ZAVARIVANJE

PARAMETRI ZAVARIVANJA I NJIHOV UTICAJ NA KVALITET

I VIZUELNI IZGLED ZAVARENOG SPOJA TJ. ZAVARA

KoeKapetana25,35230uprijaSrbija
Tel/fax:+381358471196
Mob:+381652771802
emai:office@alatistherm.co.rs
emai:office@alatistherm.in.rs
www.alatistherm.co.rs

Pripremio : Srboljub Stevanovi dipl. ma.in inenjer zavarivanja EWE

I . PRENOS DODATNOG MATERIJALA U MIG / MAG POSTUPKU ZAVARIVANJA

Kod MIG / MAG zavarivanja iana elektroda je uvek na + polu ( indirektni polaritet ).
Postoje 3 vrste prenosa materijala u metal zavara ava :
Kratkospojeni prenos --- orijentacionio granica struje i napona je : 70 160 A , 16 19 V
Globularni tj. krupnokapljiasti prenos orij .granica struje i napona je : 130 200 , 18 24 V
Sprejni prenos -- orijentaciono granica struje i napona je : 180 250 A , 24 30 V
Gornji podaci su dati za icu za zavarivanje prenika 1,0 .Granice parametara - struja i napon - za ove 3
vrste prenosa kao to se vidi se preklapaju. Jedno je meutim sigurno a to je da se Sprejni prenos ne
moe dobiti u zatiti istog CO2 gasa. Granica gasne smee za Sprejni prenos je po literaturi je
minimum 80 85 % Argona u smei.
Kratkospojeni prenos najmanja koncenteracija toplote - za zavarivanje tankih i tanjih limova u svim
poloajima i za prinudne poloaje zavarivanja ( naroito nadglavno ) i korene zavare na tankim i
debelim limovima i cevima.
Globularni Krupnokapljiasti prenos : za zavarivanje limova veih debljina i eventualno za prinudne
poloaje.
Sprejni prenos najvea koncentracija ( unos ) toplote i koristi se uglavnom za zavarivanje debljih limova
u horizontalnom ili vertikalnom poloaju.
Postoji i takozvani Pulsni prenos koji moe imati prenos kao u mlazu ali sa mnjim strujama
zavarivanja ali je za ovaj prenos potreban i ureaj koji ima datu mogunost Pulsnog zavarivanja .
Smea koju koristimo u naoj proizvodnji je 82 % Argona + 18 % CO2 i mi je zovemo
CORGON ali je njen pravi naziv po literaturi KRYSAL . Vei sadraj CO2 uslovljava dublje
uvarivanje. U Kratkospojenom prenosu omoguava premoavanje veih zazora u lebu. Koristi se
najvie za nelegirane i niskolegirane elike.

II . JAINA STRUJE ZAVARIVANJA

Jaina struje zavarivanja direktno zavisi od podeavanja brzine dovoenja iane elektrode. Znai struju
zavarivanja podeavamo pomou brzine dovoenja iane elektrode.

Sa prejakom strujom zavarivanja pri ostalim nepromenjenim parametrima dolazi do :

-

Veeg uvarivanja u osnovni materijal

Loijeg izgleda lica ava - zavara

Vee nadvienje ava zavara

Otri zajedi od pregrevanja u prelaznoj zoni tik uz zavar

Poveanja rasprskavanja pucni

Sa preslabom strujom zavarivanja pri ostalim nepromenjenim parametrima dolazi do :

-

Nedovoljnog uvarivanja

Nejednake irine povrine ava zavara ( usko iroko )

Mogunosti pojave nalepljivanja.

Kod MAG postupka zavarivanja uobiajene vrednosti struje zavarivanja se kreu od 100 do 200
A/mm2. Uzima se u obzir povrina preseka elektrodne ice iji je prenik 1 mm , tako da je njena
povrsina 0,785 mm2. Ovo znai da se struja kree u ganicama od 78 do oko 160 A. Kada se radi sa
smeom ova struja moe ii do 350 A/mm2 o praktino znai struju od oko 280 A.

Premala struja

Prejaka struja

Zavarivanje u prinudnim polajima se izvodi sa jainama struje koje su manje od onih koje su
preporuene za horizontalni poloeni poloaj zavarivanja :
-

Za prinudni poloaj ( Vertikalni ) struja se umanjuje za 10 15 %.

Za prinudne poloaje ( Nadglavni , Horizontalno vertikalni ) struja se umanjuje za 15 20 %.

Za unutranje ugaone spojeve struja je manja 5 10 %.

Za zavarivanje CrNi elika struja se umanjuje 25 30 %.

III . NAPON ZAVARIVANJA - VOLTAA

Voltaa suvie niska ( dugaak zavarivaki luk ) : zavarivaki luk je nestabilan , lice ava
zavara ima grub izgled (narebren), loija je zatita zavara ( rastopa ),

Voltaa suvie visoka ( prekratak zavarivaki luk ) : ovaj luk se uranja u rastopljeni metal zavara
tako da usled toga rastop se uzburkava i bei ispred luka na nazagrejanu povrinu lima i postoji
velika opasnost od NALEPLJIVANJA i ZAJEDA.

Vrednost napona zavarivanja a i struje zavarivanja direktno zavisi od veliine izvuenog dela elektrodne
ice - izvueni deo mereno od dizne.

Preniska voltaa
Poveanje napona voltae dovodi jo i do :
-

Poveanja irine zavara ava

Smanjenja dubine uvarivanja

Lepi vizuelni izgled zavara ava

Smanjenje napona voltae dovodi jo i do :

-

Suavanje rastopa

Poveanje nadvienja zavara - ava

Vea dubina uvarivanja

Previsoka voltaa

IV . BRZINA

ZAVARIVANJA

Brzina zavarivanja podrazumeva brzinu kojom se elektrini luk pomera po liniji spajanja zavarivanja.

Kada je brzina zavarivanja premala dobija se :

-

iroki rastop ( opasnost od nalepljivanja )

iri zavari ; smanjuje se uvarivanje u osnovni materijal

Lice ava zavara je ulegnuto

Rastop je pregrejan i svojom toplotom dovodi do vrtloenja zatitnog gasa to slabi zatitu i
izaziva poroznost u zavaru avu ( rupice

Kada je brzina zavarivanja prevelika dobija se :

-

Rastop je premali preuzak

Dubina uvarivanja ( provarivanja ) je premala

Zavar av je uzak

Dolazi do pojave zareza na prelazu zavara prema osnovnom materijalu.

Znai brzina zavarivanja direktno utie na dubinu uvarivanja ( provarivanja ) , irinu i nadvienje zavara
( ava ) i na koliinu uneene toplote.

Manja brzina zavarivanja = Vea uneena toplota

Vea brzina zavarivanja = Manja uneena toplota

Premala brzina zavarivanja

Prevelika brzina zavarivanja

Postoje tehnoloke iskustvene tabele u kojima su okvirno date vrednosti za brzinu zavarivanja , struju ,
napon, brzinu dodavanja ice i one se uvek koriste. Meutim prave vrednosti parametara ( sa kojima se
dobija najoptimalniji zavareni spoj to se tie karakteristika i vizuelnog izgleda ) se utvruju na
osnovu proba koje treba uraditi pre poetka izrade konstrukcije na probnim komadina tj.uzorcima za
svaki zavareni spoj. Ove probe se rade sa vie kombinacija parametara zavarivanja to znai da bi
jedan zavar trebalo probati uraditi sa 3 5 kombinacija parametara zavarivanja.

V . POLOAJ PITOLJA ZA ZAVARIVANJE U ODNOSU NA RAVAN SPOJA I

S OBZIROM NA POLOAJ ZAVARIVANJA

UNAPRED

POD90

UNAZAD

SMERZAVARIVANJA

UNAPRED

POD90

UNAZAD

Tehnika UNAPRED : Smanjuje se dubina uvarivanja ; Zavar postaje iri ; Zavar postaje ravniji ; Zavar
ima lepi vizuelni izgled . to je ugao nagiba vei to je dubina uvarivanja manja a irina zavara vea
preporueni ugao je 5 -15 . Pogodno je za zavarivanje metala manjih debljina kao i za koren zavara i
zavarivanje u prinudnim poloajima. Zavarivau je olakano voenje elektrodne ice jer mu je linija
zavarivanja pregledna ( ispred obe je ) ali je pregled rastopa otean jer ga pokriva oba gorionika.

Tehnika UNAZAD : Poveava se dubina uvarivanja ; Smanjuje se irina zavara ; Nadvienje zavara
postaje vee - zavar je ispupeniji ; Elektrini luk je malo stabilniji ; Malo je manje razbrizgavanje
pucne. Ugao je opet 5 15 . Pogodno je za zavarivanje veih debljina materijala mogu se koristiti
vee struje zavarivanja. Zavarivau je tee voenje elektrodne ice jer oba pokriva liniju zavarivanja ali
je sa druge strane bolji pregled rastopa.

Radni komadi malih debljina ( do 5 mm ) najbolje se zavaruju u poluvertikalnom ( nagnutom ) ili

vertikalnom poloaju zavarivanja ODOZGO NADOLE , jer se tim nainom unosi najmanje toplote i
dobija zavar lepog vizuelnog izgleda sa potpuno provarenim korenskim zavarom. Pitolj za zavarivanje
bi trebao da zauzima priblino poloaj od 90 u odnosu na ravan spoja ( liniju zavara ).
Radni komadi srednjih i veih debljina mogu da se zavaruju u svim poloajima s tim to se zavarivanje u
vertikalnom poloaju izvodi ODOZDO NAGORE vrednostima struje koje su 10 15 % manje.
NJIHANJE VRHA ELEKTRODNE ICE
Voenje pitolja pri zavarivanje osim pravolinijskog moe biti razliito pa da napomenemo neka :
1

1 . PRAVOLINIJSKO KRETANJE BEZ NJIHANJA : primenjuje se kod delova manjih debljina u

horizontalnom poloaju i za sve sluajeve zavarivanja ODOZGO NADOLE . Takoe se primenjuje pri
zavarivanje viezavarnim nainom ( vezanim zavarima ) i u odreenim sluajevima kod korenskih
zavara.
2 i 3. USKO NJIHANJE ( 15 40 mm irina ) : se primenjuje za zavarivanje u svim poloajima i za
zavarivanje ugaonih spojeva u prinudnim poloajima.
4. POMERANJE U OBLIKU PETLJE ( ponavljajui krugovi ) ( irina nihanja 3 16 mm - prenik kruga
3 20 mm ) : u sluaju kada je potrebno naneti vee koliine dodatnog materijala a moe se primeniti i
pri korenskom zavaru u otrom uglu u horizontalnom poloaju.
Poprenim klaenjem vrha elektrodne ice poveava se irina zavara ava i smanjuje se brzina
zavarivanja.
Prevelika amplituda njihanja vrha dovodi do greaka nalepljivanja tj. nepotpunog stapanja sa osnovnim
materijalom ( limom ). Rastop pri prevelikom amplitudi njihanja i pri velikoj struji moe pobei ispod luka
na osnovni materijal ( lim ) to dovodi do nalepljivanja.
Pri irem poprenom njihanju treba primenjivati zavarivanje UNAZAD a pri uem njihanju treba
primenjivati zavarivanje UNAPRED .

VI . POLOAJ OBE I VELIINA IZVUENOG DELA ELEKTRODNE ICE

Die

Duina izvuenog dela iane elektrode Die se rauna od kraja dizne do vrha elektrodne ice. Samo
taj deo ice ( iane elektrode ) je u strujnom kolu. Od toga koliki je izvueni deo zavisi i struja
zavarivanja jer dui izvueni deo znai i vei otpor a to povlai za sobom slabiju struju zavarivanja.
Orijentaciono uzeto kao dobra duina izvuenog dela iane elektrode se smatra :
-

Za prenos u kratkom spoju

6 13 mm

Za ostale oblike prenosa 13 20 ( 25 ) mm

Na kraju da rezimiram da je neka granica za Die = 6 20 mm gledajui raspone struja 70 280 A.

Poloaj dizne u odnosu na obu je :

-

Za jaine struje zavarivanja 50150 A tj. za najmanje penike ianih elektroda izvuena 5 mm

Za jaine struje zavarivanja 150350 A tj. za srednje penike ianih elektroda ravna sa obom

Za jaine struje zavarivanja preko 350 A tj. za najvee penike ianih elektroda uvuena 5 mm

Poloaj obe u odnosu na radni komad je :

-

Za jaine struje zavarivanja 50 150 A tj. za najmanje penike ianih elektroda slika a

Za jaine struje zavarivanja 150 350 A tj. za srednje penike ianih elektroda slika b

Za jaine struje zavarivanja preko 350 A tj. za najvee penike ianih elektroda slika c

VII . TEMPERATURNE DEFORMACIJE KOD ZAVARIVANIH ELEMENATA