Priručnik Za Projektovanje Puteva 05-1 (Raskrsnice I Priključci U Nivou)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
5. FUNKCIONALNI ELEMENTI I POVRINE

PUTEVA
5.1 RASKRNICE I PRIKLJUCI
BEOGRAD, 2012.
Izdava:
Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br.
Datum
30.04.2012.
Opis dopuna i promena

Poetno izdanje
Raskrsnice i prikljuci u nivou
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
SADRAJ
5.1.1
5.1.1.1
5.1.1.2
5.1.2
5.1.2.1
5.1.2.2
5.1.2.3
5.1.2.4
5.1.3
5.1.3.1
5.1.3.2
5.1.3.3
5.1.3.4
5.1.3.4.1
5.1.3.4.2
5.1.3.4.3
5.1.3.5
5.1.3.5.1
5.1.3.5.2
5.1.3.6
5.1.3.6.1
5.1.3.6.2
5.1.3.6.3
5.1.3.6.4
5.1.3.6.5
5.1.3.6.6
5.1.4
5.1.4.1
5.1.4.2
5.1.5
5.1.5.1
5.1.5.2
5.1.5.2.1
5.1.5.2.2
5.1.5.2.3
5.1.5.2.4
5.1.5.2.5
5.1.5.2.6
5.1.5.2.7
5.1.5.2.8
5.1.5.2.9
5.1.5.2.10
5.1.5.2.11
5.1.6
5.1.7
5.1.8
5.1.9
UVODNI DEO ................................................................................................................ 1

REFERENNI NORMATIVI .......................................................................................... 1
RENIK UPOTREBLJENIH STRUNIH TERMINA ..................................................... 1
KRITERIJUMI ZA UVOENJE RASKRSNICE ILI PRIKLJUKA ............................... 3
KRITERIJUM FUNKCIONALNOSTI .............................................................................. 3
KRITERIJUM PROPUSNOSTI ...................................................................................... 3
PROSTORNI KRITERIJUM ........................................................................................... 4
SAOBRAAJNO - BEZBEDNOSNI KRITERIJUM ........................................................ 4
VRSTE I TIPOVI POVRINSKIH RASKRSNICA I PRIKLJUAKA ............................ 4
NAMENA POVRINSKIH RASKRSNICA PUTEVA I PRIKLJUAKA .......................... 4
RASPODELA SAOBRAAJA NA RASKRSNICAMA .................................................... 4
PODELA I UREENJE RASKRSNICA U ODNOSU NA KATEGORIJU MEUSOBNO
UKRSNIH PUTEVA ....................................................................................................... 5
NAELA OBLIKOVANJA RASKRSNICA ...................................................................... 6
Opti principi
6
Saobraajni tokovi na raskrsnicama
6
Naini voenja saobraajnih tokova na raskrsnicama
7
KANALISANJE SAOBRAAJNIH TOKOVA ................................................................. 8
Opte
8
Opta naela kanalisanja na raskrsnicama i prikljucima
9
PODELA POVRINSKIH RASKRSNICA I PRIKLJUAKA ........................................ 11
Podela povrinskih raskrsnica i prikljuaka
11
Trokraka (T) raskrsnica i prikljuak
11
etvorokraka (+) raskrsnica i prikljuak
12
Kruna raskrsnica
13
Osnove tipskih reenja raskrsnica i prikljuaka
13
Dozvoljeni tipovi raskrsnica i prikljuaka
17
SAOBRAAJNA BEZBEDNOST NA RASKRSNICAMA I PRIKLJUCIMA............ 18
KONFLIKTI IZMEU MOTORIZOVANIH UESNIKA U SAOBRAAJU ................... 18
KONFLIKTI IZMEU MOTORIZOVANIH I NEMOTORIZOVANIH UESNIKA U
SAOBRAAJU ............................................................................................................. 19
PROJEKTNO-TEHNIKI ELEMENTI RASKRSNICA I PRIKLJUAKA ................... 19
OPTE ......................................................................................................................... 19
PROJEKTNI ELEMENTI .............................................................................................. 19
Elementi poprenog profila puta u raskrsnici
19
Elementi situacionog plana puta u podruju raskrsnice i prikljuka
19
Elementi podunog profila
21
Saobraajne trake
23
Saobraajna ostrva na raskrsnicama
27
Odvodnjavanje povrinskih raskrsnica
31
Voenje peaka u podruju raskrsnice
32
Voenje biciklista u podruju raskrsnice
33
Autobuska stajalita u podruju raskrsnica
34
Zone preglednosti na povrinskim raskrsnicama i prikljucima
35
Dimenzionisanje kolovozne konstrukcije u podruju raskrsnice
35
SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA I OPREMA ......................................................... 35
JAVNA RASVETA....................................................................................................... 36
KOMUNALNE NAPRAVE I VODOVI .......................................................................... 36
OZNAKE, SKRAENICE I SIMBOLI .......................................................................... 36
JP Putevi Srbije
5.1.1 UVODNI DEO
Ovaj prirunik prua usmerenja za projektnotehniko oblikovanje povrinskih raskrsnica i

prikljuaka na javnim putevima.
Prirunik
obuhvata
podruje
primene
povrinskih raskrsnica i prikljuaka, vrste i
oblike povrinskih raskrsnica i prikljuaka,
faktore
saobraajne
bezbednosti
na
povrinskim raskrsnicama i njihove projektnotehnike elemente.
Prirunik detaljno obrauje razliite vrste i
tipove povrinskih raskrsnica i prikljuaka,
izuzev krunih raskrsnica koje se detaljno
obrauju u posebnom priruniku.
5.1.1.1
Tehnika uputstva za projektovanje

vangradskih puteva (JPPS, 2008)
Pravilnik o odravanju magistralnih i
regionalnih puteva, Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 26, 1993
Pravilnik o podeli motornih i prikljunih
vozila i tehnikim uslovima za vozila u
saobraaju na putevima, Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 64/10, 69/10
Pravilnik o tehnikim sredstvima za
usporavanje saobraaja na putevima i
posebnim tehnikim sredstvima za zatitu
bezbednosti dece (predlog pravilnika na
osnovu lana 163, 165 i lana 342
Zakona o bezbednosti sapbraaja na
putevima, Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 61/09
Uredba o kriterijumima za kategorizaciju

dravnih puteva, Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 37/09
Referenni normativi
Renik upotrebljenih strunih
termina
Prirunik je usklaen sa postupkom

informisanja u skladu sa Direktivom
Evropskog parlamenta i Saveta 98/34/ES od
22. juna 1998 o odreivanju postupka za
prikupljanje informacija na podruju tehnikih
standarda i tehnikih propisa (UL L br. 204
od 21. jula 1998, str. 37), kao to je bila
poslednji
put
izmenjena
Direktivom
Evropskog parlamenta i Saveta 98/48/ES od
20. jula 1998 o izmeni Direktive 98/34/ES o
odreivanju
postupka
za
prikupljanje
informacija na podruju tehnikih standarda i
tehnikih propisa (UL L br. 217 od 5. 8. 1998,
str. 18).
5.1.1.2
Prirunik, izmeu ostalog, bazira na sledeim

dokumentima:
- Zakon o javnim putevima, Slubeni
glasnik Republike Srbije, br. 101, 2005;
123, 2007 i 101, 2011
- Zakon o bezbednosti saobraaja na
putevima, Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 41, 2009. i br. 53, 2010
- Pravilnik o uslovima koje sa aspekta
bezbednosti saobracaja moraju da
ispunjavaju putni objekti i drugi elementi
javnog puta, Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 26, 2011
- Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji,
Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 26,
2010
- Planiranje
i
projektovanje
prateih
sadraja
magistralnih
puteva
(Gradevinski fakultet Beograd, 1993)
- Tehnika
uputstva
o
saobraajnoj
signalizaciji i opremi na javnim putevima
(JPPS, 2008)
Denivelisana raskrsnica je raskrsnica kod

koje je ukrtaj puteva izveden u dva ili vie
nivoa.
JP Putevi Srbije
Ukrtaj je mesto gde se u nivou ili van nivoa

ukrta put sa drugim putem ili drugim
infrastrukturnim objektom kao to je
eleznica, vodni tok, iara i slino.
Raskrsnica je svako spajanje tri ili vie
javnih puteva.
Povrinska raskrsnica (u nivou) je
raskrsnica kod koje je spajanje puteva
izvedeno u jednom nivou.
Podruje
povrinske
raskrsnice
predstavlja podruje kojeg ine kraci
raskrsnice i podruje neposrednog ukrtaja
dva ili vie puteva, to jest saobraajnu
povrinu koja istovremeno predstavlja deo
dva ili vie puteva. Podruje raskrsnice
ograniavaju,
dakle,
one
take
na
pojedinanim kracima raskrsnice, u kojima
poinje da se, zbog raskrsnice, na bilo koji
nain (u osnovi, podunom pravcu ili
poprenom profilu) menja oblik puta (irina
kolovoza, trake za skretanje, mere za
kanalisanje, radijusi skretanja) . Izraz je
ravnopravan izrazu ire podruje raskrsnice.
Neposredno (ue) podruje ukrtaja je
podruje koje ograniava horizontalna
signalizacija
(poprena
isprekidana
ili
neisprekidana linija pojedinane saobraajne
trake) ili produeci ivica ukrsnih puteva, koji
1
odreuju
raskrsnice.
saobraajni
reim
unutar
Prikljuak predstavlja spoj javnog puta i svih

povrina sa kojih se vozila neposredno
ukljuuju u saobraaj i iskljuuju iz
saobraaja na javnom putu. Deo je javnog
puta preko kojeg se javni put iste ili nie
kategorije, nekategorisani put, odnosno prilaz
objektu ili zemljitu povezuje na taj put.
Prikljuak je sastavni deo puta na duini do
ivice putnog pojasa koji se prostire 2,0 m od
spoljanje ivice krajnje take poprenog
profila trupa puta sa napravama za
odvodnjavanje puta i kosine trupa puta odn.
od zatitne ograde koja se postavlja uzdu
trupa autoputa.
sistem
i nain
voenja
saobraaja,
ograniavanje upotrebe puta ili njegovog dela
u odnosu na vrstu saobraaja, ogranienje
brzine i odreivanje mera za usporavanje
saobraaja, ureenje mirujueg saobraaja,
odreivanje zona usporenog saobraaja,
podruja ograniene brzine i podruja za
peake,
odreivanje
drugih
obaveza
uesnika
u
drumskom
saobraaju.
Saobraajno ureenje mora biti oznaeno
propisanom saobraajnom signalizacijom.
Naselje kroz koje prolazi javni put (put u
naselju) je prostor na kojem se nalaze, sa
jedne strane puta, nizovi ili grupe zgrada i
njegove granice su odreene saobraajnim
znacima za oznaavanje naselja.
Podruje prikljuka odreeno je takama

na pojedinanim kracima kategorisanog puta
u kojima poinje, zbog ureenja prikljuka, na
bilo koji nain (u osnovi, uzdunom ili
poprenom pravcu) da se menja popreni
profil puta i na prikljunom kraku do kraja
ureenja uslova prikljuenja, koje je
minimalno
u
irini
putnog
pojasa
kategorisanog puta.
Kraci povrinske raskrsnice su prilazni

putevi ili kolovozne trake sa obe strane
denivelisanog
ili
samo
horizontalnom
signalizacijom oznaenog peakog ostrva,
koji saobraaj suprotnog ili istog usmerenja
(ulaz - izlaz) vode do/iz raskrsnice.
Magistralne javni putevi su putevi koji

povezuju celokupan ili vei deo prostora
drave i integriu ga u evropsku mreu
puteva,
a
istovremeno
predstavljaju
meusobno zavisnu saobraajnu mreu.
Biciklistika staza je deo saobraajne

povrine koji nije u istom nivou sa kolovozom
ili je od njega odvojen na neki drugi nain, a
namenjena je saobraaju bicikala i bicikala
sa motorom.
Regionalni javni putevi povezuju naselja i

lokalitete unutar jednog ili vie okruga,
integriu celokupan prostor okruga i stvaraju
meusobno zavisnu saobraajnu mreu
jednog ili vie okruga prikljuenih na mreu
magistralnih puteva.
Biciklistiki pojas je poduni deo puta

namenjen saobraaju bicikala i bicikala sa
motorom, koji je obeleen uzdunom linijom
na kolovoznoj povrini ili trotoaru.
Lokalni javni putevi i ulice u naseljima i

gradovima predstavljaju meusobno zavisnu
saobraajnu mreu optine ili grada koji je
prikljuen
na
mreu
regionalnih
ili
magistralnih puteva.
Nekategorisani put je svaka saobraajna
povrina koja nije kategorisana kao javni put.
Saobraajne povrine van kolovoza su
odmorita, parkiralita, autobuska stajalita i
okretnice, servisi za gorivo, prostorije i objekti
za merenje i nadzor nad saobraajem, itd.
Saobraajno ureenje (nain voenja
saobraaja) je nain odvijanja saobraaja
koji za put ili deo puta, odnosno za naselje ili
deo naselja odredi telo ovlaeno za
upravljanje putem. Saobraajno ureenje
obuhvata odreivanje prioritetnih pravaca,
Posebne trake su trake za parkiranje,

biciklistike trake i trake za peake.
Traka za peake je obeleen poduni deo

kolovoza koji je namenjen kretanju peaka.
Razdelna traka je deo kolovoza koji fiziki
razdvaja razliite smerove vonje i oznaava
deo kolovoza po kojem je saobraaj
zabranjen.
Trake za usmeravanje su saobraajne trake
za usmeravanje saobraajnih tokova na
raskrsnici.
Peako ostrvo je denivelisana ili na neki
drugi nain obeleena povrina na kolovozu
namenjena privremenom odmoritu peaka
koji prelaze kolovoz ili raskrsnicu, ulaze u
vozilo javnog saobraaja za prevoz putnika ili
izlaze iz njega.
Peaka staza je javni put koji je oznaen
propisanom saobraajnom signalizacijom i
namenjen iskljuivo kretanju peaka.
JP Putevi Srbije
Trotoar je deo saobraajne povrine koji nije

u istom nivou kao kolovoz ili je od njega
odvojen na neki drugi nain i namenjen je
peacima ili kretanju peaka i bicikala, te
bicikala sa motorom, ako je na njemu
oznaen pojas za bicikliste.
Zona preglednosti je povrina uz putni
pojas, odreena trouglom preglednosti i
preglednom bermom, ija je upotreba
ograniena.
Trougao
preglednosti
predstavljaju
zemljita uz putni pojas ija upotreba je
ograniena zbog obezbeivanja preglednosti
na povrinskim ukrtanjima puteva ili puta sa
eleznikom prugom.
5.1.2 KRITERIJUMI ZA UVOENJE

RASKRSNICE ILI PRIKLJUKA
Postoji vie kriterijuma za uvoenje
raskrsnice ili prikljuka i meusobno se
razlikuju po prirodi. Zbog toga moramo
prilikom utvrivanja primerenosti uvoenja
nove raskrsnice uvek da proverimo da li to
odgovara sledeim optim kriterijumima:
- kriterijum funkcionalnosti,
- kriterijum propusnosti,
- prostorni kriterijum,
- saobraajno-bezbednosni kriterijum.
5.1.2.1
Kriterijum funkcionalnosti
Peaki prelaz je deo povrine kolovoza

puta koji je namenjen prelazu peaka preko
kolovoza
i
oznaen
je
propisanom
saobraajnom signalizacijom.
Pod kriterijumom funkcionalnosti smatra se

adekvatnost lokacije i poloaja predviene
raskrsnice u globalnoj putnoj mrei nekog
naselja u odnosu na njegovu funkciju i
znaaj.
Saobraajna
traka
je
obeleen
ili
neobeleen poduni deo kolovozne trake koji
je dovoljno irok za nesmetanu vonju vozila
u jednoj koloni.
Radi se o proveri lokacije i tipa predviene

raskrsnice sa aspekta njegove funkcije
(namena/znaaj).
Ivina traka je deo putnog pojasa namenjen

obeleavanju ivica kolovoza.
5.1.2.2
Kolovozna traka je kolovoz ili njegov

poduni deo koji je namenjen vonji vozila u
jednom smeru i moe biti sainjen od jedne,
dve ili vie saobraajnih traka.
Ulazni radijus je radijus prvog krunog luka
desnog ivinjaka kolovoza na ulazu u
raskrsnicu.
Izlazni radijus je radijus poslednjeg krunog
luka desnog ivinjaka kolovoza na izlazu iz
raskrsnice.
Pokrivena povrina je povrina koju
zauzimaju gabariti vozila kod pojedinanog
saobraajnog manevra (skretanje ulevo,
skretanje udesno, vonja pravo, skretanje
unazad ulevo ili udesno)
Ugao ukrtanja je ugao koji ine ose
meusobno ukrsnih puteva.
Glavni saobraajni pravac (GP) glavni
(prioritetni) saobraajni pravac na raskrsnici.
Sporedni saobraajni pravac (SP) sporedni
(prioritetni) saobraajni pravac na raskrsnici.
Kriterijum propusnosti
Pod kriterijumom propusnosti smatra se

utvrivanje nivoa saobraajne propusnosti
predviene raskrsnice na kraju planskog
perioda i tome primerena kontrola i izbor
elemenata raskrsnice (broj saobraajnih
traka, provera potrebe za manipulativnim
trakama, izbor naina voenja saobraajnih
tokova).
Sastavni deo provere kriterijuma saobraajne
propusnosti raskrsnice u urbanoj sredini je i
provera udaljenosti od prethodne odn.
sledee raskrsnice, odn. provera kriterijuma
lociranja raskrsnice izmeu dve postojee (ili
predviene) uzastopne raskrsnice.
Zbog injenice da su raskrsnice ometajui
faktor koji utie na odvijanje saobraaja
izmeu raskrsnica, treba barem na putevima
viih kategorija da bude to vee njihovo
meusobno
odstojanje.
Preporueno
meusobno
odstojanje
povrinskih
raskrsnica,
predstavljeno
u
nastavku,
proizlazi iz opte funkcije raskrsnice, njene
namene i znaaja u globalnoj mrei puteva,
iz osobenosti naina voenja saobraaja i
zahteva
saobraajne
signalizacije
(usmeravajua - "putokazna" signalizacija).
Izvan urbanih podruja treba da budu
meusobna odstojanja raskrsnica ukoliko ih
JP Putevi Srbije
je mogue sasvim slobodno birati odreena

tako, da je izmeu raskrsnica mogue
zadovoljiti zahteve koji proizlaze iz minimalne
preticajne duine odn. eljene preticajne
duine. Ako navedeni zahtev nije mogue
ispuniti, potrebno je proveriti mogunost
udruivanja pojedinanih parova raskrsnica
(tj. "par raskrsnica"), a odseke izmeu
pojedinanih raskrsnica ili parova raskrsnica
oblikovati tako da je na njima mogue
preticanje.
raskrsnice. Radi se, dakle, o proveri da li je

prostor
zadovoljavajui
za
izvoenje
predviene raskrsnice sa elementima koji
odgovaraju kriterijumu propusnosti.
Najmanja udaljenost izmeu dve raskrsnice

koje ine "par raskrsnica" dobijamo na
osnovu elemenata raskrsnice (npr. duine
traka za skretanje ulevo). U takvom sluaju
potrebno je za obe raskrsnice upotrebiti
jedinstvenu usmeravajuu signalizaciju.
Odvojeno
postavljanje
saobraajne
(usmeravajue) signalizacije je mogue, ako
se ispotuju minimalna odstojanja izmeu
susednih raskrsnica iz tabele 5.1.1, pri emu
se odstojanje meri od take preseka osa.
Tabela 5.1.1: Minimalna odstojanja izmeu
raskrsnica
VK [km/h]
Minimalno
odstojanje
izmeu
raskrsnica [m]
50
60
70
80
170
205
235
Ranije
navedene
globalne
kriterijume
potrebno je proveriti bez obzira na to da li se
radi o rekonstrukciji ili novogradnji. Vanost i
redosled nabrojanih globalnih kriterijuma
zavisi od realnih okolnosti i razlikuje se od
sluaja do sluaja.
5.1.3 VRSTE I TIPOVI POVRINSKIH
RASKRSNICA I PRIKLJUAKA
270
Uticaj umetnute raskrsnice izmeu dve

postojee
(ili
predviene)
uzastopne
raskrsnice proverava se saobraajnom
studijom.
Prostorni kriterijum
Vrsta i nain raspodele saobraaja na

povrinskim raskrsnicama i prikljucima, broj
saobraajnih traka, izvoenje usmerenih
traka... utiu na izbor projektno-tehnikih
elemenata raskrsnice, a time i na potronju
prostora koji je potreban za izvoenje
Pod saobraajno-bezbednosnim kriterijumom

smatra se provera nivoa saobraajne
bezbednosti predviene raskrsnice, koju e
pruiti predviena vrsta i nain rasporeda
saobraaja, upotrebljeni projektno-tehniki
elementi raskrsnice i raspoloiv prostor. Radi
se, dakle, o proveri upotrebljenih elemenata
za zadovoljenje kriterijuma funkcionalnosti,
propusnosti i prostornog kriterijuma iz
aspekta saobraajne bezbednosti.
5.1.3.1
140
Saobraajno - bezbednosni
kriterijum
90
Unutar urbanih podruja po pravilu nije

potrebno (niti poeljno) omoguiti preticanje
izmeu pojedinanih raskrsnica dvotranih
puteva. U nekim sluajevima je mogue
eljena rastojanja izmeu raskrsnica koja
proizlaze iz saobraajno-tehnikih zahteva,
izvesti samo u sluaju usklaivanja
koordinacije svetlosnih signalnih ureaja,
potrebnih duina za ekanje vozila i
potrebnih duina za promenu pravca.
5.1.2.3
5.1.2.4
Namena povrinskih raskrsnica

puteva i prikljuaka
Namena povrinskih raskrsnica puteva i

prikljuaka je omoguavanje bezbednog,
udobnog, brzog i ekonomine raspodele
(ukrtanje,
preplitanje,
udruivanje
ili
razdvajanje) saobraajnih tokova.
5.1.3.2
Raspodela saobraaja na
raskrsnicama
Na povrinskim i denivelisanim voritima,

raskrsnicama i prikljucima se, u zavisnosti
od znaaja raskrsnice u mrei puteva odn.
kategorije meusobno ukrtajuih puteva,
koriste sledea raspodela saobraajnih
tokova:
- prostorna raspodela:
- horizontalna raspodela,
- vertikalna raspodela,
- vremenska raspodela
Prostorna raspodela saobraajnih tokova
utie na graevinsko-tehniko oblikovanje
raskrsnice, a vremenska raspodela na
saobraajno-tehniko ureenje raskrsnice.
JP Putevi Srbije
Horizontalno
raspodelu
izvodimo
dodavanjem posebnih saobraajnih traka u
nivou raskrsnice, sa kojima usmeravamo
pojedinane pravce.
Vertikalno raspodelu izvodimo voenjem
pojedinanih saobraajnih traka u razliitim
nivoima,
ime
eliminiemo
ukrtanje
saobraajnih tokova.
Vremenska raspodela se vri vetakim
prekidanjem
pojedinanih
saobraajnih
tokova sa namenom da se u tom toku stvore
zadovoljavajue vremenske praznine koje
koriste vozila iz drugog saobraajnog toka.
Vremenska raspodela se vri svetlosnim
signalnim ureajima ili je izvodi saobraajni
policajac.
Vrsta i nain raspodele saobraaja u
povrinskim raskrsnicama i prikljucima utiu
na izbor projektno-tehnikih elemenata
raskrsnice i na odreivanje saobraajnotehnikih elemenata i opreme raskrsnice.
Saobraajno - tehniki elementi (broj
saobraajnih traka, potreba za trakama za
usmeravanje saobraaja, nain voenja
saobraajnih tokova) predmet su posebnog
prirunika.
vrste raskrsnica i prikljuaka

razliito ureenje (Tabela 5.1.3).
zahtevaju
Predvieni elementi i oprema raskrsnica koje

prikazuje tabela 5.1.3 vae po pravilu za
novogradnje i rekonstrukcije. Odstupanja od
uslova u tabeli su dozvoljena samo izuzetno,
ako je to dodatno i posebno struno
utemeljeno.
Predvieni elementi i oprema raskrsnice
zavise od lokacije raskrsnice (u naselju ili
izvan naselja). U tabeli 5.1.3. prikazani su
predvieni elementi i oprema raskrsnica za
sluaj kada se raskrsnica nalazi u naselju.
Kod raskrsnica izvan naselja mogua su i
struno utemeljena odstupanja.
Na svim putevima gde je PGDS 3500
vozila/dan potrebno je izraditi analizu
saobraaja koja predstavlja osnovu za
odreivanje ureenja i izbora tehnikih
elemenata.
Kada je kategorija prikljunog puta za dve ili
vie kategorija nia od kategorija glavnog
saobraajnog pravca, potrebno je prilikom
projektovanja lokacije i tehnikog reenja
izvoenja raskrsnice uzeti u obzir posebne
uslove koji su detaljnije dati u posebnom
priruniku.
Podela i ureenje raskrsnica u

odnosu na kategoriju
meusobno ukrsnih puteva
5.1.3.3
Osnovu za podelu povrinskih raskrsnica i

prikljuaka (Tabela 5.1.2) na razliite vrste
predstavlja kategorizacija puteva. Pojedine
Tabela 5.1.2: Dozvoljene vrste raskrsnica i prikljuaka
Vrsta
Tip
PP-l
PP-p
SP-p
SP-r
VP-r
VP-m
DP-m
DP-d
Pristupni put
PP-l
PP-p
Sabirni put
SP-p
SP-r
Vezni put
VP-r
VP-m
Daljinski put
DP-m
DP-d
LEGENDA:
PP
SP
VP
DP
PP-l
PP-p
pristupni putevi
sabirni putevi
vezni putevi
daljinski putevi
pristupni putevi lokalni
pristupni putevi podruni
JP Putevi Srbije
SP-p
SP-r
VP-r
VP-m
DP-m
DP-d
sabirni putevi podruni

sabirni putevi regionalni
vezni putevi regionalni
vezni putevi meuregionalni
daljinski putevi meuregionalni
daljinski putevi dravni, meudravni
dozvoljena vrsta raskrsnice,
uslovno dozvoljena vrsta raskrsnice
samo izuzetno
Tabela 5.1.3: Ureenje u zavisnosti od vrste raskrsnice ili prikljuka
Vrsta
Tip
PP-l
PP-p
SP-p
SP-r
VP-r
VP-m
DP-m
DP-d
Pristupni put
PP-l
PP-p
1
1
1
1
(2)
2
(2)
Sabirni put
SP-p
SP-r
(2)
2
(2)
2
2
2
2
(3)
3
(3)
Vezni put
VP-r
VP-m
(3)
3
3
3
(3)
(3)
3
3*
3*
(3)*
Daljinski put
DP-m
DP-d
(3)
3*
3*
3*
(3)*
3*
3*
LEGENDA:
PP-l
PP-p
SP-p
SP-r
VP-r
VP-m
DP-m
DP-d
1
2
3
( )
*
pristupni putevi lokalni

pristupni putevi podruni
sabirni putevi podruni
sabirni putevi regionalni
vezni putevi regionalni
vezni putevi meuregionalni
daljinski putevi meuregionalni
daljinski putevi dravni, meudravni
pravilo "desne strane" i / ili saobraajni znaci
kanalisana raskrsnica (suza, trougao)
posebne trake za skretanje i / ili semaforizacija raskrsnice
uslovno dozvoljeno
posebne trake za skretanje i / ili semaforizacija raskrsnice, razdelna ostrva (trougaona
ostrva, peaka ostrva, razdelne trake), mogua denivelisana raskrsnica
5.1.3.4
5.1.3.4.1
Naela oblikovanja raskrsnica

Opti principi
Raskrsnice i prikljuci su saobraajne

povrine na kojima se saobraajni tokovi
ukrtaju, prikljuuju, razdvajaju ili prepliu,
zato moraju biti projektovane tako da se u
njima to ree javljaju konflikti izmeu
uesnika u saobraaju i da su istovremeno
vremenski gubici u saobraajnim tokovima
to manji. Ova dva uslova treba ispuniti uz
to manja finansijska ulaganja.
Za realizaciju prethodno navedenih naela
upotrebljavaju se sledei opti principi
oblikovanja povrinskih raskrsnica:
uslovi vonje na raskrsnicama treba da

budu to je vie mogue jednaki uslovima
na delu puta pre raskrsnice,
uslovi saobraajne bezbednosti treba da
budu na raskrsnici optimalni,
propusnost raskrsnice ne sme uticati na
propusnost odseka izmeu dve uzastopne
raskrsnice.
5.1.3.4.2
Saobraajni tokovi na
raskrsnicama
Vrste saobraajnih tokova

U naelu, postoje tri vrste saobraajnih
tokova na raskrsnicama:
- neprekinuti saobraajni tokovi,
- isprekidani saobraajni tokovi,
JP Putevi Srbije
kombinovani saobraajni tokovi.
Neprekidni saobraajni tok ine vozila koja se

na raskrsnici ne zaustavljaju, a isprekidani
saobraajni tok vozila koja se na raskrsnici
zaustavljaju (zbog spoljanjih inilaca:
saobraajni
znaci,
svetlosni
signalni
ureaji,). Kod kombinovanog naina
voenja, odreeni saobraajni tokovi u toku
vonje
kroz
raskrsnicu
zadravaju
karakteristike neprekidnog saobraajnog
toka, dok drugi dobijaju karakteristike
isprekidanog toka.
Saobraajne operacije izmeu saobraajnih
tokova
Na raskrsnicama dolazi izmeu dva
saobraajna toka razliitog pravca do
sledeih saobraajnih operacija:
ukrtanja
razdvajanja
udruivanja
preplitanja
Iz
nabrojanih
saobraajnih
manevara
proizlaze i mogui konflikti izmeu dva
saobraajna toka razliitog pravca (vidi
poglavlje 5.1).
5.1.3.4.3
Naini voenja saobraajnih

tokova na raskrsnicama
Razliite saobraajne tokove moemo na

raskrsnici voditi na vie naina, u zavisnosti
od tipa raskrsnice i kategorije meusobno
ukrtajuih puteva.
Izbor naina voenja saobraajnih tokova na
raskrsnici
odreuje
nivo
saobraajne
bezbednosti na raskrsnici (broj konfliktnih
taaka, njihov intenzitet, veliinu konfliktne
povrine) i obima graevinsko-tehnikih
reenja (potrebnih finansijskih sredstava).
Neprekidno voenje saobraajnih tokova
Neprekidno voenje se odvija kada svi
saobraajni tokovi u direktnoj vonji kroz
raskrsnicu
zadravaju
karakteristike
neprekidnog saobraajnog toka (primer:
prikljuenje i razdvajanje sa AP). To znai da
se sve saobraajne operacije razdvajanja,
prikljuivanja i preplitanja izvode bez
zaustavljanja. Takav nain voenja je mogu
ako su ispunjeni sledei uslovi:
- saobraajni tokovi su priblino jednakih
brzina,
JP Putevi Srbije
izmeu vozila koja se kreu jedno iza

drugog postoji dovoljno vremenskih
praznina,
obezbeena je dovoljna preglednost,
razdvajanje i prikljuenje se vre pod
otrim uglom,
na konfliktnim povrinama je mogua
samo jednosmerna vonja.
Prednosti neprekidnog voenja su:

- bezbedno i protono odvijanje saobraaja,
to obezbeuje veliki kapacitet,
- male vremenske gubitke,
a nedostaci:
- potreban je visok nivo koncentracije
uesnika
- velika opasnosti u sluaju pogrenih
saobraajnih operacija,
- veliki trokovi izvoenja.
Isprekidano voenje saobraajnih tokova
Kod tog naina voenja svi saobraajni
tokovi u raskrsnici dobijaju karakteristike
isprekidanog toka. To znai da, prilikom
ulaska u raskrsnicu, svi tokovi najpre
smanjuju brzinu kretanja ili se ak
zaustavljaju, a tek zatim slede druge
saobraajne operacije (primer: etvorokraka
raskrsnica dva ravnopravna puta).
Prednosti isprekidanog voenja su:
- bezbedno odvijanje saobraaja,
- potreban nii nivo koncentracije uesnika
nego u sluaju neprekidnog voenja,
- nii trokovi izvoenja nego u sluaju
neprekidnog voenja,
a nedostaci:
- veliki vremenski gubici saobraajnog toka,
- mala propusnost,
- nepotrebno zaustavljanje vozila na
sporednim saobraajnim pravcima,
Kombinovano voenje saobraajnih tokova
Kombinovano voenje je u praksi najei
nain voenja saobraajnih tokova. Kod tog
naina voenja, odreeni saobraajni tokovi
prilikom vonje kroz raskrsnicu zadravaju
karakteristike neprekidnog saobraajnog toka
(glavni saobraajni pravac - GP), a drugi
dobijaju karakteristike isprekidanog toka
(sporedni saobraajni pravac - SP) (primer:
semaforizovana raskrsnica, pravilo desne
strane, saobraajni znak II-2).
Ovaj nain voenja saobraajnih tokova
takoe ima svoje prednosti:
nain voenja pojedinih tokova je u

funkciji njihovog znaaja,
konfliktne povrine su male,
i nedostaci:
- povremeno nepotrebno zaustavljanje
vozila
na
sporednim
saobraajnim
pravcima,
- potrebna vea koncentracija uesnika u
saobraaju.
Za koji od nabrojanih naina voenja e se
projektant odluiti pri projektovanju, zavisi od
kriterijuma navedenih u poglavlju 4. Vanost i
redosled nabrojanih globalnih kriterijuma
zavisi od realnih uslova na terenu i razlikuje
se od sluaja do sluaja.
5.1.3.5
5.1.3.5.1
Slika 5.1.1 a.): Nekanalisana trokraka T

raskrsnica
Kanalisanje saobraajnih tokova

Opte
Kanalisanje saobraajnih tokova (slika 5.1.1)

znai kontrolisano voenje saobraajnih
tokova izmeu ili pored elemenata za
kanalisanje, koji mogu biti denivelisani ili ve
oznaeni na kolovozu odgovarajuom
horizontalnom signalizacijom.
Kanalisanje predstavlja princip ureenja
povrinske raskrsnice gde se svakom
saobraajnom toku (ili barem nekima od njih)
obezbeuje posebna saobraajna povrina u
zoni raskrsnice. Kanalisanjem se smanjuje
broj stvarnih konfliktnih taaka odn. veliina
konfliktne povrine.
Kanalisana raskrsnica obezbeuje bolju
preglednost i opaanje od strane uesnika,
stoga je i mogunost nepravilnih reakcija
vozaa prilikom prolaska kroz raskrsnicu
manja.
Kanalisanje moemo izvesti delimino ili
potpuno. Potpuno kanalisana raskrsnica je
nain ureenja raskrsnice, kada svaki
saobraajni tok ima svoju saobraajnu traku.
Slika 5.1.1 b.): Kanalisana trokraka T

raskrsnica
Merama kanalisanja se nekontrolisano
voenje saobraajnih tokova (slika 5.1.2)
menja
u
kontrolisano
(slika
5.1.3).
Kanalisanje mora biti izvedeno na takav
nain, da se vozau koji vozi preko poloaja
konfliktnih taaka omogui vonja kroz
raskrsnicu bez ikakvih iznenaenja u toku
kretanja.
JP Putevi Srbije
Slika 5.1.2 a.): Nekontrolisano voenje levog

skretanja na etvorokrakoj raskrsnici
Slika 5.1.3 b.): Kontrolisano voenje levog

skretanja na kanalisanoj etvorokrakoj
raskrsnici
5.1.3.5.2
Slika 5.1.2 b.): Nekontrolisano voenje levog

skretanja na etvorokrakoj raskrsnici
Slika 5.1.3 a.): Kontrolisano voenje levog

skretanja na kanalisanoj etvorokrakoj
raskrsnici
JP Putevi Srbije
Opta naela kanalisanja na

raskrsnicama i prikljucima
Opta naela po kojima se vri kanalisanje

saobraajnih tokova na povrinskoj raskrsnici
i prikljuku su:
- kanalisanje mora da sledi podsvesne
reakcije vozaa u vonji na raskrsnici, ali
ne sme biti element ograniavanja odn.
nelogine prisile.
- kanalisanje mora biti jasno i razumljivo;
- kanalisanje mora biti usklaeno sa
karakteristikama meusobno ukrtajuih
puteva i karakteristikama saobraajnih
tokova (raspoloiva povrina, obim
saobraajnog
optereenja,
struktura
saobraajnog toka, brzina kretanja);
- trokovi
izvoenja
(i
odravanja
elemenata kanalisanja) moraju biti
usklaeni sa
oekivanim
koristima
korisnika.
Zbog toga:
- saobraajne tokove koji se na raskrsnici
presecaju, moramo voditi kroz raskrsnicu
najkraim moguim putem i tako da se
seku to je vie mogue pod pravim
uglom;
- elementi
kanalisanja
moraju
biti
sastavljeni tako da spreavaju nepravilnu
vonju (slika 5.1.4);
- glavni saobraajni tokovi treba da budu u
toku vonje kroz raskrsnicu ometani samo
toliko, koliko je nuno neophodno;
9
za
sporedne
saobraajne
pravce
(skretanja)
potrebno
je
predvideti
odgovarajue trake za postrojavanje sa
odsecima za ekanje vozila (slika 5.1.5);
ogranienje brzine vonje na raskrsnici i
spreavanje
preticanja
postiu
se
ispravnim
voenjem
pojedinih
saobraajnih
traka
i
pravilnim
dimenzijama
pojedinih
elemenata
kanalisanja;
kanalisanje mora biti ureeno na takav
nain, da postoji dovoljan razmak izmeu
konfliktnih taaka, tako da se vozai
prilikom
prolaska
kroz
raskrsnicu
suoavaju sa donoenjem samo jedne
odluke (slika 5.1.6);
kanalisanje mora biti izvedeno tako da
konfliktne take budu to je mogue vie
fiksne (da ne menjaju svoj poloaj) i da
vozai mogu tano da utvrde njihov
poloaj u toku vonje kroz raskrsnicu; pri
tom je pravilna saobraajna signalizacija
od izuzetnog znaaja;
kanalisanje mora vozau da obezbedi

zatitu od drugih saobraajnih tokova na
raskrsnici;
elementi kanalisanja moraju da budu
izvedeni tako da omoguavaju pravilno
postavljanje saobraajne signalizacije,
smerokaza i svetlosnih signalnih ureaja i
javne rasvete; svi navedeni elementi
moraju biti postavljeni tako da ne ometaju
saobraaj (tako da ih vozila ne mogu
otetiti) i da ne ometaju (smanjuju)
preglednost;
na raskrsnicama sa veim saobraajnim
optereenjem (naroito u sluaju da
raskrsnice
nisu
semaforizovane),
potrebno je obezbediti odgovarajui
razmak izmeu glavnih saobraajnih
tokova kako bi se dobio odgovarajui
prostor za ekanje vozila (slika 5.1.7);
kanalisanje mora biti prilagoeno nainu
voenja saobraaja odn. karakteristikama
saobraajnih tokova.
Slika 5.1.4: Usmeravanje vozila merama kanalisanja - ostrva
Slika 5.1.5: Traka za postrojavanje sa povrinom za usmeravanje (ili saobraajnim ostrvom) za

levo skretanje na GP
a.)
b.)
c.)
Slika 5.1.6: Udaljenost izmeu konfliktnih taaka: a.) bez razmaka, b.) sa deliminim razmakom, c.)
sa dovoljnim razmakom
10
JP Putevi Srbije
Slika 5.1.7: Udaljenost glavnih saobraajnih tokova
5.1.3.6
5.1.3.6.1
Podela povrinskih raskrsnica i

prikljuaka
Podela povrinskih raskrsnica i
prikljuaka
Povrinske raskrsnice se prema obliku dele

na:
- (T) raskrsnice,
- (+) raskrsnice,
- krune raskrsnice,
5.1.3.6.2
Trokraka (T) raskrsnica i

prikljuak
Trokraka (T) raskrsnica je raskrsnica na kojoj

se SP pod pravim uglom ( = 9015) i
jednostrano prikljuuje na GP, pri emu
vozila na GP nastavljaju vonju pravo kroz
raskrsnicu (sl. 5.1.8).
a prikljuke na:
- (T) prikljuak,
- (+) prikljuak ,
- (V) prikljuak odvajanje jednosmernog
puta od GP.
U odnosu na broj krakova, povrinske
raskrsnice delimo na:
- raskrsnice sa tri kraka (trokrake),
- raskrsnice sa etiri kraka (etvorokrake),
- raskrsnice sa vie krakova (viekrake
pet ili vie krakova),
a na kraku voenje saobraaja moe biti
dvosmerno ili jednosmerno.
Dozvoljene povrinske raskrsnice na javnim
putevima i nekategorisanim putevima koji se
koriste za putni saobraaj su sledee:
- trokraka (T) raskrsnica i prikljuak,
- etvorokraka (+) raskrsnica,
- trokraka, etvorokraka i viekraka kruna
raskrsnica.
Slika 5.1.8: Trokraka (T) raskrsnica

Ukoliko je GP izveden tako da vozila na
raskrsnici uglavnom skreu, potrebno je tok
SP sprovesti tako, da je tok GP
nedvosmislen (sl. 5.1.9). Reenje na slici
5.1.9 a.) je dopustivo samo u podruju
naselja.
Bez obzira na oblik i broj krakova, raskrsnice

i prikljuke delimo po njihovoj lokaciji na:
- raskrsnice u naselju i
- raskrsnice van naselja.
JP Putevi Srbije
11
emu tok GP nastavlja pravo kroz raskrsnicu

(sl. 5.1.10 a).
Ukoliko je GP sproveden tako da veina
vozila na raskrsnici skree, u sluaju velikog
broja desnih skretanja ima smisla da se
izvedu trake za skretanje udesno ili da se
izvede kruna raskrsnica, a u sluaju velikog
broja skretanja ulevo potrebno je izvriti
izmenu toka voenja ose GP i SP.
Slika 5.1.9 a.): Nepravilno voenje GP u

trokrakoj raskrsnici
Par raskrsnica mogue je izvesti samo u

naselju kada je intenzitet saobraajnog toka
na glavnom saobraajnom pravcu manji ili
jednak 3500 vozila dnevno, a udaljenost
izmeu osa puteva koji se ukrtaju vea ili
jednaka dvostrukoj zaustavnoj duini (sl.
5.1.10 b).
Slika 5.1.9 b.): Pravilno voenje GP u

trokrakoj raskrsnici
5.1.3.6.3
etvorokraka (+) raskrsnica i

prikljuak
Slika 5.1.10 a.): etvorokraka (+) raskrsnica
etvorokraka (+) raskrsnica je raskrsnica na

kojoj je SP pod pravim uglom ( = 9015) i
obostrano preseca odn. ukrta se sa GP, pri
12
JP Putevi Srbije
Slika 5.1.10 b.): Par raskrsnica
5.1.3.6.4
Kruna raskrsnica
Kruna raskrsnica je kanalisana raskrsnica

krunog oblika sa sredinjim ostrvom koje
moe biti neprohodno, delimino prohodno ili
prohodno za vozila i krunim kolovozom u
koji se uliva tri ili vie kraka puta i po kojem
se odvija vonja u smeru suprotnom od
smera kazaljke na satu.
Krune raskrsnice su raskrsnice sa
kombinacijom neprekidnog i isprekidanog
voenja saobraajnog toka, u kojima GP
predstavlja kruni saobraajni tok, a SP
saobraajne tokove na ulivu i izlivu iz krune
raskrsnice.
Naela i uslovi projektovanja krunih
raskrsnica obraeni su odvojeno, u
posebnom priruniku.
5.1.3.6.5
Osnove tipskih reenja

raskrsnica i prikljuaka
U nastavku navodimo tipska

raskrsnica
i
prikljuaka
sa
primerenosti njihove upotrebe.
JP Putevi Srbije
PRIKLJUAK TIP I
Prikljuak sporednog puta na glavni
saobraajni pravac oblikujemo po tipu I u
sluajevima kada na putu sa pravom
prvenstva prolaza nije potrebna posebna
traka za skretanje ulevo. Bez obzira na
upotrebljene projektno-tehnike elemente
sporednog saobraajnog pravca, potrebno je
da to bude put sa dve trake, najmanje u
duini prikljunog kraka (min. 25m) (sl.
5.1.11).
PRIKLJUAK TIP II
Prikljuak tipa II (sl. 5.1.12 i sl. 5.1.13) biramo
u sluaju kada je na GP potrebna posebna
traka za levo skretanje. U tom sluaju
moramo na sporednom putu izvesti
usmeravajue ostrvo u obliku kapljice i levo
od njega jo trougaono saobraajno ostrvo.
Traka za skretanje desno se predvia po
potrebi uzimajui u obzir potreban nivo
propusnosti prikljuka na kraju planirano
razdoblja.
reenja
opisom
13
Slika 5.1.11: Prikljuak TIP I bez mera kanalisanja
Slika 5.1.12: Prikljuak TIP II (bez trake za skretanje desno)
Slika 5.1.13: Prikljuak TIP II (sa trakom za skretanje desno)
PRIKLJUAK TIP III

Prikljuak (sl. 5.1.14) oblikujemo po tipu III u
sluaju kada se kolovoz GP sastoji od etiri ili
vie saobraajnih traka. Ovaj tip prikljuka
mora biti obavezno ureen po principu
vremenske raspodele saobraajnih tokova
odn.
opremljen
svetlosnim
signalnim
ureajima.
14
Na GP moraju postojati odvojene trake za

skretanje.
Vrednost prilagoavanja Du za izraunavanje
procenjenog nivoa buke s obzirom na
udaljenost izvora buke (sredina kolovozne
trake i 0.5 m iznad kolovoza) od mesta za
koje se proraun vri odreuje se primenom
sledee jednaine:
JP Putevi Srbije
Slika 5.1.14: Prikljuak TIP III
RASKRSNICA TIP I
Raskrsnicu oblikujemo po tipu I u sluajevima
kada na glavnom saobraajnom pravcu nije
potrebna posebna traka za skretanje levo. Na
raskrsnici oblikovanoj po tom tipu, ne
uzimamo u obzir elemente kanalisanja.
Jedini izuzetak predstavljaju dva ostrva u
obliku kapljice koja se nalaze u osama
sporednih puteva (sl. 5.1.15).
U sluaju da maksimalni asovni saobraajni

obim na sporednom saobraajnom pravcu ne
prelazi 20 vozila na as i ukoliko irina
sporednog saobraajnog pravca ne prelazi
4,5m, kapljice je mogue izostaviti.
Bez obzira na upotrebljene projektnotehnike elemente sporednih saobraajnih
pravaca, potrebno je da to budu putevi sa
dve trake, najmanje u duini prikljunog
kraka (min. 25m).
RASKRSNICA TIP II
Raskrsnicu (sl. 5.1.16 i 5.1.17) tipa II biramo
u sluaju da je na GS potrebno uvoenje
posebne trake za skretanje ulevo. U tom
sluaju moramo na sporednim putevima
izvesti dva ostrva u obliku kapljice i levo od
njih jo trougaono saobraajno ostrvo.
Traka za skretanje udesno predvia se po
potrebi, odn. uzimajui u obzir potreban nivo
propusnosti raskrsnice na kraju planiranog
razdoblja.
Slika 5.1.15: Raskrsnica TIP I sa kapljicama
JP Putevi Srbije
15
Slika 5.1.16: Raskrsnica TIP II (bez saobraajne trake za skretanje desno)
Slika 5.1.17: Raskrsnica TIP II (sa saobraajnom trakom za skretanje desno)

RASKRSNICA TIP III
Raskrsnicu (sl. 5.1.18) oblikujemo po tipu III
u sluaju kada se kolovoz GP sastoji od etiri
ili vie saobraajnih traka. Ovaj tip raskrsnice
mora biti obavezno ureen po principu
vremenske raspodele saobraajnih tokova

odn.
opremljen
svetlosnim
signalnim
ureajima. Na GP moraju imati i leva i desna
skretanja svoju odvojenu traku za skretanje
Slika 5.1.18: Raskrsnica TIP III
16
JP Putevi Srbije
RASKRSNICA TIP IV (raskrsnica tip II kod

denivelisane raskrsnice)
Raskrsnice oblikujemo po tipu IV (sl. 5.1.19)
tada kada se oba puta koja se ukrtaju
nalaze na razliitim nivoima, a njihov obim
saobraaja je veliki.
semafora, ili je nemogue obezbediti

odgovarajuu duinu traka za prestrojavanje
za zaustavljanje vozila, naroito ukoliko su
vei nagibi nivelete kolovoza, mogue je
predvideti
samo
ukrtaj
pojedinih
saobraajnih pravaca.
Ovaj tip raskrsnice se koristi kada to zahteva

saobraajna bezbednost (npr. nepovoljna
konfiguracija terena za izvoenje povrinske
raskrsnice).
Kvadrant u kojem se locira spojnica odreuje

se uz pomo pravca najjaeg saobraajnog
toka
Kada na raskrsnici sa velikim saobraajnim

optereenjem preovlauju dva saobraajna
toka koja se ukrtaju, tako da je nemogue
obezbediti kontrolisano raspodelu pomou
Ravni odseci koji ine trasu spojnice, nisu

jednake duine. Odseku spojnice koja se
povezuje sa nieleeim putem (bolja
preglednost), pripada dua spojnica.
Slika 5.1.19: Raskrsnica TIP IV
5.1.3.6.6
Dozvoljeni tipovi raskrsnica i

prikljuaka
Zbog sagledljivosti i razumljivosti, te

bezbednog
voenja
saobraaja
nije
dozvoljeno planirati druge tipove raskrsnica ili
prikljuaka (Y), (X), (A), (K), (). Postojee
nedozvoljene tipove raskrsnica je prilikom
JP Putevi Srbije
rekonstrukcija potrebno preurediti u jedan od

dozvoljenih tipova raskrsnica, kao to je
prikazano na slici 5.1.20. Preureenjem se
postie ukrtanje pod pravim uglom, kod
kojeg je zona preglednosti najpravilnijeg
oblika.
17
U
sluaju
rekonstrukcije
postojeeg
nedozvoljenog tipa raskrsnice, odluku o
odabiru jednog od dozvoljenih tipova
raskrsnice potrebno je doneti na osnovu
zahtevane propusnosti raskrsnice na kraju
planiranog perioda, usmerenja glavnog

saobraajnog pravca, okolne izgraenosti,
raspoloivog prostora i analize saobraajne
bezbednosti
Nedozvolje
n oblik
Dozvoljen oblik
Slika 5.1.20: Naini preureenja postojeih nedozvoljenih tipova raskrsnica u dozvoljeni tip
5.1.4 SAOBRAAJNA BEZBEDNOST NA

RASKRSNICAMA I PRIKLJUCIMA
5.1.4.1 Konflikti izmeu motorizovanih
uesnika u saobraaju
Konfliktom na raskrsnici ili prikljuku smatra
se svaki dogaaj nastao u toku vonje na
raskrsnici kada zbog pogrenog reagovanja
ili nereagovanja jednog ili vie motorizovanih
uesnika u saobraaju doe do mogunosti
nastanka opasnog dogaaja saobraajne
nezgode.
Konflikt moe, ali i ne mora da se zavri
saobraajnom nezgodom. U sluaju da se ne
okona saobraajnom nezgodom, taj dogaaj
zovemo zamalo nesrea (''almost an
accident'').
Konflikti na raskrsnicama i prikljucima se u
naelu dogaaju na unapred poznatim
mestima koje nazivamo konfliktne take.
18
Konfliktne take su mesta na raskrsnicama ili

prikljucima gde zbog razliitih saobraajnih
manevara moemo oekivati potencijalne
opasne situacije.
Povrina koja je ograniena vanjskim
konfliktnim takama, naziva se konfliktna
povrina.
Konflikti u podruju raskrsnice ili prikljuka se
uglavnom javljaju u takama gde se
saobraajni tokovi presecaju, odvajaju
(razdvajaju), udruuju ili prepliu. U skladu sa
tim, konfliktne take se dele na take:
ukrtanja
razdvajanja
udruivanja
preplitanja
Teoretski, broj konfliktnih taaka zavisi od
tipa raskrsnice i broja prikljunih krakova
raskrsnice, a praktino i od drugih inilaca
(saobraajnog
optereenja
raskrsnice,
upotrebljenih mera za kanalisanje raskrsnice,
JP Putevi Srbije
broja traka na krunom kolovozu krune

raskrsnice ).
saobraajnog toka,
saobraajne povrine.
Povrina raskrsnice ili prikljuka koja je

ograniena vanjskim konfliktnim takama,
naziva se konfliktna povrina.
Konflikti ukrtanja nastupaju na mestima gde

se dva toka motorizovanih i nemotorizovanih
uesnika ukrtaju (npr. peaki i/ili biciklistiki
prelaz)
Teoretski, etvorokraka raskrsnica sa dva

dvosmerna puta ima 32 konfliktne take (16
ukrtanja, 8 razdvajanja i 8 udruivanja), a
jednotrana kruna raskrsnica samo 8 taaka
nieg reda (4 razdvajanja i 4 udruivanja) (sl.
5.1.21).
ukrtanje tokova
razdvajanje tokova
udruivanje tokova
ako
koriste
iste
Konflikti razdvajanja nastupaju na mestima

gde se tok nemotorizovanih uesnika odvaja
od zajednikog toka motorizovanih i
nemotorizovanih uesnika (npr. poetak
biciklistike staze).
Konflikti prikljuivanja nastaju na mestima
gde se odvojeni tok nemotorizovanih
uesnika prikljuuje toku motorizovanih
uesnika (npr. kraj biciklistike staze).
Navedene
konfliktne
take
izmeu
motorizovanih i nemotorizovanih uesnika u
saobraaju praktino nije mogue eliminisati
(izuzetak je denivelisano voenje), zato je
projektovanju takvih mesta potrebno posvetiti
veliku panju.
5.1.5 PROJEKTNO-TEHNIKI ELEMENTI
RASKRSNICA I PRIKLJUAKA
Slika 5.1.21: Konfliktne take u etvorokrakoj

raskrsnici
Nivo
saobraajne
bezbednosti
na
raskrsnicama i prikljucima moemo poveati
smanjenjem broja konfliktnih taaka i
smanjenjem veliine konfliktne povrine,
preduzimajui sledee:
- ukidanje pojedinih krakova raskrsnice,
(promena iz (+) u (T)),
- uvoenje jednosmernih puteva,
- zabranu skretanja i/ili okretanja na
raskrsnici,
- kanalisanje raskrsnice,
- promenu tipa raskrsnice (videti poglavlje
5.1.3.6.6).
Opravdanost planiranih mera za poboljanje
saobraajne
bezbednosti
potrebno
je
proveriti procenom saobraajne adekvatnosti
susednih raskrsnica i prikljuaka.
5.1.4.2
Konflikti izmeu motorizovanih i

nemotorizovanih uesnika u
saobraaju
Konflikti izmeu motorizovanih uesnika i

peaka i/ili biciklista javljaju se na mestima
ukrtanja njihovih tokova, te razdvajanja i
prikljuivanja od prethodno zajednikog
JP Putevi Srbije
5.1.5.1
Opte
Projektno-tehniki elementi raskrsnica i

prikljuaka su elementi sa kojima ili u odnosu
na koje oblikujemo raskrsnice i prikljuke.
To su svi oblikovni elementi raskrsnice i
prikljuka koji obezbeuju bezbednu, udobnu
i ekonominu vonju na raskrsnici ili
prikljuku.
5.1.5.2
5.1.5.2.1
Projektni elementi
Elementi poprenog profila puta
u raskrsnici
Elementi poprenog profila ukrsnih puteva u

zoni povrinske raskrsnice i prikljuka su, u
naelu, jednaki elementima puteva van zone
raskrsnice, a njihove dimenzije zavise od
dozvoljene brzine u raskrsnici i eventualnih
posebnih zahteva vonje u raskrsnici.
5.1.5.2.2
Elementi situacionog plana puta

u podruju raskrsnice i prikljuka
U
neposrednom
podruju
ukrtanja
preglednost je od izuzetnog znaaja.
Preglednost
obezbeujemo
izborom
19
adekvatnih elemenata situacionog plana ose

ukrsnih puteva.
Odgovarajui elementi su prava i kruna
kriva
odgovarajueg
poluprenika.
Odgovarajua veliina radijusa proizlazi iz
dozvoljene brzine na raskrsnici.
Pri voenju trase ukrsnih puteva potrebno je
uzeti u obzir sledee:
- osovine ukrsnih puteva ili prikljuaka treba
da se ukrtaju to je mogue vie pod
o
o
pravim uglom (90 15 ),
- ose ukrsnih puteva treba da budu ravne
na zavrnim delovima, pred samim
ukrtanjem,
- u izuzetnim sluajevima, kada se
raskrsnica nalazi na krivini, centar
raskrsnice treba da bude postavljen na

prevojnoj taki krivina,
idealno je da u neposrednom podruju
ukrtanja ose ukrsnih puteva budu ravne,
kod prikljuaka je mogua i kombinacija,
kada je jedna od osa ravna, a druga je u
krunoj krivini. U tom sluaju mora
prikljuak da bude postavljen na
spoljanjoj strani krivine. Prikljuivanje na
unutranjoj strani krivine nije dozvoljeno
(sl. 5.1.22) odn. dozvoljeno je samo u
sluaju
ako
je
zadovoljen
uslov
preglednosti. Isto vai i za raskrsnice. U
sluaju da nije mogue zadovoljiti
navedeni uslov, potrebno je potraiti
drugu lokaciju za raskrsnicu, ili raskrsnicu
rekonstruisati u jedan od dozvoljenih
tipova raskrsnica (videti sl. 5.1.20).
Slika 5.1.22: Odgovarajue, delimino odgovarajue i neodgovarajue prikljuivanje u krivini
Lukovi
skretanja
na
raskrsnicama i prikljucima
povrinskim
Lukovi
skretanja
na
povrinskim
raskrsnicama i prikljucima moraju biti
sastavljeni od tri kruna luka (korpasta krivina
- trocentrina kriva), ije dimenzije su u
meusobnom odnosu R1: R2 : R3 = 2 : 1 : 3.
R2 je minimalna vrednost radijusa skretanja
koju diktiraju konstruktivne osobine vozila i
razlikuju se u zavisnosti od tipa vozila.
Minimalne vrednosti lukova skretanja za
razliite tipove vozila prikazane su u tabeli
5.1.4.
20
Tabela 5.1.4: Minimalne vrednosti lukova

skretanja za razliite tipove vozila
Tip vozila
putniko
vozilo
kamioni i
autobusi
sedlasti
tegljai i
kamioni sa
prikolicama
zglobni
autobusi
Radijusi lukova skretanja R2 m

desno skretanje
levo
sa
bez
skretanje razdelnim
razdelnih
ostrvima
ostrva
6
10
10
12
10
12
15
12
15
25
15
JP Putevi Srbije
Na krunim raskrsnicama se korpasta krivina

ne koristi za oblikovanje uliva u raskrsnicu i
izliva iz raskrsnice. Dimenzije ulivnih i izlivnih
radijusa zavise od veliine krune raskrsnice,
broja saobraajnih traka u krunom toku i
oblika razdelnog ostrva. Detaljnije je
oblikovanje uliva i izliva iz krunih raskrsnica
opisano u posebnom priruniku Krune
raskrsnice.
Bez obzira na to, da li oblikujemo krunu
raskrsnicu ili neki drugi tip povrinske
raskrsnice,
potrebno
je
adekvatnost
upotrebljenih lukova skretanja i pokrivene
povrine proveriti ablonom ili odgovarajuim
raunarskim alatom, za merodavno vozilo i
za sve pravce vonje, te izvedenu proveru
grafikim putem dokumentovati. Navedena

grafika provera ini sastavni deo projektne
dokumentacije.
5.1.5.2.3
Elementi podunog profila
Poduni i popreni nagibi ukrsnih puteva

Maksimalni poduni nagib nivelete GP ne
treba u zoni ukrtaja da prelazi vrednost smax
4 %. U sluaju da u zoni neposrednog
ukrtaja na GP smax 4 %, u zoni ukrtaja ga
je potrebno smanjiti na 4 % (sl. 5.1.23).
Slika 5.1.23: Profil nivelete GP u zoni neposrednog ukrtaja
Idealna situacija je kada je poduni nagib

jednog ukrsnog puta jednak poprenom
nagibu drugog ukrsnog puta ili prikljuka.
istovremeno i vrednost maksimalnog nagiba

SP u zoni neposrednog ukrtaja.
Za odreivanje podunog profila SP

merodavan je popreni nagib kolovoza GP.
Podruje podunog loma nivelete koje
nastaje zbog uzdunog nagiba SP, potrebno
je prilagoditi poprenom nagibu kolovoza GP.
U podruju neposrednog ukrtanja on ne
treba da bude vei od 2,5%, ukoliko je tok
trase GP ravan. Ako je tok trase GP u luku,
ne bi trebalo da prelazi 4 %, to je
U drugim sluajevima dozvoljeno je izvoenje

preloma (sl. 5.1.24), uz zadovoljena tri
uslova:
- poduni nagib sporednog saobraajnog
pravca mora biti manji ili jednak sSPS
2,5 %,
- radijus vertikalne krive mora biti vei ili
jednak rV 500,
- zbir poprenog nagiba GP i podunog
nagiba SP mora biti qGPS + sSPS 5 %.
JP Putevi Srbije
21
PRELOM
Slika 5.1.24: Izvoenje preloma na SP u zoni neposrednog ukrtaja
Kod viekrakih raskrsnica popreni nagib

moe biti i manji od qmin, ali ne manji od qmin =
1,0 %.
Na krunim raskrsnicama moramo zadovoljiti
uslov da poduni nagib niveleta prikljunih
puteva bude jednak poprenom nagibu
krunog
kolovoza,
barem
u
zoni
neposrednog prikljuivanja.
Poluprenik vertikalno zaokruenje na GP u
naelu odreujemo tako, da je rv rv min i da
vertikalno zaokruenje ne zalazi u zonu
kolovoza sporednog saobraajnog pravca ili
zonu krunog kolovoza.
Minimalni poduni nagib puteva u zoni
neposrednog
ukrtaja
uslovljen
je
predvienim napravama za odvodnjavanje. U
zoni neposrednog ukrtaja minimalni poduni
nagib ne treba da bude manji od 0.5 %.
U izuzetnom sluaju, kada su nivelete
ukrsnih
puteva
potpuno
horizontalne,
potrebno je obezbediti posebne mere
odvodnjavanja kolovoza.
Poduni profil po ivici kolovoza na raskrsnici
sastavni je deo projektne dokumentacije
svake
rekonstrukcije
i
novogradnje
raskrsnice.
Vertikalne krive
Krive preloma nivelete na raskrsnicama
izvode se na isti nain kao na otvorenim
deonicama puta.
m
rmin 0,25 PZ2
gde je PZ u funkciji brzine na ukrsnim
putevima i predstavlja zaustavnu preglednu
duinu.
22
Voenje nivelete
Opta naela oblikovanja visinskog toka
trasa ukrsnih puteva su:
- prave, kao elementi uzdunog voenja
ukrsnih
puteva,
predstavljaju
odgovarajue elemente za lokaciju
raskrsnice ili prikljuka,
- konkavne vertikalne krive na ukrsnim
putevima
predstavljaju
odgovarajue
elemente za lokaciju raskrsnica ili
prikljuka,
- konkavno vertikalno zaokruenje na GP u
kombinaciji
sa
pravom
na
SP
predstavljaju
manje
odgovarajue
elemente za lokaciju raskrsnice ili
prikljuka,
- konveksne krive, kao elementi uzdune
trase ukrsnih puteva, predstavljaju
neodgovarajuu kombinaciju za lokaciju
raskrsnice ili prikljuka i treba ih
izbegavati.
- konveksno vertikalno zaokruenje na GP
u kombinaciji sa pravom na SP
predstavljaju neodgovarajuu kombinaciju
za lokaciju raskrsnice ili prikljuka i treba
ih izbegavati,
- u neposrednoj zoni raskrsnice treba
izbegavati prevelike uzdune nagibe, jer
prouzrokuju due vremensko trajanje
prolaska vozila, negativne poprene
nagibe traka za skretanje, opasnost od
klizanja vozila pri manjoj hrapavosti
kolovoza kao i jai dotok vode po
kolovozu u podruje raskrsnice,
- ukoliko se na GP nalazi dvostrani
popreni nagib, potrebno ga je u
neposrednoj zoni ukrtaja smanjiti na
1,5%,
- krivina loma nivelete izvodi se sa takvim
radijusom rv, da u podruju 25 m od ivice
kolovoza GP poduni nagib SP ne prelazi
vrednost 2,5 %.
JP Putevi Srbije
5.1.5.2.4
Saobraajne trake
tih traka vee u sluaju da se trake izvode uz

drugu manipulativnu traku ili saobraajno
ostrvo i u zoni krivina skretanja.
Manipulativne saobraajne trake
irine pojedinih vrsta saobraajnih traka u

povrinskoj raskrsnici (sl. 5.1.25) date su u
tabeli 5.1.5.
irine manipulativnih traka odreujemo na isti

nain kao kod otvorenih deonica puta van
zone ukrtaja, uzimajui u obzir da su irine
Slika 5.1.25: Vrste saobraajnih traka u raskrsnici

Tabela 5.1.5: irine pojedinih vrsta saobraajnih traka
Vrsta saobraajne
trake
b1 m
b2 m
irina saobraajne trake

Preporuena m
Minimalna m
jednaka irini van zone raskrsnice
2,75 (2,5)
zavisi od b1
(b2 = b1)
b2 = b1 - 0,25; b2 min = 2,5
b3 m
jednaka irini van zone raskrsnice
2,75 (2,5)
b4 m
zavisi od merodavnog vozila
b5 m
5,5
4,5
Napomena: Vrednosti koje su date u zagradama smeju da se upotrebe samo u izuzetnim

sluajevima i tada je to potrebno dodatno opravdati argumentima.
irine ulazne, izlazne i krune trake u
krunim raskrsnicama zavise od prenika
krune raskrsnice i date su u posebnom
priruniku Krune raskrsnice.
Ako u raskrsnici nema dovoljno prostora za

izvoenje odvojene trake za levo i desno
skretanje, prednost ima izvoenje trake za
levo skretanje.
Trake za levo skretanje
Traka za levo skretanje (sl. 5.1.26) je

sastavljena iz tri deonice:
lA
duina deonice za ekanje m,
lZ
duina deonice za koenje m,
lSP
duina deonice za promenu vozne
trake m,
l
duina deonice na kojoj se vri
proirenje m.
Trake za levo skretanje su manipulativne

saobraajne trake namenjene vozilima koja
na raskrsnici skreu ulevo. Poinju pre
raskrsnice i zavravaju se iza raskrsnice,
tako da u zoni neposrednog ukrtaja sa
drugim trakama zadravaju samo isprekidanu
levu liniju vodilju, odreenu Pravilnikom o
saobraajnim znakovima na putevima.
JP Putevi Srbije
23
Slika 5.1.26: Elementi traka za skretanje

pneumatika i kolovoza (fTD = 80% fTM) .
Deonica za koenje lZ je namenjena koenju

vozila od brzine VZ do potpunog zaustavljanja
(VK = 0). Deonica za koenje poinje u
zadnjoj taki deonice za promenu vozne
trake i zavrava u prvoj taki trake za
ekanje.
Duina deonice za koenje zavisi od brzine

kretanja na raskrsnici, uzdunog nagiba
deonice i obima saobraajnog toka od kojeg
se odvaja levo skretanje (tabela 5.1.6).
Duina deonice za koenje rauna se po

sledeem obrascu:
lZ
v Z vK
s
2 g fTD
100
Deonica za promenu vozne trake lSP je

namenjena saobraajnoj operaciji promene
saobraajne trake odn. prelasku vozila iz
saobraajne trake za vonju pravo u traku za
levo skretanje.
Duine tih deonica odreujemo uzimajui u

obzir vrednosti minimalnog radijusa skretanja
iz jedne saobraajne trake u drugu, odnosno
uzimajui u obzir maksimalnu vrednost
bonog ubrzanja ar.
gde je:
vZ projektovana
brzina
u
podruju
raskrsnice m/s,
vK konana brzina na kraju trake za
koenje m/s,
s
poduni nagib sporednog saobraajnog
pravca %
fTD dozvoljena tangencijalna komponenta
koeficijenta
prijanjanja
izmeu
Duine deonica za promenu vozne trake u

funkciji brzine na podruju raskrsnice date su
u tabeli 5.1.7.
Tabela 5.1.6: Duina deonice za koenje (lZ)

Poduni nagib s [%] i brzina na raskrsnici Vk [km/h]
Saobraajni obim od kojeg se
odvaja levo skretanje [voz./h]
s-4%
s4%
-4%<s<4%
40
50
60
70
40
50
60
70
40
50
60
70
< 400
10
20
10
15
10
> 400
25
40
20
30
15
20
Tabela 5.1.7: Duina deonice za promenu vozne trake (zaokruene vrednosti)
24
VK km/h
40
50
60
70
lSP [m
25
30
35
40
JP Putevi Srbije
Proirenje kolovoza, koje je potrebno zbog

dodavanja trake za levo skretanje, izvodimo
u duini l. Duinu l najlake izraunamo
ukoliko je tok pruanja kraka raskrsnice ili
prikljuka kojem dodajemo manipulativnu
saobraajnu traku prav:
l VK
i
3
faktor koji zavisi od vrste elemenata

trase kraka i poloaja (strane) proirenja
[-]; vrednosti faktora e date su u tabeli
5.1.8.
Tabela 5.1.8: Vrednosti faktora e
e kod proirenja
gde je:
l
duina na kojoj vrimo proirenje [m],
VK raunska brzina u raskrsnici [km/h],
i
veliina proirenja [m]; ako je proirenje
jednostrano, onda i = 2 (irina trake za
levo skretanje), a kod obostranog
proirenja i = 2/2; ako je uz ivicu trake
za skretanje i razdelna traka, dodajemo
irini (i) i irinu razdelne trake.
Ako se krak, kojem dodajemo traku za levo
skretanje, prostire u krivini radijusa R,
raunamo duinu l po obrascu:
l VK i e
gde je:
l
duina na kojoj vrimo proirenje [m],
VK raunska brzina u raskrsnici [km/h],
i
veliina proirenja [m],
Element
trase
sa unutranje
strane
sa spoljanje
strane
Kruna
krivina
2,6
3,0
Klotoida
3,0
5,0
U naelu, prav kolovoz proirujemo sa obe

strane, dok se u krivini kolovoz proiruje du
unutranje ivice. Sredinje koordinate in
proirenja, u sredinjoj taki n koja je za l n
udaljena od poetka proirenja duine
l,dobijamo pomou podataka za en, koji su
dati u tabeli 5.1.9 (sl. 5.1.27).
Proirenja
in
jednainom:
in en i
izraunavamo
sledeom
Slika 5.1.27: Proirenja u sredinjim takama

Tabela 5.1.9: Vrednosti u sredinjim takama proirenja
ln
l
en
ln
l
en
ln
l
en
0,00
0,05
0,10
0,15
0,20
0,25
0,30
0,0000
0,0050
0,0200
0,0450
0,0800
0,1250
0,1800
0,35
0,40
0,45
0,50
0,55
0,60
0,65
0,2450
0,3200
0,4050
0,5000
0,5950
0,6800
0,7575
0,70
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
0,8200
0,8750
0,9200
0,9550
0,9800
0,9950
1,0000
JP Putevi Srbije
25
Da prilikom proirenja kolovoza sa unutranje

strane krivine radijusa R ne bismo prekoraili
vrednost minimalnog radijusa Rmin, koji vai
za unapred odreenu raunsku brzinu,
moramo ispuniti uslov:
1
1 4i

Rmin R l2
Ako ne ispunimo ovaj uslov, moramo na
adekvatno poveati duinu na kojoj
proirujemo kolovoz. Jo bolje reenje u tom
sluaju je, da ivicu proirenog kolovoza
oblikujemo kao trocentrinu krivinu, sa
odgovarajue dugakom prelaznom krivom.
Deonica za ekanje vozila lA namenjena je
ekanju vozila na vremensku prazninu
izmeu vozila iz suprotnog smera koja
nastavljaju vonju pravo kroz raskrsnicu.
Slika 5.1.28: Konstrukcija trake za desno

skretanje na raskrsnicama vangradskih
puteva
Duina deonice za ekanje mora iznositi

najmanje 20m i najvie 40m, to zavisi od
intenziteta saobraajnog toka koji skree, kao
i od njegove strukture.
Trake za desno skretanje
Trake za desno skretanje namenjene su
vozilima koja u raskrsnici skreu udesno.
Prilikom postavljanja tih traka meu elemente
poprenog profila puta, u raskrsnici se
javljaju razdelna ostrva i ostrva za peake.
Traku za desno skretanje ini deonica za
promenu saobraajne trake, deonica za
koenje i deonica za skretanje. Deonicu za
promenu saobraajne trake oblikujemo na isti
nain kao kod traka za levo skretanje.
Deonicu za koenje oblikujemo isto kao kod
traka za levo skretanje, s tim da njenu duinu
odreuju vrednosti poetne i konane brzine.
U sluaju, kada se na deonici za skretanje
nalazi peaki prelaz, vrednost konane
brzine je nula. U sluaju kada vozila imaju
posebnu saobraajnu traku posle deonice za
skretanje i na izlazu iz raskrsnice, te ukoliko
se na deonici za skretanje ne nalazi peaki
prelaz, vrednost konane brzine je vea od
nule.
Traka za desno skretanje moe biti i
skromnijeg oblika: sa jednim radijusom, sa
trocentrinom krivom ili "klasino" - radijus sa
prelaznicama
za
oblikovanje
desnih
skretanja.
U
tom
sluaju
postupak
konstrukcije je neto drugaiji (sl. 5.1.28 i sl.
5.1.29).
26
Slika 5.1.29: Konstrukcija trake za desno

skretanje na raskrsnicama gradskih puteva
Izvoenje trake za desno skretanje sa
namenom za usporavanje i ubrzavanje vozila
ispred odn. posle benzinske stanice
obavezno je u sluajevima kada je
saobraajnica kategorisana kao G ili R.
Izuzetak su RT putevi.
Bez obzira na to, da li oblikujemo krunu
raskrsnicu ili neki drugi tip povrinske
raskrsnice,
potrebno
je
adekvatnost
upotrebljenih irina traka za skretanje i
pokrivene povrine proveriti ablonom ili
odgovarajuim raunarskim alatom, za
merodavno vozilo i za sve pravce vonje, te
izvedenu
proveru
grafikim
putem
dokumentovati.
Pokrivene povrine ne smeju izlaziti van ivica
saobraajne povrine.
Dokumentovana
grafika
provera
sastavni deo projektne dokumentacije.
ini
JP Putevi Srbije
Ivine trake
Ivine trake se i u zoni raskrsnice izvode uz
spoljanje ivice kolovoza.
irina ivine trake koja se nalazi uz
saobraajnu traku, u podruju raskrsnice
jednaka je irini ivine trake na deonici puta
van podruja raskrsnice, a zavisi od irine
saobraajne trake u raskrsnici.
Ivina traka izvodi se i uz razdelna ostrva u
podruju raskrsnice, u sluaju kada su ta
ostrva denivelisana.
Slika 5.1.30 a.): Usmeravajue ostrvo

trougaonog oblika
irine ivinih traka date su u posebnom

priruniku.
5.1.5.2.5
Saobraajna ostrva na
raskrsnicama
Saobraajna ostrva su povrine raskrsnice

koje
nisu
namenjene
za
saobraaj
motorizovanih uesnika u saobraaju.
Izvode se kao denivelisane povrine ili kao
povrine
koje
su
oznaene
samo
horizontalnom
signalizacijom
(povrine
zabrane).
Namena saobraajnih ostrva je razdvajanje
motorizovanih od nemotorizovanih uesnika
u saobraaju ili razdvajanje pojedinanih
smernih tokova motorizovanih uesnika u
saobraaju.
Na raskrsnicama se javljaju sledee vrste
saobraajnih ostrva:
a) Ostrva za motorizovane uesnike
- usmeravajua ostrva
- razdelna saobraajna ostrva
b) Ostrva za peake i biciklistike prelaze
Usmeravajua ostrva
Usmeravajua ostrva su glavni element
kanalisanja
saobraanih
tokova
motorizovanih uesnika na raskrsnici.
Mogua su dva oblika ostrva (trougao (sl.
5.1.30) ili suza), i ona mogu da se izvedu kao
izdignuta (fiziki izvedena ostrva - donja
granica povrine oivienog ostrva 8 do 10
2
m ) ili samo beleena horizontalnom
signalizacijom.
JP Putevi Srbije
Slika 5.1.30 b.): Usmeravajue ostrvo

trougaonog oblika
Trougaono
usmeravajue
ostrvo
se
projektuje tako, da se nacrtaju paralele
konstruktivnim linijama, koje od njih
odmaknemo za irinu ivine trake. Tako
odreene
linije
predstavljaju
konture
denivelisanog ostrva, ije prelome i take
ukrtanja je potrebno zaobliti lukom
odgovarajueg radijusa (Ro). Veliina
radijusa zaobljenja zavisi od ugla presecanja
linija, a radijus zaobljenja ne sme biti manji
od 0,5m.
U naelu, suze se dele na one, koje se
koriste na raskrsnicama gde na GP nema
posebnih traka za levo skretanje, i na suze
koje se koriste na raskrsnicama gde na GP
postoje odvojene trake za levo skretanje.
Bez obzira na to, da li u raskrsnici na GP
postoji traka za levo skretanje ili ne,
pokrivene povrine merodavnih vozila mogu
da se dodiruju prilikom levog skretanja (slika
5.1.31 b) odn, mogu da budu na
meusobnom rastojanju (sl 5.1.31 c) (kod
levog skretanja sa SP na GP iznosi bmin = 6,0
m, a kod levog skretanja sa GP na SP iznosi
bmin = 8,0 m za R2 15 m, odn. bmin = 10,0 m
za R2 < 15 m).
27
Samo na putevima i prikljucima sa manjim

saobraajnim optereenjem (PGDSGPS
1500 vozila/dan i PGDSSPS 500 vozila/dan)
moe pokrivena povrina merodavnog vozila
koje skree sa GP na SP da se preklopi sa
saobraajnom povrinom za levo skretanje

sa SP na GP (sl. 5.1.31a). Isto vai i za
pokrivenu povrinu merodavnog vozila koje
sa SP skree desno na GP.
a.)
b.)
c.)
Slika 5.1.31: Pokrivene povrine merodavnih vozila kod levog/desnog skretanja
Postupci projektovanja se meusobno

razlikuju i u vezi sa uglom ukrtanja . U
nastavku su prikazane samo dve konstrukcije
suze za dozvoljeni ugao ukrtanja. U sluaju
da je ugao ukrtanja vei ili manji od
dozvoljenog, prvo je potrebno osu SP
preoblikovati tako da bude pod pravim uglom
na osu GP, pri emu se mora koristiti radijus
krivine R 50 m. Da bi se kod etvorokrakih
raskrsnica postiglo da suze budu jedna
naspram druge, ose moraju meusobno da
budu odmaknute za irinu suze.
U sluaju kada na GP nema posebnih traka
za levo skretanje i ugao presecanja iznosi
izmeu 75 i 105, ostrvo u obliku suze
konstruie se na sledei nain (sl. 5.1.32):
- Odredimo osu sporednog saobraajnog
pravca.
- Na osi SP odredimo taku u udaljenosti
10m od ivice GP.
- Kroz taku (2.) nacrtamo osu suze,
nagnutu za 5,4 udesno.
28
Levo i desno od ose suze nacrtamo dve

pomone linije u rastojanju 1,5 m od ose.
Konstruiemo krune lukove sa radijusom
R = 12 m, koji tangiraju pomone linije (4)
i dodiruju ivicu saobraajne trake na koju
skreu vozila koja skreu levo sa SP,
odnosno unutranje ivice saobraajne
trake za levo skretanje na GP.
U taki preseka krunih lukova (5.)
oblikujemo glavu suze krunim lukom
R1=0,75 m.
Na osi suze odredimo taku u udaljenosti
20 m od ivice GP. Iz te take nacrtamo
tangente na krune lukove (5.).
Na mestu gde izmeu tangenti (7.)
upravno rastojanje od ose suze iznosi 1,5
m, oblikujemo suprotnu glavu suze sa
radijusom R2=0,75 m.
Povrinu zabrane odredimo linijom
izmeu ose puta SP i desne ivice suze.
JP Putevi Srbije
Slika 5.1.32: Konstrukcija usmeravajueg ostrva oblika suze u sluaju, kada na GP nema posebnih
saobraajnih traka namenjenih levom skretanju
Postupak
konstruisanja
usmeravajueg
ostrva u obliku suze, u sluaju kada na GP
postoje posebne trake namenjene levom
skretanju (sl. 5.1.33) i ugao iznosi od 75
do 105:
- Odredimo taku presecanja ose prikljuka
(ose puta SP) ose suze sa ivicom
krajnje saobraajne trake poprenog puta
(puta GP), sl. 15
- Ucrtamo liniju koja je paralelna sa osom
suze na rastojanju , iju vrednost
oitavamo sa grafikona A
- Nacrtamo kruni luk radijusa R (njegovu
veliinu (R) oitavamo sa grafikona
B), koji tangira paralelu (2) sa osom suze i
koji tangira ivicu saobraajne trake na
koju voze vozila koja skreu levo iz
prikljuka puta SP.
- Iz istog centra iz kojeg smo nacrtali kruni
luk radijusa R (3.), nacrtamo i pomoni
kruni luk, iji je radijus za 2 m vei od
radijusa R
JP Putevi Srbije
Na liniji koja povezuje centar oba

pomona kruna luka i taku preseka
drugog pomonog krunog luka (4) sa
ivicom krajnje saobraajne trake na putu
GP, oznaimo taku P
Ucrtamo kruni luk radijusa R koji prolazi
kroz taku P i koji tangira unutranju ivicu
saobraajne trake za levo skretanje na
putu GP. Taj kruni luk ve oiviava deo
povrine suze.
Konstruiemo
glavu
suze
pomou
krunog luka R1=1,5 m. Vodimo rauna
da glava suze bude vie od 2m i manje od
5m udaljena od ivice krajnje saobraajne
trake na putu GP.
Iz take Z nacrtamo dve tangente na
oba pomona luka radijusa R.
Na tangentama (8.) odredimo take I i
S, ije meusobno rastojanje mereno
upravno na osu suze iznosi 2,9 m.
Od take I odmerimo nalevo 1 m i
dobijamo taku I'.
29
Iz take I' provlaimo novu tangentu na

kruni luk 3.
Suprotnu
glavu
suze
zaobljavamo
krunim lukom radijusa R2 = 0,75 m odn.
0,5 m.
Povrinu izmeu suze i obe tangente 8

oznaimo kao polje za usmeravanje
saobraaja (povrina zabrane ili polje ispred
ostrva za razdvajanje saobraajnih tokova),
kao to to odreuje Pravilnik o saobraajnim
znakovima na putevima.
Slika 5.1.33: Postupak konstruisanja usmeravajueg ostrva u obliku suze, u sluaju kada na putu
GP postoje posebne trake namenjene levom skretanju
Pored principa konstruisanja tipskih ostrva za

usmeravanje saobraajnih tokova u obliku
suze, moramo pri njihovoj upotrebi uzeti u
obzir i sledee principe:
na raskrsnicama sa ostrvom u obliku suze
moramo obezbediti istovremeno kretanje
30
vozila koja skreu levo. U tu svrhu potrebno

je
obezbediti
minimalno
meusobno
rastojanje od 8 m izmeu unutranjih
usmeravajuih lukova (skretanja), koji
pokazuju put vozilima koja skreu levo sa
puta sa prvenstvom prolaza (GP) na put bez
prvenstva prolaza (SP).
JP Putevi Srbije
Takoe, potrebno je da udaljenost izmeu

dva usmeravajua luka za skretanje levo sa
sporednog puta (SP) na glavni put (GP) bude
min.
5,0
m,
ako
raskrsnica
nije
semaforizovana, odnosno najmanje 7,5 m,
ako je raskrsnica semaforizovana.
Celokupna minimalna duina iznosi 21m.

Udarni deo ostrva mora biti adekvatno
ureen. Za brzine do 70km/h dovoljno je
uobiajeno ureenje, a za vee brzine
neophodna je udarna barijera (prepreka) u
obliku nadogradnje ivinjaka.
Na
semaforizovanim
raskrsnicama,
predviene su dve saobraajne trake sa
desne strane suze i na sporednom putu (SP):
saobraajna traka namenjena vozilima koja
se kreu pravo ili skreu desno i saobraajna
traka za levo skretanje. Kod tih raskrsnica
moramo osu jednog od puta SP smaknuti
udesno za priblino 3m, tako da traka za levo
skretanje u svom produetku pravo doe do
nasuprot postavljene suze. Na taj nain
obezbeujemo da traka za vonju tee pravo
u svom produetku izmeu suze i ostrva.
5.1.5.2.6
Odvodnjavanje povrinskih
raskrsnica
Uslove odvodnjavanja raskrsnica diktira

odgovarajue situaciono i vertikalno voenje
ukrsnih puteva i izbor adekvatnih elemenata
situacionog i podunog toka ukrsnih puteva,
koji su obraeni u poglavljima 7.2.3 i 7.2.4.
Kada se ugao izmeu osa GP i SP razlikuje

od 90 15, korigujemo trasu puta SP.
Pritom se u obzir uzima naelo da radijus
krune krivine upotrebljene za korekciju linije
puta SP ne treba da bude manji od 150 m na
raskrsnicama u naseljenom podruju.
Na svim povrinama raskrsnice mora biti

reeno odvodnjavanje. Povrinsku vodu koju
nije mogue odvodnjavati disperziono,
potrebno je prikupljati pored ivinjaka (sa ili
bez slivnika odn. u izuzetnim sluajevima
pomou sanduaste kanalete) koji se preko
kina kanalizacije odvodi sa kolovoza. Voda
iz sporednih saobraajnih pravaca (SP)
nikada ne sme da tee preko glavnog
saobraajnog pravca (GP) odn. raskrsnice.
Za izvoenje denivelisanih ostrva mora biti

ispunjen uslov koji se odnosi na njihovu
dovoljnu irinu, koja ne treba da bude manja
od 0,5 m (sa udarnom ivicom).
Na deonicama sa podunim nagibom 0,2 %

odvodnjavanje se vri tako da je merodavan
popreni nagib na GP, dok se SP prikljuuje
podreeno.
Za ozelenjavanje usmeravajuih ostrva

moraju biti ispunjena dva uslova:
- irina ostrva mora biti vea od 1,5 m,
- ozelenjavanje (bunje, visoko rastinje)
ne sme smanjivati preglednost.
Na deonicama sa podunim nagibom 0,2

%, odvodnjavanje se vri ulivnim ahtovima
na svim ivicama raskrsnice (sl. 5.1.34).
Razdelna ostrva razdelne trake

Razdelna ostrva se izvode du kolovoza,
obino u osi kolovoza ili paralelno sa njom.
Namenjena su razdvajanju kolovoznih traka,
ime se postie bolja zatita vozila od
saobraaja
iz
suprotnog
smera,
a
istovremeno, nude veu bezbednost u
saobraaju nemotorizovanim uesnicima u
saobraaju prilikom njihovog prelaska
raskrsnice.
Najmanja irina razdelne trake iznosi 1,2m.
Ostrva za peake i biciklistike prelaze
Saobraajno ostrvo za peake i bicikliste titi
iste od udara vozila. Njegova duina, na
deonici izmeu prostora za ekanje, mora
iznositi najmanje 15m. Duina izdignutog
dela ostrva, od prostora za ekanje prima
centru raskrsnice mora iznositi najmanje 2m.
JP Putevi Srbije
Slika 5.1.34: Odvodnjavanje raskrsnice sa

minimalnim podunim padom
Ulivni ahtovi uz ivinjak imaju boni uliv i u
izuzetnim sluajevima imaju reetku po kojoj
je mogue kretanje vozila. Za slivnik ili
31
kanaletu ulivni ahtovi se predviaju sa

reetkom po kojoj je mogue kretanje vozila.
Revizioni ahtovi se nalaze van podruja
kolovoza, kako bi se mogla vriti redovna
kontrola i odravanje kine kanalizacije bez
ometanja saobraaja.
Koridori za peake u podruju raskrsnica
Reenje odvodnjavanja povrine raskrsnice i

prikljuka
prikazano
je
na
situaciji
odvodnjavanja sa prikazom izohipsi i
vododelnica za pojedinane smerove oticanja
vode
nivelacioni
plan.
Situacija
odvodnjavanja je sastavni deo projektne
dokumentacije.
U podruju raskrsnice peake vodimo

koridorima za peake koji su paralelni sa
putem odn. biciklistikom stazom. Po pravilu
se koristi dvostazna peaka traka/trotoar
(irine 2,0 m), a reenje sa jednom stazom
se koristi samo u izuzetnim sluajevima
(prostorna ogranienja).
Odvodnjavanje povrinskih raskrsnica je

detaljnije
obraeno
u
prironiku
Odvodnjavanje puteva.
Uslovi
obezbeivanja
nemotorizovanih
uesnika u saobraaju, u sluaju koridora za
peake, detaljnije su obraeni u priruniku
Zatitne ograde, uslovi i nain postavljanja.
5.1.5.2.7
Voenje peaka u podruju

raskrsnice
Kod projektovanja povrinskih raskrsnica

potrebno je u najveoj moguoj meri uzeti u
obzir i zahteve peaka i biciklista, pre svega
zahteve koji se tiu preglednog, jasno
razumljivog i bezbednog ureenja raskrsnice.
Prilikom odreivanja lokacije peakog
prelaza, opreme raskrsnice u sluaju
peakog prelaza i uslova svetlosnosignalnih ureaja, potrebno je ispotovati
vaee zakonske propise.
Ako se na raskrsnici pojavljuju peaci,

moramo im radi to bezbednijeg kretanja i
prelaska obezbediti posebne odvojene
povrine.
Peaki prelazi
Principi projektovanja peakih prelaza u
podruju povrinskih raskrsnica i prikljuaka,
koji su navedeni u nastavku, vae samo na
gradskim putevima, ali se mogu koristiti i na
raskrsnicama vangradskih puteva (ukoliko je
u takvim sluajevima potrebno uzeti u obzir
saobraaj peaka).
Dva osnovna pravila, koja je prilikom
odreivanja lokacije peakog prelaza
potrebno ispotovati, su sledea (sl. 5.1.35):
Peaki prelazi na putevima moraju biti

adekvatno osvetljeni, a na putevima van
naselja i oznaeni propisanim saobraajnim
znacima.
U
sluaju
semaforizovane
povrinske
raskrsnice, lokacija peakog prelaza treba
da bude ispred horizontalne signalizacije koja
oznaava oduzimanje prednosti.
Na peakim prelazima, na putevima sa dve

ili vie saobraajnih traka za vonju u jednom
smeru, saobraaj mora biti ureen svetlosnim
saobraajnim znacima.
U sluaju nesemaforizovane povrinske

raskrsnice, lokacija peakog prelaza treba
da bude iza horizontalne signalizacije koja
oznaava oduzimanje prednosti
Navedeni zahtev ne vai za krune

raskrsnice sa dvotranim ulazima/izlazima.
Slika 5.1.35: Lokacija peakog prelaza na sermaforizovanoj i nesemaforizovanoj raskrsnici
32
JP Putevi Srbije
Od navedenih pravila moemo odstupiti u

sluaju guste okolne izgraenosti koja
ograniava smanjuje preglednost na
raskrsnici sa velikim brojem nemotorizovanih
uesnika u saobraaju iz najugroenijih
grupa (na raskrsnicama ispred dejih
obdanita i kola, te na drugim mestima sa
velikim brojem dece, ispred institucija za
slepe i slabovide i gluva lica, ispred domova
za stara lica, bolnica...).
Bez obzira na to da li je raskrsnica

opremljena svetlosno-signalnim ureajima,
na mestu peakog prelaza potrebno je
obezbediti dovoljno velike povrine za
ekanje peaka. Saobraaj na peakim
koridorima time ne sme biti ometan.
Od navedenih pravila odstupamo i u krunim

raskrsnicama.
Na semaforizovanim raskrsnicama gde je

peaki prelaz sproveden preko trougoanog
ostrva (sl. 5.1.36), ali nije opremljen
svetlosnim signalnim ureajima, potrebno je
peaki prelaz locirati na najpreglednijem
mestu
Slika 5.1.36: Voenje peaka preko trake za desno skretanje
5.1.5.2.8
Voenje biciklista u podruju

raskrsnice
Kod puteva za meoviti saobraaj moramo

se na raskrsnicama, pored pravilnog voenja
motornog saobraaja, pobrinuti i za ispravno
voenje biciklista.
Za bezbedno odvijanje motornog saobraaja
i saobraaja biciklista, potrebno je kod
planiranja
biciklistikih
povrina
u
raskrsnicama uzeti u obzir sledee uslove:
- bezbedno
odvajanje
biciklistikog
saobraaja od ostalog saobraaja;
- jasno i nedvosmisleno voenje biciklista u
podruju raskrsnice;
- razumljivo oznaavanje prednosti;
- obezbeivanje
zadovoljavajue
preglednosti.
Biciklistike
raskrsnice
povrine
ispred
podruja
U sluaju neznatnih biciklistikih tokova ili u

sluaju
malog
saobraajnog
toka
JP Putevi Srbije
motorizovanih uesnika u saobraaju, za

bicikliste ispred raskrsnice ne predviaju se
posebne povrine. U tom sluaju vodimo
bicikliste
zajedno
sa
motorizovanim
uesnicima u saobraaju i za njih vai isti
saobraajni reim.
U sluaju znatnih biciklistikih tokova ili u
sluaju
jakog
saobraajnog
toka
motorizovanih uesnika u saobraaju,
biciklistima je potrebno jo pre ulaska u
raskrsnicu nameniti posebne povrine
biciklistike staze.
Mogu se javiti dve mogunosti:
- biciklistiki saobraaj
pre
podruja
raskrsnice odvija se po istim saobraajnim
povrinama kao motorni saobraaj (tzv.
meovita
saobraajna
povrina
ili
biciklistika traka);
- biciklistiki saobraaj ispred podruja
raskrsnice odvija se po posebnim
saobraajnim povrinama namenjenim
biciklistima (biciklistika staza, biciklistiki
put).
33
Iako vodimo bicikliste van podruja

raskrsnice po saobraajnim povrinama
namenjenim
meovitom
saobraaju,
potrebno je u podruju raskrsnice, u sluaju
intenzivnog biciklistikog toka ili intenzivnog
toka motornog saobraaja, obezbediti
posebne biciklistike povrine (biciklistike
staze).
fiksnih kratkih prepreka (npr. bandere,

saobraajni znaci, drvee) treba da bude
najmanje 0,5m;
od fiksnih dugakih prepreka (npr. zidova
zgrada, podvonjaka, ograda) najmanje
0,75 m;
od nia za parkiranje najmanje 0,6m.
Prelazi za bicikliste
Biciklistike povrine u podruju raskrsnice
U podruju raskrsnice moemo voditi
bicikliste na vie naina, to zavisi od
intenziteta biciklistikog toka i motornog
saobraaja:
- zajedno sa motorizovanim uesnicima
(tzv. meovita saobraajna povrina);
- biciklistika traka (na kolovozu, odvojena
od motornog saobraaja uzdunom
neisprekidanom belom linijom); upotreba
biciklistike trake je dozvoljena samo u
sluaju kada nije mogue obezbediti
denivelisanu povrinu za bicikliste. U
takvom sluaju potrebno je ograniiti
brzinu kretanja motornih vozila na 40
km/h. Takoe, preporuuje se izvoenje
biciklistike trake u crvenoj boji (detaljnije
o tome u posebnom priruniku Materijali
za
horizontalnu
signalizaciju
na
saobraajnim
povrinama).
irina
biciklistike trake iznosi 1,5 m, a samo u
izuzetnim sluajevima (prostorni uslovi)
irina moe da iznosi 1,0 m.
- biciklistika staza: protee se du
kolovoza
ili
peakog
koridora
i
denivelisana je (sa ili bez razdelne zelene
povrine). irina jednosmerne biciklistike
staze koja se protee sa obe strane puta
(tzv. dvostrana biciklistika staza) iznosi
2,0 m. U podruju autobuskih stajalita,
objekata odn. u sluajevima gde nema
dovoljno prostora, jednosmerna dvostrana
biciklistika staza moe biti irine 1,75 m,
to jo uvek omoguava preticanje
biciklista. Ue biciklistike staze (njihova
irina ne sme biti manja od 1 m),
dozvoljene su na kraim deonicama (npr.
uz objekte), gde zbog nedostatka prostora
nije mogue izvesti biciklistiku stazu
vee irine (u takvim sluajevima nije
mogue preticanje biciklista). Dvosmerna
biciklistika staza mora biti iroka 2,5 m.
U izuzetnim sluajevima (uz autobuska
stajalita, uz objekte, prostorne prepreke)
irina moe biti manja, ali ne manja od
2,0m.
Bez obzira na tip raskrsnice i saobraajni

reim na raskrsnici, prelazi za bicikliste
izvode se sa unutranje strane peakog
prelaza.
Na podruju prelaza i prilikom voenja
biciklista preko saobraajnih ostrva, potrebno
je zbog lake, bezbednije i udobnije vonje
biciklista ivinjake spustiti na nivo kolovoza.
Uputstva za projektovanje prelaza za peake
i bicikliste na krunim raskrsnicama detaljno
su obraena u posebnom priruniku Krune
raskrsnice.
5.1.5.2.9
Autobuska stajalita u podruju

raskrsnica
Povrinske raskrsnice i prikljuci su

odgovarajua mesta za lokaciju autobuskih
stajalita zato to:
- se na raskrsnicama menjaju pravci
putovanja putnika,
- brzina kretanja u raskrsnici je manja nego
na otvorenim deonicama puta, te je u
skladu sa tim povean nivo bezbednosti
putnika peaka koji prelaze put;
- na raskrsnicama dolazi do koncentracije i
grupisanja putnika;
- peaki prelazi su na raskrsnicama lake
izvodljivi i vidljiviji, i prema tome
bezbedniji.
Na povrinskim raskrsnicama autobuska
stajalita, po pravilu, lociramo iza podruja
neposrednog ukrtaja puteva Samo u
izuzetnim sluajevima moemo da ih
lociramo ispred raskrsnice i to: kada na
kolovozu nema odvojene trake za desno
skretanje, odn. kada autobusi na raskrsnici
menjaju pravac kretanja.
Kod izbora lokacije i oblikovanja autobuskih
stajalita koristimo odredbe iz prirunika
Autobuska stajalita.
Potrebno odstojanje biciklistikih traka,

biciklistikih staza i biciklistikih puteva od:
34
JP Putevi Srbije
5.1.5.2.10 Zone preglednosti na

povrinskim raskrsnicama i
prikljucima
Obezbeenje
podruja
preglednosti
odgovarajuih
dimenzija
i
pregledne
udaljenosti u svim moguim pravcima vonje
na raskrsnici, neophodno je kako sa
stanovita saobraajne bezbednosti, tako sa
stanovita propusnosti raskrsnice/prikljuka.
Zahtevane preglednosti su za razliite vrste
raskrsnica obraene odvojeno.
Preglednost u denivelisanim voritima i
prikljucima obraena je u posebnom
priruniku Denivelisani prikljuci i vorita.
Preglednost
prikljucima
Povrinske
Geometrijski
kolovoza.
u povrinskim raskrsnicama i
obraena je u priruniku
raskrsnice
i
prikljuci,
i
i tehniki elementi ose puta i
zabrana upotrebe za odreenu vrstu

uesnika u saobraaju,
ili neko drugo reenje koje omoguava
bezbednost u saobraaju.
Ako je, uprkos ispotovanim gorenavedenim

odredbama,
preglednost
na
raskrsnici/prikljuku smanjena (usled vie
sile, zateenih okolnosti, postojee okolne
izgradnje), reenje problema nedovoljne
preglednosti potrebno je nai meu sledeim
mogunostima:
- promena tipa raskrsnice,
- ukidanje
pojedinanih
saobraajnih
pravaca,
- ukidanje pojedinanih krakova raskrsnice,
- semaforizacija raskrsnice,
- uvoenje mera za umirivanje saobraaja i
istovremeno postavljanje ogledala,
- ogranienje brzine,
- zabrana upotrebe za odreenu vrstu
uesnika u saobraaju.
Preglednosti
u
krunim
raskrsnicama
obraene su u priruniku Krune raskrsnice.
5.1.5.2.11 Dimenzionisanje kolovozne

konstrukcije u podruju
raskrsnice
Saobraajna
saobraajne
saobraajnih
Pravilniku.
signalizacija
za
razliite
reime i naine voenja
tokova, definisana je u
Na raskrsnici/prikljuku potrebno je uzeti u

obzir odstupanja od slojeva kolovozne
konstrukcije i njihove debljine, koja su
uobiajena na otvorenim deonicama puta.
Voza koji se pribliava raskrsnici iz

sporednog saobraajnog pravca, mora imati
odgovarajue
podruje
preglednosti.
Dimenzije podruja preglednosti zavise od
tipa raskrsnice, saobraajnog reima na
glavnom saobraajnom pravcu i dozvoljene
brzine na raskrsnici.
Na raskrsnicama se javljaju iznenadna

koenja i ubrzavanja velike mase, koja
prouzrokuju napon smicanja u slojevima
kolovozne konstrukcije. Zbog toga su i slojevi
konstrukcije kolovoza (i njihove debljine)
drugaiji nego na otvorenim deonicama puta.
Najmanje podruje preglednosti (trougao

preglednosti) odreeno je Pravilnikom.
Slojevi kolovozne konstrukcije u podruju

raskrsnice detaljno su obraeni u priruniku
Dimenzionisanje kolovoznih konstrukcija.
Ogranienja prostornog korienja odn.

uslove korienja prostora unutar podruja
preglednosti odreuje Zakon.
5.1.6 SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA I

OPREMA
Ako je, uprkos ispotovanim odredbama

propisanih
zakonom,
preglednost
na
raskrsnici/prikljuku smanjena ili ometana
(usled
vie
sile),
reenje
problema
nedovoljne preglednosti potrebno je nai
meu sledeim mogunostima:
- promena lokacije raskrsnice,
- promena tipa raskrsnice,
- ukidanje
pojedinanih
saobraajnih
pravaca,
- ukidanje pojedinanih krakova raskrsnice,
- semaforizacija raskrsnice,
- uvoenje mera za umirivanje saobraaja i
istovremeno postavljanje ogledala,
- ogranienje brzine,
JP Putevi Srbije
Saobraajna signalizacija na raskrsnicama i

prikljucima je zakonom i pravilnikom
propisana saobraajna signalizacija.
Podaci o saobraajnoj signalizaciji i opremi
raskrsnice ili prikljuka predstavljaju obavezni
sastavni deo projekta raskrsnice.
Saobraajnu signalizaciju GP ili SP potrebno
je izvesti u skladu sa saobraajnim
ureenjem na raskrsnici.
Izbor saobraajne signalizacije na raskrsnici
proizlazi iz naina voenja saobraajnih
35
tokova
na
raskrsnici
(neprekidno,
isprekidano,
kombinovao)
i
uslova
preglednosti (saobraajni znaci II-1, II-2 ili
svetlosni signalni ureaji).
Kuni prilazi i pristupni (servisni) putevi ne

podleu zahtevima iz prethodnog pasusa.
Na raskrsnicama se, u sluaju izvoenja

mera za umirivanje saobraaja, koriste
odredbe prirunika koji obrauju mere za
umirivanje saobraaja.
Ukrtaje puteva, na kojima se u istom nivou

ukrta put sa inskim ureajima (eleznika
pruga, tramvajska pruga), potrebno je
obraditi
u
skladu
sa
vaeim
zakonodavstvom.
5.1.7 JAVNA RASVETA
U sluaju da povrinska raskrsnica ili
prikljuak predviaju odvojene povrine za
peake i bicikliste, potrebno je obezbediti
njihovo osvetljavanje.
Rasveta mora da zadovolji sledee zahteve:
2
- osvetljenost kolovoza 2 cd/m
- osvetljenost prikljuka (ili raskrsnice) 3 - 5
2
cd/m
- osvetljenost prelaza za peake (i/ili
2
bicikliste) 5 cd/m
njihovog odravanja moe omoguiti

saobraaj pod odreenim uslovima,
mrea komunalnih vodova treba da se
protee van putnog pojasa ili na
odreenom rastojanju od kolovoza,
meusobna rastojanja razliitih vrsta
komunalnih vodova moraju biti usklaena
sa vaeim propisima,
poklopce okana je potrebno (ako je to
izvodljivo) predvideti van kolovoza i samo
u izuzetnim sluajevima na kolovozu,
u sluaju kada je predvieno da poklopci
ahtova budu na kolovozu, moraju biti
postavljeni van kolotraga.
5.1.9 OZNAKE, SKRAENICE I SIMBOLI
as
b
bmin
D
e
fTD
g
GP
Stubovi za javnu rasvetu treba da budu

postavljeni na udaljenosti koja iznosi 3-4
visine stubova.
i
lA
LK
Uslovi za izvoenje javne rasvete obraeni

su detaljnije u priruniku Javna rasveta.
lSP
l
5.1.8 KOMUNALNE NAPRAVE I VODOVI
LV
Reenja za postojee komunalne instalacije

(podzemne i nadzemne) u podruju
raskrsnice ili prikljuka predstavljaju sastavni
deo projektne dokumentacije istog.
lZ
PG
Projektnom dokumentacijom je potrebno

predvideti takva reenja za komunalnu
infrastrukturu, da njeno odravanje ili
rekonstrukcija moe da se odvija na nain
koji najmanje ometa kolovoz.
PZ
qGPS
Kod preusmeravanja trase komunalnih

vodova potrebno je u najveoj moguoj meri
ispotovati sledea opta naela:
- potrebno je predvideti takva reenja
ahtova i instalacije, da se u vreme
R2
36
PS
R1
R3
rV min
ugao presecanja GP i SP ,
2
proseno ubrzanje [m/s ]
rastojanje izmeu pokrivenih povrina
kod levog skretanja [m]
minimalno rastojanje izmeu pokrivenih
povrina kod levog skretanja [m]
Ukupna duina raskrsnice i vozila [m]
faktor koji zavisi od vrste elementa trase
kraka i poloaja (strane) proirenja [-]
dozvoljena tangencijalna komponenta
koeficijenta
prijanjanja
izmeu
pneumatika i kolovoza -.
2
ubrzanje slobodnog pada (9,81 m/s )
glavni (prioritetni) saobraajni pravac na
raskrsnici
Veliina proirenja [m]
duina deonice za ekanje m
duina raskrsnice u pravcu sporednog
saobraajnog pravca m
duina deonice za promenu saobraajne
trake m
duina deonice na kojoj se vri
proirenje m
duina
merodavnog
vozila
na
sporednom saobraajnom pravcu m
duina deonice za koenje m
potrebna pregledna udaljenost na
glavnom saobraajnom pravcu m
potrebna pregledna udaljenost na
sporednom saobraajnom pravcu m
zaustavna pregledna duina [m]
popreni
nagib
na
glavnom
saobraajnom pravcu [%]
prvi (ulazni) radijus korpaste krivine kod
luka skretanja m
drugi (sredinji) radijus korpaste krivine
kod luka skretanja m
trei (izlazni) radijus korpaste krivine kod
luka skretanja m
minimalni radijus podunog zaokruenja
[m]
o
JP Putevi Srbije
rV
s
sGPS
Sh
smax
SP
sSPS
b1
b2
b3
b4
b5
tr
u
V85
vG
vK
VK
vS
vZ
radijus podunog zaokruenja [m]

poduni nagib sporednog saobraajnog
pravca %
poduni nagib glavnog saobraajnog
pravca %
duina kraka trougla preglednosti za
peake i bicikliste [m]
maksimalni poduni nagib u raskrsnici
[%]
sporedni (podreeni) saobraajni pravac
na raskrsnici
poduni
nagib
na
sporednom
saobraajnom pravcu [%]
irina saobraajne trake [m]
vreme pripreme (vreme reagovanja)
vozaa 1,5-2,5 s
dinamiki otpor vazduha -
brzina na raskrsnici, sa kojom se kree
85 % vozila [km/h]
projektovana
brzina
na
glavnom
saobraajnom pravcu m/s
konana brzina na kraju trake za
koenje m/s
raunska brzina na raskrsnici [km/h]
projektovana brzina na sporednom
saobraajnom pravcu m/s
projektovana
brzina
u
podruju
raskrsnice m/s
JP Putevi Srbije
37

Priručnik Za Projektovanje Puteva 05-1 (Raskrsnice I Priključci U Nivou)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Priručnik Za Projektovanje Puteva 05-1 (Raskrsnice I Priključci U Nivou)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

5. FUNKCIONALNI ELEMENTI I POVRINE

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Opis dopuna i promena

Raskrsnice i prikljuci u nivou

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

UVODNI DEO ................................................................................................................ 1

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Raskrsnice i prikljuci u nivou

5.1.1 UVODNI DEO

Ovaj prirunik prua usmerenja za projektnotehniko oblikovanje povrinskih raskrsnica i

Tehnika uputstva za projektovanje

Uredba o kriterijumima za kategorizaciju

Prirunik je usklaen sa postupkom

Prirunik, izmeu ostalog, bazira na sledeim

Denivelisana raskrsnica je raskrsnica kod

Ukrtaj je mesto gde se u nivou ili van nivoa

Raskrsnice i prikljuci u nivou

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Prikljuak predstavlja spoj javnog puta i svih

Podruje prikljuka odreeno je takama

Kraci povrinske raskrsnice su prilazni

Magistralne javni putevi su putevi koji

Biciklistika staza je deo saobraajne

Regionalni javni putevi povezuju naselja i

Biciklistiki pojas je poduni deo puta

Lokalni javni putevi i ulice u naseljima i

Posebne trake su trake za parkiranje,

Traka za peake je obeleen poduni deo

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Trotoar je deo saobraajne povrine koji nije

Raskrsnice i prikljuci u nivou

5.1.2 KRITERIJUMI ZA UVOENJE

Peaki prelaz je deo povrine kolovoza

Pod kriterijumom funkcionalnosti smatra se

Radi se o proveri lokacije i tipa predviene

Ivina traka je deo putnog pojasa namenjen

Kolovozna traka je kolovoz ili njegov

Pod kriterijumom propusnosti smatra se

Raskrsnice i prikljuci u nivou

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

je mogue sasvim slobodno birati odreena

raskrsnice. Radi se, dakle, o proveri da li je

Najmanja udaljenost izmeu dve raskrsnice

Uticaj umetnute raskrsnice izmeu dve

Vrsta i nain raspodele saobraaja na

Pod saobraajno-bezbednosnim kriterijumom

Unutar urbanih podruja po pravilu nije

Namena povrinskih raskrsnica

Namena povrinskih raskrsnica puteva i

Na povrinskim i denivelisanim voritima,

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Raskrsnice i prikljuci u nivou

vrste raskrsnica i prikljuaka

Predvieni elementi i oprema raskrsnica koje

Podela i ureenje raskrsnica u

Osnovu za podelu povrinskih raskrsnica i

Raskrsnice i prikljuci u nivou

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

sabirni putevi podruni

pristupni putevi lokalni

Naela oblikovanja raskrsnica