Priručnik Za Projektovanje Puteva 05-3 (Kružne Raskrsnice)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
5. FUNKCIONALNI ELEMENTI I POVRINE

PUTEVA
5.3 KRUNE RASKRNICE
BEOGRAD, 2012.
Izdava:
Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br.
Datum
30.04.2012.
Opis dopuna i promena

Poetno izdanje
Krune raskrsnice
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
SADRAJ
5.3.1
5.3.1.1
5.3.1.2
5.3.2
5.3.2.1
5.3.2.2
5.3.2.3
5.3.2.3.1
5.3.2.3.2
5.3.2.3.3
5.3.2.3.4
5.3.2.3.5
5.3.2.3.6
5.3.2.4
5.3.2.4.1
5.3.2.4.2
5.3.2.5
5.3.3
5.3.3.1
5.3.3.2
5.3.3.2.1
5.3.3.2.2
5.3.3.2.3
5.3.3.2.4
5.3.3.2.5
5.3.3.3
5.3.3.3.1
5.3.3.3.2
5.3.3.3.3
5.3.3.3.4
5.3.3.3.5
5.3.3.3.6
5.3.3.3.7
5.3.3.3.8
5.3.3.4
5.3.3.4.1
5.3.3.4.2
5.3.3.5
5.3.3.5.1
5.3.3.5.2
5.3.3.5.3
5.3.3.5.4
5.3.3.5.5
5.3.3.5.6
5.3.3.5.7
5.3.3.6
5.3.3.6.1
5.3.3.6.2
5.3.3.7
5.3.3.7.1
5.3.3.7.2
5.3.3.7.3
UVODNI DEO
REFERENNI NORMATIVI
RENIK UPOTREBLJENIH STRUNIH TERMINA
UOPTENO O KRUNIM RASKRSNICAMA
KARAKTERISTIKE KRUNIH RASKRSNICA
PREDNOSTI I NEDOSTACI
PODELA KRUNIH RASKRSNICA
Podela krunih raskrsnica u odnosu na lokaciju i veliinu
Podela krunih raskrsnica prema nameni
Podela krunih raskrsnica prema broju krakova
Podela krunih raskrsnica prema nainu voenja pojedinanih pravaca
Podela krunih raskrsnica prema nainu izvoenja
Podela krunih raskrsnica prema obliku krunog toka
SAOBRAAJNA BEZBEDNOST U KRUNIM RASKRSNICAMA
Motorni saobraaj
Peaci i biciklisti
MERE ZA OBEZBEIVANJE SAOBRAAJNE BEZBEDNOSTI KRUNE
RASKRSNICE
JEDNOTRANA KRUNA RASKRSNICA
KRITERIJUMI ZA OPRAVDANOST IZVOENJA JEDNOTRANE KRUNE
RASKRSNICE
PRORAUN KAPACITETA JEDNOTRANE KRUNE RASKRSNICE
Uopteno
Pojam kapaciteta krune raskrsnice
Paualni proraun po austrijskoj metodi
Raunarski programi za izraunavane kapaciteta krune raskrsnice
Uticaj nemotorizovanog saobraaja na smanjenje kapaciteta krune raskrsnice
ODREIVANJE PROJEKTNO-TEHNIKIH ELEMENATA
Izbor spoljanjeg prenika D i irine krunog kolovoza u
Voenje puteva u krunu raskrsnicu
irina vozne trake ispred krune raskrsnice v
irina uliva u raskrsnicu e i duina proirenja uliva l'
Ulivni R i ulivni ugao
irina izliva iz krune raskrsnice
Izlivni radijus
Dimenzije razdelnih ostrva
HORIZONTALNO I VERTIKALNO TRASIRANJE
Horizontalno trasiranje
Nivelaciono trasiranje
PREGLEDNOST
Visina poloaja vozaevog oka i prepreke
Preglednost na levu stranu
eona preglednost na ulivu
Preglednost na krunom kolovozu
Preglednost do peakih prelaza
Ometanje preglednosti
Preglednost kod denivelisanih krakova krune raskrsnice
SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA
Vertikalna signalizacija
Horizontalna signalizacija
SAOBRAAJNA OPREMA
Razdelna ostrva - ostrva za peake
Peaki i biciklistiki prelazi
Pregazni deo centralnog ostrva
JP Putevi Srbije
1
1
1
5
5
5
5
5
6
7
7
7
7
7
7
8
9
12
12
13
13
14
14
15
16
19
20
21
21
21
22
22
22
22
23
23
23
25
26
26
26
27
27
27
28
28
28
28
29
29
29
29
i
Krune raskrsnice
5.3.3.7.4
5.3.3.7.5
5.3.3.8
5.3.3.8.1
5.3.3.8.2
5.3.4
5.3.4.1
5.3.4.1.1
5.3.4.1.2
5.3.4.2
5.3.4.3
5.3.4.3.1
5.3.4.3.2
5.3.4.4
5.3.4.4.1
5.3.4.4.2
5.3.4.5
5.3.4.6
5.3.4.7
5.3.5
5.3.5.1
5.3.5.2
5.3.5.3
5.3.5.4
5.3.5.4.1
5.3.5.4.2
5.3.5.5
5.3.5.5.1
5.3.5.5.2
5.3.5.5.3
5.3.5.6
5.3.5.6.1
5.3.5.6.2
5.3.5.6.3
5.3.5.6.4
5.3.5.6.5
5.3.5.6.6
5.3.5.6.7
5.3.5.6.8
5.3.5.6.9
5.3.5.6.10
5.3.5.7
5.3.5.7.1
5.3.5.7.2
5.3.5.8
5.3.5.9
5.3.5.9.1
5.3.5.9.2
5.3.5.10
5.3.5.10.1
5.3.5.10.2
5.3.5
5.3.5.1
5.3.5.2
5.3.5.3
ii
Boja i oblik ivinjaka

Rasveta krune raskrsnice
DRUGA OPREMA
Pejzano ureenje
Fontane, spomenici i drugi objekti u centralnom ostrvu
MINI KRUNE RASKRSNICE
KRITERIJUMI ZA IZVOENJE MINI KRUNIH RASKRSNICA
Karakteristike mini krunih raskrsnica
Prikladnost / opravdanost izvoenja mini krune raskrsnice
PRORAUN KAPACITETA MINI KRUNIH RASKRSNICA
Koraci u planiranju mini krunih raskrsnica
Zahtevane karakteristike puta
HORIZONTALNO I VERTIKALNO TRASIRANJE
Elementi situacionog plana
Nivelaciono voenje, popreni nagibi
PREGLEDNOST
SAOBRAAJNA OPREMA
KRUNE RASKRSNICE SA SPIRALNIM KRUNIM TOKOM
KARAKTERISTIKE KRUNIH RASKRSNICA SA SPIRALNIM KRUNIM TOKOM
KRITERIJUMI ZA OPRAVDANOST IZVOENJA TURBO KRUNE RASKRSNICE
TIPOLOGIJA TURBO KRUNIH RASKRSNICA
USLOVI SAOBRAAJNE BEZBEDNOSTI U TURBO KRUNIM RASKRSNICAMA
Saobraajna bezbednost motorizovanih uesnika
Saobraajna bezbednost nemotorizovanih uesnika
PRORAUN KAPACITETA TURBO KRUNE RASKRSNICE
Opte
Analitiki modeli za proraun propusne moi vietranih krunih raskrsnica
Izraunavanje pomou programskih alata
Veliina poluprenika turbo krune raskrsnice
Zavisnost irine krune vozne trake od veliine poluprenika krune raskrsnice
Poluprenici ulivnih i izlivnih radijusa
Odreivanje poloaja centara krunih lukova spoljanjih radijusa
Poloaj translatorne ose i kontrola poloaja "turbo bloka"
Kontrola brzina vonje
Razdelna ostrva
Podzemni i nadzemni prolazi
Centralno ostrvo
Vertikalna saobraajna signalizacija
Horizontalna saobraajna signalizacija
JAVNA RASVETA
DETALJI
Detalj elementa za spreavanje preplitanja
Detalj poetka elementa za spreavanje preplitanja pic
OSTALA OPREMA
Pejzano ureenje
Ureenje sredinjeg ostrva
MONTANE KRUNE RASKRSNICE
KRITERIJUMI ZA OPRAVDANOST IZVEDBE MONTANE KRUNE
RASKRSNICE
IZRAUNAVANJE KAPACITETA MONTANE KRUNE RASKRSNICE
ODREIVANJE PROJEKTNO-TEHNIKIH ELEMENATA MONTANE KRUNE
RASKRSNICE
29
30
30
30
31
32
32
32
32
33
33
33
33
34
34
34
34
35
35
36
36
36
37
38
38
38
39
39
40
42
43
43
45
45
46
46
47
48
49
50
50
51
51
52
54
55
55
56
57
57
57
58
58
59
59
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
Projektovanje
5.3.5.4
5.3.5.5
5.3.5.6
5.3.5.7
HORIZONTALNO I VISINSKO VOENJE

SAOBRAAJNA OPREMA
OSTALA OPREMA
59
59
60
60
iii
Krune raskrsnice
5.3.1 UVODNI DEO

Ovaj prirunik prua usmerenja za projektnotehniko oblikovanje krunih raskrsnica.
Prirunik sadri podruje primene krunih
raskrsnica, kriterijume za opravdanost
njihovog izvoenja, nain za dobijanje
podataka
za
proraun
kapaciteta,
metodologiju prorauna i dimenzionisanja,
uticaj pojedinanih konstruktivnih elemenata
krune raskrsnice, horizontalne i vertikalne
elemente krune raskrsnice, uticaje biciklista
i peaka na protonost krune raskrsnice,
saobraajnu
signalizaciju
u
krunoj
raskrsnici, uslove preglednosti u krunim
raskrsnicama i uslove ureenja centralnog
ostrva i predstavlja zaokruenu celinu.
Prirunik obrauje sledee tipove krunih
raskrsnica:
- standardne
jednotrane
krune
raskrsnice,
- mini krune raskrsnice,
- krune raskrsnice sa spiralnim krunim
tokom,
- montane krune raskrsnice.
5.3.1.1
Referenni normativi
Prirunik je usklaen sa postupkom

informisanja u skladu sa Direktivom
Evropskog parlamenta i Saveta 98/34/ES od
22. juna 1998 o odreivanju postupka za
prikupljanje informacija na podruju tehnikih
standarda i tehnikih propisa (UL L br. 204
od 21. jula 1998, str. 37), kao to je bila
poslednji
put
izmenjena
Direktivom
Evropskog parlamenta i Saveta 98/48/ES od
20. jula 1998 o izmeni Direktive 98/34/ES o
odreivanju
postupka
za
prikupljanje
informacija na podruju tehnikih standarda i
tehnikih propisa (UL L br. 217 od 5. 8. 1998,
str. 18).
Prirunik, izmeu ostalog, bazira na sledeim
dokumentima:
- Zakon o javnim putevima, Slubeni
glasnik Republike Srbije, br. 101, 2005;
123, 2007 i 101, 2011
- Zakon o bezbednosti saobraaja na
putevima, Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 41, 2009. i br. 53, 2010
- Pravilnik o uslovima koje sa aspekta
bezbednosti saobracaja moraju da
ispunjavaju putni objekti i drugi elementi
javnog puta, Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 26, 2011
JP Putevi Srbije
Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji,

Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 26,
2010
Planiranje
i
projektovanje
prateih
sadraja
magistralnih
puteva
(Gradevinski fakultet Beograd, 1993)
Tehnika
uputstva
o
saobraajnoj
signalizaciji i opremi na javnim putevima
(JPPS, 2008)
Tehnika uputstva za projektovanje
vangradskih puteva (JPPS, 2008)
Pravilnik o odravanju magistralnih i
regionalnih puteva, Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 26, 1993
Pravilnik o podeli motornih i prikljunih
vozila i tehnikim uslovima za vozila u
saobraaju na putevima, Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 64/10, 69/10
Pravilnik o tehnikim sredstvima za
usporavanje saobraaja na putevima i
posebnim tehnikim sredstvima za zatitu
bezbednosti dece (predlog pravilnika na
osnovu lana 163, 165 i lana 342
Zakona o bezbednosti sapbraaja na
putevima, Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 61/09
Uredba o kriterijumima za kategorizaciju
dravnih
puteva,
Slubeni
glasnik
Republike Srbije, br. 37/09
5.3.1.2
Renik upotrebljenih strunih

termina
Kruna raskrsnica je kanalisana raskrsnica

krunog oblika sa centralnim ostrvom koje
moe biti neprohodno, delimino prohodno ili
prohodno za vozila, i krunim tokom u koji se
ulivaju tri ili vie krakova puta i po kojem se
odvija vonja u smeru suprotnom od smera
kazaljke na satu.
Jednotrana kruna raskrsnica je kruna
raskrsnica sa po jednom saobraajnom
trakom na ulivu/izlivu i jednotranim krunim
kolovozom.
Vietrana kruna raskrsnica je kruna
raskrsnica sa jednom ili vie saobraajnih
traka na ulivima/izlivima, iji je celokupan
kruni kolovoz ili deo krunog kolovoza
oblikovan kao vietrani kolovoz.
Montana kruna raskrsnica je privremeno
projektno reenje, smeteno u gabarite
postojee "klasine" raskrsnice, izvedeno sa
elementima, saobraajnom signalizacijom i
opremom koji su u skladu sa zahtevima
bezbednosti u saobraaju, i namenjeno je
poboljanju protonosti i/ili bezbednosti u
saobraaju.
Krune raskrsnice
Kruna raskrsnica sa spiralnim krunim

tokom turbo kruna raskrsnica je
kanalisana vietrana raskrsnica ovalnog
oblika sa nepregaznim ili delimino
pregaznim centralnim ostrvom, te krunim
kolovozom spiralnog oblika u koji se ulivaju tri
ili etiri puta, sa veim brojem centara
unutranjih i spoljanjih prenika, te sa dve ili
tri trake na krunom kolovozu (spiralni kruni
tok).
raskrsnici predstavljaju osnovne parametre

za proraun protonosti krune raskrsnice.
Kruni kolovoz je kolovoz krunog oblika po

kojem se kreu vozila oko centralnog ostrva
u smeru suprotnom od smera kazaljke na
satu. Vozila u krunom toku imaju prednost
nad vozilima koja dolaze iz ulivnih puteva.
Centralno ostrvo je denivelisana fizika
prepreka krunog ili ovalnog oblika,
postavljena u centru krune raskrsnice, koja
spreava vonju pravo i omeava krunu
raskrsnicu sa unutranje strane.
Pregazni deo centralnog ostrva je onaj deo
centralnog ostrva koji zajedno sa krunim
kolovozom
omoguava
vonju
kroz
raskrsnicu dugakim vozilima. Od krunog
kolovoza se u graevinskom pogledu
razlikuje po upotrebljenom materijalu i boji.
Iz broja saobraajnih traka na ulivima i na

krunom kolovozu proizlazi osnovna podela
krunih raskrsnica na jednotrane i
vietrane.
U sluaju kada je kruni segment odsek
krunog toka izmeu dva uzastopna
prikljuna pravca ili celokupan kruni
kolovoz dvotraan ili vietraan, govorimo o
dvo- ili vietranim krunim raskrsnicama.
Ulivni saobraajni tok ine vozila koja se
ulivaju u krunu raskrsnicu (sl. 5.3.1).
Izlivni saobraajni tok ine vozila koja se
izlivaju iz krune raskrsnice (sl. 5.3.1).
Kruni
saobraajni
tok
ili
kruei
saobraajni tok ine vozila koja krue po
krunim
saobraajnim
trakama
oko
centralnog ostrva (sl. 5.3.1).
Spoljni prenik je prenik spoljnog

(upisanog) kruga krune raskrsnice odn.
prenik spoljne ivice krune raskrsnice.
Unutranji prenik je prenik centralnog
ostrva - podeonika, odn. unutranje ivice
krunog kolovoza
Kraci krune raskrsnice su prikljuni putevi
ili kolovozne trake sa obe strane
denivelisanog
ili
samo
horizontalnom
signalizacijom oznaenog peakog ostrva,
koji saobraaj suprotnog ili istog usmerenja
(ulaz - izlaz) vode do/iz raskrsnice.
Uliv je podruje krune raskrsnice, gde se
ulivni pravac uliva u kruni tok i od njega je
odvojen zaustavnom linijom. Uliv moe biti
levkasto proiren ili sa paralelnim ivicama. U
tom podruju vozila moraju da uspore vonju
ili da se zaustave, do trenutka kada se meu
vozilima u krunom toku uspostavi dovoljna
vremenska praznina za njihovo prikljuenje
na kruni kolovoz.
Izliv je podruje u kojem vozila naputaju
krunu raskrsnicu.
Broj saobraajnih traka Broj saobraajnih
traka na ulivu svakog kraka krune
raskrsnice i broj saobraajnih traka u krunoj
Slika 5.3.1: Tokovi u krunoj raskrsnici

Nia za ekanje je prostor izmeu
unutranje ivice oznaenog prelaza za
peake ili bicikliste i spoljanje ivice krunog
kolovoza, koji koriste vozila za ekanje na
prihvatljivu vremensku prazninu izmeu
vozila u krunom toku.
Ulivni radijus je radijus desne ivice kolovoza
na ulivu u krunu raskrsnicu, koji usmerava
vozila prema krunoj raskrsnici.
Izlivni radijus je radijus desne ivice kolovoza
na izlivu iz krune raskrsnice, koji usmerava
vozila iz krune raskrsnice.
Razdelno ostrvo peako ostrvo je
denivelisani element krune raskrsnice koji
razdvaja uliv i izliv iz krune raskrsnice,
usmerava vozila na pravilan ulaz i izlaz iz
krune raskrsnice i obezbeuje vii nivo
saobraajne bezbednosti peaka i biciklista
pri prelaenju kraka krune raskrsnice.
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
Oblik razdelnog ostrva zavisi od veliine

krune raskrsnice (trougao ili suza).
irina uliva (e) je irina levkastog uliva (sl.
5.3.2); meri se pod pravim uglom, od ulivnog
radijusa do take preseka sa produetkom
desne ivice peakog ostrva i horizontalne
signalizacije koja oznaava spoljnu ivicu
krunog kolovoza.
irina saobraajne trake (v) je irina
saobraajne trake prikljunog pravca, pre
poetka krune raskrsnice (sl. 5.3.2).
Prosena efektivna duina proirenja (I') je
prosena duina proirenja na ulivu u krunu
raskrsnicu (sl. 5.3.3). U sluaju da na ulivu
nije izvedeno proirenje, desna ivica
kolovoza na ulivu prati liniju GFD, a ulazna
irina jednaka je irini saobraajne trake. BA
je normala na ulivni radijus i ima duinu e.
Duina dui BD je e-v, a duina dui BC je
(e-v)/2. Proseno efektivno proirenje je CF,
udaljeno za (e-v)/2 od desne ivice kolovoza.
Rastojanje CF koje je jednako I' nazivamo
prosena efektivna duina proirenja.
Slika 5.3.3: Prosena efektivna duina

proirenja
Vie vrednosti odgovaraju kratkim, otrim
proirenjima. Niske vrednosti odgovaraju
dugim, postepenim proirenjima.
Ulivni ugao () je ugao koji odreuju
tangente na sredinjoj liniji ulivne trake i
krunog kolovoza na mestu, gde sredinja
linija ulivne trake preseca spoljni radijus
krune raskrsnice, odn. na mestu gde
produetak prve tangente preseca sredinju
liniju krunog kolovoza.
U praksi mogu da nastupe dva sluaja, u
zavisnosti od duine krunog segmenta
izmeu dva uzastopna uliva.
Prvi sluaj: velika duina krunog segmenta
(sl. 5.3.4)
Linija BC je tangenta na krivu EF (sredinjicu
kolovoza na ulivu) u taki, gde kriva EF
preseca spoljanji radijus krune raskrsnice
Uago je ugao izmeu BC i tangente na
sredinjicu krunog kolovoza u taki u kojoj
BC preseca A'D'.
Slika 5.3.2: irina uliva e i irina saobraajne

trake v
Otrina (stepen) proirenja odreena je
jednainom
S=1.6(e-v)/l'
(sl.
5.3.3).
Predstavlja meru stepena proirenja od v do
e uzdu prosene efektivne duine proirenja
I'.
Slika 5.3.4: Velika duina krunog segmenta
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
krivu JK, koja je sredinjica izlivne trake.

Tangenta GH je u taki gde sredinjica
izlivne vozne trake preseca spoljanji radijus
krune raskrsnice. BC i GH seku se u taki L.
BLH zaklapaju ugao 2. Poluugao je ugao
.
Osnovni elementi standardne jednotrane
krune raskrsnice predstavljeni su na slici
5.3.6.
Slika 5.3.5: Mala duina krunog segmenta
Drugi sluaj: mala duina krunog segmenta
(sl. 5.3.5)
Linija BC je identina kao kod velikih duina
krunog segmenta. Linija GH je tangenta na
Slika 5.3.6: Osnovni elementi standardne jednotrane krune raskrsnice
JP Putevi Srbije
5.3.2 UOPTENO O KRUNIM

RASKRSNICAMA
Krune raskrsnice
5.3.2.1
Karakteristike krunih raskrsnica
Karakteristike krunih raskrsnica po kojima

se razlikuju od klasinih povrinskih
raskrsnica, su sledee:
- krune raskrsnice su raskrsnice sa
kombinacijom
isprekidanog
i
neisprekidanog saobraajnog toka,
- vozila u krunom toku imaju prednost
pred vozilima iz ulivnih pravaca (u
krunim raskrsnicama ne vai pravilo
desne strane)
- vozilo na ulazu u krunu raskrsnicu se u
sluaju slobodnog krunog kolovoza ne
zaustavlja, ve smanjenom brzinom ulazi
u kruni tok,
- krune raskrsnice, bez obzira na tip i
nain izvoenja, omoguavaju samo
vonju sa malim brzinama i velikim uglom
skretanja prednjih tokova,
- za peake i bicikliste u krunim
raskrsnicama vae ista pravila kao u
klasinim raskrsnicama,
- u krunim raskrsnicama je zabranjena (ali
i nepotrebna) vonja unazad,
- dugakim vozilima je dozvoljeno da tokom
vonje po krunom kolovozu koriste i
neasfaltirani (kaldrmisani) deo krunog
kolovoza (pregazni deo centralnog
ostrva); za mala vozila to nije potrebno,
5.3.2.2
Prednosti i nedostaci
Prednosti krunih raskrsnica pred klasinim

povrinskim raskrsnicama su pre svega u
njihovim sledeim karakteristikama:
- visok nivo bezbednosti u saobraaju
(manji broj konfliktnih taaka nego kod
klasinih
povrinskih
raskrsnica,
eliminacija konfliktnih taaka raskrsnice i
preplitanja, manje brzine u sudarima sa
nemotorizovanim
uesnicima
u
saobraaju, nemogunost vonje kroz
raskrsnicu bez smanjenja brzine...);
- mogunost proputanja
saobraajnih
tokova velikog intenziteta;
- manje vreme ekanja (kontinuiranost
vonje);
- manja buka i emisija tetnih gasova;
- manja potronja prostora (nego kod
povrinskih raskrsnica sa trakama za
skretanje, a za isti kapacitet);
- dobro reenje kod ukrtaja sa priblino
jednakim optereenjem saobraajnog
toka
na
glavnom
i
sporednom
saobraajnom pravcu,
JP Putevi Srbije
dobro reenje kod viekrakih raskrsnica

(pet ili vie);
manje posledice saobraajnih nezgoda
(nema eonih sudara, ni sudara pod
pravim uglom);
manji trokovi odravanja (nego kod
semaforizovanih raskrsnica);
dobro reenje kao mera za umirivanje
saobraaja u urbanim podrujima;
estetski izgled.
Nedostaci krunih raskrsnica su:

- sa poveanjem broja traka u krunom
kolovozu se nivo bezbednosti saobraaja
smanjuje
(suprotno
od
klasinih
povrinskih raskrsnica);
- vei broj krunih raskrsnica u nizu ne
omoguava sinhronizaciju ("zeleni talas");
- tekoe sa nedostatkom prostora za
izvoenje centralnog ostrva u izgraenom
podruju;
- saobraaj u krunoj raskrsnici nije
mogue voditi uz pomo saobraajne
policije;
- krune raskrsnice nisu preporuljive
ispred institucija za slepa, slabovida i
gluva lica, ispred domova za stara lica,
bolnica, domova zdravlja i na svim drugim
mestima gde nemotorizovani uesnici u
saobraaju zbog svojih privremenih ili
trajnih fizikih nedostataka ne mogu
bezbedno prei ulicu bez svetlosnih
signalnih ureaja;
- krune raskrsnice velikih dimenzija nisu
preporuljive ispred dejih vrtia i kola,
kao ni na drugim mestima sa velikim
brojem dece;
- mogui problem sa protonou kod
intenzivne
saobraajne
struje
nemotorizovanih uesnika, preseca jednu
ili vie krakova jednotrane krune
raskrsnice;
- naknadna
semaforizacija
ne
utie
znaajno na poveanje kapaciteta.
Usled toga, potrebno je za svaki sluaj
posebno proceniti prikladnost uvoenja
krune raskrsnice. Prikladnost uvoenja
krune raskrsnice odreuje se na osnovu
procene ispunjavanja optih kriterijuma za
opravdanost izvoenja krune raskrsnice.
5.3.2.3
5.3.2.3.1
Podela krunih raskrsnica

Podela krunih raskrsnica u
odnosu na lokaciju i veliinu
Uopteno gledajui, krune raskrsnice

moemo u odnosu na lokaciju i veliinu
podeliti u sledee grupe (tabela 5.3.1).
Krune raskrsnice
Tabela 5.3.1: Tip i veliina krunih raskrsnica
U naelu se upotrebljavaju na optereenijim

voritima
u
gradskim
okruenjima.
Projektno-tehniki elementi moraju da budu
izabrani tako, da obezbeuju maksimalnu
brzinu vozila do 40 km/h. Veliki akcenat je na
voenju peaka i biciklista, koji su od
kolovoza odvojeni denivelacijom. Razdelna
ostrva omoguavaju dovoljno veliki prostor za
zatitu biciklista izmeu ulivnih/izlivnih
saobraajnih traka.
Tip krune raskrsnice

Mini gradska
Mala gradska
Gradska srednje
veliine
Velika vangradska
Kruna raskrsnica sa
spiralnim krunim
tokom (srednje
veliine, gradska i
vangradska)
Velika vangradska
Spoljni
prenik
m
14 - 25
22 - 35
Okvirni
kapacitet
voz./dan
10.000
15.000
30 - 40
20.000
35 - 45
22.000
40 - 70
40.000
70
Napomena: Okvirni kapaciteti su samo

aproksimativne vrednosti za etvorokrake
krune
raskrsnice
sa
ravnomerno
rasporeenim
saobraajnim
tokovima.
Vrednosti date u tabeli su samo informativne,
a pri reavanju konkretnih sluajeva potrebno
je svaku krunu raskrsnicu proveriti u vezi sa
stvarnim
saobraajnim
tokovima
i
upotrebljenim
projektno-tehnikim
elementima.
Mini kruna raskrsnica
Koristi se u zbijenim gradskim sredinama u
svrhu umirivanja saobraaja. Oekivana
brzina vozila je do 25km/h. Pri voenju
biciklista koristi se paralelno voenje (uz
spoljanju ivicu krunog kolovoza) Zbog
malih dimenzija mini krunih raskrsnica,
razdelna ostrva su montana i imaju
dimenzije manje od minimalnih dozvoljenih
za male i srednje velike krune raskrsnice. U
poreenju sa klasinom nesemaforizovanom
raskrsnicom, mini kruna raskrsnica ima, po
pravilu, vei kapacitet i neuporedivo veu
bezbednost uesnika u saobraaju, a male
trokove izvoenja.
Njihovo
pristup.
projektovanje
zahteva
poseban
Mala kruna raskrsnica

Izvodi se, u principu, samo u gradskom
okruenju. Oekivana brzina vonje kroz
male krune raskrsnice je ispod 30 km/h. Kod
optereenijih malih krunih raskrsnica
preporuuje se upotreba denivelisanih
biciklistikih staza. Ove krune raskrsnice se
esto koriste na ulazima u manja naselja,
gde pored upozorenja vozaima o promeni
uslova u saobraaju, nude i neograniene
mogunosti pejzanog i arhitektonskog
oblikovanja.
Kruna raskrsnica srednje veliine
Krune raskrsnice sa spiralnim voenjem

krunog toka
tokom moe biti gradska i vangradska.
U naelu ih predviamo na mestima gde se
ne moe oekivati veliki broj peaka i
biciklista. Vangradska kruna raskrsnica sa
spiralnim krunim tokom ima vei spoljanji
prenik nego gradska kruna raskrsnica sa
spiralnim krunim tokom.
Projektno-tehniki elementi gradske krune
raskrsnice sa spiralnim krunim tokom
moraju da budu izabrani tako da obezbeuju
maksimalnu brzinu vozila do 40km/h.
Projektno-tehniki
elementi
vangradske
krune raskrsnice sa spiralnim krunim
tokom moraju da budu izabrani tako da
obezbeuju maksimalnu brzinu vozila do 50
km/h.
Odvijanje nemotorizovanog saobraaja na
podruju gradske krune raskrsnice sa
spiralnim krunim tokom mora, po pravilu, biti
izvedeno u drugom nivou.
Krune raskrsnice sa spiralnim krunim
tokom nisu predmet obrade ove specifikacije.
Velika kruna raskrsnica
Izvodi se samo u izuzetnim sluajevima,
obino na prilazima gradova sa autoputa.
Projektovanje
ovih
krunih
raskrsnica
zahteva poseban pristup. Biciklistiki i
peaki saobraaj vode se odvojeno i nisu
sastavni deo takvih krunih raskrsnica.
Velike krune raskrsnice
obrade ove specifikacije.
5.3.2.3.2
nisu
predmet
Podela krunih raskrsnica prema

nameni
Krune raskrsnice se prema nameni dele na

tri osnovna tipa:
- krune
raskrsnice
za
umirivanje
saobraaja izvode se gradskim i
prelaznim podrujima
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
krune raskrsnice za ograniavanje

saobraaja izvode se u gradskim
podrujima odgovarajuim geometrijskim
elementima, sa ciljem ograniavanja
saobraaja i obezbeivanja maksimalno
dozvoljenog ili unapred propisanog
kapaciteta
krune
raskrsnice
za
poveanje
kapaciteta
uz
zadovoljavajui
nivo
bezbednosti
samo
izvan
gradskih
podruja.
5.3.2.3.3
Slika 5.3.8: Jedna velika

broju krakova
Krune raskrsnice se prema broju krakova

dele na:
- trokrake,
- etvorokrake,
- petokrake i viekrake
5.3.2.3.4

nainu voenja pojedinanih
pravaca
U odnosu na voenje pojedinanih pravaca

razlikujemo:
- voenje u nivou (povrinsko),
- voenje van nivoa (denivelisano).
Kod voenja krakova krune raskrsnice u
nivou, postoje dva tipa voenja prikljunih
traka:
- voenje traka u krunu raskrsnicu i
- voenje traka pored krune raskrsnice
(direktno) (sl. 5.3.7)
Slika 5.3.9: Dve male

5.3.2.3.5

nainu izvoenja
Krune raskrsnice se prema nainu izvoenja

dele na:
- montane,
- fiksne.
5.3.2.3.6

obliku krunog toka
Krune raskrsnice moemo prema obliku

krunog toka podeliti na:
- krune raskrsnice sa koncentrinim
krunim tokom,
- krune raskrsnice sa spiralnim krunim
tokom.
Slika 5.3.7: Voenje traka pored krune
raskrsnice (direktno voenje)
5.3.2.4
5.3.2.4.1
Kod denivelisanog voenja krakova krune

raskrsnice (npr. umesto romba) postoje dva
naina izvoenja:
- jedna velika (sl 5.3.8)
- dva mala (sl. 5.3.9)
JP Putevi Srbije
Saobraajna bezbednost u
krunim raskrsnicama
Motorni saobraaj
Sa stanovita nivoa saobraajne bezbednosti

(u poreenju sa klasinim tro- i etvorokrakim
raskrsnicama), glavna prednost jednotranih
krunih raskrsnica je u eliminisanju konfliktne
povrine
i
konfliktnih
taaka
prvog
(presecanje) i drugog (preplitanje) reda, te
Krune raskrsnice
smanjenje broja konfliktnih taaka treeg

reda (prikljuivanje, odvajanje) (sl. 5.3.10).
prolosti, u RS emo odstupiti od izvoenja

novih dvotranih krunih raskrsnica.
Teoretski, klasina etvorokraka raskrsnica

ima 32 konfliktne take (16 presecanja, 8
razdvajanja i 8 udruivanja), a jednotrana
etvorokraka kruna raskrsnica samo 8
taaka nieg reda (4 razdvajanja i 4
udruivanja).
Kod krunih raskrsnica mogue je nekoliko

tipova saobraajnih nezgoda, kojih kod
klasinih raskrsnica nema (sl. 5.3.12).
Posledice saobraajnih nezgoda su na
krunim raskrsnicama sutinski drugaije
nego na klasinim raskrsnicama. Pre svega
su manje i obino bez smrtnih ishoda i tekih
telesnih povreda. Uzrok lei u tome, da u
krunim raskrsnicama nema eonih sudara, u
kojima su posledice saobraajnih nezgoda
najvee. Kod krunih raskrsnica su sudari
izmeu vozila uglavnom boni, pod otrim
uglom ili, usled naleta, od pozadi.
Slika 5.3.10: Konfliktne take u etvorokrakoj

klasinoj i etvorokrakoj krunoj raskrsnici
U sluaju, kada kruni tok ine dve vozne
trake, broj konfliktnih taaka se poveava za
broj konfliktnih taaka preplitanja, iji broj je
teoretski jednak broju prikljunih puteva, ali je
taj broj jo uvek manji od 32. Nivo
saobraajne bezbednosti se brzo smanjuje
uvoenjem dodatnih saobraajnih traka (tri ili
vie).
Sudari motornih vozila i biciklista (peaka)

koji prelaze krak krunog toka isti su kao kod
klasinih raskrsnica, samo su posledice
nezgoda unekoliko manje (usled smanjene
brzine na ulivu i izlivu iz toka).
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
preticanje ispred raskrsnice

sudar sa peakom/biciklistom
sudar na ulivu
sudar prilikom promene vozne trake
nalet od pozadi na ulivu
nalet od pozadi na izlivu
sudar sa centralnim ostrvom
sudar sa razdelnim ostrvom na izlivu
proklizavanje sa krunog kolovoza
prevrtanje
sudar sa razdelnim ostrvom na ulivu
zanoenje (klizanje) na izlivu
vonja u suprotnom smeru
Slika 5.3.11: Konfliktna taka preplitanja i

konfliktna povrina
Praktino, kod krunih raskrsnica sa dve ili
vie voznih traka u krunom toku ne
govorimo samo o konfliktnim takama, ve i o
konfliktnim povrinama, jer voza nema svoje
odreeno mesto gde bi mogao da se prestroji
u krunom toku (sl. 5.3.11). To je (pored obino - vee dozvoljene brzine kretanja),
takoe, jedan od glavnih tehnikih uzroka, da
su velike krune raskrsnice manje bezbedne
nego male. Uzrok je, dakle, u osnovnoj
karakteristici velikih krunih raskrsnica.
5.3.2.4.2
Zbog loih iskustava sa saobraajnom

bezbednou dvotranih krunih raskrsnica u
Saobraajna bezbednost peaka i biciklista

zavisi, pre svega, od pravilnog izvoenja
Slika 5.3.12: Tipovi saobraajnih nezgoda u

dvotranoj krunoj raskrsnici
Peaci i biciklisti
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
vertikalne i horizontalne signalizacije i

razdelnih ostrva, kao i upotrebljenog naina
voenja biciklistikog saobraaja u podruju
krune raskrsnice.
oblikovanja krune raskrsnice u najveoj

moguoj meri ispotovati sledee:
U naelu, poznajemo tri naina voenja

biciklista u podruju krune raskrsnice, ali su
za slovenake prilike prikladna dva naina
(sl. 5.3.13):
- kombinovano voenje biciklistikog i
motornog saobraaja i
- samostalno
voenje
(paralelno
sa
ivinjakom ili u obliku koncentrinog
kruga).
Slika 5.3.13: Dva mogua naina voenja

biciklista u podruju krune raskrsnice
Samostalno voenje biciklista u podruju
krune raskrsnice je bezbedniji nain. Sva
ukrtanja motornog saobraaja sa peacima i
biciklistima vre se pod pravim uglom, ime
je podruje preglednosti uesnika koji se
ukrtaju najpravilnijeg oblika. Time je
postignuto i to, da su jedine konfliktne take
na mestima prelaska preko krakova krune
raskrsnice, a i na tim mestima su peaci i
biciklisti (delimino) zatieni ostrvima.
Kombinovano
voenje
biciklistikog
i
motornog saobraaja je manje bezbedno,
zato takav nain voenja biciklistikog
saobraaja koristimo samo u krunim
raskrsnicama u naseljima sa malim
saobraajnim
optereenjem
motornog
saobraaja.
Opredeljenje za jedan od dva naina voenja
biciklista u podruju krunog kolovoza u
naselju vri se na osnovu intenziteta i
strukture motornog saobraaja, intenziteta
toka biciklista i poloaja krune raskrsnice u
putnoj mrei naselja.
5.3.2.5
Mere za obezbeivanje
saobraajne bezbednosti krune
raskrsnice
Nakon provere prikladnosti lokacije i poloaja

u putnoj mrei, potrebno je prilikom
JP Putevi Srbije
Uvoenje putnih pravaca u krunu

raskrsnicu treba da bude to upravnije
(smanjenje
brzine,
polje
preglednosti
pravilnog oblika). Prikladno ukljuivanje
vozila u kruni tok postiemo izborom
odgovarajueg ulivnog radijusa (veliina
brzine na ulivu u kruni tok je u direktnoj vezi
sa veliinom ulivnog radijusa). Tangencijalno
voenje ulivne trake u raskrsnicu prouzrokuje
nerazumljivost pravila da vozila u krunom
toku imaju prednost nad vozilima na ulazu,
velike brzine vozila na ulivu, nepreglednost
pri ukljuivanju vozila u raskrsnicu i nalete
vozila. Tangencijalno voenje izliva iz krune
raskrsnice istovremeno zahteva veliko
okretanje volana i prouzrokuje veliku
pokrivenu povrinu (sl. 5.3.14).
Zato voenje krakova u krunu raskrsnicu
treba da bude to upravnije. Ako je mogue,
produeci osovina krakova krune raskrsnice
treba da se seku u jednoj taki - centru
krune raskrsnice.
Slika 5.3.14: Voenje krakova u krunu

raskrsnicu
irina uliva u raskrsnicu i duina
proirenja; najopasniji manevar u krunoj
raskrsnici je ulivanje u krunu raskrsnicu,
koje se vri na relativno malom prostoru.
Zato je veoma znaajan njegov oblik, to
zbog saobraajne bezbednosti (vonja sa
minimalnom brzinom i ekanje na prazan
prostor za ukljuenje u kruni tok), to zbog
kapaciteta (vreme ekanja);
Zakrivljenost trajektorije vozila kroz krunu
raskrsnicu (sl. 5.3.15) ima jedan od najveih
uticaja na saobraajnu bezbednost u vonji
kroz krunu raskrsnicu. Kriva tragova mora
imati oblik dvostruke S krivine, koju ine tri
radijusa, a njihove dimenzije moraju biti
meusobno usklaene. to je vea
zakrivljenost krive, manja je brzina vonje na
ulivu i vei je nivo saobraajne bezbednosti
krune raskrsnice. Na zakrivljenost krive
moemo uticati na dva naina:
9
Krune raskrsnice
promenom veliine centralnog ostrva

(povoljnije, ali u praksi esto neizvodljivo),
oblikom razdelnih ostrva (nepovoljnije, ali
izvodljivo u vie sluajeva).
Veliine ulivnih i izlivnih radijusa kod turbo

krunih raskrsnica obraene su u posebnom
poglavlju.
Prelazi za peake i bicikliste treba da budu
postavljeni van krune raskrsnice za duinu
jednog do dva vozila (nia za ekanje).
Duina nie za ekanje zavisi od veliine
krune raskrsnice odn. veliine (duine)
razdelnih ostrva.
Minimalna duina nie za ekanje treba da
bude 4,5 m, a najvea 10 m. Navedene
duine odgovaraju za jedno ili dva putnika
vozila odn. jedno dugako vozilo.
Slika 5.3.15: Zakrivljenost trajektorije vozila

kroz krunu raskrsnicu
Za formiranje spoljne ivice ulivne i izlivne
saobraajne
trake
krune
raskrsnice,
potrebno je primeniti opta pravila za
projektovanje osovine puta i ivica.
Ulivni i izlivni radijusi; dimenzije izlivnih
radijusa zavise od veliine krune raskrsnice,
broja saobraajnih traka u krunom toku i
oblika razdelnog ostrva (kupa ili levak).
Izvoenjem nie za ekanje se poboljava

saobraajna bezbednost nemotorizovanih
uesnika u saobraaju, a istovremeno se
poveava i protonost krune raskrsnice, jer
biciklisti i peaci u manjoj meri ometaju
ukljuivanje vozila u kruni tok;
Razdelna ostrva treba da budu prilagoena
veliini krune raskrsnice kod velikih krunih
raskrsnica treba da se koriste razdelna ostrva
u obliku trougla, a kod malih ostrva u obliku
suze (sl. 5.3.16).
Dimenzije izlaznih radijusa moraju uvek da

budu vee od dimenzija ulivnih radijusa, a
samo u izuzetnim sluajevima mogu biti
jednake.
Kod malih jednotranih krunih raskrsnica
(8m Rn 14.5 m) i krunih raskrsnica
srednje veliine (14.5 m Rn 21 m) sa
razdelnim
ostrvima
kupastog
oblika,
prikladna je upotreba izlivnog radijusa
veliine 12m odn. 15 m.
Kod velikih jednotranih krunih raskrsnica
(21 m Rn 31 m) sa razdelnim ostrvima
kupastog oblika, prikladna je upotreba
izlivnog radijusa veliine 15 m.
Kod velikih jednotranih krunih raskrsnica
(21 m Rn 31 m) sa razdelnim ostrvima
levkastog oblika, mogu se koristiti izlivni
radijusi veliine 15-18 m.
Veliine ulivnih i izlivnih radijusa u montanim
krunim raskrsnicama identine su veliini tih
radijusa kod fiksnih krunih raskrsnica.
Kriterijum za izbor veliine radijusa je veliina
krune raskrsnice, a ne nain izvoenja.
10
Slika 5.3.16: Oblik razdelnog ostrva u

zavisnosti od veliine krune raskrsnice
(mala kruna raskrsnica = suza, velika
kruna raskrsnica = trougao)
Odvodnjavanje
krune
raskrsnice;
popreni pad krunog kolovoza ka spoljnoj
ivici je ei, jer je lake izvodljiv prelaz
izmeu prikljuaka i krunog kolovoza, a i
odvodnjavanje je jednostavnije. Mane
poprenog pada ka spoljnoj ivici (negativnog)
se ogledaju u sluajevima smanjenog
koeficijenta prijanjanja pneumatika na
kolovoz (kia, poledica), jer on nije
dovoljan za preuzimanje centrifugalne sile
koja deluje na vozilo u krunom toku.
Usled toga je kod velikih krunih raskrsnica
(koje omoguavaju vee brzine vonje u
krunom toku) potrebno proveriti stabilnost
vozila u takvim sluajevima. Popreni nagib
krunog kolovoza ka unutranjoj ivici je
(tehniki gledano) ispravniji, ali je pravilno
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
izvoenje odvodnjavanja i prikljuaka mnogo

zahtevnije.
ne smanjuje uticaj smanjenja brzine u

krunom toku za putnika vozila. Vei radijusi
krivine imaju za posledicu veu protonost na
izlivu i s tim mogunost breg izliva.
Pregazni deo centralnog ostrva mora biti

tako izveden, da vozila odvraa od vonje
(materijali grube granulacije, kaldrma), ali
istovremeno mora omoguiti vonju dugakih
vozila preko njega.
Izvodi se samo kod malih i srednje velikih
krunih raskrsnica, irine 1 2 m (u
zavisnosti od veliine unutranjeg radijusa).
Spoj pregaznog dela centralnog ostrva i
krunog kolovoza ima smisla denivelisati (2
3 cm).
Rasveta krune raskrsnice uslovljava
saobraajnu bezbednost krune raskrsnice u
nonim uslovima. Za krune raskrsnice je
vano da su osvetljeni svi ulivi, a po
mogunosti i centralno ostrvo.
kontrola brzine vonje kroz krunu raskrsnicu
jedan je od vanijih podataka za procenu
nivoa saobraajne bezbednosti. Manja brzina
motornog saobraaja vodi mirnijem odvijanju
saobraaja, pri emu je mogue posvetiti vie
panje ostalim uesnicima u saobraaju, a
smanjuje se i mogunost nastanka
saobraajnih nezgoda sa teim posledicama.
Kriterijum koji bi trebalo obezbediti je, da
brzina pri ravnom prelazu (polovina kruga) ne
pree vrednost 30 km/h odn. 35 km/h.
Kontrola se vri pomou elemenata
navedenih u slici 3.6 i dve jednaine
navedene u nastavku poglavlja.
Pre kontrole je potrebno odrediti veliinu dva
elementa.
Prvi element je duina L izmeu poetka
krivine na ulivu i kraja krivine na izlivu. L
zavisi od veliine radijusa krivine i
spoljanjeg radijusa krune raskrsnice.
Drugi element je U (zakrivljenost, defleksija)
koji predstavlja rastojanje od ivice centralnog
ostrva do desne ivice kolovoza na izlivu
(mereno na poetku krivine).
Uticaj veeg U (vei radijus centralnog
ostrva) na smanjenje brzine vei je od uticaja
duine L (pri smanjenju zaobljenja). Za isti
uticaj potrebno je mnogo vee smanjenje L
nego poveanje U (priblian faktor je 8).
Radijus krivine vozne linije je:
(0.25 * L) 2 (0.5 * (U 2)) 2

U 2
Dobra reenja su ona kod kojih je vrednost R

izmeu 22 i 23 m.
Kod malih radijusa krivine vozne linije, veza
izmeu brzine prelaza kroz krunu raskrsnicu
i poluprenika vozne linije je sledea:
V 7.4 * R
gde je V km/h i R m.
Kod dobrih reenja je vrednost brzine
prelaska oko 30 km/h. Ukoliko je kod malih
krunih raskrsnica dobijena vrednost vea od
35 km/h, potrebno je korigovati projektne
elemente. Nakon svake promene projektnog
elementa potrebno je ponovo proveriti uticaj
promene.
Ako neki od gorenavedenih uslova za
obezbeivanje saobraajno bezbedne krune
raskrsnice nisu zadovoljeni, odstupanje od
njih je potrebno posebno argumentovati.
Podzemni i nadzemni prolazi kao mera za
poveanje
saobraajne
bezbednosti
peaka i biciklista; u krunim raskrsnicama
koje omoguavaju velike brzine vonje
(velika jednotrana i turbo kruna raskrsnica),
ne preporuuje se izvoenje peakog i
biciklistikog prelaza u nivou.
U takvim sluajevima je potrebno proveriti i
potkrepiti opravdanost izvoenja podzemnog
ili nadzemnog prolaza u zavisnosti od
intenziteta i strukture motornog saobraaja,
broja i strukture peaka i poloaja krune
raskrsnice u putnoj mrei.
Druga mogunost je uvoenje svetlosnih
znakova upozorenja.
Semaforizacija peakih prelaza kod novih
krunih raskrsnica nije opravdana.
Takoe vai, da se prohodnost dugakih

vozila poboljava upotrebom veih radijusa
krivine, i to vie, nego samim smanjenjem
poluprenika centralnog ostrva, pri emu se
JP Putevi Srbije
11
Krune raskrsnice
5.3.3 JEDNOTRANA KRUNA

RASKRSNICA
proveru da li je kruna raskrsnica

odgovarajue reenje za oekivanu funkciju
koju e imati izabrani oblik (tip) raskrsnice.
Radi se, dakle, o dobijanju odgovora na
pitanje:
Kakva
je
primarna
uloga
raskrsnice?
5.3.3.1
Kriterijumi za opravdanost
izvoenja jednotrane krune
raskrsnice
Sam
postupak
projektovanja
krune
raskrsnice danas vie ne predstavlja
problem. Problem se javlja pri usvajanju
odluke o izvoenju krune raskrsnice odn.:
Kada izvesti krunu raskrsnicu?
izvesti krunu raskrsnicu?
Zato
Odluku o izvoenju krune raskrsnice treba

struno utemeljiti i potkrepiti argumentima
koji treba da proizlaze iz dokaza o
opravdanosti i smislenosti izvoenja krune
raskrsnice.
Pri
argumentovanju
smislenosti
i
opravdanosti izvoenja krune raskrsnice,
proveravamo da li su ispunjeni kriterijumi za
izvoenje krune raskrsnice.
Postoji vie kriterijuma za izvoenje krune
raskrsnice i meusobno se razlikuju po
nameni. Kriterijumi definiu uzrok za
izvoenje krune raskrsnice, koji moe biti
razliite prirode.
U nastavku su predstavljeni samo opti
kriterijumi, koje u ovom trenutku koristimo
prilikom procene smislenosti i opravdanosti
izvoenja krunih raskrsnica. Lista kriterijuma
koja sledi u nastavku nije konana i s
vremenom e se dopunjavati, ali danas ona
predstavlja dobru strunu osnovu za
usvajanje odluka o izvoenju krune
raskrsnice.
Kriterijumi su navedeni po redosledu, po
kojem im treba prilikom izrade reenja krune
raskrsnice pristupiti u konkretnom sluaju:
- kriterijum funkcionalnosti,
- kriterijum propusnosti,
- prostorni kriterijum,
- projektno-tehniki kriterijum,
- kriterijum saobraajne bezbednosti,
- ekonomski kriterijum.
Kriterijum funkcionalnosti
Pri proceni smislenosti (opravdanosti)
izvoenja krune raskrsnice sa stanovita
kriterijuma funkcionalnosti, radi se o proveri
funkcije (unutranji saobraaj ili tranzitni),
uloge (protonost ili prohodnost) i poloaja
(gradska
ili
vangradska
raskrsnica)
posmatrane raskrsnice u globalnoj putnoj
mrei nekog naselja ili ireg podruja i za
12
Kriterijum propusnosti
Pod proverom kriterijuma propusnosti
miljenja je provera adekvatnosti reenja sa
stanovita
mogunosti
sprovoenja
saobraajnih tokova oekivanog optereenja
i na kraju planskog perioda.
Potrebno je saznati odgovor na pitanje: Da li
e reenje biti adekvatno za oekivana
saobraajna
optereenja
na
kraju
planskog perioda?
Prostorni kriterijum
Prilikom provere prostornog kriterijuma
utvrujemo
raspoloivost
prostora
za
izvoenje reenja. Kod krune raskrsnice
uglavnom za izvoenje centralnog ostrva
odn. spoljanjeg radijusa krune raskrsnice.
Raspoloivost prostora u gradskom podruju
(sa okolnom izgraenou) moe biti
problematina.
Radi se, dakle, o dobijanju odgovora na
pitanje: Da li imamo na raspolaganju
dovoljno prostora?
Projektno-tehniki kriterijum
Odluka za izvoenje krune raskrsnice ima
smisla sa stanovita saobraajno-tehnikog
kriterijuma i preporuuje se, pre svega, na
ukrtanjima:
- u obliku slova X, Y, A i K (otar ugao
presecanja),
- u obliku slova F i H (dve uzastopne T
raskrsnice na kratkom odstojanju),
- u sluaju priblino jednakog saobraajnog
optereenja na glavnom i sporednom
saobraajnom pravcu,
- u sluaju malog broja levog skretanja,
- veeg broja krakova (pet ili vie),
- tamo gde semaforizacija nije opravdana,
ali
je
premaen
kapacitet
nesemaforizovane raskrsnice.
Prilikom procene ovog kriterijuma traimo
odgovor na pitanje: Kakve su prilike na
posmatranoj lokaciji?
Kriterijum saobraajne bezbednosti
Procena ovog kriterijuma izvodi se u svim
sluajevima, bez obzira na to da li se radi o
rekonstrukciji ili novogradnji, jer protonost i
saobraajna bezbednost mogu biti direktno
srazmerne.
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
Naroito je procena ovog kriterijuma vana

prilikom
odreivanja
tipa
raskrsnice
("klasina" ili kruna). Konkretno reeno: ako
je preovlaujui tip saobraajne nezgode u
postojeoj klasinoj etvorokrakoj raskrsnici
eoni sudar (izmeu vozila koje u raskrsnici
skree levo i vozila koje vozi iz suprotnog
smera i koje nastavlja kretanje kroz
raskrsnicu
pravo),
izvoenje
krune
raskrsnice ima smisla i opravdano je. Ali, ako
je preovlaujui tip saobraajne nezgode
nalet vozila na vozilo koje u raskrsnici skree
desno, izvoenje krune raskrsnice je
nepotrebno i besmisleno, jer je za to dovoljna
ve odvojena traka za desno skretanje.
dovoljan protok. U tom sluaju sledi

prostorna, urbanistika i/ili neka druga
provera.
Pri odreivanju protonosti nove krune
raskrsnice, potrebno ispotovati predviena
saobraajna optereenja na kraju planskog
perioda. Proraune je potrebno izvesti za
vrna optereenja, izraeno u procentu
prosenog dnevnog saobraaja. Procenat se
odreuje na osnovu poznatih podataka o
promeni saobraajnih optereenja na tom
podruju.
ql=110
qn=180
qd=160
s=450
Prilikom donoenja odluke je potrebno uzeti u

obzir i druge vrste uesnika koje moemo
oekivati u konkretnom sluaju. Pre svega je
vaan njihov broj i starost, odn. stanje.
ql=160
qn=370
qd=20
s=550
Ekonomski kriterijum
Pod ekonomskim kriterijumom podrazumeva
se ekonomska opravdanost predloenog
reenja, odn. Koliki e biti trokovi
ql=110
(izvoenja
i
odravanja)
krune
qn=180
raskrsnice?
qd=160
5.3.3.2
5.3.3.2.1
ql=160
qn=370
qd=20
s=550
Proraun kapaciteta jednotrane

krune raskrsnice
s=610
s=310
ql=70
qn=60
qd=130
s=260
VSOTA = 1930 EOV/h
s=420
Pri proceni tog kriterijuma ima smisla

uporeivanje sa drugim moguim reenjima
(semaforizovanom raskrsnicom, podzemnim
prolazom...).
s=590
qd=200
qn=360
ql=110
s=670
s=590
Potrebno je analizirati sledee: Da li e

kruna raskrsnica u postojeim prilikama
biti saobraajno bezbedno reenje za sve
uesnike u saobraaju?
s=450
s=420
qi=420
qu=450
qd=200
qn=360
ql=110
s=670
qk=540
qi=590
qu=550
qk=400
qk=290
qu=670
qi=610
s=610
qk=640
Uopteno
Za svaku novu ili rekonstruisanu krunu

s=310 protonost.
ql=70
raskrsnicu potrebno je proveriti
qn=60
qi=310
qu=260
qd=130
s=260
Proraun je mogue izvesti na dva naina.

VSOTA = 1930 EOV/h
Prvi nain je iteracijom (proverava se neki

preporuen oblik - dimenzije - krune
raskrsnice, koji je izabran na osnovu
prostornih,
urbanistikih
i/ili
drugih
kriterijuma). Na osnovu prorauna kapaciteta,
mogu da se menjaju dimenzije projektnih
elemenata, sve dok rezultati prorauna ne
pokau dovoljnu protonost na kraju
planskog perioda.
Drugi nain prorauna je da se na osnovu
poznatog saobraajnog optereenja nau
optimalni projektni elementi koji obezbeuju
JP Putevi Srbije
VSOTA = 1930 EOV/h
Slika 5.3.17: Primer pretvaranja

saobraajnog optereenja iz klasine
etvorokrake raskrsnice u etvorokraku
krunu raskrsnicu
U sluaju rekonstrukcije postojee raskrsnice
u krunu raskrsnicu, proraun protonosti je
potrebno izvesti za dva ili vie vrnih
optereenja (barem za jutarnje i popodnevno
saobraajno optereenje). I u ovom sluaju je
potrebno uzeti u obzir predvieni stepen
13
qi=590
qu=550
Krune raskrsnice
porasta obima saobraaja do kraja planskog

perioda.
proraun kanjenja, broj zaustavljanja i

duine kolona, izraunavanje se vri po
nelinearnoj australijskoj metodi. Preporuuje
se upotreba raunarskih programa, za male i
srednje velike krune raskrsnice dovoljna je
austrijska metoda prorauna.
Za razliku od novih krunih raskrsnica je, u

sluaju rekonstrukcije uobiajene (klasine)
raskrsnice u krunu raskrsnicu, potrebno
izvesti
i
pretvaranje
saobraajnog
optereenja sa klasine na krunu raskrsnicu
(sl. 5.3.17).
U nastavku je prikazan detaljniji opis metoda.

5.3.3.2.3
5.3.3.2.2
Pojam kapaciteta krune

raskrsnice
Kapacitet krune raskrsnice C govori o tome,

koliko vozila pree krunu raskrsnicu u
jedinici vremena.
Paualni proraun po austrijskoj

metodi
Pre donoenja odluke o prikladnosti lokacije

krune raskrsnice u datom prostoru, potrebno
je izvriti procenu prikladnosti izvoenja
krune
raskrsnice,
koristei
dijagram
prikazan na slici 5.3.18.
Ei
n broj uliva
Protok uliva QE odreuje koliko se vozila

uliva u krunu raskrsnicu kroz jedan uliv u
jedinici vremena.
SAOBRAAJNOG PRAVCA
(PGDS)
OPTEREENJE SPOREDNOG
Dobija se zbirom protoka svih uliva u krunu

raskrsnicu QEi .
QE = f (QC, geometrije),
gde je QC kruni saobraajni tok.
Rezultati uporednog istraivanja postojeih
krunih raskrsnica u Sloveniji su pokazali, da
su se stvarnim vrednostima protoka u skoro
svim sluajevima najvie pribliile australijska
i austrijska (vajcarska) metoda.
Rezultati dobijeni proraunom po nemakoj
metodi su u svim sluajevima manji od
stvarnih vrednosti protoka uliva u krune
raskrsnice (i za vie od 50%), zato je ne
preporuujemo za korienje.
Rezultati dobijeni engleskom metodom su
izmeu vajcarske, australijske i nemake
metode, zato je, u odnosu na parametre koje
koristi za proraun kapaciteta, prikladna za
odreivanje
optimalnih
geometrijskih
elemenata krunih raskrsnica. U sluaju
upotrebe engleske metode, potrebno je
izvesti uporedni proraun SA austrijskom ili
australijskom metodom.
Za kalibraciju na slovenake prilike su
najprikladnije austrijska i australijska metoda.
Za koju od ove dve metode emo se
opredeliti, zavisi od veliine krune
raskrsnice i/ili raspoloivosti adekvatnog
raunarskog alata za proraun.
za zahtevnije krune raskrsnice, gde se
pored prorauna kapaciteta zahtevaju i
14
OPTEREENJE GLAVNOG SAOBRAAJNOG PRAVCA (PGDS)
Zona A: Preporuuje se izvoenje krune

raskrsnice
Zona B: Prikladnost izvoenja krune
raskrsnice je potrebno proveriti
u poreenju sa klasinom povrinskom
raskrsnicom (donja povrina)
u poreenju sa denivelisanom raskrsnicom
(gornja povrina)
Zona C: Preporuuje se izvoenje klasine
povrinske ili krune raskrsnice
Slika 5.3.18: Podruje prikladnosti izvoenja

krune raskrsnice
Utvrivanje kapaciteta
Poto kapacitet krune raskrsnice zavisi od
kapaciteta uliva u kruni tok, potrebno je
utvrditi kapacitet svakog pojedinanog uliva.
Za utvrivanje kapaciteta uliva koristimo:
L 1500 8 9 b M K a M A EOV/
h]
gde je:
L
kapacitet uliva EOV/h]
MK optereenje u krunom toku
(u podruju konfliktne take y) EOV/h]
MA saobraajno optereenje izliva EOV/h]
JP Putevi Srbije
a
b
faktor geometrije uliva

faktor broja saobraajnih
krunom toku
traka
Krune raskrsnice
Faktor geometrije a odreujemo u zavisnosti

od rastojanja B izmeu konfliktnih taaka x i y
(sl. 5.3.19). U sluaju jednotranog uliva u
krunu
raskrsnicu,
za
izraunavanje
rastojanja B vai sledea jednaina (sl.
5.3.19):
( D FB )
180
m]
gde je:
D
spoljni prenik krune raskrsnice m]
FB irina krunog kolovoza m]
polovina centralnog ugla izmeu

konfliktnih taaka ]
Slika 5.3.20: Geometrijsko izvoenje krune

raskrsnice
Utvrivanje stepena optereenosti uliva
Pomou
stepena
optereenosti
uliva
utvrujemo do koje mere je ostvaren raunski
kapacitet uliva u odnosu na stvarno,
odnosno,
predvieno
saobraajno
optereenje. Izraunavamo ga po sledeem
obrascu:
c ME
100 %]
L
Slika 5.3.19: Merodavno rastojanje B izmeu

konfliktnih taaka x i y
gde je:
A
stepen optereenja uliva %]
ME saobraajno optereenje uliva voz/h]
L
kapacitet uliva voz/h]
c
faktor broja ulivnih voznih traka -]
Centralni ugao izmeu konfliktnih taaka

zavisi od geometrijskog izvoenja krune
raskrsnice (sl. 5.3.20):
Koeficijent c opisuje uticaj broja voznih traka

u krunoj raskrsnici. U slovenakim uslovima,
za jednotranu krunu raskrsnicu koristimo c
= 0.90 -1.0.
sin
B'
B'
D FB
T FB 2 Z
T
rad]
2 sin W
m]
gde je:
T
duina razdelnog ostrva m]
W
irina razdelnog ostrva m]
Z
irina uliva m]
polovina otrog ugla razdelnog ostrva ]
tg
W
rad]
2T
JP Putevi Srbije
Za krune raskrsnice sa jednom trakom se u

malim krunim raskrsnicama preporuuje
vrednost parametra b=1,0, kod srednjih
b=0,95, a kod veih jednotranih raskrsnica
se faktor b pribliava vrednosti 0,90.
Stepen optereenosti uliva ne treba da
prelazi
90%
maksimalnog
asovnog
saobraajnog protoka.
5.3.3.2.4
Raunarski programi za
izraunavane kapaciteta krune
raskrsnice
Raunarski programi za izraunavanje

kapaciteta krune raskrsnice se sve ee
15
Krune raskrsnice
koriste za proraun kapaciteta. Meu njima

se po zastupljenosti istie SIDRA.
Programski paket SIDRA (Signalised &

Usignalised
Intersection
Design
and
Research Aid) intersection se koristi kao
programski
alat
za
dimenzionisanje
nesemaforizovanih,
semaforizovanih
i
krunih raskrsnica i prikljuaka. Program
koristi slian analitiki saobraajni model sa
metodom iterativnog pribliavanja za procenu
statistika pojedinanih osobina prikljuaka i
raskrsnica (nivo usluge, kanjenje, duina
ograenog dela, stepen zasienja, itd).
Programski paket omoguava izvoenje
analiza kapaciteta pojedinanih nezavisnih
prikljuaka i raskrsnica. Saobraajni modeli
koje koristi za proraune mogu da se
prilagode korisnikovim potrebama i lokalnim
uslovima. Osnovni model je zasnovan na
metodologiji HCM. Prva verzija programa je
izala 1984. i ubrzo je postala jedan od
najvanjih i najprodavanijih programskih
paketa za izvoenje analiza kapaciteta i
dimenzionisanja prikljuaka i raskrsnica.
Izradio ga je istraivaki institut Akcelik &
Associates iz Melburna. Programski paket su
sve vreme usavravali u skladu sa tehnikim
zahtevima i eljama, koje su postavljali
saobraajni projektanti i planeri. Najznaajniji
korisnici programskog paketa SIDRA su
SAD, Australija, Novi Zeland i Juna Afrika.
Veoma je rairen i u Evropi i Sloveniji gde ga
koriste
sva
znaajnija
projektantska
preduzea koja se bave saobraajnim
planiranjem i projektovanjem prikljuaka i
raskrsnica.
Programski paket SIDRA Intersection moe

da se koristi za:
- procenu
statistika
pojedinanih
karakteristika prikljuaka i raskrsnica (nivo
usluga, kanjenje uesnika, duina dela
puta sa zastojem u saobraaju, stepen
zasienja,
itd)
i
izraunavanje
operativnih trokova (kanjenje uesnika,
odravanje vozila, potronja goriva,
emisije, itd),
- varijantni proraun za obezbeenje
optimalne
geometrije
prikljuaka
i
raskrsnica,
- upravljanje prikljuaka i raskrsnica sa
ukupno osam krakova, razliitim nainom
voenja
saobraaja
(jednosmerni,
dvosmerni) i razliitim brojem ulivnih i
izlivnih saobraajnih traka, te dodatnih
saobraajnih traka (traka za koenje,
ubrzanje, koenje),
- izraunavanje fiksnih ili saobraajno
zavisnih upravljakih programa za razliite
geometrije raskrsnica,
16
odreivanje "ivotnog veka" prikljuaka i

raskrsnica u odnosu na jedinstveni
godinji porast saobraaja,
odreivanje
geometrijskih
elemenata
prikljuaka i raskrsnica,
analizu uticaja tekih vozila na propusnu
mo prikljuaka i raskrsnica,
analizu kompleksnih sluajeva kao to su:
istovremena upotreba saobraajnih traka i
konflikti izmeu pojedinanih saobraajnih
tokova,
analizu saobraajnih situacija u stepenu
zasienja.
5.3.3.2.5
Uticaj nemotorizovanog
saobraaja na smanjenje
kapaciteta krune raskrsnice
Biciklistiki i peaki saobraaj smanjuju

kapacitet krune raskrsnice. U sluaju da je
intenzitet
biciklistikog
i/ili
peakog
saobraaja veliki (stambene zone, kole,
sportski centri, trgovaki centri), potrebno
je proveriti njegov uticaj na kapacitet krune
raskrsnice.
U krunim raskrsnicama sa jednom voznom
trakom u krunom toku moe, zbog jakog
peakog i/ili biciklistikog toka, nastupiti
problemi punjenja i pranjenja krune
raskrsnice. Vozila na ulivima/izlivima u
krunu
raskrsnicu
moraju
peacima/biciklistima
ustupiti
prvenstvo
prolaza. Zbog toga dolazi do ogranienih
(ometanih) saobraajnih tokova i zastoja (sl.
5.3.21).
Slika 5.3.21: Ometani tokovi u krunoj

raskrsnici
U sluaju da je tok motornih vozila usmeren

prema ulivu, postaje nesigurno ostvarivanje
minimalnog kapaciteta. U sluaju da je tok
vozila usmeren prema izlivu, dolazi do
prekoraenja maksimalnog kapaciteta.
JP Putevi Srbije
Ako je duina vozila u koloni na izlivu iz

krune raskrsnice tako velika, da dostie
prethodni uliv, dolazi do problema sa
punjenjem krune raskrsnice (i postaje
nesigurno
ostvarivanje
minimalnog
kapaciteta).
Krune raskrsnice
Uticaj na kapacitet se odreuje za svaki krak

krune raskrsnice posebno.
koeficijent korekcije fp
Trenutak nastanka potpune blokade (sl.

5.3.22) krune raskrsnice zavisi od raspodele
tokova na preostalim ulivima.
U krunoj raskrsnici sa jednom saobraajnom
trakom u krunom toku i prostorom za
ekanje jednog vozila u nii za ekanje mogu
nastati tri situacije:
- vremenske praznine izmeu pojedinanih
jedinica poprenog toka su dovoljne za
prelazak vozila, zato u nii nema vozila
koja ekaju;
jedinica poprenog toka su dovoljne za
prelazak vozila, iako u nii dolazi do
zastoja vozila;
jedinica poprenog toka su premale, nia
je sve vreme zauzeta i svako sledee
vozilo eka u krunoj saobraajnoj traci.
optereenje krunog saobraajnog toka qR [EOV/h]
Slika 5.3.23: Koeficijent korekcije fp

Ako intenzitet saobraajnog toka na krunom
kolovozu prelazi 900 EOV/h, popreni tok
peaka ne prouzrokuje nikakve dodatne
negativne uticaje na kapacitet.
Poto se uslovi vonje u Sloveniji razlikuju od
onih u inostranstvu, potrebno je smanjenje
saobraajnog protoka zbog uticaja peaka i
biciklista proveriti i metodologijom koja je
prikazana u poglavlju 5.2.5.2.
Uticaj biciklistikog i peakog saobraaja na
protonost uliva u krunu raskrsnicu
rezultati slovenakog istraivanja
Utvrene injenice, navedene u nastavku,
rezultat su brojanja saobraaja i posmatranja
saobraajnih tokova u
slovenakim
raskrsnicama razliite veliine.
Na protonost uliva, vie od broja peaka
i biciklista, utie vreme kada saobraajni
tok na ulivu ometaju peaci i biciklisti
Slika 5.3.22: Nastanak blokade krune

raskrsnice
U nastavku su data dva naina izraunavanja
smanjenja kapaciteta uliva u krunu
raskrsnicu zbog toka peaka/biciklista.
Odreivanje uticaja peaka i biciklista po
nemakoj metodi
Pomou grafikona na slici 5.3.23 odreujemo
koeficijent korekcije fp koji zavisi od
oekivanog broja peaka odn. biciklista.
JP Putevi Srbije
Ako smo brojanjem saobraaja ustanovili da

peaki prelaz pree npr. 150 peaka i 25
biciklista, taj podatak nam pri utvrivanju
uticaja peaka i biciklista na protok uliva u
krunu raskrsnicu sutinski ne pomae, jer
ne znamo kakva je struktura biciklistikog i
peakog saobraaja. Sutinska razlika je,
ako peaci i biciklisti prelaze peaki prelaz
pojedinano ili u grupama. Vie nam govori
podatak, da je peaki prelaz bio zauzet 10
minuta u jednom asu. To za vozila na ulivu
znai, da im za nesmetano ukljuenje u
krunu raskrsnicu ostaje jo samo 50 minuta
u jednom asu, uz pretpostavku, da su
biciklisti i peaci jedina prepreka koja im
onemoguava nesmetano ukljuivanje u
krunu raskrsnicu.
17
Krune raskrsnice
Uticaj
biciklistikog
i
peakog
saobraaja na protonost uliva opada sa
porastom krueeg toka, a kod nekog
intenziteta krueeg toka se ponitava
Peaci koji prelaze peaki prelaz u trenutku,

kada je u krunom toku vozilo koje ometa
vozila na ulivu, ne smanjuju dodatno
protonost uliva u krunu raskrsnicu. Kod
takvog krunog toka, meu sto peaka u
jednom asu ima manje onih koji dodatno
ometaju saobraaj, nego meu dve stotine
peaka u jednom asu. Zato se kod 100
peaka na as njihov uticaj na protok uliva
ponitava kod manjeg intenziteta krunog
toka, za razliku od 200 peaka.
Teoretski, najvei uticaj peaka i biciklista na

protonost uliva u krunu raskrsnicu
primeuje se kod krueeg toka 0 EOV/h.
Tada svaki peak ili biciklista koji prelazi
preko uliva krune raskrsnice, smanjuje
protok uliva. Pri porastu vozila u krunom
toku, za vozila na ulivu se javlja dodatna
smetnja koja zajedno sa peacima i
biciklistima ometa vozila na ulivu. Daljim
porastom krueeg toka se, pri odreenom
optereenju krueeg toka, uticaj peaka i
biciklista na protonost uliva u krunu
raskrsnicu ponitava. Od te take dalje, samo
jo vozila u krueem toku predstavljaju
prepreku koja utie na protok uliva u krunu
raskrsnicu
Uprkos veem intenzitetu biciklistikog i
peakog saobraaja, njegov uticaj na
protonost uliva u krunu raskrsnicu se
ponitava
pri
velikom
optereenju
krunog toka.
Na osnovu brojanja saobraaja nije bilo
mogue precizno utvrditi, pri kojem
intenzitetu krunog toka se uticaj peaka i
biciklista na protok uliva ponitava, ali vai
sledee: Ako peaki prelaz u jednom asu
pree, na primer, 100 peaka, njihov uticaj se
ponitava pri manjem optereenju krueeg
toka, nego kada peaki prelaz u jednom
asu pree 200 peaka.
Peaci koji prelaze peaki prelaz u trenutku,
kada je u krunom toku vozilo koje ometa
vozila na ulivu, ne smanjuju dodatno protok
uliva u krunu raskrsnicu. Kod takvog
krunog toka, meu sto peaka u jednom
asu ima manje onih koji dodatno ometaju
saobraaj, nego meu dve stotine peaka u
jednom asu. Zato se kod 100 peaka na as
njihov uticaj na protonost uliva ponitava
kod manjeg intenziteta krunog toka, za
razliku od 200 peaka.
Na osnovu brojanja saobraaja nije bilo
mogue precizno utvrditi, pri kojem
intenzitetu krueeg toga se uticaj peaka i
biciklista na protok uliva ponitava, ali vai
sledee: Ako peaki prelaz u jednom asu
pree, na primer, 100 peaka, njihov uticaj se
ponitava pri manjem intenzitetu krueeg
toka, nego ako peaki prelaz u jednom asu
pree 200 peaka.
18
Kod istog intenziteta biciklistikog i

peakog saobraaja, njihov uticaj na
protonost uliva u krunu raskrsnicu se
razlikuje u odnosu na krune raskrsnice
sa jednom, dve ili tri saobraajne trake u
krunom toku
Iz brojanja saobraaja i posmatranja
saobraajnih tokova bilo je jasno da, ako
peaki prelaz pree 100 peaka na as, to
razliito utie na protok uliva u krunu
raskrsnicu sa jednom, dve ili tri vozne trake u
krunom toku, i to kod istog intenziteta
krueeg toka u sva tri tipa krune
raskrsnice.
U nastavku je, na grafikonu na slici 5.3.24,
prikazano kako peaci i biciklisti, pored
krueeg toka, dodatno smanjuju i protok
uliva u krunu raskrsnicu. Prikazano je kako
50, 100 i 150 peaka na as, pored krueeg
toka, dodatno smanjuju i protok uliva u
krunu raskrsnicu.
Na grafikonu, 50 peaka na as predstavlja
vreme koje je potrebno da 50 peaka pree
preko uliva u krunu raskrsnicu.
Ti peaci prelaze uliv krune raskrsnice
proizvoljno i svako ponaosob. Proseno
vreme koje je potrebno jednom peaku da
pree preko uliva krune raskrsnice,
dobijemo tako da na postojeoj krunoj
raskrsnici izmerimo vreme koje je potrebno
da uliv pree vie peaka i zatim to vreme
podelimo sa brojem peaka. To vreme,
naravno, zavisi i od irine uliva krune
raskrsnice preko kojeg peaci prelaze.
Vreme koje je potrebno da 50, 100 ili vie
peaka na as pree uliv, predstavlja
zajedniki sadralac tog prosenog vremena.
Ako je jednom peaku potrebno 5 sekundi da
pree uliv krune raskrsnice, onda je za 50
peaka potrebno 250 s. Ako grupi od 15
peaka koja, od trenutka kada prvi peak iz
grupe stane na peaki prelaz, do trenutka
kada poslednji peak iz grupe pree prelaz,
za to treba na primer 10 sekundi, onda ta
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
grupa tih 15 peaka na grafikonu predstavlja

dva peaka.
Na slici 5.3.24 prikazan je uticaj biciklistikog

i peakog saobraaja na protok uliva krune
raskrsnice za raskrsnice sa jednom trakom
na ulivu i jednom trakom u krunom toku.
"Raunska" prava predstavlja protok uliva
krune raskrsnice u zavisnosti od krunog
toka.
Ti peaci su ometali saobraaj na ulivu samo

10 sekundi, to je isto kao kad bi ga ometala
dva peaka koja bi prelazila preko uliva
krune raskrsnice pojedinano.
Broj peaka koji u jednom asu preu
peaki prelaz dobijamo tako to izmerimo
ukupno vreme u jednom asu, kada je prelaz
bio zauzet peacima i biciklistima i podelimo
ga sa prosenim vremenom koje je potrebno
jednom peaku da pree preko uliva krune
raskrsnice.
Prava "50 peaka" predstavlja protok uliva

krune raskrsnice u zavisnosti od krunog
toka i uz pretpostavku da e u jednom asu
preko uliva krune raskrsnice prei 50
peaka. Slina meuzavisnost prikazana je
pravama "100 peaka" i "150 peaka"
Slika 5.3.24: Uticaj biciklistikog i peakog saobraaja na protok uliva krune raskrsnice za
raskrsnice sa jednom trakom na ulivu i jednom trakom u krunom toku, u slovenakim uslovima
Odreivanje uticaja biciklista po holandskoj

metodi
biciklistikog i motornog saobraaja), uticaj

biciklistikog toka moe se odrediti po
holandskoj metodi na sledei nain:
U sluaju da se biciklistiki saobraaj vodi po

krunom kolovozu (kombinovano voenje
Culiva (1440 Ikruni 0.5 Iizliv ) (1 Ibiciklist a / 800)

gde je:
Culiva
kapacitet uliva JOV/h
Ikruni
intenzitet saobraajnog toka u
krunom toku JOV/h
Iizliv
intenzitet saobraajnog toka na izlivu
iz krune raskrsnice JOV/h
Ibiciklista intenzitet saobraajnog toka
biciklista biciklista/h
JP Putevi Srbije
5.3.3.3
Odreivanje projektno-tehnikih
elemenata
Svaka raskrsnica je specifina, zato

projektno-tehnike elemente moemo da
predlaemo samo u nekim preporuenim
granicama, koje proistiu iz saobraajnotehnikih ili bezbednosnih aspekata.
19
Krune raskrsnice
Zadatak projektanta je da u tim preporuenim

granicama izabere optimalne vrednosti
elemenata za specifine saobraajne i
prostorne uslove.
metode nisu primenljivi u naem okruenju,

ali je zato veoma prikladna za kvalitativno
uporeenje izabranih varijanti. Preporuuje
se samo kod geometrijske optimizacije
izabranih varijanti.
element
simbol
jedinica
granine
dimenzije
preporuen
e dimenzije
Tabela 5.3.2: Granine i preporuene

vrednosti pojedinanih geometrijskih
elemenata
irina uliva
3.6 - 16.5
4.0 - 15.0
irina
saobraajne v
trake
2.75 - 12.5
3.0 - 7.3
duina
proirenja
12 - 100
30.0 - 50.0
prenik
27 - 172.0
27 - 100.0
upadni ugao
0.0 - 77.0
10 - 60
ulivni radijus R
6.0 - 100
8.0 - 45.0
irina krune
u
trake
4.5 - 25
5.4 - 16.2
0 - 2.9
0 - 2.9
otrina
proirenja
Vrednosti u tabeli 5.3.2 su dobijene

iskustvenim putem, zato je potrebno svako
odstupanje od tih okvira dobro preispitati, jer
bi to moglo doneti nepovoljne posledice, pre
svega, po bezbednost raskrsnice.
Tabela 5.3.2 vai samo za jednotrane
krune raskrsnice, bez obzira na nain
izvoenja (montana ili fiksna). Tabela 5.3.2
ne sadri vrednosti za mini krune raskrsnice
i turbo krune raskrsnice, koje se oblikuju po
posebnim principima.
Kod geometrijskog optimizovanja krune
raskrsnice, potrebno je posmatrati uticaj
pojedinanih promena na protok uliva i
bezbednost.
Za posmatranje promena protonosti uliva je
veoma
prikladna
engleska
metoda
izraunavanja. Metoda se bazira na
posmatranju ponaanja vozaa u krunom
saobraaju. Zbog specifinog engleskog
naina vonje, kvantitativni rezultati njihove
20
5.3.3.3.1
Izbor spoljanjeg prenika D i

irine krunog kolovoza u
Na izbor spoljanjeg prenika utie pre svega

lokacija budue krune raskrsnice. U
stambenim naseljima, kruna raskrsnica ima,
pre svega, zadatak da umiruje saobraaj uz
zadovoljavajui
protok,
dok
je
na
magistralnim putevima njen glavni zadatak
obezbeivanje protoka uz zadovoljavajui
nivo bezbednosti uesnika u saobraaju
(tabela 5.3.3).
Tabela 5.3.3 vai samo za jednotrane
krune raskrsnice, bez obzira na nain
izvoenja (montana ili fiksna). Tabela 5.3.3
ne sadri vrednosti za mini krune raskrsnice
i turbo krune raskrsnice, koje se oblikuju po
posebnim principima.
Tabela 5.3.3: Podela prema veliini u odnosu
na lokaciju
Tip krune
raskrsnice
Spoljni
prenik m
Okvirni
kapacitet
voz./dan
mala gradska
22 - 35
15.000
gradska srednje
veliine
30 - 40
20.000
vangradska srednje
veliine
(jednotrana)
35 - 45
22.000
Napomena: Okvirni kapaciteti su samo

aproksimativne vrednosti za etvorokrake
krune
raskrsnice
sa
ravnomerno
rasporeenim
saobraajnim
tokovima.
Vrednosti date u tabeli su samo informativne,
a pri reavanju konkretnih sluajeva potrebno
je svaku krunu raskrsnicu proveriti u vezi sa
stvarnim
saobraajnim
tokovima
i
upotrebljenim
projektno-tehnikim
elementima.
Spoljni prenik D i irina krune vozne trake
u su u meusobnoj vezi. Za prohodnost
merodavnog vozila sedlastog tegljaa kroz
malu i srednje veliku krunu raskrsnicu
(Rz=14-18m), glavni elementi oblikovanja
JP Putevi Srbije
moraju biti u odreenom odnosu i odreenih

minimalnih dimenzija (slika 5.3.25).
Krune raskrsnice
Posebnu panju je potrebno posvetiti manjim

krunim raskrsnicama kroz koje teku linije
javnog putnikog saobraaja. U takvim
sluajevima ima smisla uvoenje posebne
trake za vozila javnog putnikog saobraaja,
namenjene iskljuivo tim vozilima.
5.3.3.3.2
Voenje puteva u krunu

raskrsnicu
Iz saobraajno-bezbednosnih razloga vodimo

puteve u raskrsnicu pod to upravnijim uglom
(slika 5.3.26), jer tangencijalno voenje
prouzrokuje prevelike brzine vozila pri ulivu,
teko ukljuivanje vozila u raskrsnicu i nalete
od pozadi pri ulasku.
Legenda:
a centralno ostrvo
b centralno ostrvo + pregazni deo centralnog
ostrva
d merodavno vozilo
e zatitno rastojanje (unutar kojeg ne sme biti
fizikih prepreka) 1.0 m
f
spoljni prenik krune raskrsnice
Prenik
centralnog
ostrva [m]
6.0
8.0
10.0
12.0
14.0
16.0
18.0
R1 [m] R2 [m]
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
9.0
10.0
13.4
13.9
14.4
15.0
15.6
16.3
17.0
Minimalni spoljni
prenik krune
raskrsnice[m]
28.8
29.8
30.8
32.0
33.2
34.6
36.0
Slika 5.3.25: Elementi prohodnosti za

merodavno vozilo sedlasti teglja
U sluaju da je merodavno vozilo kamion sa
prikolicom, u zavisnosti od veliine krune
raskrsnice zahteva se upotreba sledeih
vrednosti uz odreene uslove (tabela 5.3.4).
Tabela 5.3.4: Elementi prohodnosti za
merodavno vozilo kamion sa prikolicom
spoljni prenik [m]
irina krune
saobraajne trake [m]
irina ulivne
saobraajne
trake [m]
irina izlivne
zahtevan saobraajne
trake [m]
i uslovi
ulivni radijus
[m]
izlivni
radijus [m]
JP Putevi Srbije
Uslove za dobro ukljuivanje vozila u

raskrsnicu stvaramo ispravnim izborom
ulivnog radijusa R, irine uliva e in duine
proirenja uliva l.
Slika 5.3.26: Idealno i doputeno voenje

puta u krunu raskrsnicu
5.3.3.3.3
irina vozne trake ispred krune

raskrsnice v
irina vozne trake ispred krune raskrsnice je

vaan element sa kojim sutinski utiemo na
protok uliva.
Pri rekonstrukcijama je irina vozne trake
uslovljena postojeom irinom trake pre
rekonstrukcije.
27 - 35
35 - 45
6.5 - 8.0
5.75 - 6.5
Slovenaki propisi odreuju najmanju irinu

trake 2,75 m, a granine i preporuene
vrednosti su date u tabeli 5.3.2.
3.25 - 3.5
3.5 - 4.0
5.3.3.3.4
3.5 - 3.75
3.5 - 4.25
10 - 12
12 - 14
Najkritiniji saobraajni manevar u krunoj

raskrsnici je ba ulazak u raskrsnicu, zato je
veoma vano da se taj mali prostor optimalno
oblikuje.
12 - 14
14 - 16
irina uliva u raskrsnicu e i

duina proirenja uliva l'
21
Krune raskrsnice
Opisujemo ga sa dva elementa:

- irinom uliva e,
- duinom proirenja uliva I'.
minimalna irina na mestu postavljanja

saobraajnih znakova obavezno obilaenje
sa desne strane (II-47) i znaka za
obeleavanje saobraajnog ostrva (VI-8)
najmanje 1.0 m (sl. 5.3.27).
Duina proirenja uliva I' definisana je kao

duina sredinje linije izmeu krive normalno
irokog uliva i krive proirenja.
5.3.3.3.5
Ulivni R i ulivni ugao
Ova dva elementa na protok nemaju neki

vei uticaj, ali su vani za obezbeivanje
saobraajne bezbednosti na ulivu u krunu
raskrsnicu i u krunom toku.
Veliina ulivnog radijusa zavisi od veliine
krune raskrsnice.
Preporuuje se, da irina razdelnog ostrva na

irem mestu, gde ga see peaki prelaz,
bude irine najmanje 2 m (duina dejih
kolica i osobe koja ih gura + bezbednosno
rastojanje), a minimalna irina na mestu
postavljanja saobraajnih znakova obavezno
obilaenje sa desne strane (II-47) i znaka za
najmanje 1.0 m (sl. 5.3.28).
Iskustva iz inostranstva nam govore da

optimalni ulivni ugao iznosi 30.
5.3.3.3.6
irina izliva iz krune raskrsnice
Jedna
od
glavnih
pretpostavki
kod
izraunavanja protoka uliva je ta, da se
saobraaj nesmetano izliva iz raskrsnice.
Da bismo to ostvarili, izliv mora biti dovoljno
irok. Preporuene i granine vrednosti su
navedene u tabeli 5.3.2.
5.3.3.3.7
Izlivni radijus
Za izlivni radijus vai slino kao za irinu

izliva. Izlivni radijus treba da obezbedi
odgovarajui protok i bezbednost izliva pri
izlivnoj brzini vozila. Izlivni radijus treba da
bude vei ili jednak ulivnom, ali nikako manji
od ulivnog.
5.3.3.3.8
NAPOMENA:
U zagradama su
navedene minimalne
dimenzije
Slika 5.3.27: Minimalne dimenzije razdelnog

ostrva
Dimenzije razdelnih ostrva
Kod velikih krunih raskrsnica treba da se

koriste razdelna ostrva u obliku trougla, a kod
malih, ostrva u obliku suze.
Minimalne dimenzije razdelnog ostrva
trougaonog oblika proizlaze iz veliine krune
raskrsnice i veliine ulivnog radijusa koje
(zbog veliine krune raskrsnice) nije teko
ostvariti.
Sve presene take linija treba da se

zaokrue minimalnim radijusom 0,5m.
U krunim raskrsnicama u kojima su biciklisti
voeni
po
krunoj
kolovoznoj
traci
(kombinovano
voenje
biciklistikog
i
motornog saobraaja), irina razdelnog
ostrva na irem delu moe biti i ua od 2,0m.
Minimalne dimenzije razdelnog ostrva u

obliku suze proizlaze iz vrste uesnika u
krunoj raskrsnici koji prelaze preko
razdelnog ostrva (peaci i biciklisti ili samo
peaci).
Preporuuje se, da irina razdelnog ostrva na
irem mestu, gde ga see biciklistika staza,
bude irine najmanje 2m (duina mukog
bicikla + bezbednosno rastojanje), a
22
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
U takvim sluajevima moramo

panju posvetiti javnoj rasveti.
naroitu
Slika 5.3.29: Trasa osovine na duem

odseku ispred krune raskrsnice (gore bolje
reenje i dole loije reenje)
Slika 5.3.28: Minimalne dimenzije razdelnog
ostrva na mestu postavljanja saobraajnih
znakova
Isto vai i za krune raskrsnice bez biciklista.
U takvim sluajevima se razdelno ostrvo
izvodi iz drugih materijala i segmentnog
oblika.
5.3.3.4
5.3.3.4.1
Horizontalno i vertikalno
trasiranje
Horizontalno trasiranje
Pod horizontalnim trasiranjem misli se na

voenje puta u irem i uem smislu.
Voenje u irem smislu predstavljaju
elementi horizontalne trase puta na duem
odseku ispred i posle krune raskrsnice.
Voenje u uem smislu predstavlja zadnji
element horizontalne trase puta ispred
krune raskrsnicei prvi element horizontalne
trase puta posle krune raskrsnice.
Trasa osovine puta u podruju krune

raskrsnice
Za poslednji element ispred i prvi element
neposredno iza krune raskrsnice vai, da je
dobro ako je prava linija, ali nije neophodno.
Pravom linijom se u naelu ostvaruje
upravnost prikljuivanja kraka na krunu
raskrsnicu, to je povoljno iz aspekta
saobraajne bezbednosti.
Takoe je poeljno da se produeci osovina
krakova krune raskrsnice seku samo u
jednoj taki. Najpovoljnije je, ako je taj presek
u centru krune raskrsnice. Neto manje
povoljno je, ako je to presecite levo od
centra krunog luka (gledano u smeru uliva).
U takvim sluajevima je dozvoljena razlika
o
manje od 15 . Najloiji sluaj je ako je
presecite
desno
od
centra
krune
raskrsnice, jer se sa tim poveava najvea
mogua brzina na ulivu, zato se takvo
reenje ne savetuje.
Veliine prethodnih i narednih krunih lukova
zavise od predvienog ogranienja brzine.
Voenje osovine puta na duem odseku

5.3.3.4.2
Smanjenjem radijusa uzastopnih krunih
lukova ispred krune raskrsnice postiemo
postepeno smanjenje brzine ispred krune
raskrsnice i s tim spreavamo mogunost
zakasnele percepcije krune raskrsnice od
strane vozaa i nalete vozila.
Prava linija, kao element na duem odseku
ispred krune raskrsnice, nije zabranjena, ali
ne savetujemo njenu upotrebu; moe se, u
principu, koristiti samo pri rekonstrukcijama
postojeih klasinih raskrsnica ili u naseljima
gde je trasa osovine puta zbog okolne
izgraenosti unapred odreena (slika 5.3.29).
JP Putevi Srbije
Nivelaciono trasiranje
Pri oblikovanju krunih raskrsnica je potrebno

posebnu panju posvetiti i nivelacionom
trasiranju i podunim nagibima ukrsnih
puteva, elementima vertikalnih krivina i
poprenim nagibima krune vozne trake.
Granine vrednosti nabrojanih elemenata
odreujemo na osnovu pravila vozne
dinamike,
psihofizikih
i
saobraajnopsiholokih
zakonitosti
i
pre
svega
konstruktivnih mogunosti i zahteva. Pod
zahtevima misli se, pre svega, na zahteve
vozne dinamike i efikasno odvodnjavanje
podruja krune raskrsnice.
23
Krune raskrsnice
Opta naela trasiranja ukrsnih puteva u

situacionom planu su:
Duina platoa je minimalno 6 m, a u sluaju

jakih saobraajnih tokova i tokova velikog
broja teretnih vozila, adekvatno vea. U
takvim sluajevima je poeljno, da vertikalna
krivina poinje tek nakon 12 m, mereno od
horizontalne signalizacije koja odreuje
oduzimanje prednosti.
Putevi koji se prikljuuju u krunu raskrsnicu

ne smeju se kroz krunu raskrsnicu voditi
tako, da prave ispupenje koje bi smanjivao
preglednost na ulivu u krunu raskrsnicu.
Prelom prikljunih niveleta treba da bude
4%, u suprotnom je potrebno izvesti
zaobljenje najmanje R500.
Radijus vertikalne krivine ne sme da prelazi u
krunu voznu traku.
Celokupno podruje kojeg omeava spoljni
radijus krune raskrsnice (u sluaju da se u
krunoj raskrsnici nalaze i biciklisti i peaci,
spoljna ivica peakog koridora) mora da lei
u jednom nivou. Nedopustivo je da ta ravnina
bude prelomljena preko centralnog ostrva.
Maksimalni nagib navedene ravni u izuzetnim
sluajevima moe biti 2,5%, pri emu je
potrebno
posebnu
panju
posvetiti
odvodnjavanju (minimalan nagib kolovoza u
takvom sluaju iznosi 0,5%).
Uslovi niveleta prikljuaka
Maksimalni
poduni
nagib
niveleta
prikljuaka u krunu raskrsnicu ne treba
neposredno ispred vertikalne krive da prelazi
smax = 3%. U sluaju kada se niveleta
niveleta prikljuka nalazi neposredno ispred
vertikalne krive u nagibu koji je vei od smax,
potrebno ga je smanjiti na vrednost s = 3%.
Poluprenik vertikalne krivine sa kojim
zaobljavamo novonastali prelom, odredimo
tako da on bude vei ili barem jednak rmin i da
ne padne u podruje vertikalne krivine
prikljuka u krunu raskrsnicu.
Minimalni poduni nagib niveleta prikljuaka
u krunu raskrsnicu odreuju naprave za
odvodnjavanje. I u podruju krune
raskrsnice nivelete prikljunih puteva ne
treba da imaju poduni nagib ivice puta manji
od 0,5%, iako su mogue i horizontalne
nivelete. One zahtevaju oiviavanje kolovoza
perforiranim (slivnim) ivinjacima.
Uslov vertikalnih krivina prikljuka u krunu
raskrsnicu
Ukoliko su prikljuni kraci krune raskrsnice u
usponu ili padu, potrebno je obezbediti plato
neposredno ispred uliva, podunog nagiba
maksimalno 3,5%.
24
Poduni nagib na platou na rastojanju 6m

(odn. 12 m) ne sme prelaziti 3.5%. Ukoliko
se na tom mestu nalazi vertikalna krivina,
meri se nagib tangente.
U ostalim segmentima trasiranja niveleta
prikljuaka krune raskrsnice vae isti uslovi
kao kod klasinih povrinskih raskrsnica.
Popreni nagib krune raskrsnice
Glavni zadaci poprenog nagiba krune
raskrsnice su:
odgovarajue odvodnjavanje i
omoguavanje veznih promena nagiba na
prelazima izmeu prikljunih pravaca i krune
trake.
Postoje dva poprena nagiba krune
raskrsnice:
popreni nagib ka spoljnoj ivici (negativan) i
popreni nagib ka unutranjoj ivici (pozitivan).
Popreni nagib krunog kolovoza ka spoljnoj
ivici
To je najei nain vertikalnog trasiranja
krune raskrsnice (slika 5.14). Sa tim
nainom se najlake ostvaruje odgovarajue
odvodnjavanje, a i prelaz izmeu prikljunih
pravaca i krune trake nije problematian.
Popreni nagib ne treba da prelazi -2,5%.
Kombinacija poprenog nagiba ka spoljnoj
ivici krunog toka i geometrijskih elemenata
koji omoguavaju prevelike brzine moe
dovesti do opasne krune raskrsnice.
Mane krunog kolovoza sa nagibom ka
spoljnoj ivici pokazuju se, pre svega, u loim
vremenskim
uslovima,
kada
zbog
kombinacije negativnog poprenog nagiba i
smanjenog
koeficijenta
trenja
izmeu
pneumatika i podloge vozilo poinje da
proklizava ve pri malim brzinama.
Pored toga vonja kroz krivinu pri
negativnom poprenom nagibu nepovoljno
utie na udobnost vozaa i putnika u vozilu
(delovanje transverzalne sile u suprotnom
smeru od oekivane).
Kod rekonstrukcija klasinih raskrsnica u
male i srednje krune raskrsnice, takav nain
nivelacionog voenja je obino jeftiniji za
JP Putevi Srbije
izvoenje, jer u principu moemo zadrati

nain odvodnjavanja preanje raskrsnice.
Krune raskrsnice
potrebno je primeniti opta pravila

projektovanje osovine puta i ivica.
5.3.3.5
Slika 5.3.30: Popreni nagib ka spoljnoj ivici

krunog toka
Popreni nagib krunog kolovoza ka
unutranjoj ivici
Popreni nagib ka unutranjoj ivici (slika
5.3.31) je iz saobraajno-tehnikog ugla,
ispravan pravilni nagib u krunoj krivini. Bez
obzira na to, ree se koristi jer je ispravno
izvoenje odvodnjavanja i prikljuenja
prikljuaka dosta zahtevnije.
Slika 5.3.31: Popreni nagib ka unutranjoj

ivici krunog toka
za
Preglednost
Dva glavna pravila koja je, sa aspekta

preglednosti u
krunim
raskrsnicama,
potrebno primeniti su:
- u gradskim krunim raskrsnicama vozau
moe da bude omoguena preglednost na
suprotni izlaz iz krune raskrsnice, ali nije
neophodno,
- u vangradskim raskrsnicama vozau mora
da bude onemoguena preglednost na
suprotni izlaz iz krune raskrsnice, to
ostvarujemo denivelisanjem centralnog
ostrva.
Navedena pravila se smisaono koriste bez
obzira na broj krakova krune raskrsnice i
broj voznih traka u krunoj raskrsnici.
Duine preglednosti, koje koristimo na
krunim raskrsnicama, date su u tabeli 5.3.
eona preglednost na ulivu u krunu
raskrsnicu data je u tabeli 5.3.5. Meri se do
razdelne linije, kao to je prikazano na slici
5.3.32.
LEGENDA:
poloaj vozila (sredina vozne trake)
a
preporuena
duina
preglednosti,
potrebna za zaustavljanje, u odnosu na
planiranu brzinu na ulivu
Slika 5.3.32: eona duina preglednosti

Pri promeni pravca pada poprenog nagiba
na ulivima i izlivima, moramo voditi rauna da
promena nagiba ne pree 5%. Promena
nagiba se izvodi vertikalnim radijusom.
Velika panja treba da se posveti i poziciji
putnih odvoda. Kritina mesta za zadravanje
vode (tzv. vodni depovi) su ulivi, izlivi i
unutranja vozna traka u krunoj raskrsnici.
Pri nagibu krunog kolovoza ka centru
krune raskrsnice mogu se javiti sledee
greke:
- nepovezanost izvijanja prikljuaka,
- vodeni depovi na ulivima i izlivima iz
krune raskrsnice,
- zadravanje vode na unutranjoj krunoj
voznoj traci.
Za formiranje spoljne ivice ulivne i izlivne
saobraajne
trake
krune
raskrsnice,
JP Putevi Srbije
Ako uslov dovoljne duine preglednosti nije

zadovoljen, potrebno je vozae na to
upozoriti dodatnim saobraajnim znacima.
Tabela 5.3.5: Zaustavna duina preglednosti
Zaustavna duina preglednosti m
40
50*
VR km/h
preporuena
50
70
minimalna
40
50
* samo kod velikih gradskih raskrsnica ili na
autoputu
25
Krune raskrsnice
5.3.3.5.1
Visina poloaja vozaevog oka i

prepreke
Polje preglednosti na ulivu u levu stranu i

preko centralnog ostrva treba da obezbediti
kako je dato na slici 5.3.33. Preglednost
treba da bude obezbeena od visine
vozaevog oka 1,1 m do visine prepreke
1,1 m, a pregledno polje treba da se prostire
do visine 2,0 m iznad povrine kolovoza.
Objekt
Objekat
2.0 m
Voznikovo
oko
Oko vozaa
Donja
ivica rob
saobraajnih
Spodnji
prometnihznakova
znakov
Tabela 5.3.6: Preglednost na levu stranu

Prenik krune
raskrsnice m
40
40-60
60-100
Duina preglednosti
m
40
50
Preglednost na levu stranu se proverava iz

sredine vozne trake na odstojanju 15 m
ispred razdelne linije, kao to je prikazano na
slici 5.3.35.
2.0 m
1.10 m
1.10 m
Zgornji rob rastlin in zidov
Gornja ivica rastinja i zidova
Uvek je potrebno proveriti, da li konstrukcije

pored puta i ureaji, saobraajni znaci, ili
drugi trajni ili privremeni objekti ograniavaju
preglednost.
Slika 5.3.33: Preglednost na ulivu u levu

stranu
Preostala preglednost treba da bude
obezbeena kao to je prikazano na slici
5.3.34. Preglednost treba da bude od visine
vozaevog oka (izmeu 1,1 i 2,0 m) do visine
prepreke izmeu 0,1 m i 2,0 m, mereno od
povrine kolovoza.
Objekt
Objekat
2.0 m
Voznikovo oko
Oko vozaa
Spodnji
robsaobraajnih
prometnih znakov
Donja
ivica
znakova
2.0 m
1.10 m
0.1 m
Zgornji rob rastlin in zidov
Gornja ivica rastinja i zidova
Slika 5.3.34: Preostala preglednost

Saobraajni znaci u tom podruju ne treba da
budu postavljeni nie od 2,0 m, mereno od
povrine kolovoza do donje ivice znaka.
5.3.3.5.2
Preglednost na levu stranu
Vozaima svih vozila koja se pribliavaju

horizontalnoj oznaci ivice krunog kolovoza,
mora biti omoguen pregled nad celom
irinom krune raskrsnice, od razdelne linije
na njihovu levu stranu i to na odstojanju koje
je potrebno za zaustavljanje, izmerenom du
osovine krunog kolovoza (tabela 5.3.6).
26
LEGENDA:
a duina preglednosti u funkciji brzine u krunoj
raskrsnici, data u tabeli 5.3
b granica polja preglednosti
c polovina irine neproirene vozne trake
Slika 5.3.35: Preglednost na levu stranu,

potrebna na ulivu u krunu raskrsnicu
U nekim sluajevima (male krune raskrsnice
bez sadraja u centralnom ostrvu) moe
prevelika eona preglednost na ulivu ili
preglednost izmeu susednih uliva da
prouzrokuje preveliku brzinu vozila na ulivu u
krunu raskrsnicu.
U takvim sluajevima ima smisla ograniiti
preveliku
preglednost
selektivnim
dodavanjem rastinja na centralno ostrvo.
5.3.3.5.3
eona preglednost na ulivu
Vozaima svih vozila koja se pribliavaju

razdelnoj liniji mora biti omoguen pregled
nad kompletnom irinom krunog kolovoza
ispred njih i to u duini izmerenoj du
sredinje linije krune raskrsnice, koja
odgovara veliini krune raskrsnice, kao to
je prikazano u tabeli 5.3.4.
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
5.3.3.5.5
Preglednost na levu stranu treba da se
proverava iz sredine vozne trake na
odstojanju 15 m ispred razdelne linije, kao
to je prikazano na slici 5.3.36.
Preglednost do peakih prelaza
Vozai koji se pribliavaju peakom prelazu

moraju
prilikom
pribliavanja
krunoj
raskrsnici da imaju toliku preglednost do
peakog prelaza, da im je omogueno
bezbedno zaustavljanje pri brzini koja je
dozvoljena na ulazu u krunu raskrsnicu.
U malim i srednjim krunim raskrsnicama
treba vozaima koji su neposredno iza
razdelne linije da bude omoguen pogled na
celu irinu peakog prelaza na sledeem
izlivu (ako je peaki prelaz od krune
raskrsnice udaljen do 50 metara) (slika
5.3.38).
LEGENDA:
a
duina preglednosti u funkciji brzine krune
raskrsnice, data u tabeli 9.2
b
granica polja preglednosti
c
polovina irine neproirene vozne trake
Slika 5.3.36: eona preglednost na ulivu u

krunu raskrsnicu
5.3.3.5.4
Preglednost na krunom
kolovozu
Vozaima na krunom kolovozu mora da

bude
omoguena
preglednost
nad
kompletnom irinom krunog kolovoza ispred
njih, na duini koja je prikladna za veliinu
krune raskrsnice (tabela 5.3.4).
Tu preglednost je potrebno proveriti 2 metra
od ivice centralnog ostrva ka spolja, kao to
je prikazano na slici 5.3.37.
LEGENDA:
a
minimalno podruje preko kojeg treba da
bude omoguena nesmetana preglednost u
sluaju da je peaki prelaz od krune
raskrsnice udaljen do 50 metara, gledano iz
take vizure
b
granica polja preglednosti
c
polovina irine saobraajne trake
Slika 5.3.38: Preglednost uliva do peakog

prelaza na sledeem izlivu
5.3.3.5.6
Ometanje preglednosti
Saobraajni znaci, gusto i visoko rastinje,

drvee i drugi denivelisani elementi i objekti
smeju biti unutar podruja preglednosti samo
ako ne ometaju preglednost.
Drvee, stubovi javne rasvete, nadvonjaci
mogu biti u podruju preglednosti samo u
sluaju ako su iroki maksimalno 55 cm.
LEGENDA:
a duina preglednosti u funkciji brzine krune
raskrsnice, data u tabeli 9.2
b granica polja preglednosti
Tamo gde je mogue, peaki koridori treba

da budu izvedeni van podruja preglednosti.
Tamo gde to nije mogue, treba voditi rauna
da saobraaj peaka to manje utie na
pogoranje uslova preglednosti.
Slika 5.3.37: Preglednost u krunoj raskrsnici

JP Putevi Srbije
27
Krune raskrsnice
5.3.3.5.7
Preglednost kod denivelisanih

krakova krune raskrsnice
U sluajevima kada se kruna raskrsnica

nalazi iznad glavnog saobraajnog pravca (u
drugom nivou), potrebno je ispuniti uslov
preglednosti pri ulivu sa rampe. Ve u
poetnoj fazi planiranja je potrebno proveriti
preglednost tako, da se proveri da li e
predviene ograde nadvonjaka, zidovi ili
saobraajni znaci i table za usmeravanje
ometati preglednost na ulivu u krunu
raskrsnicu.
Nedovoljne duine preglednosti na ulivima
mogu da prouzrokuju zastoje (koenje
vozaa na ulivima) i da smanje nivo
saobraajne bezbednosti. Vano je da
razdelna linija vozaima u pribliavajuim
vozilima bude jasno vidljiva i da je ne zakriva
konveksna krivina.
5.3.3.6
Saobraajna signalizacija
Odredbe koje slede u nastavku, vae za

jednotrane krune raskrsnice (bez obzira na
nain izvoenja) i mini krune raskrsnice
(pogojno).
Saobraajna signalizacija za turbo krune
raskrsnice je specifina, zato je prikazana u
posebnom poglavlju.
5.3.3.6.1
Vertikalna signalizacija
Svaka kruna raskrsnica treba, u naelu, da

bude opremljena sledeim saobraajnim
znacima:
- obavezan smer desno (II-43.1) na
nepregaznom delu centralnog ostrva, u
produetku sredinje linije vozne trake na
ulivu,
- ukrtanje sa putem sa prvenstvom
prolaza (II-1) i kruni tok saobraaja (II45.2) na zajednikom stubu u uu uliva u
krunu raskrsnicu neposredno ispred
isprekidane iroke linije zaustavljanja (V13.1) ili (V-13.2),
- neposredno pre isprekidane iroke linije
zaustavljanja (V-13.1) ili (V-13.2) na
kolovozu obeleen saobraajni znak
ukrtanje sa putem sa prvenstvom
prolaza (II-1),
- obavezno obilaenje s desne strane (II45) i tabla za oznaavanje vrha razdelnog
ostrva (V-27) na zajednikom stubu na
spoljanjem delu razdelnog ostrva (na
vrhu ostrva u smeru vonje),
- tabla za oznaavanje vrha razdelnog
ostrva (V-27) na unutranjem delu
28
razdelnog ostrva (u srednjim i velikim

krunim raskrsnicama).
U zavisnosti od ranga krune raskrsnice
(ukrtaj ulica, lokalnih puteva, dravnih
puteva), mora biti kruna raskrsnica
opremljena
saobraajnim
znacima
za
voenje saobraaja i to:
na unutranjem delu razdelnog ostrva:
- tabla za oznaavanje naziva ulice (III-62),
- strelasti putokaz (III-12) ili putokazna tabla
(III-13) i putokazna tabla iznad kolovoza
na portalu (III-13) za vie od dva
saobraajna cilja,
na podruju pribliavanja krunoj raskrsnici:
- ogranienje
brzine
(II-30)
na
odgovarajuoj udaljenosti od krune
raskrsnice, na kojoj je potrebno obezbediti
smanjenje
brzine
na
vangradskim
putevima,
- raskrsnica sa krunim tokom saobraaja
(I-30) u izuzetnim sluajevima na
putevima u naselju, gde kruna raskrsnica
nije opremljena znakom kruna raskrsnica
(III-8.1),
- tabla kruna raskrsnica (III-8.1) na
odgovarajuoj udaljenosti ispred krune
raskrsnice.
5.3.3.6.2
Horizontalna signalizacija
Svaka kruna raskrsnica treba, u naelu, da

bude opremljena sledeim saobraajnim
oznakama na kolovozu:
- isprekidana iroka linija zaustavljanja (V13.1) ili (V-13.2)
koja je po pravilu
oznaena ispred prelaza za peake ili
bicikliste i koja moe da bude ponovljena
iza prelaza, a kojoj je dodat na kolovozu
obeleen saobraajni znak ukrtanje sa
putem sa prvenstvom prolaza (II-1),
- kratku isprekidanu liniju (V-4.1) za
oznaavanje spoljanje ivice krune
raskrsnice,
- razdelnu isprekidanu liniju (V-3) za
razgraniavanje saobraajnih traka u
krunom toku,
- polje ispred ostrva za razdvajanje
saobraajnih tokova (V-23.3 i V-23.4),
- na kolovozu obeleen saobraajni znak
prolaza (II-1), koji oznaen na kolovozu
ispred
isprekidane
iroke
linije
zaustavljanja,
- peaki prelaz (V-16) i prelaz za bicikliste
(V-17), kada su u krunoj raskrsnici
prisutni biciklisti i peaci,
- razdelnu liniju (V-1) propisane debljine
ispred razdelnog ostrva na podruju
pribliavanja raskrsnici.
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
U pojedinanim sluajevima, kada to

zahtevaju saobraajno bezbednosni razlozi,
krune
raskrsnice
moraju
da
budu
opremljene
i
zatitnim
ogradama
i
smerokazima.
raskrsnice od strane peaka. Ako je peaki

prelaz suvie blizu krune raskrsnice, postoji
mogunost nastanka kolone vozila na ulivu
koja moe da dosee do krunog kolovoza, a
to ometa odvijanje saobraaja u krunom
toku.
5.3.3.7
5.3.3.7.1
Saobraajna oprema
Razdelna ostrva - ostrva za
peake
Upotreba denivelisanog razdelnog ostrva na

ulivu u krunu raskrsnicu je obavezna, osim
kod mini krunih raskrsnica, jer je od
izuzetnog znaaja za bezbedno voenje kako
motornih vozila, tako peaka i biciklista.
I u mini krunim raskrsnicama treba da se,
ako je to mogue, tipskim denivelisanim
elementima fiziki razdvoje uliv i izliv iz
krune raskrsnice.
Linije razdelnog ostrva treba da budu
prilagoene linijama ulivne, izlivne i krune
trake u krunoj raskrsnici. Preseci tih linija
treba da budu zaobljeni radijusom veliine
najmanje 0,5 m.
5.3.3.7.2
Izvoenje peakih i biciklistikih prelaza

obezbeuje saobraajnu bezbednost i
udobnost peaka i biciklista pri prelaenju
krakova krune raskrsnice.
Prelazi moraju biti izvedeni tako, da na sebe
privuku najvei mogui broj peaka (koji bi u
suprotnom sluaju prelazili ulicu proizvoljno).
Peacima mora biti omogueno, da u toku
prelaenja peakog prelaza vide dolazea
vozila.
Posebnu panju pri preglednosti peaka
potrebno je posvetiti u krunim raskrsnicama,
u ijoj blizini se nalaze autobuska stajalita.
Autobusi
zaustavljeni
na
autobuskim
stajalitima ne smeju ometati preglednost
peaka ili vozaa.
Peaki prelazi treba da se nalaze malo dalje
od izliva iz krune raskrsnice (za duinu
jednog do dva putnika vozila), to rezultuje
konfliktom izmeu zahteva peaka i vozaa.
Ako je peaki prelaz predaleko od izliva iz
krune raskrsnice, peaci ga nee koristiti. U
takvim sluajevima je potrebno fiziki (uz
pomo
bunja,
ograda)
spreavati
nepravilno prelaenje
krakova krune
JP Putevi Srbije
Svaki sluaj zahteva odvojenu i temeljitu

obradu. Pri tom je potrebno uzeti u obzir
brzinu
vozila,
intenzitet
tokova
peaka/biciklista i vozila, veliinu krune
raskrsnice i duinu peakog prelaza.
5.3.3.7.3
Pregazni deo centralnog ostrva
Pregazni deo centralnog ostrva je onaj deo

centralnog podeonika koji zajedno sa
krunim kolovozom omoguava vonju kroz
krunu raskrsnicu u sluajevima kada to,
zbog male veliine krune raskrsnice ili irine
krunog kolovoza, bez pregaznog dela
centralnog ostrva ne bi bilo mogue.
Pregazni deo centralnog ostrva se, dakle,
izvodi samo kod malih i srednje velikih
krunih raskrsnica.
Kod mini krunih raskrsnica izvoenje
pregaznog dela centralnog ostrva nije
mogue, a kod velikih (vietranih) krunih
raskrsnica je nepotrebno.
irina pregaznog dela centralnog ostrva
obino iznosi od 1,0 do 2,0 m, u zavisnosti od
pokrivene povrine merodavnog vozila
prilikom vonje kroz krunu raskrsnicu (pun
krug).
Pregazni deo centralnog ostrva mora da
bude izveden na takav nain i sa takvim
materijalima, da vozae kratkih vozila
odvraa od upotrebe, odn. da ga koriste
samo ona vozila koja bez upotrebe
pregaznog dela ne mogu prei krunu
raskrsnicu. To postiemo sa dovoljno velikim
nagibom povrine pregaznog dela centralnog
ostrva ka spolja (cca 5%) i hrapavom
povrinom, npr. kamenom kockom.
5.3.3.7.4
Boja i oblik ivinjaka
Ivinjaci razdelnih ostrva moraju biti dobro

vidljivi, zato se preporuuje njihovo bojenje u
belo-crno. Isto vai i za ivinjake spoljanje
ivice krune raskrsnice.
Na unutranjoj strani krune raskrsnice je
obavezna upotreba ivinjaka sa blaim
nagibom u sluaju, kada posle unutranje
krune trake sledi pregazni deo centralnog
ostrva (slika 5.3.39). Nagib tog ivinjaka
treba da bude manji ili jednak 1,25:1, ime se
29
Krune raskrsnice
spreava nastajanje oteenja pneumatika

dugakih vozila prilikom gaenja preko
ivinjaka. Preporuuje se denivelacija
ivinjaka 2,0-3,0 cm
Slika 5.3.39: Ivinjak izmeu krune vozne

trake i pregaznog dela centralnog ostrva
Kod veoma malih krunih raskrsnica je, zbog
manjeg habanja pneumatika, preporuljivo
izvoenje veznog prelaza izmeu unutranje
krune
vozne
trake
i
pregaznog
(kaldrmisanog) dela centralnog ostrva (slika
5.3.40).
Slika 5.3.41: Preporueno postavljanje

rasvete u krunoj raskrsnici
Stubovi rasvete treba da budu postavljeni u
krugu po obodu krune raskrsnice. Raspored
treba da bude ravnomeran, u odnosu na
meusobno rastojanje pojedinanih svetiljki i
odstojanja od centra ostrva. Svaki prikljuak
odnosno uliv treba da bude osvetljen ve
minimalno 60 metara od krune raskrsnice.
Boja svetla i visina svetiljki treba da bude
jedinstvena na celom podruju raskrsnice, ali
ne nia nego na prikljucima.
Osvetljenost krune raskrsnice treba da bude
jednaka osvetljenosti prikljuaka.
5.3.3.8
5.3.3.8.1
Slika 5.3.40: Vezni prelaz izmeu unutranje

krune vozne trake i pregaznog
(kaldrmisanog) dela centralnog ostrva
5.3.3.7.5
Rasveta krune raskrsnice
Zbog zadovoljenja uslova saobraajne

bezbednosti, kruna raskrsnica mora nou
imati odgovarajue osvetljenje. Moraju biti
osvetljeni i ulivi u krunu raskrsnicu i
centralno ostrvo (slika 5.3.41).
Razdelna ostrva prikladna su za postavljanje
stubova rasvete samo ako su dovoljno veliki i
ako ne smanjuju preglednost.
30
Druga oprema
Pejzano ureenje
Prilikom oblikovanja okruenja krune

raskrsnice, potrebna je saradnja nadlenih
strunjaka, naroito pejzanih arhitekata, koji
moraju ureenje okruenja da ukljue u
planove pejzane arhitekture. Pri planiranju
je takoe potrebno uzeti u obzir odravanje.
Kada odgovornost za odravanje preuzme
tree lice, npr. lokalne organizacije za
ureivanje nasada i zelenih povrina, moraju
biti standardi i pravila odravanja prethodno
dogovoreni. Ako tree lice eli, na bilo koji
nain, da promeni uslove ureenja okruenja
na podruju krune raskrsnice (npr. saenje
visokog rastinja), to moe uiniti samo uz
prethodnu saglasnost nadlenih institucija.
Zasaeno rastinje ne sme uticati na
smanjenje preglednosti ili saobraajne
bezbednosti (bujne kronje, iarke, plodovi,
lie...).
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
Bez obzira na estetiku, ureivanje pejzaa u

podruju krune raskrsnice moe sa
stanovita saobraajnog inenjerstva imati i
praktine
prednosti.
Prilagoavanjem
zemljita
(npr.
posaeno
rastinje
u
centralnom ostrvu) je mogue jasnije
upozoriti vozila da se pribliavaju krunoj
raskrsnici. Zakrivanjem saobraaja na
suprotnoj strani krune raskrsnice u odnosu
na mesto prikljuenja, moemo (bez
ograniavanja potrebne preglednosti) izbei
konfuziju koju kod vozaa prouzrokuje
preglednost nad odvijanjem saobraaja u
celoj krunoj raskrsnici.
vee, visina centralnog ostrva mora da

upozori vozaa da se pribliava krunoj
raskrsnici, odnosno prepreci na putu.
Centralno ostrvo mora da bude oblikovano
(ozelenjeno) tako, da nou zaklanja bljesak
svetala vozila iz suprotnog smera, a da
istovremeno obezbedi propisanu preglednost
na susednim ulivima.
Posaeno rastinje u centralnom ostrvu

predstavlja dobru pozadinu za saobraajne
znake i usmeravajue table na centralnom
ostrvu, dok vizuelno usklauje razliite
vertikalne karakteristike i umanjuje utisak
nereda.
5.3.3.8.2
Fontane, spomenici i drugi

objekti u centralnom ostrvu
U centralnom ostrvu je poeljno postavljanje

fontana, spomenika, skulptura i drugih
objekata, pod uslovom da nije ograniena
preglednost
i
vidljivost
saobraajne
signalizacije.
Postavljanje tabela, natpisa i drugih objekata
ili naprava za vizuelno ili audio informisanje i
oglaavanje u centralnom ostrvu nije
dozvoljeno.
Detaljnim planiranjem moemo na podruju

gde se zahteva preglednost (na spoljnoj ivici
centralnog ostrva), da predvidimo nisko
rastinje, a prema sreditu ostrva sve vie i
gue vrste bunja i orezanog drvea.
Posebno rastinje koje je moda prikladnije u
urbanim podrujima, zahteva obino vie
truda i ulaganja.
U vangradskoj sredini prilikom ozelenjavanja
treba ispotovati ogranienja koja diktiraju
prvobitno rastinje i okolni pejza. Na ravnim,
otvorenim
zatravljenim
podrujima,
oblikovanje prostora se, po pravilu,
ograniava na oblikovanje humke (kupole od
zemlje na centralnom ostrvu). Mogui naini
ozelenjavanja se proveravaju preko idejnih
projekata u skladu sa planovima pejzane
arhitekture.
Saenje visokog rastinja na centralnom
ostrvu krune raskrsnice, iji prenik je manji
od 10 m (zakljuno sa pregaznim delom
centralnog ostrva) smatra se neprikladnim,
jer zbog potrebe da se obezbedi preglednost
na sredini ostrva ostaje veoma mala
raspoloiva povrina za saenje.
Ozelenjavanje razdelnih ostrva treba da se
vri samo kod velikih razdelnih ostrva i to na
nain da se prvo zadovolje uslovi izvoenja
vertikalne signalizacije i preglednosti. Nakon
toga moe da se izvede ozelenjavanje i
zasaivanje (na preostalom raspoloivom
prostoru).
U urbanoj sredini visina centralnog ostrva nije
propisana i preputena je projektantima. Na
vangradskim deonicama puta, gde su brzine
JP Putevi Srbije
31
Krune raskrsnice
5.3.4.1.2
5.3.4
MINI KRUNE RASKRSNICE
5.3.4.1
5.3.4.1.1
Kriterijumi za izvoenje mini

krunih raskrsnica
Karakteristike mini krunih
raskrsnica
Mini kruna raskrsnica je jednotrana kruna

raskrsnica sa pregaznim centralnim ostrvom.
Za razliku od "klasinih" jednotranih krunih
raskrsnica je kod mini krunih raskrsnica
centralno ostrvo izvedeno na takav nain, da
omoguava prohodnost (veim) motornim
vozilima.
Mini kruna raskrsnica je, po pravilu, trajno
projektno reenje, esto postavljeno u
gabarite postojee klasine raskrsnice.
Izvedene ja elementima, saobraajnom
signalizacijom i opremom koja je u skladu sa
zahtevima saobraajne bezbednosti. Mini
krune raskrsnice namenjene su poboljanju
protonost saobraaja i/ili saobraajne
bezbednosti.
Izvoenje krunih raskrsnica je dozvoljeno
samo na putevima unutar naselja. Oekivana
brzina vozila kroz mini krunu raskrsnicu je
do 25 km/h. U poreenju sa klasinim
nesemaforizovanom
raskrsnicom,
mini
kruna raskrsnica ima po pravilu vei
kapacitet i neuporedivo veu bezbednost
uesnika u saobraaju, a istovremeno niske
trokove izvoenja.
Pravila upotrebe - nain vonje - u mini
krunim raskrsnicama isti su kao kod ostalih
tipova krunih raskrsnica.
Mini krune raskrsnice mogu da budu
izvedene kao 3- ili 4-krake, izuzetno 5-krake.
Prikljuni kraci u mini krunu raskrsnicu
predstavljaju jednotrane ili dvotrane
puteve. Izvoenje mini krunih raskrsnica na
etvorotranim (ili vietranim) putevima nije
dozvoljena.
Najvei spoljanji prenik mini krune
raskrsnice moe da iznosi 12,5 m (spoljanji
prenik je 25 m). U sluaju veih dimenzija
moe se umesto mini krune raskrsnice
izvesti
"klasina"
jednotrana
kruna
raskrsnica.
32
Prikladnost / opravdanost
izvoenja mini krune raskrsnice
Provera prikladnosti izvoenja mini krune

raskrsnice je u potpunosti ista kao kod
izvoenja "klasine" krune raskrsnice. U
prvoj fazi se izvodi provera da li su ispunjeni
opti kriterijumi za opravdanost izvoenja
mini krune raskrsnice. Proveravaju se
sledei kriterijumi:
- kriterijum funkcionalnosti;
- kriterijum propusnosti;
- prostorni kriterijum;
- projektno-tehniki kriterijum;
- kriterijum saobraajne bezbednosti;
- ekonomski kriterijum.
Pri odluivanju o izvoenju mini krune
raskrsnice potrebno je uzeti u obzir
karakteristike
postojee
putne
mree
okruenja (npr. postojei tipovi/izvoenja
raskrsnica i sl.), postojee naine voenja
saobraaja i "oekivanja korisnika" odn.
uesnika u saobraaju.
Mini krune raskrsnice mogu se izvesti
umesto
postojeih
"klasinih
tro
i
etvorokrakih raskrsnica, ime je mogue
ostvariti smanjenje broja saobraajnih
nezgoda, smanjenje kanjenja i kolona u
raskrsnici, te smanjenje brzine motornih
vozila (kao samostalna mera za umirivanje
saobraaja ili u kombinaciji sa drugim
merama za umirivanje saobraaja).
Mini krune raskrsnice mogu da se izvedu
samo na onim putevima unutar naselja, gde
je najvea dozvoljena brzina 50km/h (ili
manja). Takoe, izmerena brzina V85 na
prikljunim pravcima mini krune raskrsnice
(unutar odstojanja od 70 m od mini krune
raskrsnice) manja od 50 km/h. U sluaju da
izmerena brzina V85 na prikljunim pravcima
prelazi 50 km/h, potrebno je izvesti mini
krunu raskrsnicu zajedno sa drugim
napravama i merama za umirivanje
saobraaja.
Mini kruna raskrsnica predstavlja dobro
reenje u sluaju rekonstrukcija postojeih
raskrsnica (i kao "mera sanacije") u razliitim
okruenjima izgraenih, stambenih,
poslovnih podruja ili podruja za kupovinu.
Mini krune raskrsnice su, takoe, prikladne
u sluajevima rekonstrukcija postojeih
raskrsnica:
- raskrsnice "nepravilnih oblika" kao to su
npr. raskrsnice u obliku slova "Y", "K", "A"
i "X";
- raskrsnica u obliku slova "F" i "H" (dve
uzastopne "T" raskrsnice na kratkom
odstojanju);
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
u sluaju priblino jednakog saobraajnog

optereenja na glavnom i sporednom
saobraajnom pravcu;
tamo gde semaforizacija nije opravdana,
ali
je
premaen
kapacitet
nesemaforizovane raskrsnice;
i u sluajevima gde je trasa glavnog
saobraajnog pravca neodgovarajua u
odnosu
na
postojeu
geometriju
raskrsnice.
raskrsnicu i ispravno je preu. Moraju da

budu projektovane tako, da vozila mogu
pravovremeno da uspore, a po potrebi i
da se zaustave i zatim bezbedno nastave
sa vonjom. Vozae moramo pomou
pravilnih
dimenzija
odvraati
od
nepravilne vonje;
brzina vozila: Mini krune raskrsnice nisu
projektovane za velike brzine, jer u
odnosu na svoje elemente posledino i
usporavaju saobraaj. Oekivana brzina
vozila je do 25 km/h;
karakteristike puta;
PGDS;
broj krakova;
struktura saobraaja;
drugi uesnici u saobraaju;
putni prikljuci, buka i vibracije.
Mini krune raskrsnice nisu najprikladnije

reenje u sluajevima kada je na GP veliki
udeo veih motornih vozila (teretna vozila i/ili
autobusi). Izvoenje krunih raskrsnica se ne
preporuuje na vanijim linijama JGS, u
industrijskim/zanatskim zonama i sl.
5.3.4.2
Proraun kapaciteta mini krunih

raskrsnica
Za mini krune raskrsnice je karakteristino

da su sposobne izdrati saobraajno
optereenje do 17.000 vozila / dan.
Detaljniji proraun kapaciteta za mini krune
raskrsnice izvodi se u odnosu na zahteve za
jednotrane (male) krune raskrsnice.
5.3.4.3
5.3.4.3.1
elemenata
Koraci u planiranju mini krunih
raskrsnica
Projektovanje mini krune raskrsnice odvija

se u slinim koracima kao projektovanje
klasine krune raskrsnice. Projektovanje se
vri u sledeim koracima:
- spoljni prenik;
- irina krunog kolovoza;
- irina kolovoza ispred krune raskrsnice;
- irina uliva u krunu raskrsnicu;
- proirenje uliva;
- ulivni radijus;
- ulivni ugao;
- irina izliva iz krune raskrsnice;
- izlivni radijus;
- horizontalno i vertikalno trasiranje;
- popreni nagibi i odvodnjavanje;
- ostali elementi;
- preglednost;
- oprema;
- ureenje.
Pri projektovanju je potrebno uzeti u obzir i
sledee:
- preglednost i prepoznatljivost mini krune
raskrsnice: Za mini krune raskrsnice je
vano da vozai na vreme prepoznaju
JP Putevi Srbije
5.3.4.3.2
Zahtevane karakteristike puta
Karakteristike puta na kojoj su locirane mini

krune raskrsnice su sledee:
- nagib terena: mini krune raskrsnice
moraju biti locirane samo na ravniarskom
terenu i na terenu sa blagim nagibom
nagibi niveleta prikljunih puteva do
najvie 4% (kod veih nagiba, vea i tea
vozila mogu da imaju tekoe pri
skretanju u kruni tok);
- kategorija puta: potrebno je uzeti u obzir
kategoriju puta na kojem se predvia mini
kruna raskrsnica. U odnosu na vaeu
kategorizaciju, izvoenje mini krunih
raskrsnica je opravdano na optinskim
putevima i regionalnim putevima;
- broj saobraajnih traka: u mini krunim
raskrsnicama
su
dozvoljeni
samo
jednotrani ulivi i jednotrani izlivi;
- voenje peaka: ureenje povrina za
peake (trotoari, peaki prelazi) je
identino kao kod jednotranih krunih
raskrsnica (npr. izvoenje nie za ekanje
vozila ispred uliva u krunu raskrsnicu i
sl.);
- voenje biciklista: u mini krunim
raskrsnicama vodimo bicikliste na dva
naina (a) sa ostalim motornim vozilima u
krunom
kolovozu
(bez
posebnog
oznaavanja biciklistikih povrina) i (b)
uz spoljanju ivicu krune raskrsnice
(biciklistike staze uz peaki trotoar);
- javni putniki saobraaj: mini krune
raskrsnice mogu da predstavljaju tekou
za javni putniki saobraaj (naroito u
sluajevima kada linija JGS u krunoj
raskrsnici menja smer skretanje), zato
projektanti moraju da vode rauna o krivoj
tragova merodavnog vozila u ovom
sluaju autobusa;
- javna rasveta: veoma je vano da mini
krune raskrsnice budu adekvatno
33
Krune raskrsnice
osvetljene, tako da voza moe i nou i u

loim vremenskim uslovima bezbedno da
predvidi nastalu situaciju;
izgraena/neizgraena podruja: mini
krune raskrsnice se izvode u naseljima,
uglavnom u izgraenim podrujima, ree
u neizgraenim podrujima.
Dodatni zahtevi / karakteristike putne mree

na kojoj su locirane mini krune raskrsnice su
sledee:
- postojee saobraajne veze: mini krune
raskrsnice ne smeju da se povezuju /
nadovezuju
sa
raskrsnicama
koje
predstavljaju puteve koji vode u grad i
koje su ureene po principu "zelenog
talasa";
- lokalne biciklistike i peake staze: mini
krune raskrsnice ne smemo da
planiramo tamo gde se na saobraaj
motornih vozila nadovezuje jaka struja
lokalnih biciklistikih i peakih staza, a
ne smemo ih upotrebiti ni na tzv.
bezbednim putevima u kolu.
- linije javnog putnikog saobraaja: po
pravilu, mini krune raskrsnice ne
projektujemo na onim lokacijama gde je
veliko
optereenje
linijama
javnog
putnikog saobraaja, jer vonja kroz
takav kruni tok moe doprineti kanjenju
vozila i neudobnoj vonji;
- podruje umirivanje saobraaja: mini
kruna raskrsnica se esto nadovezuje na
podruje na kojem elimo da umirimo
saobraaj i zato mora da bude
projektovana u skladu sa tim.
5.3.4.4
5.3.4.4.1
Horizontalno i vertikalno
trasiranje
Elementi situacionog plana
Prilikom projektovanja elemenata situacionog

plana mini krune raskrsnice potrebno je
ispotovati iste zahteve koji vae za
jednotrane (male) krune raskrsnice.
Dodatnu panju (izuzeci) je potrebno
posvetiti sledeem:
- osovine pojedinanih krakova mini
raskrsnice moraju biti voene (izabrane)
tako, da se (za svaki manevar vonje)
ostvari defleksija (promena pravca vonje)
u najmanjoj veliini R=60m;
- veliina centralnih razdelnih ostrva i
veliina (i lokacija) centralnog ostrva
definie se na osnovu iscrtanih puteva
merodavnog vozila / najveeg vozila za
sve mogue manevre vonje;
- irina krunog kolovoza obino iznosi od
4,5 do 5,0 m;
34
centralno razdelno ostrvo se izvodi u

obliku kupole, pri emu je ivica
denivelisana za 3 cm, a na sredini je
kupola izdignuta 10 cm, a kod veih
prenika centralnih ostrva 12 cm;
zbog poveanja vidljivosti mini krune
raskrsnice, preporuuje se da celo
centralno
ostrvo
bude
izvedeno
poploanjem (kamene/granitne kocke ili
materijal slinih osobina);
ukoliko je centralno ostrvo izvedeno od
asfalta, mora barem denivelisana ivica
ostrva
da
bude
izvedena
od
betonskih/kamenih kocki odn. ivinjaka;
razdelna ostrva mogu da budu izvedena
na sledei nain:
u denivelisanom obliku (oiviena razdelna
ostrva, pri emu razdelno ostrvo na
najuem mestu mora da bude iroko min.
1,2 m postavljanje saobraajnog znaka
II-47 i VI-8);
razdelno ostrvo izvedeno na isti nain kao
centralno ostrvo kao pregazno ostrvo u
kaldrmisanom
izvoenju
(ivica
denivelisana za 3cm);
razdelno
ostrvo
izvedeno
samo
horizontalnim
oznakama
(povrina
zabrane).
5.3.4.4.2
Nivelaciono voenje, popreni

nagibi
Kao to je ve spomenuto, uslov za

izvoenje mini krune raskrsnice je
ravniarski teren nagib niveleta prikljunih
puteva do najvie 4%.
Popreni nagibi kolovoza prikljunih puteva i
krunog kolovoza izvode se jednako kao u
sluaju
jednotranih
(malih)
krunih
raskrsnica sa veliinom poprenog nagiba
2,5% ka spoljnoj ivici.
5.3.4.5
Preglednost
U mini krunim raskrsnicama se zahtevana

preglednost obezbeuje na isti nain kao u
jednotranim (malim) krunim raskrsnicama.
Zbog injenice da centralno ostrvo kod mini
krunih raskrsnica nije denivelisano odn. ne
predstavlja "vidljivu prepreku" za vozae,
potrebno
je
pobrinuti
se
i
za
"vidljivost/perceptivnost"
mini
krune
raskrsnice. To se ostvaruje voenjem
prikljunih krakova (defleksija), saobraajnom
signalizacijom (oznake na ulivima, boja
centralnog ostrva) i izvoenjem javne rasvete
(obezbeuje se vidljivost u nonim uslovima).
JP Putevi Srbije
5.3.4.6
Krune raskrsnice
U naelu, saobraajna signalizacija se iz

opravdanih razloga upotrebljava isto kao u
jednotranim (malim) krunim raskrsnicama.
Dodatno je potrebno analizirati sledee:
- na svakom kraku ispred uliva oznaiti
trougao upozorenja na kolovozu;
- oznaiti centralno ostrvo (bela oznaka
odn. naizmenino bela oznaka);
- oznaiti smer kretanja u krunoj raskrsnici
(ispred svakog uliva) strelicom na sredini
krunog kolovoza (strelica slina kao V23.1,
prilagoena
veliini
krune
raskrsnice);
- zbog pregaznosti centralnog ostrva, u
centralnom ostrvu se ne postavljaju
saobraajni znaci;
- postavljanje saobraajne signalizacije na
sredinjim
razdelnim
ostrvima
na
pojedinanim kracima u mini krunoj
raskrsnici zavisi od dimenzija/izvoenja
sredinjih razdelnih ostrva.
5.3.4.7
Saobraajna oprema
U naelu, saobraajna oprema se moe

upotrebiti na isti nain kao u jednotranim
(malim) krunim raskrsnicama.
JP Putevi Srbije
35
Krune raskrsnice
5.3.5 KRUNE RASKRSNICE SA

SPIRALNIM KRUNIM TOKOM
5.3.5.1
Karakteristike krunih raskrsnica

sa spiralnim krunim tokom

tokom (u nastavku: turbo kruna raskrsnica)
je posebna vrsta vietrane krune
raskrsnice, pri kojoj su neki saobraajni
tokovi meusobno odvojeni odn. voeni po
fiziki odvojenim saobraajnim trakama (sl.
5.3.42).
U turbo krunoj raskrsnici su saobraajni
tokovi voeni odvojeno jo ispred uliva u
krunu
raskrsnicu,
razdvojene
trake
zauzimaju sve vreme vonje kroz krunu
raskrsnicu, a odvojeno su saobraajni tokovi
voeni i na izlivu iz krune raskrsnice.
Fizika odvojenost saobraajnih traka se
prekida samo na mestima predvienog uliva
(unutranja kruna saobraajna traka) u
krunu raskrsnicu Fiziko razdvajanje se
postie elementima posebnog oblika koji
ograniavaju (ali ne i spreavaju) promenu
saobraajnih traka u krunoj raskrsnici.
Kada se voza na ulivu u turbo krunu
raskrsnicu odlui na kojem izlivu e napustiti
krunu raskrsnicu, odluku vie nije mogue
menjati.
Voza
mora
da
izabere
odgovarajuu voznu traku ve na ulivu u
krunu raskrsnicu, jer ovaj tip krune
raskrsnice ne dozvoljava promenu voznih
traka u krunoj raskrsnici. Ovaj, naizgled,
nedostatak je u sutini osnovna prednost
turbo krune raskrsnice, jer nema konfliktnih
taaka preplitanja. Zato su i protonost i nivo
saobraaja u dvotranoj turbo krunoj
raskrsnici vei nego u "obinoj" dvotranoj
krunoj raskrsnici sa po dve ulivne i izlivne
trake na svakom kraku raskrsnice.
Zbog nemogunosti promene voznih traka u
krunom toku, potrebno je postrojiti se na
odgovarajuu voznu traku jo pre ulaza u
raskrsnicu, a tome prikladna mora biti i
saobraajna signalizacija. Zbog toga je u
turbo krunoj raskrsnici potrebno posvetiti
veliku panju saobraajnoj signalizaciji.
Slika 5.3.42: Osnovni koncept raskrsnice i

osa simetrije
Jedna od osobina turbo krunih raskrsnica je
i ta, da one omoguavaju velike brzine vonje
kroz raskrsnicu (velika protonost), pa je
zbog toga u sluaju dvotranih uliva i izliva
peake potrebno voditi u drugom nivou
(podzemni ili nadzemni prolaz) ili preko
razdelnog ostrva.
Za razliku od uobiajenih krunih raskrsnica
(ije izvoenje je, po pravilu, opravdano na
lokacijama sa priblino istim intenzitetom
saobraajnog toka na glavnom i sporednom
saobraajnom pravcu), izvoenje turbo
krunih raskrsnica je opravdano i na
raskrsnicama sa naglaenim intenzitetom
saobraajnog toka na glavnom saobraajnom
pravcu.
5.3.5.2
izvoenja turbo krune
raskrsnice
Turbo kruna raskrsnica je odgovarajue

reenje na vangradskim lokacijama odn.
raskrsnicama.
Turbo kruna raskrsnica u gradskom
okruenju je samo uslovno odgovarajue
reenje. U sluaju da se razmilja o krunoj
raskrsnici sa dve ulivne i dve izlivne trake,
koja treba da bude locirana u gradskom
okruenju, potrebno je najpre pristupiti
reavanju saobraajno bezbednog voenja
nemotorizovanih uesnika u saobraaju.
Turbo kruna raskrsnica je uslovno
odgovarajue reenje kod:
- postojeih, saobraajno preoptereenih
jednotranih krunih raskrsnica, ija
veliina
(spoljanji
poluprenik)
omoguava izvoenje dodatne krune
trake prema unutra (bolje reenje), ili
36
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
postoji prostor za izvoenje jo jedne

krune trake ka spolja (donekle loije odn.
skuplje reenje),
postojeih saobraajno preoptereenih
dvotranih krunih raskrsnica,
postojeih saobraajno manje bezbednih
dvotranih krunih raskrsnica,
rekonstrukcija
klasine
povrinske
raskrsnice sa preovlaujuim glavnim
saobraajnim
pravcem
sa
velikim
intenzitetom saobraajnog toka.
Kod
svih
nabrojanih
sluajeva,
od
preovlaujueg glavnog pravca zavisi i izbor
tipa krune raskrsnice sa spiralnim krunim
tokom.
Slika 5.3.45: KOLENASTI
5.3.5.3
Tipologija turbo krunih

raskrsnica
Izbor tipa turbo krune raskrsnice zavisi od

preovlaujueg
glavnog
saobraajnog
pravca. Poznajemo vie tipova turbo krunih
raskrsnica (slika 5.3.43 - 5.3.49).
Slika 5.3.46: SPIRALNI
Slika 5.3.43: STANDARDNI
Slika 5.3.47: TURBINA

Slika 5.3.44: JAJOLIKI
JP Putevi Srbije
37
Krune raskrsnice
krunom kolovozu i 2 preplitanja van krunog

kolovoza (ukupno 12) (sl. 7.2). Slino vai i u
sluaju dvotranih izliva i uliva, nema
konfliktnih deonica, a broj konfliktnih taaka
je dosta manji nego kod "obinih" dvotranih
krunih raskrsnica.
Slika 5.3.48: RAZVUEN KOLENASTI

(TROKRAKI)
Slika 5.3.50: Konfliktne take u turbo krunoj

raskrsnici sa dvotranim ulivima i po dva para
jednotranih i dvotranih izliva (4 presecanja,
6 preplitanja i 4 odvajanja)
5.3.5.4.2
Slika 5.3.49: ZVEZDASTI (TROKRAKI)
5.3.5.4
5.3.5.4.1
Uslovi saobraajne bezbednosti

u turbo krunim raskrsnicama
Saobraajna bezbednost
motorizovanih uesnika
Glavna prednost turbo krune raskrsnice u

poreenju sa "obinom" dvotranom krunom
raskrsnicom sa dvotranim ulivima i izlivima
je:
- manji broj konfliktnih taaka ukrtanja: koji
je ostvaren smanjenjem broja ukrsnih
saobraajnih tokova,
- eliminacija konfliktnih taaka preplitanja
na krunom kolovozu: koja je ostvarena
odvojenim
voenjem
pojedinanih
saobraajnih struja.
Prednost turbo krune raskrsnice je, da nema
preplitanja u krunom kolovozu i to na
kratkom rastojanju izmeu jednog uliva i
sledeeg izliva. To ne doprinosi samo
udobnosti vonje, ve i viem nivou
saobraajne bezbednosti. Ova poslednja
injenica vai i u sluaju kada su svi izlivi
jednotrani. Turbo kruna raskrsnica ima u
takvom sluaju 10 konfliktnih taaka na
38
Saobraajna bezbednost
nemotorizovanih uesnika
Saobraajnoj bezbednosti nemotorizovanih

uesnika u saobraaju je u turbo krunim
raskrsnicama potrebno posvetiti veliku
panju, pre svega zbog relativno velikih
brzina koje motorizovani uesnici u
saobraaju dostiu u ovoj vrsti krunih
raskrsnica.
Obezbeivanju saobraajne bezbednosti
nemotorizovanih uesnika u saobraaju u
turbo krunim raskrsnicama pristupa se na
vie naina, a pre svega:
- kontrolom brzine na ulivima i izlivima,
- izvoenjem samo jedne saobraajne trake
na izlivu,
- razdvajanjem
ulivnih
i
izlivnih
saobraajnih traka razdelnim ostrvom,
- zamaknutim prelazom za peake i
bicikliste na ulivu i izlivu,
- voenjem nemotorizovanih uesnika u
saobraaju u drugom nivou.
Uliv i izliv iz turbo krune raskrsnice moraju
biti izvedeni sa takvim elementima, da brzina
vonje ne prelazi brzinu 30-35 km/h.
Postupak vrenja kontrole brzine je detaljnije
obraen u jednom od narednih poglavlja.
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
Po pravilu, brzina na ulivu u turbo krunu

raskrsnicu se "gui", a na izlivu "oslobaa".
To prouzrokuje relativno niske brzine na ulivu
i neto vee na izlivu, zbog ega je, za
nemotorizovane uesnike u saobraaju,
saobraajno opasniji izliv od uliva. U sluaju
da je to sa stanovita propusne moi
prihvatljivo, na izlivu se izvodi samo jedna
saobraajna traka.
Pri takvom prelaenju kraka sa zamaknutom

biciklistikom stazom, biciklistima je na
razdelnom ostrvu pre prelaenja kraka
potrebno oduzeti prednost!
Razdvajanje ulivnih i izlivnih saobraajnih

traka razdelnim ostrvom vri se u sluaju,
kada sa stanovita propusne moi nije
prihvatljivo da se na ulivu/izlivu izvede samo
jedna saobraajna traka i kada imamo za
izvoenje razdelnog ostrva dovoljno prostora
na raspolaganju.
Zamaknuti prelaz za peake i bicikliste na
ulivu i izlivu moe da se upotrebi samo u
izuzetnim sluajevima, kada nije mogue
upotrebiti nijedno od gorenavedenih reenja.
Zamaknuti prelaz projektovan je tako da
spreava velike brzine biciklista prilikom
prelaenja, zamicanjem biciklistikog prelaza
na podruju razdelnog ostrva za irinu
dvosmerne biciklistike staze i odmicanjem
ka spolja iz ua krune raskrsnice za
priblino 10m (sl. 5.3.51).
5.3.5.5
Proraun kapaciteta turbo krune

raskrsnice
5.3.5.5.1
Opte
Metode prorauna propusne moi obrauju

krunu raskrsnicu kao redosled trokrakih T
raskrsnica odn. prikljuaka na jednosmerni
kruni put i zasnovani su na teoriji
vremenskih praznina.
Pod pojmom propusne moi odn. kapaciteta
krune raskrsnice misli se na maksimalan
broj vozila koji u odreenom vremenskom
intervalu moe da pree krunu raskrsnicu,
nezavisno od vremena ekanja. To je
teorijska vrednost (CR), koja mora biti
jednaka ili vea od zbira optereenja
saobraajnog toka u krunom toku na mestu
uliva (IRU) i optereenja saobraajnog toka na
ulivu (IU), iji saobraajni tokovi se udruuju u
konfliktnoj taki (x) na ulivu u krunu
raskrsnicu.
CR IK
IK = IRU + IU
gde je:
CR - teorijska vrednost kapaciteta krune
raskrsnice
IK - optereenje konfliktnog saobraajnog
toka u konfliktnoj taki x
IRU - optereenje saobraajnog toka u
krunoj raskrsnici na mestu uliva
IU - optereenje saobraajnog toka na
ulivu
Slika 5.3.51: Primer prelaza za bicikliste

preko kraka turbo krune raskrsnice u
Holandiji
JP Putevi Srbije
Konfliktna taka merodavna za odreivanje

propusne moi krune raskrsnice, na slici
5.3.52 je prikazana saobraajnim tokovima A
i B.
39
Krune raskrsnice
Slika 5.3.52: Konfliktna taka x, merodavna za odreivanje propusne moi krune raskrsnice
Praktian kapacitet krune raskrsnice je

kapacitet u realnim uslovima. To je
maksimalna koliina saobraaja koju moe
da
primi
kruna
raskrsnica
pri
uspostavljenom graninom vremenu ekanja.
Proseno uspostavljeno granino vreme
ekanja, koje su u Holandiji uveli pri
odreivanju
kapaciteta
turbo
krunih
raskrsnica, je:
- za saobraaj motorizovanih uesnika 50
sekundi
- za saobraaj biciklista 5 sekundi.
Poto saobraajni tok na ulivu u krunu
raskrsnicu ustupa prednost saobraajnom
toku u krunoj raskrsnici, konflikt na spoju
ulivnog kraka i krunog kolovoza je
merodavan za odreivanje kapaciteta krune
raskrsnice.
Kapacitet uliva (CU) zavisi od optereenosti
saobraajnog toka u krunom toku na mestu
uliva u krunu raskrsnicu i od optereenosti
saobraaja na ulivu, korigovane konfliktnim
koeficijentom korekcije (pri emu se pod
ulivom i izlivom misli na jedan isti prikljuni
put).
Konfliktni faktor korekcije je faktor kojim se
optereenje izlivnog saobraajnog toka
redukuje u odnosu na mogui konfliktni
saobraaj.
Pod
moguim
konfliktnim
saobraajem odn. konfliktnim optereenjem
saobraajnog
toka
podrazumeva
se
saobraajni tok u krunoj raskrsnici koji
neposredno pre izliva i nenajavljeno skree
desno odn. naputa krunu raskrsnicu. Ulivni
saobraajni tok nije u konfliktu sa ovim
saobraajnim tokom koji skree desno, ali
40
ponaanje vozila koja ine taj saobraajni tok

koji skree desno, utie na duinu vremena
ekanja na ulivu u krunu raskrsnicu. Mogui
konfliktni saobraaj je u slici 7.4 oznaen sa
C.
Provera propusne moi krune raskrsnice
moe da se odredi na osnovu empirijskih
(iskustvenih) podataka (tabela 7.1) ili pomou
analitikih i simulacionih modela.
5.3.5.5.2
Analitiki modeli za proraun

propusne moi vietranih
krunih raskrsnica
Za proraun propusne moi vietranih

krunih raskrsnica (meu njima i turbo
krunih raskrsnica) koriste se dve vrste
analitikih modela.
Prvi model se zasniva na teoriji saobraajnog
toka, gde se pretpostavlja da saobraajna
mo uliva zavisi od propusne moi krueeg
saobraajnog toka i mogueg konfliktnog
saobraajnog toka neposredno ispred izliva
iz krune raskrsnice (pogledajte sl. 7.4). U
zavisnosti od upotrebljenog modela/obrasca,
odnos izmeu propusne moi uliva i
optereenja krunog saobraajnog toka
moe da bude linearan ili eksponencijalan,
dok
je
propusna
mo
uslovljena
geometrijskim
karakteristikama
krune
raskrsnice.
Druga vrsta analitikih modela za proraun
propusne moi vietranih krunih raskrsnica
se zasniva na teoriji vremenskih praznina u
saobraajnom toku, gde se posmatra
interakcija dva saobraajna toka. Propusna
JP Putevi Srbije
mo uliva odreuje se na osnovu raspoloivih

vremenskih
praznina
u
krunom
saobraajnom toku i iskorienosti tih
vremenskih praznina od strane saobraajnog
toka na ulivu. Parametri koji odreuju tu
interakciju
su:
minimalna
vremenska
praznina (minimalno odstojanje (headway) u
krunom saobraajnom toku, proseno
vreme ekanja na ulivu i kritina vremenska
praznina (minimalno kritino vreme (gap
time)).
Analitiki modeli koji se najee koriste za
izraunavanje propusne moi vietranih
krunih raskrsnica po teoriji saobraajnog
toka, zasnivaju se na obrascima Bovy-a i
Brilona, a po teoriji vremenskih praznina po
obrascima Hagringa, Fiska, Tannera i
Troutbecka.
Analitiki modeli za proraun propusne moi
turbo krunih raskrsnica zasnivaju se na
modifikovanim obrascima Bovy-a i Hagringa.
Modifikacije su izvedene na osnovu
holandskih eksperimenata, izvedenih u
realnom okruenju.
7.5.2.1 Modifikovan Bovy-ev obrazac
Izvorni Bovy-ev obrazac je:
Le
1500 8 9 M K M A
gde je:
Le
- kapacitet uliva [EOV/h]
MK - optereenje krunog saobraajnog
toka [EOV/h]
MA - optereenje saobraajnog toka na
izlivu [EOV/h]
- faktor ulivnog saobraajnog toka u

poreenju sa izlivnim [-]
- faktor broja saobraajnih traka u

krunom toku [-]
- faktor broja saobraajnih traka na

ulivima [-]
Modifikovan
Bovy-ev
obrazac
za
izraunavanje propusne moi turbo krunih
raskrsnica glasi.
Krune raskrsnice
- faktor broja saobraajnih traka na

krunom kolovozu [-]
qx+qy+ qz - optereenje krunih
saobraajnih tokova ispred uliva u
krunu raskrsnicu [EOV/h]
nru
- faktor smanjenja "uticaja"
izlivnog saobraajnog toka (uticaj
spoljanjeg izlivnog toka na
desni/levi ulivni saobraajni tok) [-]
nri
- faktor smanjenja "uticaja"
izlivnog saobraajnog toka (uticaj
unutranjeg izlivnog toka na
desni/levi ulivni saobraajni tok) [-]
Osnovne karakteristike modifikovane Bovyeve metode su: kapacitet za svaku
saobraajnu traku na ulivu se rauna
odvojeno, a kapacitet pojedinanog uliva je
zbir kapaciteta pojedinanih saobraajnih
traka na tom ulivu i poveanje maksimalnog
teorijskog kapaciteta saobraajne trake na
ulivu sa 1500 voz/h na 1550 voz/h.
Uprkos njegovoj jednostavnosti, Bovy-ev
obrazac daje korektne rezultate. Obrazac se
smatra jednostavnim zato, to se zasniva na
geometriji krune raskrsnice i linearnoj
raspodeli rezultata.
Propusnu mo leve trake na ulivu u
dvotranu turbo raskrsnicu nije mogue
izraunati po linearnoj raspodeli intenziteta!
7.5.2.2 Modifikovan Hagringov obrazac
Hagringov
obrazac
za
izraunavanje
propusne
moi
zasniva
se
na
eksponencijalnoj raspodeli saobraaja na
krunom kolovozu. Proseno vreme ekanja
na ulivu i kritina vremenska praznina se
odreuju odvojeno, za svaku traku posebno.
Izvedeno je i iz pretpostavke da su obe
minimalne vremenske praznine kod obe trake
u krunom toku jednake.
Osnovna jednaina za propusnu mo
dvotrane turbo krune raskrsnice po
Hagringu je:
Cn 1550 8 9 q x q y q z
nru f k * qk f l * ql qm
nri 1 f k * qk 1 f l * ql
gde je:
Cn - kapacitet uliva [EOV/h]
JP Putevi Srbije
j qRS, j
j 1
CE, j 3600
e t M
k t Cj,k
k
m t Fj,m
1 e m
qRS qR dE,S qS
j qRS, j
j
1 tM qR, j
1 tM qR
gde je:
CE,j - kapacitet trake 'j' na ulivu [EOV/h]
41
Krune raskrsnice
= j j
n=2
d
- konfliktni faktor
qR
- optereenje saobraajnog toka u traci
'j' u krunoj raskrsnici [EOV/h]
tCj,k - kritina vremenska praznina u traci 'j'
(minimalno kritino vreme (gap time))
[sec]
tFj,m - proseno vreme ekanja na ulivu u
traci 'j' [sec]
tM
- minimalna vremenska praznina
(minimalno odstojanje (headway)) u
krunom saobraajnom toku [sec]
- faktor uticaja optereenja

saobraajnog toka na vremensku
prazninu [-]
- faktor odnosa slobodnih vozila u

krueem saobraajnom toku [-]
qRS = qR + d* qS - optereenje krueeg
saobraajnog toka,
zakljuno sa optereenjem
konfliktnog saobraajnog
toka [EOV/h]
Na osnovu osnovnog Hagringovog obrasca
razvijena je i jednaina za izraunavanje
propusne moi samo leve trake na ulivu. Kod
ulivnog saobraajnog toka u levoj traci, u
turbo krunoj raskrsnici su mogue dve
situacije.
Kod prve situacije ulivni saobraajni tok
preseca saobraajni tok na spoljanjoj
krunoj voznoj traci i uliva se u saobraajni
tok na unutranjoj krunoj voznoj traci
(situacija 2 na slici 5.3.53). U tom sluaju
ulivni saobraajni tok koristi vremenske
praznine na oba kruea toka.
Kod druge situacije, ulivni saobraajni tok
samo preseca saobraajni tok na spoljanjoj
traci (situacija 3 na slici 5.3.53). U tom
sluaju ulivni saobraajni tok koristi samo
vremenske
praznine
na
spoljanjem
krueem toku.
Proraun propusne moi desne trake na ulivu
odreuje
se
osnovnim
Hagringovim
obrascem (situacija 1 na slici 5.3.53). Ulivni
saobraajni tok na jednotranom ulivu je na
slici 5.3.53 prikazan kao situacija 4.
Slika 5.3.53: Situacija u dvotranoj turbo

krunoj raskrsnici
Parametri koji se koriste pri izraunavanju
propusne moi po Hagringovoj metodi,
prikazani su u tabeli 5.3.7.
Tabela 5.3.7: Parametri za izraunavanje
propusne moi po Hagringovoj metodi
Situacija 1 Situacija 2 Situacija 3
tc
tc
tF
tM
5.3.5.5.3
3,0
2,0
1,9
3,0
3,2
2,0
1,9
2,9
2,0
1,9
Izraunavanje pomou
programskih alata
Simulacija saobraajnih tokova se sve vie

ustaljuje u svakodnevnoj praksi na podruju
izrade saobraajnih studija i postaje
neizostavan sastavni deo svake projektne
dokumentacije,
koja
se
odnosi
na
rekonstrukciju ili novogradnju samostalnih
raskrsnica ili sistema raskrsnica. Simulacione
metode moemo podeliti na makroskopske i
mikroskopske.
Mikroskopski
modeli
modeliraju posebno svako individualno
vozilo, peaka i biciklistu, sa realnim
karakteristikama
(dimenzije,
ubrzanje,
usporenje,
brzina
kretanja).
Modeli
predstavljaju
inenjerski alat koji je
usredsreen na same raskrsnice (veoma
detaljna obrada geometrije) i koji se koristi za
analizu vrnih saobraajnih tokova u kraem
planskom periodu.
U fazi izrade pilot projekata se, izmeu
raunarskim alatkama za modelovanje
posebnih vrsta krunih raskrsnica, VISSIM
42
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
pokazao kao veoma prikladna alatka za

proraune kapaciteta. Programska alatka
VISSIM predstavlja stohastiki, diskretan,
vremenski
orijentisan
mikroskopski
simulacioni model. Koristi psiho-fizike
karakteristike tzv. "car following" modela za
longitudinalna kretanja vozila i algoritme koji
se zasnivaju na pravilima vonje za vozila
koja se ukljuuju sa sporednih pravaca.
Matematiki model je koncipiran na ideji koja
proizlazi iz teorije Wiedemanna. Osnovna
ideja
Wiedemannovog
modela
je
predstavljena preko pretpostavke da se svaki
voza moe nai u jednoj od sledeih
situacija:
- vonja u slobodnom saobraajnom toku
(bez uticaja ostalih vozila),
- dolazna vonja (proces prilagoavanja
brzine vozilu koje vozi ispred vozila),
- vonja
sleenja
(voza
odrava
konstantno odstojanje do vozila ispred
njega bez ubrzavanja ili koenja),
- koenje (primenjuje se kada sigurnosno
rastojanje padne ispod donje granice).
da pripada i vie oznaenih mesta (conflict

marker - green).
Znaajno za programski paket VISSIM je, da

ne koristi konvencionalan nain i link/node
modularni sistem, ve link/connector sistem,
koji projektantu omoguava modelovanje
veoma kompleksnih geometrija raskrsnica.
Na osnovu digitalnog orto-foto snimka (DOF)
i iseka iz projekta rekonstrukcija ili
novogradnje, u prvom koraku se, uz pomo
vrste veza (links & connectors) izradi
matematiki model obine i/ili turbo krune
raskrsnice.
U
drugom
koraku
sledi
kalibracija
mikroskopskog modela. Programski alat
VISSIM sadri veliki broj simulacionih
parametara koji mogu da utiu na rezultate
simulacije (osobine mree, vozila, vozaa),
u
procesu
kalibracije
je
potrebno
usredsreivanje na parametre koji su u
VISSIM-u definisani u tzv. pravilima prednosti
(Priority Rules). U samim parametrima se
odreuju pravila vonje, minimalno kritino
vreme (vreme reakcije vozaa) i minimalno
odstojanje (headway). VISSIM odreuje
oduzimanje prednosti odreenom uesniku u
saobraaju pomou postavljanja pravila o
prednosti (Priority Rules). U zavisnosti od
uslova na konfliktnom podruju, pojedinac se
odluuje da li e nastaviti put, odnosno
saekati na odgovarajue saobraajne
uslove. Uvek mora na oznaenom mestu pre
nastavka putovanja da proveri oba unapred
odreena uslova (minimalno odstojanje (min
headway) i minimalno kritino vreme (gap
time)). Jednoj stop liniji (stop line red) moe
JP Putevi Srbije
Koriste se razliita kritina vremena (gap

time) za razliite kategorije vozila. U modelu
je potrebno uzeti u obzir injenicu, da
unutranja traka u krunoj raskrsnici postaje
za uesnike sve atraktivnija.
Za pravilnu analizu i vrednovanje parametara
kapaciteta, potrebno je prikupiti saobraajne
karakteristike
i
rezultate
"real-time"
simulacije.
Vrednovanje
uspenosti
analizirane
geometrije ima smisla izvesti na osnovu
sledeih kriterijuma: prosenog kanjenja po
vozilu [s] (uzimajui u obzir sve tipove vozila),
prosene zastojne duine [m] i maksimalne
zastojne duine [m]. Pri tom je veoma vana i
injenica da se kod mikrosimulacije moe
vizuelno posmatrati odvijanje saobraajnih
tokova.
U sluajevima gde moemo oekivati i
peake i bicikliste na podruju uliva i izliva,
potrebno je uzeti u obzir njihov uticaj na
propusnu mo, odnosno vrednovati je u
mikrosimulaciji.
5.3.5.6
elemenata
Geometrijski oblik turbo krune raskrsnice se

formira pomou tzv. "turbo bloka". To je blok
ili skup svih potrebnih poluprenika koje je
potrebno na odreen nain zarotirati i na taj
nain dobiti vozne linije odn. saobraajne
trake.
5.3.5.6.1
Veliina poluprenika turbo

krune raskrsnice
Veliinu poluprenika turbo krune raskrsnice

i irinu krune saobraajne trake je potrebno
izabrati tako, da brzina prelaenja krune
raskrsnice bude manja ili jednaka 40 km/h.
Izabran geometrijski oblik je obavezno
potrebno proveriti sa stanovita brzine
prelaenja vozila preko raskrsnice.
Preporuene dimenzije tipskih turbo krunih
raskrsnica su date u tabeli 5.3.8.
43
Krune raskrsnice
Tabela 5.3.8: Preporuene dimenzije tipskih

turbo krunih raskrsnica po veliini
ELEMENTI TURBO KRUNE RASKRSNICE
Element Mini Standardna Srednja Velika
R1
10.50
12.00
15.00 20.00
R2
15.85
17.15
20.00 24.90
R3
16.15
17.45
20.30 25.20
R4
21.15
22.45
25.20 29.90
r1
10.95
12.45
15.45 20.45
r2
15.65
16.95
19.80 24.70
r3
16.35
17.65
20.50 25.40
r4
20.70
22.00
24.75 29.45
Bv
Bu
bv
bu
5.00
5.35
4.35
4.70
5.00
5.15
4.35
4.50
4.90
5.00
4.25
4.35
4.70
4.90
4.05
4.25
Dv
Du
5.75
5.05
5.35
5.05
5.15
4.95
5.15
4.75
Za turbo krune raskrsnice standardne

veliine (druga kolona u tabeli 7.2)
preporuljive su dimenzije navedene u tabeli
5.3.9. Poluprenici su oznaeni na slici
5.3.54.
Tabela 5.3.9: Dimenzije turbo krune
raskrsnice standardne veliine
Poluprenik unutranje ivice
pregaznog dela centralnog
ostrva (minimalna irina
pregazne povrine 2,50 m,
preporueno 4,0-5,0 m)
Ro = 9,50 m

kolovoza (unutranje trake)
R1 =12,00m
Poluprenik spoljanje ivice

kolovoza (unutranje trake),
istovremeno ivica 30 cm irokog
razdelnog ostrva
R2 =17,15m

kolovoza (spoljanje trake),
istovremeno ivica 30 cm irokog
razdelnog ostrva
R3 =17,45m
Poluprenik spoljanje ivice

kolovoza (spoljanje trake)
R4 =22,45m
44
Ukoliko se kod turbo krune raskrsnice

standardne veliine upotrebi holandski metod
izvoenja horizontalne signalizacije, potrebno
je u krunoj raskrsnici sa spiralnim krunim
tokom formirati i poluprenike tih linija (tabela
5.3.10).
Tabela 5.3.10: Dimenzije poluprenika
horizontalnih oznaka
Poluprenik unutranje ivice (na
voznoj strani) ivine linije irine
0,15 m (ukupna ivina traka
0,45 m)
r1 = 12,45 m

voznoj strani) ivine linije uz 30
cm iroko razdelno ostrvo, irine
0,10 m (ukupna ivina traka 0,20
m)
r2 = 16,95 m

voznoj strani) ivine linije uz 30
cm iroko razdelno ostrvo, irine
0,10 m (ukupna ivina traka 0,20
m)
r3 = 17,65 m

voznoj strani) ivine linije irine
0,15 m (ukupna ivina traka
0,45 m)
r4 = 22,00 m
irina asfaltne povrine unutranje krune

saobraajne trake je Bu=5,15m, a spoljanje
Bv = 5,00 m.
irine izmeu ivinih linija su bu = 4,50 m i bv
= 4,35 m.
Rastojanje izmeu spoljanjih taaka ose
translacije je Dv = 5,35 m, a izmeu
unutranjih taaka je Du=5,05 m.
Poluprenici su izabrani tako da se ivine
linije prikljuuju jedna na drugu.
U sluaju kada je turbo kruna raskrsnica
trotrana (a ne dvotrana), po analogiji se
izraunavaju i R5 i R6.
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
Slika 5.3.54: Elementi i dimenzije turbo krune raskrsnice standardne veliine
5.3.5.6.2
Zavisnost irine krune vozne

trake od veliine poluprenika
krune raskrsnice
to su manji poluprenici krune raskrsnice,

vee su irine voznih traka. irina krune
vozne trake je u funkciji poluprenika i
merodavnog vozila.
irina krune vozne trake mora omoguavati
kritian manevar (obino je to skretanje za
0
270 ) merodavnog vozila. Merodavno vozilo
je obino sedlasti teglja, duine 16,5 m.
Pri izvoenju kritinog manevra, merodavno
vozilo ne sme koristiti pregazni deo
centralnog ostrva i 30 cm iroku razdelnu
traku (element za spreavanje preplitanja)
izmeu dve krune saobraajne trake, ali
moe da upotrebi poetni deo ("iljak")
elementa za spreavanje preplitanja.
Poveanjem poluprenika se zahtevana
irina krune saobraajne trake smanjuje.
Upotreba irine krune saobraajne trake
koja je vea od 5,25 m, po holandskim
smernicama se ne savetuje.
5.3.5.6.3
Poluprenici ulivnih i izlivnih

radijusa
Poluprenici ulivnih i izlivnih radijusa se biraju

u zavisnosti od veliine turbo krune
raskrsnice, merodavnog vozila i eljene
brzine. Poluprenici ulivnih i izlivnih radijusa
moraju da budu u odgovarajuoj srazmeri.
Poluprenik ulivnog radijusa mora biti uvek
manji od poluprenika izlivnog radijusa.
Poluprenik ulivnog radijusa u turbo krunu
raskrsnicu ne treba da bude manji od RU =
12 m. Poluprenik izlivnog radijusa ne treba
da bude manji od RI = 15 m i ne vei od
najveeg poluprenika krune raskrsnice.
Kontrola prikladnosti izabranih dimenzija
izvodi se i argumentuje jednim od
raunarskih alata za iscrtavanje krive tragova
i pokrivene povrine za kritian manevar.
Pri kontroli prikladnosti izabranih dimenzija,
vozna linija na ulivu u unutranju krunu
traku treba da se izvede sa poluprenikom
R=20,0m, a na ulivu u spoljanju traku sa
poluprenikom R=12,0 m.
Kontrola
prikladnosti
irine
krune
saobraajne trake izvodi se i argumentuje
jednim od raunarskih alata za iscrtavanje
krive tragova i pokrivene povrine za kritini
manevar.
JP Putevi Srbije
45
Krune raskrsnice
5.3.5.6.4
Odreivanje poloaja centara

krunih lukova spoljanjih
radijusa
Na slici 5.3.57 su, radi lakeg razumevanja,

poluprenici R1 i R3 iscrtani u crvenoj, a R2 i
R3 u plavoj boji.
Geometrijski oblik turbo krune raskrsnice se

formira pomou tzv. "turbo bloka". To je blok
ili skup svih potrebnih poluprenika koje je
potrebno na odreen nain zarotirati i na taj
nain dobiti vozne linije odn. saobraajne
trake.
"Turbo blok" sadri (osim svih poluprenika) i
tzv. translatornu osovinu. Translatorna
osovina je osa po kojoj se izvodi pomeranje
(rotiranje) odreenih poluprenika.
Pomeranje (rotiranje) poluprenika zavisi od
irine krune saobraajne trake i lokacije
ivica.
Razmak
izmeu
spoljanjih
taaka
translatorne ose je, u sluaju turbo krune
raskrsnice standardne veliine, dimenzija
5,35 m, a izmeu unutranjih taaka 5,05 m
(sl. 5.3.55).
Slika 5.3.56: Odreivanje poloaja centara

krunih lukova
Slika 5.3.55: Razmak izmeu spoljanjih

taaka translatorne ose
Poluprenici moraju biti izabrani tako, da se
ivine linije nadovezuju jedna na drugu pri
kreiranju spiralnog toka. Pri konstrukciji
"turbo bloka", poluprenici R1 i R4 se kreiraju
iz taaka na rastojanju Dv=5,35 m, a
poluprenici R2 i R3 iz taaka na rastojanju
Du=5,05 m. Takva konstrukcija omoguava
da krunica poluprenika R1 prelazi u
krunicu poluprenika R2 na jednoj strani
translatorne ose (sl. 5.3.56). Na drugoj strani
translatorne ose, krunica poluprenika R2
prelazi u krunicu poluprenika R4.
Sredite "turbo bloka" je potrebno tako
pozicionirati, da se omogui radijalno
prikljuivanje svih uliva u turbo krunu
raskrsnicu.
46
Slika 5.3.57: Konstruisanje turbo krune

raskrsnice sa "turbo blokom"
5.3.5.6.5
Poloaj translatorne ose i

kontrola poloaja "turbo bloka"
Za pravilan poloaj translatorne ose je

merodavan poloaj tangentnih taaka ulivnog
prenika. Tangentne take na oba kraja
moraju leati na translatornoj osi ili malo iza
nje. Ako ovaj uslov nije zadovoljen, potrebno
je turbo blok tako zarotirati, da se taj uslov
zadovolji.
Najpovoljniji poetni poloaj "turbo bloka" je,
kada su ose prikljunih puteva pod pravim
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
uglom i sa ravnomernom raspodelom na

etiri kvadranta (sl. 5.3.58).
Ispravan poloaj translatorne ose je veoma

znaajan iz aspekta najvee brzine
prelaenja raskrsnice i vozne dinamike
(udobnost, oseanje bonog udara).
Najpovoljniji poloaj translatorne ose je, kao

kad kazaljke na satu pokazuju vreme "pet
minuta do pet" kod etvorokrakih (odn. "osam
i deset minuta" kod trokrakih kolenastih turbo
krunih raskrsnica).
Pogrean poloaj translatorne ose dovodi na

dva kraka do prevelikog "zaguenja" brzine,
a na dva do premalog.
Slika 5.3.58: Pravilan poloaj translatornih taaka
U nastavku sledi opis kontrole poloaja turbo

bloka:
Kontrola 1: Za kontrolu poloaja turbo bloka
je potrebno formirati dve pomone linije u
produetku spoljanjih ivica ulivno-izlivnog
horizontalnog i vertikalnog pravca i zatim
odmeriti rastojanje od pomonih linija do
poluprenika koji odreuju poloaj 30cm
irokog razdelnog ostrva na krunom
kolovozu. Ukoliko su ti razmaci jednaki,
poloaj translatorne ose je pravilan.
Kontrola 2: Kada se odredi poloaj
translatorne ose turbo bloka, kontrolie se
linija prelaska raskrsnice za sve pravce.
JP Putevi Srbije
Ukoliko se ispostavi da je neka od linija

"slomljena", potrebno je pristupiti rotaciji
translatorne ose.
Kod svake promene poloaja translatorne
ose potrebno je ponovo konstruisati sve
ulivne i izlivne radijuse.
5.3.5.6.6
Kontrola brzina vonje
Opte je poznato, da zakrivljenost krivine

vonje (putanje vozila) kroz krunu
raskrsnicu ima jedan od najveih uticaja na
nivo saobraajne bezbednosti. U sluaju, da
su
prikljuci
u
raskrsnicu
izvedeni
tangencijalno, protonost je velika, ali je nivo
47
Krune raskrsnice
saobraajne bezbednosti dosta niska.

Vozau vozila koje se tangencijalno ukljuuje
u krunu raskrsnicu je teko razumljivo da
mora da ustupi prednost vozilu u krunoj
raskrsnici, jer ima oseaj da se nalazi na putu
sa prvenstvom prolaza. Slino vai i za
tangencijalne izlive, ime je ugroena
bezbednost peaka i biciklista koji prelaze
krak krune raskrsnice. Situacija je jo gora,
ako ulivi ili izlivi iz krune raskrsnice tangiraju
centralno ostrvo, jer u tom sluaju vozai
mogu da voze kroz krunu raskrsnicu
nesmanjenom brzinom. U takvim sluajevima
voza ne mora da smanji brzinu. Kriva vonje
je u takvim sluajevima prava.
dve kontrole dale pozitivan rezultat, trea

kontrola se koristi za odreivanje poloaja 30
cm irokog razdelnog ostva na krunom
kolovozu.
Pri izboru dimenzija krune raskrsnice

(poluprenika) brzina prelaska raskrsnice je
jedan od najvanijih kriterijuma. Manja brzina
motornog saobraaja vodi mirnijem odvijanju
saobraaja, pri emu je mogue posvetiti vie
panje ostalim uesnicima u saobraaju, a
smanjuje se i mogunost nastanka
saobraajnih nezgoda sa teim posledicama.
Polazna taka kod metoda kontrole vonje
kroz krunu raskrsnicu sa spiralnim krunim
tokom je da brzina prelaska raskrsnice ne
premai vrednost 30km/h odn. 35 km/h.
Kontrola brzine se u prvoj situaciji izvodi za

poluprenik 22 m, a oekivana brzina mora
biti manja od 35 km/h.
Brzina prelaenja preko raskrsnice se u svim

sluajevima rauna po standardnom obrascu:
VP = 7,4Rz
gde je:
VP brzina prelaenja vozila preko
raskrsnice (km/h)
RZ spoljanji poluprenik krunog kolovoza
(m)
U sluaju da se upotrebe poluprenici vei od

25 m, najvea brzina ne sme prelaziti
37 km/h.
U ostalim sluajevima se za kontrolu brzine
koristi proizvoljan poluprenik kroz kritine
take.
Kod krune raskrsnice sa spiralnim krunim

tokom, zahteva se kontrola brzine prelaska
raskrsnice u tri situacije (slika 5.3.59):
Prva kontrola (1) odnosi se na "saobraajni
tok koji vozi kroz krunu raskrsnicu". Za
standardnu krunu raskrsnicu sa spiralnim
krunim tokom, mogue je konstruisati 6
voznih linija za taj usmereni saobraajni tok.
Kontrola se vri za svaku voznu liniju
posebno. Vozne linije u tom saobraajnom
toku imaju 4 kritine take koje su sve
udaljene 1,00 m od spoljanje ivice kolovoza.
Vozne linije se sastoje od po tri kruna luka
istih poluprenika i suprotnog smera.
Druga kontrola (2) brzine prelaenja
raskrsnice izvodi se za "saobraajni tok koji
skree desno iz desne ulivne trake". Za taj
saobraajni tok je mogue konstruisati 4
vozne linije. Vozne linije imaju po 3 kritine
take, iji poloaj zavisi od naina
prikljuivanja krakova na krunu raskrsnicu.
U zavisnosti od geometrije vozne linije, na
slici 5.3.59 su prikazane i druge mogue
potencijalne kritine take.
Trea kontrola (3) brzine prelaenja
raskrsnice izvodi se za "saobraajni tok koji
skree desno iz leve trake sporednog
saobraajnog pravca". Za taj saobraajni tok
su mogue dve vozne linije. Ukoliko su prve
48
Slika 5.3.59: Kontrola brzine prelaenja

vozila preko raskrsnice u tri situacije
5.3.5.6.7
Razdelna ostrva
Razdelno
ostrvo
pozitivno
utie
na
bezbednost, kako motornih vozila, tako i
nemotorizovanih uesnika u saobraaju, a
poboljava i protonost krune raskrsnice.
Razdelno ostrvo ima i funkciju usmeravanja
(voenja) vozila na ulivu u krunu raskrsnicu,
a istovremeno i zatite peaka (i biciklista)
prilikom prelaenja kraka krue raskrsnice.
Zato je njegova upotreba obavezna i u turbo
krunoj raskrsnici.
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
Mogue je izvoenje ostrva trougaonog

(levkastog) sl. 5.3.60) oblika ili oblika suze
(sl. 5.3.61).
Preporuuje se, da irina razdelnog ostrva u

obliku suze na irem mestu, gde ga see
biciklistika staza, bude irine najmanje 2 m
(duina mukog bicikla + bezbednosno
rastojanje), a minimalna irina na mestu
postavljanja saobraajnih znakova Obavezno
obilaenje sa desne strane (II-47) i znaka za
najmanje 1,0 m.
Po pravilu, minimalne dimenzije ostrva

trougaonog oblika nije problem ostvariti, jer
se u principu koriste kod velikih krunih
raskrsnica (velika povrina razdelnog ostrva).
Minimalne dimenzije razdelnog ostrva u
obliku suze proizlaze iz vrste uesnika u
krunoj raskrsnici koji prelaze preko
razdelnog ostrva (peaci i biciklisti, ili samo
peaci, bez nemotorizovanih uesnika u
saobraaju).
Slika 5.3.60: Razdelno ostrvo trougaonog

(levkastog) oblika
5.3.5.6.8
Opremanje krunih raskrsnica prelazima za

peake je neophodno zbog obezbeivanja
saobraajne bezbednosti i udobnosti peaka,
ali se pri tom ne smeju stvarati prekomerni
zastoji u saobraaju. To je mogue samo,
ako su prelazi za peake izvedeni tako, da na
sebe privuku najvei broj peaka (koji bi u
suprotnom sluaju prelazili ulicu proizvoljno) i
da su dovoljno primetni za vozae koji mogu
pravovremeno da zaustave vozilo.
Peaki prelazi treba da budu izvedeni neto
dalje od izliva iz krune raskrsnice, a to
rezultuje konfliktom izmeu zahteva peaka i
vozaa. ako je peaki prelaz predaleko od
izliva iz krune raskrsnice, peaci ga nee
koristiti, a ako je preblizu, postojae
mogunost da se formira kolona vozila sve
do krunog kolovoza, a to e ometati kruei
saobraajni tok. Za veinu sluajeva,
preporueno odstojanje izliva iz krune
raskrsnice do peakog prelaza iznosi jednu
do tri duine putnikog automobila.
Pravilno izvoenje prelaza za peake i
bicikliste je u turbo krunim raskrsnicama
naroito vano. Pre svega zbog injenice to
one imaju po pravilu dvotrane ulive i/ili izlive,
preko kojih, prema naim propisima, nije
dozvoljeno izvoditi peake prelaze bez
svetlosnih signalnih ureaja.
Slika 5.3.61: Razdelno ostrvo u obliku suze u

turbo krunoj raskrsnici bez prisustva
nemotorizovanih uesnika u saobraaju.
Preporuuje se, da irina razdelnog ostrva u
obliku suze na irem mestu, gde ga see
peaki prelaz, bude irine najmanje 2 m
(duina dejih kolica i osobe koja ih gura +
bezbednosno rastojanje), a minimalna irina
na mestu postavljanja saobraajnih znakova
Obavezno obilaenje sa desne strane (II-47) i
znaka za obeleavanje saobraajnog ostrva
(VI-8) najmanje 1,0 m.
JP Putevi Srbije
Navedeni problem je mogue reiti na sledei

nain:
- razdvajanjem
ulivnih
i
izlivnih
saobraajnih traka razdelnim ostrvom (sl.
5.3.62), ili
- voenjem nemotorizovanih uesnika u
saobraaju u drugom nivou.
Razdvajanje ulivnih i/ili izlivnih saobraajnih
traka razdelnim ostrvom vri se u sluaju,
kada sa stanovita propusne moi nije
prihvatljivo da se na ulivu/izlivu izvede samo
jedna saobraajna traka i kada imamo za
izvoenje razdelnog ostrva dovoljno prostora
na raspolaganju.
49
Krune raskrsnice
Slika 5.3.62: Razdvajanje ulivnih/izlivnih

saobraajnih traka razdelnim ostrvom
5.3.5.6.9
Podzemni i nadzemni prolazi
U turbo krunim raskrsnicama u gradskim

podrujima, izvoenje prelaza za peake i
bicikliste u istom nivou moe da bude sporno
sa gledita saobraajne bezbednosti.
Svaki sluaj turbo krune raskrsnice zahteva
posebnu i temeljitu obradu, a prilikom
odluivanja je potrebno uzeti u obzir veliinu
krune raskrsnice (broj traka u krunoj
raskrsnici, brzinu vozila), optereenje tokova
peaka/biciklista i motornih vozila (broj
konfliktnih situacija) i broj traka na
ulivima/izlivima (duina peakog prelaza).
Izvoenje podzemnog/nadzemnog prolaza
opravdano, ako su zadovoljeni sledei okvirni
kriterijumi:
- proizvod broja motornih vozila i broja
peaka u dvadesetetiri asa jednak je ili
vei od broja 150.000, ili
- u vrnom asu 600 ili vie peaka pree
krak krune raskrsnice, ili
- udeo
teretnih
vozila
u
ukupnom
saobraaju je vei od 12%.
Ako je ispunjen barem jedan od navedenih
kriterijuma,
izvoenje
podzemnog
/
nadzemnog prolaza ima smisla, a sa aspekta
obezbeivanja
odgovarajueg
nivoa
saobraajne bezbednosti nemotorizovanih
uesnika u saobraaju je opravdano!
U naem okruenju je podzemni prolaz, po
pravilu, bolje reenje od nadzemnog prolaza.
5.3.5.6.10 Centralno ostrvo
Centralno ostrvo turbo krune raskrsnice se,
po pravilu, sastoji iz tri dela: pregaznog dela,
uslovno pregaznog dela i nepregaznog dela
(sl 5.3.63).
50
Slika 5.3.63: Delovi centralnog ostrva turbo

krune raskrsnice
Pregazni deo centralnog ostrva predstavlja
oivienje od prefabrikovanih betonskih
elemenata, koji predstavljaju prelaz sa
krune saobraajne trake na uslovno
pregazni deo centralnog ostrva (sl. 5.3.64).
Na spoljanjem delu, gde se granii sa
krunom saobraajnom trakom, od nje je
izdignut za 2-3 cm, a spoljanji deo je vii 1213 cm
Slika 5.3.64: Pregazni deo centralnog ostrva

Uslovno pregazni deo centralnog ostrva (sl.
5.3.65) ima dve funkcije. Prva je ta, da se na
njemu mogu (u sluaju nude) zaustaviti
vozila koja su zbog neprilagoene brzine ili
nepravilnog manevra sila sa krune vozne
trake. Druga je ta, da se na njemu mogu
zaustaviti vozila za odravanje.
Izveden je od materijala odn. elemenata koji
vozae odvraaju od vonje po njemu, a koji
istovremeno
omoguavaju
zaustavljanje
vozila u sluaju nude. Izvodi se u nagibu 47% ka spoljnoj ivici ostrva, irine od 2 do 2,5
m. Na svom spoljanjem delu prelazi u
unutranju ivicu pregaznog dela centralnog
ostrva, na istoj visini kao to je unutranja
ivica pregaznog dela centralnog ostrva. Na
unutranjem
delu
se
oiviava
prefabrikovanim
betonskim
elementom
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
(ivinjakom) koji je vii za oko 10 cm od

unutranje ivice uslovno pregaznog dela
centralnog ostrva.
Ako se prethodno navedenom doda i

injenica da turbo kruna raskrsnica po
pravilu ne omoguava polukruno okretanje
(vraanje u pravac dolaska), jasno je da je
saobraajna signalizacija u toj vrsti krunih
raskrsnica od izuzetnog znaaja.
5.3.5.7.1
Slika 5.3.65: Uslovno pregazni deo

centralnog ostrva
Nepregazni deo centralnog ostrva (sl. 5.3.66)
kod turbo krune raskrsnice nema nikakav
znaaj i predstavlja suvian prostor koji
ostaje
sa
unutranje
strane
krune
raskrsnice.
Vertikalna saobraajna
signalizacija
Svaka turbo kruna raskrsnica mora da bude

opremljena najmanje sledeim saobraajnim
znacima:
- obavezan smer desno (II-43.1) na
nepregaznom delu sredinjeg ostrva u
produetku sredinje linije ulivne trake,
- ukrtanje sa putem sa prvenstvom
prolaza (II-1) i kruni tok saobraaja (II45.2) na zajednikom stubu u uu uliva u
krunu raskrsnicu neposredno ispred
isprekidane iroke linije zaustavljanja (V13.1) ili (V-13.2), koja na ulivnim kracima
sa dve trake mora da bude ponovljena i
na levoj strani;
- obavezno obilaenje s desne strane (II45) i tabla za oznaavanje vrha razdelnog
ostrva (V-27) na zajednikom stubu na
spoljanjem delu razdelnog ostrva (na
vrhu ostrva u pravcu kretanja vozila),
- tabla za oznaavanje vrha razdelnog
ostrva (V-27) na unutranjem delu
razdelnog ostrva (u srednjim i velikim
krunim raskrsnicama).
U zavisnosti od namene turbo krune
raskrsnice (raskrsnica ulica, lokalnih puteva,
dravnih puteva) ona mora da bude
opremljena
saobraajnim
znacima
za
voenje saobraaja i to:
na unutranjem delu razdelnog ostrva:

- tabla za oznaavanje naziva ulice,
- strelasti putokaz (III-12) ili putokazna tabla
iznad kolovoza na portalu (III-13) za vie
od dva saobraajna cilja,
Saobraajni reim u turbo krunoj raskrsnici

samo je posledica odredaba propisa o
bezbednosti
saobraaja
i
postavljene
saobraajne signalizacije, a ne nekih
projektnih elemenata koji bi suavanjem ili
kanalisanjem toka saobraaja odreivali
nain vonje. Pored toga, u turbo krunoj
raskrsnici saobraajne trake su fiziki
odvojene, to znai da na krunom kolovozu
nije mogue menjanje saobraajnih traka
(preplitanje). Dakle, voza je u obavezi da se
na osnovu odgovarajue saobraajne
signalizacije odlui za odgovarajui pravac
kretanja (odgovarajua saobraajna traka)
jo pre ulaenja u takvu raskrsnicu.
na podruju pribliavanja krunoj raskrsnici:

- ogranienje
brzine
(II-30)
na
odgovarajuoj udaljenosti od raskrsnice
na kojoj je potrebno obezbediti smanjenje
brzine na putevima van naselja,
- raskrsnica sa krunim tokom saobraaja
(I-30) izuzetno na putevima u naselju gde
kruna raskrsnica nije opremljena znakom
kruna raskrsnica (III-8.1),
- znak
kruna
raskrsnica
(III-8.1),na
pogodnoj udaljenosti od raskrsnice,
- znak za prestrojavanje vozila (III-11) ili
znak za prestrojavanje vozila sa nazivima
naseljenih mesta (III-11.1) sa posebnim
oblikom strelica uz kolovoz ili iznad njega
Slika 5.3.66: Nepregazni deo centralnog

ostrva
5.3.5.7
JP Putevi Srbije
51
Krune raskrsnice
kada su saobraajni ciljevi ostvarivi samo

putem odreenih saobraajnih traka.
Predraskrsnine table i saobraajni znaci u

turbo krunim raskrsnicama postavljaju se po
posebnim pravilima.
5.3.5.7.2
Horizontalna saobraajna
signalizacija
Svaka turbo kruna raskrsnica u naelu bi

trebalo da bude opremljena sledeim
oznakama na kolovozu:
- isprekidana iroka linija zaustavljanja (V13.1) ili (V-13.2) koja je po pravilu
oznaena pre peakog ili biciklistikog
prelaza i koja posle peakog prelaza
moe da bude ponovljena,
- na kolovozu obeleen saobraajni znak
prolaza (II-1) ispred isprekidane iroke
poprene linije koji u sluaju vietranih
uliva mora da bude oznaen na svakoj
saobraajnoj traci,
- kratkom isprekidanom linijom (V-4.1) za
oznaavanje spoljanje ivice krune
raskrsnice,
- razdelnom isprekidanom linijom (V-3) za
razgraniavanje saobraajnih traka u
krunom toku;
- polje ispred ostrva za razdvajanje
saobraajnih tokova (V-23.3 i V-23.4),
52
peaki prelaz (V-16) i biciklistiki prelaz

(V-17) kada su u krunoj raskrsnici
prisutni biciklisti i peaci,
razdelna linija (V-1) ispred razdelnog
ostrva na podruju pribliavanja krunoj
raskrsnici i na podruju razgranienja
saobraajnih traka,
strelice na kolovozu za obeleavanje
obaveznog smera kretanja i strelice za
obavetavanje
vozaa
o
nameni
saobraajnih traka (V-18 i V-19) na
krunom kolovozu i posebne strelice na
saobraajnim trakama ispred ulaza u
turbo krunu raskrsnicu za obavetavanje
vozaa o nameni saobraajnih traka u
odnosu na poloaj izvoznih krakova
krune raskrsnice (novi znaci V-18.1 i V19.1),
poeljno bojenje ivinjaka i ostalih
konstrukcionih elemenata u vidu crno
belih ili crveno belih polja koji mogu da
doprinesu boljem optikom voenju
vozaa.
Strelice na ulivima u turbo krunu raskrsnicu

koriste se iskljuivo na ulivima u toj vrsti
krunih raskrsnica.
Oblici i dimenzije strelica u turbo krunoj
raskrsnici dati su na slikama 5.3.68 i 5.3.69.
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
Slika 5.3.67: Pravila za postavljanje predraskrsninih tabli uz/iznad kolovoza i mogui oblici strelica
za saobraajni znak III-85 i III-85.1
Slika 5.3.68: Oblik strelica u turbo krunoj raskrsnici
JP Putevi Srbije
53
Krune raskrsnice
Slika 5.3.69: Dimenzije strelica na ulivu u krunu raskrsnicu sa spiralnim tokom krunog kolovoza
5.3.5.8
Javna rasveta
Radi zadovoljavanja uslova saobraajne

bezbednosti nou turbo kruna raskrsnica
mora da bude odgovarajue osvetljena.
Osvetljeni moraju da budu kako ulivi u
raskrsnicu tako i sredinje ostrvo.
kada su oni dovoljno iroki i ako se time ne

ograniava preglednost, u protivnom se
izbegava postavljanje stubova na takav
nain.
Razdelna ostrva su pogodna za postavljanje

stubova svetiljki (sl. 5.3.70) samo u sluaju
54
JP Putevi Srbije
Slika 5.3.70: Postavljanje stubova za svetiljke

na razdelnom ostrvu
Krune raskrsnice
Slika 5.3.71: Poloaj stubova svetiljki javne

rasvete
5.3.5.9
Stubovi rasvete na ovoj vrsti krune

raskrsnice trebalo bi da budu postavljeni u
krugu, po obodu raskrsnice (sl. 5.3.71).
Raspored treba da bude ravnomeran u
odnosu na meusobnu udaljenost izmeu
pojedinanih svetiljki i udaljenosti do sredita
ostrva.
5.3.5.9.1
Detalji
Detalj elementa za spreavanje
preplitanja
Preporuuje se da svaki prikljuak, odnosno

izvoz bude osvetljen na daljini najmanje 60 m
od krune raskrsnice. Boja svetlosti i visina
svetla treba da budu jedinstveni na celom
podruju raskrsnice, ali ne nii nego na
prikljucima.
Minimalna potrebna osvetljenost raskrsnice
ne moe da bude manja nego to je najvii
stepen osvetljavanja na prikljucima.
JP Putevi Srbije
Slika 5.3.72: Detalj elementa za spreavanje

preplitanja u krunom kolovozu turbo krune
raskrsnice
55
Krune raskrsnice
Slika 5.3.73: Detalji elementa za spreavanje preplitanja u krunom kolovozu turbo krune
raskrsnice
5.3.5.9.2
Detalj poetka elementa za spreavanje preplitanja pic
Slika 5.3.74: Detalj poetka elementa za spreavanje preplitanja pic
56
JP Putevi Srbije
5.3.5.10 Ostala oprema

5.3.5.10.1 Pejzano ureenje
Prilikom oblikovanja okoline turbo krune
raskrsnice
neophodno
je
potovanje
odreenih nepisanih estetskih (usklaenost
sa okolinom) i funkcionalnih (zimsko
odravanje) kriterijuma. Ovo poglavlje ne
prua detaljnija pravila i uputstva za ureenje
okolnog prostora i sredinjeg ostrva turbo
krunih raskrsnica, ve samo globalne
smernice koje bi projektant trebalo da reava
zajedno sa pejzanim arhitektom ili
urbanistom.
Krune raskrsnice
Zbog tog se prilikom ureivanja sredinjeg

ostrva turbo krune raskrsnice po pravilu
ograniavamo samo na jednostavne oblike
ureivanja. Po pravilu je platforma sredinjeg
ostrva ravna i samo ozelenjena ili je izvedena
zemljana
kupola
radi
spreavanja
zaslepljivanja vozila u nonom periodu.
Samo izuzetno (turbo krune raskrsnice
veih dimenzija) u sredinjem ostrvu koristi
se i nisko bunje ili nisko drvee. U oba
poslednja navedena sluaja potrebno je
voditi rauna da bude ispunjen uslov dobre
preglednosti.
Bez obzira na estetiku ureenje okolnog

prostora turbo krune raskrsnice sa aspekta
saobraajnog inenjerstva ima praktian
znaaj. Pomou prilagoavanja zemljita
moe se na bolji nain upozoriti vozila na
pribliavanje krunoj raskrsnici.
Posebna sadnja (bunja, trajnog bilja,
sezonskog cvea) koja je pogodnija u
urbanim podrujima iziskuje vie truda i
finansijskih sredstava, a u unutranjosti
potrebno je kod sadnje potovati ogranienja
koja nameu prvobitne biljne vrste, kao i
okolni pejza. Nesvrsishodno je u turbo
krunoj raskrsnici lociranoj u unutranjosti
saditi npr. razne vrste gajenog cvea.
Takoe, uz turbo krune raskrsnice usred
povrina pod livadama besmisleno je saditi
visoko drvee. Na takvim ravnim otvorenim
livadskim podrujima bilo kakva sadnja
neskladna je sa okolinom. Iz tog razloga,
prilikom ureenja pejzaa. uobiajeno je
svoenje samo na oblikovanje tla, a livadske
povrine neguju se i u okolini turbo krune
raskrsnice.
Na ovom mestu potrebno je naglasiti da se u
turbo krunim raskrsnicama ne sadi visoko
drvee ili visoko bunje. Preporuuje se
samo travom zasejana zemljana kupola ili
nisko bunje.
5.3.5.10.2 Ureenje sredinjeg ostrva
Sredinje ostrvo turbo krune raskrsnice po
pravilu nije odgovarajue mesto za
postavljanje fontana, spomenika, skulptura i
drugih objekata. Uzroka za to ima vie, a
kao jedan od najvanijih istie se smanjenje
preglednosti, smanjenje vidljivosti vertikalne
saobraajne signalizacije i odvraanje panje
vozaa (smanjenje koncentracije).
JP Putevi Srbije
57
Krune raskrsnice
5.3.5 MONTANE KRUNE RASKRSNICE

5.3.5.1
izvedbe montane krune
raskrsnice
Montana kruna raskrsnica je privremeno

projektno reenje smeteno u gabarite
postojee "klasine raskrsnice izvedeno
pomou elemenata, saobraajne signalizacije
i opreme koja je u skladu sa saobraajnobezbednosnim
zahtevima
namenjena
poboljanju protonosti ili/i saobraajnoj
bezbednosti.
Smetenost u gabarite postojee klasine
raskrsnice podrazumeva izvoenje montane
krune raskrsnice, po mogunosti unutar
granica postojee raskrsnice, odnosno
izmeu postojeih ivinjaka. Kod izvedbe
montane krune raskrsnice ne predviaju se
velika
pomeranja
ivinjaka
postojee
raskrsnice, dizanje asfalta, ni bilo koji drugi
slian finansijski ili graevinski sloen
poduhvat
Montana kruna raskrsnica mora da bude
izvedena sa elementima, saobraajnom
signalizacijom i opremom koji su usaglaeni
sa vaeim propisima i saobraajnobezbednosnim zahtevima. To znai da
montano reenje mora da sadrava iste
elemente kao i stalno reenje (poluprenici
odgovarajuih veliina, sredinje ostrvo,
razdelna ostrva, peaki prelazi, saobraajna
signalizacija ), razlika je samo u tome to
su ti elementi montani, a saobraajna
signalizacija
privremena
(i
podna
signalizacija je ute boje).
Montana kruna raskrsnica kao privremeno
projektno reenje izvodi se u sluaju:
- privremeno promenjenih saobraajnih
uslova (npr. privremene promene toka
glavnog i sporednog pravca saobraaja
(za vreme letnje turistike sezone,
sajmova, duih manifestacija),
- privremeno
oteanog
odvijanja
saobraaja (npr. gradilite u samoj
raskrsnici, izvoenje etvrtog kraka na
postojeoj trokrakoj raskrsnici),
- u procesu dokazivanja vanosti izvoenja
krune raskrsnice kao trajnog reenja,
- u vreme izvoenja krune raskrsnice kao
stalnog
reenja
(za
nesmetano
funkcionisanje
raskrsnice
u
vreme
izgradnje,
odnosno
za
zatitu
graevinskih radnika prilikom izvoenja
58
sredinjeg ostrva kao i uvoznih i izvoznih

radijusa),
kao mera preduzeta radi umirivanja
saobraaja u postojeim raskrsnicama
koje nisu opremljene semaforima (u
sluaju da su brzine na glavnom
saobraajnom pravcu prevelike ili u
sluaju da vozila na sporednom
saobraajnom pravcu imaju probleme pri
ukljuivanju u glavni saobraajni pravac),
u cilju trenutnog ublaavanja loih
saobraajno-bezbednosnih
uslova
(u
sluaju nedostatka finansijskih sredstava
za
trenutno
izvoenje
dugoronog
reenja).
Privremeno projektno reenje podrazumeva

vreme:
- u kome su saobraajni uslovi promenjeni,
- u kome je odvijanje saobraaja ometano,
- vrenja eksperimenta u kome se dokazuje
prikladnost izvoenja krune raskrsnice
kao trajnog reenja,
- izgradnje krune raskrsnice kao trajnog
reenja,
- od utvrivanja da je kruna raskrsnica sa
saobraajno-bezbednosnog
ili
kapacitativnog aspekta bolje reenje od
postojeeg reenja do izvedbe trajnog
reenja.
Sve faze, odnosno procesi pre izvoenja
montane krune raskrsnice identine su sa
postupkom izvedbe krune raskrsnice kao
stalnog reenja. Postupak se sastoji od tri
faze:
- provere opravdanosti (svrsishodnosti)
izvedbe montane krune raskrsnice,
- projektovanje
montane
krune
raskrsnice,
- izvedba montane krune raskrsnice,
Provera
opravdanosti
(svrsishodnosti)
izvedbe montane krune raskrsnice je u
potpunosti ista kao kod izvoenja stalnog
reenja sa krunom raskrsnicom. U ovoj fazi
proverava se ispunjavanje optih kriterijuma
za svrsishodnost izvedbe montane krune
raskrsnice kao privremenog reenja. U
sluaju da je takva procena ve uraena za
stalno reenje sa krunom raskrsnicom,
provera opravdanosti ne mora da se radi.
Postupak projektovanja montane krune
raskrsnice
je
identian
postupku
projektovanja stalnog reenja, odnosno ak
donekle sloeniji, jer je potrebno da se uzme
u obzir tzv.
ljudski faktor (naviknutost
korisnika na prethodno reenje (vonja na
pamet), zbunjenost korisnika zbog dvostruke
podne signalizacije (u sluaju da upravlja ne
JP Putevi Srbije
Krune raskrsnice
zahteva da se sklone prethodne bele

oznake), neophodno potrebno sprovoenje
kanalisanja peaka (zbog spreavanja
prelaenja preko krakova krune raskrsnice
van podruja peakih prelaza), ) kao i
zahtev za nepromenjen tok ivinjaka (provera
krive usred merodavnog vozila za najkritiniji
manevar).
Samo izvoenje montane krune raskrsnice
zavisi od izbora montanih elemenata.
Najjednostavnija je u sluaju opredeljivanja
za razdelne ograde od vetakih materjala,
jer se niim ne zadire u konstrukciju
kolovoza. Posle izvreno kolenja osnovnih
elemenata krune raskrsnice na red dolazi
postavljanje praznih elemenata razdelnih
ograda (koje se kanije napune vodom) i
iscrtavanje podne i postavljanje privremene
vertikalne signalizacije.
5.3.5.2
Izraunavanje kapaciteta
montane krune raskrsnice
Izraunavanje kapaciteta montane krune

raskrsnice
je
identino
izraunavanju
kapaciteta jednotrake krune raskrsnice u
fiksnoj izvedbi.
Radi izraunavanja kapaciteta montane
krune raskrsnice takoe je celishodno da se
pribave podaci o jaini i strukturi saobraajnih
tokova (brojanje saobraaja), s tim to se
za razliku od fiksne izvedbe preuzima krai
planski period.
5.3.5.3
elemenata montane krune
raskrsnice
Odreivanje projektno-tehnikih elemenata

montane krune raskrsnice odvija se na
identian nain kao kod krune raskrsnice u
fiksnoj izvedbi.
Po pravilu su zbog ve postojee
raskrsnice, po pravilu klasine projektnotehniki elementi ve odreeni, zbog toga je
u takvom sluaju potrebno samo da se
proveri adekvatnost njihovih dimenzija.
Montana kruna raskrsnica moe da se
izvede iz (sl. 5.3.75):
- betonskih prefabrikovanih elemenata
segmentnog oblika i razliite zakrivljenosti
(iz kojih se izvodi sredinje ostrvo),
- montanih vodeih ivinjaka,
- montanih (plastinih) zatitnih ograda,
JP Putevi Srbije
Slika 5.3.75: Montani elementi za izvedbu

montanih krunih raskrsnica
Brzina u montanim krunim raskrsnicama
po pravilu je ograniena na 40 km/h.
5.3.5.4
Horizontalno i visinsko voenje
Uslovi horizontalnog i visinskog voenja su u

sluaju da se izvodi montano reenje po
pravilu ve utvreni (zbog postojee
raskrsnice), zbog toga u takvom sluaju
samo treba izvriti proveru adekvatnosti
njihovih dimenzija.
Kod montane krune raskrsnice koja se
izvodi na mestu postojee klasine (tro ili
etvorokrake) raskrsnice potrebno je izvriti
proveru adekvatnosti poprenih nagiba.
5.3.5.5
Saobraajna signalizacija montane krune

raskrsnice
je
identina
saobraajnoj
signalizaciji u krunoj raskrsnici u fiksnoj
izvedbi. Radi se o istim saobraajnim
znacima i istim podnim oznakama (u utoj
boji).
U sluaju da se montana kruna raskrsnica
izvodi na mestu postojee klasine (to ili
etvorokrake) raskrsnice poeljno je da se na
odgovarajuoj udaljenosti postavi saobraajni
znak I-25 sa dopunskom tablom PROMENA
SAOBRAAJNOG REIMA!.
59
Krune raskrsnice
Montana kruna raskrsnica moe da se

izvede
u
trokrakim
i
etvorokrakim
raskrsnicama koje jesu ili nisu opremljene
semaforima. U sluaju da se montana
kruna raskrsnica bude izvodila na mestu
postojee raskrsnice opremljene semaforima,
celishodno je da se za peake iskljue
semafori, a da se za motorizovane uesnike
semafori stave u reim uto trepue.
Takoe valja razmisliti o izvedbi zvunih
brzinskih prepreka od debeloslojnih premaza.
5.3.5.6
Saobraajna oprema
Kod montane krune raskrsnice razdelna

ostrva izvode se od istih elemenata kao
sredinje ostrvo.
Kod montane krune raskrsnice nagazni
deo sredinjeg ostrva ne izvodi se u fiksnoj
izvedbi,
ve
se
samo
oznaava
horizontalnom neisprekidanom linijom na
spoljnoj ivici nagaznog dela sredinjeg
ostrva.
5.3.5.7
Ostala oprema
U sredinjem ostrvu montane krune

raskrsnice po pravilu se ne vri nikakvo
ozelenjavanje, ne postavljaju se skulpture ili
ostali slini objekti.
Postavljanje tabli, natpisa i ostalih objekata ili
ureaja za slikovno ili zvuno obavetavanje i
oglaavanje u sredinjem ostrvu krune
raskrsnice nije dozvoljeno.
Ako su osnovni element montane krune
raskrsnice montane plastine zatitne
ograde, one se, iz razloga stabilnosti samih
elemenata i saobraajne bezbednosti, moraju
napuniti vodom. U sluaju da takvo montano
reenje ostane izvedeno u toku zime, vodi u
montanim elementima potrebno je dodati
neko sredini prijateljsko sredstvo za
spreavanje smrzavanja.
Prilikom zimskog ienja snega sa krunog
kolovoza ne postoji nikakav problem uz levu
ivicu (uz sredinje ostrvo), dok neto vie
rada ima uz desnu ivicu (spoljanja ivica
krune raskrsnice). Sneg koji plug odgura uz
desnu ivicu montane krune raskrsnice
mora da se ukloni runo.
60
JP Putevi Srbije

Priručnik Za Projektovanje Puteva 05-3 (Kružne Raskrsnice)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Priručnik Za Projektovanje Puteva 05-3 (Kružne Raskrsnice)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

5. FUNKCIONALNI ELEMENTI I POVRINE

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Opis dopuna i promena

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Boja i oblik ivinjaka

HORIZONTALNO I VISINSKO VOENJE

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

5.3.1 UVODNI DEO

Prirunik je usklaen sa postupkom

Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji,

Renik upotrebljenih strunih

Kruna raskrsnica je kanalisana raskrsnica

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Kruna raskrsnica sa spiralnim krunim

raskrsnici predstavljaju osnovne parametre

Kruni kolovoz je kolovoz krunog oblika po

Iz broja saobraajnih traka na ulivima i na

Spoljni prenik je prenik spoljnog

Slika 5.3.1: Tokovi u krunoj raskrsnici

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oblik razdelnog ostrva zavisi od veliine

Slika 5.3.3: Prosena efektivna duina

Slika 5.3.2: irina uliva e i irina saobraajne

Slika 5.3.4: Velika duina krunog segmenta

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

krivu JK, koja je sredinjica izlivne trake.

Slika 5.3.6: Osnovni elementi standardne jednotrane krune raskrsnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

5.3.2 UOPTENO O KRUNIM

Karakteristike krunih raskrsnica

Karakteristike krunih raskrsnica po kojima

Prednosti krunih raskrsnica pred klasinim

dobro reenje kod viekrakih raskrsnica

Nedostaci krunih raskrsnica su:

Podela krunih raskrsnica

Uopteno gledajui, krune raskrsnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tabela 5.3.1: Tip i veliina krunih raskrsnica

U naelu se upotrebljavaju na optereenijim

Tip krune raskrsnice

Napomena: Okvirni kapaciteti su samo

Mala kruna raskrsnica

Krune raskrsnice sa spiralnim voenjem

Podela krunih raskrsnica prema

Krune raskrsnice se prema nameni dele na

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

krune raskrsnice za ograniavanje

Slika 5.3.8: Jedna velika

Podela krunih raskrsnica prema

Krune raskrsnice se prema broju krakova

Podela krunih raskrsnica prema

U odnosu na voenje pojedinanih pravaca

Slika 5.3.9: Dve male

Podela krunih raskrsnica prema

Krune raskrsnice se prema nainu izvoenja

Podela krunih raskrsnica prema

Krune raskrsnice moemo prema obliku

Kod denivelisanog voenja krakova krune

Sa stanovita nivoa saobraajne bezbednosti

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji