Lilic Knjiga 2015

PSIHIJATRIJA
(INFORMACIONO KOMUNIKACIONI PRISTUP)
Prim. Mr sci med. Dr Vojin Lili

neuropsihijatar
sistemski porodini psihoterapeut
(Email: drvojinlilic@gmail.com)
Ni, 2015.
( VII izmenjeno i dopunjeno izdanje )
/ Prvo izdanje tampano je 2000. godine. /
Knjigu posveujem mom Sinu, Boidaru.
Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji
SADRAJ :
A - REZIME KNJIGE
1. PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MENTALNO ZDRAVLJE...................5
2. PSIHOLOGIJA OVEKA I OPTA PREDODREENOST..................................................18
B - INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI PRISTUP U PSIHIJATRIJI

I
UVOD........................................22
II
PRAVILAN PRIJEM INFORMACIJA, PRAVILAN RAZVOJ LINOG

VREDNOSNOG SISTEMA I PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA
.................24
1. PRAVILNI NAINI PRIJEMA
INFORMACIJA......................................................24
1.1. PRAVILAN DIREKTNI PRIJEM INFORMACI JA...............................................................24
1.2. PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA
(PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA) ....................................................................25
2. PRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA

.........................25
3. PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA
................................................................27
III
NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA,

NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA I
NEPRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA...............................................................28
1. NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA
INFORMACIJA..................................................28
1.1. NEPRAVILNI NAINI DIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA......................................28
1.2. NEPRAVILNI NAINI INDIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA
( NEPRAVILNI OBLICI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE ).........................................30
2. NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA

............................30
2.1. NEDOVOLJNO RAZVIJEN LINI VREDNOSNI SISTEM kod oligofrenih..........................31
2.2. ISKRIVLJENI LINI VREDNOSNI SISTEM......................................................................31

2.2.1.
2.2.2.
2.2.3.
2.2.4.
2.2.5.
2.2.6.
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD ZAVISNIKA.......................................................................31

LINI VREDNOSNI SISTEM KOD FOBINIH...........................................................................32
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEUROTIARA...................................................................33
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEPSIHOTINO DEPRESIVNIH.....................................34
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOSOMATIARA........................................................34
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOPATA..........................................................35
2.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH OSOBA ..........................................36

2.3.1. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM
KARAKTERISTIKAMA.....................................................................................................................37
2.3.2. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOINIH I PARANOIDNIH.................................37
2.3.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINO DEPRESIVNIH....................................40
2.3.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD MANINIH.........................................................40
2.4. NAKNADNO OSIROMAEN LINI VREDNOSNI SISTEM kod dementnih................40
3. NEPRAVILNI NAINI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE

I MEULJUDSKE
RAZMENE.......................................................................................41
3.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD
ZAVISNIKA....................................................................42
3.1.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD ZAVISNIKA.........................................42
3.1.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD ZAVISNIKA...................................43

FOBINIH...................................................................................................................................................45
3.2.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD FOBINIH...............................................45
3.2.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD FOBINIH.........................................47

PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA................................................48
3.3.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PSIHOTINIH SA
SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA......................................................................................48
3.3.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM
KARAKTERISTIKAMA...................................................................................................................51

PARANOINIH I PARANOIDNIH.................................................................................53
3.4.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD
PARANOINIH....................................................................................................53
PARANOIDNIH..............................................................................................58

DEPRESIVNIH...................................................................................61
3.5.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD DEPRESIVNIH......................................61
3.5.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD DEPRESIVNIH......................................63

MANINIH.....................................................................................................................................64
3.6.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD MANINIH................................................64
3.6.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD MANINIH...........................................65
IV INFORMACIONO - KOMUNIKACIONA HIPOTEZA O NASTANKU I ULOZI

PSIHIJATRIJSKIH ENTITETA U OKVIRIMA PORODICE.................................
....66
V INFORMACIONO - KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE
INTERVENCIJE.....69
1. OSNOVNE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE
PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE.................................................................................................69
2. PARADOKSALNE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE
INTERVENCIJE.....................................................................................................................................75
3. METAFORA KAO SPECIFINA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA
PSIHOTERAPIJSKA INTERVENCIJA...............................................................................................76
VI PRIHOTERAPIJSKI RAD KOD POJEDINIH PSIHIJATRIJSKIH

ENTITETA................................................................................................................................82
1.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU ZAVISNIKA..................................................................................83
2.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU FOBINE OSOBE ( NEUROTIARA)...................................86
3. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM

KARAKTERISTIKAMA.......................................................................................................................88
3.1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM
KARAKTERISTIKAMA TIPA "ZAVISNIKA"........................................................................................88
KARAKTERISTIKAMA TIPA "NEGATIVISTIARA".........................................................................90
KARAKTERISTIKAMA TIPA "APATOABULIARA"........................................................................92
4. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINIH OSOBA PARANOINOG I

PARANOIDNOG TIPA.........................................................................................................................93
4.1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINE OSOBE PARANOINOG TIPA................................93
4.2. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINE OSOBE PARANOIDNOG TIPA................................96
5. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU DEPRESIVNE OSOBE..................................................................98

6. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU MANINE OSOBE......................................................................103
7. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOSOMATSKE OSOBE........................................................104
8. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU SA DETETOM KAO PSIHIJATRIJSKIM
PACIJENTOM......................................................................................................................................107
9. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PARTNERA SA STERILITETOM.............................................115
VII UMESTO POGOVORA....................................................................................................118

VIII
LITERATURA...............................................................................................................122
A - REZIME KNJIGE
1.
PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA

I MENTALNO ZDRAVLJE
(Napomena: Ovo poglavlje referisano je kao rad na strunom sastanku

u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti "G.Toponica")
Opta teorija sistema, kao i Teorija ivih sistema( 3.), objanjavaju ukupnu stvarnost
tumaei je kao sloenu strukturu (makrosistem) sastavljenu od niza subsistema koji meusobno na
ogranien i specifian nain razmenjuju materiju(M) i energiju(E).
U skladu sa ovim teorijama i ovek se definie kao bioloki subsistem koji je u ravnotei sa
okolinom i sa njom takoe odrava specifine oblike razmene materije i energije (Slika 1.)
Slika 1.
Mali delovi materije i energije, koje nazivamo informacijama, slobodno ulaze u ljudski
organizam preko organa ula ( Slika 2.).
Slika 2.
Upravo zato to predstavljaju male koliine materije i energije infrormacijama je dozvoljen

"slobodan ulaz" (po principu "proba se ne plaa"), jer kao takve, s jedne strane, nisu u mogunosti da
grubo narue unutarnju ravnoteu organizma, a s druge strane, predstavljaju vanredno vane sadraje
preko kojih se ovek upoznaje sa spoljanjim i unutranjim svetom, a potom i sigurnije obavlja
kvantitativno daleko vee razmene materije i energije, uspevajui da odri neophodno potrebnu
ravnoteu sa okolinom.
INFORMACIJE su, dakle, specifian oblik:
1) energije ( 1- elektromagnetne - kod ula vida,
2- mehanike - kod ula sluha i dodira ) i
2) materije ( u oblasti ula mirisa i ukusa) .
Ljudsko bie obavlja sloenu aktivnost prijema i analize informacija iz okruenja i iz
sopstvenog tela.
Slika 3.
Ovi se sadraji, jo na nivou ulnih elija, cepaju na elementarne utiske (ime se obavlja
analitiki proces), a potom, kroz sistem prenosa impulsa ka viim centrima nervnog sistema, sledi
sintetiki postupak, koji je sve sloeniji kako se pribliava konanom nivou, a to su tercijarne parjetotemporo-okcipitalne zone kore velikog mozga, u kojima se sinteza informacija dovodi do oblikovanja
u forme engrama.( 6.)
Tako se spoljna i unuranja stvarnost u pravom smislu odslikava u najviim zonama
centralnog nervnog sistema.
Prijemom informacija i njihovom obradom oveku je omogueno da odrava sloenu
interakciju sa okolinom, poev od najelementarnijih refleksnih odgovora (kakvi su akson refleks i
miotatatiki refleksi iji su refleksni centri u kimenoj modini), pa sve do formiranja engrama u
tercijarnim zonama kore velikog mozga, koji ine kompleksan LINI INFORMACIONI SISTEM
(LIS) sa sloenim uticajem na ljudsko ponaanje.
Za svaku pojedinanu informaciju LIS-a vezuje se, vie ili manje adekvatno, razliito
intenzivan, prijatan, neprijatan ili neutralan, emocionalni naboj, a u zavisnosti od toga kakva je i
kolika vrednost odreene informacije u postupku prilagoavanja i uspenog opstanka individue
(Ovaj postupak slikovito zovemo "EMOCIONALNO BOJENJE INFORMACIJA".)./Slika 4./
Ovi pratei emocionalni elementi grade paralelan sistem oznaen kao LINI
EMOCIONALNI SISTEM (LES).
LES je sistem koji SE ZASNIVA NA SELEKTIVNOSTI KAO NAJVANIJOJ FUNKCIJI
CENTRALNOG NERVOG SISTEMA.

LES poiva na procesu obeleavanja engrama po njihovom znaenju i po intenzitetu tog
znaenja, ali i predisponira sloene postupke opaanja, prijema i obrade novih informacija (U vezi
s tim istiemo znaaj ovekovih predrasuda u odvijanju ovih procesa!).
Slika 4.
Lini informacioni sistem (LIS) i Lini emocionalni sistem (LES) u svojoj povezanosti ine
informaciono-emocionalnu strukturu koju oznaavamo imenom LINI VREDNOSNI SISTEM
(LVS) individue.( 5.)
ANATOMO-FIZIOLOKA OSNOVA izloenih sadraja lei u uzajamnom sadejstvu
retikularne supstance (koja prevashodno utie na nivo budnosti), ekstrapiramidnog sistema
(odgovornog ponajvie za LES, tj. za emocionalni nivo) i kore velikog mozga (u ijem se
primarnim, sekundarnim i tercijarnim zonama grupiu elementi LIS-a). (Luria)( 6.)
BIOHEMIJSKO-ELIJSKA OSNOVA za koju vezujemo ovde izloeni koncept, bazira na
pretpostavci da je LES direktno povezan sa funkcionisanjem endogenog opijatnog sistema
(otkrivenog sedamdesetih godina 20-og veka). Upravo postojanje ovakvog sistema omoguava
ranije pomenuto "emocionalno bojenje" svake informacije u dijapazonu neprijatno-neutralno-prijatno
("crno-sivo-belo").( 2.)
Lini informacioni (LIS) i Lini emocionalni sistem (LES) koji ine Lini vrednosni sistem
(LVS) delom su sastavljeni od sadraja koji dosta realno odraavaju stvarnost, a delom od vie ili
manje neadekvatnih informacionih i emocionalnih elemenata.
Zavisno od stepena dostignutog razvoja i adekvatnog odraavanja realiteta LVS moe biti:
nedovoljno razvijen (kako je to u oligofrenih osoba ili u dece), iskrivljen (kako je to u veine ljudi,
a podrazumeva podnoljiv broj "greaka" u odnosu na sadraje realiteta), sekundarno osiromaen
(kako je to u dementnih osoba) ili psihotian (kada postoji dramatian nesklad izmeu realiteta i
sadraja psihotinog LVS-a).
Razvoj LVS-a poinje sa otpoinjanjem procesa aferentacije (pristizanja informacija preko
ula u CNS) i traje tokom celog ivota.
Dinamika razvoja LVS-a je u ranom uzrastu deteta najbra, a docnije po pravilu sporija, ali i
mnogo kompleksnija u smislu ugraivanja novih sadraja i korekcija LVS-a.
injenica je da se i stvarnost, kao osnovni izvor informacija, menja u prostoru i vremenu, te
se LVS i zbog toga izgrauje uz stalnu potrebu za "restauracijom" svojih delova, kako bi se odrao
ritam sa pomenutim promenama stvarnosti.
Adekvatan prijem novih informacija i njihovo povezivanje sa odgovarajuim emocijama, uz
adekvatnu korekciju starih informacionih i emocionalnih sadraja, obezbeuje kreativni razvoj LVSa.
LVS takoe predstavlja i motivaciono jezgro koje usmerava ovekovu aktivnost u pravcu
daljeg menjanja stvarnosti.
U uzajamnom odnosu STVARNOST
LVS prisutan je fenomen povratnog uticaja.
NAINI PRIJEMA INFORMACIJA
/Slike 5. i 6./
Osnovni naini prijema informacija su:

1. Direktan prijem informacija /Slika 5./ (On se odvija neposrednim kontaktom naih ula
sa sadrajem o kome se informiemo.)
Slika 5.
10
i 2. Indirektan prijem informacija /Slika 6./ (On se odvija preko posrednika, kroz
postupak interpersonalne komunikacije.).
Slika 6.
1. PRAVILAN DIREKTAN PRIJEM INFORMACIJA
Ukljuuje :
1) Dobru ouvanost anatomskih struktura za prijem, prenos i obradu informacija.
2) Dobar nivo budnosti. (Odsustvo prevelikog mentalnog zamora ili dejstva psihoaktivnih
supstanci i sl. Ovo predstavlja "donju granicu" za dobar prijem informacija!)
3) Dobar nivo afektiviteta. (Granino povien afekt predstavlja "gornju granicu" za dobar
prijem informacija!)
4) Dobru razvijenost LIS-a i LES-a (LVS-a). (Ovaj element obezbeuje preduslove za
adekvatnu ugradnju novih informacija i emocija u LVS!)
5) Individualnu sposobnost za kreativni razvoj LIS-a i LES-a (LVS-a). (Ova sposobnost se
zasniva na odgovarajuoj selektivnosti i kritinosti primaoca, kako prema novoprimanim,
tako i prema starim sadrajima svog LVS-a.)( 4.)
11
2. PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA

(PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA)
Ukljuuje:
1) Dobrog davaoca informacija :
1 - sa karakteristikama kao pod 1.( zbog kojih je on pre svega uspean u prethodnom
postupku svog direktnog prijema informacija koje e potom dalje prenositi) i
2 - sa sposobnou da aktivno (i bez traenja primaoca), uz dobru selektivnost,
istinito, jasno i pravovremeno prua vane informacije ;
i 2) Dobrog primaoca informacija :
1 -takoe sa karakteristikama kao pod 1.( jer se i indirektno primljene informacije
primaju na isti nain kao i direktno primljene informacije) i
2 -sa sposobnou da aktivno trai informacije, dobro analizira njihovu istinitost i
znaaj, trai pojanjavanje kada su informacije nejasne i da se trudi da se
pravovremeno informie.( 5.)
INFORMACIONI PRISTUP SVESNOM I NESVESNOM (Slika 7.)

Sadraji LIS-a i LES-a (tj. LVS-a) su delom svesne a delom nesvesne formacije.
Podaci koje navodi Lurija ("Osnovi neuropsihologije")( 6.) jasno ukazuju da je CENTAR
SVESNOG dela LIS-a u kori nedominantne hemisfere velikog mozga (kod denjaka u kori desne
hemisfere).
Na ovakav zakljuak upuuje pojava takozvanog Antonovog sindroma ( Sindroma
anozognozije ili izostajanja svesti o neurolokom ispadu ). Ovo je pojava koja se javlja iskljuivo u
vezi sa oteenjima razliitih regiona kore nedominantne hemisfere velikog mozga.
Naime, zapaeno je da su oteenja delova kore desne hemisfere u denjaka uvek praena ne
samo odgovarajuim neurolokim ispadom ve i pojavom nepostojanja svesnosti pacijenta da uopte
ima neuroloki ispad.
(U kori nedominantne hemisfere su locirani CENTRI NEUVEBANIH AKTIVNOSTI:
1.centar za aktuelno uene motorike vetine, 2. prepoznavanje sloenih vizuelnih sadraja /
likova, ideograma, slovnih greaka, likovnih dela.../, 3.centar za prepoznavanje sloenih i
neuvebanih slunih sadraja / npr. prepoznavanje muzikih dela, prepoznavanje literarnih
delova.../, 4.centar za prepoznavanje sloenih predmeta opipavanjem, 5.centri za analizu
sloenih ukusa i mirisa /kod degustatora/.)
Slika 7.
12
Na slian nain sledi i pretpostavka da je CENTAR NESVESNOG dela LIS-a u kori

dominantne hemisfere.
(Ovde
su
lokalizovani
CENTRI
DOBRO
UVEBANIH
AKTIVNOSTI
/AUTOMATIZAMA/: 1.centri dobro uvebanih motorikih automatizama / emocionalna
motorika, hodanje, plivanje, ples, sviranje na instrumentu, vonja automobila, vonja bicikla,
pilotiranje, govor, pisanje, pletenje.../, 2.optiki automatizmi / itanje slova i uvebanih rei,
itanje brojki i uvebano raunanje, uvebano igranje aha, mice i slinih vizuelnih igara, uvebano
prepoznavanje najbliskijih osoba.../, 3.sluni automatizmi / uvebano razumevanje govora,
uvebano prepoznavanje muzike kod muziara,.../, 4.taktilni automatizmi / oseanje "taktilnih
melodija" uvebanih radnji, prepoznavanje poznatih predmeta opipavanjem /, 5.automatomatizmi u
oblasti ula mirisa i ukusa / kod degustatora! /)
Dominantna hemisfera je tako "Hemisfera nesvesnog" ("Hemisfera automatizama",
tj. "Hemisfera odravanja ravnotee"), dok je Nedominantna hemisfera "Hemisfera
svesnog"("Hemisfera kreativnosti", tj. "Hemisfera promene").
13
Uporedo s tim, pretpostavljamo i da komisure velikog mozga verovatno igraju ulogu u

postupku potiskivanja ili "osveavanja" sadraja LIS-a(informacija), a komisure diencefalona
odgovarajuu ulogu u potiskivanju ili "osveavanju" sadraja LES-a(emocija).
NESVESNI SADRAJI LVS-a grupiu se u oblasti dominantne hemisfere na sledee
naine:
1. Sloene motorike radnje, kao i sloene operacije u oblasti opaanja (u domenu pet
poznatih ula), kada dostignu nivo automatske izvrivosti, kidaju veze sa kontrolnim (svesnom)
hemisferom i postaju automatizovane (to podrazumeva, najveim delom, odsustvo svesti). Centri
ovih automatizama (npr. centar za automatizovanu motoriku govora /Brokin centar/, centar za
automatsko razumevanje govora /Wernikeov centar/, ili centar za automatsko itanje /centar za
leksiju...) smeteni su u kori velikog mozga dominantne(nesvesne) hemisfere, izuzev njenog
prefrontalnog dela.
2. Jedan deo isprogramiranih vetina kojima je svest ve uveliko ovladala (kao to su:
rutinsko raunanje, rutinsko igranje aha i drugih "vizuelnih" igara, donoenje rutinskih
profesionalnih odluka, rutinsko logino razmiljanje, vonja automobila u fazi kad je ula u
rutinu...), takoe postaju automatizovane i kidaju veze sa svesnom hemisferom. Centar ovih
automatskih planskih aktivnosti verovatno je prefrontalna kora dominantne (nesvesne)
hemisfere velikog mozga.
i 3. U nesvesnoj, dominantnoj hemisferi, se gomilaju i sadraji koji su emocionalno bitni za
oveka, ali imaju karakter emocionalne traume i ne mogu da budu prihvaeni na svesnom nivou.
14
Ovi se sadraji mehanizmom potiskivanja (lanim "brisanjem") informacije ("ideje"),

emocionalog sadraja ("afekta") ili informaciono-emocionalnog kompleksa ("ideoafektivnog
kompleksa"), pomeraju iz delova kore nedominantne u delove kore dominantne hemisfere.
Upravo mehanizam potiskivanja ima presudnu ulogu u FORMIRANJU
PSIHIJATRIJSKOG SIMPTOMA kao teme iji sadraj, preplavljujui ponaanje pacijenta (a
esto i aktivnost cele porodice i ireg miljea), dodatno "obezbeuje sigurnost" da e napred
pomenuti potisnuti delovi LVS-a ostati u nesvesnom.
Kontrolu realizacije ponaanja koje je definisano kao psihijatrijski problem verovatno
obavlja prefrontalna kora velikog mozga dominantne hemisfere (Zbog ega je simptomatsko
ponaanje tako efikasno i teko za korekciju.).
Nesvesni deo LVS-a (pa i sam psihijatrijski simptom kao njegov element) omoguava osobi da,
u sklopu svojih nesvesnih aktivnosti, zadovolji ili izbegne zadovoljenje svojih nesvesnih i svesno
neprihvatljivih pobuda (npr. incestuoznih pulzija).
Iz navedenih sadraja SLEDI I DOBRO POZNAT OSNOVNI PSIHOTERAPIJSKI
KONCEPT koji pretpostavlja da se postupkom "osveavanja" nesvesnih sadraja LVS-a i njihovom
adekvatnom obradom, moe, na mala vrata, ukloniti i sam psihijatrijski simptom.
MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA
( INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA)
VERBALNA I NEVERBALNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA
VERBALNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA
Ljudski govor i pisanje govornih sadraja je, u svom najveem delu, jezik svesnog.
(Pretpostavljamo da se funkcije govora i pisanja odvijaju prevashodno pod kontrolom desne
hemisfere, tj njene prefrontalne kore, koja "kontrolie ta govorimo ili ta piemo"!)
Kada se ljudski govor otme recenziji svesti (najverovatnije pod dejstvom nesvesnog plana
definisanog delovanjem nesvesne kontrolne funkcije prefrontalne kore leve hemisfere!) sreemo se sa
pojavom omaki ili nesvesno izreenih istina, tipino opisanih kao proboji nesvesnih sadraja u
govorni jezik.
Ovi sadraji su, zbog toga to predstavljaju traumu za samu linost, mehanizmima
potiskivanja prevedeni u nesvesnu psihu.
Psihoterapijski postupci razliitih psihijatrijskih kola, u sutini tee da stvore uslove za
oslobaanje potisnutih traumatskih sadraja nesvesne psihe i njihovu obradu, uz adekvatno
emocionalno pranjenje i sledstveni gubitak psihijatrijske simptomatologije.
Kao to izgovaranje istine moe biti svesno i nesvesno tako i la moe biti izgovarana
svesno ili nesvesno.
Najee je ovakvo ponaanje rezultat svesnog ili nesvesnog straha ili oseanja inferiornosti,
15
ili svesne ili nesvesne elje da se uspostavi lana nadmo u relacijama (kod osoba koje sutinski gaje
kompleks nie vrednosti, a opisano ponaanje razvijaju po tipu reaktivne formacije, u neuspelom
pokuaju da natkompenzuju oseanje inferiornosti i straha u socijalnim relacijama).
Analiza tueg rutinskog govora ili rutinskih pisanih sadraja, odvija se automatizovano u
centrima koji su smeteni u dominantnoj hemisferi (Wernikeov i Centar za leksiju).
Nerutinski sadraji, aktiviraju potrebu za intenzivnijom analizom govornih ili pisanih poruka,
to angauje nedominantnu hemisferu.
Kad se sadraj razume (tano ili pogreno), sledi njegovo emocinalno bojenje i smetaj u svesnu
ili nesvesnu hemisferu (zavisno od toga hoe li osoba ukljuiti nehanizam potiskivanja ili ne).
NEVERBALNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA
Neverbalna komunikacija odvija se jezikom gestova, pokreta i vegetativnih reakcija. Ona je

prevashodno "jezik nesvesnog" i sastoji se iz aktivnosti glatke muskulature, kao i popreno prugastih
miia. Pod kontrolom je vegetativnog nervnog sistema, kao i delova CNS-a, uz, po pravilu,
izostajanje aktivnosti kore nedominantne (svesne) hemisfere.
injenica da se neverbalna komunikacija po pravilu otima kontroli svesti obilato je koriena
razvijanjem razliitih metoda detekcije lai u kriminalistici. (Dok svesno lau ljudi su aktivnom
panjom usmereni na verbalni sadraj laganja, a to ih ometa da iskontroliu pojave pokreta
napetosti. Tako ovek koji svesno lae na verbalnom planu, po pravilu grimasama i pokretima tela
upuuje sagovornika u injenicu da ga lae. Tome se po pravilu pridruuju i znaci koji potiu iz
Vegetativnog nervnog sistema, a koji se detektuju poznatim Detektorom lai (koji belei ritam rada
srca, skokove krvnog pritiska, znojenje, irenje zenica...).
Praenje neverbalne komunikacije je izuzetno vaan elemenat i u psihijatrijskim procenama,
kako u delu dijagnostike tako i u procenama sadraja koji se odvijaju tokom psihoterapijskih
postupaka.
Prepoznavanje karakteristinog jezika gestova, pokreta i vegetativnih reakcija pomae nam
da pravilno prepoznamo ljudske emocije ("Pusti tela neka govore"- kae indijanka svom vatrenom
udvarau u jednom popularnom filmu, ukazujui na neverbalnu komunikaciju kao autentini nain
ispoljavanja ljubavnog odnosa mukarca i ene.).
Dobro poznavanje neverbalne komunikacije jako nam je korisno i da bi na vreme uoili
trenutke kada meu ljudima normalna verbalna komunikacija prelazi u grubu i povreujuu, a potom
i kada preti da pree u fiziko nasilje.
SLAGANJE VERBALNE I NEVERBALNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE

Neverbalna komunikacija moe biti u skladu sa sadrajima govornog jezika ili moe vie ili
manje odudarati od njega, te tako govorimo o slaganju ili neslaganju verbalne i neverbalne
komunikacije.
Procenjivanje pravog znaenja sadraja komunikacije dosta lako se postie kada postoji
slaganje izmeu verbalnih i neverbalnih sadraja. Ovakvom komunikacijom ljudi razvijaju
meusobno poverenje i jasno reguliu nivoe bliskosti (ljubav, simpatiju, antipatiju, mrnju...).
U sluajevima kada postoji bitna razlika izmeu sadraja na verbalnom i neverbalnom nivou
16
to moe znaajno remetiti komunikaciju tj. mogunost davaoca i primaoca informacije da na pravi
nain razumeju prenete sadraje, pa tako i da jasno definiu svoj meusobni odnos.
Shizofrena komunikacija je karakteristian primer ovakve situacije.
Pojam "ideoafektivna disocijacija" upravo upuuje na neodgovarajui emocionalni ton
(neverbalnu komunikaciju) koji prati verbalne iskaze shizofrenih osoba.
Shizofrena komunikacija praktino predstavlja nesvesno odustajanje od adekvatnog
komuniciranja i prelazak na specifian patoloki tip komunikacije koji (takoe nesvesno) za
osnovnu funkciju ima odravanje nepoverenja i emocionalne distance.( 1.)
PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA

( PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA ) /Slika 8./
Pravilna meuljudska komunikacija tj. pravilan indirektni prijem informacija, je AKTIVAN i
SELEKTIVAN proces razmene informacija izmeu osoba u kojoj iste naizmenino menjaju poziciju
davaoca i primaoca infomacija.
Slika 8. (IPK interpersonalna komunikacija)
Kao to slika pokazuje, u ovom procesu oba uesnika su aktivna(A), to znai da aktivno
tragaju za novim informacijama, s jedne strane, tj. aktivno istrauju nedostatke u svom i
informacionom sistemu sagovornika, s druge strane.
Pritom je onaj koji poseduje informaciju dominantan(d) u odluci da li e je preneti drugoj
osobi (Idealna pozicija nije skrivanje,ve dalji prenos vanih informacija!!!).
Primalac vane informacije definitivno je recesivan(r) i u situaciji je da direktno zavisi od
odluke davaoca informacija da mu iste prenese!
Pritom se osobe zavisno od aktuelne pozicije u postupku prenosa informacija oznaavaju kao
"davaoci" (D) ili "primaoci"(P) informacija.
Pravilna meuljudska komunikacija se svesno ili nesvesno pretvara u nepravilnu
komunikaciju, u momentu kad, iz svesnih ili nesvesnih razloga, doe do elementarnog gubitka
poverenja meu uesnicima u komunikaciji, tj. kad jedna ili obe strane drugu stranu doive kao
17
neprijateljsku ili nedovoljno sposobnu da pravilno prati sadraj komunikacije ili isti pravilno
upotrebljava u praktinom ivotu!.
U kritinim momentima komunikacija se, zbog gubitka poverenja u sagovornika, ili prekida
ili se nastavlja sa elementima nepoverenja, manipulacijom i uz stvaranje uslova za verovatno
produbljenje nepoverenja meu uesnicima (paranoini komunikacioni okvir), to meuljudske
odnose sutinski dovodi u krizu.
U patolokim okvirima jedna od strana ili postaje hiperaktivna nudei neadekvatne
informacije (lai), ili se povlai i postaje upadljivo pasivna (preutkuje autentine sadraje).
Ozbiljan i karakteristian problem u meuljudskoj komunikaciji je i situacija u kojoj
ona poprima obeleje verbalne agresije, esto praene pretnjama i uvredama.
Smatra se da pravilna komunikacija moe da suoi partnere sa vidnim razlikama u
informacijama koje iznose, ali da se ove rezlike mogu prihvatiti i dalje obraivati na nain da ne
ugroavaju dalji pozitivan tok komunikacije.
Meutim, u momentu kada se u komunikaciji pokrene lanac uvreda ("prejake rei") ona
postaje okvir u kojem se svakog momenta moe prei i na fiziku agresivnost. S razlogom istiem
kako je od trenutka kad otpone verbalni sukob (svaa), pa do momenta kad isti preraste u fiziki
sukob (tuu), po pravilu potrebno vrlo malo vremena!!!
ivotne vetine svake osobe morale bi obavezno da ukljuuju i sposobnost
prepoznavanja momenta kada meuljudski razgovor poprimi oblike verbalnog nasilja (svae).
U tom trenutku je obaveza uesnika da prekinu dalju verbalnu komunikaciju i da
razgovor nastave tek kad se nivo afekta i neadekvatnih sadraja (uvreda i pretnji) korenito
izmeni.
Ovo elementarno uputstvo za meuljudsku komunikaciju univerzalno vai, kako u relacijama
uslovno zdravih, tako (i jo vie) i u relacijama sa psihijatrijski obolelim osobama!!!
Takoe je neophodan savet da se uvek autentino komunicira (bez manipulacija
komunikacijom) jer se time zadrava humani okvir i prua ansa sebi i sagovorniku da se
meuljudski odnos kreira i odrava na poziciji dobronamernosti i poverenja!!!
Kad govorimo o karakteristikama dobre meuljudske komunikacije neophodno je i da
posebno ukaemo na vanredan znaaj SELEKTIVNOSTI u postupku pravilnog pruanja,
prijema i obrade informacija.
Selektivnost je rezultat kako spoljanje realnosti (koja uvek nudi vie ili manje ogranieni
broj sadraja), tako i konkretnih sposobnosti primaoca informacija koji je na specifine naine
predodreen da uoi ili ne uoi odreene informacije, a potom i da adekvatno ili manje adekvatno
proceni njihov znaaj i ukljui ih u svoj lini vrednosni sistem.
Nove informacije predstavljaju esto priliku za dalje sazrevanje i razvoj linosti, ali mogu biti
i ansa da se ista ne pokae dovoljno sposobnom da adekvatno obradi nove sadraje(!?), to u
adaptivnom smislu moe da bude kritina taka za dalje prilagoavanje i opstanak.
Novo doba oveku donosi prevelik dotok novih informacija u jedinici vremena, kao i brzu
promenljivost strukture i elemenata suprasistema u kojem ovek ivi, to iz korena menja uslove
ljudskog opstanka, postavljajui pred modernog urbanog oveka neoekivane, nove i tee zadatke
prilagoavanja.
Skloni smo da verujemo da je upravo iscrpljenje u borbi za opstanak onaj kljuni faktor zbog
kojeg savremeni ovek bitno uestalije ispoljava zamor, depresiju i psihosomatska stanja koja se ire
u vidu svetske pandemije.
18
Podaci jasno govore da tehnoloki visoko razvijena drutva aktuelno belee niz
karakteristinih problema: porast broja samaca, pad nataliteta, epidemiju depresije i depresivnih
ekvivalenata, kao i psihosomatskih bolesti.
Nije onda nikakvo udo to emo vam ozbiljno savetovati da u linom ivotu pokuate da
ograniite promenljivost sadraja kao i prekomeran dotok informacija.
(Za poetak, ozbiljan savet: Kad god TV program ne nudi neto zaista bitno - gasite televizor!)
Uslov da ostanete ivi i zdravi u budunosti sigurno e biti i da se dovoljno odmarate,
kao i da bitan deo dana utroite u doivljavanju dovoljne koliine istinskih zadovoljstava.
PARADOKS POTPUNE PREDODREENOSTI U RAZVOJU SISTEMA

Na kraju ovog rezimea sadraja knjige koja je pred Vama neophodno je istai i
injenicu da je itav Makrosistem, iji smo i mi deo, potpuno predodreen u svom razvoju.
Ili, to bi nai stari rekli:
"Sve to se sa nama i oko nas deava je SUDBINA..."
Jesmo li, kreui se i sami u potpuno predodreenom razvojnom hodu, doli do neke posebne
take?
Moda smo doli do take postizanja vieg nivoa svesti o "svesnom" i "nesvesnom" u
nama?
Hoe li nam bolje razumevanje svesnog i nesvesnog, kao i ljudske komunikacije sa okolinom,
pomoi da prepoznamo i bolje reavamo vekovne probleme zdravlja, bolesti i naeg opstanka uopte?
Hoemo li ve danas biti mudriji i sreniji?
Ili e sva ova pitanja i dalje podjednako muiti i mnoge to dolaze posle nas?
Literatura :
1. Gai B.: Porodina terapija alkoholizma. Rad, Beograd, 1978.
2. Goldner-Vukov M., Baba-Milki N.: Oseajni ivot savremenog oveka i droge.
Prosveta, Ni, 1992.
3. Kecmanovi D.: Psihijatrija. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb,1989.
4. Lili V.: Adekvatna interpersonalna kominikacija i mentalno zdravlje,
Majski susreti zdravstvenih radnika Srbije, 2008.
5. Lili V.: Informaciono-komunikacioni model u psihijatriji. Knjiga.
(etvrto izdanje, u elektronskoj formi),Ni, 2009.
6. Luria A.R.: Osnovi neuropsihologije. Nolit, Beograd, 1983.
2.
19
PSIHOLOGIJA OVEKA I OPTA PREDODREENOST
Veliki broj ljudi ( najverovatnije upadljiva veina!?) ima utisak da poseduje slobodu izbora
pri donoenju svojih odluka i upravljanju svojim ponaanjem.
Potom oni zakljuuju da, kad ve postoji sloboda izbora, realno postoji i odgovornost oveka
za njegove odluke i ponaanje.
U realnosti, meutim, svi nai sadraji, kao uostalom i sve drugo to se u stvarnosti
deava, samo tee tokovima strogo predodreenog razvoja.
Nae prethodno iskustvo i kontakt sa elementima aktuelnog trenutka, nepogreivo
rezultiraju donoenjem jedinstvenih (strogo odreenih) odluka koje su direktni rezultat ova
dva osnovna faktora.
Predodreenost u tokovima ivota pojedinaca najee nazivamo ljudskom sudbinom.
injenica je da postoji i znaajan procenat osoba koje imaju jasan uvid u opisanu
predodreenost u razvoju svega postojeeg.
ta je razlog da velika veina ljudi ipak podlee iluziji da ima "Slobodu izbora"?
U realnosti procesa odliivanja postoji razliito irok okvir u kojem vrimo na strogo
predodreeni izbor: Nekad se on obavlja tako to uzmemo to jedno jedino to nam se nudi, a nekad
nepogreivo izaberemo meu sijaset ponuda onu za koju smo predodreeni ("onu za koju procenimo
da nam najvie odgovara").
Upravo postojanje ueg ili ireg okvira (dve ili vie razliitih ponuenih mogunosti) su
podstrek za odranje ove zablude.
Velikom broju ljudi se naprosto uini da su "za malo" mogli da naine i drugaiji izbor od
onog kojeg su nainili.
Kako iluzija o postojanju "Slobode izbora" utie na ljudsku psihu i ljudsko ponaanje?
U vezi s ovim pitanjem oslikau Vam doivljavanja i ponaanje oveka koji veruje u iluziju
"Slobode izbora", a potom i doivljavanje i ponaanje nekog ko realno posmatra ove sadraje.
Obeavam Vam da ete biti suoeni sa najveom moguom razlikom koja moe da postoji
meu ljudima, naspram koje su sve ostale rasne i kulturoloke razlike minimalne.
Ljudi koji veruju u "Iluziju slobode izbora" esto vre pojaani pritisak na druge da
takoe prihvate da je postojanje "Slobode izbora" realnost.
Uporedo sa prihvatanjem ideje da ljudi imaju slobodu izbora sledi i ideja da "oni svojom
voljom donose odluke u vezi sa svojim ponaanjem", a iz toga dalje sledi da su i " odgovorni za
kontrolisanje svog ponaanja i posledice koje iz tog ponaanja proizilaze".
Nadalje, oni zakljuuju da, ukoliko neko naini pogrean potez (potez nakon kojeg dolazi do
loih rezultata), treba ga prozvati na odgovornost, tj. suditi mu za pogreno nainjen korak.
20
Prihvativi stav o sopstvenoj odgovornosti, osobe koje su pod uticajem "Iluzije slobode
izbora", svoje poteze nakon kojih dolazi do loih ishoda ozbiljno tretiraju kao sopstvene greke i sa
njima se teko nose (esto razvijaju otvoreno depresivno ponaanje), a kaznu, bilo da je sami sebi
izriu ili to ini neko drugi, gotovo da doive uz dozu olakanja.
Nije teko pretpostaviti da e ovakvi ljudi, u situacijama kada oseaju "ogromnu krivicu" koju
sebi ne mogu da oproste ( niti oseaju da su "dovoljnio kanjeni"), esto biti skloni i da ovu svoju
"veliku greku" pokuaju da obrade na poznate naine tj. poznatim MEHANIZMIMA ODBRANE:
Tako e neki "neoprostivu greku" u celosti potisnuti u nesvesno (negacija) (gde e ona biti
izvor "maskirane depresije", sa mogunou spoljanjeg ispoljavanja preko psihosomatskih ili
psihikih pojava), ili e mehanizmom deliminog potiskivanja (minimiziranjem) podeliti
depresiju na delom svesnu i delom nesvesnu (delom je "zamaskirati", a delom ispoljiti).
Neki ljudi e, pak, primeniti mehanizam "racionalizacije", pri emu e vie ili manje
iskrivljavati svoju predstavu o stvarnosti, kako bi izbegli da se suoe sa svojom "neoprostivom
grekom".
(Termin "racionalizacija" potpuno je neprimeren stvarnim sadrajima ovog mehanizma
odbrane, koji su sutinski iracionalni. Stoga se zalaem da se ovaj mehanizam odbrane nazove
"iracionalizacija".).
Drugi e svoju "greku" pred sobom i drugima prikazivati kao "uspeh" (poznatim
mehanizmom Reaktivne formacije), to predstavlja jo dublje iskrivljavanje sopstvene predstave
o realnosti.
Neki e "grenost" projektovati na okolinu "koja je u stvari pravi nosioc greaka i koja ih ne
razume i ponaa se neprijateljski prema njima" .
Ali "Iluzija slobode izbora" nije samo okvir za analizu greha i krivice, ve i ozbiljno polje
koje odrava u funkciji i pojam "zasluenog uspeha".
"Iluzija slobode izbora" je tako "majka" i drugih dveju kljunih ovekovih iluzija:
-"Iluzije odgovornosti za greku"
i -"Iluzije zasluge za uspeh".
"Iluzija zasluge za uspeh" ini ljude, svesno ili nesvesno, oholim i zahtevnim.
S jedne strane se, svesno ili nesvesno, oseaju nadmeno, kao da su vanredno vredni nekakvom
svojom zaslugom (Imaju svesni ili nesvesni kompleks vie vrednosti.). Manifestuju i oekivanje
poveanog potovanja od okoline, ali i poveavaju oekivanja od sebe samih (da u budunosti sami
sebe nadmae).
Jasno je da ove osobe nerealno intenzivnije doivljavaju i tugu zbog "svoje greke" i sreu
zbog "svog uspeha", a takoe i druge oko sebe strogo dele na "krivce" i "zaslune" (esto mrzei i
kritikujui ove prve i hvalei one druge).
Kako izgleda suprotnost opisanom ponaanju tj. kako misli i funkcionie osoba koja je
prevazila "Iluziju slobode izbora" i ima realan pogled na stvarnost?
Osnova onoga to se s pravom zove "duevni mir" esto je u injenica da su ljudi koji ga
poseduju istovemeno i oni koji istiu svoje verovanje u sudbinu /tj. potpunu predodreenost svih
dogaanja/.
21
(Slini duevni mir imaju i istinski religiozne osobe koje sva deavanja u sebi i oko sebe vide
kao "boju volju", to je, po efektu oslobaanja oveka od neadekvatnog doivljaja moi i
odgovornosti, u sutini veoma slian nain miljenja.)
injenica je da se mnogi ljudi okreu religiji ili verovanju u sudbinu u poznijim godinama
svog ivota ili nakon to preive teke ivotne traume.
Muno ivotno iskustvo i njegova psiholoka obrada izgleda da doprinose da osoba
konano stekne uvid u realost pune predodreenosti svega postojeeg.
Osobe koje uspeno sagledavaju realnost imaju svest o tome da i njihove odluke i
ponaanje nisu nita drugo do proizvod tokova materije i energije i imaju uvid u njihovu
potpunu predodreenost.
Otuda su jako sreni kad vide da im je sudbina dala da obave neke dobre uloge, a nesreni kad
im je dato da pogree, ali se u prvom sluaju ne ponaaju oholo, a u drugom sluaju ne trpe grubi
oseaj krivice, jer oba fenomena ne tretiraju kao "linu zaslugu" ve kao sadraj sudbine.
Iz ovih razloga funkcionisanje ovih osoba prati daleko vei stepen emocionalnog mira
("duevnog mira").
One niti ulaze u ekstremno zadovoljstvo samim sobom ili drugima, niti imaju epizode
ekstremnog oseaja svoje ili tue krivice.
Njihov duevni mir nije rezultat potiskivanja emocija, kako je to sluaj kod psihosomatskih
ili nekih psihijatrijskih pacijenata, ve je rezultat istinske ivotne mudrosti.
Dokle e istorija da se ponavlja?
Ovo pitanje smo postavili imajui u vidu injenicu da je spoznaja postojanja fenomena opte
predodreenosti (sudbine) u vie navrata bila prihvatana od strane onog dela ljudske teorije i prakse
koji nazivamo "naukom".
Utisak je da svaka osoba i svaka generacija za sebe otpoinje i vie ili manje uspeno
dovrava proces spoznaje realnosti.
Obzirom da je za realno sagledavanje ovog procesa ipak potrebna odreena koliina
pronicljivosti i zrelosti (to podrazumeva uspenost u razreavanju sopstvenih psiholokih
komflikata) verovatno i nije nikakvo udo to, u svakoj generaciji, samo deo ljudi dosegne uvid u
potpunu predodreenost tokova stvarnosti.
Da li su osobe koje dosegnu uvid u ukupnu predodreenost svega postojeeg u ikakvoj
prednosti nad drugim ljudima?
Osobe koje veruju u "slobodu izbora" neminovno emocionalno intenzivnije funkcioniu.
Kod ovih osoba, intenzivna emocionalna stanja, kada se ne koriguju ranije pomenutim
psiholokim mehanizmima odbrane, isuvie esto i bitno remete procese pravilnog opaanja,
rasuivanja i odluivanja.
Takoe, ispoljavanje intenzivnih emocionalnih stanja praeno je i burnim telesnim zbivanjima
sa visokom energetskom potronjom, to, u sluaju ovakvih uestalih ispoljavanja, postaje bitan
faktor koji e voditi organizam iscrpljivanju energetskih rezervi.
U krajnjem ovakve e osobe imati sve anse ili za razvoj manifestne (otvorene) depresije, kao
reakcije na svoje i tue neuspehe ili pak mogu biti ushiene svojim i tuim uspesima.
Mnoge ovakve osobe e aktivirati ranije opisane Psiholoke mehanizme odbrane, to e biti
praceno neuspenim fenomenima adaptacije.
22
Ovi e mehanizmi potisnuti emocionalno reagovanje i dovesti do gomilanja maskirane

depresivnosti, a ova e potom nalaziti ishodite u razvoju psihijatrijskih ili psihosomatskih fenomena.
Moe se pretpostaviti da je mogua prednosti osoba koje veruju u sudbinu (ili u "boju volju")
u odnosu na druge ljude, to to sva dogaanja daleko mirnije analiziraju, te su tako zatiene od svih
napred pomenutih fenomena koji se deavaju osobama koje veruju u postojanje "slobodne volje".
Da li robovanje "iluziji slobodne volje" ima i elemente svojevrsne prednosti osoba u
borbi za opstanak?
Mogue je pretpostaviti i da osobe koje svoje pobede i poraze doivljavaju kao svoje line
uspehe ili neuspehe ( a ne kao tok sudbine ), imaju jae motivacione mehanizme u odnosu na osobe
koje veruju u sudbinu ili boiju volju.
Otuda je mogue pretpostaviti da su ove osobe, paradoksalno, borbenije i upornije u
dostizanju zamiljenih ciljeva(?!).
iroka anketa koja bi se ticala analize ovih stavova na velikoj statistikoj masi, imala bi
mogunost da iznedri i pretpostavku o tome ta je funkcionalnije: dobar uvid u realnost ili njeno
iskrivljavanje.
Polazna pretpostavka ovog autora je ipak takva da osobe sa svesnim poimanjem opte
predodreenosti i osobe sa istinski religijskim poimanjem sveta vidi kao one koje su adaptibilnije i
spremnije za procese razvoja, preivljavanja i reprodukcije...
Pitanje ipak ostaje, do daljeg, otvoreno...
B - INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI PRISTUP U PSIHIJATRIJI
23
I UVOD
INFORMACIJA je specifian oblik:

1) energije (
1- elektromagnetne - kod ula vida,

2- mehanike - kod ula sluha i dodira ) i
2) materije ( u oblasti ula mirisa i ukusa) .
Prijemom informacija osobe izgrauju svoju predstavu o stvarnosti, gradei LINI
INFORMACIONI SISTEM.
Ovo je sloena forma sastavljena od niza povezanih informacija sa razliitim stepenom
verovatnoe u njihovu istinitost.
Svaki pojedinani sadraj Linog informacionog sistema praen je vie ili manje intenzivnim,
prijatnim ili neprijatnim, emocionalnim nabojem, a ovo dopunski selektuje informacije u zavisnosti
od toga kakva je i kolika vrednost pojedinanih sadraja Linog informacionog sistema u postupku
prilagoavanja i uspenog opstanka individue.
Ovi pratei elementi grade paralelan sistem oznaen kao LINI EMOCIONALNI SISTEM.
Lini informacioni sistem i Lini emocionalni sistem u svojoj povezanosti ine specifinu
informaciono-emocionalnu strukturu koju oznaavamo imenom LINI VREDNOSNI SISTEM
individue.
Lini vrednosni sistem se nadograuje i menja tokom ivota jedne osobe i predstavlja vie ili
manje adekvatan odraz postojee realnosti.
ANATOMO-FIZIOLOKA OSNOVA ovih sadraja lei u uzajamnom sadejstvu:
1. retikularne supstance, koja prevashodno utie na nivo budnosti (to je osnovni preduslov za
prijem informacija),
2. ekstrapiramidnog sistema, odgovornog za Lini emocionalni sistem, tj.za emocionalni nivo
i
3. kore velikog mozga ( tj. kore parjetalnog, okcipitalnog i temporalnog renja), u ijim se
primarnim, sekundarnim i tercijarnim zonama grupiu elementi Linog informacionog sistema
( poev od elementarnih informacija, koje se skladite u primarnim zonama, pa sve do
potpunih engrama, koji se formiraju u tercijarnim, parjeto-temporo-okcipitalnim, zonama
modane kore!). (15)
Podaci koje navodi Lurija ("Osnovi neuropsihologije")(15) upuuju na zakljuak da je
CENTAR SVESNOG dela Linog informacionog sistema u kori nedominantne hemisfere
velikog mozga.
( U prilog tome govori pojava Antonovog sindroma, tj. Sindroma anozognozije, koji prati lezije ovih
zona modane kore! ).
Ovde su locirani CENTRI NEUVEBANIH AKTIVNOSTI: 1.centri za aktuelno uene
motorike vetine, 2. centri prepoznavanja sloenih vizuelnih sadraja / likova, ideograma,
slovnih greaka, likovnih dela.../, 3. centri za prepoznavanje sloenih i neuvebanih slunih
sadraja / npr. prepoznavanje muzikih dela, prepoznavanje stihova?/, 4. centar za prepoznavanje
sloenih predmeta opipavanjem, 5. centri za analizu sloenih ukusa i mirisa /kod degustatora/.
24
Analogno prethodnom sledi i zakljuak da je CENTAR NESVESNOG dela Linog

informacionog sistema u kori dominantne hemisfere.
Ovde su lokalizovani CENTRI UVEBANIH AKTIVNOSTI /AUTOMATIZAMA/: 1. centri
dobro uvebanih motorikih automatizama / emocionalna motorika, hodanje, plivanje, ples,
sviranje na instrumentu, vonja automobila, vonja bicikla, pilotiranje, govor(Brokin centar), pisanje,
pletenje.../, 2. optiki automatizmi / itanje slova i uvebanih rei, itanje brojki i uvebano
raunanje, uvebano igranje aha, mice i slinih vizuelnih igara, uvebano prepoznavanje najbliskijih
osoba.../, 3. sluni automatizmi / uvebano razumevanje govora(Wernikeov centar), uvebano
prepoznavanje muzike kod muziara,.../, 4. taktilni automatizmi / oseanje "taktilnih melodija"
uvebanih radnji, prepoznavanje poznatih predmeta opipavanjem /, 5. automatomatizmi u oblasti
ula mirisa i ukusa / kod degustatora! /.
Dominantna hemisfera je tako "Hemisfera nesvesnog" ("Hemisfera automatizama",
tj."Hemisfera odravanja homeostaze"), dok je Nedominantna hemisfera "Hiemisfera
svesnog" ("Hemisfera kreativnosti i improvizacije", tj. "Hemisfera promene").
Uporedo s tim pretpostavljamo i da komisure velikog mozga verovatno igraju ulogu u
postupku potiskivanja ili "osveavanja" sadraja Linog informacionog sistema, a komisure
diencefalona odgovarajuu ulogu u potiskivanju ili "osveavanju" sadraja Linog
emocionalnog sistema (to bi potpuno odgovaralo kliniki poznatim oblicima potiskivanja:
samo afekta, samo "ideje" ili oba sadraja zajedno tj. "ideoafektivnog kompleksa").
BIOHEMIJSKA OSNOVA za koju vezujemo ovde izloeni koncept, bazira na hipotezi da je
Lini emocionalni sistem direktno povezan sa funkcionisanjem endogenog opijatnog sistema (5)
(otkrivenog sedamdesetih godina 20-og veka).
Postojanje ovog sistema omoguava "emocionalno bojenje" svake informacije u dijapazonu
neprijatno-neutralno-prijatno ("crno-sivo-belo").
Celinu navedenog koncepta najbolje ilustruje ematski prikaz na Slici 1.
nLVS
sLVS
Slika 1: ematski prikaz sadraja LVS-a u denjaka.
Legenda :
25
1) S- simptom (u "dominantnoj" hemisferi) u nesvesnom delu Linog informacionog sistema

(nLVS). (Njegov svesni pandan uokviren je kao crni pravougaonik u desnoj hemisferi.)
2) sLVS - svesni deo Linog informacionog sistema (u "nedominantnoj hemisferi").
3) Intenzitet senki ukazuje na stepen prijatnosti, tj. neprijatnosti informacija
(tamno = neprijatno, sivo = neutralno, svetlo = prijatno).
4) Intenzitet linija ukazuje na stepen uverljivosti informacija
(debela linija = informacija u koju se mnogo veruje)
(tanka linija = manje verovatno istinita informacija).
5) Oblici i linije predstavljaju Lini informacioni sistem, a senke predstavljaju Lini
emocionalni sistem.
II
1.
PRAVILAN PRIJEM INFORMACIJA, PRAVILAN RAZVOJ LINOG

VREDNOSNOG SISTEMA I PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA
PRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA

Osnovni naini prijema informacija su:
1) Direktan prijem informacija
( Odvija se neposrednim kontaktom naih ula sa sadrajem o kome se informiemo. )
2) Indirektan prijem informacija
( Odvija se preko posrednika, kroz postupak interpersonalne komunikacije. )
1.1. PRAVILAN DIREKTAN PRIJEM INFORMACIJA
Ukljuuje :
1) Dobru ouvanost anatomskih struktura za prijem, prenos i obradu informacija.
2) Zadovoljavajui nivo budnosti.
( Odsustvo prevelikog mentalnog zamora ili dejstva psihoaktivnih supstanci i sl.
Ovo predstavlja "donju granicu" za dobar prijem informacija! )
3) Zadovoljavajui nivo afektiviteta. ( Dovoljna afektivna smirenost. )
( Granino povien afekt predstavlja "gornju granicu" za dobar prijem informacija! )
4) Dobra razvijenost Linog informacionog i Linog emocionalnog sistema ( tj. Linog
vrednosnog sistema ).
( Ovaj element obezbeuje preduslove za adekvatnu ugradnju novih informacija i emocija
u Lini vrednosni sistem!)
5) Zadovoljavajua sposobnost osobe da kreativno razvija svoj Lini informacioni i Lini
emocionalni sistem ( tj. Lini vrednosni sistem ).
( Ova sposobnost se zasniva na odgovarajuoj selektivnosti i kritinosti primaoca, kako
prema novoprimanim, tako i prema starim sadrajima svog Linog vrednosnog sistema. )
26
1.2. PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA

(PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA)
Ukljuuje:
1) Dobrog davaoca informacija :
1- To je osoba koja ima pravilan direktan prijem informacija koje e potom dalje prenositi
( Ima karakteristike navedene pod takom II 1.1., strana 24.), i
2- to je osoba koja aktivno ( i ne ekajui na traenja primaoca ), uz adekvatnu selektivnost,
istinito, jasno i pravovremeno prua vane informacije.
i 2) Dobrog primaoca informacija :
1 - To je takoe osoba koja pravilno direktno prima informacije ( kao pod II 1.1., strana 24.)
jer se i indirektno primljene informacije primaju na isti nain kao i direktno primljene
informacije, i
2 - koja aktivno ( i bez nuenja od strane davaoca ) trai vane informacije, pravilno
analizira njihovu istinitost i znaaj, trai pojanjavanje kada su informacije nejasne i trudi
se da se pravovremeno informie.
EMA PRAVILNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE
AKTIVAN
AKTIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
DAVALAC
INFORMACIJA
PRIMALAC
INFORMACIJA
"Aktivan" - aktivno stupa u komunikaciju traei ili nudei vanu informaciju.

"Dominantan" - Davalac informacije je apsolutno dominantan u odluci da li e informaciju
proslediti primaocu.
2. PRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA

Lini informacioni i Lini emocionalni sistem ine Lini vrednosni sistem i delom su sastavljeni
od sadraja koji dosta realno odraavaju stvarnost, a delom od vie ili manje neadekvatnih
informacionih i emocionalnih elemenata.
Razvoj Linog vrednosnog sistema poinje jo dok je plod u materici, razvojem procesa
aferentacije ( pristizanja informacija preko ula u CNS ) i traje tokom celog ivota.
27
Dinamika razvoja Linog vrednosnog sistema je u ranom uzrastu deteta najbra, a kasnije po
pravilu sporija, ali i mnogo kompleksnija, u smislu ugraivanja novih sadraja i korekcija starih
sadraja Linog vrednosnog sistema.
injenica je da se i stvarnost, kao osnovni izvor informacija, menja u prostoru i vremenu, te se
Lini vrednosni sistem i zbog toga izgrauje uz stalnu potrebu za "restauracijom" svojih delova,
kako bi se odrao ritam sa pomenutim promenama stvarnosti.
Adekvatan prijem novih informacija praenih odgovarajuim emocijama, uz adekvatnu korekciju
starih informacionih i emocionalnih sadraja, obezbeuje kreativni razvoj Linog vrednosnog
sistema.
Lini vrednosni sistem predstavlja i motivaciono jezgro koje usmerava ovekovu aktivnost u
pravcu daljeg menjanja stvarnosti.
U uzajamnom odnosu STVARNOST
povratnog uticaja.
LINI VREDNOSNI SISTEM prisutan je fenomen
ELEMENTI PRAVILNOG RAZVOJA LINOG VREDNOSNOG SISTEMA su sledei:

1) Pravilan prijem informacija ( kao pod II 1., strana 24. ), uz ukljuenje njima odgovarajueg
prateeg afektiviteta.
2) Pravilan postupak formiranja svesnog i nesvesnog dela Linog vrednosnog sistema
( lociranih u razliitim hemisferama velikog mozga ).
3) Pravilan postupak korigovanja iskrivljenih i brisanja nepotrebnih (neadekvatnih)
informacionih i emocionalnih sadraja Linog vrednosnog sistema.
4) Pravilan povratni uticaj individue i njene okoline jedno na drugo, to potstie obostrani rast i
razvoj.
Sadraji Linog vrednosnog sistema su delom svesne, a delom nesvesne formacije i one su
locirane u razliitim hemisferama velikog mozga ( Vidi sliku 1!).
Nesvesni sadraji Linog vrednosnog sistema nastaju najveim delom adekvatnim procesom
FORMIRANJA AUTOMATIZAMA, kojim se dobro uvebani sadraji iz nedominantne, svesne
hemisfere, premetaju u dominantnu, nesvesnu hemisferu.
Daleko manje, ali od kljunog znaaja za ovekovo funkcionisanje, deo nesvesnih sadraja
Linog vrednosnog sistema nastaje patolokim procesom POTISKIVANJA
( lanim "brisanjem" ) informacije ("ideje"), emocionalog sadraja ("afekta") ili informacionoemocionalnog ("ideo-afektivnog") kompleksa.
Potiskivanje iz svesti se obavlja pod dejstvom povienog nivoa afektiviteta u momentima
linih i porodinih kritinih ivotnih dogaaja /Vidi sadraj pod III 1.1.3),strana 28./.
Upravo ovaj mehanizam ima presudnu ulogu u FORMIRANJU PSIHIJATRIJSKOG
SIMPTOMA(Psihijatrijske bolesti) kao teme iji sadraj, preplavljujui ponaanje pacijenta
28
( a esto i aktivnost cele porodice i ireg miljea ), dodatno "obezbeuje sigurnost" da e

traumatski delovi Linog vrednosnog sistema ostati u nesvesnom.
S druge strane, formiran Psihijatrijski simptom omoguava osobi da, u sklopu svojih
nesvesnih
aktivnosti, zadovolji ili izbegne zadovoljenje svojih nesvesnih pobuda.
Iz prethodno navedenog sledi i OPTEPRIHVAENI PSIHOTERAPIJSKI KONCEPT koji
pretpostavlja da se postupkom "osveavanja" traumatskih nesvesnih sadraja Linog
vrednosnog sistema moe, na mala vrata, ukloniti i sam psihijatrijski simptom.
Ovakav koncept ukljuuje i logiku Frojdove psihoanalize, ali se jednako odnosi na metode iz
arsenala sistemiara komunikacionista koji uvoenjem modela adekvatne interpersonalne
komunikacije kre put do nesvesnih sadraja.
Koristim priliku da, na ovom mestu, pomenem i DRUGI PSIHOTERAPIJSKI KONCEPT,
takoe iz domena komunikacionog pristupa, koji ukazuje na mogunost da se psihijatrijski
simptom eliminie i kroz aktuelne interpersonalne porodine komunikacije i razmene koje e,
svojim intenzivnim afektivitetom (znaajem), uspostaviti adekvatnu porodinu lojalnost i line i
porodine vrednosne sisteme, ime e obesmisliti i eliminisati psihijatrijski simptom.
Na taj nain, dok je Frojdova psihoanaliza iskljuivo istorijska, jer intervenie koristei
informacije iz prolosti, komunikaciona sistemska psihoterapija je i "istorijska" i "sadanja" i
trebalo bi da pokae da moe ili "da razvee Gordijev vor" ili da isti "presee maem".
3.
PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA
Pravilna meuljudska razmena na nivou odraslih osoba se uspostavlja izmeu DAVAOCA i

PRIMAOCA koji imaju specifine karakteristike:
DOBAR PRIMALAC
je AKTIVAN
1/ Aktivno analizira svoje potrebe.

2/ Aktivno analizira naine kako je mogue da svoje potrebe
zadovolji.
3/ Aktivno, prvi, stupa u komunikaciju sa davaocem na kojeg je
usmeren u postupku zadovoljavanja svojih aktuelnih potreba.
DOBAR DAVALAC
je PASIVAN
1/ Okrenut je analizi sopstvenih potreba i naina da ih zadovolji.

2/ Stupa u komunikaciju tek po pozivu primaoca.
DOBAR DAVALAC
je DOMINANTAN
Nakon analize svojih mogunosti i potreba suvereno odluuje

hoe li dati ono to je od njega traeno.
DOBAR PRIMALAC
je RECESIVAN
1/ Prihvata odluku davaoca

2/ U sluaju da je njegovo traenje odbijeno ima mogunost da
ga odloi ili da se usmeri na nekog drugog davaoca.
29
EMA PRAVILNE MEULJUDSKE RAZMENE
AKTIVAN
PASIVAN
RECESIVAN
DOMINANTAN
PRIMALAC
DAVALAC
Obavljanjem pravilne meuljudske razmene jaa odnos bliskosti, samopotovanja i

uzajamnog potovanja i poverenja partnera u dijadi, uz anse za rast i razvoj
(morfogenezu), kako individua ponaosob tako i dijade, a i ire sredine.
Ovo je realan okvir i za pravilnu emocionalnu razmenu.
III NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA, NEPRAVILAN RAZVOJ

LINOG VREDNOSNOG SISTEMA I NEPRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA
1. NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA
1.1. NEPRAVILNI NAINI DIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA
1) Naruenost anatomskih struktura za prijem, prenos i obradu informacija.
2) Loa budnost.
(Mentalni zamor, dejstvo psihoaktivnih supstanci i sl. utie da se informacije pri prijemu
iskrivljuju ili da uopte i ne budu primljene.)
3) Povien nivo afektiviteta:
1 - Svesni ili nesvesni pojaani strah od gubitka (realnog ili umiljenog).
2 - Svesni ili nesvesni pojaani poriv da se pridobije korist (realna ili umiljena) za
sebe ili za nekog drugog.
3 - Svesna ili nesvesna pojaana simpatija ili ljubav usmerena prema sebi ili prema
nekom drugom.
i 4 - Svesna ili nesvesna pojaana agresivnost (mrnja) prema sebi i/ili drugima.
Ovi elementi utiu da se informacije pri prijemu iskrivljuju ili potiskuju u nesvesni deo
Linog informacionog sistema ili im se pridodaje iskrivljen emocionalni sadraj (u okviru Linog
30
emocionalnog sistema) ili se i ovaj emocionalni sadraj potiskuje u nesvesno (bilo zajedno sa samom
informacijom, u obliku ideoafektivnog kompleksa, ili samostalno).
4) Nepravilna razvijenost Linog vrednosnog sistema ispoljava se kao:
1 - Nerazvijen Lini vrednosni sistem (zastupljen kod dece i kod oligofrenih osoba)
esto vodi nemogunosti odgovarajueg ukljuenja novih informacija u Lini
vrednosni sistem. Sledi neadekvatno ukljuivanje uz neadekvatan emocionalni ton
ili neukljuivanje vanih informacionih i emocionalnih sadraja.
2 - Iskrivljen Lini vrednosni sistem dovodi do slinih efekata. Pretpostavljamo da
najvei broj ljudi ima vie ili manje iskrivljen Lini vrednosni sistem, to vie ili
manje ometa njihovu adekvatnu adaptaciju u kontekstu realnosti.
3 - Psihotian Lini vrednosni sistem takoe ometa prijem novih informacija i grubo
naruava adaptaciju, to esto prati distanciranje od okiline i zatvaranje ovih osoba
u "svoj svet"(autizam).
i 4 - Naknadno osiromaen Lini vrednosni sistem, karakteristian za razliite tipove
hroninih psihoorganskih sindroma (demenci), ima sline efekte.
5) Loa kritinost primaoca informacija ispoljava se kao:
1 - Loa kritinost primaoca informacija u odnosu na sadraj njegovog Linog
vrednosnog sistema:
a) Ispoljavanje nerealno pojaane sumnje u svoj Lini vrednosni sistem moe
nerealno pojaati verovanje u novopristiglu informaciju iako je ista netana, sa
efektom sledstvenog iskrivljavanja Linog vrednosnog sistema.
b) Nerealno smanjena ili odsutna sumnja u ispravnost svog Linog vrednosnog
sistema vodie tome da e osoba negovati svoj iskrivljeni Lini vrednosni
sistem iskrivljavajui i novopristigle informacije.
2 - Loa kritinost primaoca informacija u odnosu na novopristigle informacije:
a) Nerealno pojaana sumnja u novoprimljene informacije, kao i
b) Nerealno smanjena sumnja u iste po pravilu vodi iskrivljavanju Linog
vrednosnog sistema.
Napomena :
Sposobnost za kreativni razvoj Linog vrednosnog sistema je najvia funkcija CNS-a
i ukljuuje visoke analitiko-sintetike mehanizme.
Ova sposobnost ima najvii adaptivni potencijal.
31
6) Kombinacija dva ili vie prethodno navedena modela neadekvatnog direktnog prijema
informacija praktino onemoguava jasnu ocenu stepena udela pojedinanih od ovih
modela u ukupnom efektu (koji je po pravilu mnogo vei od efekta prostog zbira
pomenutih neadekvatnih modela).
1.2. NEPRAVILNI NAINI INDIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA
(NEPRAVILNI OBLICI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE)
1) Nepravilnosti koje potiu od davaoca inormacija :
1- Ako je davalac informacija, u postupku svog direktnog prijema odreene informacije
(ili kasnije), doiveo iskrivljavanje, neadekvatno brisanje ili potiskivanje (lano
"brisanje") same informacije, njenog prateeg emocionalnog sadraja ili i jednog i drugog
(tj. ideoafektivnog kompleksa), takav davalac e nesvesno preutati vanu informaciju ili
e je preneti u iskrivljenoj formi.
2- Neki efekti mogu nastati u samom momentu davanja ranije adekvatno primljene
informacije:
a) Davalac tada moe, svesno ili nesvesno, upitan ili ne, da preuti ili izmeni sadraj
i/ili emotivni ton vane informacije (koja je do tada bila pravilno postavljena u
njegovom Linom vrednosnom sistemu);
b) U momentu davanja informacija davalac moe da bude, svesno ili nesvesno,
neprimereno aktivan (slabo aktivan ili preterano aktivan) ili neprimereno
selektivan (neselektivan ili pogreno selektivan);
c) Takoe moe, svesno ili nesvesno, koristiti nejasnu komunikaciju kao nain da
izbegne prenos vane informacije;
d) Ili moe, svesno ili nesvesno, odlagati pruanje vane informacije i istu pruiti
onda kada ona delom ili u potpunosti izgubi praktian znaaj.
2) Nepravilnosti koje potiu od primaoca informacija :
1 - Primalac u okvirima indirektnog prijema informacija moe ispoljiti iste probleme kao i pri
nepravilnom direktnom prijemu informacija (Vidi opis pod III 1.1. na strani 28.).
2 - On, takoe, moe biti neprimereno aktivan (slabo aktivan ili preterano aktivan) ili
neprimereno selektivan (neselektivan ili pogreno selektivan) u traganju za vanim
informacijama, to moe biti svesno ili nesvesno ponaanje.
3 - Primalac moe i da, svesno ili nesvesno, izbegava da trai pojanjenje za sumnjive,
nejasne i nepravovremene (ili preutane) informacije.
2.
NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA
32
Oblici nepravilnog razvoja Linog informacionog sistema i Linog emocionalnog sistema, tj.
Linog vrednosnog sistema, nastaju delovanjem jednog ili vie nepravilnih naina prijema
informacija (Opisano u odeljku III 1., na strani 28.)
2.1. NEDOVOLJNO RAZVIJEN LINI VREDNOSNI SISTEM (kod oligofrenih)
Nedovoljno razvijeni Lini vrednosni sistem je oekivano zastupljen u dece odreenog
uzrasta, a patoloki karakterie oligofrene osobe, kod kojih jasno postoji pojava manjeg
broja informacija u Linom vrednosnom sistemu, to je praeno esto oskudnim i
neprimerenim emocijama (tj. razvojem neprimerenog Linog emocionalnog sistema).
Ovo je osnov nepravilnog testiranja realnosti kad su u pitanju oligofrene osobe, iz ega
sledi i njihova manje uspena funkcionalnost.
Ovaj oblik Linog vrednosnog sistema nekada poprima i elemente Iskrivljenog ili
Psihotinog Linog vrednosnog sistema.
2.2. ISKRIVLJEN LINI VREDNOSNI SISTEM
Modeli iskrivljenog Linog vrednosnog sistema su vie ili manje prisutni u veine ljudi.
Svest o konkretnim delovima koji su iskrivljeni nije prisutna, ve je u svesti prisutna vie
ili manje jasna pretpostavka da ovi postoje.
(Osveenje ovih sadraja daje ansu za korekciju i razvoj Linog vrednosnog
sistema.!!!)
Osobe ove grupe su relativno funkcionalne, ali uz razvoj psihikih ili psihosomatskih
fenomena koji e biti opisani u daljem tekstu.
Duboko iskrivljenje Linog vrednosnog sistema vodi kvalitativnom skoku u psihotini
Lini vrednosni sistem.
2.2.1.
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD ZAVISNIKA
Opte karakteristike:
U poetnim fazama razvoja zavisnosti zavisnik u potpunosti potiskuje u nesvesno sopstveni
uvid u postojeu zavisnost.
Negacija je nesvesan akt odbacivanja neprijatne realnosti, tj. akt lanog "brisanja" dela
Linog informacionog sistema i ona pokuava da "zatiti" zavisnika od traume sueljavanja
sa svojim neadekvatnim funkcionisanjem.
U kasnijoj fazi, negacija postaje neefikasna i deo uvida probija u svest, ali uz prisutno
minimiziranje problema.
Minimiziranje je rezultat i dalje prisutnog potiskivanja u nesvesno, ali sada manjeg dela
Linog informacionog sistema.
Negacija i minimiziranje su pojave vezane za ranije faze zavisnosti.
Svesno laganje (za razliku od nesvesnog laganja po tipu minimiziranja ili negacije)
karakterie kasnije faze, kad ve postoji potpuna svest o sopstvenoj zavisnosti.
_
Neophodno je istai da je, u nekim sluajevima, veoma teko razluiti da li pacijent svesno
lae ili je pod uticajem negacije problema zavisnosti.
33
(Predlaemo Vam da, u poektu rada sa pacijentom, uvek najpre pretpostavite da on nesvesno
negira problem, a ne da svesno lae(!).)
Projekcija ("Drugi to ine vie od mene.") moe da podrava negaciju, minimiziranje ili
svesno laganje, kao i
Racionalizacija (Nalaenje opravdanja za formiranje i odravanje zavisnosti ili recidiv.).
Kod alkoholiara, u fazi apstinencije, beleimo znake nesvesne (maskirane)
depresivnosti, to se, u fazi pijenja, smenjuje otvorenim ispoljavanjem depresivnosti i
agresivnosti.
Preteranu dobrotu prema drugima u fazi nepijenja, u fazi pijenja smenjuje preterana
zahtevnost ili agresivnost.
(Supruge alkoholiara esto Vam iznose klasinu reenicu: "Mnogo je dobar kad je
trezan.")
-- Zavisnici i njihove porodice glorifikuju ljubav i vernost i ispoljavaju izraenu
incestuoznost.
Nesposobni su da osveste i prihvate svoje realne emocije pa i da uspeno osveste i obrade
incestuozne pulzije.
(Nesvesno ili svesno postavljaju pred sebe i partnera zahtev za srenom ljubavlju, ne
uvaavajui realni sadraj oskudnih i pomeanih emocija koje u ovom odnosu postoje.).
Agresivna ljubomora proistie iz paradoksa glorifikacije ljubavi i vernosti, u kombinaciji sa
objektivnim emocionalnoseksualnim zahlaenjem izmeu partnera.
Ova se esto razvija i do psihotinog nivoa, kako je to kod alkoholne ljubomore.
Nedovoljno potovanje vrednosti ivota i zdravlja, a visoko vrednovanje novca i drutvene
moi (na nesvesnom ili na svesnom nivou), takoe karakteriu Lini vrednosni sistem
zavisnika i osoba iz njihovog okruenja.
Vane napomene :
Napred navedeni sadraji se odnose na niz poznatih formi bolesti zavisnosti:
alkoholizam, narkomaniju, zavisnost na rad, zavisnost od kockanja, kartanja, igara na
sreu, TV-a, kompjutera, video igara, pasija, telefonskih razgovora, rizinih ili manje
rizinih sportova (auto ili moto trke, skijanje, alpinizam...), zavisnost od hrane (mentalna
anoreksija, bulimija, gojaznost), zavisnost od seksa (nimfomanija, satirijaza,
egzibicionizam, voajerizam, preljubnitvo...).
2.2.2. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD FOBINIH

Simptom (fobija) je izraz nesvesne hetero i autoagresivnosti koja ima u osnovi maskiranu
depresivnost.
Fobina osoba se, na svesnom nivou, ne miri sa svojom fobijom kao sa jakim sadrajem iji
je osnov u nesvesnim (potisnutim iz svesti) traumatskim sadrajima.
Ona uporno pokuava da svesnim naporima odagna simptom ili izbegne njegovu pojavu.
Pritom osea neadekvatnu linu odgovornost za odravanje simptoma.
34
Fobini pacijent, vremenom intenzivira nesvesnu i/ili svesnu depresivnost

( zbog : 1/ oseanja sopstvene neadekvatnosti, 2/ line bezuspene borbe sa simptomom i
3/ oseanja da ga i okolina smatra neadekvatnim i nedovoljno borbenim ).
Uz depresivnost paralelno se odrava i nesvesna ili svesna agresivnost prema sebi i
drugima (lanovima porodice, lekarima).
Fobina tema potiskuje sve ostale sadraje Linog vrednosnog sistema.
Fobini nesvesno gaje kompleks nie vrednosti.
Oni su pojaano aktivni zbog nesvesne ili svesne nesigurnosti u sebe (Otuda esto proistiu i
obimni rituali proveravanja i izbegavanja.).
2.2.3.
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEUROTIARA
U osnovi je svesno potcenjivanje sopstvene linosti tj. svesni kompleks nie vrednosti.
Zbog poviene napetosti, koja postoji kao rezulatat nedovoljne samouverenosti, relativno
ee ine greke, to im jo vie jaa kompleks nie vrednosti.
Kako bi izbegli greke razvijaju ponaanje preteranog proveravanja sebe i drugih ili itave
rituale izbegavanja situacija, koje, po njihovoj proceni, za njih nisu savladive.
I malu konfrontaciju ili kritiku primaju sa velikom alou, ali ne manifestuju agresivnost
prema onome ko ih kritikuje, ak i ako je kritika nerealna.
I malu pohvalu (ak i manju nego to su je realno zasluili) doivljavaju sa velikom radou
i zahvalnou prema onom ko ih hvali.
Kad postignu i veliki uspeh (uz, po pravilu, preveliko ulaganje) ponaaju se vie nego
skromno i ne oekuju adekvatnu nagradu.
Svesno, (a u biti neosnovano) zavide "uspenim" psihosomatiarima na njihovim
"poloajima, sposobnostima i titulama", te i tako ojaavaju lini kompleks nie vrednosti.
Zbog sopstvene nesigurnosti nisu dovoljno borbeni i relativno lako se povlae pred
problemima koji se pred njih postavljaju i pred osobama koje su adekvatno ili pojaano
borbene (kao to je to sluaj sa psihosomatiarima).
Ovo su, po pravilu, funkcionalno mlaa deca iz porodice porekla koja su rasla u
prezatiujuem miljeu u kojem nisu uspela da razviju dovoljno svoje postojee sposobnosti.
Okolnosti ponavljanih neuspeha na linom planu takoe su faktor koji doprinosi razvoju
ovakve psihike strukture.
Ove osobe, pokuavajui da poboljaju utisak o sebi pred drugima, posveuju adekvatnu
panju svom spoljnom izgledu i to rade nepretenciozno.
ak i kad su prelepi ne gorde se.
35
Mogu razvijati fobije, zavisnost, svesnu ili nesvesnu (larviranu) depresivnost,

psihopatiformno ponaanje (kada njihova depresivnost prelazi u autoagresivnost, praenu, po
pravilu, samopovreivanjem).
Mogue je spontano ili psihoterapijskim postupkom inicirano sazrevanje osobe.
Lako prihvataju psihoterapiju u fazi razvoja sopstvenih ili porodinih simptoma.
Kada se javljaju lekaru sa nesrazmerno malim povodima ne ine to zbog podsvesne
agresivnosti ili velikog samoljublja, ve iz autentino pojaanog straha i potrebe da se
provere.
2.2.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEPSIHOTINO DEPRESIVNIH
Depresivnost koja se pojavljuje kao adekvatno oseanje, ovde narasta i postaje nain
ispoljavanja i nesvesne agresivnosti prema drugima i sebi.
I pacijent i njegova okolina po pravilu dugo potiskuju ispoljavanje depresivnosti te se, po
principu "poslednje kapi u ai", dogodi da aktuelni veliki ili mali povod pokrene izliv naoko
neadekvatne depresivnosti.
Depresivni svoja oseanja ne vezuje (ili ih neadekvatno vezuje) za realne sadraje svog
ivotnog iskustva (svog Linog informacionog sistema).
Depresivni sadraji Linog emocionalnog sistema se odvajaju od delova Linog
informacionog sistema te depresivni svoje oseanje depresivnosti doivljava kao nerealno.
Zbog toga ima oseanje line neadekvatnosti, a potom nastavlja i neadekvatnu borbu da
svesnim naporom odagna depresivnost, to ga jo vie iscrpljuje.
I sama okolina procenjuje depresivnost pacijenta kao nerealnu i podvrgava ga as zahtevima
da se izbori sa svojom depresijom, as neadekvatnim pokuajima da ga oraspoloi ili ubedi
kako nema razloga za depresiju. Osobe iz okoline i same imaju previsok prag za sopstvenu
depresivnost i velike tekoe u ispoljavanju iste.
to se pacijent i njegova okolina vie bore protiv depresije (na pomenute naine) to vie tonu
u nju kao u ivo blato.
Depresija kao tema potiskuje sve druge sadraje Linog vrednosnog sistema.
U predepresivnom periodu ove osobe karakterie: stoiarski model ponaanja i preveliki
zahtevi prema sebi i drugima.
2.2.5. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOSOMATIARA
U osnovi je nesvesno precenjivanje sopstvene linosti, tj. nesvesni kompleks vie vrednosti
(kao tipina reaktivna formacija na bazini kompleks nie vrednosti), uz nesvesno
smanjeno samoljublje.
Razvoju ovakvih linosti doprinosi pozicija funkcionalno starijih meu svojom braom i
sestrama u porodici porekla, kao i itav sistem podravanja ovakvog ponaanja, kako zbog
podrke porodice, tako i zbog njihovih linih socijalno priznatih stvarnih ili nazoviuspeha.
36
Svoje funkcionisanje i poziciju nesvesno ili svesno zaodevaju u ruho mistifikacije formirajui
karakteristian imid nadprosenosti (akt koji ih izdie u sopstvenim oima i oima drugih
ljudi). To su "visoki strunjaci", "veliki naunici", "sposobni menaderi", "umetnici",
"mudraci", "teolozi"...
Posebno im pogoduju granine oblasti (umetnost, nauka, filosofija, teologija, magija...) jer je
u njima utvrivanje objektivne realnosti veoma teko.
Gradei precenjenu sliku o sebi stvaraju minijaturno (ili vee) iracionalno (psihotino)
jezgro, koje podrava njihov kompleks vie vrednosti.
Direktna konfrontacija sa nerealnou sadraja pomenutog iracionalnog jezgra jako ih
uznemirava i moe ih pokrenuti na ekspanziju psihotinosti (zato je
KONTRAINDIKOVANA!!!).
Preporuuje se korienje iskljuivo INDIREKTNE KONFRONTACIJE, nuenjem realnih
sadraja u vezi sa odreenom temom.
Ovo su relativno visoko sposobne osobe relativno visokog socijalnog postignua, ali ne i
genijalne kako o sebi nesvesno grade sliku pred sobom i drugima.
Kompleks vie vrednosti pomae donekle ovim osobama da snize nivo line napetosti, to
poboljava njihovu efikasnost (Verom u sebe oni zaista i postiu vie.).
Previsoki zahtevi koje sebi postavljaju, previsok stav o svojoj moi i ulozi, previsoka
odgovornost za sebe i druge, prihvatanje pretekog ivotnog tereta, pojaana frustracija na
neuspeh, sve ih to izlae stresu i razvoju psihosomatskih bolesti, depresije, zavisnosti,
psihotinosti...
estoko reaguju na kritike, a bez adekvatne radosti primaju pohvale i nagrade (Drugo
mesto ili manja nagrada mogu i da ih povrede!).
esto su skromne spoljanjosti ( Zbog niskog samoljublja.).
Zbog sklonosti trpljenju po pravilu se kasno (ili nikad) javljaju lekaru, a terapiju po pravilu
izbegavaju.
Zbog njihove uverenosti u svoju potpunu adekvatnost veoma je oteano (ali ipak mogue)
da doe do njihovog spontanog ili psihoterapijom pomognutog sazrevanja.
Na psihoterapiju dolaze po pravilu pratei nekog drugog lana porodice iji simptom dovodi
porodicu terapeutu, a tada mogu postii promene i sazrevanje kroz postupak za kojeg
smatraju da je upuen iskljuivo pomenutom lanu zbog kojeg porodica dolazi na tretman
(indirektno sazrevanje "preko drugog" ).
2.2.6.
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOPATA
U osnovi kod ovih osoba je prisutna kombinacija svesnog kompleksa vie vrednosti i
svesnog pojaanog samoljublja.
Njihove line potrebe i njihovo zadovoljenje su primarni i neodloni.
Pojaani su i izmenjeni njihovi bazalni nagoni, a snieni pa i ugaeni vii.
37
Oni "zasluuju da dobiju sve po svaku cenu" i pritom lako "prelaze preko leeva".
Line potrebe zadovoljavaju preteranim sredstvima: njihov nakit su predebeli lanci,
narukvice, prstenje; kola su im preskupa i svetske marke, preterano raskona i robusna; odea
takoe...
Svoje telo posebno neguju i ukraavaju kitnjastim (ali ne i bizarno runim) tetovaama i
uglavnom se ne samopovreuju ak ni u sluajevima depresivno-agresivnih ispada (Tada, po
pravilu, fiziki povreuju okolinu.).
Neadekvatni su partneri. Osobu sa kojom su tretiraju kao "lutku" - ak joj se tako i obraaju,
jer je ona za njih samo predmet za njihovo dominantno seksualno zadovoljavanje ili
pravljenje mao-imida. Nikakvi dublji emocionalni partnerski nivoi nisu im dostupni.
Neadekvatni su roditelji. Bez dovoljno emocija za svoju decu. Od njih trae da budu u
funkciji zadovoljenja potreba roditelja psihopate. Prenose lako model ponaanja kojem su
bili izloeni u svojoj porodici porekla (gde su i sami bili grubo zapostavljani i nevoljeni, bilo
da im je otvoreno uskraivana ljubav i ispunjenje realnih potreba, ili da su bili izloeni
automatskom ispunjavanju njihovih elja bez obzira na realan okvir).
Od malena nesvesno ueni da samo o sebi (i sami o sebi) vode brigu oni docnije
uspostavljaju neadekvatnu meuljudsku komunikaciju i meuljudsku razmenu sa
okolinom, to im nagomilava nesvesnu depresivnost uz anse za usmeravanje na izbor
riskantnih poziva ili pasija i razliitih oblika bolesti zavisnosti.(9)
Zbog njihove uverenosti u svoju adekvatnost veoma je oteano spontano ili psihoterapijom
propraeno zrenje. Teko se ukljuuju u psihoterapijski postupak i onda kada je to potrebno
da uine zbog drugog lana porodice (To znatno umanjuje anse za "zrenje preko drugoga" vidi 6.2.5., zavrni pasus.).
2.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH OSOBA
_ Psihotini Lini vrednosni sistem praen je upadljivo bizarnom (udnom, nerazumljivom)
funkcionalnou osobe.
Granica izmeu iskrivljenog i psihotinog Linog vrednosnog sistema je upravo ta mera
shvatljivosti ili neshvatljivosti pacijentovog ponaanja u odnosu na okvire realnosti.
Mala psihotina jezgra tipa patoloke ljubomore, paranoinog jezgra ili minijaturnih
psihotinih nukleusa pod okvirom socijalno prihvaene mistifikacije (kako je to sluaj kod
psihosomatiara) su pokazatelj da je dijagnostika psihotinog Linog vrednosnog sistema
prvenstveno kvalitativna kategorija, ali da je za dijagnozu veoma vana injenica i kolika
je kvantitativna zastupljenost psihotinih sadraja kao i koliki je njihov praktini uticaj
na ivot osobe i njene neposredne okoline.
-
U ovakvim dijagnostikim okvirima jasno je da je i sama pozicija dijagnostiara kao nekog

ko "dovoljno realno sagledava stvarnost" neto to sa razlogom moemo posmatrati sa dosta
opreza.
38
Poseban problem u oceni da li je neki sadraj psihotian ili nije ine one granine
oblasti (religija, umetnost, nauka) u kojima je testiranje realnosti veoma sloen proces
koji istovremeno uvek nosi izazov za onog ko se ovim oblastima bavi da neosetno
"pree granicu realiteta".
2.3.1 LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM

KARAKTERISTIKAMA
1) PSIHOZE SA DOMINANTNIM NEGATIVNIM ZNACIMA :
Psihoze sa dominantnim negativnim znacima nastaju potiskivanjem u nesvesno ( lanim
"brisanjem") dela (ili delova) Linog vrednosnog sistema (prevashodno Linog emocionalnog
sistema).
Ovde beleimo:
1 - Apatine forme
najee kod SCH simpleks i
2 - Abuline forme
3 - Katatone forme - najee kod SCH katatonika.
2) PSIHOZE SA DOMINANTNIM FORMALNIM POREMEAJIMA MILJENJA :
Psihoze sa dominantnim formalnim poremeajima miljenja nastaju psihotinom
dezorganizacijom, iskrivljavanjem i/ili potiskivanjem delova Linog vrednosnog sistema
( prevashodno Linog informacionog sistema ) u nesvesno.
1 - sa neologizmima,
2 - sa blokovima misaonog toka,
3 - sa epizodama disociranosti,
4 - sa "salatom od rei".
najee kod
SCH hebefrenika
3) PSIHOZE SA DOMINANTNIM SADRAJNIM POREMEAJIMA MILJENJA :

Psihoze sa dominantnim sadrajnim poremeajima miljenja nastaju iskrivljavanjem delova
Linog vrednosnog sistema (Linog informacionog i Linog emocionalnog sistema), uz takoe
prisutno potiskivanje u nesvesno.
1 Paranoine forme - PARANOJA
2 Paraniodne forme - SCH paranoides, parafrenija...
2.3.2. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOINIH I PARANOIDNIH

1/ LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOINIH
a) Karakteristike paranoika :
39
Paranoik svesno belei svesne i/ili nesvesne neprihvatljive sadraje u ponaanju partnera
pogreno im (i onim nesvesnim sadrajima!) dajui znaenje svesnih sadraja. Ovo se deava
pod dejstvom povienog nivoa afektiviteta paranoika, u smislu opisanom pod III 1.1.3), na strani
28.
Detaljno, jasno i dosta ubedljivo izraava svoje paranoine ideje, uz visok stepen napetosti
(ideo-afektivni blok).
Primer : Patoloki ljubomorna osoba belei svesno i/ili nesvesno koketno ponaanje partnera
iskljuivo kao svesno, a to izraava otvorenim, detaljnim, dosta ubedljivim
sumnjama, uz linu intenzivnu napetost i uznemirenost.
Potom paranoik reaguje jo veom agresijom i razvijanjem jo intenzivnije paranoinosti ili
grubim verbalnim ili fizikim napadom.
Sebe svesno ne belei kao bolesnog. (to predstavlja pravilo sa izuzecima: npr. kada se neki
pacijenti, zbog svoje ljubomore, javljaju na tretman.) Nesvesno ipak osea da "neto s njim nije u
redu" i izbegava da se lako otvara na tu temu, posebno ako ga doekuje gruba konfrontacija
okoline.
Paranoino jezgro je usko, koherentno i jasno ogranieno. Otuda relativno adekvatna
funkcionalnost pacijenta u veoma irokom okviru njegovog linog funkcionisanja.
b) Karakteristike partnera paranoika :
Partner paranoika veoma retko svesno manipulie, a mnogo ee nije svestan vanih sadraja
svog ponaanja usmerenih na pacijenta.
Njegovo ponaanje je svesno ili nesvesno motivisano faktorima koji utiu na stvaranje povienog
nivoa afektiviteta /Vidi III 1.1.3), na strani 28./.
U poetku on se izuzetno malo ili upadljivo previe brani od optubi paranoinog partnera.
Kasnije, pod pritiskom, u stanju povienog afekta, moe da izgubi takt i "prizna greke"
(nesvesno time kanjavajui i sebe i partnera), to poveava mogunost daljih komplikacija (sve
do homicidalnosti pacijenta!).
Dugo ne tretira paranoika kao bolesnika verovatno i sam oseajui nesvesno svu sloenost
njihovog meusobnog odnosa.
Vane napomene :
Relativno otvorena partnerska komunikacija je dosta dugo prisutna.
Smanjenje sumanutosti je znak ili stvarnog poboljanja (stvarne redukcije sumanutosti) ili
pogoranja u smislu disimulacije (prikrivanja stvarnih sadraja) nakon koje sledi etapa
razbuktavanja simptoma i bujanje psihotinog jezgra u LVS-u.
Paranoja sa idejama veliine i odnosa se lako razvija na malom psihotinom jezgru
psihosomatiara (Vidi III 2.2.5., na strani 34.). Okolina dodatno pomae razvoj ovog tipa
paranoje time to prihvata autoritarnost pacijenta koju ne razume ili je se plai, tj. trpi delovanje
40
po tipu afektivnih uticaja opisanih pod III 1.1.3) na strani 28., ime podrava paranoinog u
njegovoj psihotinosti.
Paranoja sa idejama veliine i odnosa moe biti dopunjena idejama proganjanja koje mogu
imati uporite u moguim svesnim ili nesvesnim neprijateljstvima okoline.
2/
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOIDNIH
a) Karakteristike paranoidnog pacijenta :

Paranoidna osoba nesvesno belei svesne i/ili nesvesne neprihvatljive sadraje u ponaanju
partnera pogreno im dajui (i onim nesvesnim sadrajima) znaenje svesnih sadraja.
I ovde su od presudnog znaaja faktori povienog nivoa afektiviteta opisani pod III 1.1.3), na
strani 28.
Nepotpuno, nejasno i bizarno izraava paranoidne ideje, uz neadekvatne afektivne reakcije
(prejake ili preslabe).
Sebe ne belei kao bolesnog.
Paranoidno jezgro je iroko, difuzno i promenljivih granica. (Otuda grubo naruena
funkcionalnost pacijenta u relativno irokom okviru njegovog linog funkcionisanja.)
b) Karakteristike partnera paranoidnog pacijenta :
Partner paranoidne osobe retko svesno manipulie, a mnogo ee nije svestan punih
sadraja svog ponaanja.
(I sam potiskuje u nesvesno najvei deo svojih agresivnih poriva koje gaji prema pacijentu.)
Dugo pacijenta ne tretira kao bolesnog (ili bar ne ozbiljno) i nedovoljno intenzivno ga
konfrontira ( to je, verovatno, rezultat svesnog ili nesvesnog poimanja da sadraji
ponaanja pacijenta nisu ba potpuno besmisleni ).
Docnije se konfrontira sa pacijentom uz estu grubu verbalnu i fiziku agresivnost.
(I ova reakcija sugerira postojanje svesnog ili nesvesnog poimanja smisla paranoidnosti.).
Paranoidna meuljudska komunikacija vremenom sve vie oteuje poverenje meu

partnerima. Zatvaranje komunikacije, po tipu utanja meu partnerima, vodi jo teem
efektu. Porast agresivnosti partnera rezultira estim ubistvima.
Poseban entitet
REAKTIVNA PARANOIDNOST
41
a) Reaktivno paranoidna osoba :

Po pravilu je paranoina.
U poetku svesno belei svesne lai i prevare.
Ne izlazi iz ovakve IPK, ve je odrava, ime se poveava napetost.
/Reaguje iz povienog afektivnog nivoa reakcijama po tipu III 1.1.3)., na strani 28./
Ulazi u okvire pogrenog prijema informacija i iskrivljavanja LVS-a do psihotinih razmera,
to potom utie na njeno ponaanje i ini ga grubo poremeenim (ak do toga da poini
ubistvo iz straha da e biti ubijena).
b) Partner (ili partneri) reaktivno paranoidne osobe :
Svesno lau i manipuliu, stimulisani povienim nivoom afektiviteta / kao pod III 1.1.3), na
strani 28./
Manje ili vie prepoznaju u kom se stanju nalazi suprotna strana.
Mogu i sami, po istom mehanizmu, upasti u reaktivnu paranoidnost (sa grubim poremeajima
ponaanja, ak do injenja ubistva!).
TERAPIJSKE INTERVENCIJE
KOD REAKTIVNE PARANOIDNOSTI:
Hitno izdvajanje osobe iz miljea opisane meuljudske komunikacije.

Davanje podrke od strane osobe sa kojom pacijent ima odnos punog poverenja (a i ona u
njega, pod uslovom da, u strahu od psihotinosti pacijenta, nije i ona ula u gradnju patoloke
meuljudske komunikacije, u kojoj nema uzajamnog poverenja).
Stvaranje uvida u realnu veliinu percepiranih opasnosti, uz razvijanje realnih taktika odbrane
od istih.
2.3.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINO DEPRESIVNIH

Razvojem emocionalnih uticaja opisanih pod III 1.1.3) /na strani 28./ a u okvirima ve
postojee nepsihotine depresije (Vidi III 2.2.4. na strani 34.), razvijaju se depresivne
sumanute ideje kao i ideje (i pokuaji) samoubistva, to depresiji daje kvalitet psihotinosti.
2.3.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD MANINIH
Pod dejstvom emocionalnih uticaja opisanih pod III 1.1.3) na strani 28., dolazi i do
mogunosti razvoja manine slike sa euforinim raspoloenjem, logorejom i ekspanzivnim
sumanutostima.
Po svojoj dubljoj sutini radi se zapravo o maninoj formi bazino depresivnog poremeaja,
nastaloj tipinim mehanizmom Reaktivne formacije ("izvrtanja" depresivnih u manine
sadraje).
2.4.
42
NAKNADNO OSIROMAEN LINI VREDNOSNI SISTEM ( kod dementnih )
Naknadno osiromaeni LVS je karakteristika organskih hroninih psihosindroma

tj. demenci.
Ovde svrstavamo razliite forme presenilnih i senilnih demenci (opisanih u vaeoj
Meunarodnoj klasifikaciji bolesti).
3.
NEPRAVILNI NAINI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE I

MEULJUDSKE RAZMENE
Opte karakteristike nepravilne meuljudske komunikacije su opisane u odeljku III l.2.(strana

30.).
Nepravilna meuljudska razmena se uspostavlja izmeu neodgovarajueg primaoca i
neodgovarajueg davaoca.
- NEODGOVARAJUI PRIMALAC je :
ili 1/ Pasivan ili nedovoljno aktivan
1 - Ne analizira ili samo naznaeno analizira svoje potrebe.
2 - Ne analizira ili samo naznaeno analizira naine zadovoljavanja istih.
3 - Ne stupa prvi u komunikaciju sa davaocem.
ili 2/ Pojaano, ali ogranieno aktivan (npr. zavisnik)
1 - Analizira uzan krug ili samo jednu svoju potrebu ( po pravilu patoloku).
2 - Analizira intenzivno samo naine da zadovolji patoloke potrebe.
3 - Stupa prvi u kontakt sa davaocem (opet iskljuivo vezano za patoloke potrebe).
- NEODGOVARAJUI DAVALAC je POJAANO AKTIVAN
1 - Okrenut je neadekvatnom primaocu i proceni njegovih potreba.
2 - Prvi stupa u kontakt sa primaocem nutkajui ga ili stalno ispitujui njegove
potrebe, ime paradoksalno blokira primaoca da sam preispita svoje potrebe.
- NEODGOVARAJUI DAVALAC je RECESIVAN
1 - Ili automatski sve zatraeno daje, ili
43
2 - dozvoljava da se od njega sve bukvalno otima.

- NEODGOVARAJUI PRIMALAC je DOMINANTAN
1 - Ili on odreuje da li e primiti ponueno, ili
2 - bukvalno otima od davaoca ono to hoe.
Vane napomene i digresije :
Nepravilna meuljudska komunikacija i nepravilna meuljudska razmena naruavaju

samopotovanje kao i potovanje partnera, remete zadovoljavanje uzajamnih potreba i
odravaju se paralelno sa odravanjem porodinog simptoma (nekog od pshijatrijskih entiteta).
Sekvence nepravilne meuljudske komunikacije i nepravilne meuljudske razmene

uspostavljaju se po pravilu izmeu osoba sa visokim stepenom emocionalne vezanosti (roditelj dete, emocionalni partneri...) dovodei do ispoljavanja naizmenine ljubavi i mrnje, sa
karakteristikama poznatog fenomena duple veze (double bind ). Pritom se uvek radi o procesu u
kojem obe strane (primalac i davalac) uestvuju delimino svesne ili potpuno nesvesne sadraja
svoje interakcije.
Ponavljane nepravilne meuljudske komunikacije i nepravilne meuljudske razmene esto
usporavaju rast i razvoj individue i sistema (to uvodi porodicu u Morfostazu, tj. u period tokom
kojeg se ne menja porodina struktura). Ovo u izvesnoj meri i u odreenom periodu moe da
bude i adaptivni mehanizam kojim se tedi energija sistema i izbegava bioloki rast i razvoj.
_ Paradoksalno, ali isto tako esto prisutno u praksi, uvoenje nepravilne meuljudske komunikacije
i razmene i instaliranje psihijatrijskog problema u porodicu moe da predstavlja bioloki razvojni
fenomen.
esto se, po instaliranju psihijatrijskog simptoma(psihijatrijske bolesti) u porodici, deavaju smrti,
raanja novih lanova ili druge promene porodine strukture (razvodi, odvajanja).
Simptom tako prethodi uvoenju porodice u fazu Morfogeneze.
Navedena pojava da ukljuenje Psihijatrisjke bolesti moe u porodici dovesti do
Morfostaze ili prethoditi Morfogenezi, je paradoks po sebi.!!!
3.1.
MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD

ZAVISNIKA
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlje III 2.2." Iskrivljeni Lini vrednosni sistem "/strana
31./ i III.2.2.1." Lini vrednosni sistem kod zavisnika"/strana 31.)
3.1.1
44
MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD ZAVISNIKA
TOKOM ODRAVANJA ZAVISNOSTI ni zavisnik ni njegov partner ne potuju osnovna

pravila dobre komunikacije: komuniciraju i kada je zavisnik u stanju izmenjene svesti (pod
dejstvom psihoaktivne supstance, npr.), kao i onda kada zbog visokog nivoa afektiviteta nisu u
stanju da adekvatno uju jedan drugog niti da adekvatno "mere rei".
Tipine "svae" su uobiajena praksa ovakvih porodica, sa visokim rizikom da verbalna
agresija pree u neverbalnu, uz mogue teke posledice po ivot i zdravlje!
I u situacijama viskog rizika trezni lanovi porodice ne uzmiu pred zavisnikom koji je
agresivan i koji pod dejstvom PAS-a ima izmenjeno stanje svesti, te predpostavljamo da su i oni
u posebnom psihikom stanju i sa visokim nivoom maskirane depresivnosti, uz veliki rizik da
postanu rtve ili vinovnici u ovakvim porodiniom dogaanjima.
(lanove porodice alkoholiara esto upuujemo na narodnu izreku: "Od pijanog i lud bei.".
Savetujemo ih da se, u fazi agresije alkoholiara, sklone i pozovu slubu HMP i uz njihovu
pomo realizuju prisilno privoenje na bolniko leenje, te da tako spree agresivne ispade u
porodici kao jedan od najopasnijih sadraja alkoholizma.)
Nasuprot tome, kada apstinira, zavisnik je po pravilu veoma pasivan u okvirima meuljudske
komunikacije. ("Mnogo je dobar kad je trezan."- est je komentar supruga alkoholiara.)
U tim uslovima varijanta neselektivne pojaane aktivnosti tokom meuljudske komunikacije
po
pravilu je zastupljena kod partnera zavisnika, a retko kod samog zavisnika.
EMA NEPRAVILNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE KOD ZAVISNIKA
( 1 - kad je zavisnik u ulozi davaoca i 2 - kad je u ulozi primaoca informacija)
1
ZAVISNIK
PARTNER ZAVISNIKA
VEOMA PASIVAN ili

NESELEKTIVNO
POJAANO AKTIVAN
NESELEKTIVNO
POJAANO
AKTIVAN ili
VEOMA PASIVAN
DOMINANTAN
DAVALAC
INFORMACIJA
RECESIVAN
PRIMALAC
INFORMACIJA
ZAVISNIK
PARTNER ZAVISNIKA
VEOMA PASIVAN ili

NESELEKTIVNO
POJAANO AKTIVAN
NESELEKTIVNO
POJAANO AKTIVAN ili
VEOMA PASIVAN
RECESIVAN
DOMINANTAN
PRIMALAC
INFORMACIJA
DAVALAC INFORMACIJA
45
Vana napomena :
U naoj praksi (u uslovima kada apstiniraju) veina zavisnika funkcionie mnogo ee iz
pozicije primaoca informacija (po modelu "2").
3.1.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD ZAVISNIKA
Nepravilna meuljudska razmena kod zavisnika praktino se ispoljava u 4 karakteristine

forme :
1) Forma koja se odvija u fazi kada zavisnik, u ulozi dominantnog primaoca, uzima sadraj
svoje zavisnosti.
2) Forma koja se odvija u fazi kada zavisnik, u ulozi dominantnog primaoca, zadovoljava
svoje druge potrebe ( nevezane za sadraj zavisnosti).
3) Forma koja se odvija u fazi kada je zavisnik u ulozi recesivnog aktivnog davaoca.
4) Forma koja se odvija u fazi kada je zavisnik u ulozi recesivnog pasivnog davaoca.
Prve dve forme se tiu zavisnika kao neodgovarajueg primaoca (ema 1), a druge dve
ilustruju njegovu ulogu neodgovarajueg davaoca (ema 2).
SHEME NEPRAVILNE
MEULJUDSKE RAZMENE
KOD ZAVISNIKA
ema 1:
ZAVISNIK
PARTNER ZAVISNIKA
AKTIVAN (ili
PASIVAN)
PASIVAN (ili AKTIVAN)

RECESIVAN
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
ema 2:
ZAVISNIK
PARTNER ZAVISNIKA
AKTIVAN (ili
PASIVAN)
PASIVAN (ili AKTIVAN)

DOMINANTAN
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
46
Vane napomene :
Zavisnik kao neadekvatan primalac (ema 1), na svoju (kao aktivan) ili na tuu inicijativu (kao
pasivan), ulazi u razmenu u kojoj je dominantan, ali sutinski gubitnik.
To je sluaj sa alkoholiarem kada pije kradom ili uz pritisak na druge lanove svog okruenja da
mu obezbede pie, ili kad to ini "ne mogavi da odbije" alkohol u prilici kada mu je nuen.
(Potpuno identini okvir nalazimo i kod drugih zavisnosti.)
Zavisnik kao neadekvatan davalac (ema 2) je po pravilu, "previe dobar" i ini za druge i vie
nego to mu zaista odgovara. Ovo je, delom, i "reakcija pokajnika". ("Mnogo je dobar kad je
trezan." - je karakteristina izjava supruge alkoholiara i jasno oslikava ovakvo ponaanje.)
Okolina u ovoj fazi, belei preterivanje zavisnika, ali i prihvata njegovu "preveliku dobrotu", a
sam zavisnik postepeno ulazi u "negativan bilans" jer vie daje no to prima, a to ga, nesvesno ili
svesno, ini nezadovoljnim i agresivnim prema sebi i drugima (ee je ovo slika maskirane, a
ree otvorene depresivnosti.).
Iz ovakvog stanja se lako ulazi u fazu ponovnog uzimanja sadraja zavisnosti, ime se "zatvara
krug zavisnikog ponaanja".(1)
Zavisnik tako prolazi kroz dve etape: u prvoj, funkcioniui kao neadekvatan primalac, ne
potuje druge (otima od drugih), a u drugoj, kao neadekvatni davalac, ne potuje sebe.(11)
Partner zavisnika, u prvoj fazi, biva potpuno ignorisan ili grubo maltretiran od strane zavisnika,
a u drugoj fazi doivljava da bude izloen gotovo neverovatnoj predusretljivosti i potinjavanju.
Ovakav "toplo-hladno" odnos kome je u osnovi double bind komunikacija iscrpljuje obe
strane, te partner zavisnika esto razvija psihosomatske poremeaje ili obolenja (hipertireozu,
eernu bolest, hipertenziju, gojaznost, koronarnu bolest, karcinom...) ili otvorenu depresivnost,
zavisnost, fobiju ili pojaanu sklonost akcidentima.(4,19)

FOBINIH
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlje III 2.2. "Iskrivljeni Lini vrednosni sistem ", na
strani 31. i III 2.2.2." Lini vrednosni sistem kod fobinih", na strani 32.!)
3.2.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD FOBINIH
47
Fobini pacijent koji pojavu svoje fobije ne moe ni na koji nain da kontrolie, dominira
aktivnou tokom meuljudske komunikacije i preoptereuje ovu temom svoje fobije,
potiskujui tako ostale sadraje (Pojaano je, ali izrazito tematski ogranieno aktivan.).
Tako na primer, agorafobiar vanredno esto vapi za pomo, kako svojim najbliim (partneru ili
drugim lanovima porodice), tako i okolini ( esto i uporno trai pomo lekara).
_
Potpuno drugaije se ponaaju pacijenti ije fobije se ispoljavaju napadima koje pacijent
moe da kontrolie aktivno izbegavajui situacije u kojima se isti javljaju.
Ove osobe veoma dugo i uspeno kriju svoje smetnje pred irom okolinom, ali neizbeno ukljue
u problem sebi najblie osobe, po pravilu partnere.
(Posebno je to sluaj sa fobijama u okvirima seksualne sfere.)
EMA MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE KOD AGORAFOBINOG PACIJENTA
( 1/ kad je pacijent u ulozi davaoca i
2/ kad je u ulozi primaoca informacija):
1/
FOBIAN
PACIJENT
VISOKO SELEKTIVNO
(na temu fobije)
POJAANO AKTIVAN
DOMINANTAN
DAVALAC
INFORMACIJA
PARTNER FOBINOG
SMANJENO AKTIVAN
RECESIVAN
PRIMALAC
INFORMACIJA
2/
FOBIAN PACIJENT
PARTNER FOBINOG
VISOKO SELEKTIVNO
(na temu fobije)
POJAANO AKTIVAN
SMANJENO AKTIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
PRIMALAC
INFORMACIJA
DAVALAC
INFORMACIJA
Vana napomena :
U praktinom ivotu agorafobinog pacijenta dominira meuljudska komunikacija po tipu "1/"!
EMA MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE KOD FOBINOG PACIJENTA KOJI

PRIKRIVA SVOJU FOBIJU
( 1/ kad je pacijent u ulozi davaoca i
48
2/ kad je u ulozi primaoca informacija):
1/
FOBIAN
PACIJENT
VISOKO SELEKTIVNO
(na temu fobije)
SMANJENO AKTIVAN
DOMINANTAN
DAVALAC
INFORMACIJA
PARTNER FOBINOG
POJAANO AKTIVAN
RECESIVAN
PRIMALAC
INFORMACIJA
2/
FOBIAN PACIJENT
PARTNER FOBINOG
VISOKO SELEKTIVNO
(na temu fobije)
SMANJENO AKTIVAN
POJAANO AKTIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
PRIMALAC
INFORMACIJA
3.2.2.
DAVALAC
INFORMACIJA
MEULJUDSKA RAZMENA KOD FOBINIH
Nepravilna meuljudska razmena kod fobinog pacijenta se ispoljava najee kroz

2 karakteristine forme koje oslikavaju fobinog kao Primaoca, to je po pravilu njegova
standardna uloga.
Ulogu davaoca fobini gotovo da nema.
1) Forma koja se odvija u fazi kada pacijent, u ulozi primaoca, a pod uticajem sadraja svoje fobije,
po pravilu angauje partnera. Npr. kada agorafobini pacijent zove suprunika da izae sa posla
jer ne moe da se samostalno vrati iz etnje po gradu. (Ovo je u dijadi sa fobinim pacijentom
najei oblik partnerskog funkcionisanja.):
FOBIAN PACIJENT
IZRAZITO SELEKTIVNO
POJAANO AKTIVAN
(na temu agorafobije)
PARTNER FOBINOG
SMANJENO AKTIVAN
RECESIVAN
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
2) Forma koja se odvija u fazi kada fobini pacijent zadovoljava druge svoje potrebe (Ovo je,
takoe, veoma est oblik funkcionisanja partnera!):
49
41
FOBIAN PACIJENT
PASIVAN
(ili NAZNAENO
AKTIVAN)
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
PARTNER FOBINOG
POJAANO AKTIVAN
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
Vane napomene :
Fobian pacijent je neadekvatno krt davalac, a neadekvatan i prekomeran primalac.
Veoma teko definie svoje stvarne potrebe, ali mu u tome obilato "pomae" partner (koji je
oskudni primalac, a prekomerni davalac). Sledi neadekvatno zadovoljenje potreba uesnika u
dijadi, sa narastanjem njihove svesne ili nesvesne napetosti i depresivnosti.
Fobina osoba, kada funkcionie kao pod "1)" (a ovaj oblik je najee zastupljen u praksi
meuljudske razmene fobinog pacijenta), najjasnije ispoljava svoju nesvesnu agresivnost prema
partneru i prema sebi.
Mogue su komplikacije kod oba partnera :
razvoj zavisnosti, otvorene depresije,
psihosomatskih poremeaja ili oboljenja.

PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlje III 2.3. "Lini vrednosni sistem kod psihotine
osobe, na strani 36. i III 2.3.1." Lini vrednosni sistem kod psihotinih sa shizofrenim
karakteristikama", na strani 37.!)
3.3.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM

KARAKTERISTIKAMA
Komunikacija psihotinog je, po pravilu, saoptavanje nesvesnih sadraja "nerazumljivim
jezikom" (ili, najmanje, jezikom nerazumljivim naoj svesti!).
Jasni su nagovetaji da se, ni iz daleka, ne radi o besmislenoj komunikaciji, ve da se radi o
sadraju koji je duboko provokativan u praktinoj aktivnosti koju obavlja u smislu uticaja na
meuljudsku komunikaciju i meuljudsku razmenu.
Prenos duboko nesvesnih sadraja nalazi svoje puteve ne samo kroz sadraje psihotinih osoba,
ve i kroz veoma sline sadraje umetnika, koji su nam, takoe, u trenutku prijema, velikim
delom nejasni (neosveeni), ali nam intenzitet prijatnih ili neprijatnih oseanja koje pritom
doivljavamo jasno ukazuje na prisustvo naoj svesti nedohvatljivog, ali intenzivnog smisla.
Nekada u ivotu, tek posle mnogo sloenog ivotnog iskustva, uspete da svesno spoznate
znaenje i znaaj izvesnih ranije vaoj svesti zaista neshvatljivih sadraja (kao kad sklapate
50
mozaik pa doete do odreenog momenta kada shvatite znaaj komadia koga ve odavno imate
u rukama).
Kominikacija sa psihotinim je izazov posebne vrste. Niko kao psihotina osoba ne testira tako
otro autentinost u meuljudskoj komunikaciji nas "normalnih", stavljajui nas na teka
iskuenja da u strahu odustanemo, ili se oholo "uzvisimo" (zakljuujui da su oni, psihotini, nia
ljudska vrsta, koja je "prolupala" pa ne zna ta pria). Puno je i onih to, negirajui sopstveni
strah pred "neshvatljivim", razvijaju nesvesnu agresivnost prema pacijentu, a onda i prema sebi
samim.
Niko kao psihotina osoba ne vraa nam tako efikasno loptu naeg "krhkog znanja".
Nita nas tako snano ne suoava sa injenicom da ljudsko "Znanje"(Biblijski greh nastao
"jedenjem ploda sa drveta poznanja dobra i zla".) valjda zato i jeste najvei ovekov greh jer
preesto nije svesno svog iskrivljenog i nedovrenog lika.
Koliko ste samo puta uli i videli psihijatre kako "puni znanja i razumevanja" za shizofreniju
"objanjavaju bolest" porodici i pacijentu, ili dre predavanja drugima, ispustivi (zbog
sopstvenog straha ili oholosti) da priznaju koliko toga ne shvataju ni sami.
Lino se divim naim uiteljima: profesoru Davidoviu, koji je, posle viedecenijskog bavljenja
psihijatrijom, govorio kako samo plitki umovi mogu tvrditi da znaju psihijatriju i da on, u
svojim godinama, shvata koliko je ne zna; i profesoru Vlajinu, koji je, isprovociran shizofrenom
komunikacijom, pokuavao da pacijentu koji mu govori nerazumljivim shizofrenim jezikom
odgovori nerazumljivim jezikom svojih slobodnih asocijacija. (Kada analiziramo sadraj takvog
naina meuljudske komunikacije sa SCH pacijentom uoavamo da je to u sutini autentian vid
komunikacije pacijentovog nesvesnog sa terapeutovim nesvesnim!).
Koji su karakteristini sadraji nepravilne meuljudske komunikacije kod psihotinih osoba
shizofrenih karakteristika?
Psihotini sadraji (verbalni i neverbalni) proizvod su pacijentovog nesvesnog i predstavljaju
proboj iz nesvesnog dela Linog informacionog i Linog emocionalnog sistema.
Vodei "duplo knjigovodstvo" (percepcijom sopstvenih sadraja na svesnom i nesvesnom nivou) i
sam pacijent na momente svesno uoava da svoje ponaanje ne moe da razume (Ovaj fenomen
ide do klasinog opisa Sindroma mentalnog automatizma: Tada pacijent delove ili sveukupno
svoje ponaanje doivljava kao automatsko i potpuno izolovano od njegove volje, tj. njegove
odluke, tj. njegovog svesnog uticaja.).
Pred opisanim sadrajima narasta nivo nesigurnosti i napetosti kako kod samog pacijenta (kojeg
ovi sadraju na svesnom nivou jako uznemiruju) tako i kod njegovog partnera u meuljudskoj
komunikaciji (lana porodice, pa i samog psihijatra koji je ukljuen u terapijski proces).
Psihotini pacijent, lanovi njegove porodice ili terapeut bivaju izloeni bizarnim (udnim,
neshvatljivim) sadrajima pacijenatovog ponaanja. Pod takvim okolnostima jako je teko
odrati autentinost u komunikaciji i mnogo ee (gotovo po pravilu) pomenute osobe
nastavljaju komunikaciju gubei autentinost.
Umesto da vodi meuljudsku komunikaciju "putevima koji su mu jasni" partner psihotinog
nastavlja komunikaciju sa psihotinim "kao da mu je sve jasno", prividno negirajui njegovu
psihotinost, "savetujui" ga i odgovarajui od njegovih bizarnih sadraja i prihvatajui model
ophoenja prema pacijentu kojim u osnovi diskvalifikuje sutinu meuljudske komunikacije kao
takve (a sutina meuljudske komunikacije je izvorni prenos informacija!).
51
U drugom momentu, kada se iscrpe u prethodno opisanom "glumljenju komunikacije", partner po

pravilu naglo "prekida igru" i ispoljava autentinu zahtevnost i agresivnost prema SCH pacijentu,
kao da je ovaj zdrava linost koja moe da kontrolie svoje ponaanje.
Ovakav "toplo-hladni" (double bind) odnos od strane partnera psihotine osobe mnogi autori
opisuju kao bitan mehanizam odravanja shizofrenog ponaanja.
Kompletne istine radi neophodno je istai da i ponaanje shizofrene osobe, sa svoje strane, ima
praktino iste faze "toplo-hladnog" (double bind) funkcionisanja. U jednoj fazi pacijent je zaista
grubo psihotian, a ve u drugoj ume da se postavi u komunikaciji zauujue adekvatno, te
ovom svojom nesvesnom "igrom" vraa partneru "loptu zaluivanja".
I kao i svaka motka tako i ova "psihotina" ima dva kraja, te se partneri, vezani nesvesnim "toplohladno" odnosom "tuku", sa vie ili manje milosti, u duem ili kraem periodu ivota.
ta dobijaju u ovakvoj "igri"?
1 - Ponajpre gotovo stoprocentnu sigurnost da e ostati zajedno do kraja ivota, ili bar do momenta
dok neko u surovoj "igri" bukvalno ne strada (suicidalnost i homicidalnost, zavisnosti, depresija,
teka psihosomatska oboljenja, surova su stvarnost ovakve porodice).
2 - ansu da se doivotno separiu.
3 - Mogunost da se realizuju, nesvesno ili bez potpunog prodora u svest, mnogi, najee
incestuozni, homo ili heteroseksualni sadraji na relaciji psihotini pacijent - partner.
4 - Mogunost da se partnerski odnos sauva od otvorenog incesta (biolokog ili socijalnog).
5 - Mogunost da se maskira i kontinuirano realizuje nedostatak ljubavi ili ak otvorena
mrnja jednog ili oba partnera.
ematski prikaz navedenih faza shizofrene komunikacije mogue je predstaviti na sledei nain:
1)
U fazi kada je pacijent davalac informacija meuljudska komunikacija se odvija ovako:

PSIHOTIAN PACIJENT
PARTNER
AKTIVAN (ili PASIVAN)
DOMINANTAN
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
(Saoptava sadraje svog
nesvesnog, nerazumljive
svojoj
i svesti primaoca.)
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
(Reaguje kao da mu je sve ili
dosta toga jasno, to nije
autentina reakcija.)
52
2) U fazi kad je pacijent primalac informacija meuljudska komunikacija se odvija ovako:

PSIHOTIAN PACIJENT

RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
(Ne belei svesno, iako mu je
to ulima dostupno, da partner
ne nastupa pred njim sa
autentinom pozicijom osobe
koja ne razume sadraj
psihoze, ve sa pozicijom
osobe pune predrasuda o
shizofrenoj bolesti.)
PARTNER
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC (Nesvesno ili
svesno ne iskazuje autentine
misli i oseanja, ve se ponaa
as kao da veruje u shizofrenu
psihozu pacijenta kao "jasnu
bolest", as kao da pred njim i
nije bolesna osoba.)
3.3.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM

KARAKTERISTIKAMA
U praksi funkcionisanja ovih osoba uoavamo nekoliko karakteristinih tipova sa specifinim

oblicima nepravilne meuljudske razmene:
1) TIP "ZAVISNIKA"
U ponaanju ovako psihotinog dominira "uzimanje po svaku cenu", tj. "otimanje od partnera",
to je znak nesvesne agresivnosti prema partneru (a potom i prema sebi).
Ovako psihotina osoba esto razvija prateu zavisnost (kao simptomatsku).
Njegov partner takoe moe da razvija svesnu ili nesvesnu depresivnost, zavisnost ili
psihosomatske poremeaje.
1-
Uobiajena varijanta ovog tipa izgleda ovako:
PSIHOTIAN PACIJENT
tipa"zavisnika"
PARTNER PSIHOTINOG
AKTIVAN
PASIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
2-
53
Retka varijanta kada je psihotini tipa "zavisnika" u ulozi dominantnog davaoca sree se
kod pseudomaninih ubova:
PSIHOTIAN PACIJENT
tipa "zavisnika"
u pseudomaninom ubu
PARTNER PSIHOTINOG
AKTIVAN
PASIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
2) TIP "NEGATIVISTIARA"
U ponaanju ovako psihotinog dominira "odbijanje po svaku cenu".
I ovde su prisutne dve preovlaujue varijante:
1- PSIHOTIAN PACIJENT
tipa "negativistiara nedavaoca"
PARTNER PSIHOTINOG
PASIVAN
AKTIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
NEDAVALAC
PRIMALAC U POKUAJU
tipa "negativistiara
neprimaoca"
PARTNER PSIHOTINOG
PASIVAN
AKTIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
NEPRIMALAC
DAVALAC U POKUAJU
54
Kliniki je utisak da pojaanje aktivnosti partnera pojaava i negativizam psihotinog, uz porast

napetosti u dijadi.
Negativizam je oblik nesvesne agresivnosti prema partneru, ali i prema sebi (to je oblik sutinske
depresivnosti).
Dalje generisanje negativizma moe da dovede do katatonog sindroma (stupora).
Partner negativistiara moe da razvije svesnu ili nesvesnu depresivnost, zavisnost ili
psihosomatske poremeaje.
3) TIP "APATOABULIARA"
U ponaanju ovako psihotinog dominira "automatsko primanje ili davanje". ( Kao da mu je
svejedno.)
tipa "apatoabuliar
automatski primalac"
PARTNER PSIHOTINOG
PASIVAN
AKTIVAN
RECESIVAN
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
tipa "apatoabuliar
automatski davalac"
PARTNER PSIHOTINOG
PASIVAN
AKTIVAN
RECESIVAN
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
55

PARANOINIH I PARANOIDNIH OSOBA
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlje III 2.3. na strani 36."Lini vrednosni sistem kod
psihotine osobe na strani 36. i III 2.3.2." Lini vrednosni sistem kod paranoinih i paranoidnih
osoba" na strani 37.)

PARANOINIH
1/ MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PARANOINIH
a) Kad je paranoina osoba u ulozi davaoca informacija meuljudska komunikacija se odvija
dvofazno:
I FAZA (faza prikrivanja autentinih sumnji u partnera):
PARANOINI
NEAUTENTINO
SNIENO AKTIVAN
(Svesno sumnja u partnera,
ali se trudi da to ne
iskazuje.)
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
NEAUTENTINIH
INFORMACIJA
PARTNER
PARANOINOG
NEAUTENTINO
SNIENO AKTIVAN
(Nesvesno ili svesno belei
neizreene sumnje partnera,
ali ne trai pojanjenje.)
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
NEAUTENTINIH
INFORMACIJA
II FAZA (faza otvorenog izraavanja autentinih sumnji u partnera):

PARANOINI
FURIOZNO AKTIVAN
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
AUTENTINIH
INFORMACIJA
(Otvoreno i estoko
govori o svojim sumnjama
u partnera, uz visoku
agresivnost ak do
homicidalnosti.)
PARTNER PARANOINOG
NEADEKVATNO
POJAANO AKTIVAN
(Ili se neadekvatno "brani od
optubi" ili u afektu
"priznaje" - to moe biti
uvod ak i u ubistvo.)
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
AUTENTINIH
INFORMACIJA
56
b) Kad je paranoina osoba u ulozi primaoca informacija meuljudska komunikacija se, takoe,
odvija dvofazno:
I FAZA (faza prikrivanja nepoverenja u partnera):
PARANOINI
PARTNER PARANOINOG
NEAUTENTINO
SNIENO AKTIVAN
(Svesno pokuava da
prikrije svoje nepoverenje u
partnera.)
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
INFORMACIJA
(Preutno zakljuuje da ga
partner svesno manipulie
to moe ali i ne mora da
bude tano.)
NEAUTENTINO
POJAANO AKTIVAN
(Nesvesno ili svesno iskazuje
po pacijenta opasne sadraje)
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC INFORMACIJA
II FAZA (faza otvorenog izraavanja nepoverenja u partnera):
PARANOINI
NEODGOVARAJUE
POVIENO AKTIVAN
(Agresivno i detaljno
ispituje partnera, esto uz
fiziku agresivnost.
Otvoreno zakljuuje da ga
partner svesno manipulie,
to moe ali i ne mora da
bude tano. Mogue je da
poini ubistvo.)
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
INFORMACIJA
PARTNER PARANOINOG
NEODGOVARAJUE
POVIENO AKTIVAN
(Neadekvatno se "brani" tj.
negira sadraje kojih ili nije
svestan ili ih je svestan ili,
pak, "priznaje krivicu"
neautentino priznajui
sadraje kojih nije svestan ili
prenaglaavajui sadraje kojih
je svestan.)
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC INFORMACIJA
Vane napomene :
Dok analizirate meuljudsku komunikaciju kod paranoje prisetite se koliko ste puta i sami, u
kraem ili duem trajanju, "plie ili dublje", upadali u "zamke" ovog modela nepravilne
meuljudske komunikacije.
Utisak je autora da je ovo praktino najee zastupljen model nepravilne meuljudske
komunikacije u naem svakodnevnom ivotu.
Kao faktor "razgraivanja" (ili "izazov za graenje") poverenja paranoini model meuljudske
komunikacije je ona kritina taka nakon koje sledi:
1) slom meuljudske komunikacije sa separacijom partnera (odvajanjem ili ubistvom) ili

2) otvaranje novih okvira za razvoj meuljudske komunikacije.
2 - MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOINIH

a)
Kada je paranoik u ulozi davaoca meuljudska razmena se odvija dvofazno:
I FAZA (faza u kojoj je paranoik neautentian davalac):

PARANOINI
POVIENO AKTIVAN
NAGLAENO
DOMINANTAN
(Sa stavom kao da e se
naljutiti ako bude odbijen.)
NEODGOVARAJUI
NEAUTENTIAN
DAVALAC
(Daje sa ogromnim
oekivanjima da mu se
vrati i mnogo vie nego to
je dao.)
PARTNER PARANOINOG
SMANJENO AKTIVAN
RECESIVAN
(Da li svesno ili nesvesno
"nema hrabrosti da odbije" ili
"prihvata besplatan dobitak"
nemogue je razluiti.)
NEODGOVARAJUI
NEAUTENTIAN
PRIMALAC
(Ponaa se kao neko ko
"mora da uzme od partnera
da bi izbegao njegovu
agresivnost".)
II FAZA (faza u kojoj se paranoik povlai iz uloge davaoca):
57
58
76
PARANOINI
NEAUTENTINO
PASIVAN
(U stvari prepoznaje
potrebe partnera.)
DOMINANTAN (Odbija da
daje partneru kojeg vidi kao
krtog. To ini sa dozom
negativnog emocionalnog
naboja - kao da e se
naljutiti ako se i dalje od
njega trai.)
NEODGOVARAJUI
NEAUTENTIAN
NEDAVALAC (Odbija
partnera uz odgovor
"nemam", a kad bi bio
autentian rekao bi "neu
da ti dam" to bi omoguilo
partneru da potrai i
dopunska objanjenja za
ovakav prekid meuljudske
razmene.)
b)
PARTNER PARANOINOG
NEAUTENTINO
SMANJENO AKTIVAN
(Prepoznaje i izraava svoje
potrebe, ali nesvesno ili
svesno prepoznaje i da ga
paranoik odbija.)
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
NEAUTENTIAN
PRIMALAC U POKUAJU
(Iako svesno ili nesvesno
prepoznaje neautentinost
odbijanja ne uputa se u
traenje dopunskih
objanjenja za prekid
meuljudske razmene.)
Kada je paranoik u ulozi primaoca meuljudska razmena se, takoe, odvija dvofazno:
I FAZA (faza u kojoj je paranoik neautentini primalac) :
PARANOINI
NEAUTENTINO
SMANJENO AKTIVAN
(Ograniava se da
adekvatno potrai.)
RECESIVAN (Ne odbija

ono to mu se daje i kada
to nije ono to mu treba.)
NEODGOVARAJUI
NEAUTENTIAN
PRIMALAC (Gotovo da
nikad nije zadovoljan
primljenim i to nesvesno
ili svesno pokazuje.)
PARTNER PARANOINOG
NEAUTENTINO
POJAANO AKTIVAN
(Pojaano, ali najee
neadekvatno krto nudi
partnera paranoika nesvesno
ili svesno agresivan zbog
stalnog nezadovoljstva
kojim paranoini "zrai", a
uz to i nesvestan svoje
krtosti za koju na ovaj
nain nalazi opravdanje.)
DOMINANTAN (Jer mu to
dozvoljava paranoini
partner.)
NEODGOVARAJUI
NEAUTENTIAN
DAVALAC (Nesvesno ili
svesno prepoznaje
neprimerenost ovakve
meuljudske razmene, a
ipak je nastavlja.)
59
II FAZA (faza u kojoj se paranoik povlai iz uloge primaoca) :
PARANOINA OSOBA
NEAUTENTINO
PASIVAN (Odustaje da
trai od partnera.)
NEAUTENTINO
RECESIVAN (Odbija
da primi od partnera,
pravdajui se da to "ne
sme ili mu je
neprijatno".)
NEODGOVARAJUI
NEAUTENTIAN
NEPRIMALAC
(Odbija i ono to bi mu
odgovaralo, a tim
generalnim odbijanjem
svesno ili nesvesno
kanjava partnera za
njegovu krtost.)
PARTNER PARANOINOG
NEAUTENTINO
AKTIVAN (Iako svesno
ili nesvesno belei da se
paranoik povukao iz
meuljudske razmene.)
NEAUTENTINO
DOMINANTAN (U
sutini mora da prihvati
odbijanje partnera, to ga
povreuje.)
NEODGOVARAJUI
NEAUTENTIAN
DAVALAC U
POKUAJU (Nesvesno
ili svesno prepoznaje da se
paranoik povukao iz
meuljudske razmene, to
ga povreuje, ali ipak
nastavlja pokuaje
uspostavljanja iste.)
Vana napomena :
Opisani modeli nepravilne meuljudske razmene kod paranoine dijade obezbeuju
funkcionisanje sa bitno smanjenom razmenom, to moe, do izvesne mere, da bude i adaptabilan
morfostatski faktor (Ovaj faktor, smanjujui razmenu materije i energije u dijadi, usporava njen
razvoj.).
3.4.2.
MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD

PARANOIDNIH
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja III 2.3. "Lini vrednosni sistem psihotine osobe " na
strani 36. i III 2.3.2. " Lini vrednosni sistem kod paranoinih i paranoidnih" na strani 37.)
1 - MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PARANOIDNIH OSOBA

a) Kada je paranoidna osoba u ulozi davaoca informacija meuljudska komunikacija se odvija
dvofazno:
I FAZA (faza u kojoj je paranoidni upadljivo nerazumljiv

partneru /na svesnom nivou/) :
PARANOIDNA OSOBA
PARTNER PARANOIDNOG
POJAANO ILI SNIENO

AKTIVAN
NEADEKVATNO AKTIVAN
/Na svesnom nivou ne vidi
znaaj ovakve meuljudske
komunikacije, ali je prihvata
motivisan nekim od faktora
povienog nivoa afektiviteta
definisanih pod III.1.1.3)
opisanim na strani 28./
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC INFORMACIJA
(Prua informacije koje na
svesnom nivou ostaju
nerazumljive partneru, ali
partnerove emocionalne
reakcije /ljutnja ili simpatija/
ipak sugeriu pretpostavku da
postoji skriveni /nesvesni/
smisao ovakve meuljudske
komunikacije.)
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
NEAUTENTIAN
PRIMALAC INFORMACIJA
(Povlai se iz autentine
meuljudske komunikacije, ili od
samog poetka ili posle pokuaja
da se ubeuje sa psihotinim
kako bi mu promenio stavove.)
II FAZA (faza u kojoj je paranoidni funkcionie istupajui

na nain razumljiv partneru / na svesnom nivou/) :
PARANOIDNA OSOBA
PARTNER PARANOIDNOG
AKTIVAN
AKTIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
DAVALAC
INFORMACIJA
PRIMALAC
INFORMACIJA
60
61
b) Kada je paranoidna osoba u ulozi primaoca informacija meuljudska komunikacija se, takoe,
odvija dvofazno:
I FAZA (faza kada paranoidni neadekvatno reaguje na
informacije koje mu partner daje) :
PARANOIDNA OSOBA
PASIVAN
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
NEAUTENTIAN
(Neadekvatno reaguje na
komunikaciju partnera.)
PARTNER PARANOIDNOG
AKTIVAN
DOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
NEAUTENTIAN DAVALAC
INFORMACIJA
(Sumnja da njegovo davanje
informacija ima ikakvog smisla.)
II FAZA (faza kada paranoidni dosta adekvatno reaguje na

informacije koje mu partner upuuje) :
PARANOIDNA OSOBA
PARTNER PARANOIDNOG
AKTIVAN
AKTIVAN
RECESIVAN
DOMINANTAN
PRIMALAC
INFORMACIJA
DAVALAC INFORMACIJA
Vana napomena :
Paranoidni i njegov partner se kreu u meuljudskoj komunikaciji izmeu dve krajnosti:
razumevanja i nerazumevanja, a i njihove emocije se kreu od simpatije do straha i agresivnosti.
Ovakva meuljudska komunikacija as pojaa bliskost as izazove mrnju, to ini sadraj

double bind fenomena kao osnovnog mehanizma odravanja psihoze.
62
2 - MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOIDNIH OSOBA

Meuljudska razmena kod paranoidnih osoba se odvija u irokom spektru oblika. Najee je
to po tipu "zavisnika" ili "negativistiara", a daleko ree po tipu "apatoabuliara".
Vane napomene :
Meuljudska komunikacija i meuljudska razmena kod paranoidnih i paranoinih osoba su
potpuno neadekvatni i predstavljaju osnov za dalje odravanje ili irenje paranoidnog jezgra (u
okviru LVS-a), prevashodno zbog narastajueg nepoverenja i straha.
Ovakvo funkcionisanje umesto bliskosti raa nepoverenje i strah sa moguim komplikacijama u
vidu izbijanja verbalne i fizike agresivnosti (u fazama "jasnog komuniciranja") kada moe doi i
do ubistva.
U ovako formiranim odnosima i partner paranoinog (ili paranoidnog) je izloen mogunosti da
razvije paranoinost sa svim moguim komplikacijama (psihotinou i homicidalnou).

DEPRESIVNIH
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja: III 2.2. "Iskrivljeni Lini vrednosni sistem", na strani
31., III 2.2.4. " Lini vrednosni sistem kod nepsihotino depresivnih", na strani 34., III 2.3. "Lini
vrednosni sistem kod psihotine osobe", na strani 36. i III 2.3.3." Lini vrednosni sistem kod
psihotino depresivnih", na strani 40.)
3.5.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD DEPRESIVNIH

U meuljudskoj komunikaciji depresivni pacijent, po pravilu, zauzima poziciju Pasivnog
primaoca informacija :
1)
DEPRESIVNA OSOBA
PARTNER DEPRESIVNOG
PASIVAN
(ili izrazito snieno aktivan)
POJAANO AKTIVAN
RECESIVAN
PRIMALAC
INFORMACIJA
DOMINANTAN
DAVALAC INFORMACIJA
63
2) U ulozi davaoca informacija, takoe po pravilu, manifestuje slinu pasivnost ili izrazito snienu
aktivnost:
DEPRESIVNA OSOBA
PARTNER DEPRESIVNOG
PASIVAN
(ili izrazito snieno aktivan)
POJAANO AKTIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
DAVALAC
INFORMACIJA
3) Drugaiji principi vae kod agitovane depresije gde preovladava sledei model meuljudske
komunikacije:
DEPRESIVNA OSOBA
PARTNER DEPRESIVNOG
POJAANO AKTIVAN
(monotematski, tj. sa
depresivnim sadrajima)
PASIVAN
(ili pojaano aktivan
"odgovara od depresije")
DOMINANTAN
RECESIVAN
DAVALAC INFORMACIJA
64
3.5.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD DEPRESIVNIH
1) Kada je depresivna osoba u ulozi davaoca meuljudska razmena se, po pravilu, odvija na
sledei nain :
DEPRESIVNA OSOBA
PARTNER DEPRESIVNOG
PASIVAN
AKTIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
NEDAVALAC
PRIMALAC U POKUAJU
2) Kada je depresivna osoba u ulozi primaoca meuljudska razmena se odvija na sledei nain :
DEPRESIVNA OSOBA
PARTNER DEPRESIVNOG
PASIVAN
AKTIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
NEPRIMALAC
DAVALAC U POKUAJU
Vane napomene :
Oblici nepravilne meuljudske komunikacije kao i nepravilne meuljudske razmene kod
depresije gotovo su identini formama opisanim u vezi sa funkcionisanjem psihotinih osoba
shizofrenih karakteristika po tipu "negativistiara".
I ovde postoji isti kliniki utisak da pojaana aktivnost partnera pojaava znake obolenja
pacijenta ( u ovom sluaju njegovu depresivnost) i obrnuto, pojaanjem depresivnosti pacijenta
sekundarno dolazi i do pojave depresivnosti ( nesvesne ili svesne) i samog partnera.
Depresija obeju strana poprima funkciju nesvesne ili svesne agresivnosti, ispoljavane
istovremeno prema partneru i prema sebi samom.
Ovakav proces moe dovesti do depresivnog stupora, depresivnih sumanutosti, pokuaja
samoubistva ili samoubistva.
Partner depresivnog moe razviti nesvesnu depresivnost (sa psihosomatskim oboljenjem,
pojavom zavisnosti ili sklonosti zadesima) kao i svesnu depresivnost.
3.6.
65
MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA

KOD MANINIH
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja III 2.3. "Lini vrednosni sistem psihotine osobe", na
strani 36. i III 2.3.4."Lini vrednosni sistem kod maninih", na strani 40.)
3.6.1.
MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD MANINIH
Da li naa stvarnost vie ni psihijatrijskim bolesnicima nije smena ili se neto drugo deava to
bitno menja nozoloki profil pacijenata, teko je rei. Tek, iz prakse se namee konstatacija da
je, odavno ve, retka pojava pravog maninog sindroma kakvog smo kao studenti imali
prilike da vidimo na predavanju profesora Stoiljkovia, sada ve daleke 1981. godine.
("Zarazna" euforija, beskrajna lucidnost i logoroinost manine pacijentkinje, prikazana je potpuno
nenadano, od strane pre svega vrsnog neurologa, oveka ne manje lucidnog i spremnog da na najbolji
nain prihvati "dar sudbine" i masi studenata uarenih oiju ponudi ono to se, ulaskom pacijentkinje
u salu za predavanje, samo po sebi nametnulo - prikaz manije. "Ovo ete upamtiti..." I, upamtili
smo...Hiperaktivna, euforino selektivna, nesposobna da uti "ni 5 minuta", bila je za pamenje...)
EMA MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE KOD MANINIH

MANINI PACIJENT
PARTNER MANINOG
HIPERAKTIVAN
PRINUDNO PASIVAN
(Ne dolazi do rei.)
HIPERDOMINANTAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
INFORMACIJA
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
66
3.6.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD MANINIH
U sluaju nepravilne meuljudske razmene kod manije dominira aktivnost i dominantnost

maninog pacijenta.
MANINI PACIJENT
PARTNER MANINOG
AKTIVAN
PASIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
(U ovoj ulozi sklon je krai
i alkoholizmu ili drugim
zavisnostima.)
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
(esto razvija svesnu ili
nesvesnu depresiju, zavisnost
ili psihosomatske
poremeaje.)
MANINI PACIJENT
PARTNER MANINOG
AKTIVAN
PASIVAN
DOMINANTAN
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI
DAVALAC
(Rasipniki se ponaa i
partneru diktira nain i nivo
zadovoljenja njegovih
/partnerovih/ potreba.)
NEODGOVARAJUI
PRIMALAC
(Takoe esto razvija svesnu
ili nesvesnu depresiju,
zavisnost ili psihosomatske
poremeaje.)
67
IV INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA HIPOTEZA O NASTANKU I ULOZI

PSIHIJATRIJSKIH ENTITETA U PORODINOM MILJEU
Pojedini (specifini) psihijatrijski entiteti se odravaju u porodinim okvirima uz istovremeno
odravanje:
1) Specifinih modela neodgovarajueg (iskrivljenog ili psihotinog) Linog vrednosnog
sistema lanova porodice,
2) Specifinih modela nepravilne meuljudske komunikacije i
3) Specifinih modela nepravilne meuljudske razmene.
Ovo istovremeno odravanje navedenih sadraja u porodinim okvirima jedan je od osnova
za pretpostavku o njihovoj uzajamnoj povezanosti, na principima uzajamne uzronosti
(feedback-a), kao na emi:
SIMPTOM
(Specifian psihijatrijski
entitet)
SPECIFIAN MODEL
NEPRAVILNE MEULJUDSKE
KOMUNIKACIJE
SPECIFIAN MODEL
NEODGOVARAJUEG
LINOG VREDNOSNOG
SISTEMA
SPECIFIAN MODEL
NEPRAVILNE
MEULJUDSKE RAZMENE
Pretpostavljamo da se sistem prikazan na emi formira tokom jedne ili vie nepravilno
obavljenih meuljudskih komunikacija i meuljudskih razmena koje se dogode u situacijama
povienog nivoa afektiviteta /vidi III 1.1.3) na strani 28./, to je, po pravilu, karakteristino za
trenutke individualnih ili porodinih kritinih ivotnih dogaaja.
U praksi se susreemo sa:
1) oekivanim kritinim ivotnim dogaajima (sklapanje braka, raanje deteta, polazak u kolu,
zavravanje kole, odvajanje odraslog od primarne porodice, zapoljavanje, sklapanje
partnerstva momak-devojka, stvaranje brane ili vanbrane zajednice dece koja su odrasla,
raanje unuka, smrt deda i baba) i
2) neoekivanim kritinim ivotnim dogaajima (razvod ili prekid vanbrane veze, pobaaji,
prevremena smrt lana porodice, zades sa veim ili manjim invaliditetom...).
68
Oekivani kritini ivotni dogaaji po pravilu su sadraj prelaza iz jedne u drugu fazu
individualnog, tj.porodinog ivotnog ciklusa i predstavljaju gotovo nerazdvojne elemente ivota
svake porodice. Otuda nimalo sluajno najvei broj psihijatrijskih entiteta upravo otpoinje
vremenski vezano za neki od oekivanih kritinih ivotnih dogaaja.
Neoekivani kritini ivotni dogaaji nisu pravilo i nisu oekivan sadraj ivota individue i
porodice; ree se javljaju, ali tim vie, zbog neoekivanosti, nose jo intenzivniji nivo
afektiviteta, ime se pojaava ansa za obavljanje specifinih interpersonalnih komunikacija i
interpersonalnih razmena koje e pratiti pojava i fiksiranje simptoma (psihijatrijskog entiteta) u
porodinom sistemu.
O kakvim se to nepravilnim meuljudskim komunikacijama i meuljudskim razmenama

zapravo radi?
Pretpostavljamo da se, u opisanim situacijama povienog stepena afektiviteta, u toku jedne
ili vie obavljenih meuljudskih komunikacija i meuljudskih razmena izmeu lanova porodice
ispolji jedan od sledeih sadraja:
1) nedostatak ljubavi ili ak otvorena pojava mrnje ili
2) neadekvatno velika doza ljubavi ili ak otvorena "incestuoznost" (Pod ovim pojmom
podrazumevamo pojavu manifestacija ljubavi do erotinosti, bilo prema krvnom srodniku,
to bismo nazvali "biolokom incestuoznou", bilo prema "socijalnom srodniku" /kumu,
zetu, snaji.../, to bismo nazvali "socijalnom incestuoznou". Ovakav fenom moe biti
hetero ali i homoseksualan, u okviru odnosa partnera iste ili razliitih generacija.).
Pomenuti fenomeni dovode partnere (jednog ili vie njih) u poziciju dopunskog povienja
nivoa afektiviteta uz intenzivno potiskivanje sadraja u nesvesni deo Linog vrednosnog sistema.
U okviru opisanih interpesonalnih zbivanja aktiviraju se pojave Specifinog psihijatrijskog

entiteta, Specifinog modela nepravilne meuljudske komunikacije, Specifinog modela
neodgovarajueg linog vrednosnog sistema i Specifinog modela nepravilne meuljudske
razmene.
Sva etiri navedena elementa deluju u meusobnom sadejstvu :
1) Odravaju meusobnu patoloku ravnoteu.
2) Uspostavljanjem psihijatrijskog entiteta kod jednog od lanova porodice preplavljuju
ovom temom celokupni ivot porodice.
3) Obezbeuju da ostala tri elementa (Specifini model nepravilne meuljudske
komunikacije, Specifini model neodgovarajueg Linog vrednosnog sistema i Specifini
69
model nepravilne meuljudske razmene) ostaju sve vreme aktivni, a da se to ne privodi

svesti.
4) Na ovaj nain se uspeva da raniji, sadanji i budui sadraji nepravilne meuljudske
komunikacije i nepravilne meuljudske razmene budu prisutni i dodatno stvarani, uz
njihovo stalno potiskivanje i dranje u nesvesnom delu Linog vrednosnog sistema.
Na gore navedeni nain postiu se sledei praktini efekti :

1) Koi se mogua bioloka reprodukcija porodice.
(U ovom sluaju simptom e omoguiti nesvesno odmicanje i dovoljnu distancu izmeu
partnera.).
2) Mogu je i obrnuti efekat: zbliavanje nesvesno bliskih partnera i dolaenje do trudnoe
tj. raanja.
3) Omoguava se i razdvajanje partnera
uzajamne ljubavi.
bez obzira da li imaju ili nemaju dovoljno
4) Mogue je i odravanje partnerstva bez obzira da li partneri imaju ili nemaju dovoljno
ljubavi.
5) Koi se mogua svesna ili nesvesna poligamna orjentacija partnera.
6) Omoguava se svesna ili nesvesna poligamna orjentacija partnera.
7) Koi se svesna ili nesvesna "bioloka incestuoznost".
8) Omoguava se svesna ili nesvesna "bioloka incestuoznost".
9) Koi se svesna ili nesvesna "socijalna incestuoznost".
10) Omoguava se svesna ili nesvesna "socijalna incestuoznost".
11) Omoguava se da odrastao ostane uz roditelje ili brata ili sestru (i sl.), tj. nesepariran.
12) Omoguava se separacija odraslog iz primarne porodice.
13) Omoguava se da se neko osami ( autizuje ).
70
14) Omoguava se da neko stupi u meuljudsku komunikaciju i meuljudsku razmenu sa okolinom

( Pridruivanje ).
V INFORMACIONO - KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE

Iz prethodno razmotrene hipoteze (sadraj pod takom IV) proizilazi uvoenje u psihoterapijski
rad specifinih informaciono - komunikacionih psihoterapijskih intervencija.
1.
OSNOVNE INFORMACIONO KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE

INTERVENCIJE
1) UVOENJE PRAVILNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE

Pravilna meuljudska komunikacija se koristi :
1 - kao princip funkcionisanja sistema terapeut-porodica (tokom seansi) i
2 - kao na porodicu prenesen nain komunikacije koji ona (porodica) koristi i
mimo terapeutovog prisustva.
1 - Svaka seansa se vodi uz primenu pravilne meuljudske komunikacije. Ovo podrazumeva
nezagovaranje nikakvog kliea redosleda komunikacije izmeu uesnika seanse, ve se ovaj redosled
utvruje u konkretnoj situaciji i prema konkretnom angaovanju lanova porodice i terapeuta, uz
podravanje (na ovaj nain i neverbalno) aktivne pozicije kao neophodnosti za dobru interpersonalnu
komunikaciju!
Terapeut komunicira tokom seanse po jasnim pravilima dobre meuljudske komunikacije,
smenjujui se u ulogama dobrog davaoca informacija i dobrog primaoca informacija (Vidi stranu
9.!).
On podstie lanove porodice, ali ih ne gura u dobru komunikaciju ve im istu nudi i to
ponavlja svestan njenog znaaja, ali i spreman da saeka pojedine lanove da se postupno ukljue.
Pravilo je da je u poetnoj fazi terapeut najaktivniji, a da se, daljim tokom tretmana, prelazi u
fazu kada se i ostali lanovi porodice postepeno sve vie i sve adekvatnije ukljuuju.
Ukoliko kod nekog od lanova porodice tokom seanse doe do pojave upornog utanja i
pored normalnog podsticanja terapeut to prihvata i nastavlja razgovor sa drugim lanovima porodice
koji su aktivni. Ako neko ispolji pritisak na lana koji uporno uti (iz straha ili nesvesne agresivnosti)
terapeut tada nastupa direktivno i daje uputstvo porodici o tome da treba podsticati komunikaciju,
ali ne i prelaziti granicu u tome, kako bi se ostavila mogunost da svako uzme uea u
komunikaciji prema svojim stvarnim mogunostima i potrebama.
Porodica na seansi moe spontano da prihvati pravilnu meuljudsku komunikaciju, a da toga
nije ni svesna, ili moe, to je malo verovatno, sopstvenom percepcijom da osvesti ovaj sadraj.
Obaveza je terapeuta da obavi kratku edukaciju porodice i osvesti joj sve elemente pravilne
meuljudske komunikacije, ime joj, na ovu temu, maksimalno daje ansu da ovlada neophodnim
vetinama.
71
2 Pravilnu meuljudsku komunikaciju porodica moe da prihvati na nesvesnom ili

svesnom nivou (to je daleko bolja varijanta) te da je koristi i mimo seansi dobivi tako "mono
oruje" za uspenu adaptaciju u budunosti.
Osveivanje ovog sadraja daje porodici dopunski kvalitet da u sluaju pojave istog ili novih
porodinih simptoma i sama zna da se bori koristei "terapijsku taktiku dobre komunikacije".
Ovako se stvara i mogunost da se tehnika dobre meuljudske komunikacije ukljui kao
veoma vaan svesni sadraj porodinog vrednosnog sistema sa mogunou svesnog
transgeneracijskog prenosa.
Opisana terapijska tehnika podrazumeva i aktivne intervencije terapeuta u momentima kada
treba prekidati komunikaciju, to se ini u sledeim situacijama:
1 - Kada je neko od lanova (ili sam terapeut) u mentalnom zamoru ili pod dejstvom
psihoaktivne supstance.
2 - Kada je previsok afektivni nivo seanse (Tada se, najpre, pokua manevar usporenja
komunikacije kako bi se dalo vreme za laganije pranjenje emocija, ime se izbegavaju
raptusi i iskrivljavanje komunikacije.).
3 - Kada su prisutni i drugi fenomeni karakteristini za razliite primere nepravilnog
direktnog prijema informacija (vidi III 1.1., na strani 28.).
(Takav je primer organski poremeaj ula sluha. Pritom savetujemo oprez, jer smo u
praksi suoeni sa fenomenom "dopunske psiholoke nesvesne nagluvosti", a kod osoba
koje realno imaju odreen nivo oteenja sluha, ali zbog dopunskih nesvesnih
emocionalnih razloga, funkcioniu kao da im je poremeaj mnogo dublji!)
2) IZRADA GENOGRAMA (7,17), (MAPE PORODINOG STABLA), PO PRINCIPIMA

McGOLDRICK M., GERSON R., 1985.(18)
Najbolje iskustvo imamo sa sadrajima dobijenim izradom trogeneracijskog genograma koji
obuhvata: decu, njihove roditelje i generaciju baba i deda. Ovo je direktan i najbolji nain
za
upoznavanje Linog i Porodinog vrednosnog sistema.
3) TEHNIKA KORIGOVANJA SADRAJA ISKRIVLJENOG LINOG VREDNOSNOG

SISTEMA pacijenta i porodice (a, ee ili ree, i sadraja iskrivljenog Linog vrednosnog
sistema samog terapeuta!).
Odravanje simptoma u porodinom sistemu u korelaciji je i sa prisustvom niza
iskrivljenih informacija, tj. stavova koji nisu u skladu sa realnou ( ako govorimo renikom
Olportove psihologije ).
Osnovna pretpostavka sistemskih porodinih psihoterapeuta je da je uspenost
ovekovog funkcionisanja usko u vezi sa kvalitetom njegovog Linog vrednosnog sistema.
Dobro formiran Individualni vrednosni sistem odraava realne ljudske potrebe i realne
ivotne vrednosti.
Individualna ivotna vetina mogla bi se na taj nain definisati kao: Kombinacija
pravilno formiranog Individualnog vrednosnog sistema sa odgovarajuim naporom
(borbom) za ostvarenje realnih ivotnih vrednosti.
72
Pritom je ozbiljno pitanje: Koliko e neka osoba u svom ivotu uspeti da realizuje ak i
idealno uspostavljen niz realnih vrednosti? To e svakako zavisiti ne samo od vetine
kojom se bori ve i od faktora sree.
I zaista, u realnom okruenju imamo niz razliitih "ljudskih sudbina", praenih razliitim
nivoima individualnog postignua.
Dostizanje odreenog starosnog uzrasta prosto nije uvek u skladu sa onim za ta se
osoba u dotadanjem ivotu izborila.
Neostvarivanje osnovnih(najvanijih) ivotnih sadraja sigurno predstavlja realan
osnov za formiranje svesne ili nesvesne(maskirane) depresivne pozicije, a ovo je baza za
formiranje i razvoj niza usko psihijatrijskih, ali i psihosomatskih fenomena.
Posebnu temu predstavlja i fenomen "naknadnih gubitaka ranije dosegnutih vrednosti".
I ovaj fenomen rezultira jasnim razvojem fenomena svesne ili nesvesne (maskirane)
depresivnosti, tj. psihijatrijskih(i psihosomatskih) obolenja .
Takoe nezaobilaznu temu ini fenomen realizacije neadekvatnih ivotnih vrednosti !
(Npr.: realizacija incestuoznog odnosa, neadekvatnog partnerskog odnosa, realizacija
homoseksualnosti, workholismus-a... ... ...)
Ovakvo stanje pacijenta je najee praeno formiranjem i odravanjem rigidnog i
iskrivljenog Individualnog vrednosnog sistema, kao i gomilanjem nezadovoljstva, tj.
svesne ili nesvesne depresivnosti , koju, kako je to ve i prethodno isticano, prati pojava
psihijatrijskih (i psihosomatskih) fenomena.
Ako dosledno pratimo navedene ideje, moemo jasno da uoimo univerzalni mehanizam
razvoja(patogeneze) psihijatrijskih (i psihosomatskih) fenomena, a u vezi sa
neostvarivanjem ili gubitkom adekvatnih, ili realizacijom neadekvatnih sadraja iz okvira
Individualnog vrednosnog sistema.(!!!)
lanovi jedne porodice, u okvirima sadanjosti, a veoma esto i kroz viegeneracija
istorijskog razvoja, grade vei ili manji stepen uzajamne saglasnosti u tumaenju i prihvatanju
najvanijih ivotnih vrednosti.
Ovaj, od strane jedne porodice prihvaen vrednosni sistem, nazivamo Porodini
vrednosni sistem u uem smislu rei ( ne gubei iz vida i njegov nesvesni deo!).
Lako je uoiti da su neki stavovi u sklopu Porodinog vrednosnog sistema prihvaeni
gotovo od strane svih lanova porodice, dok neke druge stavove prihvata samo odreeni broj
porodinih lanova (kao i da, u vezi sa nekim sadrajima vrednosnog sistema, moe postojati
dijametralna razlika meu lanovima porodice).
U situacijama karakteristino iskrivljenih Vrednosnih sistema najee se sreemo sa
veoma krutim i neadekvatnim stavovima koji su duboko i autarhino ukorenjeni u
porodici.
Kod Psihosomatske porodice, koja je u tehnoloki razvijenim zemljama postala gotovo
etalon porodice savremenog doba, sreemo se tako sa sledeim stavovima:
1. Visoko postavljanje na skali vrednosti rada, uspeha, moi i novca,
to rezultuje prihvatanjem "radoholizma" (workholisma) kao normalnog
i poeljnog naina funkcionisanja.
2. Glorifikovanje line odgovornosti za uspeh tj. neuspeh ("Sve se moe
kad se hoe." "Svako je kova svoje sree.").
3. Glorifikovanje ljubavi i braka. ("Kad se ljubav i brak dobro neguju sigurno
73
nee propasti."). I od sebe i od drugih zahtevaju da se"emocijama upravlja" i

u sferi njihove pojave, jaanja ili gaenja!!!
Apriori ne prihvataju ideju o "Dobrom razvodu". (Otuda tendencija da uvaju
brak, i svoj i tu, po svaku cenu.)
4. Otvoreno zapostavljanje vrednosti ivota i zdravlja. (Prelaze lako preko svojih tegoba, ne javljaju se lekaru, ne uzimaju uredno lekove. /"Oni
ne vole da piju tablete"./ Prihvataju da se bave poslovima koji su otvoreno rizini po ivot i zdravlje...)
U osnovi ovakvog ponaanja je bazina nesigurnost (kompleks nie vrednosti reaktivnom formacijom konvertovan u kompleks vie vrednosti, ali i potisnut u nesvesno!). Sledi formiranje "jake linosti" koja e, kroz iscrpljujuu aktivnost, pojaati oseaj line sigurnosti i vrednosti.
Pritom ove porodice ne uoavaju visoku cenu ovakvog funkcionisanja koja
se ogleda u vanrednoj frekvenci pojave psihosomatskih obolenja.
/Svakih 10 godina broj obolelih od karcinoma se udvostruuje!!!/
Ovo su i porodice sa velikim brojem alkoholiara, narkomana kao i psihotinih pacijenata, koji predstavljaju "crne ovce porodice".
Tako, jedni lanovi psihosomatske porodice doive slom funkcionisanja ispoljivi razliite psihosomatske bolesti, a drugi ispoljivi sliku
psihijatrijskog problema.!!!)
Zbog svega navedenog niz sistemskih psihoterapijskih intervencija se bazira na
korekciji pogrenih i razmeni do tada neprenetih vanih porodinih sadraja.
Ovo se ini uz korienje vie klasinih metoda: Metodom izrade genograma
(porodinog stabla) (npr. na nain kako to ine Monika Mc Goldrick i Randy Gerson, l985.)
(18), Metodom analize kritinih ivotnih dogadjaja (kako to rade Norman i Beti Paul, l975.)
(20), ili Metodom indirektne konfrontacije (nuenjem "drugaijeg vienja" ili, jo blae,
"drugaije pretpostavke o neemu" ).
Tokom upotrebe ovih tehnika sistemski psihoterapeut neminovno ukljuuje svoje
stavove, projektujui sadraje iz svog linog vrednosnog sistema.
Neutralnost terapeuta (na kojoj se esto i mnogo insistira ) se ne ogleda
u njegovom naporu da, po svaku cenu, ne iznese na videlo svoj vrednosni sistem (To je
"pseudoneutralnost"). Ovakav svesni pokuaj bi bio vezan za gotovo neprirodnu i
neadekvatnu, a moda u okvirima svesne kontrole i nesprovodivu, potpunu blokadu
ispoljavanja informacionih i emocionalnih sadraja u ponaanju terapeuta ( to svakako nije
ni ljudski ni terapijski adekvatno).
Treba istai da je ovakvo ponaanje, sa dominacijom neispoljavanja terapeutovih
autentinih ideja i afekata, koje se obavlja u okvirima nesvesnog, mehanizmom potiskivanja
( a valjda jedino tako i moe da se "uspeno" obavi), po svojim osobinama karakteristino za
osobe sa pojavom psihosomatskih ispoljavanja (i sa moguom docnijom evolucijom i u druge
nozoloke forme).
"Prava neutralnost" sistemskog psihoterapeuta odlikuje se aktivnom ulogom u
procesu graenja vrednosnog sistema, u smislu autentine podele vrednosnih iskustava sa
porodicom, ali i sposobnosti da se ista preispituju i usaglaavaju sa realnou, uz esto
formiranje vrednosnih stavova na nivou pretpostavki.
(U aktuelnom "Vremenu velikih promena" mnogi sadraji zaista i "trae" da budu preispitani
i vrednosno mnogo opreznije tumaeni.).
Na ovaj nain terapeut daje dvostruki doprinos:
74
1/ Time to zajedno sa porodicom aktivno preispituje vrednost sadraja iz ralnosti,

terapeut daje aktivan doprinos formiranju adekvatnog vrednosnog sistema, kako
porodice koja je na tertmanu, tako i svog linog.
(Na ova nain sam terapeut moe da iskoristi psihoterapijski postupak za
svoj lini "rast" i razvoj.)
i 2/ Prua neposredni primer modela adekvatne interpersonalne komunikacijei
razmene.
I dok je nekada osnovni poblem bio kako uopte doi do novih informacija, problem
modernog oveka je kako iz bukvalne "poplave novih informacija" izdvojiti one koje su bitne,
a uz to i tane. Potom slede i problemi vezani za pravilnu procenu vanosti pojedinih
informacija, a prevashodno u smislu jesu li i koliko korisne ili opasne za individuu.
(injenica je da se aktuelno nalazimo u vremenu velikih promena te su, u skladu s tim, pred
svima nama i veliki izazovi u individualnim ljudskim pokuajima da to realnije sagledamo
stvarnost i nainimo njenu pravilnu vrednosnu procenu.)
Bavei se temom Individualnog (Linog) vrednosnog sistema mi se u stvari bavimo
prvenstveno pokuajem da razumemo njegov svesni deo, kao i da oslobodimo mnoge
emocionalno vane sadraje koji su potisnuti u nesvesno.
Tehnika korigovanja iskrivljenih sadraja Linog i Porodinog vrednosnog sistema
najee i najintenzivnije se obavlja tokom izrade genograma, ali prati praktino i sve druge
sadraje terapijskog postupka. Da bi se izbegli otpori savetuje se rad po tipu indirektne
konfrontacije (nuenjem "drugaijeg vienja" ili, jo nenije, "davanjem drugaije
pretpostavke o neem").
Smatram izuzetno korisnim da terapeut jasno i direktno iznese svoje aktuelne line
stavove. Ovo doprinosi uspostavljanju vee bliskosti sa pacijentom i porodicom, uz
prihvatanje rizika da ovi, zbog svojih krutih stavova koji se razlikuju od onih koje im nudi
terapeut, napuste tretman, ali e pritom neizbeno "poneti terapeuta sa sobom".
4) TEHNIKA NORMANA I BETI PAUL, 1974. (Po McGoldrick M., Gerson R., 1985.)(20),
predstavlja podvrgavanje porodice postupku intenzivne analize pojedinanih iskustava
lanova porodice u vezi sa oekivanim i neoekivanim kritinim ivotnim dogaajima (sa
posebnim akcentom na kritine ivotne dogaaje koji prethode uspostavljanju psihijatrijskog
entiteta u porodinim okvirima).
Ovim postupkom postie se obavljanje intenzivne informacione i emocionalne razmene koja
ima veklike anse da dovede do pojanjavanja (na nesvesnom ili svesnom nivou)
informacionih i emocionalnih sadraja koji su, u trenucima kritinih ivotnih dogaaja, bili
manifestovani i potisnuti u nesvesni deo Linog i Porodinog vrednosnog sistema.
Ova se tehnika izvodi krajnje obazrivo s obzirom na veliki emocionalni znaaj potisnutih
sadraja i neophodnost da isti budu postupno otkriveni, uz postupno emocionalno pranjenje,
ali i adekvatnu empatsku obradu. Kao posebna psihoterapijska tehnika ona se lako inkorporie
u tehniku izrade genograma.
5) UVOENJE PRAVILNE MEULJUDSKE RAZMENE
75
Sadraj ove psihoterapijske intervencije precizno je opisan u odeljku II 3.(Vidi stranu 27.!)
Intervencija se moe koristiti:
1 -na samoj seansi (pod uticajem terapeuta) ili
2 - van neposrednog kontakta sa terapeutom (van seansi ), kada porodica, nesvesno ili
svesno, pomenuti sadraj ukljui u svoje funkcionisanje.
Porodica retko moe sama da uoi ovu vetinu, te stoga uvek treba da bude direktno i
precizno instruirana od strane terapeuta, ime joj se, takoe, prua jo jedno "novo oruje" za
uspenu adaptaciju.
Ovaj sadraj, slino pravilnoj meuljudskoj komunikaciji, moe postati nesvesni, ali i svesni
deo porodinog funkcionisanja sa mogunou transgeneracijskog prenosa.
(I ovde je povoljnija varijanta svesno prenoenje ove vetine jer ista daje porodici dodatnu
adaptacionu snagu da svesno kontroliui ove mehanizme izbegne ili uspeno reava nove
pojave porodinih simptoma.)
Zato su intervencije uvoenja pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske

razmene toliko vane?
Uvoenjem pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene mogue je
postii dve stvari:
1. Postepenu deblokadu meuljudske komunikacije i meuljudske razmene sve do
postepenog prodora sadraja potisnutih interpersonalnih komunikacija i razmena koje se, u
novom okviru (u uslovima pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske
razmene), svesno ili nesvesno ponovo obavljaju obezbedivi "vraanje porodinih
dugova", sa vie ili manje svesnog ili nesvesnog emocionalnog reagovanja (nekada je to
uzdah olakanja nekog od lanova porodice kojeg primeti samo terapeut).
2. Drugi mogui efekat uvoenja pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske

razmene sastoji se u injenici da se, na ovaj nain, stvara nov okvir za obavljanje (ali sada
na adekvatan nain) aktuelnih meuljudskih komunikacija i meuljudskih razmena, a u
uslovima narasle individualne i porodine krize koja ima sva obeleja novog kritinog
ivotnog dogaaja sa visokim nivoom afektiviteta!
Aktuelna porodina kriza sadri i elemente aktuelnog terapijskog tretmana tokom kojeg se
porodica vodi putevima stavljanja na probu i ispitivanja porodine ljubavi i bliskosti.
Ukoliko se pokae da u nekim relacijama nema ljubavi i bliskosti ili da, i ako je ima, ona
ne biva adekvatno iskazana (sa jedne ili obe strane), to postaje realan okvir za spontanu ili
na terapeutov predlog nainjenu separaciju.
76
Ukoliko se pak jasno pokae da postoji dovoljno obostrane ljubavi (ili bliskosti) to postaje
nova baza za kvalitativno nov odnos i dalje uspeno obavljanje procesa meuljudske
komunikacije i meuljudske razmene izmeu lanova porodice.
I u jednom i u drugom sluaju sutina je u obavljanju pojanjavanja dotad nejasnih
emocionalnih relacija, smee privlaenja i odbijanja, to je bila emocionalna osnova i
uporite za odravanje double bind komunikacija.
Krajnji uspean ishod ovih intervencija, a i tretmana uopte, jeste, ili zrelije uspostavljanje
emocionalnog odnosa ljubavi i bliskosti, ili suoavanje sa nedovoljnou ljubavi i bliskosti
(ili nemogunou da se ista iskomunicira), nakon ega beleimo ili uspeno zajednitvo ili
uspenu separaciju.
2.
PARADOKSALNE INFORMACIONO - KOMUNIKACIONE

INTERVENCIJE
PSIHOTERAPIJSKE
1) PARADOKSALAN SAVET TERAPEUTA PARTNERIMA DA SE ODVOJE

uz komentar da oni, iako moda i imaju dovoljno ljubavi jedno za drugo, ive partnerski ivot sa
mnogo obostranog nezadovoljstva i depresivnosti, te da bi njihovo razdvajanje, pod takvim
okolnostima, bilo za njih najbolje reenje.
Na ovakav nain se partnerima daje savet da se telesno odmaknu, a da se emocionalno
priblie i upuuju se na obavezu da ljubav i zajednitvo gaje samo u okvirima dovoljno srenog
(zadovoljavajueg) partnerskog odnosa!
Ova se psihoterapijska intervencija koristi na autentian nain tek onda kada je terapeut
iscrpeo odgovarajue pokuaje da pomogne partnerima da izau iz double bind pozicije i kada je
njemu (terapeutu) jasno da pred sobom ima osobe koji ne postiu dovoljno uzajamne sree da bi
uspeno nastavile zajedniki ivot.
2) INTERVENCIJA SAOPTAVANJA "NEMA PROMENE, NEMA POMOI."
( Salvador Minuin, svetski poznat autoritet iz oblasti sistemske porodine psihoterapije, je, sa
jo jednim svojim kolegom, na Svetskom kongresu iz sistemske porodine psihoterapije, potpuno
iznenadio sve prisutne ponudivi ovu konstataciju!!?? )
Ova se intervencija nudi porodici u uslovima kada terapeut autentino doivljava da je zaista
uinio sve to je mogao u pokuaju da pomogne.
Sama terapijska intervencija, kao i autentine okolnosti u kojima se primenjuje, dovode do pada
emocionalne napetosti (poput "pomirenja sa sudbinom"), uz pratee defokusiranje simptoma.
77
Sve to bitno smanjuje uspenost potiskivanja nesvesnih sadraja i daje im ansu za prodor, delom
ili u celini, u svesni deo Linog vrednosnog sistema, uz odvijanje informacione i emocionalne
deblokade preko procesa uvoenja pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske
razmene, a sa dobrim terapijskim uinkom.
Nakon toga poveavaju se anse da se i u budue meuljudska komunikacija i meuljudska
razmena u porodici svesno ili nesvesno obavljaju na pravilan nain.
3. METAFORA KAO SPECIFINA INFORMACIONO - KOMUNIKACIONA

PSIHOTERAPIJSKA INTERVENCIJA
Metafora kao specifina informaciono-komunikaciona psihoterapijska intervencija predstavlja

element koji, u najdubljem smislu, saima nataloeno ljudsko znanje, veru i umetnost, nosei
impresivnu snagu viegeneracijske ovekove borbe da nae pravi put do sebe i drugih ljudi.
Psihoterapija kao umetnost i umetnost kao psihoterapija preko metafore postaju jedno isto,
dajui ansu oveku da iskomunicira sa najlepim stranama svoje i tue linosti.
U nemogunosti da itavu knjigu posvetim ovoj najlepoj od najlepih psihoterapijskih
tehnika zadovoljavam se samo time to navodim one metafore koje lino najee koristim u svojoj
psihoterapijskoj praksi.
1)
esto parafraziram izreku Vladike Nikolaja Velimirovia (23):

"Boe, pomozi mi da u ivotu promenim ono to mogu
i da se pomirim sa onim to ne mogu da promenim."
Ovu izreku koristim u psihoterapijskom postupku definiui obavezu svakog lana u
porodinoj terapiji (pa i samog terapeuta) da uini SVE TO MOE (ni vie ni manje od
toga) da bi doprineo poboljanju. Istovremeno, ovim ukazujem uesnicima u terapijskom
postupku (pa i samom sebi) da emo, mogue je, doi do krajnje take kada dalja promena
nee vie zavisiti od naih snaga, ali da smo i tada uinili mnogo (ili tanije, najvie to
smo mogli), ime se reavamo dodatnog munog oseanja da nismo "oduili dug prema
sebi i prema drugima".
2)
Izreku "Pametniji poputa."(21) prihvatio sam u odreenoj meri, a koristim je i u novom

obliku: "Pametniji ne poputa."
Tumaenje izreke "Pametniji poputa." sagledavam tako da i sam prihvatam
neophodnost da prekidam komunikaciju u trenucima previsoke afektivnosti (kada, po
pravilu dolazi do "prejakih rei"). Ovaj manevar obilato preporuujem kao nain da se
zatitite od drugih (po crnogorskom predanju to se zove "junatvo"), a takoe i da druge
zatitite od sebe (to Crnogorci zovu "ojstvo").
78
Novi oblik izreke koji glasi "Pametniji ne poputa." daje dopunu prethodnoj
interpretaciji, a u smislu neophodnosti zadravanja aktivnog stava u komunikaciji (i u
ivotu uopte), uz trajnu borbu za bolje.
3)
Kada je kljuna terapijska tema partnerska ljubav preporuujem korienje dva prelepa
primera iz poezije:
A. Ukoliko je potrebno da se partneri zarobljeni double bind komunikacijom suoe sa
nainom kako da zaista vide kakav je i koliko intiman njihov odnos, upuujem ih na
predivnu pesmu Alekse antia (22):
Ne vjeruj...
Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kau, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime,Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh kra,
Tamo gdje u grmu proljee lepra
I gdje slatko spava na jorgovan plavi,
Doi, ekau te!
U asima tijem,
Kad na grudi moje priljubi se vre,
Osjeti li, draga, da mi t'jelo dre,
I da silno gorim ognjevima svijem,
Tada vjeruj meni, i ne pitaj vie!
Jer istinska ljubav za rijei ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove pie!
B. Ukoliko jedan ili oba partnera, svesno ili nesvesno, nose (svako svoj) teret zbog
"bekstva od ljubavi" pozivam u pomo Lazu Kostia i upuujem partnere da proitaju
njegovu pesmu(10)
Santa Maria della Salute
Oprosti, majko sveta, oprosti
to naih gora poalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaenoj tebi podie dvor;

prezri, nebesnice, vrelo milosti,
to ti zemaljski sagrei stvor;
Kajan ti ljubim preiste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepe nosit lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejui svetsku grehotu
u pep'o spalit srce i lub;
tonut o brodu, trunut u plotu,
avolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepe vekovat u te,
Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko, mnogo sam strad'o
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve to je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za im sam ezn'o, emu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod ivu pakosti ute,
Trovalo me je podmuklo, gnjilo,

al' ipak neu nikoga klet;
to god je muke na mene bilo,
da nikog zato ne krivi svet:
jer, to je dui lomilo krilo
to joj u jeku duilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Tad moja vila preda me granu,
lepe je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zalei ranu,
a'l teoj rani nastade brid:
to u od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?
Ona me glednu. U duu svesnu
nikad jo takav ne sinu gled;
tim bi, to iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
79
sve mi to nudi za im god eznu',

jade pa slade, emer pa med,
svu svoju duu, sve moje ude,
- svu sveanost za te, divne trenute!Santa Maria della Salute.
Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu ivota,
ta zlatna voka to sad tek zre?
Oh, slatka voko tantalskog roda,
to nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje grene zalute,
Dve se u meni pobie sile,
Mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
K'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustae mile,
vijugav mozak odra vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Pamet me stegnu , ja srce stisnu,
utekoh mudro od sree, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomraa sunce, veita stud,
gasnue zvezde, raj u pla briznu,
smak sveta nasta i strani sud O svetski slome, o strani sude,
Santa Maria della Salute!
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezin sveti mi hram.
Tad mi se ona odonud javi,
k'o da se bog mi pojavi sam:
U dui bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam
zato se mudraki mozgovi mute,
Doe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi elja navreli roj,
ona mi doe kad njojzi gove,
tajne su sile slukinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
80
81
zemnih milina nebeski kroj.

Tako mi do nje prostire pute
U nas je sve k'o u mua i ene,
samo to nije briga i rad,
sve su miline, al' neeene,
strast nam se blai u rajski hlad
Starija ona sad je od mene,
tamo u biti dosta joj mlad
gde svih vremena razlike ute,
A naa deca pesme su moje,
tih sastanaka veiti trag;
to se ne pie, to se ne poje,
samo to duom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je u raju prinovak drag,
To tek u zanosu proroci slute,
A kad mi doe da prsne glava
o tog ivota hridovot kraj,
najlepi san mi postae java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz nitavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve e se elje tu da probude,
duine ice sve da progude,
zadiviemo svetske kolute,
bogove silne, kamo li ljude,
zvazdama emo pomerit pute,
suncima zasut seljenske stude
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude
4) Kada je tema u psihoterapiji odnos prema materijalnim vrednostima i vrednostima ljudske
podrke i prijateljstva parafraziram staru istonjaku priu (citat iz knjige :"Svjetski izazov",
Jean-Jacqnes, Servan-Schreiber, 1980.)(6).
"Na dobitku je svako ko izgubi jedan zlatnik - stara je istonjaka pouka"
82
"Jednog je dana neki trgovac etao putem po velikom ostrvu i spazio na zemlji oito izgubljen
zamotuljak. Podie ga i otvori. S iznenaenjem nae unutra tri zlatnika, svaki u vrednosti jednog rija.
Obradova se i pouri da se sa svojim novim blagom vrati kui.
Tada mu prie drugi eta i ree da taj zamotuljak pripada njemu i da ga je on tu izgubio.
Pa zatrai da mu vrati ona tri zlatnika.
Trgovac koji ih je naao gledae na to drugim oima, pa izjavi:
-'to si naao, to je tvoje.'
Re po re i njihova se prepirka produi nadugako. No, jednog trenutka rasprava se, kao
sama od sebe, preokrenula.
Bivi vlasnik poeo je govoriti: 'Ako emo pravo, kad sam ih ve izgubio, izgubio sam ih.'
A drugi e: 'Na kraju krajeva, ja sam ih sluajno naao i oni mi ne pripadaju.'
I tako se opet nisu mogli sloiti. I beskonana se rasprava nastavi kao i pre, samo u obrnutom
smeru.
Najzad pametno odluie da im presudi neko trei i tako se uputie najslavnijem sucu (a bio je
to O'Oka Echizen-no-kami Tadasuke).
Ovaj ih obojicu paljivo saslua i ovako presudi:
'Ova tri zlatnika koje svako od vas eli da d onom drugom zaplenjuje javna vlast. Poto ste
se odrekli vlasnitva nad njima neete imati prigovora na ovakvu odluku.'
Potom sudija uze zlatnike i izae u drugu sobu.
Dva oveka ostadoe zbunjeni, zamiljeni i poneto tuni.
Tada se sudac vrati nosei u rukama dva zamotuljka.
Obojici je pruio po jedan, a u svakom zamotuljku bila su po dva zlatnika.
'etiri zlatnika koja sada zajedno imate sastoje se od ona tri koje ste mi doneli i jednog
zlatnika koji sam dodao iz svog depa, u znak zahvalnosti za ono emu ste me nauili.
Pre dolaska kod mene svako od vas dvojice je u jednom momentu mislio da ima tri zlatnika.
Sada imate po dva i to je kao da je svako od vas izgubio po jedan zlatnik.
I ja, koji sam dodao jedan zlatnik, takoe mogu rei da sam tako izgubio zlatnik.
Svako od nas trojice je tako izgubio istu stvar: jedan zlatnik.
To je cena za ono to smo svi zajedno dobili.'"
5) Kada je potrebno obraditi temu alovanja za mrtvima, sa pobeivanjem straha od smrti, uz
prikupljanje porodinih snaga i njihovo napajanje novim ivotnim arom od izuzetne je
koristi prisetiti se stihova Jovana Jovanovia Zmaja -"Svetli grobovi" (Vidi kraj knjige!)(8).
6) U toku psihoterapijskog definisanja snage kojom se psihijatrijski entitet namee pacijentu i
okolini, koristim se svojom linom metaforom koju sam nazvao "Nijagarin vodopad".
Da bih doarao pacijentu i porodici svu snagu kojom nesvesna psiha formira i odrava
psihijatrijski problem esto njihove svesne napore da se tome odupru definiem opisujui
paradoksalnu situaciju u kojoj ovek stane pred Nijagarine vodopade i, sa svoje dve ruke,
pokua da ih zaustavi.
7) Metaforu "Bonaca i jedriliar", takoe nastalu tokom linog psihoterapijskog rada, koristim
u sluajevima kada oseam da je promena mogua, ali da je treba strpljivo saekati, kao to
vet jedriliar zateen u bonaci strpljivo eka vetar, a potom ga veto "uhvati" i nastavi
plovidbu.
83
Ovu intervenciju po pravilu koristim kod apato-abulinih sindroma, kao i kod

ispoljavanja negativizma, saoptavajui pacijentu i porodici da im aktuelno nestrpljenje i
pritisak zaista nita nee pomoi (kao to ni jedriliaru nita nee znaiti da uzalud "hvata"
vetar onda kada ga nema). Po pravilu, tek kad se pacijent i porodica opuste i smanje uzajamni
pritisak dolazi do pozitivne promene kad savetujem "podizanje jedara i nastavak plovidbe".
8) Metaforu "Tree oko" esto koristim kao prateu intervenciju u postupku svesnog uvoenja
u porodino funkcionisanje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske
razmene /vidi deo teksta pod V 3. na strani 76./.
Tada kaem da svaki ovek ima tu sposobnost ("Tree oko") da svesno prati tok meuljudske
komunikacije i meuljudske razmene i da stalno nadzire da li se ovi sadraji pravilno
odvijaju.
9) "Priu o slonu" koristim kao ilustraciju neophodnosti negovanja normalne meuljudske
komunikacije kao aktivnosti kojom se dostie mnogo potpuniji nivo spoznaje realnosti.
"U neku daleku zemlju po prvi put dovedoe slona. Glas o neobinoj ivotinji dospe do
vladara ove zemlje i on posla svoja tri savetnika da pogledaju ivotinju i da mu potom
podnesu izvetaj.
Doavi pred ogromnu ivotinju svaki je stade gledati iz svoje pozicije (za koju bee smatrao
da je najbolje odabrana).
Potom se vratie svom vladaru i ovako mu rekoe:
Prvi savetnik: 'Presvetli, to Vam je jedna velika ivotinja sa dve velike noge i velikim
repom..'
Drugi ree: 'Visoanstvo, to je veliki stvor sa etiri velike noge i jednim ogromnim
uvom.'
A trei e: 'Vaa visosti, to je stvarno velika ivotinja. Ima dve velike noge i jednu
ogromnu surlu.'"
VI
PRIHOTERAPIJSKI RAD KOD POJEDINIH PSIHIJATRIJSKIH ENTITETA
Psihoterapijski tretman svih psihijatrijskih entiteta uvek se obavlja kroz tri klasine faze:
I FAZA: U prvoj fazi se pokuava zdruivanje porodice (ili partnera). To je faza

pojanjavanja mehanizama kojima se odreeni psihijatrijski entitet odrava u sistemu
i nuenja naina za menjanje ponaanja pacijenta i lanova njegove porodice, uz
pratee uspostavljanje jasnih komunikacija i jasno iskazivanje emocionalne
bliskosti kroz temu borbe za ivot i zdravlje.
84
II FAZA: Dalji rad se nastavlja nakon potpunog ( u realnom roku obavljenog) iscrpljivanja
napora da se problem uspeno rei na nivou prve faze. U drugoj fazi se autentino
upuuje partnerima poziv na separaciju i radi na planiranju i sprovoenju iste.
III FAZA: Ova faza sledi logino nakon autentinog i potpunog iscrpljivanja prethodne dve
(takoe u odgovarajuem realnom roku).
U treoj fazi terapeut nastupa sa pozicija priblinih stavu: "Nema promene, nema
pomoi." i priprema sebe i porodicu koja je na tretmanu da prihvati dalji razvoj
problema onako kako on bude usledio, dajui i dalje sve od sebe u pokuaju da se
problem ublai, ali bez jasnog stava o krajnjem ishodu.
Vana napomena :
Preporuujemo kao pravilo da partneri (ili porodica) jo na prvoj seansi budu upoznati od
strane terapeuta sa navedenim fazama. Ovo smatramo posebnom psihoterapijskom intervencijom
od izuzetnog znaaja (to je "hipoteza o daljem toku problema").
1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU ZAVISNIKA
(Pre daljeg itanja podsetite se ponovo poglavlja: III 2.2. "Iskrivljen Lini vrednosni sistem",
na strani 31., III 2.2.1."Lini vrednosni sistem kod zavisnika", na strani 31., III 3. "Nepravilni
naini meuljudske komunikacije i meduljudske razmene " na strani 41. i III 3.1." Meuljudska
komunikacija i Meuljudska razmena kod zavisnika", na strani 42.)
I FAZA:
U prvoj fazi psihoterapijskog rada terapeut prua porodici zavisnika itav arsenal
psihoterapijskih intervencija preko kojih e lanovi porodice (ili partneri u dijadi) biti uvedeni u
situacije da testiraju (pokau i dokau) stvarni nivo i sadraj svoje uzajamne bliskosti. To su
sledee intervencije:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i meuljudske razmene /vidi odeljak V na strani
69./.
2. Organizovanje (zdruivanje) porodice (ili partnera) sa zadatkom uspostavljanja i odravanja
apstinencije(3)(uz medikaciju):
kod alkoholiara uz korienje disulfirama,
kod narkomana uz korienje Naltrexona i povremenih analiza mokrae na
prisustvo droga.
kod kockara uz uskraivanje davanja novca u lino posedovanje....
85
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) /vidi odeljak V na strani 69./.
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974. /vidi poglavlje V na
strani 69/.
5. Korigovanje sadraja iskrivljenog LVS-a i nuenje adekvatnih elemenata i kvalitetnije hijerarhije
LVS-a ("Ispravljanje LVS-a")-/vidi poglavlje V na strani 69./.
6. Afirmacija NOVOG PORODINOG KONCEPTA menja tradicionalne stavove o braku i

porodici uvaavajui realne istorijske promene u kojima se savremena porodica kao zajednica
formira i razvija.
1) Ovo se prvenstveno odnosi na korekciju stavova o partnerstvu obzirom da ono (bilo
brano ili vanbrano) u porodici modernog doba (za razliku od patrijarhalne porodice)
poiva na ekonomskoj slobodi obeju strana. Ovo je nezaobilazna odrednica koja diktira
novu realnost: neophodnost da u praksi opstaju samo ona partnerstva koja imaju dovoljno
uzajamnog zadovoljstva ili ona kod kojih, zbog intenzivne okupacije partnera podizanjem
malog deteta (uzrasta do 5-6 godina), intimni sadraj partnerstva biva privremeno
delimino (ili znaajno) potisnut u drugi plan.
2) Neminovna je i korekcija stavova o raanju dece i kontroli raanja uz zauzimanje
jasnog stava da je porodica sa troje dece (do etvoro) ideal kome treba teiti kao i da u
tom smislu nije bez znaaja da izmeu dece postoji dovoljna razlika u uzrastu (idealno bi
moda bilo da je to 5-6 godina?), kako bi porodica adekvatno rasporedila svoje resurse i
to optimalnije obavila ovu svoju svakako najvaniju funkciju.
3) Korekcija stavova o podeli odgovornosti meu lanovima trogeneracijske porodice
podrazumeva prihvatanje realnosti da je "nosei (najdeblji) stub porodinog mosta"
srednja generacija (uzrasta 25-45 godina), generacija sa najveom snagom, te stoga i sa
najveom odgovornou da donosi odluke od kljunog znaaja za trogeneracijsku
porodicu.
Beanje od ove vrste odgovornosti sreemo u praksi kao izuzetno esto! Tom "bekstvu
od odgovornosti" srednje generacije po pravilu ide na ruku i paradoks vlasnitva nad
porodinom imovinom (injenica je da se materijalna osnova porodica vodi kao
vlasnitvo najstarije generacije!).
Zadovoljni smo zakonskim reenjima koja su, poveavanjem dela nunog minimuma
pri nasleivanju porodine imovine, u mnogome poboljala ekonomski status srednje
generacije dajui time realnu osnovu da ona (srednja generacija) zaista zauzme mesto u
porodici i drutvu koje joj realno i pripada.
S druge strane, ozakonjena mogunost da stara osoba sklopi ugovor o doivotnom
izdravanju i tako lii potomke porodine imovine, predstavlja, po naem miljenju
definitivno loe zakonsko reenje.
4) Tokom psihoterapijskog tretmana koriguju se i mnogi drugi stavovi kojima se definie
nivo oekivanja, granice moi i uloge lanova porodice, to postepeno vodi porodicu i
terapeuta stazom kreiranja novog i adekvatnijeg porodinog okvira.
86
5) Posebno se radi na definisanju aktuelnih razvojnih zadataka lanova porodice sa

pravljenjem konkretnih planova radi ostvarivanja postavljenih individualnih i porodinih
ciljeva.
II FAZA:
Ako se terapeut uveri da zavisnik nije u stanju da odrava dovoljno duge periode apstinencije,
ili se i pored apstinencije belei nezadovoljavajui partnerski odnos, terapeut dolazi do take kada
autentino savetuje partnerima (ili porodici) da planiraju separaciju.
1. U sluaju alkoholizma predlae se supruniku alkoholiara da odvajanjem od partnera
doprinese poboljanju situacije tako to e ouvati lini integritet (ivot i zdravlje), kao i
materijalnu osnovu porodice koja treba da poslui buduoj generaciji.
2. Kada je u pitanju narkomanija, u ovoj fazi nekada sam predlagao ostatku porodice da se
odvoji od narkomana (Iz prakse beleim spontane porodine reakcije ovakvog tipa: Jedna
majka je odvojila svog sina narkomana i dala mu na raspolaganje dvosoban stan, koji nije
u njegovom vlasnitvu, ali pritom nije davala nikakvu drugu materijalnu podrku i
autentino je prekinula kontakte. Usledio je relativno uspean period u funkcionisanju
porodice.).
(Ovakvim vidom separacije postie se da ostatak porodice izbegne "zamke"
sauestvovanja u odravanju narkomanije .)
Sada ne predlaem separaciju jer je vidim kao promenu koja bitno smanjuje mo
roditelja da interveniu u fazama recidiva uzimanja narkotika (posebno kod over doza!!!).
3. U sluaju patolokog kockanja takoe vodimrauna o mogunosti da kockar teko
ugrozi materijalnu osnovu porodice, te savetujem da se porodica od toga blagovremeno
zatiti.
4. U svakom sluaju separacija se definie i kao mogui spontani ili terapijski razvojni
ishod koji moe uslediti i uz uspeno odravanje apstinencije, na ta se partneri (ili
porodica) posebno pripremaju. Psihoterapijski rad u ovoj fazi podrazumeva planiranje
svih detalja separacije i davanje podrke njenom sprovoenju.
III FAZA:
Jedan broj partnera i porodica zavisnika dospeva i do ove, tree i poslednje po redu faze
psihoterapijskog tretmana.
U ovoj fazi, nakon iscrpljivanja svih prethodnih intervencija, terapeut dolazi u poziciju da
autentino saopti porodici da je on lino potroio sve svoje metode i da , od sada pa nadalje, vie
nije u stanju da predvia u kom pravcu bi problem zavisnosti mogao da se razvija. Uporedo s
tim, terapeut izraava i dalje otvorenu spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne
partnerima ili porodici u saniranju (ili barem smanjivanju) moguih posledica daljeg razvoja
problema.
87
Dopunske detalje o krajnjim efektima ovakve intervencije obnovite itajui odeljak V 2. intervencija saoptavanja: "Nema pomoi, nema promene", na strani 75.
Vana napomena :
Ovako opisan fazni tok tretmana predstavlja u sutini terapeutovu hipotezu o daljem
razvoju problema zavisnosti i terapeut je duan da istu saopti uesnicima u terapiji (po
mogunosti jo na prvoj seansi), jer se radi o izuzetno vanoj psihoterapijskoj intervenciji koja
nosi znaajan terapijski potencijal!
2.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU FOBINE OSOBE (NEUROTIARA)
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja: III 2.2. "Iskrivljen Lini vrednosni sistem", na
strani 31., III 2.2.2."Lini vrednosni sistem kod fobinih", na strani 32., III2.2.3."Lini vrednosni
siostem kod neurotiara", na strani 33., III 3.2.1. "Meuljudska komunikacija kod fobinih", na
strani 45. i III 3.2.2." Meuljudska razmena kod fobinih", na strani 47.)
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /Vidi
odeljak V., na strani 69./.
2. Organizovanje porodice (ili partnera) sa zadatkom zauzimanja realnih stavova prema
sadraju fobije:
1) Sadraj fobije se definie kao fenomen koji izvire iz pacijentove nesvesne psihe.
2) U vezi sa tim iskazuje se puno razumevanje za pacijentove svesne napore kojima pokuava
da obuzda svoje smetnje, ali se i istie da je takav pokuaj slian pokuaju oveka da sa
svoje dve ruke zaustavi Nijagarine vodopade /vidi V 3. , na strani 76./.
Na ovaj nain se obavlja intervencija rastereivanja od dopunske depresivnosti
koja je izazvana kako pojaanim pritiskom pacijenta na samog sebe, tako i slinim
uticajem okoline (zbog ega i pacijent i okolina postepeno tonu u sve veu
depresiju).
3) Nasuprot opisane reakcije pacijenta i okoline savetuje se da se pacijent paralelno sa
tekuim leenjem, ukljui i na bihevioralnu-psihoterapiju (Tekui tretman se nastavlja i
ako pacijent to ne uini.).
4) Takoe se savetuje pacijentu da dozira svoje svesne napore u pokuajima da koriguje
fobine smetnje i da, po dostizanju kritine take, prekida takvu aktivnost i poziva u
pomo partnera (to fobini po pravilu i ini).
5) Savetuje mu se i da ne uri sa eljom da postigne brzo poboljanje, jer se moe razoarati,
ali i da otvoreno pokuava i da prepoznaje i prihvata eventualne pozitivne promene (Kao
to jedriliar kad se nae u bonaci s panjom prati svaku pojavu vetra i uspeno ga "hvata"
punei jedra.) - vidi metaforu "Bonaca i jedriliar"V 3. na strani 76./.
6) Planira se i odgovarajua medikacija.
3. Izrada genograma ( po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) /vidi V, na strani 69./.
88
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974.) (Vidi tekst
na strani 73.).
5. Korekcija sadraja iskrivljenog Linog i Porodinog vrednosnog sistema /Vidi tekst na
strani 70./ i
6. Afirmacija novog porodinog koncepta (identino kao kod tretmana zavisnika /vidi VI 1., na
strani 84./).
II FAZA :
1. Ako se terapeut, po iscrpljenju aktivnosti prve faze tretmana, uveri da se fobine smetnje
i dalje odravaju ili se odrava nezadovoljavajui partnerski odnos on autentino
savetuje separaciju partnera /vidi V 2. na strani 75./. Ovo obrazlae:
1) potrebom da se ouva ivot i zdravlje partnera fobinog pacijenta (kako bi barem
ta osoba mogla da i na dalje obavlja svoju roditeljsku ulogu) ili
2) neophodnou da se partneri razdvoje kako bi imali anse za nova partnerstva i
nova roditeljstva.
2. Separacija se definie i kao mogui spontani ili terapijski razvojni ishod koji moe
uslediti i nakon uspenog uklanjanja fobinih smetnji, na ta se partneri (ili porodica)
posebno pripremaju. I ovde psihoterapijski postupak podrazumeva planiranje svih detalja
separacije i davanje podrke njenom sprovoenju.
III FAZA :
U ovu fazu se dospeva iscrpljivanjem sadraja prethodne dve.
Terapeut tada autentino saoptava uesnicima u terapiji da je on lino uinio sve to je
znao i mogao i da, od sada pa nadalje, vie nije u stanju da predvia u kom pravcu bi
problem fobinih smetnji mogao da se razvija. Pritom i dalje izraava otvorenu
spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne uesnicima u terapiji u saniranju
moguih posledica daljeg razvoja problema /vidi, kao dopunu ovom sadraju, odeljak V
2.2. na strani 75./.
Vana napomena :
89
Opisani tok tretmana fobinih smetnji predstavlja terapeutovu hipotezu o daljem razvoju
fobinih problema. Ova je, sama za sebe, izuzetno vana terapijska intervencija, te se
preporuuje njeno saoptavanje po mogunosti jo u toku prve seanse!
3. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM

KARAKTERISTIKAMA
(Pre daljeg itanja podsetite se poglavlja: III 2.3. "Lini vrednosni sistem kod psihotinih
osoba", na strani 36., III 2.3.1."Lini vrednosni sistem kod psihotinih sa shizofrenim
karakteristikama", na strani 37., III 3.3."Meiljudska komunikacija i Meuljudska razmena
kod psihotinih sa shizofrenim karakteristikama", na strani 48., III 3.3.1. "Meuljudska
komunikacija kod psihotinih sa shizofrenim karakteristikama", na strani 48. i III 3.3.2."
Meuljudska razmena kod psihotinih sa shizofrenim karakteristikama", na strani 51.)
3.1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA

SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA TIPA "ZAVISNIKA"
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /vidi
odeljak V, strana 69./.
2. Organizovanje (zdruivanje) porodice (tj. uesnika u terapiji) sa zadatkom zauzimanja
realnih stavova prema sadraju ponaanja psihotinog pacijenta koji funkcionie po tipu
"zavisnika":
1) Psihotini sadraji pacijentovog ponaanja definiu se kao elementi pokretani iz
pacijentove nesvesne psihe (sa snagom "Nijagarinih vodopada" /vidi V 3., strana
81./. U vezi s tim jasno se definie da pacijent nema nikakvu odgovornost (dakle
ni krivicu) za svoje psihotino ponaanje. Ovim se blokira bilo kakvo opravdanje
agresivnog ponaanja porodice prema pacijentu u smislu navodnog "kanjavanja".
2) Sa druge strane, aktivno se definiu granice koje porodica postavlja pred
pacijenta:
u raspolaganju materijalnim sredstvima,
u uticaju pacijenta na bioloki ritam porodice (spavanje, organizaciju
dnevnih aktivnosti i dr.).
S tim u vezi naini se lista onoga to e mu se dozvoljavati i lista onoga to mu
se nee dozvoljavati ak ni po cenu ispoljavanja auto ili hetero agresivnosti. Pri
tom se pojava auto ili heteroagresivnosti (ili alkoholisanost) definie kao
apsolutna indikacija da se zatrai hitna medicinska pomo i smetaj na bolniki
90
tretman na odeljenju zatvorenog tipa! Ovim se blokira ispoljavanje agresivnosti

pacijenta prema porodici!
3) Paralelno sa prethodnim merama koristi se i odgovarajui medikamentni
tretman.
4) Promena se oekuje u smislu definisanom metaforom "Bonaca i jedriliar" /V 3.
strana 81./.
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) /vidi V, strana 70./.
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974.) /vidi V 1., na
strani 73./.
5. Korigovanje sadraja psihotinog Linog vrednosnog sistema/vidi V 1., na strani 70./ i
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA /vidi VI 1., na strani 84./.
II FAZA :
Ako se terapeut uveri da i pored svih napora dolazi do pogoranja i ispoljavanja auto ili
heteroagresivnosti, savetuje se nuni prijem u bolnicu ( za poetak na odeljenje
zatvorenog tipa).
Ovo je specifini oblik separacije iji je cilj da prekine situaciju vanrednog nepoverenja i
visok emocionalni naboj koji u tom momentu vlada u porodici, kako bi se spreile vrlo
verovatne komplikacije (ak do homicida!).
U hospitalnim uslovima se primenjuje intenzivna medikacija i socio i psihoterapijski

tretman (po sadrajima opisanim u okviru I faze).
III FAZA:
Ukoliko se i pored iscrpljenja aktivnosti navedenih u opisu prve dve faze leenja ne
uspostavljaju znaci poboljanja terapeut saoptava porodici da je uinio sve to je umeo
i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu bolest razvijati.
Pritom izraava otvorenu spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne
porodici u saniranju moguih posledica daljeg razvoja psihoze /vidi odeljak V 2. pod 2),
- intervenciju "Nema pomoi, nema promene.", na strani 75./.
IV FAZA:
Kod pacijenata kod kojih doe do postepene potpune separacije od porodice i formiranja
hospitalizma preporuujemo ukljuivanje u organizovani kolektivni hospitalni ivot po
tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena :
91
I ovde opisani tok tretmana predstavlja terapeutovu sistemsku hipotezu o daljem

razvoju psihoze, to je psihoterapijska intervencija za sebe. Ova intervencija ima
izvanredan terapijski potencijal te se njeno saoptavanje porodici i pacijentu preporuuje
jo na prvoj seansi.
3.2.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM

KARAKTERISTIKAMA TIPA "NEGATIVISTIARA"
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene.
2. Zdruivanje porodice (tj. uesnika u terapiji) sa zadatkom zauzimanja realnih stavova
prema sadrajima ponaanja psihotinog pacijenta koji funkcionie po tipu
"negativistiara":
1) Psihotini sadraji definiu se kao elementi pokretani iz pacijentove nesvesne
psihe (sa snagom "Nijagarinih vodopada" /vidi V 3., na strani 81./. Jasno se
definie da pacijent stoga nema nikakvu odgovornost (pa, dakle, ni krivicu) za
svoje psihotino ponaanje. (Ovim se blokira bilo kakvo opravdanje agresivnog
ponaanja porodice prema pacijentu u smislu navodnog "kanjavanja".)
2) Uporedo s tim aktivno se definiu granice koje porodica postavlja prema
pacijentu:
u vezi sa doziranjem sadraja, broja i intenziteta pokuaja da se prevazie
pacijentov negativizam i
u vezi sa odreivanjem momenata kada e se potraiti pomo
neuropsihijatra i obaviti separacija od porodice i smetaj u bolnicu.
S tim u vezi saini se lista sadraja koji e se nuditi pacijentu ( i onog to e se
od njega traiti) i odredi se adekvatan broj i intenzitet nuenja (tj. traenja).
Ukoliko ovako dozirano (ili neadekvatno dozirano) nuenje i traenje bude
praeno pogoranjem (do razvoja stupora ili znaajnog pada telesne teine, auto ili
heteroagresivnosti) sledi neophodna hospitalizacija.
Na ovaj nain se umanjuje stepen iscrpljivanja pacijenta i porodice i porodica
uva od svesne ili nesvesne pasivne ili aktivne agresivnosti pacijenta.
3) Paralelno se sprovodi i odgovarajui medikamentozni tretman.
4) Signalizira se porodici i pacijentu da je promenu potrebno iekivati kao to
jedriliar dospeo u bonacu iekuje vetar, ali da je treba i znati prepoznati i
"uhvatiti vetar" onda kad se pojavi (vidi metaforu "Bonaca i jedriliar", strana
81.).
92
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) /vidi V 1., na strani
70./.
strani 73./.
5. Korigovanje sadraja psihotinog Linog vrednosnog sistema /vidi V 1., na strani 70./.
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA /vidi VI 1., na strani 84./.
II FAZA:
Ako se terapeut uveri da i pored svih terapijskih intervencija dolazi do pogoranja
negativizma, sve do pojava koje ukazuju na fiziku ugroenost pacijenta (stupor ili vidan pad
telesne teine), ili dolazi do pojave auto ili heteroagresivnosti, savetuje se nuni prijem u bolnicu
(tj. separacija od porodice), gde se nastavlja medikacija, socio i psihoterapijski tretman (po
sadrajima opisanim u okviru I faze).
III FAZA:
Ukoliko se, posle iscrpljenja svih aktivnosti vezanih za prve dve faze leenja, utvrdi da ne
postoje znaci poboljanja terapeut autentino saoptava porodici da je uinio sve to je umeo i
da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu bolest dalje razvijati.
Pritom izraava spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne porodici u saniranju
moguih posledica daljeg razvoja psihoze (vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene.", na
strani 75.).
IV FAZA:
Kod pacijenata koji se postepeno sve vie separiraju od porodice i formiraju hospitalizam
preporuujemo ukljuenje u organizovan hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja
privreuje.
Vana napomena :
Opisani tok psihoterapijskog tretmana predstavlja terapeutovu sistemsku hipotezu o daljem
razvoju psihoze, to je izuzetno znaajna psihoterapijska intervencija i treba je saoptiti porodici i
pacijentu jo na prvoj seansi.

KARAKTERISTIKAMA TIPA "APATOABULIARA"
I FAZA:
93
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene

/vidi odeljak V 1., na strani 69./ .
2. Organizovanje porodice sa zadatkom zauzimanja realnih stavova prema sadrajima ponaanja
psihotinog pacijenta koji funkcionie po tipu "apatoabuliara":
1) Psihotini sadraji definiu se kao elementi pokretani iz dubine pacijentove
nesvesne psihe ( sa snagom "Nijagarinih vodopada"). Jasno se definie da
pacijent stoga nema nikakvu odgovornost (pa, dakle, ni krivicu) za svoje
psihotino ponaanje.
(Ovim se blokira bilo kakvo opravdanje agresivnog ponaanja porodice prema
pacijentu u smislu navodnog "kanjavanja".)
2) Aktivno se definiu granice koje porodica postavlja prema pacijentu:
u vezi sa doziranjem sadraja, broja i intenziteta pokuaja da se prevazie
pacijentova apatoabulinost i
u vezi sa odreivanjem momenata kada e se potraiti pomo
neuropsihijatra i obaviti separacija od porodice i smetaj u bolnicu.
Saini se lista sadraja koji e se nuditi pacijentu (i onoga to e se od njega
traiti) i odredi se broj i intenzitet nuenja (tj. traenja).
Ukoliko se, uz vee ili manje napore porodice, razvija pogoranje do stepena
stupora (ili znaajnog pada telesne teine), sledi neophodna hospitalizacija.
Na opisani nain se umanjuje stepen iscrpljivanja porodice i ista uva od efekata
pasivne agresivnosti pacijenta.
3) Uporedo se koristi i odgovarajua medikamentna terapija.
4) Signalizira se porodici i pacijentu da je potrebno imati strpljenja i promenu
(poboljanje) iekivati kao to jedriliar dospeo u bonacu iekuje vetar. Pritom
treba znati prepoznati i "uhvatiti vetar" onda kad se on pojavi (vidi metaforu
"Bonaca i jedriliar".
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) .
strani 73./ .
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA.
II FAZA:
Ako pored prethodnih intervencija sledi pogoranje ( u smislu pojave apatoabulitinog stupora
ili vidnog gubitka na teini, tj. somatske dekompenzacije) savetuje se separacija od porodice i
nuni prijem u bolnicu, gde se nastavlja medikacija, socio i psihoterapijski tretman (po
94
III FAZA:
Posle bezuspenog iscrpljenja aktivnosti vezanih za prethodne dve faze leenja, terapeut
autentino saopti da je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u kom e se
pravcu bolest dalje razvijati.
Pritom izraava spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne porodici u saniranju
moguih posledica daljeg razvoja psihoze (vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene.").
IV FAZA:
Kod pacijenata koji se postepeno sve vie separiraju od porodice i formiraju hospitalizam
preporuujemo ukljuenje u organizovan hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja
privreuje.
Vana napomena:
Opisani tok psihoterapijskog tretmana je terapeutova sistemska hipoteza o daljem razvoju
problema (psihoze). Ovo je izuzetno znaajna psihoterapijska intervencija i treba je saoptiti
porodici i pacijentu jo na prvoj seansi.
4.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINIH OSOBA PARANOINOG I

PARANOIDNOG TIPA
4.1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINE OSOBE PARANOINOG TIPA

(Pre daljeg itanja potsetite se poglavlja: III 2.3. "Lini vrednosni sistem kod psihotinih osoba", na
strani 36., III 2.3.2. "Lini vrednosni sistem kod paranoinih i paranoidnih", na strani 37. i III 3.4.1.
"Meuljudska komunikacija i meuljudska razmena kod paranoinih", na strani 53.)
(Pod ovim naslovom razmatra se psihoterapijski tretman svih paranoinih sindroma, pri emu
u praksi najee sreemo reaktivna paranoina stanja i paranionu ljubomoru.)
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /vidi
odeljak V 1., na strani 69./.
2. Organizovanje partnera (ili porodice) u smislu zauzimanja realnijih stavova prema
sadrajima ponaanja paranoine osobe:
1) Partnerima (ili porodici) se nudi terapeutova hipoteza da je paranoini sadraj
rezultat pacijentovog svesnog uoavanja svesnih ili nesvesnih sadraja njegovog
partnera.
95
Ono to se, u takvom okviru, definie kao greka paranoine osobe, to je, to i
nesvesne sadraje partnera doivljava kao da su svesni i planirani. Deo ove
terapijske pretpostavke je tumaenje (takoe pretpostavka) zato dolazi do ovakve
greke pacijenta: Naime, najverovatnije je da se radi o delovanju povienog nivoa
afektiviteta paranoine osobe u momentu kada se suoava sa opisanim nesvesnim
ispoljavanjima partnera, to iskrivljava proces prijema i obrade informacija /vidi
III.1.1. pod 3), na strani 28./.
Slino se objanjava i drugi deo hipoteze po kome partner paranoinog nije
svestan punog (neprijateljskog) znaenja delova svog ponaanja, takoe iz
razloga delovanja povienog nivoa afektiviteta, to ukljuuje mehanizam
efikasnog potiskivanja sadraja u nesvesno.
2) Poseban pristup se nudi u terapijskom postupku sa PARANOINOM
LJUBOMOROM:
a) Definiu se granice normalne ljubomore kao normalnog oseanja alosti
osobe koja voli ukoliko osea da partner prema njoj nema dovoljno ljubavi ili
da ima vie ljubavi za nekog drugog. Ovo oseanje ni u kom sluaju ne vodi
ubistvu ("onoga koji me ne voli ili vie voli drugog" ili "tog drugog"), niti
samoubistvu ("jer nisam dovoljno voljen od osobe koju volim").
b) Agresivna (patoloka) ljubomora se definie kao fenomen za koji se
pretpostavlja da moe da ima jednu od sledeih uloga:
1 - Ljubomora kao stalno prisutna tema koja odrava odnos distance i
nedovoljnog poverenja izmeu partnera moe da im onemoguava da
spoznaju pravi sadraj njihovih uzajamnih emocija.
Kao rezultat toga agresivna ljubomora moe da maskira nedostatak
ljubavi bilo kod jednog (ak i kod onog ljubomornog) ili kod oba
partnera (istovremeno), ili moe da ima sasvim suprotnu ulogu, a to je,
da na paradoksalan nain distancira partnere koji imaju dovoljno
uzajamne ljubavi, ali i svesnu ili nesvesnu zabranu raanja. U ovom
drugom smislu agresivna ljubomora moe paradoksalno, da obavlja i,
uslovno reeno, korisnu ulogu, u sluajevima kada je opravdano
zaustaviti ovaj trend, a radi ouvanja ve postignute optimalne bioloke
produkcije - u sluajevima sa troje ili etvoro dece.
2 - Po pravilu ljubomora vodi razvoju depresivnosti kod oba partnera.
Pritom bolesno ljubomorna osoba po pravilu ispoljava agresivnost koja
je ee usmerena prema partneru (ak do homicidnosti), a moe imati
i autoagresivan smer (do latentne ili otvorene suicidalnosti).
Partner ljubomornog po pravilu ispolji vremenom otvorenu ili larviranu
depresivnost.
I jedan i drugi partner mogu da razviju zavisnost, sklonost akcidentima
i psihosomatici (u sluaju maskirane depresivnosti).
Ovakav razvoj uvodi u narastajuu krizu koja dovodi: ili
1/ do sloma jednog ili oba partnera (to se manifestuje smru od
bolesti, suicida, homicida ili zadesa) ili
2/ do njihove separacije (razvodom ili hospitalizacijom), ili
3/ postoji ansa za rast i razvoj najee kroz fenomene raanja bez
svesnog povezivanja ovih elemenata, a
4/ retko ili nikad (?) kroz fenomene razvojnog toka praenog svesnim
sazrevanjem u domenu uspostavljanja Modela prabilne meuljudske
96
komunikacije, pravilne meuljudske razmene i normalno razvijenog

Linog vrednosnog sistema .
3) Uporedo se koristi odgovarajua medikacija.
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) .
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974.) /vidi V 1.,
na strani 73./ .
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA /vidi VI 1. na strani 84./.
II FAZA:
Ukoliko navedene intervencije ne daju poboljanje ve dolazi do sve veeg gubitka
poverenja i neadekvatnih odnosa meu lanovima porodice, terapeut zagovara
separaciju partnera (ili razvod). U vezi s tim obavlja se planiranje detalja i pomo u to
bezbolnijem sprovoenju ove intervencije.
Ako eskaliraju pokuaji heteroagresivnosti ili (ree) autoagresivnost (ili alkoholisanost)
savetuje se hitna hospitalizacija!
III FAZA:
Posle neuspenog iscrpljivanja aktivnosti iz okvira prve dve faze tretmana, terapeut
autentino saoptava da je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u kom e se
pravcu bolest dalje razvijati.
Pritom izraava spremnost da i dalje pomae porodici (ili partnerima) u saniranju moguih
posledica daljeg razvoja problema (vidi intervenciju: "Nema pomoi, nema promene.").
IV FAZA:
Znaajan broj pacijenata postie trajnu separaciju od partnera ili porodice (razvodom,
ubistvom ili dugotrajnim hospitalizacijama).
Oni (retki) koji su na dugom bolnikom leenju, ukljuuju se u organizovani hospitalni
ivot po tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena:
Opisani tok psihoterapijskog tretmana je terapeutova sistemska hipoteza o daljem razvoju
problema (psihoze). Ovo je izuzetno znaajna psihoterapijska intervencija i treba je saoptiti
porodici i pacijentu jo na prvoj seansi.
97
SPECIFINOSTI TRETMANA REAKTIVNE PARANOINOSTI

(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlje III 2.3.2."Psihotini Lini vrednosni sistem kod
paranoinih i paranoidnih", sa posebnim osvrtom na podnaslov "Poseban entitet - Reaktivna
paranoidnost", na strani 39.)
Reaktivna paranoidna psihoza je, po pravilu, paranoina reakcija (koherentna /vrste i
verovatne strukture/, sa jakim afektom /jakim ideoafektivnim blokom/!!!).
U poetku terapije se odmah intervenie separacijom osobe od izvora svesne
manipulacije.
Potom se aktivira sistem podrke (partner, prijatelji i sl.) tj. one osobe u koje pacijent ima
dovoljno izgraeno poverenje i koje e, postepenom i indirektnom konfrontacijom, uz
lagano smanjivanje nivoa napetosti, uticati na redukciju, a potom i potpuno gubljenje
psihotinog konstrukta.
Sledi faza retestiranja realnosti (uz izgradnju realnih barijera protiv realno procenjenih
realnih opasnosti). Ovo prati i odgovarajua reakcija sistema podrke (partnera, porodice,
okoline).
U sluaju nesprovoenja gore navedenih intervencija, uz zadravanje pacijenata u miljeu
narastajue nesigurnosti i sa nastavkom nepravilne meuljudske komunikacije i
nepravilne meuljudske razmene, usledie razbuktavanje psihoze do stadijuma kada e
psihotini poeti da ispoljava generalnu podozrivost u komunikacijama sa okolinom te e
ga ona, refleksno, poeti da distancira. Nadalje se formira zaaran krug nepoverenja koji,
pretpostavljamo, moe biti uvod za dostizanje teko reverzibilnog (ako ne i ireverzibilnog)
psihotinog nivoa.
Promena sredine je, ak i tada, potencijalno blagotvorna.
4.2. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINE OSOBE PARANOIDNOG TIPA

(Pre daljeg itanja potsetite se poglavlja: III 2.3. "Lini vrednosni sistem kod psihotinih pacijenata",
na strani 36, III 2.3.2. "Lini vrednosni sistem kod paranoinih i paranoidnih", na strani 37, i
III 3.4.2. "Meuljudska komunikacija i meuljudska razmena kod paranoidnih", na strani 58.)
Psihoterapijski tretman psihotinih osoba paranoidnog tipa obuhvata niz aktivnosti koje se,
takoe, mogu podeliti u nekoliko faza.
98
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /vidi V
1., na strani 69./.
2. Organizovanje uesnika u terapiji u smislu zauzimanja realnijih stavova prema
sadrajima ponaanja paranoidne osobe:
1) Uesnicima u terapiji se nudi terapeutova hipoteza da je paranoidni sadraj
rezultat pacijentovog nesvesnog uoavanja sadraja koje okolina svesno ili
nesvesno ispoljava prema pacijentu.
I ovde osoba (slino paranoinom pacijentu, ali samo na nesvesnom nivou) i
svesnim i nesvesnim sadrajima okoline pridaje znaaj svesnih sadraja.
Pretpostavljamo da se i ovde radi o delovanju visokog nivoa afektiviteta
paranoidne osobe u momentu kada se suoava sa svesnim ili nesvesnim
ispoljavanjima okoline, to iskrivljava proces prijema i obrade informacija uz
dopunsko ukljuivanje akta potiskivanja. Potisnuti elementi potom probijaju kao
sadraj psihotinog ponaanja kao "Nijagarin vodopad".
Slino objanjavamo i drugi deo ove hipoteze po kome partner (partneri)
paranoidnog ili svesno manipulie ili nije svestan punog znaenja delova svog
ponaanja, takoe iz razloga delovanja povienog nivoa afektiviteta, to je
praeno efikasnim potiskivanjem u nesvesno.
2) Posebno skreem panju da se u praksi sreu i forme paranoidne ljubomore,
koje su dosta sline (po temi) ali se i bitno razlikuju od paranoine ljubomore (po
stepenu bizarnosti, koherentnosti i afektivnog kvaliteta, a u smislu poznate razlike
izmeu "paranoidnog" i "paranoinog").
Primer iz prakse, koji mi se namee dok piem ove redove, jeste paranoidna
ljubomora pacijenta iju sam porodicu imao prilike da vidim. Na seansi su
prisustvovali pacijent, njegova supruga, pacijentov stariji brat (po socijalnom
uspehu "porodina zvezda") i jedan dalji roak familije. Pacijent je bio na
bolnikom leenju, a ostalo troje je doputovalo privatnim kolima u posetu svom
bolesnom lanu porodice.
Tok seanse, kojeg ovom prilikom ne opisujem, upuivao je, dosta jasno, na
hipotezu o postojanju jakog nesvesnog emocionalnog trougla izmeu dva brata i
snaje.
U ovakvom miljeu pacijent je nesvesno uoavao nesvesnu (ili svesnu?) uzajamnu
naklonost svoje supruge i svog starijeg brata (koji je, oigledno, i njemu samom
bio vie nego brat ili "otac"), a to se postepeno ispoljilo probojem nesvesnih
sadraja tipa paranoidne ljubomore. Da li je to bio jedini nain da izae iz
situacije u kojoj je bio deo trougla u kojem nije mogao da razlui do koje mere je
ljubav koju su mu upuivali supruga i brat bila autentino upuena njemu, a
koliko je to bio nain da njih dvoje primarno odre svoju uzajamnu nezavisnu
relaciju?
3) I kod paranoinih i kod paranoidnih manifestacija obilato koristim terapijsku
intervenciju procene stepena uzajamnog poverenja, tako to, najpre sa pozicije
terapeuta izraavam (u procentima) stepen poverenja koji imam u sagovornike.
Pritom istiem da ni u sebe samog nemam potpuno poverenje (100%) jer znam da
i ja imam dosta nesvesnog u svom ponaanju i da moda i u meni, u nekom oku,
"sedi mali avolak".
99
Obino kaem da samom sebi verujem 97,5%, a svima ostalima manje od toga.
to se tie "malog avolka" kaem da je moda i dobro to ga imamo i definiem
ga kao - potrebni nivo sumnje i smisla za igru, koji nas teraju na samokritinost i
inventivnost ( a ovo su osnovni preduslovi za rast i razvoj).
Otvoreno kaem da me je strah od ljudi koji u sebe veruju 100% i od drugih trae
da to isto ine.
Veoma est sadraj seansi je i procena stepena nepoverenja (to je drugo lice iste
teme).
Ovo je posebno neophodno u sagledavanju ali i prevenciji rizika od pojave
agresivnosti (posebno fizike) izmeu lanova koji gaje visok stepen meusobnog
nepoverenja!
4) Uporedo se koristi i medikamentozni tretman.
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.).
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974.).
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA.
II FAZA:
Ako i pored prethodnih intervencija ne dolazi do poboljanja tj. dolazi do pogoranja ( u
smislu ispoljavanja visokog nepoverenja i heteroagresivnosti) savetuje se obavezna
hospitalizacija.
III FAZA:
Posle bezuspenog iscrpljenja arsenala prve dve faze leenja terapeut autentino saoptava
da je uinio sve i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu bolest dalje razvijati.
Pritom izraava spremnost da i dalje pomae porodici u saniranju moguih posledica daljeg
toka psihoze /vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene."/.
IV FAZA:
Kod pacijenata koji se sve ee hospitalizuju i separiraju od porodice preporuujemo
ukljuenje u organizovan hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena :
Opisani tok terapijskog tretmana je posebna psihoterapijska intervencija (terapeutova sistemska
hipoteza o daljem toku problema) i istu treba saoptiti porodici i pacijentu jo na prvoj seansi.
5. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU DEPRESIVNE OSOBE

(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja: III 2.2. "Iskrivljeni Lini vrednosni sistem", na strani
100
31., III 2.2.4. "Lini vrednosni sistem kod nepsihotino depresivnih", strana 34., III 2.3. " Lini
vrednosni sistem kod psihotinih osoba", strana 36., III 2.3.3. "Lini vrednosni sistem kod
psihotino depresivnih", strana 40. i III 3.5. "Meuljudska komunikacija i meuljudska razmena kod
depresivnih", na strani 61.)
Uvod:
Nema oveka koji u svom ivotu nije bio izloen spoznaji da je verovatno mnogo ee
doiveo napore da savlada ivotne prepreke kao i da se suoi sa nezadovoljstvom samim sobom ili
drugim ljudima, no to je doivljavao uspehe, zadovoljstvo i sreu.
Neki e rei "To je ivot", i nasmejati se osmehom lanog optimizma. Njihov osmeh na
usnama deluje tako da gotovo uvek osetim hladne marce niz kimu. A oni i njihove
psihosomatske bolesti (da ih ne nabrajam), njihova sklonost zavisnostima, rizinim profesijama i
sportovima, rizinoj vonji, ak i ispoljavanjima potpune suprotnosti depresiji - maninog
ponaanja, oni - takvi kakvi su, moda najbolje odslikavaju sad ve mnogo jasniji termin
"maskirana depresija" ("depresija pod maskom").
Drugi su oni koji e se javiti sa albama na neraspoloenje, pad volje i nagona, nesanicu,
oseanje dubokog nezadovoljstva sobom i drugim ljudima, a rei e da i sami ne znaju otkud im
sve to. I borie se da to potisnu, a i drugi oko njih e pokuavati da ih ubede kako nemaju nikakvih
razloga za tugu i nezadovoljstvo i kako treba da se okrenu i da vide da je ivot lep. Traie da im
pomognemo, lekovima, psihoterapijom ili kako god znamo. I njih e biti najvie. Bie uporni u
traenju pomoi i ako to ne uinimo, ako im zaista ne pomognemo, sigurno emo im se svesno ili
nesvesno pridruiti.
Budite zadovoljni ako ste meu treima. To su oni to znaju da su suze lek. Oni plau kad
im se plae i znaju zato plau i dozvoljavaju i drugima da to ine. Oni znaju da je ivot teak, jer
to je tako. Oni ga ive, spremni da svakom danu daju i od njega uzmu sve to mogu. Oni su svesni
razlike izmeu ivota i smrti. Plau i smeju se. Na dobitku ste i onda kad plaete i onda kad se
smejete s njima. Oni znaju da je sve sudbina: i onda kada smo spremni da se hvatamo u kotac sa
ivotom i onda kad to nismo.
Najira klinika podela depresije kao fenomena kree se, dakle, u dijapazonu tri ve
pomenute forme:
1. "Maskiranu depresiju" (ili kako neki kau "larviranu", "uaurenu") karakterie:
1) Evidentno postojanje depresivne osnove koja se manifestuje kroz niz ispoljavanja
destrukcije sebe i drugih ili izlaganja riziku da se to dogodi;
2) Potpuno odsustvo svesnosti o tome (tako da je ovaj vid depresije ak najvie
"maskiran" pred samom osobom koja ga u sebi nosi, a onda i pred okolinom);
3) Stoiarski model prihvatanja ivotnih tegoba, propraen kultom lanog optimizma
(uz gotovo obavezan "ledeni smeak");
4) Negovanje neadekvatne kulture neprihvatanja tuih i svojih autentinih emocija
(uz transgeneracijsko prenoenje stava da je "sramota plakati").
Trenutak "demaskiranja" upravo jeste kljuni momenat koji e neke od ovih osoba dovesti do
razvoja svesne reaktivne depresivnosti bilansnog tipa. U tim momentima linost osvesti i
101
emocionalne i informacione sadraje svoje depresije, a potom uspe i da, vie ili manje uspeno,
"isplae stare suze". Kao po pravilu tek potom moe doi do fenomena punog emocionalnog
sazrevanja, kada osoba daje novu ivotnu ansu sebi i drugima.
Ovakav spontani (ili terapijom izazvani) ishod je i put psihoterapijskog reavanja problema
larvirane depresije.
Osnovni psihoterapijski cilj jeste doi u fazu osveavanja i normalnog ispoljavanja
depresivnih sadraja (bilo direktnim prelazom u taj oblik, bilo prethodnim prolaskom kroz oblik
depresivnosti bez svesti o povodu).
2. Otvorena ("nemaskirana") depresija takoe ima svoje specifinosti:
1) Niz karakteristika koje i sam pacijent izdvaja i na njih ukazuje (neraspoloenje,
pad volje i nagona, nezadovoljstvo sobom i drugima...) pokazuju da se radi o osobi
svesnoj svoje depresivnosti kao emotivnog sadraja.
2) Intenzitet depresivnosti moe ii od blaih formi sve do grubo depresivnog stupora
ili depresivnih raptusa sa suicidalnou, u okvirima apsihotinih ili psihotinih
formi.
3) injenica je da pacijent svoje emocije (sadraje Linog emocionalnog sistema) ne
povezuje sa, po pravilu, tekim linim ivotnim iskustvima (u okviru sadraja
Linog informacinog sistema), te tako neguje svojevrsnu ideo-afektivnu
disocijaciju, a sebe doivljava kao emocionalno neprimerenog.
4) Premorbidno se, po pravilu, radi o osobi sa svim karakteristikama "maskirane"
depresije (vidi prethodni odeljak 1.).
5) Okruenje (partner i porodica), u kojem dominiraju po broju i angamanu osobe sa
prisutnim jasnim znacima "maskirane"depresije, pogoduje odravanju (pa ak i
pojaavanju intenziteta) depresivnosti pacijenta.
6) Nasuprot tome, okruenje sa osobama koje imaju dobro formiran Lini vrednosni
sistem i dobro ispoljavaju svoje autentine emocije, praktino predstavlja osnov
koji sam po sebi deluje blagotvorno na depresivnu osobu, uvodei je u sasvim
drugaiji i sutinski prirodniji i zdraviji model reagovanja na "udare sudbine".
3. Reaktivna depresija je termin koji podrazumeva otvorenu depresiju kojoj osoba poznaje
povod.
Lako je uoiti da autor ovih redova zastupa stav da nijedna depresija nije bez
svoje realne podloge u ivotnom iskustvu i da je razlika meu njima najbolje vidljiva
preko sledee eme:
1.
"Maskirana" depresija
nema svesnosti o sopstvenoj depresiji (depresivni deo Linog
emocionalnog sistema je potisnut u nesvesno),
nema svesnosti o realnim povodima za depresiju (i traumatski deo Linog
informacionog sistema je potisnut u nesvesno).
102
2.
Otvorena ("nemaskirana") depresija

postoji svesnost o sopstvenoj depresiji (depresivni deo Linog
emocionalnog sistema je osveen),
nema svesnosti o jednom delu ili o svim realnim povodima za depresiju
(traumatski deo Linog informacionog sistema je i dalje potisnut u
nesvesno).
3.
Reaktivna depresija
postoji
svesnost o sopstvenoj depresiji (depresivni deo Linog
emocionalnog sistema je osveen),
postoji svesnost o svim realnim povodima za depresiju (traumatski deo
Linog informacionog sistema je osveen).
Za razliku od prve dve forme reaktivna depresija predstavlja oblik depresije koji je po svojoj
uestalosti verovatno najrasprostranjeniji, a po svojoj malignosti, u smislu relativno kratkog
trajanja i tendencije za samoizleenjem, najbenigniji.
Otuda i osnovna tendencija psihoterapeuta da prve dve forme, uz odgovarajui postupak,
postepeno prevede u reaktivnu depresiju (tj. otvorenu depresiju na poznati povod).
PSIHOTERAPIJSKI PROGRAM:
I u tretmanu razliitih formi depresije (apsihotinih i psihotinih; "maskiranih", otvorenih i
reaktivnih) psihoterapijski postupak tee ustaljenom formom, kroz nekoliko faza:
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /vidi V 1.
na strani 69./.
2. Organizovanje uesnika u terapiji sa zadatkom zauzimanja realnih stavova prema
sadrajima ponaanja depresivnog pacijenta:
1) Depresivni sadraji kod otvorene ("nemaskirane") depresije definiu se kao elementi
pokretani iz pacijentove nesvesne psihe, sa snagom "Nijagarinih vodopada" - vidi V
3. pod 6), na strani 81.
Jasno se definie da pacijent stoga nema nikakvu odgovornost (pa, dakle, ni krivicu)
za svoje depresivno ponaanje. Ovim se delimino blokira nesvesno agresivno
ponaanje ostalih lanova porodice prema pacijentu, a i samog pacijenta prema sebi
(u smislu razvoja dopunske depresivnosti usled oseanja nemoi da se "ispliva" iz
depresije).
2) Daje se podstrek pacijentu i svim ostalim lanovima porodice da autentino ispolje
svoje elemente depresivnosti i da ih poveu sa realnim povodima,
ime se obavlja "porodino pranjenje depresivnosti".
3) Aktivno se definiu granice koje partner ili porodica postavljaju prema pacijentu:
103
u vezi sa doziranjem sadraja, broja i intenziteta nuenja pacijenta kao i

traenja od njega (u smislu uvoenja to normalnije meuljudske
razmene),
u vezi sa odreivanjem momenta kada e se, uz konsultaciju
neuropsihijatra, obaviti separacija od porodice i smetaj u bolnicu.
Saini se lista sadraja koji e se nuditi pacijentu (i onoga to e se od njega
traiti) i odredi se broj i intenzitet nuenja (tj. traenja), ime se porodica
delimino titi od efekata pasivne agresivnosti pacijenta, a i obrnuto (pacijent titi
od pritiska porodice).
4) Uporedo se ukljuuje odgovarajui medikamentni tretman.
5) Signalizira se porodici i pacijentu da je potrebno imati strpljenja i poboljanje
iekivati, kao to jedriliar dospeo u bonacu iekuje vetar - vidi metaforu
"Bonaca i jedriliar" na strani 81.
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.).
Posebna tema je suicidalnost. Pritom analiziramo:
suicidalnost kao svesnu ili nesvesnu oekivanu ljudsku sklonost u tekim
periodima ivota;
suicidalnost kao greka unitenja svog ali i ivota koji bi mogli (ili e biti)
nastavljeni na na ivot (deca, unuci, praunuci...);
suicidalnost kao mogue nesvesna ili svesna teatralna forma manipulacije
okolinom, koja se uvek moe, i bez svesne namere, zavriti tragino;
suicidalnost kao greka nastala iz potrebe kanjavanja sebe i onih koji ostaju u
ivotu.
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA - vidi VI 1. na strani 84.
II FAZA:
Ako uz sve prethodne intervencije sledi pogoranje, posebno ono sa neuzimanjem hrane ili
vode, ili sa najavama i pokuajima samoubistva, savetuje se separacija partnera od porodice i
smetaj u bolnicu.
III FAZA:
Posle iscrpljenja terapijskog arsenala, terapeut autentino saoptava porodici i pacijentu da
je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu bolest dalje
razvijati.
Pritom izraava spremnost da i dalje pomae porodici i pacijentu u saniranju daljih tokova
bolesti - vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene", na strani 75.
104
IV FAZA:
Kod pacijenata koji se esto hospitalizuju sledi potreba da se to aktivnije ukljue u
organizovan hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena :
Opisani tok psihijatrijskog tretmana je posebna psihoterapijska intervencija (terapeutova
sistemska hipoteza o daljem razvoju problema). Ovu intervenciju, zbog njene vanosti, treba
uputiti pacijentu i porodici jo na prvoj seansi!
6.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU MANINE OSOBE
(Pre daljeg itanja obnovite poglavlja: III 2.3.Lini vrednosni sistem kod psihotinih osoba, na
srani 36., III 2.3.4.Lini vrednosni sistem kod maninih, na strani 40. i III 3.6.Meuljudska
komunikacija i meuljudska razmena kod maninih, na strani 64.)
Kao to je ve reeno u prethodnom odeljku maniju smatramo jednim od oblika "maskirane"
depresije, a za ovu hipotezu najvee uporite nalazimo u bliskoj povezanosti manije i depresije to se
najbolje manifestuje u sklopu manijako-depresivne klinike slike.
Druga specifina karakteristika manije je njena velika fenomenoloka slinost sa
funkcionisanjem zavisnika (uz evidentno veliku sklonost ovih pacijenata ka razvoju alkoholizma ili
drugih formi bolesti zavisnosti).
Psihoterapijski tretman i ovog entiteta tee u nekoliko faza:
I FAZA:
2. Organizovanje uesnika u terapiji sa zadatkom zauzimanja realnih stavova prema
sadrajima maninog pacijenta:
1) Manini sadraji definiu se kao elementi pokretani iz nesvesne psihe sa snagom
"Nijagarinih vodopada", a pacijent, iz tog razloga, nema odgovornost niti krivicu
za svoje manino ponaanje. Ovim se delimino blokira agresivno ponaanje
okoline prema pacijentu u smislu navodnog "kanjavanja".
2) Daje se podstrek pacijentu i porodici da autentino ispolje depresivna oseanja i da
ih poveu sa realnim povodima, ime se obavlja "porodino pranjenje
depresivnosti".
3) Jasno se definiu granice koje porodica postavlja pema pacijentu:
u raspolaganju materijalnim sredstvima
u uticaju pacijenta na bioloki ritam porodice ( spavanje, organizaciju
dnevnih aktivnosti i dr. )
105
S tim u vezi naini se lista onoga to e mu se dozvoljavati i lista onoga to

mu se nee dozvoljavati ak ni po cenu ispoljavanja auto ili heteroagresivnosti.
Pojava fizike agresivnosti ili njena najava, kao i alkoholisanost pacijenata,
apsolutna su indikacija da se zatrai hitna medicinska pomo i manini prinudno
smesti na odeljenje zatvorenog tipa.
Ovakvom intervencijom se delimino blokira agresivnost pacijenta prema
porodici.
4) Uz navedeno koristi se i odgovarajui medikamentni tretman.
3.
5) Promena se oekuje sa strpljenjem "jedriliara koji eka vetar" -vidi metaforu

"Bonaca i jedriliar".
Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.).
6, Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA(vidi deo oznaen kao "Bezlina
terapija sa partnerskom dijadom", na strani 109.).
II FAZA:
U sluaju da, i pored sprovoenja aktivnosti iz okvira I faze terapije, pacijent pokazuje fiziku
agresivnost (ili istu najavljuje) ili, pak, dolazi do alkoholisanosti manine osobe, sa
nepredvidljivim ponaanjem, neophodno je preporuiti separaciju partnera od porodice putem
hospitalizacije na odeljenju zatvorenog tipa (gde e se nastaviti medikacija, socio i psihoterapijski
tretman, sa sadrajima opisanim u okviru I faze).
III FAZA:
Posle iscrpljivanja terapijskih intervencija prve dve faze tretmana terapeut autentino
saoptava porodici i pacijentu da je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u
kom e se pravcu bolest dalje razvijati.
Pritom izraava spremnost da i dalje pomae porodici i pacijentu u saniranju daljih tokova
bolesti -vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene." na strani 75.
IV FAZA:
Kod pacijenata koji se esto i produeno bolniki lee neophodno je da se to adekvatnije
ukljue u organizovani hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena :
Opisani tok psihijatrijskog tretmana je posebna psihoterapijska intervencija (terapeutova
sistemska hipoteza o daljem razvoju problema). Ovu intervenciju, zbog njene vanosti, treba
uputiti pacijentu i porodici jo na prvoj seansi!
106
7. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOSOMATSKE OSOBE

(Pre daljeg itanja obnovite poglavlja III 2.2.Iskrivljeni Lini vrednosni sistem,
na strani 31. i III 2.2.5.Lini vrednosni sistem kod psihosomatiara, na strani 34.)
Osobe sa psihosomatskim poremeajima karakterie pozicija odsustva uvida (svesti) o tome
da je njihov psihosomatski poremeaj (ili bolest) u bilo kakvoj vezi sa psihikim sadrajima.
Karakterie ih slika "maskirane" depresivnosti (vidi odeljak VI 5. na strani 99.) i izraen stoiarski
model, u okviru kojeg je otvoreno izbegavanje da se ode lekaru na bilo kakav pregled jedna od
osnovnih karakteristika.
I kada dobiju svoje ozbiljne dijagnoze dugo ih minimiziraju i negiraju, gotovo do psihotinih
razmera, nastavljajui da ive svojim dotadanjim preterano intenzivnim ritmom.
Ukoliko ih neko i uputi na razgovor sa psihoterapeutom gotovo je neverovatno da e takav
savet prihvatiti, jer iz svoje pozicije osoba koje "puno znaju o ivotu" ne vide bilo kakav razlog da
odu savetodavcu.
U praksi psihoterapije ove osobe ponajvie dobijamo kao lanove porodica drugih
"psihijatrijskih"pacijenata. Oni dolaze na tretman sa predubeenjem da su oni lino potpuno
psihiki zdravi, a tokom seansi nesvesno ili i svesni i nesvesno pokuavaju da "naue" sve oko sebe
(naravno i samog terapeuta) "psihikoj stabilnosti" i mentalnoj "vrstini".
U ovakvim sluajevima ne insistiramo da se bavimo direktnom konfrontacijom (to je
kontraindikovano initi kod ovih osoba, zbog njihovog ionako snienog i veoma povredivog
samoljublja), ve radimo s porodicom drei se programa psihoterapijskog tretmana vezano za
odreeni psihijatrijski problem indeks pacijenta.
Na ovaj nain, uporedo i "na mala vrata" ("preko drugog"), plasiramo psihoterapijske
intervencije koje utiu i na osobu sa psihosomatskim poremeajem. Posebnu panju posveujemo
sekvencama u kojima dolazi do autentinih emocionalnih pranjenja kod ovih osoba i takve
fenomene posebno podstiemo sa pozicije izgradnje adekvatne kulture autentinog ispoljavanja i
prihvatanja svojih i tuih emocija.
Poseban entitet - PSIHOTERAPIJSKI TRETMAN BOLESNIKA SA

MALIGNIM TUMOROM
Dva psihijatrijska aspekta su od posebne vanosti za ovu temu:
1) Znaaj psiholokih uticaja za sam nastanak malignih tumora i
2) Uticaj postavljene dijagnoze i ostalih intervencija na dalje funkcionisanje pacijenta,
pa i na sam tok bolesti.
(Glavna pitanja psihoonkologije izuzetno je uspeno obradio prof. Lesi u monografiji "Rak i
duevni ivot" /1985./ i istu posebno preporuujemo svim zainteresovanim za ovu oblast.)
1): Sa pozicije psihoonkolokih znanja, a uz postojee psihoterapijsko iskustvo, namee nam
107
se hipoteza da psihiki faktori u sklopu slike "maskirane" depresije (sa njenim karakteristinim
sadrajima) pogoduju i razvoju malignih tumora (vidi prvi deo ovog poglavlja). Koliko je udeo
psihikih faktora u jednom multifaktorijalnom tumaenju nastanka malignih tumora, smatramo
samo retorikim pitanjem, polazei od injenice da "aa nije puna dok se u nju ne ulije i poslednja
kap" i da je upravo eliminisanje i te "poslednje kapi" (ako prihvatimo da je psihiki faktor i toliko
mali ? ) dovoljna intervencija da do malignog razvoja moda uopte i ne doe !?
Da li je ovo precenjena ideja ostaje na svakom pojedinano da to procenjuje i da u
psihoterapijskom smislu nastupa uz odreeni lini stav i uverenje.
injenica je da je meu lekarima (pa i ostalim osobama) mnogo onih koji praktino smatraju
da je psihoterapijski tretman u smislu prevencije ili leenja malignih tumora isto fantaziranje (to
verovatno misle i kad je u pitanju psihoterapijski tretman psihoze shizofrenih karakteristika). Teko je
oekivati da e se ovakve osobe upustiti u bilo kakve dileme na ovom polju, a da ne govorim o tome
koliko bi praktian posao ekao psihoterapeute ukoliko bi njihovi stavovi bili shvaeni makar sa
2,5% verovanja da je to mogue!
Imajui u vidu da smo, u odeljku VI 5.(strana 98.), detaljno razmotrili i formu i nain
tretmana "maskirane" depresije ostaje nam samo da se , u smislu ideje o preventivnom
psihoterapijskom radu u domenu malignih tumora (a i ostalih psihosomatskih oboljenja), pozovemo
na ve izloene psihoterapijske principe i program koji je u tom delu teksta definisan.
2): Svakom oveku je izuzetno vano:
1 - Kako da ivi da bi bio i ostao zdrav? i
2 - Kako da se ponaa ako mu se utvrdi dijagnoza malignog tumora?
Odgovor psihoterapeuta na prvo pitanje je praktino dat u poetnim poglavljima ove knjige
koja obrauju aspekte adekvatnog ljudskog funkcionisanja.
ta oekivati od psihoterapije (i psihoterapeuta) kada ve doe do postavljanja dijagnoze
malignog tumora?
Prvo pitanje koje se namee je : Da li pacijentu rei dijagnozu?
U sklopu ovog pitanja je i njegov nastavak koji glasi:
ta mi to u stvari kazujemo pacijentu kad mu saoptavamo da boluje od malignog tumora?
Gotovo sigurno da za naziv "maligni tumor" ("rak", "karcinom") zna gotovo svaki ovek
civilizovanog sveta. Drugo je pitanje ta e koji ovek ( pa i kad su u pitanju strunjaci) dati kao
opis onoga to on lino pod ovim nazivom podrazumeva.
Za neke e to biti ravno izricanju smrtne presude. ak i neki onkolozi se usuuju da, koristei
statistike podatke, daju "prognoze" o trajanju neijeg ivota uz odreenu dijagnozu!?
Kolika je ansa za psiholoku jatrogenizaciju ovakvim postupcima i do kog stepena uticaja na
psihiko stanje (pa i na tok maligniteta) ovakvi komentari mogu da dovedu, ostaje otvoreno
pitanje.
Koliko je ovo "zloupotreba statistike" jasno znaju svi koji imaju ikakva ozbiljna iskustva sa
tokom malignih tumora i koji su svesni da je svako prognoziranje na temu trajanja ivota ovakvih
pacijenata sutinski problematino.
108
Upravo sa ovim stavovima i izlazimo pred svakog pacijenta sa malignim tumorima ( i pred
njihove porodice) kazujui im da se zaista radi o ozbiljnom oboljenju, ali i sugeriui da su
precizne prognoze o trajanju ivota pacijenta nerealne, ime (bar se nadamo) delom eliminiemo
moguu jatrogenizaciju.
Takoe, imamo utisak da je skrivanje dijagnoze od pacijenta praktino veoma teko
izvodljivo. Paradoksalno izgledaju situacije u kojima se svi prave da ne znaju da i sam pacijent
zna (ili otvoreno nasluuje) svoju dijagnozu. Ovu "igru skrivalice" esto vidimo i preporuujemo
njeno razotkrivanje upravo iz razloga to u takvoj situaciji ve postoji delimina svesnost
pacijenta o tome "da se neto ozbiljno sa njim zbiva". On to nekad vidi i po ozbiljnim licima iz
svoje neposredne okoline, a da ne govorimo o bolnikom prostoru u kojem se lei. U takvom
sluaju mnogo je bolje otvoreno istupiti pred pacijenta i porodicu kako bi se svi na realan nain
suoili sa problemom i adekvatno organizovali.
Dok mistifikacija moe da poveava stres i unese konfuziju u meuljudsku komunikaciju,
demistifikacija e uiniti suprotno i pomoi da itava porodica moe da nastavi mnogo normalnije
komunikacije.
Sadanjost sve vie prua drugaiji okvir na ovu temu. Povoljan tok leenja i velika frekvenca
dijagnostifikovanja doveli su do praktine situacije da su osobe sa leenim malignim tumorom
danas mnogo ee u naoj okolini te je i to razlog za postepeno formiranje drugaijeg stava o
ovom problemu, demistifikaciju i lake prihvatanje ovakve dijagnoze no to je to nekada bio
sluaj.
Spoznaja paradoksa da mnoge osobe iz nae okoline naprasno umru od infarkta ili poginu u
saobraajnom udesu dok osobe sa dijagnozom malignih tumora ive, uz odgovarajue leenje,
dugo godina, uvodi ljude sve vie u poziciju da mnogo ozbiljnije cene i koriste svaki dan svog
ivota, to sigurno ima svoju pozitivnu stranu.
ta je to to jo preporuujemo, kao dalji psihoterapijski program?
Odgovor je isti kao i u sluaju psihoterapijskog rada sa porodicom u sistemu osobe sa
depresijom.
(Dijagnostifikovanje malignog tumora, kao fenomena za kojeg smatramo da je nastao bitnim
delovanjem maskirane depresivnosti, po pravilu uvodi porodicu i u stanje dopunske, reaktivne
depresivnosti jednog ili vie lanova.)
Tok ukupnog psihoterapijskog tretmana opisan je u poglavlju PSIHOTERAPIJA U SISTEMU
DEPRESIVNE OSOBE, na strani 98., te se italac upuuje da tu nae upotpunjen odgovor i na ovo
pitanje.
8.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU SA DETETOM KAO PSIHIJATRIJSKIM

PACIJENTOM
Dete kao psihijatrijski pacijent moe da manifestuje itavu lepezu psihijatrijskih stanja:
1. poremeaje spavanja, hranjenja, eliminacije stolice i mokrae, sisanje prsta;
2. poremeaje ponaanja po tipu hiperaktivnosti, auto i heteroagresivnosti, beanja iz kole,
pada uspeha, puenja;
109
3. neurotine forme tipa poremeaja govora, tikova, grimasiranja, akanja nosa, grienja
noktiju;
4. psihotine manifestacije (deiji autizam i dr.);
5. psihosomatske poremeaje i oboljenja (znojenje dlanova, ekcem, astma, maligni tumori,
dijabetes,...);
6. manipulisanje psihoaktivnim supstancama (sve do razvoja zavisnosti);
7. ostali vidovi zavisnosti (vidi poglavlje o zavisnostima )...
Ovde nabrojani i mnogi drugi fenomeni veoma esto dovode porodicu psihijatru, psihologu ili
nekom iz drugih profesija za koje se smatra da e moda pomoi u reavanju problema.
I pored sve fenomenoloke raznolikosti (koja ponajvie potie iz trasgeneracijskih porodinih
okvira) metod psihoterapijskog rada je jedinstven i zasniva se na sledeoj osnovnoj hipotezi o ulozi
detetovog simptoma za porodini sistem:
Bolest deteta se formira i odrava u miljeu stvaranja i odravanja emocionalnog trougla: dete,
majka, otac. (Ree su ovim trouglom obuhvaene druge osobe, ali se i to deava.)
U ovom trouglu dete svojom boleu nesvesno podrava neadekvatne emocionalne odnose,
kako izmeu sebe i svakog od roditelja ponaosob, tako i izmeu samih roditelja. Kao to dete
nema svest o ovoj interakciji, tako i roditelji nisu svesni ovako opisanog funkcionisanja, ve su
zarobljeni toplo-hladnim emocionalnim odnosima i double-bind interpersonalnom
komunikacijom.
PSIHOTERAPIJSKI PROGRAM
I FAZA:
2. Organizovanje roditeljskog para sa zadatkom zauzimanja realnije pozicije u odnosu na
razumevanje mehanizama kako se problem odrava:
1) Analiziraju se 3 sadraja ("tri stranice trougla"):
(a) odnos majka-dete,
(b) odnos otac-dete,
(c) odnos majka-otac.
Osnovne teme analize su:
Ko se od roditelja, kada i kako angauje u vezi sa problemom deteta?
Kako dete reaguje u tim momentima?
Kako se ko osea u takvim trenucima?
110
2) Ako konkretni sadraj simptoma spada u red psihosomatskih, psihotinih ili

neurotinih manifestacija (to je u dece najei sluaj) tada istiemo da se radi
o fenomenima koji su pokretani iz detetove nesvesne psihe sa snagom
"Nijagarinih vodopada".
U vezi s tim jasno se definie da dete nema odgovornost, pa dakle ni krivicu,
za opisano ponaanje. Na ovaj nain se blokira bilo kakvo opravdanje agresivnog
ponaanja porodice prema detetu, u smislu navodnog "kanjavanja".
3) Ako se radi o simptomu koji spada u red poremeaja ponaanja, zloupotreba
psihoaktivnih supatanci ili zavisnosti, gde dete (po pravilu odraslo) esto ima
dovoljno mogunosti da, na dui ili krai rok, uvede kontrolu nad svojim
reakcijama, ovo i konstatujemo.
4) Aktivno definiemo granice koje roditelji postavljaju pred dete:
u pogledu njegovog uticaja na sopstveni bioloki ritam, kao i bioloki ritam
roditelja tj. porodice (u smislu spavanja, hranjenja, organizovanja dnevnih
aktivnosti i dr.) i
u oblasti raspolaganja materijalnim sredstvima porodice.
U vezi s tim naini se lista onoga to e se detetu dozvoljavati i onoga to mu se
nee dozvoljavati - ni po cenu ispoljavanja agresivnosti.
Pritom se unapred definie da e svaka pojava auto ili heteroagresivnosti (ili drugi
kritini razvoji simptoma) biti indikacija za smetaj deteta na bolniki tretman!
(Ovim se aktom donekle ograniava agresivnost pacijenta prema porodici i
porodice prema pacijentu!)
5) Posebno tretiramo (na odvojenim seansama sa roditeljskim parom, bez prisustva
deteta) emocionalne odnose izmeu roditelja (partnera).
Zbog izbegavanja pozicije utrougljavanja terapeuta sa parom (to se deava u sluajevima
kada terapeut prihvati da bude uvuen u intimne relacije partnera) preporuujemo "BEZLINU
TERAPIJU SA PARTNERSKOM DIJADOM".
"BEZLINA TERAPIJA SA PARTNERSKOM DIJADOM" - podrazumeva terapijski
tretman sa roditeljskim (partnerskim ) parom na takav nain da se ne analizira njihova konkretna
emocionalna relacija niti pojedinosti intimnih odnosa.
Smisao tretmana je da terapeut partnerima jednosmerno ponudi vie tema koje, po svojoj
sutini, pripadaju onome to zovemo "AFIRMISANJE NOVOG PORODINOG KONCEPTA".
Koji su to sadraji?
a) "PRIA O PARTNERSKOJ LJUBAVI" je prva tema ovog dela terapije.
Ljubav prema partneru se definie kao sadraj koji je, u svom najveem delu, nesvesna
kategorija, koju niti moemo svesnim naporima da izazovemo, niti da je izbriemo.
Partnerska ljubav je prelepa "jabuka sastavljena iz dve polovine".
111
Da bih plastino prikazao obostranu i dovoljno intenzivnu ljubav partnera koristim

emu 1.:
U ovom sluaju beleimo najbolju varijantu u kojoj se partneri "sreu na pola puta", to je
praeno objektivnim doivljajem obostranog i intenzivnog emocionalnog interesovanja.
Sluajevi kao na emi 2.:
takoe su esti, ali verovatno manje zadovoljavajui okvir.

Partneri, takoe relativno esto manifestuju i patoloke forme "ljubavi" u smislu:
- neurotske varijante po tipu "volim te i ubiu se ako me ostavi ili se okrene nekom drugom" i
- psihopatske varijante po tipu "volim te i ubiu te ako me ostavi ili se okrene nekom drugom".
Upravo kod ovakvih formi esto vremenom dolazi do kriziranja odnosa bilo spontano
(iscrpljenjem jednog ili oba partnera, bez ili sa ukljuivanjem psihijatrijskih entiteta), bilo pod
terapijskim dejstvom.
Ovakve relacije nekad mogu imati i produenu morfostatsku adaptacionu ulogu, a kao rezultat
toga i minimalno raanje (partnerstvo bez ili sa jednim, retko dva deteta).
b) "LJUBAV I RAANJE"
Ne moe se prenebregnuti ideja da je osnovna bioloka svrha ljubavi produetak vrste, tj.
raanje. injenica je da sve "ljubavne igre" teku u pravcu intimnog seksualnog odnosa, a da ovaj,
uz svesne ili delimino svesne dozvole, vodi raanju kao inu koji je i svojevrsno krunisanje
arobnog spoja mukarac ena.
Imajui u vidu psihoterapeutsku praksu na temu psihogenog steriliteta, lino sam uveren da ne
postoji mogunost raanja bez spontane ili terapijski izazvane situacije koja e obezbediti da
partneri, bar trenutno, izbalansiraju i zadovoljavajue intenziviraju svoj emocionalni odnos
(nezavisno da li su pri tom svesni toga).
112
Stav prema ljubavi usko je vezan za stav prema raanju, to se naravno prvenstveno odnosi na
kljuni period ovekovog ivota tj. srednje ivotno doba (izmeu 25 i 45 godina uzrasta) kada
dominira mogunost svesne odgovornosti i odluke u vezi sa raanjem dece.
U ovom ivotnom periodu prevelika uestalost raanja (kakva je, na ovim prostorima
zabeleena pre 3-4 generacije) moe da iscrpi partnerske i porodine snage, sve do biolokog
ugroavanja (to je zabeleeno u istoriji Srba tekim stradanjima od bolesti, gladi i ratova).
Aktuelni ivot, meutim, nosi drugu, jo teu krajnost. U eri konformizma, kontracepcije i
pobaaja, sreemo se sa drastinim stepenom "bele kuge", koja se cirkularno povezuje sa visokom
uestalou intenzivnih ispoljavanja "maskirane" depresivnosti. Odgovoriti ta je pritom starije
"kokoka ili jaje" sigurno je nemogue, ali doi do ove take do koje smo doli, a ne razviti uvid u
pravi znaaj i potrebu za pravom merom raanja, takoe je gotovo nemogue. Lino sam pod
utiskom da sve ee sreem parove koji planiraju ili ve imaju tree dete, to mi daje po malo
optimizma na ovu temu.
Istovremeno u porodicama koje se iz raznoraznih razloga odriu raanja suoavam se sa
nizom porodinih i linih problema?!
c) "PRIA O BRAKU"
injenica je da je odnos mukarca i ene pretrpeo drastine promene u poreenju sa ne tako
davnom praksom patrijarhata.
Nema valjda vie od 3-4 generacije od vremena kada je otac porodice (mukarac etrdesetih
godina) enio sina, esto ga i ne pitajui ni da li hoe ni sa kojom devojkom hoe da ivi.
Brak se ugovarao izmeu porodica i mlada je, kao robinja (bez ikakvih prava na nasleivanje
imovine), "davana u tuu kuu".
U takvoj patrijarhalnoj porodici novi brani par imao je dve osnovne uloge: da radi i da raa.
Donoenje odluka u porodici i voenje porodice je bilo iskljuivo pravo i obaveza starog oca
porodice.
Pod ovakvim uslovima nije bilo praktino veih ansi da se mladi partneri oko neega
ozbiljnije jedan drugom suprotstave.
Partnersko odluivanj tada nije ni postojalo, a time ni mogunost da se izmeu partnera izraze
i suprotstave ikakve razlike.
A kako je danas?
Partneri najee sklapaju brak tek po zavretku kolovanja i najee je jedan ili oba partnera
ve zaposlen.
Ekonomski poloaj je drugaiji i zbog izmene zakona o nasleu ime su ene takoe postale
nosioci prava na naslee dela imovine svojih roditelja.
(Tako se porodina imovima, ranije nazivana "Oevinom", jer se prenosila samo "po mukoj
liniji", sada ravnopravno deli i kerima i sinovima.
Treba istai da je ovo promena koja see jedva 3-4 generacije unazad kroz istoriju!!!)
Profesionalna i materijalna sloboda i stariji uzrast pri sklapanju braka kombinuje se danas sa
gotovo u 100% sluajeva prisutnim pravilom da se brak sklapa slobodnom voljom i izborom
partnera koji neguju uzajamnu ljubav.
Ovakav brak je zajednica koja se karakterie velikom individualnom snagom partnera, a
uporedo s tim i velikom odgovornou da se ivot uini to boljim.
113
Zato je onda, u reklo bi se mnogo humanijim uslovima sklapanja branih zajednica, toliki
broj razvoda?
Opisana brana relacija sutinski se zasniva na poziciji moi i slobode partnera. U ovakvim
uslovima proces partnerskog odluivanja nas uvodi u situacije apsurda:
Nebrojeno puta se dolazi u poziciju da ena ima jedno, a mukarac drugo miljenje. Nekad su
to sitnice (po tipu: da li e vaza sa cveem stajati na sredini stola ili malo levo), a nekada ivotno
vani sadraji (npr. koliko e se dece roditi u braku).
Neko e rei: "Ali, brak je kompromis!"
I ja tako mislim. Ali objasnite mi kako ete napraviti kompromis izmeu mukarca koji eli
drugo dete i ene koja to ne eli (potujui pravo svakog od njih da za svoje stavove imaju i
valjane razloge).
d) "PRIA O RAZVODU"
Vrlo paradoksalna pria. Nekad pomislim kako neke brakove "uva od razvoda" upravo
injenica da su praktino razvedeni (iako formalno nisu). To su oni brakovi gde je "ar ljubavi"
odavno ugaen i ta injenica kao da nikome ne smeta. ive kao prijatelji, sa retkim intimnim
odnosima ili uz brani "seksualni automatizam" i polako tonu u "maskiranu" depresivnost, a da
toga naravno nisu ni svesni.
Drugi se "ljuljaju" svesni svoje hronine krize partnerstva.
Trei se "tresu" povremenim akutnim krizama, ulaze u intenzivne depresivne epizode i izlaze
iz njih, ubijaju se i samoubijaju...
Ne znam i ne smem da tvrdim - moda postoje i brakovi koji ive zaista skladno.
Kao ovek i savetodavac u zadnje vreme odbijam da govorim o "braku" i "razvodu" jer ove
dve kategorije zaista spadaju u red "izmiljenih sadraja realnosti".
Ono o emu prihvatam da govorim, to je partnerski odnos mukarca i ene, odnosno da li on
uopte postoji, da li je ljubav jednostrana ili obostrana i da li je i koliko intenzivna i koliko
zadovoljava partnere odgovarajuom koliinom sree koju zajedniki doivljavaju.
Ako je ljubav jednostrana ili nepostoji ili je nedovoljno intenzivna otvoreno savetujem
separaciju partnera i aktivnije traenje dobrog partnera na drugoj strani.
Isto inim i ako konstatujem da partneri neguju odnos u kojem je nemogue jasno razluiti ko
koga i koliko voli (to je karakteristino u okvirima double bind partnerske komunikacije). Tada
kaem da moda i postoji dovoljno partnerske ljubavi, ali da je ovakav odnos toliko bolan da
preporuujem separaciju kao, u tom momentu, siguran znak ljubavi (vidi paradoksalne
psihoterapijske intervencije, pod V 2., na strani 75.).
Presedan inim kada odbijam da razgovaram o kvalitetu partnerskih odnosa kod roditelja koji
imaju dete manje od 5-6 godina. U tom periodu dominirajui odnos jeste uzajamna ljubav roditelja
i "ljudskog mladuneta" i u tom okviru telesni kontakt majke i oca sa detetom ini bazu
114
emocionalne razmene u kojoj dobija i dete i roditelji. (Ovde esto navodim podatak amerikih
autora da oevi koji se igraju svojom malom decom due ive!)
Pria o partnerskom odnosu, u tom periodu ivota, moe da zavede i partnere i terapeuta od
osnovne teme, a to je emocionalni odnos roditelja prema detetu (i obrnuto).
S druge strane, ako se radi o partnerima ije je dete napunilo 5-6 godina (a pritom to nije tree
ili etvrto dete svojih roditelja), sama se po sebi otvara pria o novom raanju.
Tako se partneri, ako imaju dovoljno uzajamne ljubavi (pa i ako je nemaju), mogu nai na
tekoj muci.
Korienje kontracepcije koje je do tada i imalo svoje opravdanje, sada postaje "nerealan
koncept".
Planiranje neraanja u trenucima kad su partneri intenzivno angaovani oko podizanja malog
deteta ima dosta smisla i u odnosu na samo dete koje se, u ulozi funkcionalnog jedinca, razvija
maksimalno i bez konkurencije razmenjujui ljubav sa roditeljima.
Problem se otvara onako kako dete poraste i kad poinje da ispoljava znake potrebe za
telesnim odvajanjem od roditelja (najpre u formi stida od roditeljskih poljubaca, a potom i
otvorenog traenja da ima svoj krevet i svoju sobu).
e) "LJUBAV TELA"
(Proitaj najpre pesmu iz odeljka V 3. pod 3): "Ne vjeruj..." Alekse antia, na strani 77.)
"uti i pusti tela neka govore." - kae u jednom filmu mlada indijanka svom vatrenom
udvarau.
Znaju ljudi odavno ta je to ljubav i nemojte se praviti da to nije tako. Ako su vam intimni
odnosi "nikakvi" pomislite: "Moda se vatra ugasila." Ako Vam je ena "hladna" ili mukarac
"impotentan" dozvolite sebi da prihvatite i tu mogunost da se ne radi o "bolesti" ve naprosto o
obinoj "iskrenosti". I ne zaboravite da je Amor jedno vragolasto i nepredvidljivo stvorenje
spremno da zbija i slatke i bolne ale. Milosrdan je samo prema onima koji potuju njegovu snagu.
f) "PRIA O PRELJUBI"
Termin "preljuba" verovatno je adekvatan onda kada neka osoba ne uspostavlja potpun (uz
rizik od raanja, tj. bez kontracepcije) intimni kontakt sa partnerom sa kojim ima puno uzajamne
ljubavi, ili to isto ini sa osobom koja nije "broj jedan" (kako to lepo kau adolescenti) ili bar "broj
sedam", ve broj "trideset i sedam".
Ovakve veze i same po sebi kratko traju i imaju prevashodno vie ili manje intenzivan
seksualni doivljaj, a pritom se i rastanak prividno manje bolno doivljava, zbog ega se moda
pojedine osobe lako i uputaju u ovakve relacije.
Ono to je karakteristino za preljubu, to je da, u okvirima ovakvog odnosa, jedna ili obe
strane precizno vode rauna o kontracepciji.
U mnogim sluajevima i brak postaje polje ovakve veze, bili toga partneri svesni ili ne.
115
"valerisanje" pre braka, u braku ili van braka tako postaje nain ivljenja mnogih ljudi, nain
koji obezbeuje "manje bola" i manje rizika od raanja".
Da li je stvarno manje bola?
"Sindrom preljubnika" danas se definie kao jo jedan oblik bolesti zavisnosti, bolesti koja
se uzajamno odrava sa unutranjom "maskiranom" depresijom. Iako po pravilu definie sistem sa
morfostazom, esto postaje i morfogenetski fenomen (Poznata je injenica da svako deseto dete na
zemljinoj kugli nije dete svog formalnog oca!).
g) "PRIA O LJUBOMORI"
Ako oseate da ete nainiti ubistvo ili samoubistvo zbog ljubomore radije se odvojte od
partnera. Ovakvo e odvajanje biti mnogo manje bolno.
Ako Vam partner preti da e se ubiti ili da e ubiti Vas ili nekog treeg ako ga ostavite,
shvatite to veoma ozbiljno.
Ako se igde linije ivota i smrti i linije ljubavi i mrnje, tako tragino dodiruju, to je u "prii o
ljubomori".
I verovatno ba tako kao to ne dozvoljavaju svom partneru da prestane da ih voli, ljubomorni
su u stanju da prenebregnu i pretpostavku da su moda i oni prestali da vole partnera. Svoju
"frigidnost" ili "impotentnost" prema partneru oglasie rezultatom partnerove odbojnosti prema
njima (i bie 50% u pravu).
Ali ta dalje?
Neki e "igrai" igrati surovu igru do kraja ne odvajajui se. Neki e i "platiti glavom". Drugi
e podvui crtu i izai iz igre, to e ih moda uiniti zrelijim.
Preporuujem ovo drugo.
ta je krajnji smisao "BEZLINE TERAPIJE SA PARTNERSKOM DIJADOM"?

Vodei partnerski par kroz prie o partnerstvu postepeno ih uvodimo u poziciju boljeg
razumevanja sebe i drugih ljudi, uz velike anse da i sami promene mnogo toga u
dotadanjem sadraju njihovih Linih vrednosnih sistema, a potom i da promene mnoge
ivotne sadraje svog partnerstva.
6) Uz prethodne terapijske intervencije koristimo i odgovarajue medikamente.
7) Pozitivne promene u vezi sa psihijatrijskim problemom deteta najavljujemo kao fenomen
kojeg treba oekivati kao to jedriliar oekuje vetar - vidi metaforu "Bonaca i jedriliar",
na strani 81.
116
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) /vidi odeljak V na strani
69./.
strani 73./.
5. Korigovanje sadraja nepravilno formiranog Linog vrednosnog sistema /vidi V 1., na
strani 70./.
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA, na strani 109.
II FAZA:
Ako se terapeut uveri da i pored svih napora dolazi do pogoranja, nagovetaja ili
ispoljavanja komplikacija koje ugroavaju integritet deteta ili okoline, savetuje se prijem na deje
psihijatrijsko odelenje (gde e se nastaviti medikacija, socio i psihoterapijski tretman sa
III FAZA:
Ukoliko se i pored iscrpljenja opisanih aktivnosti u okviru prve dve faze tretmana ne
uspostavljaju znaci poboljanja, terapeut saoptava porodici da je uinio sve to je umeo i da
vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu problem sa detetom razvijati.
Pri tom izraava otvorenu spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne porodici u
saniranju moguih daljih komplikacija /vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene.", na
strani 75./.
Vana napomena :
Opisani tok tretmana predstavlja posebnu psihoterapijsku intervenciju (terapeutova
sistemska hipoteza o daljem razvoju problema). Stoga se preporuuje njeno saoptavanje porodici
jo na prvoj seansi.
9. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PARTNERA SA STERILITETOM

Partnerski sterilitet se definie kao izostanak trudnoe tokom vie od dve godine i pored
normalno (bez kontracepcije) obavljanih seksualnih odnosa.
Koji su sve razlozi ovakvoj pojavi moda emo najrealnije objasniti ako kaemo da je zaee
izuzetno sloena pojava kojoj mnoge tajne znamo, ali mnoge i ne.
A tek kad se sklope svi ti "arobni faktori" od kojih su neki anatomski, neki hormonski, neki
psihiki, a neki i nepoznati, tek tada dolazimo do "tajne zaea" oveka.
Proceniti uticaj pojedinih od pomenutih faktora samo je delimino mogue.
Klasina medicina ukazuje na neke jasne organske granice steriliteta, ali istovremeno izraava
oprez u davanju prognoza za niz stanja koja su daleko ispod proseka, a gde je ipak dolazilo do
zaea?!
117
Kako se onda uopte snai u pokuaju da definiemo ta je to psihogeni sterilitet?

injenica je da je psihiki faktor u vezi sa ovom temom uvek prisutan sa svoja dva mogua
uticaja:
1) kao faktor koji, sam ili u sadejstvu sa drugim faktorima, moe oteati ( pa i onemoguiti)
zaee i
2) kao faktor koji moe doprineti zaeu u uslovima kada su ostali faktori proseni ili znatno
ispod granice proseka!
Ova dvosmernost psihogenog uticaja pokazuje se tako, kod jednih kao faktor steriliteta, a kod
drugih kao faktor izuzetne prijemivosti za trudnou ("Nekim partnerima je dovoljno da im se
senke susretnu, pa da ena ostane trudna.").
Ni jednim ni drugim parovima zaista nije lako. Ipak, onima sa sterilitetom neuporedivo je
tee, dok ovim drugima preostaju razliita kontraceptivna sretstva i pravilno planiranje porodice
( raanje troje do najvie etvoro dece ).
Ako ovako posmatramo uticaj psihikog faktora lako ete shvatiti autora ove knjige to
otvoreno zastupa tezu da svaki sterilitet treba prihvatiti kao multifaktorijalan (nastao sadejstvom
vie poznatih i nepoznatih faktora), to praktino znai i kao psihogen (jer je ovaj faktor, osim u
sluajevima grubih anatomskih nedostataka, uvek prisutan).
U tom smislu uloga psihoterapeuta i psihoterapije sigurno ima svoje mesto u gotovo svakom
pojedinanom sluaju.
PSIHOTERAPIJSKI PROGRAM
KOD PARTNERSKOG STERILITETA
I FAZA:
2. Organizovanje partnerskog para u smislu usmeravanja na:
1) to efikasnije podvrgavanje dijagnostikim postupcima ( prevashodno urolokim i
ginekolokim) radi postizanja to realnijeg uvida u stanje reproduktivnih organa;
2) to efikasnije sprovoenje terapijskih mera (medikamentoznih, operativnih) od
kojih se oekuje poboljanje reproduktivnih potencijala;
3) procenjivanje perioda u kojem je mogue oekivati da prethodni terapijski zahvati
dovedu do trudnoe;
4) procenjivanje motivacije i mogunosti za pristupanje pokuajima vantelesne
oplodnje;
5) sprovoenje pokuaja vantelesne oplodnje;
118
6) procenjivanje perioda u kojem e se oekivati rezultati pokuaja

vantelesne oplodnje.
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) /vidi odeljak V na strani
69./.
strani 73./.
sa posebnom panjom u odnosu na akt trudnoe i raanja.
5. Korigovanje sadraja Linog vrednosnog sistema /vidi V 1., na strani 70./.
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA (vidi deo oznaen kao "Bezlina
terapija sa partnerskom dijadom", na strani 109.).
78
II FAZA:
Ako se terapeut uveri da su iscrpljeni svi napori u pokuaju sa se rei problem partnerskog
steriliteta on autentino konstatuje da je problem moda i nereiv i predlae partnerima
razdvajanje kao znak uzajamne ljubavi i davanja anse da partneri moda nau druge osobe za
nova partnerstva koja e im moda doneti trudnoe i raanja.
III FAZA:
Ukoliko se i pored iscrpljenja terapijskih aktivnosti iz prve dve faze tretmana ne dogodi
trudnoa, terapeut saoptava partnerskom paru da je uinio sve to je umeo i da vie nije u
stanju da predvia u kom e se pravcu problem steriliteta dalje razvijati.
Pritom izraava otvorenu spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne partnerima
u onome to e ivot nadalje doneti - vidi V 2. na strani 75.
Vana napomena:
Opisani tok tretmana predstavlja zasebnu psihoterapijsku intervenciju (terapeutova
sistemska hipoteza o daljem razvoju problema).
Stoga se preporuuje kao neophodno njeno saoptavanje partnerima sa problemom steriliteta
jo na prvoj seansi.
VII
UMESTO POGOVORA
SVETLI GROBOVI (8)

Bejaste li, brao moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj, na groblju, na golemu?

Ta uvek smo mi na njemu.
Groblje j' zemlja kom se hodi;
Groblje j' voda kom se brodi;
Groblje vrti i gradine;
Groblje brda i doline,
Svaka stopa:
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju;
Groblje knjige to se tiju;
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja,
I itulja viih slika
Izbranika, muenika,
Od poetka pamtiveka.
Sve j' to groblje
Al' je i kolevka.
Nema broja ni imena
U visini zvezdam' svima,
Kamol' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisulea,
Niko ih se vie i ne sea
No pogdekom uvek gori svea.
Il' je svea, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojim zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom narataju
Kad se umlje u prolost udubi,
U tamnini da se ne izgubi;
119
Kad se pusti u davnine svete,

U davnine i svete i klete,
Da ti mis'o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pruaju' se iz daljnih eona
U povorci onoj dugoj
Dosvetljuju' jedna drugoj
Strujom koja napred leti,
Tee' samo jednoj meti,
Pa se tako svetle mlazi
Pa se vide svetli trazi
J e d n o g duha r a z n i h doba,
Duha kome nema groba.
U grob samo srui kosti,
Strese pep'o koj' mu smeta
Brem buju via leta
K uzvienoj budunosti.
Ko s' osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
Povesnice dugim redom,
Mora uti kako j' ivo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv'o:
"Gde ja stadoh ti e poi!"
"to ne mogoh ti e moi!"
"Kud ja nisam ti e doi!"
"to ja poeh ti produi!"
"Jo smo duni ti odui!"
To su zbori, to su glasi
Kojima se prolost krasi,
to prodiru kroz svet mrani
Sa grobova onih zrani'
Spajajui gromkim jekom,
I boanskom silom nekom,
Spajajui vek sa vekom
I oveka sa ovekom.
Oko svakog svetlog groba
(Ba ko gore oko zvezda)
Povesnica pria ovo:
120
Hvatalo se neko kolo,

Kolo mlado, kolo novo,
Nove klice stara nada,
Novo cvee stabla stara,
Due iste, srca mlada,
Naslednici svetog ara;
Tu se slego ivot mladi
Da se s grobom razgovara.
I ti pade, dragi brate!

"Nisam, deco, v a s dok traje!"
Je l ' ti borba bila teka?
"Pokuajte, milina je!"
ta si hteo? kud si po'o?
"Tamo kud se stii mora!"
Zar je vera tako jaka?
"Uvek jaa od zlotvora!"
Malo nas je koj' bi smeli
"Al' vas jaka sila kree!"
Zar ko moe stii celi?
"Ko posumnja nikad nee!"
"A ko behu oni divi,
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojaali,
Koji su ti krila dali?"
_"To bejahu ideali!"
Bez njih nema via leta
Nad oblakom mraka gusta,
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
ivot prazan mladost pusta!"
Oko svakog svetlog groba
Prikuplj'o se ivot novi,
Naslednici svetog ara,
Kupili se sokolovi,
Piju' duom svetle zrake.
Jest, tako je, brao draga,
Ti grobovi nisu rake,
Ve kolevke novih snaga!...
121
VIII
122
LITERATURA:
1. Bepko C.S. and Krestan J.: The responsibility trap : Women and men in alcoholic families. New
York: The Free Press, 1985.
2. Bowen M.: Family therapy in clinical practice. Jason Aronson, New York, 1878.
3. Gai B.: Porodina terapija alkoholizma. Rad, Beograd, 1978.
4. Goldner-Vukov M.: Porodica u kizi. Medicinsk knjiga, Beograd-Zagreb, 1988.
5. Goldner-Vukov M., Baba-Milki N.: Oseajni ivot savremenog oveka i droge. Prosveta , Ni,
1992.
6. Jean Jacqnes, Servan Schreiber: Svjetski izazov. 1980.
7. Jolly W. M., Froom J., Rosen M.G.: The genogram. Journal of Family Practice, 10(2), 251-255,
1980.
8. Jovanovi Jovan, Zmaj: Poezija ljubavi i rodoljublja (Lektira za osmi razred osnovne kole),
Mlado pokolenje, Beograd 1971.
9. Kecmanovi D.: Psihijatrija. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb,1989.
10. Kosti Laza : Pletisanke(pesme). Prosveta, Beograd, 1974.
11. Lili V.: Sekvenca funkcionisanja alkoholiarske porodice i mogunosti za promenu. X Kongres
psihijatara Jugoslavije sa meunarodnim ueem. Ni, 25-29.10. 1995.
12. Lili V.: Jugoslovenska porodica, koreni krize i anse za razvoj. Savetovanje "Simptomatsko
ponaanje i rat", Ni, 28-29.10.1999.
13. Lili V.: Informaciono-komunikacioni model u psihijatriji.(Prvo izdanje), Ni, 2000.
14. Lili V.: Informaciono-komunikacioni model u psihijatriji.(Drugo izdanje, u elektronskoj formi),
Ni, 2006.
15. Luria A.R.: Osnovi neuropsihologije. Nolit, Beograd, 1983.
16. Mala enciklopedija. Prosveta, Beograd. 1968.
17. Mc Goldrick M.: Problems with family genograms. American Journal of Family Therapy, 7,
74-76, 1980.
18. Mc Goldrick M., Gerson R.: Genograms in Family assesstment. Norton comp., New York,1985.
19. Miti O., Koci M., Popovi R.: Primena porodine terapije u hospitalnim uslovima. Prvi
seminar porodine terapije, Bukovika Banja, Arandjelovac, 11-12. XII 1988.
20. Paul N., Paul B.: Deathand changesin sexual behavior. In F.Walsh (Ed.), Normal family
processes. New York: Guilford Press, 1982.
21. Stefanovi-Karadi Vuk: Srpske narodne poslovice. Beograd. 1933.
22. anti Aleksa: Poezija ljubavi i rodoljublja (Lektira za osmi razred osnovne kole), Mlado
pokolenje, Beograd, 1971.
23. Velimirovi Nikolaj: Sabrana dela. Nolit, Beograd. 1998.

Lilic Knjiga 2015

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lilic Knjiga 2015

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PSIHIJATRIJA

(INFORMACIONO KOMUNIKACIONI PRISTUP)

Prim. Mr sci med. Dr Vojin Lili

Knjigu posveujem mom Sinu, Boidaru.

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

B - INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI PRISTUP U PSIHIJATRIJI

PRAVILAN PRIJEM INFORMACIJA, PRAVILAN RAZVOJ LINOG

2. PRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA

NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA,

2. NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

LINI VREDNOSNI SISTEM KOD ZAVISNIKA.......................................................................31

2.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH OSOBA ..........................................36

2.4. NAKNADNO OSIROMAEN LINI VREDNOSNI SISTEM kod dementnih................40

3. NEPRAVILNI NAINI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE

3.2. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD

3.3. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD

3.4. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD

3.5. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD

3.6. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

IV INFORMACIONO - KOMUNIKACIONA HIPOTEZA O NASTANKU I ULOZI

VI PRIHOTERAPIJSKI RAD KOD POJEDINIH PSIHIJATRIJSKIH

PSIHOTERAPIJA U SISTEMU ZAVISNIKA..................................................................................83

PSIHOTERAPIJA U SISTEMU FOBINE OSOBE ( NEUROTIARA)...................................86

3. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM

4. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINIH OSOBA PARANOINOG I

5. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU DEPRESIVNE OSOBE..................................................................98

VII UMESTO POGOVORA....................................................................................................118

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA

(Napomena: Ovo poglavlje referisano je kao rad na strunom sastanku

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

Upravo zato to predstavljaju male koliine materije i energije infrormacijama je dozvoljen

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

CENTRALNOG NERVOG SISTEMA.

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

NAINI PRIJEMA INFORMACIJA

Osnovni naini prijema informacija su:

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

1. PRAVILAN DIREKTAN PRIJEM INFORMACIJA

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

2. PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA

INFORMACIONI PRISTUP SVESNOM I NESVESNOM (Slika 7.)

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

Na slian nain sledi i pretpostavka da je CENTAR NESVESNOG dela LIS-a u kori

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

Uporedo s tim, pretpostavljamo i da komisure velikog mozga verovatno igraju ulogu u

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

Ovi se sadraji mehanizmom potiskivanja (lanim "brisanjem") informacije ("ideje"),

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

NEVERBALNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA

Neverbalna komunikacija odvija se jezikom gestova, pokreta i vegetativnih reakcija. Ona je

SLAGANJE VERBALNE I NEVERBALNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

PARADOKS POTPUNE PREDODREENOSTI U RAZVOJU SISTEMA

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

PSIHOLOGIJA OVEKA I OPTA PREDODREENOST

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji