.
Kako je gotovo opteprihvaeno da je Kosovo otilo, intelektualci gube vanu uporinu
taku nacionalne diskurzivne strategije. Analiza je ukazala da se oni, zakljuno sa
aprilom 2013. godine povlae se iz javnog prostora, barem u kontekstu ove teme.
Povlaenje iz javnosti u odnosu na temu Kosova moe delimino ukazati i na prebacivanje
fokusa na druge teme, to ne mogu tvrditi bez detaljnije analize celokupnog diskursa
intelektualaca u Srbiji. Ipak, koristei Looncovu paralelu o samorazumevanju
intelektualaca kao tematizaciji celokupnog poretka, moe se rei da njihova nemo o
kojoj otvoreno govore ukazuje na nemo/mali znaaj srpske nacije na svetskoj sceni.
Izazovi srpsko-albanskih odnosa u periodu nakon Briselskog sporazuma mogu biti tema
buduih diskurzivnih operacionalizacija Mi-Oni, ali je verovatnije da e intelektualni
diskurs pre uobliavati dijadnost na nivou evropskog-antievropskog u Srbiji, na ta je
ukazalo i pomeranje percepcije Drugog meu intelektualcima u ovom radu.
Literatura:

ANDERSON, B. (1998) Nacija: zamiljena zajednica, Beograd: Plato

BEKOVI, M. (1989) Kosovo najskuplja srpska re, http://www.rastko.rs/kosovo/
umetnost/mbeckovic-kosovo.html (pristupljeno 24. 04. 2015.)
BENDA, . (1996) Izdaja intelektualaca, Beograd: Socijalna misao
BREUILLY, J. (1982) Nationalism and the State, Manchester: Manchester University
Press
OSI, D. (2004) Kosovo, Beograd: Novosti
ERI, G. (2002) Mitski aspekti nacionalnog identiteta, Filozofija i drutvo, Vol. 19 20
DRAGOVI SOSO, J. (2004) Spasioci nacije Intelektualna opozicija Srbije i
oivljavanje nacionalizma, Beograd: Fabrika knjiga
JENNINGS J. and KEMP-WELCH A. (ed) (2003) Intellectuals in Politics: From the
Dreyfus Affair to Salman Rushdie, New York: Routledge
JOVI, D. (2003) Jugoslavija drava koja je odumrla: Uspon, kriza i pad etvrte
Jugoslavije, Beograd: Samizdat B92
KEDURI, E. (2000) Nacionalizam, Podgorica: CID

351

KENNEDY, M. D. (1990) Eastern Europes Lessons for Critical Intellectualsin Center

for Research on Social Organization Working Paper Series no. 430, p. 1-29
LOSONCZ, A. (2014) Mo i nemo intelektualca, u Roksandi D. i Cvijovi Javorina I.
(ur), Intelektualac danas: zbornik radova s Desniinih susreta 2013, Zagreb: Filozofski
fakultet Sveuilita u Zagrebu, Plejada, str. 39-50
Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (nacrt), https://pescanik.net/
wp-content/PDF/memorandum_sanu.pdf (pristupljeno 22. 03. 2015.)
MISZTAL, B.A. (2007) Intellectuals and the Public Good: Creativity and Civil Courage,
New York: Cambridge University Press
NARVSELIUS, E. (2009) The Nations Brightest and Noblest: Narrative Identity and
Empowering Accounts of the Ukrainian Intelligentsia in Post-1991 Lviv, Linkping:
Linkping University
POSNER, R. (2001) Public Intellectuals: A Study of Decline, Cambridge: Harward
University Press
PUDAR DRAKO, G. (2015) Drutveno politiki uticajni intelektualci i njihovo
shvatanje nacionalnog u Srbiji nakon 2000. godine, doktorski rad, Beograd: Filozofski
fakultet Univerziteta u Beogradu
ROSI, T. (2014) Ugled na ponudu: intelektualci, graani i revolucionari, u Roksandi
D. Cvijovi Javorina I. (ur), Intelektualac danas: zbornik radova s Desniinih susreta 2013,
Zagreb: Filozofski fakultet Sveuilita u Zagrebu, Plejada, str. 91-106
SHIGENO, R. (2004) Nationalism and Serbian Intellectuals, Perspectives on
European Politics and Society Vol. 5, No. 1
SMITH, A. D. (1991) National identity, London: Penguin books
WACQUANT, L.J.D. (1989) For a Socio-Analysis of Intellectuals: On Homo Academicus, Berkeley Journal of Sociology, Vol. 34, p. 1-29

Izvori:

Medijska arhiva Ebart, http://www.arhiv.rs/strana/8/novinski-arhiv, pristupljeno 2426.03.2015.

ANONIM (2004a) Albanci decenijama potkupljuju Zapad, Balkan, 19. mart
ANONIM (2004b) Albanski dihad, Veernje novosti, 19. mart
ANONIM (2004c) Ideja o velikoj Albaniji je faistika!, Nedeljni telegraf, 31. mart
ANONIM (2004d) Napadi na Kosovu delo Al kaide, Glas javnosti, 19. mart
ANONIM (2004e) Poslednji korak albanizacije, Veernje novosti, 24. mart
ANONIM (2004f) Pritina: Suroi, Danas, 20. mart
ANONIM (2004g) Uniteni spomenici kulture neprocenjive vrednosti, Politika, 24. mart
ANONIM (2008) SANU protiv nezavisnosti Kosova, Glas javnosti, 19. februar
ANONIM (2013a) Bekovi: Kavaljerstvo u predaji, Dnevnik, 24. april
ANONIM (2013b) Javne linosti o sporazumu Beograda i Pritine, Nae novine, 23. april
ANONIM (2013c) Antoni: veliki istorijski, ali ogranieni politiki znaaj, Politika, 20. april
ANTI, . (2008) Kosmet je svet, Politika, 25. februar
ANTI, . (2013) Ako bude sree, spaseni smo, Veernje novosti, 20. april

352

BATAKOVI, D.T. (2013) Ahtisari je dobio Nobela, a Albanci tad sproveli svoj plan,
Blic, 21. april
BEZBRADICA, M. (2008) to ga manje imamo, Kosovo vie volimo, Glas javnosti,
20. februar
CREVI, B. (2008) Sigurna no i nesiguran dan, Glas javnosti, 18. februar
OGI, G. (2004) Albanci krenuli u rat sa KFOR-om, ova greka e ih skupo kotati,
Balkan, 19. mart
HRISTI, Z. (2008) Harmonija, Politika, 29. februar
JANKOVI, I. (2008) ta Srbija treba da ini, NIN, 21. februar
KOVAEVI, N. (2004) Opravdanje u udbenicima, Politika, 26. mart
MALEEVI, LJ. (2004) Jo dva naleta Albanske oluje, Dnevnik, 21. mart
MEDAKOVI, D. (2008) Kosovski nezaborav: pobedila pesnica, Veernje novosti,
19. februar
NENADI, M. (2008) Kao antiki Meljani, Politika, 20.februar
NIKOLI, A. (2004) Sramota za svet. Albanci rue evropsku civilizaciju, Glas javnosti,
23. mart
NIKOLI, J. (2008) Osveta poraenih, Glas javnosti, 29. februar
NIKOLI, O. (2004) Podela na kantone, jedino reenje, Glas javnosti, 22. mart
NIKOLI, O. (2004) Za radikalnu podelu, Glas javnosti, 25. mart
PANI, T. (2008) Anamneza jedne parole, Vreme, 28. februar
SAVI, B.D. (2008) Niko nije smeo da napravi ovakav uas, Dnevnik, 23. februar
VUETI, S. (2008) Dan posle, Blic, 29.februar
VUETI, S. (2008) Srbija bez Kosova, a svet bez OUN, Blic, 22. februar
VUKSANOVI, M. (2004) Podele olako odbijali, Veernje novosti, 28. mart

353

354

Gazela Pudar Drako

Institute for Philosophy and Social Theory
University of Belgrade

The Symbolism of Powerlessness: Intellectuals and

Serbian-Albanian Relations in the post-Yugoslav
Context
Abstract:
This article explores the attitudes of Serbian intellectuals in relation to Kosovo as a
geographic area that gain special status and importance by being infused by symbolic
meanings. The article aims at identifying and operationalizing discursive strategies
through which the intellectuals use the notion of Kosovo and/or the metaphor "enemy/
the Other figure. The analysis of statements and writings of the intellectuals focuses
on three seminal events of the post-Yugoslav, i.e. post-Milosevis period, which marked
the process of Kosovo independence. The events in question have are the Kosovo pogrom from 2004, Kosovo declaration of independence in 2008 and the signing of the
Brussels Agreement in 2013. The article should testify about the dilemmas (or the lack
of thereof) among the intellectuals by fate interested or provoked to publicly express
their views on the Kosovo question does by being intellectual one is indebted above
all to be loyal to his/her nation and to fight for its rights through intellectual means,
or actually to protest against the national and other euphoria and to promote universal
values?

Key words:
Intellectuals, figure of the Other, discursive strategies, Kosovo, nation

355

356

Ubi me prejaka re:

pisci na borbenim
linijama nacije

357

358

Saa iri
Knjievni kritiar
KPZ Beton, Beograd

Figura drugog kao otvoreni projekat, na primeru

albanskih autora iz Albanije i sa Kosova
Apstrakt:
Ovaj rad predstavlja komparativnu analizu knjievnih dela autora iz Albanije i sa Kosova prevedenih na srpski jezik posle 2000. godine. U njemu se detektuju predstave o figuri drugog uz pomo analize kulturno-politikih referenci na konfliktne situacije, koje
nalazimo u ovim knjigama. Tekst je podeljen na celine prema knjievnoj vrsti analiziranih knjiga (romani, kraa proza, poezija, drama) i prema sredini na koju autori referiu
(Albanija i Kosovo). Osnovna razlika izmeu autora iz Albanije prema onima sa Kosova
je u dominaciji politikog drugog u odnosu na etnikog drugog. Autori iz Albanije su
zaokupljeni fenomenom autoizolacionistikog albanskog totalitarizma, dok su autori
sa Kosova opsednuti traumom srpsko-albanskog rata na Kosovu 1998/99. godine. Srpsko-albanski odnosi su prikazani kao odnosi kolektivne distance i dubokog nepoverenja, bez primera ostvarenog meuetnikog prijateljstva ili ljubavnih veza. U delima analiziranih autora javlja se i otpor politikom autoritarizmu i patrijarhalnom
konzervativizmu u vidu kritike satire, kao i primeri verske tolerancije i odbacivanja
revanizma.

Kljune rei:
politiki drugi, etniki drugi, kosovska poezija, kosovska drama, drugi kao neprijatelj,
manjinski identiteti, srpsko-albanski sukob

359

Uvod
Ovaj rad predstavlja komparativnu analizu knjievnih dela autora iz Albanije i sa
Kosova prevedenih na srpski jezik posle 2000. godine, koja treba da pokae njihova
teina tematska i kulturna polja interesovanja. Uz analizu sadraja i strukture ovih
knjiga, detektuju se predstave o figuri drugog uz pomo analize kulturno-politikih
referenci iz ovih knjiga na konfliktne situacije, bilo da je re o meusobnim srpsko-albanskim etnikim konfliktima ili o nasilnoj prirodi politikih reima pod kojima ive
likovi analiziranih knjiga. Tekst je podeljen na celine prema knjievnoj vrsti analiziranih knjiga (romani, kraa proza, poezija, drama) i prema sredini na koju autori referiu
(Albanija i Kosovo).
Rad u izvesnoj meri nastavlja istraivanje Petrita Imamija o srpsko-albanskoj
knjievnoj saradnji, koji u poglavlju Kulturne veze studije Srbi i Albanci kroz vekove
(Imami, 2000), konstatuje da je ona najveim delom bila obeleena pojedinanim
autorskim i nauno-istraivakim aktivnostima a ne sistematskim razvijanjem kulturnih
veza izmeu ovih sredina. Imami podsea da je, uz malobrojne izuzetke, do gotovo
potpunog prekida srpsko-albanskih kulturnih veza i knjievnog prevoenja na relaciji
Srbija Kosovo dolo krajem osamdesetih i tokom poslednje decenije dvadesetog veka.
Tokom devedesetih godina ima i primera obnavljanja kulturne saradnje na polju
likovne umetnosti i knjievnosti. Novu umetnost koja se pojavila devedesetih, koju je
predstavio na izlobi savremene umetnosti Kosova Prtej (S one strane) u Beogradu, keljzen Malii opisuje kaoumetnost otpora... koja je istovremeno bila kritina
i prema reimu i srpskoj represiji, ali i prema akademskim umetnikim tokovima
(Malii, 2014,236). Takva tendencija je nastavljena i uveana u prvoj deceniji
dvehiljaditih, posle petoktobarskog prevrata u Srbiji. Udruenja antiratno nastrojenih
pisaca (Forum pisaca), alternativni izdavai (Rende, VBZ Beograd, Karver), te grupe
antinacionalistikih pisaca i kritiara (KPZ Beton, Links, Grupa 484), nastoje da novim
prevodima upoznaju domae itaoce kako sa klasicima, tako i sa piscima koji su u
meuvremenu stasali na kosovskoj i albanskoj sceni. Primetno je vee interesovanje za
albanske autore i u knjievnim asopisima, kontinuirano u Sarajevskim sveskama i u
asopisu za prevodnu knjievnost Mostovi, povremeno u drugim asopisima (npr. u
Sentu iz Novog Pazara) i u polemiko-kulturnom dodatku Beton u dnevnom listu Danas
iz Beograda.
Tako smo u prvih petnaest godina dvadesetprvog veka dobili prevode romana
autora iz Albanije: Gozba Bakima ehua (2003), Pad kamenog grada Ismaila Kadarea
(2011), Crveno poput neveste Anilde Ibrahimi (2013); i autora sa Kosova: Sjaj tuine
Bea Cufaja (2010)187. Povremeni prevodi proznih fragmenata zastupljeni su u
knjievnoj periodici u Srbiji, recimo prie Radvana Dibre i Zije ele ili odlomak romana
Luana Starove. Primetno je obnavljanje interesa za poeziju, pa su objavljene knjige
187

Iako govorimo o autorima iz Albanije i sa Kosova, jedan deo njih dugo ne ivi u Albaniji i na Kosovu:
Fahredin ehu je itelj Barselone, Ismail Kadare Pariza, Anilda Ibrahimi Rima, Devdet Bajraj Meksiko
sitija, a Be Cufaj tutgarta.

360

pesama kosovskih autora Devdeta Bajraja Sloboda uasa (dva izdanja, 2000. i 2002.),
Fehrudina ehua Nalivpero (2013), Arbena Idrizija Zveri vole otadbinu (2013) i krai
izbor pesama autorke iz Albanije, Ljuljete Leanaku, Djeca prirode (2012). Pojavile su se
dve obimne reprezentativne antologije: Iz Pritine, s ljubavlju (2011) i Let iznad
kosovskog pozorita (2014). U Antologiji Iz Pritine, s ljubavlju zastupljeno je dvadeset
autorki i autora veinom mlae i srednje generacije a svako poglavlje sadri predgovore:
Haljilja Matoija o kosovskoj pesnikoj, Arbena Ataija o proznoj, i Bekima Ljumija o
dramskoj sceni. Antologija Let iznad kosovskog pozorita sadri izbor od pet drama
savremenih mlaih kosovskih dramskih pisaca: Iljira ocaja, Doruntine Bae, Devdeta
Bajraja, Visara Krue i Jetona Neziraja. Navedene knjige predstavljaju osnovnugrau
korienu u ovom radu.
Romani autora iz Albanije
Roman Bakima ehua Gozba je prozni hibrid, delom politika groteska, delom ezoterina alegorija vlasti. U tekstu pratimo put biveg ministra, zatvorenika, i njegovog
straara, koji ga odvodi nadomak grada, gde ekaju delata da izvri kaznu. Odnos zatvorenika i njegovog straara, svrgnutog monika i reprezenta novog reima koji uestvuje u likvidaciji visokih pripadnika prethodne vlasti, menja se iz osnova zahvaljujui obrtima na frontu, koji omoguavaju da bivi ministar postane ministar i u novoj
Vladi a njegov muitelj i potencijalni delat njegov novi posilni. U prvom planu ove
satirino-groteskne transformacije je priroda sile, svedene na slepo orue vlasti i njenih udi.
Za razliku od ehuove novele, ija je radnja smetena u zemlju negde izmeu
Bratislave i Ruande, to pojaava simboliko-alegorijski karakter pripovedanja,
Kadareov roman Pad kamenog grada je vrsta specifine gradske hronike irokastre,
poevi od kapitulacije Italije 1943. godine, kada Albanija prelazi u ruke nemake
nacistike uprave, sve do 1953. i vremena neposredno nakon Staljinove smrti. U taj
opseg ne ulaze krai epiloki pasusi u romanu, smeteni u 1993. i 2007. godinu, kada
se otkrivaju rtve egzekucija poratnih vlasti, te se, pod uticajem Evropske unije, nastoji
da se rasvetle i osude komunistiki zloini.
Skriveni narator pominje greh prezira graana irokastre, koji su pokazivali
prema grkim seljacima-nadniarima na njihovim poljima, ali i prezir prema svim
Grcima, helenskoj kulturi, dravi, politici, ak i jeziku (Kadare, 2011,13). U najvee
kolektivne prestupe, gotovo obiajne, spada otmica devojaka i nevesta iz okolnih
pitomih sela Lunderije.
Kadareov roman posredno oslikava ideoloki sukob dve glavne politike opcije koje
su postojale u albanskom drutvu pre i tokom rata: nacionalista i komunista. Oni su
razliito gledali na rat i pre njegovog izbijanja i tokom njegovog trajanja. Nacionalisti
su u Nemcima videli saveznike, voljne ili trenutne, koji e im omoguiti objedinjavanje
albanskih etnikih teritorija (naracija eksplicitno pominje: Albaniju, Kosovo i ameriju[isto, 10]), dok su komunisti bili protiv te politike teritorijalnih pretenzija prema
361

susedima. Narator pominje da je meu komunistikim liderima bilo i nekoliko Srba,

za koje su rijei etnika Albanija bile stranije od smrti (isto, 16). Tokom rata nacionalisti su bili opredeljeni za pasivnost i suzdravanje od vojnog delovanja, komunisti za
aktivan otpor nacistima.
Kod ehua je patologija vlasti, njeno izopaenje u strahovladu i teror nad poraenim neprijateljima u graanskom ratu, direktno povezana sa biblijskom apokaliptikom ezoterijom. Kod Kadarea vlast u ratu uzima oblik odmazde da bi se terorom straha paralisao svaki otpor, dok se vlast u totalitarnom poretku koristi teorijom zavere ne
bi li zadovoljila svoju paranoju potragom za imaginarnim neprijateljima i likvidacijom
stvarnih ljudi. Kod ehua tek smrt osobe uglibljene u sistem bespogovorne poslunosti i nepravednih egzekucija moe predstavljati iskorak van tog zaaranog kruga nasilja
i ljudske degradacije. U Kadareovom romanu Pad kamenog grada iskorak iz rave istorije je nainjen samouruenjem komunizma.
Radnja romana Anilde Ibrahimi Crveno poput neveste obuhvata najiri istorijski
period, od 1923. do 2003. godine, to ini gotovo ceo ivot Sabe Islami, glavne
protagonistkinje romana koji prati sudbine pripadnika tri generacije njene familije.
Epohalnu raznovrsnost (predratno doba albanskog premijera, predsednika i kralja
Ahmeta Zogua, posleratni komunistiki reim Fadilja Hode, doba tranzicije od
poetka devedesetih), prati i geografska razuenost mesta zbivanja radnje, smetene u
selo Kaltra u planinskom delu june Albanije, odakle potie familija Islami; u Valonu,
primorski grad u koji se seli porodica naratorke Dore, unuke Sabe Islami; i u Tiranu,
glavni grad u kojem Dora studira, a pominju se i evropski gradovi u kojima Dora boravi
(Cirih, Bern), kao i Rim, gde se udaje.
Suprotno pomenutim autorima, Anilda Ibrahimi istie i pozitivne strane komunizma u Albaniji, iako ne preutkuje iaenosti vladavine komunista. S jedne strane,
stoji pohvala za korenitu drutvenu reformu koja je promenila poloaj ena u izrazito
patrijarhalnom drutvu, koje je enu uglavnom dralo u kui, pod neprestanim nadzorom mukarca, mua, oca ili sinova, ili starijih ena, svekrve i majke. ene su masovno
poele da se zapoljavaju, da rade u fabrikama i u dravnim ustanovama, da donose
novac u kuu i da raspolau njime, a drastino se smanjio broj zlostavljanja i porodinog nasilja prema enama. S druge strane, ironino se apostrofira nesposobnost komunistike uprave: beskrajna sastanenja, difamacije i javno potkazivanje i koruptivnost komisija za zapoljavanje. I pored modernizacijskog pomaka u ekonomskoj sferi,
celokupan politiki i javni ivot bio je podreen partijskom odluivanju. Komunistika
partija odluuje ak i o tome koja porodica sme da kupi televizijski aparat ili kojim e
se zanimanjem baviti pojedinci.
Roman Anilde Ibrahimi ima relativno malo referenci na figuru drugog u albanskom
drutvu. Italijani su predstavljeni kao dobroduni okupatori, koji posle pada Italije postaju rtve nemakih streljanja, a neke od njih albanski seljaci skrivaju po svojim kuama. I Ibrahimi pominje, kao i Kadare, primere da su Albanci od nacista zatitili svoje
Cifute tokom Drugog svetskog rata. Nacisti su brutalni eksterminatori, surovo su
streljali ne samo tri Sabina brata, ve i nevestu jednog od njih sa njenim detetom. Grci
362

su sastavni deo albanskog drutva, niim posebno markirani, ni mentalitetom ni obiajima. Od susednih naroda, Srbi se pominju samo jednom i to u dvosmislenoj izreci,
nejasno da li ustaljenoj ili lokalnoj: skae kao neka srpska kobila (Ibrahimi, 2013,
233). Kosovo se pominje takoe jednom, u poreenju: lep kao Kosovar (isto, 277),
kojim stara kominica Mukades tepa unuku koga uva. Na pitanje gde je videla Kosovare, ona odgovara: u filmovima, opisujui ih kao lepe, visoke, hrabre, sa onim gustim
brkovima (isto).
Na drugoj strani, unutranji drugi, Albanac pripadnik druge vere ili hrianske
konfesije, katolike ili pravoslavne, posmatra se iz perspektive neke vrste Sabine sentimentalne filantropije. Saba obeleava i slavi sve verske praznike i za vreme komunizma. Da su primeri skladnog suivota pripadnika razliitih religija ustaljeni, pokazuje
predratni primer kada je svetenik pevao sure za pokojnog muslimana, u situaciji kada
je planinsko selo bez imama bilo velikim snegom odseeno od okolnih mesta.
Proza kosovskih autora na albanskom jeziku
Od savremenih kosovskih prozaista preveden je tek Be Cufaj i njegov roman Sjaj
tuine, dok druge autore upoznajemo, mada fragmentarno, u antologiji Iz Pritine, s
ljubavlju. U ovoj antologiji zastupljeno je sedmoro proznih autorki i autora. Roman
Bea Cufaja Sjaj tuine na Kosovu radnju smeta u dva miljea: malovaroki (mesto
Reka) i seoski. Obe sredine su sa veinskim albanskim ivljem i naracija dotie unutaralbanske verske, socijalne i profesionalne razlike (katolici-muslimani, imuni-podstanari, visokokolovani-nekolovani). Pominje se specifian ivot romske porodice, koja
ivi u ruevnoj maloj kui pored naratorove zgrade. Ona deluje kao olienje prirodno
drugog. Njeno ponaanje bez inhibicija i zazora stoji nasuprot albanskom (i srpskom)
patrijarhalnom kulturnom modelu, kao i nasuprot oficijalnom socijalistikom modelu
ija je postojana dezintegracija predoena u romanu.
Ovlano su skicirane velike politike teme osamdesetih i devedesetih godina: gubitak posla Albanaca poetkom osamdesetih, paralelno studiranje tokom devedesetih,
ilegalno dobijanje azila u Nemakoj krajem devedesetih. U drugom delu romana, koji je
smeten u tutgartu, u egzilantskom meteu fokus je na albanskim emigrantima, ali se
javljaju i ex-yu fenomeni (emigranti iz BiH) ili unutarbalkanski fenomeni (odnos prema Grcima), mada je glavna opozicija kulturoloka i to na liniji: egzilanti domae
nemako stanovnitvo.
Roman Sjaj tuine Bea Cufaja sadri i kritiku albanskog drutva i mentaliteta. Usputna Rikijeva konstatacija prilikom bekstva sa drugom Afrimom u Crnoj Gori otkriva
meuetniku distancu izmeu Albanaca i Srba na Kosovu i praksu igosanja onih koji
poznaju jezik drugog naroda: Afrim je bolje govorio srpski od mene, budui da su
njegov otac i braa imali dosta kontakata sa Srbima. Meni to nikada nije smetalo, iako
im je veina ljudi kod nas to uzimala za zlo (Cufaj, 2009, 82). S druge strane, Arben
prvi put devedesetih prolazi kroz Beograd na putu ka Maarskoj i Nemakoj. Impresionira ga veliina grada i saobraajne guve, ali i to to grad nije uopte beo kao to je
363

njegovo ime impliciralo (isto, 113). Riki razvija razliite teorije: erotoloke, o razlikama u seksu izmeu Albanki i Nemica prve cene orgazam i ele da sakriju elju za
seksom zbog koje oseaju stid, druge ele da budu ravnopravne i tokom seksualnog
ina. Riki razvija i u Srbiji odomaenu tezu o partnerskoj bliskosti Grka i Srba koja
navodno postoji i u Nemakoj (isto, 144).
Slino Cufaju, i pojedine prie iz antologije Iz Pritine, s ljubavlju referiu na tenzine srpsko-albanske odnose, ali su i mesto renarativizacije srednjovekovne bitke na Kosovu i mesto blago sugerisanog formiranja drugaijeg seksualnog identiteta.
Pria Vranina Haljilja Matoija referie na dva perioda kosovske novije istorije
tokom devedesetih: na onaj pre NATO intervencije, koji narator prie, mladi pisac
Adni Maljoku doivljava kao ivot u meunarodnom getu, i onaj za vreme rata na
Kosovu, koji Rudaku provodi kao zatvorenik u srpskom zatvoru. U priama Ragipa
Suljaja javlja se nadnaravni motiv avola, koji slui kao okida da se u saetom obliku
predoi ivotopis jednog nepismenog seljaka, pastira, iji je ivotni vek ispunjen
oskudicom, ratovima i eljom da unuk-narator u njegovo ime napie pismo o situaciji
na Kosovu posle dogaaja s poetka osamdesetih. U drugoj prii zanimljivo je
poreenje kada narator avola optui da je umislio da je postao kao nekakav Apis
(Matoi, u: Neziraj, 2009, 218).
Roman Ardijana Hadaja Glavna hronika Kosova polja, iz kojeg je tampano jedno
poglavlje, tematizuje srednjovekovnu kosovsku bitku. U odabranom poglavlju
pratimo razgovor dvojice hroniara turske vojske, Nuredina i Ahmeta, tokom njenog
balkanskog pohoda. Nuredin zakljuuje da su po nainu ivota i obiajima narodi
ovog dela Evrope slini onima u Aziji, to nije oekivao. Hroniari nisu sigurni da li
je cilj sultana koji predvodi turski pohod, uz osvajanje, i islamizacija pokorenih
zemalja.
Prie Bese Saljihu su kratke i imaju odlike poezije u prozi. U fokusu je njen
odnos sa neimenovanom enskom osobom. Pripoveda se sa pozicije enje za
drugom osobom ili sa pozicije izgubljene bliskosti. U prii Voda, po mnogo emu
onirikoj, enska osoba za kojom naratorka udi ubija je jer ne moe da podnese
njenu dobrotu i privrenost. Ovaj ensko-enski odnos je otvoren za simbolika i
psihoanalitika itanja, bilo da ga doivimo kao rodbinski (sestra, majka), prijateljski ili ljubavniki.
Pria Iljira ocaja Nita je oblikovana kao jedna duga reenica koja poinje i zavrava se sa tri take. Pria poiva na glasinama koje govore o mladom branom paru,
sinu iz uglednog bratstva Kuaja i njegovoj supruzi koja je dola iz Pariza da ivi s njim
u njegovoj porodinoj kui. Ona je donela mondenski nain ivota koji je sablanjavao
domae stanovnitvo: nosi pantalone, eta naporedo sa svojim muem a ne iza njega,
kakav je seoski obiaj, ide s njim u grad. Veza se zavrava traginim ishodom. Mladog
supruga su nali obeenog, dok je mlada zanemela i ima ranu na ustima nepoznatog
uzroka. Figura drugog, mlada od Kuaja i sin-povratnik, doivljava poraz u sukobu sa
jakim silama tradicije koje su neprijateljski nastrojene prema novotarijama i
pridolicama iz velikog sveta.
364

Kosovska poezija
Kosovska poezija predstavlja najproduktivniji deo savremene kosovske knjievnosti. Pregled kosovske poezije u ovom radu poiva na knjigama pesama Devdeta Bajraja, Fahredina ehua i Arbena Idrizija i Antologiji Iz Pritine, s ljubavlju, kojom je obuhvaeno jedanaest autora: devet pesnika i dve pesnikinje sa Kosova koji piu na
albanskom jeziku. Nova kosovska poezija se kree izmeu ljubavne lirike, evokacija
ratnog sukoba, socijalne i apstraktno-simbolike poezije. Prisutne su naznake enskog
pisma i manjinske, romske knjievnosti.
Bajrajeva poezija u knjizi Sloboda uasa je uglavnom liena konkretnih referenci na
istorijske i politike prilike, te na geografski kontekst. U pesmama je najei atribut:
balkanski, koji nema znaenje etnikog ili geografskog markera, ve kulturolokog, donekle i mitolokog. U pesmi Bratu je bilo est sestri osam godina i plakali su (Bajraj,
2002, 20) opisana je situacija kada policajci pendrecima batinaju oca koga su izvukli iz
automobila, sve dok njegov sin od est godina vlastitim telom ne pokua da zatiti oca.
Policajci su prestali sa batinanjem i otili, glasno psujui na sopstvenom jeziku. U
pesmi erupanje orla (isto, 114), gde orao moe biti metonimija za nacionalni heraldiki simbol Albanaca, prvi dvostih glasi: U okupiranoj zemlji stoka je slobodna/ Dok
pase ljudsku bol. Ova pesma je tubalica koja pada na poeeren hleb U ruci deteta na
trgu budueg glavnog grada/ Nezavisne/ Neutralne/ Unitene/ Drave/ Jednako otvorene ka Albaniji i Srbiji.
Poezija Devdeta Bajraja je implicitna himna slobodi, iako opeva pogaenu ili nepostojeu slobodu, ili ironino slika slobodu uasa nesputano delovanje destruktivnih
sila oveka. O generaciji bitnika i dece cvea koje su visoko vrednovale individualnu
slobodu, govori se u pesmi Ubiu smrt (isto, 11): Ostarile su veoma/ Umree uskoro/
Sa himerama neostvarenih snova o vratovima, ime se posredno priznaje poraz i naivnost tenji jedne generacije kojoj je i sam autor bio i ostao blizak.
Pojedini stihovi u Bajrajevoj knjizi Sloboda uasa nose gorak talog satirikog skeniranja vlastite sredine. U pesmi San (isto, 19) mrtvi izniu iz tla, prepoznaju prijatelje
i neprijatelje, Nastavljaju sa bitkama tamo gde su prekinuli, na mestu Gde se raamo iskljuivo da bi stradali. Neprijateljstvo je veno, ne prekida ga ni sama smrt, stradanje je egzistencijalna kob. I ljubav se pod dejstvom ludila lako okrene u neprijateljstvo, ni duhovne veze poput tradicionalne forme bratimljenja ne zaustavljaju
meusobno prolivanje krvi, jedini izlaz je odlazak. Zapravo, odlazak ili emigracija je
jedini protivotrov konceptu tla ili determinizmu stradanja.
Knjiga poezije Fahredina ehua Nalivpero daje dvojaku poeziju: jedan tip ini naglaena intertekstualna poezija, drugi tip je poezija evokacije na period odrastanja i zajednikog ivota u bivoj zemlji. Kada je re o krugu intertekstualnih referenci, on je ispunjen enciklopedijskom irinom i kulturolokom heterogenou. Pominju se esto,
negde i naporedo, hrianski simboli i legende i islamski, ali i antiko naslee, posebno
grko i vavilonsko. Poezija Fahredina ehua jo je samozatajnija od one Devdeta Bajraja i kad je re o ivotu u SFRJ i o albansko-srpskim odnosima. U pesmi Zlatno naliv365

pero (ehu, 2013, 11) pominje se rat bez ikakvih specifikacija ko je uinio da lirski
subjekt ostane bez nalivpera TOZ Zagreb koje je njegov pokojni ujak poklonio svojoj
sestri kao tafetu da ga prenese meni. U pesmi Zima 1985 (isto, 18) pominje se da
je sestra sluala Vladu Kalembera, a da je majka lirskom naratoru plela crno-beli al
Partizana, iji je on bio oito (fudbalski) navija, da je njegova baba uz venani dar
donela Narodni lekar Vase Pelagia (isto, 19), da je iz Bekereka 1987. dobio tene
jorkirskog terijera, koje su smazali zli dusi (isto, 20). Svi navedeni primeri pokazuju
punu integrisanost subjekta u iri, nealbanski, jugoslovenski prostor, kulturni i
drutveni, u kojem je bilo sasvim mogue da se bude navija fudbalskog kluba iz
Beograda ili da njegova baba kao dragocenost uva poune savete iz popularne lekarue
narodnog prosvetitelja Vase Pelagia. Drugi je postao sam lirski subjekt poto je rat na
nasilan nain uinio prekidu njegovom ivotu.
Knjiga poezije Arbena Idrizija Zveri vole otadbinu pokazuje da je Arben Idrizi
jedan od retkih pesnika koji eksplicitno referie na srpsko-albanski rat krajem
devedesetih. Pre izabranih pesama stoje dve narativne pesme o ratnom zloinu:
Meu likvidiranima bio je i umobolnik (Idrizi, 2013, 13/4) i Meu ubijenima
bila je i usamljena starica (isto, 15/7). Ove dve pesme su komplementarne jer
pokazuju nepromenjenu sutinu rata: nekanjeni zloin i otimainu, koji ine obe
strane. U prvoj pesmi prikazan je ratni zloin koji je poinila srpska policija,
streljavi umobolnog starca, slepu baku i dete iz izbeglike kolone. Razlog streljanja
nije naveden a sam in kao da deluje egzemplarno: treba da zastrai preostale
izbeglice i demotivie ih i da pomisle na povratak. Petao kojeg je starac nosio pod
mikom postae meta u pucanju za opkladu, pri emu je ulog predstavljala
gomila opljakanih stvari. Poto niko od srpskih policajaca nije pogodio petla,
razneli su ga granatom iz tenka.
Vreme zbivanja u drugoj pesmi je nakon zavretka rata: sredina juna 1999. godine/
vreme kada su se krajnosti dodirnule. Pesma precizno navodi razloge deavanja:
Kosovo je osloboeno.// Srpska vojska, policija i civili dali su se u beaniju./ Odlazili
su u panici./ Mnogi u strahu da e ih stii osveta i pravda. Osvetnici su kod Idrizija
zapravo pljakai, koji u periodu pravnog interregnuma, ele da otmu i prisvoje
imovinu preostalih Srba, znajui da je u tom periodu suspendovana drava, ali i da su
male anse da e nakon uspostave reda i zakona drava stati u zatitu pripadnika
poraene strane. tavie, re je o lanim ratnicima, onima koji su tek po zavretku rata
kupili uniforme, ili ih nali odbaene, i poeli da dele svoju pravdu na ulicama
osloboenog grada.
U Idrizijevoj knjizi dominira kritiki odnos prema vlastima, tranzicionoj
demokratiji, nekadanjim ratnicima i lanim patriotama. U pesmi edo rata (isto,
31/3) otro su suprotstavljene dve kategorije ljudi: oni koji su teili da preive rat i
ouvaju svoju golu egzistenciju i oni koji su u ratu uestvovali da bi se nakon njega
doepali vlasti. Posleratno vreme je vreme kada stradaju bednici, vreme u kojem ne
moe nikada naplatiti dug, vreme ponovne eksploatacije pravno nezatienih
radnika, vreme otkaza i gladi.
366

Idrizijev pesniki subjekt je viestruki autsajder: nalazi se na socijalnoj margini gde

jedva preivljava, esto gladan, pui ubuale cigarete, nosi probuene cipele i poklonjen
zimski kaput; poniten kao nepotkupljeni pesnik koji svaku vlast alje u pizdu
materinu (isto, 152). Introspekcija njegove viestruke marginalnosti ide do
samoporicanja: ili alim za ljubavlju ene koja je spasla sebe kada me je napustila
(isto, 21). ovek sa ruba gaji sumnjiavost prema svakom rodoljublju/ svakoj
revoluciji.
I u izabranoj poeziji u antologiji Iz Pritine, s ljubavlju, slino prozi, javljaju se
naznake formiranja seksualnog drugog, manjinskog identiteta i identiteta obeleenog
ratnom traumom. Trina Gojani i Ervina Haljilji piu meliku poeziju strepnje i straha
od sveta, govore o ostavljenosti i odlasku, obraaju se odsutnom ljubavniku,
zamiljenom ili eljenom (Haljilji, u Neziraj, 2009, 143). Grad se u njihovoj poeziji
javlja kao mesto usamljenosti i gubljenja sebe, ali to je proces nad kojim se ne lamentira
niti se grad osuuje. Gradu se enski lirski subjekt preputa bez zazora ili traenja
utehe; nestanak u velikom gradu je vrsta identifikacije i ostvarene slobode (Hodaj
samo svetlima velikog grada/ dok te zgrade ne proderu ivog), iako postoji svest o
urbanoj zavodljivosti noi koja je iluzija u odnosu na bezlinu trule dana (Nou su svi
gradovi lepi/ po danu im se vidi ra. [Gojani, u Neziraj, 2009, 112]).
Poezija Kujtima Paakua je vana i kao mesto pesnikog konstituisanja fluidnog
romskog identiteta. U pesmi Seanje (Paaku, u Neziraj, 2009, 113), seanje na
novembar nije seanje na dirljivi poznojesenji pejza, ve na glad i nevolju kojoj nema
reenja: kako prehraniti svoju decu i kako ih ugrejati u sumorne dane obilnih kia. U
pesmi Dva pijanca (isto, 114) alkoholizam oenjenog emaniste, koji se odao alkoholu
zbog mirisa belih sisa jedne gadije (ne-Romkinje), prodavi i svoj instrument da bi
imao novac za alkohol, pokazuje individualnu tragediju jedne osujeene i nemogue
strasti, moda i ljubavi. Pesma pokazuje da sklonost Roma ka ne-Romkinji nije poeljna
ni u romskoj populaciji. Pesma Recite mi (isto, 116) direktno asocira na dvojakost
romskog statusa na Kosovu. Lirski subjekt ukrta etnogenealogiju sa trenutnim
kolektivnim habitusom. Recite mi kako protie naa reka/ Kao Gang?/ Ili kao
Bistrica?, (pominje se i kontrast Himalaji ar planina). U oba sluaja, evokacija
ukrta prolost indijske prapostojbine i sadanjost kosovske domovine.
Pesniki triptih Ratna trilogija Haljilja Matoija, uz patos i hiperbole, naglaava
autorovu vlastitu i kolektivnu albansku tragediju krajem devedesetih, uspostavljajui
analogiju svojih muka i bolova koje je doiveo u zatvoru Zabela u Poarevcu i Isusa na
Golgoti i na krstu. Pod utiskom razgovora sa jednom vedskom pripadnicom KFOR-a,
pie pesmu o oti Galici legendarnoj ustanici iz kaakog ustanka u doba Kraljevine
SHS. Haljilj Matoi pokazuje sklonost prema sudbini ena, posebno onih u uniformi,
koje prihvataju muke uloge ratnice i borkinje za nacionalno osloboenje.
Pesma Balsora Hode Wag the dog (Hoda, u Neziraj, 2009, 105/6) je satirina
poruga rediteljima amerikog filma iz 1997. godine, gde se olako biraju negativci i
ruinirane zemlje, u ovom sluaju iz Albanije, nedovoljno poznate amerikim gledaocima
(Da li si ikada uo za neki albanski restoran). Pesma Moj biseksualni grad je
367

posveena Pritini, kao gradu u kojem je drvee i sve ono to je lepo/ vrednije nego
drugde na svetu, zato to je retko. Arhitektura je frankentajnovska, snovi silovani, ali
je atmosfera ivotna, jer je izdrala promenu razliitih reima i ideologija (sunce,
polumesec, petokraka, plavo UN sunce). Iako plodna metafora o biseksualnosti grada,
ona je i hermetina. Tek, pominju se snani momci Pritine i rat grada sa svojom
biseksualnom prirodom.
Drama kosovskih autora na albanskom jeziku
Antologija savremene kosovske drame Let iznad kosovskog pozorita sadri izbor od
pet drama dramskih autora srednje generacije, ija se radnja vremenski prostire od
rata na Kosovu 1999. do proglaenja nezavisnosti Kosova 2008. godine. Nasuprot entuzijazmu zbog kosovske nezavisnosti u ovim dramskim tekstovima se preispituju patrijarhalnistubovi drutva i politiki reim novoproglaene drave. Figura drugog se
javlja kao figura nasilnog okupatora (srpska policija), korumpiranog autokrate (kosovska vlast), oportunog birokrate (funkcioneri kulturnih institucija), patera familasa
(iju ulogu moe obnaati i ena).
Drama Iljira ocaja Podrum referie na vreme NATO bombardovanja u Pritini
1999. godine. Drama se dotie srpske represije i ratnog nasilja nad albanskim stanovnitvom na Kosovu krajem devedesetih godina. Seksualna isfrustriranost i
impotentnost mukarca u godinama, profesora i politiara Envera, zdruena je sa
strindbergovskim motivom sumnje u vlastito oinstvo i vernost supruge. Tragika
greka profesora Envera bila je da u dva navrata svom sinu Gentu, rtvi policijske
brutalnosti za vreme politikih demonstracija tokom devedesetih, ne dozvoli da
emigrira. Gent e se posle rata voditi kao nestalo lice. Enverov lik je zamiljen tako da
pati od megalomanske opsesije predstavom o vlastitoj savrenoj biografiji. Insistira na
konceptu epske tradicije prema kojoj strah nije deo nae tradicije (ocaj, u Neziraj,
2014, 22), stoga prezire sina kao mekuca i nesazrelog mukarca. Politikoj dimenziji
drame ocaj dodaje i motiv kolaboracije sa srpskim vlastima; naime, Enver je uveren
da je njegov politiki neistomiljenik srpski pijun. Drugi, odnosno Srbi, nalaze se u
spoljanjem okviru dramske panje. Drugi je militarizovan, agresivan i destruktivan.
Ipak, drugi je neka vrsta legitimacijskog opravdanja za borbeno odbrambeni patriotski
koncept otpora na putu ka politikoj i nacionalnoj nezavisnosti.
I u drami Doruntine Bae Prst javlja se motiv nestalog sina, kao centralno mesto
traume obe junakinje: Zoje, majke nestalog sina i kurte, njegove bele udovice. Zoja i
kurta ive same u kui vezane zajednikom uspomenom, na sina koji je jednog olujnog
dana izaao i nije se vratio. Ulogu drugog u drami Doruntine Bae u potpunosti su
preuzele ene kao figure rodnog drugog u patrijarhatu: maloletne devojke koje njihovi
oevi udaju bez njihovog pristanka daleko od kue a muevi uzimaju grubo, ive s
njima bez dodira i nenosti, omalovaavaju ako rode ensko dete a trijumfalno slave
kad se rodi muko. Zoja se ponaa kao lo pater familias: kinji snahu prekomernim
zaduenjima, nikad nije zadovoljna njenim uinkom, ne dopadaju joj se ni snahin
368

izgled ni njene sposobnosti, ne zanima je njeno miljenje. Zoja je rtva patrijarhalnog

nasilja takoe rano su je udali, mu je s njom postupao grubo ili je zanemarivao, da
bi se na kraju poneo kao kukavica prepustivi sinu da izae u olujno vee i bude odveden
slutimo da su za to odgovorne srpske snage. kurta je Zoji onaj nemogui drugi,
varvarski tuin dostojan tek kao slukinja, nikad srodnik kome je nametnuta sudbina
koju je Zoja i sama iskusila, zamensko dete koje bi postalo objekat solidarnosti i
zatitnike majinske ljubavi.
Dramski tekst Devdeta Bajraja Ubistvo jednog komarca je anrovski vrsta travestije,
a po svojoj formi poetska monodrama. Izgovara je lik jednog mukarca koji se nalazi
u svojoj sobi, pored radnog stola, biblioteke i flae sa rakijom. Bajrajeva drama ispoljava
temeljno nepoverenje prema nosiocima vlasti, kao osoba sa vikom nenadzirane moi
i manjkom odgovornosti i potenja. U drugom planu stoji kritika tranzicionih
demokratskih procedura i politikih procesa koji se doivljavaju kao obina fasada za
nekontrolisano lino bogaenje i frapantnu ignoranciju politiara. Kako izgleda/
dobar je politiar kod nas/ samo onaj koji se podvrgao plastinoj operaciji/ kome su na
lice stavili kou sa dupeta/ koji malo govori/ ali kad progovori/ nita ne kae (Bajraj,
u Neziraj, 2014, 124). Politiar je isprazan, manipulativan, odaje potu palim borcima
i bori se za dravne ciljeve koji su na dugom tapu (lanstvo u UN).
Komedija Kafana na raskru Visara Krue oblikovana je u duhu vodvilja kao
kosovska adaptacija humoristike TV serije Alo, alo. Radnja drame je smetena u
kafanu koju dri kafedija Sokolj, oko njega obleu dve mlade i zgodne konobarice
(jedna od njih, Enkela, je iz Albanije), njegova ena Sara je Maarica, tip naivne
supruge, a njena majka je dangrizava i senilna starica koju Sara poduava baletu.
Nacistike okupatore iz pariskog ambijenta ovde glume srpski policajci Neboja i
Dragan, i njihov (Gestapo) ef uti, inspektor iz Beograda. Tu su i pripadnici pokreta
otpora. Drugi nije samo nasilan, ve je i korumpiran, ali to omoguava da se na ilegalan
nain zadovolje obe strane. Tako lik Gazija nabavlja preko korumpiranog policajca
Neboje srpske pasoe. Nasilje je neizbeno uprkos anru lake komedije. Sokolj posle
zapleta u kome ilegalni politiki skup kamuflira kao odavanje posmrtne poasti
preminuloj tati, u policiji dobija velike batine.
Sokolj je lukavi i sreni oportunista koji, kao Rene u okupiranom Parizu, pristaje na
zahteve koje pred njega iznose predstavnici sile, gledajui uvek i svoj mali privatni
raun. Tako ga i Sara, ubeujui ga da prihvati rizian predlog da se u njegovoj kafani
odri zabranjeni politiki skup, podsea na direktnu vezu izmeu profita i patriotizma:
Ali, ako ne rizikuje za svoj narod, ko e ti doi u taj hotel? Niko! Ko e ti dati dozvolu
za hotel? Niko! Razmisli dobro, dragi moj muu.(Krua, u Neziraj, 2014, 246)
Drama Let iznad kosovskog pozorita Jetona Neziraja pripada anru politike farse
koji batini jednako tradiciju brehtovskog angaovanog teatra i postmoderne travestije.
Deava se januara 2008. godine, u Narodnom pozoritu Kosova u Pritini, u vreme
proglaenja kosovske nezavisnosti. Neveliki broj likova: reiser, glumac, glumica,
scenski radnik i sekretar u Ministarstvu sporta, u iji resor spada i kultura, zadueni su
da osmisle i realizuju sveanu predstavu u ast najavljenog proglaenja nezavisnosti.
369

Sama injenica da se ne zna taan datum kada e nezavisnost biti proglaena, da se po

direktivi u sadraj komada unosi govor premijera koji stie dan uoi premijere, jasno
ukazuju na karakter drave koja e biti proglaena. Polja politike sile su jasno i
ironino ocrtana u Nezirajevoj predstavi: iznad boga je politiki bog kosovski premijer
a iznad njega zastupnik vaseljenskog boanstva ameriki ambasador u Pritini.
Zahvaljujui intervenciji meunarodnih protektora, u predstavi se mora slaviti
multukulturalnost i multikonfesionalnost Kosova i ni po koju cenu se ne sme imenovati
istorijski neprijatelj, bilo da je re o Turcima ili Srbima, budui da su ovi poslednji posle
nezavisnosti postali ogledna nacionalna zajednica.
Zakljuak
U ovom radu pojam drugog je primarno vezan za centralnu narativnu instancu u
proznim tekstovima, i lirski subjekt u pesnikim knjigama i odreen je uz pomo etnikog, rodnog, politikog, religioznog, socijalnog i seksualnog kriterijuma. Drugi je pojedinac, grupa ili zajednica koji ne pripadaju zajednici naratora ili lirskog subjekta,
odnosno koji ne dele odlike njegovog identiteta. Osnovna razlika izmeu autora iz Albanije u odnosu na one sa Kosova je u dominaciji politikog drugog u odnosu na etnikog drugog. Autori iz Albanije su dominantno zaokupljeni fenomenom autoizolacionistikog albanskog totalitarizma, pa se drugi javlja kao predstavnik totalitarne vlasti,
koji je ujedno i njena rtva. Politiki drugi je podvrsta unutranjeg drugog, kao neko ko
je pripadnik iste zajednice ali vri vanu politiku funkciju. Takav status unutranjeg
drugog ima religijski drugi kod Anilde Ibrahimi. Kod autora sa Kosova etniki drugi
(Srbin) je vaan u oba smisla: etnikomi politikom, kao predstavnik srpske represivne
vlasti. Etniki drugi kao rtva se javlja samo u poeziji Arbena Idrizija.
Kod autora sa Kosova je opsesivna traumatina tema srpsko-albanski rat na Kosovu i NATO bombardovanje 1998/99. godine. U knjigama koje su objavljivane nakon
ovog sukoba, period zajednikog ivota je vrsta epohalne drugosti i javlja se kao predmet reminiscencije (F. ehu). Sam rat je predstavljen uglavnom kao proces u kome je
drugi nasilnik (Haljilj Matoi), dok se sa zavretkom rata kritiki preispituju i osuuju
revanizam nad poraenim drugim (A. Idrizi) i postavljaju pitanja o prirodi novostvorene nacionalne drave (D. Bajraj, J. Neziraj) i o njenom neizmenjenom patrijarhalnom supstratu (D. Baa). Tradicija je predmet preispitivanja (prie i drama Iljira ocaja, poezija Ljuljete Leanaku, roman Anilde Ibrahimi, pria Zije ele). Emigracija od
naratora ini trajno drugog, kao osobu hibridnog identiteta (ni jo uvek domaeg ni
vie stranca), to je sluaj sa likovima Bea Cufaja. Izdvaja se poezija Kujtima Paakua
koja govori o nevoljama romskog identiteta, takoe hibridnog (u isto vreme etniki i
kulturoloki drugi i socijalno podreen). Zameci konstituisanja pojma seksualno drugog se sreu u prozi Bese Saljihu i u pesmi Balsora Hode o biseksualnoj prirodi Pritine. Najmanje je prisutan socijalni drugi, odnosno narativ ili lirski diskurs o siromatvu,
klasnim sukobima ili o tranzicionom kapitalizmu.

370

Uopte uzev, konstituisanje pojma drugog u delima autora iz Albanije i sa Kosova

optereeno je delovanjem istorijske traume (komunistika represija i represija predstavnika srpske drave na Kosovu) i patrijarhalne tradicije (vladavina mukarca). Srpsko-albanski odnosi su prikazani kao odnosi kolektivne distance i dubokog nepoverenja, gde je i poznavanje jezika druge zajednice sumnjiv znak i nedopustiva sklonost. Ni
u jednom delu nema primera ostvarenog meuetnikog prijateljstva ili ljubavnih veza.
Ipak, satiriko-kritiki otpor politikom autoritarizmu i patrijarhalnom konzervativizmu, te primeri verske tolerancije i odbacivanja revanizma, dobar su temelj za preoblikovanje pojma drugog u kontekstu srpsko-albanskih odnosa. To jednako vai i za
transfer drugog iz kategorije (indukovanog) neprijatelja i opasnog neznanca u kategoriju suseda sa perspektivom revitalizacije nekadanjeg suivota i saradnje.
Literatura:

IMAMI, P. (2000) Srbi i Albanci. Beograd: Samizdat B92.

MALII, . (2014) Kosovo i raspad Jugoslavije. Beograd: Mostart.
EHU, B. (2003) Gozba. Beograd: Forum pisaca. (preveo: keljzen Malii)
KADARE, I. (2011) Pad kamenog grada. Podgorica: Karver (preveli: Smajl Smaka i
Varja uki)
IBRAHIMI, A. (2013) Crveno poput neveste. Beograd: Rende (prevele sa italijanskog:
Snjeana Marinkovi i Srbislava Vukov Simenti)
CUFAJ, B. (2010) Sjaj tuine. Beograd: VBZ Beograd (prevela sa nemakog: Jelena
Petrovi)
NEZIRAJ, J. (ur.) Iz Pritine, s ljubavlju. Nova albanska knjievnost Kosova (2009),
antologija. Beograd: Algoritam medija (preveli: Nailje Imami, keljzen Malii, Anton Beriaj,
Fadilj Bajraj)
BAJRAJ, D. (2002) Sloboda uasa. Beograd: Rende (preveo: autor)
EHU, F. (2013) Nalivpero. Beograd: Arhipelag (preveo: autor)
IDRIZI, A. (2013) Zveri vole otadbinu. Beograd: KPZ Beton (preveo: keljzen Malii)
NEZIRAJ, J. (ur.) Let iznad kosovskog pozorita.Savremena kosovska drama (2014)
antologija. Beograd: RK Links (preveli: Anton Beriaj, erim Ondozi, Fadilj Bajraj, keljzen
Malii)
OCAJ, I. (2014) Podrum. U NEZIRAJ, J. (ur.) Let iznad kosovskog pozorita. Beograd:
RK Links
BAA, D. (2014) Prst. U NEZIRAJ, J. (ur.) Let iznad kosovskog pozorita. Beograd: RK
Links
BAJRAJ, D. (2014) Ubistvo jednog komarca. U NEZIRAJ, J. (ur.) Let iznad kosovskog
pozorita. Beograd: RK Links
KRUA, V. (2014) Kafana na raskru. U NEZIRAJ, J. (ur.) Let iznad kosovskog
pozorita. Beograd: RK Links
NEZIRAJ, J. (2014) Let iznad kosovskog pozorita. U NEZIRAJ, J. (ur.) Let iznad
kosovskog pozorita. Beograd: RK Links

371

372

Saa iri
Literary Critic
KPZ Beton, Belgrade

The Figure of Other as an Open Project, as Exemplified

by Albanian Writers from Albania and Kosovo
Abstract:
This article offers a comparative analysis of literary works of authors from Albania and
Kosovo translated into Serbian in the period after 2000. It detects the notions of the
figure of the other by making recourse to cultural and political references to the conflict
situations found in these books. The article is divided into sections according to the literary genres of the analysed books (novels, short fiction, poetry, drama) and the region
that the authors refer to (Albania and Kosovo). The crucial distinction between the authors from Albania and Kosovo is the domination of political other for the former in
comparison to the ethnic other for the latter. The authors from Albania are preoccupied
by the phenomenon of auto-isolationistic Albanian totalitarianism, while the authors
from Kosovo are obsessed by the trauma of Serbian-Albanian war 1998-1999 war at
Kosovo. Serbian-Albanian relations are presented as relations of collective distance and
deep mistrust, with no examples of achieved interethnic friendship or love affairs.
Another feature characteristics for the works of the authors analysed in this article is
the resistance to the political authoritarianism and patriarchal conservatism in the
form of a satire, as well as examples of religious tolerance and rejecting revanchism.

Key Words:
political other, ethnic other, Kosovo poetry, Kosovo theatre, other as enemy, minority
identities, Serbian-Albanian conflict

373

374

Basri aprii
Filoloki fakultet
Univerzitet u Pritini

Neprijatelji i ljudi
Apstrakt:
Ovaj rad u prvom delu polazi od ideje o zajednikom balkanskom identitetu koji ima
korene jo u antici i jezikom i kulturnom balkanskom jedinstvu koje poiva na grkoj
kulturi. Zatim, rad prati rastakanje tog balkanskog identiteta u devetnaestovekovnoj
politici nacionalizma, i zastupa stav da je sada vreme da konflikti postanu prolost i da
se Balkan pacifikuje i nanovo povee u Evropskoj uniji. U drugom delu rada razmatra se
negativan uticaj pisaca i intelektualaca na podsticanje konflikata na Balkanu i istie primer nekoliko pisaca i dela koji svojim duhom pomirenja i humanizmom stoje nasuprot
ove glavne struje: Doljaci pesme Ali Binaka Radovana Zogovia, Srean kraj Ali Podrimje, Ii Mii Ahmii Predraga Lucia i Elita gora od rulje Mirka Kovaa.

Kljune rei:
Balkan, neprijatelji, balkanski identitet, pisci i konflikt

375

Neprijatelja je rodila surova istorija a ouvali su ga pisci

Retko se moe naii na region kao to je Balkan, o kojem je napisano toliko istorijskih, kulturnih i etnopsiholokih, filozofskih i astronomskih, retorikih i politikih knjiga, knjiga o folkloru i putopisa, vojnih strategija i dokaza o sudaru civilizacija, sudaru verskih doktrina kao i neraskidivim kulturnim vezama, knjievnih dela
koja spadaju u vrhunce svetske literature i vrhunska kinematografska ostvarenja.
Objavljeno je na hiljade knjiga od poetaka antike do naih dana. Stari balkanski
autori i oni savremeni su Balkan bezbroj puta oznaili kao referentnu taku vrhunske literature celog sveta, "temelj civilizacije" i kulture koja se danas smatra najnaprednijom, kulminacijom u dostignuima dananjice. Drevni balkanski jezik, starogrki, postao je elitni jezik pisane komunikacije svih balkanskih naroda, balkanski
jezik koji je kasnije postao jezik globalnih srazmera u izdavatvu, distribuciji, stvaranju i izgradnji civilizacije koja je vremenom postala osnova svih naunih, umetnikih, politikih dostignua oveanstva u vekovima koji su usledili. Narodi Balkana u antiko doba su investirali svo znanje, svo pisano naslee, svu svoju kreativnost
na ovom jeziku, unosei u ovu konvenciju komuniciranja sav svoj doprinos u zajednikom nasleu koje e kasnije prevazii granice regiona i postati nasleem itave
vekovne civilizacije. Jezici ostalih naroda Balkana u antiko doba nisu uspeli da dostignu nivo starogrkog jezika i svi su izgledi da su oni u to toba prihvatali ovaj jezik
kao zajedniki za ceo region, kako bi u njemu izgradili vrhunski sistem vrednosti,
viestruko balkansko naslee i identitet, a ne iskljuive identitete regiona. Ovaj je
jezik kasnije postao jezik iroke komunikacije, postavi tako arena kljunih tekstova
i distribucije pronalazaka koji e postati referentne take u potonjim vekovima.
Razmere takvog prostiranja e kasnije dostii latinski jezik, a u nae vreme engleski.
Homerski epos, tragedije velikih autora antikog sveta, Eshila, Evripida, Sofokla,
predstavljaju delo balkanskog naslea u koje je inkorporiran viestruki balkanski identitet, zajedniki epos, ije se autorstvo ni u jednom trenutku ne moe pripisati samo
jednom narodu, bez obzira na jezik na kojem je ovekoveen. Takvi stilistiki toposi su
konstatovani i u drevnom usmenom stvaralatvu naroda Balkana, ali je starogrki jezik ve u samim zaecima postao kulturni kiobran regiona, bio je prihvaen od svih,
da bi ovekoveio naprednim onovremenim pisanim sredstvima sve duhovno bogatstvo
i sav balkanski kulturni identitet. Zbog toga su svi bili ponosni jer su pripadali slavnom
regionu zajednikog kulturnog i identitetskog supstrata, koji e kasnije za naredne
vekove stvoriti kolevku evropske civilizacije i celog oveanstva.
Rimska osvajanja e iz temelja promeniti odnose meu narodima Balkana i njihove
odnose sa drugima. Ratovi e doneti razmetanje stanovnitva, promene drutvenih
ureenja, drugaiju dinamiku u odnosima meu narodima, razmenu kultura i preplitanje identiteta. Dioklecijanov Rim je uneo podelu Istok Zapad, a time e se i Balkan
postaviti na raskrsnici puteva, na popritu gde se sudaraju imperije, gde se sudaraju
civilizacije, ali i gde se ukrtaju kulture i transformiu identiteti naroda Balkana. Srednji vek je doneo na Balkanu novu podelu izmeu pravoslavlja i rimokatolicizma, a
376

osmanskim osvajanjem pridodata mu je jo jedna podela u vidu podele izmeu islama

i hrianstva. Jalta je dodelila zlu sudbinu Balkanu nakon Drugog svetskog rata, kada
je jo jednom novom podelom ogroman deo balkanskih naroda okovan na fatalnoj
strani socijalistikog kampa.
Od antikog doba, narodi Balkana su osvajani i zatim postajali deo velikih imperija,
Rima, Vizantije, Osmanskog carstva, socijalistikog bloka tokom hladnog rata. Osvajanje ovih naroda je donelo teke posledice po sudbinu regiona, nezapameno razmetanje stanovnitva, nasilno menjanje identiteta, asimilujui i nasilno menjajui verske,
jezike, obiajne identitete, kao i tradicionalni vievekovni ivotni poredak. Suoeni sa
tako velikim osvajakim silama, ovi mali narodi su, nakon poetnog otpora, poeli da
se prilagoavaju novom reimu, postavi deo ovih imperijalnih reima.
Imperijalna osvajanja Balkana su donosila velike tragedije balkanskim narodima koje
su rezultirale velikim ljudskim gubicima, ruenjem tradicionalnih kulturnih vrednosti, razmetanjem stanovnitva i otimanjem teritorija. Svojim dugim ivotom na Balkanu, ukljuivanjem domaih stanovnitava u politiki, upravljaki, administrativni i kulturni ivot, ti
reimi su uvodili novu dinamiku u odnose ovih naroda sa osvajaima, ali i sa narodima regiona. Na identitetskom planu, domai identiteti su ulazili u odnose uzimanja i davanja,
to je dovelo do znatnih identitetskih promena. Poto su, kako se to obino deava u istoriji, reimi ovih imperija birali i narode miljenike, favorizujui jednog ili drugog, njihov pad
je donosio i uasna neprijateljstva meu balkanskim narodima, koji su se nekada ponosili
zajednikim vieplanskim balkanskim identitetom. Ta su ukrtanja determinisala na samom zaetku odnose dva naroda u srcu Balkana, Albanaca i Srba. Figura neprijatelja e
esto zadobijati imperijalne odlike, iako e ih na svojim pleima osetiti ovi narodi, i ona e
se samo uveavati i umnogostruavati.
Nakon mnogih osvajanja i oslobaanja, nakon mnogih dolazaka i ruenja imperijalnih reima koji su sa sobom donosili i svoje identitetske i kulturne komplekse, kako
bi ih injektirali u kulturni balkanski identitet silom ili asimilatorskim strategijama,
narodi Balkana su poeli da se navikavaju i na drugaiji identitetski ivot. Veliki balkanski gradovi su tako uli u drugaiju epohu urbanog identiteta. U istom naselju,
balkanski stanovnici raznih vera, raznih etnikih pripadnosti, raznih jezikih identiteta sretali su se na udaljenosti od nekoliko metara sa sinagogom, damijom, pravoslavnom crkvom, katolikom crkvom, bektaijskom tekijom. To je bio balkanski identitet.
I Balkanci su kultivisali ovu razliitost upravo kao svoj viestruki identitet. Razni putopisci, koji su putovali balkanskim ivotnim prostorom i koji su esto imali odluujuu ulogu u izgradnji percepcije o balkanskom identitetu, potencirali su ovu injenicu i
prenosili je u evropske centre kao udo potovanja i tolerancije, gde razni identiteti
mogu iveti zajedno, potujui razlike i priznajui tu razliitost kao svoje zajedniko
bogatstvo koje se moe nazvati balkanskim identitetom. Na ovom kulturnom supstratu sa mnogo mostova, gde se ukrtaju kulture i civilizacije, gradili su vrhove evropske
literature pisci kao to su Ivo Andri, Kadare, Kazanzakis, Jonesko, Krlea, Todorov,
Pamuk itd. To je viestruki balkanski identitet, duh ovih naroda, vaan deo evropskog
identiteta.
377

Viestruki balkanski identitet bogatstvo ili prokletstvo naroda Balkana

No, ova viestrukost balkanskog identiteta nee zadugo ostati njihovim civilizacijskim bogatstvom. Njihova kulturna razliitost e se pretvoriti u uasno prokletstvo
raspadom imperija i pojavom neviene surovosti u zaecima stvaranja nacionalnih drava. Balkanski ratovi, kao i Prvi svetski rat, pretvorie Balkan u klanicu nesluenih
razmera. Percepcija Balkana kao identiteta kulturne razliitosti, gde jedni pored drugih ive jezici, etniteti, religije i kulture poinje vrtoglavo da se uruava. Dimitrije Tucovi 1913. godine izvetava sa Kosova o ovom meteu:
Ono to balkanskim ratovima daje peat najvarvarskijih i najkrvolonijih ratova
mranog srednjeg veka, nisu potoci krvi leeva naoruanih ljudi sa jedne ili
druge strane, koji ratuju, ne, to su reke krvi ubijenih nenaoruanih stanovnika,
nedune dece, ena i mirnih ljudi, radnog sveta stare Srbije, Albanije, Makedonije, Trakije, ija je jedina krivica to se mole Bogu drugaije, to govore
drugaijim jezikom, nose drugaije ime... (Tucovi, 1980, 160).

Tadanje velike sile, u cilju uspostavljanja mira na Balkanu, stvorile su minska polja
kojima e narodi Balkana ii tokom celog narednog veka. Berlinskim kongresom 1878,
Londonskom konferencijom 1913, Mirovnom konferencijom u Parizu 1919, susretom na
Jalti 1946. godine, instalirala se stalna mrnja meu narodima Balkana. Narodi koji su se
ponosili zajednikim identitetom, svojom kulturnom razliitou i kulturom potovanja
drugaijeg, propatie vek meusobne nacionalne surovosti (Todorova, 1997). Albanski
pisac, franjevac, er Fita je napisao: Due od veka iveli su u meusobnoj omrazi. Kraj
Prvog svetskog rata doneo je Balkanu fatalan ig on tada postaje bure baruta koje moe
da eksplodira u svakom trenutku. Tada, po zavretku Prvog svetskog rata, prvi put se u
peorativnom smislu sree pojam balkanizacija i balkanizovati u smislu nasilnog
rasparavanja drava i naroda. Tanije, 20. decembra 1918. godine je u Njujork Tajmsu
objavljen intervju sa Rutenauom, koji upotrebljava pojam Balkan u ovom glagolskom
obliku i negativnom znaenju. Ovaj ig e postati teret Balkancima tokom celog veka,
izokrenue pozitivnu percepciju o balkanskom identitetu u svetu i izgradie nepromenljivu
predrasudu pod teinom ovog iga negativne percepcije o Balkanu u svetu.
Godina 1843. e na balkansku scenu dovesti Garaanina na mesto ministra
unutranjih poslova Srbije, koji e 1844. godine napisati Naertanije, oslanjajui se
na istorijsko pravo koje proizilazi iz tradicije srpske srednjovekovne drave. Teza da
Balkan treba da pripadne Balkancima nakon pada Osmanske imperije, predstavlja
hipokriziju koja proizlazi iz ovog genocidnog dokumenta sa pretenzijama na unutranju
balkansku hegemoniju (Stranjakovi, 1939, 76-102). Ovo je dokument koji je
Balkancima najavljivao vek etnike, verske, jezike i identitetske mrnje. Od
viestrukog balkanskog identiteta koji su Balkanci vekovima gradili kao koegzistenciju
nesuprotstavljenih identiteta, narodi Balkana su se pripremali da uu u arenu
konflikata sa suprostavljenim identitetima koji ne mogu iveti jedni pored drugih.
378

Vladan orevi jo vie pojaava ovo gledite u svojoj knjizi Arnauti i velike sile, u kojoj
tadanji premijer Srbije proglaava Albance divljacima, nedostojnim za dravu, ljudima sa
repom, a kao izlaz predlae nadzor nad njima koji e sprovoditi superiorniji srpski narod.
Samo strana drava bi mogla da uspostavi red u Albaniji i da pokua da formira naciju od Arnauta koji danas nisu nita drugo do klupko plemena, koje ne
ujedinjuje ni jezik, ni tradicija, ni neka politika i kulturna prolost. U politici i
posebno meunarodnoj politici, moe se govoriti samo o narodima i nacijama,
to Arnauti jo uvek nisu. Arnauti se jo uvek nalaze na nivou praistorijskog
razvoja. Oni se mogu nazvati samo kvazigenetskom gomilom. To je jednostavno gruba stvar, gledati Austriju i Nemaku kako nastoje da daju autonomiju
jednom divljem narodu u Evropi (Gjorgjeviq, 2012, 181, 200).

Knjigu biveg premijera Srbije, Vladana orevia je sa srpskog originala 1928.

godine preveo kasniji premijer Albanije u kvinslinkoj vladi Mustafa Kruja.
Nakon Garaanina i Vladana orevia dolazi dokument Vase ubrilovia pod nazivom Iseljavanje Arnauta, koji je predstavljen u Srpskom kulturnom klubu u Beogradu
7. marta 1937. godine. U njemu se tvrdi: Arnaute je mogue suzbiti samo postupnom
kolonizacijom... Jedini nain i jedino sredstvo je brutalna sila jedne organizovane
dravne vlasti, u emu smo mi uvek bili iznad njih (ubrilovi, 1937).
Tridesetog januara 1939. godine Ivo Andri pie jo jedan dokument iz ovog korpusa, pod nazivom Elaborat o Albaniji, koji je javnosti tek 1977. godine predstavio Bogdan
Krizman u asopisu za suvremenu povijest pod naslovom Elaborat dr Ive Andria o Albaniji iz 1939. godine.188 U ovom dokumentu Andri, izmeu ostalog, pie da bi podelom Arbanije nestalo privlanog centra za arbanasku manjinu na Kosovu, koja bi se,
u novoj situaciji, lake asimilovala... (Andri 1939). Albanski pisac, Esad Mekuli, poznat po svojoj poeziji u humanistikom duhu i bratstvu naroda u Jugoslaviji, reagovao
je na taj tekst u svom stilu prilikom objavljivanja tajnog dokumenta 1977. godine:
AVET TAME
B. Krizman: Elaborat dr. Ive Andria o Albaniji iz 1939. godine
(asopis za suvremenu povijest, Zagreb, 1977)
Re po re, stranice i stranice.
Misao to besmisao mami...
Zar sanjar onaj, suanj iz tamnice
da tamnii druge, otvara put tami?
(Kako verovati danas u vedrine
reima tvojim sloge i irine?!)
Stojim zapanjen. ao mi je, ao...
188

Krizman Bogdan, asopis za suvremenu povijest, No. 9, 1977, koji se u originalu uva u: Centar za dokumentaciju zadubine Ive Andria, br. 1156 1164: 243261.

379

Zar si se tako, slobodar, predao!

(1978)

Agrarna reforma i meudravni sporazumi o razmeni stanovnitva iz regiona Balkana u Anadoliju su akcije koje su ojaale jo jednom put ovog regiona ka areni vukova
gde je stradalo na stotine hiljada ljudi, koji su podvrgnuti surovim ubistvima, sa apsurdnim ciljem stvaranja istih etnikih, jezikih, verskih i identitetskih teritorija. Bogatstvo kulturnih i identitetskih razlika na Balkanu je pretvoreno u teak teret kojeg se
ovaj region nije mogao otarasiti do dananjih dana.
Poslednji ratovi u Jugoslaviji su jo jednom zverstvima, ubistvima, razmetanjem
stotina hiljada ljudi etnikim, verskim i kulturnim ienjima, silovanjima i koncetracionim logorima, izveli Balkan na svetsku scenu. U najsurovijem obliku su jo jednom
prizvana u seanje oveanstva varvarstva koja je ovaj region spoznao u meteu vremena za koji se mislilo da je zauvek ostalo u istorijskoj prolosti.
Ruilaki ratovi su doneli jo jednu stigmatizaciju regionu onu koja se odnosi na
njegove intelektualne i akademske elite. Retko se moe naii na neki konflikt ovih razmera koji je angaovao tako mnogo pisaca i akademika, koji su direktno podrali ruilake ratove protiv naroda koji su iveli u Jugoslaviji skoro ceo vek. itava vojska pisaca, istoriara, akademika, svetenika, stala je na stranu generala, kako bi dala veu
snagu mrnji i podrku unitenju drugih sa kojima se u ovom regionu zajedno ivelo.
Crnogorski pisac Jevrem Brkovi je izjavljivao da je nakon zavretka ratova u Jugoslaviji trebalo osnovati Haki tribunal samo za pisce.
Nakon svega ovoga, negativna percepcija o Balkanu se samo poveavala. Tako je od
Prvog svetskog rata do danas. Balkan ostaje bure baruta, koje se i danas percipira kao primitivni region u odnosu na ostali deo Evrope, koji je istim mehanizmom sebe proglasio njenim civilizovanim delom. Sami Balkanci izabrali su originalan put za beg od ove stigmatizacije, negirajui svoje balkansko bie i nastojei svim svilama da pobegnu od svog vekovnog
identiteta. A teko je naii na neki drugi region gde su identiteti toliko slini, gde toliko lie
jedni na druge, a toliko mnogo energije troe u meusobnom negiranju.
Staviti na ovaj region dijablian ig, baciti prokletstvo koje ga prati skoro itavo
stolee i ne uspeti ga ukloniti ni nakon jednog veka, teka je nepravda koja se nanosi
Balkanu. Narodi Balkana su pristali da danas pristupe velikom projektu, mirotvornom
i civilizacijskom, kakva je Evropska unija. Neki su uspeli da postanu punopravni lanovi, neki su na putu ispunjavanja standarda koji se trae za ulanjenje. ini se da je ovo
projekat koji definitivno dovodi do pomirenja naroda Balkana, do slobodnog kretanja
ljudi, vrednosti i kultura, suivota identiteta u odrivom miru. Negativna percepcija
Balkana treba da se prevazie, jer je definitivno okonana epoha konflikata. Balkan,
bez obzira na tragedije koje je doiveo tokom itavog veka surovih konflikata, ne moe
biti referentnom takom za najvee zloine koje je doivelo oveanstvo, niti mu se
moe pripisati veno dijabolian ig mrane strane sveta. Zemlje koje su imale zlu sudbinu, da se na njihovom prostoru promiljaju zloglasni genocidni projekti, unitavanje
naroda, holokaust, gulag, danas su samoproglasile svoje zemlje centrima civilizacije.
380

Sami Balkanci treba da smognu snage da povrate nekadanju pozitivnu percepciju Balkana, ostavljajui za sobom vek konflikata, zapoinjui epohu potovanja i priznanja,
ostavljajui za sobom konfliktnu prolost i pridruivanjem velikim, mirotvornim i
razvojnim evropskim projektima.
Autonomija jezika naspram nasilne realnosti
Ve je pomenuta opaska da je za pisce trebalo osnovati zaseban Haki tribunal. U
nastavku teksta usredsrediemo se stoga upravo na ulogu pisane rei u izgradnji ili
ruenju mira na Balkanu. Angaovanje pisaca u konfliktima velikih razmera je od pamtiveka fenomen koji je dominirao svetskom knjievnou. U najsrenijim sluajevima,
njihovo angaovanje je ilo u pravcu humanizma i univerzalne slobode. U mnogim sluajevima, meutim, pisci su postali podravaoci genocidnih ideologija ili njihovi stvaraoci. Bilo je takvih koji su veliali indiferentno stajalite prema velikim tragedijama
oveanstva. Ratovi u Jugoslaviji postigli su rekord: ogroman broj pisaca je podravao
razorne ratove, oni su postali podstrekai etnike mrnje, stvaraoci genocidnih projekata. Pisci, kao nikada ranije, stali su u slubu nacionalistike propagande koristei se
grubim jezikom mrnje.
a. Radovan Zogovi tititi druge od sebe
Godine 1937, u Jugoslaviji pre izbijanja Drugog svetskog rata, Radovan Zogovi iz
Deana, na Kosovu, koji je u dejem uzrastu kao kolonista doao iz Andrijevice (Crna
Gora), objavljuje opasnu, neponovljivu knjigu, po humanoj snazi kojom zrai, po ljudskoj hrabrosti koja je karakterie i po neponovljivo strukturiranom miroljubivom jeziku, u ambijentu ekstremnog nasilja i dravnog terora nad civilnim stanovnitvom tog
dela teritorije (Zogovi, 2009). Zogovi je doao na Kosovo kao dete sa svojom porodicom u sklopu zloglasnih operacija nasilnog projekta kolonizacije Kosova nealbanskim
stanovnitvom, u cilju promene njegove nacionalne strukture. Ovu kolonizaciju je
sproveo dravni aparat, razmetajui na hiljade srpskih i crnogorskih porodica iz planinskih krajeva i smetajui ih nasilno na posede proteranih albanskih porodica. Ova
kolonizacija predstavlja jednu od najnasilnijih akcija u Jugoistonoj Evropi i jedan od
najuasnijih oblika dravnih terora, preduzetih u slinim akcijama masovnog i nasilnog razmetanja stanovnitva.
Pisac koji je svojim oima video nasilje nad drugima i osetio ljudsku bol prema albanskim porodicama koje su doivljavale najdrastinije mere dravnog terora, pisac
koji je i sam imao sudbinu koloniste, sudbinu koju nije izabrao ali koja mu je zapala,
odluuje da titi druge od sebe, sa borbenim revolucionarnim fanatizmom, to e plaati celog ivota negiranjem, suenjima, zabranama, ekskomunikacijom, i kojemu e doivotno biti uskraena rehabilitacija. Tako je ostalo do danas. Definitivno, te 1937.
godine, Zogovi je objavio veoma opasnu knjigu, moda i najopasniju na Balkanu.
Zbog toga mu nikada nije oproteno. Nije mu oprostio ni reim Stare Jugoslavije, ni
381

novi komunistiki reim, kojem je pripadao kao revolucionalni leviar i predstavnik

socijalne knjievnosti, ni nove strukture postkomunistike vlasti danas. Danas se rehabilituju i veliaju saradnici faizma, pisci zloinci, koji su stvarali genocidne projekte,
a ljudi stoje u redu kako bi od njih dobili posvetu u knjizi. Ovakav mentalitet nikada ne
moe da rehabilituje humanistu Radovana Zogovia.
Zogovi je svojom opasnom knjigom Doljaci pesme Ali Binaka prekrio balkansku tradiciju angaovanja pisca u konfliktu. Zato mu se ne prata. Pisci su dobijali visoki drutveni status kao bardovi nacije i kao savest nacije, branei svoju i slobodu svoje
zajednice. Bard, ili kako je kasnije nazvan, otac nacije, angaovao se u odbrani svojih od
drugih, i tu se zavravalo njegovo angaovanje za slobodu kao univerzalnu vrednost
oveanstva. im se otvori krvavo polje, gde treba tititi druge od sebe, bardovi nacije
sputaju tamnu zavesu utanja. Ovo je korak koji Radovana Zogovia ini neponovljivim, a njegova misao titi druge od sebe, za njegove savremenike i njihove potomke
postaje nesvarljiva maksima. Kada su drugi utali pred terorom ili se stavljali u odbranu kaznenih operacija, Zogovi je te akcije nazivao pravim imenom: taj plug koji uranja
u nae njive / nije plug/ to je no uboda meu nama/ u nae meso zemlje. Iznosio je optimizam za rtve kao i svoju proroansku viziju: Tri kralja koja su dola/ da ne bi otili/ otila
su/polomljeni su kao upovi.
b. Ali Podrimja uvanje jezika putem ironije
Osamdesetih godina prolog veka, tokom vie od jedne decenije, mona armija pisaca pripremila je teren besprimernom propagandom za drugu polovinu 20. veka, za
krvavi rat u Jugoslaviji, koji e oduzeti desetine hiljada ljudskih ivota i razmestiti
stotine hiljada civila. Takva propaganda u kojoj je uestvovalo toliko mnogo pisaca i
akademika, u vidu poziva na rat i unitenje itavih etnikih zajednica preduzeli su tik
pred poetak Drugog svetskog rata brojni naunici, koji su pripremali teren za unitenje Jevreja, obrazlaui to opasnou koja je svetu pretila od njih. Bitka pisaca zapoela je vie od decenije pre bitke JNA, i to upravo sa Kosova, proglaenjem velike opasnosti koja Jugoslaviji preti od Albanaca. Propaganda pisaca, akademika i svetenika, koja
je trajala skoro dve decenije i praena snano centralizovanom dravnom medijskom
mainerijom, dostie cifru od 4000 knjiga i izdanja sa astronomskim tiraom za balkanske prilike, i to samo o Kosovu i protiv prava Albanaca. Bila je to vrtoglava umeanost i angaovanje pisaca u prilog rata, direktno stupanje pisaca u konflikt, trovanje
jezika pisaca podsticanjem mrnje prema drugima.
U ovakvoj klimi tenzija i mrnje, pisac Ali Podrimja je 1988. godine objavio zbirku
pesama pod nazivom Srean kraj, u kojoj osetno produbljuje ukrtanje ironije sa totalnim izokretanjem koncepata, sa zadivljujuom direktnom artikulacijom (Podrimja,
2013). Iskazi poput krivac je Albanac, ja sam divlja, ja sam pas oznaavaju najvii
nivo ironije, kojom je autor uspeo da srui i izokrene atavizme koji su dugo bili
optereeni nasiljem i ljudskom destrukcijom. Samo ovim izokretanjem, ovim veoma
direktnim vraanjem na prvo lice, autor je uspeo da izbegne permanentnu opasnost od
382

uranjanja u vrtlog trovanja jezika. Borba protiv nasilja istim sredstvima i istom
jezikom strategijom, nosi opasnost degeneracije u parolaku govornu fakturu. Ironija
je jedino efikasno oruje, koje se udaljava od takve opasnosti i koje ini poruku
izotrenijom, oslobaajui je od suvinog emocionalnog naboja. Samo ranije sklopljeni
ugovor autora sa svojim itaocem, u vidu meusobnog poverenja, spasilo je autora od
nerazumevanja indirektnog, ironinog diskursa, kao direktnog fatalnog jezika. italac
je proitao na pravi nain autorovu ironiju u vrtlogu bunih i svakodnevnih udara
nacionalistikih doboa, koji su dominirali svim sferama drutvenog ivota.
er Fita nije uspeo da jezik sauva od trovanja, te je pod velikim teretom egzaltacije od vijorenja zastave skliznuo u korienje nedozvoljivog renika za pisca u bilo
kakvim okolnostima:
E der mqiell ushto brohrija
Kah gerthet fusha e malcija:
Pr jet tjets rroft Shqypnija!
Edhe kshtu, mbas sa mjerimit
Mbas sa gjakut e shemtimit,
E pr inat tshkjevet tBallkanit
Per gazep tatij Sulltanit:
Si premtue kisht perendija:
Prap zot mvedi duel Shqypnija.
(Fishta 2010, 5)189

Nikakva situacija ne opravdava pisca da truje jezik, govorio je pesnik ejmus Hini.
c. Fatalno pogreno shvaena ironija konzerviranje tragedija
U malom mestu Ahmii, tokom krvavog rata u Bosni i Hercegovini, hrvatske borbene snage su izvrile jedan od najveih masakara nad bonjakim civilima. Hrvatski
pesnik, Predrag Luci je napisao satirinu pesmu pod naslovom Ii mii Ahmii u
kojoj na satirian nain tematizuje masakar u Ahmiima, objavivi je u sklopu svoje
knjige pesama Mesec nad Splitom. Promocija te knjige u Mostaru i autorovo itanje ove
pesme, pretvorili su se u nevieni medijski skandal. Udruenje graana rtava rata 9295. otro je reagovalo kvalifikujui Lucia kao pesnika koji velia hrvatske zloine nad
Bonjacima.
Zloin ne moe biti predmet satire, odsean je stav indigniranih, a taj stav su branili
u raznim oblicima i knjievni kritiari kojima takav ton pesnika vie lii na velianje
zloina. Duboko nas je povredila satirina pesma Predraga Lucia, kategoriki su reagovali
svi oni koji ne prihvataju nikakvo drugaije itanje tog teksta. Situaciju nije olakala ni
189

I do neba odjekuju uzvici/ Kliu polja i planine: /Za vek vekova ivela Albanija! / I tako nakon toliko
bede, / Nakon toliko krvi i nakaza, /A za inat balkanskim kije* / Na muku tog Sultana: /Kako je Bog
obeao tada: /Opet je Albanija svoja na svome. (*pogrdni naziv za Slovene Srbe prim. prev).

383

autorova biografija u kojoj se navodi da je bio osniva antinacionalistikog i antiratnog

asopisa Feral Tribjun, i koji je svojim lancima otro i hrabro napadao hrvatsku politiku
elitu i angaovanje te elite u ratu u Bosni. Kako je mogue da tekst visoke komunikativnosti
ne komunicira ni sa estetskim itaocem, kakvi su neki knjievni kritiari koji su otro
napali pesnika? Zato ne mogu da prihvate ironini ton, kada autor kao predmet satire
ima izvrioce masakra koji su poinili njegovi sunarodnici, a u cilju odbrane drugih?
Predrag Luci je svojom satirinom pesmom Ii, mii Ahmii izaao iz poznate
sheme koja je postala nezaobilaznom paradigmom patriotskih pisaca Balkana, koji se
ve dve decenije svrstavaju u odbranu slobode samo strane kojoj pripadaju i bacaju crni
pokriva na zloine svojih, kako bi sakrili crne mrlje na uvek svetlom licu pripadnika
svoje zajednice. U tome se sastoji greka u itanju predstavnika Udruenja rtava. Ii,
mii Ahmii predstavlja lucidnu i prodornu ironiju kojom se demaskira itava politika elita koja se krije iza slogana mira i pravde, solidarnosti i nevinosti, a koja se u sutini svojim postupcima, im joj se ukae prilika, ne razlikuje od drugih koji nose titulu
ampiona u vrenju masovnih zloina. Nema dogaaja, koliko god on bolan bio, koji ne
moe postati predmetom satire, ali postoji poruka koju upuuje autor, postoji poruka
koju alje sam tekst i postoji druga poruka koju dobija italac. Tako razliita poruka
koju je dobio italac od one koju je poslao autor i od one kojom zrai sam tekst u sluaju pesme hrvatskog pesnika, govori o velikoj teini emocionalnog pritiska pod kojim
dobija poruku iz knjievnog teksta zajednica koja je podvrgnuta tekom nasilju, koja je
traumatizovana, slomljena i prevarena.
Korpus tragedija koji je istorija postavila izmeu Albanaca i Srba, jo uvek nije uspeo da postane predmetom satire ni jednog srpskog ili albanskog pisca, u obliku koji to
ini Predrag Luci sa tragedijom i Ahmiima. To je zamrznuti, konzervisani, nedodirljivi i veoma ozbiljan korpus. Minsko polje koje moe da eksplodira u svakom trenutku.
I ba kao minsko polje, ono je potencijalna graa za iskusne pisce u raspaljivanju patetinih nacionalnih emocija.
d. Mirko Kova elita gora od rulje
U knjizi Elita gora od rulje (Kova, 2009), pisac Mirko Kova se posvetio dubokoj
analizi angaovanja pisaca u tekim vremenima ratova u bivoj Jugoslaviji. Krvavi ratovi od 1992. do 1999. godine su kao nikada pre bili pripremani od intelektualne, akademske elite, nacionalistikih pisaca i svetenika. Ranije steeni status savesti nacije ili
duhovnih voa naroda, pisci su iskoristili da bi poeli sebe smatrati oevima nacije,
stvorivi poseban model jezika kojim se, s jedne strane, glorifikuje nacionalna istorija,
a sa druge strane se okrivljuju svi drugi za izazivanje tragedija koje su pogodile izabrani narod. Smeten u kontekst rata i krvavih konflikata, ovaj je jezik raspaljivao mase
kako bi slepo odlazile u ljudske katastrofe. Ali razularenije od tih masa bile su intelektualne elite, koje su u velikoj meri sainjavali pisci zaogrnuti moi i vlau. Moni pisci,
podrani snanom dravnom mainerijom, stvorili su poseban jezik mrnje prema
svim ostalima, i to su inili sistematski u obliku otvorene propagande.
384

Uz ovu vojsku pisaca, akademika, reisera, rokera, neretko su se svrstavali i mediokritetski pisci. Emir Kusturica, poznati srpski reiser iz Bosne je najavio svoj novi film
na temu Kosova, baziran na romanu pod naslovom Srpsko srce Johanovo Veselina Deletovia. Roman je napisan nakon zabeleenog uspeha narativne poeme na istu temu,
u stilu narodne guslarske epike, i zahteva koji su uputili itaoci da je pretvori u jo
traginiji narativ. Roman je doiveo etiri izdanja sa astronomskim tiraom, a na prireenim promocijama u mnogim gradovima Srbije simpatizeri ovog propagandistikog narativa su ispunjavali sale, dok su mnogi ostajali napolju. Sie ovog romana
ukratko bi se mogao predstaviti na sledei nain: bogatom Nemcu Johanu izvrena je
transplantacija srca, koje je pripadalo kosovskom Srbinu Jovanu. Snovi vode Nemca u
rodni kraj ovog Srbina koji je bio rtva trgovine ljudima od Albanaca, i poto sazna celu
priu o njegovom srcu, odluuje da promeni veru i postaje pravoslavac po imenu Jovan.
Takve narativne konstrukcije koje datiraju jo od pre trideset godina i vremena uspona
nacionalistikog diskursa, zadrale su istu strukturu jezikog plakata, isti propagandistiki duh, u cilju postavljanja knjievnog narativa kao iluzije istine s politikom upotrebnom vrednou. Tu, u ovoj mediokritetskoj prozi koju e ekranizovati Kusturica,
zatiemo isti nacionalistiki duh koji, zaudo, moderiraju u snanim medijskim mainerijama novinari politpropa.
Neprijatelji i ljudi
Due od veka su Srbi i Albanci, dva susedna naroda na Balkanu, gradili izmeu sebe
nepokolebljivu figuru neprijatelja. Ono to su krvave bitke iznele na terenu, ovekoveili su nacionalistiki pisci i konzervirali knjievnici oevi nacije. Pre nego to se kalila
na terenu, ovu figuru su idejno stvorili mediokritetski militantni pisci, ali na alost i
pisci velikog renomea, ija imena doseu razmere globalnog znaaja, kao dostojni
predstavnici balkanske kulture. Koliko god se menjali reimi, smenjivale epohe, padale
imperije i ideologije, ova figura ostaje konstantnom. Malobrojni knjievnici i naunici
kao Radovan Zogovi, Dimitrije Tucovi, Mirko Kova, Ali Podrimja, Jevrem Brkovi i
njima slini, pokuali su da odailju iskre humanizma u arenu vukova. Meutim, snaga
pisaca koji su figuru neprijatelja uspeli da konzerviraju tako dugo bila je ogromna.
Niko nije pozvao na kajanje i oprost. Zato je ova figura ostala konzervisanom itav vek
i kultivie se i dan danas.
Da bismo pokazali pomiriteljsku snagu koju donosi kajanje i obaranje glave pred
zloinom, citirau fragmenat ruskog pisca Jevtuenka:
Godine 1944. moja majka i ja smo se vratili u Moskvu, i bio je to prvi put u
mom ivota da gledam neprijatelje. Bili su to, ako me seanje ne vara, dvadeset pet hiljada nemakih zarobljenika koji su morali proi ulicama grada
svrstani u dugu kolonu.
Trotoari su bili krcati ljudima ispred kojih su stajali vojnici i policajci. Bila je to
nepregledna gomila ljudi. Sve ene, ruske ene sa rukama mukarca, deform-

385

isane od iscrpljenosti, sa usnama koje ne znaju ta je karmin, slabih koatih

plea. Svakoj od njih, zasigurno, Nemci su odveli ili oca, ili mua, ili brata, ili
sina. Izmeu ostalog, bilo je mrnje u oima tih ena koje su stajale ekajui
kolonu zarobljenika i unezvereno gledale prema gornjem delu puta.
Napokon se pojavie.
Ispred su bili generali. Marirali su oholih lica, stegnutih vilica. Krajevi njihovih
usana bili su suvi: imali su boju prezira. Na taj nain, oni su eleli da iznova
dokau njihovu superiornost u odnosu na narod koji ih je pobedio. Tokom njihovog prolaska, ene su stiskale svoje radnike ruke u pesnice.Ove protuve
bazde na kolonjsku vodu! vrisnuo je glas, a vojnici i policajci su morali da
upotrebe svu svoju snagu da zadre ene koje su htele da probiju kordon.
A onda se dogodilo neto neverovatno, neoekivano.
Iza generala ili su vojnici: slabi, prljavi, neobrijani, glave povezane krvavim
krpama. Neki su se oslanjali na take, drugi, na plea neranjenih drugova.
Drali su oborene glave. Niko vie nije vrisnuo. Put je prekrila mrtva tiina. Po
kaldrmi su odjekivali samo onovi cipela i taka.
Pustite me da proem!- rekla je tada ena u velikim ruskim izmama, stavljajui ruku na rame jednom policajcu. Njen zapovedniki glas je bio tako odluan
da ju je policajac pustio da proe, kao da je dobio preku naredbu.
Pribliavajui se koloni zarobljenika, ena je iz svoje halje izvukla komad crnog
hleba i dala jednom od njih. Ostale ene su sledile njen primer i nemakim
vojnicima bacale hleb, cigare i ostale stvari.
I oni, kao magijom, prestadoe da budu neprijatelji. Sada su ve bili ljudi,
nita drugo osim ljudi.
(Yevtushenko 1963, 27)

Dobrica osi, jedan od oeva nacije, ovek koji je punih 50 godina kreirao ideju figure neprijatelja u srpsko-albanskim odnosima, u poslednjem intervjuu, pred smrt,
bez trunke kajanja, zadovoljio se sledeom porukom narednim pokolenjima:
Za mene je kosovsko pitanje reeno. To znai da ono vie ne postoji kao juna
srpska pokrajina. Vaoj generaciji savetujem da ne troite snagu na kosovsko pitanje,
jer je istorija to reila mimo vas, poruio je bivi predsednik Savezne Republike
Jugoslavije, i podsetio da je prvi izaao u javnost, jo ezdesetih, sa idejom o podeli
Kosova, ali da ona nije prola (osi, 2014.).
Literatura:

ANDRI, I. (1939) Referat g. Andria 30. I 1939., dostupno na: http://www.27mart.

com/images/File/Andric_lat_.pdf (pristupljeno: 1. 3. 2015.).
OSI, D. (2014) Intervju. Nedeljnik, 24.april 2014. Beograd.
UBRILOVI, V. (1937) Isterivanje Arnauta, dostupno na: /http://archive.is/dgaUm/
(pristupljeno 10. 3. 2015.).

386

FISHTA, Gj. (2010) Lahuta e Malcis. Tiran.

GJORGJEVIQ, V. (2012) Shqiptart dhe fuqit e medha. Tiran: Konica.
KOVA, M. (2009) Elita gora od rulje. Zagreb: Fraktura.
PODRIMJA, A. (2013) Vepra 1-9. Prishtin: Akademia e Shencave dhe e Arteve e
Kosovs.
SCHMITT, O. (2012) Kosova histori e shkurtr e nj treve qendrore ballkanike.
Prishtin: Koha.
STRANJAKOVI, D. (1939) Kako je postalo Garaaninovo Naertanije, Beograd:
Spomenik SKA, XCI, 76-102
TODOROVA, M. (1997) Imagining the Balkans. New York: Oxford University Press.
TUCOVI, D. (1980) Sabrana dela. Beograd.
YEVTUSHENKO, A. Y. (1963) A Precocious Autobiography. New York: Dutton and Co.
ZOGOVI, R. (2009) Ardhsit kangt e Ali Binakut Doljaci pesme Ali Binaka
Newcomers songs of Ali Binaku. Prishtin: Ars Albanica.

387

388

Basri Capriqi
Faculty of Philology
University of Prishtina

Enemies and Men

Abstract:
In the first part, this article embraces the idea of a common Balkan identity that has
roots in Antiquity and of linguistic and cultural Balkan unity following from the Ancient Greek culture. It then follows the demise of this Balkan identity during the rise of
nationalism in the nineteenth century, and advocates that it is the time to leave the
conflict in the past and to pacify and reunite the Balkans in the European Union. The
second part of the article discusses negative influence of writers on promoting the
conflicts in the Balkans, to emphasize several authors and literary works that by its
pacifism and humanism stand out from the main current: The Immigrants the Songs
of Ali Binak by Radovan Zogovi, Ali Podrimjas Happy Ending, Predrag Lucis Ii Mii
Ahmii and The Elite Worse Than the Crowd by Mirko Kova.

Key words:
Balkan, enemies, Balkan identity, writers and conflict

389

390

Anton Beriaj

Filoloki fakultet
Univerzitet u Pritini

Knjievnost kao ratni diskurs

Albanski i srpski pisci u ratu reima
Apstrakt:
U ovom eseju se nudi teorijski i eksplanatorni model knjievnog ratnog diskursa, koji se
sagledava kroz tri njegove znaajne odrednice: 1. knjievni ratni diskurs je diskurs koji
nuno stvara posebne referencijalne odnose sa odreenim kontekstom, to jest sa
realnom i simbolikom moi, politikom i njenim akterima, putem preslikavanja funkcija
teksta u kontekst i posebnih retorikih smislotvornih strategija, te uspostavljanjem
specifinog modela komunikacije; 2. knjievni ratni diskurs je sveobuhvatan u sebi, u
svom okrilju, moe obuhvatiti i posebne diskurse teorijske, religijske, naune,
pravne, politiko-istorijske itd. Knjievni ratni diskurs, i ratni diskurs po sebi, deluje
kao sveobuhvatajui diskurs koji stremi da dopre (u velikoj meri to i uspeva da
postigne) ak do krajnje infinitezimalne take komunikacijskog prostora i koji vlada
tim prostorom iskljuuji iz njega Drugog, oduzimanjem prava na prostor Drugim
akterima i Drugaijem diskurzivnom delovanju (koje bi omoguilo projekciju i stvaranje
drugaijih politikih odluka); 3. knjievni ratni diskurs je kanibalistiki diskurs diskurs
koji simboliki prodire svoju temu, ali i druge tekstove i diskurzivne subjekte koji
svojim odlikama ne pripadaju polju ratnog diskursa, stvaranjem sveobuhvatnog okvira
referencije (Goodman, 1978), naravno posmatran uvek i u relacijama i funkcionalnim
veliinama pod 1. i 2. Prava tema tog diskursa jeste unitavanje Drugog, hranjenje
ivotom Drugih i nalaenje zadovoljstva i erosa (Barthes, 1975) u tom prodiranju.
Kljune rei:
diskurs, knjievni ratni diskurs, kontradiskurs, model komunikacije, figure moi

391

Throughout history, identity thinking has been

something deathly, something that devours everything.
Theodor W. Adorno

I. Uvodne metodoloke napomene

Na prvi pogled paradoksalno je govoriti o knjievnosti kao ratnom diskursu, budui da se ideja knjievnosti odnosno institucija zvana knjievnost uglavnom posmatrala u
okviru neokantijanskih teorijskih paradigmi relativno autonomnom u okviru diskursnog polja, kako zbog kompleksnih referencijalnih odnosa sa vanknjievnom zbiljom,
tako i zbog svojevrsne differentia specifica njene umetnike i estetske aure. Ipak, ovu
udnu instituciju zvanu knjievnost (Derrida, 1992), odnosno neka njena tekstualna i
diskursna oitovanja tokom devedesetih godina u srpskoj i albanskoj knjievnosti, pokuaemo da razmotrimo iz perspektive knjievne semiotike (Jakobson, 1966; Jakobson, 1987; Lotman, 1976; Lotman, 2000) i semiotike/pragmatike (Johansen, 2002;
Johansen/Larsen, 2002), imajui u vidu burdijeovske postavke o simbolikoj moi (Bourdieu, 1991), kao i van Dijkove i fukoovske postavke o rasistikom/ratnom diskursu
(Fuko, 1998; van Dijk, 2008).
Kao svaki drugi diskurs, i knjievni diskurs je umreen u polje moi i uspostavlja
specifine relacije sa sistemom politike i simbolike dominacije. ak, kako navodi
Din Betke Eltajn, ne moemo razluiti sam rat kao entitet odvojen od mone knjievne tradicije koja ukljuuje pesme, epove, mitove, zvanine istorije, istorije u prvom
licu, kao i artikulisane teorije [...] Rat i diskurs o ratu su sjedinjeni u politikoj stvarnosti (Eltajn, 1995, 553).
S druge strane, prema Fukou rat je, u odreenim diskurzivnim praksama, skoro
univerzalna kategorija koja proima i svoju suprotnost mir. Rat je motor ustanova
reda: mir, u najmanjem od svojih zupanika, potmulo vodi rat. Drugaije reeno, ispod
mira treba deifrovati rat: rat je sama ifra mira. Mi smo, dakle, u ratu jedni protiv
drugih. Bojno polje proima itavo drutvo, neprekidno i neprestano i to bojno polje
svakog od nas postavlja u jedan ili drugi tabor. Nema neutralnih. Nuno smo neiji
neprijatelji. Jedna binarna struktura proima drutvo (Fuko, 1998, 67).
Uprkos ovakvom tunom i mranom diskursu, koji ni kod Fukoa uostalom nema univerzalnu heuristiku vrednost, te injenice da su nam ratovi dati kao tekstovi, naa je
intencija da u ovom ogledu ponudimo predlog eksplanatornog modela funkcionisanja
knjievnosti kao ratnog diskursa, kao i logike i glavnih svojstava tog diskursa. Pitaemo se u kojoj meri i pod kakvim uslovima knjievni diskurs postaje ratnim diskursom,
i to polazei od nekoliko kljunih postavki koje se tiu specifinog modela knjievne
komunikacije koji omoguava pojavu takvog diskursa, kao i figure pisaca kao glavnih
aktera tog diskursa. Ove teorijske postavke emo pokuati da razradimo na
ogranienom tekstualnom korpusu (na nekoliko pregnantnih pesnikih tekstova iz
392

devedesetih godina prolog veka, kao i fragmente diskurzivnih inova i liminalnih

anrova dnevnikih zapisa itd.), jer bi podrobna analiza obimnije tekstualne produkcije
i knjievnog diskurzivnog polja premaila opseg ovog teksta.
II. Pisci kao figure moi i diskurzivna figura drugog
1. Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina dvadesetog veka knjievnici/intelektualci su stupili u politiko polje moi osnivajui politike partije, uestvujui u
institucijama vlasti i upravljanja. Tako e, na primer, poznati srpski romanopisac Dobrica osi postati i predsednik Savezne Republike Juoslavije, dok e Vuk Drakovi
(takoe romanopisac) i Milan Komneni (pesnik) osnovati politiku partiju SPO, koja
e u izvesnom periodu (do 1999. godine) zastupati konzervativna nacionalistika gledita. S druge strane, na Kosovu e upravo Udruenje knjievnika Kosova postati seditem politikih aktivnosti: odatle je ponikao Demokratski savez Kosova i njegov predsednik Ibrahim Rugova, koji e kasnije postati i predsednik Kosova. Oni e tako u
sopstvenoj linosti objedinjavati skup intelektualnih i drutvenih moi (Burdije, 2003,
300 et passim), to jest nee posedovati samo simboliki kapital i simboliku mo, ve za
izvesno vreme i stvarnu mo u polju politike. Po Fukou, sami intelektualci su agensi tog
sistema moi ideja njihove odgovornosti za svest i diskurs je deo sistema (Foucault/Deleuze, 1977, 207). Dakle, ovde se vie ne radi samo o ideji autora kao principa grupisanja
diskursa, koji se zamilja kao jedinstvo i poreklo njihovog znaenja, kao fokus njihove koherencije, ve je autor taj koji daje uznemirujuem jeziku fikcije njegova jedinstva, vorove koherencije, i njegovo umetanje u polje realnog (Foucault, 1981, 58).
Posebnu ulogu u tom sistemu su imali upravo knjievnici. Krajem osamdesetih u
uvenoj Francuskoj 7 seditu Udruenja knjievnika Srbije u razgovorima voenim
aprila 1988. godine izmeu srpskih i albanskih pisaca sa Kosova, poznati srpski pesnik
Milan Komneni je izgovorio rei:

Gospodo, mi smo u ratu... to se mene tie, nita vam ne verujem. Nemojmo
se uditi to nasilje ve sutra moe da rodi novo nasilje... Meu nama sloge
nema, niti pomirenja moe biti... Ako bude morao u ponor, srpski narod e, kao
pre pola veka, za sobom povui ceo svet, koji je prema njegovoj sudbini toliko
ravnoduan... (NIN, 1. maj 1988, 34-35). Uz propratni komentar u NIN-u:
uo se aplauz. Jeza se nije ula. (Horvat, 1989) [T1]190

Iskaz u obliku konstativa Gospodo, mi smo u ratu..., predstavlja pravi simbolini

performativ proglaenja rata (deset godina pre stvarnog izbijanja rata/ratnog konflikta
na Kosovu), odnosno ekstreman sluaj simbolike dominacije, oznaavajui tako implicitno ne samo diskurzivni ve i svarni rat na zapadnom Balkanu. Kao da time potvruje fukoovska postavka da diskurs i diskursne formacije prethode objekatima, su190

Oznakama T1Tn, oznaavae tekstove koji su predmet analize i interpretacije, u cilju lakeg i preglednijeg upuivanja na iste.

393

bjektnim pozicijama, konceptima i stratekim izborima i uslov su njihovog nastanka

(Johansen, 2002, 76). Sline diskurzivne strategije su vladale diskurzivnim poljem
skoro dve decenije, a u velikoj su meri aktivne i danas (olovi, 2008), meu albanskim
piscima posebno transformisane u esencijalistiki etnocentrini diskurs, koji se zasniva
na martirologici i nekrologici, te na svojevrsnom kontradiskursu, koji u sebi uvek ima
nasilni potencijal ratnog diskursa.
U takvom diskurzivnom i simbolinom polju pesnik Milan Komneni pie pesmu
pod nazivom Susedi (objavljena i u antologiji pod naslovom Kosovo sveta srpska zemlja):

Susedi

Nasru, kidiu, razvru,
otimlju,
haraju, potiru, zgaraju, seku,
grobove zaoravaju,
unizuju, izgone
pale, u timlju,
uz Sitnicu, suznu reku,
Metohijom i niz Drim,
plau jabuari posle sekire,
rie oslepela
stoka,
gore ikone
i cvili dim
iz konaka, na kome razbie zvekire,
pite rize i itija,
jecaju raspela.
A u groznici, u studi,
dok se srce ledi,
strepimo da bi
i na onom svetu
ovi isti ljudi
mogli da nam budu susedi.
[T2]

U modelovanju monstruozne figure neprijatelja autor primenjuje poznatu diskurzivnu strategiju u kojoj je jezik emocionalno prezasien, kako u T1 tako i u T2. Zapravo,
Komnenieva pesma (T2) predstavlja dalju eksplikaciju tvrdnji iz dijaloga sa
albanskim piscima. Kako navodi jerve u kontekstu interpretacije politikog diskursa
futurizma i njegovih veza sa italijanskim faizmom:
394

U cilju efektivnijeg komuniciranja ideologije rata potrebni su ne samo odreeni

argumenti koji bi mogli biti nauno legitimisani, ve oni koji mogu da se diskurzivno
primenjuju na nain koji je lako pojmljiv, i koji garantuju to je mogue ire odobravanje ljudi koji su primili tekst. Jedna od strategija za postizanje ovog cilja je emocionalno punjenje jezika stvaranjem stereotipa i upotrebom slogana. Nairoko poznate znaenjske reference uvode se u nove kontekste, gde one oivljuju nesvesne konotacije i
emocije. (Schjerve, 1989, 67)
2. Diskursna strategija ovih tekstova ide dalje i oslanja se na nekoliko tipinih odlika rasistikg diskursa koje navodi Van Dijk, ukljuujui:
zvuni/ritmiki aspekat (u T1 i T2 preovlauju insolentna/drska intonacija i dikcija);
sintaksu, kojom se naglaava odgovornost Drugih za akcije, kojima se pripisuje ekstremno nasilje nad Nama;
renik, selekcija rei sa krajnjim negativnim znaenjem koje se odnosi na Njih;
lokalno i globalno znaenje diskursa (gde se lokalizuje i istie pozitivna topika za Nas, a negativna za Njih kao to su la, zloin, nasilje, koje u T2 dobijaju apokaliptine razmere;
sheme, odnosno konvencionalne forme globalne diskurzivne organizacije, u kojoj se istiu
Nae Dobre stvari i Njihove Loe stvari;
retorika sredstva: metafora, metonimija, hiperbola, figure ponavljanja, kumulacija,
ironija/sarkazam itd., ponovo u cilju usmeravanja panje na pozitivne/negativne informacije o Nama/Njima;
govorni inovi: na primer, optube za Njihovu derogaciju, ili odbrana u cilju legitimisanja diskriminacije koju Mi preduzimamo;
interakcija: na primer, prekid komunikacije, ili (apriorno) neslaganje sa Drugim, iskazivanje nepoverenja (na primer, ja vam nita ne verujem... itd.), i drugi oblici interakcione diskriminacije (v. van Dijk, 2008, 104105).
Ove standardne diskurzivne strategije dobijaju jo dodatnih sofisticiranih odlika putem stvaranja intertekstualnih mrea sa religijskim/eshatolokim, to jest proroanskim
diskursom kao ishoditem rasistikog/ratnog diskursa, koji koristi itavu jednu narodnu i
nazovi srednjevekovnu mitologiju da bi dravni rasizam funkcionisao u ideoloko mitskom
pejsau koji se pribliava pejsau narodnih borbi koje su u jednom trenutku mogle da daju,
nose i omogue formulisanje tema borbe rasa (Fuko, 1998, 103). U brojnim tekstovima
antologije Kosovo sveta srpska zemlja bie takoe prizvana tema povratka heroja (Car Lazar
i ostali heroji iz epsko/sakralnog kosovskog ciklusa) (Munan, 1999).
3. Ovaj gorki i pristrasni diskurs temeljnog rata (Fuko, 1998, 77) bie aktuelizovan i u
tekstovima albanskih pesnika u vidu kontra-diskursa, to jest diskursa koji predstavlja svojevrsnu diskurzivnu projekciju u ogledalu, kojom se stvara diskurzivna monstruozna figura Drugog (u
ovom sluaju pripadnika srpske zajednice). Tako, primera radi, pesnik Agim Vinca191 u pesmi
Dar (objavljenoj u knjizi izabranih pesama pod interesantnim diskursnim naslovom Pismo Bogu/
191

Agim Vinca (1947), pesnik, knjievni kritiar i profesor na Univerzitetu u Pritini. Autor vie pesnikih
zbirki, knjievnih studija i publicistikih dela. Dobitnik knjievne nagrade za ivotno delo Ministarstva
za kulturu Republike Kosovo.

395

Letr Zotit/), u tipinoj diskurzivnoj formi dijaloga modelira figuru radikalno Drugog simboliki
vezujui diskursnu figuru deteta sa orujem, tom moi smrti (Fuko, 2010, 154).:

DAR

Deda pita unuka

ta eli za roendan.
Puku! U glas e dete
Kao iz puke.
A zato puku? ta e ti puka, sine moj?
Da ubijem ljude sa belim keetima!
Da ne ostane ni jedan na licu zemlje!
Eto zato.
Deda i unuk se dogovorie
Sveano
O ovom daru.

Zatim pade no
I uzme ih u krilo
Sa kalanjikovim i ajkaom.
(1989-1999)
(Vinca, 2008, 90)
[T3]

Retorike strategije preko figura dede i unuka, te sinegdohska upotreba keeta i ajkae, stvaraju figuru kolektivnog subjekta, ija se intencija ostvaruje paradoksalno preko
ubilake intencionalnosti deteta, to jest intencije kolektivnog subjekta koji (analogno kao
u T2) namerava da Nas uniti. Fiktivni diskursni svet autor datiranjem teksta (19891999) ukotvljuje u realni kontekst istorijsko-politikog i ivotnog sveta, ime dodatno
usmerava panju itaoca.
U drugom tekstu, oruje postaje figurom kulturnog pamenja, koje svakako mora
biti nacionalno:

Deak sa revolverom
Avni Rustemiju192
...
Tog dana, tog trena,
neki kloar, neki trubadur, neki ansonjer

192

Avni Rustemi, poslanik albanskog Parlamenta tokom dvadesetih godina dvadesetog veka, izvrio je
atentat nad Esad Paom, koji u abanskoj istoriografiji slovi za izdajnika nacionalnih interesa, u Parizu
13. juna 1920. godine. Omiljena je figura albanskog politiko-istorijskog diskursa.

396

mogao je recitovati Gijoma Apolinera

a deak sa stenovitog Balkana
ulazio je u seanje nacije sa revolverom u ruci.
[T4]
(Vinca, 2008, 51)

Ako je pamenje zajednice po definiciji kulturno pamenje, to jest sistem koji proizvodi i odrava u opticaju sve one informacije koje odreuju oveka (Juvan, 2011, 280),
to pamenje u ovakvim diskursnim strategijama mora biti figurirano posredstvom moi
smrti, koje se sa-protiv-postavlja figurama ivota (kloar, trubadur, ansonjer...).
4. Gotovo u svim navedenim tekstovima na diskurzivan nain modelira se takozvano prenapregnuto MI, odnosno samoostvarenje u zajednici zamiljenoj kao supstanca
koje se dogaa tek u dvostrukom razlaganju: u razlaganju sopstva u jednome MI i ovoga MI u propasti (Bilefeld, 1998, 296). Zapravo, ovaj tip kulture i diskursa stvara takve
modele koji su ve vieni u istorijskom iskustvu. To konstatuje i Lepenies kada navodi
Santajaninu radikalnu kritiku egotizma u nemakoj filozofiji, koji smatra da su zlodela nemake vojske bila posledica nemakog miljenja koje se odlikuje perverznom duhovnom intimom i upornom usmerenou na vlastito ja (Lepenis, 2009, 34).
Ovakva tekstualno/diskurzivna oitovanja odnosa MI i ONI vode nas razmatranju
modela komunikacije koji uslovljava, formatizuje i daje posebnu uinkovitost knjievnom ratnom diskursu.
III. Komunikacijski model knjievnog /ratnog/ diskursa
Knjievni diskurs, uostalom kao i drugi diskursi, svoju posebnost i punu funkcionalnost dobija u procesu i odreenim, za nj tipinim, komunikacionim kontekstima.
Jakobsonov model govornog dogaaja (Jakobson, 1966, 290) moe se slobodno smatrati i modelom diskurzivnih akata/inova, odnosno teoretskom matricom diskursa
uopte:
KONTEKST
PORUKA
ADRESANT------------------------------------------------------------------------ADRESAT
KONTAKT
KOD
Svakom strukturnom elementu ovog modela se pripisuje i odreena funkcija.

REFERENCIJALNA
POETSKA
EMOTIVNA
KONATIVNA
FATIKA
METAJEZIKA
397

U knjievnom ratnom diskursu adresanti/autori, osim emotivne ili ekspresivne

funkcije koje im pripisuje Jakobson, dobijaju i dodatne funkcionalne i simbolike
atribute (predloene u II/1) kao figure moi, te u razlaganju sopstva u jednome MI
(II/3). Konativna funkcija se ukida u potpunosti, jer poruka diskursa dobija karakteristike tipinog rasistikog diskursa (II/2), ime se ukida i osnovni model komunikacije JA-----------ON/A, odnosno adresat postaje kolektivno MI, ijem se formatizovanju u domenu ekstremene ideologije dominacije podvrgavaju referencijalna,
to jest denotativna i/ili kognitivna funkcija diskursa, ali i poetska funkcija, koja se
po Jakobsonu ostvaruje putem usmerenosti (Einstellung) na poruku kao takvu,
dovoenje u fokus poruke zarad nje same (Jakobson, 1966, 294). ak, i najapstraktnija funkcija metajezika koja se odnosi na kod/jezik, u ovom diskursu
dobija specifino politiko znaenje. Dakle, i endodiskurzivne strukturne karakteristike, stil i retorika kao mehanizam stvaranja smisla (Lotman, 2004, 53 et passim) stavljaju se u funkciju simbolike eliminacije radikalno Drugog.
U ovom kontekstu i u optim naznakama, mogli bismo se sloiti sa odreenjem
ratnog diskursa kao govora mrnje, zajedno sa svojim nalijem eufemistikim
govorom, koji je izneo Bugarski. On definie govor mrnje kao obuhvatan naziv za
verbalno izraavanje mrnje, ovinizma, ksenofobije, rasizma i drugih negativnih
kolektivnih oseanja.
To je osobito estok oblik javnog difamiranja ili invektive sa ciljem identifikacije,
satanizacije i mogueg unitenja neke etnike, nacionalne, rasne, konfesionalne,
socijalne ili politike grupacije, to u ratnim uslovima moe biti i najava mogue
fizike likvidacije (Bugarski, 2001, 117).
Prema njemu, taj govor je postao operacionalan i posebno uinkovit u masovnim medijima pre i tokom ratnih konflikata devedesetih. Moe se rei da ovakva
vrsta diskursa na referencijalnom nivou uvek uspostavlja implicitne i/ili eksplicitne simbolike i per-formativne relacije sa dravnim ratnim strojem (T1 i T2) i/ili sa
nomadskim ratnim strojem (T3 i T4) (Deleuze/Guattari, 1987, 351 et passim).
Knjievni ratni diskurs operie u sklopu opteg sistema autokomunikacije, ali
kao poseban njegov oblik. Prema Lotmanu, u sistemu komunikacije JA -------- JA
dolazi do kvalitativne transformacije informacija u procesu komuniciranja.
Adresant (JA) prenosi poruku samom sebi, on unutar sebe preinauje svoje bie,
budui da bie neke linosti moemo da tumaimo kao individualni skup socijalno
vanih kodova, a taj skup se ovde menja u procesu akta komunikacije (Lotman,
2004, 31).
U knjievnom ratnom diskurs sistem JA --------- JA se transformie u sistem
MI MI


koji ima za posledicu transformaciju MI i njegovo ideoloko premetanje u polje
rasistikog diskursa, i gde je DRUGI iskljuen iz komunikacijskog modela. On je premeten, progutan u okviru poruke.

398

IV. Etnocentrini diskurs kao ratni diskurs

U tekstovima i diskursima koji podleu ovakvom modelu komunikacije, obino
preovlauje primitivni kolektivni denominator (Kristeva, 1993, 3), to jest
ostvaruje se diskurzivna strategija stvaranja identiteta u okviru kojeg JA postaje
neodvojivo od MI, uranjajui u to kolektivno sopstvo, pa se sledstveno tome
komunikacija odvija na relaciji

gde je adresat ON/DRUGI ne samo iskljuen iz polja komunikacije, ve se kao takav

eli izbrisati, oistiti. U svojim dnevnikim zapisima Dobrica osi uvodi ono to
Apaduraj naziva diskursnim mehanizmom kontrastne identifikacije (Apaduraj, 2008,
61), izmeu Albanaca i Srba: Taj socijalni, politiki i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju protiv najdemokratskijeg,
najcivilizovanijeg, najprosveenijeg balkanskog naroda srpskog naroda (osi,
2000, 211), (T5)
Zapravo, osi ak ni ne imenuje Drugog, kao da je svestan benjaminovske ideje
da je ime taka u kojoj nesavreni ljudski jezik dodiruje isti, boanski jezik
(Aichele, 1997, 75), te da Drugi svakako nije dostojan imenovanja, to jest prizivanja
u postojanje.
Re je o strategijama konstrukcije identiteta koje Apaduraj naziva predatorskim
identitetima i ija drutvena konstrukcija i mobilizacija iziskuju istrebljivanje drugih,
bliskih drutvenih kategorija (isto). To posebno vai ako se radi o mapi svetog nacionalnog prostora, kakvu predstavlja Kosovo meu mnogim pesnicima (Munan, 1999),
za koje Kosovo nije drugo do prestvoreno i posrbljeno Jevanelje... (Bekovi, NIN,
8. april 2004).
Ova diskurzivna konstrukcija predatorskog identiteta, prema Apaduraju, mobilie
razumevanje sebe kao ugroene veine, to se jasno ogleda u T2 i u njegovom diskursnom
naliju u T3. Na ovakvim knjievnim i analognim politiko-istorijskim i pravnim
diskursima se zasnivaju predatorski identiteti
u kojima je ideja o narodu jedne drave uspeno svedena na princip etnikog
singulariteta, tako da se postojanje ak i najmanje manjine unutar nacionalnih
granica doivljava kao nepodnoljivo naruavanje istote nacionalne celine...

399

Zato svaka manjina, kao podsetnik na taj mali, ali neprijatan nedostatak, izaziva poriv za ienjem (Apaduraj, 2008, 63).

Na analognom komunikacijskom modelu se zasnivaju druge afilijacije etnocentrinog i esencijalistikog diskursa, u kojima se himnizira rat:
Balada za mog ujaka .K.
... Moj ujak , .K., doivotni ljubavnik etnike Albanije
Umro je pre osloboenja Kosova
Pre nego to su Adem i drugovi okrenuli pushku shkjauu193
On, koji je tako dobro znao da sloboda nikada ne dolazi bez prsta na
okidau,
I da njenu pesmu niti jedno saze ne peva ka tufek!

(Vinca, 2008, 196) (T6)

To je naravno utkano u mree etno-nacionalistikog diskursa, koji se sliva u diskurs

zasnovan na martirologici i nekrologici (Asurmendi et al., 2002):
Oma za Prekaze194

Prekaze nema visokih zdanja

ni tornjeva i velianstvene zvonike.
Prekaze ima staru kulu pogoenu granatama
i novu kulu gde se ljuljaju kolevke.

Ne zaboravljajui, naravno, ni groblje.

Ah, groblje!

Prekaze nije Troja, ni anakale il Termopili

Prekaze je obino selo, koje se raa i umire albanski
i rat vojuje ratniki bez zadrke!
(Vinca, 2008, 53) (T7)

U gore navedenom tekstu, ak i metajezika funkcija se postavlja u kontekst etnonacionalistike mitske temporalnosti raanja-umiranja i, naravno figure rata koji takoe u
ovakvom knjievnom diskursu dobija simboliku svevremenost.
193
194

Shkja peorativan puki naziv za Slovene, posebno Srbe, analogan iptarima za Albance.
Prekaze je selo u kojem je marta 1998. godine, zajedno sa svojom porodicom poginuo Adem Jaari (legendarni komandant OVK kako se figurira u politiko-istorijskom i medijskom diskursu na Kosovu)
u okraju sa snagama srpske policije.

400

Iako se u odreenim sociolingvistikim studijama moe naii na razumevanje

odgovora manjina, kao to to tvrdi Alen, smatrajui da one tako nadometaju
socijalnu nepravdu i pruaju dignitet nametnunom manjinskom statusu (Allen, 1983,
133), ipak ovakva vrsta kontradiskursa, koji se bazira na subjektivnom etnocentrizmu
i predrasudama, proizvodi i reproducira konflikt meu grupama. Jer, kako navodi
Kristeva, defanzivna mrnja, kult porekla veoma lako klizi u mrnju progona
(Kristeva, 1993, 3). Tako, ak i samo upotreba etnikih nadimaka (na primer iptari i
shkja koji su sasvim uobiajeni u javnoj komunikaciji) predstavlja oruje ideologija u
etnikim odnosima (Allen, 1983, 133).
V. Knjievni ratni diskurs i njegova simbolika mo
U ogledu isti rat Pol Virilio navodi da je pojam rata osnovni pojam nae civilizacije (Virilio, 1995, 565), te parafrazirajui Sun Cua iznosi da se ratna mehanika
razvija kao vatra koja, irei se, sve podire ispred sebe (isto, 570). Naime, nije teko
ustanoviti da ratni diskurs stremi prodiranju svih ostalih diskursa, i to u dve ravni:
1. u unutardiskurzivnoj logici gde taj diskurs prodire svoju temu; i 2. u odnosu na
ostale diskurse koje potinjava i prodire u svom diskursnom prostoru, ak i one koji
nastoje da se legitimiu kao antiratni diskursi, putem dodeljivanja njihovim diskurzivnim subjektima ratne uloge neprijatelja i smetajui ih u polje antidiskursa. Moda najinteresantniji sluaj je postupak aproprijacije, kada se odreeni tekst (kao recimo pesma
arlsa Simia u antologiji Kosovo sveta srpska zemlja) uvodi u okvir referencije (Goodman, 1978) knjievnog ratnog diskursa.
Polazei od ve iznetih modaliteta funkcionisanja knjievnog ratnog diskursa,
te relacije kontigviteta, slinosti i konvencionalosti izmeu tekstovnog univerzuma i ivotnog sveta (Johansen, 2002, 422), koji podvrgava tansfiguraciji i intenziviranju (isto), moemo govoriti o ogromnoj simbolikoj moi knjievnog ratnog
diskursa. I to, posebno, imaju li se u vidu dve teoretske postavke knjievne semiotike:
1. Lotmanova postavka da je umetniki tekst drugostepeni modelativni sistem, te
da je ideja u umetnosti uvek model, jer ona uspostavlja sliku stvarnosti (Lotman,
176, 44), odnosno umetnika poruka tvori umetniki model neke konkretne pojave
umetniki jezik modeluje univerzum u njegovim najoptijim kategorijama, koje, budui da ine najoptiji sadraj sveta, predstavljaju formu postojanja konkretnih stvari
i pojava (isto, 50). Ako ovome dodamo odredbu da jedan te isti tekst moe da igra
ulogu koda i ulogu poruke, ili, oscilujui meu tim polovima i jednog i drugog istovremeno (Lotman, 2004, 44), te da kultura pamti umetnike jezike prolosti (mogli bi se
dodati i poruke koje su u knjievnom diskursu nerazdvojne od koda), onda nam je jasno od kakvog je uticaja, koliko je rezistentan i koliki reaktualizujui potencijal ima i
knjievni ratni diskurs, posebno ako se ima u vidu i diseminacijski potencijal knjievnog /ratnog/ diskursa, koji putem tragova, fragmenata, figura, simbola, itd., prodire u
sve druge diskurse i diskurzivno polje u celini.
401

2. Druga postavka se tie zadovoljstva/uivanja u tekstu (Barthes, 1975). I za Lotmana su estetsko uivanje i ulno uivanje inherentni umetnikim tekstovima. Tekst (dodaemo i diskurs, jer zapravo takvo znaenje ima gotovo uvek u njegovim razmatranjima), ak i snagom svoje fizike materijalnosti moe da deluje na naa ula i da nam
prua oseanje radosti ili patnje (Lotman, 1976, 9698). ulno uivanje, prema njemu, pretpostavlja primenu viekratnih i raznih kodova, kao i dobijanje informacija iz
nesistemskog materijala, dok se intelektualno uivanje moe razumeti kao dobijanje
informacije iz sistemnosti. Kreativni proces enkodiranja i dekodiranja prua intelektualno uivanje (proces pretvaranja neznakovnog materijala u znakove) i fiziko uivanje
(koje stvara priroda teksta kao kvazimaterijalno tkivo, koji putem znakova stvara virtualnu fiziku realnost) (Lotman, 1976, 98). Slinu, jo otvoreniju i demokratskiju koncepciju uivanja predlae Bart, posebno kada navodi da tekst slasti izaziva svojevrsno
stanje izgubljenosti, koje moda izaziva i neprijatno stanje, ali koje uzdrmava istorijske, kulturne, psiholoke slojeve/pretpostavke itaoca, konzistentnost ukusa, vrednosti i njegove memorije, postavlja u stanje krize njegov odnos sa jezikom (Barthes,
1975, 14). Uprkos tekstu zadovoljstva koji te ispunjava, koji ti poklanja euforiju, teksta
koji dolazi iz kulture i ne raskida odnose sa njom, Bart govori i o jouissance o ekstazi
koja moe dovesti do gubitka i rastvaranja identiteta. Zapravo, istinsko bartovsko zadovoljstvo dolazi iz kreativog procesa pisanja i itanja, od stvaranja i re-kreiranja realnosti putem stvaranja i re-kreiranja kodova i njihove meusobne igre.
Meutim, u knjievnom ratnom diskursu zadovoljstvo i elja su povezane i uslovljene sa sistemom moi i dominacije, t.j. sa uivanjem u destrukciji i smrti. I to vredi gotovo
bez izuzetka za sve navedene tekstove (T1, T2, T3, T4, T5, T6 T7). Stvarajui takav
model sveta, gde je /etniki/ DRUGI radikalno zlo i monstrum, svojim rasistikim
diskurzivnim strategijama, kao i imajui u vidu postavke 1. i 2., moemo zakljuiti da
ovaj tip diskursa ima ne samo ogromnu simboliku mo u sklopu kulture, ve isto tako
i snaan potencijal stalne reaktuelizacije.
Na kraju, namee se pitanje: da li su mogue strategije u okviru semio-etike ili
diskurzivne etike kojima bi se pacifikovao knjievni ratni diskurs? Teko je ponuditi
odgovor na ovakvo i ovako postavljeno pitanje. Teko je takoe izbei skepticizam u
pogledu mogunosti pronalaenja terapije koju prieljkuje Wodak (1989, XIV), ak i u
pogledu idealnog modela komunikativne akcije koji predlae Habermas (1998, 422),
jer zapravo svaka normativna etika, socijalna, pravna i estetska racionalnost i premisa su nemoni u odnosu na strategije knjievnog /ratnog/ diskursa, iji subjektu uvek
nalaze prostora za manevrisanje, pozivajuci se na drevnu licencia poetica, ili na savremene zahteve za slobodom i kreativnim prostorom.
Literatura:

ADORNO, T. (1973) The Jargon of Authenticity (Translate by Knut Tarnowski and

Frederic Wiell). Evanston: Northwestern University Press.
AICHELE, G. (1997) Sign, Text, Scripture Semiotics and the Bible. Sheffield:
Sheffield Academic Press.

402

ALLEN, I. L. (1983) The Language of Ethnic Conflict. New York: Columbia University
Press.
APADURAJ, A. (2008) Strah od malih brojeva. Beograd: Biblioteka XX vek.
ASURMENDI, M, ur. (2002) Identitet i nasilje. Beograd: Biblioteka XX vek.
BARTHES, R. (1975) The Pleasure of the Text. Trans. Richard Miller. New York: Hill and
Wang.
BILEFELD, U. (1998) Stranci: prijatelji ili neprijatelji (Prev. Drinka Gojkovi). Beograd:
Bibioteka XX vek.
BOURDIEU, P. (1991) Language and Simbolic Power (Ed. by John B. Thompson).
Cambridge, Massachusets: Harvard University Press.
BOURDIEU, P. (1995) The Rules of Art (Trans. by Susan Emanuel). Stanford: Stanford
University Press.
BUGARSKI, R. (1995) Jezik od rata do mira. Beograd: Slovograf.
BUGARSKI, R. (2001) Lica jezika. Beograd: Biblioteka XX vek.
BURDIJE, P. (2003) Pravila umetnosti Geneza i struktura polja knjievnosti (Prev.
Vladimir Kapor i dr.). Novi Sad: Svetovi.
OLOVI, I. (2008) Balkan teror kulture. Beograd: Biblioteka XX vek.
OSI, D. (2000) Vreme zmija 1999-2000. Beograd: Slubeni glasnik.
DELEUZE, G, Guattari, F. (1987) A Thouand Plateaus Capitalism and Schizohrenia
(Trans. Brian Massumi). Minneapolis/London: University of Minnesota Press.
DERRIDA, J. (1992) Acts of Literature (Ed. Derek Attridge). New York and London:
Routledge.
ELTAJN, D. B. (1995) Razmiljanja o ratu i politikom diskursu: realizam, pravedni
rat i feminizam u nuklearno doba. U: Evropski diskurs rata, priredio Obrad Savi. Beograd:
asopis Beogradski krug. 533-557.
GOODMAN, N. (1978) Ways of Worldmaking. Indianapolis: Hackett Publishing
Company.
FAIRCLOUGH, N. (1989) Language and Power. New York: Longman Inc.
FOUCAULT, M, and Deleuze, G. (1977) Intellectuals and Power. U: Language,
Counter-Memory, Practice: Selected Essays and Interviews, edited by D. F. Bouchard. Ithaca: Cornell University Press.
FOUCAULT, M. (1981) The Order of Discourse. In Untying the Text: A Post-Structuralist Reader. Ur. Robert Young. Boston, London and Henley: Routledge&Kegan Paul.
FUKO, M. (1998) Treba braniti drutvo Predavanja na Kole de Fransu 1976. godine
(Prev. Pavle Sekeru). Novi Sad: Svetovi.
FUKO, M. (2010) Spisi i razgovori (ur. Mladen Kozomara, prev. Ivan Milenkovi).
Beograd: Fedon.
HABERMAS, J. (1998) On the Pragmatics of Cmmunication (Ed. Maeve Cooke).
Cambridge/Massachusetts: The MIT Press.
HORVAT, B. (1989) Kosovsko pitanje. Zagreb: Globus.
JAKOBSON, R. (1966) Lingvistika i poetika. Beograd: Nolit.

403

JAKOBSON, R. (1987) Language and Literature ((Ed. K. Pomorska and S. Rudy).

Cambridge, MA: Belknap Press of Harvard University.
JOHANSEN, J. D, i Larsen, S. E. (2002) Signs in Use An introduction to semiotics
(Trans. by Dinda L. Gorle and John Irons). London, New York: Routledge.
JOHANSEN, J. D. (2002) Literary Discourse A Semioic-Pragmatic Approach to
Literature. Toronto Buffalo London: University of Toronto Press.
JUVAN, M. (2011) Nauka o knjievnosti u rekonstrukciji (Prev. Miljenka Vitezovi).
Beograd: Slubeni glasnik.
KRISTEVA, J. (1993) Nations Without Nationalism (Trans. by Leon S. Roudiez). New
York: Columbia University Press.
LEPENIS, V. (2009) Kultura i politika (Prev. Drinka Gojkovi).Beograd: Geopoetika.
LOTMAN, J. (1976) Struktura umetnikog teksta (Prev. Novica Petkovi). Beograd:
Nolit.
LOTMAN, J. (2004) Semiosfera U svetu miljenja ovek tekst semiosfera istorija. Novi Sad: Svetovi.
Munan, I, ur. (1999): Kosovo srpska sveta zemlja Poetska antologija. Temivar:
Savez Srba u Rumuniji.
SCHJERVE, R. R. 1989. Political Speech of Futurism and Italian Fascism. U:
Language, Power and Ideology Studies in Political Discourse. Ed. By Ruth Wodak.
Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins Publishing Company.
VAN DIJK, Teun A. (2008): Discourse and Power. Hampshire/New York: Palgrave
Macmillan.
VINCA, Agim (2008): Letr Zotit Poezi t zgjedhura (Zgjodhi e prgatiti Rexhep
Qosja).Tiran: Botimet Toena, 2008.
VIRILIO, Pol. 1995. isti rat. U Evropski diskurs rata. Ur. Obrad Savi. Beograd:
asopis Beogradski krug.
WODAK, Ruth ed. (1989): Language, Power and Ideology Studies in Political
Discourse. Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins Publishing Company.

404

Anton Berishaj
Faculty of Philology
University of Prishtina

Literature as a War Discourse: Albanian and Serbian

Writers in the War of the Words

Abstract:
This essay offers theoretical and explanatory model of the literary war discourse, which
is described thorough its three seminal features: 1. Literary war discourse is a discourse
that by necessity creates special referential relations with a particular contexts, that is
with the real and symbolic power, politics and its actors, by way of replicating textual
functions into context and particular rhetorical and semantic strategies, and thus by
establishing a specific model of communication; 2. Literary war discourse is pervasive
in itself, under its aegis, it can encompass particular discourses theoretical, religious, scientific, legal, politico-historical etc. Literary war discourse, as the war discourse
in general, appears as overarching discourse, aiming (and to the large extend succeeding) to reach even to the infinitesimal point of communicational space and one
which rules this space excluding the Other from it, depriving the Other actors and Different discursive action (that would enable for the projection and creation of different
political decisions) from their space; 3. Literary war discourse is a cannibalistic discourse discourse that symbolically eats its subject, as well as other texts and discursive
subjects whose decisions do not belong to the field of war discourse, by creating a pervasive referential framework (Goodman, 1978), always, of course, taken in the relations
and functional proportions under 1 and 2. The real subject of this discourse is the
destruction of Other, devouring the life of Others and finding jouissance and eros
(Barthes, 1975) in that devouring.

Key words:
discourse, literary war discourse, counterdiscourse, model of communication, figures
of power

405

406

Ima li saradnje
posle svega:
kulturne i politike
prakse preko
granice

407

408

Jelena Lonar
Fakultet politikih nauka
Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Jorku

Kulturna batina na Kosovu:

Iskljuivanje manjina kroz inkluzivno zakonodavstvo
Apstrakt:
Ovaj rad se fokusira na meuetnike odnose na Kosovu i to kroz analizu procesa usvajanja dva relevantna manjinska zakona na Kosovu: Zakona o istorijskom centru Prizrena i Zakona o selu Velika Hoa. Upotrebom kritike analize okvira, u radu se istrauje
tok zakonodavnog procesa, nain predstavljanja pitanja sa dnevnog reda, korisnika zakona i drugih aktera ukljuenih u pomenuti proces. Nalazi pokazuju da ak i povoljno
manjinsko zakonodavstvo moe posluiti kao mehanizam iskljuivanja. Dok zakonodavni okvir na Kosovu garantuje potpunu zatitu manjinskih prava, kosovske politike
institucije ohrabruju etnike podele i meuetnike tenzije.

Kljune rei:
meuetniki odnosi, kulturna batina, zakonodavni proces, Kosovo.

409

Tokom proteklih nekoliko godina, Kosovo je postiglo znaajan napredak kada je re

o zatiti manjinskih prava. Taj se napredak posebno odnosi na usvajanje adekvatnih
zakona, ali problemi u vezi s njegovim sprovoenjem i dalje postoje. Kosovo se bori sa
iroko rasprostranjenim krenjem manjinskih prava i visokim meuetnikim tenzijama. Veliki deo tekstova koji se bave zatitom manjinskih prava na Kosovu fokusira se
na institucionalni okvir, iako se zakonodavstvo povoljno po manjine u praksi slabo
sprovodi. Ovaj rad sugerie da je potrebno analizirati zakonodavne procese, naine
predstavljanja pitanja sa dnevnog reda i aktera koji su u njih ukljueni. elim da razmotrim kako tee zakonodavni proces, kako se predstavljaju pitanja koja su na skuptinskom dnevnom redu, i ko i na koji nain uestvuje u tom procesu. Okviri i opravdanja za donoenje odreenih zakona mogu nam pomoi da objasnimo jaz izmeu
zakonskih obaveza zatite manjina i njihovog sprovoenja.
U pomenute svrhe, u ovom se radu razmatra proces usvajanja dva zakona relevantna za manjine: Zakon o istorijskom centru Prizrena (u daljem tekstu: Zakon o Prizrenu) i Zakon o selu Velika Hoa (u daljem tekstu: Zakon o Velikoj Hoi). Koristim ove
zakone da bih otvorila ire pitanje meuetnikih odnosa. Analiza otkriva sloenu prirodu meuetnikih odnosa na Kosovu i pokazuje kako ak i inkluzivno zakonodavstvo
moe da doprinese iskljuivanju manjina.
Struktura rada je sledea: prvi deo ispituje nivo zatite manjinske kulturne batine
na Kosovu. Drugi deo uvodi metod kritike analize okvira (critical frame analysis, o
tome vie kasnije u tekstu), kojim se ispituje zakonodavni proces, dok se u treem delu
predstavljaju nalazi. Analiza pokazuje da je okvir unutar kojeg su predstavljeni Zakon
o Prizrenu i Zakon o Velikoj Hoi neodvojiv od okvir pretnje i nezavisnosti, a takav
nain interpretacije pitanja znaajnih za manjine moe dodatno da doprinese uveanju
meuetnikih tenzija izmeu Srba i Albanaca. Isti argument dodatno se potkrepljuje u
etvrtom delu, koji se usredsreuje na iskljuenje pojedinih pitanja i aktera iz rasprave
o dva analizirana zakona. U petom delu dati su zakljuci analize.
Kulturna batina na Kosovu: zakonodavstvo versus implementacija
Zatita kulturnih i verskih objekata na Kosovu zagarantovana je Ustavom Kosova,
Zakonom o specijalnim zatienim zonama, Zakonom o istorijskom centru Prizrena i
Zakonom o selu Velika Hoa/Ho e Madhe. Pomenuti zakoni garantuju ouvanje i
zatitu kulturne i verske batine, posebno srpskih pravoslavnih manastira, crkava,
drugih verskih objekata, kao i istorijskih i kulturnih objekata od posebnog znaaja za
zajednicu kosovskih Srba, kao i ostale zajednice195 u Republici Kosovo (Zakon o specijalnim zatienim zonama, 2008, l. 1).
195

Pojam zajednice odnosi se na srpsku, tursku, bonjaku, akalijsku, romsku, egipansku i goransku
manjinu. Njegova upotreba je izabrana na Kosovu umesto pojma etnike manjine iz dva razloga: 1)
pojam manjina moe imati negativne konotacije za manjine (naroito Srbe); 2) sama terminologija
ukazuje na jednakost izmeu Albanaca i nealbanskog stanovnitva (Toth i Vizi, 2014).

410

Zakonodavstvo koje se odnosi na manjinsku kulturnu batinu deo je ireg plana

kojim se podstie jaanje multikulturalnosti na Kosovu, to je postavljeno kao glavni
uslov za reavanje pitanja konanog statusa Kosova. Osnovni uslov pre donoenja
odluke o konanom statusu Kosova bio je da kosovske institucije pokau spremnost i
sposobnost da zatite prava manjina. Potreba da se zatiti kulturna batina manjina, a
posebno pravoslavni verski objekti, eksplicitno se istie u Aneksu V Ahtisarijevog
plana. U skladu sa Ahtisarijevim planom, Skuptina Kosova je, poevi od 2008.
godine, usvojila mnogobrojne zakone i propise koji obezbeuju kljune garancije za
zatitu manjinskih prava. Meu onima koji se odnose na zatitu kulturne batine,
najvaniji su Zakon o Prizrenu i Zakon o Velikoj Hoi, usvojeni 2012. godine. Zakon o
Prizrenu i Zakon o Velikoj Hoi treba da reguliu nain na koji se ustanovljuju specijalne
zatiene zone u optinama Prizren i Orahovac, nain na koji se njima upravlja, ali i
zatitu, promovisanje i ouvanje kulturne i verske batine ovih zona i spreavanje
urbanog razvoja koji bi u budunosti mogao da utie na ove lokalitete.
No, bez obzira na postojanje inkluzivnog i po manjine povoljnog zakonodavstva, i
dalje dolazi do incidenata meu kojima su ruenje, kraa i vandalizam nad kulturnim
i verskim objektima, posebno objektima srpske kulturne batine. Zapaa se
kontinuirani nedostatak saradnje izmeu lokalnih vlasti i vlade u sprovoenju ovih
zakona. Lokalne prizrenske ili orahovake vlasti redovno bojkotuju ili zaobilaze
sprovoenje ovih zakona (Arraiza, 2014). Osnovni problem predstavlja nelegalna
gradnja oko zatienih lokaliteta, koju esto odobravaju same optinske vlasti (EC Ma
Ndryshe, 2013, OEBS, 2014).
Imajui u vidu odsustvo implementacije zakona koji se odnose na zatitu manjinske kulturne batine, ovaj rad namerava da ispita naine na koji su zakoni usvojeni,
kao i kako se predstavljaju pitanja sa skuptinskog dnevnog reda, grupe kojima su zakoni namenjeni, kao i drugi akteri koji su ukljueni u ovaj proces. Na primer, ako se
optinske vlasti protive sprovoenju zakona, da li su imale priliku da iznesu svoje primedbe pre nego to su zakoni stupili na snagu? iji su se glasovi uli tokom rasprave?
Koliko su poetni predlozi izmenjeni tokom javne i skuptinske rasprave? Koji su bili
glavni argumenti za usvajanje zakona? Okviri i opravdanja za donoenje ovih zakona
mogu nam pomoi da objasnimo jaz izmeu zakonskih obaveza zatite manjina i njihove implementacije.
Dostupna literatura ne daje odgovore na ova pitanja. Vei deo postojeih istraivanja usredsreen je na institucionalne mehanizme za zatitu manjina i prua korisne
informacije o zakonodavstvu Kosova (Beha, 2014) i efektima podele vlasti (Lonar,
2015). Meutim, znamo veoma malo o tome zbog ega su doneti odreeni zakoni relevantni za manjine i, s tim u vezi, zbog ega je njihova implementacija tako spora.
Metode i podaci
Da bi se razumelo kako su usvojeni zakoni koji su relevantni za manjine, i posebno
Zakon o Prizrenu i Zakon o Velikoj Hoi, ovaj se rad usredsreuje na zakonodavnu ra411

spravu umesto na njen krajnji proizvod. Postoje dva razloga za moj interes za proces
donoenja zakona o Prizrenu i Velikoj Hoi. Prvo, priznavanje kulturne batine jedne
grupe simbolizuje priznanje kulturnog identiteta te grupe, kao i njenog istorijskog prisustva na odreenoj teritoriji. Kulturna batina na Kosovu je tesno povezana sa sporovima izmeu Albanaca i Srba oko pitanja prava na teritoriju. Srpska kulturna batina
je za mnoge Albance simbol godina represije i diskriminacije, dok je za mnoge Srbe ona
simbol kolevke srpske nacije (Arraiza, 2014). Prema tome, moglo bi se oekivati da je
rasprava o zatiti srpske kulturne batine obuhvatila raznovrsne aktere, percepcije,
emocije i predstave o drugoj etnikoj grupi. Drugo, budui da kulturna batina nije
relevantna iskljuivo za pripadnike manjinskih zajednica, ta oblast bi mogla posluiti
za lake formulisanje efikasne strategije za intenziviranje meuetnikog dijaloga i pomirenja. U brojnim se tekstovima tvrdi da u postkonfliktnim situacijama kulturna batina esto postaje snaan simbol i instrument pomirenja (Preis i Mustea, 2013). Budui da kultura ima potencijal i da olaka drutvenu koheziju i da opravda drutveno
iskljuivanje, analiza zakonodavstva u oblasti manjinske kulturne batine moe da
nam rasvetli meuetnike odnose na Kosovu.
Rad se zasniva na analizi 29 tekstova meu kojima su prvenstveno zvanini
dokumenti u kojima su iskazani stavovi glavnih politikih predstavnika i predstavnika civilnog sektora o predlozima zakona. Spisak analiziranih dokumenata nalazi
se u prilogu na kraju ovog rada. Svi analizirani dokumenti bili su dostupni na internetu. U radu se koristi kritika analiza okvira (critical frame analysis) odabranih
dokumenata da bi se razumeo zakonodavni proces i nain na koji su predstavljana
pitanja sa skuptinskog dnevnog reda. Kritika analiza okvira predstavlja verziju
analize okvira (frame analysis) koja paketu okvira (frame package) dodaje dimenziju glasa (voice).
Okvir, centralni pojam u analizi okvira, ve je u irokoj upotrebi u razliitim oblastima kao to su antropologija (Bateson, 1972), sociologija (Goffman, 1974), istraivanja o drutvenim pokretima (Benford i Snow, 2000; Snow i Benford, 1988) i analiza
medija (Gamson i Modigliani, 1989; Van Gorp, 2007). Govorimo o paketu okvir kao o
skupu okvira i sredstava uz pomo kojih promiljamo neki fenomen i smetamo ga u
odreene okvire. Okvir se pak obino definie kao ideja ili pria koja prua smisao realnosti (Gamson, 2004; Gamson i Modigliani, 1989; Goffman, 1974). To najee podrazumeva niz razliitih stavova posredstvom kojih se konstruie smisao organizovanjem i povezivanjem raznih simbola, slika i argumenata (Gamson, 2004). S druge
strane, sredstva kojima fenomene smetamo u odreene okvire ukljuuju izbor rei,
metafore, opise i druga simbolika sredstva koja nam sugeriu kako da razmiljamo o
nekom politikom pitanju (Gamson i Modigliani, 1989, 3), dok se sredstva promiljanja
odnose na eksplicitne i implicitne iskaze koji se odnose na obrazloenja, uzroke i
posledice u vremenskom poretku, upotpunjujui paket okvira (Van Gorp, 2007, 64).
Dok okvir poziva da se predlog izvesne politike i institucionalne mere ita na odreeni
nain, njegova primena pomou sredstava promiljanja i smetanja u okvire prua
specifinu artikulaciju problema (dijagnoza), kao i objanjenje zato se njime treba
412

baviti i kako ga treba reiti (prognoza) (Bacchi i Eveline, 2010; Meier, 2008, 156; Verloo
i Lombardo 2007).
Kritika analiza okvira svemu prethodno pomenutom dodaje dimenziju glasa
koja predstavlja kritiki dodatak analizi okvira. Dimenzija glasa upuuje na to ko
ima pravo glasa u definisanju problema i odluivanju kako bi trebalo reiti problem.
Kako tvrde Verlo i Lombardo (Verloo i Lombardo, 2007, 34), na taj nain analiza
dobija dimenziju ukljuenosti/iskljuenosti i moi koja omoguava da se odredi koji su
glasovi (perspektive i iskustva) po pravilu ee ukljueni ili iskljueni iz procesa
oblikovanja institucionalnih problema i reenja u zvaninim dokumentima.
Oslanjajui se na ove definicije, iznela sam niz pitanja za potrebe sprovoenja analize
(videti Ilustraciju 1). Pitanja koja su ovde navedena omoguila su mi da ustanovim ko
je imao glas kada su problemi definisani i kako su konstruisana znaenja, problemi i
pozicije tokom rasprave o zakonima o Prizrenu i Velikoj Hoi. Smetanjem problema u
odreene okvire takoe se vri odabir onog to treba shvatiti kao problem, ime se
takoe skree panja s drugih pitanja.
Ilustracija 1: Koraci u okviru analize zakonodavnog procesa
1. Dimenzija okvira
Koji su glavni okviri u oblikovanju izgradnje i tumaenja problema?
2. Dimenzija problema
ta se percipira kao problem?
Zato se na to gleda kao na problem? Koje pretpostavke lee iza odreene predstave o
problemu? Koje posledice proizvodi ovakvo prikazivanje problema?
ta je ostalo neproblematino u smetanju problema u okvir? ta se preutkuje? Koja pitanja
su iskljuena iz rasprave?
3. Dimenzija glasa
Koji akteri imaju glavni glas u izgradnji i artikulaciji problema?
Problem je predstavljen kao iji problem? U ije se ime deluje?
Koji akteri su iskljueni iz rasprave?

Opti nalazi
Zakone o Prizrenu i Velikoj Hoi predloila je vlada, a pripremljeni su u saradnji sa
Meunarodnom civilnom kancelarijom (MCK). Zajedniki su razmatrani u skuptini, a
usled meusobne slinosti, na njih su uloeni slini amandmani i primedbe.
Usvajanju zakon u skuptini prethodila je duga i estoka rasprava. Organizacije
civilnog drutva (OCD) iz Prizrena i Orahovca organizovale su proteste196 protiv
njihovog usvajanja. Peticije OCD podnete skuptini u kojima se zahtevalo odbacivanje
196

Najmasovniji protestni dogaaj organizovan je u Prizrenu, 29. januara 2012. godine. Tada se okupilo
nekoliko hiljada ljudi, a dogaaj je podrala Skuptina optine Prizren i sledee politike stranke:
Samoopredeljenje (VV), AKR i Turska demokratska partija Kosova.

413

zakona potpisalo je preko 10000 ljudi. Predloge zakona takoe su kritikovale lokalne
vlasti Prizrena i Orahovca, kao i Skuptina Kosova. Skuptina optine Prizren
organizovala je sastanak kako bi se razgovaralo o Zakonu o Prizrenu i izdala je
saoptenje sa zahtevom upuenim Skuptini Kosova da odbaci zakon. Skuptinska
komisija197 za poljoprivredu, umarstvo, ivotnu sredinu i prostorno planiranje,
funkcionalna komisija kojoj je dodeljena uloga glavne komisije nadlene za reviziju
zakona, takoe je jednoglasnom odlukom preporuila Skuptini da vrati zakone na
reviziju vladi, pozvavi na iroku javnu raspravu u procesu izrade novih nacrta. Pored
toga, grupa od 12 poslanika zatraila je od Ustavnog suda ustavnu ocenu predloga
zakona. Meu uesnicima u javnim i skuptinskim raspravama je postojala opta
saglasnost da predloge zakona treba odbaciti, a zakone napisati iznova. Oni su traili
transparentan i inkluzivan proces u koji bi bili ukljueni domai i meunarodni
strunjaci iz oblasti kulturnog naslea, pravni strunjaci i organizacije civilnog
drutva. No, uprkos ovako snanom protivljenju, oba zakona su usvojena uz manje
ispravke u Skuptini Kosova 20. aprila 2012. godine. Glasaka veina za oba zakona
obezbeena je glasovima iz redova poslanika Demokratske partije Kosova (DPK),198
poslanika zajednica, uz pomo nekoliko poslanika iz Alijanse za budunost Kosova
(ABK) i Alijanse za novo Kosovo (ANK).199
Rasprava o ta dva zakona oblikovala se kroz dva glavna okvira: okvira pretnje i
okvira nezavisnosti. Okvir pretnje su usvojili mnogobrojni lanovi Skuptine
Kosova, predstavnici razliitih vladajuih i opozicionih stranaka, Skuptine optine
Prizren i Orahovac, kao i OCD iz Prizrena i Orahovca. Tvrdnje predstavnika vlade
oblikovane su pak kroz okvir nezavisnosti.
Protagonisti paketa okvira pretnje tvrdili su da je glavni problem u vezi sa
zakonskim predlozima o Prizrenu i Velikoj Hoi ukljuivanje predstavnika Srpske
pravoslavne crkve u optinske savete za zatitu kulturne batine. Tokom rasprava o
zakonima ponuena su raznovrsna obrazloenja i objanjenja problema, ime je
nastao sledei potpaket okvira: diskriminacija, usklaenost sa Ustavom, vlasnitvo
nad kulturnom batinom i meuetniki sukob. S druge strane, okvir nezavisnosti
gradio se oko potencijalnih problema koji bi usledili ukoliko bi dolo do odbacivanja
oba predloga zakona, i oko njihovih posledica. Odbacivanje zakona je shvaeno kao
prepreka potpunoj nezavisnosti Kosova i potovanju meunarodne zajednice.

Na Kosovu se za skuptinske odbore koristi re komisija, pa u i ja u ovom radu koristiti isti termin.
Svi poslanici DPK (PDK) koji su uzeli re na skuptinskom odboru i plenarnim sednicama zalagali
su se za odbacivanje zakona. Meutim, partijska disciplina je prevladala i vlada je uspela da obezbedi
potrebnu veinu. Pre glasanja, nekoliko poslanika je tvrdilo da su poslanici DPK dobili detaljna uputstva
kako da glasaju na svaki od amandmana.
199
Zakon o Velikoj Hoi usvojen je sa 59, a Zakon o Prizrenu sa 56 glasova. Skuptina Kosova ima 120
lanova.
197
198

414

Okvir pretnje
Prikazi Srba i pravoslavne crkve pomogli su da se razvije okvir pretnje. Pravoslavna
crkva je predstavljena kao neprijatelj i sauesnik u genocidu. U tom svetlu su zatita
lokaliteta pravoslavne crkve i davanje posebnih prava upravljanja nad ovim lokalitetima
shvaeni kao napad na kosovsku dravnost. Tvrdilo se da SPC i dalje smatra Kosovo
neotuivim delom teritorije srpske nacije, drave i Crkve (Nait Hasani, DPK). Uz to,
Srbi su predstavljani kao da ne ele da se integriu i da priznaju dravu Kosovo (Saoptenje
Skuptine optine Orahovac, 17. 6. 2011). O zakonima se govorilo kao o pretnji teko
steenoj nezavisnosti, dok se odbacivanje zakona shvatalo kao in patriotizma i ponosa.
Okviri kao to su posrbljavanje Kosova, teror, ponienje i optina u optini,
korieni su da bi se jaao narativ o pretnji. Aljma Ljama (Alma Lama, Demokratska liga
Kosova DLK) je tako tvrdila da usvajanje zakona znai posrbljavanje Kosova (Plenarna
sednica, 20. 04. 2012). Jo jedan ilustrativan primer nude izjave Naita Hasanija (Nait
Hasani, DPK), koji je tvrdio da Prizrenska pravoslavna bogoslovija ne bi trebalo da bude
zatiena kao kulturna batina, jer je obrazovala politiare kao to su Miloevi i drugi,
koji su poinili genocid i zloine protiv ovenosti, a ukoliko do toga doe, bie mnogo
oseanja mrnje, oseaja da je poinjen zloin, jer su ovu kolu osnovali svi oni koji su se
borili protiv nas, poniavali nas, vreali nas i osuivali (Plenarna sednica, 20. 4. 2012).
Pored toga, lanovi Skuptine optine Orahovac izjavili su: Mi, lanovi Komisije za
politiku i finansije vidimo usvajanje ovog zakona kao nerazumno, jer on predvia
formiranje jedne mini-optine u optini Orahovac, kojoj pripada selo Velika Hoa,
naseljeno srpskom manjinom.
Snano protivljenje predlozima zakon prouzrokovano je percepcijom da su Srbi i
Srpska pravoslavna crkva glavna pretnja kosovskoj dravnosti. Povod za nastanak ovog
okvira pretnje bilo je predloeno ukljuivanje predstavnika SPC u Savet za zatitu
kulturne batine Prizrena i Velike Hoe. Prema lanu 4.3 predloga Zakona o Velikoj Hoi,
Savet sela Velika Hoa sastojao bi se od pet lanova: dva lana koja bira Skuptina optine
Orahovac, dva lana koja biraju itelji sela Velika Hoa i jednog lana kog imenuje Srpska
pravoslavna crkva. Prema zakonu, Savet ima konsultativna prava u pitanjima u vezi sa
zatitom i unapreenjem verske i kulturne batine u oblasti ruralnog planiranja. Umesto
navedenog, lanovi skuptinskog odbora predloili su da Savet povea broj predstavnika
na sedam lanova: etiri koja e birati Skuptina optina Orahovac i tri koja e birati
itelji Velike Hoe, ime se iz uea u radu Saveta iskljuuje SPC.
Slino tome, Predlog zakona o Prizrenu (l. 16) predviao je osnivanje Saveta za
kulturnu batinu Prizrena sa istim nadlenostima koje je imao i Savet za batinu u
Velikoj Hoi, uz ukljuivanje verskih predstavnika. Kao to je najpre predloeno, a
konano i usvojeno, Savet za batinu Prizrena sastoji se od sedam lanova: jednog
predstavnika Optinske kancelarije Prizrena zaduenog za zajednice i povratak i est
lanova iz kosovskog civilnog sektora koji imaju iskustva u ouvanju, razvoju i/ili
promociji kulturne batine Prizrena. Meu est predstavnika civilnog drutva, jednog
lana treba da izabere islamska zajednica, jednog lana treba da izabere Srpska
415

pravoslavna crkva, a jednog lana bira katolika crkva. Najmanje dva lana iz civilnog
sektora treba da budu priznati strunjaci u oblasti kulturne batine. Protivpredlog
skuptinskog odbora podrazumevao je da Prizrenski savet broji est lanova, i to samo
predstavnika civilnog drutva sa iskustvom u ouvanju, razvoju i/ili promociji kulturne
batine Prizrena, bez ukljuivanja predstavnika verskih zajednica.
Okvir unutar kojeg je predstavljeno ukljuivanje predstavnika SPC u Savete za batinu
Prizrena i Velike Hoe, bio je diskriminatorski, neustavni okvir naruavanja sekularnog
karaktera Kosova. Usled toga, predlogu se otro protivio skuptinski odbor nadlean da
razmatra predloge zakona, grupa organizacij civilnog drutva i skuptine optina.
Protivnici zakona su prepoznali problem i u lanu 18.4 Predloga zakona o
Prizrenu, prema kojem e:
Komisija traiti saglasnost Srpske pravoslavne crkve za bilo kakve aktivnosti
koje bi uticale na svojinu Srpske pravoslavne crkve u Istorijskom centru Prizrena u skladu sa Aneksom V Sveobuhvatnog predloga za reenje statusa i
Ustavom.

Ova odredba je uzburkala emocije. Poslanik Emin Gerbei (Emin Gerbeshi,

Samoopredeljenje) je, na primer, tvrdio da je Zakon antialbanski, antiistorijski, i
neljudski. ak nas vraa u srednji vek kada je crkva sve ureivala (Plenarna sednica, 20.
4. 2012). lanovi Skuptine optine Prizren takoe su prigovorili da svi graevinski
radovi oko pravoslavnih objekata zavise od Pravoslavne crkve. Izneta je tvrdnja da se
Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu daje vie ovlaenja nego u Srbiji. U nastavku
teksta u se detaljnije usredsrediti na argumente koji su korieni da bi se opravdala
percepcija prema kojoj je ukljuivanje predstavnika pravoslavne crkve bilo problematino.
Diskriminacija i ravnopravnost
U svim analiziranim dokumentima, diskriminacija je bila najupeatljiviji argument
protiv ukljuivanja pravoslavnih srpskih predstavnika u Savete za batinu. Okvir diskriminacije koji se isprva javljao u diskursu lokalnih nevladinih organizacija i predstavnika optina Prizren i Orahovac, takoe je prevladalo u skuptinskim raspravama. Tokom rasprava, formirana su tri stava o diskriminaciji: 1) ukljuivanje srpskih verskih
predstavnika predstavlja diskriminaciju graana Kosova; 2) ukljuivanje srpskih verskih predstavnika predstavlja diskriminaciju drugih verskih zajednica; 3) ukljuivanje
se ne moe tretirati kao diskriminacija, ako niko nije iskljuen.
Prvo, pravoslavna crkva je predstavljena kao jedini korisnik zakona, to samo po sebi
predstavlja diskriminaciju nad drugim graanima Prizrena i Orahovca. Na primer,
poslanik Ljiburn Aljiu (Liburn Aliu, Samoopredeljenje) je tvrdio da graani Velike Hoe
nisu samo Srbi, ve i ateisti i pripadnici islamske i katolike zajednice. Kako se titi samo
pravoslavna kulturna batina, nad svim ostalim graanima Velike Hoe se vri
diskriminacija. Drugo, iznete su tvrdnje da je Srpska pravoslavna crkva favorizovana u
416

odnosu na ostale verske zajednice. U saoptenju od 26. avgusta 2011. godine, Koalicija
nevladinih organizacija za odbranu Istorijskog centra Prizrena saoptila je da sadraj
zakona omoguava dodatni glas Pravoslavnoj crkvi. Pozitivno diskriminisanje
pravoslavne crkve u odnosu na ostale verske zajednice takoe su istakli islamska
zajednica i drugi lanovi Skuptinske komisije za poljoprivredu, umarstvo, ivotnu
sredinu i prostorno planiranje i Skuptina optine. Iako je predlogom zakona precizirano
da pored pravoslavne crkve, i katolika crkva i islamska zajednica biraju po jednog lana
Saveta za batinu Prizrena, argumenti o diskriminaciji su se fokusirali samo na
ukljuivanje srpske pravoslavne zajednice.
Prikazivanje Srba kao privilegovane etnike grupe ne odraava se samo na sliku o
Srbima, ve i na samopercepciju Albanaca kao veinske zajednice. Davanje dodatnih
prava Srbima stavlja sve ostale u podreeni poloaj. Primer prethodno navedenog nalazimo u izjavi emajlja Kurtiija (Qemajl Kurtishi), predstavnika u Skuptini optine
Prizren, koji je tvrdio da Zakon o Prizrenu predstavlja napad na njegov identitet i da ga
vrea kao kosovskog muslimana (08. 09. 2011).
Iako su uesnici u raspravi najveim delom smetali dodatna prava pravoslavne crkve u okvir diskriminacije i ugroavanja jednakog tretmana i identiteta graana Kosova, Ustav definie Kosovo kao multietniko drutvo i garantuje posebna prava onima u
neravnopravnom poloaju. Oslanjajui se na to, Ustavni sud se u svojoj proceni ustavnosti Zakona o Prizrenu i Velikoj Hoi zaloio za trei navedeni stav o diskriminaciji:
Dajui pravo uea u procesu lokalnog planiranja, dva razmatrana zakona
omoguavaju ukljuivanje Srpske pravoslavne crkve, islamske zajednice i katolike crkve. To podrazumeva da niko nije iskljuen iz uea u ovom procesu. Odredbe spornog zakona formalizuju uee i konsultovanje s navedenim
telima. To je uinjeno prema slovu i u duhu Ustava i u skladu s posebnim
poloajem zajednica u Republici Kosovo i multietnikim karakterom drave.

Meutim, odluka Ustavnog suda je doneta u junu 2012. godine, tri meseca poto je
skuptina usvojila zakone. Budui da niko od ostalih aktera ukljuenih u raspravu nije
pomenuo multikulturalno poimanje jednakosti, zakonodavni proces i javne rasprave
su u najveoj meri smetene u okvir pretnje. Nedostatak protivargumenata dodatno je
pojaao percepcije da su zakoni nepravedni i da je pravoslavna crkva privilegovana u
odnosu na druge.
Usklaenost sa Ustavom sekularnost i neutralnost u verskim pitanjima
Drugi najsnaniji argument protiv ukljuivanja predstavnika srpske verske zajednice odnosi se na ustavnost i sekularnost. Dva razmatrana zakona nisu oznaena samo
kao diskriminatorna, ve i kao neustavna i protivna dravnoj sekularnosti i neutralnosti u verskim pitanjima. Ako se izuzmu saoptenja srpskih organizacija civilnog drutva i presude Ustavnog suda, svi ostali analizirani dokumenti naglaavaju neustav417

nost zakona. Najglasniji u pokretanju pitanja sekularizma i ustavnosti bio je narodni

poslanik Nait Hasani (DPK), koji tvrdi: Zahtevom da se verske zajednice uvrste u zakon, ovim zakonom je prekren lan 8. Ustava. Ovde bi trebalo doneti odluku da li smo
mi verska ili sekularna drava (Plenarna sednica, 20. 04. 2012).
Ustavni sud i meunarodni akteri zauzeli su razliite stavove unutar istog okvira.
Predstavnici Ustavnog suda izjavili su da princip sekularnosti nije prekren budui da
omoguava verskim organizacijama obavljanje svojih poslova bez neopravdanog
meanja drave, a verske organizacije ne mogu da propisuju ta drava moe ili ne moe
da ozakoni. Meutim, tokom javne i parlamentarne debate, jedini akter koji je zauzeo
slian stav bio je Piter Fejt (Peter Feith), ef Meunarodne civilne kancelarije, koji je
tvrdio da je Francuska takoe sekularna drava, ali da bez obzira na to, daje odreena
prava svojim verskim zajednicama. On je takoe istakao i da je glavni cilj ovih zakona
davanje verskih prava zajednicama, te bi stoga iskljuivanje predstavnika crkve iz procesa
odluivanja predstavljalo krenje osnovne svrhe ovih zakona (Sednica Komisije, 26. 03.
2012). Vlada koja je predloila zakone zauzela je prilino defanzivan stav, naglaavajui
da Srpskoj pravoslavnoj crkvi nije dodeljen izvrni autoritet, ve samo savetodavna
uloga u pitanjima koja se odnose na selo Velika Hoa i Istorijski centar Prizrena.
U ijoj je svojini kultura?
Tokom rasprava komisija posebno su se isticale tvrdnje o vlasnitvu nad
kulturom, to je dodatno osnailo percepciju pretnje i ugroenosti. Da li pravoslavni
objekti i lokacije pripadaju Srbima ili svim graanima Kosova? Kome pripada sama
pravoslavna crkva? Prilikom diskusije o ovim pitanjima, preovlaujue je miljenje
bilo da zakoni oduzimaju kulturno naslee graanima Kosova i da Srbima daju
ekskluzivno vlasnitvo nad kulturnim nasleem. Pozivajui se na to da pravoslavno
naslee pripada Kosovu, a ne samo Srbima, narodni poslanici Ljiburn Aljiu
(Samoopredeljenje), Nijazi Idrizi (DPK) i jo nekoliko drugih, predloili su da se u
zakonima ne koriste izrazi kao to je Srpska pravoslavna crkva, ve pravoslavna
crkva na Kosovu. Oni su postavili i pitanje porekla pravoslavnih crkava i manastira
insistirajui na tome da su pravoslavne crkve sagraene na temeljima ilirskoalbanske crkve (Nue Oroshi, Skuptina Prizrena). Takvim tvrdnjama dodatno je
ojaana negativna percepcija Srba kao Drugih koji ugroavaju izgradnju kosovske
drave i nacije. U istu svrhu je posluila i tvrdnja da versko naslee kao takvo
zapravo ni ne postoji. Savet Kosova za kulturno naslee pozivao se na injenicu da
UNESCO nije prihvatio izraz verska batina, pa se samim tim itava batina mora
tretirati kao kulturna, a ne verska.
Uz to, smatralo se da dodeljivanje prava upravljanja (a samim tim i prava vlasnitva)
pravoslavnoj crkvi nuno vodi unitenju naslea Kosova. Premda nije bilo objanjenja
zbog ega bi uee predstavnika pravoslavne crkve u savetima za kulturnu batinu
Prizrena i Velike Hoe vodilo unitenju naslea, parlamentarna komisija je esto
ponavljala ovu tvrdnju.
418

Meuetniki i verski sukob

Jo jedan argument protiv dva razmatrana zakona, a posebno protiv predloenog
sastava Saveta za ouvanje batine, odnosio se na to da davanje javnih ovlaenja verskim zajednicama izaziva mrnju i verski sukob. lanovi Skuptine optine Orahovac
izjavili su da je Zakon o Velikoj Hoi tetan ne samo po optinu Orahovac, ve i za
same pripadnike srpske manjine, budui da uvodi etniku podelu u nau optinu i da
e se negativno odraziti na rast napetosti izmeu albanske veine i srpske manjine
(17. 06. 2011).
Sukob su takoe pominjale i srpske nevladine organizacije, ali su ga pritom
objanjavale na neto drugaiji nain. U pozivu upuenom civilnom drutvu i graanima
Prizrena na ouvanje kulturne batine, Kosovska strateko-akciona mrea (KSAM)
odreuje uzrok meuetnikog sukoba u protestnim deavanjima koje je organizovao
civilni sektor. KSAM navodi sledee:
Strahujemo da je ovaj protest poziv ekstremnim grupama na versku netrpeljivost, nepotovanje drugih kultura i razliitosti, to po pravilu uvek kulminira i
pretvori se u nasilje... Smatramo da je ovakvo ponaanje civilnog drutva na
Kosovu poraavajue, s obzirom na to da oni koji treba da budu nosioci pozitivnih promena i pomirenja meu zajednicama, sve ee svojim protestima,
neodgovarajuom retorikom i govorom mrnje, doprinose porastu napetosti.

Okvir nezavisnosti
Iako je okvir pretnje bio dominantan tokom rasprave, postojali su pojedinani napori da se zakoni predstave na pozitivniji nain. Pomenuti napori svoj izraz nalaze u
okviru nezavisnosti. Premijer Haim Tai (Hashim Thai) i ministar Dardan Gai (Dardan Gashi) imali su u tome posebno istaknutu ulogu. Za njih je tokom rasprave o zakonima najvei problem predstavljalo odbacivanje predloga zakon. Budui da je
Ahtisarijev plan zahtevao usvajanje tih zakona, njihovo odbacivanje bi zaustavilo
proces priznanja pune nezavisnosti Kosova i negativno bi se odrazilo na njegov
meunarodni poloaj. Usvajanje ta dva zakona predstavljalo je i jedan od poslednjih
uslova za okonanje nadzirane nezavisnosti Kosova. Ovaj se argument ponavljao u
svakoj prilici i nudio kao odgovor na veinu prigovora protiv ovih zakona. Premijer
Kosova, Haim Tai, bio je posebno jasan predstavljajui zakone kao poslednju bitku za
nezavisnost:
Uveren sam da svi vi volite Kosovo i elite da naa zemlja bude ozbiljna drava,
da napreduje i da povrh svega, ispuni svoje dunosti u vidu obaveza preuzetih
prema meunarodnoj zajednici. Svesni ste da smo ove godine zajedno
zapoeli usvajanje poslednjih zakona iz Ahtisarijevog paketa. Da bismo zavrili ovaj proces, da bismo okonali fazu nadzora nad nezavisnou koji sprovodi

419

meunarodna zajednica, posebno Meunarodna civilna kancelarija, ovo pitanje bi trebalo shvatiti veoma ozbiljno. Ono predstavlja jo jedan istorijski
trenutak za Kosovo. To je trenutak kada Kosovo pred demokratskim svetom
svedoi da smo se konsolidovali kao drava, kao institucije i kao graani, i da
nastavljamo svoj put potpuno nezavisni. Ovaj kljuni dogaaj dokazuje da se
nae drutvo nee vratiti u gorku i ne tako daleku prolost (Plenarna sednica,
20. 04. 2012).

Komentariui Zakon o Prizrenu, Dardan Gai, ministar u vladi Kosova, rekao je

sledee: Ovaj zakon direktno utie na odnose Republike Kosovo sa njenim prijateljima
i saveznicima i budui da je tako, ja vas molim i apelujem na vas da se zakon usvoji u
predloenom obliku (Plenarna sednica, 20. 04. 2012).
Odgovarajui na prethodne izjave, nekoliko narodnih poslanika i lanova
skuptina Prizrena i Orahovca zastupalo je stav da parlament ne treba ucenjivati kako bi usvojio nametnute zakone. Hidajet Huseini (Hydajet Huseni, DPK)
tvrdio je da je u Srbiji drava takoe sekularna. U Srbiji je crkva odvojena od
drave i verske zajednice u Srbiji imaju jednak tretman. Zbog ega bi Kosovo
trebalo da ide dalje od ovoga? Da bi nekoga zadovoljilo i maskiralo se? (Plenarna sednica, 20. 04. 2012). Umesto potinjavanja uslovima EU i MCK, nekoliko narodnih poslanika tvrdilo je da Kosovo treba da zatiti svoju nezavisnost
i identitet. Na primer, narodni poslanik Nait Hasani (PDK) tvrdi da ovo nije
pitanje Izvetaja [EU] o napretku, ve pitanje etnike pripadnosti, kulturnih
problema i problema tradicije (Plenarna sednica, 23. 08. 2011). Umesto do
nezavisnosti, usvajanje ovih zakona vodi Kosovo do kapitulacije pred Srbijom i
meunarodnom zajednicom.
Ukljuivanje/iskljuivanje glasova: tumaenje tiine
Analiza je pokazala da su najistaknutiji bili okviri pretnje i nezavisnosti. Ahtisarijev
plan predviao je usvajanje ovih zakona u cilju zatite ugroene pravoslavne batine i
jaanja multikulturalizma na Kosovu. Meutim, u kosovskoj javnosti su ovi zakoni
percipirani kao pretnja procesu izgradnje drave i nacije na Kosovu. Usled toga, rasprave su pojaavale ve postojee negativne predstave o srpskoj zajednici i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Takva percepcija uticala je ne samo na to kakvi e se argumenti iznositi u
raspravi, nego i na to koja e pitanja biti iskljuena i kojim e se akterima oduzeti glas
tokom zakonodavnog procesa. S obzirom na to da ova pitanja u dodatnoj meri svedoe
o sloenoj prirodi meuetnikih odnosa na Kosovu, ona e se detaljnije razmotriti u
nastavku.
Analizom je utvreno da postoje tri ravni iskljuivanja: prva je ravan pitanja koja su
pokrenuta tokom rasprave; druga je ravan aktera u ije se ime govorilo ili koji su percipirani kao oni na koje zakonodavstvo utie; trea se ravan odnosi na aktere koji su se
ukljuili u raspravu i iznosili komentare na predloge zakona.
420

Najpre, moglo se oekivati da e okvir multikulturalizma biti daleko naglaeniji

tokom rasprave o zatiti pravoslavnog verskog i kulturnog naslea. Meutim, rasprava
se uglavnom odnosila na uee Srba u procesu odluivanja, dok se, na primer, nije
pominjalo krenje manjinskih prava, niti se u ovome videla prilika za pomirenjem i
jaanjem meuetnikog dijaloga. Dok su mnogi politiki predstavnici i predstavnici
organizacija civilnog sektora smatrali da kulturna batina nije vana iskljuivo za
pripadnike jedne zajednice, ta injenica nije iskoriena u cilju ponovnog uspostavljanja
veza meu podeljenim zajednicama ili za unapreivanje meuetnikog dijaloga i
pomirenja. Jedino je Piter Fejt u nekoliko navrata istakao znaaj verskih prava i
multietniki karakter Kosova.
Drugo, uesnici rasprave tvrdili su da govore ili u interesu graana Kosova, graana
Prizrena i Orahovca, ili u interesu kosovske kulture. Iako su zakoni bili od posebnog
znaaja za srpsku manjinu na Kosovu, srpska zajednica, ili manjine uopte uzev, nisu
viene miljene kao birako telo na koje ovi zakoni utiu. U retkim sluajevima kada su
uesnici u raspravi pominjali Srbe, oni su ee bili predstavljani kao neprijatelji ili
krivci nego kao manjina ijoj je ugroenoj kulturnoj batini neophodna zatita. Na
primer, lanovi skuptine optine Orahovac istakli su da je Zakon o Velikoj Hoi
tetan prevashodno po srpsku manjinu zbog toga to e se ona izolovati mislei da
brani svoju veru i kulturu (17. 06. 2011). Ovakva tvrdnja ukazuje na to da se
odbacivanje zakon koji tite srpsku kulturnu batinu brani argumentom da je to za
njihovo vlastito dobro.
Na kraju, itavom procesu takoe je nedostajao meuetniki dijalog. Premda su u
raspravi uestvovali mnogobrojni akteri, najglasniji su bili protivnici zakona. Meu
njima je bilo predstavnika civilnog drutva i razliitih politikih stranaka, kako iz
vladajue koalicije (DPK, DLK, ANK), tako i iz opozicije (Samoopredeljenje, ABK).
Meutim, predstavnici manjina od kojih se moglo oekivati da e podrati zakone nisu
se u potpunosti angaovali u zakonodavnim raspravama.
Odran je samo jedan zajedniki sastanak izmeu Komisije za poljoprivredu,
umarstvo, ivotnu sredinu i prostorno planiranje i Komisije za prava, interese
zajednica i povratak. Sastanak je organizovan iz procedularnih razloga. Kao stalna
komisija, Komisija za manjine ima pravo da revidira zakonodavstvo koje se odnosi na
manjine, kao i da raspravlja o amandmanima usvojenim na funkcionalnim komisijama
kada se oni odnose na manjine i da daje preporuke zasnovane na pravima i interesima
zajednica. Komisija za manjine odbila je sve amandmane koje je Komisija za prostorno
planiranje usvojila, pa je zbog toga zakazan zajedniki sastanak kako bi se pokualo
doi do kompromisa.
Pored toga, predstavnici manjina bili su gotovo nevidljivi tokom zakonodavnog
procesa, iako su se oba zakona direktno odnosila na manjinske zajednice, a posebno na
srpsku manjinu. ak i u retkim prilikama kada se jesu oglaavali, zauzimali bi
odbrambeni stav pozivajui se na Ahtisarijev plan i rad MCK. Slino tome, i srpske
organizacije civilnog drutva ostale su neme. Uprkos veoma aktivnim albanskim
organizacijama civilnog drutva, odgovarajue srpske organizacije izdale su samo
421

jedno saoptenje tokom gotovo jednogodinje parlamentarne rasprave. U svom

saoptenju obratile su se albanskim organizacijama civilnog drutva:
Kolege iz civilnog drutva koje su protestovale u Prizrenu, pozivamo da
promene stav, jer unitavanje bilo ije kulturne batine koja je od izuzetne istorijske i umetnike vrednosti moe doiveti samo osudu buduih generacija.

Neoglaavanje politikih i civilnih predstavnika manjina moe se objasniti eljom

da se ne produbljuju neslaganja i da se ne izazove jo ee protivljenje. Potvrdu ovakvog objanjenja nalazim u izjavi srpskog narodnog poslanika Petra Miletia (Samostalna liberalna stranka SLS) koji je rekao da je imao mnogo primedbi, ali nije eleo
da podstie neslaganja (Komisija za manjine, 24. 01. 2012). Budui da je usvajanjem
zakona trebalo da se okona nadzirana nezavisnost, a meunarodna zajednica je zduno podravala njihovo usvajanje, moglo se oekivati da e oni biti usvojeni bez obzira
na intervencije predstavnika manjina. Pored toga, aktivnosti predstavnika manjina u
odbranu zakona mogle su polarizovati raspravu, to obino ne doprinosi kompromisnim reenjima (Cianetti, 2014).
Diskusija i zakljuak
Analiza pokazuje da su zakoni o istorijskom centru Prizrena i selu Velika Hoa u
zakonodavnom procesu smeteni u okvir pretnje i nezavisnosti, pri emu oba okvira
poivaju na negativnim prikazima Srba i pravoslavne crkve. Srbi su shvaeni kao previe privilegovana etnika grupa koja ugroava nezavisnost i dravnost Kosova i odbija
da se integrie u drutvo, dok je Srpska pravoslavna crkva prikazana kao neprijatelj i
sauesnik u genocidu. Prikazi Srba kao privilegovane etnike grupe odrazili su se i na
autopercepciju Albanaca kao veinske grupe. Albanci su implicitno shvaeni kao rtve
i zatitnici Ustava i nezavisnosti Kosova.
Da bi obezbedili odbacivanje zakona, akteri koji su bili ukljueni u ceo proces koristili su okvire kao to su diskriminacija, sekularnost, kosovska kultura i pretnja od
meuetnikog sukoba. Zatita srpske kulturne batine bila je smetena u okvir diskriminacije protiv drugih graana Kosova i nepravoslavne batine. Predlog da predstavnici crkve uestvuju u lokalnom savetu za zatitu kulturne batine prikazan je kao neustavan, uz bojazan da e ukinuti sekularnost kosovske drave. Pored toga, tvrdilo se
da odobravanje zatite pravoslavnih verskih lokacija predstavlja zakonsko liavanje
graana Kosova sopstvene kulturne batine. Na kraju, izneta je i tvrdnja da je odbacivanje zakon od posebnog znaaja za same Srbe, budui da e se njihovim usvajanjem
poveati netolerancija i mrnja prema srpskoj zajednici.
Dok su prethodno navedene argumente koristili u svojim tvrdnjama narodni
poslanici, lanovi lokalnih skuptina Prizrena i Orahovca i predstavnici civilnog
sektora, vlada i meunarodni akteri podravali su usvajanje zakona. Vlada je preuzela
okvir nezavisnosti postavljajui zakone u okvire dravnog interesa, napretka,
422

meunarodnih obaveza i istorijskog trenutka. Izneta je tvrdnja da je usvajanje ovih

zakona poslednji uslov za ostvarivanje potpune nezavisnosti Kosova. Predstavnici
vlade su pokuali da umanje protivljenje zakonima, insistirajui na tome da su
pravoslavnoj crkvi data samo savetodavna prava. Utoliko je, nastojei da umanji
percepciju ugroenosti, vlada zapravo zadrala narativ o sukobu nas i njih, ime je na
neto suptilniji nain uestvovala u stvaranju meuetnike distance i netolerancije.
Iako je tek nekoliko aktera zagovaralo usvajanje zakon, jedino su meunarodni
akteri pokuali da stvore pozitivne slike o njima. Oni su u prvi plan isticali multietniki
karakter Kosova i potrebu za zatitom manjina. Uprkos oekivanju da e predstavnici
manjina izneti miljenje o zakonima, glasovi manjina se tokom rasprave nisu uli. Na
kraju su pitanja koja se odnose na diskriminaciju manjina, krenje manjinskih prava,
pomirenje i meuetniki dijalog, takoe bila iskljuena iz rasprave.
Sve ove tvrdnje, kako one ukljuene, tako i one iskljuene, svedoe o sloenim
meuetnikim odnosima na Kosovu. Izjave politikih i civilnih predstavnika imaju
snaan uticaj na percepciju javnosti i meuetnike odnose. Izgradnjom negativnih
percepcija o Drugom, rasprava o dva zakona koja se odnose na manjine doprinela je
opstanku sistema nejednakosti grupa i proizvodnji diskriminacije. Iako su zakoni na
kraju usvojeni, do njihovog usvajanja dolo je zbog meunarodnog pritiska i
uslovljavanja dobijanjem potpune nezavisnosti. Meutim, bez obzira na to to su
meunarodni akteri imali presudnu ulogu u iniciranju i usvajanju ovih zakona, oni
ipak nisu uspeli da promene miljenje graana Kosova i stavove prema manjinama.
Ovakav zakljuak potvruje prethodna zapaanja o ogranienom uticaju
meunarodnih pritisaka na manjinske politike (Agarin, 2010; Cianetti, 2014; Sasse,
2008; Schulze, 2010).
Prema tome, ovaj rad pokazuje da ak i zakonodavstvo koje je povoljno po manjine
moe sluiti kao mehanizam iskljuivanja. Iako zakonodavni okvir na Kosovu garantuje
potpunu zatitu manjinskih prava, politike institucije na Kosovu podstiu etnike
podele i meuetnike tenzije. Ovaj rad stoga sugerie da je analiza procesa odluivanja
bolji pristup razumevanju meuetnikih odnosa u odnosu na analizu njihovih ishoda.
Zahvalnice
Zahvaljujem se Hrvoju Paiu, Florianu Bieberu i Aleksandru Pavloviu na korisnim
komentarima na ranije verzije ovog rada, kao i Adriani Zaharijevi i Ani Sivaki na
prevodu rada sa engleskog na srpski jezik.
Prilog
1. Spisak analiziranih tekstova:
2. Kuvendi t Republiks s Kosovs. Transkriptet e seancave plenare, 23. 8. 2011 dhe
20. 04. 2012.
3. Komisija za poljoprivredu, umarstvo, ruralni razvoj, sredinu i prostorno planiranje. Zapisnici sa sednica od: 22. 08. 2011, 12. 09. 2011, 05. 01. 2012, 10. 01. 2012, 12.
423

01. 2012, 13. 01. 2012, 16. 01. 2012, 17. 01. 2012, 03. 02. 2012, 14. 02. 2012, 21. 03.
2012, 22. 03. 2012, 26. 03. 2012.
4. Komisija za prava i interese zajednica i povratak, Zapisnici sa sednica od: 24. 01.
2012, 24. 02. 2012, 28. 02. 2012, 17. 04. 2012.
5. Constitutional Court. Judgment in Cases KO45/12 and KO46/12, Request of Liburn Aliu and 11 other Members of the Assembly of the Republic of Kosovo for constitutional assessment of the Law on the Village of Ho e Madhe / Velika Hoa and the
Law on the Historic Centre of Prizren.
6. Kuvendi t Komuns s Prizrenit. Procesverbal nga mbledhja XV, 8. 9. 2011.
7. Kuvendi t Komuns s Prizrenit. Deklarat, 8. 9. 2011.
8. Komiteti pr Politik dhe Financa i Kuvendit t Komuns s Rahovicit. Deklarat,
17.06.2011
9. OJQ EC Ma Ndryshe. Letr e hapur n lidhje me procesin e hartimit dhe iratimit t
projekt/ligjit pr Qendrn t Prizrenit, pr Kryetarin e Kuvenit t Kosovs, Z. Jakup
Krasniqin, 21. 10. 2011.
10. Koalicioni i OJQ-ve. Letr pr Znj. Atifete Jahjaga, Presidente e Republiks s Kosovs, 21. 04. 2012.
11. The Kosovo Policy Action Network. Appeal to the civil society and to citizens of
Prizren to protect cultural heritage, 31. 01. 2012.
12. Koalicioni i OJQ-ve. Deklarat pr Media, Konkluzionet e tekimit t shoqris civile t Prizrenit me palt relevante rreth projekt-ligjit pr Qendrn Historike t Prizrenit, 26. 08. 2011.
13. Koalicioni i OJQ-ve. Komunikat pr Media, 24. 01. 2012.
14. Kshilli i Kosovs pr Trashgimi Kulturore. Deklarat pr Komisioni Funksional
pr Bujqsi, Pylltari, Zhvillim Rural, Mjedis dhe Planifikim Hapsinor, Kuvendi i Republiks s Kosovs, 29. 11. 2011.
Literatura:

AGARIN, T. (2010)A Cats Lick: Democratisation and Minority Communities in the

Post-Soviet Baltics. Amsterdam: Rodopi.
ARRAIZA, J. M. (2014) A Matter of Balance. Cultural Heritage, Property Rights and
Inter-Ethnic Relations in Kosovo. Property and Investment in Jus Post Bellum. Clarifying
Norms, Principles and Practices. The Hague.
BACCHI, C. and EVELINE J. (2010) Approaches to Gender Mainstreaming: Whats the
Problem Represented to be? InBacchi C. and Eveline J.(eds.)Mainstreaming Politics:
Gendering Practices and Feminist Theory. Adelaide: University of Adelaide Press. pp.
111139.
BATESON, G. (1972) A Theory of Play and Fantasy. InBateson G. (ed.)Steps to an
Ecology of Mind: Collected Essays in Anthropology, Psychiatry, Evolution, and Epistemology. Chicago: University of Chicago Press. 177193.
BENFORD, R. D. and D. A. SNOW (2000) Framing Processes and Social Movements:
An Overview and Assessment. Annual Review of Sociology. 26(1). pp. 611639.

424

CIANETTI, L. (2014) Granting Local Voting Rights to Non-Citizens in Estonia and

Latvia: The Conundrum of Minority Representation inTwo Divided DemocraciesJournal of
Ethnopolitics and Minority Issues in Europe.13(1). pp. 86112.
EC MA NDRYSHE (2013) Erroneous. An Analysis of Numerous and Continuous
Faults in Cultural Heritage. Prishtina: Forum 2015, Kosovo Foundation for Open Society.
GAMSON, W. A. (2004) Bystanders, Public Opinion, and the Media. InSnow D., Soule
S. and Kreisi H. (eds.)Blackwell Companion to Social Movements. Malden: Blackwell. pp.
242261.
GAMSON, W. A. and MODIGLIANI A. (1989) Media and Public Opinion on Nuclear
Power: A Constructionist Approach. American Journal of Sociology. 95. pp. 137.
GOFFMAN, E. (1974)Frame Analysis. New York: Harper & Row.
LONCAR, J. (2015) Power-sharing in Kosovo: Effects of Ethnic Quotas and Minority
Veto. InTeokarevic J., Baliqi B. and Surlic S. (eds.)Perspectives of a Multiethnic Society in
Kosovo. Belgrade: Youth Initiative for Human Rights. pp. 359373.
MEIER, P. (2008) Critical Frame Analysis of EU Gender Equality Policies: New
Perspectives on the Substantive Representation of Women. Representation. 44(2). pp.
155167.
OSCE (2014) Challenges in the Protection of Immovable Tangible Cultural Heritage in
Kosovo. Organization for Security and Co-operation in Europe, Mission in Kosovo.
PREIS, A.B. and MUSTEA C. S. (2013) The Role of Culture in Peace and Reconciliation [online]: UNESCO. Available at: http://www.unesco.org/new/fileadmin/MULTIMEDIA/
HQ/CLT/images/PeaceReconciliationENG.pdf [Accessed 22 March 2015].
SASSE, G. (2008) The politics of EU conditionality: the norm of minority protection
during and beyond EU accession. Journal of European Public Policy. 15(6). pp. 842860.
SCHULZE, J. L. (2010) Estonia caught between East and West: EU conditionality,
Russias activism and minority integration. Nationalities Papers. 38(3). pp. 361392.
SNOW, D. A. and BENFORD R.D. (1988) Ideology, Frame Resonance, and Participant
Mobilization. In Klandermans B., Kriesi H. and Tarrow S.(eds.) From Structure to Action:
Social Movement Participation Across Cultures. Greenwich: JAI Press. pp. 197217.
TOTH, N. and VIZI B. (2014) Obligations Arising from Public International Law Relating
to the Rights of Minorities - Some Observations on the Case of Kosovo. Pecs Journal of
International and European Law. (1). pp. 8897.
VAN GORP, B. (2007) The Constructionist Approach to Framing: Bringing Culture
Back In. Journal of Communication. 57(1). pp. 6078.
VERLOO, M. and LOMBARDO E. (2007) Contested Gender Equality and Policy
Variety in Europe: Introducing a Critical Frame Analysis Approach. In Verloo M. (ed.)Multiple
Meanings of Gender Equality: A Critical Frame Analysis of Gender Policies in Europe.
Budapest, New York: Central European University Press. pp. 2151.

425

426

Jelena Lonar
Faculty of Political Sciences
University of Belgrade and University of York

Cultural Heritage in Kosovo:

Strengthening Exclusion through Inclusive Legislation
Abstract:
This paper focuses on inter-ethnic relations in Kosovo by analysing the process of adoption of two relevant minority-laws in Kosovo: the Law on Historic Centre of Prizren and
the Law on the Village of Velika Hoa/ Ho e Madhe. Using critical frame analysis, the
paper examines what is going on during legislative process, what representations are
made of the issues on the agenda, beneficiaries of the law and other actors involved in
the process. The findings show that even minority favourable legislation can serve as an
exclusion mechanism. While legislative framework in Kosovo guarantees full protection of minority rights, political institutions in Kosovo encourage ethnic cleavages and
inter-ethnic tensions.

Keywords:
inter-ethnic relations, cultural heritage, legislative process, Kosovo.

427

428

Ana Bireev
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju
Univerzitet u Beogradu

Licem u lice: srpsko-albanska kulturna saradnja u

medijskom diskursu
Apstrakt:
Od 2008, u saradnji s kosovskim umetnicima organizovano je nekoliko knjievnih, pozorinih i likovnih manifestacija. U radu se analiziraju diskursi koji su se oko i povodom tih
manifestacija proizvodili u medijima u Srbiji. Ispituje se u kojoj meri su (ako su uopte) dati
diskursi reprodukovali logiku i instrumente diskursa koji su identifikovani u ranijim istraivanjima simbolikih borbi u Srbiji, kao i kako je specifina tema umetnost uticala na
formu i sadraj poruka. Moje istraivanje je otkrilo etiri tipa diskursa: prvi koji uglavnom
karakterie oslanjanje na matrice intelektualno-politikog pozicioniranja ustanovljene u
prethodnim simbolikim borbama; drugi, zasnovan na argumentu da umetnost moe, i
treba, da bude drutveno angaovana; trei, koji umetnost postavlja iznad dnevne politike
i brani naelo autonomije i slobode stvaralatva; i etvrti, koji umetnosti dodeljuje ulogu
posrednika u upoznavanju sa stvarnim ivotom i svakodnevnim problemima ljudi. Analiza
svakog od navedenih diskursa propraena je procenom njihovog uticaja na menjanje
odnosa drutva prema kulturnoj, ali i svakoj drugoj vrsti saradnje Kosova i Srbije.

Kljune rei:
Srbija, Kosovo, umetnost, saradnja, simbolike borbe, diskurs.

429

Da ne kaem da sam otvorila knjigu utisaka sa izlobe da vidim ta su ljudi

pisali. Neko je doao na otvaranje i napisao Dobar iptar mrtav iptar.
Onda je neko drugi uzeo pa vrljao, vrljao, vrljao, i napisao Sorry, sorry,
sorry hiljadu sorry. Znai da se mi, graani jednog grada, meusobno
svaamo preko knjige utisaka izlobe tih ljudi, koji nekako malo stoje iznad
toga. Opti utisak mi je jedna velika inferiornost drutva, ljude ne zanima o
emu se tu tano radi, niko nije imao potrebu da stavi to na svoju televiziju
idi, brate, snimi tu izlobu, nemoj da snima Daia, snimi ta je to.
(Srbljanovi, Peanik, 2013)
Na koju u stranu ne znam.
Ne znam ni zato bih uopte birao stranu.
Hvatam sebe kako se smejem
itavom ovom udu.
(Arben Idrizi, Zveri vole otadbinu)

Pre nego to pristupimo analizi medijske tematizacije kulturne saradnje umetnika iz

Srbije i umetnika s Kosova, ukratko emo predstaviti kontekst u okviru kojeg su se
diskursi o toj saradnji uobliavali. Kontekst ovde ima vrlo usko i specifino znaenje i
odnosi se na prostor simbolikih borbi, ili preciznije na poredak diskursa ili
diskurzivne aspekte polja, to jest konfliktualnu konfiguraciju diskursa unutar datog
drutvenog polja (Chouliaraki & Fairclough, 1999, 114).200 Medijsko polje se posmatra
kao arena u koju se iz ireg drutvenog prostora prenosi simboliki rat odreenih
drutvenih grupa, intelektualno-politikih i ideolokih pozicija, prelamajui se shodno
logici medijskog predstavljanja i temi o kojoj se govori i pie.
U Srbiji je objavljeno nekoliko studija u kojima su autori pokuali da ugrubo, koliko
su to istraivaka metodologija i prikupljena graa dozvoljavale, skiciraju konstituciju
polja svakodnevnog i javnog govora, identifikuju glavne linije podele, osvetle diskurzivne
strategije i prikau lingvistika sredstva koriena u borbi sa unutranjim simbolikim
rivalima. Na osnovu etnografskog istraivanja sprovedenog u periodu 19968. meu
antinacionalistikim aktivistima u Beogradu i Zagrebu, Stef Jansen (2008) je analizirao
odlike postjugoslovenskog kosmopolitskog narativa, pristupivi kosmopolitizmu kao
retorikom sredstvu kojim se odreena drutvena grupa sluila u borbi s protagonistima
konkurentskog nacionalistikog narativa. Ivana Spasi je prouavajui svakodnevne
diskurse statusnog diferenciranja u Srbiji poetkom dvehiljaditih zakljuila da politika
distinkcija igra znaajnu ulogu u iscrtavanju simbolikih granica i da preseca, a neretko
i potiskuje standardne socijalne oblike distinkcije, te da je kljuna suprotnost izmeu
dva bloka (srednjoklasna pripadnost = kultura = antimiloevievska orijentacija versus
200

Drutveno-istorijski kontekst, kao i struktura medijskog prostora, nisu predmet razmatranja u ovom
radu, ali se usvaja pretpostavka da su drutvo, to jest drutvena struktura, s jedne, i simboliki poredak,
te poredak diskursa, s druge strane, kao i razliita drutvena polja, povezani odnosom homologije
(Bourdieu and Wacquant, 1992).

430

primitivci = seljaci = nekolovani = nacionalisti = za Miloevia) (Spasi, 2006, 164).

Istraivanje klasifikacijskih borbi na temelju fokusgrupnih intervjua (Spasi and Bireev,
2012), jo jednom je pokazalo slabu rasprostranjenost klasnoslojnih distinktivnih
strategija, koje su ovog puta ustupile mesto moralizatorskim diskursima i podeli na
moralno ispravne (neko neartikulisano mi, mi obini smrtnici) i one koji to nisu
(amoralni, prevrtljivi, korumpirani politiari, ali i instant-bogatai i estradne zvezde). U
analizi tampe i periodike nakon 2000. godine, Ivana Spasi i Tamara Petrovi (2012)
belee pomaljanje vie varijanti Tree Srbije, u meuprostoru koji odeljuje dva
diskurzivna konstrukta, ustanovljena jo u devedesetim graanske, kosmopolitske i
moderne Druge Srbije, i narodske, patriotske i tradicionalne Prve Srbije, ponekad
kombinujui njihove elemente, a ponekad idui nasuprot ili mimo njih. Koju godinu
kasnije, ove dve autorke su se pozabavile shvatanjima kosmopolitizma i patriotizma koja
su u asopisu i internet portalu Nova srpska politika misao i radio emisiji Peanik, kao
i na veb stranici pomenute emisije, iznosile poznate javne linosti, strunjaci i politiki
analitiari. Jedan od zakljuaka bio je da pri odreivanju i upotrebi ova dva pojma vodei
intelektualci proizvode duboko antagonizujue vizije politike zajednice, iju budunost
jedni vezuju za svet, odnosno evropske integracije, a drugi za ouvanje nacije, u sklopu
ega je Kosovo dobilo istaknutu ulogu (Petrovi-Trifunovi and Spasi, 2014).201
Dosadanja istraivanja su pokazala da se prostor javnog govora dominantno
organizuje oko podele etno-nacionalnokosmopolitsko.202 ak se i Trea Srbija
definie i izgrauje kroz stav prema toj podeli. Ovakva logika pozicioniranja
predodredila je uspostavljanje nekoliko arita, meu kojima se Kosovo pojavljuje kao
jedno od najdugotrajnijih. U diskursu patriotskog bloka, Kosovo esto figurira kao
kolevka srpskog identiteta (Petrovi-Trifunovi and Spasi, 2014, 184). Jedan od
predstavnika kosmopolitskog bloka u ali predlae da se Srbija teritorijalno podeli na
dva dela, a da referendumsko pitanje glasi: Evropa, ena koje ima ili Kosovo, kolevka
koje nema (Pani, 2008, 37), implicirajui time da je pitanje Kosova ono to cepa
Srbiju na dva nepomirljiva tabora i istovremeno otkrivajui sveprisutnu pretenziju
diskurzivnih identiteta da se projektuju u objektivnu stvarnost, da se institucionalizuju.
Protagoniste simbolikih okraja u intelektualnoj i medijskoj areni Srbije dobrim
delom ine pojedinci koji su bliski umetnosti, i to ne samo kao posednici kulturnog
kapitala ili njeni konzumenti oni sami su esto proizvoai, pripadaju strunoj kritici
ili dolaze iz disciplina koje se, pored ostalog, bave kulturom i umetnou (sociologije,
filozofije, i dr.). Moglo se, stoga, oekivati da razni projekti saradnje ovdanjih i kosovskih
umetnika koji su realizovani od 2008. naovamo pobude znaajnu panju ba ovog dela
201

202

Prihvativi pojam simbolikih borbi, a ponekad i opredelivi se za kritiku analizu diskursa, autori
pomenutih studija su jasno podrali teorijsko stanovite koje sve diskurse tretira kao instrumente za
maksimizovanje simbolikog profita i ostvarivanje simbolike prevlasti (u formi borbe klasifikacija)
(Bourdieu, 2001), a posredno, i za preraspodelu objektivne moi.
U studijama koje su se bavile distinkcijom u svakodnevnoj komunikaciji, pomenuta opozicija nije
bila toliko izraena kao u sluaju medijskog diskursa, a esto se pojavljivala na distorziran nain, u
kombinaciji s drugim modelima razvrstavanja onima oslonjenim na klasine socioloke kriterijume,
poput statusnih obeleja, ali i moral, to je rezultiralo prilino nekonsolidovanom predstavom Drugog.

431

javnosti. Umetnike kolaboracije visokog rizika, u kakve sasvim sigurno spada svaki
pokuaj povezivanja srpske i kosovske scene, predstavljale su, reklo bi se, idealan teren
za odmeravanje snaga pripadnika zaraenih intelektualno-politikih kampova. Jedan od
prvih takvih dogaaja bila je izloba jedanaest mladih umetnika iz Pritine, pod nazivom
Odstupanje / Savremena umetnika scena Pritine. Ova izloba je ostala upamena po
tome to su njeno otvaranje u beogradskoj Galeriji Kontekst 7. februara 2008. osujetili
predstavnici i pristalice organizacije Obraz i drugih, njima srodnih grupa, upavi u
galeriju i tom prilikom unitivi rad Drena Maljiija, naslovljen Licem u lice. Rad je
proizveo dosta kontroverznih reakcija kada je dve nedelje ranije izloen u Muzeju
savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, ali je tek u Beogradu zaista doekan na
no. Pop-art portret Adema Jaarija, naspram kojeg je bila postavljana replika
Vorholovog Elvisa, zavrio je na podu Galerije Kontekst, iscepan napola. Elvis je
poteen. Mediji su ubrzo bili puni komentara deurnih intelektualaca, koji su danima
raspravljali o incidentu, branili i napadali, razapinjali i spasavali, potezali patriotizam i
kosmopolitizam, Prvu i Drugu Srbiju, pravo na otcepljenje i teritorijalnu celovitost.
Najmanje se govorilo o umetnosti, a ako i jeste, malo kome je to ostalo u seanju.
Od burne 2008. koju su na svim poljima, pa tako i u umetnosti, obeleile tenzije zbog
proglaenja nezavisnosti Kosova u februaru te godine u saradnji sa albanskim kolegama
organizovano je nekoliko knjievnih, pozorinih i likovnih manifestacija, za koje se moe
rei da su bile uspene, utoliko to nisu zavravale fizikim obraunom. Moje istraivanje
imalo je za cilj da pokae kakvi su se diskursi oko i povodom tih manifestacija proizvodili u
medijima u Srbiji, u kojoj meri su oni (ako su uopte) reprodukovali logiku i instrumente
diskursa koji su identifikovani u ranijim prouavanjima ovdanjih simbolikih borbi, kao i
kako je specifina tema umetnost uticala na formu i sadraj poruka. Iako se polo od
pretpostavke da su diskursi o saradnji odreeni kontekstom, to jest strukturom polja
javnog govora i istorijom preanjih simbolikih odmeravanja,203 te da e sve u njima biti
podreeno nastavku rata za bolje pozicije u poretku diskursa uz ta se veu manje anse
da se neto zaista sazna o savremenom kosovskom drutvu i njegovoj umetnosti nije
iskljuena mogunost pojavljivanja novih diskurzivnih formacija u kojima bi nadgornjavanje
sa unutranjim Drugim ipak dozvolilo blie upoznavanje sa spoljnim Drugim, ili bi mu pak
u potpunosti ustupilo mesto.
Analizirani su sledei mediji: nedeljnici NIN i Vreme, dnevni listovi Danas i Politika,
kulturni podlistak Danasa Beton, internet portali Nova srpska politika misao i e-novine, i veb stranica nekadanje radio emisije Peanik. Navedeni mediji su odabrani
zato to deo prostora namenjuju kulturi, ali se analiza nije ograniila samo na njihove
kulturne sekcije i dodatke, budui da su se mnogi komentari vezani za temu mogli nai
kod autora kolumni, u rubrikama drutvo, politika, region, vesti i drugim.
Ve pri prvom prolasku kroz grau mogli su se izdvojiti autorski tekstovi, komentari,
kolumne i intervjui koji su se oslanjali na matricu pozicioniranja ustanovljenu u
203

Stanovite je blisko dijalektino-relacionom pristupu u okviru kojeg se diskurzivnoj reprodukciji i

promeni pristupa kroz analizu odnosa izmeu razliitih diskursa unutar jednog poretka diskursa
(Fairclough, 1995).

432

prethodnim simbolikim borbama, a u kojima je za napad na protivnike koriena

standardna diskurzivna aparatura (argumentacija, uobiajene jezike figure, semantiki potezi), temeljno prikazana u nekim ranijim istraivanjima (Jansen, 2008; Spasi,
2006; Spasi and Bireev, 2012; Spasi i Petrovi, 2012; Petrovi-Trifunovi and Spasi,
2014). Za njih je karakteristino da je politika dimenzija odreenog dogaaja potpuno potisnula u drugi plan onu umetniku, to se u velikoj meri odrazilo i na sam diskurs. Nije sluajno da je veina tih tekstova nastala neposredno posle Odstupanja i,
ne manje znaajno, u atmosferi oekivanja da Kosovo proglasi nezavisnost. Kako se
odmicalo od proglaenja, polako su se poeli pojavljivati tekstovi drugaije strukture,
kod kojih su politika tematika i ideoloka pozicija sve vie bivale prelomljene kroz jezik umetnosti. Ovde su uoena tri tipa diskursa jedan koji se razvija oko argumenta
da umetnost moe, i treba, da bude drutveno angaovana; drugi koji umetnost postavlja iznad dnevne politike i brani naelo autonomije i slobode stvaralatva; i trei koji
umetnosti dodeljuje ulogu posrednika u upoznavanju sa stvarnim ivotom ljudi i njihovim svakodnevnim problemima. U nastavku emo predstaviti sva etiri diskurzivna
konstrukta, podupirui njihovu analizu prigodnim citatima. Krajnji rezultat istraivanja trebalo bi da nam omogui procenu uticaja navedenih diskursa na menjanje odnosa
drutva prema kulturnoj, ali i svakoj drugoj saradnji Kosova i Srbije.
Saradnja u raljama internih simbolikih borbi
Diskursi u ijoj osnovi je namera da se podvuku postojee simbolike podele, u svemu
su podreeni tom cilju, zbog ega sam predmet rasprave esto trpi, ostajui tek povod, ili
jo gore, pretvarajui se u jedno od sredstava u obraunu koji ima neko davnanje ishodite.
Tako se u sluaju zajednikih projekata sa umetnicima s Kosova dogodilo da su mnogima
oni posluili za nastavak tekuih borbi. Diskursi ovog tipa prepoznaju se pre svega po tome
to njihovu okosnicu ini opredeljivanje za srpsko-albansku kulturnu saradnju ili protiv
nje, dok je umetnost u drugom planu. Figura neprijatelja je izuzetno vana, bio on prisutan
ili samo nagoveten, ali primarni Drugi nije kosovski umetnik ili dravnik, ve unutranji
arhineprijatelj. Podela na nacionaliste i kosmopolite oivljena je preko teme statusa Kosova, na koji se tu-i-tamo podsea, a pojavljuje se u vie varijanti Serbske Patriote vs. izdajniki ljam, narodska Srbija vs. tzv. graanski i tzv. umetniki krugovi, borci protiv
terorizma vs. teroristi i njihovi slavitelji.
Prvo su Kotuniine junoe iz nacistiko-pravoslavne-jugend organizacije
Obraz spreile otvaranje izlobe albanskih slikara iz Pritine, ponosno
demonstrirajui posterima Milorada Ulemeka Legije, Ratka Mladia i Radovana Karadia; aica od svega trista lanova Obraza potisnula je lake policijske snage koje su miroljubivo pokuavale da se odre na nogama i tako
primene nareenje da je Obraz nedodirljiv, ko e nam, bre, u danima
kosovske tuge zavoditi moralni red u dravi ako ne dokazane Serbske Patriote
svesne svoje kulturoloke misije?

433

Oigledno je da je ispod kamenja ovih nedelja izmilelo sve to se u sopstvenom smradu gnojilo godinama: Srbija se raspojasano prepustila slatkim strastima faizma, uivajui u pomahnitaloj iluziji da je kosovska nezavisnost savreni povod za obraun sa svakom vrstom izdajnikog ljama, naroito ako se
klie Peanik ili Merkator ili izloba albanskih slikara. (Lukovi, 2008)

Podela na dva bloka esto se pojaava uobiajenim motivom suprotnosti jedne

svetske, uglaene, urbane Srbije i druge koja je sila s planine. U narednom primeru se motiv urbaniteta, odnosno primitivizma, pojavljuje u sklopu anticipirane
argumentacije suparnikog tabora.
Kada su fotografije tog dela [kosovski umetnik Aljban Muja je u Novom Sadu
postavljao latinine table pored irilinih] osvanule u nekim novinama, i kada
je taj postupak naiao na osudu javnosti, u njegovu odbranu ustali su neki
pojedinci iz tzv. graanskih i tzv. umetnikih krugova, branei njegovo pravo na umetniko izraavanje. Pri tom bih mogao da se opkladim da su to isti
oni urbani ljudi koji zagovaraju stav da je pravo starosedeoca gradova vei
od prava doljaka, odnosno, da su doljaci ti koji treba da se prilagoavaju
gradu, a ne obrnuto. (Grbi, 2008)

Pokuaji da se kae neto o umetnikim dometima dela najee zavravaju u raspravi o njihovoj politikoj agendi. Jedan od autora poredi pomenutu izlobu Odstupanje sa trojanskim konjem.
[Ma] ta o konju priali, ma kako on lep bio i ma kako su ga majstorske ruke
verno uradile, on je i dalje bio samo kamuflirani vojni transporter koji je grke
vojnike na prevaru uveo u Troju. Isto tako, ma kako neko pravdao te fotografije
pozivanjem na pop-art, one ostaju to to jesu. Ma ta o njima neko rekao, fotografije Adema Jaarija i dalje ostaju fotografije Adema Jaarija, teroriste iz
Drenice. Nee ih lepa re pozlatiti. (Isto)

Podravaoci saradnje ne negiraju politiku dimenziju i nameru da dati dogaaji

ostvare neki politiki uticaj, ali odbrana ide u pravcu diskreditovanja protivnika zato
to ne razume umetnost prosti ljudi, prostih shvatanja, nisu dorasli postmodernoj
umetnosti i njenim ironijskim egzibicijama.
Obruivi se na ovaj neo-popart rad, ti novi pop-ikonoklasti, iako niim izazvani, odvano su stali u odbranu svih naih vrednosti (s kojima nema zezanja!)
i time zapravo samo jo jednom demonstrirali svoju poslovinu nesposobnost
da razumeju i svare bilo koju iole kompleksniju poruku. Ironija se, po ko zna koji
put, pred naim oima sudarila s apsolutnom nesposobnou da se ironija
razume. (Arsenijevi, 2008)

434

S druge strane, kritiari Odstupanja, odnosno onih koji su stali u njegovu odbranu,
pribegli su drugoj, ve oprobanoj strategiji deplasiranja suparnika. Poto su se pojedini
intelektualci i umetnici, organizovani kao Radnici u kulturi204, oglasili povodom
prisilnog zatvaranja izlobe, proglasivi taj in ometanjem slobode izraavanja, na
njihovu adresu su upuene optube zbog oivljavanja politikih praksi i ideolokog
govora iz vremena socijalizma.
Sloboda miljenja i umetnikog izraavanja osvojena je kroz teke politike
borbe i danas se ne dovodi u pitanje. Zato ovakve ideoloke diskvalifikacije
Radnika u kulturi spadaju u domen anahrone politike prakse koja se vezuje
za olovna vremena u kojima je vladala jedna i neprikosnovena ideoloka matrica i politika koncepcija. [...] Zaista je razoaravajue da neko u dananjem
vremenu oivljava i praktikuje ovakav iskljuivi ideoloki govor ispoljen u zaboravljenim postulatima idejna orijentacija, drutveno angaovanje umetnosti,
ideoloko reagovanje u datom drutvenom trenutku. (Vuini, 2008)

Jedna od strategija, mnogo ea kod pristalica patriotskog bloka, sastoji se od

ukazivanja na nedoslednost neistomiljenika, kojima se prebacuje da ne pruaju podrku slinim umetnikim poduhvatima na srpskoj strani.
[A]ko uzmemo da je za radnike u kulturi faistika cenzura svaki revolt protiv
prikazivanja zloinaca, zato su onda isti ljudi koji 7. februar danas vide kao
smrt savremene umetnosti, sami zahtevali zatvaranje izlobe Vladimira epanovia na kojoj je ovaj umetnik prikazao nekoliko autoritarnih likova koje
globalni svet danas vidi kao pretnju demokratiji, a meu njima i Ratka Mladia
i Radovana Karadia? (Peri, 2008b)
Jo vanija je nedoumica da li za direktorku Centra za kulturu Beograda jednostavna empatija za oveka ukljuuje i saoseanje sa rtvama srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, o kojima niko ne pravi pompezne umetnike instalacije i koje su gotovo zaboravljene u naoj javnosti, kao to se, uostalom, deava
i sa marginalizacijom aktuelnih problema u reavanju kosovskog problema.
(Vuini, 2013)
204

Grupa Radnici u kulturi (RUK) oformljena je 7. februara 2008. godine u Centru za kulturnu
dekontaminaciju 7. U Glasilu RUK-a 7. februar (http://www.czkd.org/czkd-arhiva/images/
program/22/files/7februar_glasilo_radnika_u_kulturi.pdf) stoji da se grupa graana i graanki
samoinicijativno okupila, samoorganizovala i odluila da na ovaj nasilni akt odgovori umetnikopolitikom inicijativom grupe RUK (Radnici u kulturi) ija je namera pokretanje javne rasprave o ovom
incidentu i stvaranje uslova za otvaranje cenzurisane izlobe, kao i vraanje politike u polje savremene
umetnosti. Kao lanovi RUK-a navedeni su: Ana Bei, Aleksandar Bokovi, Branislav Dimitrijevi,
Milena Dragievi ei, Zoran Eri, Vladan Jeremi, Vladimir Jeri, Vida Kneevi, Kristian Luki,
Ivana Marjanovi, Nikoleta Markovi, Svebor Midi, Marko Mileti, Gordana Nikoli, Borka Pavievi,
Darinka Pop-Miti, Jelena Radi, Milica Ruii, Dejan Sretenovi, Branimir Stojanovi, Milica Tomi,
Vladimir Tupanjac, Borut Vild i Jelena Vesi.

435

Dok patriote pribegavaju relativizaciji, ili poteu univerzalne vrednosti u nadi da

e i srpske rtve neko udostojiti jednakim umetnikim tretmanom, kosmopolite se
zalau za umetnost koja dokumentaristiki odseca fragmente stvarnosti, stavljajui u
zagrade istoriju i inei bilo koju vrstu opravdavanja nemoguom, pa i nemoralnom.
Moda e stvarni predmeti sa izlobe Bogujevci/ vizuelna istorija zaista biti
dokazom, pa i bukvalnim, sudskim, da je ono to se dogodilo, uistinu i dogodilo, nadasve zloin, koji su poinili ljudi i drava, kako to ene u crnom kau,
u nae ime, ti su ljudi zloinci, subordinirane jedinice srpske vojske. Ubijali
su, pucali bez prestanka u sve ivo to se mie, pa i detetom bilo, i to se ne
moe relativizovati, ili razmeniti, ili pojesti, ili outati, ili prespavati. (Pavievi,
2013)
Nema u ovoj prii [dece Bogujevci], naime, drugih civila, ni Albanaca ni Srba,
nema komija razliitih nacionalnosti, ni proterivanja s posla, ni prisilne prodaje imanja, nema nikakve iluzije normalnog ivota, nema ni etniki organizovane
politike, nita ovde nisu rekli ni Thai, ni UK, ni crkva. Ovde uvek s jedne
strane stoji petoro dece jedne ubijene porodice, a s druge drava Srbija. (Simonovi, 2014)

I jedni i drugi oekuju vie kritinosti od aktera na Kosovu, ali dok prvi od Srba
zahtevaju da se manu Beograda i da se aktivno ukljue u kreiranje kosovske kulturne
scene, drugi pojedinim znamenitim Albancima zameraju konformizam.
Kada bi ovo pozorite [Narodno pozorite iz Pritine, nakon 1999. izmeteno u Kosovsku Mitrovicu] uspelo da se oslobodi glavne ice oko svoga
vrata, tj. Beograda, verujem da bi moglo da napravi pravi korak. Kada bi
direktor Nenad Todorovi, a ne reiserKokan Mladenoviuspostavio kontakt sa kosovskim Nacionalnim teatrom iz Pritine, verujem da bi dolo do
revolucionarne promene, koju niBorisTadiniHaimTai ne bi mogli da
razumeju, ali ne i da ne podre. Onda bi zaista postali avangarda. (Ili,
2011)
Sada Malii ostavlja utisak jednog isfrustriranog Albanca, koji je zaboravio
sve dobro iz svoje mladosti proivljene u Beogradu, kada je mogao da nosi
i svoje kee, a da mu niko to ne zameri. Ili je ba zbog toga isfrustriran, jer
sada mora da govori kao i celo jato iz koga je izleteo. Sada su mu potrebni dokazi za povratak i prihvatanje u jato istomiljenika, gde ne sme da se
uje ni jedna jedina re koja iskae od vrsto, ak i ubistvima neistomiljenika, izgraene unisonosti. (Todorovi, 2014)

Prvenstveno namenjene dugogodinjim neprijateljima i saborcima u intelektualnom polju, poruke proizvedene u okviru diskursa simbolikih borbi na
anonimnog itaoca deluju krajnje sugestivno one ga nagone da se opredeli za
436

neki od ponuenih, zaokruenih diskurzivnih identiteta, ostavljajui pritom

malo prostora za zapitanost i elju da se sazna neto vie o susedima i njihovoj
umetnosti.
Saradnja u sklopu diskursa angaovane umetnosti
Za razliku od prethodnog diskursa koji je u celosti izgraen pod uticajem postojeih
simbolikih podela i podreen markiranju neprijatelja, odbrani ili napadu, diskurs angaovane umetnosti se razvija oko argumenta da umetnost moe i treba da menja drutvo nabolje, te da je ta njena uloga upisana u istoriju i strukturu umetnikog polja
(Burdije, 2003). Tako je, na primer, naziv prve konferencije grupe Radnici u kulturi,
odrane 10. maja 2008. godine, glasio Umetnost jeste politika. Ovaj diskurs nije
neutralan i neobeleen uegrupnim interesima,205 ali je kod njega nadmetanje s
intelektualcima-konkurentima tek repni deo strategije koja se ogleda u uzurpaciji
same pozicije angaovane umetnosti i prisvajanju legitimnosti te-i-takve pozicije.
To za posledicu ima da se ideja angaovane umetnosti puni konkretnim sadrajima,
kroz koje se kritikuju neke negativne pojave u drutvu, a tek izuzetno, i posredno,
grupe ili linosti koji se smatraju odgovornima za njihov nastanak. Analiza
medijskih tekstova je pokazala da ovoj strategiji uglavnom pribegavaju
antinacionalistiki nastrojeni pojedinci, zbog ega u njima preovlauje blagonaklon
odnos prema srpsko-albanskoj saradnji.206
Angaovana umetnost, bilo da je proizvedena na albanskoj ili srpskoj strani, ili je
plod zajednikog projekta, podrazumeva nekoliko stvari. Ona provocira i postavlja
nezgodna pitanja; dekonstruie dominantne kulturne obrasce; traga za mehanizmima
proizvodnje mitova; omoguuje upoznavanje i razumevanje Drugog, dok se
istovremeno bori protiv ksenofobije, nacionalizma, retrogradnih ideja u vlastitom
drutvu; kritikuje ratne i posleratne profitere, i sve one koji u trci za novcem i slavom
ne prezaju ni od ega.
Unitena slika je kosovskom drutvu smelo postavljala pitanja: Da li je Adem
Jaari pop-zvezda? Zar nemamo nekog benignijeg za tu ulogu? Da li neko iz
njega cedi nekakvu korist? (ivanovi, 2008)
Savremena umetnika scena Pritine na ovoj izlobi [Odstupanje] bavi se
preispitivanjem dominantnih kulturnih hegemonija, nacionalnih i rodnih identiteta kroz vizuelnu umetnost. (Peri, 2008)
205

206

Pojedini autori smatraju da su svojim pozicioniranjem lanovi RUK-a upali u igru vlasti, te da su,
jednako kao ekstremne nacionalistike grupe, doprineli reprodukovanju funkcionalnih politikih
dihotomija, kojima se dominantna politika sluila za proizvodnju sukoba unutar birakog tela i lake
upravljanje njime (Grlja), drugi u njemu vide sluaj teatarskog presvlaenja buroazije u radnike
kostime (Miliki), a trei nastojanje da se putem pomirenja uprave i radnika obezbedi bezbolniji
prelazak s planskog na trini, fleksibilniji i otvoreniji model privrede (Boynik) (Boynik, 2013, 2627).
Zanimljivo je da se ovakvo stanovite pojavljuje u veini medija izuzetak je samo NSPM.

437

Predstava [Let iznad pozorita Kosova] zdravorazumski, etiki i estetiki

vredno demistifikuje uticaj politike na umetnost i die glas protiv ekstremnih
politikih ideja, ostraenih opcija koje su sutinski poniavajue i degradirajue. (Tasi, 2012)
Neziraj se grohotom smeje potkupljivosti, brutalnosti, nedouenosti, neznanju... voa nacionalne revolucije i drave u osnivanju, Kosova, i to ba kada se
to deava. (Cvetkovi, 2012)

Za ovaj diskurs je karakteristino da se podvlai istovetnost ciljeva drutvene misije umetnosti u Srbiji i na Kosovu, to ukazuje na postojanje slinih problema. Ono to
titi savremene umetnike sa obe strane granice dobija jasnije obrise, a pojavljuje se i
ideja o solidarnosti po umetnikoj liniji.
Mladi umetnici iz Pritine redom su vrlo jasno opredeljeni za nezavisnost
Kosova, ali osim toga u njihovim delima duboko optereenim socijalnim
temama, nema razlike u odnosu na njihove balkanske, pa i srpske, savremenike. Politizovano, tradicionalno, zatvoreno drutvo je tema koja u njihovim radovima dominira. (Peri, 2008)
[D]ramski tekst Prst mlade kosovske dramske autorke Doruntine Bae najoiglednije pokazuje da su slinosti mnogo vee no razlike. Ovaj komad, i pored
svih lokalnih boja, mogao je da nastane bilo gde na Balkanu i da se razume
bolje i dublje no u ostatku sveta. Ta injenica sama po sebi mnogo govori.
(Jevti, 2013)

Ponekad ih ujedinjuje pogled internog (klasnoslojnog, politikog, kulturnog) Drugog, koji ih poistoveuje i sravnjuje, inei ih time prirodnim saveznicima, to za posledicu ima to da umetnik s Kosova prestaje da vidi umetnika iz Srbije kao Drugog, i
obratno.
Od kada se aktivnije bavim umetnou, negde od 2002. godine, imao sam
zajedno sa kosovskim kolegama mnogo kontakata sa umetnicima iz regiona,
Bosne, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Albanije, Turske, pa i Srbije. Imamo
mnogo toga zajednikog i dobro saraujemo. Bolje se razumemo meu
sobom, nego to nas razumeju u naim sredinama, jer mi na neki nain provociramo tradicionalnu umetnost i tradicionalni ukus publike. (Maljii, u: Peri,
2008a)

Nekad su upravo publika i njen ukus to to ih pribliava.

438

Ja saraujem s ljudima iz Srbije i to iz najprirodnijih razloga. Mi imamo

zajedniki jezik, jezik knjievnosti ili pozorita. [...] [O]ni su ovde
doekani s velikim entuzijazmom. Ipak mora se rei da je re o manjini
koja prati takve dogaaje, o urbanim, mladim, kolovanim ljudima koji
umeju takve stvari da cene i koji dolaze da ih podre. (Neziraj, u: Arsenijevi, 2012)

A nekada se naklonost razvija na temelju kritike zajednikog neprijatelja neokolonijalne uprave, stranih posmatraa i humanitaraca.
Cufajeva kritika takvih misija koje postaju same sebi svrha ukrta se sa
gorinom Danisa Tanovia, iji filmNiija zemlja predstavlja jednu od najbritkijih kritika neokolonijalistike arogancije i birokratske bezdunosti civilizatorskih misija meunarodne zajednice u unesreenim zabitima irom sveta.
(Bogdanovi, 2013)

Korak dalje u ovakvom pristupu saradnji jeste stav da je drutvena kritika utoliko
ubojitija ukoliko je i umetniki vredna.
Vano je da je pored ostalih gradova ak i Beogradu, a narodu ubica njihove
porodice, poklonjeno jedno vie nego dragoceno umetniko, a rekao bih i
ivotno delo. Doslovce.
Dakle, otvorena je izloba sa veoma ozbiljnom angaovanom umetnou koja
je naem sopstvenom leenju vie nego potrebna. (Staki, 2013)

U diskursu angaovane umetnosti zadatak umetnika je da rasvetljava negativne

drutvene fenomene, a to ini tako to otkriva glavne krivce za njihov nastanak kreatore politika i ideologija. Po tome on ima dosta slinosti sa etvrtim diskursom, koji
emo predstaviti na kraju.
Umetnost ispred i iznad svega
Jo jedan diskurs kojim se zaogre podrka saradnji jeste diskurs u kojem je
akcent stavljen na univerzalni jezik umetnosti i njenu mo da abolira ovozemaljske
granice i spaja ljude. Znaaj lokalne dnevnopolitike problematike u njemu je znatno manji no u diskursu angaovane umetnosti, a same ideje politinosti i drutvene angaovanosti su odmaknute od njihovih konvencionalnih znaenja Naime,
delo je politiko ukoliko se bavi onim to se gledaoca i njegovog ivota uvek i
svugde suoenog s tri velike teme: sa smru, ljubavlju i vlau, tim ili nekim drugim
redosledom veoma duboko tie (Pani, 2011). Angaovanje se ne poistoveuje
s kritikom, izlaskom u javnost i uticanjem na drutvena kretanja, ve se shvata
defanzivno. Preovlauje stav da umetnost, time to postoji, i samo dotle dok zadr439

ava autonomiju u odnosu na spoljne uticaje, ini svet boljim. U tom smislu, diskurzivne strategije su sve redom podreene odbrani autonomije, te istog stvaralakog ina, s kojima, smatra se, prirodno idu kosmopolitska otvorenost i
naelna podrka politici saradnje.
Niti je Atelje 212 nadlean i vlastan da priznaje nezavisnost Kosova, niti je
pritinsko pozorite nadleno da priznaje da Kosovo je srce Srbije. Jedino to oni i mogu i umeju jeste da prave i izvode pozorine predstave,
odline, loe ili osrednje, i to za ljude koje to zanima a takvih ima u Beogradu, u Pritini, u Milvokiju, u Alma-Ati, sasvim svejedno. Otkad je teatra
na svetu, histrionske druine gostuju tamo gde ih zovu (ili se ak pozovu
same, why not?!), sveano ne marei za trivijalne podele od ovoga sveta...
(Pani, 2011)

Kada se umetnost kontrastira s nekim drugim praksama, na primer sa masovnim,

populistikim sportom kao to je fudbal koji samo potpiruje meunacionalnu mrnju
(Pani, 2009), ovaj diskurs dobija i elitistiku notu.
Ljudi koji, na primer, idu da sluaju Balaevia u Zagrebu ili Partibrejkerse u Sarajevu (ili pak Rundeka u Beogradu etc.), ljudi koji aplaudiraju Gavelli u Novom
Sadu ili JDP-u u Rijeci, idu tamo jer ih vole; ne vole ih oni zato to su po nacionalnosti ovo ili ono, nego zato to cene njihovu umetnost: nacionalnost umetnika
posve je irelevantna kategorija, u njoj nema nieg ni dobrog ni loeg. Sa masovnim,
populistikim sportom kao to je fudbal stvari stoje sasvim drugaije. (Isto)

Sama saradnja je esto preduslov i sredstvo stvaranja vrhunske umetnosti. Dirigent Premil Petrovi tako shvata No borders orchestra, sastavljen od albanskih i srpskih
muziara.
elimo da oformimo vrhunski regionalni orkestar najviih evropskih standarda.
Ono to nijedna zemlja ne moe pojedinano, moemo zajedno. U tome je za
mene sutina komunikacije... (Petrovi, u: iri, 2011)

Zastupnici pozicije umetnike slobode i bezinteresnosti jasno je postavljaju

naspram ostalih pozicioniranja, shvatajui je kao izuzetnu i kao izuzetu, kao zaklon ili
utoite. Figura prokletog i neshvaenog umetnika, samotnjaka ili vizionara, neizbeno
je prisutna u ovom tipu diskursa. I potpuno je nevano da li je on Srbin ili Albanac.
Zato neu slaviti Drena Maliija to je u svom radu iscepanom u Beogradu
do te mere kritian prema situaciji u kojoj ivi, jer neu da ga inim time prihvatljivim za druge, niti da traim poreenja i ravnoteu koje mogu ikoga izvinjavati. Hou samo da kaem da Kosovo, i ne samo Kosovo, trai talenat,

440

kapacitet, ideje pojedinanih ljudi, kojih ima, ima ih izvan projekta i oni mogu,
ako uspeju da budu slobodni, da se bave virtuelnom ili stvarnom tranzicijom
sveta u projekciji. (Pavievi, 2008)
I onda se digao Vladimir Arsenijevi i rekao hajde da se ne pravimo, videli ste
ono to je bilo jue, pa niste vi ovde ba tako dobrodoli, pa je l vi to oseate,
je l imate neki odnos? Oni [Jehona, Saranda i Fatos Bogujevci] i dalje nee
da kau nita loe, nego kao ne, mi nismo ovde doli da dajemo odgovore, mi
samo kaemo nau umetniku viziju i tako dalje. Onda se digne novinar Koha
ditore i kae ali vi treba da kritikujete Ivicu Daia, sve je to bila samo predstava. Oni nee ni to. I onda ti vidi neke ljude koji su u dubokom nerazumevanju sa svima. (Srbljanovi, 2013)

Za diskurs koji slavi umetnost radi umetnosti moglo bi se rei da je zvanian diskurs umetnikog polja, odnosno onih snaga koje su istorijski gradile i branile njegovu
autonomiju. Treba imati u vidu da, iako poiva na odbacivanju uticaja spoljnih sila, on
nije nuno osloboen uticaja objektivne stvarnosti, to jest pripadnosti, interesa i podela od kojih je ona sainjena.
Stvarni ivot i svakodnevno kao polazita za pribliavanje i saradnju
Diskurs u ijem je sreditu elja za istinskim upoznavanjem ivota na Kosovu
preko njegove umetnosti, ima ishodite u dubokom nezadovoljstvu slikom Kosova
koju su generisali ovdanji mediji. [M]islim da smo istovremeno u Srbiji za dugi
vremenski period Kosovo kao temu sauvali i konzervisali [...] To medijsko, imaginarno
Kosovo zaista je ostalo zauvek u Srbiji (Ili, 2008), kae se u jednom tekstu iz 2008.
godine. Premda se proizvodnja pojednostavljenih i iskrivljenih predstava nastavila,
poela su se javljati i miljenja o njihovoj nedostatnosti, pa i tetnosti. Najpre je jedna
strana (kosmopolite) optuivala drugu (patriote) da Kosovo koristi kao katalizator,
medijum kojim se vri samoidentifikacija i samoprepriavanje centru simbolike i
stvarne Moi (Pani, 2008a), a zatim se do medijskog prostora probila kritika opteg
stanja u medijima, ali i kritika svih onih koji su preko kosovskih tema nastavljali svoje
simbolike ratove, isporuujui javnosti samo stavove i optube, ali ne i uvide
utemeljene na injenicama ili neposrednom iskustvu. Znaajan deo te kritike
uobliavao se upravo kroz umetnike prakse i tekstove o umetnosti.
U Srbiji je malo poznato kako ive i Srbi, a kamoli Albanci na Kosovu.
Selektivno informisanje i prikazivanje kosovske svakodnevice slino je
nainu na koji se prikazivao Maljiijev rad poslednjih dana. Mediji prosrpski orijentisani odsecali su Elvisa, a proevropski Jaarija iz konteksta
rada koji se zove Licem u lice i celina je samo kada se ova dvojica gledaju.(Peri, 2008)

441

[Ana Dragi, autorka projekta Refleksije Beograda i Pritine] za posetioce

navodi da e oni moi da vide neto sasvim drugaije od onog to gledaju u
medijima. Potom tvrdi kako je to jedna drugaija vrsta realnosti, svakodnevni
ivot. (Dragi, u: Lijeski, 2011)

Ovaj diskurs iznedrio je nove rivalitete obian narod versus politiari, i stvarnost versus politika konstrukcija stvarnosti.
Kombinirajui emocije netrpeljivosti i mrnje sa suvremenom potroakom
diktaturom Patriotic hypermarket na scenu uvodi sasvim radikalan kazalini
jezik: on ree tamo gdje najvie boli bacajui politikim elitama i nacionalistima
gorku dozu realnosti u lice. (Obradovi, 2011)
Gostovanje beogradske predstave [Izopaeni, izvedena u Oda teatru u Pritini] bio je dogaaj koji je pokazao da postoje zajednike teme izvan predrasuda
i daleko od pregovarakih stolova. (Stankovi, 2014)

Premda je politika elita proizvedena u primarnog Drugog, politika kao takva se

ne odbacuje. ak se umetnost vidi kao komplement politike. Zahvatanjem stvarnog
ivota, umetnost treba da natera politiare da uzmu u obzir muke malog oveka i
na taj nain d doprinos pozitivnoj drutvenoj promeni. Ovako shvaen, savez
politike i umetnosti omoguio bi da se proiri prostor legitimne problematike i da
se politika ponovo priblii onima od kojih se otuila i koji su se zbog toga opredelili
za pasivnost a ne dejstvovanje unutar politike zajednice.
[M]islim da se predstava izdie iznad onoga to je politika svakodnevica. Da
ne kaem politika trivijalnost i da sasvim sigurno ima vaan univerzalni kontekst, a to je da kada svedete te prie sa velikih globalnih makrotema ili kada
ih prebacite iz diskursa linih karata, saobraajnih i registarskih tablica... i
ponete da govorite o tome kako ljudi ive egzistencijalno, ta te ljude mui,
onda shvatite da je nuno uz politiki dijalog to vie otvarati novi umetniki
diskurs, koji e se baviti ljudima koji su najvie zapostavljeni i zanemareni po
pitanju ove velike teme. (Mustafi, u: Trebjeanin, 2011)
Mislim da je pozorite obavezno i duno da se bavi stvarnou, da utie na nju,
da je reflektuje, da razmatra teme koje se nalaze svuda okolo. (Bogavac, u:
Trebjeanin, 2011)

U ovom tipu diskursa proivljena istorija ima prednost u odnosu na veliku Istoriju.
Kroz line prie reflektuju se istorijski procesi dugog trajanja i makrodrutveni odnosi.
Tu ideju dobro ilustruje izjava Milana Vraara, koordinatora projekta u okviru kojeg je
u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine prireena izloba Pogledi: Susret linih
istorija Srba i Albanaca:

442

Naa ideja je bila da nakon vie godina stagnacije uspostavimo kulturnu komunikaciju izmeu Srbije i Kosova, i da kroz upoznavanje sa linim priama i
ispovestima obinih ljudi damo doprinos dubljem razumevanju meusobne
istorije Srba i Albanaca. (Vraar, u: Mijukovi, 2010)

Diskurs koji rehabilituje svakodnevicu, samo zato to je ona ve postala deo umetnosti, u potpunoj je suprotnosti s prvim, diskursom simbolikih borbi. Kod njega se
niko pojedinano, niko odreen ne proziva. Na delu je naelna kritika onih koji su
toliko opsednuti protivnicima da vie ne vide stvarni svet, politiara, politikanstva
koja nije kontaminirana logikom dosadanjih borbi, i uz to, ili upravo zbog toga, ostavlja mnogo prostora da se neto sazna o Kosovu danas, njegovoj umetnosti i mogunostima za saradnju. Stavljanje u prvi plan problema s kojima se ljudi u Srbiji i na Kosovu
svakodnevno susreu ima za cilj da pokae da oni imaju mnogo toga slinog, da su svi
podjednako rtve loih politika, ako nita drugo. Ovakvim umetnikim postupkom
ostvaruje se neposrednost, bliskost koju bi drugaije teko bilo postii; skoro da se
uspostavlja kontakt licem u lice. Upravo zbog toga, umetnosti je u tom diskursu dodeljeno istaknuto mesto dok politika povlai granice i razdvaja, ona je tu da povlai
paralele i spaja.
Zakljuak
Rekonstrukcija etiri medijska diskursa i analiza njihovog sadraja otkrila je postojanje razliitih tipova argumentacije kojima se definie odnos prema srpsko-albanskoj
kulturnoj saradnji u prvom diskursu podrka saradnji se ispoljava kroz odbranu kosmopolitske pozicije, dok je patriotizam u korenu njenog odbacivanja; u drugom se
podrka naslanja na dugu tradiciju borbe umetnika da osvoje ili zatite pravo na legitimnu drutvenu angaovanost; trei saradnju predstavlja kao jo jedno sredstvo da se
prikae vrhunska umetnost i obrade neke univerzalne teme; dok etvrti u proimanju
umetnosti i ivota vidi mogunost za upoznavanje Drugog, a time i za povezivanje. I
dok su prva tri diskursa prilino optereena samolegitimacijom, koja se odvija u okvirima koji su postavljeni ranije (u prethodnim simbolikim okrajima prvi diskurs), i
negde drugde (konstituisanje umetnikog polja kao autonomne sfere, ideja angaovane umetnosti drugi i trei), poslednji diskurs, kojim se podrava otvaranje umetnosti
ka stvarnom ivotu i proivljenim iskustvima, ukljuuje mnogo nepoznatih da bi se
moglo rei da bilo kome i bilo emu dri stranu. On samo polae neizmernu nadu u
to da e te slike i prie koje umetnost otkida iz ivota i preraene ih vraa anonimnim
primaocima, uspeti da priblie ljude s dve strane granice.
etvrti diskurs se pojavio kasnije u odnosu na ostale prikazane diskurse. Prisustvo
nekih njegovih elemenata zabeleeno je u jednom skoranjem istraivanju polja svakodnevnog govora (Spasi and Bireev, 2012), sa kojim, kako je ustanovljeno, deli razoaranost politikom i zamor ratom koji se, u simbolikom prostoru, ve due vreme
odvija izmeu diskurzivnih konstrukata dve, ili tri Srbije. I tu njihova slinost prestaje.
443

Jer, dok je utvreno da svakodnevni diskurs uglavnom slui da se opravda vlastiti beg
u privatnost, koja jedina prua utoite od prljave politike, analiza javnog govora koji
slavi povratak obinog i svakodnevnog u umetnost, otkriva elju i nameru da se
stvari u drutvu, ili drutvima, menjaju kroz poreenje, povezivanje, saradnju, pa,
zato da ne, i zajedniku borbu. Budui da se dva diskursa razvijaju na temelju istog
oseanja, nije nemogue, a ni nepoeljno, da u ovom sluaju javni diskurs prokri put i
do svakodnevice.
Izvori:

ARSENIJEVI, V. (2008) Pop-ikonoklastici u akciji. Politika. [internet] 21. februar. Dostupno

na: http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/33652.sr.html. [Pristupljeno: 17. januara
2015].
ARSENIJEVI, V. (2012) Sa obe strane barikade. e-novine. [internet] 15. septembar.
Dostupno na: http://www.e-novine.com/region/region-tema/71426-obe-strane-barikade.html.
[Pristupljeno: 21. februara 2015].
BOGDANOVI, D (2013) Mesije i njihove rtve. Vreme. [internet] 12. decembar. Dostupno
na: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1157773. [Pristupljeno: 12. januara 2015].
CVETKOVI, G. (2012) Nalije samostalnosti. Beton. [internet] 18. decembar. Dostupno na:
http://www.elektrobeton.net/anticement/nalicje-samostalnosti/. [Pristupljeno: 1. februara 2015].
IRI, S. (2011) Sutina kominikacije. Vreme. [internet] 6. oktobar. Dostupno na: http://
www.vreme.com/cms/view.php?id=1013695. [Pristupljeno: 9. januara 2015].
GRBI, Z. (2008) Jaari velianje teroriste. NSPM. [internet] 6. februar. Dostupno na:
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/jasari-velicanje-teroriste.html. [Pristupljeno: 5. februara
2015].
ILI, D. (2008) Reprize su majka znanja. Vreme. [internet] 14. februar. Dostupno na: http://
www.vreme.com/cms/view.php?id=584932. [Pristupljeno: 3. januara 2015].
ILI, S. (2011) Teatar privremeno izmetenih. e-novine. [internet] 11. avgust. Dostupno na:
http://www.e-novine.com/stav/49912-Teatar-privremeno-izmetenih.html. [Pristupljeno: 18.
februara 2015].
JEVTI, B. (2013) Ogoljene intime. NIN. [internet] 17. januar. Dostupno na: http://www.arhiv.
rs/novinska-clanak/nin/2013/1/17/C1257AE8003BA1FAC1257AF50043C71F/ogoljene-intime. [Pristupljeno: 13. januara 2015].
LIJESKI, B. (2011) Lica Beograda i Pritine. Politika. [internet] 14. april. Dostupno na:
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/173906.sr.html. [Pristupljeno: 19. januara 2015].
LUKOVI, P. (2008) Kosovo ili Hollywood? Peanik. [internet] 13. februar. Dostupno na:
http://pescanik.net/kosovo-ili-hollywood/. [Pristupljeno: 25. februara 2015].
MIJUKOVI, M. (2010) Line ispovesti Srba i Albanaca. Politika. [internet] 15. novembar.
Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/156179.sr.html. [Pristupljeno: 18. januara
2015].
OBRADOVI, N. (2011) Pratei program sa prevodom. e-novine. [internet] 9. novembar.
Dostupno na: http://www.e-novine.com/kultura/kultura-sa-lica-mesta/53081-Pratei-programprevodom.html. [Pristupljeno: 18. februara 2015].

444

PANI, T. (2008) Predlog za razmiljanje. Vreme. [internet] 10. januar. Dostupno na: http://
www.vreme.com/cms/view.php?id=561517. [Pristupljeno: 2. januara 2015].
PANI, T (2008a) Floskule u etnji. Vreme. [internet] 13. mart. Dostupno na: http://www.
vreme.com/cms/view.php?id=600385. [Pristupljeno: 3. januara 2015].
PANI, T. (2009) Nedeljna porcija mrnje. Vreme. [internet] 5. mart. Dostupno na: http://
www.vreme.com/cms/view.php?id=835433. [Pristupljeno: 5. januara 2015].
PANI, T. (2011) Glumci nisu stigli, sire. Vreme. [internet] 28. april. Dostupno na: http://
www.vreme.com/cms/view.php?id=988060. [Pristupljeno: 8. januara 2015].
PAVIEVI, B. (2008) Kako misliti Kosovo. Peanik. [internet] 23. mart. Dostupno na:
http://pescanik.net/kako-misliti-kosovo/. [Pristupljeno: 25. februara 2015].
PAVIEVI, B. (2013) Bogujevci/vizuelna istorija. Danas. [internet] 20. decembar. Dostupno
na: http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/bogujevcivizuelna_istorija.887.html?news_
id=273258. [Pristupljeno: 25. januara 2015].
PERI, D. (2008) Kontekst Adema Jaarija. NIN. [internet] 31. januar. Dostupno na: http://
www.arhiv.rs/novinska-clanak/nin/2008/1/31/C12573B50045C71DC12573E2003A1698/
kontekst-adema-jasarija. [Pristupljeno: 10. januara 2015].
PERI, D. (2008a) Upotreba albanske ikone. NIN. [internet] 31. januar. Dostupno na: http://
www.arhiv.rs/novinska-clanak/nin/2008/1/31/C12573B50045C71DC12573E2003A20EC/
upotreba-albanske-ikone. [Pristupljeno: 10. januara 2015].
PERI, D. (2008b) istka do poslednjeg radikala. NIN. [internet] 15. maj. Dostupno na:
http://www.arhiv.rs/novinska-clanak/nin/2008/5/15/C12573B50045C71DC125744B004ADF96/cistka-do-poslednjeg-radikala. [Pristupljeno: 12. januara 2015].
SIMONOVI, M. (2014) Odakle su deca porodice Bogujevci? Peanik. [internet] 4. januar.
Dostupno na: http://pescanik.net/odakle-su-deca-porodice-bogujevci/. [Pristupljeno: 28.
februara 2015].
SRBLJANOVI, B. (2013) Bogujevci/Radio emisija. Peanik. [internet] 20. decembar.
Dostupno na: http://pescanik.net/emisija-20-12-2013/. [Pristupljeno: 27. februara 2015].
STAKI, P. (2013) Bogujevci i bogojavci. Peanik. [internet] 19. decembar. Dostupno na:
http://pescanik.net/izlozba/. [Pristupljeno: 27. februara 2015].
STANKOVI, R. (2014) Dijalog razliitih. NIN. [internet] 30. Januar. Dostupno na: http://
www.arhiv.rs/novinska-clanak/nin/2014/1/30/C1257C4A003A6B1DC1257C6F00431CC7/
dijalog-razlicitih. [Pristupljeno: 14. januara 2015].
TASI, A. (2012) Trgovine patriotizmom. Politika. [internet] 14. decembar. Dostupno na:
http://www.politika.rs/rubrike/Kritika/pozorisna-kritika/243005.sr.html. [Pristupljeno: 22. januara
2015].
TODOROVI, Lj. (2014) keljzen Malii u jatu istomiljenika. NSPM. [internet] 8. novembar.
Dostupno na: http://www.nspm.rs/hronika/ljubinko-todorovic-skeljzen-malici-u-jatu-istomisljenika.
html. [Pristupljeno: 13. februara 2015].
TREBJEANIN, B. G. (2011) Svi glumimo Srbe i Albance. Politika. [internet] 20. jul.
Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/184884.sr.html. [Pristupljeno: 20. januara
2015].

445

VUINI, M. M. (2008) Radnici u kulturi i nova kulturna revolucija. NSPM. [internet] 29. maj.
Dostupno na: http://www.nspm.rs/kulturna-politika/radnici-u-kulturi-i-nova-kulturna-revolucija.
html. [Pristupljeno: 7. februara 2015].
VUINI, M. M. (2013) Politikantska provokacija hoe li biti izlobe u Pritini? NSPM.
[internet] 18. decembar. Dostupno na: http://www.nspm.rs/kulturna-politika/politikantska-provokacija-hoce-li-biti-izlozbe-u-pristini.html. [Pristupljeno: 10. februara 2015].
IVANOVI, M. (2008) Jaari Has Just Left the Building. Beton. [internet] 19. februar.
Dostupno na: http://www.elektrobeton.net/wp-content/uploads/2013/05/BetonBr39.pdf.
[Pristupljeno: 27. januara 2015].

Literatura:

BOURDIEU, P. and WACQUANT, Lic J. D. (1992)

An Invitation to Reflexive Sociology. Chicago: University of Chicago Press.
BOURDIEU, P. (2001) Language et pouvoir symbolique. Paris: ditions Fayard.
BOYNIK, S. (2013) Teorija incidenta: kako promiljati odnos umetnosti i politike izvan
okvira funkcionalizma (sluaj zatvaranja izlobe Odstupanje: savremena umetnika scena
Pritine u Beogradu, 7. februara 2008). U: Kneevi, V, Luki, K, Marjanovi, I. and Nikoli,
G. (ur.) Slobodni i suvereni. Umetnost, teorija i politika. Knjiga eseja i intervjua o Kosovu i
Srbiji. Novi Sad: Cenzura. str. 1430.
BURDIJE, P. (2003) Pravila umetnosti. Geneza i struktura polja knjievnosti. Novi Sad:
Svetovi.
CHOULIARAKI, L. and FAIRCLOUGH, N. (1999) Discourse in Late Modernity:
Rethinking Critical Discourse Analysis. Edinburgh: Edinburgh University Press.
FAIRCLOUGH, N. (1995) Media Discourse. London: Edward Arnold.
JANSEN, S. (2008) Cosmopolitan Openings and Closures in Post-Yugoslav Antinationalism. In: Nowicka, M. & Rovisco, M. (eds.). Cosmopolitanism in Practice. Aldershot:
Ashgate. p. 7592.
PETROVI-TRIFUNOVI, T. and SPASI, I. (2014) Patriotism and Cosmopolitanism
in Intellectual Discourse: Peanik and Nova Srpska Politika Misao. Filozofija i drutvo.
XXV (4). p. 164188.
SPASI, I. (2006) Distinkcija na domai nain: diskursi statusnog diferenciranja u
dananjoj Srbiji. U: Nemanji, M. i Spasi, I. (prir.). Naslee Pjera Burdijea: pouke i
nadahnua. Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju i Zavod za prouavanje
kulturnog razvitka. p. 137171.
SPASI, I. and BIREEV, A. (2012) Social Classifications in Serbia Today: Between
Morality and Politics. In: Cvetianin, P. (ed.). Social and Cultural Capital in Serbia. Ni:
Centre for Empirical Cultural Studies of South-East Europe. p. 155172.
SPASI, I. i PETROVI, T. (2012) Varijante Tree Srbije. Filozofija i drutvo. XXIII (3).
str. 2344.

446

Ana Bireev
Institute for Philosophy and Social Theory
University of Belgrade

Face to Face: Serbian-Albanian Cultural Cooperation

in the Media Discourse
Abstract:
Since 2008 several literary, theatrical and art events have been organized in collaboration with Albanian artists. This paper analyses discourses produced in Serbian media on
the occasion of these events. It is examined to what extent (if any) did the given discourses reproduce the logic and instruments of discourses identified in the previous research on the symbolic struggles in Serbia, and how a specific topic art influenced the
form and the content of the messages. My study found four types of discourses: one,
mainly characterized by its reliance on the matrices of inellectual-political positioning
established in the prior symbolic struggles; second, based on the argument that art can,
and should, be socially engaged; third, the one that raises art above the daily politics
and defends the principle of the autonomy and creative freedoms; fourth, the discourse
in which art has been given the role of the mediator for discovering the real life and the
problems people are facing in everyday life. The analysis of these discourses includes the
assessment of their influence on the change of the societys relation towards cultural,
but also other kinds of cooperation between Kosovo and Serbia.

Key words:
Serbia, Kosovo, art, collaboration, symbolic struggles, discourse.

447

448

Adriana Zaharijevi
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju
Univerzitet u Beogradu

Zajednica rasposedovanih: enska mirovna koalicija

Apstrakt:
Tekst razmatra mogunost uspostavljanja i odranja alternativnih zajednica, uzevi za
primer ensku mirovnu koaliciju nastalu izmeu Mree ena Kosova i mree ena u
crnom. Osnovno pitanje od kojeg se u tekstu polazi jeste da li su mogue zajednice koje
nadilaze identitetsku pripadnost i kako se one odnose prema zajednicama koje su
odreene teritorijalnou, nacijom (ili nacionalnom dravom), kao i prema artificijelnim i simbolikim nadnacionalnim telima, ovde zahvaenim pojmom meunarodne
zajednice. Osnovni cilj je ispitivanje politikog potencijala zajednice koja hoe da poiva
na logici mira i odbacivanju logike poseda (pod sloganom ljudi, ne teritorije). Zajednica aktivistkinja ostvarena u formi enske mirovne koalicije definie se kao zajednica
rasposedovanih, a ovaj se pojam razvija na tragu tekstova Dudit Batler i Atene Atanasiu. Taj pregnantni filozofski koncept uvodi se da bi se na drugaiji nain prilo kontekstu ambivalentne, podeljene, razdelovljene drave i dugo tinjajueg rata.

Kljune rei:
zajednica, rasposedovanost, enska mirovna koalicija, enska mrea Kosova, ene u
crnom

449

Poslednji tekst u ovoj knjizi koja se posveena je figuri neprijatelja i pokuaju da se

on razume, da se urauna i da se s njim razrauna na nain na koji se s neprijateljima
obino ne razraunava, preosmiljavanjem i drugaijim zamiljanjem odnosa u svom
sreditu imae upravo jedan inokosni pokuaj uspostavljanja zajednice. Kako biti zajedno s neprijateljem? Kako razoriti auru neprijateljstva, graenu upravo na pretpostavkama o postojanju nekog zatvorenog, trajnog i jedinstvenog kolektiva, zajednice, i nainiti zajednicu koja je drugaija? Da li je takva zajednica uvek i samo stvar
zamiljanja (tavie, izmiljanja), neto o emu se jamano moe ispostaviti raun,
iako se u njegovom izvoenju uvek pokae da je raunica negde zakazala?
Osnovna ideja ovog teksta da preispita mogunost alternativnih ili ak utopijskih
zajednica koje se ne zasnivaju na teritorijalnosti, krvi i deljenom seanju, iako ih moraju uzeti u obzir proistekla je iz davnanje zapitanosti nad paragrafom iz jednog od
retkih tekstova koji se bavi odnosom feministikih aktivistkinja s Kosova i iz Srbije. U
tekstu ene na Kosovu: sporni tereni, objavljenom 1999. godine, Duli Mertus (Julie
Mertus) tvrdi:
Srpske aktivistkinje i albanske aktivistkinje susreu se, meutim, s poneto drugaijim nizom izbora u procesu formiranja identiteta. ene iz Srbije (Serbian women)
koje se bore za prava ena, izbeglica i nacionalnih manjina, oznaene su kao izdajnice
u sopstvenim zajednicama. Da bi bile aktivistkinje koje se bore za enska prava, ene
iz Srbije morale su da se odlue za svoj rodni identitet pre no za svoj srpski identitet
oznaku koja je u meunarodnoj zajednici postala izjednaena s tlaiteljem/agresorom/
ratnim zloincem. Isto tako, albanske ene (Albanian women) koje se bore za prava
ena i govore o ljudskim pravima za sve, u opasnosti su da e ih njihov vlastiti narod
proglasiti izdajnicama. No, poziv na solidarnost meu kosovskim Albancima tako je
snaan, a cena istupanja iz redova tako visoka, da veina Albanki ne moe izabrati da
istakne svoj rodni umesto albanskog identiteta. Takoe, za razliku od Srpkinja, one to
ni ne moraju da uine, poto kosovski Albanac nije izjednaen s agresorom nego s
napaenom rtvom. (Mertus, 1999, 172173)
Pojam zajednica se u ovom iseku pojavljuje dvaput, i to u sasvim razliitim kontekstima. Za ovaj tekst nijedan od njih nije centralan, premda e se pokazati da oba
snano utiu na ne/mogunost razvoja zajednice koju u njemu elim da razmotrim. U
ovom paragrafu aktivistkinje su odvojene: odvojene su jedne od drugih i spojene sa
svojima, bilo solidarnou, bilo time to ih njihovi odbacuju. Na tu meusobnu
odvojenost ispred svega upuuju nacionalni atributi albanske i srpske (ene) ali i
alegorija koja te nacionalnosti pretvara u agresore i rtve. Konano, i konkretan paragraf i tekst u celini posveeni su definisanju odrivosti identiteta, rodnog i nacionalnog, i njihove potencijalne ukrtenosti. Pitanje koje e mene u ovom tekstu interesovati jeste da li je mogua zajednica iznad i mimo identiteta, feministika zajednica koja
nije iskljuivo rodna, niti je na presudan nain odreena pripadnou ovom ili onom
narodu.
Zato se ovaj tekst usredsreuje na zajednicu feministikih aktivistkinja? U prvom
delu ponudiu odgovor na to pitanje, predstavljajui tu zajednicu kao paradigmatino
450

oblikovanu rasposedovanou (dispossession).207 Postoje mnogobrojni naini da se

odredi feminizam. S druge strane, feministiku zajednicu, iako je re o neemu ije se
postojanje po pravilu podrazumeva, nije sasvim jednostavno definisati, osim nekim
podjednako nejasnim atributima, poput alternativna i utopijska. Kao primer zajednice
rasposedovanih razmotriu ensku mirovnu koaliciju, nastalu izmeu Mree ena u
crnom i enske mree Kosova (Rrjeti i Grupeve t Grave t Kosovs). Ovaj primer
smatram dragocenim za promiljanje prirode zajednica koje nisu ni organske i simbolike poput naeg naroda, ni artificijelne i simbolike poput meunarodne zajednice. Kontekst u kojem se ova zajednica pojavljuje kontekst ambivalentne, podeljene,
razdelovljene drave i dugo tinjajueg rata, i proetost prisustvom obe pomenute zajednice otvorie razliite dimenzije njene alternativnosti, a prepreke njenom odranju ukazae na njen bitno utopijski karakter.
Feministika zajednica kao zajednica rasposedovanih
U knjizi Dispossession, Dudit Batler (Judith Butler) i Atena Atanasiu (Athena
Athanasiou) ovaj vieslojni pojam odreuju dvovalentno. Rasposedovanost ima pozitivno znaenje, jer se pojavljuje kao uslov autonomije: kao pojedinci/ke moemo biti
autonomni upravo stoga to postoje izvesne heteronomne granice naoj samodovoljnosti, koje nas, autonomiji uprkos, ine temeljno relacionim i meuzavisnim biima.
Drugim reima, iako smo u posedu samih sebe, taj posed nikada nije apsolutan, nikada
bez ostatka, nikada ne iskljuuje razne druge izvan nas koje moemo i ne moramo
svesno ukljuivati u odreenje vlastitih granica. S druge strane, rasposedovanost podrazumeva i stanje u kojem pod nekom formom prisile ostajemo lieni poseda: oduzima nam se dom, oduzimaju nam se graanska prava, sredstva za ivot, zemlja, ono to
nas, hteli mi to ili ne, vezuje za neto nae, za neto to nam pripada. Rat ili razliiti
oblici pravnog nasilja rasposedovanost dovode do granica mogunosti opstanka ili do
stanja u kojem mogunost samog ivota postaje upitna (Butler and Athanasiou, 2013,
23).
Razvijajui ove dve valence rasposedovanosti, Batler i Atanasiu insistiraju na jo
dve bitne take. Ono to povezuje oba oblika rasposedovanosti jeste strukturna zavisnost od drutvenih normi, koje su regulatorne i omoguuju kulturnu razumljivost
(isto, 92). Norme su tu pre pojedinca i njegove smetenosti u svet odnosa i uzajamnosti: one uslovljavaju nain na koji biramo autonomiju u odnosima meuzavisnosti,
nain na koji gradimo drutvenost u koju se investiramo. Takoe, regulatorne norme
(dakako regulatorne na drugaiji nain, mada esto simboliki usko povezan s prvim)
ne uslovljavaju samo oblike uzajamnosti, nego i radikalne mogunosti naih opstanaka. Zato to su, recimo, na odreenom mestu na planeti imena normirana na odreeni
207

Uz svest da je re o neologizmu koji ni u engleskom jeziku s kojeg se ovde prevodi nije termin u optoj
upotrebi, pojam dispossession prevodim kao rasposedovanost, ime se upuuje na njegova viestruka
znaenja: liiti poseda, ostaviti mimo raspodele poseda, ali i izgnati, proterati. Kasnije u tekstu u dalje
razviti njegovo znaenje, pozivajui se knjigu Dispossession (Butler and Athanasiou, 2013).

451

nain, zato to su u drutveno ustanovljenoj vezi s odreenim seanjima, predstavama

i oekivanjima, ljudi mogu biti izloeni razliitim oblicima represije, muenja, i mogu
biti liavani dostojanstva i ivota. S druge strane pak, ta dva znaenja rasposedovanosti treba i razdvajati, budui da izmeu stanja rasposedovanosti, odnosno nae temeljne relacionalnosti i (najee potpuno nevoljnog) postajanja rasposedovanim, lienim
onoga to je trebalo da bude nae, ne postoji ontoloka, uzrona ili hronoloka veza
(isto, 5). Odsustvo te veze moe ostaviti prostor za delovanje, odnosno prostor za
pokuaje stvaranja drugaijih zajednica koje redefiniu postojee drutvene norme.
Kljuno je razumeti kako istorije materijalizovanja odreenih tela i konstituisanja
odreenih autonomija i sfera njihove drutvenosti, oblikuju poziciju poseda danas.
Imati autonomiju, dravu i prava, kako pokazuju Batler i Atanasiu, na svaki je nain
proarano istorijama ropstva, kolonizacije, aparthejda, kapitalistikog otuenja, imigracije i politike azila, postkolonijalnog liberalnog multikulturalizma, rodne i polne
normativnosti, upravljanja bezbednou i humanitarnih politika (isto, 10). Imati autonomiju, dravu i prava takoe nije ni permanentno ni nepromenljivo stanje, na ta
nas podseaju kako istorije nastajanja drava, tako i inherentna veza povesti pomenutih fenomena s poveu samih drava, graanskih prava i autonomije.
Na koji se nain moe tvrditi da je feministika zajednica zajednica rasposedovanih?
U feminizmu postoji duga, premda osporavana tradicija koja snano istie vrlinu relacionalnosti (Gilligan, 1982), vrlinu koju, tako se tvrdi, ene spremnije artikuliu i usvajaju. Tako shvaena relacionalnost se neretko dovodi u vezu s etikom brige, gde je briga
drutvena i moralna praksa koju karakterie posveenost ispravnom odnoenju prema
sebi, drugima i materijalnom svetu, graena svest da moemo da ivimo jedino zahvaljujui prisustvu drugih koji doprinose naem blagostanju (Sevenhuijsen, 2005, 12). Ne
ostavljajui ovu tradiciju miljenja sasvim po strani poto ona moe biti izuzetno
dragocena kada je rasposednutost izjednaena s ratnim liavanjem i ukidanjem prava
tvrdila bih da je ovde vanije naglasiti insistiranje na granicama autonomije i na zajednici koja se upravo na temelju svesti o tim granicama moe razvijati. Takva je zajednica alternativna u meri u kojoj nastoji da dovede u pitanje drutvene norme koje reguliu i autonomiju i meuzavisnost toboe samodovoljnih pojedinaca.
Proces graenja zajednice u kojoj se relacionalnost stavlja naporedo s autonomijom, podrazumeva miljenje izvan logike poseda (Butler i Athanasiou, 2013, 7). Logika
poseda se ne odnosi samo na svojinu, ve i na, iz nje proishodee, zamiljeno pravo da
se definie i proglaava ljudskost u skladu s procenom neije moi da sam sebe poseduje, moi koja se istorijski odricala ili ograniavala na temelju pola, rase i klase (Zaharijevi, 2014). Ona je stoga u jednakoj meri odreena i zamiljenim pravom na posedovanje dugoga i na distribuciju oznake ljudskosti (Bourke, 2013). Misliti rasposedovano
otuda zahteva promiljanje drugaije oblikovane autonomije, koja nee poivati na
hijerarhizovanju sposobnosti za ljudskost i proizvodnji bezvrednih ivota tela koja
su manje od ljudskog, lake odbaciva, opravdanije unitiva.
Miljenje drugaije oblikovane autonomije zahteva zamiljanje i stvaranje drugaije politike koja ukljuuje svest o linoj i institucionalnoj povredivosti, politike koja raz452

vrgava logiku poseda i logiku mira: Mir je izvestan otpor stranom zadovoljstvu u ratovanju. On je posveenost ivljenju sa nekom vrstom ranjivosti u odnosu na druge i
podlonosti povredama, koja, zapravo, daje smisao naim individualnim ivotima.
Mislim da je ovakav nain posmatranja stvari mnogo tei pravac i pojedinac to ne moe
sam (Batler, 2007, 76). Logika mira u osnovi je zajednice rasposedovanih, budui da
se ona temelji na odbijanju da se autonomija uani u osveti, u prenoenju vlastite
ranjivosti na druge i perpetuiranju nasilja. Usled toga zajednica rasposedovanih nee
biti zajednica onih koji su solidarni u stanju proteranosti, lienosti i ukidanja, u stanju
proglaene ne-ljudskosti. Re je, naprotiv, o zajednici onih koji su solidarni u istupanju
protiv mogunosti da se drava, prava i autonomija odreuju na temelju diferencijalne alokacije ljudskosti (Butler i Athanasiou, 2013, 31).
Ovu zajednicu ne ini feministikom rodni identitet osoba koje je ine.208 Ono to
je ini feministikom jeste opiranje idealu logike toboe univerzalne autonomije: poto
se takvom idealu ne potkrada samo maskulinizam (Batler, 2007, 70), ve i uslovljenost
specifinim klasnim, rasnim i nacionalnim poreklom osoba koje imaju mo da sebe
misle kao autonomne, i da, a fortiori, druge proglase kao manje vredne, manje ljudske,
i odvojive od onoga to im, logikom univerzalnosti, pripada. Ono to je ini feministikom jeste uvianje kontinuuma nasilja neophodnog da bi logika poseda ostala jedina
validna: logika kojom se brani ouvanje vlastite nepovredivosti i opravdava unitavanje drugih u ratu ili pravno sprovoenom nasilju.
Ljudi, ne teritorije
Izbor da se feministika zajednica odredi na ovakav nain treba da omogui razumevanje motiva za pokuaje uspostavljanja mirovnih mrea meu ljudima koji su odvojeni
i fizikim granicama i simbolikim meama asti, krvi i seanja, meama koje nekad
opcrtavaju teritorijalne zabrane delotvornije od bilo kakvih administrativnih granica.
Takvi ljudi ive na razliitim meridijanima, usled ega sekoalicija ena Kosova i Srbije ne
moe smatrati izolovanim i potpuno jedinstvenim sluajem. Pravo na samoodreenje
porekla, na istoriju koja se smatra prihvaenim nizom injenica, a ne konstruisanim
seanjem, na emancipaciju od hroninog nepoverenja i neprijateljstva, konano, na ostvarenje suverenosti i zahteva za autonomijom, ine istorijske okvire nastanka nebrojenih
zamiljenih zajednica, i kontekste u kojima one nastaju i danas. Izgradnja identiteta, a
ovaj problematini pojam koristim na tragu navedenog paragrafa iz teksta Duli Mertus,
takoe esto ide u paru s udnovatim principima izgradnje naih udnovatim zato to
pre prisile da se uspostave nai esto ni nema zajednice ili identiteta. Borba za us208

Treba, meutim, naglasiti da odreene institucionalne prakse i politike, poput Rezolucije 1325 Ujedinjenih nacija koja je za ovaj kontekst posebno vana, odreuju pol/rod aktera, istiui njegovu presudnu
ulogu u unutranjim i meunarodnim dravnim okvirima. enska mirovna koalicija je jedan deo svojih
aktivnosti organizovala upravo oko primene ove rezolucije. Takoe, potrebno je istai i to da u feministikoj teoriji i praksi ne postoji jedinstven stav i univerzalni konsenzus oko teme prirode, uzroka i
uinaka nasilja, kao ni oko politike nenasilja (v. Frazer i Hutchings, 2014).

453

postavljanje granica, za definisanje teritorije (natopljene naom krvlju i obeleene

naim znakovima pamenja) i odreenje identiteta esto se, istorijski i danas, pretvarala u oruani sukob. Na taj nain, pobeda u ratu omoguava da i poreklo i istorija i identitet i teritorija postanu legitimni, neosporivi, osvojeni posedi.
Uz svest da e prikaz koji sledi nuno biti veoma pojednostavljen, njime ukratko
elim da se nadoveem na citat s poetka (Mertus, 1999, 172173) i uvedem dve zajednice koje se u njemu prepoznaju kao potporne za definisanje aktivistikih identiteta. Kada je tadanji premijer Srbije, Vojislav Kotunica, na masovnom protestu u Beogradu povodom proglaenja nezavisnosti Kosova izgovorio niz retorikih pitanja,
retorikih iz tadanje, a posebno iz dananje perspektive, nijedno se zapravo nije ticalo
zajednice:209 ni dve (veinske) zajednice koje su istorijski nastanjivale Kosovo, albanske i srpske, ni zajednice drave Srbije spram zajednice drave Kosovo.210 Umesto
o zajednicama ljudi, ona govori o teritoriji i (naruenom) odnosu dominacije na njoj.
Odnosi suprotstavljenih etnikih grupa na Kosovu se i pre raspada SFRJ opisuju
kao istorijski odreeni odnosi dominacije (Popovi, Jana, Petovar, 1990).211 Poduprti
snanim i postojanim etnikim stereotipima, te sve istrajnijim zalaganjem za istorijska prava tokom osamdesetih godina dvadesetog stolea, oni postaju posebno zaotreni poetkom idue decenije kada se dotadanji relativno uravnoteeni odnosi ele
izmeniti novim ustavnim i institucionalnim reenjima, to omoguava prestanak
vaenja Ustava SFRJ iz 1974. godine (isto: 27; Malii, 2014). Odnos otvorene institucionalne dominacije otpoinje rasputanjem organa kosovske vlasti i potonjim
masovnim otputanjima Albanaca iz dravne uprave, na ta e odgovor albanske strane
biti niz masovnih generalnih trajkova, a potom i solidaran bojkot dravnih institucija
i tolerisano stvaranje paralelnih organa vlasti, nezavisnih medija, sindikata, zdravstvenog i kolskog sistema (Rajnek, 2002, 458459; o kolskom sistemu v. Malja-Imami,
u ovoj knjizi). Uvoenjem viepartijskog sistema i ukidanjem dotadanjeg kvazidravljanstva (Krasnii, 2012, 123) i relativne autonomije Kosova unutar silom stvorene
unitarne republike Srbije, stanovnitvo Kosova delotvorno je podeljeno na dve zajednice prema etnikoj pripadnosti i lojalnosti Beogradu/Pritini.Organizacijom zatvaranja ovih zajednica rukovodile su policijske snage, kao olienje nove srpske unitarne
republike, koje su temeljno sprovodile dezintegraciju unutar samog Kosova i integri209

210

211

Potovani graani Srbije, Srbijo! ta je Kosovo? Gde je Kosovo? ije je Kosovo? Ima li nekog meu
nama ko nije sa Kosova? Ima li nekog meu nama ko misli da Kosovo nije njegovo? Kosovo, to je prvo
ime Srbije! Kosovo pripada Srbiji! Kosovo pripada srpskom narodu! Tako je odvajkada i tako e vazda i
biti! (v. https://www.youtube.com/watch?v=XuQ8vByU2n4)
Moda bi se dodue moglo rei da je deo ovog, i drugih slinih govora bio upuen treoj zajednici, onoj
meunarodnoj (v. Nakarada, 2007).
Sve vlasti, domae i strane, u veoj ili manjoj meri, turske, austrijske, srpske i kosovske (nakon dobijanja autonomije), naizmenino su, iz raznih politikih razloga favorizovale, odnosno diskriminisale
jednu od dveju etnikih grupa. Kosovo je tradicionalno bilo poprite buna, proterivanja, podsticanih
i prinudnih iseljavanja, kolonizacija, kaznenih ekspedicija i, naravno, nasilja. Pri tome je uvek ranija
dominacija jedne strane bila povod i opravdanje za dominaciju druge strane (Popovi et al., 1990, 8). Videti takoe prvi skup tekstova u ovoj knjizi koji podrobno razmatraju istorijske prilike albansko-srpskih
odnosa.

454

sanje Kosova u republiku Srbiju. Do 1992. godine, na Kosovu su se razvila dva

nepomirljiva politika bloka (Janji, Lalaj, Pula, 2009, 286), kako e ostati i kada se
ratovi u/sa drugim bivim republikama okonaju, i posle 1999. godine, i posle pada
Miloevia, i tokom godina koje e prethoditi proglaenju nezavisnosti Kosova, i u godinama koje e uslediti.
Borba za nezavisnost Kosova kojom bi se ukinuli odnosi dominacije drave nad stanovnitvom, imala je razliite faze. Vodea albanska politika ranih devedesetih nezavisnost i nenasilje i neskriveno odsustvo spremnosti meunarodne zajednice da razmotri zahteve za nezavisnou, doveli su do progresivnog uveanja nasilja i naelnog
odsustva poverenja u reenja pravnim i mirovnim sredstvima to e kulminirati multilateralnim oblicima oruanog sukoba 19981999. godine. Potonjim prisustvom
meunarodne zajednice na Kosovu kojim je trebalo zajemiti i autonomiju i nepodeljeni suverenitet u nepromenjenim teritorijalnim okvirima, promovisana je posleratna
multietnika integracija u samom Kosovu unutar drave Jugoslavije/Srbije. Proces
takve nadgledane integracije pokazao se umnogome neuspenim, poto je funkcionisao
kao supstitut za nezavisnost i mera za njeno odlaganje. Nezavisnost Kosova 2008. godine, koja je dola prekasno i po ogromnu cenu za obe (i ostale) ukljuene strane na
samom Kosovu, nije ukinula odnose dominacije (Vladisavljevi, 2012), niti je ukinula
fantomski karakter obe drave nastale posle 2008. godine. Znaaj meunarodne zajednice za redefinisanje suverenosti i njeno mnogostruko prisustvo na Kosovu, nepristajanje Srbije na priznanje suverenosti Kosova, stroga podeljenost etnikih zajednica i
preklapanje dravnih nadlenosti, sutinsko redefinisanje znaenja integracije na i dalje spornoj teritoriji (Krasnii, 2012) sve ove stavke odravaju fantomski karakter obeju drava i sakralizaciju teritorije kao poseda nautrb ivota kao rasposedovanog.212
Moe li se o ljudima ikada misliti izvan teritorija na kojima obitavaju? Postoji li
uopte ljudski ivot mimo teritorijalnosti u koju je uljebljen, napose mimo dravljanstva koje mu je pripisano? Odnosi dominacije izmeu Kosova i Srbije pokazuju koliko
je kompleksna unutranja veza meu ovim pojmovima. Drava (u konkretnom sluaju SR Jugoslavija, a potom i Srbija) jeste matrica koja bi trebalo da obezbedi minimalne uslove juridiki oblikovane pripadnosti, zajemene pravnim i oruanim sredstvima (vojska, policija). Meutim, ista ta sredstva mogu sluiti, i na Kosovu su tome
posluila, suspendovanju modusa pravne zatite i dunosti drave prema stanovnitvu na vlastitoj teritoriji. Jer ako drava oba/vezuje (bind) u ime nacije, prizivajui na
silu odreenu verziju nacije, onda drava i razreava (unbind), otputa, izbacuje,
proteruje (Butler i Spivak, 2007, 45), pretvarajui te razreene ivote u paradigmatino rasposedovane ivote. Vratimo li se na dvovalentnost pojma rasposedovanosti, ovo se pitanje moe postaviti i drugaije: moe li se o ljudskosti misliti izvan logike
212

Moe se ak tvrditi da se sakralizovanjem (nepriznato izgubljene) teritorije pristaje na odsustvo mogunosti suverene dominacije drave (Srbije) nad stanovnitvom (Kosova), to se kompenzuje fantomskim sredstvima kontrole nad stanovnitvom same Srbije. Re je, prema Filipu Ejdusu i Jeleni
Suboti, o odranju ontoloke bezbednosti monopolizovanjem specifinog nacionalnog i religiozno
obojenog masternarativa (Ejdus i Suboti, 2014, 160).

455

poseda (teritorije [ije je Kosovo?]), kao neteritorijalizovanoj, i kao izvan dosega

drave koja ukida legitimni status i upravo tim inom delegitimacije odrie izvesne
delove ljudskosti?
Radikalna ljudskost: aliti za ljudima, ne za posedima
U procesu dezintegracije zajednike drave, Beograd je za mnoge postao strani
toponim, sredite proizvodnje razaranja i taka odakle se generisala rasposedovanost.
Beograd je postao sinonim za manipulisanje predstavama o ivotima koji ugroavaju, i
stoga su legitimo usmrtivi jer prete autonomiji pojedinca i/ili suverenosti drave.213
Postojanje drugaijeg govora iz Beograda govora koji ne sakralizuje teritorije, ne
opravdava unitavanje i proterivanje ljudi, ne zatakava silovanja i muenje koji,
naprotiv, o njima javno svedoi i zbog njih javno ali, otuda je bilo iznimno vano. Ta
reverzna i radikalno politika govorna pozicija u Beogradu odve esto proskribovana kao ustaka, balijska, iptarska, strana, plaenika, ali i kurvinska, pederska, dakle, strana i bezona na druge naine nije, meutim, radikalna samo u Beogradu (koji je ovde simbol za dravu i srpsku javnost), niti je radikalna samo za one koji
izvana svedoe porukama oprenim zvaninom Beogradu. Okupiranje centralnih prostora javnosti, trgova, istih onih sa kojih su poslate nebrojene politike poruke, u crno
odevena tela bez glasa koja se pomau jednostavnim, disruptivnim pisanim reima
poput Albanke su nae sestre, Ljubeni Lubeniq, Pamtimo pretvaraju vidljivo
i nedozvoljeno aljenje u samu alternativu suverenoj govornoj poziciji koja ima mo da
definie politiko i da ga posredstvom rata ili institucionalnim nasiljem sprovodi u
delo. Otuda je zapravo re o radikalno ljudskoj politici, politici koja nagoni na pitanje
kojim se to oblicima ivota moe dodeliti status ljudskih, koji uslovi odreuju fragmentirana obzorja nae deljene ljudskosti, koja se tela vrednuju, o kojim se telima
brinemo i koja alimo, a koja ostaju zapretena, neoaljena i rasposedovana, izvan i s
one strane kanona visoke ljudskosti (Athansiou, 2005, 44).
Politika mree ena u crnom ospoljava se kroz javni in ritualnog aljenja za
ivotom koji se ne sme aliti.214 Paradoksalno, takav je in postao vrhunski in izda213

214

Iskaz keljzena Maliija o Beogradu i Beograanima za vreme bombardovanja 1999. godine, reit je
i nipoto nije usamljen: Ja se danas stidim Beograda i imam oseaj da moja noga tamo nee kroiti,
dok se ne bude dobrano dekontaminirao. Jasno je dakle da se nisu mogli tako lako dogoditi i Vukovar,
i Sarajevo, i Srebrenica, a sada i Kosovo, a da slobodarski i liberalni Beograd kruga dvojke moe da spava
iste savesti. Ako ni zbog ega drugog, trebalo bi da se uistinu stide, a ne da glume nedune rtve NATO
agresije (Malii, 2014, 255).
Atena Atanasiu taj ivot koji se moe proglasiti neim manje-od-ljudskog, po uzoru na Agambena
(Agamben), odreuje kao goli ivot (Athanasiou, 2005, 43), ivot koji nije kvalifikovan za politiko
priznanje. Na tragu Dudit Batler, smatram da bi u ovom kontekstu bio daleko upotrebljiviji izraz jettisoned life, odbaen ivot (glagol jettison izvorno oznaava in izbacivanja robe, neive stvari, iz broda,
da bi se u vanrednim situacijama smanjio brodski teret), ivot onih koji nisu politiki neprepoznati,
ve su u odreenim okolnostima, pre svega u okolnostima uspostavljanja reda izmeu nacije i drave
(nation-state), viak koji je zasien moi, ali lien prava i dunosti (Butler, 2007, 32). Re je, dakle, o
ivotima koji se legalno mogu prevrnuti s palube da brod ne bi potonuo.

456

jnitva, kritike i neslaganja. Bezglasna pobuna telima protiv zvaninog proglaenja

prava na svedoenje i aljenje, protiv zvaninog proglaenja prava drave na posed i
prava na rasposedovanje stranih ivota, u osnovi je dvovalentnog zahteva: kako onog
oiglednog da drava nema prava da proglaava ljudskost i da je ukida tako i onog
drugog, prema kojem se priznaje temeljna meuzavisnost i neophodnost politike
mira. U opisanim uslovima kada postoje jasno odvojene zajednice, aliti gubitke
druge zajednice, gubitke koji se ponitavaju (kao bezvredni posed) i ine nealjivim
(kao bezvredni ivot), predstavlja politiki in transgresije.215 Stajanje na centralnom
beogradskom trgu s naizgled praznom i naizgled nemom porukom Ljubeni
Lubeniq, uspostavlja drugaije moduse onoga to se u javnosti moe videti i uti
(Butler, 2004, 147), drugaije miljenje od onog koje poinje pitanjem Gde je i ije je
Kosovo?, drugaiju logiku poseda i rasposedovanosti.
Prvi susret mre ena iz Srbije i ena sa Kosova odigrao se u martu 2006. godine.216 U zajednikom zvaninom proglasu (Pritina+Beograd) istie se da enska
mirovna koalicija nastaje kao nezavisna graanska inicijativa zasnovana na enskoj
solidarnosti koja prelazi nacionalne i religijske podele, kao i dravne granice (The principles, 2006). U pozadini ovog smelog proglasa poput eha odzvanjaju reenice kojima
su se ene jedna drugoj predstavljale tokom prvog susreta: Iako mi je brat poginuo u
ratu, ja ovde sa vama mogu da priam; Moja devojica e se roditi u boljem svetu;
Nikad nisam verovala da u plakati pred Srbima; Tek sada se vie ne stidim da kaem
da sam feministkinja; Nikad neemo prestati da plaemo (Teanovi, 2007, 157
158). Pla kao katarzino razreenje politike transgresije, zajedniki pla naih i njihovih, prekida zabranu javnog alovanja i pomera govor iz pozicije solidarnosti sa
sopstvenim nacionalnim identitetom u bestidno feministiki govor. Taj pla je politiki
gest odbacivanja derealizacije gubitka, neosetljivosti prema ljudskoj patnji i smrti, odbacivanje mehanizama kojima se postie dehumanizacija neoaljivih (Butler, 2004,
148). Taj pla je taka u kojoj solidarnost postaje obustava nastavka nasilja, u kojoj se
postaje temeljno svestan rasposedovanosti, ivota koji je prekaran (precarious life),
opoziv i zavisan od volje drugoga.

215

216

Nije re o tome da je aljenje cilj politike, ve o tome da bez kapaciteta da alimo, gubimo ivi oseaj
koji nam je potreban da bismo se suprotstavili nasilju (Butler, 2004, xviii).
To, dakako, ne znai da pojedinanih prijateljstava koja su uticala na formiranje ove politike koalicije
nije bilo i ranije. Dragoceno svedoanstvo o tome pruaju dva pisma aktivistkinja, Lepe Mlaenovi
i Igballe Rogova (Mlaenovi, 2014; Rogova, 2014). Kuriozitet o kojem u svom pismu Lepi govori Igaballe, inae osnivaica prve enske organizacije na Kosovu, Motrat Qiriazi, i izvrna direktorka enske
mree Kosova, odnosi se na to da ju je upravo Duli Mertus podstakla na to da prvi put poseti Beograd,
i to 1995. godine, govorei joj da aktivistkinje iz Beograda svake nedelje stoje na ulici kako bi protestovale protiv politike Miloevievog reima. Nisam joj verovala. Mislila sam da je cela Srbija protiv nas.
Ali Duli je bila uporna. Zainteresovala me je, i morala sam lino da se uverim (Rogova, 2014, 142).

457

Prerano: kako odrati alternativnu zajednicu?

Susret Beograda i Pritine u enskoj mirovnoj koaliciji (koalicioni l grave pr paq)
svetao je primer u dugoj istoriji neprijateljstava kojim se otvoreno i direktno usprotivilo
logici kontinuuma nasilja: priznanjem vlastite povredivosti, i rezolutnim odbijanjem prava
drave, institucija ili pojedinaca na razaranje ivota. Dva susreta Mree ena u crnom i
Mree ena Kosova, 2006. i 2007. godine, odigrala su se u Makedoniji, na niijoj zemlji.
Tokom prvog susreta, aktivistkinje ena u crnom izrekle su prvo javno izvinjenje za zloine
nad albanskim stanovnitvom, koje e kasnije preneti kosovska televizija RTV21, i koje je
imalo velikog odjeka u kosovskoj javnosti (Farnsworth, 2007, 4). Tokom prvog susreta bilo
je prisutno 66, a tokom drugog 69 osoba (iz Kosova, Srbije, Bosne i Hercegovine, uz predstavnice organizacija koje su podrale susrete). Drugi susret, konferencija Through Womens
Solidarity to a Just Peace (enskom solidarnou do pravednog mira), na temelju koje je
sastavljena broura-izvetaj pod istim imenom, organizovan je zbog potekoa u realizaciji
stratekog plana enske mirovne koalicije, koji je podrazumevao uveanje broja zajednikih aktivnosti i poveanje saradnje u podsticanju dijaloga meu enama razliitih etnikih grupa na Kosovu. Konferencija je bila sredstvo da se prevaziu finansijski problemi
komunikacije i oteani prelasci granine linije izmeu Kosova i Srbije za kosovske aktivistkinje. Konferencija je takoe bila prostor za ustanovljenje etiri strateka cilja Koalicije:
poboljanje kvaliteta i uveanje uticaja proces tranzicione pravde; informisanje instanci
meunarodne zajednice o najboljim praksama za podrku postojeim i buduim postkonfliktnim oblicima integracije i interetnike saradnje; poboljanje meuodnosa izmeu
srpskih i albanskih zajednica na Kosovu; i uveanje kapaciteta Koalicije da reaguje u hitnim
situacijama i strateki promovie mir (isto, 8).217 Iz navedenog se vidi da je ova zajednica
rasposedovanih, uspostavljena transgresivnim plaem, imala decidno politiki karakter. I
da bi mogla da opstane, da se odri kao politika, bilo je neophodno proizvesti dalje oblike
horizontalnog umreavanja. O njihovom sadraju i pravcima svedoe dogovori nainjeni
tokom radionica u septembru 2007. godine. irenje zajednice omoguilo bi uveanje koalicije, posebno kroz rad Srpkinja s Kosova i ena iz Srbije; sprovoenje akcije pod nazivom
Upoznaj me da bi me razumela, gde bi ene s Kosova govorile u gradovima Srbije na skupovima i forumima, i obratno; stvaranje mailing lista kojima bi se dve mree neprestano
obavetavale o dogaajima u svojim sredinama to bi omoguilo promptno reagovanje i
217

Svaki od navedenih ciljeva pratio je niz aktivnosti, kojima se nastojala implementirati alternativna politika. Primera radi, prvi cilj je trebalo ostvariti organizovanjem graanskih foruma u kojima bi uestvovale kosovske Albanke i Srpkinje na Kosovu i u Srbiji, gde bi se govorilo o zloinima koji su poinjeni
nad njima i u njihovo ime; organizovanjem ulinih performansa kojima bi se privukla panja na saradnju Koalicije; praenjem suenja za ratne zloine na Kosovu i pisanjem izvetaja o njima; pruanjem
moralne podrke porodicama kosovskih Albanaca tokom samih suenja, kao i porodicama kosovskih
Srba koje su rtve ratnih zloina; sastavljanjem zakona protiv govora mrnje i zalaganjem za njegovo
donoenje u Srbiji da bi se uspostavili pravni mehanizmi za ostvarenje prava rtava i njihovih porodica;
zalaganjem za mehanizme kojima bi se kanjavali zloini seksualnog nasilja poinjeni tokom rata, kao i
razvijanje svesti u javnosti koja e ovaj tip nasilja prepoznati kao zloin i podstai rtve da javno progovore o njima (isto, 9).

458

podrku u hitnim situacijama; pisanje zajednikih iskaza i deklaracija; zajednika stajanja

na javnim mestima gde bi plakat Albanke su nae sestre bio dopunjen plakatom Srpkinje su nae sestre, to bi bio simboliki gest i poziv srpskoj zajednici na integraciju u ivot
Kosova (isto, 5560).
No, premda je prve sledee dogovore trebalo realizovati ve u novembru te godine
na temelju snane udnje za zajednikim delovanjem,218 enska mirovna koalicija
prestaje s aktivnostima.Pored oiglednog razloga da je ulazak u nepriznatu dravu, kao
i izlazak iz nje u dravu koja je ne priznaje, in koji zahteva vie od hrabrosti (izlaganje
neumanjenom administrativnom nasilju), ovde bi se svakako moglo izneti i pitanje
vremena za aktivizam, posebno onaj koji ne zavisi od nekih treih zajednica i njihove
finansijske podrke (UNIFEM-a, ili organizacija poput Kvina till Kvina koje su pomogle
ranije susrete). Dakle, pored pitanja i/mobilnosti, to je u ovom sluaju duboko vezano
za pitanje dravljanstva, i novca koji treba da podupre aktivistiki entuzijazam (da
potpomogne putovanje ne nuno imunih ena iz, recimo, Leskovca ili Bujanovca u
Orahovac ili Gnjilane da bi se sprovela akcija Upoznaj me da bi me razumela), jamano su postojali i drugi razlozi koji su doveli do utihnua, premda ne i formalnog raspada ove zajednice.
Jedna re, reita i neprijatna istovremeno, moe posluiti kao putokaz: prerano.
Zajednica rasposedovanih moda je nainjena na vreme, takorei, ni prerano ni
prekasno, poto je smo njeno uspostavljanje bilo otpor istorijskom vremenu razaranja i vremenu politiki konstruisanih pamenja s obe strane. Njen je poetak mogao
oznaiti poetak drugaijeg pamenja, pamenja koje hoe da prekine krug nasilja.
Meutim, ta se zajednica simboliki i materijalno nuno ukrtala s drugim zajednicama, s naima i njihovima, i s brojnim treim zajednicama, od onih koje omoguavaju pregovore o statusu i normalizaciji odnosa, do onih koje omoguavaju put od Leskovca do Gnjilana. Otuda je jedan od zahteva koji se smatrao posebno vanim, mogue
i zato to je politiki bio najsnaniji, a samim tim i najkakljiviji, zahtev da se naine
zajednike posete mestima na kojima su poinjeni zloini, posebno Suvoj Reci (Musliu,
2010), privremeno suspendovan iodloen. Za taj zahtev, kojim bi se zajednica rasposedovanih prelila u druge zajednice bez njihovog doputenja i uz rizik, bilo je prerano.
Prerano i prekasno: utopijski elementi zajednice rasposedovanih
Proglaenje nezavisnosti drave Kosovo u februaru 2008. godine kljuan je moment za razumevanje vremena u kojima zajednice od sada (mogu da) postoje. Pre svega, re je o ustanovljenju novog, o utemeljujuem poetku, nultoj opciji (Krasnii,
218

O tome, na primer, svedoi prepiska posle ovog susreta, gde se u pismu iz Beograda kae: Posle gotovo
20 godina srpske politike iskljuivanja i unitavanja svega albanskog, nainile smo istorijski korak! To
nisu bili izdvojeni susreti nekoliko pojedinanih ena, dakle, nije re o izuzecima ili o neemu to se
dogodi samo jedanput ovo je koalicija! Na ta se iz pisma iz Pritine zakljuuje: Na put nee biti lak.
Suoiemo se s brojnim preprekama. Okruene smo mrnjom i neznanjem. Ali to nam nee stajati na
putu, jer smo mi aktivistkinje. Mi verujemo u na aktivizam. Mi verujemo u mir i pravdu. I najvanije,
mi verujemo jedna drugoj i u budunost koju emo izgraditi zajedno (isto, 6970).

459

2013, 121). Umesto kao zajednica tlaenih naih, kao podeljiva teritorija, kao prostor kvazidravljanstva u tuoj dravi, Kosovo konano postaje legitimna, a ne odloena i trajno supervizirana zajednica kvazidravljana (uprkos odsustvu univerzalnog
priznanja). Uz to, budui da se drava uspostavlja prema modelu nove drave (Brubaker, 1992; Krasnii, 2013), Kosovo postaje nova graanska i multietnika zajednica
svih svojih graana. Takav novi poetak delotvorno je mogao da ukine potrebu za alternativnim zajednicama, budui da se sama drava moe zamiljati kao izgradiva kao
alternativna zajednica kao bolja, ravnopravnija, integrativnija za sve svoje graanke
i graane. Drugim reima, mogue je i, tavie, poeljno verovati da se aktivizam moe
preliti u administraciju koja se uinkovito bavi razvojem i implementiranjem politika
koje osnauju graanke i graane, pojaavaju njihovo uee u zajednici, otvaraju prostor za suoavanje s prolou, i podstiu donoenje najprobitanijih odluka o budunosti zemlje. S druge strane, iako je nezavisnou Kosova i Srbija postala drugaija drava, u njoj se ovakve okolnosti zapoinjanja, ak ni na simbolikom nivou, nisu
predstavljale kao odrive.
Dakle, samo pola godine posle poslednjeg susreta enske mirovne koalicije odigrao
se in koji je testirao mogunosti opstanka (sada prekogranine) alternativne zajednice. Njen opstanak je, pored ostalog, umnogome zavisio od spremnosti da se alternativni oblici aktivistikog delovanja prenesu u mehanizam rada same drave. Ukoliko
se, naime, veruje da drava ima potencijale da pospei pozitivnu i onemogui negativnu stranu rasposedovanosti, onda sama drava postaje zamisliva kao alternativna
zajednica. Time druge alternativne zajednice prestaju da budu vane ili im znaaj bitno
opada. Mogue je da u tome treba traiti razloge utihnua ove koalicije: poeci novih
zajednica nisu koincidirali, poverenje u dravu i njene mogunosti bilo je taka razilaenja, a ne pokreta za drugaije zajedniko delovanje.
Entuzijazam jedne snane i razgranate mree enskih organizacija kakva je enska
mrea Kosova, koje su iskustvo gradile u vanrednim i stalno odloenim okolnostima,
teko se moe uporediti s naelima, ali i pozicijom Mree ena u crnom u Srbiji, kako
pre tako i posle 2008. godine (Zajovi, 2007). Zato je neophodno upitati se u kojoj je
meri entuzijazam u odnosu na mogunosti drave stao na put razvoju ove zajednice
rasposedovanih, ukoliko su ene iz Srbije ostaleizdajnice svoje drave, politika opcija koju je nemogue integrisati, dok su ene s Kosova ciljeve rekuperacije, integracije i
osnaenja nastojale da sprovedu unutar okvira svoje nove drave. Nastankom dveju
drava, kontekst naih i njihovih nije nestao: aktivistkinje dveju mrea su njime i
dalje ostale odvojene kao u paragrafu navedenom na poetku ovog teksta premda
ne nacijom, nego nacionalnom dravom.
U tekstu u kojem iznosi etiku ena u crnom, izloenom tokom prvog susreta enske mirovne koalicije, ali i u brojnim drugim prilikama, Staa Zajovi, koordinatorka
Mree ena u crnom, tvrdi: Kao feministkinje, imamo obavezu da budemo prekriteljke nametnutih nacionalnih konsenzusa, jer jedino tako delujemo u korist mira. Kao
feministkinje, imamo obavezu da budemo izdajnice takozvanih nacionalnih interesa,
jer je feminizam ne samo uvaavanje drugih i razliitih, ve i pravo da same definiemo
460

svoje interese i potrebe (isto, 80). Kao feministkinje koje svoje interese i potrebe
definiu na nain rasposedovanosti, to se pojavljuje kao sm uslov autonomije, mi se
moemo odrei i svoje zemlje, i svoje teritorije, pa ak, inovima neposlunosti, i samoograniiti vlastita prava i prostor za delovanje. No, ovde se mora podvui da je
dovoenje u pitanje svojeg mogue tek ukoliko se ono bar simboliki poseduje: autonomija koja poiva na meuzavisnosti, zahteva autonomiju tela i autonoman javni
prostor u kojem nismo arbitrarno usmrtivi i odbacivi.
Stoga, u duhu logike rasposedovanosti, ovaj je tekst nuno zavriti pitanjima, a ne
decidnim odgovorima. Nuno je upitati se da li postoje gradacije pozicije izdajnice i
stepenovanje u nelojanosti. Da li je mogue na jednak nain zastupati nenasilje ukoliko
je nad nama uinjeno nasilje, i ukoliko odbijamo da pristanemo na nasilje uinjeno u
nae ime? Kako je mogue uporediti potencijalnu povredivost, kao uslov za ravnopravniji svet, i dogaaj povreenosti i traume kao stanje trajne rasposedovanosti? Da
li je mogue na isti nain interpretirati rasposedovanost ukoliko se polazi od perspektive onoga kome je oduzet posed nad domom ili granicama vlastitog tela, i onoga ko
eli da titi pravo da se ubijanje i silovanje nikada ne dogodi? Da li se mir moe doivljavati isto ukoliko ga doivljava osoba koja mir promilja kao jemstvo drave koja e ga
ustanoviti vlastitom nezavisnou, ili ona osoba koja se odrie drave, nelojalnou i
permanentnim otporom, poto drava kri svako obeanje mira?
Moe li se, konano, rei da je uslov mogunosti rasposedovane zajednice, nastale
u formi enske mirovne koalicije, bio upravo izdajniki poloaj jednog njenog dela i
odsustvo drave kao legitimnog okvira za njen drugi deo? Odgovori li se na ovo potvrdno, ostaje jo jedno obespokojavajue pitanje. Da li je opstanak zajednice rasposedovanih ikada mogu kao trajno stanje, a ne samo kao privremena mera: odnosno, da
li je alternativa odriva ikako drugaije do kao utopija?

461

Literatura:

ATHANASIOU, A. (2005) Reflections on the Politics of Mourning: Feminist Ethics and

Politics in the Age of Empire. Historein. Vol. 5. p. 4057.
BATLER, D. (2007) Dehumanizovanje neprijatelja. Intervju sa Dudit Batler.U Anii D.
(ur.). Fragmenta PhilosophicaI. Loznica: Karpos.
BOURKE, J. (2013) What it means to be Human? London: Virago Press.
BRUBAKER, W. R. (1997) Citizenship Struggles in Soviet Successor States. International Migration Review. XXVI (2). p. 269291.
BUTLER, J. (2004) Precarious Life. The Powers of Mourning and Violence. London
and New York: Verso.
BUTLER, J. and SPIVAK G. C. (2007) Who Sings the Nation-State? Language,
Politics, Belonging. London, New York, Calcutta: Seagull.
BUTLER, J. and ATHANASIOU A. (2013) Dispossession: The Performative in the Political. Cambridge: Polity.
EJDUS, F. and SUBOTI J. (2014) Kosovo as Serbias Sacred Space: Governmentality, Pastoral Power, and Sacralization of Territories. In Ognjenovi G. And Jozeli J. (eds.).
Politicization of Religion, the Power of Symbolism: The Case of Former Yugoslavia and its
Successor States. Palgrave Macmillan.
FARNSWORTH, N. (2007) Through Womens Solidarity to a Just Peace. A Report
Based on the Womens Peace Coalition Second Annual Conference. Prishtina/Belgrade:
Womens Peace Coalition.
FRAZER, E. and HUTCHINGS K. (2014) Feminism and the critique of violence:
negotiating feminist political agency. Journal of Political Ideologies.19 (2). p. 143163.
GILLIGAN, C. (1982) In a Different Voice: Psychological Theory and Womens
Development. Harvard University Press.
JANJI, D. with LALAJ A. and PULA B. (2009) Kosovo under the Miloevi Regime. U Ingrao C.
and Emmert T. (eds.) Confronting the Yugoslav Controversies. Purdue University Press.
KRASNII, G. (2012) Preklapanje nadlenosti, sporna teritorija, nereen status drave:
komplikovan sluaj dravljanstva na Kosovu. U o D. i tiks I. (ur.). Dravljani i dravljanstvo posle Jugoslavije. Beograd: Clio.
MALII, . (2014) Kosovo i raspad Jugoslavije. Beograd: Mostart.
MERTUS, J. (1999) Women in Kosovo: Contested Terrains, In Ramet S. P. (ed.).
Gender Politics in the Western Balkans. Pennsylvania State University.
MLAENOVI, L. (2014) Pismo Igbali Rogova: Beleke o lezbejskim telima u naim
heteronormativnim dravama. U Zajovi S. i Uroevi M. (ur.). Feministika etika odgovornosti. Beograd: ene u crnom.
MUSLIU, F. (2010) Masakr u Suvoj Reci mart 1999. Beograd: Helsinki odbor za
ljudska prava u Srbiji.
NAKARADA, R. (2007) Sluaj Kosmeta jedinstvena proizvoljnost. Socioloki pregled.
41 (3). str. 305-326.
POPOVI S., JANA D. i PETOVAR T. (1990) Kosovski vor: dreiti ili sei? Izvetaj
nezavisne komisije. Titograd: Chronos.

462

RAJNEK, D. (2002) Pripravni na rat: tiha opsada Kosove. U Halpern D. i Kaidikel D.

(ur.). Susedi u ratu: jugoslovenski etnicitet, kultura i istorija iz ugla antropologa. Beograd:
Samizdat.
ROGOVA, I. (2014) Ljubav iznad granica: Pismo Lepi, mojoj feministikoj mentorki. U
Zajovi S. i Uroevi M. (ur.) Feministika etika odgovornosti. Beograd: ene u crnom.
SEVENHUIJSEN, S. (2005) Vrednosti koje odravaju ivot: etika briga o ranjivosti i
zatiti. U Zaharijevi A., Zajovi S. i Belenzada T. (ur.).Suoavanje s prolou: feministiki
pristup. Beograd: ene u crnom.
TEANOVI, J. (2007) enska definicija genocida. U Zajovi S., Perkovi M. i Uroevi
M. (ur.). ene za mir. Beograd: ene u crnom.
The Principles of the Womens Peace Coalition, 2006, dostupno na http://zeneucrnom.
org/index.php?option=com_content&task=view&id=199&Itemid=54 (pristupljeno 30. 3.
2015)
VLADISAVLJEVI, N. (2012) Kosovo and Two Dimensions of the Contemporary
Serb-Albanian Conflict. In Hudson R. and Bowman G. (eds.). After Yugoslavia: Identities
and Politics Within the Successor States. Palgrave.
ZAHARIJEVI, A. (2014) Ko je pojedinac? Genealoko propitivanje ideje graanina.
Loznica: Karpos.
ZAJOVI, S. (2007) Ne u nae ime feministika etika i suoavanje sa prolou. U
Zajovi S., Perkovi M. i Uroevi M. (ur.). ene za mir. Beograd: ene u crnom.

463

464

Adriana Zaharijevi
Institute for Philosophy and Social Theory
University of Belgrade

The Community of the Dispossessed: Womens Peace

Coalition
Abstract:
The paper delves into the possibility of constituting and preserving the alternative
forms of communities, here exemplified by the Womens Peace Coalition formed by
Kosova Womens Network and Women in Black network (Serbia). The principal question which paper puts forward is whether communities that surpass identitarian belonging can exist, and what is their relation to communities defined by territoriality, nation (or nation-state), as well as to artificial and symbolic supra-national communities.
The main aim of the paper is to examine the political potential of a community which
seeks to ground itself within the logic of peace and refusal of the logic of possession
(under the slogan: People, not territories). The community of feminist activists is defined as the community of the dispossessed, and the concept of dispossession is taken
from Judith Butlers and Athena Athanasious work and contextualised. The introduction of this concept enables a different approach to a context of ambivalent, divided, inoperative state, where the wounds of war are still festering.

Key Words:
community, dispossesion, Womens Peace Coalition, Kosovo Womens Network, Women in Black

465

Izdavai:
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Univerziteta u Beogradu
KPZ Beton, Beograd
www.instifdt.bg.ac.rs
institut@instifdt.bg.ac.rs
www.elektrobeton.net
redakcija@elektrobeton.net
Za izdavaa:
Petar Bojani
Lektura i korektura:
Aleksandar Pavlovi
Adriana Zaharijevi
Gazela Pudar Drako
Milo ivanovi
Grafiko oblikovanje:
Metaklinika
tampa:
Print Solutions, aak
Tira:
300 primeraka
skraeni cip zapis
ISBN 978-86-82417-86-6

CIP - ,

327(497.11:496.5)"19/20"(082)
930.85(497.11)"19/20"(082)
930.85(496.5)"19/20"(082)
323(4-12)"19/20"(082)
316.42(4-12)"19/20"(082)
FIGURA neprijatelja: preosmiljavanje srpsko-albanskih odnosa /
[urednici Aleksandar Pavlovi... [Et al.] ; prevod sa albanskog jezika
Filip Vukadinovi ; prevod sa engleskog jezika Ana Sivaki, Milo
ivanovi, Aleksandar Pavlovi]. - Beograd : Institut za filozofiju i
drutvenu teoriju : Beton, 2015 (aak : Print Solutions). - 464 str. ; 21
cm. - (Edicija TonB)
Tira 300. - Re urednika : neki drugaiji odnosi: str. 7-11. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad. - Abstracts.
ISBN 978-86-82417-86-6 (IFDT)
a) - - 20-21 - b)
- - 20-21 - c) - 20-21 - d) - - 20-21 -
e) - - 20-21 - f )
- - 20-21 -
COBISS.SR-ID 218775564