ZAKON

O SPREAVANJU ZLOSTAVLJANJA NA RADU

I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se: zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom;
mere za spreavanje zlostavljanja i unapreenje odnosa na radu; postupak zatite
lica izloenih zlostavljanju na radu i u vezi sa radom i druga pitanja od znaaja za
spreavanje i zatitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Svi pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u mukom rodu podrazumevaju iste
pojmove u enskom rodu.
Primena Zakona
lan 2.
Odredbe ovog zakona odnose se na poslodavce, zaposlene u skladu sa
zakonom kojim se ureuje rad, zakonom kojim se ureuju prava i obaveze dravnih
slubenika i nametenika i zakonom kojim se ureuju prava i obaveze zaposlenih u
jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i na lica angaovana
van radnog odnosa, kao to su lica koja obavljaju privremene i povremene poslove ili
poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lica na dopunskom radu, lica na
strunom osposobljavanju i usavravanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog
odnosa, volontere i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu uestvuje u radu
poslodavca (u daljem tekstu: zaposleni).
lan 3.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na
uznemiravanja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad.

sluajeve

seksualnog

Stvaranje zdrave i bezbedne radne okoline

lan 4.
Poslodavac je duan da, u cilju stvaranja uslova neophodnih za zdravu i
bezbednu radnu okolinu, organizuje rad na nain kojim se spreava pojava
zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i zaposlenima obezbeuju uslovi rada u
kojima nee biti izloeni zlostavljanju na radu i u vezi sa radom od strane
poslodavca, odnosno odgovornog lica ili zaposlenih kod poslodavca.
Zabrane u vezi sa zlostavljanjem
lan 5.
Zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom (u daljem
tekstu: zlostavljanje), kao i zloupotreba prava na zatitu od zlostavljanja.

-2Pojam zlostavljanja i izvrioca zlostavljanja

lan 6.
Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponaanje
prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj
ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, linog i profesionalnog integriteta,
zdravlja, poloaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko,
poniavajue ili uvredljivo okruenje, pogorava uslove rada ili dovodi do toga da se
zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkae
ugovor o radu ili drugi ugovor.
Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste i podsticanje ili navoenje drugih
na ponaanje iz stava 1. ovog lana.
Izvriocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizikog lica ili
odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa
zaposlenih kod poslodavca, koji vri zlostavljanje iz st. 1. i 2. ovog lana.

II. PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I

ZAPOSLENIH U VEZI SA ZLOSTAVLJANJEM
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca
lan 7.
Poslodavac je duan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem
obavesti o zabrani vrenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima
zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja, u skladu sa ovim
zakonom.
Poslodavac je duan da, u cilju prepoznavanja, prevencije i spreavanja
zlostavljanja, sprovodi mere obavetavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih
predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vrenja zlostavljanja.
lan 8.
Poslodavac je duan da zaposlenog zatiti od zlostavljanja, u skladu sa ovim
zakonom.
lan 9.
Poslodavac odgovara za tetu koju odgovorno lice ili zaposleni vrei
zlostavljanje prouzrokuje drugom zaposlenom kod istog poslodavca, u skladu sa
zakonom.
Poslodavac koji je naknadio tetu koju je prouzrokovalo odgovorno lice ili
zaposleni ima pravo da od tog lica ili zaposlenog zahteva naknadu iznosa isplaene
tete.
Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog
lan 10.
Zaposleni ima pravo da pismenim putem bude upoznat sa zabranom vrenja
zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi
sa zabranom zlostavljanja.
Zaposleni ima pravo da kod poslodavca ostvari zatitu od ponaanja koje
predstavlja zlostavljanje.

-3lan 11.
Zaposleni je duan da se uzdri od ponaanja koje predstavlja zlostavljanje i
ponaanja koje predstavlja zloupotrebu prava na zatitu od zlostavljanja.
Zaposleni koji vri zlostavljanje, kao i zaposleni koji zloupotrebi pravo na
zatitu od zlostavljanja, odgovoran je za nepotovanje radne discipline, odnosno
povredu radne dunosti.
Zloupotrebu prava na zatitu od zlostavljanja, u smislu ovog zakona, ini
zaposleni koji je svestan ili je morao biti svestan da ne postoje osnovani razlozi za
pokretanje postupka za zatitu od zlostavljanja, a pokrene ili inicira pokretanje tog
postupka sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili
da nanese tetu drugom licu.
lan 12.
Zaposleni koji sazna za ponaanje za koje opravdano veruje da predstavlja
zlostavljanje ima pravo da inicira pokretanje postupka za zatitu od zlostavljanja
obavetavanjem lica ovlaenog za podnoenje zahteva za pokretanje tog postupka,
u skladu sa ovim zakonom.

III. POSTUPAK ZA ZATITU OD ZLOSTAVLJANJA

KOD POSLODAVCA
Pokretanje postupka
lan 13.
Ako se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno
poslodavac sa svojstvom fizikog lica, zaposleni koji smatra da je izloen
zlostavljanju podnosi obrazloeni zahtev za pokretanje postupka za zatitu od
zlostavljanja neposredno tom licu.
Zahtev iz stava 1. ovog lana moe podneti i predstavnik sindikata, lice
nadleno za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, predstavnik zaposlenih za
bezbednost i zdravlje na radu ili odbor za bezbednost i zdravlje na radu, uz pismenu
saglasnost zaposlenog koji smatra da je izloen zlostavljanju.
Kada nije obavezno pokretanje postupka za zatitu od
zlostavljanja kod poslodavca
lan 14.
Ako se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno
poslodavac sa svojstvom fizikog lica, zaposleni koji smatra da je izloen
zlostavljanju moe podneti zahtev za pokretanje postupka posredovanja neposredno
tom licu.
Ako se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno
poslodavac sa svojstvom fizikog lica, zaposleni koji smatra da je izloen
zlostavljanju moe, do isteka roka zastarelosti za pokretanje postupka za zatitu od
zlostavljanja kod poslodavca utvrenog ovim zakonom, i bez podnoenja zahteva za
pokretanje postupka posredovanja kod poslodavca, pokrenuti postupak pred
nadlenim sudom.

-4Ponuda posredovanja i odreivanje, odnosno izbor posrednika

lan 15.
Poslodavac je duan da, po prijemu zahteva iz lana 13. ovog zakona, u roku
od tri dana, stranama u sporu predloi posredovanje kao nain razreenja spornog
odnosa.
Poslodavac moe da prihvati zahtev za posredovanje iz lana 14. ovog
zakona, u roku od tri dana.
Zaposleni koji smatra da je izloen zlostavljanju, zaposleni koji se tereti za
zlostavljanje i predstavnik poslodavca (lan 13. ovog zakona), odnosno poslodavac i
zaposleni koji smatra da je izloen zlostavljanju (lan 14. ovog zakona) sporazumno
odreuju ili biraju lice za voenje postupka posredovanja (u daljem tekstu:
posrednik), u roku od tri dana od dana prijema predloga poslodavca.
lan 16.
Za posrednika moe biti odreeno, odnosno izabrano lice koje uiva
poverenje strana u sporu.
Posrednik se moe izabrati sa spiska posrednika koji se vodi kod poslodavca
u skladu sa kolektivnim ugovorom, odnosno kod organa, organizacije ili ustanove
za posredovanje u skladu sa zakonom.
Posrednik se moe izabrati i sa spiska posrednika socijalno-ekonomskog
saveta sainjenog na predlog socijalnih partnera, kao i spiska udruenja graana iji
su ciljevi usmereni na poslove posredovanja, odnosno zatite od zlostavljanja.
Posrednik je neutralna osoba koja posreduje izmeu strana u sporu u cilju
reavanja njihovog spornog odnosa.
Posrednik je duan da postupa nezavisno i nepristrasno.
Sprovoenje postupka posredovanja
lan 17.
Postupak posredovanja je hitan.
Postupak posredovanja sprovodi se tako to posrednik stranama u sporu
pomae da postignu sporazum.
U postupku posredovanja, na zahtev strane u sporu, moe da uestvuje i
predstavnik sindikata.
Postupak posredovanja zatvoren je za javnost. Podaci prikupljeni u toku
posredovanja tajna su i mogu se saoptavati samo uesnicima u postupku i
nadlenim dravnim organima u vezi sa postupkom za zatitu od zlostavljanja.
lan 18.
Strane mogu da se sporazumeju o nainu na koji e se postupak
posredovanja sprovesti.
Ako strane ne postignu sporazum o nainu sprovoenja postupka, posrednik
e sprovesti postupak posredovanja na nain koji smatra da je odgovarajui, imajui
u vidu okolnosti spornog odnosa i interese strana u sporu, uz potovanje naela
hitnosti.

-5Posrednik moe da vodi zajednike i odvojene razgovore sa stranama u

sporu, kao i da uz saglasnost jedne strane drugoj prenese i predoi predloge i
stavove o pojedinim pitanjima.
Posrednik moe da daje predlog moguih naina za reavanje spora, ali ne
moe stranama u sporu da namee reenje.
Ukoliko oceni da preti opasnost od nastupanja nenaknadive tete
zaposlenom koji smatra da je izloen zlostavljanju, posrednik moe poslodavcu
dostaviti obrazloenu inicijativu za preduzimanje mera iz lana 24. ovog zakona do
okonanja postupka za zatitu od zlostavljanja.
Okonanje postupka posredovanja
lan 19.
Postupak posredovanja okonava se u roku od osam radnih dana od dana
odreivanja, odnosno izbora posrednika:
1)

zakljuivanjem pismenog sporazuma izmeu strana u sporu;

2) odlukom posrednika, posle konsultacije sa stranama, da se postupak

obustavlja, jer dalji postupak nije opravdan;
3)

izjavom strane u sporu o odustajanju od daljeg postupka.

Iz opravdanih razloga rok za okonanje postupka posredovanja moe se

produiti na maksimalno 30 dana od dana odreivanja, odnosno izbora posrednika.
Kad postupak posredovanja nije uspeo
lan 20.
Smatra se da postupak posredovanja nije uspeo ako:
1) strane u sporu ne odrede, odnosno ne izaberu posrednika u skladu sa
lanom 15. stav 3. ovog zakona;
2)
zakona.

se postupak posredovanja okona na nain iz lana 19. ta. 2) i 3) ovog

U sluaju iz stava 1. taka 1) ovog lana, poslodavac je duan da podnosiocu

zahteva iz lana 13. ovog zakona i zaposlenom koji smatra da je izloen zlostavljanju
ako nije podnosilac tog zahteva, dostavi obavetenje da postupak posredovanja nije
uspeo.
U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana posrednik je duan da, najkasnije u
roku od tri dana od dana isteka roka iz lana 19. ovog zakona stranama u sporu i
poslodavcu dostavi odluku o obustavljanju postupka, odnosno obavetenje da je
jedna od strana u sporu odustala od daljeg postupka.
Sadraj sporazuma o reavanju spornog pitanja
lan 21.
Sporazum naroito sadri mere koje su usmerene na prestanak ponaanja
koje predstavlja zlostavljanje, odnosno iskljuenje mogunosti nastavljanja takvog
ponaanja zlostavljanja.
Dejstvo sporazuma postignutog u postupku posredovanja zavisi od volje
strana u sporu, ako je sporazumom obuhvaeno ureivanje ponaanja u njihovom
meusobnom odnosu.

-6Sporazum moe sadrati preporuke poslodavcu u pogledu otklanjanja

mogunosti nastavljanja zlostavljanja (premetaj zaposlenog u drugu radnu okolinu ili
druge mere koje se tiu statusa i prava strana u sporu).
Poslodavac moe prihvatiti preporuke iz stava 3. ovog lana ako su u skladu
sa zakonom i njegovom poslovnom politikom.
Rokovi zastarelosti
lan 22.
Pravo na podnoenje zahteva za zatitu od zlostavljanja kod poslodavca
(lan 13. i lan 14. stav 1. ovog zakona) zastareva u roku od est meseci od dana
kada je zlostavljanje uinjeno.
Rok iz stava 1. ovog lana poinje da tee od dana kada je poslednji put
izvreno ponaanje koje predstavlja zlostavljanje.
Za vreme trajanja roka iz stava 1. ovog lana i za vreme voenja postupka
posredovanja ne teku rokovi zastarelosti propisani zakonom za utvrivanje
odgovornosti zaposlenog za nepotovanje radne discipline, odnosno povredu radne
dunosti.
Postupak za utvrivanje odgovornosti zaposlenog
lan 23.
Poslodavac je duan da, ako postupak posredovanja ne uspe, a postoji
osnovana sumnja da je izvreno zlostavljanje ili je zloupotrebljeno pravo na zatitu
od zlostavljanja, pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za
nepotovanje radne discipline, odnosno povredu radne dunosti, u skladu sa
zakonom.
Poslodavac moe zaposlenom koji je odgovoran za nepotovanje radne
discipline, odnosno povredu radne dunosti iz stava 1. ovog lana, pored sankcija
propisanih zakonom, da izrekne jednu od sledeih mera:
1)

opomena;

2)

mera udaljenja sa rada od etiri do 30 radnih dana bez naknade zarade;

3) mera trajnog premetaja u drugu radnu okolinu na iste ili druge

poslove, odnosno radno mesto, u skladu sa zakonom.
Ako zaposleni, kome je zbog vrenja zlostavljanja izreena mera iz stava 2.
ovog lana, u roku od est meseci ponovo izvri zlostavljanje, poslodavac moe da
mu otkae ugovor o radu, odnosno izrekne meru prestanka radnog odnosa, u skladu
sa zakonom.
Mere za spreavanje zlostavljanja do okonanja postupka
lan 24.
Ako zaposlenom koji smatra da je izloen zlostavljanju prema miljenju
slube medicine rada preti neposredna opasnost po zdravlje ili ivot ili ako mu preti
opasnost od nastanka nenaknadive tete, poslodavac je duan da, do okonanja
postupka za zatitu zaposlenog od zlostavljanja kod poslodavca, zaposlenom koji se
tereti za zlostavljanje izrekne jednu od sledeih mera:
1) premetaj u drugu radnu okolinu na iste ili druge poslove, odnosno
radno mesto, u skladu sa zakonom;

-72)

udaljenje sa rada uz nadoknadu zarade, u skladu sa zakonom.

lan 25.

Na postupak iz l. 23. i 24. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe

odgovarajuih zakona kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz
radnog odnosa.
Pravo na odbijanje rada
lan 26.
Zaposleni, kome prema miljenju slube medicine rada preti neposredna
opasnost po zdravlje ili ivot, ima pravo da odbije da radi ako poslodavac ne
preduzme mere iz lana 24. ovog zakona.
U sluaju iz stava 1. ovog lana zaposleni je duan da, bez odlaganja,
obavesti poslodavca i inspekciju rada o odbijanju rada.
Za vreme odbijanja rada zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini
prosene zarade koju je ostvario u prethodna tri meseca.
Zaposleni koji je odbio da radi duan je da se vrati na rad po preduzimanju
mera iz lana 24. ovog zakona od strane poslodavca, a najkasnije do okonanja
postupka zatite od zlostavljanja kod poslodavca.
Zaposlenom koji je odbio da radi ne moe da se otkae ugovor o radu,
odnosno izrekne mera prestanka radnog odnosa.
Zatita uesnika u postupku
lan 27.
Pokretanje postupka za zatitu od zlostavljanja, kao i uee u tom postupku
ne moe da bude osnov za: stavljanje zaposlenog u nepovoljniji poloaj u pogledu
ostvarivanja prava i obaveza po osnovu rada, pokretanje postupka za utvrivanje
disciplinske, materijalne i druge odgovornosti zaposlenog, otkaz ugovora o radu,
odnosno prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa po osnovu rada i
proglaavanje zaposlenog vikom zaposlenih, u skladu sa propisima kojima se
ureuje rad.
Pravo na zatitu iz stava 1. ovog lana ima i zaposleni koji ukae nadlenom
dravnom organu na povredu javnog interesa utvrenog zakonom, uinjenu od
strane poslodavca, a osnovano sumnja da e biti izloen zlostavljanju.
Zaposleni, za koga se u skladu sa zakonom utvrdi da je zloupotrebio pravo na
zatitu od zlostavljanja, ne uiva zatitu u smislu stava 1. ovog lana.
Pravila ponaanja poslodavaca i zaposlenih
lan 28.
Pravila ponaanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zatitom
od zlostavljanja na radu propisuje ministar nadlean za rad.

-8-

IV. SUDSKA ZATITA

Pokretanje postupka
lan 29.
Zaposleni koji smatra da je izloen zlostavljanju od strane poslodavca sa
svojstvom fizikog lica ili odgovornog lica u pravnom licu moe protiv poslodavca da
podnese tubu pred nadlenim sudom u roku iz lana 14. stav 2. ovog zakona.
Pravo da podnese tubu protiv poslodavca zbog zlostavljanja na radu ili u
vezi sa radom ima i zaposleni koji nije zadovoljan ishodom postupka zatite od
zlostavljanja kod poslodavca, u roku od 15 dana od dana dostavljanja obavetenja,
odnosno odluke iz lana 20. st. 2. i 3. i lana 23. ovog zakona.
Tubom iz st. 1. i 2. ovog lana ne moe se pobijati zakonitost pojedinanog
akta poslodavca kojim je reavano o pravima, obavezama i odgovornostima
zaposlenog iz radnog odnosa. Protiv tog akta zaposleni ima pravo na sudsku zatitu
u skladu sa posebnim zakonom kojim je propisana sudska zatita.
Spor iz st. 1. i 2. ovog lana jeste radni spor.
Ako ovim zakonom nisu predviena posebna pravila, u sporovima za
ostvarivanje sudske zatite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom shodno se
primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje parnini postupak.
Sadrina tube
lan 30.
U postupku pred nadlenim sudom zaposleni koji smatra da je izloen
zlostavljanju moe da zahteva:
1)

utvrenje da je pretrpeo zlostavljanje;

2) zabranu vrenja ponaanja koje predstavlja zlostavljanje, zabranu daljeg

vrenja zlostavljanja, odnosno ponavljanja zlostavljanja;
3)

izvrenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja;

4)

naknadu materijalne i nematerijalne tete, u skladu sa zakonom;

5)

objavljivanje presude donete povodom tubi iz ta. 1-4. ovog lana.

Teret dokazivanja u sudskom postupku
lan 31.

Ako je u toku postupka tuilac uinio verovatnim da je izvreno zlostavljanje iz

lana 6. ovog zakona, teret dokazivanja da nije bilo ponaanja koje predstavlja
zlostavljanje je na poslodavcu.
Hitnost postupka
lan 32.
Postupak u parnicama za ostvarivanje zatite od zlostavljanja jeste hitan.
Sud e tubu sa prilozima dostaviti tuenom na odgovor u roku do 15 dana
od dana prijema tube.

-9Privremene mere
lan 33.
U toku postupka sud moe, po predlogu stranke ili po slubenoj dunosti,
odrediti privremene mere radi spreavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja
nenaknadive tete.
U privremene mere naroito spadaju zabrana pribliavanja, kao i zabrana
pristupa u prostor oko mesta rada zaposlenog koji uini verovatnim da je izloen
zlostavljanju.
Sud e odluku o odreivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u
roku do osam dana od dana predaje predloga.
Protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba.

V. NADZOR
lan 34.
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona kod poslodavca vri inspekcija rada,
odnosno upravna inspekcija.
U vrenju nadzora inspekcija iz stava 1. ovog lana postupa u skladu sa
zakonom kojim se ureuju njena ovlaenja.

VI. KAZNENE ODREDBE

lan 35.
Novanom kaznom u iznosu od 200.000 do 800.000 dinara kaznie se za
prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, ako:
1)
(lan 24);

ne izrekne meru za spreavanje zlostavljanja do okonanja postupka

2) otkae ugovor o radu, odnosno izrekne meru prestanka radnog odnosa

suprotno odredbama ovog zakona (lan 26. stav 5);
3) postupi suprotno odredbama ovog zakona o zatiti uesnika u postupku
za zatitu od zlostavljanja (lan 27).
Novanom kaznom od 100.000 do 400.000 dinara za prekraj iz stava 1.
ovog lana kaznie se preduzetnik.
Novanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog
lana kaznie se odgovorno lice u pravnom licu.
lan 36.
Novanom kaznom u iznosu od 100.000 do 400.000 dinara kaznie se za
prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, ako ne upozna zaposlenog sa
zabranom vrenja zlostavljanja u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 7. stav 1. i
lan 37).
Novanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog
lana kaznie se preduzetnik.
Novanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog
lana kaznie se odgovorno lice u pravnom licu.

- 10 -

VII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 37.
Poslodavac je duan da obavezu iz lana 7. stav 1. ovog zakona izvri prema
zaposlenima koji su kod njega u radnom odnosu na dan poetka primene ovog
zakona, u roku od 30 dana od dana poetka primene ovog zakona.
lan 38.
Podzakonski akt iz lana 28. ovog zakona ministar e doneti u roku od 90
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 39.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije, a primenjivae se po isteku 90 dana od dana njegovog
stupanja na snagu.