AUTISM SPEAKS1

Prirunik za prvih 100 dana

Prirunik za pomod porodicama u pribavljanju
vanih informacija u prvih 100 dana
nakon postavljanja dijagnoze autizma.

Organizacija Autizm spiks(Autism Speaks) ne prua medicinske i pravne savete niti usluge. Prua opte
informacije o autizmu, koje u ovom priruniku nisu preporuka, uput ili podrka za bilo koji resurs,
terapijsku metodu ili terapeuta i ne predstavljaju zamenu za savete strunjaka na polju medicine, prava
ili obrazovanja. Ovaj prirunik nije namenjen za proveru zvanja, kvalifikacija ili sposobnosti bilo koje
organizacije, proizvoda ili strunog lica. Organizacija Autizm spiksne proverava i ne odgovara za
informacije i usluge tredih lica. Savetuje vam se da samostalno prosuujete i zatraite reference uvek
kada razmatrate bilo koji resurs za pruanje usluga vezanih za autizam.

Autizm spiks (eng. Autism Speaks ) je organizacija posvedena finansiranju globalnih bio-medicinskih
istraivanja uzroka, leenja i efikasnih metoda prevencije i terapije autizma.

O priruniku
Organizacija Autizm spiks naroito se zahvaljuje Roditeljskoj savetodavnoj komisiji za vreme i trud koji
su uloili u reviziju Prirunika za prvih 100 dana.
Roditeljska savetodavna komisija za Prirunik za prvih 100 dana
Stejsi Krou
Rodni Gudman
Bet Hoz
Debra Hilibrand
Don Ikovic
Stejsi Karger
Mardori Medfis
Dona Ros-Dons
Dudit Ursiti
Marsi Vening

lanovi Komiteta za porodine usluge

Liz Bel
Roditelj
Sali Bernard
Roditelj, izvrni direktor, Sejfmajnds (SafeMinds)
Miel Pirs Berns
Roditelj
Fara ejps
Direktor administracije, Markus Centar za autizam(The Marcus Autism Center)
Dr Piter F. Gerhart
Predsednik, Organizacija za istraivanje autizma(Organization for Autism Research - OAR)
T. Majkl Glen*
Roditelj
Dr Suzan Hajman
Strong centar za smetnje u razvoju (Strong Center for Developmental Disabilities)
Brajan Keli * * *
Roditelj

Arti Kempner*
Roditelj
Geri S. Mejerson*
Advokat osniva, Mejerson & Partneri(Mayerson & Associates)
Kevin Mari*
Roditelj
Dr Linda Mejer
Izvrna direktorka, Autizam Nju Dersi(Autism New Jersey)
Deniz D. Reznik
Roditelj, suosniva, Sautvest centar za istraivanje autizma(Southwest Autism Research and Resource
Center - SARRC)
Stjuart Savi
Roditelj
Miel Smajgl
Roditelj
Kim Volf
Roditelj
*lan saveta Autizm spiks
** Predsedavajudi Komitet za porodine usluge
Roditelj oznaava roditelja deteta sa autizmom
Saradnici na srpskoj verziji Prirunika
Veronika Ipanovic
Profesorka doktorka, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Milica Pejovid-Milovanevid
Asistentkinja doktorka, specijalista deije psihijatrije, Institut za mentalno zdravlje
Vesna Petrovid
Predsednica, Republiko udruenje za pomod osobama sa autizmom
Nada Dragojevid
Docentkinja, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

Zahvaljujemo Strunoj savetodavnoj komisiji Prirunika za prvih 100 dana za nesebino utroeno vreme i
iskustvo za ovaj projekat.
Struna savetodavna komisija Prirunika za prvih 100 dana
Dr Deraldin Doson
Upravnica slube za nauna istraivanja, Autizm spiks(Autism Speaks)
Profesorka za istraivanja, Univerzitet Severna Karolina, epel Hil
Dr Robin L. Hensen
Direktorka, Univerzitetski centar za izuzetnost u oblasti razvojnih poremedaja
Direktorka klinikih programa, Institut za neurorazvojne poremedaje, Dejvis kampus, Univerzitet u
Kaliforniji
Dr Suzan Hajman
Fakultet za medicinu i stomatologiju, Univerzitet u Roesteru
Strong centar za smetnje u razvoju (Strong Center for Developmental Disabilities)
Dr Koni Kasari
Profesor psiholokih studija u obrazovanju
Fakultet za obrazovanje i informacione nauke, Univerzitet Los Aneles, Kalifornija (UCLA)
Dr Ami Klin
Jejl univerzitet, Medicinski fakultet
Centar za pedagogiju (Child Study Center)
Dr Lin Kern Kegel
Direktorka, Kegel centar za autizam (Koegel Autism Center)
Univerzitet Kalifornije, Santa Barbara
Dr Robert L. Kegel
Profesor klinike psihologije i specijalnog obrazovanja
Direktor, Kegel centar za autizam (Koegel Autism Center)
Univerzitet Kalifornije, Santa Barbara
Dr Ron Melmed
Direktor, Melmed Centar
Direktor, Sautvest centar za istraivanje autizma(Southwest Autism Research and Resource Center SARRC)

Dr Riki Robinson
Kek Medicinski fakultet, Univerzitet, June Karoline
Dr Sara D. Spens
Lekarka za osoblje
Odsek za pedijatriju i razvojnu neuropsihijatriju
Nacionalni institut za mentalno zdravlje

Dr Karol Samango - Sprauz

Direktorka, Neurorazvojni dijagnostiki centar za malu decu
Pridrueni kliniki profesor, Katedra za pedijatriju, Univerzitet Dord Vaington
Dr Vendi Stoun
Vanderbilt Kenedy Centar
Institut za istraivanje i leenje spektra autistinih poremedaja

Organizacija Autizm spikszahvaljuje slededim organizacijama za podrku, iji su velikoduni prilozi

doprineli finansiranju Prirunika za prvih 100 dana:

Kontaktirajte nas
Za pomod se moete obratiti Timu za autizam (Autism Response Team - ART) u SAD-u. lanovi ART tima
su specijalno obueni kako bi pomogli porodicama u svakodnevnim izazovima ivota sa autizmom. ART
moete kontaktirati za resurse, podrku i informacije.
Kontaktirajte nas elektronskom potom na Internet adresi: familyservices@autismspeaks.org.
Vie informacija moe se pronadi na Internet stranicama projekta Autizm spiks.
Posetite www.AutismSpeaks.org.
Podelite svoje komentare. Kako biste prokomentarisali ovaj prirunik Da li vam je koristio? Koje bi se
dodatne informacije mogle ukljuiti? molimo da nam poaljete sugestije na Internet adresu:
100daykit@AutismSpeaks.org i u temu unesite re komentari.

U Srbiji moete kontaktirati Republiko udruenje Srbije za pomod osobama sa autizmom. Pri Udruenju
radi i struni tim (psihijatri, psiholozi, specijalni pedagozi, socijalni radnici, lekari, uitelji, vaspitai,
medicinske sestre) koji prua pomod roditeljima i strunjacima svakoga dana od 9 do 15 asova. Tu su i
sastanci za podrku i savetodavni rad i razni programi kao to su: asistent u porodici, savetodavni rad sa
roditeljima, vikend program, rekreativno terapeutski boravci u prirodi, kao i tematski seminari za
strunjake i roditelje iz cele Srbije.
Vie informacija o udruenju moe se pronadi na Internet stranici: www.autizam.org.rs.
Udruenje se nalazi na adresi Gundulidev venac 40, Beograd, a telefon je 33 91 051 ili 063 820 55 55.

Zato je moje dete dijagnostikovano kao dete

sa autizmom? ta to znai?
Vae dete je dijagnostikovano kao dete sa autizmom ili spektrom autistinih poremedaja i vi ste zatraili
pomod. Ovo je vana prekretnica na dugom putu. Za neke porodice, ovo je taka kada ste nakon dugog
traganja za odgovorima konano dobili ime za neto to ste znali da postoji a niste znali ta je. Moda ste
sumnjali na autizam, ali ste gajili nadu da de nalazi dokazati suprotno. Mnoge porodice osedaju meavinu
tuge i olakanja kada dete dobije dijagnozu. Moda se osedate poraenima. Moda osedate olakanje
zato to se pokazalo da je vaa zabrinutost za dete bila opravdana. Kakva god bila vaa osedanja, znajte
da hiljade roditelja prolazi kroz isti proces. Niste sami. Ima razloga za nadu. Ima pomodi. Sada, kada
imate dijagnozu, pitanje koje se namede je: ta dalje? Prirunik, Prvih 100 dana, u izdanju Autism

Speaks, napisan je u elji da vam pomogne da na najbolji mogudi nain iskoristite narednih 100 dana u
ivotu vaeg deteta. Sadri informacije i savete pouzdanih i priznatih strunjaka za autizam i roditelja
poput vas.
U okviru ovog prirunika, zbirni naziv autizamodnosi se na pervazivne poremedaje u razvoju, koji se
takoe nazivaju i spektar autistinih poremedaja, a ukljuuju autizam, PDD, PDD-Nos i Aspergerov
sindrom.

Zato je mom detetu neophodna dijagnoza?

Obino roditelji prvi primete rane znakove autizma kod svog deteta. Verovatno ste primetili razlike u
razvoju vaeg deteta u poreenju sa njegovim ili njenim vrnjacima. Mogude je da su te razlike postojale
ved od roenja, ili su postale izraenije tek kasnije. Ponekad su te razlike ozbiljne i oigledne svima. U
drugim sluajevima, one su suptilnije i prvi put ih uoava vaspita ili vaspitaica, odnosno pedagog za
predkolski uzrast. Ove razlike, simptomi autizma, naterale su na hiljade roditelja poput vas da potrae
odgovor koji ih je doveo do dijagnoze autizma. Moda se pitate: Zato je mom detetu uopte potrebna
dijagnoza? Ovo je sasvim legitimno pitanje.
Organizacija Autizm spiks posveden je finansiranju globalnih bio-medicinskih istraivanja uzroka,
leenja i efikasnih metoda prevencije i terapije autizma. Napravljeni su veliki pomaci i danas je situacija
daleko bolja u odnosu na ona vremena kada su roditeljima govorili da za njihovu decu nema nade. Neki
od najbriljantnijih umova naeg doba su posvetili panju ovom poremedaju, a Autizm spiks sve brim
koracima grabi ka pronalaenju leka za autizam. Iako ivimo u dobu uda, jo uvek nismo stigli do tog
cilja. U meuvremenu, u ovom priruniku upoznademo vas sa najboljim terapijama i intervencijama koje
su nam trenutno na raspolaganju.
Vano je zapamtiti da je vae dete ista jedinstvena, voljena, predivna osoba koja je bila i pre dijagnoze.
Ipak, postavljanje dijagnoze je vano za vae dete iz vie razloga. Temeljna i detaljna dijagnoza pruide
vam informacije o ponaanju i razvoju vaeg deteta i izazovima sa kojima se ono suoava, kao i korisne
informacije o potrebama i vetinama na koje se treba usredsrediti da bi intervencija bila uspena.
Dijagnoza je esto potrebna da bi se detetu omogudio pristup posebnim uslugama kroz program rane
intervencije u obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi.

Kako se autizam dijagnostikuje

U ovom trenutku ne postoji medicinski test za autizam; dijagnoza se zasniva na posmatranju ponaanja i
obrazovnom i psiholokom testiranju. Poto simptomi autizma variraju, razliiti su i putevi koji vode do
dijagnoze. Moda ste vodili razgovor sa svojim pedijatrom. Kod pojedine dece se identifikuju kanjenja u
razvoju pre dijagnoze autizma i moe se desiti da se ved ukljuuju u Ranu intervenciju ili Specijalne
obrazovne usluge. Na alost, lekari ponekad ne shvataju ozbiljno brige roditelja, te zbog toga dijagnoza
kasni. Organizacija Autizm spiks i druge organizacije koje se bave autizmom naporno rade na
obrazovanju roditelja i lekara, kako bi se deca sa autizmom identifikovala to je ranije mogude.

Od roenja, pa najmanje do 36. meseca ivota, svako dete bi trebalo kontrolisati po miljokazima razvoja
tokom rutinskih poseta pedijatru. Amerika akademija za pedijatriju preporuuje da se sva deca
kontroliu na autizam prilikom optih redovnih zdravstvenih pregleda beba sa 18 i 24 meseca. Ukoliko se
jave neki poremedaji u razvoju deteta, lekar bi trebalo da dete odmah usmeri na Ranu intervenciju i
uputi specijalisti na ocenu razvoja. Neophodno je sprovesti kontrolu sluha i nivoa olova u organizmu i
upotrebiti kontrolni upitnik specifino vezan za autizam.
Modifikovan upitnik za procenu autizma kod malog deteta (Modified Checklist of Autism in Toddlers MCHAT) predstavlja spisak jednostavnih pitanja o vaem detetu. Na osnovu odgovora se utvruje da li
je dete potrebno uputiti specijalisti, najede razvojnom pedijatru, neurologu, psihijatru ili psihologu,
radi daljih pregleda. Postoje i drugi oblici kontrole, od kojih su pojedini usmereni na stariju decu ili
konkretne poremedaje (sa) iz autistinog spektra. Vae dete su moda dijagnostikovali koridenjem
neke od navedenih metoda. U pojedinim sluajevima, moe se dogoditi da je tim specijalista ocenio vae
dete i obezbedio preporuke za tretman. Tim moe da ukljuuje audiologa, kako bi se iskljuio
nedostatak sluha, logopeda, kako bi se utvrdile jezike sposobnosti i potrebe, kao i okupacionog
(radnog) terapeuta radi ocene fizikih i motornih vetina. Za dijagnostikovanje autizma i drugih
problema koji esto prate autizam, kao to su kanjenja razvoja motornih vetina, vaan je
multidisciplinarni pristup. Ukoliko vae dete nije ocenio multidisciplinarni tim, nastojadete da se
sprovedu dalja ispitivanja, kako biste to vie saznali mogude o pojedinanim prednostima i potrebama
vaeg deteta. Za vie informacija moete da posetite Mreu za tretman autizma na Internet adresi:
www.autismspeaks.org/science/programs/atn/.

ta je autizam?
Autizam je opti izraz koji se koristi za opisivanje grupe sloenih razvojnih modanih poremedaja u
razvoju poznatih pod nazivom Problem osnovnog psiholokog funkcionisanja (Pervasive
Developmental Disorders PDD). Preostali pervazivni poremedaji u razvoju su PDD-NOS (nespecifian PDD Not Otherwise Specified), Aspergerov sindrom, Retov sindrom i Dezintegrativni poremedaj u
detinjstvu. Mnogi roditelji i struna lica tu grupu nazivaju Spektar autistinih poremedaja.
Moete da ujete i izraze Klasini autizam ili Kanerov autizam (nazvan po prvom psihijatru koji je opisao
autizam) koji se koriste za opisivanje najteih oblika poremedaja. Dijagnostiki i statistiki prirunik
mentalnih poremedaja (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders) Amerikog psihijatrijskog
udruenja je glavni dijagnostiki referentni prirunik koji koriste psihijatri i osiguravajuda drutva u SADu. Aktuelno (etvrto) izdanje, objavljeno 1994. godine, najede se pominje kao DSM-IV. Dijagnoza
autizma zahteva registrovanje najmanje est razvojnih i bihejvioralnih karakteristika, prisustvo problema
pre trede godine ivota, kao i nepostojanje dokaza za odreena druga slina stanja. Trenutno se vri
revizija DSM-IV. Prirunik DSM-V de podtipove autistinih poremedaja, kao to su PDD-NOS i
Aspergerov sindrom, grupisati sve pod zajednikim nazivom Spektar autistinih poremedaja, zbog toga
to istraivanjima nisu utvrene razlike izmeu tih kategorija. Umesto toga, oni predstavljaju delove
irokog niza poremedaja koji ukljuuju potekode u socijalnim i komunikacionim vetinama.

DSM-IV kriterijumi za dijagnozu autizma

I. Ukupno est (ili vie) stavki iz naslova (A), (B) i (C), sa najmanje dve iz (A) i po jedne iz (B) i (C):
(A) Kvalitativne smetnje u socijalnim interakcijama, prikazane kroz najmanje dve od slededih smetnji:

Primetne smetnje pri koridenju vie neverbalnih elemenata ponaanja, kao to su uzvradanje
pogleda, izrazi lica, poloaj tela, kao i gestovi za regulisanje socijalnih interakcija.

Neuspeh u razvoju vrnjakih odnosa odgovarajudih za dati nivo razvoja.

Nepostojanje spontane tenje da se uivanje, interesovanja ili postignuda dele sa drugim ljudima
(npr. donoenje ili pokazivanje predmeta drugim ljudima).

Nedostatak socijalnog ili emotivnog reciprociteta.

(B) Kvalitativne smetnje u komunikaciji se prikazuju kroz najmanje jednu od slededih smetnji:

Kanjenje ili potpuni nedostatak razvoja govora (koji nije praden alternativnim oblicima
komunikacije kao to su gestovi ili mimika).

Kod pojedinaca sa odgovarajudim govorom primetne su tekode da se zapone ili odri razgovor
sa drugima.

Stereotipno i repetitivno koridenje jezika ili idiosinkratiki jezik.

Nedostatk raznolike, spontane igre pretvaranja ili igre sa socijalnom inicijativom odgovarajude
za dati nivo razvoja.

(C) Ogranieni repetitivni i stereotipni obrasci ponaanja, interesovanja i aktivnosti, prikazani kroz
najmanje dva od slededih primera:

Sveobuzimajuda preokupacija sa jednim ili vie stereotipnih i ogranienih obrazaca interesovanja

koja su preterana bilo po intenzitetu ili usredsreenosti.

Naizgled nefleksibilna vezanost za odreene nefunkcionalne rutine i rituale.

Stereotipni i repetitivni motorni manirizmi (npr. mahanje ili uvrtanje aka ili prstiju, ili sloeni
pokreti itavog tela).

Istrajna preokupacija delovima predmeta.

II. Kanjenja ili abnormalna funkcija u najmanje jednoj od slededih oblasti, a koja nastupa pre trede
godine ivota:
(A) Socijalne interakcije.
(B) Jezik se koristi u socijalnoj komunikaciji.
(C) Simbolika ili matovita igra.
III. Smetnje se ne mogu pripisati Retovom poremedaju ili Dezintegrativnim poremedajem u detinjstvu.
Izvor: Dijagnostiki i statistiki prirunik mentalnih poremedaja; etvrto izdanje.

Koliko se esto javlja autizam?

Procenjuje se da danas, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, na svakih 110 dece jedno ima dijagnozu
autizma, to je ede od dejeg raka, dejeg dijabetesa i pedijatrijskog AIDS-a zajedno. Procenjuje se da
je 1,5 miliona pojedinaca u Sjedinjenim dravama i desetine miliona irom sveta pogoeno autizmom.
Statistike vlade ukazuju da stepen prevalence autizma raste 10-17 odsto godinje. Nema jasnog
objanjenja za taj porast, iako se kao razlozi esto istiu unapreene dijagnostike metode i uticaji
okruenja. Studije ukazuju na to da je verovatnije da deaci imaju dijagnozu autizma tri do etiri puta
ede od devojica. Aktuelne procene pokazuju da samo u Sjedinjenim dravama svaki sedamdeseti
deak ima dijagnozu autizma.

ta uzrokuje autizam?
Vano je znati da autizam nije jedan poremedaj sa jedinstvenim uzrokom. U pitanju je grupa srodnih
poremedaja sa mnogo razliitih uzroka. U najvedem broju sluajeva, autizam je najverovatnije uzrok
kombinacija genetskih faktora rizika sa faktorima rizika iz okruenja. Utvreno je nekoliko gena
odgovornih za podlonost autizmu, to znai da je verovatnije da de pojedinac razviti autizam ukoliko
poseduje odreenu varijantu tog gena, ili u pojedinim sluajevima, retku mutaciju gena. Mnogi geni
verovatno doprinose autizumu. Za date konkretne gene se veruje da reaguju sa odreenim faktorima iz
okruenja. Trenutno se dosta istrauje na koji nain autizmu doprinose genetski i faktori rizika iz
okruenja. Iako su utvreni odreeni genetski faktori, manje se zna o konkretnim faktorima iz okruenja
koji doprinose autizmu. Izlaganje agensima iz okruenja, kao to su infektivni agensi (rubeola u trudnodi
ili citomegalovirus tokom trudnode) ili hemijskim agensima (talidomid ili valproat) tokom trudnode
moe da dovede do autizma. Oko 10-15 odsto sluajeva poseduju konkretne, utvrdive genetske uzroke
kao to su sindrom fragilnog X, tuberozna skleroza i Angelmanov sindrom.
Sve vie istraivaa kod autizma istie ulogu funkcije i regulacije imunog sistema, kako u telu, tako i u
mozgu. Delimini dokazi prikupljeni tokom proteklih 30 godina ukazuju da autizam moe da izazove
zapaljenje centralnog nervnog sistema. Pojavljuju se i dokazi iz studija sa ivotinjama koje prikazuju na
koji nain imuni sistem moe da utie na autistika ponaanja. Organizacija Autizm spiks radi na irenju
svesti i istraivanju potencijalnih imunolokih problema ka istraivaima izvan polja autizma, kao i ka
onima koji rade u okviru zajednice posvedene istraivanju autizma.
Iako su uzroci autizma sloeni, jasno je da to nije neodgovarajuda roditeljska briga. Dr Leo Kaner,
psihijatar koji je jos 1943. godine pvi opisao autizam kao jedinstveno stanje, verovao je da su uzrok tome
uzdrane majke koje ne vole svoju decu. Bruno Betelhajm, poznati profesor za razvoj dece, dalje je irio
to pogreno tumaenje autizma. Zastupanje ideje da majke koje ne vole svoju decu izazivaju autizam
uinilo je da su generacije roditelja nosile ogroman teret krivice za invaliditet svoje dece. Tokom
ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka, Dr Bernard Rimland, otac sina sa autizmom, koji je
kasnije osnovao Ameriko udruenje za autizam i Institut za istraivanje autizma, pomogao je
medicinskoj zajednici da shvati da je autizam bioloki poremedaj koji ne uzrokuju uzdrani roditelji.

Vie informacija o simptomima autizma

Autizam utie na nain na koji vae dete percipira svet i oteava komunikaciju i socijalnu interakciju.
Moe se javljati i repetitivno ponaanje ili intenzivna interesovanja. Simptomi i njihova jaina razlikuju se
od deteta do deteta za svaku od oblasti na koje utiu (komunikacija, socijalna interakcija i repetitivno
ponaanje). Vae dete moda nema iste simptome i moe se ponaati veoma razliito od drugog deteta
sa istom dijagnozom.
Ponekad se kae da ukoliko poznajete jednu osobu sa autizmom, poznajete jednu osobu sa autizmom.
Iako je autizam najede stanje koje traje itavog ivota, njegovi simptomi mogu se menjati tokom
vremena. Dugoroni rezultat veoma varira. Kod pojedine dece vremenom se dijagnoza promeni, dok su
druga i dalje izuzetno pogoena. Mnoga imaju normalne kognitivne vetine, uprkos izazovima vezanih za
socijalne i jezike sposobnosti. Najvedi broj pojedinaca sa autizmom razvija govor i ui komunikaciju sa
drugima. Rana intervencija moe da doprinese izuzetnim razlikama u razvoju vaeg deteta. Nain na koji
vae dete sada funkcionie moe se veoma razlikovati od naina na koji de ono funkcionisati kasnije
tokom ivota.
Sledede informacije o socijalnim simptomima, poremedajima u komunikaciji i repetitivnim ponaanjima
vezanim za autizam delimino su preuzete sa Internet stranica Dravnog instituta za mentalno zdravlje.

Socijalni simptomi
Od samog poetka, bebe koje se razvijaju su drutvena bida. Veoma rano tokom ivota poinju da
posmatraju ljude, okredu se ka glasovima, hvataju se za prst i smee se. Nasuprot tome, mnoga deca sa
autizmom teko se ukljuuju u razmenu svakodnevnih interakcija meu ljudima. ak i tokom prve
godine ivota, mnoga meu njima se igraju sa predmetima, ne uputaju se u socijalne interakcije, niti se
ukljuuju u komunikativno blebetanje i imitativnu igru. Kontakt oima moe biti kratkotrajan. Najvedi
broj njih ima tekode u gestovima kao to su pokazivanje, mahanje u znak pozdrava, kao i prikazivanje
predmeta drugima. Istraivanja ukazuju da, iako su deca sa autizmom vezana za roditelje, njihovi izrazi
vezanosti su neobini i teko se itaju. Roditeljima moe da deluje kao da im deca uopte nisu vezana
za njih.
Deca sa autizmom takoe sporije ue da tumae ta drugi misle i osedaju. Suptilni socijalni znaci kao to
su osmeh, mahanje ili grimasa detetu sa autizmom malo ta znae. Detetu koje ne uoava te znake,
doimoe uvek da znai isto, bilo da se osoba koja govori osmehuje i prua ruke za zagrljaj ili se mrti i
dri pesnice na bokovima. Bez sposobnosti tumaenja gestova i izraza lica, drutveni svet moe delovati
zbunjujude. Dodatno je komplikovano to to osobe sa autizmom teko vide stvari iz perspektive druge
osobe. Najvedi broj petogodinje dece razumeju da i drugi ljudi poseduju misli, osedanja i ciljeve koji se
razlikuju od njihovih sopstvenih. Dete sa autizmom najede to ne razume, to ga ini nesposobnim da
predvidi ili shvati postupke drugih ljudi.
Iako se to ne javlja uvek, osobe sa autizmom esto ne kontroliu svoje emocija. Njihovo nezrelo
ponaanje, kao to je plakanje na asu ili verbalni izlivi, osobama oko njih deluje neprimereno. Ponekad

mogu biti disruptivni ili fiziki agresivni, kad izgube kontrolu, odnosno kada su ljuti ili frustrirani.
Povremeno se deava da lome predmete, napadaju druge ili povreuju sebe, a neki od njih udaraju
glavu, upaju kosu ili grizu ruke.
Na sredu, decu sa autizmom je mogude nauiti interakcijama u drutvu, kako se koriste gestovi i
prepoznaju izrazi lica. Takoe, postoje mnoge strategije koje mogu da se koriste kako bi se pomoglo deci
sa autizmom da se nose sa frustracijama i da ne pribegavaju problematinom ponaanju. Vie rei o
tome bide u daljem tekstu.

Tekoe u komunikaciji
Do trede godine ivota najvedi broj dece prolo je predvidive smernice u uenju jezika a jedan od
najranijih je blebetanje. Do prvog roendana tipina beba ume da izgovori re ili dve, okrede se i gleda
kada uje svoje ime, pokazuje kada eli igraku, a kada joj se ponudi neto neukusno, jasno daje do
znanja da je odgovor ne. Iako manji broj osoba sa autizmom ne koristi govor, vedina razvija govorni
jezik i svi na kraju naue da na neki nain komuniciraju. Najvedi broj novoroenadi koji kasnije pokazuju
znake autizma guguu i blebedu tokom prvih nekoliko meseci ivota, ali tokom vremena prestanu. Kod
drugih se jezik razvija tek izmeu pete i devete godine ivota. Pojedina deca naue da koriste sisteme
komunikacije kao to su slikovni ili znakovni jezik. Deca sa autizmom koja govore esto koriste jezik na
neobine naine. Deluje kao da nisu u stanju da spoje rei u smislenu reenicu. Neki izgovaraju samo
pojedinane rei, dok drugi ponavljaju esto istu frazu. Mogu da ponavljaju ono to uju, to je stanje
koje se naziva eholalija. Iako mnogo dece sa autizmom prolazi kroz fazu u kojoj ponavljaju ono to uju,
to najede prestaje do trede godine. Pojedina deca sa autizmom, koja ispoljavaju tek blage simptome,
mogu manje da kasne u razvoju jezika, ili ak da im se jezike sposobnosti razviju rano i da poseduju
neobino velik renik, ali da ipak imaju tekoda u odravanju razgovora. Razmena koja se javlja u
normalnom razgovoru im je teka, ali esto mogu da dre monolog na neku omiljenu temu, ostavljajudi
drugima malo prilike za komentar. Jo jedna esta tekoda jeste nemogudnost razumevanja jezika tela,
tona ili glasa, odnosno govornih fraza. Na primer, neko sa autizmom moe da protumai sarkastini
izraz kao to je O, pa to je ba super kao da znai da to neto JESTE super. Drugima moe biti teko da
razumeju ta deca sa autizmom govore, kao i ta njihov govor tela znai. Izrazi lica, pokreti i gestovi
mogu da ne odgovaraju onome to govore. Takoe, njihov ton glasa moe da ne oslikava njihova
osedanja. Mogu da koriste povien ton, zapevajudi ili ravan glas, nalik robotu. Pojedina deca sa relativno
dobrim jezikim sposobnostima govore poput malih odraslih osoba, ne uspevajudi da pokupe deji
govor koji se javlja meu njihovim vrnjacima. Bez gestova ili jezika kojim bi traile neto, osobe sa
autizmom teko mogu drugima da saopte svoje potrebe moe se desiti da jednostavno vrite ili
ugrabe ono to ele. Na sredu, decu sa autizmom je mogude nauiti da komuniciraju na primereniji
nain.
Deca sa autizmom imaju tekode da drugima saopte ta ele ili ta im je potrebno, sve dok ih neko ne
naui kako da komuniciraju kroz govor, gestove ili na neki drugi nain.

Repetitivno ponaanje
Iako deca sa autizmom najede deluju fiziki normalno, neobini repetitivni pokreti izdvajaju ih od
druge dece. Takvo ponaanje moe biti ekstremno i vrlo oigledno ili neto suptilnije. Pojedina deca ali i
stariji pojedinci sa autizmom redovno mau rukama ili hodaju na prstima. Neki od njih se trenutno
zamrznu u nekom poloaju. Kao deca, osobe sa autizmom mogu da provedu sate reajudi
automobilide ili vagone vozida na odreeni nain, umesto da ih koriste za igru pretvaranja. Ukoliko neko
pomeri jednu od igraaka, deca mogu postati izuzetno uznemirena. Mnoga deca sa autizmom trae i
zahtevaju apsolutnu konzistentnost okruenja. Najmanja promena rutine, kao to je uzimanje obroka,
oblaenje, kupanje i odlazak u kolu u odreeno vreme ili odreenim putem, moe biti izuzetno stresna.
Repetitivno ponaanje ponekad ima oblik istrajne, snane preokupacije. Ta izraena interesovanja mogu
biti neobina zbog sadraja (npr. ventilatori ili toaleti) ili zbog intenziteta interesovanja (npr. izuzetno
detaljne informacije o Vozidu Tomasu). Na primer, deca sa autizmom mogu biti opsednuta idejom da
naue sve o usisivaima, voznom redu ili svetionicima. esto su starija deca sa autizmom veoma
zainteresovana za brojeve/slova, simbole, datume ili naune teme.
Mnoga deca sa autizmom trae i zahtevaju apsolutnu konzistentnost okruenja.

Jedinstvene sposobnosti koje mogu da prate

autizam
Uz izazove koje autizam postavlja, moda ste primetili i da vae dete takoe iskazuje odreene oblasti u
kojima je ono razvijenije. Iako nemaju sva deca specijalne talente, neretko pojedinci sa autizmom imaju
izuzetne sposobnosti u oblastima matematike, muzike, umetnosti ili itanja. Te strune oblasti mogu biti
izvor zadovoljstva i ponosa za dete sa autizmom. Ukoliko je mogude, ukljuite oblasti u kojima je vae
dete uspeno u njegove svakodnevne aktivnosti i koristite ih kad god je mogude kao nain da dete ui i
bude uspeno.
Prilagoeno iz knjige Seli Oznof, Deraldine Doson i Dejmsa Partlanda,
Vodi za roditelje kroz Aspergerov sindrom i Visoko-funkcionalni autizam
Kao to pojedinci sa autizmom imaju niz potekoda, poseduju i odreene specifine prednosti kao to su:

Sposobnost razumevanja konkretnih koncepata, pravila i nizova

Izraene vetine dugoronog pamdenja
Matematike vetine
Informatike vetine
Muzike vetine
Umetnike vetine
Sposobnost vizuelnog razmiljanja
Sposobnost da se veoma rano deifruje pisani jezik (ova se sposobnost naziva hiperleksija ;
pojedina deca sa autizmom mogu da dekodiraju pisani jezik pre nego to mogu da ga razumeju)
Iskrenost ponekad do problematine mere
Sposobnost izuzetne usredsreenosti ukoliko rade neto to vole
Izvrstan osedaj za smer

Kako moje dete moe da ima autizam kada deluje tako pametno?
Iz knjige Vendi Stoun Da li moje dete ima autizam?
U ovom trenutku moda mislite na sve ono to je vae dete sa autizmom nauilo mnogo ranije nego
druga deca koju poznajete. I da, u pravu ste: postoje i stvari koje deca sa autizmom sama naue mnogo
pre njihovih vrnjaka ili brade i sestara koji se tipino razvijaju. Na primer, mogu jako dobro da naue da
izaberu svoj omiljeni DVD sa gomile, ak i kada nije u kutiji. Mogu veoma rano da naue kako se rukuje
daljinskim upravljaem za TV i DVD plejer, tako da mogu da premotaju filmove na omiljene delove (ili da
ubrzaju na delovima koje ne vole). Mogu biti veoma kreativni u otkrivanju naina kako da se popnu na
kuhinjski element kako bi dostigli ormarid u kojem je njihov omiljeni slatki, ili ak kako da koriste klju
kako bi otkljuali rezu na zadnjim vratima kude kako bi izali u dvorite i igrali se na ljuljaci. To oigledno
nisu ponaanja koja biste pokuali da nauite dvogodinje dete. Pa ipak, pojedina deca sa autizmom
nekako uspevaju da sama steknu te vetine. Kako da razumemo taj raskorak izmeu stvari koje deca sa
autizmom ue i onih koje ne ue? Kako moe dete koje ne moe da rasporedi razliite oblike u
odgovarajude kalupe da naui kako da ukljui TV i DVD plejer, ubaci DVD i pritisne taster za putanje
filma? Na koji nain dete koje ne moe da razume jednostavno uputstvo kao to je uzmi svoj kaput
moe da otkrije kako da otkljua vrata kako bi izalo napolje?
ta je objanjenje za taj jedinstveni stil uenja? Jednom reju: motivacija. Svi mi vie panje obradamo na
stvari koje nas zanimaju, tako da smo mnogo uspeniji kada njih uimo. Znanje o tome ta motivie vae
dete (sva su deca razliita) bide jedan od kljueva za povedanje njegovih kapaciteta i vetina. Specijalni
talenti vaeg deteta mogu biti deo njegovog jedinstvenog i uroenog stila uenja i prirode.

Fiziki i medicinski problemi koji mogu da

prate autizam
Poremeaji sa epileptinim napadima
Poremedaji sa epileptinim napadima se javljaju kod ak 39 % osoba sa autizmom. ede se javljaju kod
dece koja poseduju kognitivne smetnje nego kod one koja ih nemaju. Pojedina istraivanja ukazuju na to
kako se napadi ede javljaju kod dece kod koje je primetno nazadovanje ili gubitak vetina. Postoje
razliite vrste i podvrste epileptikih napada i dete sa autizmom moe da iskusi vie od jednog tipa.
Najlake je prepoznati velike grand mal (ili toniko-klonike) napade. Drugi ukljuuju pti mal (ili
apsansne) napade i subklinike napade, koji mogu biti primetni samo na EEG (elektroencefalogramu).
Nije jasno da li subkliniki napadi utiu na jezik, kogniciju ili ponaanje. Napadi vezani za autizam
najede poinju ili rano u detinjstvu ili tokom adolescencije, ali mogu se javiti u bilo kom trenutku.
Ukoliko brinete da vae dete moda ima napade, trebalo bi da posetite neurologa. Neurolog moe da
zatrai testove kao to su EEG, MRI (magnetska rezonanca), CT (kompjuterizovana tomografija) i CBC
(kompletna krvna slika). Deca i odrasli sa epilepsijom najede se lee antikonvulzivima, odnosno
lekovima protiv napada, kako bi se smanjilo ili eliminisalo njihovo javljanje. Ukoliko vae dete ima
epilepsiju, blisko dete saraivati sa neurologom kako biste pronali lek koji najbolje deluje sa najmanje
sporednih efekata, kao i da otkrijete najbolje naine da osigurate bezbednost vaeg deteta tokom
napada.
Vie informacija o autizmu i epilepsiji moete da pronaete na Internet adresi:
http://fiddle.readvantage.com/news/attach/DJF-EpilepsyBrochure.pdf

Genetski poremeaji
Otprilike 10-15 % dece sa autizmom poseduju utvrdivi neurogenetski poremedaj kao to je sindrom
fragilnog X, Angelmanov sindrom, nervno-koni poremedaj koji se naziva tuberozna skleroza, sindrom
duplikacije hromozoma 15 ili neka druga hromozomska odstupanja. Ukoliko vae dete poseduje klinike
osobine, kao to su porodina istorija ili fiziki simptomi koji karakteriu neki od ovih poremedaja, va
pedijatar moe da zatrai testiranje ili da vas uputi na razvojnog pedijatra, genetiara, odnosno dejeg
neurologa za dalje testiranje. ansa da poseduje neko od tih odstupanja je neto via ukoliko vae dete
ima kognitivne deficite ili mentalnu retardaciju. Takoe je poviena ukoliko vae dete poseduje
odreene fizike osobine koje karakteriu dati sindrom. Iako ni jedan od tih sindroma nije mogude
izleiti, vano je znati da li vae dete ima neki od navedenih sindroma, poto neke od njih prate dodatni
medicinski problemi. Ukoliko znate da postoji genetski razlog za autizam, to takoe moe da promeni
va stepen rizika za dobijanje jo jednog deteta sa autizmom.

Gastrointestinalni poremeaji
Mnogi roditelji prijavljuju gastrointestinalne (GI) probleme kod svoje dece sa autizmom. Tana
prevalenca gastrointestinalnih problema, kao to su gastritis, hronini zatvor, kolitis i ezofagitis kod
pojedinaca sa autizmom nije poznata. Istraivanja ukazuju da izmeu 46 i 85 % dece sa autizmom imaju
probleme kao to su hronini zatvor ili dijareja. Jedna studija je utvrdila istoriju gastrointestinalnih
simptoma kod 70 % dece sa autizmom (kao to su nepravilan raspored stolice, est zatvor, esto
povradanje i esti bolovi u stomaku). Ukoliko vae dete ima simptome kao to su hronini ili periodini
stomani bolovi, povradanje, dijareja ili zatvor, konsultujte se sa gastroenterologom (po mogudstvu
nekim koji radi sa osobama sa autizmom). Lekar vaeg deteta moe vam pomodi da pronaete
odgovarajudeg specijalistu. Bol koji se javlja zbog GI problema se ponekad moe prepoznati po
promenama u ponaanju deteta, kao to je uestalost ponaanja usmerenih na samoumirenje, poput
ljuljanja, ili izliva agresije, odnosno samopovreivanja. Imajte na umu da vae dete moda nema jezike
sposobnosti da vam saopti kakav bol mu uzrokuju GI problemi. Leenje GI problema moe da utie na
bolje ponaanje vaeg deteta. Pojedinani primeri ukazuju da je pojedinoj deci kod GI problema mogude
pomodi promenom ishrane, kao to je uklanjanje mlenih proizvoda i hrane koja sadri gluten (za vie
informacija, videti odeljak Dijeta bez glutena i bez kazeina u odeljku ovog prirunika za tretmane). Kao i
kod bilo kog drugog tretmana, najbolje je da se posavetujete sa lekarom vaeg deteta radi
sveobuhvatnijeg plana. Tokom januara 2010. godine organizacija Autizam govori pokrenula je
kampanju za informisanje pedijatara o dijagnostikovanju i leenju GI problema vezanih za autizam.
Za vie informacija iz Zvaninog urnala Amerike akademije za pedijatriju posetite:
http://pediatrics.aappublications.org/cgi/content/full/125/Supplement_1/S1
Za vie informacija koje moete da podelite sa lekarem vaeg deteta, posetite:
http://www.autismspeaks.org/press/gastrointestinal_treatment_guidelines.php

Poremeaji sna
Da li vae dete ima problema da zaspi ili da prespava nod? Problemi sa spavanjem su esti kod dece i
adolescenata sa autizmom. Ukoliko vae dete ima problema sa spavanjem, to moe da utie na itavu
porodicu. To takoe moe da utie na mogudnost vaeg deteta da izvue korist iz terapije. Ponekad
problemi sa spavanjem mogu biti medicinske prirode, kao to su opstruktivna apnea u snu ili
gastroezofagealni refluks, i njihovo reavanje moe da rei problem. U drugim sluajevima, kada ne
postoji medicinski uzrok, problemi sa spavanjem mogu da se reavaju bihejvioralnim intervencijama,
ukljuujudi mere higijene sna, kao to je ograniavanje koliine sna tokom dana i uspostavljanja
redovnih termina za odlazak na spavanje. Postoje dokazi o poremedaju regulacije melatonina kod dece
sa autizmom. Iako melatonin moe da doprinese da dete sa autizmom zaspi, neophodno je izvriti jo
istraivanja. Melatonin i druge lekove za san ne bi trebalo davati dok se ne posavetujete sa lekarem
vaeg deteta.

Poremeaj ulne integracije

Mnoga deca sa autizmom doivljavaju neobine reakcije na ulne stimulacije, odnosno nadraaje. Te se
reakcije javljaju zbog tekoda u obradi i integrisanju ulnih informacija. Mogu biti pogoeni vid, sluh,
dodir, miris, ukus, osedaj kretanja (vestibularni sistem) i osedaj za poloaj (propriocepcija). To znai da
iako se informacija normalno prima, percepcija te informacije moe biti drugaija. Ponekad nadraaji koji
deluju normalni drugima, mogu biti bolni, neprijatni ili zbunjujudi detetu sa Disfunkcijom ulne
integracije (SID), to je kliniki izraz za tu karakteristiku (SID se naziva i Poremedaj ulnog procesuiranja
ili Poremedaj ulne integracije). SID poremedaji ukljuuju hipersenzitivnost, poznatu i pod imenom ulna
defanzivnost, ili hiposenzitivnost. Primer hipersenzitivnosti je kada neko ne podnosi odedu, ne eli da ga
neko dodiruje, ili da je u prostoriji sa normalnim osvetljenjem. Hiposenzitivnost moe biti oigledna kao
povedana otpornost deteta na bol ili neprestana potreba za ulnim nadraajima. Tretman poremedaja
ulne integracije se najede reava kroz radnu terapiju, odnosno terapiju ulne integracije.

Pika
Pika je poremedaj u ishrani kad se jedu stvari koje nisu hrana. Deca izmeu 18 i 24 meseca starosti esto
jedu neprehrambene predmete, ali je to u tipinom sluaju normalan deo razvoja. Pojedina deca sa
autizmom i drugim poremedajima u razvoju i nakon razvojno tipinog vremenskog okvira, nastavljaju da
jedu stvari kao to su zemlja, glina, kreda ili ljuspice boje. Decu koja pokazuju znake istrajnog stavljanja
prstiju ili predmeta u usta, ukljuujudi i igrake, trebalo bi testirati na povedan nivo olova u krvi, naroito
ukoliko postoji poznata opasnost od izloenosti olovu u okruenju.

Kako da se nosim sa ovom dijagnozom?

Niko nije spreman za dijagnozu autizma. Vrlo verovatno dete proiveti itav niz emocija. Veoma je bolno
kada toliko volite, toliko elite, ali vam se elja ne ispuni u potpunosti. Toliko elite da vaem detetu
bude bolje, ali vas optereduje tugovanje. Moe se desiti da vam se ta osedanja ponavljaju, a
napredovanje je i suoavanje sa sopstvenim potrebama i emocijama.

Faze vezane za alost

Elizabeta Kibler-Ros je navela pet faza procesa tugovanja. Tugovanje se ne odvija po urednom rasporedu
koji prati predvidiv tok. Normalno je kretati se napred-nazad kroz navedenih pet faza, kao i preskoiti
fazu ili se zaglaviti u nekoj od njih. Datih pet faza navedeno je u daljem tekstu.

ok
Neposredno nakon dijagnoze verovatno dete se osedati zateeno ili zbunjeno. Moete teko podneti
injenicu da imate dijagnozu da niste spremni da je prihvatite, ili je isprva ignoriete. Takoe se moe
desiti da dovodite dijagnozu u pitanje ili da zatraite drugog lekara koji bi vam rekao neto drugo.

Tuga ili alost

Mnogi roditelji moraju da preale neke snove i nadu koje su gajili za svoje dete pre nego to su u stanju
da nastave sa ivotom. Verovatno de se javiti vie prilika u kojima dete biti izuzetno tuni. Vai prijatelji
mogu to da vide kao depresiju, to moe da zvui zastraujude. Postoji, meutim, razlika izmeu tuge i
depresije. Depresija esto spreava ljude da nastave dalje. Ukoliko sebi dopustite da ste tuni, to vam
moe pomodi u daljem razvoju. Imate puno pravo da osedate tugu i da to ispoljite na nain na koji vama
odgovara. Plakanje ponekad moe da pomogne da se reite napetosti koja raste kada tugu zadravate u
sebi. Ukoliko se dobro isplaete, to vam moe pomodi da prebrodite jednu prepreku i suoite se sa
slededom. Ukoliko shvatite da vam tuga smeta da se nosite sa situacijom, ili se jave drugi simptomi
depresije, kao to su gubitak teine, povlaenje iz drutva, samoubilake misli, problemi sa snom,
nedostatak samopouzdanja ili gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, konsultujte se sa vaim
porodinim lekarom, koji moe da vam preporui odgovarajudu terapiju.

Ljutnja
Vremenom, tuga moe da se pretvori u ljutnju. Iako je bes normalan deo procesa i moe se ispoljiti na
vaim najbliima detetu, supruniku, prijateljima ili svetu uopte. Takoe, moe da se javi ozlojeenost
usmerena protiv roditelja tipine dece. Bes moe da se ispolji na razliite naine kroz nervozu ka
drugima, preterane reakcije na sitne probleme, ak i kroz vritanje i viku. Bes je normalan. Predstavlja
zdravu i oekivanu reakciju na osedanja gubitka i stres koji se javlja nakon ovakve dijagnoze.
Izraavanjem besa uklanjate napetost. Bes je nain da ljudima oko sebe saoptite kako ste povreeni,
kao i da ste ljuti to se ovakva dijagnoza desila vaem detetu.

Bila sam besna kada je dete u koli moga sina dijagnostikovano sa leukemijom, otprilike u isto vreme
kada je na sin dobio dijagnozu autizma. Svi su mu slali razglednice sa lepim eljama i kuvali im
veere. Nisu znali da je i meni bila potrebna ta vrsta pomodi. Kada sam ljudima oko sebe dala do
znanja da mi je potrebna pomod, dobila sam je.

Poricanje
Moe se desiti da proete kroz periode tokom kojih odbijate da poverujete ta se vaem detetu
dogodilo. Ne reagujete svesno; kao i bes, to vam se jednostavno deava. Tada jednostavno niste u stanju
da ujete injenice vezane za dijagnozu vaeg deteta. Nemojte da kritikujete sebe zbog takve reakcije.
Poricanje je nain suoavanja sa situacijom. Moda de vas ba to provudi kroz izuzetno teak period.
Morate, meutim, biti svesni da ste u fazi poricanja, kako vam to ne bi skrenulo panju sa leenja vaeg
deteta. Pokuajte i da ne ubijete glasnika. Kada vam, dakle, strunjak, terapeut ili nastavnik, saopti
neto o vaem detetu to ne elite da ujete, znajte da oni pokuavaju da vam pomognu kako biste reili
problem. Vano je da ne izbegavate ljude koji mogu da vam prue korisne povratne informacije i
pomognu u pradenju razvoja vaeg deteta. Bilo da se slaete ili ne, pokuajte da im se zahvalite za
informacije. Ukoliko ste uznemireni, nastojte da razmotrite informacije koje su vam dali nakon to se
smirite.
Moj mu je isprva teko prihvatao dijagnozu naeg sina. Kada je Maks poeo da napreduje u ABA
programu, sve se promenilo nabolje. Tokom odreenog perioda, sama sam drala situaciju pod
kontrolom.

Usamljenost
Moete se osedati izdvojeno i usamljeno. Takva osedanja imaju niz uzroka. Usamljenost moe da se javi i
zato to u novoj situaciji u kojoj ste se obreli, nemate vremena za kontakte sa prijateljima ili porodicom
kako bi vam pravili drutvo. Moda osedate i da vas oni, kada biste to ipak zatraili, ne bi razumeli, ili ne
bi podrali. Na stranicama koje slede, nudimo savete kako da se brinete o sebi i kako da dobijete
podrku koja vam je potrebna.

Prihvatanje
Na kraju, moda dete osetiti prihvatanje. Pomae da napravite razliku izmeu prihvatanja da je vaem
detetu dijagnostikovan autizam i prihvatanja autizma. Prihvatanje dijagnoze jednostavno znai da ste
spremni da zastupate svoje dete. Period nakon dijagnoze autizma moe biti pun izazova, ak i za
najskladnije porodice. Iako dete sa autizmom moda nikada nede iskusiti negativna osedanja vezana za
dijagnozu, roditelji, brada, sestre i dalja rodbina de svako na svoj nain i svojim tempom prihvatiti
dijagnozu. Dajte sebi vremena da se prilagodite. Budite strpljivi sa sobom. Bide vam neophodno neko
vreme da shvatite poremedaj vaeg deteta i uticaj koji on ima na vas i vau porodicu. Povremeno se
mogu ponovo javiti teke emocije. Moe se dogoditi da se katkad osetite bespomodno ili besno to je
autizam doveo do toga da vodite ivot koji je u velikoj meri drugaiji od onoga koji ste planirali.
Meutim, kako vae dete bude napredovalo, pojavide se i - nada.

Briga o starateljima
Proces promena koje unosite u ivot vaeg deteta sa autizmom moe predstavljati veoma pozitivno
iskustvo: izuzetno doprinosite njegovom ili njenom ivotu. Da biste to postigli, morate se brinuti i o sebi.
Zastanite na trenutak i odgovorite na slededa pitanja: Odakle vam dolaze podrka i snaga? Kako vam
zaista ide? Da li vam je potrebno da se isplaete, da se poalite, da vritite? Da li biste eleli da vam neko
pomogne, ali ne znate koga da pitate?
Zapamtite, ukoliko elite da vaem detetu pruite najbolju mogudu brigu, prvo morate sami sebi pruiti
nabolju mogudu brigu.
Roditelji esto ne uspevaju da ocene sopstvene izvore snage, vetine snalaenja ili emocionalne stavove.
Moda ste toliko zauzeti ispunjavanjem potreba vaeg deteta da sebi ne ostavljate vremena za
oputanje, plakanje ili jednostavno razmiljanje. Moe se tada desiti da budete toliko iscrpljeni ili pod
stresom, da jedva moete da nastavite dalje, pre nego to zastanete da razmotrite sopstvene potrebe.
Veoma je loe i po vas i vau porodicu ukoliko doete do te take. Moda osedate kako ste svom detetu
sada potrebniji vie nego ikada. Va spisak stavki koje treba uraditi vas moda vue dalje. Moda se
osedate potpuno nemodno i ne znate kako da nastavite. Ne postoji jedan jedini ispravan nain za
snalaenje. Svaka je porodica jedinstvena i na razliite naine se suoava sa stresnim situacijama.
Ukoliko otponete leenje vaeg deteta, osedadete se bolje. Prihvatanje uticaja autizma na vaa osedanja
i briga o sebi tokom stresnog perioda mogu vas pripremiti na izazove koji predstoje. Autizam je
sveproimajudi, viestruk poremedaj. Nede promeniti samo nain na koji posmatrate vae dete,
promenide nain na koji posmatrate svet. Kao to bi vam to pojedini roditelji mogli redi, postadete bolja
osoba zbog njega. Ljubav i nada koju posedujete za svoje dete verovatno su jae nego to mislite.
Evo pojedinih saveta roditelja koji su iskusili ono kroz ta prolazite:
Krenite. Sve de biti lake kada pone tretman vaeg deteta. Postoji mnotvo detalja kojima dete
upravljati tokom programa intenzivnog leenja, naroito ukoliko se primenjuje u vaem domu. Ukoliko
znate da se vae dete bavi aktivnostima koje imaju znaaja, bidete sposobniji da se usredsredite na dalji
napredak. Takoe vam to moe osloboditi malo vremena kako biste neto nauili, zastupali svoje dete,
ali i brinuli o sebi.
Traite pomod. Traenje pomodi moe biti veoma teko, naroito isprva. Ne oklevajte da koristite svu
podrku koja vam je na raspolaganju. Ljudi oko vas moda ele da vam pomognu, ali ne znaju kako. Da li
postoji neko ko bi mogao preostalu vau decu da odvede negde na jedno popodne? Ili da skuva veeru
za vau porodicu tokom jedne veeri, kako biste vi mogli da provedete vreme uedi? Da li bi mogli da
vam pokupe par stvari iz prodavnice ili operu jedan tovar vea? Mogu li drugima da daju do znanja da
prolazite kroz teak period i da bi vam koristila pomod?
Razgovarajte sa nekim. Svakome je potreban neko za razgovor. Dajte nekome do znanja kroz ta
prolazite i kako se osedate. Neko ko samo slua moe da bude izuzetan izvor snage. Ukoliko ne moete
da izaete iz kude, nazovite prijatelja ili prijateljicu telefonom.

Razmislite o tome da se pridruite nekoj grupi za podrku. Moe vam pomodi da ujete ili popriate sa
ljudima koji su proli ili prolaze kroz slino iskustvo. Grupe za podrku ponekad mogu da budu odlian
izvor informacija o raspoloivim uslugama u vaem kraju, kao i o tome ko ih nudi. Moda dete morati da
isprobate nekoliko grupa kako bi pronali jednu koja vam odgovara. Moda dete otkriti kako niste tip
osobe kojoj odgovaraju grupe za podrku. Mnogim roditeljima koji se nalaze u istoj situaciji, grupe za
podrku pruaju neophodnu nadu, utehu i podstrek.
U mojoj grupi za podrku susrela sam se sa grupom ena koje ongliraju iste probleme kao i ja. Bilo je
tako dobro osetiti da nisam kao neko sa neke druge planete!
Spisak grupa za podrku moete da naete u Vodiu za resurse grupe Autizm spiks:
http://www.autismspeaks.org/community/fsdb/searh.php
Jo jedan mogudi izvor je lokalno udruenje SEPTA (Udruenje specijalnih edukatora, roditelja i
nastavnika Special Education Parent Teacher Association) u vaem okrugu. Pomod moete potraiti i
na Fejsbuk strani grupe Autizam Spiks, na Internet adresi:
www.facebook.com/autismspeaks
Razmislite o tome da se pridruite rekreativnom programu za decu sa autizmom. To bi mogao biti
odlian nain da se susretnete sa drugim roditeljima koji su kao i vi.
U Republikom udruenju Srbije za pomod osobama sa autizmom svakodnevno moete prisustvovati
sastancima za podrku, te se moete obratiti za savet i individualno i kroz grupni rad. Pri Udruenju radi i
struni tim psihijatara, psihologa, specijalizovanih pedagoga, socijalnih radnika, lekara, uitelja, vaspitaa
i medicinskih sestara. Kontak Udruenja nalazi se pod poglavljem Kontaktirajte nas.

Alisija K. Batler, ijem sinu je nedavno postavljena dijagnoza autizma, svojim reima opisuje sopstveno
iskustvo kao lan zajednice okupljene oko autizma
Da li Va sin pripada spektru?
Pitanje me je isprva pomalo uznemirilo. Moj sin i ja smo tek stigli na as gimnastike za decu sa
autizmom. Dijagnozu smo dobili svega tri nedelje ranije, i nismo te vesti podelili ni sa kim, osim sa
najbliim prijateljima i porodicom. Bio je to prvi put da smo na nekom mestu koje je samo za decu poput
moje i nisam jo bila spremna da o tome priam sa potpunim neznancima.
Da, odgovorila sam, pokuavajudi da skratim razgovor.
Zdravo i dobrodoli! Ono tamo je moj sin, a ja se zovem Sendi. Koliko godina ima va sin? Da li ivite u
gradu? Koliko dugo ved znate da vam je sin na spektru? Koja mu je dijagnoza? Zaista nisam htela da joj
odgovaram. Nisam ak ni bila sigurna da pripadamo tom asu i sve to sam elela je bilo da obratim
panju na svog sina da vidim kako reaguje na nastavu. Posmatrala sam ostalu decu dok su ulazila est
deaka i jedna devojica i prvi instinkt mi je govorio da smo na pogrenom mestu. Jedan deak je
plakao, drugi se vrteo u krug, a jedan drugi je trao po celoj sali. Moj sin nije takav, pomislila sam u sebi.
Ovo nismo mi.
A potom sam pogledala Henrija. Posmatrala sam ga kako se vrsto dri za svog linog pomagaa dok
hoda na niskoj gredi, iako je nije pogledao u oi kada mu se obratila. Posmatrala sam ga kako pokuava
da pobegne kako bi uskoio u zaklon od sunerastih blokova i kako postaje toliko usredsreen na
igralite sa sunerima da ne moe nita drugo da radi. Sluala sam ga kako blebede dok se klati naprednazad na prstenovima, i videla uas na njegovom licu kada je jaina buke postala previsoka. Pole su mi
suze na oi. Jesmo pripadali tu. To je bilo pravo mesto za njega. Pronali smo bezbedno mesto na kojem
moe da veba i razvija miide u okruenju koje razume njegove posebne potrebe. Toliko smo dugo
izbegavali redovne asove fizikog vaspitanja, muzikog i grupe za igru, zbog njegovog ponaanja.
Ovde mi niko nije upudivao uobiajene prekorne poglede kao na drugim mestima kada bismo izali i kada
bi Henri poeo da se ponaa nezgodno. Duboko sam udahnula i okrenula se ka majci.
Zdravo! Moj sin Henri je dijagnostikovan sa PDD-NOS pre par nedelja. ivimo u gradu. Zapravo, videla
sam vaeg sina u predkolskom u koje moj sin ide. Koliko dugo ved va sin pohaa asove ovde?
Bila mi je potrebna sva snaga koju sam imala kako bih odrala taj razgovor, ali bilo mi je mnogo lake
posle toga. Druga je majka pokuavala da ostvari vezu da pronae jo nekoga ko se svakodnevno mui
koliko i ona neto to sam i ja oajniki elela tokom proteklih nedelja i meseci. Sa dobrodolicom i bez
oklevanja me je prihvatila zajednica ljudi koji razumeju. Niko nije ni trepnuo kada se Henri na kraju
asa zakopao ispod sunerastih blokova kako ne bi morao da ide. Svi su mi roditelji i uitelji uputili
utene poglede pune razumevanja kada je doiveo povedi krah pri odlasku iz sale, uz bodrenje kada smo
napokon uspeli da obujemo cipele i izaemo na vrata. To su bile majke i oevi koji su delili moje
svakodnevne potekode pri samom izlaenju iz kude. Napokon sam bila na mestu gde sam imala osedaj
da pripadamo.
Hodu li vas videti sledede nedelje?, upitala je majka.
Apsolutno, odgovorila sam.

Pokuajte da napravite pauzu. Ukoliko moete, omogudite sebi da provedete malo vremena nasamo, ak
i ako je to samo nekoliko minuta radi etnje. Ukoliko je mogude, odlazak u bioskop, u kupovinu ili poseta
prijatelju ili prijateljici moe da napravi ogromnu razliku. Ukoliko se osedate krivim to pravite pauzu,
pokuajte da se prisetite da de vam ta pauza pomodi da se osedate sveije dok radite sve to je potrebno
nakon to se vratite. Pokuajte da se odmorite. Ukoliko dovoljno spavate, bidete spremniji da donesete
prave odluke, bidete strpljiviji sa detetom i sposobniji da se ponesete sa stresom u ivotu.
Razmislite o voenju dnevnika. Luiz Desalvo je, u Pisanje kao nain izleenja navela kako studije
pokazuju da: Pisanje koje opisuje traumatine dogaaje i nae najdublje misli i osedanja vezana za njih
pokazuje vezu sa poboljanom funkcijom imunog sistema i boljim emocionalnim i fizikim zdravljem,
kao i sa pozitivnim promenama u ponaanju. Pojedini roditelji su otkrili kako im dnevnik pomae da
prate napredak svog deteta, da mogu da razaberu ta deluje, a ta ne. Pazite na vreme koje provodite na
Internetu. Internet de biti jedan od najvanijih alata za otkrivanje onoga to je potrebno da znate o
autizmu i naina na koje moete da pomognete svom detetu. Na alost, na Internetu ima vie
informacija nego to bilo ko od nas moe da proita tokom itavog ivota. Takoe postoji i jako mnogo
pogrenih informacija.
U ovom trenutku, dok pokuavate najbolje da iskoristite svaki trenutak, pazite na sat i esto sebi
postavite slededa izuzetno vana pitanja:
Da li ovo to sada itam moe biti od znaaja za moje dete?
Da li su u pitanju nove informacije?
Da li su mi od pomodi?
Da li potiu iz pouzdanog izvora?
Ponekad de vreme koje provedete na Internetu biti od izuzetne vrednosti. Ponekad de biti bolje i za vas i
za vae dete da to vreme potroite brinudi o sebi.
Internet de biti jedan od najvanijih alata za otkrivanje onoga to je potrebno da znate o autizmu i naina
na koje moete da pomognete svom detetu.

ta bi trebalo da znamo o naoj mlaoj ili

buduoj deci?
Kao to se vidi u daljem tekstu, genetski faktori rizika doprinose autizmu. Ukoliko oekujete jo dece, ili
ukoliko planirate da u bududnosti proirite porodicu, moda ste zabrinuti za razvoj mlae brade,
odnosno sestara vaeg deteta sa autizmom. Procene u objavljenim studijama pokazuju da porodice koje
dobiju jedno dete sa autizmom imaju priblino 5-10 % ansi da dobiju i drugo dete sa autizmom.
Meutim, statistiki podaci se menjaju i postoji nekoliko aktuelnih istraivakih studija koje prouavaju

stopu ponovnog pojavljivanja, odnosno verovatnodu dijagnoze autizma kod drugog ili tredeg deteta.
Posetite Internet adresu www.earlistudy.org kako biste pronali najsveije rezultate i aurirana
istraivanja o stopi ponovnog pojavljivanja i podlonosti autizmu kod brade, odnosno sestara. Studija
EARLI predstavlja projekat na saveznom nivou koji istrauje genetske, odnosno faktore iz okruenja, koji
utiu na autizam kod visokorizinih grupa, odnosno kod mlae dece u porodicama sa detetom kojem je
dijagnostifkovan autizam.
Novija istraivanja ukazuju na to da se rani znaci autizma mogu uoiti ved kod dece sa 8-10 meseci
ivota. Na primer, bebe koje de kasnije razviti autizam mogu biti pasivnije, moe ih biti tee umiriti, ili
mogu da iskuse probleme sa orijentacijom kada ih neko pozove po imenu. Pojedine od tih ranih znaka
mogu da uoe i roditelji, dok se drugi mogu uoiti uz pomod obuenog lekara.
Kroz zajednike napore projekta Autizm spiks i Saveznog instituta za zdravlje deteta i ljudski razvoj,
ubrzano je istraivanje ranih znaka i simptoma autizma. Grupa se pod nazivom Istraivaki konzorcijum
za visokorizinu novoroenu bradu/sestre (High Risk Baby Siblings Research Consortium BSRC) sastoji
od preko 20 istraivaa na desetak razliitih lokacija irom SAD-a, Kanade, Izraela i Ujedinjenog
Kraljevstva. Svrha zajednikih napora jeste da se pomogne u utvrivanju bihejvioralnih i biolokih
markera za autizam, kako bi se dijagnoza mogla ostvariti bre nego ikad ranije, to bi vodilo ka
unapreenim i konkretnijim bihejvioralnim intervencijama kod mlae dece, pa ak i kod novoroenadi.
Dok se nauna zajednica uopteno slae da je to ranije, to bolje, ovo istraivanje de ponuditi dokaze o
razliitim terapijama, kao to su kombinovanje strune terapije sa obukom roditelja. Nedavno je grupa
istraivaa iz BSRC, zajedno sa psiholozima irom SAD-a, oformila Mreu za tretman mlae dece Autizm
spiks (Autism Speaks Toddler Treatment Network TTN). Cilj mree je da se utvrdi da li intervencija
izmeu 18. i 24. meseca ivota utie na razvojne rezultate u dobu kada se autizam moe pouzdanije
dijagnostikovati. Niz drugih projekata je u toku, sa ciljem da se bolje utvrde razvojni putevi dece sa
autizmom, kao i mogudi faktori rizika i zajedniki neurobioloki markeri.
Ukoliko ste zainteresovani za uede u istraivakom projektu koji prouava najranije znake autizma,
posetite Internet adresu:
www.AutismSpeaks.org/science/research/initiatives/babysibs.php
Ove studije obezbeuju intenzivno posmatranje, dokumentovanje i povratne informacije strunjacima
na polju razvoja vaeg deteta sa autizmom, kao i sve druge dece izloene riziku od autizma.

Na koji nain e ovo da utie na nau porodicu?

Iako je vae dete dobilo dijagnozu, vano je razumeti da autizam utie na itavu porodicu. Ovaj odeljak
prirunika moe vam pomodi da predvidite odreena osedanja koja dete vi, kao i drugi lanovi vae
porodice, proiveti. Slededi lanak, prilagoen iz knjige Da li moje dete ima autizam?, autorke Dr Vendi
Stoun, nudi odreene korisne informacije za razgovor sa vaim roditeljima i bliim lanovima porodice o
dijagnozi.

Saoptavanje vesti
Ponekad moe biti izuzetno teko saoptiti vaim roditeljima dijagnozu vaeg deteta, naroito kada su
vam sopstvena osedanja jo uvek uzburkana. Teko je znati ta da oekujete; videla sam da se reakcije
roditelja na ovakvu vestu veoma dramatino razlikuju. Jedna mlada majka mi je rekla: Moja svekrva mi
je rekla da ne bi trebalo da dovodimo moga sina na porodina okupljanja sve dok ne poraste. Bilo je
poraavajude uti je kako govori da radije ne bi da nas via godinama, nego da pokua da razume
sopstvenog unuka. Meutim, uli smo i sledede: Bili smo veoma dirnuti nainom na koji je naa
porodica reagovala na dijagnozu moga sina. Svi su pitali ta mogu da uine da pomognu i pruili su nam
veoma mnogo podrke. Znam da njegovi deda i baba itaju knjige i lanke o tom poremedaju kako bi ga
bolje razumeli. Moja majka je ak i dala otkaz na poslu kako bi mi pomogla tokom ovog, veoma tekog
perioda. Da, reakcije su veoma raznolike. Meutim, kakvu god da reakciju iskusite, bide veoma vano
da obrazujete svoje roditelje o prirodi autizma nakon to im saoptite dijagnozu. Kako biste zapoeli
razgovor, moete da govorite o konkretnom ponaanju. Na primer: Znate li za ono ponaanje koje nas
je toliko dugo zbunjivalo? E, pa sada imamo ime za to i objanjenje zato se javlja. Hauard se ne ponaa
tako kako se ponaa zbog toga to je razmaen ili to je stidljiv ili to nas ne voli ponaa se tako zato
to ima autizam. Autizam objanjava zato ne govori ili ne koristi gestove, i zato izgleda kao da ne
razume ta mu govorimo. Objanjava zato nije toliko zainteresovan da komunicira sa nama kao druga
deca u porodici i zato se igra kaikama i flaama umesto igrakama. Znam da su nam svima ove vesti
uznemiravajude. Meutim dobra vest je da je poremedaj rano utvren i da postoji mnotvo stvari koje
moemo da uradimo kako bismo mu pomogli. Uskoro demo poeti sa odreenim terapijama, a ja du uiti
o stvarima koje mogu da uradim kako bih mu pomogla kod kude. Znam da vam je svima neophodno
vreme da promislite o ovome. Ali, ukoliko budete imali pitanja kada ponemo sa terapijom, uinidu sve
to mogu da odgovorim na njih. Znam da se svi nadamo najboljem mogudem rezultatu. Nakon
poetnog razgovora o dijagnozi, nastavite da obavetavate ostalu decu i iru porodicu o situaciji.
Autizam ne utie samo na jedno dete. Utie na itavu porodicu.
Autizam ne utie samo na jedno dete. Utie na itavu porodicu.

Kako podeliti vae napore sa porodicom i

prijateljima
Slededi lanak Dr Lin Kern Kegel i Kler LaZebnik iz knjige Prevazilaenje autizma nudi predloge kako da
saoptite drugima i objanjava zato je to, u pojedinim sluajevima, lake za vas i vae prijatelje.

Kako rei drugima

Trebalo bi, znate, redi drugima. Ne morate da prilazite neznancima na ulici, nita tako drastino, ali
poverite se onima koji vas vole. To je jedna od stvari koje smo uradili kako valja: odmah smo rekli
porodicama i prijateljima. Prvo smo ih nazvali, a potom smo iskopirali dobar i sveobuhvatan lanak koji
je neko napisao o autizmu, oznaili smo ono to je specifino za Endrua, i poslali smo ga potom svim
poznanicima (uzgred, isto to biste mogli da uradite sa odeljcima iz ove knjige). Niko od naih dobrih
prijatelja nije se povukao zbog toga to nae dete ima autizam. Upravo suprotno nai prijatelji i
porodica pomogli su nam na neverovatne naine i nastavili su da navijaju tokom Endruovog razvoja iz
godine u godinu. Najiskrenije, to to smo rekli drugima kroz ta prolazimo samo nam je olakalo ivot.
Pre toga smo se brinuli da je Endruovo povremeno udno ponaanje smetalo ljudima. Meutim, nakon
to smo dobili formalnu dijagnozu, svi su nam ostavili dosta prostora i, umesto to su se pitali ta to
doavola nije u redu sa nama kao roditeljima, najvedi broj ljudi koje znamo priznali su da su pronali
novo potovanje za nas zbog toga to smo u stanju da se nosimo sa toliko problema. Pravi prijatelji vas
ne vole vie zbog toga to ste uspeni ili manje zbog toga to imate probleme. Zapravo, esto to
funkcionie obrnuto svi smo toliko zauzeti da ponekad zaboravljamo da ostanemo u kontaktu sa
prijateljima kada je kod njih sve u redu, ali urimo da pomognemo kada smo im potrebni. Sada je pravi
trenutak da to iskoristite. Priajte sa vaim prijateljima koliko god ste u stanju, alite se, kukajte i jauite
im. Nosite se sa ogromnim izazovom, iskoristite svaku, pa i najmanju pomod koja moe da vam se prui.
Pojedine porodice su preuzele Autizm spiks - Vodi za prvih 100 dana, i poslale ga porodici i prijateljima
kako bi im pruili vie informacija o autizmu i onome kroz ta porodice sa tek ostvarenom dijagnozom
mogu da prolaze.
www.autismspeaks.org/community/family_services/100_day_kit.php

Petnaest saveta za vau porodicu

Pet saveta za roditelje

Nauite da na najbolji nain zastupate vae dete. Informiite se. Iskoristite sve usluge koje su
vam na raspolaganju u vaoj zajednici. Upoznadete se sa osobama i terapeutima koji vas mogu
nauiti poneemu i pomodi vam. Ljudi koje upoznate podaride vam izuzetnu snagu.

Ne odbijajte sopstvena osedanja. Razgovarajte o njima. Moda se osedate ambivalentno ili

ljutito. Ta se osedanja oekuju od vas. U redu je da osedate oprena osedanja.

Pokuajte da usmerite bes protiv poremedaja, a ne protiv vaih najbliih. Ukoliko shvatite da se
sa suprunikom svaate o nekom pitanju u vezi sa autizmom, pokuajte da se prisetite da je ta
tema bolna za vas oboje; i pazite da se ne naljutite jedno na drugo kada vas je zapravo autizam
toliko uznemirio i razbesneo. Pokuajte da ouvate nekakav oblik zrelog ivota. Pazite da ne
dopustite autizmu da preuzme svaki trenutak vaeg ivota. Provedite kvalitetno vreme sa vaom
decom koja se tipino razvijaju i sa vaim suprunikom i suzdrite se od neprestanog razgovora o
autizmu. Svima je u vaoj porodici neophodna podrka i radost, bez obzira na okolnosti.

Cenite mala postignuda koja vae dete uini. Volite svoje dete i ponosite se svakim malim
uspehom. Usredsredite se na ono to vae dete moe da uini, umesto to ga poredite sa
detetom koje se tipino razvija. Volite ga zbog onoga to jeste, umesto zbog onoga to bi trebalo
da bude.

Ukljuite se u zajednicu okupljenu oko autizma. Ne potcenjujte mod zajednice. Moda ste
kapiten sopstvenog tima, ali ne moete sve da postignete sami. Sprijateljite se sa drugim
roditeljima koji imaju decu sa autizmom. Upoznajudi druge roditelje iskusidete podrku porodica
koje razumeju svakodnevne izazove kroz koje prolazite. Ukljuivanje u aktivno zastupanje
autizma daje vam snagu i produktivno je. inidete neto za sebe, kao i za vae dete time to ste
proaktivni.

To to smo uili sve vie o jedinstvenim potrebama i sposobnostima moga deteta, uz traganje za
podrkom, omogudilo je mom muu i meni da budemo bolji roditelji naem sinu i bolji partneri jedno
drugom na ovom putovanju.

Pet saveta za brau i sestre

Setite se da niste sami! Svaka se porodica suoava sa ivotnim izazovima... i da, autizam jeste
izazov... ali, ukoliko poblie pogledate, skoro svako ima neke tekode sa kojima mora da se suoi
u svojoj porodici.

Budite ponosni na svoga brata ili svoju sestru. Nauite da razgovarate o autizmu i budite
otvoreni i oputeni kada opisujete poremedaj drugima. Ukoliko tema vama ne predstavlja
problem, nede ni drugima. Ukoliko se stidite svoga brata ili svoje sestre, vai prijatelji de to
osetiti i zbog toga de i njima biti neprijatno. Ukoliko sa prijateljima otvoreno razgovarate o
autizmu, nede im biti neprijatno. Meutim, kao i svi drugi, ponekad dete voleti svoga brata ili
svoju sestru, a ponekad dete ih mrzeti. U redu je da se tako osedate. I, esto je lake kada imate
strunjaka na raspolaganju da vam pomogne da razumete ta osedanja nekoga posebnog ko je
tu samo zbog vas! Volite vaeg brata ili vau sestru onakve kakvi su.

U redu je bili tuan ili ljut to imate brata ili sestru pogoene autizmom, ali ne pomae da se
nervirate ili ljutite due vreme. Va bes ne menja situaciju, samo vas ini nesrednijim. Prisetite se
da i vai roditelji prolaze kroz ista osedanja.

Provedite neko vreme nasamo sa majkom ili ocem. Kada radite neke stvari zajedno, sa ili bez
vaeg brata ili vae sestre, to uvrduje porodine veze. U redu je da elite da provodite vreme
nasamo. Kada imate lana porodice sa autizmom, to moe da zahteva jako mnogo vremena i
panje. I vi morate da se osedate vano. Prisetite se, ak i ako va brat ili sestra ne bi imali
autizam, ipak bi vam bilo potrebno vreme nasamo sa majkom i ocem.

Pronaite neku aktivnost koju moete da obavljate zajedno sa bratom ili sestrom. Bide vam od
koristi da ostvarite vezu sa bratom ili sestrom, ak i ako se radi samo o jednostavnom sklapanju
slagalice. Bez obzira na to koliko je on ili ona pogoen poremedajem, kada neto radite zajedno,
stvara se bliskost. Radovade se tim zajednikim aktivnostima i pozdraviti vas uz poseban osmeh.

Isprva sam se osedala izgubljeno i zbunjeno sa mojim bratom, ali sada kada su mama i tata pomogli
da mi se objasne stvari, mogu da budem bolja starija sestra i da pomognem svom bratu kada mu je
to potrebno.

Pet saveta za dede, babe i iru rodbinu

lanovi porodice mogu da ponude mnogo toga. Svako od lanova porodice moe tokom
vremena da ponudi ono to najbolje zna da radi. Pitajte na koji nain moete da pomognete
svojoj porodici. Moete, na primer, da preuzmete brigu o detetu kako bi roditelji mogli da izau
na veeru, ili da prikupljate novac za specijalnu kolu koja pomae detetu u vaoj porodici.
Organizujte ruak, dobrotvornu predstavu, karneval ili partiju karata. Vaoj de porodici biti drago
da znaju da uestvujete kako bi pruili podrku i bliskost.

Traite pomod za sebe. Ukoliko vam je teko da prihvatite injenicu da neko koga volite ima
autizam, zatraite pomod. Vaa porodica moda nede biti u stanju da vam prui tu vrstu podrke,
tako da morate pokazati razumevanje i potraiti podrku na drugom mestu. Na taj nain dete i za
njih biti jai, pomaudi im da se nose sa brojnim izazovima sa kojima se suoavaju. Budite
otvoreni i iskreni u vezi sa poremedajem. to vie razgovarate o tome, bolje dete se osedati. Vai
prijatelji i porodica mogu vam postati sistem za podrku... ali samo ako delite svoje misli sa
njima. Isprva de moda biti teko da razgovarate o tome, ali vremenom de to postajati sve lake.
Na kraju de vas vae iskustvo sa autizmom nauiti vanim ivotnim lekcijama.

Ostavite osude po strani. Uzmite u obzir osedanja vae porodice i pruite im podrku. Potujte
odluke koje donose za svoje dete sa autizmom. Naporno rade na tome da otkriju i istrae sve
mogudnosti i najede dolaze do dobro promiljenih zakljuaka. Pokuajte da ne poredite decu
(to vai i za decu koja se tipino razvijaju). Deca sa autizmom mogu da budu odgojena tako da
postignu najvie to mogu.

Nauite neto vie o autizmu. Njime su pogoeni ljudi iz svih drutvenih i ekonomskih slojeva.
Postoje istraivanja koja obedavaju rezultate, sa mnotvom mogudnosti za bududnost. Podelite
taj osedaj nade sa vaom porodicom, u isto vreme se obrazujudi o najboljim nainima na koje
moete da im pomognete da prihvate poremedaj.

Odvojte posebno vreme za svako od dece. Moete da uivate u specijalnim trenucima i sa

lanovima porodice koji se tipino razvijaju, kao i sa lanovima porodice sa autizmom. Da, moda
se razlikuju, ali sva se deca raduju da provedu vreme sa vama. Deca sa autizmom uivaju u
rutinama i pronaite neto to moete da radite zajedno, a to je strukturisano, ak i ako je to
samo jednostavna etnja do parka na petnaest minuta. Ukoliko svake nedelje odlazite u isti park,
tokom vremena de ta aktivnost najverovatnije postati sve laka. Potrebno je samo vreme i
strpljenje. Ukoliko vam je teko da utvrdite ta moete da radite, pitajte vau porodicu. Iskreno
de ceniti napore koje ulaete.

Razgovor sa drugim dedama i babama pomogao mi je da se osetim kao deo vede zajednice i da nauim
neto vie o svojoj unuci. Sada sam u stanju da pomognem svojoj porodici najbolje to mogu i provodim
kvalitetno vreme sa svakim od mojih unuka.

Kako da dobijem pomo koja je mom detetu

neophodna?
Put pred vama bide trnovit. Povremeno de vae napredovanje da se zakoi ili da poe neoekivanim
smerom. Kada se to desi, prisetite se da su to samo rupe na putu, ne i neprolazne prepreke. Savladajte
ih jednu po jednu. Vano je da ponete odmah. Postoji niz usluga za tretman i obrazovanje vaeg deteta.
Slededi lanak iz knjige Da li moje dete ima autizam?, autorki Dr Vendi L Stoun i Dr Tereze Foj
Dideromino, objanjava zato:
Nema razgovora ni sumnje: rana intervencija je najbolja nada vaeg deteta za lepu bududnost. Rana
panja na unapreenje kljunih bihejvioralnih simptoma autizma pruide vaem detetu i ostatku
porodice nekoliko vanih prednosti koje nedete stedi ukoliko zauzmete pristup ekaj-da-vidimo sve dok
vae dete ne poe u predkolsko, sa etiri ili pet godina ivota. Dobar program rane intervencije ima
najmanje etiri prednosti: pruide vaem detetu obuku koja de se oslanjati na njegove ili njene jae strane
kako bi uilo nove vetine, poboljalo ponaanje i reilo oblasti u kojima je slabije. Pruide vama
informacije koje de vam pomodi da bolje razumete ponaanje i potrebe vaeg deteta. Ponudide vam
resurse, podrku i obuku koja de vam omoguditi da delotvornije radite i da se igrate sa vaim detetom.
Unapredide izglede vaeg deteta. Iz tih razloga, program intervencije za vae dete trebalo bi uspostaviti
to pre nakon to dobije dijagnozu. Meutim, kao to ved sigurno znate, poduavanje deteta sa
autizmom moe biti ogroman izazov. Poseduju jedinstven sklop prednosti i potreba i zahtevaju
intervencije i pristupe uenju koji uzimaju u obzir te potrebe. Zbog toga strategije koje su se pokazale
uspene kod druge dece, na primer, kako da ih nauite da sede za stolom tokom obroka, da se na
odgovarajudi nain igraju sa igrakom ili da izgovaraju rei, jednostavno ne funkcioniu tako dobro kod
deteta sa autizmom. Na isti de nain, opti programi intervencije koji nisu specifini za autizam biti
manje delotvorni za vae dete. Zbog toga, dok istraujete ranu intervenciju, morate da imate na umu da
nisu sve intervencije iste.
Rana intervencija de poboljati izglede vaem detetu.

Pristup uslugama: Usluge rane intervencije

za decu mlau od 3 godine
Svako dete mlae od tri godine ivota sa zastojem u razvoju, odnosno fizikim ili mentalnim stanjem koje
de verovatno rezultirati zastojem u razvoju, kvalifikovano je da prima usluge rane intervencije kroz
razvojna savetovalita pri domovima zdravlja u slededim gradovima u Srbiji: Vranje, Kragujevac,
Zrenjanin, Paradin, Zajear, Poarevac, aak, Leskovac, Prokuplje, Novi Sad, Ni, Sombor, Subotica,
Panevo, Kraljevo, abac, Valjevo, Smederevo, Lebane, Negotin, Bor, ajetina, Sjenica, Nova Varo, Novi
Pazar, Bajina Bata, Opovo, Gadin Han, Brus, Ivanjica, Gornji Milanovac, Vladiin Han, Soko Banja,
Bojnik, Batoina, Aranelovac, Svilajnac, Jagodina, Sremska Mitrovica, Inija, abari, Smederevska
Palanka, Vrbas, Alibunar, Plandite, Grocka, Lazarevac, Barajevo, Zemun, ukarca, Vraar, Novi Beograd,
Zvezdara, Vodovac, Stari Grad i Palilula. U vedini savetovalita (njih 55) rade pedijatri, ali samo u 22
rade i logoped i psiholog. U rad 15 savetovalita ukljuen je i socijalni radnik, a u 27 i medicinska sestra.
U 31 razvojnom savetovalitu poseban kadar radi sa decom sa posebnim potrebama. Struan tim ine
pedijatar, logoped, psiholog i medicinska sestra.
Usluge rane intervencije smanjuju uticaj smetnji u razvoju kod vaeg deteta. Usluge za vae dete nisu
samo ograniene na obuku vezanu za govor i jezik, radnu terapiju, fizikalnu terapiju i psiholoke
preglede. Usluge za porodice mogu da ukljuuju obuku u jaanju novih vetina deteta i savetovalite u
prilagoavanju porodica.
Vie o strunim i naunim aktivnostima sa ciljem unapreenja drutvene brige u zatiti mentalnog
zdravlja dece i omladine moete nadi na sajtu Drutva za deju i adolescentnu psihijatriju i srodne struke
Srbije: http://www.deaps.org/

U poetku sam se osetila pretrpana svim evaluacijama i papirologijom. Posmatrajudi promene kod
Samante dok je uila i rasla, znali smo da su se nai napori isplatili.

Kako da otponem sa uslugama za moje dete?

Za usluge rane intervencije, ukoliko vam je dete mlae od tri godine, obratite se prvo vaem pedijatru
koji de proceniti potrebu za daljim postupcima. U pojedinim sluajevima de biti potrebno da napismeno
predate zahtev za dodatne obrazovne i zdravstvene usluge i socijalnu podrku.
Pre nego to obezbedite odgovarajude usluge, neophodno je izvriti dalje procene i preglede, kao to su:

ocena razvoja

ocena govorno jezikih sposobnosti

razgovor sa roditeljem
ocena trenutnog ponaanja

ocena adaptivnih, odnosno vetina za svakodnevni ivot.

Moda dete izvesno vreme provesti u ekaonicama sa vaim detetom dok budete prolazili kroz dodatne
preglede. Verovatno ste ved shvatili da bi trebalo poneti neto za grickanje za vae dete, kao i njegovu ili
njenu omiljenu igraku ili neki drugi oblik zabave kako bi lake proteklo vreme. ekanje da se zavre
dodatni pregledi koje zahteva bilo kolski okrug ili program rane intervencije, moe biti frustrirajude.
Ponekad postoje liste ekanja, tako da je vano poeti sa procesom to pre. Dodatni pregledi de
obezbediti mnogo vie informacija o simptomima vaeg deteta, njegovim prednostima i potrebama, a
pomodi de vam i da procenite i planirate usluge terapije na due rokove.
Takoe ponekad je teko itati neke od ocena prednosti i izazova za vae dete. Pomae ukoliko se
prisetite da je to i dalje isto ono dete koje je bilo i pre dijagnoza i svih pregleda.
Svrha pregleda jeste da se stekne razumevanje izazova koji stoje pred vaim detetom kako bi dobilo
odgovarajude i neophodne usluge. Vodi kroz preglede za roditelje Organizacije za istraivanje autizma
moe vam pomodi da razumete rezultate pregleda i ta oni znae za vae dete.
Vodi moete da pronaene na Internet adresi:
www.researchautism.org/resources/reading/documents/AssessmentGuide.pdf
Ukoliko shvatite da ste u praznom hodu dok ekate na rezultate, postoje aktivnosti koje moete da
zavrite u meuvremenu. Razgovarajte sa drugim roditeljima o tome koje su im usluge pomogle sa
njihovom decom.
Istraite terapije navedene u ovom paketu. Ponite da itate o autizmu. Na kraju ovog prirunika nalazi
se spisak predloenih knjiga i Internet stranica, kao i Biblioteka resursa organizacije Autizm spiksna
adresi: www.autismspeaks.org/community/resources/index.php#library.
Dok smo ekali da program rane intervencije zavri sa pregledima, moj mu i ja smo kupili dva primerka
iste knjige o autizmu i trkali smo se ko de je pre zavriti. Dok su zavrili sa testiranjem, mnogo toga smo
nauili!

Pravo vaeg deteta na javno obrazovanje

Svako dete ima pravo na besplatno odgovarajude obrazovanje. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja ureuje osnove sistema predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. U optim
principima sistema obrazovanja i vaspitanja navodi se da sva deca imaju jednako pravo i dostupnost

obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije, zatim da obrazovanje treba da bude usmereno na dete kroz
raznovrsne oblike nastave kojima se izlazi u susret razliitim potrebama uenika. Pored toga, sistem
mora da obezbedi mogudnost da deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom imaju pristup svim
nivoima obrazovanja u ustanovama i to u skladu sa njihovim obrazovnim i vaspitnim potrebama, to
moe podrazumevati i pojedinanu i grupnu dodatnu podrku.

Detaljnije ureenje uslova za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili
socijalne podrke detetu nalazi se u Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci
detetu i ueniku, takoe poznatom i kao pravilnik o radu interresorne komisije, koji su usvojili
Ministarstvo prosvete, Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo zdravlja. Procena se zasniva na
celovitom i individualizovanom pristupu, zasnovanom na jednakim mogudnostima u sagledavanju
potreba deteta i uenika. Njen cilj je da se uz odgovarajudu podrku omogudi drutvena ukljuenost kroz
pristup pravima, uslugama i resursima.
Dodatna podrka obuhvata zdravstvene, socijalne i obrazovne usluge koje se pruaju detetu i
omogudavaju mu punu drutvenu ukljuenost i napredovanje. Dodatna podrka odnosi se na prava i
usluge koje detetu obezbeuju prevazilaenje fizikih i socijalnih prepreka ka nesmetanom obavljanju
svakodnevnih ivotnih aktivnosti od znaaja za ukljuivanje u obrazovni proces, ivot u zajednici i
uspeno napredovanje.
Pravilnikom su konkretno definisane sledede vrste podrke, mada su mogude i druge vrste:
1. neposredna dodatna podrka:
-

individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagoavanje standarda postignuda iz

jednog ili vie predmeta;

angaovanje pedagokog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu (tokom celog dana ili

samo za neke predmete ili aktivnosti);

angaovanje pratioca za linu pomod detetu radi lakeg funkcionisanja i komunikacije sa

drugima tokom vaspitno-obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi ili obrazovnovaspitnog rada u koli. Pratioc se moe angaovati tokom celodnevne nastave ili
produenog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvoenja nastave u prirodi, izleta,
ekskurzija, odmora i slino;

vaspitanje i obrazovanje u posebnoj razvojnoj grupi, kao i obrazovanje u koli ili

odeljenju za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju, a u skladu sa posebno
obrazloenim miljenjem Komisije, ukoliko je priroda i ozbiljnost tekoda u razvoju
deteta takva da se obrazovanjem u redovnoj grupi, koli ili odeljenju, ne mogu postidi
zadovoljavajudi rezultati i pored pomodnih sredstava i dodatnih usluga;

ostvarivanje predkolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju;

pravo na usluge zdravstvene zatite, koje nisu obuhvadene zdravstvenim osiguranjem i

slube kudnog leenja i nege;

omogudavanje besplatnog ueda u kulturnim, sportskim i rekreativnim aktivnostima

koje organizuje kola.

2. posredna dodatna podrka:

-

prilagoavanje okruenja (prilaza i unutranjeg prostora ustanove: postavljanjem

rampe, gelendera, ugradnjom lifta, prilagoavanjem toaleta, prilagoavanjem staze,
kao pomodi pri samostalnom kretanju za decu otedenog vida ili slepu decu,
postavljanjem lampe, table-putokaza, naziva na vratima na jeziku koji je u slubenoj
upotrebi i jeziku nacionalne manjine, sa simbolom, mapom prostora i sl.);

obavezno struno usavravanje vaspitaa, nastavnika i strunih saradnika neposredno

angaovanih u obrazovno-vaspitnom radu, u skladu sa inkluzivnim principima (npr.
obuka za znakovni jezik, za koridenje sredstava asistivne tehnologije i sl.);

povedanje osetljivosti i edukacija vrnjaka i njihovih roditelja za prihvatanje dece kojima

je usled smetnji u razvoju, potekoda u uenju, socijalne uskradenosti i drugih razloga
potrebna dodatna podrka;

obezbeivanje produenog boravka u obrazovnoj ustanovi, odnosno dnevnog boravka u

socijalnoj zatiti;

obezbeivanje prevoza od mesta stanovanja do obrazovne ustanove, odnosno od

obrazovne ustanove do dnevnog boravka;

obezbeivanje ishrane u kolskim kuhinjama, odede i obude, besplatnih udbenika i

pribora za kolu, literature za uenike i nastavnike;

obezbeivanje besplatne pravne pomodi preko nadlenih organa jedinice lokalne

samouprave.

Pravilnik takoe definie sastav i nain rada interresorne komisije. Procena potreba deteta za pruanjem
dodatne podrke vri se po zahtevu roditelja, odnosno staratelja deteta i po slubenoj dunosti - na
inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zatite, odnosno pruaoca usluga socijalne
zatite, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja deteta. Pokretanju postupka po slubenoj dunosti
prethodi struni i savetodavni rad sa roditeljem radi pruanja potpunih informacija o oblicima dodatne
podrke.
Ukoliko roditelj, odnosno staratelj deteta nije saglasan sa pokretanjem postupka procene po slubenoj
dunosti, a podnosilac inicijative je procenio da se takvim postupkom nanosi teta detetu, podnosilac

inicijative duan je da o tome obavesti nadleni organ starateljstva, radi preduzimanja mera iz njegove
nadlenosti i zatite najboljeg interesa deteta.
Zahtev, odnosno inicijativa za pokretanje postupka procene sadri: ime, prezime i jedinstveni matini
broj deteta; datum i mesto roenja; prebivalite deteta, a ako je dete smeteno u ustanovi socijalne
zatite i podatke o ustanovi; ime i prezime roditelja, odnosno staratelja deteta i kontakt podatke
podnosioca zahteva; kontakt podatke izabranog lekara, razloge i obrazloenje za pokretanje postupka
procene; potpis lica koje predlae pokretanje postupka procene; potpis, odnosno saglasnost roditelja,
odnosno staratelja deteta, datum i mesto podnoenja predloga za procenu. Zahtev se podnosi
izabranom lekaru nadlenog doma zdravlja. Izabrani lekar obrauje zahtev, unosedi potrebne podatke i
upuduje ga Komisiji, u roku od sedam dana od podnoenja.
Miljenje Komisije dostavlja se roditelju, odnosno staratelju deteta. Protiv miljenja Komisije roditelj,
odnosno staratelj deteta moe izjaviti prigovor Komisiji, u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Zastupanje obrazovanja vaeg deteta je veoma vana oblast za njegovu socijalnu inkluziju. Ponekad vai
napori mogu da deluju besperspektivni, prezahtevni i neizvesni u pogledu uspeha. Meu knjigama koje
mogu da vam pomognu preporuujemo Rajtslo: Od osedanja do zastupanja Vodi za preivljavanje u
specijalnom obrazovanju, Pem Rajt i Pita Rajta, kao i Kako nainiti kompromis sa vaim kolskim
okrugom bez kompromitovanja vaeg deteta, Gerija Majersona. Na kraju ovog prirunika dete, takoe,
pronadi dodatne knjige i Internet stranice koje vam mogu pomodi u tom procesu.
Vi, kao roditelj, jeste ravnopravan partner u obrazovanju svog deteta, te je vaa uloga veoma vana u
izradi individualnog obrazovnog plana.

Inkluzivno obrazovanje u Srbiji za decu

izmeu 5. i 22. godine ivota
Redovno obrazovanje u Srbiji, na osnovu zakonskih reenja i promene politike i prakse u kolama,
usmereno je na to da obezbedi vaem detetu obrazovanje, bez obzira na invaliditete ili specijalne
potrebe. Pravilnik (podzakonski akt) kojim se dodatno regulie obrazovanje vaeg deteta u skladu sa
njegovim potrebama, jeste Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni
plan, njegovu primenu i vrednovanje, koji je usvojilo Ministarstva prosvete.
Ovim pravilnikom propisuju se blia uputstva za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan (IOP),
njegovu primenu i vrednovanje u predkolskoj ustanovi, osnovnoj i srednjoj koli, radi postizanja
optimalnog ukljuivanja deteta u redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo napredovanje i
osamostavljivanje u vrnjakom kolektivu.
Pravo na IOP ima dete koje ima potrebu za dodatnom podrkom u obrazovanju i vaspitanju zbog tekoda
u pristupanju, ukljuivanju, uestvovanju ili napredovanju u vaspitno-obrazovnom radu, ako te tekode
utiu na ostvarivanje optih ishoda obrazovanja i vaspitanja, a naroito ako dete:
1. ima tekode u uenju (zbog specifinih smetnji uenja, ili problema u ponaanju i emocionalnom
razvoju);
2. ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motorike, ulne, intelektualne ili viestruke
smetnje);
3. potie, odnosno ivi u socijalno nestimulativnoj sredini;
4. iz drugih razloga ostvaruje pravo na podrku u obrazovanju.
Vaspita, nastavnik, odnosno struni saradnik, prati razvoj i napredovanje deteta u toku uenja i razvoja
vetina za uenje, socijalnog razvoja, razvoja komunikacije i samostalnosti. Ako u tom procesu utvrdi da
dete ne ostvaruje oekivane ishode obrazovanja i vaspitanja, pristupa se prikupljanju podataka radi
pruanja odgovarajude podrke u obrazovanju i vaspitanju.
Vaspita, nastavnik, odnosno struni saradnik, pored linih podataka o detetu, prikuplja podatke iz
razliitih izvora (od roditelja, odnosno staratelja deteta, strunjaka van obrazovne ustanove koji dobro
poznaje dete, od vrnjaka i samog deteta). U tom postupku koriste se razliite tehnike (sistematsko
posmatranje aktivnosti deteta u razliitim situacijama, testiranje, kao i intervjuisanje i popunjavanje
upitnika uenika i drugih koji poznaju dete). Medicinski nalazi su, po potrebi, sastavni deo
dokumentacije.
Na osnovu prikupljenih podataka, izrauje se pedagoki profil deteta sa opisom njegove ili njene
obrazovne situacije koji je osnov je za planiranje individualizovanog naina rada.

Na osnovu pedagokog profila deteta utvruju se podruja u kojima postoji potreba za dodatnom
podrkom u obrazovanju i vaspitanju i planira se otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka
(individualizovan nain rada) u obrazovno-vaspitnom radu. Iindividualizovan nain rada u ustanovi
ostvaruje se putem:
1. prilagoavanja prostora i uslova u kojima se odvija aktivnost u predkolskoj ustanovi, odnosno
nastava u koli (otklanjanje fizikih barijera, osmiljavanje posebnih oblika aktivnosti, izrade
posebnog rasporeda aktivnosti, itd.);
2. prilagoavanja metoda rada, nastavnih sredstava i pomagala i didaktikog materijala, a posebno
prilikom uvoenja novih sadraja, naina zadavanja zadataka, pradenja brzine i tempa
napredovanja, naina usvajanja sadraja, provere znanja, organizacije uenja, postavljanja pravila
ponaanja i komunikacije.

IOP je pismeni dokument ustanove, kojim se planira dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju deteta
ako prethodno prilagoavanje i otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka nisu dovele do
ostvarivanja optih ishoda obrazovanja i vaspitanja. IOP sadri posebno:
1. line podatke i kratak opis razvoja i obrazovne situacije deteta;
2. cilj obrazovno-vaspitnog rada, odnosno promenu koja dodatnom podrkom treba da se dostigne u
podruju u kojem se planira dodatna podrka;
3. operacionalizovan opis podrke kroz niz pojedinanih aktivnosti i njihov redosled u vaspitnoj grupi
i na asovima u odeljenju, kao i opis i raspored rada izvan grupe, odnosno odeljenja kada je to
potrebno;
4. posebne standarde postignuda i prilagoene standarde za pojedine aktivnosti u predkolskoj
ustanovi, te predmete u koli, odnosno ishode tih aktivnosti koje kroz postupan proces dovode do
cilja dodatne podrke;
5. lica koja de pruati podrku tokom realizacije pojedinanih planiranih aktivnosti;
6. vremenski raspored, trajanje i uestalost za svaku meru podrke u toku planiranih aktivnosti.

Predlog za utvrivanje prava na IOP moe da pokrene struni tim za inkluzivno obrazovanje, a na
osnovu procene potreba koju moe da daje vaspita, nastavnik, struni saradnik ili roditelj deteta.
Ustanova pismenim putem obavetava roditelja, odnosno staratelja kada je pokrenut predlog za
utvrivanje prava na IOP. Izuzetno, ako roditelj, odnosno staratelj ne da saglasnost za izradu IOP-a, ni
nakon preduzetih mera od strane strunog saradnika, vaspitaa deteta, odnosno nastavnika uenika ili
strunog tima za inkluzivno obrazovanje, radi zatite deteta, primenjuje se individualizovani nain rada,
bez IOP- a.
IOP se izrauje prema obrazovnim potrebama deteta i moe da bude:
1. po prilagoenom programu u kome se precizno planira cilj pruanja podrke koja se odnosi na
prilagoavanje i obogadivanje prostora i uslova u kojima se ui, prilagoavanje metoda rada,
udbenika i nastavnih sredstava tokom obrazovno-vaspitnog procesa; aktivnosti i njihov raspored
kao i lica koja pruaju podrku;

2. po izmenjenom programu u kome se precizno planira prilagoavanje optih ishoda obrazovanja i

vaspitanja, prilagoavanje posebnih standarda postignuda uenika u odnosu na propisane i
prilagoavanje sadraja za jedan, vie ili za sve predmete.

Za donoenje IOP-a sa izmenjenim programom struni tim za inkluzivno obrazovanje pribavlja i

miljenje interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i
socijalnom podrkom detetu. Tim za pruanje dodatne podrke detetu izrauje IOP. Roditelj, odnosno
staratelj daje saglasnost za sprovoenje IOP-a. Struni tim za inkluzivno obrazovanje ustanove dostavlja
IOP pedagokom kolegijumu na usvajanje.
Ako primena IOP-a zahteva finansijska sredstva, ustanova upuduje pismeni zahtev interresornoj komisiji
za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu.
Izmena IOP-a vri se u skladu sa napretkom i razvojem deteta - ako postigne planirane rezultate pre
oekivanog roka ili ne postie oekivane rezultate, odnosno u drugim sluajevima kada nastanu
promene u ponaanju deteta i njegovom okruenju.

Koji su oblici tretmana dece sa autizmom?

Tretman osoba sa autizmom je najede veoma intenzivan i sveobuhvatan poduhvat koji ukljuuje itavu
porodicu deteta i tim strunjaka. Pojedini programi se odvijaju u vaem domu i mogu da ukljuuju ili
profesionalne strunjake i obuene terapeute ili mogu obezbediti obuku za vas kako biste i sami bili
terapeut za svoje dete, pod nadzorom strunog lica. Pojedini programi se izvravaju u specijalizovanim
centrima, kolama ili predkolskim ustanovama. Nije neobino da porodice odaberu da kombinuju vie
od jedne vrste tretmana.
Izrazi tretman i terapija mogu se koristiti ravnopravno. Za tretman ili terapiju se ponekad koristi i
izraz intervencija.
U ovom odeljku prirunika obezbedili smo pregled mnogih razliitih vrsta tretmana za autizam. Opisi bi
trebalo da vam obezbede osnovne informacije. Va pedijatar, razvojni pedijatar ili socijalni radnik koji se
specijalizovao za tretman dece sa autizmom mogu vam pomodi da odredite prioritete terapija na osnovu
sveobuhvatne ocene vaeg deteta. Nakon to svedete spisak odgovarajudih terapija za vae dete,
eledete da pronaete detaljnije informacije pre nego to u potpunosti prihvatite neku od njih. Za veliki
broj dece, autizam se komplikuje medicinskim i biolokim problemima, odnosno simptomima koji nisu
iskljuivo vezani za autizam. Deci sa drugim poremedajima, kao to su poremedaj govora, apraksija,
epileptini napadi, stomani problemi i sl. moda de biti neophodne neke od istih terapija.
Primeri tretmana su Terapija govora i jezikih sposobnosti, Radna terapija ili tretman neurologa ili
gastroenterologa. Iz tog razloga, na ovom mestu smo ukljuuili informacije kojima se objanjavaju
tretmani za centralne simptome autizma i tretmani za vezane simptome i bioloka i medicinska stanja.
Intenzivni tretmani za centralne simptome autizma bave se socijalnim, komunikacionim i bihejvioralnim
problemima koji su sr autizma. Tretman vezanih simptoma se bavi izazovima koji se najede vezuju za
autizam, ali koji nisu vezani iskljuivo za sam poremedaj. Ukoliko vae dete ima bioloke ili medicinske
probleme, kao to su alergije, intolerancija na hranu, gastrointestinalni problemi ili poremedaji sna, i njih
de biti neophodno tretirati. Programi tretmana mogu da kombinuju tretmane i centralnih i vezanih
simptoma. Program tretmana za vae dete zaviside od njegovih potreba i prednosti. Neke od terapija
mogu se koristiti u sprezi. Na primer, ukoliko se iskljue medicinski uzroci za poremedaj sna, moe se
koristiti bihejvioralna intervencija kako bi se reio problem. Radna terapija ili terapija govora i jezikih
sposobnosti esto se integrie u jedan od intezivnijih programa terapije opisanih na ovom mestu kao
terapija centralnih simptoma. Velikom broju dece koristi to to vie terapija primaju u istom formatu
uenja. Intervencije mogu da ukljuuju vreme provedeno u razvojnom programu, govorno-jeziku
terapiju, radnu terapiju, intervenciju jedan-na-jedan ili u malim grupama, kao i intervenciju koju vri
roditelj.

Terapije ukljuuju irok dijapazon alata, usluga i metoda poduavanja koje moete da odaberete kako bi
svom detetu omogudili da dostigne svoj puni potencijal.
Za decu kolskog uzrasta terapija se moe pruati tokom kolskog dana, a ukoliko je neophodno, moe se
obezbediti i dodatna terapija van kolskog dana. Vrsta usluga (npr. Terapija govora i jezikih
sposobnosti), trajanje usluge (npr. 45 minuta), uestalost usluge (npr. 3 dana nedeljno), kao i mesto (u
koli) bide obezbeeni kao deo Pojedinanog programa obrazovanja za vae dete.
Mnoge terapeutske metode koje su na ovom mestu opisane veoma su sloene i zahtevade vae dodatno
istraivanje pre nego to ponete. Kad god je to mogude, posmatrajte kako se terapija primenjuje.
Razgovarajte sa iskusnim roditeljima i budite sigurni da temeljno razumete ta je sve ukljueno pre nego
to ponete sa bilo kojom terapijom za vae dete.

Tretman kljunih simptoma autizma

Najvedi broj porodica koristi jednu vrstu intenzivne intervencije koja najbolje ispunjava potrebe njihovog
deteta i njihov stil odgajanja dece. Intenzivne intervencije koje se navode u ovom tekstu zahtevaju
vieasovnu nedeljnu terapiju i bave se bihejvioralnim, razvojnim, odnosno obrazovnim ciljevima.
Posebno su razvijene za tretiranje autizma. Tokom terapije moe biti neophodno ponovno razmatranje
najboljih metoda za vae dete.
Terapije se ne primenjuju uvek u istom obliku. Pojedini terapeuti koji prvenstveno rade sa jednom
vrstom terapije esto koriste uspene tehnike iz drugih vrsta.
Pre nego to ponemo sa opisivanjem raspoloivih terapija, pomae ako se udaljimo i pogledamo iru
sliku. Iako su istraivanja i iskustva razotkrila mnoge misterije koje okruuju autizam, to je i dalje sloen
poremedaj koji na svako dete utie na razliite naine. Meutim, mnoga deca sa autizmom doivela su
neverovatne promene uz pravi spoj terapija i intervencija. Najvedi broj roditelja bi najvie voleo da
pronae lek za svoje dete, ili terapiju koja bi uklonila sve simptome i probleme koji mu oteavaju ivot.
Kao to se problemi vaeg deteta ne mogu saeti u jednoj rei, tako se ne mogu ni reavati jednom
terapijom. Za svaki od problema mora se uspostaviti odgovarajuda terapija. Nijedna terapija po sebi ne
funkcionie za svako dete. Ono to deluje kod jednog deteta, moda nede kod drugog. Ono to za jedno
dete deluje neko vreme, moda de u nekom trenutku prestati da deluje. Za odreene terapije postoje
istraivanja koja dokazuju njihovu efikasnost, a za druge ne postoje. Vetina, iskustvo i stil terapeuta od
kljune su vanosti za delotvornost intervencije.
Pre nego to odaberete intervenciju, bide neophodno ispitati ta se za svaku od terapija tvrdi da postie,
kako biste razumeli mogude rizike i koristi za vae dete. Isprva, sve ove tehnike, izmeu ostalog ABA, VB,
PRT, DTT, ESDM, mogu da izgledaju kao budkuri od skradenica. Pored toga, primena navedenih terapija
u Srbiji je tek u povoju. Moda ste sada zbunjeni, ali iznenadidete se koliko dete brzo poeti teno da
koristite terminologiju terapija za autizam.
Takoe bi trebalo da posetite pedijatra za vie informacija, kako biste pouzdano mogli da nainite
informisane odluke dok svodite spisak raspoloivih opcija.
Bihejvioralnu analizu je prvi opisao B. F. Skiner tokom tridesetih godina dvadesetog veka. Moda ste uili
o Skineru i instrumentalnom uslovljavanju na asovima biologije u srednjoj koli. Principi i metodi
bihejvioralne analize esto su uspeno primenjivani kako bi se kod osoba sa i bez invaliditeta razvio irok
dijapazon vetina.

1. Analiza terapijskih procedura u upotrebi u

Srbiji
ta je Obuka i obrazovanje autistine i srodno
komunikaciono ometene dece
Obuka i obrazovanje autistine i srodno komunikaciono ometene dece (Training and Education of
Autistic and Related Communication Handicapped Children TEACCH) predstavlja program specijalnog
obrazovanja koji je razvio Dr Erik opler sa kolegama na Univerzitetu Severna Karolina tokom ranih
sedamdesetih godina prolog veka. TEACCH pristup intervencijama se naziva strukturisano
poduavanje, zasnovano na onome to se u TEACCH naziva kultura autizma. Kultura autizma se
odnosi na relativne prednosti i tekode koje dele osobe sa autizmom, a koje su od znaaja za nain na
koji ue. Strukturisano poduavanje je osmiljeno tako da koristi relativne prednosti i preference za
vizuelnu obradu informacija, uzimajudi u obzir prepoznate tekode. Deca sa autizmom se ocenjuju kako
bi se utvrdile vetine koje se javljaju, i potom se rad usmerava na unapreenje tih vetina. Kod
strukturisanog poduavanja se za svakog uenika razvija individualni plan, kojim se stvara izuzetno
strukturisano okruenje kako bi pojedinac mogao da mapira svoje aktivnosti. Fiziko i socijalno okruenje
se organizuje koridenjem vizuelnih elemenata kako bi dete lake moglo da predvidi i razume dnevne
aktivnosti i na njih odgovara na prigodan nain. Vizuelni elementi se koriste da bi se pojedinani zadaci
uinili razumljivijim.

Kako izgleda TEACCH?

TEACCH programi se najede sprovode u okruenju uionice. Programi u domu zasnovani na TEACCH
programu takoe postoje i ponekad se koriste u sprezi sa TEACCH programom u uionici. Roditelji rade
sa strunjacima i koterapeutima za svoju decu kako bi se nastavilo sa sprovoenjem tehnika TEACCH i u
kudi.

Ko prua TEACCH?
TEACCH program je dostupan u TEACCH centrima u Severnoj Karolini, kao i kroz psihologe, specijalne
edukatore, terapeute govora i druge terapeute koji su obueni u TEACCH metodi irom zemlje.
Za vie informacija o TEACCH programu posetite:
TEACCH Autizam program
www.TEACCH.com

ta je Socijalna komunikacija/Emocionalna
regulacija?
Obrazovni model Socijalne komunikacije/Emocionalne regulacije/transakcione podrke (Social
Communication/Emotional Regulation) razvili su Dr Beri Prizant, Dr Ejmi Vederbi, Emili Rubin i Ejmi
Loren. Socijalna komunikacija koristi elemente drugih pristupa kao to su Primenjena bihejvioralna
analiza (Applied Behavioural Analysis - ABA) - u formi Tretmana kljunih odgovora (Pivotal Response
treatment PRT), TEACCH programi, Floortime model i Intervencija razvoja odnosa (Relationship
Development Intervention RDI). Model socijalne komunikacije se razlikuje od usmerenja
tradicionalnih ABA programa time to promovie komunikaciju koju zapoinje dete u svakodnevnim
aktivnostima. Kroz socijalnu komunikaciju se najvie nastoji pomodi detetu sa autizmom da postigne
autentian napredak, to se definie kao sposobnost uenja i spontane primene funkcionalnih i
relevantnih vetina u nizu okruenja i sa razliitim partnerima. Ovaj model oznaava usmerenje na:

razvoj spontane, funkcionalne komunikacije, emocionalnog izraza i sigurnih odnosa sa

poverenjem ka deci i odraslima;

emocionalnu regulaciju razvoj sposobnosti da se odri regulisano emocijalno stanje kako bi se

nosili sa svakodnevnim stresom, kao i da bi ostali raspoloivi za uenje i interakciju.

Kako izgleda sesija socijalne komunikacije?

Model socijalne komunikacije nastoji da, koliko god je to mogude, deca ue sa drugom decom i od druge
dece koja pruaju valjane socijalne i jezike modele u inkluzivnom okruenju. Socijalna komunikacija se
sprovodi koristedi transakcione elemente koje uspostavlja tim, kao to su prilagoeno okruenje, kao i
elemente za olakano uenje, kao to su rasporedi ili vizuelni sistemi organizacije.

Ko prua podrku socijalnoj komunikaciji?

Socijalna komunikacija se najede sprovodi u kolskom okruenju i prua ga specijalni edukator ili
terapeut za govor koji je obuen za socijalnu komunikaciju.
Gde mogu da pronaem vie informacija o socijalnoj komunikaciji?
www.SCERTS.com
Beri Prizant
www.BarryPrizant.com

Tretman za bioloke i medicinske smetnje

vezane za autizam
Slededi odeljak ovog prirunika pokriva niz usluga koje se esto nazivaju vezane usluge. Te usluge
predstavljaju terapije koje se bave simptomima esto vezanim za autizam, ali koje nisu specifine samo
za taj poremedaj.

Terapija govora i jezika

Terapija govora i jezika obuhvata vie tehnika i bavi se nizom problema dece sa autizmom. Na primer,
pojedine osobe sa autizmom ne mogu da govore, dok drugi jako vole da govore. Moda teko razumeju
informacije ili se mue kako bi se izrazili. Terapija govora i jezika osmiljena je kako bi se koordinisala
mehanika govora i znaenja i socijalna vrednost jezika. Program terapije govora i jezika poinje od
individualne ocene koju vri patolog govora i jezika. Terapija se potom moe vriti jedan-na-jedan, u
manjoj grupi, ili u okruenju uionice. Terapija moe da ima razliite ciljeve za razliitu decu. U zavisnosti
od verbalnih sposobnosti pojedinca, cilj moe biti da se ovlada govornim jezikom, ili da se naue znaci ili
gestovi za komunikaciju. Cilj je da se pojedincu pomogne da naui korisnu i funkcionalnu komunikaciju.
Terapiju govora i jezika pruaju patolozi za govor i jezik, odnosno logopedi specijalizovani za decu sa
autizmom. Najvedi broj intenzivnih programa terapije bavi se i terapijom govora i jezika.

Radna terapija
Radna terapija spaja kognitivne, fizike i motorne vetine. Radna terapija pojedincu omoguduje da
stekne nezavisnost i da potpunije uestvuje u ivotu. Za dete sa autizmom, usmerenje moe biti
odgovarajuda igra, uenje, kao i osnovne ivotne vetine. Radni terapeut de oceniti razvoj deteta,
psiholoke, socijalne, kao i faktore okruenja koji mogu biti ukljueni. Terapeut de potom pripremiti
strategije i taktike za uenje kljunih zadataka koji se mogu vebati kod kude, u koli ili u drugim
okruenjima. Radna terapija se najede prua u poluasovnim ili jednoasovnim sesijama zavisno od
potreba deteta. Ciljevi programa radne terapije mogu ukljuivati samostalno oblaenje, ishranu, linu
higijenu i koridenje toaleta, kao i poboljane socijalne, fine motorne i sposobnosti vizuelne percepcije.
Radnu terapiju pruaju sertifikovani radni terapeuti.

ulna integracija
ulna integracija je terapija usmerena na utvrivanje poremedaja u nainu na koji mozak pojedinca
obrauje pokrete, dodir, mirise, prizore i zvuke, i pomae da se ti ulni nadraaji obrauju na
produktivniji nain. Ponekad se koristi zasebno, ali esto predstavlja deo programa radne terapije.
Veruje se da ulna integracija ne poduava vetine vieg nivoa, ved unapreuje sposobnosti obrade
ulnih nadraaja, to omoguduje detetu da lake usvaja sposobnosti vieg nivoa. Terapija ulne
integracije moe se koristiti da bi se vae dete umirilo, pojaalo eljeno ponaanje ili da mu se pomogne
sa prelazom izmeu aktivnosti. Terapeuti poinju od individualnog pregleda da bi se utvrdilo na ta je
vae dete osetljivo. Terapeut potom planira individualni program za dete, usklaujudi ulnu stimulaciju
sa fizikim kretanjem, kako bi se unapredio nain na koji mozak obrauje i organizuje ulne informacije.

Terapija ulne integracije esto zahteva opremu kao to su ljuljake, trampoline ili tobogani. Terapiju
ulne integracije pruaju sertifkovani radni i fizikalni terapeuti.

Fizikalna terapija
Fizikalna terapija je usmerena na probleme sa kretanjem koji uzrokuju ogranienu funkcionalnost. Deca
sa autizmom esto se susredu sa problemima sa motornim vetinama, kao to su sedenje, hodanje,
tranje ili skakanje. Fizikalna terapija moe da se bavi slabim tonusom miida, ravnoteom i
koordinacijom. Fizikalni terapeut ocenjuje nivo razvoja i sposobnosti deteta. Nakon to utvrdi
individualne izazove deteta, fizikalni terapeut osmiljava aktivnosti koje ciljaju te oblasti. Fizikalna
terapija moe da ukljuuje potpomognuto kretanje, razne oblike vebi, kao i ortopedsku opremu.
Fizikalnu terapiju obino prua sertifikovani fizikalni terapeut, kroz poluasovne ili jednoasovne sesije
ija se uestalost utvruje na osnovu potreba deteta.

Socijalne vetine
Pojedinci sa autizmom imaju velikih tekoda sa socijalnim interakcijama. Tokom poslednjih godina,
obuka socijalnih vetina, kako pojedinana, tako i u okruenju vrnjakih grupa, postala je veoma est
tretman za suoavanje sa ovim izazovom. Socijalne vetine koje se ue tokom asova obuke kredu se od
jednostavnih vetina kao to je kontakt oima, do sloenijih vetina kao to je pozivanje vrnjaka na igru.
Studije su pokazale da ta vrsta programa intervencije u znaajnoj meri moe da unapredi razvoj
socijalnih vetina. Iako trening socijalnih vetina nije zvanini ili sertifikovani oblik terapije, socijalni
radnici, terapeuti govora i psiholozi esto se u najvedoj meri usredsreuju na unapreenje tih vetina
kako kod dece, tako i odraslih osoba sa autizmom. Osim toga, roditelji, lanovi porodice i drugi staratelji
mogu nauiti delotvorne naine za redovno pospeivanje socijalnih vetina voljenih osoba sa autizmom,
kako unutar, tako i van doma.

Sistem komunikacije putem razmene slika

Sistem komunikacije putem razmene slika (Picture Exchange Communications System PECS) je sistem
uenja koji omoguduje deci sa sa malo ili nimalo verbalnih sposobnosti komuniciraju koridenjem slika.
PECS sistem moe da se koristi u domu, u uionici ili u nizu drugih okruenja. Terapeut, nastavnik ili
roditelj pomae detetu da izgradi renik, kao i da izrazi elje, opservacije ili osedanja kroz konzistentnu
upotrebu slika. Program PECS poinje tako to se dete ui da razmeni sliku za predmet. Kasnije se
pojedincu pokazuje kako da razlikuje slike i simbole i da ih koristi za oblikovanje reenica. Iako je PECS
zasnovan na vizuelnim sredstvima, verbalno pojaavanje predstavlja vanu komponentu za podsticanje
verbalne komunikacije. Standardne PECS slike se mogu kupiti kao deo prirunika, a slike prikupiti i iz
fotografija, novina, asopisa ili drugih knjiga.

Terapija zvune integracije

Terapije zvune integracije, koja se ponekad naziva i Zvuna terapija, ponekad se koristi kod tretiranja
dece sa potekodama u obradi zvunih informacija ili osetljivosti na zvuke. Prilikom tretmana u ovoj
terapiji pacijent u vie prilika slua elektronski izmenjenu muziku putem slualica. Postoje razliite
metode za terapiju zvune integracije, ukljuujudi Tomatisovu i Berardovu metodu. Iako postoje pojedini

izvetaji o poboljanju procesa obrade zvuka kao rezultat ove terapije, ne postoje valjane studije kojima
bi se dokazala delotvornost, niti preporuila upotreba.

Dijeta bez glutena i kazeina

Mnoge su porodice dece sa autizmom, zainteresovane za dijetalne ili prehrambene intervencije koje bi
mogle da pomognu u reavanju pojednih simptoma. Izdvojeni izvetaji ukazuju na to da uklanjanje
glutena (proteina koji se nalazi u jemu, rai i itu, kao i u ovsu, kroz unakrsno zapraivanje) i kazeina
(proteina koji se nalazi u mlenim proizvodima) iz ishrane pojedinca moe da pomogne u smanjenju
simptoma autizma, jer pojedina deca drugaije apsorbuju proteine. Deca koja imaju koristi od ove dijete
ispoljavaju fizike i bihejvioralne simptome kada unose gluten ili kazein, a ne alergijsku reakciju. Iako jo
uvek nema dovoljno naunih studija kako bi se podrala delotvornost ove dijete za smanjenje simptoma
autizma, mnoge porodice navode kako je uklanjanje glutena i kazeina iz ishrane pomoglo u regulisanju
stolice, spavanja, navika, kao i doprinelo optem napretku njihove dece. Poto ne postoje konkretni
laboratorijski testovi kojima bi se moglo utvrditi koja de deca imati koristi od intervencije u ishrani,
mnoge porodice pokuavaju sa ovom dijetom, uz paljivo posmatranje kako porodice, tako i tima za
intervenciju.
Porodice koje odlue da isprobaju ogranienja ishrane moraju da se uz konsultacije sa pedijatrom i
nutricionistom uvere kako da se njihovo dete na odgovarajud nain hrani. Mleni proizvodi su najedi
izvor kalcijuma i vitamina D za mlau decu. Mnoga mlaa deca zavise od mlenih proizvoda za
uravnoteen, redovan unos proteina. Alternativni izvori tih prehrambenih elemenata zahtevaju zamenu
prehrambenih proizvoda i pida, pri emu je neophodno pratiti sastav hrane. Zamena proizvoda bez
glutena zahteva panju usmerenu na opti sadraj vlakana i vitamina u dijeti deteta. Vitaminski dodaci
mogu da imaju i prednosti i neeljene efekte. Za zdravu primenu ovakve dijete, preporuuju se
konsultacije sa nutricionistom ili lekarom. To naroito moe da vai za decu koja su izbirljiva u ishrani.

A druge medicinske intervencije?

Trenutno nastojite da uinite sve to moete da biste pomogli svom detetu. Mnogi roditelji u vaem
poloaju isprobavaju nove tretmane, ak i one za koje jo uvek nije nauno dokazano da deluju. Nada
koju imate za izleenje vaeg deteta tera vas ak i na neproverene tretmane. Vano je da se prisetite da,
kao to je svako dete sa autizmom drugaije, drugaiji je i odziv na tretmane. Moe vam pomodi
prikupljanje informacija o terapiji koju elite da probate, razgovor sa pedijatrom, kao i sa lanovima tima
za intervenciju, kako biste razmotrili potencijalne rizike/koristi i uspostavili merljive rezultate, kao i
podatke za poreenje. Ukoliko porazgovarate sa roditeljima starije dece sa autizmom, oni de vam dati
itav niz terapija i biomedicinskih intervencija za koje se tokom proteklih godina tvrdilo da predstavljaju
lek za autizam. Neke od njih su moda pomogle malom broju dece. Ipak, nakon dodatnih istraivanja, ni
jedna od njih se nije pokazala kao lek za ogromnu vedinu. Znamo da je velikom broju dece bolje nakon
intenzivne bihejvioralne terapije. Postoji znatan broj naunih dokaza za ovu teoriju. Ima smisla
usredsrediti se na to da vae dete ukljuite u intenzivan bihejvioralni program pre nego to razmotrite
druge intervencije.

Postoji li lek?
Da li je mogud oporavak? Moda ste uli za decu koja su se oporavila od autizma. Iako su sluajevi
relativno retki, procenjuje se da priblino 10 % dece izgubi dijagnozu autizma. Faktori koji predviaju
koja deca gube dijagnozu nepoznati su. Deca koju isprva dijagnostikuju sa autizmom, a koja izgube tu
dijagnozu, esto imaju kasnije tekode u oblastima hiperaktivnosti, anksioznosti i depresije. Oporavak od
autizma se najede pominje u sprezi sa intenzivnom ranom intervencijom, ali se ne zna koliko ili koja
vrsta intervencije najbolje deluje, ili da li se oporavak moe vezati za intervenciju. Takoe ste moda uli
za decu koja dostignu status najboljeg ishoda, to znai da imaju normalne rezultate na testovima za
koeficijent inteligencije, jezik, adaptivno funkcionisanje, u koli, kao i na testovima linosti, ali imaju
blae simptome na pojedinim testovima linosti ili dijagnostikim testovima. Nedavne epidemioloke
studije su pokazale da priblino 60 % dece sa autizmom imaju koeficijent inteligencije iznad 70 do 8.
godine ivota (70 je granica za kanjenje u razvoju). U ovom trenutku ne postoji pouzdan nain za
predvianje koja de deca imati najbolje ishode. Bez leka, pa ak ni precizne prognoze za bududnost vaeg
deteta, nemojte se plaiti da verujete u pun potencijal svog deteta. Sva deca sa autizmom imade koristi
od intervencije. Svi de postidi veoma znaajan napredak.

2.Terapijske procedure u upotrebi u svetu:

ta je Primenjena bihejvioralna analiza
Jo od ranih ezdesetih godina dvadesetog veka, Primenjenu bihejvioralnu analizu (Applied Behavioural
Analysis ABA) su koristile stotine terapeuta kako bi poduavale komunikacijske, socijalne, akademske,
radne vetine i vetine neophodne za svakodnevni ivot u zajednici, igre, kao i da smanje pojavu
problematinih ponaanja kod osoba sa autizmom. Objavljena su brojna istraivanja koja prikazuju kako
je ABA delotvorna u unapreenju ishoda za decu, naroito po pitanju kognitivnih i jezikih sposobnosti.
Tokom proteklih nekoliko decenija, javili su se razliiti modeli koridenja ABA, i svi koriste bihejvioralno
poduavanje. Svi koriste strategije zasnovane na Skinerovom radu. esto je teko razumeti ABA dok ne
vidite kako funkcionie. Moda de vam biti od pomodi ukoliko navedemo zajednike take za sve
raznolike ABA metode. ABA metode koriste slededi trostepeni proces za poduavanje:

Prethodnica verbalni ili fiziki stimulans kao to je naredba ili zahtev. Moe poticati iz
okruenja, od druge osobe ili iz samog subjekta;

Rezultantno ponaanje odziv ili nedostatak odziva subjekta (u ovom sluaju deteta) na
prethodnicu;

Posledica zavisi od ponaanjai moe da ukljuuje pozitivno pojaavanje eljenog ponaanja ili
nepostojanje reakcije za neispravne odzive. ABA nastoji da poduava novim vetinama i
smanjuje problematino ponaanje. Najvedi broj ABA programa je izuzetno strukturisan.

Usmerene vetine i ponaanja zasnovani su na uspostavljenom planu i programu. Svaka vetina

se razlae na manje korake i poduava koridenjem podsetnika, koji se postepeno uklanjaju
savladavanjem koraka. Detetu se daje vie prilika da naui i veba svaki od koraka u nizu
okruenja. Svaki put kada dete postigne eljeni rezultat, dobija pozitivno potkrepljenje, kao to
je verbalna pohvala, ili neto drugo to dete doivljava izuzetno motiviudim, kao to je
bombona. ABA programi esto ukljuuju podrku za decu u kolskom okruenju sa pomodnikom
koji radi jedan-na-jedan sa ciljem sistematinog prenosa vetina na tipino kolsko okruenje.
Vetine se razlau na savladive delide i nadograuju tako da dete naui da ui u prirodnom
okruenju. Potpomognuta igra sa vrnjacima esto je deo intervencije. Uspeh se meri
neposrednim posmatranjem i kroz prikupljanje i analizu podataka to su sve kljuni elementi
ABA. Ukoliko dete ne napreduje na zadovoljavajud nain, tretman se prilagoava.
Jedan od tipova ABA intervencije je Poduavanje putem diskretnih pokuaja (Discrete Trial Teaching
DTT, esto se naziva i tradicionalna ABA, ili Lovasov model, po zaetniku Dr Ivaru Lovasu). DTT
ukljuuje poduavanje pojedinanih vetina koridenjem nekoliko ponovljenih pokuaja i potkrepljenja
koji mogu i ne moraju biti sutinski vezani za vetinu koja se poduava.

Ko prua tradicionalnu ABA terapiju ili DTT?

Sertifikovani bihejvioralni analitiar specijalizovan za autizam pie, sprovodi i prati pojedinani program
deteta. Pojedinani terapeuti, koji se esto nazivaju treneri (ne moraju biti sertifikovani) radide
neposredno i svakodnevno sa detetom.

Kako izgleda tipina ABA terapijska sesija?

Sesije najede traju dva do tri sata, sastoje se od kratkih perioda strukturisanog vremena posvedenog
odreenom zadatku i najede traju tri do pet minuta. Pauze od 10 do 15 minuta se esto prave na kraju
svakog punog sata. Slobodna igra i pauze se koriste za usputno poduavanje ili vebanje vetina u novom
okruenju. Ukoliko se ispravno izvodi, ABA intervencija za autizam nije unapred definisan paket
programa ili vebi koje se mogu primeniti na bilo koga. Upravo suprotno, svaki aspekt intervencije
prilagoava se vetinama, potrebama, interesovanjima, naklonostima i porodinoj situaciji svakog od
polaznika. Zbog toga ABA program za jednog polaznika moe izgledati neto drugaije u odnosu na
program za drugog polaznika. ABA program se takoe menja kako se menjaju potrebe i funkcionisanje
samog polaznika.

Koji je intenzitet najveeg broja ABA programa?

Izmeu 25 i 40 asova nedeljno. Porodicama se takoe preporuuje da koriste ABA principe tokom
svakodnevnog ivota.
Za vie informacija o ABA posetite
Meunarodni savez za bihejvioralnu analizu
www.ABAinternational.org

Odbor za sertifikaciju bihejvioralnih analitiara

www.BACB.com
U Srbiji, tanije u Niu, struno osoblje trenutno pohaa edukaciju za primenu ABA terapije i oekuje se
da bude uskoro dostupna.

Koja je razlika izmeu Tradicionalne ABA i drugih intervencija

koje ukljuuju ABA, kao to je Verbalno ponaanje, Tretman
kljunih odziva i Denverski model sa ranim poetkom?
Verbalno ponaanje i Tretman kljunih odziva koriste pojedine metode ABA, ali naglaavaju druge
elemente i tehnike. Sve te metode koriste trostepeni proces naveden u prethodnom tekstu.

ta je Tretman kljunih odgovora?

Tretman kljunih odziva (Pivotal Response Treatment PRT) razvili su Dr Robert L Kegel, Dr Lin Kern
Kegel i Dr Lora rajbmen na Univerzitetu Kalifornija u Santa Barbari. Tretman kljunih odziva se ranije
nazivao Paradigma prirodnog jezika (Natural Language Paradigm NLP), razvijan od sedamdesetih
godina dvadesetog veka. Predstavlja bihejvioralni model intervencije zasnovane na principima ABA.
PRT se koristi za poduavanje jezika, smanjenje naruavajudih/samostimulativnih ponaanja, kao i za
poboljanje socijalne, komunikacione i akademske vetine fokusiranjem na kljuna ponaanja koja utiu
na irok niz ponaanja. Najvanija kljuna ponaanja su motivacija i zapoinjanje komunikacije sa
drugima. Cilj PRT jeste da se proizvedu pozitivne promene u kljunim ponaanjima, to vodi ka
poboljanim komunikacionim sposobnostima, vetinama igre, socijalnim ponaanjima i vetini deteta da
prati sopstveno ponaanje. Za razliku od Poduavanja putem diskretnih pokuaja (Discrete Trial Teaching
- DTT), koje cilja pojedinana ponaanja, na osnovu uspostavljenog plana i programa, PRT je usmeren na
dete. Motivacione strategije se koriste to je ede mogude tokom itave intervencije. One ukljuuju
razliite zadatke, obnavljanje savladanih zadataka kako bi se osiguralo da dete zadrava usvojene
vetine, nagrade za pokuaje i koridenje neposrednog i prirodnog potkrepljivanja. Dete igra kljunu
ulogu u odreivanju aktivnosti i predmeta koji de se koristiti u PRT radu. Na primer, pokuaji deteta da
ostvari funkcionalnu komunikaciju nagrauju se potkrepljivanjem vezanim za detetovo nastojanje da
komunicira (npr. ukoliko dete pokua da zatrai plianu igraku, dete dobija plianu igraku).

Ko prua PRT?
Pojedini psiholozi, specijalni edukatori, terapeuti za govor i drugi terapeuti obueni su za PRT. Kegelov
centar za autizam nudi program sertifikacije za PRT.

Kako izgleda tipina sesija PRT terapije?

Svaki od programa se prilagoava kako bi ispunio ciljeve i potrebe vaeg deteta i uklopio se u porodinu
rutinu. Sesija najede ukljuuje est segmenata tokom kojih se ciljaju jezik, igra i socijane vetine u

strukturisanim i nestrukturisanim formatima. Sesije se menjaju kako bi se prilagodile naprednijim

ciljevima i promenjenim potrebama tokom razvoja deteta.

Koji je intenzitet PRT programa?

PRT programi najede ukljuuju 25 ili vie asova nedeljno. Svi koji su ukljueni u ivot deteta
konzistentno koriste PRT metode u svakom segmentu ivota deteta. PRT se opisuje i kao stil ivota koga
usvaja pogoena porodica.
Gde mogu da pronaem vie informacija o PRT?
UCSB, Kegelov centar za autizam
www.education.UCSB.edu/autism
UCSD, Program za istraivanje autizma
http://psy3.ucsd.edu/~autism/prttraining.html

ta je Verbalno ponaanje?
Jo jedan bihejvioralni metod terapije (zasnovan na principima ABA) sa drugaijim pristupom usvajanju i
funkciji jezika jeste terapija Verbalnog ponaanja (Verbal Behaviour - VB). U svojoj knjizi iz 1957. godine,
Verbalno ponaanje, B.F. Skiner (videti prethodni odeljak o ABA) izneo je funkcionalnu analizu jezika.
Opisao je sve delove jezika kao sistema. Verbalno ponaanje koristi Skinerovu analizu kao osnovu za
poduavanje jezika i uobliavanje ponaanja.
Skinerova teorija ukazuje da se celokupan jezik moe grupisati u skup jedinica, koje je nazivao
operantima. Svaki od operanata koje je utvrdio slui nekoj drugoj funkciji. Naveo je ehoike, mande, takte
i intraverbale kao najvanije meu operantima. Funkcija manda jeste da se zahteva ili dobije ono to se
eli. Na primer, dete naui da izgovori re kolaid kako bi dobilo kolaid. Kada se detetu da kolaid, re
se pojaava i bide ponovo upotrebljena u istom kontekstu. U VB programu, dete se poduava da zatrai
kolaid na bilo koji nain na koji ume (govorom, jezikom znakova itd.) Ukoliko dete moe da ponovi
postupak, bide motivisano da to i uini kako bi dobilo eljeni predmet. Operant za oznaavanje predmeta
se naziva takt. Na primer, dete izgovara re kolaid kada vidi sliku i time opisuje predmet. U VB se vie
vanosti daje mandima nego taktima, kroz teoriju da je koridenje jezika vanije od poznavanja
jezika. Intraverbal opisuje jezik razgovora, odnosno socijalni jezik. Intraverbali omogudavaju deci da
razgovaraju o neemu to nije tu. Na primer, dete zavrava reenicu Peem... sa intraverbalnom
dopunom kolaide. Intraverbali takoe ukljuuju odgovore na pitanja druge osobe, najede odgovore
na jedno od novinarskih pitanja (Ko? ta? Kada? Gde? Zato?). Intraverbali se uvrduju socijalnim
potkrepljivanjem.
VB i klasina ABA koriste sline bihejvioralne formate za rad sa decom. VB je izraen kako bi se dete
motivisalo da naui jezik kroz razvoj veze izmeu rei i njenog znaenja. VB se moe koristiti kao
produetak komunikacionog odeljka ABA programa.

Ko prua VB?
VB terapiju pruaju psiholozi obueni za VB, specijalni edukatori, terapeuti za govor i drugi terapeuti.

Koji je intenzitet najveeg broja VB programa?

VB programi najede ukljuuju 30 ili vie asova nedeljno redovne terapije. Porodicama se preporuuje
da koriste principe VB u svakodnevnom ivotu.
Za vie informacija o VB posetite
Kembrid centar za bihejvioralne studije
www.behavior.org/vb

ta je Denverski model sa ranim poetkom?

Denverski model sa ranim poetkom (Early Start Denver Model ESDM) je razvojni program intervencije
zasnovan na odnosima, koji koristi tehnike poduavanja u skladu sa primenjenom bihejvioralnom
analizom (ABA). Ciljevi su da se gaje socijalna postignuda komunikativna, kognitivna i jezika kod
mlae dece sa autizmom, kao i da se svede atipino ponaanje vezano za autizam. ESDM program
odgovara deci sa autizmom ili simptomima autizma ved od 12 meseci ivota, a tokom predkolskog
doba. Sadraj intervencije za svako dete nastaje kroz ocenu koja koristi sveobuhvatni spisak plana i
ESDM programa koji pokriva sve oblasti ranog razvoja: kognitivne vetine, jezik, socijalno ponaanje,
imitaciju, fine i grube motorne vetine, vetine samopomodi i prilagodljivo ponaanje. Odrasle osobe
koje pruaju ESDM program usmeravaju se na ponaanja vezana za privlaenje i zadravanje panje
deteta, gajedi motivaciju za socijalnu interakciju kroz rutine koje dete voli, koristedi zajednike aktivnosti
i igre kao sredstvo tretmana, razvijajudi neverbalnu i verbalnu komunikaciju, imitaciju i zajedniku
panju, kao i koristedi reciprone, naizmenine razmene u sklopu zajednikih rutina aktivnosti kako bi se
gajilo socijalno uenje. Kliniko ispitivanje koje je finansirao Savezni zdravstveni institut (National
Institute of Health), pokazalo je kako je ESDM delotvoran u razvoju koeficijenta inteligencije, jezikih i
socijalnih vetina, kao i za adaptivno ponaanje, ukoliko se primenjuje najmanje godinu dana.

Ko prua ESDM?
ESDM mogu da pruaju bihejvioralni analitiari obueni za ESDM program, specijalni edukatori, terapeuti
za govor i drugi terapeuti. Takoe je mogude obuiti roditelje da koriste ESDM strategije.

Koji je intenzitet najveeg broja ESDM programa?

ESDM programi najede ukljuuju 20-25 ili vie asova nedeljno redovne terapije. Porodicama se
preporuuje da koriste strategije ESDM u svakodnevnom ivotu.

Kako izgleda tipina ESDM sesija?

ESDM je osmiljen da u izuzetnoj meri dre panju dece i pruaju im zadovoljstvo, dok se vetinama
sistematski poduavaju u okviru prirodne interakcije zasnovane na igri. Pojedine vetine se poduavaju

na podu, tokom interaktivne igre, dok se druge poduavaju za stolom i usmerene su na strukturisanije
aktivnosti. Kako dete razvija socijalne vetine, vrnjaci, odnosno brada i sestre se ukljuuju u terapijske
sesije da bi se razvili vrnjaki odnosi. ESDM je mogude pruati u domu, u klinikom okruenju, ili u
razvojnom predkolskom, odnosno okruenju namenjenom za razvoj od roenja do trede godine ivota.
Za vie informacija o ESDM:
ESDM prirunik: Roders, SJ i Doson,D (2009). Igra i ukljuenost u ranom autizmu: Denverski model sa
ranim poetkom. Njujork: Gilford.
Spisak plana i programa za ESDM: Roders, SJ i Doson, D (2009) Spisak plana i programa za ESDM.
Informacije o obuci za ESDM model mogu se pronadi na slededoj Internet strani:
www.ucdmc.ucdavis.edu/edsl/edsm/training.html

ta je Floortime (DIR)?
Floortime (bukvalno Vreme na podu) predstavlja specifinu terapeutsku tehniku zasnovanu na Odnosu
zasnovanom na razvojnim individualnim razlikama (Developmental Individual Difference Relationship
DIR) koji je tokom osamdesetih godina dvadesetog veka razvio Dr Stenli Grinspen. Premisa koja lei iza
Floortime modela jeste da odrasla osoba moe da pomogne detetu da proiri krug komunikacije time to
se sa njime susrede na detetovom nivou razvoja i radi na njegovim prednostima. Terapija se esto
ukljuuje u aktivnosti igre na podu. Cilj Floortime metode jeste da se pomogne detetu da dostigne est
miljokaza razvoja koji doprinose emocionalnom i intelektualnom razvoju.

samoregulacija i interesovanje za svet

intimnost, odnosno posebna ljubav ka svetu ljudskih odnosa

dvosmerna komunikacija

sloena komunikacija

emocionalne ideje

emocionalno razmiljanje

Kod Floortime metode terapeut ili roditelj radi sa detetom na nivou na kojem se dete oseda udobno u
tom trenutku, ulazi u aktivnosti deteta i prati smer rada na koji dete ukazuje. Roditelj se upuduje kako da
pokrene dete ka sve sloenijim interakcijama, to je proces poznat kao otvaranje i zatvaranje krugova
komunikacije.
Floortime ne razdvaja usmerenje na govor, motorne ili kognitivne vetine, ved se bavi tim oblastima kroz
sintetizovano naglaavanje emocionalnog razvoja. Intervencija se naziva Floortime zbog toga to se
roditelj sputa na pod sa detetom kako bi se bavio njime na detetovom nivou. Floortime se posmatra
kao alternativa za i ponekad se primenjuje u kombinaciji sa ABA terapijama.

Ko prua Floortime?
Roditelji i staratelji se obuavaju da primenjuju ovaj pristup. Psiholozi obueni za Floortime, specijalni
edukatori, terapeuti za govor i radni terapeuti takoe mogu da koriste tehnike metode Floortime.

Kako izgleda tipina Floortime terapijska sesija?

U sluaju Floortime terapije roditelj ili terapeut se pridruuje aktivnostima deteta i puta dete da vodi.
Roditelj ili terapeut potom ukljuuje dete u sve sloenije interakcije. Tokom predkolskog programa,
Floortime ukljuuje integraciju sa vrnjacima koji se tipino razvijaju.

Koji je intenzitet najveeg broja Floortime programa?

Floortime se obino primenjuje u okruenju sa slabijim stimulansima, izmeu dva do pet sati dnevno.
Porodicama se preporuuje da koriste Floortime principe tokom svakodnevnog ivota.
Za vie informacija o Floortime pristupu, posetite:
Floortime Fondaciju
www.Floortime.org
Stenli Grinspen
www.StanleyGreenspan.com
Interdisciplinarni savet za poremedaje u razvoju i uenju
www.ICDL.com

ta je Intervencija razvoja odnosa?

Poput drugih terapija opisanih u ovom priruniku, Intervencija razvoja odnosa (Relationship
Development Intervention RDI) je sistem izmene ponaanja kroz pozitivno potkrepljivanje. RDI je razvio
Dr Stiven Gatstin kao tretman koji se oslanja na roditelje, uz koridenje dinamike inteligencije. Cilj RDI je
da se unapredi dugoroni kvalitet ivota pojedinaca sa autizmom tako to im se pomae da unaprede
socijalne vetine, prilagodljivost i samosvest. est ciljeva RDI su:

emocionalno referenciranje: sposobnost koridenja emocionalnog sistema povratne sprege

kako bi se uilo iz subjektivnih iskustava drugih;

socijalna koordinacija: sposobnost opaanja i neprestanog regulisanja sopstvenog ponaanja

kako bi se uestvovalo u spontanim odnosima ukljuujudi saradnju i razmenu osedanja;

deklarativni jezik: sposobnost koridenja jezika i neverbalne komunikacije kako bi se izrazila

radoznalost, pozvali drugi na interakciju, podelila zapaanja ili osedanja i koordinisale aktivnosti
sa drugima;

fleksibilno razmiljanje: sposobnost brzog prilagoavanja, izmene strategija i promene planova

na osnovu izmenjenih okolnosti;

relaciona obrada informacija: sposobnost izvlaenja znaenja na osnovu ireg konteksta;

reavanje problema koji nemaju ispravna i pogrena reenja;

predvianje i retrospekcija: sposobnost analize ranijih iskustava i predvianja mogudih bududih

scenarija na produktivan nain.

Program ukljuuje sistematski pristup radu na igradnji motivacionih vetina i vetina poduavanja,
usmeren na aktuelni nivo razvojnog funkcionisanja deteta. Deca poinju sa radom u okruenju jedan-najedan sa roditeljem. Kada su spremna, pridruuju se vrnjaku na slinom nivou razvoja odnosa kako bi
formirali dijadu. Postepeno se u grupu dodaje jo dece, a povedava se i broj okruenja u kojima deca
vebaju, kako bi se detetu pomoglo da oformi i odrava odnose u razliitim kontekstima.

Ko prua RDI?
Roditelji, nastavnici i drugi strunjaci mogu se obuiti da pruaju RDI. Roditelji mogu da biraju da rade
zajedno sa RDI-sertifikovanim konsultantom. RDI je u izvesnoj meri jedinstven zato to je osmiljen da ga
sprovode roditelji. Roditelji ue program kroz seminare za obuku, knjige i druge materijale i mogu da
sarauju sa RDI-sertifikovanim konsultantnom. Pojedine specijalizovane kole nude RDI u okruenju
privatnih kola.

Kako izgleda tipina sesija RDI terapije?

Prilikom RDI, roditelj ili terapeut koristi sveobuhvatan skup razvojno odgovarajudih postepenih ciljeva u
situacijama iz svakodnevnog ivota, zasnovanim na razliitim nivoima, odnosno stadijumima
sposobnosti. Govorni jezik moe biti ogranien kako bi se podstakao kontakt oima i neverbalna
komunikacija. RDI se takoe moe pruati u okruenju specijalizovane kole.

Koji je intenzitet najveeg broja RDI programa?

Porodice najede koriste RDI principe u svakodnevnom ivotu. Svaka de porodica odluivati na osnovu
sopstvenog deteta.
Gde mogu da pronaem jo informacija o RDI?
Centar za veze
www.RDIconnect.com

Kako da odaberem pravu intervenciju?

Slededa dva lanka mogu vam obezbediti korisne informacije dok birate metode terapije za svoje dete.
Umanjite stres aktivno upranjavajudi pravu intervenciju

Iz knjige Dr Lin Kern Kegel i Kler Lazebnik, Prevazidi autizam

Zastraujude je kada morate da dovodite potencijal svog deteta u pitanje, ali najbolji nain za
prevazilaenje strahova jeste kroz produktivnu intervenciju. Prvi korak jeste da se informiete.
Razgovarajte sa ljudima kojima verujete roditeljima koji su ved proli kroz sve to, strunjacima u toj
oblasti, lekarima koje poznajete i tako dalje. Postoji mnotvo jednokratnih procedura koje
zloupotrebljavaju rastresene roditelje koji bi uinili bilo ta za svoje dete. Proverite da li su intervencije
koje koristite nauno utemeljene i dobro dokumentovane. Proverite da li su testirane na velikom broju
dece sa autizmom i da li su ih ponovili drugi strunjaci i klinike. Takoe, uverite se da razumete njihova
ogranienja pojedine intervencije funkcioniu samo na malom broju simptoma ili maloj podgrupi dece
sa autizmom. Ukoliko dete troiti vreme i novac na intervencije, informiite se o stepenu promena koje
mogu da donesu.

Razumeti stil uenja vaeg deteta

Iz knjige Da li moje dete ima autizam?, Dr Vendi Stoun i Dr Tereze Foj Dideronimo
Pronalaenje pravog programa intervencije poinje sa razumevanjem stila uenja vaeg deteta koji se u
velikoj meri razlikuje od stila uenja druge dece. Verovatno to razumete poto ste sigurno pokuali da
vae dete sa autizmom nauite da mahne u znak pozdrava kao to ste uili i drugu decu odnosno,
prikazujudi im tu aktivnost, uz dodatne rei kao to su mahni pa-pa, pa ak i pomerajudi mu ruku da
pokaete ta treba da se radi. Meutim, kada taj pristup nije proradio, verovatno ste pomislili kako vam
je dete tvrdoglavo ili odbija da sarauje. Napokon, poduavate ga jednostavnim vetinama na nain koji
je jako dobro funkcionisao sa ostalom decom. Meutim, u stvarnosti, vae dete nije nevaljalo; ono samo
ima drugaiji stil uenja od druge dece. Ta razlika u stilovima uenja nije oigledna samo kada
pokuavate da uite decu sa autizmom; takoe je oigledna i u nainu na koji ue (ili ne ue) sami.
Postoji niz stvari koje deca bez autizma ue bez napora, bez da ih neko tome poduava, ali koje deca sa
autizmom ne pokupe tako lako. Na primer, mlaa deca bez autizma nekako naue, bez da im se izriito
pokae, kako da koriste gest pokazivanja kako bi vam dala do znanja ta ele ili gde ele da pogledate.
Ue da prate va prst ili pogled kako bi shvatili ta gledate ili ta vas je zainteresovalo. Sama shvataju
kako da koriste kontakt oima ili izraze lica kako bi prenela svoja osedanja kao i da razumeju znaenje
vaih izraza lica ili boje glasa. Socijalno-komunikativna ponaanja i vetine kao to su navedene
jednostavno nisu tako prirodne za decu sa autizmom i esto je neophodno izriito ih nauiti tome.

Saraujte sa terapeutom
Iz knjige Prevazidi autizam, Dr Lin Kern Kegel i Kler LaZebnik
Postoje brojni dokazi koji pokazuju kako su deca sa autizmom uspenija kada im roditelji aktivno
uestvuju u intervenciji i kada se programi koordiniu. Pronaite programe koji vas podstiu da
uestvujete trebalo bi da uite sve procedure i da koordiniete program vaeg deteta u svim
okruenjima. Ne moete to da inite ukoliko vas iskljuuju. Ukoliko vam terapeut kae kako ne moete da
posmatrate sesije ili kako vam dete bolje napreduje kada niste prisutni, to predstavlja ZNAK ZA UZBUNU.
Terapeut moe da zatrai nekoliko sesija nasamo kako bi razvio odnos sa detetom, ali vie od toga nema
smisla i terapeut mora u potpunosti da komunicira sa vama kako biste u svakom trenutku znali tano ta
se deava. Ukoliko vam lekar kae kako nede dokumentovati nikakve promene, zabrinite se jedini nain
da ocenite da li program tretmana funkcionie jeste da se analiziraju promene u vaem detetu. Takoe,
budite oprezni sa terapeutima koji vam kau kako rade na vezi roditelj-dete i da de popravljanje vae
veze sa detetom poboljati njegovo ili njeno ponaanje. Drugim reima, ukoliko vas terapeut iskljuuje,
krivi ili koristi tehnike koje nemaju merljive ishode, trebalo bi da potraite drugog terapeuta ili agenciju.

Kako da terapija funkcionie za itavu porodicu

Iz knjige Prevazidi autizam, Dr Lin Kern Kegel i Kler LaZebnik,
Uvek budite sigurni da ste odabrali intervencionistu koji de posmatrati lanove porodice kao lanove tima
i koji de vas ukljuiti u odreivanje krajnjih ciljeva vae dete mora da naui vetine koje de pomodi da
porodica funkcionie, da se uklopi u stil ivota i da moe da se uklopi u vae kulturne i religijske okvire.
Na primer, lekar moe da smatra da je vano raditi na upotrebi telefona, iako porodica smatra da je
obuka za koridenje toaleta mnogo vaniji i hitniji cilj. Oba cilja mogu biti valjana, ali porodica mora da
odlui koji ima vii prioritet. Isto tako, studije su pokazale da su porodice od kojih se zahteva da sprovode
intervencije u obliku neprestanih vebi pod vedim stresom, nego kada se u svakodnevne porodine rutine
ukljue manje rigidne intervencije. Podjednako je vano kako porodica funkcionie kao celina i kako
napreduje dete sa specijalnim potrebama, te je vaa odgovornost da radite na uspehu na oba fronta.
Nain na koji porodica funkcionie kao celina je podjednako vaan kao i napredak deteta sa specijalnim
potrebama.

Deset stvari koje bi svako dete sa autizmom

elelo da vi znate
Elen Notbom
Ponekad deluje kao da je jedino to je predvidivo u itavoj stvari zapravo nepredvidivost. Jedina
ustaljena osobina neustaljenost. Nema nikakve sumnje da autizam zbunjuje ak i one koji su itav ivot
proveli okrueni njime. Dete koje ivi sa autizmom moe da izgleda normalno, ali njegovo ili njeno
ponaanje moe biti nedokuivo i, jednostavno, nezgodno. Autizam su ranije smatrali neizleivim
poremedajem, ali to vienje nestaje, narueno saznanjima i razumevanjem koje se produbljuje u svakom
trenutku. Svakoga dana nam pojedinci sa autizmom pokazuju da mogu da prevaziu, nadoknade i na
drugi nain upravljaju mnogim od najizazovnijih karakteristika autizma. Ukoliko osobe sa kojima se naa
deca susredu informiemo o najosnovnijim elementima autizma, to de u ogromnoj meri uticati na
njihovu sposobnost da se razvijaju ka produktivnom, nezavisnom zrelom dobu. Autizam predstavlja
izuzetno sloen poremedaj, ali za potrebe ovog lanka moemo da svedemo njegove mnogobrojne
karakteristike na etiri osnovne oblasti: izazovi u obradi ulnih nadraaja, kanjenje i problemi sa
govorom/jezikom, neshvatljive vetine socijalne interakcije i sveopte pitanje samopouzdanja deteta.
Iako veliki broj dece deli ta etiri elementa, imajte na umu injenicu da je autizam spektar poremedaja
ne postoji dvoje (niti desetoro ili dvadesetoro) dece sa autizmom koja su u potpunosti ista. Svako de se
dete nalaziti na razliitoj taki spektra. Podjednako je vano i to to de svaki roditelj, uitelj i staratelj biti
na razliitoj taki spektra. Bez obzira da li je u pitanju dete ili odrasla osoba, svako od njih poseduje
jedinstven skup potreba.
Sledi deset stvar koje bi svako dete sa autizmom elelo da vi znate:
Ja sam pre svega dete. Imam autizam. Nisam prvenstveno autistino. Moj autizam je samo jedan deo
mog celokupnog bida. Ne definie me kao osobu. Da li ste vi osoba sa mislima, osedanjima i brojnim
vetinama, ili ste samo debeli (gojazni), kratkovidi (nosite naoare) ili smotani (nekoordinisani, loi u
sportu)? To su moda prve stvari koje du primetiti kada vas upoznam, ali one nisu sve to vi jeste. Kao
odrasla osoba, vi imate odreen stepen kontrole nad time kako se predstavljate. Ukoliko elite da
istaknete jednu odreenu osobinu, znate kako to da uradite. Kao dete, ja se jo uvek razvijam. Ni vi ni ja
jo uvek ne znamo za ta sam sve sposobno. Ako me definiete na osnovu jedne osobine, time rizikujete
da pred mene postavite oekivanja koja su preniska. Ako osetim da ne verujete da ja to mogu, moj
prirodni odgovor de biti: Zato da pokuavam?
Moja ulna percepcija je poremedena. ulni nadraaji su moda deo autizma koji je najtee razumeti, ali
verovatno predstavljaju njegov najvaniji element. To znai da obini prizori, zvuci, mirisi, ukusi i dodiri iz
svakodnevnog ivota koje vi moda ni ne primedujete meni mogu biti veoma bolni. Samo okruenje u
kojem moram da ivim esto mi deluje neprijateljski nastrojeno. Moda vama izgledam povueno ili

mrzovoljno, ali zaista, samo pokuavam da se zatitim. Evo zato jednostavan odlazak u prodavnicu
moe za mene da bude pakao: sluh mi je moda preosetljiv. Desetine ljudi priaju u isto vreme. Sa
zvunika se ore reklame sa najnovijim popustima. Muzika cvili posvuda. Kase pite i kaljucaju, mlin za
kafu drlja. Noevi za meso skie, bebe vrite, kolica kripe, fluorescentna svetla zuje. Moj mozak ne moe
da obradi sve te ulazne informacije i dolazi do preopteredenja! Moda mi je njuh preosetljiv. Izloena
riba nije ba najsveija, tip koji stoji pored nas se danas nije istuirao, na delikatesu dele uzorke kobasica,
beba u redu ispred nas je ukakala pelene, razbijenu teglu krastavaca u tredoj gondoli iste amonijakom...
ne mogu sve to da razvrstam. Strahovito mi je muka. Zbog toga to sam vizuelno usmeren (vie o tome u
daljem tekstu), vid moe da bude prvo ulo koje se preoptereti. Fluorescentno svetlo ne samo to je
prejako, ved i zuji i bruji. Prostorija kao da pulsira i od toga me bole oi. Pulsirajude svetlo odbija se od
svega oko mene i krivi sve to vidim prostor kao da se neprestano krede. Prozori bljete, ima previe
stvari i ne mogu da se usredsredim (za ta moda kompenzujem suenjem vidnog polja), na tavanici se
kredu ventilatori, sva ta tela se neprestano guraju. Sve to utie na moja vestibularna i proprioceptivna
ula i sad vie ne mogu ni da odredim gde mi se sopstveno telo nalazi u prostoru.
Molim vas da razlikujete nedu (biram da neto ne uradim) i ne mogu (nisam u stanju). Receptivni i
izraajni jezik i renik za mene mogu da predstavljaju ogroman izazov. Nije da ne sluam ta mi govorite.
Jednostavno vas ne razumem. Kada me pozovete sa druge strane prostorije, ja ujem: *&^%$#@, Bili.
#$%^&^%$&*....... Umesto toga, obratite mi se neposredno, jednostavnim reima: Molim te da stavi
knjigu na sto, Bili. Vreme je za ruak. Time mi govorite ta elite da uradim i ta de se sledede dogoditi.
Sada mi je mnogo lake da posluam.
Razmiljam vrlo konkretno. To znai da jezik tumaim krajnje bukvalno. Veoma me zbunjuje kada mi
kaete Koi, majstore! kada zapravo elite da mi kaete Molim te da prestane da tri. Nemojte mi
redi da du neto da uradim k'o od ale kad se uopte ne alimo, ved elite da mi kaete da de ovo biti
neto to de lako uraditi. Kada mi kaete kako je Dejmi zapalio kudi, ja vidim deaka koji se igra sa
ibicama. Molim vas da mi jednostavno kaete Dejmi je otiao kudi. Idiomi, igre reima, nijanse,
nagovetaji, dvostruka znaenja, metafore, aluzije i sarkazam ne mogu da razumem.
Molim vas da budete strpljivi sa mojim ogranienim renikom. Teko mi je da vam kaem ta mi je
potrebno kada ne znam rei kojima se opisuje ono to osedam. Moda sam gladan, frustriran, uplaen ili
zbunjen, ali u ovom trenutku te rei nisam u stanju da izrazim. Pazite na govor tela, povlaenje,
uznemirenost i druge znake da neto nije u redu. Ponekad, pak, postoji i suprotna strana medalje:
moda zvuim kao mali profesor ili filmska zvezda, recitujem rei ili itave razgovore koji daleko
premauju moje godine razvoja. To su poruke koje sam zapamtio iz okruenja kako bih nadomestio
probleme sa jezikom, zato to znam da se od mene oekuje da neto kaem kada mi se neko obrati.
Moda su to iseci iz knjiga, sa televizije, iz govora drugih ljudi. To se zove eholalija. Nije obavezno da
razumem kontekst ili izraze koje koristim. Znam samo da nakon toga ne moram da smiljam odgovor.
Zbog toga to mi je jezik toliko teak, veoma sam vizuelno orijentisan. Molim vas da mi pokaete kako
neto da uradim, umesto to mi samo govorite. I molim vas da budete spremni da mi pokaete vie puta.
Veliki broj istovetnih ponavljanja mi pomae da nauim. Grafiki raspored mi izuzetno mnogo pomae da
proem kroz ceo dan. Kao i va raspored asova, pomae mi da prevaziem stres koji nastaje kada

moram da se setim ta je sledede, omoguduje mi da lako prelazim sa jedne aktivnosti na drugu i pomae
mi da upravljam svojim vremenom i ispunim vaa oekivanja. Potreba za grafikim rasporedom nede
nestati dok budem odrastao, ali nivo predstavljanja moe da se menja. Pre nego to nauim da itam,
potreban mi je grafiki raspored sa fotografijama ili jednostavnim crteima. Kako budem rastao, moda
demo predi na kombinaciju rei i slika, a jo kasnije i iskljuivo na rei.
Molim vas da se usredsredite i da radite na onome to mogu da uinim, a ne na onome to ne mogu.
Kao i svako drugo ljudsko bide, ne mogu da uim u okruenju u kojem mi se neprestano daje do znanja
da nisam dovoljno dobar i da me je neophodno popraviti. Pokuaj da radim neto novo u okruenju u
kojem du zbog toga skoro sigurno biti kritikovan, ma koliko konstruktivno, postade neto to du
izbegavati. Traite moje prednosti i nadi dete ih. Postoji vie od jednog pravog naina kako se vedina
stvari moe uraditi.
Molim vas da mi pomognete sa drutvenim odnosima. Moda izgleda kao da ne elim da se igram sa
ostalom decom na igralitu, ali ponekad jednostavno ne znam kako da otponem razgovor ili da se
prikljuim igri. Ukoliko drugu decu podstaknete da me pozovu da im se pridruim u fudbalu ili koarci,
moda du im se radosno pridruiti. Najbolje funkcioniem u strukturisanim aktivnostima igre koje imaju
jasan poetak i kraj. Ne znam kako da itam izraze lica, govor tela i osedanja drugih, tako da cenim
neprestanu obuku po pitanju ispravnih reakcija u drutvu. Na primer, ako se smejem kada Emili padne sa
tobogana, ne mislim da je to smeno. Jednostavno ne znam koja je prava reakcija. Nauite me da kaem
Da li si dobro?
Pokuajte da utvrdite ta okida moje krahove. Nervni slom, krah, inadenje ili kako god da to elite da
nazovete, za mene su mnogo straniji nego za vas. Javljaju se zbog toga to mi je neko od ula
preopteredeno. Ako moete da otkrijete zbog ega se javljaju, moemo ih spreiti. Vodite beleke za
vreme, okruenje, ljude, aktivnosti. Moda de se pojaviti nekakav obrazac. Pokuajte da zapamtite da je
ponaanje oblik komunikacije. To vam moe dati do znanja, ak i kad moje rei to ne mogu, kako
doivljavam neto to se deava u mom okruenju. Roditelji, imajte na umu i sledede: ponaanje koje se
ponavlja moe da ima medicinski uzrok. Alergije i osetljivost na hranu, poremedaj sna i problemi sa
organima varenja mogu da imaju korenite uticaje na ponaanje.
Volite me bezuslovno. Zaboravite misli kao to su samo kada bi... i zato ne moe da... Ni vi niste
ispunili sva oekivanja koja su vai roditelji imali za vas i ne biste voleli kada bi vas na to neprestano
podsedali. Nisam birao/birala da imam autizam. Zapamtite da se autizam deava meni, a ne vama. Bez
vae podrke, moje anse za uspeno, samodovoljno zrelo doba veoma su male. Uz vau podrku i
vostvo, mogudnosti su mnogo vede nego to moda mislite. Obedavam da to i zavreujem.
I napokon, tri rei: strpljenje, strpljenje, strpljenje. Radite na tome da moj autizam posmatrate kao
drugaiju sposobnost, a ne kao nesposobnost. Prevaziite to to vidite kao ogranienja i pogledajte ta
mi je autizam podario. Moda zaista nisam dobar sa kontaktom oima ili u daskanju, ali da li ste primetili
da ne laem, ne varam u igrama, ne ogovaram ostalu decu i ne sudim o drugim ljudima? Isto tako je
tano da moda nedu biti slededi Majkl Dordan. Meutim, uz panju na sitne detalje i kapacitet za
izuzetnu usredsreenost, moda du biti slededi Ajntajn. Ili Mocart. Ili Van Gog. I oni su imali autizam.

Lek za Alchajmerovu bolest, odgovor na pitanje ivota na drugim planetama kakva jo postignuda dece
sa autizmom, dece kao to sam ja, lee pred nama? Sve to mogu da postanem nede se desiti bez vas
kao mog temelja. Zastupajte me, budite moj prijatelj i videdemo dokle mogu da stignem.
2005 Elen Notbom

Razliitim porodicama odgovaraju razliite knjige i Internet stranice. Sledi spisak

odreenih izvora koji su preporuili pojedini roditelji. Za celovitiji spisak knjiga i
Internet strana, kao i asopisa, proizvoda i DVD, posetite nau biblioteku resursa
na Internet strani organizacije Autism Speaks: www.AutismSpeaks.org

Domaa literatura
Autizam
S. Bojanin, I. Milaid, M. Selakovid, izdanje 1997
Autizam danas
S. Bojanin, N. Glumbid, D. Pljeo, izdanje 2002
Aspergov sindrom ili visokofunkcionalni autizam
I. Milaid, izdanje 2004
Odrasle osobe sa autizmom
N.Glumbid, izdanje 2006
Autizam dijagnostika i tretman
I. Milaid, izdanje 2008
Vodi za roditelje dece kojoj je potrebna dodatna podrka u oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene
zatite
B. Janjid, K. Beker, N. Milojevid, izdanje 2010
Moj sin Stefan
S. Lazarevid, izdanje 2010

Strana literatura
Books 1001 Great Ideas for Teaching and Raising Children with Autism Spectrum Disorder
Veronica Zysk, Ellen Notbohm (Izdava: Future Horizons; 1. izdanje, 2004)
A Parents Guide to Asperger Syndrome & High-Functioning Autism
Sally Ozonoff, Ph.D., Geraldine Dawson, Ph.D., James McPartland (Izdava: The Guildford Press; 1.
izdanje, 2002)
Activity Schedules for Children with Autism: Teaching Independent Behavior
Lynn E., McClannahan, Ph.D. and Patricia J. Krantz, PhD, (Izdava: Woodbine House; 1. izdanje, 1999)
The Autism Sourcebook
Karen Siff Exkorn (Izdava: Collins; 1. izdanje, 2006)
Autism Spectrum Disorders: The Complete Guide
Chantal Sicile-Kira (Izdava: Vermilion, 2003)
Changing the Course of Autism: A Scientific Approach for Parents and Physicians
Brian Jepson, M.D. & Jane Johnson (Izdava: Sentient Publications; 1. Izdanje 2007)
Children with Autism: A Parents Guide
Michael D. Powers (Izdava: Woodbine House; 2. pod-izdanje, 2000)
Could it be Autism? A Parents Guide to the First Signs and Next Steps
Nancy Wiseman (Izdava: Broadway; 1. izdanje, 2006)
Does my Child Have Autism? A Parents Guide to Early Detection and Intervention in Autism Spectrum
Disorders
Wendy L. Stone, Ph.D. & Theresa Foy Digeronimo, MED (Izdava: Jossey-Bass; 1. izdanje, 2006)
Facing Autism: Giving Parents Reasons for Hope and Guidance for Help
Lynn M. Hamilton (Izdava: WaterBrook Press; 1. izdanje, 2000)
Let Me Hear Your Voice
Catherine Maurice (Izdava: Ballantine Books, 1994)
Look Me in the Eye: My Life with Asperger's

John Elder Robinson (Izdava: Three Rivers Press, 2008)

Making Peace with Autism: One Family's Story of Struggle, Discovery, and Unexpected Gifts
Susan Senator (Izdava: Trumpeter, 2006)
Not My Boy!: A Father, A Son, and One Family's Journey with Autism
Rodney Peete (Izdava: Hyperion, 2010)
Nourishing Hope
Julie Matthews (www.NourishingHope.com)
Overcoming Autism: Finding the Answers, Strategies, and Hope That Can Transform a Childs Life
Lynn Kern Koegel, PhD & Claire LaZebnik (Izdava: Penguin /Non-Classics, 2005)
Playing, Laughing, and Learning with Children on the Autism Spectrum: A Practical Resource of Play Ideas
for Parents and Caregivers
Julia Moor (Izdava: Jessica Kingsley Publishers; 1. izdanje, 2002)
Play and engagement in early autism: The Early Start Denver Model
Sally Rogers, PhD & Geraldine Dawson, PhD. (Izdava: New York: Guilford Publishing, 2009)
A Practical Guide to Autism: What Every Parent, Family Member, and Teacher Needs to Know
Fred R. Volkmar & Lisa A. Wiesner (Izdava: Wiley, 2009)
Siblings of Children with Autism: A Guide for Families
Sandra L. Harris, PhD & Beth A. Glasberg, Ph.D. (Izdava: Woodbine House, 1994)
Special Diets for Special People: Understanding and Implementing a Gluten-Free and Casien-Free Diet to
Aid in the Treatment of Autism and Related Developmental Disorders
Lisa S. Lewis (Izdava: Future Horizons, 2005)
Strange Son
Portia Iverson (Izdava: Riverhead Trade, 2007)
Ten Things Every Child with Autism Wishes You
Ellen Notbohm (Izdava: Future Horizons, 2005)
The Complete Guide to Aspergers Syndrome

Tony Attwood (Izdava: Jessica Kingsley Publishers, 2008)

There's a Boy in Here
Judy Barron & Sean Barron (Izdava: Future Horizons, 2002)
Thinking in Pictures, Expanded Edition: My Life with Autism
Temple Grandin (Izdava: Vintage, 2006)
The Out-of- Sync Child
Carol Kranowitz (izdava: Perigee Trade, 2006)
Understanding Autism For Dummies
Stephen Shore & Linda G. Rastelli (Izdava: For Dummies, 2006)
You're Going to Love This Kid!: Teaching Students With Autism in the Inclusive Classroom
Paula Kluth (izdava: Brookes Publishing Company, 2003)

Knjige za decu
Everybody is Different: A Book for Young People who have Brothers or Sisters with Autism
Fiona Bleach (Namenjeno za uzrast: 4-8 godina, Izdava: Autism Asperger Publishing Company, 2002)
The Autism Acceptance Book, Being a Friend to Someone with Autism
Ellen Sabin (Namenjeno za uzrast: 9-12 godina, Izdava: Watering Can 38 Press; 1. izdanje, 2006)

Internet stranice
Autism Research Institute
www.Autism.com
Autism Speaks
www.AutismSpeaks.org
Autism Society of America
www.Autism-Society.org

First Signs
www.FirstSigns.org
Interactive Autism Network
www.ianproject.org
National Autism Association
www.NationalAutismAssociation.org
Organization for Autism Research
www.ResearchAutism.org
RethinkAutism
www.rethinkautism.com
The HollyRod Foundation
www.hollyrod.org
Unlocking Autism
www.UnlockingAutism.org

Nedeljni raspored za
narednih 100 dana
Navedene aktivnosti i organizacija vremena je
preporuka organizacije Autizm spiks i treba je
prilagoditi naim lokalnim uslovima i
mogudnostima.

Organizujte se
Prvo to bi trebalo da uradite jeste da se
organizujete. Ved u ovom trenutku verovatno
ste prikupili mnotvo dokumentacije o vaem
detetu i autizmu uopte. Organizovanje
informacija i podataka koje prikupite za vae
dete vaan je deo upravljanja njegovim ili
njenim tretmanom i napretkom. Ukoliko
uspostavite jednostavan sistem, bide vam
mnogo lake u bududnosti. Bilo bi zgodno da
navratite do knjiare kako biste kupili
registratore, kartice, sveske sa spiralnim
povezom, papir za beleke ili novinarske
belenice i olovke.

Registratori
Mnogi su roditelji utvrdili kako su registratori
odlian alat u svoenju planine dokumenata na
prihvatljiviju meru. Moda dete organizovati
informacije po temi ili po godinama. U svakom
sluaju, sledi spisak stavki koje dete verovatno
uvek eleti da imate na dohvat ruke:

Kontakti
Odeljak za terapeute, staratelje i ostale

Rasporedi
Odeljak za raspored terapije, datume poetka i
zavretka programa, rokove

Dijagnoza
Odeljak za medicinsku dokumentaciju i lekove

Terapija
Odeljak za govornu, radnu terapiju, SI itd. (moe
biti neophodno vie odeljaka ili uvoenje
pododeljaka)

Pojedinani porodini plan usluga

Odeljak za IFSP vaeg deteta i vezane dokumente
(za decu mlau od tri godine ivota)

Individualni obrazovni plan

Odeljak za IOP vaeg deteta i vezane dokumente
(za decu stariju od tri godine ivota)

Priloili smo primer kontakt liste, evidencije

telefonskih razgovora i nedeljni planer u ovom
paketu, kako biste ih mogli iskopirati i koristiti
po potrebi. Takoe dete moda eleti da
rezimirate napredak vaeg deteta tokom
terapije i u koli kroz naslovne kartice za svaki
od odeljaka; primeri kartica za rezimiranje
ukljueni su u odeljak sa resursima.

Koridenje nedeljnog planera

Vremenski okvir i lista zaduenja menjade se u
odnosu na simptome vaeg deteta, njegov
uzrast, mesto gde ivite i dotadanja
postignuda.
ak i ako sve to drite po kontrolom, moe prodi
neko vreme pre nego to dete biti u mogudnosti
da pristupite dodatnim pregledima i uslugama
koje su vaem detetu neophodne.

Ponite odmah.

1. nedelja
Zavrite sa pregledima
Ukoliko vae dete nije prolo kroz celokupan niz
pregleda, zakaite preostale neophodne
preglede (videti odeljak Pribavljanje usluga u
daljem tekstu).

Pribavljanje usluga
Ukoliko vam je dete mlae od tri godine ivota,
poedete sa ranom intervencijom, najede kroz
Ministarstvo zdravlja vae drave. Ukoliko vae
dete ima tri godine ili vie, poedete sa lokalnim
kolskim okrugom. Nazovite ih kako biste
otpoeli proces pribavljanja usluga. Program
rane intervencije ili va kolski okrug moda de
eleti da sprovedu dodatne preglede vaeg
deteta (o sopstvenom troku). To moe da bude
dugotrajan i vremenski zahtevan proces, ali
moe biti koristan za utvrivanje usluga koje su
vaem detetu neophodne.

Vodite evidenciju telefonskih poziva

Odvojte neko vreme svakog dana da obavite
telefonske razgovore neophodne kako biste
zakazali preglede i otpoeli proces pribavljanja
usluga. Moe se desiti da postoji lista ekanja za
usluge i preglede, tako da bi trebalo da obavite
pozive to je pre mogude i potom ponovo
zovete po potrebi nemojte oklevati da se
upiete na vie spiskova kako biste ugrabili
najraniji mogudi termin. Nekima od strunjaka
koji pruaju usluge kroz ranu intervenciju ili
specijalno obrazovanje neophodan je odreen
broj dana kako bi zavrili sa pregledima ili poeli
sa pruanjem usluga.

Ukoliko imate kameru, ponite video

evidenciju
Isprobajte raznolika okruenja i prikaite irok
dijapazon ponaanja. Pribeleite i pozitivna i neba-pozitivna ponaanja kako biste, u
bududnosti, mogli da prepoznate gde se vae
dete nalazilo u datom trenutku. Pravite nove
snimke svaka tri mesecu u kudi, na terapiji, bilo
gde. Ti se video snimci mogu koristiti za
pradenje napretka vaeg deteta i pomau da se
vidi kakav je efekat odreena terapija ili
intervencija moda imala. Oznaite trake ili
diskove imenom vaeg deteta i datumom kada
su snimljeni.

2. nedelja
Pribavljanje podrke
Pronaite grupu za podrku ili roditeljamentora. Ukoliko je vae dete u koli, ispitajte
da li va okrug ima Udruenje specijalnih
edukatora, roditelja i uitelja koje odrava
neformalne sastanke i radi sa roditeljima.

Pribavljanje
aktivnosti)

usluga

(dodatne

Proverite kako napreduju usluge. Nastavite da

proveravate stanje na listama ekanja i u
raspoloivim programima.

Istraite opcije za tretmane

Ponite sa itanjem materijala, pridruite se
grupama na Internetu i postavljajte pitanja kroz
koja dete lake razumeti opcije za tretmane koje

vam stoje na raspolaganju i koje mogu da

odgovaraju vaem detetu i vaoj porodici

3. nedelja
Pribavljanje
usluga
dodatnih aktivnosti)

(nastavak

Proverite kako napreduju usluge. Nastavite da

proveravate stanje na listama ekanja i u
raspoloivim programima. Nastavite da koristite
evidenciju telefonskih razgovora kako biste
zabeleili datume kada ste kontaktirali s
pruaocima usluga i vodite evidenciju o tome
kada bi trebalo ponovo da ih pozovete.

Igrajte se sa vaim detetom

Igrajte se sa vaim detetom. Igra je veoma
vaan deo razvoja svakog deteta i predstavlja
kljuni element za uenje socijalizacije za dete
sa autizmom. Priloili smo vrlo koristan lanak,
Ideje za namensku igru Centra za autizam
Univerziteta Vaington, koji prikazuje kako
moete da ukljuite korisne aktivnosti u igru
ime de vae dete modi da ui.

Odvojte vreme za bradu i sestre

Autizam pogaa i bradu i sestre deteta sa
autizmom. Pokuajte da provedete neko vreme
razgovarajudi o njihovim osedanjima. Pokrenite
zajedno Muzej srede koji se sastoji od veselih
sedanja. Razgovor o tim trenucima moe ih
podsetiti da njihovi ivoti ukljuuju mnogo vie
od autizma.

4. nedelja
Sainite bezbednosni plan

Verovatno ste ved morali da prilagodite dom

zbog ponaanja ili potreba vaeg deteta.
Verovatno ste ved proitali deo ovog paketa
naslovljen Pravljenje sigurnosnog plana. Ukoliko
niste, odvojte neko vreme da pregledate va
dom i pronaete mogude probleme, a ponite i
da kontaktirate s lokalnim strunjacima za
sigurnost kako bi planirali budude izmene i
obezbedili sigurnost vaeg deteta.

Planirajte neko vreme bez deteta

Planirajte da provedete neko vreme dalje od
deteta. Vie dete pomodi vaoj porodici ako
brinete o sebi. ak i ako se radi o jednostavnoj
etnji nasamo, bide vam neophodan odmor
kako biste mogli da nastavite sa radom iste
glave.

Ideje za namenske igre

Iz Vodia za roditeljsku negu Centra za autizam Univerziteta Vaington

Imitacija: Predmeti i motorika

Pevajte pesme sa igrama prstiju, kao to su Gde je otilo ovo prase, Po'o zeka u umicu, Gde
zeka pije vodu, itd;
Koristite muzike instrumente: Hajde da sviramo, igrajte se imitacije, napravite muziku paradu,
usporite, ubrzajte, Pesma pradenja;
Figurice: talica sa ivotinjama, kolica itd;
Igra kockama: napravite iste strukture od kocki;
Slikanje i crtanje slinih slika, poteza, krugova, linija, takica;
Dramska igra: hranjenje beba, sipanje aja, vonja automobila ili voza po inama, zakucavanje
eksera, meanje tenosti.

Receptivno i ekspresivno oznaavanje

Ukljuite u aktivnosti oznaavanje razliitih predmeta:
Kuda (olja, kaika, tanjir, vrata);
Prodavnica (pomoranda, jabuka, banana);
Lutke (delovi tela, etka, odeda);
Selo (ivotinje, traktor);
Umetnost: boje, makaze, lepak, markeri, votane boje;
Knjige: pokazivanje i oznaavanje predmeta, slova, brojeva, oblika itd;
ulna tabla: smetanje razliitih boja ivotinja, oblika, veliina, zajednikih predmeta;
Park/igralite: tobogan, ljuljaka, lopta;
Plastelin: koristite plastelin u razliitim bojama, ablone u obliku ivotinja.

Receptivna uputstva

Pesme: Kad si sredan dlan o dlan, nogama o pod itd;

Vreme za idenje: odloiti smede, rasporediti stvari na policu;
Tokom aktivnosti traite stvari, Daj mi ____;
Zatraite od deteta da dohvati svoj kaput/ranac kada izlazi ili na kraju dana.

Uparivanje

Tombola;
Slagalice sa slikom;
Spajanje predmeta sa slikom se moe vriti kao aktivnost tokom igre (neka dete odabere sliku
krave dok se igra sa talom).

Traenje

Koristite motiviude stvari (npr. mehuride, sok, vozove) kako biste radili na traenju/komunikaciji;
Ljuljaka: saekajte sa guranjem dok to dete ne zatrai;
Vrata: saekajte sa otvaranjem dok to dete ne zatrai;
Ruak/grickalice: saekajte dok dete ne zatrai;
Umetnost: dete moe da zatrai ljokice, lepak, nalepnice, boju itd.

5. nedelja
Prekontroliite osiguranje
Ispitajte pokrivenost osiguranjem kako biste
videli da li i koje terapije su pokrivene
osiguranjem, kako bi ga na najbolji nain
iskoristili. Vae zdravstveno osiguranje moda
pokriva terapije ili usluge koje ne pokriva IOP
vaeg
deteta.
Moe
biti
neophodno
organizovanje odvojenog registratora za
dokumentaciju o osiguranju. Dokumentujte sve.

Upoznajte se sa zakonskim pravima

vaeg deteta
Upoznajte se sa pravima vaeg deteta.
Dostupan je irok niz informacija. Moda dete
otkriti kako vae dete ima pravo na usluge za
koje niste ni bili svesni ili ih niste razmatrali.

Uinite neto za sebe

Prevalili ste preko glave ceo mesec, i to moda
jedan od najteih meseci u vaem ivotu.
Potrudite se da malo povedete rauna o sebi.
Setite se ko ste bili pre dijagnoze. Provedite
neko vreme radedi neto to volite. Videdete da
vam to pomae da se lake suoite sa izazovima
koji lee pred vama. U vaem ivotu verovatno
ima prijatelja i lanova porodice koji bi voleli da
pomognu, ali moda ne znaju ta vam je
potrebno. Ne plaite se da zatraite pomod.

6. nedelja
Nastavite sa istraivanjem opcija za
tretmane
Nastavite da istraujete opcije za tretmane.
Ukoliko je mogude, posetite radionice ili
potraite dodatne informacije na Internetu.

Kontaktirajte s drugim roditeljima

Posetite grupu za podrku ili provedite neko
vreme sa roditeljem koji vam moe pomodi na
vaem putu. Mnogo dete nauiti, a ukoliko
provodite vreme sa ljudima koji znaju kroz ta
prolazite, to de vam pomodi da ostanete snani.

Pronaite nekoga da brine o detetu

Pronaite bebi-sitera. Potraite kvalifikovane
slube za uvanje dece ili predah program. Ne
ekajte da postanete oajni pronaite nekoga
sa kime se osedate ugodno i isplanirajte nodni
izlazak. Ukoliko ved imate odlinog bebi-sitera,
pozovite njega ili nju da provede neko vreme sa
vama i vaim detetom kako bi se prilagodili na
nove tehnike koje vaa porodica koristi u domu.

7. nedelja
Obuite se u metodama za
intervenciju koje ste odabrali za svoje
dete
Iskoristite obuku za roditelje. Terapeuti esto
nude obuku roditeljima ime se metode koje se
koriste u terapiji uvode u va dom i pomau u
napredovanju vaeg deteta.

Stvorite raspored
Pisani nedeljni raspored terapija za vae dete de
vam pomodi da vidite da li ste valjano
rasporedili svoje vreme. Takoe de vam pomodi
da planirate aktivnosti vezane za ostale lanove
vaeg domadinstva.

Nastavite da uite o tretmanima i

uslugama

Nastavite da istraujete tretmane i usluge.

Konsultujte Internet stranice organizacije
Autizm spiks kako bi pronali vie kontakata u
vaem okruenju.

Provedite neko vreme organizujudi

dokumentaciju
Organizujte dokumentaciju koja se u
meuvremenu moda nakupila. Pokuajte da
uklonite materijale koji vam nede biti potrebni.

8. nedelja
Proverite napredak
Pregledajte ovu listu zaduenja koje treba
uraditi. Da li postoji neto to ste otpoeli, a na
ta treba da se osvrnete?

Istraite rekreativne opcije za vae

dete
Dodajte rekreativnu aktivnost, kao to je
gimnastika ili plivanje, kako bi proirili dijapazon
razvoja vaeg deteta.

Planirajte vie vremena za bradu i

sestre
Vau decu koja se tipino razvijaju, bez sumnje
de obogatiti to to imaju brata ili sestru sa
autizmom. Meutim, ukoliko se njihovi ivoti
ouvaju u to je mogude normalnijim okvirima,
to de im pomodi da dostignu svoje potencijale.

Kontaktirajte prijatelje i porodicu

Ostanite u vezi. Kontaktirajte s prijateljima i
porodicom i uestvujte u deavanjima u
zajednici. Ukoliko odravate svoj drutveni
ivot, to de vas spreiti da se osedate izolovano.

Provedite neko vreme nasamo sa

suprunikom
Isplanirajte oputajudu i zabavnu aktivnosti sa
partnerom. Ipak ste upravo proli kroz drugi
mesec.

9. nedelja
Koristite Internet
Postanite strunjak za Internet. Provedite neko
vreme istraujudi izvore na mrei koji de vam
pomodi da ostanete u toku. Dodajte korisne
Internet strane u beleke, registrujte se za
elektronske biltene i prikljuite se na forume na
kojima roditelji i strunjaci razmenjuju
informacije.

Nastavite da ostvarujete kontakt sa

drugim roditeljima
Ostanite aktivni u okviru grupe za podrku ili,
ukoliko je mogude, druite se sa drugim
roditeljima dece s autizmom. Ukoliko provodite
vreme sa ljudima koji znaju kroz ta prolazite, to
de vam pomodi da ostanete snani.

Posetite
deteta

terapijske seanse

vaeg

Nastavite da pratite terapiju. Vae dete bi u

ovom trenutku ved trebalo da se naviklo na
redovnu terapiju.

Igrajte se sa detetom
Igrajte se sa vaim detetom. Nastavite da
koristite strategije koje ste nauili iz sesija
obuke roditelja i iz drugih izvora.

10. nedelja

neko vreme sa savetnikom kako bi vaa veza

ostala zdrava.

Isplanirajte porodini izlazak

Isplanirajte porodini izlazak. Zakaite aktivnost
osmiljenu tako da ukljuuje vae dete sa
autizmom i koristi strategije koje ste nauili kroz
terapiju. Zamolite terapeuta vaeg deteta da
vam pomogne sa konkretnim strategijama kako
bi porodini izlazak bio uspean.

Prolistajte ponovo zakone

Nastavite da istraujete zakonska prava vaeg
deteta.

kontakte

sa

drugim

Nastavite da posedujete grupe za podrku.

Roditelji predstavljaju neverovatne izvore i
pruide vam i emotivnu i praktinu podrku.
Istraite i druge grupe u vaem okruenju
ukoliko vam se ini da niste pronali grupu koja
vam odgovara.

Prijavite se za dodatnu obuku

11. nedelja
Proverite napredak vaeg deteta
Potraite napredak. U ovom trenutku bi vae
dete trebalo da je prolo kroz mesec dana
konzistentne terapije. Pregledajte registratore i
video snimke kako biste videli da li se primeduje
napredak. Nastavite da prisustvujete sesijama.
Beleite ono to vidite. uvajte primerak u svom
registratoru i ponesite ga na slededi sastanak
tima.

Temeljnije
tretmane

Odravajte
roditeljima

istraite

opcije

za

Odvojte neko vreme za istraivanje i itanje o

dodatnim tretmanima i terapijama. Vodite
beleke i kopirajte korisne informacije kako
biste ih sauvali u registratoru.

12. nedelja
Provedite vreme sa suprunikom
Odvojte neko vreme nasamo kako biste uivali u
drutvu jedno drugog. Ukoliko je komunikacija
postala oteana, razmislite o tome da zakaete

Koridenje metoda koje ste nauili od terapeuta

vaeg deteta pomodi de vam da stvorite
produktivno okruenje u domu, te de vae dete
imati najbolje anse da postigne svoje ciljeve.

13. nedelja
Nastavite da uite
Nastavite da uite o autizmu. Razni izvori kao
to su knjige, seminari, filmovi, Internet stranice
mogu vam pomodi da produbite razumevanje
autizma i vaeg deteta. Videti spisak
predloenih knjiga u ovom paketu za vie
informacija.

Uinite neto za sebe

Uivajte malo u vremenu posvedenom sebi.
Uinite neto lepo za sebe upravo ste preiveli
prvih 100 dana!

Kako da mi dete ostane

bezbedno?
Autizam pred roditelje postavlja jedinstven skup
briga za bezbednost deteta. Nisu svi predlozi
navedeni u daljem tekstu primenjivi na svaku
porodicu u svakom okruenju. Neophodno je da
paljivo razmotrite najbolje opcije za
bezbednost vaeg deteta.

Nismo imali pojma da je Luis

izaao iz kude, sve dok nas nije
nazvao komija. Sredom, znali su
Lua i znali su kako da stupe u
kontakt sa nama.

zajednici. Ukoliko ste zabrinuti da bi vae dete

moglo da odluta, ovo je pravi trenutak da se
upoznate sa lokalnim organima unutranjih
poslova, vatrogascima i slubama hitne pomodi.
Zatraite od lokalnog centra za hitne pozive da
zabelee vae informacije u svoje raunarske
sisteme. Ukoliko vam u bududnosti zatreba
pomod, dispeeri de modi da jave slubama u
patroli sve o vaim problemima pre nego to
stignu na lice mesta. Ukoliko slubama
unutranjih poslova obezbedite kljune
informacije pre nego to se desi incident,
moete da oekujete bolje reakcije.

Da li ste spremni za hitan

sluaj vezan za autizam?
Najedi razlog za brigu roditelja deteta sa
autizmom jesu deca koja pobegnu ili odlutaju.
Nedavno je Internet istraivanje koje je sprovelo
NAA pokazalo da je neverovatnih 92 % roditelja
koji su uestvovali u istraivanju prijavilo kako
postoji rizik da njihova deca odlutaju. To je
problem koji se mora reiti u svakom gradu u
Americi. Molimo vas da pregledate sledede
informacije i kontaktirate lokalne take prvog
odziva kako biste za svoje dete i druge koji su
pod rizikom u vaoj zajednici ustanovili plan
reakcije.
Nestanak moe da se desi bilo gde i u bilo kom
trenutku. Prvi put je esto i najgori. Potrebno je
pobrinuti se i za sluaj da vi postanete
onesposobljeni ili povreeni dok brinete za
osobu sa autizmom u njenom domu ili u

Obezbedite da izmene koje

nainite na domu ne
spreavaju vatrogasce,
policiju, hitnu pomod ili
spasioce da stignu do njega ili
nje u hitnim sluajevima.

Bolje spreiti...
Znate ved izraz, bolje spreiti nego leiti. Sledi
spisak odreenih alata i ideja pomodu kojih
moete da budete spremni za, kao i da spreite
hitne sluajeve.

Pregledajte i obezbedite svoj dom

Da li ima izmena koje moete da izvrite kako
biste obezbedili sigurnost svog deteta? Ukoliko
je nestanak problem za vau porodicu,
razmotrite stupanje u kontakt sa strunim
bravarom, kompanijom za obezbeenje ili
strunjakom za radove u kudi kako biste
opremili svoj dom. Da biste spreili dete da se
neopaeno iskrade iz kude, neophodno dr biti
sledede:

sobom, u domu, u automobilu, torbi ili

novaniku. Prikljuite i fotografiju deteta i vane
informacije. Unesite ime, adresu i broj telefona.
Razdelite taj flajer lanovima porodice,
komijama od poverenja, prijateljima i
kolegama na poslu. Flajer de takoe biti od
velike koristi ukoliko se nalazite van svog kraja,
a zatreba vam pomod ili vam se obrati policija.
Ovo je jedna od stvari koje je vano imati pre
nego to vam zatreba.

Informiite komije
Ponaanje i osobine deteta sa autizmom mogu
da privlae panju javnosti. Strunjaci iz policije
predlau da upoznate svoje susede i
konktaktirate s njima.
Odluite o tome koje
predstaviti susedima:

dete

informacije

ugraditi sigurnosne brave koje se

zakljuavaju sa obe strane;

Da li se vae dete plai automobila ili

ivotinja ili ga one privlae?

ugraditi alarm za celu kudu ;

ugraditi jeftine alarme na vrata i

prozore koji de vam skrenuti panju
kada se otvore - mogu se pronadi u
prodavnicama elektronske opreme ;

Da li vae dete ima tendenciju da odluta

ili pobegne?

Da li se odaziva na svoje ime ili bi

neznanac mogao da zakljui da je
gluvo?

postaviti kuke za zatvaranje na sva

vrata, iznad dosega vaeg deteta ;

postaviti ogradu oko dvorita.

Isplanirajte kradu posetu susedima:

Predstavite svoje dete ili im obezbedite

fotografiju.

Sastavite informativni flajer o

vaem detetu

Ukoliko neko od suseda primeti vae

dete izvan vaeg dvorita, koji je najbolji
nain da vam vrati dete?

Ukoliko poseduje opis i informacije o vaem

detetu, to moe predstavljati neprocenjiv alat u
obezbeivanju njegove ili njene sigurnosti.
Trebalo bi da ga umnoite i uvek nosite sa

Da li postoje ulni problemi za koje bi

vai susedi trebalo da znaju?

Podelite vaim susedima jednostavan flajer sa

vaim imenom, adresom i brojem telefona.

Zamolite ih da vas odmah nazovu ako vide vae

dete van doma. Taj pristup moe biti dobar
nain da izbegnete probleme u bududnosti i
omoguduje vaim susedima da:

znaju razloge za neobino ponaanje;

znaju da mogu slobodno da vas

kontaktiraju;

imaju priliku da nazovu vas pre nego to

pozovu policiju.

Ukoliko poznajete susede i ukoliko ih upoznate

sa razliitostima vaeg deteta, to vodi ka boljoj
drutvenoj interakciji vaeg deteta.

Nauite dete da pliva

Preesto decu sa autizmom privlae izvori vode
kao to su bazeni, bare i jezera. Davljenje je
najedi uzrok smrti dece i odraslih sa
autizmom. Nauite dete da pliva bez pomodi
drugih. Na vie mesta je mogude obezbediti
nastavu plivanja za decu sa specijalnim
potrebama. Zavrne lekcije bi trebalo obaviti sa
svakodnevnom odedom.

Razmotrite
upotrebu
medicinske identifikacione
narukvice za vae dete
Trebalo
bi
da
razmotrite
kupovinu
identifikacione narukvice za vae dete, naroito
ako ono ne govori. Unestite vae ime i broj
telefona. Navedite da vae dete ima autizam i
da je neverbalno, ako je tako.
Ukoliko vae dete odbija da nosi narukvicu ili
ogrlicu, razmotrite privremenu tetovau sa
vaim kontakt informacijama.

Razmotrite
pradenje

ureaj

za

Pojedinci koriste mali ureaj koji se smeta u

dep ili ranac deteta i koji vaem raunaru ili
mobilnom telefonu javlja mesto gde se nalazi
vae dete. Drugi sistemi ukljuuju priruni
ureaj za roditelje koji vam pokazuje gde se
nalazi narukvica vaeg deteta. Pojedini ureaji
vezani su za lokalne slube unutranjih poslova i
spasilake slube. Rastojanje za pradenje se
krede od 100 metara za jedinice za roditelje, do
kilometar i po na tlu i 3-5 kilometara iz vazduha
za one koje nadziru spasilake slube. Pojedini
sistemi ukljuuju vodootporne ureaje za
pradenje. Cene se kredu od 150 evra za pojedine
roditeljske jedinice, do oko 4.000 evra za
jedinice vezane za lokalne spasilake slube.
Mnoge lokalne slube unutranjih poslova
kupuju jedinice za pradenje stanovnika sa
autizmom, Alchajmerovom boledu i Daunovim
sindromom.
Pored toga, Republiko udruenje za pomod
osobama sa autizmom vam moe obezbediti
identifikacionu
karticu
sa
osnovnim
informacijama o detetu.

Dete sa autizmom
Informacije za hitne sluajeve

Primer

Omiljena mesta:
Igralite osnovne kole Saut Marlboro.
Fontana u trnom centru Marlboro Hejven.

Fotografisan: 1.11.2007.

Marko Markovid
Fiziki opis
Datum roenja:
Visina:
Teina:
Boja oiju:
Boja kose:
Oiljci:

21. 06. 2002.

105 cm
25 kg
smea
smea
mali oiljak iznad desne
obrve
Karakteristini mladei: mlade na levoj lopatici

Plai se:
Marko se jako plai pasa i moe se desiti da se
sakriva kako bi ih izbegao ili da vriti i bei. Veoma
je osetljiv na buku.
Najbolji nain za komunikaciju:
Marko poseduje ogranien renik, ali moe da
razume izraze Hajde da vidimo mamu ili Hajde
da idemo kudi. Odazvade se ukoliko ga pozovete
po imenu. Moe da odgovara sa da ili ne, ali je i
mogude da de odgovoriti sa da ili ne iako ne
razume pitanje.
Identifikacija:
Marko nosi MED ID narukvicu za EPILEPSIJU
Kontaktirajte nas odmah:

Reaguje na:
Marko oboava Sunerboba Kockalonea. Moe se
desiti da nosi sa sobom plianog Sunerboba. Voli
da mu se pria o Sunerbobu i da uje
Sunerbobovu pesmu. Odgovarade sa da ili ne na
pitanja o junacima iz crtanog filma sa
Sunerbobom kao to su Lignjoslav i Patrik.

Ime
Kudni telefon
Mobilni telefon
Srodstvo

Ime
Kudni telefon
Mobilni telefon
Molimo obratite panju:
Marko trenutno uzima lekove protiv epileptinih Srodstvo
napada. Ne voli da mu se dodiruje glava, ali se
Adresa stanovanja
nede buniti ukoliko ga uhvatite za ruku.

Katarina Markovid
011-555-7238
063-550-7239
Majka
Sinia Markovid
011-555-7238
063-550-7240
Otac
Poeka 503
11.000 Beograd

Dete moe da:

Marko voli da se penje i esto ga moete pronadi Molimo da pogledate priloenu mapu za lokacije
kako se igra na penjalicama na igralitu ili kako se na kojima se nalaze igralita i kuda.
penje uz drvede ili ograde. Marko mae rukama
gore-dole i ljulja se sa noge na nogu kada je
uzbuen ili uplaen.

Poreenje metoda tretmana i terapeuta

Prilagoeno iz: Da li moje dete ima autizam, Dr Vendi L Stoun i Tereze Foj Dideronimo
PROGRAM
Ime programa/terapeuta
Metoda
Mesto
Broj telefona
E-mail
Internet strana
asova nedeljno
Cena
Nadoknada
Preporuio
SADRAJ PROGRAMA
Oblasti razvoja na koje se usmerava (jezik, komunikacija, igra
sa igrakama, imitacija, igra sa vrnjacima, socijalne interakcije,
ponaanje, preakademske vetine, radne vetine, obuka roditelja)

Kako se za svako dete utvruju konkretni ciljevi

Na koji nain se prioritizuju ponaanja i vetine
Koja vrsta poduavanja se koristi
Na koji nain se upravlja ponaanjem

MERENJE NAPRETKA
Kako du znati da li mi dete napreduje?
Koliko vremena de protedi dok ne vidim promene?
Koju vrstu napretka bi trebalo da oekujem?
Koliko esto dete ocenjivati napredak i na koji nain se
meri?
ta de se desiti ukoliko moje dete ne napreduje kroz
ovaj tretman?

KVALIFIKACIJE TERAPEUTA
Sa koliko dece sa autizmom ste radili? Kojih uzrasta?
Da li radite sa decom starijom od tri godine?
Koje su vam kvalifikacije? Koju vrstu obuke ste proli?
Da li ste zavrili strune kole ili kurseve? (Traite
detalje)
Da li ste lan strune organizacije? (Traite detalje)
ta smatrate za svoje najjae prednosti u radu sa decom
sa autizmom?
Da li postoje pitanja ili problemi za koje smatrate da su
izvan vae oblasti strunosti?

NAUNI DOKAZI O DELOTVORNOSTI

Da li postoje istraivanja koja podravaju delotvornost
ove vrste tretmana? (Zatraite detalje, kao i kopije
objavljenih lanaka)
Da li su istraivanja pokazala kako je ovaj tretman bolji
od drugih vrsta tretmana?

STRUNA UKLJUENOST
Ko de mom detetu pruati neposrednu intervenciju?

Koju vrstu obuke su proli?

Ko de ih nadzirati i kako?
Koliko esto dete lino viati moje dete?

UKLJUENOST RODITELJA
Da li du modi da uestvujem u tretmanu?
Da li dete me nauiti da radim sa svojim detetom? Na
koji nain?
Koje vetine dete mi pokazati? (Zatraite primere)

USKLAENOST SA DRUGIM TRETMANIMA

Koliko sati nedeljno vaeg tretmana de biti potrebno za
moje dete?
Da li je va tretman usklaen sa drugim intervencijama
u kojima moje dete uestvuje?
Na koji nain saraujete sa drugim terapeutima u timu
moga deteta? (Zatraite primere)

Planer za terapeute
Agencija i kontakt

Broj telefona

Datum
poziva

Zatraene
usluge

Agencija za
decu Meri
Douns

555-555555

1/7/08

Govor

Zatraen broj
sesija i
trajanje
4 sesije
po 30
minuta

Raspoloivost

Status

Naknadni
dogovor

Ostale informacije

Dejn Smit
2 sesije

Nazvade
me, moe
da pone
15/1/08

Moe da
pone od
1/2/08

Broj Dejn 555-2222, email:

jane@govornaterapija.com

Agencija i kontakt

Broj telefona

Datum
poziva

Zatraene
usluge

Agencija za
decu Meri
Douns

555-555555

1/7/08

Govor

Zatraen broj
sesija i
trajanje
4 sesije
po 30
minuta

Raspoloivost

Status

Naknadni
dogovor

Ostale informacije

Dejn Smit
2 sesije

Nazvade
me, moe
da pone
15/1/08

Moe da
pone od
1/2/08

Broj Dejn 555-2222, email:

jane@govornaterapija.com

KONTAKTI Medicinski
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa

Neurologija
Dr Primer Doktora
Deja bolnica
055-555-1000
2000 Samit Put
01000 Svakograd
E-mail adresa / primer.doktora@decja.rs
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana

Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana

KONTAKTI Terapija
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa

Neurologija
Dr Primer Doktora
Deja bolnica
055-555-1000
2000 Samit Put
01000 Svakograd
E-mail adresa / primer.doktora@decja.rs
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana

Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana

KONTAKTI Podrka
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa

Neurologija
Dr Primer Doktora
Deja bolnica
055-555-1000
2000 Samit Put
01000 Svakograd
E-mail adresa / primer.doktora@decja.rs
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana

Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana

KONTAKTI Ostalo
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa

Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa

E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana

E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana
Specijalnost
Ime kontakta
Naziv bolnice
Broj telefona
Adresa
E-mail adresa /
Internet strana

Registar telefonskih poziva

Ime kontakta
Broj telefona
Datum/vreme
Rezime razgovora

Neophodan ponovni kontakt

Datum/vreme
Rezime razgovora

Neophodan ponovni kontakt

Datum/vreme
Rezime razgovora

Neophodan ponovni kontakt

Datum/vreme
Rezime razgovora

Neophodan ponovni kontakt

Datum/vreme
Rezime razgovora

Neophodan ponovni kontakt

Registar telefonskih poziva

Ime kontakta
Broj telefona
Datum/vreme
Rezime razgovora

Neophodan ponovni kontakt

Datum/vreme
Rezime razgovora

Neophodan ponovni kontakt

Datum/vreme
Rezime razgovora

Neophodan ponovni kontakt

Datum/vreme
Rezime razgovora

Neophodan ponovni kontakt

Datum/vreme
Rezime razgovora

Neophodan ponovni kontakt

Pradenje pregleda
Tip terapije: __________________________
Datum
12/1/07

8/2/08

Primenjen test
Usmeni i pismeni ispit jezika
(Podtest) Usmeno izraavanje
(Podtest) Pisano izraavanje
Usmeni i pismeni ispit jezika
(Podtest) Usmeno izraavanje
(Podtest) Pisano izraavanje
Sastanak tima

Standardni
rezultat

Evaluator

Promena
standardnog
rezultata

Odgovarajudi
uzrast

Promena u
odgovarajudem
uzrastu

G. Smit
49
48

3,4
3,5

50
57
10

3,8
4,1
2

G. Douns
1
9
1

4 meseca
8 meseci

Tip terapije: __________________________

Datum

Primenjen test

Evaluator

Standardni
rezultat

Odgovarajudi
uzrast

Promena
standardnog
rezultata

Promena u
odgovarajudem
uzrastu

IFSP / IOP ciljevi

Datum
Sept. 06
Nov. 06
Jan. 06

Komentari
Poetak programa
Sastanak tima / analiza
Sastanak tima / analiza

Postignuti
ciljevi
0
2
4

Ciljevi sa
napretkom
0
10
10

Otpoeti
ciljevi
10
3
2

Neotpoeti
ciljevi
6
3
1

Datum

Komentari

Postignuti
ciljevi

Ciljevi sa
napretkom

Otpoeti
ciljevi

Neotpoeti
ciljevi

Renik pojmova
Afazija je potpuni ili delimini gubitak sposobnosti koridenja ili razumevanja jezika.
Angelmanov sindrom predstavlja genetski poremedaj koji uzrokuje zastoj u razvoju i neuroloke smetnje,
esto pradene napadima. Deca esto ispoljavaju hiperaktivnost, tekode sa spavanjem i kretanjem,
poremedenu ravnoteu i karakterie ih mala dimenzija glave.
Antikonvulzivi su vrsta lekova koji se koriste za spreavanje ili zaustavljanje napada ili kriza svesti.
Nazivaju se jo i antiepileptici.
Apraksija je poremedaj koji se sastoji od delimine ili potpune nemogudnosti vrenja svrsishodnih
pokreta, bez umanjene miidne snage ili koordinacije. Osoba ima tekode u kombinovanju pokreta.
Apraksija moe biti vezana samo za govor.
Apsansi - videti pod Napadi.
Aspergerov sindrom je razvojni poremedaj iz autistinog spektra koji definiu smetnje u komunikaciji i
socijalnom razvoju, kao i repetitivna interesovanja i ponaanja, bez znaajnih kanjenja u jezikom ili
kognitivnom razvoju.
Astatini napad - videti pod Napadi.
Atoniki napad - videti pod Napadi.
Audiolog je strunjak koji utvruje i lei pojedince sa problemima gubitka sluha ili ravnotee.
Besplatno odgovarajude javno obrazovanje (Free Appropriate Public Education - FAPE) znai da se
obrazovanje mora obezbediti za svu decu od trede do dvadeset i prve godine ivota o troku drave.
Celijakija je bolest kod koje postoji imunoloka reakcija na unutranjem zidu tankog creva na gluten, koja
uzrokuje zapaljenje koje unitava zid i smanjuje stepen upijanja hranljivih materija. Moe da dovede do
simptoma nedostatka hranljivih sastojaka, vitamina i minerala.
Cerebralna paraliza (CP) je anomalija motorne funkcije (naspram mentalne funkcije) koja se stie u
ranom uzrastu, najede in utero ili sa manje od godinu dana i predstavlja rezultat ozlede mozga koja
nije progresivna.
Citomegalovirus (CMV) je est virus iz porodice herpesa. Moe biti asimptomatski kod zdravih osoba.
Moe biti ozbiljan kod pacijenata sa naruenim imunim sistemom. Infekcija u materici moe uzrokovati
ozbiljne poremedaje u razvoju.

ulna defanzivnost (odbrambenost) je tendencija, van normalnih okvira, da se negativno ili preplaeno
reaguje na ulne nadraaje za koje se inae smatra kako su bezopasni ili nisu iritantni za druge. Takoe
se naziva i hipersenzitivnost.
ulna integracija je nain na koji mozak obrauje ulne nadraaje ili osedaje iz tela i potom te
informacije prevodi u specifine, planirane i koordinisane motorike aktivnosti.
ulna stimulacija je agens, dejstvo ili uslov, interni (npr. ritam srca, temperatura) ili eksterni (npr. prizori,
zvuci, ukusi, mirisi, dodir i ravnotea) koji uzrokuju fizioloku ili psiholoku reakciju. Reakcija zavisi od
sposobnosti regulisanja i razumevanja stimulansa i prilagoavanja osedanja na zahteve okruenja.
ulni nadraaji - videti pod ulna stimulacija.
Deklarativni jezik se koristi kako bi se prenelo ono to mozak proizvodi. On je najprisutnija komponenta
razgovora, dok se Imperativni jezik koristi za postavljanje pitanja, davanje zapovesti ili uputstava.
Dezintegrativni poremedaj u detinjstvu predstavlja poremedaj kod koga razvoj u svim oblastima
zapoinje normalno, i fiziki i mentalno. U nekom trenutku izmeu druge i desete godine ivota, dete
gubi ranije razvijene vetine. Dete moe da izgubi socijalne ili jezike vetine i druge funkcije, ukljuujudi
kontrolu nad pranjenjem creva ili beike.
Dijagnostiki i statistiki prirunik (Diagnostic and Statistical Manual) je zvanini klasifikacioni sistem
psiholokih i psihijatrijskih poremedaja koji objavljuje Ameriko psihijatrijsko udruenje.
Disfunkcija ulne integracije je neuroloki poremedaj koji uzrokuje potekode u obradi informacija iz pet
klasinih ula (vid, sluh, dodir, miris i ukus), osedaja kretanja (vestibularni sistem) i osedaja za poloaj
(propriocepcija). Informacije se iz ula primaju normalno, ali se razumeju na nenormalan nain. Moe
predstavljati poremedaj za sebe ili biti deo drugih neurolokih stanja.
Dispraksija je nemogudnost mozga da planira pokrete miida i da ih sprovodi. U oblasti govora se ovaj
termin ponekad koristi da opie Apraksiju.
Drutvene prie, koje je razvila Kerol Grej, jednostavne prie su koje opisuju drutvene dogaaje i
situacije koje dete sa PDD teko razume. Na primer, drutvena bi pria mogla biti napisana o
roendanskoj zabavi ukoliko dete deluje kao da teko razume ta se od njega oekuje ili kako bi trebalo
da se ponaa na roendanskoj zabavi.
Eholalija je ponavljanje rei ili izraza koje osoba uje bilo neposredno nakon to ih uje ili mnogo kasnije.
Odloena eholalija se javlja danima ili nedeljama kasnije. Funkcionalna eholalija je koridenje citiranog
izraza na nain koji poseduje razumljivo znaenje, na primer, izgovaranje nosim te kako bi osoba
zamolila da je neko ponese.
Ekspresivni jezik predstavlja komunikaciju namera, elja ili ideja ka drugima, koristedi govor ili pisane
rei. Ukljuuje gestove, pevanje, tablu za komunikaciju i druge oblike izraavanja.

Ekspresivno oznaavanje predstavlja komunikaciju naziva predmeta ili imena osobe (videti Ekspresivni
jezik).
Elektroencefalogram (EEG) je metod pregleda koji koristi elektrode na glavi kako bi se snimala elektrina
aktivnost mozga. Koristi se za dijagnostikovanje poremedaja sa napadima ili abnormalnih obrazaca
modanih talasa.
Epilepsija (padavica) je obrazac ponovljenih napada, uzroci ukljuuju povredu glave, tumor na mozgu,
trovanje olovom, genetska ili zarazna oboljenja. U 50 % sluajeva uzrok nije poznat.
Ezofagitis predstavlja zapaljenje jednjaka, mekanog cevastog dela sistema organa za varenje koji spaja
drelo sa elucem.
Fenilketonurija (Phenylketonuria - PKU) je metaboliki poremedaj koji ukljuuje nedostatak enzima
fenilalanin hidroksilaze, to vodi tetnom taloenju fenilalanina u telu. Simptomi se kredu od blagih do
ozbiljnih. Moe da uzrokuje mentalnu retardaciju.
Fizikalna terapija koristi naroito osmiljene vebe i opremu kako bi pacijentima omogudila da ponovo
koriste ili unaprede fizike sposobnosti.
Fizikalni terapeut osmiljava i sprovodi programe fizikalne terapije i moe da radi u okviru bolnice ili
klinike, u koli, ili u vidu nezavisne prakse.
Floortime predstavlja razvojnu intervenciju u radu sa decom sa autizmom, koja ukljuuje sputanje na
detetov trenutni nivo razvoja i nadogradnja odreenog skupa sposobnosti.
Fragilni X predstavlja genetski poremedaj koji deli mnoge karakteristike autizma. Mogude je testiranje
osoba na sindrom Fragilnog X-a.
Gastritis je zapaljenje eluca.
Gastroenterolog je doktor specijalizovan za dijagnozu i leenje poremedaja sistema organa za varenje,
ukljuujudi jednjak, eludac, tanko i debelo crevo, pankreas, jetru, unu kesu i uni sistem.
Gastroezofagealni refluks predstavlja vradanje sadraja eluca u jednjak to esto uzrokuje goruicu zbog
nadraaja jednjaka eludanom kiselinom.
Gastrointestinalno se odnosi na sistem organa za varenje, ukljuujudi usta, grlo, jednjak, eludac, tanko i
debelo crevo i rektum.
Genetiar se odnosi na doktora medicine specijalizovanog za genetske probleme. Geni su jedinice
hromozoma koji sadre plan za prenos naslednih osobina.
Gestovi su pokreti ruku i glave koji se koriste za signaliziranje drugima, kao to su pruanje, posezanje,
mahanje, upiranje ili odmahivanje glavom. Prenose informacije ili izraavaju osedanja bez koridenja rei.
Gluten je protein koji se nalazi u itu, rai i jemu.

Govorni jezik (izraajni ili receptivni jezik) je upotreba verbalnih obrazaca ponaanja, odnosno govora,
kako bi komunicirale misli, ideje i osedanja sa drugima. Ukljuuje uenje vie nivoa pravila
kombinovanje zvuka za proizvodnju rei, koridenje konvencionalnih znaenja rei, kombinovanje rei u
reenice, kao i koridenje rei i reenica prilikom pradenja pravila razgovora.
Grand mal napad - videti pod Napadi.
Higijena spavanja je skup praksi, navika i faktora iz okruenja vaan za vrst san, kao to je
minimizovanje buke, svetlosti i temperaturnih ekstrema i izbegavanje dremanja i kofeina.
Hiperleksija je sposobnost itanja u veoma ranom uzrastu. Dete ne mora da razume to to ita kako bi
bilo hiperleksino.
Hipotonija je izraz koji oznaava snienu napetost miida.
Hronini zatvor jeste trajno stanje u kojem pacijent prazni creva manje od tri puta nedeljno.
Individualni obrazovni plan - IOP (Individualized Education Plan ) utvruje specifine ishode uenja za
uenika, nain na koji de kola odgovoriti na iste odgovarajudim uslugama, kao i metode za reviziju
napretka. Za uenike sa 14 godina ivota i starije mora da sadri plan prelaza na postsekundarno
obrazovanje ili zapoljavanje, odnosno da pomogne ueniku da ivi to je samostalnije mogude u okviru
zajednice.
Infektivni agensi su mikroorganizmi koji uzrokuju infekcije; mogu biti virusi, bakterije, gljive ili paraziti.
Inkluzija ili ukljuivanje oznaava obrazovanje sve dece u redovnim razredima, bez obzira na stepen ili
ozbiljnost invaliditeta. Delotvorno ukljuivanje se odvija uz planirane sisteme obuke i podrke; ukljuuje
saradnju multidisciplinarnog tima kao i redovne i specijalne edukatore.
Instrumentalno uslovljavanje je izmena ponaanja kroz pozitivno i/ili negativno potkrepljivanje.
Intervencija razvoja odnosa (Relationship Development Intervention RDI) je terapeutski metod
poduavanja zasnovan na izgradnji intelektualnih sposobnosti za uspostavljanje i odravanje drutvenih
veza kao to je pozivanje, deljenje emocija, koregulacija i podela iskustava koje se normalno razvijaju
tokom ranog detinjstva.
Kazein je protein koji se nalazi u mleku, a koji se koristi kao osnova za proizvodnju sira i kao dodatak
ishrani.
Klinike osobine se neposredno uoavaju tokom pregleda; zasnovane su ili karakterisane primetnim
simptomima bolesti koji se mogu dijagnostikovati.
Kognicija je mentalni proces saznavanja, ukljuujudi aspekte kao to su svest, percepcija, logiko
zakljuivanje i rasuivanje.
Kognitivne vetine su sve one mentalne vetine koje se koriste u procesu usvajanja znanja; te vetine
ukljuuju logiko zakljuivanje, percepciju i rasuivanje.

Kolitis predstavlja zapaljenje debelog creva.

Kompjuterizovana tomografija (Computed Axial Tomography CT) ispituje organe skeniranjem putem
rendgenskih zraka i koridenjem raunara kako bi se konstruisao niz prikaza poprenog preseka. Naziva
se jo i CT (CAT) skener.
Kompletna krvna slika je laboratorijski test koji daje broj belih krvnih zrnaca, crvenih krvnih zrnaca,
trombocita, hemoglobina, hematokrit i druge vrednosti koje oslikavaju optu krvnu sliku.
Kompulzije ili prisilne radnje predstavljaju namerno repetitivno ponaanje koje prati odreena pravila,
kao to su ona vezana za idenje, proveru ili brojanje. Kod mlae dece, ogranieni obrasci interesovanja
mogu da predstavljaju rane znake kompulzija.
Magnetska rezonanca (Magnetic Resonance Imaging - MRI) je dijagnostika tehnika koja koristi modne
elektromagnete, radio talase i raunar kako bi proizvela jasno definisane slike unutranjih struktura tela.
Melatonin je hormon koji proizvodi hipofiza, a koji uestvuje u regulisanju ciklusa spavanja i budnosti.
Ponekad se koristi kod hronine nesanice. Konsultujte se sa lekarem vaeg deteta pre davanja
melatonina; ne preporuuje se svim pacijentima sa problemima spavanja.
Mentalna retardacija opisuje osobe sa ogranienjima mentalnih funkcija zbog kojih se razvijaju sporije
od tipinog deteta. Moe im biti potrebno vie vremena da naue da govore, hodaju i da se brinu o
linim potrebama kao to su oblaenje ili jelo, i verovatnije je da de imati problema pri uenju u koli.
Moe biti blaga ili teka.
Miljokazi razvoja su vetine ili ponaanja koja najvedi broj dece moe da vri u odreenom dobu i koja
omogudavaju pradenje uenja, ponaanja i razvoja.
Modifikovan upitnik za procenu autizma kod malog deteta (Modified Checklist of Autism in Toddlers MCHAT) je upitnik za skrining dece mlaeg uzrasta koji bi mogli biti upudeni kod specijaliste za dalju
procenu i mogudu dijagnozu Spektra autistinog poremedaja.
Motorne funkcije (Motorne vetine) su sposobnosti kretanja i kontrole pokreta.
Motorni deficiti predstavlja nemogudnost ili oteano izvoenje motornih radnji.
Najmanje restriktivno okruenje (Least Restrictive Environment LRE) je okruenje koje najmanje
ograniava prilike deteta sa invaliditetom da provodi vreme sa vrnjacima bez invaliditeta. Zakon navodi
obavezu da svako dete sa invaliditetom mora da se obrazuje u najmanje restriktivnom okruenju.
Napad, Apsans, javlja se kao epizoda zagledanosti. Osoba najednom deluje odsutno. Na krade vreme
gubi svest o okruenju. Moe biti pradena treptanjem ili trzanjem usta. Apsansi imaju veoma
karakteristian oblik na EEG-u. Takoe se zovu i kratkotrajni napadi ili pti mal napadi.
Napad, Atoniki, je napad pri kome osoba gubi tonus (napetost) i jainu miida i, osim ukoliko je neko
pridri, pada na tlo. Atoniki oznaava nedostatak tonusa i snage miida.

Napad, Epileptini, odnosi se na nekontrolisanu elektrinu aktivnost u mozgu koja moe da uzrokuje
greve tela, fizike znake manjeg obima ili kombinaciju simptoma.
Napad, Subkliniki (Elektroencefalografski napad) je napad koji se vidi na EEG-u, ali pacijent ne ispoljava
klinike simptome. Elektroencefalografija esto otkriva subklinike napade tokom sna.
Napad, Toniko-kloniki, je napad koji ukljuuje dve faze: toniku fazu kada telo postaje kruto i kloniku
fazu nekontrolisanog trzanja. Moe mu prethoditi aura i esto ga prati glavobolja, zbunjenost i san.
Moe da traje nekoliko sekundi, ili da potraje i po nekoliko minuta. Takoe se zove grand mal napad.
Nervno-koni poremedaji su genetski poremedaji koje odlikuje prisustvo nenormalnih izraslina ili tumora
koe. Najede se prvi pojavljuju kao ozlede na koi nalik mladeima; mogu da dovedu do pojave tumora
koji utiu na centralni nervni sistem i ostale delove tela.
Neurolog se odnosi na doktora specijalizovanog za medicinske probleme vezane za nervni sistem,
naroito za mozak i kimenu modinu.
Neverbalno ponaanje (Nonverbal Behaviors) je ono to ljudi rade kako bi preneli informacije ili izrazili
osedanja bez koridenja rei, ukljuujudi pogled, izraze lice, poloaj tela i gestove.
Obuka i obrazovanje autistine i srodno komunikaciono ometene dece (Training and Education of
Autistic and Related Communication Handicapped Children - TEACCH) je terapeutski pristup grubo
zasnovan na ideji da pojedinci sa autizmom mogu delotvornije da koriste i razumeju vizuelne nadraaje.
Odnos zasnovan na razvojnim individualnim razlikama (Developmental Individual Difference Relationship
- DIR) je terapija, poznata i kao Floortime, koja nastoji da dete sprovede ka sve sloenijim interakcijama
putem zajednikog angaovanja.
Okupaciona (radna) terapija pomae u razvoju finih motornih vetina u svakodnevnom ivotu. Moe biti
usmerena na ula, koordinaciju kretanja, ravnoteu i vetine kao to su oblaenje, ishrana koridenjem
viljuke, eljanje, itd. Moe se baviti vizuelnom percepcijom i koordinacijom izmeu ruke i oka.
Opsesije su trajne i intruzivne repetitivne misli. Preokupacija odreenim vrstama predmeta ili aktivnosti
moe biti rani znak opsesija.
Opstruktivna apnea pri spavanju je poremedaj disanja koji dovodi do prekida disanja tokom spavanja, pri
emu protok vazduha ne moe da se krede kroz nos ili usta, iako se nastavljaju napori usmereni na
disanje. Grlo tokom spavanja kolabira, urzokujudi hrkanje i dahtanje. Moe da uzrokuje pospanost
tokom dana i poveda rizik od hipertenzije i problema sa srcem.
Opte kanjenje u razvoju je dijagnoza kod dece mlae od pet godina, a koju karakterie kanjenje u dve
ili vie oblasti razvoja, ponekad vezana za mentalnu retardaciju.
Opte obrazovanje predstavlja obrazac predmeta iz vie oblasti koji se poduavaju na istom nivou
razreda kako bi se vrilo uravnoteeno obrazovanje.

Perseveracija je repetitivno kretanje ili govor, ili ponavljanje jedne ideje ili zadatka koje ima prinudni
karakter.
Pervazivni razvojni poremedaj (Pervasive Developmental Disorder - PDD) je skup stanja koja ukljuuju
kanjenje u razvoju mnogih osnovnih vetina, ukljuujudi sposobnost uspostavljanja socijalnih odnosa sa
drugima, komunikacije i koridenja mate. Ukljuuje Autizam, Aspergerov sindrom, Dezintegrativni
poremedaj detinjstva, Retov sindrom i Opti poremedaj razvoja nespecifikovan .
Pervazivni razvojni poremedaj, nespecifikovan (Pervasive Developmental Disorder Not Otherwise
Specified PDD-NOS) je kategorija PDD koja se odnosi na decu sa znaajnim problemima u komunikaciji i
igri iodreenim tekodama u interakciji sa drugima, a koja su preterano drutvena da bi se
dijagnostikovao autizam.
Pika predstavlja uporno jedenje ili unoenje na usta nehranljivih supstanci tokom najmanje mesec dana
u vreme kada je takvo ponaanje razvojno neadekvatno (deca starija od 18-24 meseca). Supstance mogu
da ukljuuju glinu, zemlju, pesak, kamenje, oblutke, kosu, izmet, olovo, belilo za tkaninu, gumene
rukavice, plastiku, gumice za brisanje, led, nokte, papir, komadide farbe, ugalj, kredu, drvo, gips, sijalice,
igle, konac, opuke cigareta, icu i izgorele ibice.
Poduavanje putem diskretnih pokuaja (Discrete Trial Teaching - DTT) je tehnika koja ukljuuje principe
ABA, ukljuujudi pozitivno pokrepljivanje. Po sebi nije ABA. Koristi se za poduavanje ponaanja u
okruenju jedan-na-jedan. Koncepti se razlau na manje delove.
Pojaavanje ili pojaiva je bilo koji predmet ili dogaaj koji sledi nakon odgovora, a koji povedava ili
smanjuje stopu odgovora. Pozitivno pojaavanje moe da proizvodi sam odgovor, ili moe biti dodato
nakon odgovora.
Pojedinani porodini plan usluga (Individual Family Service Plan IFSP) razvija multidisciplinarni tim,
ukljuujudi porodicu kao primarnog uesnika. Opisuje nivo razvoja deteta u svim oblastima; resurse,
prioritete i brige porodice, usluge koje de koristiti i koliko esto, kao i intenzitet i metod vrenja. Mora da
sadri i prirodno okruenje u kojem de se usluge odvijati.
Predah program je privremena, kratkorona nega koja se prua pojedincima sa invaliditetom, a koja se
prua u domu tokom nekoliko kradih asova ili u alternativnom licenciranom okruenju tokom dueg
vremena. Predah program prua starateljima priliku za odmor kako bi eliminisali i spreili pojavu stresa
i zamora.
Preterana ulna prijemivost (Hipersenzitivnost) - videti pod ulna defanzivnost.
Prevalenca ili rasprostranjenost jeste trenutni broj osoba u datoj populaciji koji u odreenom
vremenskom trenutku poseduju odreenu dijagnozu.
Prigodno poduavanje ui dete novim vetinama u njegovom domu ili zajednici, u prirodnom kontekstu
ili u datom trenutku, kako bi im se pomoglo da shvate ta su nauili tokom formalne obuke i da bi se
uoptile nove vetine.

Primenjena analiza ponaanja (Applied Behaviour Analysis ABA) je stil poduavanja koji koristi niz
ponavljanja kako bi se oblikovalo eljeno ponaanje ili odgovor. Vetine se ralanjuju u male
komponente i dete ui putem sistema potkrepljivanja.
Produena kolska godina tokom kolskih raspusta, kao to je letnji raspust, pruaju se usluge za
uenike kod kojih se javlja primetno nazadovanje tokom kolskih raspusta.
Propriocepcija je prijem nadraaja koji potiu iz miida, tetiva i drugih unutranjih tkiva.
Prozodija je ritam i melodija jezika u govoru izraena kroz brzinu, ton, naglasak, modulaciju ili intonaciju.
Pojedina deca sa ASD poseduju neobinu intonaciju (ravnu, monotonu, krutu, ili zapevajudu bez
naglaska na vanim reima).
Psihijatar je lekar specijalista za spreavanje, dijagnostikovanje i leenje mentalnih oboljenja. Prolazi
posebnu obuku i zavrava specijalizaciju. Moe da bude dodatno specijalizovan, npr. za deiju psihijatriju
ili neuropsihijatriju. Moe da prepisuje lekove za razliku od psihologa.
Psiholog je strunjak koji dijagnostikuje i lei bolesti mozga, emotivne poremedaje i probleme u
ponaanju. Moe da poseduje diplomu mastera ili doktorat u psihologiji. Moe da poseduje i druge
kvalifikacije, kao to je potvrda komore i dodatna obuka u nekoj specifinoj vrsti terapije.
Pti mal napad - videti pod Napadi.
Radni terapeut pomae da se smanji uticaj invaliditeta na nezavisnost tokom svakodnevnog ivota time
to prilagoava okruenje deteta i poduava ga podvetinama komponenti razvoja koje nedostaju.
Rana intervencija je program koji finansira drava, osmiljen da se utvrde i tretiraju problemi u razvoju i
druge smetnje to je ranije mogude. EI je otvoren za decu od roenja do trede godine ivota.
(Razvojni) pedijatar je doktor medicine koji je akreditovan i koji je proao specijalistiku obuku u oblasti
razvojno-bihejvioralne pedijatrije.
Razvojni poremedaji se odnosi na nekoliko poremedaja koji utiu na normalan razvoj. Moe da utie na
pojedinanu oblast razvoja (specifini poremedaji u razvoju) ili na vie (opti poremedaji u razvoju).
Receptivni jezik je sposobnost razumevanja rei i reenica. Poinje ved pri roenju i razvija se u svakom
od stadijuma razvoja. Do uzrasta od 12 meseci dete poinje da razume rei i odaziva se na svoje ime i
moe da se odaziva na poznate rei u datom kontekstu. Izmeu 18 i 20 meseci dete prepoznaje poznate
ljude tako to ih pogleda kada neko pomene njihovo ime (npr. Gde je mama?), prua poznate
predmete kada se imenuju (npr. Gde je lopta?) i pokazuje na poneki deo tela (npr. Gde je nos?). Te
se vetine najede javljaju neto pre izraajnih jezikih vetina.
Receptivno oznaavanje - videti pod Receptivni jezik.
Retov sindrom je veoma redak poremedaj kod kojeg pacijent poseduje simptome vezane za PDD uz
probleme u fizikom razvoju. Generalno se javlja gubitak motorikih, odnosno sposobnosti kretanja, kao

to su hodanje ili koridenje ruku, i razvija se slaba koordinacija. Stanje se vezuje za defekt na X
hromozomu, tako da skoro uvek pogaa devojice.
Samoregulacija i samokontrola su vezani pojmovi, ali nisu isti. Samoregulacija se odnosi i na svesne i na
nesvesne procese koji utiu na samokontrolu, ali se regulativne aktivnosti javljaju manje ili vie
neprestano kako bi nam omogudili da uestvujemo u drutvu, radu i porodinom ivotu. Samokontrola
je svesna aktivnost.
Simbolika igra je kada se deca pretvaraju da rade stvari i da jesu neko drugi. Tipino se razvija izmeu
druge i trede godine starosti. Takoe se zove matanje ili pretvaranje.
Sindrom duplikacije hromozoma 15 je redak poremedaj hromozoma. Simptomi mogu biti slini PraderVili ili Angelmanovom sindromu i kredu se u rasponu od asimptomatikih sluajeva do promenljivih
kombinacija skeletalnih, neurolokih, gastrointestinalnih, psiholokih i drugih neuobiajenosti vezanih sa
kanjenjem razvoja.
Sindrom je skup znakova i simptoma koji zajedno definiu ili karakteriu bolest, poremedaj ili stanje.
Sistem komunikacije putem razmene slika (Picture Exchange Communication System - PECS) je
alternativni nain komunikacije koridenjem slikovnih simbola. Poduava se u fazama, poevi od
jednostavne razmene simbola za eljeni predmet. Pojedinci ue da koriste slikovne simbole kako bi
sklapali celovite reenice, otpoeli komunikaciju i odgovarali na pitanja.
Sniena ulna prijemivost - Hiposenzitivnost predstavlja abnormalnu neosetljivost na ulne nadraaje.
Deca koja deluju kao da su gluva, iako poseduju normalan sluh, su hiposenzitivna. Hiposenzitivna deca
mogu da poseduju visoku toleranciju za bol, mogu biti nespretna, zahtevaju panju i ispoljavaju
agresivno ponaanje.
Socijalni reciprocitet je uzajamna razmena drutvenih interakcija izmeu osoba. To je nain
dvosmernog uticaja ponaanja jedne osobe na ponaanje druge.
Socijalni radnik je obueni specijalista za socijalne, emotivne i finansijske potrebe porodica i pacijenata.
Socijalni radnici esto pomau porodicama i pacijentima da dou do usluga koje su im prepisane.
Spektar autistinih poremedaja (Autism Spectrum Disorders - ASD) obuhvata sledede poremedaje
navedene u DSM-IV: Autistini poremedaj, Aspergerov poremedaj, PDD nespecifian, Dezintegrativni
poremedaj u detinjstvu i Retov poremedaj.
Specijalno obrazovanje je naroito osmiljena obuka, bez trokova po roditelje, kako bi se ispunile
posebne potrebe deteta sa invaliditetom, ukljuujudi poduavanje u uionicama, u domu, u bolnicama ili
institucijama i drugim okruenjima, kao i obuku fizike kulture.
Stereotipna ponaanja se odnose na abnormalno ili preterano ponavljanje aktivnosti koja se izvodi na
isti nain tokom dueg vremena. Moe da ukljuuje repetitivne kretnje ili poloaje delova tela ili
predmeta.

Stereotipni obrasci interesovanja ili ogranieni obrasci interesovanja se odnose na obrasce preokupacije
uskim rasponom interesovanja i aktivnosti.
Stim, ili samostimuliuda ponaanja stimuliu ula pojedinca. Odreeni stimovi mogu da slue u
regulativne svrhe (smirivanje, povedanje koncentracije ili iskljuivanje preglasnog zvuka).
Subkliniki napad - videti pod Napadi.
Taktilna defanzivnost je snana negativna reakcija na osedaj koji inae ne bi bio uznemiravajud, kao to
je dodir sa neim lepljivim ili sluzavim ili osedaj meke hrane u ustima. Vezan je za ulo dodira.
Talidomid je sedativ i hipnotika droga koja je uzrokovala brojne deformacije novoroenadi ije su ga
majke koristile tokom trudnode. Talidomid deluje kao inhibitor angiogeneze i moe da inhibira rast
kostiju. Trenutno se koristi za leenje odreenih vrsta raka.
Terapeut za govor i jezik, (Logoped) specijalizuje se za komunikaciju meu ljudima. Usmerenje mu je na
komunikaciju, ne na govor, kako bi se povedala sposobnost deteta da utie na i razume svoje okruenje.
Terapija ulne integracije se koristi kako bi se unapredila sposobnost koridenja dolaznih ulnih
informacija na odgovarajud nain i podstakla tolerancija niza ulnih nadraaja.
Terapija govora i jezika se obezbeuje sa ciljem unapreenja sposobnosti pojedinca za komunikaciju. To
ukljuuje i verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Tretman je vezan za potrebe pojedinca.
Tipian razvoj, (zdrav razvoj) opisuje fiziki, mentalni i drutveni razvoj deteta koje usvaja ili postie
vetine u skladu sa oekivanim vremenskim okvirima. Dete koje se razvija na zdrav nain obrada panju
na glasove, lica i aktivnosti drugih, prikazuje i deli zadovoljstvo prilikom interakcija i uputa se u verbalnu
i neverbalnu dvosmernu komunikaciju.
Toniko-kloniki napad - videti pod Napadi.
Tretman kljunih odziva (Pivotal Response Treatment - PRT) je terapeutski metod poduavanja koji
koristi prigodne prilike za poduavanje kako bi ciljao i menjao kljune obrasce ponaanja vezane za
komunikaciju, ponaanje i drutvene vetine.
Rubeola u trudnodi je blag, veoma zarazan virus, poznat i pod nazivom nemake boginje, koji prelazi
kroz posteljicu iz trudnice i vodi ka ozbiljnim problemima u razvoju ploda.
Tuberozna skleroza je nervno-koni poremedaj koji karakteriu mentalna retardacija, napadi, otedenja
koe i unutar lobanje. Predstavlja autosomalni dominantni poremedaj koji se javlja jednom u 7.000
poroaja.
Upitnik za dijagnostiko opserviranje autizma je test koji se smatra za trenutni zlatni standard za
dijagnozu autistinog spektra poremedaja i koji bi, uz informacije dobijene od roditelja, trebalo da bude
ukljuen u evaluaciju deteta.

Uvoenje u glavne tokove (mainstreaming) je kada se od uenika oekuje da uestvuju u postojedoj

redovnoj nastavi, dok se u inkluzivnom programu nastava kreira za svakog uenika posebno. Moe biti
postepena, delimina ili vremenski ograniena (npr. uenik moe da prisustvuje odvojenim asovima u
okviru redovne kole ili da uestvuje samo u redovnoj nastavi fizike kulture i dnevnim obrocima).
Valproat ili Valproika kiselina je lek protiv epilepsije koji se koristi za leenje epilepsije, migrena i
bipolarnog poremedaja. Daje se oralnim putem ili kroz injekcije. Vezan je za visoku stopu negativnih
ishoda, ukljuujudi ozbiljne anomalije ploda i smrt ploda u sluaju intrauterinog izlaganja.
Verbalno ponaanje je metod Primenjene bihejvioralne analize za poduavanje dece sa autizmom,
zasnovan na opisu jezikog sistema B.F. Skinera.
Vestibularni sistem se odnosi na sistem tela za odravanje ravnotee.
Zajednika panja je proces deljenja sopstvenog iskustva posmatranja predmeta ili dogaaja pradenjem
putem pogleda ili gesta upiranja. Od kljunog je znaaja za drutveni razvoj, usvajanje jezika i kognitivni
razvoj. Smetnje u zajednikoj panji su sredinji nedostatak kod ASD.
Zakon o Amerikancima sa invaliditetom (Americans with Disabilities Act ADA ) je zakon SAD-a koji
obezbeuje prava osobama sa invaliditetom u pogledu zaposlenja i drugih pitanja.
Zakon o obrazovanju pojedinaca sa invaliditetom (Individuals with Disabilities Education Act - IDEA) je
zakon SAD-a koji propisuje obavezno besplatno i javno obrazovanje svih osoba sa invaliditetom od
trede do 21. godine ivota.

Korisne informacija se mogu pronadi na Vodiu kroz resurse za

porodice organizacije Autism Speaks. Obezbedili smo
informacije o resursima i uslugama u vaoj zajednici koje mogu
da pomognu vama i vaoj porodici.
Vodi kroz resurse za porodice se nalazi na Internet strani organizacije Autizm spiks
www.AutismSpeaks.org/community/fsdb/index.php

Organizacija Autizm spiks odrava Vodi kroz resurse za porodice kao uslugu porodicama u obliku
referentnog prirunika. Ulau se maksimalni napori da navedene informacije budu aurne. Organizacija
Autizm spiksne podrava niti tvrdi da poseduje lina saznanja o sposobnostima lica navedenih u
priruniku. Resursi navedeni na tim stranicama nisu preporuka, uput, ili podrka bilo kojem resursu, niti
su alat za proveru zvanja, kvalifikacija ili sposobnosti bilo koje organizacije, proizvoda ili strunog lica.
Korisnicima se preporuuje da samostalno prosuuju i zatrae reference kada razmatraju bilo koji resurs
vezan za dijagnozu ili tretman autizma, odnosno pruanje usluga vezanih za autizam.