Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 2

OSNOVI PRORAUNA MAINSKIH ELEMENATA

Proraun mainskih elementa obuhvata izbor: materijala, oblika i dimenzija mainskih delova koji
ulaze u sastav mainskog elementa ili izbor standardnih delova iz odgovarajuih razvijenih familija.
Odluujui faktori pri izboru dimenzija, mainskih elemenata su funkcija i namena i uslovi radne
sposobnosti. Uslovi funkcije i namene specifini su za svaki pojedinani deo. Uslovi radne
sposobnosti opti su za sve mainske elemente. Pri razmatranju radne sposobnosti moraju se imati u
vidu dva stanja mainskih delova i to:
- radno stanje odgovara predvienim radnim uslovima,
- kritino stanje odgovara granici na kojoj nastaju kritine pojave, koje onesposobljavaju mainski
deo za ispravan i pouzdan rad.
Prema nameni razlikuju se: orijentacioni, prethodni i zavrni prorauni.
Orijentacioni proraun izvodi se na poetku prorauna radi odreivanja reda veliine pojedinih
dimenzija mainskih delova. Orijentacioni proraun se sprovodi na osnovu aproksimativnih ili
empirijskih formula koje daju polazne dimenzije delova za tanije proraune.
Prethodni proraun izvodi se u poetnoj fazi prorauna, kada se o veliini pojedinih dimenzija
mainskog dela zna vrlo malo, pa se pomou pretpostavljenih poetnih vrednosti dimenzija i
postavljenog iteracionog postupka odreuju aproksimativne vrednosti dimenzija mainskog dela.
Paralelno sa izradom prethodnog prorauna radi se i sklopni crte, usklauju pojedine dimenzije,
meusobno se usklauju pojedini delovi sklopa i prorauna, pribliavajui se konanom reenju.
Zavrni proraun izvodi se po zavrnoj izradi sklopnog crtea i svih detaljnih crtea. Osnovna
karakteristika zavrnog prorauna je u tome to on polazi od dimenzija, oblika, materijala i
postupaka izrade propisanih na crteima kao od poznatih veliina i daje obrazloenje njihove
opravdanosti.

Radna optereenja mainskih delova

Optereenja mainskih delova u optem sluaju predstavljaju prostorne sisteme spoljanjih sila i
spregova. Ova optereenja prouzrokovana su otporima koje maina savlauje vrei koristan rad
(otpori trenja, otpor zemljita kod plugova i bagera, otpor rezanja kod maina alatki itd.), teinama
pojedinih delova, deformacijama, pritiscima tenosti i gasova itd.
U pogledu promenljivosti optereenja razlikuju se dva karakterisina sluaja: statiko i dinamiko
optereenje.
Statiko optereenje je optereenje stalnog pravca i smera, u toku konanog vremenskog intervala, i
konstantnog intenziteta (Sl. 1).

Optereenje se ne menja
tokom vremena.
F=const
R=1

t
Slika 1. Statiko optereenje.

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 2

Dinamiko optereenje je optereenje koje se u toku vremena menja po intenzitetu, pravcu i

smeru (sl.2). Ovde treba razlikovati bezuudarno dinamiko optereenje i udarno dinamiko
optereenje.
R=0

Fg

Fd

Fsr

Fsr

Fa

Fg

Fa

b)

)
F

d
))
R = -1

Fd

Fg

c)

Slika2. Periodino promenljivo dinamiko optereenje: a) opti sluaj; b) jednosmerno promenljivo;

c)naizmenino promenljivo; d) udarno dinamiko opterenje;

Svako periodino promenljivo optereenje karakterisano je dvema graninim vrednostima

najvee ili gornje optereenje Fg i najmanje ili donje optereenje Fd. Na osnovu ova dva
optereenja definie se amplituda promenljivog optereenja i srednje optereenje pri emu je:

Fa =

Fg Fd
2

Fsr =

Fg + Fd
2

Kod naizmenino promenljivog optereenja je:

Fsr = 0;

Fd = -Fg;

Fa = Fg;

a kod jednosmerno promenljivog optereenja je:

Fsr =

Fg
2

Fa = Fsr ; Fd = 0;

Kao pokazatelj ovih promena koristi se faktor asimetrije ciklusa R:

R=

Fd
= 1... + 1
Fg

Faktori asimetrije ciklusa R iznose za: statiko optereenje R=1, jednosmerno promenljivo
optereenje R=0 i za isto naizmenino promenljivo optereenje R=-1.
Mainski elementi su najee optereeni kombinacijom pojedinih vrsta optereenja.

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 2

Optereenja maina, mainskih elemenata a samim tim delova za normalne uslove rada nazivaju se
nominalna optereenja ( optereenja koja proizlaze iz snage i broja obrtaja elektromotora).
Optereenja maina, mainskih elemenata a samim tim delova za stvarne uslove rada naziva se
stvarno optereenje, i ovo optereenje nije po intenzitetu uvek jednako nominalnom opterenju.
Tano odreivanje intenziteta stvarnih optereenja u veini sluajeva je vrlo sloeno, i retko se
moe potpuno tano izvesti. Zato se kao osnova za proraun vrstoe mainskih delova uzima
merodavno, raunsko optereenje.
Ako veliinu merodavnog optereenja nije mogue odrediti direktno iz uslova rada maine,
procenjuje se faktor neravnomernosti optereenja (K), pa se mnoenjem nominalnog optereenja
ovim faktorom dobija merodavno optereenje. Faktor neravnomernosti optereenja odreuje se
prema iskustvenim podacima i varira u dosta irokim granicama. Vrednosti ovog faktora zavise od
uslova rada maine i prikazane su u Tabeli 1.
Tablica1. Vrednosti faktora neravnomernosti optereenja K
Vrsta maine

urbina, obrtni kompresor, vakum pumpe,

brusilice, elektrini motori
Klipne maine, motori SUS, klipni kompresori,
pumpe, rendisaljke, strugovi
Kovake prese, prese za ugaono savijanje, makaze
za seenje, maine za probijanje
Mehaniki ekii, maine za valjanje, drobilice

1,0 1,1
1,2 1,5
1,5 2,0
2,0 3,0

Ponaanje mainskih delova pod dejstvom statikih optereenja

Osnovi pojmovi
Radno spoljanje optereenje koje deluje na mainski deo tei da deformie deo, a materijal
mainskog dela suprostavlja se deformisanju dejstvom svojih unutranjih meumolekularnih sila.
Stanje mainskog dela koje nastaje dejstvom spoljanjih sila, a karakterisano je pojavom
deformacija i odgovarajueg unutranjeg otpora naziva se naprezanje. Razlikuju se zapreminska i
kontaktna naprezanja. Zapreminska naprezanja u zavisnosti od karaktera deformacija mogu biti:

aksijalna (zatezanje ili pritiskivanje),

savijanje,

smicanje,

uvijanje.

Deformacije mainskih mogu biti elastine ili povratne i plastine ili nepovratne, trajne. Elastine
deformacije nestaju po prestanku dejstva spoljanjeg optereenja, tako da mainski deo dobija svoj
prvobitni oblik i dimenzije. Plastine deformacije su trajne, one ostaju i posle dejstva spoljanjeg
optereenja.
Krutost predstavlja sposobnost mainskodg dela da se suprostavi elastinim deformacijama. U
optem sluaje definie se kao ono optereenje koje dovodi do odreene jedinine deformacije.
Deformacioni rad je rad spoljanjeg optereenja koji se utroi da bi se izazvala odreena
deformacija mainskog dela.
Napon je fizika veliina koja karakterie intenzitet unutranjih sila u nekoj taki zamiljenog
preseka mainskog dela, kojim se materijal suprostavlja deformisanju zbog dejstva spoljanjeg

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 2

optereenja. Unutranje sile nastaju izmeu molekula materijala kao reakcija na spoljanje napadno
optereenje, obezbeujui vrstou mainskog dela u posmatranom preseku.
Napon koji deluje normalno na povrinu poprenog preseka mainskog dela (sl.3) naziva se
normalni napon , a napon koji deluje u ravni poprenog preseka mainskog dela naziva se
tangencijalni napon - .

Slika 3. Normalni i tangencijalni napon u posmatranoj taki zamiljenog preseka

Zatezanje je aksijalno naprezanje nastalo usled dejstva spoljanjih zateuih sila du teine ose
tapa (sl. 4). U poprenim presecima pravog zategnutog tapa, upravnim na njegovu osu, javljaju se
normalni naponi koji se mogu smatrati ravnomerno rasporeenim po preseku. Veliina normalnog
napona u bilo kojoj taki zamiljenog poprenog preseka povrine A, odreena je izrazom:

=F/A

Slika 4. Raspodela nominalnih normalnih napona za zatezanje.

Pritiskivanje je aksijalno naprezanje koje nastaje dejstvom spoljanje pritiskujue sile F du

teine ose tapa (sl.5). U poprenim presecima mainskog dela povrine A javljaju se normalni
naponi:

p =

Slika5. Aksijalno naprezanje pritiskivanje.

F
,
A

Slika 6. Izvijanje tapa.

Drugi karakteristian sluaj pritiskanja nastaje za sluaj tapa vee duine, a manje veliine
poprenog preseka. Pri postepenom porastu optereenja, odnosno normalnog napona, posle

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 2

prekoraenja odreene kritine vrednosti dolazi do pojave izvijanja (sl. 6). Izvijanje je
karakterisano poremeajem stabilnosti, pa se normalnim naponima usled pritiskivanja pridruuju
narmalni naponi usled savijanja.

Savijanje je naprezanje izazvano silama i spregovima koji deluju u aksijalnim ravnima, ravnima
kroz podunu osu mainskog dela.
Za mainski deo konstantnog poprenog preseka, napregnuta na savijanje (sl. 7), deformie se tako
da izvesna vlakna bivaju izduena (normalni zateui naponi), a izvesna vlakna skraena (normalni
naponi negativni pritiskivanje). Vlakna koja lee u teinoj ravni ne menjaju svoju duinu.

Slika 7. Raspodela noramalnih napona za sluaj savijanja.

Normalni napon izazvan momentom savijanja M menja se linearno, sa udaljavanjem od teine

ravni. Maksimalni normalni napon bie u takama koje odgovaraju krajnjim vlaknima:

=M/W
gde je: W- otporni moment poprenog preseka za osu savijanja.

Uvijanje je naprezanje koje nastaje delovanjem spregova koji deluju u ravnima upravnim na
podunu osu mainskog dela (sl. 8).

Slika 8. Uvijanje tapa krunog poprenog preseka i dijagram tangentnih napona.

Maksimalni tangentni naponi pojavljuju se u takama koje odgovaraju najveim udaljenjima od ose
mainskog dela:

=Tt/Wp ,
gde je: Tt moment uvijanja,
Wp polarni otporni moment.
Za razliku od savijanja gde su naponi normalni (upravni) na povrinu poprenog preseka, pravac
napona uvijanja lei u ravni poprenog preseka tangentni napon.

Smicanje je naprezanje kome su izloeni mainski delovi relativno malih duina, relativno velikog
poprenog preseka (osovinice, zakovice i sl.) prouzrokovano delovanjem poprenih sila (Sl. 9).

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 2

zakovica
lim 1
lim 2

ravan
smicanja

Slika 9. Smicanje tela zakovice.

Osnovni izraz za odreivanje tangencijalnog napona usled smicanja je:

s =

F
,
A

gde su: F optereenj,

A povrina poprenog preseka zakovice optereenog na smicanje.

Kontaktna naprezanja nastaju na dodirnim povrinama dva mainska dela koji su jedan prema
drugome pritisnuti nekom silom.
Razlikuju se dva vida kontaktnih naprezanja:
dva mainska dela dodiruju se po konanim povrinama u
neopterenom, kao i u optereenom stanju (sl. 10),

A = (D2 d2) /4
Slika 10. Kontaktno naprezanje pritiskivanje po konanoj dodirnoj povrini.

Otpor koji prua sabijeni povrinski sloj je napon koji se naziva povrinski pritisak. Osnovni izraz
za odreivanje napona povrinskog pritiska uslrd kontaktnog naprezanja je:

F
,
A
gde su: F optereenje,
A projekcija dodirne povrine na ravan upravnu na pravac dejstva optereenja.
p=

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 2

dva mainska dela dodiruju se u jednoj taki ili du jedne linije u

neoptereenom stanju; u optereenom stanju, dodiruju se po jednoj
maloj povrini, nastaloj usled lokalnog deformisanja.

cilindar
1

kugla 1
dodir u
taki

dodir po
liniji

kugla 2
)

cilindar
2

Dodir konveksnih povrina predstavlja sloeno stanje, a naponi i deformacije na ovom dodiru se
odredjuju u teoriji elastinosti primenom Hercovih jednaina. Iz ove teorije za odredjene modele se
dobijaju odgovarajui Hercovi obrazci pomou kojih se odredjuje Hercov pritisak. Na slici 11
prikazan je dodir dva valjka i dodir dve kugle, raspodela Hercovog pritiska i obrazci za
izraunavanje najvee vrednosti pritiska. Pritisak je funkcija sile, modula elastinosti delova u
dodiru E1 i E2 i poluprenika krivine r1 i r2. Dodirna povrina kod valjaka je pravougaonog oblika
duine b, a kod dodira kugli je krug. Dimenzije dodirnih povrina se menjaju sa promenom
optereenja, a odredjuju se takodje korienjem Hercovih obrazaca.
F

F
r1

pmax

pmax

r1

r2

pmax = 0,418

E=
a)

r2

FE
br

2 E1E2
E1 + E2

pmax = 0,388 3

r=

r1 r2
r1 + r2

FE 2
r2

b)
Slika 11.

Dodir konveksnih povrina: a) dodir valjaka, b) dodir kugli

Sloeno napregnuti mainski delovi su u istom poprenom preseku izloeni dejstvu dva ili vie
napona. Naponi mogu biti istorodni tj. svi normalni ili tangentni ili raznorodni (normalni i
tangentni). Ako je mainski deo izloen dejstvu istorodnih napona oba normalna ili oba tangentna
napona, zavisnost izmedju kritinih napona za ta dva naprezanja je linearna

[ z ]sl [ s ]sl
+
[ z ] [ s ]

=1

Kritini naponi za istovremeno zatezanje i savijanje su: [z] za zatezanje kada nema savijanja i

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 2

[s] za savijanje kada nema zatezanja.

[z]sl normalni napon usled zatezanja pri kome dolazi do razaranja pri sloenom naprezanju,
[s]sl - normalni napon usled savijanja pri kome dolazi do razaranja pri sloenom naprezanju.
Ako komponentalni naponi naponi istog karaktera (oba normalni), dijagram razaranja je priblino
prava linija (sl. 12).

Slika 12. Istorodni naponi pri sloenom naprezanju.

Ekvivalentni - uporedni (ukupni) napon i moe se svesti na karakter zatezanja:

i = z +

[ z ] ,
[ s ] s

Za raznorodne napone ova veza se izraava jednainom elipse koja je za savijanje i uvijanje data
izrazom:
[ ]sl

[ ]

[ ]
+ sl

[ ]

= 1

gde su:
[]sl i []sl - maksimalni naponi usled komponentalnih naprezanja na granici razaranja, pri
sloenom naprezanju,
[] i [] kritini naponi usled komponentalnih naprezanja pri samostalnom delovanju
jednog odnosno drugog naprezanja.
Poveano uee uvijanja []sl smanjuje mogunost prenoenja napona na savijanje []sl . Kritini
naponi za savijanje bez uea uvijanja je [], a kritini napon na uvijanje bez uea savijanja [] .
Parcijalni stepeni sigurnosti za ove uslove su S=[]/ odnosno S=[]/.
Ako je mainski deo napregnut istovremeno i na savijanje i uvijanje, raznorodni naponi, kriva
razaranja se moe aproksimirati etvrtinom luka elipse (sl. 13).

Slika 13. Raznorodni naponi pri sloenom naprezanju.

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 2

Ekvivalentni - uporedni (ukupni) napon i moe se svesti na karakter savijanja:

[ ]
i = 2 +

[ ]

Koncentracija napona
Pojava naglih skokova napona na mestima u blizini diskontinuiteta preseka u odnosu na napone koji
bi odgovarali mainskom delu nepromenljivog preseka naziva se koncentracija napona.

'

k=f(d/B,d,)

Slika 14. Geometrijska koncentracija napona i analogija sa opstrujavanjem

Raspodela napona i veliine maksimalnih napona u oblasti koncentracije napona mogu se odrediti
na osnovu Teorije elastinosti ili Metodom konanih elemenata.
Na slici 14 dat je primer zategnutog tapa. U zoni dalje od diskontinuiteta preseka napon u tapu
'=F/A' je ravnomerno rasporedjen po povrini poprenog preseka. Na mestu otvora u tapu
popreni presek je manji, A<A' te je nominalni napon =F/A povean. To nije koncentracija
napona, ve samo poveanje nominalnog napona proporcionalno smanjenju povrine poprenog
preseka.
Maksimalni lokalni napon u oblast koncentracije napona, neposredno pored otvora u tapu
odreuje se prema izrazu:

max = k
gde je: k geometrijski faktor koncentracije napona.
Najvei (maksimalni) napon k je neposredno pored izvora koncentracije napona. To su lebovi
na mainskim delovima (sl.2.34), nagla promena prenika ili debljine, otvori i dr. Geometrijski
faktor koncentracije napona k zavisi iskljuivo od geometrijskih parametara tj. od odnosa
dimenzija mainskog dela. Vei je ako je promena poprenog preseka vea. Moe se smanjiti ako se
povea radijus prelaznog zaobljenja ili radijus u korenu leba.
Povrina ograniena krivom linijom (rafirana strelicama na sl. 14) i povrina ograniena pravom
linijom koja odgovara raspodeli napona , moraju biti jednake. Ukupni unutranji otpor dejstvu
spoljne sile F ostaje isti samo je promenjena raspodela (raspored) napona.
Primeri koncentracije napona za odreene vidove naprezanja prikazani su na slici15.

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 2

F
a)

b)

c)

Slika 15. Geometrijska koncentracija napona za: a) zatezanje, b) savijanje i c) uvijanje

Eksperimentalnim istraivanjem utvreno je da svi materijali nisu podjednako osetljivi na pojavu

koncentracije napona. Osetljivost na koncentraciju napona utoliko je vea ukoliko je materijal
homogeniji, odnosno blii idealnom materijalu. Materijali sa meukristalnim upljinama
(nehomogeni materijali) manje su osetljivi na koncentraciju napona. Zbog razliite osetljivosti
materijala na pojavu koncentracije napona, maksimalni napon u zoni koncentracije napona odreuje
se na osnovu efektivnog faktora koncentracije napona:

k = ( k 1)k + 1 ,
gde je: k -faktor osetljivosti materijala na koncentraciju napona.

10