Zbornik Iksi 1 2 2011

Godina XXX/2011
Broj 1-2
Zbornik
Instituta za
kriminoloka i
socioloka istraivanja
Zbornik
Instituta za kriminoloka
i socioloka istraivanja
(IKSI)
Izdaje
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja
u Beogradu
Glavni i odgovorni
urednik
Dr Leposava Kron
Zamenik glavnog i
odgovornog urednika
Dr Zoran Stevanovi
Izdavaki savet
Professor Derral Creatwood

Professor Marc Cools
Professor Olle Findahl
Prof. dr Miodrag Simovi
Prof. dr Goran Ili
Prof. dr Ljiljana Radulovi
Prof. dr Aleksandar Jugovi
Prof. dr Vladan Joldi
Dr Marina Blagojevi
Dr Zlatko Nikoli
Ureivaki odbor
Dr Branislava Knei
Dr Maja Savi
Dr Slaana Jovanovi
Doc. dr Goran Kneevi
Prof. dr Sneana Sokovi
Mr Duan Davidovi
Sekretar redakcije
Ana Batrievi
Tehniki urednik
Milka Rakovi
Kompjuterska
obrada teksta
Slavica Milii
asopis izlazi dva puta godinje
JOURNAL OF THE
Institute of Criminological
and Sociological Research
Published by
Institute of Criminological and Sociological Research, Belgrade
Editor-in-chief
Dr. Leposava Kron, Institute of Criminological and

Sociological Research, Belgrade
Editor
Dr. Zoran Stevanovi, Institute of Criminological and

Editorial
Consultants
Professor Derral Creatwood, University of Baltimore

Professor Marc Cools, University of Bruxelles
Professor Olle Findahl, World internet Institute,
Teknikparken i Gvle
Professor Miodrag Simovi, University of Banja Luka
Professor Goran Ili, University of Belgrade
Professor Ljiljana Radulovi, University of Belgrade
Professor Aleksandar Jugovi, University of Belgrade
Professor Vladan Joldi, Institute of Criminological and
Dr. Marina Blagojevi, Institute of Criminological and
Dr. Zlatko Nikoli, Institute of Criminological and
Editorial Board
Dr. Branislava Knei, Institute of Criminological and

Dr. Maja Savi, Institute of Criminological and Sociological
Research, Belgrade
Dr. Slaana Jovanovi, Institute of Criminological and
Dr. Goran Kneevi, University of Belgrade
Professor Sneana Sokovi, University of Belgrade
Duan Davidovi, M.A., Institute of Criminological and
Secretary of the
Editorial Board
Managing
Editor
Computer
Design
Ana Batrievi, Institute of Criminological and Sociological

Research, Belgrade
Milka Rakovi, Institute of Criminological and Sociological

Research, Belgrade
Slavica Milii, Institute of Criminological and Sociological

Research, Belgrade
Za izdavaa
Dr Leposava Kron
tampa
"Zuhra Simi"
Tira
300
Zbornik
Instituta za kriminoloka i
socioloka istraivanja (IKSI)
godina XXX/ broj 1-2 / 2011
SADR AJ
Janko Meedovi
DA LI JE AMORALNOST ESTI FAKTOR LINOSTI?
Aleksandar L. Jugovi
PREVENCIJA SUICIDA MLADIH
33
Leposava Kron, Zlatko Nikoli, Zoran Stevanovi

PRESTUP, KAZNA I ZATVORENIKI WELTANSCHAUUNG
49
Branislava Knei
OBRAZOVANJE OSUENIKA IZMEU PRAVA I MOGUNOSTI
77
Aleksandra Ili
MOGUI NAINI REAVANJA PROBLEMA
PRENASELJENOSTI ZATVORA U REPUBLICI SRBIJI
91
Ljeposava Iliji
DEPRIVACIJA SIGURNOSTI I HIV VIRUS KAO
FAKTORI KOJI NARUAVAJU SIGURNOST OSUENIKA
109
Zlatko Nikoli, Leposava Kron

"TOTALNE" USTANOVE I DEPRIVACIJE
119
Ana Batrievi
ULOGA KONVENCIJA SAVETA EVROPE
U KRIVINOPRAVNOJ ZATITI IVOTINJA
137
Dragan Jovaevi
OSNOVNE KARAKTERISTIKE NOVOG
MALOLETNIKOG KRIVINOG PRAVA SRBIJE
(5)
159
Marina Kovaevi-Lepojevi, Vesna uni-Pavlovi

RIZICI SOCIJALNOG UMREAVANJA DECE NA INTERNETU
185
Vesna Gojkovi, Leposava Vukievi

VRNJAKO NASILJE BULLYING KOD
UENIKA SREDNJIH KOLA
199
Jelena eleskov ori

REZILIJENTNOST I KRIMINALNA VIKTIMIZACIJA
219
Olivera Pavievi
DRUTVENI KAPITAL I KRIMINALITET
231
Duan Nikoli
AMERIKI MEJNSTRIM MASMEDIJI U SLUBI GLOBALNIH
NACIONALNIH SPOLJNOPOLITIKIH I BEZBEDNOSNIH
INTERESA SAD PRIPREMA SOPSTVENE I SVETSKE JAVNOSTI ZA
PRIHVATANJE I OPRAVDANJE POLITIKE SILE I RATNE POLITIKE
251
Tamara Damonja Ignjatovi, Jasna Hrni,

Nevenka egarac
INSTRUMENTI ZA PROCENU MLADIH SA
ANTISOCIJALNIM PONAANJEM
261
Aleksandra Bulatovi
ITALIJANSKA ISKUSTVA U BORBI PROTIV
ORGANIZOVANOG KRIMINALA
279
Branislava Knei, Vojin Vidanovi

SOCIJALNA ZATITA I BRIGA O STARIMA
291
Vera Batanjski
UTICAJI EKOLOGIJE NA TEORIJE O KRIMINALITETU
307
Ana Jovaevi
KRIVINOPRAVNA ZATITA AUTORSKOG PRAVA
(6)
317
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 7-31
Originalni nauni rad

UDK: 343.95:159.923.32
DA LI JE AMORALNOST ESTI FAKTOR LINOSTI?

Janko Meedovi
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd
U ovom istraivanju izvren je pokuaj da se preciznije odredi

i opie status koncepta Amoralnosti. Hipoteza koja je testirana
u radu bazira se na shvatanju Amoralnosti kao crte linosti
koja generie stabilne oblike ponaanja rezultovanih u krenju
moralnog koda, socijalnih normi, manipulaciji i kriminalu.
U revidiranom leksikom modelu linosti (HEXACO model),
izolovana je iroka bazina crta koja nije opisana u ranijim
operacionalizacijama: Potenje Skromnost. Sadraj ove
dimenzije ine osobine poput estitosti, iskrenosti, oseaja za fer
plej, lojalnosti i skromnosti; nasuprot prevrtljivosti, licemernosti,
uobraenosti, lukavosti i pohlepe. Na osnovu ovako definisanog
faktora Potenja, postavljena je pretpostavka da je sr amoralnih
dispozicija locirana na njegovom negativnom polu, odnosno da
predstavlja aspekt nepotenja, kao bazine crte linosti.
Kako bi se ova hipoteza proverila, izvrena je eksplorativna
analiza glavnih komponenti u zajednikom prostoru Amoralnosti i
HEXACO modela bazine strukture linosti, a konstruisan je i
strukturalni model koji opisuje kauzalne relacije izmeu crta
linosti i Amoralnosti. Uzorak je sainjavalo 229 studenata prve i
druge godine Beogradskog univerziteta i Univerziteta Singidunum
(65% devojke). Obe analize potvrdile su inicijalnu hipotezu: faktori
Amoralnosti generisane Frustracijom i Brutalnou predstavljaju
crte linosti asocirane sa negativnim polom Potenja Skromnosti,
dok benignije forme Amoralnosti (Impulsivnou generisana
Amoralnost) predstavljaju izraz niske Savesnosti. Kako bi se
utvrdila prediktivna korisnost Amoralnosti izvrena je
Ovaj tekst je nastao kao rezultat rada na projektu "Kriminal u Srbiji: fenomenologija, rizici i
mogunosti socijalne intervencije" koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke RS, broj 47011
Email: jankomed@yahoo.com
(7)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Da li je Amoralnost esti faktor linosti, (str. 7-31)
hijerarhijska linearna regresija sa bazinim crtama linosti na

prvom, Amoralnosti na drugom nivou prediktora i subklinikom
psihopatijom kao kriterijumom. Rezultati pokazuju da postoji
znaajan doprinos Amoralnosti nad crtama HEXACO modela pri
predikciji sva etiri aspekta psihopatije.
KLJUNE REI: Amoralnost / Potenje Skromnost /
HEXACO / subklinika psihopatija
KONCEPTUALNI OKVIR ISTRAIVANJA

Amoralnost. Postoji veliki broj studija koje su pokazale da se antisocijalna i
kriminalna ponaanja zasnivaju na stabilnim linosnim dispozicijama kao to
su psihopatija (Ragatz, Anderson, Fremouw and Schwartz, 2011; Vitacco,
Caldwell, Van Rybroek and Gabel, 2007; Walsh and Kosson, 2008),
makijavelizam, narcizam (Williams, McAndrew, Learn, Harms, & Paulhus,
2001) i sadizam (Chabrol, Van Leeuwen, Rodgers, & Sejourne, 2009) ili nisko
izraena crta linosti pod imenom Saradljivost (Varley Thornton, GrahamKevan, & Archer, 2010; Gleason, Jensen Campbell, & Richardson, 2004; Le
Courf & Toupin, 2009; Egan & Taylor, 2010). Ovi nalazi ne samo da
obogaaju saznanje o uzrocima antisocijalnosti i delinkvencije, ve imaju i
veliki praktini znaaj. Pomou njih je omogueno konstruisanje
instrumenata za procenu rizika uputanja u nasilje i kriminalitet, kao i
povratnitva u kriminalnim delima (Skeem and Monahan, 2011). Konstrukt
Amoralnosti nastaje u ovom konceptualnom okviru.
Tim istraivaa sa Instituta za kriminoloka i socioloka istraivanja u
Beogradu, izvrio je pokuaj da konstruie pouzdan i validni instrument koji
bi merio prokriminalne vrednosti. Ovaj instrument zasnivao se na skalama
koje je konstruisao Borislav Radovi (Momirovi, Hoek, Radovi i Kneevi,
1994) i koje su ispitivale sledee konstrukte: makijavelizam, nekontrolisanu
agresivnost, hiperindividualizam, hedonizam i pseudomaskulinost.
Pokazano je da ovaj instrument znaajno diskriminie kriminalce u odnosu
na intenzitet kriminalne aktivnosti, ime je potvrena njegova pragmatska
validnost (Momirovi, Popovi, Hoek i Vuini, 1995).
Revizija skala Amoralnosti tekla je u pravcu smanjivanja broja stavki
prvobitnog instrumenta (ranija verzija je posedovala 128 ajtema) uz
istovremeno demonstriranje njegovih metrijskih karakteristika. Pokazano je
da instrument Amoral 2, poseduje visoku pouzdanost, reprezentativnost i
homogenost stavki kao i da pozitivno korelira sa kriminalnim recidivom,
(8)

frekvencijom hapenja, postojanjem delinkvencije u dobu maloletnitva i

profesionalnim bavljenjem kriminalom (Momirovi, Vuini, Hoek i
Popovi, 1998). Iako su svi deskriptori amoralnosti primarno konstituisali
jednu latentnu komponentu, njihova taksonomska analiza pokazala je
etiri sadrinske oblasti koje je ispitivao ovaj instrument. U pitanju su
prokriminalni sistem vrednosti, bezobzirni hedonizam, psihopatska
agresivnost i ratimija (bezbrina, lakomislena impulsivnost). Sadraj
celokupne komponente oznaen je kao Amoralnost, odnosno negativni
pol dispozicije odgovorne za produkciju moralno relevantnog
ponaanja (Popovi i sar., 1998).
Dalja istraivanja Amoralnosti izdvojila su dva faktora iz singularnog
konstrukta: prvi se dominantno bazirao na agresivnosti, dok je drugi
opisivao teke i hipertrofirane oblike amoralnosti zasnovane na
dezorganizaciji regulativnih funkcija (Kneevi, 2003). Najzad, poslednje
revizije skala Amoralnosti u jo veoj meri su izdiferencirale tipove
Amoralnosti u odnosu na njihovu dubinu. Pokazano je da je variranje
deskriptora Amoralnosti optimalno objanjeno uz pomo tri latentne
korelirajue dimenzije (Kneevi, Radovi, & Perunii, 2008). Prva
predstavlja amoralne oblike ponaanja koji nastaju usled slabe kontrole
impulsa, pa je nazvana Impulsivnou podstaknuta Amoralnost. Tei oblici
amoralnosti manifestuju se u manipulativnosti, makijavelistikim
tendencijama, tvrdoglavosti i projekciji amoralnih impulsa. Ovi deskriptori
grupiu se u faktor Frustracijom podstaknute Amoralnosti. Najzad, najtei i
najzloudniji oblici amoralnosti se ogledaju u sadistikim, brutalnim i
destruktivnim oblicima ponaanja te je njihov zajedniki izvor nazvan
Brutalnou podstaknuta Amoralnost.
Istraivanja su pokazala da Amoralnost zasnovana na frustraciji i
brutalnosti uspeno diskriminie odrasle osuenike od ispitanika koji nikad
nisu izdravali zatvorsku kaznu (Meedovi i Stojiljkovi, 2008). Takoe, u
istom istraivanju je pokazano da je Amoralnost primarno zasnovana na
crti Psihoticizma, onako kako je opisana u Ajzenkovoj teoriji linosti
(Eysenck & Eysenck, 1976). Ovi nalazi su u skladu sa ve pominjanim
podacima o dezorganizaciji regulativnih funkcija kao jednim od izvora
Amoralnosti (Kneevi, 2003). Kada su u pitanju crte iz modela Velikih Pet
(John, Naumann & Sotto, 2008), najuspeniji prediktor Amoralnosti je nisko
izraena crta Saradljivosti (Meedovi, Kujai, okovi, Jerini i
Kneevi, 2011). Ovaj nalaz podrava ideju da je Amoralnost produkt
agresivnosti, jer se negativan pol dimenzije Saradljivost moe pre svega
razumeti kao agresivnost (Davis, Panksepp, & Normansell, 2003). Najzad,
najnoviji podaci pokazuju da je Impulsivnou podstaknuta Amoralnost
(9)

od presudne vanosti za razumevanje stabilnog kriminalnog ponaanja

kod maloletnika, dok je Brutalnou podstaknuta Amoralnost odgovorna
za povratniko ponaanje kod odraslih kriminalaca (Meedovi, Kujai,
& Kneevi, u tampi).
Kao to je isticano od strane istraivaa koji su pokrenuli ispitivanje
Amoralnosti, ova dispozicija se moe proglasiti realnim psiholokim
konstruktom, sposobnim da objasni antisocijalne i kriminalne oblike
ponaanja, ali njen konceptualni status nije jasan (Momirovi i sar., 1994;
Momirovi i sar., 1995). Pre svega nije jasna priroda Amoralnosti: da li se
ona moe razumeti kao crta linosti, kao sistem stavova ili vrednosti? Sa
druge strane, nepoznato je da li Amoralnost moe da izdri test
ireducibilnosti: odnosno da li se moe svesti na neki od bazinih izvora
individualnih razlika, ija je priroda ve potvrena i ispitana (Momirovi,
1998). Preliminarna istraivanja pokazuju da faktori Amoralnosti grade
posebnu latentnu komponentu kada se posmatraju u zajednikom
prostoru crta iz Petofaktorskog domena linosti, Dezintegracije i
psihopatije, to upuuje da se Amoralnost ne moe redukovati na
agresivnost, psihopatske i izotipalne crte linosti (Kujai, Kneevi i
Meedovi, u pripremi). Meutim, nova "emska" leksika istraivanja
nude saznanja koja su potencijalno veoma vana za razumevanje
prirode Amoralnosti.
HEXACO model bazine strukture linosti. U poslednje dve decenije
dvadesetog veka, model Velikih Pet se razvio u dominantnu teorijsku i
istraivaku paradigmu kada je u pitanju struktura bazinih crta linosti
(Goldberg, 1990; John, Naumann, & Sotto, 2008; Costa & McCrae, 2008).
Po ovom modelu linost je struktuirana iz pet bazinih, meusobno
ortogonalnih crta: Neuroticizam, Ekstraverzija, Otvorenost, Saradljivost i
Savesnost. Ovih pet crta su se pokazale kao uspeni prediktori irokog
dijapazona razliitih vrsta ponaanja (Paunonen & Ashton, 2001). Kada je
jednom uspostavljen model Velikih Pet, istraivanja koja su imala za cilj
proveru generalizabilnosti ovog modela, uglavnom su testirala
petofaktorska reenja u objanjenju variranja deskriptora linosti. Meutim,
studije izvrene krajem devedesetih godina dale su naznake da treba
ispitati estofaktorsku strukturu latentnih dimenzija koje stoje iza deskriptora
linosti u razliitim jezicima. Tako je u leksikim studijama uraenim na
maarskom i italijanskom podruju, standardnom analizom petofaktorskog
reenja otkriven faktor koji nije reprezentovan u prostoru Velikih Pet (De
Raad & Szirmak, 1994; Szirmak & De Raad, 1994; Di Blas & Forzi, 1999). U
italijanskom jeziku ovaj faktor je dobio ime "Istinoljubivost" a u maarskom
"Integritet". Oba su bila opisana terminima poput poten nasuprot
(10)

pohlepan, licemeran i prevrtljiv. Tek nakon ukljuivanja estofaktorskog

reenja u analizu, replicirana je prepoznatljiva petofaktorska struktura, uz
dodatak pomenutog estog faktora.
Dalje ispitivanje estofaktorskog reenja pokazalo je da maarska i italijanska
studija nisu otkrile neki artefakt vezan za merenje crta linosti, ve
endogenu, iroku i robusnu crtu koja nije bila pokrivena u ranijim modelima.
estofaktorska struktura pronaena je u nemakom (Ashton, Lee, Marcus, &
De Vries, 2007), francuskom, holandskom, maarskom, italijanskom,
korejskom, poljskom (Ashton, Lee, Perugini, Szarota, de Vries, Di Blas, Boies, &
De Raad, 2004) grkom (Lee & ashton, 2009), hrvatskom (Lee, Ashton, & de
Vries, 2005) i engleskom jeziku (Lee & Ashton, 2008). esti faktor linosti je u
veini operacionalizacija ovog modela nazvan Potenje/Skromnost i
generalno predstavlja osobine kao to su estitost, iskrenost, oseaj za fer
plej, lojalnost i skromnost, dok se na suprotnom polu dimenzije nalaze atributi
poput prevrtljivosti, licemernosti, uobraenosti, lukavosti i pohlepe (Ashton, et
al., 2004). Replikabilnost estofaktorskog modela iznosi 75% kada su u pitanju
razliita govorna podruja i empirijski nalazi podravaju estofaktorsku
soluciju u najmanjoj meri isto onoliko koliko petofaktorsko reenje (Saucier,
2009). S obzirom na teorijske i pragmatine prednosti koje estofaktorski
model nudi, a takoe i argumente koji govore o njegovoj validnosti, ovo
jasno govori da estofaktorski model zasluuje da mu se posveti panja u
daljem empirijskom prouavanju.
Verovatno najpoznatiju operacionalizaciju ovako revidiranog leksikog
modela linosti predstavlja HEXACO struktura (Lee & Ashton, 2008), iji je
naziv akronim za dimenzije koje su u njemu reprezentovane: Potenje (H
Honesty/Humility), Emocionalnost (E Emotionality), Ekstraverzija (X
Extraversion), Saradljivost (A Agreeableness), Savesnost (C
Conscientiousness) i Otvorenost (O Openness). Izolovanje faktora
potenja iz deskriptivnih markera linosti predstavlja najvaniji, ali ne i jedini
parametar reformulisanog leksikog modela bazine srtukture linosti.
Naime, u estofaktorskom modelu je sadraj dimenzija Neuroticizma i
Saradljivosti promenjen, to pre svega predstavlja posledicu injenice da
su se u petofaktorskom modelu deskriptori Potenja nalazili u faktoru
Saradljivosti (Ashton & Lee, 2005). Izolovanje Potenja kao zasebnog
faktora rezultiralo je rotiranjem Saradljivosti i Neuroticizma u odnosu na
domene iz modela Velikih Pet: iritabilnost i hostilnost, crte koje su zasiivale
Neuroticizam u strukturi Velikih Pet, u HEXACO modelu se nalaze na
negativnom polu Saradljivosti; sa druge strane, markeri sentimentalnosti,
empatije i vezanosti za druge osobe, koji su u Velikih Pet locirani na
domenu Saradljivosti, u HEXACO strukturi zasiuju pozitivan pol dimenzije
(11)

Emocionalnost (de Vries, Lee, & Ashton, 2008). Iz ovog razloga je ime crte
Neuroticizam i promenjeno u Emocionalnost, dok je Saradljivost zadrala
stari naziv.
Iz sadraja dimenzije Potenje se moe pretpostaviti da ovaj faktor
zapravo predstavlja crtu linosti koja uestvuje u generisanju moralno
relevantnog ponaanja. Odreeni empirijski nalazi daju podrku ovoj
hipotezi. Potenje negativno korelira sa psihopatijom (de Vries, Lee, &
Ashton, 2008), Socijalnom snalaljivou (konstrukt koji opisuje sposobnost
da se utie na druge manipulacijom ili laskanjem) i Makijavelizmom
(Ashton, Lee, & Son, 2000). Osobe koje imaju nie skorove na merama
faktora Potenja poseduju poviene sklonosti ka rizikovanju (de Vries, de
Vries, & Feij, 2009), i to posebno kada je re o ponaanjima koja
odstupaju od moralnih i pravnih konvencija koje su ustanovljene u drutvu
(Weller & Tikir, 2010). Pronaene su negativne korelacije izmeu faktora
Potenja i samoprocenjenog delinkventnog ponaanja (Ashton & Lee,
2008). Najzad, Potenje je znaajan prediktor ponaanja koji se reflektuje
u krenju grupno postavljenih normi (de Vries & van Kampen, 2010).
Barem delimino, ovakvi nalazi bi se mogli objasniti podacima koji
sugeriu da su individue sa nisko izraenim Potenjem u veoj meri
egoistine (de Vries, de Vries, & Feij, 2009) i orijentisane na materijalne
vrednosti (Ashton & Lee, 2008).
CILJEVI ISTRAIVANJA
Eksploracija prirode Amoralnosti. Konceptualizacija faktora Potenja u
revidiranom leksikom modelu linosti, kao i njegove povezanosti sa
osobinama i ponaanjima koja su povezana sa moralnim aspektima
ljudskog funkcionisanja, sugeriu da bi Potenje moglo da bude onaj
faktor linosti koji predstavlja dispoziciju za moralno relevantne oblike
ponaanja. U skladu sa prethodno iznesenim empirijskim podacima,
osnovni cilj ovog istraivanja je pokuaj lociranja Amoralnosti u bazinoj
strukturi linosti, operacionalizovanoj kroz HEXACO model. Kljuna
hipoteza u okviru koje bi se ovakva analiza sprovela jeste da srne odlike
Amoralnosti predstavljaju ekspresiju Nepotenja, odnosno da su locirane
na negativnom polu faktora Potenje/Skromnost. Iako pretpostavljamo
da je faktor Potenja krucijalan kada je u pitanju razumevanje
Amoralnosti, smatramo da je priroda Amoralnosti sloena i da e se zbog
toga i neke druge crte linosti pokazati vanim u njenom objanjenju.
Zbog toga se osnovnoj hipotezi rada mogu pridruiti jo neke: 1. Benigniji
oblici Amoralnosti, koji su zasnovani na looj kontroli impulsa, korelirae
negativno sa faktorom Savesnosti, koji upravo predstavlja sposobnost
(12)

planiranja ponaanja i ulaganja volje u ostvarenje ciljeva; 2. Tei oblici

Amoralnosti (Frustracijom i Brutalnou podstaknuta Amoralnost) bie u
manjoj meri zasnovani i na nisko izraenoj Emocionalnosti, odnosno
nedostatku empatije i afektivne bliskosti sa drugim ljudima; 3. Najzad, tei
oblici Amoralnosti e delimino proizilaziti i iz niske Saradljivosti, odnosno
naglog temperamenta, agresivnosti i niske fleksibilnosti. Opisane relacije
izmeu Amoralnosti i bazinih crta linosti trebalo bi da u velikoj meri
objasne variranje Amoralnih dispozicija.
Praktina i prediktivna vrednost Amoralnosti. Prethodno opisane
pretpostavke impliciraju potpunu svodivost Amoralnosti na crte iz bazine
strukture linosti. Meutim, i pored toga smatramo da Amoralnost ostaje
koristan konstrukt u ispitivanju moralno relevantnih aspekata ljudskog
ponaanja. Razlog za ovakvu pretpostavku jeste to to je koncept
Amoralnosti nastao, izmeu ostalog, i kroz konkretan rad sa osobama
koje u ponaanju ispoljavaju amoralne karakteristike (npr. osuenici), pa
samim tim ona preciznije i dublje opisuje ovakva ponaanja u odnosu na
leksike crte linosti koje su iroke i obuhvatne, ali zbog toga verovatno i
manje sposobne da objasne specifini domen psiholokih fenomena
konceptualno povezanih sa Amoralnou. Ova hipoteza bie testirana
kroz ispitivanje prediktivnih moi bazinih crta linosti i Amoralnosti u
objanjenju subklinike psihopatije (Williams, Paulhus & Hare, 2007), kao
konstrukta teorijski povezanog sa Amoralnou. Ukoliko je ona ispravna,
Amoralnost e pokazati inkrementalne doprinose u objanjenju
psihopatije u odnosu na crte HEXACO modela.
METOD
Uzorak. U istraivanju je uestvovalo 229 ispitanika prosene starosti 20.78
godina (=4.25). Ispitanici su bili studenti Fakulteta za medije i
komunikacije Univerziteta Singidunum, Fakulteta za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju, Fakulteta fizike kulture i Uiteljskog fakulteta, Univerziteta u
Beogradu. 65% ispitanika je bilo enskog pola. Kao motivacija za
popunjavanje upitnika omogueni su im dodatni krediti na kursu iz
psihologije koji su sluali.
Instrumenti. Za ispitivanje bazine strukture linosti korien je instrument
HEXACO-PI-R (Lee & Ashton, 2004; Lee & Ashton, 2006). HEXACO-PI-R meri
6 domena linosti od kojih svaki ima po 4 subordinirajua aspekta.
Njegova struktura izgleda ovako:
(13)

Tabela 1. Domeni i aspekti HEXACO modela. U zagradama pored naziva

domena dati su koeficijenti interne konzistentnosti ( koeficijenti) skala
dobijeni u ovom istraivanju.
Nivo domena
POTENJE (.81)
Iskrenost
Nivo aspekata
Izbegavanje
Pravinost
Pohlepe
EMOCIONALNOST (.80)
Straljivost
Socijalno
Samopouzdanje
Anksioznost
Socijalna
Smelost
Zavisnost
Sentimentalnost
Drueljubivost
Aktivitet
SARADLJIVOST (.80)
Pratanje
Krotkost
Fleksibilnost
Strpljivost
SAVESNOST (.85)
Organizovanost
Estetske
Vrednosti
Marljivost
Perfekcionizam
Obazrivost
Radoznalost
Kreativnost
Nekonvencionalnost
EKSTRAVERZIJA (.84)
OTVORENOST (.84)
Skromnost
HEXACO-PI-R se sastoji od 100 stavki: svaki aspekt je meren sa po 4 stavke,

odnosno svaki domen se bazira na skoru dobijenom na 16 stavki. U instrument
je ukljuena i skala Altruizma koja nije analizirana u ovom istraivanju.
Za ispitivanje Amoralnosti koriena je poslednja verzija instrumenta
AMORAL9 (Kneevi, Radovi, & Perunii, 2008). Ona sadri 54 ajtema i
svaki faktor je meren sa po 18 stavki. Amoralnost je takoe hijerarhijski
konstrukt i u nastavku teksta e tabelarno biti prikazana njegova
struktura, kao i primeri stavki za ispitivanje Amoralnosti, kako bi se dobio
uvid u sadraj instrumenta i njegov predmet merenja:
Tabela 2. Faktori Amoralnosti, njihovi indikatori i primeri ajtema koji ih ispituju.
Nivo faktora
Amoralnost
podstaknuta
impulsivnou
Nivo indikatora
Hedonizam
Impulsivnost
Lenjost
Makijavelizam
Amoralnost
podstaknuta
frustracijom
Projekcija Amoralnosti
Brutalni resentiman
Brutalni hedonizam
Amoralnost
podstaknuta
brutalnou
Pasivna Amoralnost
Sadizam
Nivo stavki (primeri)

Najvanije je samo dobro se zezati.
Kad treba da o neemu odluim,
najee uradim ono to mi prvo padne na pamet.
Ja zapravo uopte ne volim mnogo da radim.
Cilj opravdava sredstva.
U dananje vreme svi lau i varaju.
Voleo(la) bih da nekim ljudima smrsim konce,
pa taman i mene avo odneo s njima.
Slaa je osveta koja se dugo priprema.
Ba me briga za probleme drugih ljudi, ko mene
gleda.
Potpuno mi je svejedno kako se oseaju ljudi
oko mene, ako ja uivam.
(14)

Pouzdanost skale za ispitivanje Impulsivnou podstaknute Amoralnosti

iznosi =.85, za Frustracijom podstaknutu Amoralnost je =.78 i za
Amoralnost podstaknutu Brutalnou =.83.
Eksploracija psihopatije je izvrena pomou tree revizije Skale za
samoprocenu psihopatije SRP3 (Williams, Nathanson and Paulhus, 2003).
Ovaj upitnik se sastoji od 64 stavke i pomou njih se mere etiri
modaliteta psihopatije nazvani Interpersonalna manipulacija (=.78),
Emocionalna neosetljivost (=.72), Neobuzdani ivotni stil (=.82) i
Kriminogene tendencije (=.77).
Svi upotrebljeni instrumenti zasnivaju se na metodi samoprocene, to
znai da je svakoj tvrdnji pridruena skala sa brojevima od 1 do 5 gde 1
znai "Uopte se ne slaem" a 5 "Potpuno se slaem." Ispitanici odgovor
daju zaokruujui jedan od brojeva pored ponuene tvrdnje.
REZULTATI ISTRAIVANJA
Lokacija amoralnosti u bazinoj strukturi linosti. Kako bi se utvrdilo da li je
amoralnost konstrukt koji po sadraju pripada prostoru linosti izvrena je
analiza glavnih komponenti u zajednikom prostoru Amoralnosti i aspekata
HEXACO modela. Ekstrahovane komponente rotirane su ortogonalno,
pomou Varimax algoritma, jer pretpostavljena latentna struktura bazinih
crta linosti ne dozvoljava njihovo koreliranje. Na ovaj nain izolovano je 6
komponenti. Njihove svojstvene vrednosti i procenat objanjene varijanse su:
4.56, 16.9%; 3.03, 11.23%; 2.78, 10.29%; 2.18, 8.06%; 1.91, 7.07%; 1.49, 5.51%.
Ukupan postotak objanjene varijanse originalnih mera je 59.06%. U tabeli
koja sledi prikazana je matrica sklopa ekstrahovanih komponenti.
(15)

Tabela 3. Matrica sklopa ekstrahovanih komponenti. Zasienja manja od 0.3

nisu prikazana radi vee preglednosti. Oznake: C Savesnost; O
Otvorenost; H Potenje/Skromnost; X Ekstraverzija; E Emocionalnost;
A Saradljivost.
Impulsivna Amoralnost
Obazrivost
Marljivost
Perfekcionizam
Organizovanost
Estetske Vrednosti
Kreativnost
Nekonvencionalnost
Radoznalost
Izbegavanje Pohlepe
Iskrenost
Frustraciona Amoralnost
Skromnost
Pravinost
Brutalna Amoralnost
Aktivitet
Socijalno
Samopouzdanje
C
-0,80
0,76
0,74
0,73
0,69
0,30
0,78
0,76
0,72
0,69
0,67
0,66
-0,66
0,60
0,60
-0,58
0,33
-0,36
0,74
0,72
Drueljubivost
Socijalna Smelost
Zavisnost
Anksioznost
Sentimentalnost
Straljivost
Strpljivost
Krotkost
Pratanje
Fleksibilnost
0,70
0,68
0,42
0,74
0,68
0,68
0,60
0,73
0,71
0,70
0,66
Kao to se iz matrice sklopa vidi, izolovano estofaktorsko reenje u

potpunosti odgovara strukturi HEXACO crta linosti. Samo tri aspekta
HEXACO domena imaju sekundarna zasienja na drugim komponentama
vea od 0.3 (Marljivost na Ekstraverziji, Pravinost na Savesnosti i
Drueljubivost na Emocionalnosti). to se tie faktora Amoralnosti, oni
zasiuju HEXACO domene na sledei nain: 1. Amoralnost podstaknuta
impulsivnou uestvuje u konstituisanju faktora Savesnosti; 2. Amoralnost
podstaknuta frustracijom po sadraju pripada faktoru Potenja, kao i 3.
Amoralnost podstaknuta brutalnou. Ovaj faktor Amoralnosti takoe u
manjoj meri gradi i Domen Emocionalnosti. Svi faktori amoralnosti zasiuju
HEXACO domene sa negativnim predznakom.
Strukturalni model relacija HEXACO crta i Amoralnosti. Kako bi ispitali
celokupnu strukturu odnosa izmeu crta linosti i Amoralnosti, ukljuujui i
kauzalni uticaj crta na amoralne dispozicije, konstruisan je strukturalni
(16)

model koji bi ove odnose reprezentovao. Domeni HEXACO modela su

postavljeni kao egzogene latentne varijable u modelu, a aspekti faktora
predstavljaju observirane indikatore za svaki faktor posebno. Dakle, svaki
od HEXACO domena ima po etiri indikatora. Faktori Amoralnosti su
postavljeni kao latentne endogene varijable u modelu. Njihovi modaliteti
predstavljaju empirijske indikatore, odnosno svaki faktor ima po tri
observirana indikatora.
Prvobitni model ukljuivao je analizu svih staza koje polaze od HEXACO
crta ka svakom od tri faktora Amoralnosti. Ve ovaj model pokazuje
dobre indekse podesnosti (vie o indeksima podesnosti koji se koriste u
strukturalnom modeliranju moe se videti u: Lazarevi, 2008): =1147.1,
df=47, p<0.01; CFI=.735; PCFI=.664; RMSEA=.078. Meutim, odreene
staze koje reprezentuju uticaje crta linosti na faktore Amoralnosti nisu se
pokazale kao statistiki znaajne. U nameri da se povea parsimoninost
modela ove staze su potom odstranjene iz analize i fitovanje modela je
ponovo testirano. Uklanjanje neznaajnih staza nije povealo indikatore
podesnosti u znaajnoj meri (=1144, df=48, p<0.01; CFI=.739; PCFI=.675;
RMSEA=.078) tako da e u nastavku teksta biti prikazana celokupna
mrea odnosa izmeu crta linosti i Amoralnosti. Kako merni model nije
od interesa za ciljeve ovog istraivanja (a i karakteristike indikatora su
potpuno zadovoljavajue: samo 4 od 33 indikatora pokazuju neto nia
zasienja na odgovarajuim faktorima i to u rasponu od 0.4 do 0.5), na
dijagramu e biti prikazan samo strukturalni model.
(17)

Potenje
Emocionalnost
-.59
-.26
-.24
-.18
-.87
-.44
Ekstraverzija
Impulsivna
Amoralnost
-.37
-.24
-.27
Frustraciona
Amoralnost
-.21
Savesnost
-.94
-.19
-.18
Ekstraverzija
-.24
Otvorenost
(18)
Brutalna
Amoralnost

Dijagram 1. Strukturalni model kauzalnih relacija izmeu bazinih crta linosti

i Amoralnosti. Prikazani brojevi predstavljaju standardizovane regresione
koeficijente. Staze koje nisu statistiki znaajne na nivou p<.05 ucrtane su
isprekidanim strelicama i njihovi koeficijenti nisu prikazani na dijagramu.
Kao to se vidi sa dijagrama, etiri staze nisu dostigle statistiku
znaajnost na nivou od p<.05. One predstavljaju uticaj Ekstraverzije i
Otvorenosti na Impulsivnu Amoralnost, i Saradljivosti i Savesnosti na
Brutalnu Amoralnost. Ukupna objanjena varijansa za faktor Impulsivnou
podstaknute Amoralnosti iznosi 84%, za Amoralnost podstaknutu
Frustracijom 87% i za Brutalnou podstaknutu Amoralnost 58%.
Prediktivna validnost Amoralnosti. Kako bi se utvrdila sposobnost
Amoralnosti da predvidi relevantne kriterijume vie i preko mera bazine
strukture linosti, izvrene su etiri hijerarhijske regresione analize. Na prvi
nivo postavljeni su domeni HEXACO modela a na drugi tri faktora
Amoralnosti. Kriterijumi u analizama bili su etiri modaliteta subklinike
psihopatije. Konstituenti regresionih funkcija kao i doprinosi u objanjenju
kriterijuma na svakom nivou regresije dati su u Tabeli br. 4.
Tabela br. 4. Regresione funkcije dobijene pri predikciji modaliteta
psihopatije. Oznake: - standardizovani regresioni koeficijent; * p<.05, **
p<.01; St.E. - standardna greka.
Kriterijumi:
Prediktori:
POTENJE
EMOCIONALNOST
EKSTRAVERZIJA
SARADLJIVOST
SAVESNOST
OTVORENOST
Prvi korak R=.45**
POTENJE
EMOCIONALNOST
EKSTRAVERZIJA
SARADLJIVOST
SAVESNOST
OTVORENOST
Impulsivna
Amoralnost
Frustraciona
Amoralnost
Brutalna Amoralnost
Drugi korak R=.14**
Interpersonalna
manipulacija
St. E.
-0.56**
0.05
-0.24**
0.05
-0.05
0.05
-0.13*
0.05
-0.08
0.04
-0.02
0.04
Emocionalna
neosetljivost
St. E.
-0.21**
0.04
-0.56**
0.04
-0.20**
0.04
-0.32**
0.05
-0.08
0.04
0.01
0.04
R=.51**
-0.04
0.04
-0.49**
0.04
-0.13**
0.04
-0.24**
0.04
0.08
0.05
0.07
0.03
-0.36**
-0.20**
0.03
-0.04
0.07
0.04
0.04
0.04
0.04
0.04
0.06
0.03
0.13
0.06
0.17*
0.44**
-0.03
0.06
0.06
0.24**
0.06
0.12*
0.06
R=.09**
0.06
Neobuzdani
ivotni stil
St. E.
-0.22**
0.06
-0.23**
0.06
0.07
0.06
-0.20**
0.06
-0.45**
0.06
0.17**
0.05
R=.46**
-0.14*
0.06
-0.23**
0.06
0.07
0.06
-0.11*
0.06
-0.15*
0.07
0.19**
0.05
0.42**
0.08
0.16*
0.08
-0.17**
0.08
R=.09**
Kriminogene
tendencije
St. E.
-0.23**
0.05
-0.16*
0.06
0.03
0.06
-0.03
0.06
-0.16*
0.05
0.04
0.05
R=.13**
-0.14
0.06
-0.12
0.06
0.06
0.06
0.02
0.06
-0.04
0.08
0.08
0.05
0.15*
0.08
0.11
0.09
0.07
0.09
R=.04*
Kako se iz Tabele br 3. vidi, sve etiri dobijene funkcije statistiki znaajno

objanjavaju postavljene kriterijume. HEXACO crte objanjavaju 45%
(19)

variranja Interpersonalne manipulacije (F=30.3; df=6; p<.01). U tom modelu,

najvaniji prediktori su Potenje (=-.56; p<.01), Emocionalnost (=-.24;
p<.01) i Saradljivost (=-.13; p<.05). Kada se na drugom koraku dodaju
faktori Amoralnosti, procenat objanjene varijanse raste za 14% (F=24.23;
df=3; p<.01). Potenje (=-.36; p<.01) i Emocionalnost (=-.20; p<.01)
zadravaju sposobnost nezavisnog objanjavanja kriterijuma i u ovom
koraku ali je dominantan prediktor u skupu Amoralnost podstaknuta
frustracijom (=.44; p<.01).
51% varijanse Emocionalne neosetljivosti je objanjeno crtama linosti iz
HEXACO modela (F=38.24; df=6; p<.01). etiri crte pokazuju sposobnost
nezavisnog objanjenja kriterijuma: Emocionalnost (=-.56; p<.01),
Saradljivost (=-.32; p<.01), Potenje (=-.21; p<.01) i Ekstraverzija (=-.20;
p<.01). Doprinos faktora amoralnosti objanjenju variranja ovog
kriterijuma iznosi 9% (F=16.09; df=3; p<.01). Emocionalnost (=-.49; p<.01),
Ekstraverzija (=-.13; p<.01) i Saradljivost (=-.24; p<.01) i dalje znaajno
predviaju kriterijum; sva tri faktora Amoralnosti takoe ispoljavaju
statistiki znaajne prediktorske sposobnosti: (=.17; p<.05 za Impulsivnu
Amoralnost; =.24; p<.01 za Amoralnost generisanu frustracijom i =.12;
p<.05 za Amoralnost podstaknutu brutalnou).
Neobuzdani ivotni stil je objanjen sa ak pet crta iz HEXACO modela:
Potenje (=-.22; p<.01), Emocionalnost (=-.23; p<.01), Saradljivost (=.20;
p<.01), Savesnost (=-.45; p<.01) i Otvorenost (=-.17; p<.01). Ovi
prediktori objanjavaju 46% variranja ivotnog stila (F=31.99; df=6; p<.01).
Dodavanje faktora Amoralnosti u prediktorski skup poveava procenat
objanjenja varijanse kriterijuma za 9% (F=15.46; df=3; p<.01).
Interesantno je da svi prediktori iz prvog koraka i dalje statistiki znaajno
objanjavaju kriterijum, to ine i mere pridruene na drugom koraku, tako
da je izolovano ak osam mera koje znaajno predviaju ovaj kriterijum:
Potenje (=-.14; p<.01), Emocionalnost (=-.23; p<.01), Saradljivost (=.11;
p<.01), Savesnost (=-.15; p<.01) i Otvorenost (=-.19; p<.01), Impulsivna
Amoralnost (=.42; p<.01), Frustraciona Amoralnost (=.16; p<.01) i
Brutalna Amoralnost (=-.17; p<.01).
Kriminogene tendencije predstavljaju modalitet psihopatije koji je u
najmanjoj meri objanjen pomou crta linosti i Amoralnosti. 13% variranja
je predvieno na prvom koraku regresije (F=5.37; df=6; p<.01), dok je
objanjenje dodatnih 4% omogueno dodavanjem faktora Amoralnosti
(F=2.62; df=3; p<.05). Potenje (=-.23; p<.01) i Emocionalnost (=-.16;
p<.01) predviaju Kriminogene tendencije na prvom koraku analize. U
drugom one gube prediktorsku sposobnost, koju preuzima Impulsivnou
podstaknuta Amoralnost (=.15; p<.05).
(20)

DISKUSIJA
Analize izvrene u ovom radu imale su za cilj dobijanje informacija vanih za
razumevanje prirode Amoralnosti. Osnovna hipoteza koja je postavljena
bazirana je na pretpostavci da je Amoralnost crta linosti, i to ona koja je
opisana u novom leksikom modelu (Ashton, Lee, & Son, 2000; Saucier,
2009). U pitanju je crta Potenja/Skromnosti, po ijem je sadraju plauzibilno
pretpostaviti da moe biti generator moralno relevantnog ponaanja. I
pored ove fundamentalne zasnovanosti Amoralnosti na negativnom kraju
crte Potenja, postavljene hipoteze su ukljuivale i dodatne relacije izmeu
linosti i Amoralnosti. One se pre svega odnose na izvore Amoralnosti sa
negativnog pola dimenzije Saradljivosti i Savesnosti. Prethodni empirijski
nalazi govore da su negativni polovi ovih dimenzija operacionalizovanih kroz
petofaktorske i estofaktorske modele linosti (koje se mogu shvatiti pre
svega kroz osobine agresivnosti i impulsivnosti) povezani sa nekim vidovima
amoralnog ponaanja kao to su antisocijalno i kriminalno ponaanje (Miller
& Lynam, 2001; Egan & Taylor, 2010; Egan & Beadman, 2011).
Priroda Amoralnosti. Analiza glavnih komponenti (Tabela br. 3) pokazala je
da se Amoralnost moe svesti na bazine dimenzije linosti: faktori
Amoralnosti ne grade zasebnu komponentu u odnosu na aspekte HEXACO
modela, ve se nalaze u prostoru linosti. Meutim, ne zasiuju sva tri faktora
Amoralnosti komponentu Potenja, kako je pretpostavljeno: Amoralnost
podstaknuta frustracijom i brutalnou zaista doprinosi konstituisanju crte
Potenja, meutim, Amoralnost podstaknuta impulsivnou se jasno i
nedvosmisleno nalazi na negativnom polu dimenzije Savesnosti (Tabela br.
3). Ovaj nalaz smatramo kljunim u objanjenju prirode Amoralnosti. On
govori da Frustracijom i Brutalnou generisana Amoralnost zaista
predstavljaju dispozicije amoralnog ponaanja po sebi. Impulsivnou
generisana Amoralnost predstavlja pre svega aspekt Savesnosti i verovatno
nije sutinski marker amoralnosti ili predstavlja benigne oblike amoralnosti
niskog intenziteta. Ovaj nalaz objanjava prethodno dobijene podatke da su
jedino faktori Frustracijom i Brutalnou podstaknute Amoralnosti znaajno
vie izraeni kod osuenika u odnosu na uparenu kontrolnu grupu
(Meedovi i Stojiljkovi, 2008). Amoralnost podstaknuta frustracijom i
brutalnou se nalaze na negativnom polu dimenzije Potenja, odnosno
predstavljaju indikatore Nepotenja, koje odlikuje pohlepa, nedostatak
oseaja za fer plej, prevrtljivost, neiskrenost (Ashton & Lee, 2004) i egoizam
(de Vries, de Vries, & Feij, 2009). Meutim, smatramo da je izuzetno vano
analizirati i negativno sekundarno zasienje Brutalnou podstaknute
Amoralnosti na komponenti Emocionalnosti (Tabela br. 3). Ovaj faktor
Amoralnosti predstavlja zloudne i teke oblike amoralnih dispozicija
(21)

zasnovanih na brutalnom hedonizmu, sadizmu i destrukciji (Kneevi,

Radovi, & Perunii, 2008). Empirijski nalazi pokazuju da je on znaajan
prediktor penalnog recidivizma (Meedovi, Kujai, & Kneevi, prijavljeno
za objavljivanje). Negativno zasienje ovog faktora na dimenziji
Emocionalnosti, iako nie od onog sa kojim uestvuje u konstituisanju crte
Potenja, moe pruiti vane informacije o prirodi Amoralnosti zasnovane na
brutalnosti. Naime, opozitni pol Emocionalnosti opisuje crte koje karakteriu
nedostatak empatije, vezanosti i brige za druge osobe, ali i nepostojanje
straha (Ashton & Lee, 2001). Dakle, emocionalna hladnoa, nebriga za
druge i neustraivost doprinose formiranju brutalnih, sadistikih i bezobzirnih
dispozicija koje mogu generisati amoralna ponaanja poput stabilnog
vrenja krivinih dela.
Vredi ipak obratiti panju na celokupni spektar povezanosti izmeu
HEXACO crta i Amoralnosti, koji je vrlo bogat i sloen. Konstruisani
strukturalni model (dijagram 1) je u sebi sadrao samo jednu pretpostavku,
onu da HEXACO crte, kao operacionalizacija bazinih generatora
individualnih razlika iz prostora linosti, kauzalno deluju na formiranje
faktora Amoralnosti. Ovaj model se pokazao kao adekvatan, jer njegovi
indeksi podesnosti govore da validno opisuje empirijski dobijene podatke o
odnosima linosti i Amoralnosti (dijagram 1). Osnovna informacija koju
prua strukturalni model u potpunosti podrava nalaze dobijene kroz
analizu glavnih komponenti: Potenje je faktor koji u najveoj meri deluje
na Amoralnost, i to pre svega na one oblike koji se zasnivaju na frustraciji (.87) i brutalnosti (-59), dok faktor Savesnosti pre svega formira Amoralnost
zasnovanu na looj kontroli impulsa (-.94). Pored ovih staza, koje
predstavljaju najvanije uticaje HEXACO crta na Amoralnost, treba primetiti
i delovanje faktora Emocionalnosti. Uticaj ovog faktora na sva tri tipa
Amoralnosti je statistiki znaajan, to govori o njegovoj vanosti u
razumevanju moralno relevantnog ponaanja. Strukturalni model
potvruje raniji nalaz iz analize glavnih komponenti: Amoralnost izvire iz
negativnog pola ovog faktora, i to pogotovu njegovi hipertrofirani oblici
koji se zasnivaju na brutalnosti (-.44). Uticaj Introverzije (negativan pol
faktora Ekstraverzije) se moe objasniti na slian nain kao to je to
uinjeno kod Emocionalnosti: jedan od aspekata Ekstraverzije je i
Drueljubivost, odnosno potkrepljenje koje se dobija kroz socijalne
interakcije (Lee & Ashton, 2008). Amoralne individue ne brinu za druge
ljude, ne obraaju panju na njihove potrebe (niska Emocionalnost), pa
nije iznenaujue da ni ne uivaju u socijalnim interakcijama sa drugima
(niska Ekstraverzija). Uticaj niske Savesnosti na Amoralnost, i to pre svega na
oblike koji se zasnivaju na looj kontroli impulsa, predstavlja potvrdu o
shvatanju impulsivnosti kao negativnom polu dimenzije Savesnost (Egan &
(22)

Beadman, 2011). Produkcija Amoralnosti koja dolazi sa negativnog pola

dimenzije Saradljivost se zasniva na uticajima agresivnosti na generisanje
amoralnih oblika ponaanja (Miller & Lynam, 2001; Egan & Taylor, 2010).
Najzad, niska Otvorenost verovatno predstavlja kognitivnu rigidnost,
nedostatak radoznalosti i interesovanja kod amoralnih individua, koji se
dobija i kada su u pitanju razliite forme kriminalnog ponaanja (van Dam,
Janssens, & De Bruyn, 2005) i recidiva u vrenju krivinih dela (Clower &
Bothwell, 2001). Ovim nalazom se otvara i pitanje o odnosu inteligencije i
Amoralnosti: Otvorenost je faktor koji dosledno pozitivno korelira sa
inteligencijom (Harris, 2004; Moutafi, Furnham, & Paltiel, 2005), a postoje i
podaci koji govore da osobe koje emituju kriminalno ponaanje imaju nie
intelektualne kapacitete (Templer & Rushton, 2011).
Da li je Amoralnost redundantan psiholoki konstrukt? Prethodno opisani
nalazi sugeriu da se Amoralnost nalazi u okviru bazine strukture linosti. Da
li to znai da ispitivanje Amoralnosti kao zasebnog konstrukta postaje izlino?
Da li su sve informacije koje se mogu dobiti preko upitnika Amoralnosti ve
sadrane u merama bazine strukture linosti? Da bismo dali odgovor na
ovo pitanje testirali smo sposobnost Amoralnosti da predvidi modalitete
subklinike psihopatije (Williams, Paulhus, & Hare, 2007) preko crta iz HEXACO
modela. Nalazi dobijeni u regresionim analizama jasno demonstriraju
prediktivne moi Amoralnosti nad crtama linosti kada je u pitanju
psihopatija: Amoralnost ostvaruje znaajne doprinose objanjenju variranja
sva etiri kriterijuma nad crtama iz HEXACO modela (Tabela 4). Kada je u
pitanju Interpersonalna manipulacija, vano je primetiti da upravo
Frustracijom podstaknuta Amoralnost predstavlja konstrukt koji najvie
doprinosi objanjenju kriterijuma preko HEXACO crta. Objanjenje ove
povezanosti poiva na injenici da je jedan od indikatora Frustracijom
podstaknute Amoralnosti Makijevelizam, ije su veze sa psihopatijom
utvrene u mnogim istraivanjima (Paulhus & Williams, 2002; Chabrol et al.,
2009). Emocionalnu neosetljivost i Neobuzdani ivotni stil kao modalitete
psihopatije predviaju sva tri faktora Amoralnosti preko HEXACO crta, to
istie znaaj Amoralnosti pri razumevanju ovih psihopatskih fenomena.
Najzad, Kriminogene tendencije, koje su u najmanjoj meri objanjene od svih
modaliteta psihopatije predvia jedino Impulsivnou podstaknuta
Amoralnost od svih mera postavljenih u prediktorski skup. Impulsivnost je crta
linosti koja moe uestvovati u genezi kriminalnog ponaanja (Zimmerman,
2010; Gordon & Egan, 2011) i nije iznenaujue da se ovaj faktor, a ne neki
od zloudnijih oblika Amoralnosti pojavljuje kao prediktor kriminogenih
tendencija u uzorku iji ispitanici potiu iz studentske populacije. Na koji
nain Amoralnost objanjava onaj deo varijanse psihopatije koji bazine crte
linosti ne mogu da objasne? HEXACO crte nastaju u okviru leksike
(23)

paradigme koja poiva na induktivnom pristupu: analizira se veliki broj

deskriptora linosti iz kojih se izoluju latentni faktori (Ashton & Lee, 2005).
Ovakvi faktori su vrlo robusni i opti, ali je pitanje u kojoj meri oni mogu da
zahvate razliite nivoe ispoljavanja nekog psihikog fenomena. Dobar
primer je agresivnost: ni u jednom od deskriptivnih leksikih modela nije
izolovana crta agresivnosti (John, Naumann, & Sotto, 2008; Ashton & Lee,
2004). Iz tog razloga je verovatno opravdano upotrebiti instrument koji je
konstruisan specifino za merenje agresivnosti pri eksploraciji fenomena za
koje istraiva ima razloga da pretpostavi da je agresivnost vrlo vana. Slian
sluaj je sa Amoralnosti: ona nastaje kao konstrukt sa specifinom intencijom
da ispita dispozicije ka krenju moralnih normi, te je verovatno da moe
zahvatiti dublje nivoe amoralnih fenomena nego to je to u stanju negativni
pol dimenzije Potenja.
Kontinuum dispozicija moralno relevantnog ponaanja. Jedan od teorijski
najvanijih problema kod izuavanja moralno relevantnih fenomena jeste
da li iste psiholoke dispozicije doprinose ispoljavanju moralnih i amoralnih
oblika ponaanja, ili su za njih odgovorni razliiti psiholoki mehanizmi
(Momirovi i sar., 1998). Najzad, i pristup izuavanju moralnosti sa njenog
negativnog pola, koji je rezultirao nastankom konstrukta Amoralnosti, zasniva
se na mogunosti da su izvori amoralnih fenomena kvalitativno razliiti od
onih koji generiu moralno ponaanje (Kneevi, 2003). Crte linosti su samo
jedan od okvira u kojima je mogue istraivati moralno relevantne
fenomene, i opravdano je pretpostaviti da je za generisanje tako
kompleksne pojave kao to je ljudska moralnost, odgovoran vei broj crta.
Ipak, autori HEXACO modela strukture linosti suavaju potencijalne
generatore moralnog ponaanja na tri crte za koje tvrde da razdvajaju
individue na jednoj globalnoj dimenziji koja bi se mogla opisati kao
Prosocijalno nasuprot Antisocijalnom ponaanju (Ashton & Lee, 2001). To su:
Potenje, Emocionalnost i Saradljivost. tavie, altruistike forme ponaanja
smetene su po njima na ove tri crte tako to se Reciproni altruizam nalazi
na domenima Potenja i Saradljivosti, dok se Srodniki altruizam nalazi na
domenu Emocionalnosti (Ashton & Lee, 2007). Interesantno je u okviru ove
teorije interpretirati nalaze dobijene u ovom istraivanju koji govore da su
izvori srnih oblika Amoralnosti (Frustracijom i Brutalnou podstaknute
Amoralnosti) nisko Potenje i niska Emocionalnost, dakle upravo one crte
koje uestvuju u produkciji altruistikog ponaanja. Ovi nalazi govore u prilog
gleditu o kontinuumu dispozicija moralno relevantnog ponaanja: iste crte
ija visoka izraenost generie moralno ponaanje, vre produkciju
amoralnog ponaanja ako je njihova prisutnost u strukturi linosti individue
nisko izraena. Ovo bi mogao biti vaan nalaz o prirodi moralno relevantnih
fenomena, ukoliko se pokae kao stabilan. Sigurno je da on zahteva
(24)

dodatna ispitivanja i analize jer postoje i empirijski nalazi koji govore protiv
ovakvog stanovita, odnosno u prilog tezi o kvalitativnoj razliitosti izvora
moralnog i amoralnog ponaanja (Krueger, Hicks, & McGue, 2001).
ZAVRNA RAZMATRANJA
Nalazi dobijeni u ovom istraivanju govore da su dispozicije koje generiu
amoralna ponaanja merena upitnikom AMORAL9 po svojoj prirodi crte
linosti. Iako su uticaji linosti na Amoralnost kompleksni i brojni, rezultati
sugeriu da kljuni, srni oblici amoralnosti predstavljaju ekspresiju
Nepotenja, negativnog pola estog faktora linosti, izolovanog u skoranjim
"emskim" leksikim studijama linosti. Blai oblici Amoralnosti, za koje se
opravdano moe sumnjati da predstavljaju amoralne dispozicije per se,
baziraju se na impulsivnosti i lokalizovani su na negativnom polu faktora
Savesnost. I pored precizne lokalizacije Amoralnosti u prostoru linosti,
pokazano je da Amoralnost nije redundantan konstrukt u odnosu na crte
linosti, jer je njegov sadraj takav da omoguava razumevanje moralno
relevantnih psiholokih fenomena, poput psihopatije, u veoj meri nego to
to ine bazine crte linosti. Na taj nain Amoralnost ostaje vitalan konstrukt
koji sa sobom donosi saznajne i prediktivne benefite. Budua istraivanja
trebalo bi da preciznije opiu povezanosti Amoralnosti sa drugim
determinantama moralno relevantnog ponaanja, kao to su moralno
miljenje (Colby & Kohlberg, 1987; Stams, Brugman, Dekovic, van Rosmalen,
van der Laan, & Gibs, 2006) ili karakteristike situacija na produkciju
ponaanja u moralnoj sferi (Milgram, 1974; Asch, 1956; Bandura, 1999; po
Batson & Thompson, 2001); da testiraju doprinose ovih konstrukata pri
predikciji objektivno merenog ponaanja i analiziraju njihove mogue
interakcije, kao i da dodatno ispitaju mogunost postojanja kontinuuma
kada su u pitanju dispozicije ka moralno relevantnom ponaanju.
Zahvalnice. Autor bi eleo da zahvali Bojani Bodroi i Bobanu Petroviu
na korisnim komentarima koji su se ticali ranijih verzija ovog rada.
REFERENCE
(1)
(2)
Ashton, M. C., & Lee, K. (2001) A theoretical basis for the major
dimensions of personality. European Journal of Personality, 15, 327353.
Ashton, M. C., & Lee, K. (2005) Honesty-Humility, the Big Five, and
the Five-Factor Model. Journal of Personality, 73, 1321-1354.
(25)

(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
Ashton, M. C., & Lee, K. (2007) Empirical, theoretical, and practical

advantages of the HEXACO model of personality structure.
Personality and Social Psychology Review, 11, 150166.
Ashton, M. C., & Lee, K. (2008) The prediction of honesty-humilityrelated criteria by the HEXACO and five-factor models of
personality. Journal of Research in Personality, 42, 12161228.
Ashton, M. C., Lee, K., & Son, C. (2000) Honesty as the sixth factor of
personality: Correlations with Machiavellianism, primary
psychopathy, and social adroitness. European Journal of
Personality, 14, 359368.
Ashton, M. C., Lee, K., Marcus, B., & De Vries, R. E. (2007) German
lexical personality factors: Relations with the HEXACO model.
European Journal of Personality, 21, 2343.
Ashton, M. C., Lee, K., Perugini, M., Szarota, P., de Vries, R.E., Di Blas, L.,
Boies, K., & De Raad, B. (2004) A six-factor structure of personalitydescriptive adjectives: solutions from psycholexical studies in seven
languages. Journal of Personality and Social Psychology, 86, 356366.
Ashton, M.C., & Lee, K. (2005a) A defence of the lexical approach to the
study of personality structure. European journal of personality, 19, 5-24.
Batson, C. D., & Thompson, E. R. (2001) Why dont moral people act
morally? Motivational considerations. Current Directions in
Psychological Science, 10, 54-57.
Chabrol, H., Van Leeuwen, N., Rodgers, R., & Sejourne, N. (2009)
Contributions of psychopathic, narcissistic, Machiavellian, and
sadistic personality traits to juvenile delinquency. Personality and
individual differences, 47, 734739.
Clower C. E. and Bothwell R. K. (2001) An exploratory study of the
relationship between the Big Five and inmate recidivism. Journal of
Research in Personality, 35, 231237.
Colby, A., & Kohlberg, L. (1987) The measurement of moral
judgment (vol. 1). Cambridge University press: New York, USA.
Costa, P. T., & McCrae, R. R. (2008) The revised NEO Personality
Inventory (NEO-PI-R). In G. J. Boyle, G. Matthews, D. H. Saklofske
(Eds.), The SAGE handbook of personality theory and assessment:
Personality measurement and testing, Vol. 2 (pp. 179-198). London:
SAGE Publications Ltd.
Davis, K. L., Panksepp, J., & Normansell, L. (2003) The Affective
Neuroscience Personality Scales: normative data and implications.
Neuropsychoanalysis: An Interdisciplinary Journal for Psychoanalysis
and the Neurosciences, 5, 57-69.
(26)

(15)
(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
(21)
(22)
(23)
(24)
(25)
(26)
(27)
De Raad, B., & Szirmak, Z. (1994) The search for the "Big Five" in a
non-Indo-European language: The Hungarian trait structure and its
relationship to the EPQ and the PTS. European Review of Applied
Psychology, 44, 1724.
de Vries, R. E., de Vries, A., & Feij, J. A. (2009) Sensation seeking, risktaking, and the HEXACO model of personality. Personality and
Individual Differences, 47, 536-540.
De Vries, R. E., Lee, K., & Ashton, M. C. (2008) The Dutch HEXACO
personality inventory: Psychometric properties, self-other agreement,
and relations with psychopathy among low and high acquaintanceship
dyads. Journal of Personality Assessment, 90, 142151.
De Vries, R.E., & Van Kampen, D. (2010) The HEXACO and 5DPT
models of personality: A comparison and their relationships with
psychopathy, egoism, pretentiousness, immorality, and
machiavellianism. Journal of Personality Disorders, 24, 244-257.
Di Blas, L., & Forzi, M. (1998) An alternative taxonomic study of
personality-descriptive adjectives in the Italian language. European
Journal of Personality, 12, 75101.
Egan, V., & Beadman, M. (2011) Personality and gang
embeddedness. Personality and Individual Differences, 51, 748, 753.
Egan, V., & Taylor, D. (2010) Shoplifting, unethical consumer
behaviour, and personality. Personality and individual differences,
48, 878-883.
Eysenck, H. J., & Eysenck, S. B. G. (1976) Psychoticism as a dimension
of personality. London: Hodder & Stoughton.
Gleason, K. A., Jensen-Campbell, L. A., & Richardson, D. S. (2004)
Agreeableness as a predictor of aggression in adolescence.
Aggressive behavior, 30, 43-61.
Goldberg, L. (1990) An alternative "description of personality": The
Big-Five factor structure. Journal of personality and social
psychology, 59, 1216-1229.
Gordon, V., & Egan, V. (2011) What self-report impulsivity measure
best postdicts criminal convictions and prison breaches of
discipline? Psychology, Crime and Law, 17, 305-318.
Harris, J. A. (2004) Measured intelligence, achievement, openness to
experience, and creativity. Personality & Individual Differences, 36,
913929.
John, O. P., Naumann, L. P. and Soto, C. J. (2008) Paradigm shift to the
integrative Big-Five trait taxonomy: History, measurement, and
conceptual issues. In O. P. John, R. W. Robins and L. A. Pervin (Eds.),
(27)

(28)
(29)
(30)
(31)
(32)
(33)
(34)
(35)
(36)
(37)
(38)
(39)
(40)
Handbook of personality: Theory and research (3rd ed.). New York, NY:
Guilford Press.
Kneevi G., Radovi, B., & Perunii, I. (2008) Can Amorality be
measured? 14th European Conference on Personality, Tartu, Estonia,
July 16-20, 2008, Book of Abstracts, p. 137.
Kneevi, G. (2003) Koreni amoralnosti. Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja, Institut za psihologiju, Beograd.
Krueger, R. F., Hicks, B. M., & McGue, M. (2001) Altruism and
antisocial behavior: Independent tendencies, unique personality
correlates, distinct etiologies. Psychological Science, 12, 397402.
Kujai, D., Kneevi, G., i Meedovi, J. Psihopatija i linost:
replikabilnost strukture odnosa na razliitim uzorcima i mernim
instrumentima, u pripremi.
Lazarevi, Lj. (2008) Primena indeksa podesnosti u testiranju teorijskih
modela u psihologiji: mogunosti i igranienja. Zbornik instituta za
pedagoka istraivanja, 1, 101-121.
Le Corff, Y., & Toupin, J. (2009) Comparing persistent juvenile
delinquents and normative peers with the Five-Factor Model of
Personality. Journal of research in personality, 43, 1105-1108.
Lee, K., & Ashton, M. C. (2004) Psychometric properties of the HEXACO
Personality Inventory. Multivariate Behavioral Research, 39, 329-358.
Lee, K., & Ashton, M. C. (2006) Further assessment of the HEXACO
Personality Inventory: Two new facet scales and an observer report
form. Psychological Assessment, 18, 182-191.
Lee, K., & Ashton, M. C. (2008) The HEXACO personality factors in
the indigenous personality lexicons of English and 11 other
languages. Journal of Personality, 76, 1002-1054.
Lee, K., & Ashton, M. C. (2009) Reanalysis of the structure of the Greek
Personality Lexicon. Journal of Cross-Cultural Psychology, 40, 693-700.
Lee, K., Ashton, M. C., & de Vries, R. E. (2005) Six factors in the
Croatian personality lexicon. Unpublished manuscript.
Meedovi, J. i Stojiljkovi, S. (2008) Bazine dimenzije linosti,
Amoralnost i empatija kod osuenika. Linost, profesija i
obrazovanje, zbornik radova (sa III konferencije Dani primenjene
psihologije, septembar, 2007), 17-37.
Meedovi, J., Kujai. D., okovi. N., Jerini. M., i Kneevi, G.
(2011) Predikcija Amoralnosti kod osuenika sa izreenom merom
obaveznog leenja narkomana u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u
Beogradu. XVII nauni skup Empirijska istraivanja u psihologiji,
Beograd, februar 2011, Knjiga rezimea, str. 196-197.
(28)

(41)
(42)
(43)
(44)
(45)
(46)
(47)
(48)
(49)
(50)
(51)
Meedovi, J., Kujai, D., & Kneevi, G. (prijavljeno za objavljivanje).

Personality-related determinants of criminal recidivism.
Miller J. D., & Lynam, D. (2001) Structural models of personality and
their relation to antisocial behavior: a meta-analitic rewiev.
Criminology, 39, 765-798.
Momirovi, K. (1998) O realnoj egzistenciji psiholokih konstrukata. U
Momirov, K. (pr.): "Realnost psiholokih konstrukata", str. 1-8, Institut
za psihologiju, Filozofski fakultet; Institut za kriminoloka i socioloka
istraivanja, Beograd.
Momirovi, K., Hoek, A., Radovi, B., i Kneevi, G. (1994)
Konstrukcija jednog novog testa amoralnosti. Tehniki izvetaj,
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd.
Momirovi, K., Popovi, B. V., Hoek., A, i Vuini, B. (1995)
Amoralnost i kriminal: argumenti za jednu odbaenu hipotezu. U:
"Moralnost i drutvena kriza", str. 240-253, Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja, Beograd.
Momirovi, K., Vuini, B., Hoek, A., i Popovi B. V. (1998) Amoral 2:
prvi dokaz da je amoralnost mogue meriti na pozdan i valjan
nain. U Momirov, K. (pr.): "Realnost psiholokih konstrukata," str. 935, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet; Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja, Beograd.
Moutafi, J., Furnham, A., & Paltiel, L. (2005) Can personality factors
predict intelligence? Personality and Individual Differences, 38,
10211033.
Paulhus, D. L., & Williams, K. M. (2002) The dark triad of personality:
Narcissism, Machiavellianism, and psychopathy. Journal of
Research in Personality, 36, 556563.
Paunonen, S. V., & Ashton, M. C. (2001) Big Five factors and facets
and the prediction of behavior. Journal of Personality and Social
Popovi, B. V., Momirovi, K., Hoek., A. i Vuini, B. (1998) Treba
razmisliti: neke primedbe i poneka re opreza povodom jednog testa
moralnosti ije karakteristike zadovoljavaju sve psihometrijske, ali ne
nuno i sve psiholoke standarde. U Momirov, K. (pr.): "Realnost
psiholokih konstrukata," str. 36-48, Institut za psihologiju, Filozofski
fakultet; Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd.
Ragatz, L. L., Anderson, R. J., Fremouw, W., & Schwartz, R. (2011)
Criminal thinking patterns, aggression styles, and the psychopathic
traits of late high school bullies and bully-victims. Aggressive
behavior, 37, 145-160.
(29)

(52)
(53)
(54)
(55)
(56)
(57)
(58)
(59)
(60)
(61)
(62)
(63)
(64)
Saucier, G. (2009) What are the most important dimensions of

personality? Evidence from studies of descriptors in diverse languages.
Social and Personality Psychology Compass 3/4, 620637.
Skeem, J., & Monahan, J. (2011) Current directions in violence risk
assessment. Current directions in psychological science, 20, 38-42.
Stams, G. J., Brugman, D., Dekovic, M., van Rosmalen, L., van der
Laan, P., & Gibbs, J. C. (2006) The moral judgment of juvenile
delinquents: A meta-analysis. Journal of Abnormal Child
Szirmak, Z., & De Raad, B. (1994) Taxonomy and structure of Hungarian
personality traits. European Journal of Personality, 8, 95117.
Templer, D. I., & Rushton, J. P. (2011) IQ, skin color, crime, HIV/AIDS,
and income in 50 U.S. states. Intelligence: in press.
Van Dam, C., Janssens, J.M.A.M., & De Bruyn, E.E.J. (2005) PEN, Big
Five, juvenile delinquency and criminal recidivism. Personality and
Individual Differences, 39, 719.
Varley Thornton, A. J., Graham-Kevan, N., & Archer, J. (2010)
Adaptive and maladaptive personality traits as predictors of violent
and nonviolent offending behavior in men and women. Aggressive
behavior, 36,177-186.
Vitacco, M. J., Caldwell, M. F., Van Rybroek, G. J., & Gabel, J. (2007)
Psychopathy and behavioral correlates of victim injury in serious
juvenile offenders. Aggressive behavior, 33, 537544.
Walsh, Z., & Kosson, D. S. (2008) Psychopathy and violence: the
importance of factor level interactions. Psychological Assessment,
20, 114120.
Weller, J. A., & Tikir, A. (2010) Predicting domain-specific risk taking
with the HEXACO personality structure. Journal of Behavioral
Decision Making, 24, 180-201.
Williams, K. M., McAndrew, A., Learn, T., Harms, P., & Paulhus, D. L.
(2001, August) The dark triad returns: Entertainment preferences and
anti-social behavior among narcissists, Machiavellians, and
psychopaths. Poster presented at the annual meeting of the
American Psychological Association, San Francisco, CA.
Williams, K. M., Paulhus, D. L., & Hare, R. D. (2007) Capturing the fourfactor structure of psychopathy in college students via self-report.
Journal of Personality Assessment, 88, 205219.
Zimmerman, G. M. (2010). Impulsivity, offending, and the
neighborhood: Investigating the personcontext nexus. Journal of
Quantitative Criminology, 26, 301-332.
(30)

IS AMORALITY THE SIXTH FACTOR OF PERSONALITY?

The aim of this study was to determine the status of the psychological
concept of Amorality. The hypothesis which was tested in the research is
based on the assumption of Amorality as a personality trait that
generates stable behaviors which can result in violation of moral codes,
social norms, manipulation and criminality.
In the revised lexical model of personality (HEXACO model), a broad
personality trait that was not described in the previous operationalizations
was isolated: Honesty - Humility. This dimension is described by traits
such as integrity, honesty, sense of fair play, loyalty and humility, as
opposed to fickleness, hypocrisy, arrogance, greed and cunning. Based on
this definition of Honesty factor, we set a hypothesis that the core of amoral
dispositions is located at its negative pole, which means that Amorality is
the aspect of dishonesty, as a basic personality trait.
To test this hypothesis, an exploratory principal components analysis in the
shared space of Amorality and HEXACO personality traits was performed,
and structural model that describes the causal relationships between
personality traits and Amorality was constructed. Data was collected in
sample consisted of 229 students of first and second year of the University
of Belgrade and Singidunum University (65% girls). Both analysis confirmed
the initial hypothesis: Amorality generated by Frustration and Amorality
generated by Brutality are the personality traits associated with the
negative pole of Honesty - humility, while benign forms of Amorality
(Amorality generated by Impulsivity) are an expression of low
Conscientiousness. In order to determine the predictive utility of Amorality,
a hierarchical linear regression with subclinical psychopathy as a criterion
was conducted. Basic personality traits were set as predictors on the first,
and Amorality factors were set as predictors at the second level of the
analysis. The results show that there is a significant contribution of the
Amorality in the prediction, above and beyond HEXACO traits, when it
comes to all four aspects of psychopathy as a criteria.
KEY WORDS: amorality / Honesty Humility / HEXACO /
subclinical psychopathy
(31)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 33-48

UDK: 343.85:343.614-053.6
PREVENCIJA SUICIDA MLADIH

Aleksandar L. Jugovi
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu
U svetu se stopa suicida mladih u poslednje tri decenije

poveava. Suicid ini oko 6% svih smrti mladih mukaraca i
devojaka i on postaje istaknuti uzrok smrtnosti u kasnoj
adolescenciji, a posebno u ranom odraslom dobu. Rizini faktori
koji mogu doprinositi suicidalnom ponaanju ukljuuju
individualne i personalne vulnerabilnosti, porodine nedae,
izloenost stresnim ivotnim dogaajima i socijalnim, kulturalnim i
kontekstualnim faktorima. Najee, suicidalno ponaanje mladih
pojavljuje se kao posledica viestrukih faktora rizika. Ovaj rad
objedinjuje aktuelna saznanja o glavnim pristupima u prevenciji
suicida mladih. Veinu suicida mladih je mogue prevenirati:
manji deo samoubistva mladih je uinjen kao posledica mentalnih
bolesti i ova vrsta suicida je nepreventabilna. Ali, veina
samoubistava mladih je impulsivna to je reakcija na stresne
dogaaje, kao to su loe okonana ljubavna veza ili finansijski
problemi. Za mlade koji se nalaze na marginama zajednica u
kojima ive, posebno za one koji imaju probleme u koli, porodici,
socijalnom okruenju i koji si izloeni socijalnim stresovima,
znamo da ove okolnosti postaju glavni faktori rizika za suicid koji
se poveava kroz adolescentne godine. Postoji vie naina za
smanjivanje suicida. Jedan je obuavanje strunjaka za rad sa
mentalnim zdravljem i nastavnika u ranom prepoznavanju
depresije i pre suicidalnih ponaanja. Sledee je redukovanje
upotrebe alkohola u populaciji mladih. Takoe, od vitalne vanosti
Ovaj tekst je nastao kao rezultat rada na projektima "Kriminal u Srbiji: fenomenologija, rizici i
mogunosti socijalne intervencije - broj 47011 i "Unapreivanje kvaliteta i dostupnosti
obrazovanja u procesima modernizacije Srbije - broj 47008 ije realizacije finansira
Ministarstvo prosvete i nauke RS.
Email: alex7@eunet.rs
(33)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 A. Jugovi

Prevencija suicida mladih, (str. 33-48)
je edukacija medija o deglamurizaciji suicida. Savremeni multi

sektorski pristup u prevenciji suicida mladih treba da bude
zasnovan na ueu koje ukljuuje kako zdravstveni, tako i
nezdravstevni sektor: obrazovni, policijski, pravosudni, religijski,
pravni, politiki i medijski.
KLJUNE REI: suicid / mladi / prevencija / rizini faktori /
drutvo
UVOD
Zvanina globalna statistika Svetske zdravstvene organizacije (SZO)
ukazuje na stalni porast stope samoubistava meu mladima u poslednjih
nekoliko decenija. Samoubistvo spada u tri vodea uzroka smrti mladih i
srednje mladih (15-35 godine) u mnogim zemljama u svetu. Suicid ini oko
6% svih smrti mladih mukaraca i devojaka i on postaje istaknuti uzrok
smrtnosti u kasnoj adolescenciji a posebno u ranom odraslom dobu.
Procenat samoubistava meu tinejderima u svetskim razmerama
porastao je od 1986. do danas za ak 72 odsto (WHO, 2011).
Samoubistvo je meu prvih pet, a u nekim zemljama na prvom ili drugom
mestu uzroka smrtnosti stanovnitva uzrasta od 15 do 19 godina. Meu
decom mlaom od petnaest godina samoubistvo je neuobiajeno, dok
je kod dece mlae od dvanaest godina retkost.
Od druge polovine sedamdesetih godina 20. veka, sa promenama u
kapitalistikoj ekonomiji u najrazvijenijim zapadnim drutvima, mladi
postaju ranjiviji deo populacije, to se vidi i po promenama u starosnoj
strukturi samoubistava: stopa suicida mladih snano raste a starijih opada.
U odnosu na prvu polovinu 20. veka, u SAD stopa samoubistava mladih
od 15 do 24 godine se utrostruila, u drugoj polovini prolog veka. U
Francuskoj, pedesetih godina, u starosnoj dobi od 65 do 74 godine bilo je
pet puta vie samoubistava nego u dobi od 15 do 34 godine: 1995.
godine taj odnos je tri puta manji. Sa poveanjem stope samoubistava
mladih u razvijenim evropskim zemljama korelira i masovno odlaganje
bitnih dogaaja "ulaska u ivot" kao to su: zapoljavanje, odlazak iz
roditeljske kue, osamostaljivanje, starost pri sklapanju prvog braka,
roenje prvog deteta, itd. (Filipovi, 2010).
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku Srbije, specifina
stopa samoubistava meu mladima od 15 do 29 godina starosti u 2007.
godini je iznosila 9,0. Najvea stopa registrovana je u starosnoj grupi od
(34)

25 do 29 godina (11,7), a najmanja u grupi od 15 do 19 godina (4,3).

Najvea specifina stopa samoubistava meu mladima od 15 do 29
godina starosti postoji u Beogradu (14,8), zatim u Vojvodini (8,4) dok je
najmanja (6,8) u Centralnoj Srbiji (Institut za javno zdravlje Srbije, 2009).
Pod pojmom "mladi" se u razliitim dokumentima, zakonima, institucijama ili
istraivanjima odreuju razliite uzrasne granice. Prema Svetskoj
zdravstvenoj organizaciji adolescentni period obuhvata uzrast od 10 do 19
godina, a mladi se grupiu u uzrastu od 15 do 24 godine. Prema Zakonu o
zdravstvenoj zatiti Srbije i Strategiji razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji
(Vlada Republike Srbije, 2006) mladi predstavljaju grupaciju uzrasta od 10
do 26 godina. U relevantnim sociolokim istraivanjima populacije mladih,
uzimajui u obzir i socio ekonomske inoce osamostaljivanja mladih u
uslovima drutvene tranzicije i vrednosne i ekonomske destrukcije srpskog
drutva od 90 tih godina 20. veka, pod mladima se podrazumeva i uzrast
u ranim 30 tim godinama ivota (Mihailovi, 2004). Uzimajui u obzir
predmet istraivanja u ovom radu i injenicu da su samoubistva mladih do
15 godina (rana adolescencija) retka, pod mladima se podrazumeva
uzrast od 15 do 30 godine.
Cilj ovog rada je analiza kljunih strategija i pristupa u prevenciji suicida
mladih koji se oslanjaju na razumevanje multi faktoralnih uzroka ove
drutvene devijacije.
UZRONI FAKTORI SUICIDA MLADIH KAO OSNOV

RAZUMEVANJA PREVENTIVNIH STRATEGIJA
U mladalakom periodu ivota, koji se u uslovima socijalno ekonomske
krize protee i do ranih 30 tih godina ivota, ispoljavaju se razliiti oblici
autodestruktivnog ponaanja. Autodestrukcija kod mladih se najee
ispoljava "u vidu samopovreivanja, pokuaja samoubistva i izvrenog
samoubistva, ali i drugih ponaanja koja predstavljaju neku vrstu
pasivnog, povremenog ili hroninog izlaganja samounitenju. Ovakva
ponaanja se nazivaju autosaboterskim (odustajanje od sporta,
naputanje kole, povlaenje od vrnjaka) ili rizinim (zloupotreba
alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, brza vonja, nebezbedan seks,
anoreksija i bulimija, nasilno ponaanje)" (NSHC, 2011).
U Strategiji razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji ukazuje se da kliniko
iskustvo i rezultati istraivanja u Srbiji pokazuju znaajno psiholoko trpljenje
populacije mladih. Mladi manifestuju za ovaj uzrast specifine probleme:
razliite tekoe adolescentnog procesa skoncentrisane oko formiranja
stabilnog i definitivnog identiteta, depresivna stanja (pokuaji samoubistva i
(35)

samoubistva) i poremeaje ponaanja (zloupotreba psihoaktivnih

supstanci, nasilno i delinkventno ponaanje i poremeaje ishrane). Treina
srednjokolske i studentske populacije ima znake psiholokog trpljenja i
mentalnih problema i iskazuje potrebu za organizovanom psiholoko
psihijatrijskom zatitom. Mladi u urbanim sredinama su ugroeniji od onih u
ruralnim, u pogledu mentalnog zdravlja. Naroitih problema u
zadovoljavanju specifinih potreba imaju mladi iz ugroenih grupa kao to
su: mladi sa invaliditetom, mladi bez roditeljskog staranja, mladi koji nisu
obuhvaeni kolskim sistemom, mladi iz nacionalnih manjina, verskih
zajednica, mladi sa potrebom za posebnom podrkom i izbegla i raseljena
lica. Znaajan problem je to se suicidalne misli i znaci depresije ne
prepoznaju od strane roditelja, nastavnika pa i lekara u rutinskim
pregledima zdravlja (Vlada Republike Srbije, 2006).
Razmiljanja o samoubistvu, u sklopu razmiljanja o smislu ivota, o ivotu i
smrti, sasvim su uobiajena za adolescente. Kada, meutim, adolescent
razmilja o samoubistvu kao jedinom izlazu iz trenutnih problema, to je ve
razlog za zabrinutost (NSHC, 2011). Iz tog razloga adekvatno i podstiue
porodino okruenje je kljuni zatitni faktor koji moe spreiti nastanak
mnogih devijacija mladih, pa i samoubistva. "Haotinost" adolescencije
naroito se pojaava u "haotinom" ili dezorganizovanom i anominom
irem drutvenom kontekstu, za ta je potvrda poveanje i izmenjena
struktura veine drutvenih devijacija i rizinih ponaanja mladih a posebno
zloupotrebe droga i alkohola, nasilnitva i kockanja (Jugovi, 2004), ali i
samoubistava u drugoj polovini 90 tih godina 20. veka u Srbiji.
Uzroci suicida mladih su kompleksi faktora koji se u najoptijem smislu mogu
podeliti na bioloke, demografske, psiholoke, porodine, socijalne, religijske i
kulturoloke inioce, koji imaju udrueno dejstvo u formi tzv. faktora rizika. to
je prisutno vie faktora rizika, raste verovatnoa da e osoba pokuati ili
izvriti samoubistvo. Zato uzroke samoubistva ne treba meati sa
neposrednim povodima ili motivima kao to su npr. kod adolescenata
neostvarena ljubav, loa ocena u koli ili uinjeno krivino delo.
Prema Beautrais (2000) najsnaniji faktori rizika za samoubistva mladih jesu
mentalni poremeaji, a posebno afektivni poremeaji, zloupotreba
psihoaktivnih supstanci, antisocijalno ponaanje, kao i lina i porodina
istorija psihopatologije. Istraivai SZO ukazuju na inioce poput slabe
emocionalne kontrole, marginalnog poloaja mladog oveka u zajednici
koji je uslovljen kolskim i porodinim nedaama i visokim nivoom
socijalnog stresa. Veinu suicida mladih je mogue prevenirati: manji deo
samoubistava mladih je uinjen kao posledica mentalnih bolesti i ova
vrsta suicida je nepreventabilna. Ali, veina samoubistva mladih je
(36)

impulsivna to je reakcija na stresne dogaaje kao to su loe okonana

ljubavna veza ili finansijski problemi (WHO, 2009; uri, 2010).
U istraivanju mladih koji su pokuali samoubistvo i bili zbog toga
hospitalizovani, na pitanje koliko vremena ste razmiljali da pokuate
samoubistvo pre samog ina, odgovori su bili sledei: oko 44% je izjavilo
da je to uinilo bez veeg razmiljanja i u trenutku line akutne emotivne
krize, oko 27% je reklo da je razmiljalo do 3 asa, oko 23% je razmiljalo u
periodu od tri dana, a samo oko 7% je razmiljalo da poini samoubistvo
vie od tri dana (Jugovi, 2011). Impulsivnost suicidalnog ina obino je
povezana i sa izmenjenim psiho socijalnim stanjem koje umanjuje
racionalne odluke: npr. snaan sukob u mikro socijalnom okruenju
(porodica, vrnjaci, polni partneri), stres, gubitak emocionalne kontrole,
dejstvo psihoaktivnih supstanci, itd. Zajedniko dejstvo vie ovakvih
inilaca koji menjaju psihiko stanje stvara povean rizik od suicida
mladih. Zbog impulsivnosti suicida mladih jako je bitan i jedan specifian
spoljni faktor: to je dostupnost sredstava za izvrenje samoubistva, poput
oruja, lekova, nezatienih ograda na mostovima, itd. Laka dostupnost
sredstava suicida je dodatni faktor rizika koji se uvek mora uzeti u obzir.
U istraivanju u Danskoj na uzorku od 496 mladih na uzrastu od 10 do 21
godine, koji su izvrili samoubistvo u periodu od 1981. do 1997. godine,
dobijeno je nekoliko vanih zakljuaka (Agerbo, Nordentoft, Mortensen,
2002). Porodini faktori povezani sa poveanjem rizika za samoubistva
mladih jesu samoubistvo ili rana smrt roditelja, porodina istorija (i bolniko
leenje) od mentalnih bolesti, nezaposlenost, niski prihodi, loe obrazovanje
roditelja, razvod braka, mentalne bolesti kod brae ili sestara. Rizini faktori
povezani sa oevim socioekonomskim statusom bili su snaniji od ovog
faktora kod majki, dok su rizini faktori povezani sa vitalnim statusom i
mentalnim bolestima majke bili znaajniji nego to su ovi faktori kod oeva.
U odnosu roditelj dete pokazuje se da su oteeni odnosi, slaba
privrenost i siromane veze izmeu majke i deteta znaajniji rizini faktor
nego ove veze na relaciji otac dete (Agerbo, Nordentoft, Mortensen,
2002). Oko 15% mladih koji su izvrili samoubistvo ima zvaninu dijagnozu
mentalnih bolesti, pri emu kod mladih mukog pola dominira izofrenija, a
kod enskog pola afektivni poremeaji i poremeaji ishrane. Globalni
rezultat ove studije jeste da su porodina istorija suicida i mentalnih bolesti
najvaniji faktori rizika. Ipak, samo 30% samoubistava mladih bilo je
povezano sa ova dva faktora, to govori da prevencija treba da bude
usmerena ka optoj populaciji (Agerbo, Nordentoft, Mortensen, 2002).
Prema istraivanju o rizinim faktorima pokuaja suicida adolescenata i
mladih u Danskoj, prvi pokuaj suicida bio je povezan sa faktorima rizika
(37)

kao to su: psihijatrijske bolesti roditelja, suicidalno ponaanje roditelja,

zlostavljanje i zanemarivanje dece, psihijatrijske bolesti, fiziki hendikep,
boravak u zatvoru, zavisnost od droga, neobrazovanost i nezaposlenost.
Zakljuak je da stigmatizacija, socijalna iskljuenost i mentalne bolesti
mladih i roditelja poveavaju rizik od pokuaja suicida (Christoffersen,
Poulsen, Nielsen, 2003). Takoe, pokazuje se da je samopovreivanje,
ukljuujui i pokuaje suicida, jedan od bitnih faktora rizika za
samoubistvo mladih i osnov preventivnog prepoznavanja suicidalnih
namera (Carter, Reith, Whyte 2005; Gibb, Beatrualis, Ferguson, 2005).
Vrlo est motiv suicida mladih jeste neuzvraena ljubav. Suicid zbog
neuzvraene ljubavi je posledica neadekvatnog suoavanja i
emocionalnog reagovanja mlade osobe na ivotne gubitke. Nain na
koji e se reagovati na gubitak obino se prenosi na mladu osobu preko
porodinog iskustva. Situacija kada se mlada osoba, kojoj bazino
nedostaje ljubav i koja je zato stalno trai, emotivno uloi u osobu
suprotnog pola, pa joj se to vrati u nekom momentu odbijanjem od
dotadanjeg partnera, moe da izazove pravi "psihiki potres" koji se
nekada zavrava i u samoubistvu. Na neki nain, verovatno da oni koji
poine samoubistvo zbog neuzvraene ljubavi ele da "unitavajui
sebe", kod partnera koji ih je napustio stvore snaan oseaj krivice koji e
ga pratiti ceo ivot zbog toga to je neiju ljubav "unitio".
Ovu specifinost samoubistava primetio je i Frojd u studiji o melanholiji i
depresiji. Frojd samoubistvo objanjava preko mehanizma introjekcije
(Freud, 1949). Na primer, osoba koja je u bliskoj ljubavnoj vezi sa drugom
osobom, prihvata ili inkorporira delove druge osobe u svoju linost. Time
druga osoba postaje deo Selfa. Kada se dogodi gubitak ljubavi od
voljene osobe, frustracija i bes u odnosu prema njoj se okreu ka sebi, to
za posledicu pored samopovreivanja moe nekada imati i samoubistvo.
Zbog svega toga prevenirajui faktor ovakvih samoubistva jeste da
mlada osoba ima bazini oseaj sigurnosti i voljenosti koji se stie u
porodici. Takve osobe mnogo lake u ivotu savladavaju neminovne
tekoe i okolnosti moguih razliitih ivotnih gubitaka.
STRATEGIJE U PREVENCIJI SUICIDA MLADIH

Savremeni multi sektorski pristup u prevenciji suicida mladih treba da bude
zasnovan na ueu koje ukljuuje kako zdravstveni, tako i nezdravstevni
sektor: obrazovni, policijski, pravosudni, religijski, pravni, politiki i medijski.
Osnovni prioriteti u prevenciji suicida mladih jesu: 1) smanjivanje drutvenih
tabua i zabluda o suicidu mladih; 2) unapreivanje ranog prepoznavanja
(38)

ponaanja koja ine "znake za uzbunu"; 3) razumevanje rizinosti dogaaja

samopovreivanja; 4) smanjivanje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci; 5)
fokus prevencije na saznanjima o rizinim i protektivnim faktorima; 6)
medijska deglamurizacija i desimplifikacija u izvetavanju o sluajevima
suicida; 7) izrada osnovnih preventivnih strategija; i 8) na optem drutvenom
nivou, poveavanje socijalne ukljuenosti mladih.
Smanjivanje zabluda ("mitova") o suicidu mladih

Svako samoubistvo i svaka smrt se ne mogu spreiti. Ipak, zablude i
negativni "mitovi" o samoubistvima mladih utiu na to da sredina ne
prepoznaje one kojima treba pomoi. Zato meu nastavnicima, pa ak i
roditeljima onih koji su pokuali ili izvrili samoubistvo, vidimo esto
nevericu i uenje. Najee zablude i mitovi koji su prisutni u odnosu
socijalne sredine prema samoubistvima mladih, a koje mogu uticati i na
"rezultat" individualne odluke o suicidalnom inu, jesu (Balkanexpress,
2009):
-
mladi koji priaju o samoubistvu, nikada to ne pokuavaju ili ne ostvare;
pokuaji samoubistva i izvrenje samoubistva se deavaju bez upozorenja;
ako je osoba pokuala i preivela samoubistvo, vie to nee pokuati;
kad neko namerava da izvri samoubistvo, u tome se ne moe se

spreiti;
razgovor o samoubistvu ili pitanje o tome da li se neko osea "sklon

samoubistvu" samo e ohrabriti tu osobu da to i pokua;
samoubistvo je genetski nasledno;
samoubistvo je bezbolno;
depresija i samounitavajue ponaanje se retko javlja kod mladih;
primetno i naglo poboljanje u duevnom stanju osobe koja je

pokuala samoubistvo u krizi ili depresivnom periodu, znai da je
proao rizik od samoubistva;
kad osoba jednom postane "sklona samoubistvu", uvek e ostati "sklona";
veina mladih u suicidalnom riziku nikada ne zatrai pomo za svoje

probleme;
rasturanje veza je toliko esta pojava, da to ne dovodi do

samoubistva;
mladi skloni samoubistvu su "ludi" ili iskljuivo duevno bolesni;

(39)

samoubistvo se mnogo ee dogaa kod mladih iz visokih ili niskih

socio ekonomskih slojeva drutva itd.
Rano uoavanje "znakova za uzbunu"

Samoubistvo mora da se razume i kao proces tokom koga ovek menja
svoje ponaanje i emocionalno stanje. Za mlade je karakteristino da je
taj proces bri u odnosu na odrasle, to zahteva bolje prepoznavanje
promena u ponaanju od socijalne sredine u kojoj se kreu mladi sa
rizikom za samoubistvo. Samoubistvu, najee, prethodi proces koji
poinje prolaznim suicidalnim mislima, zatim se ideja o samounitenju
razvija kroz konkretnije planove, u kasnijim stadijumima prisutan je visok
nivo depresije i beznadenosti, potom dolaze suicidalni pokuaji i
konano, uinjeno samoubistvo (Stankovi, Penev, 2009).
Osnovna strategija prevencije jeste rano prepoznavanje ponaanja koja
predstavljaju "znake za uzbunu" kao to su (Balkanexpress, 2009; RAJE, 2011):
-
skoranje samoubistvo/ili smrt druge prirode/prijatelja ili nekog od

rodbine;
raniji pokuaju samoubistva;
preoptereenost temom smrti i pominjanje samoubistva;
depresija, poremeeno ponaanje i problemi sa prilagoavanjem,

zloupotreba droga;
poklanjanje vrednih stvari ili pravljenje testamenta i nekih drugih

konanih aranmana;
velike promene u spavanju previe ili premalo;
stres posle saobraajne nesree;
nagle i ekstremne promene u navikama u vezi sa hranom:

mravljenje ili debljanje;
povlaenje od prijatelja/porodice ili druge vee promene u ponaanju;
naputanje dotadanjih ivotnih aktivnosti;
promene u linosti: npr. izlivi besa,

ponaanje/nemar za svoj izgled ili zdravlje;
esta razdraljivost i neobjanjeno plakanje;
este izjave o svojoj bezvrednosti i neuspenosti;
nezainteresovanost za budunost.
(40)
impulsivno
nehajno

Razumevanje samopovreivanja kao faktora rizika

Samopovreivanje predstavlja nain "razreavanja" (promene, kontrole)
tekog unutranjeg emocionalnog stanja putem namernog nanoenja
povreda vlastitom telu koje dovode do oteenja tkiva. Ono se deli u
devet kategorija (Walsh, Rosen, 1988): cutting/rezanje, biting/grienje,
abrading/guljenje koe, severing/odrezivanje/prorezivanje, inserting/
umetanje, burning/paljenje, ingestion or inhalation/ingestija ili inhalacija,
hitting/udaranje, constricting/stezanje/stiskanje npr. delova tela. U optoj
populaciji rasprostranjenost samopovreivanja je oko 1%, a kod
adolescenata ak 10-15% (Miti, Milosavljevi, Krasi, 2010).
Postoje tri osnovna uzroka sampovreivanja mladih (Sii, Muini, 2008):
1)
regulacija emocija pokuaj da se telo dovede u ravnoteu nakon

turbulentnih i uznemirujuih emocija;
2)
komunikacija samopovreivanje kao nain da se izrazi ono to nije

mogue izraziti reima;
3)
kontrola ili kazna ponavljanje obrasca zlostavljanja pretrpljenog u

detinjstvu (fizikog ili seksualnog) i tzv. magino razmiljanje ("ako
povredim sebe, ono loe ega se bojim nee se dogoditi").
Procenjuje je se da je suicid 10 puta ei meu onima koji su imali

inove samopovreivanja. Nekada nije jasna granica izmeu
samopovreivanja i pokuaja suicida jer se radi o kontinuumu jednog
ponaanja. Ta granica se donekle moe prepoznati po stepenu
suicidalne namere (da li je ona bila jaa ili slabija), tanije po stepenu
ugroenosti vitalnih funkcija organizma, kao i sredstvima koja su koriena
kod samopovreivanja. Zato ameriki kliniari samopovreivanje dele u
dve kategorije: u suicidalno i nesuicidalno (Simi, 2010).
No, injenica je da su prethodne epizode samopovreivanja jedan od
glavnih predskazatelja suicida, ali ak i kada ne postoji suicidalna tendencija,
rizik od fatalnog ishoda samopovreivanja uvek je realan. Takoe,
adolescenti koji imaju viestruke ponovljene inove samopovreivanja mogu
razviti oseaj bespomonosti i gubitka kontrole nad svojim ivotom, to moe
ojaati suicidalne ideje. Dodatni rizik od samoubistva poveava se i
saznanjem da ak 80% adolescenata koji se samopovreuju zloupotrebljava
psihoaktivne supstance (Miti, Milosavljevi, Krasi, 2010).
(41)

Smanjivanje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci

Zloupotreba alkohola i droga je na uzrono posledini nain povezana sa
samoubistvima mladih. Psihoaktivne supstance mogu uticati na javljanje
suicidalnih misli i ponaanja, ali i obrnuto, suicidalne misli mogu uticati na
njihovo korienje i biti sredstvo lakeg sprovoenja u delo ideje o samoubistvu
(tzv. dezinhibitor). Procenjuje se da je zloupotreba psihoaktivnih supstanci
prisutna izmeu jedne etvrtine i jedne polovine izvrenih samoubistava, kao i
da alkoholna intoksikacija poveava rizik od samoubistva i do 90 puta
(Stankovi, Penev, 2009). Zloupotreba psihoaktivnih supstanci kod mladih ima
vei znaaj kao faktor rizika samoubistva kada je udruena sa porodinim
nedaama i gubicima, krizama porodice i drutva, depresivnim stanjima i
emocionalnim problemima. Impulsivnost kod samoubistava mladih je, takoe,
pojaana dejstvom psihoaktivnih supstanci. Zloupotreba psihoaktivnih
supstanci kao faktor rizika je bitno izraenija kod mladia nego kod devojaka.
Zato smanjivanje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci ima vaan preventivni
znaaj.
Prevencija fokusirana na faktore rizika i zatite

Koncept rizinih i protektivnih faktora omoguava jasniju identifikaciju
populacija ili specifinih grupa koje mogu biti u suicidalnom riziku. Ovaj
probabilistiki koncept suicidalna ponaanja (bilo sa letalnim ili
nefatalnim ishodom) tumai kao rezulat meudejstva izmeu razliitih
faktora rizika i nedostatka (ili slabosti) protektivnih faktora koji postoje u
ivotu jednog pojedinca. Podsticanje protektivnih i redukovanje faktora
rizika jeste jedan od najvanih pristupa u prevenciji samoubistava mladih.
Dva bitna zatitna faktora koji smanjuju rizik od samoubistva i ostalih
vidova autodestruktivnih ponaanja kod mladih su (NSHC, 2011):
-
stvaranje uslova koji e dovesti do razvoja samopouzdanja kod

mladih, kao i razvoja vetina suoavanja sa emotivnim problemima;
razvijanje i dostupnost sistema drutvene podrke, naroito u

momentima psihike krize (bilo da podrka dolazi od porodice, kole,
zdravstvene ustanove ili neke druge specijalizovane slube).
Edukacija medija
Mediji svojim senzacionalistikim izvetajima o samoubistvima esto vie
deluju podstiue nego spreavajue na samoubilake akte kod onih
(42)

osoba koje su u riziku. Medijski izvetaji o samoubistvima, po vie

relevantnih istraivanja, ne predstavljaju dominantni faktor rizika za
samoubistva mladih, niti ima dokaza da oni smanjuju stope suicida
(Milavi, 2010). Ali, senzacionalistiko izvetavanje o samoubistvima moe
biti vaan kontekst samoubistava mladih, posebno kroz efekat
oponaanja ili imitacije. Adolescenti su posebno osetljiva grupa u odnosu
na medijske uticaje. Obino se oponaaju nain ili sredstva samoubistva.
Takoe, kao model reagovanja na odreene ivotne krize i sukobe koji
iskau npr. popularne javne linosti moe biti dobra unutranja
legitimacija samoubistva za mlade osobe koje su u visokom riziku.
Poznate su i "male epidemije samoubistva" u nekim zajednicama posle
suicidalnih inova poznatih linosti.
Negativan uticaj je vei kada postoji slinost izmeu osobe koja izvrila
samoubistvo i posmatraa, u pogledu uzrasta, pola, nacionalnosti i slino
(Stankovi, Penev, 2009). Mediji nekada samoubistva prikazuju vrlo
uproeno i uzroke pripisuju pojedinanim faktorima iako znamo da
samoubistva nastaju kao kompleks spoljnih faktora i individualnih
osobenosti. Suzdrano i odgovorno izvetavanje medija moe spasiti
ivote jer smanjuje rizike od tzv. oponaajuih samoubistava (Milavi,
2010). Edukacija medija u deglamurizaciji samoubistava je od vitalne
vanosti za prevenciju suicida mladih. Mediji treba da predstavljaju
ivotne probleme tako to e ohrabriti ljude da trae pomo u linim i
porodinim kriznim situacijama (Stankovi, Penev, 2009).
Definisanje nivoa prevencije suicida mladih

Svakom razvijenom i humanistiki orijentisanom drutvu je neophodna
sistemski uraena nacionalna strategija prevencije poremeaja
ponaanja mladih, pa i suicidalnog ponaanja. Prevencijom i tretmanom
ne treba da se bave samo malobrojne nevladine organizacije ve je to
zadatak organizovanog sistema drave. Zato se prevencija samoubistva
mora fokusirati na preventivnu strategiju koja treba da ima tri nivoa:
univerzalni, selektivni i indikovani.
Univerzalna prevencija je usmerena na optu javnost i ona ima generalni
znaaj. Ovaj nivo prevencije ukljuuje sledee aktivnosti: promociju
pozitivnog mentalnog zdravlja; unapreenje faktora rezilijencije u zajednici;
smanjivanje upotrebe psihoaktivnih supstanci meu mladima; informisanje i
edukovanje javnosti o temama koje su povezane sa mentalno
zdravstvenim problemima i poremeajima ponaanja mladih; prevencija
meu vrnjakog nasilja; izvoenje programa prevencije u kolama (sa
(43)

ciljem npr. jaanja faktora otpornosti na mentalne i psihike probleme,

poput naina reavanja kriznih linih situacija ili vetina traenja podrke);
podrka roditeljstvu, razvoju i mentalnom zdravlju porodice; promocija
mentalnog zdravlja u zajednici; trening programi za profesionalce koji
treba da se bave prevencijom i tretmanom suicidalnih ponaanja; izrada
internet sajtova koji se bave prevencijom suicida; dravna podrka
naunim istraivanjima fenomena i prevencije suicida, itd.
Selektivna prevencija je ciljana na pojedince kod kojih postoji vei rizik od
suicidalnog ponaanja nego kod prosene osobe. Ovaj nivo prevencije
zahteva specifine strategije procene osoba sa veim suicidalnim
rizikom. To mogu biti npr. osobe koje imaju porodinu istoriju mentalnih
bolesti ili sucidalnog ponaanja. Kod mladih su to osobe koje imaju
izraene rane znake linih tekoa poput depresivnosti ili anksioznosti.
Selektivne intervencije treba da kod ovakvih osoba uveaju vetine
reavanja i savladavanja linih mentalnih problema (ojaavanje
protektivnih faktora) i izgradnje rezilijentnosti.
Indikovana prevencija se usmerava ka ljudima koji imaju najvei rizik od
suicidalnog ponaanja. Intervencije indikovane prevencije treba da
obuhvate pojedince ije ponaanje ukazuje na aktuelni rizik od
suicidalnog ponaanja. To mogu biti osobe u dubokoj depresiji ili one koje
su pokuale suicid u poslednjih nekoliko meseci. Procenu i tretman osoba
koje spadaju u ovu grupu sa najveim rizikom od suicida rade
specijalizovane slube i posebno edukovane psiho socijalne ekipe
strunjaka (psihijatara, psihologa, specijalnih edukatora, socijalnih
radnika). Deo ove prevencije mogu biti i tzv. tele apel slube, koje
osobama u suicidalnom riziku mogu pruiti "prvu" savetodavnu pomo
kroz urgentno jaanje linih psihikih i socijalnih kapaciteta za
suoavanje sa suicidalnim mislima i odlukama.
Socijalna ukljuenost mladih: drutveni kontekst

prevencije suicida
Podaci o drastinom poveanju stope samoubistava mladih u Evropi i SAD
u poslednje etiri decenije korespondiraju sa poveavanjem vie dimenzija
socijalne iskljuenosti ove starosne grupe, kao to su: stope nezaposlenosti i
siromatva, potronja, stanovanje, relativno opadanje prihoda zaposlenih,
smanjena socijalna mobilnost, opadanje upotrebne vrednosti diploma na
tritu rada, usamljenost i dosada, itd. Kako istie Filipovi, nezaposlenost je
veoma traumatizirajue iskustvo za mlade. "Ono im uskrauje pristup
ognjitu vrednosti, velikoj logorskoj vatri sveta rada, koji osim redovne plate,
(44)

prua i drutveni status, priznanje od drugih, oseanje da je ovek koristan,

priznat, priliku da se steknu prijatelji i neprijatelji, regulisanu upotrebu
vremena i prostora, mogunost pravljenja planova za budunost etc.
Naravno, uticaj nezaposlenosti na samoubistvo nije automatski i direktan.
On zavisi od drutvenog, afektivnog i psiholokog konteksta u kome ive
razliite individue, od irine polja njihove mogue akcije, od "mrea
solidarnosti" koje poseduju i podrki koje mogu da dobiju, od mesta i
statusa koji "posao" zauzima u njihovom ivotu" (Filipovi, 2010: 432).
Drutveni kontekst prevencije suicida mladih zato jeste povezan sa
pitanjima socijalne ukljuenosti i integrisanosti mladih u raznolike
drutvene tokove i mree putem kojih se zadovoljavaju potrebe za
radom, kolovanjem, zapoljavanjem, identitetskim pripadanjem,
kulturnim sadrajima, socijalnim aktivizmom itd.
ZAKLJUAK
Suicid mladih jeste izraz viestrukih linih osujeenja (separacije, gubici, socijalni
neuspesi) i nepodnoljivog psihikog trpljenja koji su posredovani socijalnim,
porodinim i vrednosnim kontekstom. U individualnom suicidalnom inu
mladih spojeni su depresivnost, impulsivnost i (auto)agresivnost. Tome
pogoduju i odreene osobine linosti (narcizam; perfekcionizam i frustracija u
sluaju njegovog nedostizanja; nemogunost tolerisanja neuspeha i
nesavrenosti; nemogunost prihvatanja separacija i gubitaka), porodica ali i
iri drutveni kontekst (religijska uverenja, vrednosni sistemi, socijalna
iskljuenost).
Na individualnom nivou, kada psihiko (depresivno) trpljenje dostigne
stepen nepodnoljivog, zbog intezivne depresivnosti ili nedostatka
kapaciteta psihikog aparata da savlada trpljenje, raste rizik od
autodestruktivnih inova. Suicid mladih tako postaje jedna vrsta
"odbrambenog manevra" ili "akt protiv jakog psihikog trpljenja a ne protiv
ivota" (uri, 2010). Prevencija suicida mladih mora da poe od ovih
specifinih karakteristika suicidalnog ponaanja mladih. Svaka vrsta zabluda
o suicidalnosti mladih, neprepoznavanje znakova za "uzbunu", neuzimanje u
obzir visoke impulsivnosti i depresivnosti kod populacije mladih u suicidalnim
ponaanjima, vodi nas na preventivne stranputice. Isto tako, odlaganje
bitnih dogaaja "ulaska u ivot" i socijalna iskljuenost mladih jesu drutveni
inioci koji imaju kljuan opte preventivni znaaj.
(45)

REFERENCE
Agerbo E., Nordentoft M. and Mortensen, B. P. (2002) Familial,
psychiatric, and socioeconomic risk factors for suicide in young
people: nested case-control study, British Medical Journal, 2002 July
13; 325(7355): 74.
(2)
Balkanexpress (2009) Mitovi o samoubistvima.
http://www.balkanexpress.org/_p/p7_zdravlje/p75_skaklj/p75a_sam
oub.htm#top. Poseeno 5.6. 2009.
(3)
Beautrais, L. A. (2000) Risk factors for suicide and attempted suicide
among young people, Australian and New Zealand Journal of
Psychiatry, Volume 34, Issue 3, pp. 420436.
(4)
Christoffersen, M. N., Poulsen, H. D., Nielsen, A (2003) Attempted
suicide among young people: risk factors in a prospective register
based study of Danish children born in 1966. Acta Psychiatrica
Scandinavica, Volume: 108, Issue 5, pp. 350-358.
(5)
Carter, G., Reith, D., Whyte, I. (2005) Repeated self-poisoning
increasing severity of self harm as a predictor of subsequent suicide.
The British Journal of Psychiatry, 186, pp. 253-257.
(6)
uri, V. (2010) Nepodnoljiva lakoa (samo)unitavanja u
adolescenciji. U V. uri (ur.), Destruktivnost i autodestruktivnost
mladih. Beograd: arko Albulj, str. 29-37.
(7)
Filipovi, M. (2010) Istraivanje samoubistva: otkrivanje drutva. U J.
Kovaevi, V. Vuini (ur.), Smetnje i poremeaji: fenomenologija,
prevencija i tretman deo II. Beograd: Fakultet za specijalnu
edukaciju i rehabilitaciju, str. 425-440.
(8)
Freud, S. (1949) Mourning and melancholia (Collected Papers).
London: Hogarth Press.
(9)
Gibb, S. J., Beatrualis, A., Ferguson, D. (2005) Mortality and further
suicidal behavior after an index suicide attempt: a 10-year study.
Australian and New Zealand Journal of Psychiatry, 39(1), pp. 95-100.
(10) Institut za javno zdravlje Srbije (2009) Zdravlje mladih u Republici
Srbiji-finalni izvetaj. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan
Jovanovi Batut".
(11) Jugovi, A. (2004) Rizina ponaanja omladine. U S. Mihailovi
(Eds.), Mladi zagubljeni u tranziciji str. 177- 203. Beograd: Centar za
prouavanje alternativa.
(12) Jugovi, A. (2011) Samoubistva mladih. Dnevni list Politika od
29.03.2011. godine, dostupno i na internet stranici
(1)
(46)

(13)
(14)
(15)
(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
(21)
(22)
(23)
(24)
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Samoubistvamladih.sr.html.
Mihailovi, S. (Eds.) (2004) Mladi zagubljeni u tranziciji. Beograd:
Centar za prouavanje alternativa.
Milavi, G. (2010) Mediji i suicid: poveanje rizika. U V. uri (ur.),
Destruktivnost i autodestruktivnost mladih. Beograd: arko Albulj, str.
97-106.
Miti, M., Milosavljevi, Lj., Krasi, D. (2010) Samopovreivanje i/ili
suicid. U V. uri (ur.), Destruktivnost i autodestruktivnost mladih.
Beograd: arko Albulj, str. 89-96.
Novosadski humanitarni centarpsiholoko savetovalite za mlade
(NSHC),
http://savetovaliste.nshc.org.rs/autodestruktivnost.htm,http://saveto
valiste.nshc.org.rs/samoubistvo.htm. Poseeno 5.9.2011.
Response Ability for Journalism Education - RAJE (2011) Risk and
protective factors.
http://www.responseability.org/site/index.cfm?display=134912,
poseeno 8.9.2011.
Sii, M., Muini, L. (2008) Faktori rizika kod pojave samoozljeivanja
djece i mladih. Ljetopis socijalnog rada, 15(1), str. 49-68.
Simi, M. (2010) Sampovreivanje kao emocionalna regulacija. U V.
uri (ur.), Destruktivnost i autodestruktivnost mladih. Beograd:
arko Albulj, str. 81-88.
Stankovi B., Penev G. (2009) Sociokulturni kontekst sucidalnog
ponaanja i neke relevantne injenice o samoubistvima u Srbiji.
Socioloki pregled, vol. XLIII, no. 2, str. 155-184.
Vlada Republike Srbije (2006) Strategija razvoja zdravlja mladih u
Republici Srbiji. Beograd: Slubeni glasnik RS, br. 55/05 I 71/05.
Walsh, B. W. & Rosen, P. M. (1988) Self-mutilation: Theory, Research
and Treatment. New York/London: The Gulford Press.
WHO (2009) Suicide risk high for young people.
http://www.who.int/mediacentre/multimedia/podcasts/2009/suicid
e_prevention_20090915/en/index.html. Poseeno 8.9.2011.
WHO (2011) Suicide prevention.
http://www.who.int/mental_health/prevention/suicide/suicidepreve
nt/en/. Poseeno 8.9.2011.
(47)

PREVENTION OF SUICIDE AMONG YOUNG PEOPLE

Suicide rates in young people have increased during the past three
decades in the world. Suicide accounts for around 6% of all deaths in
young males and young females and it becomes prominent as a cause of
death in later adolescence and particularly so in young adulthood. Risk
factor domains which may contribute to suicidal behaviour include
individual and personal vulnerabilities, family adversity, exposure to
stressful life events and social, cultural and contextual factors.
Frequently, suicidal behaviours in young people appear to be a
consequence of multiple risk factors. This paper summarises current
knowledge about main approaches in the prevention suicide in young
people. The majority of suicides in young people are preventable and
treatable. A small fraction of suicides are committed by mentally ill
persons and these kind of suicides are often not preventable. But the
majority of suicides are impulsive - a reaction to a very stressful event for
example a love affair turning badly or financial debt. For young people
who find themselves at margins of their communities, perhaps disengaged
from school, perhaps disengaged from their families, those kinds of social
circumstances and social stresses we know also to be major risk factors
for suicide and they increase across the adolescent years. There is a
number of means to decrease suicide. One is training mental health
workers and teachers in early detection of depression and pre-suicidal
behavior. Another is to reduce alcohol consumption which is rising,
particularly among young people. Educating the media in deglamourising
suicide is also vital. Comprehensive multi-sectoral approach in prevention
of suicide in young people, including both health and non-health sectors,
e.g. education, police, justice, religion, law, politics, the media.
KEY WORDS: suicide / young people / prevention / risk
factors / society.
(48)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 49-76

UDK: 343.81/.82(091)
PRESTUP, KAZNA I ZATVORENIKI WELTANSCHAUUNG

Leposava Kron
Zlatko Nikoli
Zoran Stevanovi
Never to suffer would never to have been blessed1
Edgar Allan Poe
Autori ovog lanka tvrde da nain na koji drutvo tretira svoje

zatvorenike mnogo kazuje o prirodi te kulture. Zatvorski sistem je
na mnogo naina dobra prizma kroz koju se moe istraiti
konkretna kultura. Reference na rane zatvore mogu se nai u
mnogim starim kulturama. Pre vie hiljada godina vavilonci osobe
koje su izvrile neki manji zloin, kao i robove i strance, zatvarali
u zatvor Bit Kili. U klasinoj Grkoj i Rimu povremeno su se, osobe
koje ekaju na suenje ili egzekuciju, zatvarale u privatne zatvore
carcer privatus. U drevnoj Atini postojali su zatvori zvani
desmoterion to u bukvalnom prevodu znai "u lancima". U Starom
Zavetu se spominje zatvaranje Misiraca, Filistinaca, Asiraca i
Izraelita. U Jerusalimu su postojala bar tri zatvora u vreme
Nabukodonosora: Beth ha-keli ili "kua za zatvaranje", Beth
haasourim ili "kua lanaca" i Bor koji je podseao na podzemnu
cisternu. Kada je 1764. ezare Bekaria objavio kratku ali veoma
poznatu zbirku eseja Dei delitti e delle pene (O zloinima i
mogunosti socijalne intervencije" koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke RS, broj 47011.
Email: bebakron@gmail.com
Email: zlatkon@ptt.rs
Email: zoranstev_iksi@yahoo.com
1 Edgar Alan Po: Onaj ko nije patio ne moe biti blagosloven.
(49)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 L. Kron, Z. Nikoli, Z. Stevanovi

Prestup, kazna i zatvoreniki Weltanschauung, (str. 49-76)
kaznama) poinje njegova beskompromisna borba protiv torture u

cilju iznuivanja priznanja, tajnih optunica, arbitrarnosti
diskrecionog prava sudija, nekonzistentnosti, uoptrebe linih veza
da bi se izdejstvovala blaa kazna kao i smrtne kazne kako za
ozbiljne tako i minorne delikte.
KLJUNE REI: zatvori starog sveta / zatvorska subkultura /
zatvoreniki Weltanschauung
Svaki zatvor ima sopstvenu individualnost. Uticaj subkulture zatvora zavisi od

idiosinkratinosti te individualnosti. Zatvorska subkultura kreira relevantne
komponente zatvorskog sveta i zatvorenikog Weltanschauung a.
Prestupi pojedinaca u odnosu na ono to je socijalno poeljno, oekivano,
obiajima uspostavljeno kao pravilo ili zakonom proskribovano u bilo kojoj
zajednici, prate oveanstvo od njegovog nastanka. Isto tako, potreba za
kanjavanjem prestupnika ili onih koji kre dobre obiaje neke strukturisane
sredine duboko je ukorenjena u oseajnom ivotu ljudi. Starozavetni zakon
taliona (lex talionis) koji kae "oko za oko, zub za zub, ivot za ivot" poznat je i
pod nazivom zakon vendete ili krvne osvete. Krvna osveta je obiaj
karakteristian za primitivna drutva; konflikt izmeu dve familije zapoet
ubistvom lana jedne familije se nastavlja meusobnim ubijanjem, jednog
po jednog mukarca. Sintagma "krvna osveta" oznaava da jedna familija
drugoj "duguje krv" taj dug se vraa samo ubistvom mukarca iz druge
familije. Krvna osveta je jedan od tradicionalnih obiaja kojeg moda
najbolje definie Kanon Leke Dukainija2. Ovaj kanon nedvosmisleno kae
da "ukoliko jedan ovek ubije drugoga, muki lan porodice mora uzvratiti
istom merom" (Trnavci, 1971). Ovaj Zakonik iz XV veka je i danas vrlo uticajan.
"Zakonik je vrlo znaajan. I danas je itekako na snazi. Svako o njemu razmilja.
U njemu su opisani i njime regulisani odnosi unutar porodice, porodine veze
i veze unutar drutva kao celine. Iz njega se vidi kako su bili regulisani odnosi
izmeu plemena, ta je osveta, kada se sveti a kada ne. Opisani su ak i
detalji koji se odnose na pojedine zanate" (op.cit).
Upranjavanje krvne osvete na Balkanu poinje u XV veku, pod turskom
vlau, a poinje da opada u XIX veku, kada balkanske zemlje poinju
da stiu nezavisnost od Otomanske imperije. Ovaj obiaj postoji i danas u
nekim delovima Evrope kao to su podruja Kosova, Albanije, Crne Gore,
Napisan u XV. veku (publikovan posthumno), sakupio i kodifikovao Stefan Konstantin eovi
(prevod, predgovor i objanjenja: Halit Trnavci), Stvarnost, Zagreb, 1986.
2
(50)

Sardinije, Kampanje, Apulije, Krita, Korzike i Sicilije. Obiaj naplaivanja

krvi postoji i van Evrope meu Patunima u Avganistanu, Kurdima u Iraku i
Turskoj, u Somaliji, meu Berberima u Aliru, u Asamu - Indija, izmeu ita i
Sunita, u junoj Etiopiji, u nekim delovima Dagestana, Azerbejdana, na
severnom Kavkazu i eenima, meu protivnikim klanovima na
Filipinima i Kini (Grutzpalk, 2002).
Duh lex talionis-a je, u nekom od moguih oblika, opstao u krivinim
zakonodavstvima antikog i srednjevekovnog sveta, budui da dravi
nije bilo u interesu da rizikuje nezadovoljstvo podanika. Da bi drave
izbegle preuzimanje pravde od strane graana "u svoje ruke" i suzbile
potencijalno nezadovoljstvo podanika, kazne i kanjavanja su bila
drakonska i u skladu sa navikama i obiajima partikularne drutvene
zajednice toga doba. Nataloeno ljudsko iskustvo, meutim, pokazuje da
takav vid kanjavanja prestupnika predstavlja uglavnom samo
zadovoljenje emotivnih potreba socijalne sredine. Istorija je pokazala da
surovo kanjavanje prestupnika nema posebnih efekata, a kriminal se sa
razvojem drutva samo uveavao. Kao to je dobro poznato,
zastraivanje potencijalnih prestupnika otrim kaznama nije imao
nikakvog smisla ni dobrih posledica. Istorija pamti bizarne detalje kao to
je fakt da su i za vreme javnih egzekucija deparoi, na primer, obavljali
svoj posao meu publikom koja je sa manjim ili veim zadovoljstvom
konkretnu egzekuciju posmatrala. To je navelo mnoge mislioce da se
pozabave pitanjem smisla i svrhe kanjavanja.
Kazne zatvora, odnosno obiaji izolovanja i zatvaranja prestupnika pojavili su
se relativno kasno u istoriji ljudskog drutva. Sve do Buroaske revolucije u
Francuskoj zatvori su sluili iskljuivo za zadravanje prestupnika do njihove
egzekucije ili deportacije. Same kazne zatvora postale su svrsishodne tek
kada je sloboda i slobodno kretanje graanina postalo vrednost po sebi
nakon Francuske revolucije. Razumljivo je da se u definisanju svrhe
kanjavanja uvek polazilo od kulturnih, religioznih i obiajnih normi jedne
drutvene zajednice, naravno pretoenih u pravne ili zakonske norme.
Opta svrha kazni i kanjavanja u svim zakonodavstvima ranijih i modernih
vremena ima identian cilj - zatitu socijalne sredine od prestupa i njihovih
izvrilaca. Implicitni smisao kanjavanja se sastoji zapravo u tome da se
obesmisli i uini luksuznim svako zadovoljenje linih potreba pojedinca na
drutveno nedoputen nain (propisan zakonima) i stvaranje socijalne klime
da se zloin zapravo ne isplati budui da se kazna ne moe izbei. Pod
uticajem ideja francuskog prosvetiteljstva, italijanski mislilac ezare Bekarija
(Cesare Beccaria) je izmeu 1763. i 1764. godine napisao svoju uvenu
zbirku eseja O prestupima i kaznama (Beccaria, 1995) u kojoj napada
(51)

primenjivanje surovih kazni i predlae usvajanje kazne lienjem slobode sa

prinudnim radom. Bekarija se borio protiv smrtne kazne smatrajui je
neopravdanom jer drava primenjuje ubistvo radi ubistva. Takoe insistira na
strogom respektovanju naela zakonitosti u krivinom pravu. Bekarija
emfazira i ideju prevencije, prema kojoj se kazna ne primenjuje zbog
izvrenog krivinog dela, ve da se ono ne bi izvravalo u budunosti.
Polazei od tih ideja, on je predloio novi kazneni program, u kome predvia
zatvaranje prestupnika u popravnim domovima i zatvorima, smatrajui da je
to najbolji put prilagoavanja kazne izvrenom krivinom delu. Tako se na
osnovu Bekarijinog programa, umesto ustanova za skitnice, besprizornu
decu ili lake prestupnike, javljaju popravni domovi i zatvori, ali sa drugom
svrhom i karakterom, koji e kasnije prerasti u osnovne institucije korekcionog
sistema. Volter je takoe osuivao vendetu i sugerisao da se usvoji, kao
osnovni kriterijum pri kanjavanju, naelo korisnosti za drutvo, a to se moe
postii primenjivanjem kazne lienja slobode s prinudnim radom i
individualizacijom kazne. Ergo, Bekarija je naglaavao da sutina
kanjavanja nije muenje izvrioca ve spreavanje i odvraanje izvrioca
od daljeg nanoenja tete drutvu i eventualno spreavanje drugih u
injenju zloina. Bekarijine ideje prevencije uticale su na itave generacije
mislilaca i istraivaa ovih tema. Kanjavanje za prestup, prema Bekariji,
treba da bude brzo i neizbeno i prema svima jednako za ekvivalentan
zloin, jer ni surovost ni svirepost ne daju kanjavanju mo spreavanja, ve
izvesnost. Ljudi se, naime, vie plae neeg neizbenog, navodi Bekarija,
makar to bilo i blae prirode. Ako bi se ljudi kanjavali svirepo i surovo, misli
ljudi bi postajale sve grublje i neosetljivije. Da bi se obezbedilo da kazna
izazove eljeni efekat, dovoljno je da se pobrinemo da "zlo" koje za
prestupnika sadri kazna prevazilazi "dobro" oekivano od zloina.
Kazne i kanjavanje prestupnika su, razumljivo, evoluirale sa evolucijom
meuljudskih odnosa, pa je pod uticajem abolicionista i, kasnije, razliitih
humanitarnih organizacija, ukinuta i smrtna kazna u skoro svim evropskim
zemljama i od nedavno i kod nas. Zatvor je, nakon toga, postao jedina
kazna iz spektra "drakonskih" kazni, ali se i u toj oblasti trae alternative,
budui da je dolo i do prenaseljenosti zatvora i do smanjenja propisima
predvienih normi za izvrenje kazni. Otuda i pojava kunog pritvora,
elektronskog monitoringa i drugih zamena za zatvor, iako za pojedinca prestupnika one ponekad nisu manje bolne od samog klasinog zatvora.
Kako onda postii svrhu kanjavanja, ako kazna sama po sebi nije
dovoljna ve samo bolna i ako izaziva otpor i odbacivanje od strane
prestupnika? Pitanje koje se moe postaviti je koji su to uslovi, sredstva i
metode rada formalne socijalne kontrole drave i njenih organa da bi se
(52)

bar delimino postigao cilj? Da li su zatvori i zatvaranje dovoljno dobro

reenje je pitanje koje se postavlja od ustanovljavanja prvih zatvora i
ostalo je i do danas "open problem".
ZATVORI PRE ZATVORA: STARI

I MEDIJEVALNI SVET
Evo zakona, onako kako ga je uspostavio Zevs:
za ljude a ne za ribe, divlje zveri i ptice nebeske
koje se jedni drugima hrane, a bez ideje
pravde meu njima: ljudima je darovao pravdu
i ona je, kako je dokazano na kraju,
najbolja stvar koju imaju3
Hesiod
I usnie san obojica u jednu no,

svaki po znaenju svojega sna za sebe,
i peharnik i hljebar cara Misirskoga,
koji bijahu sunji u tamnici4
Prva knjiga Mojsijeva 40:5
Zatvori starog i medijevalnog doba su nestali. Oni su danas ruevine ili

graevine sa drugom namenom, a neki od njih su sauvani i kao muzeji.
Rana istorija zatvora takoe je nestala kao to je nestala Vavilonska
biblioteka, ili je izgubljena, ili fragmentarna; u svakom sluaju nedostupna je
u strukturiranoj formi i komplikovana za interpretaciju. Ni vievekovni
zajedniki napori arheologa, filloga i istoriara nisu uspeli da nam osvetle
karakter famoznog Vavilonskog zatvora za strane zatvorenike Bit Asiri5 niti
Prev. L. Kron (sa engleskog prevoda Hesiodove Teogonije)

Prev. ure Daniia
5 Bit Asiri (vavilonski): Zatvor za strane zatvorenike
3
4
(53)

zatvora Bit Kili6 (Roth, 2006) ni Velikog zatvora Egipatskog srednjeg

kraljevstva. O zatvorima stare Atine moe se nai poneto, ali veoma malo, u
starogrkim oratorskim tekstovima kao i Platonovim spisima. Zatvori su se u
staroj Atini zvali desmoterion, to u bukvalnom prevodu znai "mesto za
lance", od grke rei desmotes (gr. ) koja znai lanac i,
metaforino, "biti u lancima", ergo okovan i zatvoren. Desmotes se spominje i
u uvenoj Eshilovoj7 tragediji Okovani Prometej (Prometheus Desmotes) o
ovekoljubivom titanu Prometeju, koji je ljudima u nevolji poklonio vatru sa
Olimpa i time izazvao gnev vrhovnog boga Zevsa koji ga je osudio da bude
okovan na stenama Kavkaza, na kraju sveta, sve dok se ne nae dua koja
bi svoju slobodu podarila njemu. Prometej ne eli da se pokori Zevsu i da vrati
vatru ve utei pristaje na kaznu. Upravo na ovom mestu zapoinje radnja
Prometheusa Desmotesa, scenom u kojoj Vlast (Kratos) i Sila (Bia) vode
Prometeja, pratei Hefesta koji nosi alat i okove, gorko alei i zarobljenika i
svoj tuni posao kovaa. Kao to znamo, tragedija se zavrava tako to
Prometej konano odbija da se pokori Zevsu koji ga baca u bezdan Hada8 i
osuuje da mu orao, bespomono prikovanom, svakoga dana kljuca jetru.
Prometheus Desmotes: Prometej u lancima
Bit Kili (vavilonski): Zatvor za domae zatvorenike

VI vek pre nove ere
8 Zagrmi, zemlja se zatrese... I bezdan proguta sve... (Eshil: Okovani Prometej)
6
7
(54)

O starohebrejskim zatvorima takoe ima sasvim malo naznaka u Starom

zavetu; tek toliko da su postojali kao oblik kazne za nepodobno ponaanje.
Pa ipak, istorijski najvanije svedoanstvo o postojanju zatvora u starom
Egiptu nalazi se upravo u Bibliji u delu Knjige Postanja u kojem se opisuje
utamnienje jevrejskog roba Josifa od strane faraonovog9 dvorskog sluge
Petefrija:"I gospodar Josifov uhvati ga, i baci u tamnicu, gdje leahu sunji
carski; i on bi ondje u tamnici... I usnie san obojica u jednu no, svaki po

znaenju svojega sna za sebe, i peharnik i hljebar cara Misirskoga, koji bijahu
sunji u tamnici" (Prva knjiga Mojsijeva: Postanje; 39:20 40:5).
Meutim, ako zaista elimo da razumemo, sa tako malo egzaktnog
znanja, tamnice starog i medijevalnog doba, moramo poznavati iri
kulturoloki koncept. O zatvaranju i prisilnoj izolaciji prestupnika rane
pisane tragove u zapadnoj intelektualnoj tradiciji nalazimo u prvim velikim
pisanim tekovinama nae civilizacije kao to su grki mitovi i Biblija,
konkretnije, kako smo videli, u Knjizi Postanja, ali uvek kao deo ire slike
fizikog kanjavanja za poinjeno nedelo i to muenjem, batinama,
sakaenjem ili smru.
Uloga zatvora u kontekstu ideja zloina i kazne u staroj Grkoj, Egiptu, Persiji,
Izraelu, Rimu i medijevalnoj Evropi, ukljuujui i prakse zapadnog hrianstva,
nije mogue razumeti bez poznavanja socijalne i pravne istorije partikularnih
drava, to, naravno, daleko prevazilazi intencije teksta koji je pred vama,
dragi itaoe. O izgledu i arhtekturi tih zatvora praktino nema pisanih
izvora; razume se, mogue je na osnovu usputnih napomena i zapisa u
literaturi, zamiljati kako su ta mesta eventualno izgledala.
Faraon je u Bibliji "Car Misirski" (Prevod ure Daniia),
(55)

Giovanni Battista Piranesi (1760): Carceri d'Invenzione

(Imaginarni zatvor), British Museum, London, England
ovani Batista Piranezi (1720 - 1778) je autor serije od 16 gravira "Zatvori"
(Carceri) koje datiraju iz 1860-tih godina i predstavljaju dramatine i
komarne vizije tamnica kao masivnih arhitektonskih formi sa mranim
senkama i stepenicama koje nikuda ne vode, dok su ljudske figure jedva
vidljive, dehumanizovane i sasvim beznaajne. Izmeu uzmemiravajue
psiholoke atmosfere ovih arhitektonskih fantazija i Gofmanovih tekstova
o totalnim ustanovama iz XX veka postoji istorijsko i metafiziko srodstvo
koje jo uvek oseaju istaivai koji se bave ovim temama.
(56)

Giovanni Battista Piranesi (1760): Carceri d'Invenzione 2

(Imaginarni zatvor)
(57)

Giovanni Battista Piranesi (1760)

(Carcere Oscura)
Mrani zatvor
Zatvor je u svakom sluaju mnogo stariji nego to tvrde oni koji smatraju
da je nastao zajedno sa modernim krivinim zakonima (Fuko, 1997:223).
Znatno pre nego to je poelo da se sistematino upotrebljava za
kanjavanje prestupnika, zatvor je postojao u svom institucionalnom obliku. Zatvor je nastao izvan sudskog aparata (op.cit.), u vreme kada su u
(58)

itavom drutvenom tkivu izgraivani postupci kojima je bio cilj odeljivanje, prostorno rasporeivanje i vezivanje pojedinaca za utvreno mesto,
njihovo klasifikovanje, kodifikovanje i programiranje celokupnog ponaanja, obezbeivanje stalne i apsolutne vidljivosti individue, kao i stvaranje
ustrojstva za njihovo posmatranje, nadziranje, beleenje i ocenjivanje svih
znanja o njima. Ta opta forma mehanizama usmerena na pojedinca,
stvorila je model zatvorske institucije pre nego to je zakon definisao zatvor kao glavnu i najadekvatniju kaznu (Fuko, op.cit.).
Zatvor u funkciji izolacije i ograniavanje slobode kretanja ljudi i kao
nain socijalne osude i kazne poznaju i najstariji narodi. Istorijski izvori kazuju da su neki oblici zatvora postojali ve u drevnoj Mesopotamiji, Kini,
Indiji, Persiji, Egiptu, u antikoj Grkoj i Rimu, a potom i u srednjem veku
kada su kao tamnice upotrebljavane razne tvrave, podrumi, lagumi i
bunari i sa nepodnoljivim uslovima ivota (Stevanovi, 2008:15). U takve
tamnice zatvarani su ljudi na osnovu tajnih kraljevskih zapovesti,
takozvanih Lettre de cachet10 (Moriss & Rothman, 1998).
Kanonsko pravo je predvialo disciplinsku kaznu upuivanja u manastirski
zatvor. U periodu od XIIIXV veka pojavljuje se kazna zatvora, po gradskim pravima, koja se izdravala u podrumima gradskih venica, gradskim tvravama i slinim mranim mestima usled kojih su i dobili naziv
tamnice. U Duanovom zakoniku se pominju tamnice za pojedince u koje
se dospevalo naredbom cara. Sve nam ovo govori da zatvor kao kazna i
kao institucija za izdravanje ili ekanje na kaznu postoji odavno, o emu
svedoi i pojava posebnih termina u pravima pojedinih drava za oznaavanje zatvora, kao mesta lienja slobode (Stevanovi, 2008:16). Ti
najstariji oblici zatvaranja nisu imali karakter izdravanja kazne u
savremenom smislu. Oni su imali specifian karakter, drugaiji od
dananjeg i sluili su, pre svega, za pritvaranje zloinaca do konane
presude ili do izvrenja telesnih kazni ili pogubljenja. Cilj tog pritvaranja je
bio da se sprei bekstvo ljudi koji su poinili neki zakonom ili obiajima
kanjivi delikt. U tim zatvorima prestupnici su ekali ili na izricanje kazne od
strane sudije ili na njeno izvrenje. O karakteru takvih zatvora govorio je i
poznati rimski pravnik Ulpijan koji je isticao princip po kome "Zatvori treba
da slue samo za pritvaranje, a ne za kanjavanje".
Prema tome, kao to upozorava Fuko u svom uvenom delu Nadzirati i
kanjavati (Fuko, 1997) ne moe se izriito tvrditi da u ovom periodu nije
bilo kanjavanja zatvaranjem. Ova kazna je postojala, ali samo u
Pismo koje predstavlja direktno kraljevo nareenje, koje potpisuje kralj i zatvara svojim
kraljevskim peatom - cachet.
10
(59)

izuzetnim sluajevima, kao usputna mera koja nije inila krucijalni deo
sistema kanjavanja. Glavne kazne bile su smrtna kazna, razliiti oblici
telesnog kanjavanja i imovinske kazne, dok kazna lienja slobode nije
postojala per definitionem. Deavalo se, premda veoma retko, da se
osueni na smrt, iz politikih razloga, ostavi u ivotu i osudi na doivotnu
robiju. Tek za vreme Karla V, 1532. godine, pojavljuje se kazna lienja
slobode u zatvoru nazvanom "Karolina" u kojem je prvi put ustanovljena
kazna doivotnog zatvora (Moriss & Rothman, 1998). Stanje u zatvorima
toga doba je bilo izuzetno teko i smatralo se da je smrtna kazna daleko
blaa od doivotnog zatvora, jer je prekraivala muke i patnje koje su
osueni na doivotnu robiju trpeli. Prema dostupnim podacima (Roth,
2006; Stevanovi, 2010), smatra se da je prvi zatvor osnovan 1553. godine
u Engleskoj, u Londonu, preciznije u dvorcu Brajdvel (Bridwell) koji je
prepravljen za zatvor za skitnice, neradnike, beskunike i prosjake koji su
ugroavali red i mir. Kasnije, ovaj zatvor je sluio i za utamnienje ljudi koja
su poinili neki od prestupa za koje je zatvor bila zakonom predviena
sankcija. Godine 1659. osniva se zatvor u Amsterdamu, potom 1697.
godine u Lipeku, Bremenu i Dansingu, a polovinom XVIII veka i zatvor za
deake u Hamburgu. U ovim ustanovama bio je predvien obavezan
rad osuenih kao i nadoknada za taj rad. Po elijama je bilo smeteno
od etiri do dvanaest osoba, pri emu je u jednom krevetu spavalo po
dva ili tri zatvorenika a uprave su imale ovlaenja, u sluaju dobrog vladanja osuenika, da ih mogu otpustiti iz ustanove ranije. Reim boravka
je bio u funkciji zabrana i obaveza sa neprekidnim i strogim nadzorom
(Roth, 2006; Stevanovi, 2010).
Papa Klement XI (Papa Klementi XI) 1703. godine osniva deiji zavod Sv.
Mihajila (San Michele), u kojem su bila smetena deca koja su inklinirala
prestupnikom ponaanju, pa se smatralo da bi prema njima trebalo preduzeti mere specijalnog vaspitanja da ne bi postali delinkventi. Na vratima
zavoda pisalo je: "Nije dovoljno zle ljude kanjavati kaznama, treba ih prevaspitavati", to bi ukazivalo na to da je takav zavod mogao imati vaspitni
karakter (ivanovi, 1937). Godine 1759. Marija Terezija osniva u Milanu
popravni dom sa 140 elija, a u Holandiji 1775. godine Vikont Viler osniva
veliki popravni dom koji je esto bio hvaljen od evropskih pravnika toga
doba. Zatvaranje kao kazna je primenjivana u vreme poveanja broja
zloina i zloinaca, a u periodu izmeu XVI i XVIII veka, zbog pomanjkanja
radne snage, za potrebe lokalne privrede izricana je i za laka krivina
dela. U Engleskoj se, poevi od XVIII veka, primenjivala kazna zatvora za
silovanje, a u Danskoj se mogla izrei kazna doivotnog zatvora za ubistvo.
Ove kazne su bile retke i izuzetne i vie su imale administrativni karakter
nego to su predstavljale obiaj u sistemu kanjavanja.
(60)

U periodu od XVXVII veka ubrzano se u veini evropskih zemalja formiraju razne ustanove za smetaj skitnica, prosjaka i prestupnika koji se javljaju
u masovnim razmerama, kao posledica migracija iz sela u gradove. Kao
rezultat velikih migracija i nedostatka posla u gradovima, ti ljudi su u cilju
obezbeenja egzistencije, izvravali razliita krivinih dela. Neki od njih su
poeli ak i profesionalno da se bave kriminalom to je stvorilo nove
socijalne probleme. Dravna vlast se nala pred zadatkom da zatiti drutvo od ove pojave. Iz tih razloga irom evropskih zemalja poele su da
niu ustanove za zatvaranje, a posebno u Engleskoj, Nemakoj, Holandiji
i Francuskoj. Objekti su mahom bili naputeni srednjevekovni zamkovi i
manastiri koji su pretvarani u ustanove za rad, sa ciljem da navedene kategorije ljudi privuku na neku radnu aktivnost (Moriss & Rothman, 1998).
U poetku, u ove novoformirane ustanove su se primale samo skitnice i
prosjaci. Kasnije, u prvoj polovini XVII veka, zapoinje diferenciranje tih
ustanova. Neka "popravilita" poinju da primaju samo prestupnike, dobijajui tako funkciju pravih kaznionica ili zatvora za osuenike. Na toj osnovi se u Engleskoj formiraju dve vrste takvih ustanova kazneni zavodi i popravni domovi. U kaznene zavode upuivane su skitnice i prosjaci, koji su
bili sposobni za rad i pokazivali elju da rade, a u popravne domove ljudi
sposobni za rad koji nisu ispoljavali interes da bilo ta rade. Tako se u XVI i
XVII veku zatvaranje pojavljuje kao prelazni oblik u odnosu na kaznu zatvora XVIII veka (Stevanovi, 2008; Stevanovi, 2010). Za ove ustanove
moe se rei da su teile da osposobe navedene kategorije ljudi za
obavljanje odreenih poslova i da ih tako odvrate od kriminalnog ponaanja. U tome je sadrana i ideja popravljanja i tretmana kao humanistika reakcija u odnosu na ranije postupanje i mere prema zatvorenicima.
U XVI i XVII veku, uporedo sa razvojem prirodnih nauka, razvija se i
filozofija koja se oslobaa skolastikih stega. Ta tendencija se odrazila i na
razumevanje prava i drave. Filozofi toga vremena poput Bekona, Hobsa,
Dekarta, Loka, Rusoa etc. su postojeim idejama i sistemima krivinog
prava pruili nove filozofske temelje i principe. Bekon je kritikovao
tadanje svirepo zakonodavstvo i zahtevao je da se reformom uspostavi
pravo koje bi bilo od drutvene koristi. Lok, kao predstavnik nove
buroasko-demokratske vladavine, postavlja u krivino-pravnoj oblasti
princip zakonitosti prema kojem samo zakon moe da bude osnov
kanjavanja, a zakonom se mora garantovati jednakost graana. Lok
sugerie da treba da postoji srazmera izmeu teine dela i teine kazne.
Veliki doprinos razvoju krivinog prava u XVIII veku dali su francuski filozofi
Monteskije, Ruso, Volter, Didro, Helvecius, Holbah, Lametri i drugi koji su u
svojim delima ustali protiv sudske samovolje, feudalnog apsolutistikog
(61)

krivinog pravosua kao i svireposti i verske netolerantnosti. Francuski

prosvetitelji su se, izmeu ostalog, zalagali za humanizaciju krivinog
pravosua. Pod uticajem ovih ideja, Bekarija je napisao ve pominjanu
knjigu O prestupima i kaznama, koja je donela nove humanistike ideje.
Kao to je poznato, Bekarija napada primenjivanje svirepih kazni i
predlae usvajanje kazne lienja slobode sa prinudnim radom pri emu
insistira na striktnom potovanju naela zakonitosti u krivinom pravosuu.
Takoe, kao to je ve spomenuto, Bekarija prvi istie vanost ideje
prevencije, prema kojoj se kazna primarno ne primenjuje zbog izvrenog
krivinog dela, ve da se ono ne bi izvravalo i ponavljalo u budunosti.
Polazei od tih ideja, on je predloio novi kazneni program u kojem
predvia zatvaranje prestupnika u popravnim domovima i zatvorima,
smatrajui da je to najbolji put prilagoavanja kazne izvrenom krivinom
delu. Volter je takoe osuivao kaznu kao vendetu i zahtevao je da se
usvoji, kao osnovni kriterijum pri kanjavanju, naelo korisnosti za drutvo,
pri emu se korist moe postii primenjivanjem kazne lienja slobode s
prinudnim radom i individualizacijom kazne.
Kao to smo videli, zatvori postoje jo od vremena zaetka prvih drava
ali o tim zatvorima postoji veoma malo pisanih svedoanstava11. Kao
standardne termine za zatvore Rimljani su upotrebljavali termin "capito"ili
"in vinculis"12, Nemci "Gefangnis", Francuzi "captivit"13, a kasnije prison"14.
U literaturi ne postoje opisi zatvora iz srednjevekovnog perioda, osim to
se zna da su se tamnice uglavnom nalazile u podrumima i lagumima
tadanjih zamkova i utvrenja feudalnih vladara. Na alost, mnogi
srednjevekovni zamkovi, a posebno vojna utvrenja su dugo ostala u
upotrebi kao zatvori, jer su vlastodrcima omoguavali izbegavanje
trokova za zidanje novih zatvora, sa jedne strane, i bezbedno uvanje
zatoenika od bekstava, sa druge strane.15
Sa promenom krivinih zakonodavstava, pod uticajem ideja Francuske
revolucije u Evropi, a kasnije i u drugim delovima sveta menjao se broj
inkriminacija kao i naini kanjavanja prestupnika, sa tendencijom
smanjenja drastinih kazni i predominantnog kanjavanja prestupnika
Poznato je, na primer, da je Sokrat bio zatvoren do momenta kad je popio otrov od
kukute, ali nam ni Platon ni bilo koji pisac toga doba nije opisao izgled toga zatvora.
12 Latinska sintagma koja znai U lancima.
13 Francuska imenica koja znai Ropstvo.
14 Francuska imenica koja znai Zatvor.
15 Nika tvrava je, na primer, sluila kao zatvor sve do poetka dvadesetog veka, tanije
do 1903. godine, kao i mnoge druge sline graevine kod nas i u svetu. Neke od njih su u
mnogim evropskim zemljama i danas u upotrebi, ali osavremenjene i primerene dananjim
potrebama (Nikoli, 2005)
11
(62)

kaznama zatvora. To je, meutim, dovelo do uveanja broja osuenika i

problema njihovog smetaja, te su morali da se adaptiraju postojei i
zidaju novi zatvori ili da se prestupnici deportuju u novootkrivene i
osvojene prostore i kolonije.
Tako se u celom svetu izdiferenciralo nekoliko arhitektonskih modela u
zidanju zatvora, koji su uvek zavisili od naina izvrenja kazne zatvora,
odnosno od tretmana osuenih lica.
"WHY PRISONS" ILI O ZATVARANJU KAO METODU

IZOLACIJE PRESTUPNIKA
Mrano je u eliji isto kao to je u srcu mrano16
Oskar Vajld
Pojam zatvora se standardno definie kao izolovani zatvoreni prostor sa

namenom da se nekom pojedincu ili grupi ogranii kretanje bez
odobrenja onih koji imaju kontrolu i vre vlast na odreenoj teritoriji.
Sutina zatvaranja sastoji se u lienju prava na slobodno kretanje
pojedinca ili grupe iz ma kojih razloga koji su na takav korak naveli onoga
ko nekoga zatvara: da ga zadri do suenja, do izvrenja smrtne kazne,
do izvrenja vremenski ograniene kazne, do isplate duga ili slino.
Zatvor, ma kakvog izgleda bio, ima viestruku namenu koja zavisi od cilja
samog zatvaranja pri emu je taj cilj odreivao i arhitekturu zatvora, tj.
vrstu graevinskog materijala, stepen i vrstu zatite, broj, izgled i obuku
onih koji taj posao obavljaju, rukovoenje tim zatvorom i kontrolu od
strane osnivaa: cara, kralja ili predsednika i parlamenta, vlade,
ministarstva ili drugih na koje je delegirano ovlaenje za taj posao.
Poznato je, takoe, da su postojali i da jo uvek postoje i ilegalni privatni
zatvori u kojima razliiti monici dre ili zadravaju svoje neprijatelje ili
politike protivnike. Pri tome, razume se, ne mislimo na privatizovane
zatvore u nekim zemljama, kao to su SAD, Engleska, Australija i druge, jer
je proces privatizacije obavljen lege artis, sa zadranom relativnom
kontrolom drave nad njihovim radom.
16
Pisao je Oskar Vajld iz zatvora (Reading Gaol, zatvor u Redingu, Berkajr)
(63)

Prvi zatvori modernog doba u kojima su se izdravale kazne zatvora, a nisu

sluili samo kao pritvor do smaknua ili progonstva, poznati su u penologiji kao
sistem zajednikog zatvora. Ti zatvori su bili namenjeni svim kategorijama
prestupnika, bez obzira na pol, uzrast, zdravstveno stanje i druge faktore.
Arhitektura za takve zatvore nije bila posebno bitna, osim da su dobro
ograeni u cilju spreavanja bekstava. U takvim uslovima je tortura nad
zatvorenicima bila osnovni vid tretmana i to kako od uvara, tako i od samih
osuenika. Kockanje, tue, prostitucija i seksualno aberantno ponaanje bili su
sastavni deo ivljenja zatvorenika, a uz oajne higijenske uslove i oskudnu
ishranu, masovna poboljevanja i smrti osuenih bili su strana svakodnevnica.
Takvo stanje stvari je, meutim, izazvalo regovanje sredine, a posebno
humanista i zatvorskih reformista, kao to su Hauard i Bentam u Engleskoj,
Mirabo u Francuskoj i drugi (Nikoli, 1996).
Kako to obino biva u ljudskom postupanju kada je doivljaj krivice u
pitanju, iz jedne krajnosti se ilo u drugu, pa su reformisani zajedniki
zatvori za osnovu imali potpuno i striktno odvajanje osuenika od drugih
osuenika. Tako je, zapravo, zapoela era pravnog regulisanja sistema
izvrenja kazni zatvora, a pod jakim uticajem reformista i, a posebno
Americi, kvekerskog religioznog uenja i shvatanja oveka. Zapoela je,
dakle, era elijskih sistema, od kojih su Pensilvanijski ili Filadelfijski i Oburnski
sistem najpoznatiji.
Pensilvanijski elijski sistem je nastao u SAD-u u gradu Filadelfija,
Pensilvanija, pa je zbog toga jo poznat i kao Filadelfijski sistem. Naime, u
ovom gradu je izgraen prvi takav zatvor davne 1790. godine. Ovo je prvi
pravno regulisani sistem, to podrazumeva unapred i striktno odreena
prava i obaveze kako zatvorske slube tako i zatvorenika. Budui da je
osnovna ideja tako regulisanog sistema zasnovana na kvekerskom
religijskom shvatanju, po kome je ovek po prirodi dobar i da i najokoreliji
kriminalac moe moralno da se preporodi kroz rad i razmiljanje u samoi
o onome to je poinio, ovde je zapravo re o prvom organizovanom
pristupu ideji resocijalizacije prestupnika.
Sutina ovog elijskog sistema je potpuno odvajanje osuenika u
zasebne elije, danju i nou, kao i u svim okolnostima za vreme
izdravanja zatvorske kazne. Time se nastojalo da se izbegnu negativni
aspekti dotadanjeg zajednikog zatvaranja i negativnog meusobnog
uticaja osuenih. Za svakog osuenika je, zbog toga, izgraena zasebna
elija u kojoj je on zatvaran i u kojoj je, uz Bibliju i razmiljanje o svom
prestupu i sebi, trebalo da se moralno preporodi i pokaje. Zatvorska
arhitektura je zbog toga pretrpela radikalnu promenu, jer je treblo razreiti
pitanje smetaja velikog broja osuenika u striktno definisanim uslovima.
(64)

Ogradni zidovi su kao prepreka za bekstvo time izgubili dominantni

znaaj, a akcenat se pomerio ka unutranjoj bezbednosti i spreavanju
kontakata meu osuenicima. Problem je razreen tzv. koridorskim ili
kasarskim sistemom gradnje zatvora, sa nizom elija po spratovima i
blokovima. Da bi se svaki kontakt meu osuenicima onemoguio,
zatvorske vlasti nisu dozvoljavale nikakav rad osuenika, iako su Kvekeri
to zahtevali, jer je njihov vrednosni sistem zasnovan upravo na radu
oveka kao njegovoj imanentnoj potrebi. Rigidnost zatvorskih vlasti se
manifestovala ak i pri izvoenju osuenih na misu i etnju; tom prilikom
su im stavljali maske na lice. Odvojenost osuenika od drugih osuenika
je na taj nain dovedena do maksimuma.
Dobre namere, kao to znamo, nemaju nuno i dobre posledice, pa se
zalaenjem u drugu krajnost u odnosu na zajedniki zatvor, otilo u neto
to tadanja saznanja o oveku nisu mogla da predvide. ovek, naime,
ima prirodnu potrebu da bude okruen drugim ljudima i da strukturira
vreme u radu ili komunikaciji sa drugim ljudima i, naravno, da nekome
pripada. Usamljenost predstavlja veliku frustraciju, a kod nekih individua
strah od samoe moe dobiti i karakter psihoze. U tom kontekstu su
posledice elijskog izdravanja kazne bile katastrofalne po mentalno
zdravlje osuenika, te su mnogi od njih izvrili samoubistvo ili su poludeli,
umesto da su se moralno preporodili ili pokajali. Ubrzo su zatvorske uprave
usled toga prele na manje rigidan tretman, pa su osueni mogli da rade
preko dana, premda su i dalje ostali bez ikakve komunikacije sa drugim
osuenicima, osim sa slubenicima, lekarem i svetenikom.
Poboljanja ovog sistema nisu dala dovoljno dobre efekte, pa se od
njega postepeno odustajalo ve negde od 1850. godine,17 iako je po
tom modelu u Americi i Evropi ve bilo izgraeno preko 100 zatvora.
Meutim, posledice koje je ovaj sistem ostavio na kasniji razvoj penolokih
sistema su vidljive sve do dananjih dana, jer su svi kasniji sistemi zadrali
elije u ovom ili onom vidu i nameni. Neke zemlje su pod vidom shvatanja
slobode i autonomije pojedinca i njegovog prava da bude sam, a time i
zatien od drugih, zadrale ovaj sistem u neto modifikovanijem vidu sve
do danas, posebno kada se radi o pritvoru i kaznama zatvora za teke
prestupnike kao i za organizovani kriminal.
Oburnski elijski sistem je dobio naziv po gradu Oburnu u dravi Nju Jork u
Americi. Prvi takav zatvor je izgraen 1819. godine, na temelju kritika
prethodnog elijskog sistema. On je predstavlja modifikaciju Pensilvanijskog
sistema, jer je, za razliku od prethodnog, osuenima bilo doputeno da
17
Ovaj sistem je, na alost, ostao na snazi u dravi Pensilvanija sve do 1913. godine (Nikoli, 2005)
(65)

rade i da se osposobljavaju za odreena zanimanja, kako bi se po izlasku iz

zatvora lake ukljuili u socijalni ivot zajednice. Meutim, od prethodnog
sistema je zadran nain smetaja osuenih lica, dakle, i arhitektura
zatvora, pa su osueni i dalje bili distribuirani po elijama nakon
obavljenog rada. Takoe je osuenima, kao u prethodnom sistemu, bilo
zabranjena bilo kakva komunikacija sa drugim osuenicima, ukljuujui i
neverbalnu komunikaciju gestovima ili mimikom. Zbog toga je ovaj sistem
poznat i kao sistem utanja.
Nain funkcionisanja ovog sistema je bio odreen tako da je osuenima
kada su izvoeni na rad ili misu bilo zabranjeno i da se gledaju, a da bi se
to spreilo na glavu im je stavljana kapa sa velikim obodom, nalik na
kapuljau, pa je ovaj sistem poznat i kao sistem kapuljaa. Svaki prekraj
ovih zabrana bio je strogo kanjavan, jer je zadatak bio isti: da se
onemogui negativan uticaj osuenog na osuenog, kao i poznanstvo
sa drugim osuenicima, kako se po izdranoj kazni ne bi udruivali radi
injenja novih prestupa.
Rezultati u "moralnom preporodu" ili prevaspitanju osuenika nisu bitno
izmenjeni ni ovim poboljanim ili mekim elijskim sistemom, jer je osnovna
potreba ljudi za pripadanjem i interpersonalnim komunikacijama bila
prekinuta i zabranjena. Rad osuenih je ipak uneo neki smisao u
strukturiranje vremena, kao u poslednjoj varijanti Pensilvanijskog sistema,
ali se nije sutinski razumelo ta komunikacija meu ljudima znai za sve
ljude, ak i kada su oni teki kriminalci. Dozvoljena komunikacija sa
slubenim licima, lekarom i svetenikom nije mogla da zadovolji te
imanentne ljudske potrebe, niti da pokae realnu sliku onoga to je,
navodno, u tim razgovorima i "usmeravanjima" postignuto. Zbog toga se,
na osnovu steenih iskustava iz primene ovih sistema i psiholokih znanja o
prirodi oveka pristupilo daljim reformama zatvorskih sistema, a time i
njihovom arhitektonskom prilagoavanju novim potrebama.
Razvoj drutvenih nauka krajem devetnaestog veka, ali i negativne
posledice elijskih sistema izvrenja kazne zatvora, uticali su da se
razumevanje oveka sve vie distancira od dogmatskog religijskog
uenja da je ovek grean po roenju i da se jedino ispatanjem
zadobija oprotaj i pokajanje. U to doba su tzv. progresivni sistemi, od
kojih su najpoznatiji Engleski i Irski progresivni sistem, te Makonokijev
bodovni sistem i Klasifikacioni sistem. Ova dva poslednja sistema,
zapravo, i nisu u bukvalnom smislu sistemi, jer nisu opstali u praksi zemalja
gde su nastali i jo manje u drugim zemljama, ali su u istorijskom
pamenju zabeleeni kao interesantan pokuaj.
(66)

Engleski progresivni sistem je nastao u Velikoj Britaniji 1853. godine, ergo,

tridesetak godina od nastanka Oburnskog sistema. Sutina ovog sistema je
bila u progresiji osuenika od loijeg ka boljem tretmanu u zatvoru uz
mogunost uslovnog otputanja na slobodu. Sam sistem je podrazumevao
tri faze u izdravanju kazne, ija duina trajanja nije bila unapred odreena
i direktno je zavisila od procene ponaanja osuenika tokom izdravanja
kazne i procene da li se tokom izdravanja kazne u dovoljnoj meri
"popravio", da bi se sa izvesnim stepenom izvesnosti moglo oekivati da po
svom otputanju vie nee vriti sline prestupe. Zbog jakog uticaja
prethodnih elijskih sistema ali i zbog otpora socijalne sredine za drugaiji
tretman, ovaj, kao i naredni progresivni sistem nije mogao da se oslobodi
elijske faze. Otuda je prva faza bila elijska, s tim to je osuenik, za razliku
od prethodnih sistema, mogao na osnovu svog ponaanja da dobije
pogodnosti u vidu otvorenih vrata na eliji, bolju hranu, knjige za itanje i
ak da izuava neki zanat. Druga faza je bila faza zajednikog izdravanja
kazne, to je podrazumevalo da su osuenici smetani u zajednike
prostorije, u kojima su kreveti bili odvojeni samo pregradama. U ovoj fazi
osuenici su zajedniki radili u proizvodnim pogonima ili svojim sobama, a
od zalaganja i vladanja koje se bodovalo zavisilo je napredovanje iz
razreda u razred, odnosno iz kategorije u kategoriju. U praksi je to znailo
da su svi osueni po izlasku iz elijske faze razvrstavani u odreene
kategorije i podkategorije, koje nisu mogle meusobno da se meaju i
kontaktiraju, a od zalaganja i vladanja je zavisilo njihovo dalje
napredovanje. Pri tome, napredovanje iz kategorije u kategoriju nije
zavisilo samo od volje upravnika ili slubenika ve od propisom ureenih
normativa u kojima se taksativno citira ta sve osuenik mora da ispuni.
Trea faza je predstavljala apsolutnu novinu u istoriji izvrenja krivinih
sankcija, jer je predviala mogunost uslovnog otputanja osuenog lica u
zavisnosti od njegovog vladanja i zalaganja. Uslovno otputanje je, faktiki,
bilo dalje izdravanje kazne na slobodi, sa striktnim obavezama osuenika
za taj period koji je mogao i da se opozove u sluaju krenja obaveza.
Sutina je zapravo bila da se priprema osuenog za otputanje na slobodu
nije sastojala samo u prinudnom primernom vladanju i zalaganju
osuenog, ve u identinom ponaanju u vanzatvorskoj socijalnoj sredini.
Time se ciljalo na dva efekta: dobro ponaanje osuenika za vreme
izdravanja kazne i isto takvo ponaanje na slobodi, ali, za prvo vreme, pod
kontrolisanim uslovima. Implicitno je osuenik od samog poetka
izdravanja kazne bio izloen uticajima onih koji su sa njim radili:
propovednika, strunog instruktora i drugih, bez da se strahovalo od
negativnih uticaja drugih osuenika, budui da je sasvim izvesno on takve
kontakte i uticaje ne moe da izbegne ni van zatvora.
(67)

Irski progresivni sistem je nastao gotovo u isto vreme kao i Engleski

progresivni sistem, jer ga je engleski kapetan Valter Grofton uveo u Irskoj
ve naredne 1854. godine. Glavni razlog je bila ideja da je prebrzi susret
osuenika sa slobodom bez odgovarajue pripreme verovatan uzrok
recidivizma i onih osuenika koji su ve putani na uslovni otpust. Zbog
toga je uvedena samo jo jedna faza u odnosu na Engleski progresivni
sistem: trea faza ili faza slobodnjaka, a uslovno otputanje je postalo
etvrta faza ovog sistema. Svi drugi elementi i faze Engleskog sistema su
zadrani, od elijskog ustrojstva do uslovnog otputanja. U penologiji se
ovaj sistem naziva i sistemom gelendera, zbog specifine arhitekture
zatvora koja je namenjena upravo toj prvoj elijskoj fazi u oba sistema.
Razlika izmeu Irskog progresivnog sistema i Engleskog sistema ili "kvalitet
vie", kako smo ve naveli, jeste u toj treoj fazi prilagoavanja osuenog
u uslovima poluslobode za slobodu, odnosno uslovni otpust. Ova
polusloboda u zatvorima je bila sprovoena na zatvorskim ekonomijama
ili radilitima, gde su osueni bez straara obavljali poljoprivredne ili
stoarske poslove, pripremajui da se samodisciplinom naviknu na ono
to ih oekuje po izlasku iz zatvora. Nakon toga je, u ovom sistemu,
dolazila etvrta faza, odnosno faza uslovnog otputanja.
Irski progresivni sistem je imao veliki odjek u celom svetu, jer je obeavao
neke nove mogue efekte, koje dotadanje drakonske sankcije i nehuman
tretman prestupnika u istoriji nisu imali. Taj sistem je prihvaen u svim
zemljama Evrope i Amerike a kasnije i irom sveta, sa nijansama koje
specifinosti partikularne zemlje zahtevaju. To je, sledstveno, dovelo i do
promene arhitektonskih reenja u graenju novih zatvora ili adaptaciji
starih. Naime, dok je za elijske sisteme koridorski sistem imao smisla i
prednosti, za drugu i sledee faze progresivnih sistema koridorski sistem nije
vie bio u funkciji, budui da je kategorije i podkategorije osuenih trebalo
razdvajati. Tako je nastao paviljonski sistem u zatvorskoj arhitekturi. Za prvu
elijsku fazu izvrenja kazne zatvora sagraeni su posebni paviljoni po
sistemu gelendera, a za drugu i treu fazu posebni paviljoni u zatvorenom i
poluotvorenom delu zatvora. U Kraljevini SHS od 1918. godine, a potom u
Jugoslaviji su nasleena dva sistema: u ex-austrougarskom delu (Slovenija,
Hrvatska, BiH i Vojvodina) Irski progresivni sistem, a u Srbiji, Crnoj Gori i
Makedoniji turski. Objedinjavanje sistema je zavreno 1934. godine, kada je
u KPD-u u Niu zavren II paviljon i u Zabeli VII paviljon za prvu elijsku fazu i
po sistemu gelendera, kako je to bilo propisano u Irskom progresivnom
sistemu (Nikoli, 2005). Turski sistem koji postoji jo iz vremena Osmanlijskog
(68)

carstva18 je praktino sistem zajednikog zatvora to znai da su sobe za

zatvorenike bile velike i prenatrpane, poput pitoresknih opisa u Andricevoj
Prokletoj avliji ili Zapisima iz mrtvog doma Dostojevskog. Atmosfera u
zatvorima se nije bitnije razlikovala od bilo kog drugog zatvora osim po
loim zdravstvenohigijenskim uslovima. Zatvoreniki milje i socio-kulturne
osobenosti zatvorske zajednice, kako je opisao Dostojevski, nije promenjen
ni do danas, jer ljudi u totalnim ustanovama uvek pate na slian nain
zbog uvek istih deprivirajuih ili frustrirajuih faktora. Neki teoretiari dre da
je zajedniko zatvaranje ipak bilo humanije nego bilo koji elijski sistem
(Pensilvanijski, Oburnski ili slini). Kasnije modifikacije ili spajanje elijskih i
zajednikih zatvorskih uslova, kakav je bio Irski progresivni sistem davao je
vie perspektive zatvorskim upravama za efikasnije upravljanje i
modelovanje zatvorske zajednice, a zatvorenicima bolje bezbednosne i
zdravstveno-higijenske uslove.
Makonokijev i Klasifikacioni sistem se ne mogu u bukvalnom smislu smatrati
sistemima, jer osim zatvora u kojima su jedno vreme primenjivani
(Makonokijev na ostrvu Norflok kod Australije 1840. godine, a Klasifikacioni u
enevi 1834. godine) nisu opstali izvan samih tih zatvora i trajali su samo za
vreme do smenjivanja njihovih upravnika koji su takav sistem uveli (Nikoli,
1996). Meutim, oba ta "sistema" su veoma znaajna sa aspekta
humanizacije u izvrenju kazne zatvora a i u smislu kao pretea prevaspitne
koncepcije. Arhitektonski uslovi za njihovu primenu su takoe bili paviljonski,
budui da se Makonokijev sistem zasnivao na tri faze kao i ostala dva
progresivna sistema, a Klasifikacioni sistem na razvrstavanje osuenih prema
osobinama linosti, kalendarskim i kriminogenim karakteristikama.
Savremeni zatvori i njihova arhitektura su takoe rezultat koncepcije po
kojoj se kazne zatvora izvravaju, a budui da je, uprkos osporavanja i
vraanja na staro, prevaspitna koncepcija jo uvek zvanina koncepcija
svih lanica UN-a od 1955. godine, kada je doneta Povelja o minimalnim
pravilima u postupanju sa osuenim licima, savremeno izvrenje kazne
zatvora se odvija po toj koncepciji, pa je i arhitektura tome prilagoena.
Re je o modifikovanom Irskom progresivnom sistemu, budui da je
izbegnuta i zabranjena prva elijska faza i uvedeno je, pod uticajem
psihologije, pre svega klinike, ispitivanje linosti zatvorenika i klasifikacija
osuenika s obzirom na crte linosti. To je razlog usled kojeg vie nisu bili
potrebni paviljoni za elijsku fazu tipa gelendera, ve odeljenja za
ispitivanje linosti koja su dizajnirana na osnovu empirijskih znanja iz
psihologije, a osuenici su se razvrstavali prema kriterijumima testovnih
18
Slian sistem je postojao i u Rusiji.
(69)

rezultata kliniko psiholokog ispitivanja. Ispitivanje linosti i klasifikacija

osuenih na osnovu toga, zahteva i paviljonsko arhitektonsko reenje
zatvora, ali, budui da je paviljonski sistem daleko skuplji za gradnju i
odravanje, moderna arhitektura u ovoj oblasti je nekako spojila zahteve
koncepcije izvrenja kazne zatvora sa mogunostima gradnje, pa je u
skoro svim zemljama gde je bilo pameti i mogunosti, kao jeftiniji za
gradnju i funkcionalniji za nadzor i odravanje, uveden tzv. zvezda sistem.
Sutina ovog sistema je u tome da se iz jednog centra kontrolie nekoliko
segmentovanih blokova sa razliitim kategorijama osuenih lica. To
pojeftinjuje nadzor i kontrolu, jer smanjuje broj straarskih mesta19 i
omoguuje izolovanje bloka ako doe do pobune, poara ili bilo ega
drugog neeljenog. Kada se tome dodaju savremena sredstva video i
barijernog nadzora i kontrole, onda je sasvim jednostavno izraunati
smanjenje trokova nadzora i odravanja. Sistem je, dodue, povoljniji za
smetaj i obezbeenje pritvora, a manje za prevaspitnu koncepciju kojoj
vie odgovara paviljonski sistem, ali, kao to znamo, novac u mnogim
stvarima diktira uslove, pa i u izvrenju kazni. Zbog toga se kod nas i u svetu,
tamo gde je mogue, pristupa adaptaciji zatvora za potrebe primene
vladajue koncepcije i tretmana osuenih koje su na snazi u datoj zemlji.
Tako je, na primer, u nikom Kazneno-popravnom Zavodu koridorskog tipa
od jedne zgrade namenjene grupnom izdravanju kazne, posle prve faze
Irskog progresivnog sistema, koja se sastojala od tri krila sa po tri sobe na tri
sprata, nakon prve velike pobune osuenika 1974. godine, adaptacijom
napravljena tri odvojena paviljona sa po etiri sobe za spavanje, mokrim
vorom i sobom za dnevni boravak na svakom spratu i u svakom paviljonu.
Svaki paviljon je, tako, dobio svoje fiziki odvojeno dvorite, sa prostorom
za etnju i sportske aktivnosti osuenih. Nedavno je taj stambeni deo
ponovo renoviran pregraivanjem soba za po etiri do osam osuenika i
kupatilima u svakoj sobi.20
Jedno straarsko mesto, tj. punkt sa koga se kontrolie odreeni blok ili prostor, povlai 5 straara
za 24asovno pokrivanje prostora. Kada se u jednom zatvoru arhitektonskim reenjem, na taj
nain, smanji broj straarskih mesta, to znai smanjenje broja zaposlenih (Nikoli, 2005).
20 Opirnije videti u Nikoli, 2005.
19
(70)

ZAKLJUNI DISKURS:
ZATVORENIKI WELTANSCHAUUNG
Ibi deficit orbis21
Ovde je kraj sveta
La crainte suit le crime, et c'est son chtiment
Strah prati zloin i to je njegova kazna

Volter22
Nezavisno od stabilnosti sistema personalne organizacije pojedinca i njegovog

oseanja sigurnosti na slobodi, ulazak u totalnu instituciju bitno utie na
percepciju sveta, pogled na svet, sistem vrednosti i kognitivne, emocionalne,
voljne i moralne reakcije u najirem smislu. Autopercepcija, doivljaj sebe u
novim okolnostima, takoe se situaciono menja, ponekad i drastino, to
najee aktivira i sloene odbrambene mehanizme ija je funkcija u sutini
protektivna oni tite ego od poplave anksioznosti i omoguavaju da se u
uslovima "mortifikacije" (Goffman, 1961) nekako preivi.
Na brojne i sloene napade na sopstveni identitet i ego, razliite linosti
razliito reaguju. Naini suoavanja sa stresorima kojih u totalnim
ustanovama praktino ima bezbroj, kao i naini na koje osoba pokuava
da ih prevazie ili se sa njima izbori, razliiti su, kao to se razlikuje i nain na
koji osoba reaguje na konfliktne situacije, bilo da ih izbegava, provocira ili
biva mimo svoje volje uvuena u njih. Ulaskom u totalnu instituciju svet
pojedinca i njegov Weltanschauung23 nuno se menja bar za neko vreme,
Prema predanju, natpis na stenama "Heraklovih stubova", kako se u antici nazivao

Gibraltar, gde je najomiljeniji heroj klasine mitologije, Herakle, doao da savlada diva
Geriona koji je imao tri glave i tri tela. U Danteovom Paklu se javlja kao uvar Osmog kruga.
22 Franois-Marie Arouet Voltaire
23 Nemaka re Weltanschauung, kovanica od Welt ("svet") i Anschauung ("pogled") odnosi se na
globalnu percepciju sveta oko nas grosso modo i specifian pogled na svet koji ima kognitivnu,
emocionalnu, voljnu i moralnu komponentu ukljuujui i sistem vrednosti, za individuu vane ivotne i
egzistencijalne teme, stavove prema njima kao i emocionalne reakcije na njih.
21
(71)

dok traje zatoenitvo, a najee i posle toga, pri emu je to vreme

relativno i varira i razlikuje se od pojedinca do pojedinca. Svaka
institucionalizacija stvara izvestan oblik konflikta i tenzije izmeu sveta koji je
ostavljen kod kue, izvan bedema institucije i sveta i novih uslova ivota
koje striktno namee institucija i njen formalni sistem. Kod svakog osuenika
se javlja svest o stranoj diskrepanciji izmeu sveta "u" i sveta "izvan" kao i
egzistencijalni problem koji donosi promena iz statusa "biti izvan sveta
institucije" u "biti unutranji deo institucije"24. Svako zatvaranje u instituciju
nuno povlai i izgradnju novog psiholokog potpornog sistema, budui da
je prethodni potporni sistem koji je pojedinac imao na slobodi, drastino
ugroen: menja se njegovo telesno "ja" koje vie nije slobodno u svojim
aktivnostima i kretanjima, menja se svrha svakog poduhvata i ciljevi koji su
bili vani pre zatoenja nuno zahtevaju redefinisanje; menja se doivljaj
pripadanja koji je univerzalna ovekova potreba, menja se referentni okvir
za ivotne planove i, konano, menja se kompletan unutranji psiholoki
prostor osobe i nain na koji razmilja Weltanschauung.
Veina osoba u zatoenitvu prelazi na neki novi reim psiholokog
funkcionisanja i stvaranja novog psiholokog potpornog sistema koji mu
omoguuje da u novonastalim okolnostima snanih stresova preivi. Na
alost, neki u tome ne uspevaju i dolazi do psiholoke havarije, raspada
sistema, dezintegracije linosti, gubljenja svake veze sa prethodnim
identitetom, a ponekad je preplavljenost oseanjima bespomonosti,
oajanja i bezperspektivnosti toliko intenzivna da moe dovesti do suicida.
Neki zatvori pokazuju zavidan nivo "kreativnosti" u stvaranju okolnosti koje su
za njihove stanovnike apsolutno nepodnoljive, tako da im se ini lepim i
lakim svaki izlaz, pa ak i umiranje u mukama od hemijskih otrova koje je
pitanje njihovog egzistencijalnog izbora, nego ivot koji mu na tako
tragian nain strukturiraju nosioci vlasti u formalnom sistemu totalne
institucije, kao to je to npr. sluaj u pariskom zatvoru La Sant, uvenom
po stranim i brojnim samoubistvima koja su se desila u sred prosveene
Evrope, u gradu svetlosti, na kraju dvadestog veka a koje je sjajno opisala
lekarka koja godinama radila u njemu (Vasseur, 2000).
Degradacija, profanacija i svakodnevna i brojna ponienja u jednom
momentu postaju neizdrljiva i osoba biva preplavljena oseanjem i
snanom potrebom da nepodnoljiva patnja nekako prestane i
pribegava najdestruktivnijem moguem reenju oduzimanju sopstvenog
ivota. Lini identitet i "self" su ponekad tako duboko mortifikovani a status
stigmatizovanog i etiketiranog tako teak za podnoenje da osoba za
24
Naravno, mislimo na totalnu instituciju, prim. aut.
(72)

sebe ne vidi nain da u tim okolnostma preivi ili veruje da tako nizak
kvalitet ivota predstavlja negaciju ivota kao takvog i ivot prestaje da
bude vrednost po sebi.
Oblasti autonomije linosti bivaju eliminisane procesima kolektivnog
strukturiranja vremena "24/7"25 svih dnevnih aktivnosti. Mnogi kanali
komunikacije sa spoljanjim svetom i ivotom kod kue bivaju krajnje
redukovani ili ak preseeni naglo i drastino, a u nekim sluajevima i
apsolutno. ivot sa hroninom anksioznou koja nastaje usled
hiperinflacije propisa kojima osoba mora da se pokorava, svakodnevno
potujui formalne autoritete sistema, moe dovesti do stanja hronine
zabrinutosti u vezi sa posledicama eventualnog prekraja nekog od
pravila. elja da se klone neprilika moe rezultovati u svesnim naporima da
se socijalizuju i solidariu sa ostalim zatvorenicima da bi izbegli incidente koji
se esto pojavljuju u tim situacijama.
Zatvorska organizacija se najee definie kao sistem koji je determinisan
odnosom izmeu predstavnika "uvara" i "zatoenih", koja sadri kao
imanentnu latentnu komponentu sukoba koja uvek moe da preraste
otvorenu konfrontaciju. Dinamika ovog odnosa promovie princip "mi
versus oni" (Johnson, 1987) i taj princip usvajaju i ukuani i straari.
Potencijal za nasilnu konfrontaciju je uvek prisutan i stvara hronino stanje
tenzije izmeu predstavnika formalnog sistema i stanovnika zatvora; ona
se delimino moe prevazii upotrebom razliitih tehnika od strane
manedmenta i zatvorske administracije (Silberman 1978).
Osueniko nasilje je samo po sebi multidimenzionalno i multifaktorsko i
ukljuuje napade na relaciji osuenik osuenik (ukljuujui i silovanje)
sve do grupnih ili masovnih sukoba. Grupni konflikti se manifestuju kao
individualni napad od strane jednog lana grupe osuenika na lana
druge grupe, kao konflikti unutar klanova ili kao meuetniki i meurasni
sukobi koji ponekad dovode do erupcije kolektivnog nasilja.
Kolektivno nasilje se moe javiti i kao rezultat akutnih oseanja deprivacija
ili kao specifian akt odbrane u odnosu na neki incident koji izazovu
predstavnici penitencijarne administracije, a koji osuenici doivljavaju
kao eklatantno nasilje nad njima ili krenje njihovih osnovnih ljudskih
prava. Karakteristike institucije su uvek povezane sa individualnim i
kolektivnim nivoom nasilja u zatvoru. Neke zatvorske zajednice su
violentnije od drugih (Dilulio 1987, Jacobs 1976, Toch 1977, etc.) to zavisi
od zatvorske zajednice osuenika i stepena njihove organizovanosti kao i
25
Dvadeset etiri sata, sedam dana u nedelji
(73)

grupne kohezivnosti, dostupnosti tretmana i obrazovnih programa, tipova

socijalne kontrole koju sprovode predstavnici formalnog sistema,
autopercepcije osuenika, od nivoa frustracija i deprivacija kojima su
izloeni kao i stepena u kojem se potuju njihova ljudska prava.
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
Beccaria, C. (1995) On crimes and punishments and other writings,

Cambridge: Cambridge University Press (Originally published in
Italian in 1764: Cesare Bonesana, Marchese Beccaria: Dei delitti e
delle pene)
Biblija ili Sveto pismo staroga i novoga zaveta. Beograd: Izdanje
britanskog i inostranog biblijskog drutva
Dilulio, J. (1987) Governing Prisons. NY: Free Press
Fuko, M. (1997) Nadzirati i kanjavati. Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci
Goffman, E. (1961) Asylums: Essays on the Social Situation of Mental
Patients and Other Inmates. New York: Doubleday Anchor
Grutzpalk, J. (2002) Blood Feud and Modernity. Journal of Classical
Sociology 2 p. 115134
Jacobs, A., James, B. (1976) Stateville: The Penitentiary in Mass
Society. Chicago: University of Chicago Press
Johnson, R. (1987) Hard Time: Understanding and reforming the
Prison. 2nd ed. Boston: Wadsworth
Kron, L. (2000) Kajinov greh: psiholoka tipologija ubica. (Drugo,
dopunjeno izdanje). Beograd: "Prometej" i Institut za kriminoloka i
Kron, L. (2008) Totalne ustanove i stigmatizacija. Zbornik Instituta za
kriminoloka i socioloka istraivanja. Vol. XXVII, broj 1-2: 171 /183
Kron, L. (2010) O jednom ozbiljnom ivotnom pitanju: prolegomena.
U: Knei, B. i Savi, M., Oprotaj od ivota: poslednje poruke. pp 1723. Beograd: Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja
Kron, L., Radovanovi, D., Vuini, B. (1993) O nekim posebnim
okolnostima naunog istraivanja u "totalnim" ustanovama. Zbornik
Instituta za kriminoloka i socioloka istraivanja. XXII:93-103
Morris, N. & Rothman, D. J., Eds (1998) The Oxford History of the
Prison: The Practice of Punishment in Western Society. New York:
Oxford University Press
Nikoli, Z. (1996) Osnovi penologije sa sistemom izvrenja krivinih
sankcija, Beograd: J.R. Braa
(74)

(15)
(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
(21)
(22)
(23)
(24)
Nikoli, Z. (2005) Penoloka andragogija sa metodikom

prevaspitanja (drugo, dopunjeno izdanje), Beograd: Institut za
kriminoloka i socioloka istraivanja
Nikoli, Z. i Kron, L. (2011) Totalne ustanove i deprivacije: knjiga o
oveku u nevolji. Beograd: Institut za kriminoloka i socioloka
istraivanja
Roth, M. (2006) Prisons and prison systems: a global encyclopedia.
New York: Barnes and Noble
Silberman, M. (1978) "Dispute Mediation in the America Prison: A
New Approach to the Reduction of Violence." Policy Studies
Journal: 16-522-32
Stevanovi, Z. (2008) Otvoreni zatvori. Beograd: Institut za
Stevanovi, Z. (2010) Zatvorski sistem i tretman osuenih lica u Srbiji.
Doktorska disertacija (neobjavljena). Beograd: Fakultet za
specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Toch, H. (1977) Living in Prisons. New York: Free Press
Trnavci, H. (1971) Kanon Leke Dukaina, Zagreb: Stvarnost
Vasseur, V. (2000) Medecin Chef a La Prison De La Sant. Paris: Le
Cherche midi
ivanovi, T. (1937) Osnovi krivinog prava. Opti deo, II knjiga.
Beograd: Geca Kon
CRIMES, PUNISHMENT AND PRISON'S WELTANSCHAUUNG

Authors of this article argue that the way a society treats its prisoners can tell
you much about its culture. The prison system is in a many respects en
excellent prism through which to examine a particular culture. References to
early prisons can be found in a number of ancient cultures. Several thousand
years ago The Babylonians utilized places of imprisonment or Bit Kili for
minor criminals as well as for slaves or foreigners. Classical Greece and
Rome sporadically used a private prison or carcer privatus for individuals
awaiting trial and executions. Ancient Athens had a prison called
desmoterion or "the place of chains". The Old Testament reports the use of
imprisonment by Egyptians, Philistines, Assyrians and Israelites. Jerusalem
at least had a three prisons at the time of Nebuchadnezzar including Beth
ha-keli or "house of detention"; Beth haasourim or "house of chains" and Bor
which was little more than an underground cistern. In 1764 Cesare Beccaria
published a brief but celebrated treatise Dei delitti e delle pene ("On Crimes
and Punishments"); his work relentlessly protests against torture to obtain
confessions, secret accusations, the arbitrary discretionary power of judges,
(75)

the inconsistency and inequality of sentencing, using personal connections to

get a lighter sentence, and the use of capital punishment for serious and even
minor offenses.
Every prison has its own individuality. The strength of its subcultures
depends on the idiosyncrasy of its individuality. Prison subcultures make up
the relevant components of the prison world and prison's Weltanschauung.
KEY WORDS: ancient prisons / prison subculture / prison's
Weltanschauung
(76)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 77-90

UDK: 374.7-058.53
OBRAZOVANJE OSUENIKA IZMEU PRAVA I MOGUNOSTI

Branislava Knei
Uslovi u zatvoru (prenaseljenost, sivilo prostorija i uniformi,

razne deprivacije, bezsadrajno troenje vremena...) daleko su
od onih u kojima se moe vriti uspena priprema za ivot po
izlasku iz zatvora. Verovatnije je, da se uspeh postie u
integraciji na zatvorsku sredinu.
Obrazovanje i struno osposobljavanje su sastavni deo tretmana
koji je propisan Zakonom o izvrenju krivinih sankcija (ZIKS RS).
Predmet analize ovog teksta je ukazivanje na raskorak izmeu
prava i mogunosti osuenika na obrazovanje. Problem nije toliko u
normativnim reenjima koliko u praksi tj. nainu primene
propisanog i u pogrenoj percepciji uloge: obrazovanja, obuke i
slobodnih aktivnosti u postizanju svrhe zatvorske kazne. Umesto
da se obrazovanjem i obukom osposobe, kvalifikuju, prekvalifikuju
ili dokvalifikuju za neki posao i time osnae za samostalan ivot,
zatvor, bojimo se, produbljuje uslove da osuenici po izlasku
nastave sa onim zbog ega su i dospeli u zatvor. Uspenost
"vraanja" osuenika u normalan ivot na slobodi, kao cilj izvrenja
kazne, moe se sagledati i u kontekstu kontra obrazovanja i
opadanja obrazovanosti. Bespravno marginalizovanje obrazovanja,
obuke i osposobljavanja osuenika za integraciju u socijalnu
sredinu otvara, podjednako toliko naunu koliko i drutveno
aktuelnu temu istraivanja.
KLJUNE REI: obrazovanje osuenika / tretman / Zakon o
izvrenju krivinih sankcija / zatvor
Email: knezic@ptt.rs
(77)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 B. Knei

Obrazovanje osuenika izmeu prava i mogunosti, (str. 77-90)
PRAVO NA OBRAZOVANJE OSUENIKA

Visok broj povratnika, prenatrpanost zatvora i loi uslovi u njima ne uliva
nadu da se drutvo na najbolji nain suoava sa problemima kriminaliteta.
Izostanak tretmana organizovanog na profesionalan nain neizbeno jaa
represivnu ulogu zatvorske kazne. Lienje slobode podrazumeva da je ivot
u zatvoru regulisan zakonom i pravilima do najsitnijih pojedinosti (ustajanje,
hranjenje, oblaenje, higijena, spavanje, etnja, rad, obrazovanje,
slobodno vreme...). Osuenik je u zatvor doveden protiv svoje volje i izloen
tretmanu i aktivnostima pomou kojih bi trebalo da se ostvari svrha
zatvaranja tj. osposobljavanje za ivot na slobodi, po isteku kazne, kako
ubudue ne bi inio krivino delo.
Od sedamdesetih godina prolog veka na udaru kritike, u veini zapadnih
zemalja i kod nas, naao se koncept resocijalizacije jer se smatra da nije
doveo do smanjenja ukupnog kriminaliteta i recidivizma. Meutim, ni
najstroije kazne kroz istoriju nisu imale uspeha u smanjenju kriminala.
Izostanak dobro-organizovanih programa resocijalizacije neizbeno jaa
represivnu ulogu zatvorske kazne. Umesto osporavanja i odustajanja od
koncepta "popravljanja" osuenika umesnije je zapitati se: kako se moe
negirati i poricati uticaj i znaaj neeg to se ne provodi, ili se provodi na
neadekvatan i nenauno osmiljen nain. Ili je potpuno zapostavljeno.
Ono ega nema, u ovom sluaju obrazovanja organizovanog na
potrebama osuenika i drutva, ne moe ni dati rezultate.
Pitanje je da li zatvori i tretman onakvi kakvi su mogu ispuniti svrhu kanjavanja
"Svrha izvrenja kazne zatvora je da osueni tokom izvrenja kazne, primenom
odgovarajuih programa postupanja, usvoji drutveno prihvatljive vrednosti u
cilju lakeg ukljuivanja u uslove ivota posle izvrenja kazne kako ubudue ne
bi inio krivino delo" (l. 31. Izmene ZIKS RS). Ne samo normativna akta nego i
struna literatura nije jednoglasna i nije liena pojmovne zbrke u brojnim
pokuajima definisanja svrhe izvrenja zatvorske kazne( u ranijim zakonskim
reenjima svrha je bila definisana, najee, kao resocijalizacija) Insistiranje na
preciznosti odreenja tih toliko (zlo)upotrebljavanih termina: resocijalizacija,
prevaspitavanje, reintegracija, popravljanje, osposobljavanje...moda je,
ovom prilikom, i manji problem od naina kako se taj proces organizuje, ko ga
provodi i kojim metodama i sadrajima. Prema naem saznanju pravo pitanje
bi bilo da li je ono uprilieno potrebama i mogunostima cilja kanjavanja,
kako god ga nazvali?
(78)

Poznato je da zatvorski tretman u veini zemalja poiva na radnim

obavezama i obrazovnim programima1 a Evropska zatvorska pravila2
posveena obrazovanju zatvorenika sadre 7 lanova i izdvajamo 28.1
"Svaki zatvor treba da nastoji da svim zatvorenicima omogui pristup
obrazovnim programima koji su to je mogue sveobuhvatniji i koji
zadovoljavaju njihove individualne potrebe, istovremeno vodei rauna o
njihovim tenjama", 28.2 "Prioritet imaju zatvorenici koji su nepismeni ili oni koji
nemaju osnovno ili vokaciono obrazovanje" i 28.3 "Posebna panja poklanja
se obrazovanju mlaih zatvorenika i zatvorenika s posebnim potrebama".
I kod nas postoje zakonski propisi u prethodnim, kao i vaeem ZIKS-u l.
86. pie "Rad osuenog je sastavni deo programa postupanja. Svrha rada
je da osueni stekne, odri i povea svoje radne sposobnosti, radne
navike i struna znanja", a l. 87 kae: "Rad osuenih mora biti svrsishodan
i ne sme biti poniavajui". U l. 110 istog zakona stoji: "Osueni ima pravo
na osnovno i srednje obrazovanje, koje se shodno optim propisima
organizuje u zavodu. Zavod organizuje i druge vidove obrazovanja".
Zakonskim reenjima gotovo da se nema ta dodati. Zbog potreba
usklaivanja sa evropskim pravnim standardima i preporukama Saveta
Evrope unete su promene i donet je zakon o izmenama i dopunama Zakona
o izvrenju krivinih sankcija ("Sl. glasnik RS" br.72/09). Meutim, neophodan je
sutinski a ne deklarativni stav drutva prema tretmanu u zatvorima. Prostorni,
kadrovski i materijalni uslovi u zatvorima su nezadovoljavajui: nedostatak
materijalnih sredstava za modernizaciju i pokretanje proizvodnje, nedostaju
pojedini profili strunjaka za obuku, ugaeno je obrazovanje koje je postojalo
do pre dvadesetak godina, jak je uticaj neformalnih grupa u zatvoru,
nedovoljna je motivisanost osuenika ali i osoblja za adekvatniju obuku,
obrazovanje i organizovanje raznovrsnih teajeva, predavanja, razgovora,
tribina i sl. Obrazovanje, obuka, kvalifikacija, prekvalifikacija i rad imaju, bar
zakonsku, bitnu ulogu u tretmanu izvrenja krivinih sankcija.
Zakonske odredbe pruaju dovoljan okvir za osposobljavanje osuenih u
cilju uspene integracije u drutvo i ivot na slobodi. Sve te aktivnosti mogu
biti i u funkciji lakeg preivljavanja raznih deprivacija koje postoje u
zatvoru. Nema sumnje da ovek ui i nesvesno, bez definisanog cilja. Osim
toga, oveka i "ue" da bi postigli svoje ciljeve neki "uitelji". U svemu tome,
U okviru Obrazovnog programa Sokrat Evropske unije pokrenuta je ira evropska mrea za
obrazovanje u zatvoru kako bi proirila aktivnosti. Pored obrazovanja osuenika obuka
osoblja u zatvoru zahteva posebnu panju.
2 Preporuka Rec (2006) 2 Komiteta ministara drava lanica u vezi sa evropskim zatvorskim
pravilima koju je usvojio Komitet ministara 11.januara 2006 na 952 sednici zamenika ministara.
1
(79)

veliku ulogu imaju "ciljne grupe" kojima se tei i "drutveni konformizam".

Imajui to u vidu, ova dva osnovna oblika viestrukih, meusobno
suprotstavljenih a istovremenih obrazovnih procesa u zatvoru ne mogu se
znamenariti. Dodamo li im i rezultate istraivanja, koja pokazuju da u
kazneno-popravnim zavodima postoji jak neformalni osueniki sistem koji
je negativistiki orjentisan prema formalnom sistemu, onda se neprilike u
zatvoru umnoavaju. Kroz neformalni sistem osuenici prihvataju norme
ponaanja, vrednosti i stavove koji su direktno suprotni konvencionalnim
vrednostima, zatvorskoj organizaciji i oekivanjima nekriminalnog dela
drutva i nastoje da ublae deprivacije koje stvara boravak u zatvoru.
(padijer-Dini, 1973, Radovanovi, 1992).
Ali u okviru tog sistema se dogaaju i psihiki (pretnje, ucene, iznude...) i
fiziki (tue, fizike povrede...) oblici zlostavljanja i nasilja. U prilog tome su
rei osuenika koje je svaki istraiva zatvora mogao uti: nije teak
zatvor nego zatvorenici. Za mnoge osuenike zatvor tako postaje "kola
ivota" gde se obuavaju i usavravaju "zanati" i gde se "mentori" nameu
po jaini kriminalnog iskustva. Onda "uspenijima" ni ne preostaje drugo
nego da nastave ono zbog ega su se i "sklonili" tu gde jesu.
Od svih slubi koje postoje u zatvorima (sluba za: tretman (prevaspitavanje),
obezbeenje, obuku i upoljavanje, zdravstvenu zatitu i opte poslove) a
posebno, od rada slubi za tretman i obuku i upoljavanje, zavisi ili bi trebalo
da zavisi, ishod i uspenost zatvorske kazne. Znaaj i uloga slube za tretman
istaknuta je u l.19. ZIKS-a, jer je zadatak te slube da usklauje rad ostalih
uesnika u prevaspitavanju, pored primene metoda i postupaka kojima se
na osuene utie da ubudue ine krivina dela.
MOGUNOSTI OBRAZOVANJA OSUENIKA

Prema podacima3 naelnika Odeljenja za tretman i alternativne sankcije u
Upravi za izvrenje krivinih sankcija u srpskim zatvorima 2010. godine bilo je
oko 11200 osuenika a realni kapaciteti za smetaj je od 6500 do 7000
osoba, broj osuenika je od 2005. godine povean za 60%. Po standardima
EU, to podrazumeva 4 kvadrata i 8 kubnih metara po zatvoreniku, bilo bi
mesta samo za 5000 zatvorenika. Povratnici ine od 60% do 70%.
Damir Joka, naelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije u Upravi za izvrenje

krivinih sankcija, "Danas", Beograd, 27.08.2010.
3
(80)

Prema podacima4 za 2009. ukupan broj lica lienih slobode bio je 10795 od
toga 7463 osuenih: 7223 mukaraca i 240 ena. Visoka stopa povratnitva i
gotovo polovina registrovanih narkomana meu licima lienih slobode je
zabrinjavajui podatak kada je u pitanju ishod zatvorske kazne. Meu
osuenim licima 2,8% je potpuno nepismenih i 15,2 s nedovrenom O (veliko
pitanje koliko je i meu njima nepismenih) a 26,5 ih ima osnovnu kolu koje bi u
savremenom svetu svrstali u funkcionalno nepismene. Po uzrastu osuenih lica
primljenih u 2009. godini najvie ih je u kategoriji od 27 do 40 godina (43,7%)
zatim od 21 do 27 (24,8%. Neophodno je, imajui u vidu ovakvu strukturu
osuenika, primenjivati drugaije i nauci koje se bave obrazovanjem poznate
novije metode rada. Oni koji su uinili krivino delo protiv imovine su na prvom
mestu i to teka kraa, kraa, prikrivanje 27,4%, razbojnitvo 8,9%, zatim
zloupotreba droga 15,7%. Ono to je uoljivo, a to sa aspekta
osposobljavanja i popravljanja, zabrinjava je visok procenat 62,9% osuenih
lica na kaznu do godinu dana (a meu osuenima je najvii procenat od 20,6
onih koji su osueni od 3-6 meseci) i taj procenat raste od 2005 godine kada je
iznosio 43%. Od 1 do 5 godina je 31,6%, od 2 do 10 godina ima ih 3,8% a preko
10 godina 1,7% osuenih lica. Kada se zna da su zatvori prenaseljeni, da se
uposlenost osuenika kree oko jedne treine a da obrazovanje odraslih
gotovo ne postoji onda se postavlja pitanje svrsishodnosti ovakvih kazni.
Izuzetak je "Padinska Skela" gde je proizvodnja osavremenjena i time
uposlenost poveana i funkcionalna. Teajevi za struno osposobljavanje, koji
se u saradnji sa narodnim Univerzitetom "Braa Stamenkovi", mogu
organizovati su za: metalsku, elektro i graevinsku struku kao i
drvnopreraivaku, prehrambenu i ugostiteljsku struku i daktilografski kurs. (Za
oekivati je da daktilografski kurs podrazumeva kompjutersku obuku).
Kazne od 3-6 meseci bi, kad god je to mogue, trebalo zameniti
alternativnim sankcijama od ega bi koristi imali oni, osuenici na due
kazne (jer bi uslovi u zatvoru bili bolji) a i drutvo u celini bi, ako nita drugo,
manje kotalo njihovo izdravanje kazne.
Pokuaj oivljavanja obrazovanja je pilot projekat Misije OEBS-a u KPZ u
Sremskoj Mitrovici od decembra 2006 do decembra 2007 gde je ukupno 104
osobe bilo obuhvaeno osnovnokolskim i srednjokolskim obrazovanjem.
Meutim, na oivljavanje obrazovanja u KPZ na savremenim metodama,
sadrajima i oblicima se jo, uvek, eka.
Broj zaposlenih u penalnim ustanovama u 2009, godini bio je 3408 i od
toga 6,2% u slubi za tretman i 16% u slubi za obuku i upoljavanje, za
Godinji izvetaj o radu Uprave za izvrenje krivinih sankcija za 2009. godinu, izvetaj za
2010 jo nije dostupan.
4
(81)

oekivati je da je najvei procenat 57% zaposleno u slubi za

obezbeenje. Postavlja se pitanje da li 213 osoba u slubi za tretman i 545
u obuci i upoljavanje moe na efikasan nain osposobljavati osuena
lica za ivot po izlasku iz zatvora jer to je, ne zaboravimo, svrha izvrenja
zatvorske kazne. Ne bez razloga moe se posumnjati u osposobljenost
onih koji su zadueni za osposobljavanje osuenika, ak i njihov broj u
odnosu na ukupan broj zaposlenih u zatvorima govori o tome.
U praksi rad slube za obuku svodi se na svakodnevnu procenu i ocenu
zatvorenikovog ponaanja i zalaganja na radu a podaci ukazuju da je
jedva treina osuenika zaposlena iako je daleko vei broj onih koji
ispunjavaju uslove za rad. Tehnologija rada je zastarela i maine su
uglavnom amortizovane koje prati i nedostatak materijalnih sredstava za
nabavku sirovina i repromaterijala bez ega nema ni proizvodnje. Rad
vaspitaa, kada ima i do 90 zatvorenika na jednog vaspitaa, ne moe
ispunoti funkciju kojom je imenovan. Nema obrazovanog i osposobljenog
osoblja za bilo koju drugu vrstu tretmana, i samo osoblje izraava potrebu za
tretmanom posebnih kategorija zatvorenika (narkomani, seksualni
prestupnici...) koji su u porastu. Male su mogunosti za obuku a osuenici koji
nemaju nikakvo zanimanje nemaju ni mogunosti obuke za konkretna
zanimanja kao ni za dokvalifikacije i prekvalifikacije. Iako postoji potreba za
obrazovanjem nema spremnosti da se pokrene obrazovanje i
osposobljavanje. Manjak finansijskih sredstava odraava se i na rekreativne i
slobodno-vremenske aktivnosti. (Jeli, i dr. 2003)
U uslovima tranzicije, osiromaenja, nezaposlenosti i sl. razumljivo je da
drutvo ima mnotvo prioriteta i da interes za penalne ustanove nije na
zavidnom nivou.
Krajem osamdesetih godina dvadesetog veka, kada se u obrazovanje ipak
neto ulagalo iz dananjeg pogleda na tu problematiku izglada sjajno. Tada
je optim i strunim obrazovanjem bilo obuhvaeno oko treina osuenika u
mukim zatvorima a gotovo polovina ispitanih je izjavljivala da bi rado
uestvovala u razliitim kursevima, teajevima i predavanjima. ene ni u tom
periodu, zbog malog broja, nisu bile obuhvaene obrazovanjem iako ih je
skoro 40% bilo nepismeno (Knei, B., 2001). Poslednju decenijudve
formalno obrazovanje gotovo da i ne postoji jer je tek oko 1% osuenika
obuhvaeno istim, a krajem 2007. u srpskim zatvorima je bilo 3,64%
nepismenih i 12,34% s nezavrenom osnovnom kolom, 25,16% ih je imalo
samo osnovnu kolu. (Stevanovi, 2010).
Podaci sami po sebi govore o potrebi opismenjavanja, obuke i
obrazovanja. Probleme organizovanja i korienja slobodnog vremena ili
ono to se zove kulturno-rekreativne delatnosti nije potrebno ni isticati
(82)

iako je njih lake organizovati od bilo koje vrste obrazovanja. Izdravanje

kazne lienja slobode, na taj nain, dovodi do ispraznog troenja
vremena (dokolica i dosada dovodi i do konflikata, agresije i nesigurnosti
pojedinaca), opadanja nivoa obrazovanja i informisanosti to moe
dovesti do desocijalizacije a ne resocijalizacije (posebno su pogoeni
obrazovaniji osuenici).
Bilo bi zanimljivo znati da li je neko istraivao resocijalizovane i pronaao
razloge, odnosno meru koja je delovala, zbog kojih se nisu ponovo vratili u
zatvore. Takoe, koliko su drugi degradirali ili napredovali u svom obrazovanju,
znanju i sposobnostima. Mogue je meriti i opadanje obrazovanosti osuenika
usled boravka u zatvoru, pogotovo onih s viim nivoom obrazovanja osuenih
na dugogodinje kazne. Merenje bi trebalo poeti od dolaska u zatvor jer
svaki osuenik ima poetnu definisanu situaciju ta situacija je zatvor koja
zahteva odreenu obrazovanost za socijalno ponaanje u datoj sredini, koju
odlikuju razliite formalne i neformalne grupe (razliiti poloaji i uloge u njima)
socijalizacija na zatvorske uslove.Pitanje je i ko se "bezbolnije" adaptira na
zatvorske uslove:obrazovaniji ili (ne)obrazovaniji? O uruavanju mentalnog i
fizikog zdravlja smo obaveteni jer se o tome pie uvek kada se istiu
negativne strane zatvora.
Da li je obrazovanje, samo zbog nedostatka finansijskih sredstava,
nestalo iz zatvora iako je zakonom prilino dobro odreeno? Ili je to
odsustvo volje osoblja zatvora i Drave da se obrazovanje prilagodi
savremenim zahtevima rada i obrazovanja?
Odgovor na pitanja je jasniji ako se ima u vidu da su od 90-tih godina
prolog veka kod nas, gotovo prepolovljene institucije tipa radnikih,
narodnih i otvorenih univerziteta kao i kole za osnovno obrazovanje
odraslih. One koje rade funkcioniu u veoma oteanim uslovima.
Ne smatramo da je obrazovanje svemogue i da ono moe da ispravi
sve propuste u socijalizaciji pa i resocijalizaciji osuenika ali od istog treba
poi. Ne zaboravljamo ni one osuenike za koje ne "prijanja" nikakav
tretman ali oni su daleko malobrojniji5 od onih koji su ipak na razliite
naine i nivoe otvoreni za resocijalizaciju, ma ta ona znaila.
Nepostojanje organizovanog obrazovanja uskrauje se jedan od bitnih
faktora osposobljavanja osuenika za ivot po isteku kazne. Umesto da se
obrazovanjem i obukom osposobe, kvalifikuju, prekvalifikuju ili dokvalifikuju
za neki posao i time osnae za samostalan ivot, zatvor, bojimo se,
produbljuje uslove da po izlasku na slobodu nastave sa onim zbog ega su
Prema istraivanjima na psihopate otpada do 24,5% osuenika (Stevanovi, 2010)
(83)

i dospeli u zatvor. Obrazovanje bi trebalo da se zasniva na objektivnim

potrebama i mogunostima osuenih lica kako bi imao efekta jer prisilno
obrazovanje, kao ni bilo koja druga prinuda ne moe biti uspeno. Znano je
da svaka vrsta obrazovanja, obuke i osposobljavanja za profesiju poinje
od ispitivanja potreba i mogunosti (finansijske, organizacione, kadrovske)
da se te potrebe zadovolje. Zbog ega onda ne pruiti priliku i
osuenicima da izraze svoje potrebe i interesovanja i saglase se sa
tretmanom koji bi im, sigurni smo, na taj nain efikasnije pomogao da
promene neke svoje, bar radne, navike i stavove. Tretman bi trebalo
bazirati na ispitanim potrebama, obrazovanju pre zatvora, psiho-fizikim
sposobnostima kao i na poznavanju potreba za zanimanjima u zatvoru i
mogunostima zaposlenja na slobodi.
Ponaanje ljudi u bilo kojoj drutvenoj sredini, pa i zatvorskoj, odreeno je
mnotvom uticaja i sigurno je da, pored ostalih, faktor obrazovanja ima
znaajnu ulogu i to iz vie razloga. Dolaskom u zatvor ovek svoju
"obrazovanost" (znanje, vetine, sposobnosti, iskustvo...) ne ostavlja kao
prtljag van zidova zatvora, ve ona imaju itekako znaaj na rad i
ponaanje u zatvoru, a posebno kada je u pitanju obrazovanje. Odnos
prema obrazovanju uslovljen je onim to osuenici nose iz sredine u kojoj
su formirani i u kojoj su vaspitani, socijalizovani i obrazovani a i prilikama i
neprilikama zatvora kao sredine u kojoj se trenutno nalaze. Da budemo
konkretniji, osuenici dolaze iz razliitih sredina, razliite kulture, s razliitim
znanjima i iskustvima i kriminalnim dosijeima to utie na ponaanje u
zatvoru. Osim toga, razliitog intenziteta su i konktakti s porodicom i
ljudima na slobodi i razliite anse i mogunosti uklapanja u sredinu posle
izdrane kazne. Ove injenice ne mogu biti izostavljene kada su na
dnevnom redu izuavanja bilo kog problema izdravanja kazne, pa tako i
problema obrazovanja u datom zatvorskom sistemu. Iako se zatvorenici
nalaze unutar zidova zatvora ne moe se zanemariti uticaj onog to se
deava u drutvu, lokalnoj zajednici, porodici.
Mogu se postaviti pitanja: koliko e "obrazovaniji" osuenici sa svojim
formiranim stavovima i vrednostima biti u stanju da lake prihvate bilo
kakav vid obrazovanja. Naime, da li je obrazovanje nain reavanja
problema, deprivacija, pritisaka, koji proizlaze i nastaju uinjenim delom, i
dolaskom u zatvor. Zatim, ta osuenog podstie da ui, ta eli postii
obrazovanjem?
Posebno pitanje sticanja znanja i vetina u zatvoru odnosi se na primenjivost
steenog znanja i sposobnosti kako u zatvoru tako i po izlasku iz zatvora.
Oseanja ponienja, beskorisnosti, sumnja u sopstvene sposobnosti i
mogunosti, nedostatak motivacije i interesovanja, umor, opta bezvoljnost,
(84)

ogranienost na osoblje zatvora i ljude na slobodi esto mogu osuenika

pokolebati u pogledu znaaja obrazovanja. Zadatak vaspitaa i osoblja
zatvora je da motiviu i ohrabre osuenike za osposobljavanje i obrazovanje.
Sigurno je da potrebe i elje za obrazovanjem uopte, a i u zatvoru, kao i
svaka druga ljudska potreba, nije u podjednakoj meri rasporeena kod svih
ljudi. Nesumljivo je da bi obrazovna delatnost omoguila osuenicima da
uspenije sagledaju sebe na nov nain i da pokuaju promeniti svoj sistem
vrednosti.
Razliit je odnos i individualne mogunosti pojedinca i prema obrazovanju i
prema brojnim situacionim faktorima od kojih zavisi resocijalizacija. Sasvim
su razliite mogunosti, potrebe i rezultati osuenika - aktera resocijalizacije
npr. lekara, radnika, trgovaca, zemljoradnika, zanatlija, profesora. Razlike
su i u zavisnosti od optih i posebnih sposobnosti pojedinca, radnih navika i
interesovanja.
Socio-ekonomske karakteristike osuenika: socijalno poreklo, dob, pol,
prethodno obrazovanje, radni status, prebivalite, materijalne prilike,
zdravstveno stanje, patologija osuenog, patologija porodice osuenog,
itd. takoe mogu uticati na obrazovanje.
Odnos obrazovanja i kriminoloko-penolokih karakteristika aktera
resocijalizacije mogue je sagledati u zavisnosti od: vrste krivinog dela,
naina izvrenja krivinog dela, odnosa prema krivinom delu, visine
kazne, recidivizma, disciplinske mere prema osuenom za vreme
izdravanja kazne, nagrada i pohvala za vreme izdravanja kazne.
Osoblje zatvora nije mogue zaobii u prouavanju problema
obrazovanja osuenika jer i od njihovih znanja, sposobnosti, meuljudskih
odnosa i motivacije zavisi ishod osposobljavanja i obrazovanja osuenika.
Promene koje se zahtevaju od osuenika u procesu zatvorskog tretmana
zavise od sticanja novih znanja, sposobnosti, navika i vetina, razvoja
novih, drutveno-poeljnih vrednosti i normi ponaanja, stavova prema
sebi i prema drutvu. Dakle, obrazovanje je proces u kome se formiraju i
menjaju svojstva linosti" regulatori ponaanja" (vrednosti, stavovi,
norme), znanja, navike i vetine a rezultat obrazovanja uslovljen je izmeu
ostalog "postojeim" karakteristikama linosti.
Obrazovanje bi trebalo da je dostupno svim osuenicima jer bi od toga
imali korist osuenici i drutvo, to bi doprinelo poboljanju njihovog
zaposlenja dok je u zatvoru ali i po izlasku iz zatvora, omoguujui im
laku integraciju u drutvo i, pretpostavljamo, manji procenat recidivizma.
(85)

Nauke koje se bave obrazovanjem odraslih poznaju razliite vidove, oblike,

sadraje i metode obrazovanja koji bi bili efikasniji od prevazienih oblika i
sadraja na kojima se zasniva, iako se u zanemarljivom broju realizuje,
tretman obrazovanja u penalnim ustanovama. Iz nedovoljne informisanosti
osuenika o pravima i mogunostima obrazovanja proizilazi i nemotivisanost
osuenih za obrazovanje. Motivacija i raznolikost mogunosti obrazovanja,
vie nego na drugim mestima i drugim okolnostima, znaajan su preduslov
za uspeno obrazovanje u zatvoru.
Kakvo je obrazovanje potrebno tj. koji oblici, na kojim sadrajima i s kojim
ciljem i efektima? I podaci kojima raspolaemo o obrazovnoj strukturi
osuenika dovoljno govore da se suoavamo sa problemom: nepismenosti,
elementarnim osnovnim obrazovanjem odraslih i visokim procentom
nekvalifikovanih. Prema tome obrazovanje u zatvorima bi trebalo usmeriti na
elementarno opte obrazovanje i sticanje osnovnih ivotnih vetina i
poetnog stepena strune osposobljenosti neophodne za uspeno
ukljuivanje u rad. Taj nivo obrazovanja, tzv. funkcionalno osnovno
obrazovanje odraslih ne bi trebalo da se obavlja po nastavnim planovima i
programima redovne osnovne kole kao do sada, razlika je bila samo u
trajanju jer odrasli u toku jedne kolske godine zavravaju dva razreda. Novi
oblici rada zahtevali bi nove udbenike, andragoko-didaktiki osposobljene
nastavnike i instruktore.
Poto jo nije usvojen novi zakon o osnovnom obrazovanju odraslih iluzorno je
oekivati ove promene u zatvoru. One koji imaju neku kvalifikaciju trebalo bi
dokvalifikovati ili u zavisnosti od potreba i mogunosti prekvalifikovati. Za tu
vrstu obuke potrebno je obuiti one koji rade u slubi za obuku i upoljavanje
kako bi osavremenili nain proizvodnje i tehnologije u zatvorima i uskladili ih
sa ustanovama van zatvora. Obuka i upoljavanje osuenika organizuje se
na poljoprivrednim imanjima i u radionicama (metalske, drvnopreraivake,
krojake...) u zatvorima ili privredi van zatvora. Neadekvatno struno
osposobljavanje i uposlenje je poseban problem te se veina osuenih
angauje na odravanju higijene, za fiziki rad u poljoprivredi koji, uglavnom,
ne odgovara savremenom nainu proizvodnje i od kojeg osueni ne mogu
nita nauiti to bi mogli primeniti van zatvora. Obrazovna struktura
osuenika6 gde je potpuno nepismenih 2,8%, bez potpune osnovne kole
15,2%, s osnovnom kolom 26,5% i nedovrenom srednjom kolom 6,6%
ukazuje na potrebu za funkcionalnim osnovnim obrazovanjem odraslih i
dokvalifikacijama i prekvalifikacijama. I ne samo obrazovna nego i starosna
Podaci su iz Godinjeg izvetaja o radu Uprave za izvrenje krivinih sankcija za 2009. godinu.
(86)

struktura osuenika, gde 68,5% osuenika je starosti izmeu 21 i 40 godina,

upuuje na neophodnost za takvim oblicima obrazovanja.
U svakoj ivotnoj situaciji, pa i kada je ovek lien slobode na krae ili
due vreme, odvija se proces uenja odnosno sticanja nekih znanja,
iskustava, vetina koje utiu na ponaanje i ivot pojedinca. Kad i ne eli,
ne planira ovek neto naui. A to neto od velikog je znaaja u zatvoru
jer razmena znanja i iskustava izmeu osuenika poznato je, esto,
dovodi do tzv. negativnog obrazovanja. Kada nedostaje obrazovanje
koje je organizovano, bilo kao formalno ili neformalno, od strane dravnih
institucija i profesionalaca onda taj prostor ostaje slobodan za one
"efove katedri" iz osuenikih kolektiva. Potvrda da su "uitelji" bili efikasni
su i povratnici koji po odsluenju jedne kazne izvre drugo krivino delo.
Osoblje zatvora uz najbolju zainteresovanost i angaovanje, bez pomoi
drave (pogotovo ministarstva zaduenih za finansije, pravosue,
obrazovanje, socijalnu zatitu i rad) ne moe reiti problem obrazovanja i
rada u zatvoru i osposobljavanje za "normalan" ivot po izdranoj kazni.
Svako ko misli o kvalitetu obrazovanja i rada osuenika mora biti zabrinut za
sprovoenje zakonske odluke o pravima osuenih na rad i obrazovanje. Put
od obrazovanja i obuke do kvalifikacije nije jednostavan ali je oigledno da
bez ukljuivanja u svet obrazovanja i rada izostaje jedan od najvanijih
faktora resocijalizacije. Ostaje nada onima koji su posveeni problemima
obrazovanja da e se napraviti neki pomak u realizaciji zamiljenog. emu
uopte zakonske odredbe o pravu na obrazovanje i uenje ako se sumnja
da mogu doprineti, bar kod jednog dela osuenika, razvoju linosti i
promeni navika, stavova, uverenja i vrednosti?
Ili se misli da je dovoljno doneti zakone i propise u njih uneti standarde
Minimalnih pravila UN o postupanju sa osuenicima i Evropskih zatvorskih
pravila? Time se dobija pravna forma ali ta je sa sadrajem? Ne moe se
zanemariti ni injenica da radikalnije promene u izvrenju krivinih sankcija
zahtevaju i povoljnije opte uslove od onih kroz koje Srbija prolazi u proteklih
dvadesetak godina.
ZAKLJUAK
Za ostvarivanje svrhe zatvorske kazne neophodno je sagledati stvarne
uslove u zatvorima: prenaseljenost, visok procenat povratnika, vrste
krivinih dela i bolesti zavisnosti osuenika, nedostatak i nedovoljno
osposobljen kadar, zastarelost tehnologije i odvijanje radnih aktivnosti i s tim
povezano neprimereno obuavanje i osposobljavanje osuenika. Dobra je
zamisao da se ljudi u okviru obuke praktino osposobe za savremeniji nain
(87)

proizvodnje i za ono to e ih saekati po izdranoj kazni. Bez obrazovnog i

svrsishodnog radnog angaovanja ne moe se govoriti o ispunjavanju svrhe
zatvorske kazne a ti oblici tretmana su u praksi nesrazmerni sa ulogom koju
imaju, ili bi trebalo da imaju, u ostvarivanju cilja kanjavanja, koji se ne
zasniva samo na ouvanju reda i kontrole. Za to bi trebalo:
-
uspostaviti bolju saradnju izmeu pojedinih ministarstava (finansija,

pravosua, prosvete, kulture, rada i socijalne zatite) kao i zatvora i
lokalne zajednice;
utvrditi obrazovni nivo i radnu sposobnost osuenika;
ispitati obrazovne potrebe osuenika kao i potrebe za odreenim

zanimanjima u zatvoru i na tritu rada te u zavisnosti od sposobnosti i
interesovanja osuenika i trajanja njihove kazne odrediti vrstu
osposobljavanja;
profesionalno planirati obrazovne aktivnosti, obuku i radne zadatke

osuenika, planove i programe osposobljavanja treba osavremeniti i
prilagoditi promenama kako bi bili u skladu s aktuelnim stanjem u praksi;
neophodno je motivisati osuenike za ukljuivanje u obrazovanje i

struno osposobljavanje organizovanjem razliitih kampanja i stimulacija;
stvoriti uslove da se osuenik u vaspitno-obrazovnoj grupi ne oseti

ponienim zbog neznanja;
razvijati vetine komunikacije i mirnog reavanja sukoba kao i oseaj

za drutvene vrednosti koje su kod nas u poslednjih nekoliko dekada
poremeene i
ono to je na kraju i poetku, kadrovsku strukturu treba poboljati i

uveati, treba ih nauiti i obuiti za rad u specifinoj sredini kao to je
zatvor i sa jo specifinijom populacijom kao to su osuenici.
Oigledno je da problem u zatvorima nije toliko u normativnim reenjima

koliko u realizaciji tj. nainu primene propisanog kao i u pogrenoj percepciji
znaaja i uloge: rada, obrazovanja, obuke i sportsko-rekreativnih aktivnosti.
Znano je da isprazno troenje vremena, dokolica i dosada, i u boljim uslovima
od zatvorskog sivila, dovodi do konflikata, sukoba pa i teih oblika nasilja.
Ako se zatvorska kazna svodi jedino na lienje slobode, koje je in represije i
samo po sebi je dovoljna kazna, i bezsadrajno troenje vremena ( dani
svedeni na jednoobraznost bez efektivnog rada i obrazovanja, bez
raznovrsnih aktivnosti u slobodnom vremenu, uz jak neformalni sistem
osuenika...) onda se moe oekivati trenutna korist od onemoguavanja
osuenih da ponovo ine krivino delo. Ispuniti mu vreme provedeno u
(88)

zatvoru korisnim aktivnostima, okupirati mu panju sadrajima iz kojih se vidi

svrha obrazovanja, uenja, obuavanja i rada, nauiti ga legalnim
poslovima od kojih e moi zaraivati za ivot po izlasku iz zatvora, pouiti
ga nenasilnim komunikacijama i sl. je neto sasvim drugo. Nije na odmet
podsetiti se A. S. Makarenkove7 "Pedagoke poeme" i njegovog
prevaspitakog vjeruju u poverenje i potovanje linosti maloletnih
besprizornika, pretpostavku da svaki prestupnik nosi u sebi klicu dobroga i da
ih treba (pre)vaspitavati ivotom i radom s to vie zadataka u kolektivu. Svoj
vaspitaki credo proverio je u kolonijama "Maksim Gorki" i "erinski" u kojima
je maloletnim prestupnicima vratio veru u ivot vaspitavi ih u visoko moralne
osobe. Ne moemo, a da ne verujemo, da se ovo njegovo prevaspitako
iskustvo moe, bar donekle, preneti i na odrasle.
To podrazumeva i osposobljenost onih koji realizuju zatvorski tretman.
Praksa pokazuje da je Zakonom prilino dobro odreena uloga i znaaj
obrazovanja, obuke i osposobljavanja ali naalost, tih oblika aktivnosti je,
u koje polaemo sve nade, u penalnim ustanovama istovremeno malo. A
obrazovne delatnosti su osnova na kojima se moe upriliiti ivot u zatvoru
da, priblino, odgovara onome to je van zidova zatvora.
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
Fuko, M. (1977) Nadzirati i kanjavati, Novi Sad: Izdavaka

knjiarnica Zorana Stojanovia.
Jeli, M., i dr. (2003) Kako do evropskih standarda, zatvori u Srbiji,
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Helsinke sveske br.17. Beograd.
Kisker, G, W. (1972) The disorganized personality, New York: Mc
Graw Hill,.
Knei, B. (2001) Obrazovanje i resocijalizacija metode merenja,
Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Medi, S. i dr. (2009) Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih,
Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet u
Beogradu.
Mrvi-Petrovi N. (2007) Kriza zatvora, Beograd: Vojnoizdavaki zavod.
Pravilnik o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i
naknadnom razvrstavanju osuenih lica, ("Slubeni glasnik RS"
br.72/2010)
Anton Semjonovi Makarenko (1888-1939) je sovjetski pedagog koji je razradio niz

pedagokih ideja iz svog iskustva u vaspitnom radu s maloletnim prestupnicima.
7
(89)

Prevencija kriminaliteta u Europskoj uniji,

http://209.85.129.132:policija.hr/mup.hr.
(9)
Radovanovi, D. (1992) ovek i zatvor, Beograd: Prometej i Institut
za kriminoloka i socioloka istraivanja.
(10) Stevanovi, Z. (2010) Zatvorski sistem i tretman osuenih lica u Srbiji,
doktorska disertacija, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Univerziteta u Beogradu.
(11) ari, J. (2006) Individualizacija kanjavanja u fazi izvravanja kazne
zatvora, Zagreb: Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, vol. 13, br.2.
(12) padijer-Dini, J. (1973) Zatvoreniko drutvo, Beograd: Institut za
kriminoloka i socioloka istraivanja.
(13) Zakon o izvrenju krivinih sankcija i Izmene zakona o izvrenju
krivinih sankcija, Slubeni glasnik RS, br.85/2005 i br,72/2009.
(8)
EDUCATION OF PRISONERS BETWEEN RIGHTS

AND POSSIBILITIES
Conditions in prison (overpopulation, grayness of the space and uniforms,
various deprivations, spending time with no contents) are far from those
needed for successful preparation for life after prison. It is more likely that
success is achieved in integration to the prison environment.
Education and professional habilitation are integral part of the treatment as
prescribed by Law on execution of Penal Sanctions. Subject of this paper is
indicating the gap between rights and possibilities of prisoners to educate.
Problem is not as much in normative solutions, as it is in practice application
of the prescribed as well as in wrong perception of the role of: education,
training and leisure time activities in achieving the goal of prison punishment.
Instead of habilitating, qualifying and requalifying prisoners by education and
training for a certain profession and thus empower for independent living,
prison strengthens the conditions for prisoners to continue with what has
brought them to prison at the first place. Success of "return rates" of prisoners
to normal life in freedom, as a goal of serving the sentence, can be viewed in
context of contra education and decrease of education. Unlawful
marginalization of education, training and skills obtaining of prisons to
integrate in real social environment, creates a actual scientific and social issue
of research and interest.
KEY WORDS: education of prisoners / treatment / Law on
execution of Penal Sanctions / Prison
(90)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 91-108

UDK: 343.81(497.11)
MOGUI NAINI REAVANJA PROBLEMA PRENASELJENOSTI

ZATVORA U REPUBLICI SRBIJI
Aleksandra Ili
Fakultet bezbednosti Univerzitet u Beogradu
U radu autor analizira na koje je naine mogue reiti problem

prenaseljenih zatvora u Republici Srbiji. Na problem
prenaseljenosti se moe s jedne strane uticati smanjenjem broja
zatvorenika, kako onih kojima je izreena mera pritvora tako i
onih koji su osueni na bezuslovnu kaznu zatvora. Broj
pritvorenika je mogue smanjiti korienjem u veoj meri drugih
mera za obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom postupku.
Broj izreenih kazni zatvora bi se mogao smanjiti izricanjem, tamo
gde je mogue, alternativnih kazni. Sa druge strane, na problem
prenaseljenosti se moe uticati i poveanjem smetajnih
kapaciteta kao i poboljanjem uslova ivota u zatvorima. U tom
smislu autor razmatra znaaj izgradnje privatnih zatvora. Na
kraju su spomenuti i ostali mogui naini reavanja problema
prenaseljenosti zatvora poput poboljanja strunih kapaciteta u
zatvorima. Posebno je istaknut i znaaj obuke sudija i tuilaca u
vezi sa novim reenjima u ovoj oblasti to e svakako uticati i na
reavanje problema prenaseljenosti zatvora.
KLJUNE REI: prenaseljenost zatvora / pritvorenici /
kratkotrajne kazne zatvora / alternativne kazne / privatni zatvori
Email: alex.mag.ilic@gmail.com
(91)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 A. Ili

Mogui naini reavanja problema prenaseljenosti zatvora
u Republici Srbiji, (str. 91-108)
1. UVOD
Iako je prenaseljenost zatvora globalni fenomen i poprima sve vee
razmere protekom vremena, moraju se pronai adekvatni naini
njegovog reavanja. Postoje dva oigledna metoda pomou kojih je
mogue smanjiti problem prenaseljenosti: izgradnjom novih zatvora ili
smanjenjem broja zatvorenika1. Meutim, s obzirom na razlike koje
postoje u statusu zatvorenika, pre svega u skladu sa osnovnom podelom
na one koji su pravnosnano osueni za neko krivino delo i one protiv
kojih se tek vodi krivini postupak, prilikom razmiljanja o moguim
nainima reavanja problema prenaseljenosti mora se i to imati u vidu.
S jedne strane, veliki broj pritvorenika se moe smanjiti korienjem u veoj
meri ostalih mera za obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom postupku,
odnosno trebalo bi da pritvor postane stvarno mera izuzetnog karaktera. U
tom smislu, odreivanje tzv. kunog pritvora, kao jedne od novih mera za
obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom postupku, moglo bi doprineti
ostvarenju tog cilja. Kad su u pitanju osuenici potrebno je takoe dati vie
prostora primeni alternativnih mera i sankcija kao i uslovnog i prevremenog
otpusta. Naroito je u poslednje vreme u naoj zemlji aktuelno pitanje
izricanja kazne zatvora koja se izvrava u prostorijama u kojima osueni
stanuje i koja donekle moe pomoi u reavanju ovog problema. Pored
toga, jedan od moguih naina reavanja problema prenaseljenosti
zatvorskih ustanova je poveanje smetajnih kapaciteta u zatvorima i
poboljanje strunih kapaciteta kao i izgradnja novih zatvorskih ustanova.
2. REAVANJE PROBLEMA PRENASELJENOSTI

PRITVORSKIH JEDINICA U ZATVORIMA
Pritvor predstavlja najvie korienu meru za obezbeenje prisustva okrivljenog
i nesmetano voenje krivinog postupka, to je u suprotnosti sa njegovim
izuzetnim karakterom odnosno injenicom da pritvor treba odreivati samo
ako se drugim manje represivnim merama ne moe ostvariti svrha.
Zatvori su prepuni pritvorenih lica pri emu su i uslovi ivota tih lica esto
gori nego kad su u pitanju osuena lica. To predstavlja svojevrsni
paradoks koji se jedino moe reiti pronalaenjem naina da se njihov
broj u zatvorima smanji.
*Email: alex.mag.ilic@gmail.com
1 Jewkes Y., and Bennett J. (eds.) /2008/: Dictionary of Prisons and Punishment, Devon, str. 195.
(92)

Pritvor svakako nije jedina mera za obezbeenje prisustva okrivljenog u

krivinom postupku koju poznaje nae krivinoprocesno zakonodavstvo.
U tom smislu neophodno je poveati udeo ostalih raspoloivih mera,
onda kada je to mogue, kako bi se problem velikog broja pritvorenih
lica donekle reio. Strategija za smanjenje preoptereenosti smetajnih
kapaciteta u zavodima za izvrenje krivinih sankcija u Republici Srbiji (u
daljem tekstu: Strategija) takoe razrauje ovu ideju navoenjem koraka
koje bi trebalo preduzeti u tom cilju.2 U cilju svoenja pritvora na meru za
obezbeenje prisustva okrivljenog koja se izuzetno odreuje, kao to je to
i predvieno odredbama ZKP-a3, Strategija predvia da je na
normativnom planu potrebno preduzeti sledee kratkorone aktivnosti:
a.
proirenje osnova za odreivanje jemstva;
b.
preciziranje zakonskih uslova za odreivanje tzv. kunog pritvora;
c.
ureenje sistema elektronskog nadzora okrivljenog kome je odreen

tzv. kuni pritvor ili druga obaveza (sa tim u vezi, neophodno je izraditi
Studiju izvodljivosti o uvoenju elektronskog nadzora).
Na organizacionom planu je neophodno preduzeti sledee aktivnosti:

a.
sprovoenje elektronskog nadzora okrivljenog od strane poverenike

slube;
b.
probaciona sluba srednjorono preuzima sprovoenje elektronskog

nadzora okrivljenog;
c.
struno usavravanje sudija, javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.
Pojedini normativni ciljevi postavljeni u Strategiji su ve poeli da se

realizuju. Na prvom mestu, tvorci Strategije navode neophodnost
proirenja osnova za odreivanje jemstva. Postojei ZKP predvia da sud,
u zamenu za pritvor, moe odrediti jemstvo samo u situacijima kada
okrivljeni treba da bude stavljen u pritvor ili se ve nalazi u pritvoru zbog
opasnosti od bekstva ili u svojstvu optuenog koji je jednom uredno
pozvan, oigledno izbegava da doe na glavni pretres (l. 137 st. 1 ZKPa). Novi Zakonik o krivinom postupku, (u daljem tekstu: novi ZKP) koji je
Strategija za smanjenje preoptereenosti smetajnih kapaciteta u zavodima za izvrenje krivinih

sankcija u Republici Srbiji (2010-2015) usvojena od strane Vlade Republike Srbije, dostupno na:
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?pf=1&id=45678&url=%2Fvesti%2Fdokumenti_sek
cija.php%3Fpf%3D1%26id%3D45678 (10. 03. 2011.)
3 Zakonik o krivinom postupku Republike Srbije (" Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni
glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05, 115/05, 49/07, 20/09-dr. zakon, 72/09 i 76/10).
2
(93)

nedavno usvojen od strane Narodne skuptine Republike Srbije4, proiruje

postojee osnove za odreivanje jemstva tako to se predvia
mogunost njegovog odreivanja uvek kada postoji bilo koji od razloga
za odreivanje pritvora (l. 202 st. 1 novog ZKP-a). U tom smislu jemstvo
stvarno moe postati zamena za pritvor ukoliko i tuioci i sudije ponu da
koriste tu mogunost koja je ovim novim reenjem predviena.
Poslednjim izmenama jo uvek vaeeg ZKP-a5, uvedena je mogunost
odreivanja zabrane naputanja stana (tzv. kuni pritvor) kao mere za
obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom postupku pod istim uslovima
propisanim za odreivanje ve postojee zabrane naputanja mesta
boravita, to znai ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni
mogao pobei, sakriti se, otii u nepoznato mesto ili u inostranstvo (l. 136
st. 1 ZKP-a). Uz kuni pritvor mogue je primeniti i elektronski nadzor radi
kontrolisanja potovanja ogranienja koja su okrivljenom odreena, pod
uslovom da to nee koditi zdravlju okrivljenog (l. 136 st. 10 ZKP-a). U
pitanju je mera popularno nazvana kuni pritvor, pri emu se esto u
javnosti ovaj institut mea sa jednim drugim koji ima slini naziv ali potpunu
drugu svrhu. Taj drugi institut je kazna zatvora koja se izvrava u
prostorijama u kojima osueni stanuje i koji takoe ima svoj popularni naziv,
kuni zatvor. Ova dva instituta su slina samo iz razloga to je nain
njihovog sprovoenja u osnovi identian ali tu se sva slinost zavrava.
"Kuni pritvor" je krivinoprocesni institut a "kuni zatvor" institut pre svega
prava izvrenja krivinih sankcija i samim tim su razlozi zbog kojih se
odreuju takoe razliiti.
Novi ZKP takoe regulie meru zabrane naputanja stana pa bi trebalo
razmotriti na koji nain su tvorci novog Zakonika ovo pitanje uredili. Prema
novom reenju uslovi za odreivanje ove mere su drugaiji. Pre svega
proiren je osnov za njeno odreivanje (l. 208 st. 1 novog ZKP-a). U
pitanju su sledee situacije: ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi
okrivljeni mogao pobei ili se radi o postojanju okolnosti koje su pre svega
neki od razloga za odreivanje pritvora. Te okolnosti koje su istovremeno
neki od razloga za odreivanje pritvora ali i osnov po kom se moe
odrediti mera zabrane naputanja stana su:
-
4
5
ako se okrivljeni krije ili se ne moe utvrditi njegova istovetnost ili u

svojstvu optuenog oigledno izbegava da doe na glavni pretres ili
ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;
Zakonik o krivinom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 72/2011).

Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 72/2009).
(94)

ako osobite okolnosti ukazuju da e u kratkom vremenskom periodu

ponoviti krivino delo, ili dovriti pokuano krivino delo, ili uiniti
krivino delo kojim preti;
ako je za krivino delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna

zatvora preko deset godina odnosno kazna zatvora preko pet godina
za krivino delo sa elementima nasilja, ili mu je presudom prvostepenog
suda izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, i ako je to
opravdano zbog posebno tekih okolnosti krivinog dela.
U istom stavu je predvieno i da sud kada se odlui da primeni ovu meru

istovremeno odreuje i uslove pod kojima e okrivljeni boraviti u stanu,
kao to su zabrana okrivljenom da koristi telefon i internet ili da prima
druga lica u stan.
Postoje situacije kada okrivljeni i bez odobrenja moe napustiti stan u kojem
boravi. To je mogue ako je to neophodno radi hitne medicinske
intervencije u odnosu na njega ili lice sa kojim ivi u stanu, odnosno radi
izbegavanja ili spreavanja ozbiljne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi,
odnosno imovinu veeg obima, pri emu je onda duan da o naputanju
stana, razlogu i mestu na kojem se trenutno nalazi, bez odlaganja obavesti
poverenika Uprave za izvrenje krivinih sankcija (l. 208 st. 2 novog ZKP-a).
Takoe je predviena i mogunost primene elektronskog nadzora radi
kontrolisanja potovanja ogranienja koja su odreena primenom mere
kunog pritvora, pod uslovom da se okrivljeni tome izriito ne protivi (l. 190
st. 1 novog ZKP-a).
Kada se uporedi aktuelno reenje sa ovim novim, moe se uoiti pre svega da
je dolo do znaajnog proirenja osnova za odreivanje kunog pritvora. To
upuuje na zakljuak da je namera zakonodavca da se mera pritvora svede
na najmanju moguu meru, odnosno da praktino postane stvarno mera
izuzetnog karaktera. Ostaje da se vidi da li e ova namera zakonodavca
zaiveti u praksi nakon usvajanja novog zakonskog teksta. U svakom sluaju na
normativnom planu je barem uinjen znaajan pomak u pravcu reavanja
problema prenaseljenosti zatvora u Srbiji kada se radi o pritvoru.
Meutim, i najbolji zakon ne moe reiti problem ukoliko se ne bude
primenjivao na adekvatan nain. Svi akteri krivinog progona, i tuioci i
sudije, treba da budu svesni znaaja problema prenaseljenosti zatvora kod
nas i da u tom smislu maksimalno koriste alternative pritvoru koje zakon
omoguuje. Zbog toga je i u Strategiji ukazano na znaaj edukacije sudija i
tuilaca u pogledu mogunosti korienja alternativa, pre svega kunog
(95)

pritvora, sa ili bez elektronskog nadzora. Ovde bi trebalo dodati i to da i ira

javnost mora da bude upoznata sa problem pritvora i znaajem alternativa.
Neretko se putem medija vri pritisak pre svega na sudije da, u odreenim
sluajevima koji su iz nekog razloga medijski interesantni, odrede akterima
pritvor ili da ve odreen ni po koju cenu ne ukidaju iako su razlozi za
njegovo odreivanje prestali. Ponekad se moe prepoznati i odreena
matrica po kojoj se reavanje nekog sluaja odvija i koja je adekvatno
medijski propraena a to neizbeno obuhvata i odreivanje pritvora. Npr.
ako se radi o delima koja je policija otkrila onda se javnost informie o tome
kako je izvedena spektakularna akcija, koliko se dugo i temeljno pripremalo
njeno izvoenje i kao zakljuak pitanje nevinosti osumnjienih se i ne
postavlja, oni su krivi. Sve to nakon toga bude usledilo predstavljae samo
logian sled stvari, poev od odreivanja pritvora za sve uesnike krivinog
dogaaja koji se esto tretiraju kao pripadnici razliitih organizovanih
kriminalnih grupa, pa ak dobijaju i status mafije. Dok je sluaj u fazi istrage i
ako se u javnosti stvori utisak da je jedini mogui ishod te faze podizanje
optunice onda e sve oi biti uprte u tuilatvo i ekae se taj jedini mogui
korak. Pod pritiskom javnosti ili raspoloivih dokaza tuilatvo e podii
optunicu. Nakon toga e prosean italac ili gledalac jednostavno
oekivati da i sud zauzme isti stav i donese osuujuu presudu i izrekne, po
mogustvu, kaznu zatvora.6 Takoe, esto se u takvim situacijama, do
konanog okonanja postupka, jednom odreen pritvor ne ukida.
Tako ulazimo u jedan zaaran krug koji poinje pritvorom a zavrava se
kaznom zatvora. Pritvor nije arobna vodica koja momentalno reava
problem. Njime se samo naizgled olakava voenje krivinog postupka.
Negativne posledice njegovog prekomernog korienja su ipak mnogo
vee i to je dovoljan razlog da se sa takvom praksom prekine.
3. REAVANJE PROBLEMA PRENASELJENOSTI SMANJENJEM

BROJA LICA OSUENIH NA BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA
Pored pritvora i izricanje u velikoj meri, od strane sudova, bezuslovnih kazni
zatvora predstavlja jedan od segmenata problema prenaseljenih zatvorskih
ustanova u Srbiji. U tom smislu, neophodno je preduzeti odgovarajue mere
kako bi se uticalo na smanjenje broja lica osuenih na bezuslovnu kaznu
zatvora, naroito kada se radi o kratkotrajnim kaznama zatvora.
Ili A. /2011/: Pretpostavka nevinosti u svetlu medijizacije krivinog postupka - U: Kriminal i

dravna reakcija: fenomenologija, mogunosti i perspektive (Kron L. ed.), Beograd., str. 299-310.
6
(96)

Prilikom razmatranja naina na koje je sve mogue uticati na smanjenje

ovog problema, potrebno je poi od onoga to sadri Strategija.7
Prevashodno se na normativnom planu istie znaaj propisivanja kunog
zatvora kao samostalne krivine sankcije, odnosno preciziranje postojeih
zakonskih odredaba o zameni izvrenja kazne zatvora do jedne godine (koja
se izvrava u zavodima) na nain kada se ova kazna izvrava bez
naputanja prostorije u kojoj osueni stanuje, uz mogunost elektronskog
nadzora. Takoe, navodi se znaaj poveanja broja asova rada u javnom
interesu, tako da broj asova maksimalno iznosi 450 asova, s tim da
poverenik odreuje rok u kojem e rad u javnom interesu biti obavljen.
Potom se ukazuje na neophodnost preciznijeg definisanja obaveza u okviru
uslovne osude sa zatitnim nadzorom. Strategija se bavi i nekim institutima
krivinoprocesnog prava ijom adekvatnijom primenom se moe uticati i na
smanjenje broja izreenih bezuslovnih kazni zatvora. U tom smislu se istie
znaaj proirenja zakonskih mogunosti za primenu naela oportuniteta u
radu javnog tuioca ali i propisivanja pojednostavljenih formi krivinog
postupka u kojima se izriu alternativne sankcije.
Na ovom mestu e biti rei samo o nekim moguim nainima reavanja
problema prenaseljenosti koji su spomenuti u Strategiji.8 Polazei od onog to
je sadrano u Strategiji ali i postojeih zakonskih reenja u ovoj oblasti, kao
jedan od moguih naina je korienje u veoj meri, od strane sudova,
alternativa kazni zatvora. Krivini zakonik Republike Srbije (u daljem tekstu:
KZ)9propisuje etiri vrste kazni koje se, pod odreenim uslovima, mogu izrei
uiniocima krivinih dela. U pitanju su: kazna zatvora, novana kazna, rad u
javnom interesu i oduzimanje vozake dozvole (l. 43 KZ-a). Iako KZ ne
predvia kuni zatvor kao posebnu vrstu kazne, takav oblik kanjavanja ipak
postoji u naem sistemu krivinih sankcija. Naime, zakonodavac se odluio
da predvidi mogunost izvrenja izreene kazne zatvora u trajanju do
godinu dana u prostorijama u kojima osueni stanuje, sa ili bez elektronskog
nadzora (l. 45 st. 6 KZ-a). Drugim reima, kuni zatvor bi bio samo modalitet
izvrenja kazne zatvora a ne posebna kazna tako da je detaljnije regulisanje
ovog instituta preputeno propisima iz oblasti izvrenja krivinih sankcija, u
prvom redu Zakonu o izvrenju krivinih sankcija (u daljem tekstu: ZIKS)10.
Strategija, op. cit.

O razliitim strategijama reavanja problema prenaseljenosti zatvora u SAD i njihovim
efektima, pogledati u: Clear T. R. and Schrantz D. /2011/: Strategies for Reducing Prison
Population, The Prison Journal, London.
9 Krivini zakonik ("Slubeni glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 ispr., 107/2005 ispr., 72/2009 i
111/2009).
10 Zakon o izvrenju krivinih sankcija ("Slubeni glasnik RS", br. 85/2005, 72/2009).
7
8
(97)

Postoji miljenje da je krivini zakonodavac trebalo da kuno zatvaranje

regulie u posebnom lanu, kada ga ve nije izdvojio kao posebnu kaznu. U
tom smislu, razlozi za to nisu samo u posebnim pravilima za njeno izvrenje,
nego i u injenici da se takvim reenjem i simbolino jasno ukazuje na
potrebu korienja zatvaranja u penitencijarnim ustanovama kao reenja
ultima ratio a naroito ako se ima u vidu da je prenaseljenost zatvora u Srbiji
dobila dramatine razmere.11 U svakom sluaju, sutina predvianja tzv.
kunog zatvora je da se smanji broj zatvorenika kojima su izreene
kratkotrajne kazne zatvora, tako to se ta lica liavaju mogunosti da
slobodno odluuju gde e se u odreenom trenutku nai12. Da li e do toga
doi ostaje da se vidi u narednom periodu. Meutim, dosadanja iskustva,
kada su u pitanju neke druge alternative kazni zatvora, ne ostavljaju prostora
za optimizam u tom pogledu.
Rad u javnom interesu i oduzimanje vozake dozvole su relativno nove
kazne u naem krivinopravnom sistemu i njihovim uvoenjem se oekivalo
da donekle doe do smanjenja broja izreenih bezuslovnih kratkotrajnih
kazni zatvora. Meutim, praksa ne prati tu ideju zakonodavca pa je udeo
ovih kazni u ukupnoj strukturi izreenih kazni odnosno krivinih sankcija
uopte, veoma mali, kako pokazuju statistiki podaci13.
Dugo vremena je nakon uvoenja rada u javnom interesu, postojao
problem organizacije i sprovoenja izvrenja ove alternative kazni zatvora.
Meutim, ak i nakon to je dolo do poboljanja u tom smislu, sudovi se
nerado odluuju da izreknu ovu vrstu kazne. Sudovi su poeli da izriu rad u
javnom interesu 2007. godine. Te godine je izreeno ukupno 48 kazne, 2008
bilo je 35, sledee godine 51 i 2010 ukupno 71 izreena kazna. Uoava se
poveanje broja izreenih kazni rada u javnom interesu, meutim to
poveanje je neznatno u ukupnoj strukturi izreenih krivinih sankcija i ne
utie znaajno na smanjenje zatvorske populacije. Tako da se ini da
samo poveanje broja asova rada, kako je predloeno u Strategiji, ne
moe sutinski doneti promene u pogledu smanjenja broja izreenih kazni
zatvora, ve je potrebno da postoji mnogo vea spremnost da se u praksi
koristi ova kazna. Slina situacija je i sa kaznom oduzimanje vozake
dozvole koju sudovi retko koriste jer se dovodi u vezu sa merom
bezbednosti slinog naziva pa se samim tim i retko koristi. Statistiki podaci
Ignjatovi . /2010/: Kritika analiza stanja i tendencija u krivino izvrnom pravu Srbije:
CRIMEN:asopis za krivine nauke, Beograd, br. 2, str. 171.
12 Ibidem.
13
Pogledati
podatke
na:
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents
/00/00/38/85/SK122010.pdf (26. 07. 2011.), Republiki zavod za statistiku, Republika Srbija.
11
(98)

potvruju ovu konstataciju. Od kada je ova kazna poela da se izrie

2007. godine, kada su izreene samo dve kazne, situacija se nije mnogo
promenila. Prole godine sudovi su izrekli tri ove kazne a tako je bilo i 2009.
godine. Meutim, svrha kazne oduzimanja vozake dozvole je potpuno
drugaija u odnosu na svrhu mere bezbednosti zabrana upravljanja
motornim vozilom, jer su s jedne strane u pitanju razliite vrste krivinih
sankcija. Sa druge strane, dok se mera bezbednosti zabrana upravljanja
motornim vozilom vezuje iskljuivo za krivina dela ugroavanja javnog
saobraaja, kazna oduzimanje vozake dozvole ima potpuno drugu svrhu
odnosno razlozi za njeno izricanje nemaju veze sa pitanjima funkcionisanja
saobraaja.14 Takoe se i novana kazna moe posmatrati u kontekstu
moguih alternativa kazni zatvora, meutim i udeo ove kazne u ukupnoj
strukturi izreenih krivinih sankcija opada. Tako je 2006. godine udeo
novane kazne u ukupnoj strukturi izreenih krivinih sankcija iznosio 19,4%,
tokom narednih godina je opadao da bi prole godine novana kazna
inila samo 11,1% ukupno izreenih krivinih sankcija. Sa druge strane,
trend opadanja izreenih kazni zatvora u proteklih nekoliko godina je
prekinut, pa je tokom prethodne godine vraen na nivo iz 2006. godine,
odnosno oko 27% u ukupnom broju svih izreenih krivinih sankcija.
Prethodno izneti podaci ukazuju da nije dovoljno izmeniti zakone i
predvideti nove alternative odnosno modifikovati postojee ve da je
potrebno uraditi vie kako bi se problem prenaseljenosti u zatvorima reio.
Tako kada su u pitanju lica osuena na bezuslovnu kaznu zatvora, u
odnosu na njih se pod odreenim uslovima mogu primeniti instituti
uslovnog i prevremenog otpusta. Radi se o mehanizmima krivinog prava,
materijalnog i izvrnog koji se moraju koristiti u veoj meri nego do sad.
Saznanja o sutini i moguem uticaju uslovnog otpusta na resocijalizaciju
osuenih lica, humanizaciju kazne lienja slobode, smanjenju negativnih
posledica zatvora, doprinela su stalnom razvoju i usavravanju metoda
njegove primene.15 Aktuelno zakonsko reenje u vezi sa uslovnim otpustom
predvia da osuenog koji je izdrao dve treine kazne sud moe uslovno
otpustiti sa izdravanja kazne ako se u toku izdravanja kazne tako
popravio da se moe sa osnovom oekivati da e se na slobodi dobro
vladati, a naroito da do isteka vremena za koje je izreena kazna ne uini
Pogledati u Krivinom zakoniku l. 53 i l. 86.

Stevanovi Z. i Igraki J. /2011/: Uslovni otpust i efekti njegove primene u Srbiji - in: Zbornik
radova: Nova reenja u krivinom procesnom zakonodavstvu teoretski i praktini aspekt,
Beograd, str. 401.
14
15
(99)

novo krivino delo (l. 46 st. 1 KZ-a). Spomenuta Strategija16 se dotie i ove
problematike pa se u cilju smanjenja preoptreenosti zatvora kod nas
predlae predvianje mogunosti da osueni kome je izreena kazna
zatvora do tri godine ima pravo da podnese molbu za uslovni otpust
nakon izdrane jedne polovine izreene kazne. Takoe se istie znaaj
preciziranja obaveza u sklopu zatitnog nadzora izreenog uz uslovni
otpust kao i predvianja mogunosti da se uslovni otpust izvrava uz
elektronski nadzor.
to se tie prevremenog otpusta, novine bi se odnosile na proirenje
mogunosti njegovog odreivanja. Prevremeni otpust bi mogao da dobije
osueni koji je izdrao dve treine kazne zatvora izreene u trajanju do tri
godine, pri emu bi trebalo propisati poseban krivini postupak u kojem bi
sud odluivao o prevremenom otpustu17. Strategija uvodi i pojam sudije za
izvrenje krivinih sankcija. Taj posao bi obavljali sudije koji su doneli
presudu u prvom stepenu u krivinom postupku a nadlenost bi se ticala
odluka i nadzora nad izvrenjem izreenih krivinih sankcija. To svakako
podrazumeva i obuku sudija.
Meutim, bez obzira na ciljeve konkretne strategije smanjenja prenaseljenosti
zatvora, treba imati u vidu da e na konane efekte uticati i kakva je struktura
krivinih dela koja su lica osuena na kratke kazne zatvora uinili.
O ostalim moguim nainima reavanja problema prenaseljenosti zatvora
u Srbiji, bez obzira da li su u pitanju pritvorenici ili lica koja izdravaju neku
krivinu sankciju zavodskog karaktera, bie rei u tekstu koji sledi.
4. POVEANJE SMETAJNIH KAPACITETA I POBOLJANJE

USLOVA U ZATVORIMA
Bez obzira na neophodnost izricanja u veoj meri alternativa kazni
zatvora ili korienje, umesto pritvora, drugih mera za obezbeenje
prisustva okrivljenog i nesmetano voenje krivinog postupka, potrebno
je preduzeti i druge aktivnosti da bi se poloaj svih zatvorenih lica
popravio. Jedna od tih aktivnosti je i poveanje smetajnih kapaciteta i
poboljanje uslova u zavodima za izvrenje krivinih sankcija.
I u ovoj oblasti je potrebno poi od zadataka koji su postavljeni u Strategiji
jer su oni zasnovani na rezultatima istraivanja sprovedenim u zavodima za
16
17

Ibidem.
(100)

izvrenje krivinih sankcija kod nas. Dosadanji napori da se u okviru

postojeih kapaciteta pobolja situacija svakako nisu dovoljni, tako da se u
tom smislu predlae preduzimanje odreenih koraka. Pre svega se istie
znaaj zavretka zavoda u Beogradu, odnosno Padinskoj Skeli, kao zavoda
zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem, kapaciteta 450 osuenih
lica. Takoe kao srednjorona aktivnost se predvia rekonstrukcija,
odnosno adaptacija postojeih smetajnih kapaciteta u zavodima za
izvrenje krivinih sankcija. Dugorono se planira izgradnja novih zavoda za
izvrenje krivinih sankcija18.
Deo planiranih aktivnosti je ve realizovan. Poela je sa radom
renovirana pritvorska jedinica Okrunog zatvora u Beogradu koja se
nalazi u Padinskoj skeli i koja moe da primi oko 200 pritvorenika19. U
pitanju je objekat koji se nalazi pored postojeeg zatvora u Padinskoj
skeli, poznatijeg kao "Padinjak", i u kojem e se pored pritvorenika nalaziti
i osuena lica na kaznu zatvora do pet godina.
4.1. Privatni zatvori

Kada se govori o izgradnji novih zatvora nekako se namee pitanje da li
u ovom segmentu treba dopustiti privatnoj inicijativi da se ukljui u
njegovu realizaciju. Privatni zatvori su odavno stvarnost u veini zemalja
engleskog govornog podruja, poput SAD-a, Engleske ili Australije,
meutim tokom prve decenije dvadesetprvog veka oni se pojavljuju i na
evropskom kontinentu, ukljuujui kako drave zapadne demokratije kao
to su Nemaka i Francuska tako i nove lanice Evropske unije kao to su
Poljska, eka i Bugarska20. Mogli bi se svakako istai argumenti i za i
protiv ulaska privatnog sektora u ovaj tradicionalno iskljuivo dravni
resor. Izgradnja novih zatvora i zapoljavanje potrebnog zatvorskog
osoblja kao i podmirivanje potreba zatvorenika predstavlja velike
trokove koje padaju na teret dravnog budeta. Preputanje privatnom
sektoru u tom smislu ima prednosti jer se s jedne strane reava problem
prenaseljenosti postojeih zatvora. Ako je trebalo da privatni zatvori ree
taj problem, onda se oekivalo da e njihov broj biti usklaen sa rastom
zatvorske populacije u konkretnoj dravi, meutim broj privatnih zatvora u
svetu raste mnogo bre od zatvorske populacije.21
Ibidem.
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/277496/Pritvorenici-dobili-kablovski-program (18. 09. 2011.).
20 Mrvi-Petrovi N. /2007/: Kriza zatvora, Beograd, str. 199.
21 Ibid., str. 208.
18
19
(101)

Sve se ini da je uoeno da izgradnja i upravljanje privatnim zatvorima moe

biti dobar nain da se ostvari profit na raun eksploatacije njihovih
stanovnika. Ideja svakako nije nova, jo su u vreme prvih zatvora zatvorenici
bili korieni kao jeftina radna snaga. Tada su drave, u cilju smanjenja
trokova, odluile da ohrabre privatne preduzetnike da pomognu njihovo
izdravanje to je dovelo do iznamljivanja osuenika, pa su preduzetnici
dobili mogunost da ih najsurovije eksploatiu uz minimalno ulaganje22. U
dananje vreme profitabilna eksploatacija osuenika olakana je zato to
kompanije koje koriste osuenike tede na velikim trokovima zdravstvenog i
socijalnog osiguranja i zatite na radu, na ta ukazuju nesrazmere zarada
koje osueno lice ostvari svojim radom u zatvoru i koju bi ostvarilo da je
zaposleno na istom poslu na slobodi23. Samim tim je to za dravu samo
odloen problem jer je uteda drave neznatna a opasnost od iskoriavanja
osuenike radne snage mnogo realnija.24 Takoe, kada jednom doe do
ulaska privatnog sektora teko je vratiti se na staro s obzirom da to za svaku
dravu predstavlja dodatne trokove i probleme tako da se one esto
suzdravaju od prekidanja ugovora i kad su nesaglasnosti u pravima i
obavezama oigledne.25 Ipak treba spomenuti i neke pozitivne strane
privatnih zatvora. Zbog pojaane kontrole u odnosu na dravne zatvore, vie
se vodi rauna o potovanju prava lica smetenih u njima. Zatim, usluge koje
se pruaju zatvorenicima u pogledu ishrane, zdravstvene zatite ili pravne
pomoi su takoe kvalitetnije.26
U naoj zemlji se o privatizaciji u ovoj oblasti retko govori tako da se samo
na teoretskom planu moe govoriti o eventualnom njegovom znaaju u
pogledu reavanja problema prenaseljenosti zatvora. Ipak bez obzira na
prednosti koje privatni zatvori mogu imati u odnosu na dravne, u pitanju
je veoma osetljiva oblast i gde su krenja osnovnih ljudskih prava mogua
i pored najbolje kontrole tako da je moda najbolje da ako ne potpuno
onda preteno ostane u dravnom domenu.
Ignjatovi . /2011/: Kriminologija, Beograd, str. 162.

Mrvi-Petrovi N., op. cit., str. 212 i 213.
24 Stevanovi Z. /2009/: Upravljanje zatvorima, Revija za kriminologiju i krivino pravo,
Beograd, br. 2, str. 156.
25 Kokolj M. /2005/: Upravljanje zatvorima od strane privatnih korporacija "privatni zatvori",
Strani pravni ivot, Beograd, br. 3, str. 154.
26 Mrvi-Petrovi N., op. cit. str. 217.
22
23
(102)

5. OSTALI NAINI REAVANJA PROBLEMA

PRENASELJENOSTI U ZATVORIMA
Iako moda najznaajniji, prethodno spomenuti naini reavanja problema
prenaseljenosti zatvora nisu i jedini. I na druge, uglavnom posredne, naine
se moe donekle doprineti smanjenju ovog problema. Na ovom mestu e
biti razmotreni neki od tih modaliteta.
Sa pitanjem proirenja smetajnih kapaciteta i poboljanja uslova u
zavodima povezana je i problematika unapreenja strunih kapaciteta u
zatvorima. Proirenje smetajnih kapaciteta podrazumeva i zapoljavanje
novih ljudi pre svega u slubama za obezbeenje. I u postojeim uslovima
u zatvorskim ustanovama postoji manjak zaposlenih na poslovima
obezbeenja. U tom smislu, da bi se unapredilo funkcionisanje zatvorskih
ustanova kod nas, istie se, pored znaaja prijema novih zaposlenih u
slubi za obezbeenja i izmena strukture zaposlenih u Upravi za izvrenje
krivinih sankcija kao i uspostavljanje kadrovske osposobljenosti Uprave za
izvrenje krivinih sankcija za optimalno izvrenje krivinih sankcija27. Treba
istai da je tokom 2008. Kanadska agencija za meunarodni razvoj poela
da finansira trogodinje aktivnosti koje imaju za cilj poboljanje nivoa znanja
o relevantnim evropskim standardima, unapreivanje sistema izvrenja,
unapreenje sistema pritube zatvorenika, nadzor nad zatvorenicima, kao i
pomo Upravi u uvoenju sistema alternativnih sankcija28
Ve su preduzeti odreeni koraci na normativnom planu koji bi trebalo da
pomognu u nameri da se popune slube za obezbeenje u okviru
zatvorskih ustanova. Pre nekoliko meseci je donet Zakon o izmenama i
dopunama zakona o izvrenju krivinih sankcija29 (u daljem tekstu: ZID ZIKS) i
koji izmeu ostalog sadri i novine koje se odnose na pitanje uslova i
naina zasnivanja radnog odnosa (lan 21 ZID ZIKS-a kojim se menja lan
254 Zakona o izvrenju krivinih sankcija30 (u daljem tekstu: ZIKS)). Jedna od
novina koju treba spomenuti je mogunost zasnivanja radnog odnosa
preuzimanjem u slubi za obezbeenje lica koje je steklo radno iskustvo na

Stevanovi Z. /2010/: Evropski standardi i njihova implementacija u sistem izvrenja krivinih
sankcija u Srbiji - in: Zbornik radova Krivino zakonodavstvo Srbije i standardi Evropske unije,
Beograd, str. 339.
29 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvrenju krivinih sankcija ("Slubeni glasnik RS",
broj 31/2011).
30 Zakon o izvrenju krivinih sankcija ("Slubeni glasnik RS", br. 85/2005 i 72/2009).
27
28
(103)

istim ili slinim poslovima u ministarstvu nadlenom za unutranje poslove,

ministarstvu nadlenom za poslove odbrane, Vojsci Srbije ili Bezbednosnoinformativnoj agenciji. Zakon precizira ta se podrazumeva pod istim ili
slinim poslovima. U pitanju su poslovi obezbeenja lica i imovine,
sprovoenja lica lienih slobode i odravanja javnog reda i mira, koje
obavljaju naoruana i uniformisana lica. Nakon obavljenog probnog rada,
ta lica su obavezna da poloe struni ispit za obavljanje poslova u slubi za
obezbeenje (lan 254 st. 5, 6 i 7 ZIKS-a31). Takoe, novina je i da su
pomerene starosne granice za prijem pripravnika u slubi za obezbeenje.
Za pripravnika u slubi za obezbeenje, ukoliko je u pitanju lice koje ima
srednju strunu spremu i ispunjava sve ostale uslove, moe da bude
primljeno lice koje je mlae od trideset godina (umesto dosadanjih
dvadeset i pet). Ukoliko je re o licu koje ima vie odnosno visoko
obrazovanje, ta starosna granica je sada trideset pet godina (lan 23 st. 1 i
2 ZID ZIKS-a32). Podrazumeva se da ta lica kao i ranije moraju da ispune
uslov koji se tie psihofizike i zdravstvene sposobnosti kao i da ne postoje
bezbednosne smetnje. U cilju unapreenja poloaja zaposlenih u
zatvorima predvieno je da se odravanje i unapreenje strunosti
zaposlenih u Upravi obezbeuje strunim usavravanjem, pri emu
zaposleni u Upravi ima pravo i obavezu da se struno usavrava. Struno
usavravanje se obavlja o troku zavoda (l. 25 ZID ZIKS-a).
Neki od instituta krivinog prava se mogu iskoristiti u cilju smanjenja
zatvorske populacije. Jedan od takvih instituta je i amnestija kojom se
licima koja su obuhvaena aktom amnestije daje osloboenje od
krivinog gonjenja ili potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne,
zamenjuje se izreena kazna blaom kaznom, daje se rehabilitacija ili se
ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude (l. 109 KZ-a). Imajui u
vidu tu mogunost tvorci Strategije su izneli predlog na koji nain se moe
iskoristiti ovaj institut. Aktom amnestije bi bili obuhvaeni osueni na kaznu
zatvora u maksimalnom trajanju do est meseci, zatim osueni kojima bi
neplaena novana kazna, umesto kaznom zatvora, bila zamenjena
kaznom rada u javnom interesu kao i osueni stariji od 70 godina pod
uslovom da su izdrali dve treine kazne zatvora33. Meutim i tu bi trebalo
predvideti neka ogranienja pa tako aktom amnestije ne bi bili
obuhvaeni osueni za krivina dela sa elementima nasilja, krivina dela
Zakon o izvrenju krivinih sankcija ("Slubeni glasnik RS",br. 85/2005, 72/2009 i 31/2011).
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvrenju krivinih sankcija ("Slubeni glasnik RS",
broj 31/2011).
33 Strategija, op. cit.
31
32
(104)

protiv dostojanstva linosti i morala, krivina dela organizovanog kriminala,

ratnih zloina, korupcije i drugih tekih krivinih dela, kao i osueni koji su u
bekstvu ili se nisu javili na sudski poziv za izdravanje kazne zatvora.
U cilju podsticanja organa krivinog pravosua da u veoj meri koriste
alternative pritvora odnosno kazni zatvora potrebno je organizovati i posebnu
slubu koja bi se bavila pitanjem sprovoenja tih alternativa. Te poslove bi
mogla da obavlja probaciona sluba34 pri emu je prethodno potrebno
preduzeti odreene aktivnosti u cilju realizacije te ideje. Na prvom mestu,
pretpostavka za to je donoenje Zakona o probaciji koji ureuje izvrenje
razliitih alternativnih sankcija i mera za koje je nadlena probaciona sluba.
Trebalo bi regulisati i odnos probacione slube sa organima krivinog
pravosua jer bez aktivnog uea svih aktera nije mogue ostvariti
postavljene ciljeve. To bi podrazumevalo da probaciona sluba nadzire i
dostavlja javnom tuiocu izvetaj o ispunjenju obaveza koje je osumnjieni
prihvatio kao uslov za odlaganje, odnosno odustanak od krivinog gonjenja.
Zatim na zahtev javnog tuioca ili suda probaciona sluba bi trebalo da
dostavlja izvetaj o riziku sposobnostima i potrebama okrivljenog. Takoe, u
postupku odluivanja o uslovnom ili prevremenom otpustu, probaciona sluba
u saradnji sa slubom za tretman bi dostavljala sudiji za izvrenje krivinih
sankcija izvetaj o riziku, sposobnostima i potrebama osuenog. Probaciona
sluba bi vrila nadzor nad uslovno ili prevremeno otputeni licem i dostavljala
izvetaj sudiji za izvrenje krivinih sankcija a u saradnji sa slubom za tretman bi
izraivala plan postepenalnog prihvata i starala bi se o postpenalnom
prihvatu lica nakon izdrane krivine sankcije.35
Treba istai da bi svaka promena o kojoj je bilo rei podrazumevala i da svi
oni koji su ukljueni u njenu realizaciju moraju proi odgovarajuu obuku. To
se naroito odnosi na sudije i javne tuioce. Prethodnih godina
organizovane su razliite aktivnosti koje su imale za cilj upoznavanje sudija i
tuilaca sa novinama u ovoj oblasti. Tako je 2008. Ministarstvo pravde donelo
Program strunog usavravanja za sudije i tuioce o alternativnim
sankcijama, u saradnji sa kancelarijom Saveta Evrope.36 Takoe, tuioce i
sudije treba ukljuiti u proces kreiranja kaznenih politika u pogledu
O razliitim sistemima probacione slube u Evropi, pogledati u: Pradel J. /2009/:

Komparativno krivino pravo, (prevod dela: Droit Penal Compare, Paris, 2008, prevodilac
Prof. dr Obrad Peri), Beograd, str. 98 i 99.
35 Ibidem.
36 Stevanovi Z., Evropski standardi i njihova implementacija u sistem izvrenja krivinih
sankcija u Srbiji, op. cit., str. 338.
34
(105)

prenaseljenosti zatvora i porasta broja zatvorenika kako bi se pridobila

njihova podrka i izbegli kontraproduktivni postupci u kanjavanju.37
6. ZAKLJUAK
Iako je prenaseljenost zatvora realnost koja se ne sme zanemarivati sigurno
je da e kazna zatvora i dalje biti jedan od najznaajnijih instrumenata u
borbi sa razliitim oblicima kriminaliteta. Ipak, veliki broj izreenih kazni
zatvora, naroito kratkotrajnih, doprinosi odravanju tekog stanja u
zatvorima u Republici Srbiji.
Sa druge strane, prenaseljenost zatvora ne podrazumeva samo veliki broj
lica osuenih na bezuslovnu kaznu zatvora ve i veliki broj pritvorenika.
Pritvor se veoma lako odreuje a teko ukida. Postoji miljenje u javnosti da
je pritvor najefikasniji nain da se lica, za koja postoji osnovana sumnja da
su izvrila neko krivino delo, dre pod kontrolom ali pitanje je da li je to i
najbolji nain.
Ono to je sigurno je da je trenutno stanje u zatvorima takvo da mora da
se menja u pravcu smanjivanja broja zatvorenika. Posledice prenaseljenosti
zatvora su mnogobrojne i ozbiljne i zato je potrebno razmisliti na koje je sve
nain mogue postii taj cilj. Da bi se taj vaan drutveni zadatak ostvario
neophodno je preduzeti aktivnosti koje imaju za cilj vee korienje
alternativa bilo kazni zatvora bilo pritvoru. Nijedan zakon ma koliko bio
dobar nita ne znai ako se u praksi postupanja organa koji zahtevaju i
donose odluke u krivinoj stvari ne promeni neto to bi znailo da su
alternative stvarno prihvaene i da se primenjuju.
Podrazumeva se da svi oni koji uestvuju u kontroli kriminaliteta i koji utiu
na donoenje odluka po pitanju borbe sa kriminalitetom treba da budu
svesni ozbiljnosti problema prenaseljenosti zatvora. Takvo stanje e
postojati sve dok se dominantna ideja "prepunjavanja zatvora" ne
zameni idejom njihovog pranjenja.38 Taj problem se ne tie samo zatvora
i ivota u njemu, on ima mnogo ire drutvene posledice kojih svi moramo
da budemo svesni.
Preporuka br. R (99) 22 Komiteta ministara Saveta Evrope dravama lanicama o

prenatrpanosti zatvora i porastu broja zatvorenika, Council of Europe, Committee of Ministers:
Recommendation No. R (99) 22 concerning prison overcrowding and prison population inflation.
38 Ignjatovi . /2011/: Novine u pravu izvrenja krivinih sankcija-in: Kaznena reakcija u Srbiji
(Ignjatovi . ed.), Beograd, str. 48.
37
(106)

REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
(15)
Clear T. R. and Schrantz D. (2011) Strategies for Reducing Prison

Population, The Prison Journal, London
Ignjatovi . (2010) Kritika analiza stanja i tendencija u krivino izvrnom
pravu Srbije: CRIMEN: asopis za krivine nauke, Beograd, br. 2
Ignjatovi . (2011) Kriminologija, Beograd
Ignjatovi . (2011) Novine u pravu izvrenja krivinih sankcija - n:
Kaznena reakcija u Srbiji ( Ignjatovi . ed.), Beograd
Ili A. (2011) Pretpostavka nevinosti u svetlu medijizacije krivinog
postupka - in: Kriminal i dravna reakcija: fenomenologija,
mogunosti i perspektive (Kron L. ed.), Beograd
Jewkes Y., and Bennett J. (eds.) (2008) Dictionary of Prisons and
Punishment, Devon
Kokolj M. (2005) Upravljanje zatvorima od strane privatnih
korporacija "privatni zatvori", Strani pravni ivot, Beograd, br. 3
Mrvi-Petrovi N. (2007) Kriza zatvora, Beograd
Pradel J. (2009) Komparativno krivino pravo, (prevod dela: Droit Penal
Compare, Paris, 2008, prevodilac Prof. dr Obrad Peri), Beograd
Stevanovi Z. (2009) Upravljanje zatvorima, Revija za kriminologiju i
krivino pravo, Beograd, br. 2
Stevanovi Z. (2010) Evropski standardi i njihova implementacija u
sistem izvrenja krivinih sankcija u Srbiji - in: Zbornik radova Krivino
zakonodavstvo Srbije i standardi Evropske unije, Beograd
Stevanovi Z. i Igraki J. (2011) Uslovni otpust i efekti njegove
primene u Srbiji - in: Zbornik radova Nova reenja u krivinom
procesnom zakonodavstvu teoretski i praktini aspekt, Beograd
Strategija za smanjenje preoptereenosti smetajnih kapaciteta u
zavodima za izvrenje krivinih sankcija u Republici Srbiji (2010-2015)
usvojena od strane Vlade Republike Srbije, dostupno na:
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?pf=1&id=4567
8&url=%2Fvesti%2Fdokumenti_sekcija.php%3Fpf%3D1%26id%3D4567
8 (10. 03. 2011.);
Preporuka br. R (99) 22 Komiteta ministara Saveta Evrope dravama
lanicama o prenatrpanosti zatvora i porastu broja zatvorenika, Council
of Europe, Committee of Ministers: Recommendation No. R (99) 22
concerning prison overcrowding and prison population inflation.
Krivini zakonik ("Slubeni glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 ispr.,
107/2005 ispr., 72/2009 i 111/2009);
(107)

(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
Zakonik o krivinom postupku Republike Srbije (" Slubeni list SRJ", br.
70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05, 115/05,
49/07, 20/09-dr. zakon, 72/09 i 76/10);
Zakon o izvrenju krivinih sankcija ("Slubeni glasnik RS",br. 85/2005,
72/2009 i 31/2011);
Zakonik o krivinom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 72/2011);
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/277496/Pritvorenici-dobili-kablovskiprogram (18. 09.2011.)
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/38/8
5/SK122010.pdf (26. 07. 2011.), Republiki zavod za statistiku,
Republika Srbija.
POSSIBLE WAYS OF SOLVING THE PROBLEM OF PRISON

OVERCROWDING IN THE REPUBLIC OF SERBIA
The author analyzes the ways in which it is possible to solve the problem of
overpopulated prisons in Serbia. The problem of overpopulation can be
influenced on the one hand by reducing the number of prisoners, both those
whom the measure of detention is pronounced and those who were
sentenced to unconditional imprisonment. Number of detainees can be
reduced by using in a greater extent other measures to ensure the presence
of the defendant. Number of prison sentences could be reduced by
pronouncing, where possible, alternative sentencing. On the other hand, the
problem of overpopulation can be affected by the increase in
accommodation facilities as well as improving living conditions in prisons.
In this sense, the author discusses the importance of building private
prisons. Finally, it is mentioned the other possible ways of solving the
problem of overcrowded prisons such as improving the professional
capacity in prisons. Particularly, it is stressed the importance of trainiing
judges and prosecutors on the new solutions in this area which will
certainly affect the resolution of the problem of overcrowded prisons.
KEY WORDS: prison overcrowding / inmates / short-term
prison / alternative penalties / private prisons
(108)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 109-118

UDK:343.81/.83:614.2(497.11)
316.66:343.261-052(497.11)
DEPRIVACIJA SIGURNOSTI I HIV VIRUS KAO FAKTORI KOJI

NARUAVAJU SIGURNOST OSUENIKA
Ljeposava Iliji
Ovaj rad predstavlja pokuaj osvjetljavanja problema koji

naruavaju sigurnost osuenika u kazneno popravnim zavodima, a
koji stoje ne putu postizanja ciljeva kanjavanja i sprovoenja
uspjenog tretmana. Koncentracija velikog broja osuenih lica koji
su poinili najrazliitija krivina djela u prenatrpanim zatvorskim
ustanovama dovoljan su razlog za osjeanje nesigurnosti svakog
zatvorenika. Ako se tome doda i prisutvo virusa HIV-a, ini se da je
situacija u pogledu bezbjednosti jo ozbiljnija. Okolnosti koje
oteavaju cijeli problem svakako su nepostojanje testiranja
osuenika na HIV virus, nepostojanje i nesprovoenje preventivnih
programa, neobavjetenost o nainima prenoenja i rizinim
ponaanjima osuenika. A jedan od naina razrjeenja tenzija
nastalih uslijed brojnih zatvorskih liavanja, a koja ujedno
predstavljaju i rizina ponaanja za prenoenje HIV virusa su
nedozvoljeno tetoviranje, djeljenje pribora za intravenozno uzimanje
droge, kao i rizini homo/heteroseksualni odnosi osuenika.
KLJUNE RIJEI: zatvorska populacija / deprivacija sigurnosti /
HIV virus
Email: lelalela_bgd@yahoo.com
(109)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 Lj. Iliji

Deprivacija sigurnosti i HIV virus kao faktori koji naruavaju
sigurnost osuenika, (str. 109-118)
UVOD
Opte poboljanje uslova izvrenja zatvorske kazne, u odnosu na uslove
koji su vladali u proteklim vijekovima u cijelom svijetu, skrenulo je panju
naunih i strunih radnika, jo sredinom prolog vijeka, na utvrivanje i
otklanjanje negativnih psiholokih efekata zatvorskog ivota.
Liavanje slobode, izolacija u posebnu ustanovu i boravak u njoj, dovode
do niza, prije svega psiholokih posledica za osuenike.
U toku izdravanja kazne lienja slobode, osuenicima je uskraena
sloboda kretanja, podvrgnuti su reimu ustanove koji ne mogu da
mjenjaju, etiketirani zatvorskom uniformom, odvojeni od najbliih lanova
porodice i nemoni su da biraju drutvo (Konstantinovi-Vili, 2006).
Sva ova ograniavanja, odnosno deprivacije, predstavljaju nunu poslijedicu
ivota u zatvorskoj ustanovi. injenica da namjera zakonodavca prilikom
propisivanja i izricanja kazne lienja slobode nije bila da deprivacije budu
posledica zatvaranja, ne znai da one ne postoje i da ne ostavljaju duboke
psiholoke posledice na zatvorenike.
Prisustvo deprivacija i njihove negativne poslijedice brojni autori vrlo esto
oznaavaju kao najvee prepreke koje stoje na putu sprovoenja
uspjenog tretmana i kasnije socijalne reintegracije.
S druge strane, opte zdravstveno stanje osuenika, koje iako je drastino
poboljano, u odnosu na period kada su se brojne zarazne bolesti
nezaustavljivo irile, zdravstveno ugroeni osuenici i danas predstavljaju
jednu od najveih prepreka u ostvarivanju svrhe izvrenja zatvorske
kazne. Onako kako je zamiljen, idealan zatvorski tretman, nuno
podrazumjeva aktivnog osuenika, ije psihiko i fiziko zdravlje nee
predstavljati konicu uspjenog procesa tretmana (Pavlovi, 2008).
Bolesti osuenika koje danas predstavljaju najvei izazov za zatvorsku
ustanovu su HIV i hepatitis B i C. ini se da nije isuvie slobodno zakljuiti da je
upravo postojanje HIV pozitivnih osuenika u naim zatvorima, ujedno i
jedan od faktora koji poveava deprivaciju sigurnosti zatvorske populacije.
NEKOLIKO RIJEI O DEPRIVACIJI SIGURNOSTI

Izvrenje zatvorske kazne podrazumjeva boravak osuenog lica u
uslovima koje karakterie mnotvo pravila i propisa, zajedno sa velikim
brojem drugih osuenih lica.
(110)

injenica da je osuenik prinuen da na malom prostoru ivi u neprekidnom

prisustvu ostalih osuenika, od kojih mnogi imaju dugu karijeru fizikih
nasrtaja, da se ne moe izbjei drutvo ubica, lopova, prevaranata,
seksualnih napasnika i slino, te da je stalno izloen podvalama i lukavstvima,
probama svoje muke uloge, dostojanstva i hrabrosti, dovoljan je razlog za
postojanje opteg straha i nesigurnosti, straha od siledija, straha da ne bude
izazvan, ne ispadne slabi ili kukavica (Radovanovi, 1992).
Takav zajedniki ivot osuenih lica ima za poslijedicu doivljavanje
osjeanja lienja sigurnosti, jer osueni strahuju od konstantne mogunosti
napada na svoj ivot, tjelesni integritet, ugled ili dostojanstvo.
Takvo stanje napetosti, praeno je oekivanjem i strepnjom da e prije ili
kasnije svaki osuenik biti doveden u situaciju da brani sebe, svoju linost
ili svoj simbolini imetak (Jovani, 2007).
Veliki broj istraivaa (Jovani, 2007; padijer Dini, 1973; Sykes, 1958;
Morris, 1963) smatra da je ovo osjeanje svojstveno veini zatvorenika.
ak iako zatvorenik ne smatra sebe za osobu koja e napasti ili
eksploatisati drugog zatvorenika, oni ipak vjeruju da su drugi osuenici to
u stanju. ak i oni najjai i najagresivniji zatvorenici izgleda da strahuju da
mogu biti izazvani i ugroeni, ako ne samo snagom i fizikim obraunom,
onda bar lukavstvom, kako pojedinaca tako i drugih grupa zatvorenika.
Smatra se da svaki zatvorenik teko doivljava to osjeanje nesigurnosti,
jer je svjestan mogunosti da e ga neko drugi staviti na "probu"
odnosno, iskuati njegovu spremnost da brani kako svoju linost, tako i
svoja prava ili imetak, a neuspjeh u toj borbi, doveo bi do njegovog
etiketiranja kao slabia i kukavice, koja bi kasnije i drugi zatvorenici na
druge naine eksploatisali i koristili.
Tako gubitak sigurnosti dovodi do anksioznosti, ali ne samo zbog
mogueg napada od strane drugog osuenika, ve vie zbog toga
kakav e biti ishod tog napada i zbog toga to se njime dovode u pitanje
sposobnosti osuenika za odbranu. Sposobnosti osuenika postaju
predmet rasprave i drugih osuenika, a ona znaajno utie na formiranje
predstave koju je on imao o sebi u tom zatvorenikom drutvu.
Santos (Santos, 1995) je u svom istraivanju obavljenom u jednom od
zatvora u Sjedinjenim Amerikim Dravama, doao do znaajnih rezultata
vezanih za deprivaciju sigurnosti i prisutnu anksioznost.
ini se da se ovi problemi najbolje ilustruju kroz razmiljanje zatvorenika
koji je izdrava kaznu od 45 godina (Santos, 1995:38):
(111)

... Ovde e biti nasilja. Kako to mogu izbjei? Ja sam mlad i ja u ivjeti u
ovom maksimalno obezbjeenom zatvoru. ... Konstantna druenja
lopova, silovatelja, ubica, agresivnih homoseksualaca koji mogu rei ili
uiniti bilo ta. Ovde morate da sauvate svoje ja, a atmosfera je daleko
od oputajue. Sve ovo samo podie tenzije sada kada sam na poetku
duge zatvorske kazne. Ovo me nee pripremiti za putanje na slobodu
Formalna organizacija ustanove odnosno, formalni sistem, nije u mogunosti
da osuenom licu prui sigurnost u takvim situacijama, jer je apsolutni nadzor
i potpuna kontrola nad svim osuenicima skoro nemogua. S druge strane,
ni osuena lica takvu vrstu sigurnosti ili zatite ne trae od formalnog sistema,
upravo zato to bi njegovo takvo ponaanje bilo okarakterisano kao in
cinkarenja ili izdaje od strane drugih osuenika.
Prisutnost osjeanja nesigurnosti kod osuenih lica, na neki nain, rui mit
o tome da je osueniki svijet, svijet u kome vlada potpuna solidarnost i u
kome zatvorenici jedni drugima uvaju lea. ini se da je istina daleko
od toga da bude u skladu sa ovim mitom, jer, zatvorska zajednica je sve
ono to stvara osjeanje nesigurnosti kod zatvorenika, ali u njoj, isto tako
postoji i uzajamna pomo, podrka i prijateljstvo.
Ako se na opteprisutnu lienost sigurnosti koja vlada u zatvorskim uslovima,
upravo zbog koncentracije najrazliitijih kategorija poinilaca krivinih djela
na jednom mjestu, jo doda i realno prisutna opasnost da se osuenik,
posebno onaj koji je zavisnik nekih od psihoaktivnih supstanci, zarazi i nekom
od tekih, prenosvih bolesti, ini se da je bezbjednost zatvorenika u velikoj
mjeri naruena, ako ne ak i nepostojea.
Odlazak lica zaraenog HIV virusom u zatvor ili njegovo oboljevanje
nakon dolaska u ustanovu, za osuenog predstavlja veliki problem. Nije
nepoznato da je lijeenje ove kategorije bolesnika skupo, a kvalitet
ljekarske njege koja je dostupna u zatvoru, nije na nivou kvaliteta njege
ove kategorije bolesnika na slobodi, ve daleko ispod nega.
HIV KAO FAKTOR KOJI UGROAVA SIGURNOST

Jo jedna prijetnja linoj bezbjednosti zatvorenika je i mogunost da se
zaraze virusom HIV-a i hepatitisa B i C od drugog zatvorenika.
Zatvorski uslovi su esto idealna mjesta za dalji prenos HIV infekcije.
Zatvorske ustanove su danas, najee prenatrpane ustanove u kojima
vlada atmosfera nasilja i straha. Tenzije se gomilaju, ukljuujui i seksualne
(112)

tenzije. Oslobaanje od ove tenzije, ali i dosade zatvorskog ivota,

lienosti odnosno deprivacija, vrlo esto se nalaze u potronji lekova,
ubrizgavanju droge, uputanju u seksualno ponaanje visokog rizika, kao i
tetoviranje su esti u zatvorima, a svaka od ovih aktivnosti predstavlja rizik
od prenoenja HIV-a.1
Osuenici u velikom broju sluajeva ne znaju da aktivnosti u koje se
uputaju, nose sa sobom rizik od zaraze, ili imaju pogrenu predstavu o
tome. Uzimajui u obzir strukturu osuenika i injenicu da je veliki broj njih
godinama izolovan, da nemaju mogunosti da se obavjeste i informiu o
svemu to ih interesuje, a da su HIV i AIDS teme o kojima se tek u
poslednjoj deceniji raspravlja slobodno i otvoreno, sasvim je jasno zato
ogroman dio osuenike populacije ne zna osnovne injenice o bolesti
(Pavlovi, 2008:840).
Uprkos velikom riziku od jo veeg irenja HIV virusa u zatvorima,
programima prevencije HIV-a esto nisu obuhvaeni zatvorenici. Neki
strahuju da ovi programi predstavljaju podsticanje nezakonitih ili
neeljenih ponaanja.2 Meutim, zatvorenici imaju pravo na isti standard i
potovanje ljudskih prava kao ljudi koji nisu u zatvoru, a to ukljuuje i
zatitu od bilo koje zarazne bolesti.
Prisustvo navedenih bolesti u zatvorima uslovljava prilagoavanje
ustanove pruanju intenzivne i strune medicinske pomoi i zatite, jer se
radi o ozbiljnim bolestima koje zahtjevaju takav tretman, a neke od ovih
bolesti ili neki od njihovih stadijuma, podrazumjevaju izolaciju osuenih
lica, to svakako moe oteati ili potpuno onemoguiti obavljanje
svakodnevnih aktivnosti.
Namee se zakljuak da zatvor kao ustanova nije adekvatno opremljena i
prije svega, podobna ustanova da se brine o ozbiljno bolesnim ljudima, a
specifini problemi, sa kojima se susreu nae zatvorske ustanove, kao to su
Detaljnije u: Prison, Prisoners and HIV/AIDS, www.avert.org/prison-hiv-aids.htm

Postoji vie naina na koje se moe pomoi osuenim licima da smanje rizik od prenoenja
virusa HIV-a. Jedan od naina bio bi i injenje dostupnim prezervativa svim osuenicima.
Istraivanja pokazuju da je stupanje u homoseksualne odnose u najveem broju sluajeva
zaista poslijedica deprivacije heteroseksualnih odnosa. Drugi nain za sprijeavanje irenja
virusa sastoji se u injenju dostupnim pribora za intravenozno unoenje opojnih sredstava. U
zatvorima se deava da 15 do 40 osuenika dijeli jedan pribor za ubrizgavanje droge, te da
je ponekad do samog pribora tee doi nego do same droge. I dostupnost sredstava za
tetoviranje je jedan od naina koji mogu da doprinesu irenju HIV virusa meu zatvorskom
popualcijom. Detaljnije u: Pavlovi, M. (2008) Specifini problemi zatvorske populacije
zaraene HIV virusom, Pravni ivot 9/2008.
1
2
(113)

loi higijenski uslovi, neprilagoena ishrana, nasilje, zavisnost od opojnih

sredstava, ali i prekobrojnost zatvorske populacije i nedostatak strunih
kadrova, nesumnjivo utiu na to da se ovaj problem jo vie multiplikuje.
Taan broj zatvorenika koji su zaraeni HIV virusom, izuzetno je teko utvrditi.
Iako ne postoje apsolutno tani podaci o broju zaraenih osuenika HIV
virusom, smatra se da je procenat zaraenih meu zatvorskom
populacijom, daleko vei od procenta zaraenih lica meu ostalom,
nezatvorskom populacijom.
Procjenjuje se da se u centralnoj Aziji, treina zaraenih lica nalazi u zatvoru,
dok je u junoj Africi zaraena gotovo polovina zatvorske populacije3.
U SAD se procjenjuje da je bolest pet do est puta prisutnija u zatvoru nego
van njega. Svakako, ovi podaci upuuju na zakljuak da je zatvorska
populacija daleko vie obiljeena HIV virusom od nezatvorske populacije, te
se osnovano moe tvrditi da upravo zatvori doprinose irenju ove bolesti.
Ono to doprinosi irenju HIV virusa meu zatvorskom populacijom, jeste
svakako korienje nesterilisanog pribora za ubrizgavanje droge, sumnjivi
seksualni kontakti, nehigijensko tetoviranje i djeljenje pribora kako za
ubrizgavanje droge tako i za tetoviranje.
Ni i naoj zemlji ne postoje pouzdani podaci o broju osuenika zaraenih
HIV virusom, izmeu ostalog i zbog toga to se takva istraivanja rijetko
sprovode, ali i zbog toga to testiranje zatvorenika nije obavezno.
Testiranje na HIV nije samo vano za dijagnostifikovanje onih osuenika sa
HIV-om ve moe biti dobra osnova za usmjeravanje pomoi ka ovoj
kategoriji kroz podrku, lijeenje i njegu, a sa druge strane time se prua
mogunost i da se identifikuju oni koje uestvuju u rizinom ponaanju i
prua ansa da im se ponude informacije i savjeti.4
Jedini rezultati koji ukazuju na priblian broj zaraenih osuenika u naim
zatvorima, mogu se nai u Izvjetaju Uprave za izvrenje zatvorskih
sankcija. Meutim, injenica je da postoji velika tamna brojka zaraenih
lica kao i veliki broj onih koji su jo uvijek neregistrovani ili iji se simptomi
Detaljnije u: Health in prisons:Realizing the Right to health, www.penalreform.org

Iako testiranje na HIV virus varira meu zatvorima, obino se testiranje svrstava u jednu od
sledeih kategorija:
1. Obavezno testiranje, pri emu svi zatvorenici moraju da se podvrgnu HIV testu; 2.
Opciono testiranje, zatvorenici mogu sami da odlue da li e se podvrgnuti testiranju; 3.
Nema testiranja, osim posebno, na lini zahtjev zatvorenika. Detaljnije u: Prison, Prisoners
and HIV/AIDS, www.avert.org/prison-hiv-aids.htm
3
4
(114)

jo uvijek nisu ispoljili, a zaraeni su ovim virusom, ukazuju da ove i druge

zvanine podatke treba uzeti sa rezervom.
Naalost, nesumnjivo je i da broj osuenih lica zaraenih HIV virusom u
naim zatvorima, raste iz godine u godinu. Radi bolje preglednosti i
ilustarcije dramatinog porasta broja zaraenih, podaci do kojih se dolo,
bie prikazani tabelarno.
Tabela br.1. Godinji prikaz broja osuenika zaraenih virusom HIV-a
i hepatitisa B i C
Godina
Broj osuenika zaraenih

HIV virusom
Broj osuenika zaraenih

virusom hepatitisa C i B
2005
22
528
2007
27
1784
2008
47
1548
2009
70
2189
Iz rezultata prikazanih u tabeli, uoavamao da je broj osuenih lica,

zaraenih HIV virusom od 2005. god. do 2009. god. porastao vie od tri
puta, dok je broj zaraenih osuenika hepatitisom B i C, u istom
vremenskom razdoblju, uvean za vie od etiri puta.
Ovi podaci ukazuju da je problem postojanja HIV virusa meu zatvorskom
populacijom na naim prostorima itekako prisutan, i da mu se treba
posvetiti vea panja, kako u smislu edukacije osuenih lica o nainima
prenoenja ove bolesti, nainima zatite, tako i pomaganja u smislu bolje i
vee dostupnosti strunih ljekarskih slubi.
Jedan od najveih problema osoba koje ive sa HIV virusom u zatvorskim
uslovima, jeste i njihova izolovanost od drugih institucija, organizacija i
programa koji su vezani za HIV, te su oni vrlo esto, van svakih programa
prevencije, lijeenja i pomoi. Svakako da je i neophodno poveati
znanja osuenih lica o lijeenju, ali i omoguiti im pristup informacijama o
organizacijama koje su aktivne u ovoj oblasti, udruenjima osoba koje
ive sa HIV-om, ali i ostalim ustanovama i pojedincima koje pruaju usluge
i pomo licima zaraenim ovim virusom.
Jedna od oteavajuih okolnosti koje zasjecaju problem prisustva HIV
virusa meu zatvorskom populacijom, naalost, jeste i nepostojanje
specifinih programa prevencije HIV infekcije. Koliko je neophodno
kreirati ovakve programe, ukazuju i podaci istraivanja iji je cilj bio
utvrivanje rasprostranjenosti rizinih i protektivnih faktora, odnosno nivoa
(115)

osjetljivosti na HIV i druge polno prenosive infekcije, u populaciji koja se

nalazi na izdravanju kazne zatvora u Srbiji.
Rezultati pokazuju da svaki sedmi zatvorenik ima iskustvo sa intravenskim
uzimanjem droge. Od ukupnog broja intravenskih korisnika droge, 5 % je
prvi put uzelo drogu u zatvoru, a 39,5 % je bar jednom djelilo pribor za
ubrizgavanje. Takoe, svaki peti zatvorenik se tetovirao u zatvoru, a kod
14,7 % nije korien sterilan pribor. Seksualne kontakte sa neregularnim
partnerom u toku izdravanja zatvorske kazne je imalo 16,3 % zatvorenika.
Kondom, niti bilo koju drugu vrstu zatite ne koristi 43 % zatvorenika. Neto
vie od 20 % zatvorenika ima dovoljno steenog znanja o HIV/AIDS-u, a
ak 83,9 % ima diskriminatorni stav prema osobama zaraenim HIV-om
(Krsti, Terzi, Kneevi i sar. 2008).
Istraivai i ljekari koji su se bavili problemom zdravlja osuenika zaraenih
HIV virusom, naglaavaju da saznanje o HIV pozitivnom statusu i ivotu sa
HIV-om u zatvoru, treba da bude sagledan u kontekstu svih problema koji
su karakteristini za ovu populaciju, ukljuujui socijalnu, psiholoku i
zdravstvenu sferu (Stojanovski, Stojanovi, Petrovi, 2007).
Problem HIV-a u zatvorima ne treba ignorisati ni kada se pretpostavlja da
je broj zaraenih relativno mali, kao to je to sluaj u naoj zemlji, u
poreenju sa ostalim dravama. Ipak, nespremnost da se na ovu pojavu
reaguje dok je jo relativno slabo rasprostranjena, moe dovesti do
ozbiljnih poslijedica, jer se broj oboljelih rapidno poveava.
Specifini problemi i rjeenja vezani za prisustvo HIV-a u zatvorskim
ustanovama se mogu razmatrati u tri konteksta. Najprije treba ukazati na
postupak prijema u ustanovu i testiranja na prisustvo virusa. Zatim, nuno
je preispitati adekvatnosti pojedinih rasporednih rjeenja koja se
primjenjuju na zaraene. Naposletku, treba razmotriti pitanja obavljanja
svakodnevnih aktivnosti sa posebnim osvrtom na programe prevencije
prenoenja bolesti (Pavlovi, 2008).
Zdravlje u zatvoru je javno zdravlje, a takav stav ilustruje injenica da u svijetu
svake godine u zatvor ue ili iz njih bude puteno oko 30 miliona ljudi.
UMJESTO ZAKLJUKA
Iako su opti uslovi izvrenja zatvorske kazne kod nas i u svijetu poboljani u
odnosu na uslove koji su vladalai u proteklim vijekovima, situacija ipak nije na
zavidnom nivou. Problem prekobrojnosti zatvorske populacije, loi materijalni
uslovi, nedostatak strunih kadrova, neophodnih za sprovoenje i uspjenu
(116)

realizaciju tretmana, ine realnu sliku kazneno popravnih zavoda. Opta

kriza drutva ostavila je trag i kroz siromatvo u sferi izvrenja krivinih sankcija.
Brojne deprivacije poistekle iz prirode izvrenja zatvorske kazne, ine
svakodnevnicu najveeg broja osuenih lica. Osjeanje nesigurnosti
izraeno kroz stalno prisutan strah od napada drugih osuenika, ugroavanje
line bezbjednosti, samo su dio svakodnevne strepnje i ivota velikog broja
razlitih poinilaca krivinih djela na jednom mjestu. Razrjeenje tenzija
prouzrokovanih deprivacijama, esto vode u rizina ponaanja kao to su
stupanje u sumnjive seksualne odnose, tetoviranje ili drogiranje, sa druge
strane, poveavaju rizik od ugroavanja zdravlja, upravo kroz mogunost
zaraze virusom HIV-a.
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
Health in prisons: Realizing the Right to health, www.penalreform.org

Jovani, G. (2007) Negativne posledice izvrenja kazne zatvora,
Magistarska teza odbranjena na Fakultetu za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu
Konstantinovi-Vili, S., Kosti, M. (2006) Penologija. Ni: Sven
Krsti, M., Terzi, Z., Kneevi, T., Ivanovi, I., Bjeli, I. (2008) Rizini oblici
ponaanja i faktori rizika na HIV meu zatvorenicima u Republici Srbiji,
Glasnik Zavoda za zatitu zdravlja Srbije, Vol. 80. br. 3.(19-22)
Pavlovi, M. (2008) Specifini problemi zatvorske populacije
zaraene HIV virusom, asopis udruenja pravnika Srbije za pravnu
teoriju i praksu Pravni ivot, Beograd, knjiga 519, (833-843) br.9/2008.
Prison, Prisoners and HIV/AIDS, www.avert.org/prison-hiv-aids.htm
Radovanovi, D. (1992) ovek i zatvor-studija integrisanosti u
zatvorniki drutveni sistem, Prometej i Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja, Beograd
Santos, M. (1995) Facing long-term imprisonment. In Flanagan, T.
J.(Ed.), Long-term imprisonment: Policy, science and correctional
practice (36-40) London: Sage Publications
Stojanovski, J., Stojanovi, M., Petrovi, B. (2007) Mentalno zdravlje i
HIV/AIDS u Srbiji, Kvalitativna studija o problemima mentalnog zdravlja
osoba koje ive sa HIV-om, GIP Ekspertski centar za mentalno zdravlje i
HIV/AIDS u Srbiji.
www.ian.org.rs/sida/publikacije/mentalno%20zdravlje%20i%20HIVAIDS.pdf
(117)

DEPRIVATION SECURITY AND HIV AS FACTORS CONVICT

UNDERMINES SECURITY
This paper presents an attempt to look at problems that impair the safety of
inmates in correctional institutions, and standing in the way of achieving the
objectives of punishment and implementation of successful treatment. The
concentration of a large number of prisoners who committed crimes in a wide
variety overcrowded prisons are a strong feeling of uncertainty for each
prisoner. If we add the presence of HIV, it appears that the situation in terms
of security even more serious. The circumstances that make it difficult to be
sure the whole problem as lack of testing inmates for HIV virus, and the lack
of non-implementation of prevention programs, neobavjetenost about ways
of transmission and risk behaviors of inmates. A one way resolution of
tensions arising due to a number of prison deprivations, which also represent
and risk behaviors for transmitting HIV virus are illegal tattooing, sharing
equipment for intravenous drug use and risk of homo / heterosexual
relationships convicts.
KEY WORDS: prison population / deprivation security / HIV
(118)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 119-136

UDK: 316.723:343.261-052
"TOTALNE" USTANOVE I DEPRIVACIJE

Zlatko Nikoli
Leposava Kron
Mi koji ivimo u zatvoru

i u ijim ivotima nema niega osim tuge,
vreme merimo damarima bola i seanjima na gorke dane1
Oskar Vajld
U definisanju poznatog pojma totalnih ustanova, Gofman opisuje

kljune karakteristike totalitarnih sistema u ustanovama tipa
zatvora. Ukoliko osoba ivi u takvim okolnostima, to utie na
kompletnu linost i vri snaan atak na identitet stanovnika takve
ustanove. U ovom lanku autori formuliu teorijski okvir za
objanjenje deprivacija i adaptacija na zatvorsku subkulturu. Model
deprivacija sugerie da se kao odgovor na prizonizaciju kod
zatvorenika razvijaju deprivacija slobode, dobara i usluga,
heteroseksualnih odnosa, autonomije i sigurnosti. Ovaj tekst
pokazuje kako varijansa kauzalnih faktora utie na klimu u
instituciji koja moe dovesti krajnje radikalnih adaptacija i reakcija
kao to je to suicid.
KLJUNE REI: totalne ustanove / model deprivacija /
adaptacije na zatvorsku subkulturu
Email: zlatkon@ptt.rs
Email: bebakron@gmail.com
1 Oscar Wilde: De profundis
(119)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 Z. Nikoli, L. Kron

"Totalne" ustanove i deprivacije, (str. 119-136)
U poznatoj knjizi Azili, Gofman (Goffman, 1961) izlae rezultate svojih

istraivanja psiholoke atmosfere koja vlada u duevnim bolnicama i drugim
ustanovama zatvorenog tipa kao to su to zatvori, kasarne, koncentracioni
logori ili manastiri. U cilju sistematske kontrolisane opservacije klime i stila
ivota u duevnim bolnicama, Goffman u jednoj od njih ivi godinu dana,
okruen mentalnim bolesnicima i onima koji se o njima staraju, incongnito,
radei kao posluitelj. Kao rezultat tog iskustva nastali su tekstovi koji e izvriti,
neposredno po objavljivanju, znaajan uticaj na radikalne kritike psihijatrije,
a u kasnijoj recepciji uticaj na itav niz disciplina u socijalnim i antropolokim
naukama. Neke pojmove i objanjenja u nauci dugujemo upravo njemu;
pre svega mislimo na koncept totalnih institucija i Gofmanova istraivanja
mehanizama funkcionisanja u njima sa svim socijalnim, egzistencijalnim i
psiholokim implikacijama ti rezultati su inspirisali sada ve itave
generacije istraivaa u ovoj oblasti. U nekoj ideji i u nekim aspektima ova
knjiga je i oma2 Gofmanu.
Gofman duevne bolnice svrstava u iru kategoriju totalnih institucija iji je
zajedniki cilj da ivot velike grupe ljudi odreenih osobina dri pod totalnom
kontrolom. Primeri takvih institucija su zatvori, duevne bolnice, koncentracioni
logori, kasarne, manastiri, internati, domovi za stare i siroad etc. Ove institucije
se nazivaju totalnima zato to svoje stanovnike okruuju u gotovo apsolutnom
smislu, presecajui praktino sve njihove veze sa spoljanjim svetom. One su
orijentisane na potpunu kontrolu i vode deprivaciji svake autonomije. Ljudi koji
u njima ive, hrane se, spavaju, rade i "provode vreme" na istom mestu, pod
istim permanentnim nadzorom i sve svoje svakodnevne aktivnosti sprovode u
velikim grupama ljudi koji rade to isto.
U totalnim institucijama uvek postoji hiperinflacija propisa kojima se
regulie kompletna aktivnost pojedinca i podstie njegov inferiorni
poloaj. Sve aktivnosti striktno su programirane i u skladu sa zvaninim
pravilnikom nametnutim "odozgo". Svaki detalj ovih institucionalnih
aktivnosti zamiljen je tako da slui oficijelnim ciljevima ustanove. Iako se ti
ciljevi razlikuju zavisno od karaktera ustanove, sve totalne institucije, po
Gofmanu (ibid.) imaju i jedan skriveni, implicitni, zajedniki cilj koji se svodi
na unitavanje prethodnog identiteta jedinke i njegovu modifikaciju u
one oblike koje institucija smatra poeljnim.
Ulazak u totalnu instituciju obeleen je "poniavajuim ceremonijalom":
osobi se oduzima garderoba i line stvari i primorava se da svoje line i
intimne poslove obavlja javno. Ona je stalno suoena sa nepovoljnim
injenicama o sebi samoj i stie u svemu jedan poniavajui status na
2
Hommage
(120)

osnovu kojeg vie ne moe da oekuje ni elementarno potovanje na

koje je navikla u spoljanjem svetu.
Poniavajuim ceremonijalom dolaska u totalnu instituciju prekida se,
ponekad ireverzibilno, veoma vana nit na ivotnom putu osobe koja u
nju stupa: nit koja je na mnogo naina vezuje sa njenim prirodnim
socio-psiholokim okruenjem.
Unutar svakog disciplinskog sistema funkcionie mali kazneni mehanizam
(Fuko, 1997:174). On ima povlaeni pravni status: vlastite zakone,
specifine zloine, posebne vrste kazni, svoje sudske instance. Discipline,
znai, uvode "infra-kazneni sistem"; one popunjavaju i kontroliu onaj
prostor koji su zakoni ostavili nepokrivenim; one kvalifikuju i kanjavaju niz
radnji koje su zbog svoje relativne beznaajnosti promakle velikim
kaznenim sistemima.
DEPRIVACIJE: ADAPTACIJE I REAKCIJE

Pakao su drugi ljudi
an Pol Sartr3
Jedna od najstarijih oblasti istraivnja u penologiji su studije o tome kako

se osuenici adaptiraju, akomodiraju ili prilagoavaju zatvorskom ivotu.
Klasina literatura iz ove oblasti ukljuuje Klemera (Clemmer, 1958), Sajksa
(Sykes, 1958), Klovarda (Cloward, 1960), Kresija (Cressey, 1961) etc.
Citirane studije su se manje koncentrisale na procese adaptacije na
zatvorski ivot, tako razliit u odnosu na ivot na slobodi i vie su se
fokusirale na efekte prizonizacije (Clemmer, 1958), koji se odnose na
usvajanje vrednosti stavova, uloga i argona zatvorenikog drutva.
Navedeni autori su dizajnirali svoje studije u nameri da proue da li se
osnovni socioloki i principi grupnog organizovanja mogu primeniti i na
zatvorske mikrosredine.
Stres koji osueni doivljava u zatvoru zbog lienja slobode, utie na
njegovo intravertno ponaanje (povlaenje u sebe), jer ga uslovi ivota u,
za njega abnormalnoj zajednici navode da se jedino kad je sam sa sobom
osea kao da je u dobrom drutvu. U takvim uslovima osueni zapoinje sa
Jean-Paul Sartre
(121)

stvaranjem opirne apologije (sistema odbrambenih reakcija) kako bi

opravdao pred sobom i drugima sopstvenu degradaciju, neuspeh i svoj
poniavajui status. Usled toga on svoje eventualno prethodno priznavanje
krivice u postupku, na suenju i na poetku izdravanja kazne, postepeno
poinje da ignorie, negira ili relativizuje, pribegavajui odbrambenim
mehanizmima negacije i potiskivanja, koji tite njegov ego od poplave
anksioznosti.
Kao reakcija na takvo stanje, kod osuenih se javlja prirodna tenja ka
prilagoavanju novim uslovima pod kojima moraju da ive odreeno
vreme. Vreme je za osuenika neto to treba da se prebrodi, premosti i
podnese, poto se protee od "sada" pa do momenta izlaska iz zatvora,
usled ega sve mogunosti korisnog provoenja vremena izgledaju
dobrodole, naroito primarnim osuenicima. Oni zatvorenici koji ve
imaju zatvorsko iskustvo obino "osmotre" situaciju i izraavaju elju za
odreenom vrstom posla, da bi se, kasnije, eventualno menjale i elje i
mogunosti, u zavisnosti od procesa asimilacije i odnosno zatvorske
socijalizacije.
Nain na koji e se osuenik prilagoavati zatvorskoj sredini zavisi, u
prvom redu, od crta linosti osuenog, ali u velikoj meri i od uslova koje
prua penitencijarna ustanova i njen formalni sistem, ergo od reima
ustanove i tretmana osuenih. Tipovi prilagoavanja osobenostima
zatvorskog ivota mogu biti razliiti i sa aspekta njihovih individualnih
osobenosti koje determiniu osobine linosti zatvorenika kao i sa aspekta
njegove socijalne interakcije sa sredinom.
ZATVORSKA SUBKULTURA I DEPRIVACIJE

Prison culture is a creation of deprivation4
Gresham Sykes
Deprivacije u totalnim ustanovama (zatvorima, kasarnama, manastirima,

duevnim bolnicama, internatima, koncentracionim logorima) se
ispoljavaju, pored deprivacije slobode i u formi deprivacija materijalnih
dobara i usluga, deprivacija sigurnosti, deprivacija autonomije, deprivacija
Zatvorska kultura je delo deprivacije: Gream Sajks (Sykes, 1978).
(122)

intimnosti, deprivacija seksualnih kontakata etc. Razume se da je stepen

depriviranosti razliit u razliitim ustanovama, ali je razliit i zbog
subjektivnog doivljavanja depriviranosti razliitih tipova linosti. Ovi faktori,
dakle, utiu na stepen depriviranosti zbog toga to mogu da pojaaju ili
redukuju efekte deprivacija.
Komformizam je kao mehanizam odbrane, po svojoj sutini predstavlja
saobraavanje pojedinca sa zateenim kulturnim obrascima drutva,
kada on tei da postane onakav kakvi su svi drugi ili kakav bi eventualno
da bude prema njihovom oekivanju. On time potiskuje prirodnu potrebu
da bude sasvim osobena individua to u svakom sluaju stvara odreen
stepen unutranje napetosti. Meutim, na taj nain se jednovremeno
oslobaa oseanja usamljenosti i nespokojstva izazvanog otuenjem u
socijalnoj sredini. Ergo, komformirajui se, pojedinac prevazilazi strah od
usamljenosti i koliko toliko zadovoljava svoju potrebu za pripadnou,
iako je taj mehanizam, kao i svi drugi, insuficijentan u odnosu na njegove
stvarne potrebe i potencijale. Iracionalnost ovog mehanizma je i razlog
to se i meu ovim lanovima drutvene zajednice ispoljavaju
povremena destruktivna ponaanja. Kada do toga doe oni iznenade
svoje okruenje i najee se tretiraju kao "sluajni krivci" ili prestupnici
zbog "reagovanja na mah", zbog "smanjene uraunljivosti" i slino.
Komformizam je i u zatvorskim sredinama jedan od naina prilagoavanja
osuenih na okruenje i mnogobrojene deprivacije i to je najee tip
reakcije onih zatvorenika koji prihvataju norme zatvorskog osoblja, jer imaju
neko oseanje krivice zbog poinjenog dela i oseaju da zbog toga treba
da budu kanjeni, ak i kada se ne slau sa nainom kanjavanja ili
procenjenom teinom kazne. Usled toga mere osoblja prema njima
prihvataju kao legitimne i u njihovom, ali i u drutvenom interesu. Meutim,
ovaj tip prilagoavanja u zatvorskim ustanovama ne znai i identifikovanje
sa vrednostima zatvorskog osoblja i njihovo internalizovanje.
Iako je osnovna karakteristika ovog naina prilagoavanja u sutini ista kao
i u drutvenoj strukturi, jer i nju ine ispoljavanja prosocijalnih stavova u
socijalnoj sredini u kojoj se individua nalazi, koju u ovom sluaju ini
zatvorska zajednica, razlike ipak postoje. Socijalno okruenje osuenika u
zatvoru, naime, ima dve otrije naglaene dimenzije: formalnu i
neformalnu, a u odnosu na njegovo ranije okruenje i on se prilagoava
tim novim okolnostima. Osuenik prihvata norme zatvorskog osoblja kao
legitimne za sve osuenike, ali ne i kao svoje, zato to je tu samo
privremeno i zato to tamo ne moe da pripada, kao i norme stvarnog
socijalnog okruenja (osuenikog) kome takoe ne eli da pripada i ije
norme ne internalizuje kao svoje. Pod komformizmom osuenika najee
(123)

podrazumevamo prilagoavanje osuenog na okolnosti i norme sredine u

kojoj se nalazi, dakle, u vetakoj i frustrirajuoj socijalnoj sredini, gde je
potreba za pripadnou ostala ista ili gotovo ista, iako su uslovi promenjeni.
Takav broj prosocijalnih komformistikih tipova osuenih je u normalnim
zatvorskim okolnostima daleko vei u odnosu na druge tipove:
pseudosocijalne, antisocijalne i asocijalne.
Kritizerstvo. Ovaj mehanizam je takoe jedan od naina prilagoavanja
na zatvorske tegobe, kome pribegava odreeni broj komformistiki
nastrojenih osuenika. Njihova reakcija je individualna, zbog odsustva
osuenike solidarnosti, upravo zbog navedenih
karakteristika
komformiranja u zatvorima, pa se smatra da je to istovremeno i reakcija na
odsustvo te solidarnosti.
Sadraj ove reakcije je u tome to se sam osueni skrupulozno pridrava
propisanih normi za ponaanje u zatvoru i podsea zatvorsko osoblje na
te propisane norme, od kojih ovi odstupaju ree ili ee: dopuste nekom
osueniku neto to mu ne pripada, ranije ugase svetlo za poveerje od
propisanog, zakasne sa odvoenjem na ruak, sportski teren, ambulantu,
pozorinu predstavu ili slino. Na taj nain osuenik (kritizer) umanjuje
svoje patnje zbog deprivacija, jer pothranjuje svoju potrebu kao
komformiste da on nije najgori, jer ga eto "gori od njega uvaju". Time on
u "hranjenju" svog ega implicira shvatanje da je osoblje zapravo stvarni
devijant, to je i inae funkcija zatvorenike solidarnosti. (Moris, prema
padijer-Dini, 1997:104) Budui da se kritizeri, kako smo naveli,
pridravaju propisanih normi i prihvataju ih, da bi uopte mogli da na taj
nain reaguju, "kritikovani": vaspitai, straa, poslovoe, upravnik ili bilo ko
drugi nikada ne reaguju represivno, jer za tako neto nemaju ni osnova ni
hrabrosti. Kritizerima se, meutim, zbog svojih sebinih interesa mogu
pridruiti u kritizerstvu i oni osueni koji se ne pridravaju tih normi i ne
prihvataju ih, ali to ine pod vidom osuenike solidarnosti i na distanci.
Mada ovaj mehanizam odbrane nije drastian po svom ispoljavanju, kao ni
po procentu ispoljavanja i samim tim ne ugroava funkcionisanje ustanove,
praktiari ne bi smeli da ga prenebregavaju kao indikator deavanja u
ustanovi. Porast kritizerstva, naime, ne ukazuje samo na deprivacione efekte
kod zatvorenika, ve, pre svega, na njihovo nepotrebno uveavanje od
strane zaposlenih, a posledice su nagomilavanje onih "izdaleka", kojima su
ovi legitimni zahtevi kritizera pokrie za reavanje njihovih problema.
Uostalom, istorijat svih pobuna u zatvorima, kod nas i svetu, upravo ukazuje
na to da se od takvih zahteva poinjalo, a nastavljalo sa onim odakle su
stvarno vetrovi duvali.
(124)

Inovacija. Za razliku od komformistiki nastrojenih osuenika (komformista i

kritizera) inovacija je kao nain prilagoavanja karakteristina za osuene
pseudosocijalnog
i
antisocijalnog
ponaanja,
koji
pribegavaju
destruktivnom reagovanju na ometenost u zadovoljenju svojih potreba,
kao nainu prilagoavanja. Destruktivnost, naime, kao osnovu ima, umesto
uklapanja u okruenje kao kod komformista - ruenje ili razaranje objekta
ometanja. Ovom mehanizmu odbrane, takoe iracionalnom, pribegavaju
oni osueni koje u toku svoje socijalizacije nisu osposobljene da sa spoljnim
svetom uspostave normalne kognitivne, voljne i emocionalne kontakte. Oni
mrze, jer ne mogu da vole i rue, jer ne mogu da grade. Meutim, stepen
ispoljavanja destruktivnosti je takoe zavisan i od same linosti i od stepena
"oteenja" u njihovoj socijalizaciji, pa se razliito i ispoljavaju, od najblaeg,
kao to je inovacija, preko manipulacije, bekstava, pobuna i
samopovreivanja do samoubistava.
Samopovreivanje. Za spoljni svet izvan zatvorskih zidina, ovaj mehanizam
odbrane je verovatno bizaran, budui da se, osim u nekim subkulturnim
grupama retko susree. Meutim, u okviru destruktivnog odgovora na
ometenost, osim ruenja i razaranja objekta ometanja, stvarnog ili
pretpostavljenog, jedan broj frustriranih osoba u svom ispoljavanju
pribegava autoagresivnosti, odnosno samopovreivanju. Razlog tome je
to ove osobe u nemogunosti da dosegnu stvarni objekat frustracije
nailaze na prepreku u sopstvenom egu ili superegu, pa imaju oseaj i
potrebu da to nepodnoljivo stanje i duevnu bol razree na bilo koji nain.
Jedna od pretpostavki je da to nanoenje fizikog bola sebi samom,
seenjem, peenjem, probadanjem, gutanjem opasnih predmeta,
sakaenjem ili odsecanjem delova tela etc., omoguava ovim osobama
da nanoenjem dominantnijeg fizikog bola prevaziu duevne patnje
koje su im nepodnoljive. Psihoanalitiki usmereni istraivai dre da je
samopovreivanje regresivno, histerimorfno ili klasino histerino ponaanje
i da u stvari oni time, kao mala deca plaom i defekacijama, privlae
panju onih osoba ili autoriteta od kojih oekuju ili ele pomo.
U svakom sluaju, autoagresivno i autodestruktivno ponaanje u zatvorma
takoe je mehanizam odbrane i nain prilagoavanja osuenih na
zatvorske tegobe. Prema nekim klasifikacijama linosti ovi osueni spadaju u
osobe iji je stepen ometenosti u zadovoljenju svojih potreba veoma visok,
to uslovljava i visok stepen destruktivnog ispoljavanja.
Prema nainu ponaanja oni su antisocijalni tipovi, koje karakterie esto
sukobljavanje sa socijalnim normama, sa samim sobom i svojim
unutranjim konfliktima, kao i sa drugim ljudima. Usled toga za njih u
uslovima deprivacija koje namee zatvorska sredina, samopovreivanje
(125)

ili autoagresivnost ima funkciju odbrane od neuspeha u ostvarivanju

socijalne uloge i preusmeravanje agresije prema sebi, zbog nepovoljnih
uslova da se ona eventualno usmeri prema nekom drugom objektu
prepreke. U zatvorskim praksama povodi za samopovreivanje mogu biti
razliiti, ali je takvo reagovanje najei odgovor na represiju formalnog
sistema (stvarnu ili pretpostavljenu), tako da samopovreivanje ima
funkciju regresije kao odbrambenog mehanizma, odnosno, prizivanje
zatite, u ovom sluaju vaspitaa, upravnika ili nekog drugog ko je u
poziciji moi da im pomogne.
Kako e se manifestovati problemi adaptacije osuenog, kojim intenzitetom
i koliko dugo, zavisi od okvira koji ine faktori linosti osuenog, uslovi u
ustanovi i zatvoreniki drutveni sistem. Meutim, koji e se nain
prilagoavanja ispoljiti kod osuenika zavisi od niza drugih determinanti i
faktora, ali su dva faktora krucijalna: tip linosti osuenog i reagovanje,
odnosno, ponaanje formalnog sistema prema osuenima. Stoga, mora da
se zna da se uz predominantni komformistiki tip prilagoavanja na
zatvorske tegobe najee pojavljuje i neki drugi nain prilagoavanja koji
se manje primeuje.
Neki naini adaptacije mogu biti radikalni i drastini kao to je to suicid, to su
pokazala mnoga inostrana istraivanja, a na posebno upeatljiv nain u knjizi
Veronik Vaser (Vasseur, 2000)koja je godinama radila kao lekar i po
samoubistvima nadaleko ozloglaenom pariskom zatvoru La Sant.
Samoubistva. Mada najdrastiniji nain prilagoavanja na zatvorske
tegobe i sreom relativno redak, u odnosu na prosek u vanzatvorskoj
sredini, samoubistva i pokuaji samoubistva su takoe prisutna u svim
zatvorima sveta, pa i kod nas. Razlozi za ovaj ekstremno autoagresivni
odgovor na ometenost su sloeni i, kao i u sluaju suicida na slobodi,
teko je dokuiti sve faktore koje dovode do tako radikalnog i
ireverzibilnog poteza. U velikom broju sluajeva samoubistvo u zatvorima
je rezultat neuspeha u reavanju ivotnih problema i situacije apsolutnog
beznaa i odsustva perspektive (Knei & Savi, 2010).
Samoubistvo je, kao to je veoma dobro poznato, problem star koliko i istorija
ljudi. Ono postoji u svim epohama, drutvenim ureenjima, svim kulturama i
religijama. Percepcija samoubistva i stavovi prema njemu variraju u razliitim
kulturama, religijskim, drutvenim i pravnim sistemima, kao i istorijskim
razdobljima. Rani hriani su bili indiferentni u odnosu na samoubistvo, ali ga
je hrianska crkva vremenom sve otrije osuivala tretirajui ga kao smrtni
greh, pobunu protiv volje Gospodnje. Greh samoubistva se u hrianstvu
smatra najveim jer je on i jedini greh u odnosu na kojeg nije mogue
pokajanje. Sveti Avgustin je utemeljenje zabrane samoubistva izveo iz pete
(126)

Boije zapovesti ("ne ubij"), dok kasnije Sveti Toma Akvinski, najuticajniji filozof
katolike crkve, u svom delu Summa Theologiae nedopustivost samoubistva
brani trima argumentima: samoubistvo je u suprotnosti sa prirodnom ljubavlju
oveka prema sebi samom, teti zajednici iji je pojedinac deo i predstavlja
krenje ovekove dunosti prema Bogu jer, budui da je ovek od Boga
dobio ivot na dar, samoubistvom se huli na Boije pravo da odredi trajanje
naeg zemaljskog ivota (Kron, 2010:18). Pod jakim uticajem kanonskog
prava srednjevekovno krivino pravo je zauzimalo izrazito negativan stav
prema samoubistvu koje je tretirano kao zloin ne samo protiv Boga, ve i
protiv drave i vladara. Veliki mislioci iz doba prosvetitetljstva poput
Monteskijea, Voltera i Rusoa, kritikovali su zvanine stavove o samoubistvu
branei ovekovo pravo da prekine sopstveni ivot. Interesantno je da je
Esej o samoubistvu kotskog filozofa Dejvida Hjuma u kojem se tvrdi da ovek
mora imati pravo da odlui o sopstvenoj smrti ukoliko patnja, bolest, sramota
ili siromatvo uine njegov ivot nepodnoljivim, smatran toliko radikalno
oponirajuim vladajuim shvatanjima da se izdava nije usudio da ga
odmah publikuje, pa je knjiga objavljena tek 1783. godine, sedam godina
nakon Hjumove smrti.
Istaknuti filozofi XIX veka, Nie i openhauer, zagovarali su moralno pravo
oveka na oduzimanje sopstvenog ivota. U drugoj polovini XX veka u svetu
simultano jaaju dve inicijative u vezi sa tretiranjem problematike samoubistva.
Na jednoj strani, ona poinje sve vie da se raspravlja u okvirima ljudskih prava,
uz afirmisanje prava na autonomiju i samoopredeljenje koji se, u krajnjoj
instanci, iskazuju i kroz pravo na smrt. U svom uvenom traktatu Apsurd i
samoubistvo Alber Kami istie da "Postoji samo jedan istinski ozbiljan filozofski
problem: samoubistvo. Odgovor na sutinsko pitanje filozofije jeste zapravo

razmiljanje o tome da li ivot vredi ili ne vredi proiveti. Sva ostala pitanja - da li
svet ima tri dimenzije, da li duh ima devet ili dvanaest kategorija - dolaze posle
toga". Na drugoj strani jaaju incijative da se problem samoubistva smesti u
kontekst mentalnog zdravlja, i da se u tom smislu samoubistvo tretira kao
problem koji je mogue prevenirati. U mnogim zemljama Zapadnog sveta
poslednjih decenija niu brojni centri za intervencije u krizama kao i centri za
prevenciju samoubistva (Kron,op. cit:19). Svetske statistike ukazuju na
alarmatnost ovog problema, posebno ako se uzmu u obzir dramatini podaci
Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization) prema kojima
na svaka dva sata jedan adolescent poini suicid. Samoubistvo odnosi vie
mladih ivota nego bilo koja bolest ili prirodni uzrok. Suicid je predmet
prouavanja psihologije, psihijatrije i vie konvergentnih naunih disciplina. U
velikom broju sluajeva samoubistvo je rezultat neuspeha u reavanju ivotnih
problema i situacije apsolutnog beznaa i odsustva perspektive, katkad je
(127)

rezultat bilansne krize, ili, neto ree, in koji je korelisan sa psihotinim

poremeajem ili nemogunou prevazilaenja patoloke fizioloke zavisnosti
od psihoaktivnih supstanci. U nekim sluajevima, samoubistvo je rezultat tenje
za boljim i lepim ivotom u kojem nema patnji, bolesti, bola ni zla - zbog
verovanja kako je duhovni svet u koji se odlazi posle smrti daleko bolji i
pravedniji od ovog u kojem se nalazimo.
Frojd je suicid smatrao aktivnom manifestacijom thanatosa, instinkta smrti.
Prema Adleru, suicidu sklona linost je ambiciozna, ali je njen ivotni scenario
pun bezuspenih pokuaja da stekne socijalnu afirmaciju kao i odgovarajui
nivo samopotovanja, pa joj i sama ideja samoubistva daje osjeaj
superiornosti nad pitanjima ivota i smrti. Savremena istraivanja suicida se
kreu u pravcu multifaktorskog pristupa pojavi samoubistva pri emu se ova
pojava tretira kao sinergiki efekat drutvenih, psiholokih, psihijatrijskih i
porodinih faktora, uz moguu dominaciju jednog ili jedne partikularne
grupe faktora nad drugim u etiologiji ove pojave. Istraivanje B. Knei i M.
Savi pripada tom duhu i toj tradiciji razmiljanja (Knei & Savi, 2010).
Emil Dirkem u svojoj uvenoj studiji Samoubistvo (Dirkem, 1997) opisuje tri
osnovna tipa suicida: egoistini, altruistini i anomini, dodajui i etvrti,
autentino specifian tip koji je nazvao fatalistikim. Za osnovna tri tipa
Dirkem navodi da su karakteristina za celu populaciju, ali da je fatalistiki
tip ekskluzivno karakteristian za zatvore i logore. Prema Dirkemu
samoubistva u logorima i zatvorima su posledica preterane kontrole i
suzbijanja normalnih potreba i strasti pojedinca. U uslovima osujeenja
njihovih potreba ili subjektivnog doivljavanja kazne kao nepravedne i
iracionalne, osuenik moe da se odlui da mu je lake da umre nego da
podnosi takav ivot.
Znaajne dimenzije suicida u zatvorima su vreme samoubistva u odnosu na
duinu kazne kao i uslovi u zatvoru u kojima se ona deavaju. Naime, najvei
procenat samoubistva je vezan za period istrage, odnosno pritvorskog
reima, jer je to i vreme najjaeg oka zbog gubitka slobode i deprivacije od
kompletnog dotadanjeg naina ivota (Nikoli, 2005). Budui da se to
stanje socijalnog ponienja dodatno uveava neizvesnou pritvorenog u
pogledu daljih odnosa sa porodicom, poslovima, svedocima, moguom
kaznom i straha od zatvora i drugih zatvorenika, upravo taj period je
najopasniji za lienog slobode.
Poto je samoubistvo pre svega individualni in koji zahteva osamu, uslovi
za njegovo izvrenje u zatvorima su najee boravak u samici ili neka
posebna prilika (no, etnja drugih pritvorenika i tome slino), dok u
pritvoru te specifine okolnosti najee omoguuje boravak u samici,
kada su zbog prestupa disciplinski kanjeni tom merom. Meutim,
(128)

poznavaocima prilika u zatvorima je to odavno dobro poznato, pa su

standardne mere za prevenciju samoubistava naloene i konkretnim
propisima: oduzimanjem predmeta koji mogu biti od pomoi prilikom ina
samoubistva u pritvoru (pertle, kai, seiva i sline stvari), izbegavanjem
samica osim ako to sudija nije eksplicitno naredio, estim obilascima
usamljenog, nadzorom od strane sobnih drugova kada se veruje ili sumnja
da ima indicija za to, etc.
Zatvor La Sante (La Sant) u Parizu smatra se jednim od najstranijih na svetu,
naroito po skoro neverovatno visokoj stopi suicida. U tom zatvoru je samo
tokom 1999. godine poinjeno 124 samoubistva. Neki istraivai izvetavaju
da su neki osuenici zapravo jeli otrov za pacove u nemogunosti da izdre
rigorozan sistem deprivacija u zatvoru skoro ironinog imena "Zdravlje". U
pariskom zatvoru "Zdravlje"osuenici se tuiraju dva puta nedeljno hladnom
vodom i spavaju na valjivim duecima. Sam zatvor se nalazi blizu
Monparnasa, izgraen je 1867. godine, a u njemu su boravili i pesnik Gijom
Apoliner i ozloglaeni terorista Karlos akal dok je ekao suenje. Kroz
pretesne elije etaju pacovi, uestala su silovanja i prebijanja, a ponienja
trpe i porodice zatvorenika. Jedan od bizarnih detalja je da posetioci moraju
da skidaju cipele prilikom ulaska, tako da su i oni izloeni poniavajuem
ceremonijalu. O katastrofalnim uslovima koji tamo vladaju nije se znalo ni u
strunoj ni u iroj javnosti dok 2000. godine biva zatvorska lekarka Veronik
Vaser (Veronique Vasseur) nije objavila knjigu koja je, izazvavi ok meu
italakom publikom, za krako vreme postala bestseler. Vaser (Vasseur,
2000) procenjuje da je, izmeu svega ostalog, 5-10% zatvorenika HIV
pozitivno. Komitet UN za ljudska prava5 osudio je 2010. godine uslove u
francuskim zatvorima.
"Znate da ste na stravinom mestu kada postanete toliko depresivni ili
poludite, pa ponete gutati hemijska sredstva za ienje, sonu kiselinu ili
otrov za pacove, jer samo elite da pobegnete" (Vasseur, 2000).
Osuenici provode tek etiri sata dnevno izvan elija. elije u zatvoru La
Sant su povrine 2,8 kvadratnih metara, sa sitnim otvorima na vrstim
metalnim vratima. Prema izvetaju zatvorske lekarke dr Vaser (op.cit),
postoji de facto bezbroj sluajeva tekog zlostavljanja. Desetine
zatvorenika je zaraeno konim bolestima, budui da im je tuiranje
dozvoljeno samo dva puta nedeljno. Zatvorske vlasti dre ak i osuenike
s bolestima plua u elijama sa slabom ventilacijom i koje su smetene u
blizini praonica punih vlage.
Info via link http://www.un.org/en/rights/
(129)

Sa 124 samoubistava u 1999. godini, u poreenju sa, npr. 24 samoubistva

meu 160.000 kalifornijskih zatvorenika, La Sant je i dalje sinonim za
nasilje, rigidnost, nehumano postupanje, izopaenost i brutalnost, gde
slabiji i povueniji zatvorenici esto postaju robovi.
Zatvor La Sant u Parizu

Deprivacija slobode relativno zakonoomerno zavisi od svih osobina
linosti, izuzev donekle od superego kontrole i agresivnosti, pri emu je
deprivacija seksa najvie izraena kod ljudi sa upravo tim osobinama - sa
agresivnim tendencijama i slabom kontrolom superega. Jednom reju svi
vidovi deprivacija snano su povezani sa osobinama linosti i od tih
osobina zavisi izmeu ostalog, koliko e i ta ovek oseati kao frustraciju.
Deprivacije su, meutim, povezane i sa nekim drugim dimenzijama koje
ne pripadaju prostoru linosti, pa tako moemo konstatovati da su one
vee kod recidivista, posebno deprivacija seksa i nezavisnosti, da su vee
kod ljudi koji su ranije vie bili involvirani u sociopatoloke oblike
ponaanja i ljudi koji su imali duu kriminalnu karijeru tj. koji su hapeni na
mlaim uzrastima (Radovanovi, 1992:269).
Manipulacija. Manipulaciji pribegavaju osuena lica koja o sebi i na slobodi i
u zatvoru imaju visoko miljenje, koji "mudruju" o svim dogaanjima i
dogaajima i najee su nadrisavetodavci, nadriadvokati, nadrisudije ili
nadrilekari. Njihova potreba za samoisticanjem i samouznoenjem je
naglaena, a da bi to potkrepili, vie sebi nego drugima, pribegavaju i
manipulaciji u odnosu na formalni sistem. Manipulacija je u sutini pokuaj
(130)

osuenog da u prilagoavanju na zatvorske tegobe nadmudri upravu

ustanove, a da pri tome ne doe u sukob sa normama ponaanja u zatvoru.
To su najee osueni koji steknu neke pozicije u zatvoru i koji odlino
poznaju njegov reim, koristei pri tome razliita sredstva. Ovaj tip osuenih
je po svom ponaanju takoe pseudosocijalan; oni nastoje da ne dou u
sukob ni sa neformalnim sistemom, ije usluge u manipulaciji takoe koriste.
Nadmudrujui se sa formalnim i neformalnim sistemom, sa jedne strane, i sa
samim sobom, sa druge, manipulanti olakavaju sebi zatvorske tegobe i
"ubijaju vreme" na nain koji je pogodan za njihove "scenske sposobnosti" i
aspiracije.
Manipulanti su, po pravilu, posrednici izmeu dva sistema - formalnog i
neformalnog, iako ih ni jedan ni drugi ne cene, ali ih upotrebljavaju ili
zloupotrebljavaju u manipulativne svrhe. Prvima su potrebni jer odlino
poznaju zatvorski sistem i zatvorenike, pa ih rado upoljavaju na tzv.
reijskim mestima zbog posedovanja "korisnih informacija": paviljonski kurir,
kantiner ili neto slino u stambenom delu, a u proizvodnom delu su to
najee predradnici, poenteri i slino.
Bekstva. Bekstvo je nain prilagoavanja kojem pribegava manji broj
osuenih lica, a koji razreenje svojih zatvorskih tegoba zbog deprivacija i
frustracija nastoje da prevaziu stvaranjem planova o bekstvu i
eventualno samim bekstvom. Planovi i matanja o bekstvu pri tome ne
moraju uvek da se realizuju, jer je veina osuenih svesna rizika i tekoa
njihovog realizovanja. Meutim, stalna zaokupljenost tim planovima
olakava osuenima tegobne zatvorske dane tako to im odvraa
panju od zatvorske svakodnevnice, kao svojevrsni mehanizam odbrane
i, pri svemu tome, u nekoj ideji daje smisao patnji. Stoga, subjektivno
doivljavanje teine deprivacija moe da se shvati tek kada se ima u vidu
da su osueni koji su skloni bekstvu svesni svih rizika i posledica, ak i
mogue pogibije, ali da im je i to ipak "lake" od teine zatvorskih patnji.
U svim zatvorima, meutim, jedan statistiki zanemarljiv broj spada u
kategoriju tzv. profesionalnih begunaca, ali i kao tako zanemarljiva
statistika stavka oni predstavljaju pravu moru svih zatvorskih uprava i
posebno straara. To je i razumljivo kada se ima u vidu da javnost
posebno reaguje na takve dogaaje, ak i kada se radi o kriminalcima
sitnijeg kalibra. Zatvori su, naime, u stereotipnoj percepciji socijalne
sredine mesto izolovanja opasnih tipova, a kada ve pobegnu i ispolje
spremnost na to, onda se "ne zna ta su oni sve u stanju da urade". Pritisak
graana, poreskih obveznika ili biraa, otuda, ne ostavlja ravnodunim
nikoga na vlasti, pa cenu tada plaaju, po pravilu, najnii u hijerarhiji
formalnog sistema, dakle straari. To, sa druge strane, ne znai da treba
(131)

zanemariti oprez i obavezu zbog koje zatvori postoje, a jedini "lek" za

izbegavanje nepotrebnog uznemirenja javnosti zbog nekog bekstva je
pravovremena i istinita informacija: o osuenom i njegovim kriminalnim
sklonostima i sposobnostima, o nainu izvrenog bekstva, moguim
razlozima i uzrocima za to etc.
Zatvorske uprave i straare, inae, skoro uvek zbunjuje injenica da kada
jedan ili vie osuenika ili pritvorenika uspe da pobegne iz neke prostorije
ili objekta, ne pobegnu svi koji su tu bili i koji su to mogli. Razlog je,
razumljivo, u tipovima linosti i nainu njihovog prilagoavanja na
zatvorske tegobe o kojima je ovde re.
Jedan od tih naina je i psihiko povlaenje kao drugi tip ili druga vrsta
bekstva iz zatvora, koje je u stvari takoe samo adaptacija ili nain
prilagoavanja na zatvorske tegobe. Ovi osuenici, meutim, nisu
"problem" uprava i straara, jer svoje do u detalje napravljene planove
nikada sami ne realizuju, niti ih preputaju drugima. Najee je ovo samo
bekstvo u fantaziji, koja se hrani prolim ili imaginarnim situacijama
budunosti. Meutim, mehanizam odbrane linosti funkcionie, jer
osuenik time imaginarno premouje bolnu stvarnost koju ini zatvor i
zatvaranje. Sreom po same osuene, ovaj nain prilagoavanja je
redak i uglavnom se manifestuje kod onih osuenika koje su i van zatvora
imali sline tegobe sa spoljnom sredinom.
Pobune. Pobune u zatvorima nisu nita novo kao nain reagovanja
osuenih, jer one postoje u svetu izvrenja krivinih sankcija jo od 1774.
godine i predstavljaju "nonu moru" (Boin & Van Duin, 2000) svih zatvorskih
sistema premda su relativno retka pojava. Zatvorski sistemi, jednostavno,
tretiraju mogue pobune osuenika kao sastavni deo profesije ili
"sudbine". Pod pobunama se u zatvorima podrazumevaju situacije kada
osueni ili grupa osuenih preuzmu kontrolu nad zatvorom u celini ili nad
nekim njegovim delom, pa uprava zatvora (drava i dravni organi)
moraju da sa njima pregovaraju o njihovim uslovima ili da je ugue silom.
Naunici koji se bave prouavanjem socijalnih problema pokuali su da
objasne ovaj fenomen sa razliitih aspekata i u razliitim teorijskim okvirima,
mada u literaturi dominiraju socioloke i socijalnopsiholoke studije (Sykes,
1958; Sykes & Messinger, 1960; Dilulio, 1987; Turner, & Pidgeon 1997; Useem
& Kimball, 1989). U svim ovim radovima, kako navode Boin i Van Duin (Boin
& Van Duin, 2000) generalno postoje tri pristupa objanjenju zatvorskih
pobuna koji se meusobno razlikuju: deprivacioni pristup, pristup sloma ili
anomije i upravljaki ili "menadment" pristup. Svi ovi pristupi, razumljivo,
pokuavaju da proniknu u uzroke i uslove za izbijanje osuenikih pobuna,
kako bi se one blagovremeno predvidele i sanirale. Zatvor La Sabaneta
(132)

(Venezuela, South America) je ozloglaen po uasnim uslovima u kojima se

zatvorenici nalaze kao i po enormnoj korupciji: sistem doputa
osuenicima sa vie para i moi da izdejstvuju za sebe elije sa vie
prostora. U ovom zatvoru na 150 zatvorenika dolazi samo po jedan straar.
Violentni incidenti u La Sabaneti su faktiki bezbrojni od kojih je najstraniji
nasilna smrt 108 zatvorenika kao rezultat oruane pobune u januaru 1994.
godine. Samo tokom 1996. godine, ubijeno je 196 zatvorenika a nekoliko
stotina ranjeno u nasilnim sukobima unutar zatvora.
Prizor iz zatvora Sabaneta gde osuenici ive u uslovima

"gorim od najgorih"
(Amnesty International, 2008)
Deprivacioni pristup pokuava osuenike pobune da objasni kao reakciju
osuenikog mikrosistema ili drutva u malom na silu prinude koja je
dominantan nain kontrole u zatvorima. U negativnim uslovima za bilo koje
autonomno ponaanje akumuliraju se oseanja nezadovoljstva koja su
ponekad uzrokovana i tiranijom, oskudicom ili ugnjetavanjem, osuenici se
oseaju depriviranim, pa ih to podstie da se bune. Prema Guru (Gurr, 1970),
koji je razradio koncept relativne deprivacije, ljudi su revoltirani kada osete
neprihvatljivo iroki procep izmeu nivoa aspiracije, s jedne strane, i nivoa
zadovoljenja tih aspiracija, s druge strane. Na temelju ove teorije postulirana je
tzv. "teorija o buretu baruta" prema kojoj nehumani uslovi pretvaraju zatvor u
vremenski tempiranu bombu koja eka da eksplodira. Loi uslovi u zatvoru,
prema ovoj teoriji, utiu na narastanje frustracija i tenzija, to stvara skriveni bes
osuenika, a za taj skriveni bes ili "bure baruta" inicijalna kapisla ili okida moe
biti bilo ta: neka tua, loa hrana ili naizgled bezazleni incident. Osuenici se
bune, prema zastupnicima ovog miljenja, sa namerom da privuku panju
(133)

spoljnjeg sveta na svoj poloaj, pa se njihovi protesti i odvijaju tako to se oni

penju na krovove zatvorskih zgrada, kako je to bilo u Engleskoj 1990. godine,
Francuskoj 1992. Sremskoj Mitrovici i Poarevcu 2000 godine, i na nekim drugim
mestima. Meutim, neki autori su utvrdili da postoji niska korelacija izmeu loih
zatvorskih uslova i pobuna osuenika, kao i to da osueni ne pokazuju uvek
zainteresovanost da za njihove nevolje sazna javnost.
Koliina i stepen deprivacije sigurnosti osuenih, meutim, moe bitno da
se smanji i svede na razumnu meru iskljuivo dobrim funkcionisanjem
formalnog sistema, to podrazumeva potovanje zakonitosti u radu i,
samim tim, veu sigurnost osuenika koji su tom sistemu povereni. Na to,
inae, ne utie bitno injenica kakvog je tipa ustanova (zatvorena,
poluotvorena ili otvorena), ve stvarna dominacija formalnog nad
neformalnim sistemom, odnosno, kada je jedina vlast i mo u rukama
onih koji su za to zadueni.
ZAKLJUAK
U totalnim institucijama tipa zatvora uvek postoji hiperinflacija propisa kojima
se regulie kompletna aktivnost pojedinca i podstie njegov inferiorni
poloaj. Sve aktivnosti striktno su programirane i u skladu sa zvaninim
pravilnikom nametnutim "odozgo". Svaki detalj ovih institucionalnih aktivnosti
zamiljen je tako da slui oficijelnim ciljevima ustanove. Iako se ti ciljevi
razlikuju zavisno od karaktera ustanove, sve totalne institucije, po Gofmanu
imaju i jedan skriveni, implicitni, zajedniki cilj koji se svodi na unitavanje
prethodnog identiteta jedinke i njegovu modifikaciju u one oblike koje
institucija smatra poeljnim.
Ulazak u totalnu instituciju obeleen je "poniavajuim ceremonijalom":
osobi se oduzima garderoba i line stvari i primorava se da svoje line i
intimne poslove obavlja javno. Ona je stalno suoena sa nepovoljnim
injenicama o sebi samoj i stie u svemu jedan poniavajui status na
osnovu kojeg vie ne moe da oekuje ni elementarno potovanje na
koje je navikla u spoljanjem svetu.
Poniavajuim ceremonijalom dolaska u totalnu instituciju prekida se,
ponekad ireverzibilno, veoma vana nit na ivotnom putu osobe koja u
nju stupa: nit koja je na mnogo naina vezuje sa njenim prirodnim
socio-psiholokim okruenjem.
Model deprivacija sugerie da se kao odgovor na prizonizaciju kod
zatvorenika razvijaju deprivacija slobode, dobara i usluga, heteroseksualnih
odnosa, autonomije i sigurnosti. Ovaj tekst pokazuje da kako varijansa
(134)

kauzalnih faktora utie na klimu u instituciji koja moe dovesti i krajnje

radikalnih adaptacija i reakcija kao to je to suicid.
Koliina i stepen deprivacije sigurnosti osuenih, meutim, moe bitno da se
smanji i svede na razumnu meru iskljuivo dobrim funkcionisanjem formalnog
sistema, to podrazumeva potovanje zakonitosti u radu i, samim tim, veu
sigurnost osuenika koji su tom sistemu povereni. Na to, inae, ne utie bitno
injenica kakvog je tipa ustanova (zatvorena, poluotvorena ili otvorena),
ve faktika dominacija formalnog nad neformalnim sistemom.
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
Amnesty International /February (2008) Prison System Report:

02/26/08
Boin R.A.; & Van Duin M.J. (2000) Prison Riots and Second-Order
Causalities: Arguing for a Processual Approach, Leicester University:
World Conference "Prisons 2000"
Clemmer, D. (1958) The Prison Comunity, New York: Harper & Row
Cloward, R. et. al. (1960) Theoretical Studies in Social Organization
of the Prison. NY: Social Science Research Council
Dilulio, J. (1987) Governing Prisons. NY: Free Press
Dirkem, E. (1997) Samoubistvo. Beograd: BIGZ
Gurr, T. R. (1970) Why Men Rebel. Princeton: Princeton University Press
Knei, B. i Savi, M. (2010) Oprotaj od ivota: poslednje poruke.
Beograd: Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja
Kron, L. (2008) Totalne ustanove i stigmatizacija. Zbornik Instituta za
kriminoloka i socioloka istraivanja. Vol. XXVII, broj 1-2: 171 /183
Kron, L. (2010) O jednom ozbiljnom ivotnom pitanju: prolegomena.
U: Knei, B. i Savi, M., Oprotaj od ivota: poslednje poruke. pp 1723. Beograd: Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja
Kron, L., Radovanovi, D., Vuini, B. (1993) O nekim posebnim
okolnostima naunog istraivanja u "totalnim" ustanovama. Zbornik
Instituta za kriminoloka i socioloka istraivanja. XXII:93-103
Nikoli, Z. (2005) Penoloka andragogija sa metodikom
prevaspitanja (drugo, dopunjeno izdanje), Beograd: Institut za
Nikoli, Z. i Kron, L. (2011) Totalne ustanove i deprivacije: knjiga o oveku
u nevolji. Beograd: Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja
Radovanovi, D. (1992) ovek i zatvor. Beograd: "Prometej" i Institut
za kriminoloka i socioloka istraivanja
(135)

(15)
(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
padijer-Dini, J. (1997) Zatvoreniko drutvo, Beograd: Institut za

Sykes, G. (1958) The Society of Captives: A Study of a MaximumSecurity Prison. Princeton, NJ: Princeton University Press
Sykes, G.M., & Messinger, S.L (1960) The Inmate Social System. In R.
Cloward (Ed.), Theoretical studies in social organization of the
prison. New York: Social Science Research Council
Turner, B.A. & Pidgeon N.F. (1997) Man made disasters (2nd edition).
Oxford: Oxford University Press
Useem, B., and P. Kimball (1989) States of siege. Oxford: Oxford
University Press
Vasseur, V. (2000) Medecin Chef a La Prison De La Sant. Paris: Le
Cherche midi
TOTAL INSTITUTIONS AND DEPRIVATIONS

In defining his famous concept of Total Institutions Goffman describes the key
characteristics of totalitarian systems iin institutions such as prisons. Should a
person live in such a system, it affects the whole personality and strgrongly
attacs the resident's identity. This article formulates a theoretical framework
that helps to explain Deprivation Model and Adaptations on prison subcultures.
The Deprivation Models states that prison subcultures develop as a response to
a number of deprivations that prison offers: Liberty, Good and Services,
Heterosexual Relationships, Authonomy and Security. This text shows how a
variety of causal factors interact to create an institutional environment in which
routine incidents can develop radical form of adaptations like suicide.
KEY WORDS: Total Institutions / Deprivation Model /
Adaptations on prison subcultures
(136)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 137-158

UDK: 343.58(4)
341.48:[502.211:592/599(4)
ULOGA KONVENCIJA SAVETA EVROPE U KRIVINOPRAVNOJ

ZATITI IVOTINJA
Ana Batrievi
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja
Pod okriljem Saveta Evrope usvojen je vei broj konvencija

kojima se uspostavljaju elementarni standardi dobrobiti ivotinja i
konstituiu obaveze za drave potpisnice da propiu mere za
njihovo krenje, ukljuujui i krivinopravne sankcije kao ultima
ratio. Neke od tih konvencija tite ivotinje kao integralne delove
ivotne sredine, zajedno sa zemljitem, vazduhom, vodom i
biljkama, dok su druge posveene iskljuivo obezbeenju
potovanja dobrobiti ivotinja u razliitim situacijama. Naa
zemlja je ratifikovala veinu ovih konvencija, a imajui u vidu
njene zakonodavne napore usmerene na stvaranje normativnih
okvira za adekvatnu krivinopravnu i prekrajnopravnu zatitu
ivotinja, moe se oekivati da e ispunjavati obaveze koje su u
njima propisane. U skladu sa tim, autor nastoji da predstavi
osnovne principe onih evropskih konvencija koje se mogu smatrati
najznaajnijim za oblast krivinopravne zatite ivotinja.
KLJUNE REI: ivotinje / Konvencije Saveta Evrope /
krivinopravna zatita / krivino delo / ivotna sredina
UVOD
Nastanak prvih pokreta za zatitu prava ivotinja i usvajanje prvih pravnih
akata posveenih sankcionisanju ljudske okrutnosti prema ivotinjama
Email: ana.batricevic@yahoo.com
(137)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 A. Batrievi

Uloga Konvencija Saveta Evrope u krivinopravnoj zatiti ivotinja, (str. 137-158)
vezuju se za zemlje common law sistema Sjedinjene Amerike Drave i

Veliku Britaniju. Drave koje pripadaju sistemima evropsko kontinentalne
pravne tradicije pristupile su normativnom regulisanju zatite i dobrobiti
ivotinja neto kasnije, ali, uprkos tome, one poslednjih decenija
doivljavaju pravu "pravnu revoluciju" u ovoj oblasti. Naime, za razliku od
anglo saksonskih pravnih sistema, u kojima se ivotinjama pravna zatita
prua pre svega u interesu drutvene zajednice, evropski zakonodavci sve
vie streme ka obezbeivanju pravne zatite ivotinja u prvom redu radi njih
samih pa tek onda radi njihovih vlasnika i drutva u celini (Tomaselli, 2003).
Takve napredne tendencije nisu proizvod samo nacionalne zakonodavne
aktivnosti, ve i rezultat implementacije u nacionalna zakonodavstva
velikog broja relevantnih dokumenata usvojenih pod okriljem Saveta
Evrope i razliitih odluka organa Evropske unije, kao i standardizovanja
zakonodavstava evropskih drava (Paunovi, 2004:43).
Evropa predstavlja jedini region koji je meunarodnim konvencijama
pristupio reavanju pitanja vezanih za dobrobit i blagostanje ivotinja
(Paunovi, 2005: 34). Tome su u najveoj meri doprinele normativne
aktivnosti Saveta Evrope posveene zatiti i ouvanju ivotne sredine, ali i
humanom tretiranju ivotinja, a naroito domaih (Paunovi, 2004:135). Jo
od svog osnivanja 1949. godine, Savet Evrope je kao jedan od osnovnih
ciljeva svog delovanja odredio traenje reenja za probleme sa kojima se
suoava evropsko drutvo, u koje, izmeu ostalog, spada i oteenje
ivotne sredine. Svoj ekoloki program Savet Evrope je pokrenuo ve 1961.
godine, sledei pri tome politiku zatite i obezbeenja prirodnog naslea i
ivotne sredine, shvaene kao zajednike batine oveanstva koju treba
zatititi od svih oblika naruavanja njenog kvaliteta uz istovremeno
obezbeenje njenog odrivog razvoja (Jovaevi, 2009:33). U tim
nastojanjima, Savet Evrope je usvojio vie dokumenata (konvencija,
rezolucija, preporuka) u kojima centralno mesto zauzima zatita ivotne
sredine (Lili, Drenovak, 2010:106).
Pored Konvencija relevantnih za zatitu ivotne sredine u celosti, do sada je
pod okriljem Saveta Evrope usvojen i vei broj konvencija koje sadre odredbe
od posebnog znaaja za pravnu, a u okviru nje i krivinopravnu zatitu
opstanka i dobrobiti ivotinja. Kao najvanije od njih mogu se izdvojiti: 1)
Evropska konvencija o zatiti ivotinja u meunarodnom prevozu, usvojena
1968. godine1; 2) Evropska konvencija za zatitu ivotinja koje se uzgajaju na
Evropska konvencija o zatiti ivotinja u meunarodnom prevozu, "Slubeni list SRJ Meunarodni
ugovori", br. 1/1992, European Convention for the Protection of Animals during International
Transport, Paris, 13.12.1968, Council of Europe, European Treaty Series No. 65 (Text amended
according to the provisions of Additional Protocol (European Treaty Series No. 103), which entered
1
(138)

poljoprivrednim gazdinstvima, usvojena 1976. godine2; 3) Evropska konvencija

za zatitu ivotinja za klanje, usvojena 1979. godine3; 4) Konvencija o ouvanju
evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita, usvojena 1979. godine4; 5)
Evropska konvencija za zatitu kimenjaka koji se koriste za eksperimentalne i
druge naune svrhe usvojena 1986. godine5 i 6) Evropska konvencija o zatiti
kunih ljubimaca, usvojena 1987. godine6. Za oblast krivinopravne zatite
ivotinja poseban znaaj ima Konvencija za zatitu ivotne sredine putem
krivinog prava, usvojena 1998. godine7, s tim to njene odredbe reguliu
krivinopravno sankcionisanje povreivanja i ugroavanja ivotne sredine
uopte, dotiui se krivinopravne zatite ivotinja samo kao njenog
integralnog dela faune, o emu e posebno biti rei.
Neke od odredbi nabrojanih konvencija predviaju obaveze drava
potpisnica da u svojim zakonodavstvima predvide kao krivina dela ili kao
prekraje odreena ponaanja kojima se direktno ili indirektno povreuje ili
ugroava dobrobit ivotinja, dok su drugima samo propisani odreeni
into force on 7 November 1989), preuzeto sa: http://conventions.coe.int/treaty/Commun

/QueVoulezVous.asp?NT=065&CM=1&CL=ENG, pristup: 06.10.2011. godine
2 Evropska konvencija za zatitu ivotinja koje se uzgajaju na poljoprivrednim gazdinstvima,
"Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori", br. 6/1996 i European Convention For The
Protection Of Animals Kept For Farming Purposes, Strasbourg, 10.III.1976., Council of Europe,
European Treaty Series - No. 87, preuzeto sa: http://conventions.coe.int/treaty/Commun/
QueVoulezVous.asp?NT=087&CM=8&CL=ENG, pristup: 18.09.2011. godine
3 Evropska konvencija za zatitu ivotinja za klanje, "Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori", br.
6/1996 i - European Convention for the Protection of Animals for Slaughter, Strasbourg,
10.05.1979, Council of Europe, European Treaty Series - No. 102, preuzeto sa:
http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/Html/102.htm, pristup: 06.10.2011. godine
4 Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats, Bern, 19.09.1979,
European Treaty Series No. 104., preuzeta sa: http://conventions.coe.int/treaty/en/treaties/html/
104.htm, pristup: 08.09.2011. godine Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje
flore i faune i prirodnih stanita, "Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori", br. 102/2007
5 Zakon o potvrivanju Evropske konvencije o zatiti kimenjaka namenjenih za ogledne i druge
naune svrhe izmenjene Protokolom o izmeni Evropske konvencije o zatiti kimenjaka
namenjenih za ogledne i druge naune svrhe, "Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori", br.
1/2010 i European Convention for the Protection of Vertebrate Animals used for Experimental
and Other Scientific Purposes, Council of Europe, Strasbourg, 18.03.1986., European Treaty Series No. 123, text amended according to the provisions of the Protocol (European Treaty Series No.
170), as of its entry into force, on 2 December 2005., preuzeto sa: http://conventions.coe.int
/treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=123&CM=0&CL=ENG, pristup: 14.09.2011. godine
6 European Convention for the Protection of Pet Animals, Strasbourg, 13.11.1987., Council of Europe,
European Treaty Series - No. 125, preuzeto sa: http://conventions.coe.int/treaty/en/Reports/Html/
172.htm, pristup: 08.09.2011. godine i Zakon o potvrivanju Evropske konvencije o zatiti kunih
ljubimaca, "Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori", br. 1/2010
7 Convention on the Protection of the Environment through Criminal Law, Strasbourg, 04.11.1998.,
Council of Europe, European Treaty Series - No. 172, preuzeto sa: http://conventions.coe.int
/treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=172&CL=ENG, pristup: 08.09.2011. godine
(139)

minimalni standardi postupanja prema ivotinjama, uz preputanje

dravama potpisnicama da same reguliu mehanizme za sankcionisanje
njihovog krenja. Znaaj prvih ogleda se u tome to nameu meunarodne
obaveze u vidu propisivanja novih ili modifikovanja postojeih odredbi
sadranih u nacionalnim izvorima krivinog (ili prekrajnog) prava, dok su
druge bitne pre svega za tumaenje krivinopravnih inkriminacija
blanketnog karaktera, u kakve upravo spadaju krivina dela protiv ivotne
sredine, a samim tim, i ona krivina dela iji su objekt radnje ivotinje.
Od navedenih konvencija Saveta Evrope, Republika Srbija do sada nije
ratifikovala jedino Konvenciju za zatitu ivotne sredine putem krivinog
prava iz 1998. godine. Pri tom treba istai da Konvencija za zatitu ivotne
sredine putem krivinog prava jo uvek nije stupila na snagu. Naime, za to
su potrebne tri ratifikacije, a ovaj meunarodni dokument je do sada
ratifikovala samo Estonija i to tek 2002. godine.8 Naa zemlja poslednjih
godina ulae evidentne napore usmerene na implementaciju evropskih
standarda u domae zakonodavstvo, a naroito na polju zatite ivotne
sredine i ivotinja kao njenog integralnog dela. Vaan korak u tom pravcu
predstavlja i uvoenje krivinog dela ubijanja i muenja (sada:
zlostavljanja) ivotinja stupanjem na snagu Krivinog zakonika Republike
Srbije 1. januara 2006. godine9, kao i usvajanje Zakona o dobrobiti ivotinja
2009. godine10. U tom kontekstu, bilo bi opravdano u budunosti oekivati i
ratifikaciju Konvencije za zatitu ivotne sredine putem krivinog prava od
strane nae zemlje, ime bi se zaokruio normativni okvir bitan za
implementaciju evropskih standarda u ovoj oblasti.
1. EVROPSKA KONVENCIJA O ZATITI IVOTINJA U

MEUNARODNOM PREVOZU
Evropska konvencija o zatiti ivotinja u meunarodnom prevozu
usvojena je 13. decembra 1968. godine.11 U preambuli Konvencije sazrela
je, dodue minimalno, opte prihvaena elja i uverenje veine ljudi za
potedom ivotinja od patnji koje one doivljavaju tokom transporta
Videti: http://conventions.coe.int/treaty/Commun/ChercheSig.asp?NT=172&CM=&DF=&CL=ENG,
pristup: 19.09.2011. godine
9 l. 269., Krivini zakonik, "Slubeni glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i
111/2009
10 Zakon o dobrobiti ivotinja, "Slubeni glasnik RS", br. 41/2009
11 Evropska konvencija o zatiti ivotinja u meunarodnom prevozu, "Slubeni list SRJ
Meunarodni ugovori", br. 1/1992
8
(140)

(Paunovi, 2004:139) uz naglaavanje da zahtevi meunarodnog

prevoza ivotinja nisu nespojivi sa njihovom dobrobiti.12
Konvencijom su propisani osnovni standardi koji moraju biti ispunjeni prilikom
meunarodnog odnosno prekograninog13 prevoza sledeih ivotinja:
domaih kopitara i domaih goveda, ovaca, koza i svinja, ptica i domaih
zeeva, domaih pasa i maaka, ostalih sisara i ptica i hladnokrvnih
ivotinja14 Konvencija najpre postavlja opta pravila koja se odnose na:
utovar i istovar ivotinja15, izdavanje odgovarajuih uverenja od strane
veterinara16, postupanje sa ivotinjom koja je u vreme prevoza ili neposredno
pre prevoza donela na svet mladune17, kapacitete i uslove prostora u
kome ivotinje borave tokom prevoza, hranjenje i napajanje ivotinja za
vreme prevoza i nain njihovog vezivanja18, uslove za stanice u kojima se vri
sanitarna kontrola19, izdvajanje po vrstama ivotinja koje se zajedno
prevoze20, prisustvo pratioca ivotinja koje se prevoze i njegove obaveze21,
obavezu pruanja veterinarske nege ivotinjama koje obole ili se povrede
tokom prevoza22 itd. Pored toga, Konvencija sadri i pravila koja vae samo
za pojedine vrste meunarodnog prevoza ivotinja i to: prevoza
eleznicom23, drumskog prevoza24, prevoza vodenim putem25 i vazdunog
prevoza26 ivotinja.
Potpisivanjem Konvencije drave se obavezuju da e primenjivati standarde
meunarodnog prevoza ivotinja koji su u njoj postavljeni.27 Njima se nalae
da preduzmu i neophodne mere kako bi se ivotinje potedele bilo kakve
patnje ili se ona svela na najmanju meru ako doe do trajka ili bilo kog
sluaja vie sile koji bi neku dravu spreio da na svojoj teritoriji striktno
primenjuje Konvenciju.28 Meutim, sam izbor mera kojima e drave
Preambula
l. 1. st. 2.
14 l. 2.
15 l. 8.
16 l. 3.
17 l. 4.
18 l. 6.
19 l. 16.
20 l. 7. st. 1.
21 l. 10 11.
22 l. 12.
23 l. 17 21.
24 l. 22 24.
25 l. 25 34.
26 l. 35 37.
27 l. 1.
28 l. 4.
12
13
(141)

obezbediti potovanje odnosno sankcionisati krenje odredaba ove

Konvencije preputen je nacionalnim zakonodavcima. U tom smislu, znaaj
Konvencije za krivinopravnu zatitu ivotinja je samo posrednog karaktera.
Ipak, on nije zanemarljiv ako se uzme u obzir blanketni karakter krivinih dela
protiv ivotne sredine, ukljuujui i ona iji su objekti radnje ivotinje. Naime,
postupanjem sa ivotinjama u meunarodnom prevozu protivno
odredbama Konvencije i to na nain kojim se tim ivotinjama nanose
nepotreban bol, patnja strah i stres moglo bi biti ostvareno bie krivinog
dela ubijanja i zlostavljanja ivotinja29. Takav sluaj postojao bi, na primer, u
sluaju uskraivanja ivotinjama hrane, vode, adekvatnog smetaja tokom
prevoza ili prilikom nepropisnog vezivanja ivotinja usled ega bi im bile
nanete telesne povrede.
2. EVROPSKA KONVENCIJA ZA ZATITU IVOTINJA KOJE SE

UZGAJAJU NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA
Ova Konvencija, usvojena 10. marta 1976. godine30, postavlja osnovne
uslove koji moraju biti ispunjeni prilikom dranja, uzgoja i smetaja ivotinja
koje se uzgajaju i dre za svrhe proizvodnje hrane, vune, koe ili krzna ili za
druge poljoprivredne svrhe, a naroito ivotinja u savremenim sistemima
intenzivnog uzgoja na stoarskim farmama.31 Evropske zemlje su usvajanjem
ove konvencije potvrdile da su svesne okrutnosti koje se prema ivotinjama
vre u takvom sistemu uzgoja i inicirale pravnu obradu jednog do tada
krajnje zanemarenog odnosa ljudi i ivotinja (Paunovi, 2004:142).
Njene potpisnice se obavezuju da prema ivotinjama koje se uzgajaju na
navedeni nain primenjuju principe dobrobiti32, koji obuhvataju: smetaj,
hranu, vodu i negu u skladu sa potrebama ivotinja33, odgovarajue
osvetljenje, temperaturu, vlagu, ventilaciju34, zabranu ograniavanja
neophodne slobode kretanja na nain koji kod ivotinja izaziva
nepotrebnu patnju ili ozledu35, zabranu davanja ivotinjama hrane ili
tenosti na nain ili u kombinaciji sa supstancama koje bi mogle da
Videti: l. 269., st. 1. i 2. Krivini zakonik, "Slubeni glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005,
107/2005, 72/2009 i 111/2009
30 Evropska konvencija za zatitu ivotinja koje se uzgajaju na poljoprivrednim gazdinstvima,
"Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori", br. 6/1996
31 l. 1.
32 l. 2.
33 l. 3.
34 l. 5.
35 l. 4.
29
(142)

izazovu nepotrebnu patnju ili ozledu36 i obavezu vrenja detaljnog

pregleda (u odreenim intervalima) ukupnog stanja i zdravstvenog stanja
ivotinja i tehnike opreme koja se koristi u savremenim sistemima
intenzivnog uzgoja stoke37. U tom smislu, krivinopravni znaaj ove
konvencije isti je kao i kod prethodne. Ona doprinosi razgranienju
izmeu dozvoljenih i nedozvoljenih (potencijalno i kriminalnih) ponaanja
prema ivotinjama koje se uzgajaju na poljoprivrednim gazdinstvima.
3. EVROPSKA KONVENCIJA ZA ZATITU IVOTINJA ZA KLANJE

Evropska konvencija za zatitu ivotinja za klanje usvojena je 10. maja
1979. godine.38 Iako nema sumnje da su drave ugovornice imale
duboko etike motive prema biima koja rtvuju radi opstanka oveka,
antropocentrian karakter ove Konvencije vidi se ve u samoj njenoj
preambuli (Paunovi, 2004:144). Tanije, uvodne odredbe Konvencije
potvruju njenu usmerenost na ostvarivanje dvostrukih ciljeva: 1) zatite
ivotinja namenjenih za klanje kako bi se one potedele patnje i bola i 2)
zatite zdravlja oveka od tetnih posledica koje strah, ok, patnja i bol
koji se nanose ivotinjama za vreme klanja mogu imati na kvalitet mesa.39
Njome su regulisani minimalni standardi u pogledu prenosa, smetaja pre
klanja, savlaivanja, omamljivanja i klanja domaih jednopapkara,
preivara, svinja, zeeva i ivine.40
Konvencijom je propisana obaveza za ugovorne strane da preduzmu
neophodne korake kako bi se osigurala primena njenih odredbi, ali pri tome
nije precizirano o kakvim merama je re.41 Dravama ugovornicama u tom
smislu nisu postavljena nikakva ogranienja. Naprotiv, one su ovlaene da u
svojim nacionalnim zakonima propiu i stroa pravila radi zatite ivotinja.42
Iako se Konvencija izriito ne bavi krivinopravnom reakcijom na nezakonito
klanje navedenih ivotinja, njene odredbe predstavljaju parametre za
razgranienje dozvoljenog, zakonitog nanoenja ivotinjama bola patnje
straha i stresa (u ta spada klanje ivotinja u skladu sa odredbama
Konvencije) i nedozvoljenog, odnosno nezakonitog ubijanja i muenja
l. 6.
l. 7.
38 Evropska konvencija za zatitu ivotinja za klanje, "Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori",
br. 6/1996
39 Videti Preambulu
40 l. 1. st. 1.
41 l. 2. st. 1.
42 l. 2. st. 2.
36
37
(143)

(zlostavljanja) ivotinja, koje se smatra krivinim delom. Naime, nema sumnje

da klanje ivotinja, ak i kada je sprovedeno u skladu sa svim propisanim
standardima, predstavlja njihovo ubijanje i muenje. Meutim, injenica da
je ono sprovedeno na propisan nain, u odgovarajuem postupku, na
propisanom mestu i od strane ovlaenog lica, prema kriterijumima iz ove
Konvencije, ini takvo ponaanje dozvoljenim, odnosno, iskljuuje njegovu
protivpravnost. Zbog toga e u pojedinim sluajevima poznavanje
odredaba ove Konvencije imati odluujuu ulogu prilikom tumaenja
blanketne inkriminacije, kakva upravo postoji kod krivinog dela ubijanja i
zlostavljanja ivotinja.
4. KONVENCIJA O OUVANJU EVROPSKE DIVLJE FLORE I

FAUNE I PRIRODNIH STANITA
Ova konvencija, sainjena 19. septembra 1979. godine43, izraz je
shvatanja evropskih zemalja da divlja flora i fauna predstavljaju njihovo
prirodno naslee od sutinske vrednosti i presudnog znaaja za ouvanje
ekoloke ravnotee te da ih, u skladu sa tim, treba uvati za budue
generacije. Na samom poetku Konvencije konstatuje se ne samo
smanjenje brojnosti mnogih vrsta divlje flore i faune ve i injenica da
mnogima od njih preti istrebljenje.44 U svetlu tih saznanja, insistira se na
preduzimanju potrebnih mera, kako na meunarodnom tako i na
nacionalnom nivou, kako bi se ouvale divlja flora i fauna uz stavljanje
akcenta na one vrste koje spadaju u ugroene i osetljive.45
Strane ugovornice obavezne su da preduzmu odgovarajue
administrativne mere za obezbeivanje posebnog poloaja odreenih
vrsta divlje faune, koje su navedene u Dodatku II Konvencije, a posebno
da zabrane: njihovo namerno zarobljavanje, dranje i ubijanje, namereno
oteenje ili unitavanje mesta za njihovo razmnoavanje ili odmor,
namerno uznemiravanje ovih ivotinja, a naroito u periodu njihovog
razmnoavanja, podizanja mladih i hibernacije, namerno unitavanje ili
uzimanje ili dranje jaja od divljai kao i posedovanje ovih ivotinja (ivih ili
mrtvih) ili internu trgovinu istima.46
Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih

stanita, "Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori", br. 102/2007
44 Preambula, Konvencija o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita
45 Videti: l. 1 3. i l. 5 7.
46 l. 6.
43
(144)

U pogledu vrsta divlje faune navedenih u Dodatku III, strane potpisnice se

obavezuju da preduzmu potrebne zakonodavne mere radi njihove
zatite,47 koje bi ukljuivale: lovostaj i druge procedure kojima se regulie
eksploatacija, privremenu ili lokalnu zabranu radi obnavljanja populacije i
regulisanja prodaje, dranja za prodaju, transporta za prodaju ili ponude
na prodaju ivih ili mrtvih ivotinja.48 Za razliku od vrsta iz Dodatka II radi
ije zatite e se primenjivati administrativne mere, u odnosu na vrste iz
Dodatka III pravna priroda takvih mera nije precizirana. To znai da bi u
obzir mogle doi kako administrativne mere tako i mere krivinopravne
represije. U prilog mogunosti propisivanja krivinopravnih mera radi
ouvanja divlje flore i faune i njihovih prirodnih stanita govori i odredba
kojom se drave lanice ovlauju da u tu svrhu usvoje i mere koje su
stroe od onih predvienih Konvencijom.49
5. EVROPSKA KONVENCIJA ZA ZATITU KIMENJAKA KOJI SE

KORISTE ZA EKSPERIMENTALNE I DRUGE NAUNE SVRHE
Konvencija namenjena za zatitu kimenjaka koji se koriste za
eksperimentalne i druge naune svrhe sainjena je 18. marta 1986.
godine, a dopunjena je Protokolom od 22. juna 1998. godine50. Njenim
odredbama pokuava se postii ravnotea izmeu ovekove potrebe da
koristi ivotinje radi sticanja odreenih naunih saznanja od opteg dobra
i injenice da se vrenjem eksperimenata sa ivotinjama njima evidentno
nanose bol, patnja, strah i stres. Ovom konvencijom, kimenjacima51 je
priznata ne samo sposobnost patnje, ve i sposobnost pamenja, a u
skladu sa tim, proklamovana je i moralna obaveza oveka da te ivotinje
zatiti od bola, patnje, stresa ili trajnih povreda i to kroz ograniavaje
korienja kimenjaka za ogledne i druge naune svrhe i zamenu tih
postupaka drugim, alternativnim metodama.52
l. 7. st. 1.
l. 7. st. 3.
49 l. 12.
50 Zakon o potvrivanju Evropske konvencije o zatiti kimenjaka namenjenih za ogledne i druge
naune svrhe izmenjene Protokolom o izmeni Evropske konvencije o zatiti kimenjaka namenjenih
za ogledne i druge naune svrhe, "Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori", br. 1/2010
51 Evropska konvencija za zatitu kimenjaka koji se koriste za eksperimentalne i druge
naune svrhe pod pojam ivotinje podvodi sve kimenjake, ukljuujui i slobodno ivue i/ili
reproduktivne larvene forme, ali ne i druge fetalne ili embrionalne forme, l. 1. st. 2. taka a
52 Videti: Preambula, Evropska konvencija za zatitu kimenjaka koji se koriste za
eksperimentalne i druge naune svrhe
47
48
(145)

U Konvenciji su propisani: ciljevi za koje se eksperimenti sa ivotinjama mogu

sprovoditi53, uslovi opte brige i smetaja ivotinja koje se koriste ili koje e se
koristiti u takvim procedurama54, uslovi u pogledu uzgoja, nabavke i
evidentiranja takvih ivotinja, a posebno obeleavanja pasa i maaka55,
obaveza izbora procedure koja iziskuje najmanji broj ivotinja i kojom se
uzrokuje najmanji bol, strah, stres ili trajna povreda56, uslovi sprovoenja
eksperimenata sa ivotinjama57, njihovo prijavljivanje i obrazloenje
nadlenim organima58 kao i lica ovlaena da takve eksperimente vre59.
Posebne odredbe odnose se na obrazovanje i obuku lica koja obavljaju
eksperimente sa ivotinjama ili se brinu o njima.60 Detaljnije regulisanje
smetaja i brige o ivotinjama sadrano je u posebnom prilogu Uputstvu, iji
je cilj da prui savet o konstrukciji odgovarajueg smetaja za ivotinje. Za
razliku od odredbi same Konvencije, odredbe Uputstva nisu obavezujueg
karaktera, ve predstavljaju samo preporuke koje treba koristiti prema
nahoenju, odnosno standarde, ijem postizanju treba teiti.61
Poseban znaaj ima nastojanje Konvencije da se izbegne nepotrebno
ponavljanje procedura tako to e svaka ugovorna strana, ukoliko je to
praktino izvodljivo, priznati rezultate procedura koje su obavljene na teritoriji
druge ugovorne strane.62 Predvieno je da ugovorne strane na tom planu
pomau jedna drugoj, prvenstveno pruanjem informacija o svom
zakonodavstvu i administrativnoj praksi u vezi sa procedurama koje se
sprovode u cilju prijave za registraciju proizvoda, kao i injenine informacije
o eksperimentima sa ivotinjama koji se sprovode na njihovoj teritoriji.63
Svaka ugovorna strana ima obavezu da preduzme neophodne korake u
cilju primene Konvencije kao i da obezbedi efikasan sistem kontrole i
nadzora, i to najkasnije u roku od pet godina od dana njenog stupanja na
snagu kod te ugovorne strane.64 Konvencijom nije specifikovana pravna
priroda mera koje drave potpisnice treba da preduzmu kako bi se
garantovalo njeno sprovoenje. Inae, odredbe Konvencije predstavljaju
l. 2.
l. 5.
55 Videti: l. 14 17.
56 l. 7.
57 l. 8.
58 l. 9.
59 l. 13.
60 l. 25 26.
61 Prilog A, Uputstvo za smetaj i brigu o ivotinjama, u vezi sa l. 5. Konvencije
62 l. 29. st. 1.
63 l. 29. st. 2.
64 l. 3.
53
54
(146)

minimalne standarde, tako da su ugovorne strane slobodne da usvoje i

stroije mere zatite ivotinja koje se koriste u eksperimentima ili stroije mere
kontrole ili ograniavanja korienja ivotinja u takvim procedurama.65
6. EVROPSKA KONVENCIJA O ZATITI KUNIH LJUBIMACA

Evropska konvencija o zatiti kunih ljubimaca usvojena je 13. novembra
1987. godine, ali ju je naa zemlja ratifikovala tek 2010. godine66. Iako ne
spominje izriito krivinopravnu zatitu kunih ljubimaca, Konvencija u
znatnoj meri doprinosi njenoj realizaciji. Jo u preambuli je istaknuta moralna
obaveza oveka da potuje sva iva bia uz naglaavanje njegovog
posebnog odnosa prema kunim ljubimcima, kojima je, zbog njihovog
doprinosa kvalitetu ovekovog ivota, nedvosmisleno priznato posedovanje
odreene vrednost za drutvo. Time je na indirektan nain potvreno da
zatita i dobrobit kunih ljubimaca u svim zemljama lanicama Saveta
Evrope imaju status drutvenih vrednosti, ako ne zbog ivotinja kao takvih,
onda zbog pozitivnog uticaja koji one ostvaruju na oveka. Na taj nain je
otvoren prostor da kuni ljubimci, odnosno sve ivotinje koje ovek dri ili
namerava da dri naroito u svom domainstvu radi vlastitog uivanja i
druenja67, u krivinom pravu ne budu vie tretirane samo kao objekti radnje
pojedinih krivinih dela ve i da njihova dobrobit, kao drutvena vrednost
stekne status objekta krivinopravne zatite.
Konvencija odreuje osnovne principe dobrobiti ivotinja kroz dve zabrane:
1) zabranu nanoenja kunim ljubimcima nepotrebnog bola, patnje, straha i
stresa68 i 2) zabranu naputanja kunih ljubimaca.69 Ona izriito navodi da je
svako lice koje dri kunog ljubimca ili koje je pristalo da se brine o njemu,
odgovorno za njegovo zdravlje i dobrobit70, te da je u tom smislu duno da
mu obezbedi smetaj, negu i panju u skladu sa vrstom ili rasom, a naroito
hranu i vodu u dovoljnim koliinama, mogunost kretanja i spreavanje
bekstva.71 Konvencijom su propisani i osnovni standardi u pogledu uzgoja72
odnosno obuke73 kunih ljubimaca. Takoe, Konvencija postavlja navrenu
l. 4.
Zakon o potvrivanju Evropske konvencije o zatiti kunih ljubimaca, "Slubeni glasnik RS
67 l. 1. st. 1.
68 l. 3. st. 1.
69 l. 3. st. 2.
70 l. 4. st. 1.
71 l. 4. st. 2.
72 l. 5.
73 l. 7.
65
66
(147)

esnaestu godinu kao donju starosnu granicu za nabavku kunog ljubimca,

dok je licima ispod navedenog uzrasta za to potrebna izriita saglasnosti
roditelja ili staratelja.74
Poseban znaaj imaju odredbe Konvencije kojima je ureeno na koji nain,
pod kojim uslovima i od strane kojih lica kuni ljubimac moe biti lien ivota,
uz podvlaenje da to mora biti uinjeno uz minimum fizike i mentalne
patnje.75 Pored toga, u Konvenciji su taksativno nabrojane sve one metode
ubijanja ivotinja ija je primena u potpunosti zabranjena, poput davljenja,
guenja, upotrebe otrovnih suspstanci ili lekova ili elektrine struje.76
Drave ugovorne strane Konvencije obavezne su da preduzmu neophodne
korake za sprovoenje njenih odredbi i to ne samo u odnosu na kune
ljubimce, koje dri fiziko ili pravno lice u bilo kom domainstvu ili bilo kom
objektu za promet, komercijalni uzgoj i smetaj, ili u azilima za ivotinje77, ve i
u odnosu na tzv. "lutalice"78 tj. kune ljubimce koji nemaju dom ili su izvan
granica domainstva svog vlasnika ili draoca i nisu pod kontrolom ili
direktnim nadzorom vlasnika ili draoca79. Odabir konkretnih mera, koje bi
trebalo da obezbede potovanje odredbi Konvencije, i sankcionisanje
njihovog krenja preputen je dravama lanicama. Kako Konvencija u
velikoj meri potencira znaaj kunih ljubimaca za oveka i drutvo u celini,
sa jedne strane, i moralnu odgovornost koju fizika i pravna lica imaju u
odnosu na njih, sa druge, moe se zakljuiti da se od drava potpisnica
oekuje da njenu primenu obezbede kako putem krivinog tako i putem
prekrajnog prava.
Znaaj Konvencije o zatiti kunih ljubimaca ogleda se i u obavezivanju
ugovornih strana da deluju ante delictum, kako bi se kroz razvoj
informacionih i obrazovnih programa, meu organizacijama i pojedincima
koji se bave dranjem, uzgojem, obukom, prometom i smetajem kunih
ljubimaca promovisali standardi koji su u njoj propisani.80 Na taj nain se
akcenat stavlja na prevenciju (i to primarnu i sekundarnu) u vidu podizanja
drutvene svesti i unapreenja znanja relevantnih subjekta u pogledu
humanog postupanja prema kunim ljubimcima. Standardi postavljeni
Konvencijom predstavljaju minimum koji treba da bude ispunjen u svakoj
dravi potpisnici, ali je svaka od njih ovlaena da u svom nacionalnom
l. 6.
lan 11. st. 1.
76 lan 11. st. 2.
77 l. 2. st. 1. taka a
78 l. 2. st. 1. taka b
79 l. 1. st. 5.
80 l. 14.
74
75
(148)

zakonodavstvu usvoji stroije mere zatite kunih ljubimaca kao i da

standarde zajemene Konvencijom primeni i na druge kategorije ivotinja,
odnosno i na one ivotinjske vrste koje njome nisu izriito obuhvaene.81
7. KONVENCIJA ZA ZATITU IVOTNE SREDINE PUTEM

KRIVINOG PRAVA
Usvajanjem Konvencije za zatitu ivotne sredine putem krivinog prava u
Strazburu 4. novembra 1998. godine82, po prvi put je uspostavljena
sveobuhvatna krivinopravna zatita ivotne sredine u meunarodnim
okvirima (Jovaevi, 2009:134). Izrada Konvencije sprovedena je od
sredine 1991. do kraja 1995. godine od strane grupe eksperata za zatitu
ivotne sredine postavljenih od strane Komiteta ministara Saveta Evrope,
a u okviru evropskog Komiteta za probleme kriminaliteta (European
Committee of Crime Problems).83 Konvencija je usmerena na poboljanje
zatite ivotne sredine na evropskom nivou upotrebom krajnjeg sredstva
krivinog prava. Njen cilj jeste prevencija i suzbijanje onih ponaanja koja
su najopasnija po ivotnu sredinu i to prvenstveno kroz harmonizaciju
nacionalnih zakonodavstava i saradnju evropskih zemalja u ovoj oblasti.84
U Preambuli Konvencije istaknute su ozbiljne posledice povreivanja i
ugroavanja ivotne sredine, a posebno porasta zagaenja usled
neregulisanog industrijskog razvoja uz insistiranje da ivot i zdravlje ljudskih
bia, ivotne sredine, faune i flore moraju biti zatieni svim raspoloivim
sredstvima. Pri tome je naglaeno da prevencija pogoranja stanja
ivotne sredine mora biti ostvarena prvenstveno primenom drugih mera,
pa tek onda posredstvom krivinopravnih normi, koje, iako u toj oblasti
imaju znaajnu ulogu, ipak treba da zadre status krajnjeg sredstva.
Takoe, podvueno je uverenje drava lanica Saveta Evrope da postoji
l. 2. st. 3.
Convention on the Protection of the Environment through Criminal Law, Strasbourg,
04.11.1998., Council of Europe, European Treaty Series - No. 172, preuzeto sa:
http://conventions.coe.int/treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=172&CL=ENG, pristup:
08.09.2011. godine
83 Convention on the Protection of the Environment through Criminal Law (European Treaty Series No.
172) - Explanatory Report, preuzeto sa: http://conventions.coe.int/treaty/en/Reports/Html/172.htm,
84 Ibid.
81
82
(149)

potreba za uspostavljanjem jedinstvene kriminalne politike i odravanjem

meunarodne saradnje u pogledu zatite ivotne sredine.85
Konvencija obavezuje drave potpisnice da preduzmu odreene mere i
aktivnosti kako na nacionalnom tako i na meunarodnom nivou. Na
nacionalnom planu ovom se konvencijom postavljaju osnove za
predvianje u krivinim zakonodavstvima odreenih ponaanja kao
krivinih dela i propisivanje krivinih sankcija za njihove uinioce, a na
meunarodnom planu ta se obaveza ogleda u preciziranju pravila o
meunarodnoj pravnoj saradnji izmeu drava u suprotstavljanju ovakvim
kriminalnim radnjama, koje mogu da ugroze ivotnu sredinu na irim
prostorima. (Jovaevi, 2009:40).
Objekt zatite ove Konvencije jeste ivotna sredina koja ovde obuhvata:
ljude, odnosno odreene vrednosti ljudskog ivota, telesnog integriteta ili
zdravlja, vazduh, vodu i zemljite, zatiene spomenike i druge zatiene
objekte, imovinu, biljke (floru) i ivotinje (faunu)86 (Jovaevi, Petrovi
2002-2003, 537-558). Meutim, ona sadri i nekoliko odredbi koje su od
posebnog direktnog ili indirektnog znaaja za krivinopravnu zatitu
ivotinjskog sveta, odnosno, po slovu Konvencije, faune. Iz formulacija
upotrebljenih u Konvenciji proizlazi da se njome ivotinje prevashodno
tite kao integralni deo ivotne sredine, zajedno sa biljkama, zemljitem,
vazduhom i vodom, a ne kao nosioci sopstvenih prava ili interesa.
Konvencija propisuje da e drave potpisnice usvojiti odgovarajue mere
kako bi se sledea ponaanja uinjena sa umiljajem87 ili iz nehata88
proglasila za krivina dela u nacionalnim zakonodavstvima: 1) nezakonito
isputanje, emisija ili unoenje odreene koliine supstanci ili jonizujueg
zraenja u vazduh, zemljite ili vodu, koje prouzrokuje ili moe prouzrokovati
njihovo trajno zagaenje ili smrt ili ozbiljnu povredu bilo kog lica ili znatnu
tetu zatienim spomenicima, drugim zatienim objektima, imovini,
ivotinjama ili biljkama89; i 2) nezakonito odlaganje, obrada, skladitenje,
transport, izvoz ili uvoz opasnog otpada, ime se prouzrokuje ili se moe
prouzrokovati smrt ili ozbiljna povreda bilo kog lica ili znatno oteuje kvalitet
Preamble, Convention on the Protection of the Environment through Criminal Law

(European Treaty Series No. 172)
86 l. 2. st. 1. taka b
87 l. 2. st. 1
88 lan 3. st. 1. Svaka drava moe se izjasniti da e u njenom nacionalnom zakonodavstvu
uinilac odgovarati samo za ona dela koja su uinjena sa umiljajem ili sa svesnim nehatom
(gross negligence) (Videti: l. 3. st. 2.), ime se iskljuuje odgovornost za nesvesni nehat.
89 l. 2. st. 1. taka b
85
(150)

vazduha, zemljita, vode, ivotinja ili biljaka90; 3) nezakonit rad nuklearnog

postrojenja u kome se sprovodi opasna aktivnost i koji prouzrokuje ili moe
prouzrokovati smrt ili ozbiljnu povredu bilo kog lica ili znatnu tetu zatienim
spomenicima, drugim zatienim objektima, imovini, ivotinjama ili biljkama91
i 4) nezakonita proizvodnja, obrada, skladitenje, upotreba, transport, izvoz ili
uvoz nuklearnih materija ili drugih opasnih radioaktivnih supstanci kojim se
prouzrokuje ili se moe prouzrokovati smrt ili ozbiljna povreda bilo kog lica ili
znatno oteuje kvalitet vazduha, zemljita, vode, ivotinja ili biljaka92. U
pitanju su razliite opasne delatnosti (izvori ugroavanja) kojima se povreuje
ili ugroava ivotna sredina, odnosno njeni pojedini elementi. Jedan od tih
elemenata jeste i ivotinjski svet odnosno fauna.
Konvencija predvia i uspostavljanje krivine odgovornosti za pomaganje
(aiding) odnosno podstrekavanje (abetting) izvrenja navedenih krivinih
dela.93
Pored toga, Konvencija propisuje da e svaka drava potpisnica usvojiti
odgovarajue mere potrebne za inkriminisanje, bilo kao krivinih dela bilo
kao administrativnih prestupa, (prekraja) odreenih ponaanja uinjenih
sa umiljajem ili iz nehata. Za krivinopravnu zatitu ivotinja su od znaaja
su dve grupe takvih ponaanja: 1) nezakonito prouzrokovanje promena
koje su tetne odnosno kodljive za prirodne komponente nacionalnog
parka, prirodnog rezervata, podruja za zatitu vode ili drugih zatienih
podruja94 i 2) nezakonito posedovanje, uzimanje, oteenje, ubijanje i
promet zatienim vrstama divlje flore i faune95. Prva grupa doprinosi zatiti
ivotinjskog sveta na posredan nain, budui da zapravo titi prirodna
stanita ivotinjskih vrsta. Ipak, njen znaaj je izuzetan ako se uzme u obzir
injenica da unitavanje prirodnih stanita zahvaljujui ovekovim
aktivnostima predstavlja osnovni uzrok izumiranja najveeg broja zatienih
vrsta divlje faune (Holden, 1998:1). Druga grupa se odnosi na ona
ponaanja kojima se ostvaruje nezakonit promet zatienih vrsta biljaka i
ivotinja, a koja su zabranjena i odredbama Konvencije o meunarodnom
prometu ugroenih vrsta divlje faune i flore (CITES).96
l. 2. st. 1. taka c
l. 2. st. 1. taka d
92 l. 2. st. 1. taka e
93 l. 2. st. 2.
94 l. 4. st. 1. taka f
95 l. 4. st. 1. taka g
96 Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora (CITES),
Washington, D.C., 03.03.1973., Bonn, on 22.06.1979. (amended), United Nations Treaty Series Vol.
993, Registration No. I-14537, preuzeto sa: http://www.cites.org/eng/disc/text.php#texttop, pristup:
90
91
(151)

Drave lanice obavezne su da propiu za sva navedena krivina dela

krivine sankcije koje odgovaraju njihovoj teini. Te sankcije moraju ukljuivati
kaznu zatvora i novanu kaznu97, ali njihov raspon koji e biti zapreen za
pojedina krivina dela nije unapred odreen. To je preputeno samim
dravama da odrede shodno obimu i intenzitetu drutvene opasnosti i
sistemu kaznene politike koji je institucionalizovan u odreenoj dravi
(Jovaevi, 2009:138). Povrh kazni, uiniocu nekog od navedenih krivinih
dela moe se odrediti i obaveza vraanja ivotne sredine u stanje koje je
prethodilo izvrenju krivinog dela.98 U sluaju nepostupanja u skladu sa
naredbom nadlenog organa kojom je izreena obaveza vraanja ivotne
sredine u stanje koje je prethodilo izvrenju krivinog dela, nadleni organ
moe, u skladu sa domaim zakonom, preduzeti njeno izvrenje o troku lica
kome je ta naredba izreena ili, umesto ili povrh toga, tom licu izrei i druge
krivine sankcije.99 Takoe, dravama potpisnicama je ostavljena
mogunost da u svojim nacionalnim krivinim zakonima propiu i posebne
mere konfiskacije sredstava i prihoda ili imovine (ija vrednost odgovara
iznosu tih prihoda) od uinilaca onih ponaanja koja moraju biti propisana
kao krivinih dela u skladu sa Konvencijom.100
Efikasnijem otkrivanju i sankcionisanju uinilaca krivinih dela propisanih u
skladu sa Konvencijom doprinose i njene odredbe kojima se drave
potpisnice obavezuju da usvoje mere neophodne za uspostavljanje i
odravanje saradnje izmeu dravnih organa koji su odgovorni za zatitu
ivotne sredine i dravnih organa nadlenih za sprovoenje istrage i
voenje krivinog potupka i to pre svega kroz blagovremenu razmenu svih
potrebnih informacija.101 Krivinopravnoj zatiti ivotinja posebno doprinosi
odredba kojom se dravama omoguava da dopuste grupama,
fondacijama ili udruenjima posveenim zatiti ivotne sredine da uestvuju
u krivinom postupku koji se vodi povodom krivinih dela propisanih u
skladu sa Konvencijom102. Znaaj te opcije naroito dolazi do izraaja kada
se uzme u obzir ogroman doprinos takvih udruenja u borbi za promenu
01.08. 2011. godine i http://treaties.un.org/doc/Publication/UNTS/Volume%20993/volume-993-I14537-English.pdf, pristup: 01.08. 2011. godine i Zakon o potvrivanju Konvencije o meunarodnom
prometu ugroenih vrsta divlje faune i flore, Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, br. 11/2001
97 l. 6. Convention on the Protection of the Environment through Criminal Law (European
Treaty Series No. 172)
98 l. 6.
99 l. 8.
100 l. 7.
101 l. 10.
102 l. 11.
(152)

odnosa drutva prema ivotinjama kao i pozitivan uticaj koji je njihov rad
imao na zakonodavce irom sveta, ukljuujui i naeg.103
Konvencija posebnu panju posveuje uspostavljanju i odravanju
meunarodne saradnje izmeu drava potpisnica prilikom sprovoenja
istrage i voenja krivnih postupaka povodom onih krivinih dela koja su u
njihovim nacionalnim zakonodavstvima propisana u skladu sa Konvencijom.104
Ako se ima u vidu da krivina dela protiv ivotne sredine, a posebno nezakonit
promet divljim vrstama flore i faune, esto poprimaju obeleja ozbiljnog,
transnacionalnog organizovanog kriminaliteta105, insistiranje na meunarodnoj
saradnji u toj oblasti moglo bi znaajno doprineti prevenciji, otkrivanju i
sankcionisanju ovih krivinih dela.
ZAKLJUAK
Analiza odredbi konvencija Saveta Evrope koje su od znaaja za pravnu, a
u okviru nje i krivinopravnu zatitu ivotinja pre svega oslikava viedecenijsku
evoluciju etikih shvatanja evropskih zakonodavaca kada je u pitanju odnos
odnos oveka prema ivotinjama. One jasno pokazuju tendenciju
naputanja antropocentrinih i sve ireg prihvatanja biocentrinih stanovita
i to ne samo u sferi etike ve i u sferi prava. Dakle, osim proklamovanja
moralne odgovornosti oveka prema ivotinjama, ove konvencije
predstavljaju i osnov za uspostavljanje i irenje njegove pravne odgovornosti
za one radnje kojima se ivotinje povreuju i ugroavaju, bilo direktno, bilo
indirektno, odnosno posredstvom naruavanja njihovog prirodnog stanita.
Razmatranjem tih Konvencija moe se uoiti i tendencija irenja kruga
ivotinjskih vrsta kojima se prua pravna zatita na nivou cele Evrope. Takoe,
njihove odredbe potvruju sve veu spremnost oveka da uvaava
sposobnost ivotinja da osete bol, patnju, strah i stres te da ih, u skladu sa tim
saznanjem, u razliitim situacijam tretira na to je mogue humaniji nain.
Uprkos tome, zatita ivotinja u Evropi jo uvek pokazuje odreene slabosti.
Ona se ipak odnosi samo na neke vrste ivotinja (pre svega na kimenjake),
Videti, na primer, Izvetaj o radu ORCA za 2006. godinu, preuzeto sa: http://orca.rs/
cms/uploaded/PDFovi/Izvestaj%20o%20radu%20ORCA%202006.pdf, pristup: 25.07.2011. godine
104 l. 12.
105 Videti: United Nations Convention against Transnational Organized Crime UN General
Assembly Resolution A/RES/55/25, 08.01. 2001., preuzeto sa: http://www.unodc.org
/pdf/crime/a_res_55/res5525e.pdf, pristup: 07.09.2011. godine i Mary Rice (ed.), Debbie
Banks, Charlotte Davies, Justin Gosling, Julian Newman, Jago Wadley, Fionnuala Walravens,
Environmental Crime A Threat to our Future, Environmental Investigation Agency (EIA),
London, 2008, 2
103
(153)

dok ogromna veina ivotinjskog sveta i dalje ostaje nezatiena (Paunovi,

2004:135). Normativni preduslov za ostvarivanje potpune, sveobuhvatne i
ujednaene zatite ivotinjskog sveta na evropskom tlu ogledao bi se u
usvajanju konvencije koja bi obavezala drave potpisnice da u svojim
nacionalnim zakonodavstvima krivinopravno inkriminiu najtee oblike
povreivanja i ugroavanja opstanka i dobrobiti svih ivotinja. Za blae forme
povreivanja i ugroavanja drave bi se mogle obavezati da propiu
prekrajnopravne sankcije.
Usvajanje takve konvencije znailo bi nedvosmisleno priznanje da dobrobit,
ivot i telesni integritet svih ivotinja imaju status objekta zatite u krivinom
pravu, umesto svojstva objekta radnje, koji ivotinje za sada imaju u veini
pravnih sistema. Praktino, takav dokument bi predstavljao osnov da
ivotinje, umesto da budu krivinopravno zatiene samo kao integralni deo
ivotne sredine, takvu zatitu steknu kao bia per se, a ne kao delovi ivotne
sredine ili pokretne stvari ili sredstva ili orua za ostvarivanje ovekovih
interesa. ini se da su nacionalni zakonodavci evropskih zemalja, a meu
njima posebno zakonodavci Nemake (Natrass, 2004) i vajcarske
(Tomaselli, 2003), sve blii postizanju takvog nivoa zatite ivotinja. Ipak,
usvajanje i jednog nadnacionalnog pravnog izvora, koji bi proklamovao
tako "napredne" ideje u pogledu statusa ivotinja u pravnom sistemu, moglo
bi doprineti irem prihvatanju principa biocentrine etike i implementaciji istih
u zakonodavstvima i praksi ostalih evropskih zemalja, ukljuujui i nau.
Kao lanica Saveta Evrope i kao zemlja koja je u poslednjih nekoliko godina
uinila znaajan napredak na planu stvaranja i unapreenja normativnih
okvira za krivinopravnu zatitu ivotinja, Republika Srbija bi trebalo da
ratifikuje i Konvenciju za zatitu ivotne sredine putem krivinog prava. Time
bi se otvorio put za uspostavljanje efikasnije meunarodne saradnje u oblasti
otkrivanja, dokazivanja i sankcionisanja odnosno suzbijanja krivinih dela
protiv ivotne sredine, a posebno onih koja za objekt radnje imaju ivotinje
(npr. krivina dela koja ukljuuju nezakonit promet zatienim vrstama divlje
faune ili nezakonit lov istih) i koja, kao to je ve istaknuto esto poprimaju
transnacionalni karakter. Ipak, treba imati na umu da navedena konvencija
jo uvek nije stupila na snagu tako da njena ratifikacija tek predstoji i drugim
evropskim zemljama.
Na kraju, treba istai da ratifikacija bilo koje konvencije i usvajanje odnosno
izmena relevantnih propisa u skladu sa njenim zahtevima predstavlja samo
prvi korak ka ostvarivanju principa i stanarda koje ona postavlja. Mnogo
vanija i sloenija obaveza sastoji se u obezbeenju njihove primene u praksi.
Puno potovanje standarda zatite i dobrobiti ivotinja, koji su propisani
navedenim konvencijama Saveta Evrope, nije mogue bez podizanja
(154)

drutvene svesti o znaaju ivotne sredine uopte, a posebno ivotinja i to ne

samo kao njenog integralnog dela ve i kao ovekovih "subia" (Paunovi,
2004:60), koja imaju odreene vrednosti i interese (Fajnberg, 1987:29-30.).
Potvrdu da je tako neto mogue ne samo u teoriji ve i u zakonodavstvu i
praksi, predstavljau napredna reenja usvojena u pojedinim evropskim
zemljama, koja svakako predstavljaju dobre primere i smernice za budue
postupanje i u naoj zemlji.
REFERENCE
Fajnberg, D. (1987) Prava ivotinja i neroenih pokolenja (prevod:
Babi, J.), Gledita: asopis Beogradskog univerziteta, br. 7/8,
godina 28, Beogradski univerzitet: Narodna omladina Srbije: Savez
studenata, Beograd.
(2)
Holden, J.(1998) By Hook or by Crook a reference manual on
illegal wildlife trade and prosecutions in the United Kingdom, The
Royal Society for the Protection of Birds, The Lodge, Sandy Beds, UK.
(3)
Lili, S., Drenovak, M. (2010) Ekoloko pravo, Pravni fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd.
(4)
Joldi, V. (2006) Konvencije od znaaja za zatitu ivotne sredine i
interesa Republike Srbije, Institut za kriminoloka i socioloka
istraivanja, Beograd.
(5)
Jovaevi, D. (2009) Evropski standardi i zatita ivotne sredine,
Evropsko zakonodavstvo, vol. VIII, br. 27 28.
(6)
Jovaevi, D. Petrovi, B. (2003) Odgovornost za zagrozuvanje na
ivotna sredina od aspekt na aktite od Sovetot na Europa, u
Godinjaku Pravnog fakulteta u Skoplju, 2002-2003, br. 40.
(7)
Jovaevi, D. (2009) Sistem ekolokih delikata ekoloko kazneno
pravo, Pravni fakultet u Niu Centar za publikacije, Ni.
(8)
Nattrass, K. (2004) "...Und die Tiere", Constitutional Protection for
Germanys Animals, Animal Law Review at Lewis and Clark Law
School, Vol. 10:283, Portland, Oregon.
(9)
Paunovi, M. (2004) Prava ivotinja savremeni meunarodni standardi,
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i "uro Salaj" AD, Beograd.
(10) Paunovi, M. (2005) ivotinjska prava-prilog proirenoj teoriji ljudskih
prava, Strani pravni ivot, br. 3/2005., Institut za uporedno pravo,
Beograd.
(11) Paunovi, M. (2004) Uporednopravni pregled zatite prava i
dobrobiti ivotinja, Strani pravni ivot, br. 1/2004, Institut za uporedno
pravo, Beograd.
(1)
(155)

Tomaselli, P. (2003) International Comparative Animal Cruelty Laws,

Animal Legal and Historical Center, Michigen State University
College of Law.
(13) Rice, M. (ed.), Banks, D., Davies, C., Gosling, J., Newman, J.,
Wadley, J., Walravens, F. (2008) Environmental Crime A Threat to
our Future, Environmental Investigation Agency (EIA), London.
(12)
IZVORI
-
Krivini zakonik, "Slubeni glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005, 107/2005,

72/2009 i 111/2009
Zakon o dobrobiti ivotinja, "Slubeni glasnik RS", br. 41/2009
Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i
faune i prirodnih stanita, "Slubeni glasnik RS - Meunarodni
ugovori", br. 102/2007
Zakon o potvrivanju Evropske konvencije o zatiti kunih ljubimaca,
"Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori", br. 1/2010
Zakon o potvrivanju Konvencije o meunarodnom prometu
ugroenih vrsta divlje faune i flore, "Slubeni list SRJ Meunarodni
Zakon o potvrivanju Evropske konvencije o zatiti kimenjaka
namenjenih za ogledne i druge naune svrhe izmenjene
Protokolom o izmeni Evropske konvencije o zatiti kimenjaka
namenjenih za ogledne i druge naune svrhe, "Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori", br. 1/2010
Evropska konvencija o zatiti ivotinja u meunarodnom prevozu,
"Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori", br. 1/1992
Evropska konvencija za zatitu ivotinja koje se uzgajaju na
poljoprivrednim gazdinstvima, "Slubeni list SRJ Meunarodni
Evropska konvencija za zatitu ivotinja za klanje, "Slubeni list SRJ
Convention on the Protection of the Environment through Criminal
Law, Strasbourg, 04.11.1998., Council of Europe, European Treaty
Series - No. 172, Preuzeto sa:
http://conventions.coe.int/treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT
=172&CL=ENG, pristup: 08.09.2011. godine
Convention on the Protection of the Environment through Criminal
Law (European Treaty Series No. 172) - Explanatory Report, preuzeto
(156)

sa: http://conventions.coe.int/treaty/en/Reports/Html/172.htm,
Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural
Habitats, Bern, 19.09.1979, European Treaty Series No. 104., preuzeta
sa: http://conventions.coe.int/treaty/en/treaties/html/104.htm,
European Convention for the Protection of Animals during
International Transport, Paris, 13.12.1968, Council of Europe,
European Treaty Series No. 65 (Text amended according to the
provisions of Additional Protocol (European Treaty Series No. 103),
which entered into force on 7 November 1989), preuzeto sa:
=065&CM=1&CL=ENG, pristup: 06.10.2011. godine
European Convention for the Protection of Pet Animals, Strasbourg,
13.11.1987., Council of Europe, European Treaty Series - No. 125,
preuzeto sa: http://conventions.coe.int/treaty/en/Reports/Html
/172.htm, pristup: 08.09.2011. godine
Convention on International Trade in Endangered Species of Wild
Fauna and Flora (CITES), Washington, D.C., 03.03.1973., Bonn, on
22.06.1979. (amended), United Nations Treaty Series Vol. 993,
Registration No. I-14537, preuzeto sa: http://www.cites.org/eng/disc
/text.php#texttop, pristup: 01.08. 2011. godine i
http://treaties.un.org/doc/Publication/UNTS/Volume%20993/volume
-993-I-14537-English.pdf, pristup: 01.08. 2011. godine
United Nations Convention against Transnational Organized Crime
UN General Assembly Resolution A/RES/55/25, 08.01. 2001., preuzeto
sa: http://www.unodc.org/pdf/crime/a_res_55/res5525e.pdf,
European Social Charter (revised), Strasbourgh, 3 May 1996,
preuzeto sa:
http://www.coe.int/T/DGHL/Monitoring/SocialCharter/Presentation/
ESCRBooklet/English.pdf, pristup: 13.09.2011. godine
European Convention for the Protection of Animals for Slaughter,
Strasbourg, 10.05.1979, Council of Europe, European Treaty Series No. 102, preuzeto sa: http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties
/Html/102.htm, pristup: 06.10.2011. godine
European Convention for the Protection of Vertebrate Animals used
for Experimental and Other Scientific Purposes, Council of Europe,
Strasbourg, 18.03.1986., European Treaty Series - No. 123, text
amended according to the provisions of the Protocol (European
Treaty Series No. 170), as of its entry into force, on
(157)

2 December 2005., preuzeto sa:

European Convention For The Protection Of Animals Kept For
Farming Purposes, Strasbourg, 10.III.1976., Council of Europe,
European Treaty Series - No. 87, preuzeto sa:
Izvetaj o radu ORCA za 2006. godinu, preuzeto sa:
http://orca.rs/cms/uploaded/PDFovi/Izvestaj%20o%20radu%20ORC
A%202006.pdf, pristup: 25.07.2011. godine
THE ROLE OF THE COUNCIL OF EUROPE CONVENTIONS IN

CRIMINAL LEGAL PROTECTION OF ANIMALS
A large number of conventions relevant for the establishment of essential
animal welfare standards have been adopted under the auspices of the
Council of Europe, establishing essential animal welfare standards and
constituting obligations for the member states to prescribe measures for their
violation, including criminal sanctions as ultima ratio. Some of these
conventions protect animals as integral parts of environment, together with soil,
air, water and plants, whereas others are dedicated exclusively to the
protection of animal welfare in various situations. Our country ratified the
majority of these conventions, and, having in mind its legislative efforts
directed towards the creation of normative frameworks for adequate criminal
and administrative legal protection of animals, it can be expected to fulfill the
obligations they prescribe. Accordingly, the author attempts to present
fundamental principle of those European conventions that are to be considered
as the most significant for the field of criminal legal protection of animals.
KEY WORDS: animals / The Council of Europe Conventions /
criminal legal protection / criminal offence / environment
(158)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 159-183

UDK:
343.224-053.6(497.11)
OSNOVNE KARAKTERISTIKE NOVOG MALOLETNIKOG

KRIVINOG PRAVA SRBIJE
Dragan Jovaevi
Pravni fakultet, Univerzitet u Niu
Donoenjem novog Zakona o maloletnim uiniocima krivinih

dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica 2005. godine
Republika Srbija se pridruila malom broju savremenih drava
koje na poseban nain ureuju krivinopravni status maloletnika.
Na ovaj nain je u posebnom zakonskom tekstu u celini ureen
pravni poloaj (prava, obaveze i odgovornosti) maloletnika kao
uinilaca krivinih dela i maloletnika kao rtava krivinih dela. U
osnovi ovog novog maloletnikog krivinog prava nalaze se brojni
meunarodni i evropski standardi koji su inplementirani u pravni
sistem koji je zaiveo za proteklih pet godina primene. Novi propisi
ureuju materijalno, procesno i izvrno krivino pravo kako bi ono
u potpunosti ostvarilo proklamovani cilj vaspitanje, prevaspitanje
i pravilan razvoj maloletnika. U ovom radu autor ukazuje na
pojam, predmet, cilj, izvore, principe i osnovne karakteristike
maloletnikog krivinog prava na bazi pravne teorije, sudske
prakse i zakonske literature.
KLJUNE REI: maloletnik, / krivino delo / zakon /
odgovornost / krivine sankcije / vaspitanje
Email: jovas@prafak.ni.ac.rs
(159)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 D. Jovaevi

Osnovne karakteristike novog maloletnikog krivinog prava Srbije, (str. 159-183)
1. POJAM MALOLETNIKOG KRIVINOG PRAVA

Maloletniko krivino pravo1 je deo, segment krivinog prava jedne
drave koje zbog obilja specifinih reenja u poslednje vreme u nizu
evropskih drava2 dobija karakter samostalne pravne (pozitivno pravne),
ali i naune discipline3. Radi se, naime, o posebnoj, zaokruenoj i
autonomnoj celini koja sadri niz specifinih reenja u odnosu na
punoletne uinioce krivinih dela4. Neretko se stoga u literaturi za ovu
granu prava upotrebljava naziv para krivino pravo ili kvazi krivino
pravo5 koje se odnosi na maloletna lica.
Dakle, maloletniko krivino pravo6 je skup zakonskih propisa kojima se
odreuje krivinopravni status maloletnih lica7 (kao uinilaca krivinih dela,
odnosno maloletnih lica kao rtava krivinih dela). To je pravo koje propisuje
poseban tretman u postupku propisivanja, izricanja i izvrenja sankcija prema
maloletnim uiniocima krivinih dela8. Tako ovaj naziv, koji se esto u pravnoj
teoriji odreuje kao kriminalno politiki postulat, obuhvata granu prava sa
krivinopravnim odredbama koje se primenjuju na maloletne uinioce
krivinih dela i koje odslikavaju poseban, specifian karakter ove grane
Termin maloletniko krivino pravo je gotovo uobiajen u pravnoj teoriji (G. Marjanovik,
Makedonsko krivino pravo, Opt del, Skoplje, 1998. godine, str. 361., LJ. Bavcon, A. elih,
Kazensko pravo, Sploni del, Ljubljana, 1999. godine, str. 230. ili P. Novoselec, Opi dio
kaznenog prava, Zagreb, 2004. godine, str. 3. ili D. Jovaevi, Maloletniko krivino pravo,
Beograd, 2008. godine, str.13.). No, u pravnoj teoriji se za ovu granu prava upotrebljava i
naziv "krivino pravo za maloletnike". Oba ova termina asociraju na krivino pravo
"maloletnikog karaktera" koje stoji nasuprot punoletnikom krivinom pravu (M. kuli,
Maloletnici kao uinioci i kao rtve krivinih dela, Beograd, 2003. godine, str. 368.).
2 U teoriji se smatra da su prvi "posebni" maloletniki krivini zakoni doneti tek poetkom 20.
veka i to: 1908. godine u Velikoj Britaniji (Engleska) i Kanadi, 1912. godine u Belgiji i
Francuskoj, 1923. godine u Nemakoj i 1940. godine u Finskoj. (B. Vukovi, Prava maloletnih
uinilaca krivinih dela i oteenih u maloletnikog krivinom zakonodavstvu, Zbornik
radova, Krivinopravna pitanja maloletnike delinkvencije, Beograd, 2008. godine, str. 271.
3 D. Jovaevi, Maloletniko krivino pravo, op. cit. str. 14-18.
4 Z. Stojanovi, Krivino pravo, Opti deo, Beograd, 2005. godine, str. 344.
5 Z. Stojanovi, Krivino pravo, Opti deo, ibid, str. 344.
6 D. Jovaevi, Z. Stevanovi, Pojam i karakteristike maloletnikog krivinog prava, Revija za
kriminologiju i krivino pravo, Beograd, broj 1/2008. godine, str. 119-135.
7 Interesantno je da se u delu nemake krivinopravne teorije javljaju i takva miljenja da se
ovde radi o kriminalitetu lica koja nisu navrila 25 godina ivota (W. Sauer, Kriminologie,
Berlin, 1950. godine, str. 108).
8 G. Marjanovi, Makedonsko krivino pravo, Opt del, op.cit. str. 361.
1
(160)

prava9. To je pravo koje se zasniva na linosti uinioca delikta

(Taterstrafrecht), a ne na samom deliktu (Tatstraftrecht)10.
Ili drugim reima, to je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se odreuje
sistem krivinih sankcija za maloletne uinioce krivinih dela11, a pod
odreenim uslovima i za punoletne uinioce, te postupak za izricanje i
izvrenje ovih sankcija od strane nadlenih dravnih organa12. Stoga se moe
rei da maloletniko krivino pravo prevazilazi okvire krivinog prava jer
obuhvata ne samo krivinopravne odredbe materijalnopravne sadrine,
ve i odredbe procesnog i izvrnog krivinog prava na nain, u meri i u
obimu koji se odnosi na maloletne uinioce krivinih dela13.
Maloletniko krivino pravo tako predstavlja skup (sistem) zakonskih propisa
kojima je regulisan poloaj (prava, obaveze i odgovornost) maloletnika14 u
krivinom pravu u celosti15. Ove odredbe se, prvo, odnose na16:
1) pojam i vrste maloletnika kao subjekata krivinog prava (aktivni i
pasivni17 subjekt krivinog dela),
2) vrste, uslove, svrhu, sadrinu, nain i uslove propisivanja i izricanja
krivinih sankcija prema maloletnim uiniocima krivinih dela,
3) postupak za izricanje krivinih sankcija za maloletnike (koji predstavlja
posebnu, specifinu vrstu krivinog postupka specifinog po organima za
N. Miloevi, Nove tendencije u savremenoj nauci krivinog prava i maloletniko krivino

zakonodavstvo, Zbornik radova, Nove tendencije u savremenoj nauci krivinog prava i nae
krivino zakonodavstvo, Zlatibor, 2005. godine, str. 281-297.
10 G. Marjanovik, Makedonsko krivino pravo, Opt del, op. cit. str. 362.
11 U istoriji krivinog prava se mogu nai i takva shvatanja prema kojima je prva
penitensijarna ustanova za maloletne uinioce krivinih dela osnovana na inicijativu rimskog
pape Klimenta IX jo 1703. godine u Rimu da bi se kasnije ovakve ustanove osnivale i u
drugim dravama : Nemakoj, Francuskoj, vajcarskoj i Velikoj Britaniji (G. Marjanovik,
Makedonsko krivino pravo, Opt del, op.cit. str. 362).
12 I. Stevanovi, N. Miloevi, Neophodne pretpostavke za primenu Zakona o maloletnim
uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, Zbornik radova, Novo krivino
zakonodavstvo : dileme i problemi u teoriji i praksi, Beograd, 2006. godine, str. 487-493.
13 D. Jovaevi, Z. Stevanovi, Pojam i karakteristike maloletnikog krivinog prava, Revija za
kriminologiju i krivino pravo, Beograd, broj 1/2008. godine, str. 119-125.
14 B. ejovi, Krivino pravo u sudskoj praksi, Knjiga prva, Opti deo, Beograd, 1985. god., str. 492.
15 O. Peri, Poloaj maloletnika u jugoslovenskom krivinom zakonodavstvu sa stanovita
zatite ljudskih prava, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, broj 13/2000. godine, str. 27-32.
16 D. Jovaevi, Savremene tendencije u oblasti kodifikacije maloletnikog krivinog prava,
Zbornik radova, Aktuelne tendencije u razvoju i primeni evropskog kontinentalnog prava,
Ni, 2010. godine, str. 495-525.
17 M. Veovi, Maloljetnik kao objekt krivinopravne zatite, Pravna misao, Sarajevo, broj 78/1978. godine, str. 139-157.
9
(161)

pokretanje i voenje krivinog postupka i za izricanje krivinih sankcija,

arhitektonici i toku postupka i ueu posebnih vandsudskih posebno
vankrivinosudskih organa u postupku izricanja i izvrenja krivinih sankcija) i
4) postupak izvrenja izreenih krivinih sankcija, ali i neformalnih mera
(vaspitnih naloga) prema maloletnim uiniocima krivinih dela.
Ono se nizom svojih odredbi sadrinski, a i po formi, izdvaja iz krivinog
prava koje se, inae, primenjuje prema punoletnim uiniocima krivinih
dela. Pod odreenim, zakonom predvienim, uslovima ovo pravo se
izuzetno primenjuje i prema mlaim punoletnim uiniocima krivinih dela
(u doba mlaeg punoletstva, dakle od navrene 18 do nenavrene 21
godine ivota)18.
Potreba za posebnim krivinopravnim poloajem maloletnika kao
uinilaca krivinih dela (a time i za izdvajanjem maloletnikog kriviog
prava u zasebnu, specifinu granu pozitivnog pravnog sistema) je moda
najpotpunije izraena u preambuli Zakona o maloletnikom krivinom
pravosuu Kanade iz 2002. godine19 gde se kao ciljevi maloletnikog
krivinog prava smatraju: 1) prevencija kriminaliteta maloletnika, 2)
rehabilitacija i reintegracija maloletnika u drutvo, 3) maloletna lica
moraju snositi adekvatne posledice za izvrenje krivinih dela i 4) na taj
nain se doprinosi dugotrajnoj zatiti drutva.
Na slian nain ciljeve maloletnikog krivinog prava odreuje i Zakon o
zatiti i postupanju sa djecom i maloljetnicima u krivinom postupku
Republike Srpske20 iz 2010. godine, koji u lanu 1. navodi da se ovim
zakonom utvruju posebna pravila postupanja prema deci koja se
nalaze u sukobu sa zakonom na nain kojim se bez diskriminacije
unapreuje oseaj dostojanstva i line vrednosti deteta uzimajui u obzir
njegovu uzrast, najbolje interese, pravo na ivot, opstanak i razvoj pri
emu sva zalaganja treba da vode rehabilitaciji i socijalnoj integraciji
deteta i njegovom preuzimanju konstruktivne uloge u drutvu21.
D. Jovaevi, Leksikon krivinog prava, Beograd, 2011. godine, str. 270.

. Pru, Kanadski zakon o krivinom gonjenju maloletnika, Zbornik radova, Krivinopravna
pitanja maloletnikedelinkvencije, Beograd, 2008. godine, str. 37-38.
20 "Slubeni glasnik Republike Srpske", broj 13/2010; Zakon je stupio na snagu 1. januara 2011. god.
21 M. Simovi, D. Jovaevi, LJ. Mitrovi, M. Simovi Nievi, Komentar Zakona o zatiti i
postupanju sa djecom i maloljetnicima u krivinom postupku Republike Srpske, Banja Luka,
2010. godine, str. 45-47.
18
19
(162)

2. SISTEM MALOLETNIKOG KRIVINOG PRAVA

Iz pojmovnog odreivanja maloletnikog krivinog prava proizilazi da se
u okviru ove nove grane pozitivnog prava, ali i naune discipline razlikuje
vie delova. Svi ovi delovi, svaki za sebe predstavljaju samostalnu i
autonomnu granu prava, ali svi oni sadrinski, po formi i cilju koji treba da
ostvare ine jedinstvenu granu pozitivnog kaznenog (krivinog) prava.
Tako sistem maloletnikog krivinog prava ine22:
1) materijalno krivino pravo sistem zakonskih propisa kojima se odreuje
krivinopravni poloaj (prava, obaveze i odgovornost) maloletnih uinilaca
krivinih dela i sistem krivinih sankcija za maloletnike (vaspitne mere i kazna
maloletnikog zatvora), kao i alternativne, diverzione mere (vaspitni nalozi
kao sredstvo diverzionog modela maloletnikog krivinog prava),
2) procesno krivino pravo sistem zakonskih propisa kojima se odreuje
pojam, organizacija i nadlenost organa maloletnikog krivinog
pravosua, pokretanje i voenje krivinog postupka, tok i arhitektonika
prvostepenog i postupka po pravnim lekovima prema maloletnim
uiniocima krivinih dela i
3) izvrno krivino pravo sistem zakonskih i podzakonskih propisa kojima se
odreuje organizacija i nadlenost dravnih organa i postupak izvrenja
izreenih maloletnikih krivinih sankcija i drugih alternativnih mera (vaspitnih
naloga) koje se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivinih dela.
Konano, u okviru sistema maloletnikog krivinog prava izdvajaju se i
zakonske odredbe o zatiti dece i maloletnih lica kao oteenih lica u
krivinom postupku.
3. IZVORI MALOLETNIKOG KRIVINOG PRAVA

U nizu savremenih evropskih drava je u poslednje vreme dolo do
izdvajanja krivinopravnih odredbi koje se odnose na poloaj maloletnih
uinilaca krivinih dela u posebno, specijalno krivino zakonodavstvo.
Time je stvoren zaokrueni sistem "maloletnikog krivinog prava" koje
uvaava niz specifinosti maloletnih lica s obzirom na njihov uzrast,
socijalno, psiholoko i medicinsko stanje.
D. Jovaevi, Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti

maloletnih lica sa uvodnim komentarom, Beograd, 2005. godine, str. 3-59.
22
(163)

Istorijski posmatrano, maloletni uinioci krivinih dela odavno imaju poseban

status. Razlog za to treba traiti u starosnom dobu u kome se nalaze ova lica
koje je ispunjeno mnogobrojnim i neprestanim promenama, dobu koje je
proeto njihovim biolokim i psiholokim, odnosno socijalnim sazrevanjem, a
to sve zahteva i prilagoavanje mera krivinog prava takvom uzrastu. U
tenji da se kriminalno ponaanje maloletnika sprei u korenu, s obzirom da
od toga zavisi umnogome i njihov budui ivot (pa i kriminalna karijera), sva
savremena krivina zakonodavstva u odnosu na maloletnike pokazuju
posebno razumevanje23.
Tako je danas u Austriji, Kanadi, Italiji, Nemakoj, Finskoj, Francuskoj,
Hrvatskoj, Makedoniji, Republici Srpskoj (u sastavu Bosne i Hercegovine) i
sada Republici Srbiji ova grana prava formalno izdvojena iz krivinog
zakona (zakonika) koje vai za ostale, "redovne" uinioce krivinih dela
(punoletna lica, a pod zakonom odreenim uslovima i pravna lica).
Prva drava u svetu koja je uspostavila poseban krivinopravni poloaj
maloletnika je bila Kanada gde je jo 1908. godine donet poseban Zakon
o maloletnim delinkventima24. Ovaj je zakon danas zamenio novi Zakon o
maloletnikom krivinom pravosuu iz 2002. godine25.
A, meu dravama na evropskom kontinentu koje su pole putem
osamostaljivanja maloletnikog krivinog prava je meu prvima bila
Finska. U ovoj dravi je jo 1940. godine donet poseban Zakon o mladim
prestupnicima (Young Offenders Act)26. Nedavno je ova drava otila
korak dalje donoenjem jo dva zakonska teksta koja predviaju primenu
krivinih sankcija prema maloletnim uiniocima krivinih dela. To su: 1)
Eksperimentalni zakon o maloletnikoj kazni (Experimental Juvenile
Punishment Act)27 iz 1996. godine i 2) Zakon o maloletnikoj kazni
(Juvenile Punishment Act)28 iz 2004. godine.
B. ejovi, Krivino pravo u sudskoj praksi, Knjiga prva, Opti deo, op.cit. str. 492.
The Juvenile Delinquents Act, Statutes of Canada, 1908. godine. No, i pre toga, u Kanadi
je poev od 1894. godine bio u primeni poseban zakonski tekst koji je bio posveen
problematici spreavanja i suzbijanja maloletenike delinkvencije Zakon o hapenju,
suenju i zatvaranju mladih prestupnika - The Act Respecting Arrest, Trial and Imprisonment
of Youthful Offenders.
25 The Youth Criminal Justice Act, Statutes of Canada, 2002. godine. Ovaj zakon je stupio na
snagu 1. aprila 2003. godine.
26 Act No. 262/1940.
27 Act No. 1058/1996.
28 Act No. 1196/2004.
23
24
(164)

Tako je u Nemakoj poloaj maloletnika u krivinom pravu ureen

odredbama Zakona o maloletnikom krivinom pravosuu iz 1974. godine
Jugendgerichsgesetz29 sa poslednjim izmenama i dopunama iz 2008. godine.
U Austriji je poloaj maloletnih uinilaca krivinih dela ureen posebnim
Zakonom o maloletnicima30 iz 1988. godine (ija je inae prva verzija bila
sainjena jo 1928. godine).
Iste godine i u Italiji dolazi do znaajnijih promena u oblasti maloletnikog
krivinog prava nakion usvajanja Dekreta predsednika Republike broj
448/88 ije su odredbe posveene posebnom poloaju maloletnih
uinilaca krivinih dela i krivinom postupku prema njima31.
Poseban "maloletniki krivini zakon" se primenjuje i u Francuskoj gde je u
primeni Ordonansa za decu i maloletnike (Ordonnance No. 45-174 du 2.
fev.) du 2. fev. 1945. godine dopunjena Zakonom broj 2002-1138 od 9.
septembra 2002. godine.
U dravama u naem okruenju poseban krivinopravni status maloletnih
uinilaca krivinih dela je prvi put ureen posebnim zakonom u Republici
Hrvatskoj, kada je 1997. godine donet poseban Zakon o sudovima za
mlade iz 1997. godine32. Danas je taj zakon zamenjen istoimenim tekstom
Zakona o sudovima za mlade koji je donet jula 2011. godine33.
Slina je situacija i u Republici Makedoniji gde je u primeni Zakon za
maloletnika pravda iz 2007. godine34.
U Republici Srpskoj (u sastavu Bosne i Hercegovine) je donet poseban Zakon
o zatiti i postupanju sa djecom i maloljetnicima u krivinom postupku iz 2010.
godine35 (koji je stupio na snagu 1. januara 2011. godine).
Sledei tendencije prisutne poslednjih decenija u nekim evropskim
dravama, i u Republici Srbiji je pri izvedenoj radikalnoj reformi u toku
Jugendgerichsgesetz (JGG) je inae usvojen 1953. godine, a danas je na snazi verzija

zakona koja je usvojena 11. decembra 1974. godine (Bundesgesetzblatt BGBl) I, broj 3427 sa
izmenama i dopunama od 8. jula 2008. godine (Bundesgesetzblatt BGBl) I, broj 1212.
30 Jugendgerichsgesetz - JGG (Bundesgesetzblatt BGBl) I, broj 599/1988.
31 Decreto del presidente della Republica No. 448/88; vie: M.S.Totara, V.Condro, G.Fanelli,
M. Nolfo, M. Pergolini, La sospenzione del processo e messa alla prova, Roma, 2008. godine.
32 "Narodne novine Republike Hrvatske", broj 111/97, 27/98 i 12/2002; vie: F. Hirjan, M. Singer,
Komentar Zakona o sudovima za mlade i kaznenih djela na tetu djece i maloljetnika, Zagreb,
2002. godine
33 "Narodne novine Republike Hrvatske", broj 84/2011; Zakon je stupio na snagu 01. 09. 2011. god.
34 "Sluben vesnik na Republika Makedonija", broj 87/2007
35 "Slubeni glasnik Republike Srpske", broj 13/2010
29
(165)

2005. godine36 u oblasti krivinog prava donet poseban (lex specialis)

Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti
maloletnih lica (ZOMUKD)37. Na taj nain je maloletniko krivino pravo
formalno izdvojeno iz Krivinog zakonika, odnosno Zakonika o krivinom
postupku i Zakona o izvrenju krivinih sankcija. Danas je u Republici Srbiji
navedeni zakon osnovni, neposredni izvor maloletnikog krivinog prava,
koje ima primat u primeni prema maloletnim uiniocima krivinih dela, a
pod odreenim zakonskim uslovima i prema mlaim punoletnim licima.
No, kao izvor maloletnikog krivinog prava u Republici Srbiji takoe se
javlja i Krivini zakonik,38 odnosno sporedno, dopunsko ili pomono krivino
pravo, posebno prilikom odreivanja pojma, elemenata i karakteristika
pojedinih krivinih dela na strani ijih uinilaca (u svojstvu izvrioca,
saizvrioca ili sauesnika) se javljaju maloletna lica. Kao izvor maloletnikog
krivinog prava na odreeni nain se javljaju i: Zakonik o krivinom
postupku, Zakon o izvrenju krivinih sankcija, Zakon o sudovima, Zakon o
javnom tuilatvu, Zakon o policiji i sl.
Takoe se kao posredni izvori maloletnikog krivinog prava javljaju i
drugi pravni izvori kao to su: 1) meunarodni ugovori, 2) sudska praksa,
3) podzakonski akti (normativni akti dravnih organa), 4) pravna teorija i
5) obiajno (nepisano) pravo. Ovi se izvori na posredan nain javljaju kao
izvor maloletnikog krivinog prava i to u obimu i pod uslovima kojima se
upotpunjuju krivinopravne odredbe (materijalnog, procesnog i izvrnog
krivinog prava), koje se odnose na maloletna lica kao uinioce krivinih
dela39.
Predlog ovog zakona u Republici Srbiji je sainjen na inicijativu Jugoslovenskog centra za

prava deteta, Saveta Evrope, UNICEF-a i Danskog centra za ljudska prava uz podrku
Ministarstva pravde i Ministarstva za socijalna pitanja.
37 Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku Republike Srbije", broj 85/2005, a stupio je na
snagu 1. januara 2006. godine.
38 "Slubeni glasik Republike Srbije", broj 85/2005, 88/2005, 115/2005, 72/2009 i 111/2009; Vie:
D. Jovaevi, Krivino pravo, Opti deo, Beograd, 2010. godine.
39 U Republici Crnoj Gori maloletniko krivino pravo nije formalno izdvojeno iz krivinog
prava u poseban zakonski tekst, ve su krivinopravne odredbe materijalnog karaktera
sadrane u Krivinom zakoniku Republike Crne Gore ("Slubeni list Republike Crne Gore", broj
70/2003, 47/2006, 40/2008 i 25/2010), a procesne odredbe u Zakoniku o krivinom postupku,
odnosno odredbe izvrnog karaktera u Zakonu o izvrenju krivinih sankcija. No, i ove su
odredbe u velikoj meri specifine prirode, karaktera, sadrine i cilja, koje imaju primat u
primeni prema maloletnim uiniocima krivinih dela.
36
(166)

4. KARAKTERISTIKE MATERIJALNOG KRIVINOG PRAVA

U naem krivinom pravu40 Zakonom o izmenama i dopunama Krivinog
zakonika FNRJ iz 1959. godine41 izdvojene su odredbe o kanjavanju
maloletnih uinilaca krivinih dela u posebno poglavlje42. Takoe y Zakoniku
o krivinom postupku43 su bile predviene posebne odredbe o postupku
prema maloletnicima (l. 464-504. ZKP u Republici Srbiji u vanosti do
donoenja posebnog zakona 2005. godine), dok je Zakon o izvrenju krivinih
sankcija samo do poetka 2006. godine predviao postupak, nain i uslove
izvrenja izreenih maloletnikih krivinih sankcija.
Tako je sa poetkom od 1. januara 2006. godine i u Republici Srbiji
konstituisano maloletniko krivino pravo. Ono ima sledee karakteristike44:
1) krivinopravne odredbe se ne odnose na lice koje u vreme izvrenja
krivinog dela nije navrilo 14 godina (lan 2. ZOMUKD). Takva lica se
nazivaju "deca" i oni nisu aktivni subjekti krivinog prava. Prema njima je u
potpunosti iskljuena primena krivinog prava, ali oni zato podleu
primeni odredbi drugih grana prava (porodinog prava, prava socijalnog
staranja, prekrajnog prava i sl.),
2) jezikim i gramatikim tumaenjem, pojam "maloletnog uinioca
krivinog dela"45 pravno nije mogu, jer krivinog dela nema bez
postojanja krivice na strani njegovog uinioca (prema objektivno
subjektivnom shvatanju pojma krivinog dela iz lana 14. Krivinog
zakonika). Takoe je pojam krivice nespojiv (inkompatibilan) i sa pojmom
deteta, pa ak i sa pojmom maloletnika. Stoga i sam Krivini zakonik,
uviajui ovu neloginost, upotrebljava izraz "maloletnik koji je izvrio
Vie: LJ. Lazarevi, Propisi o maloletnicima, Beograd, 1958. godine.

O. Peri, Pokret nove drutvene odbrane i krivinopravni poloaj maloletnika, Zbornik
Matice srpske, Novi Sad, broj 88/1990. godine, str. 125-131.
42 O. Peri, Decenija velikih promena u krivinopravnom statusu maloletnika, Anali Pravnog
fakulteta u Beogradu, Beograd, broj 1-2/1994. godine, str. 172-185.
43 Zakonik o krivinom postupku u primeni u Republici Srbiji, "Slubeni list SRJ", broj 70/2001 i
68/2002 i "Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 58/2004, 85/2005, 115/2005, 46/2006,,
49/2007, 122/2007, 20/2009 i 72/2009
44 Vidi: M. Bajer, Kriminalitet maloljetnika, Zagreb, 1967. godine; M. Bajer, Problem maloljetnikog
kriminaliteta, Zagreb, 1969. godine; M. Singer, LJ. Mikaj Todorovi, Delinkvencija mladih, Zagreb,
1989. godine; S. Konstantinovi Vili, V. Miladinovi, V. uri, Kriminalitet maloletnica, Beograd,
1992. godine; F. Hirjan, M. Singer, Maloljetnici u krivinom pravu, Zagreb, 2001. godine.
45 S. Konstantinovi Vili, Deca uinioci krivinih dela u Niu, Zbornik Pravnog fakulteta u Niu,
Ni, 1978. godine, str. 289-301; S. Konstantinovi Vili, Fenomenologija delinkvencije
maloletnica, Zbornik radova, ena, Zagreb, 1981. godine, str. 51-56.
40
41
(167)

protivpravno delo koje je u zakonu predvieno kao krivino delo". I dalje,

iskljueno je postojanje i utvrivanje krivice maloletnih uinilaca krivinih
dela od strane nadlenih organa u krivinom postupku46,
3) maloletniko krivino pravo, kao zaokrueni sistem krivinopravnih propisa
koji se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivinih dela, je lieno
brojnih pojmova i instituta koje inae poznaje "klasino, standardno" krivino
pravo, koje se primenjuje prema punoletnim licima, kao to su: krivica, kazna,
kazneni i retributivni sistem, srazmernost kazne stepenu opasnosti uinioca i
teini uinjenog krivinog dela, odmeravanje kazne za krivina dela u
sticaju47,
4) sistem maloletnikog krivinog prava treba da bude podreen
kriminalno-politikim ciljevima a to je vaspitanje maloletnog uinioca
krivinog dela i njegovo prevaspitanje (ime se u prvi plan stavlja princip
vaspitavanja, a ne princip kanjavanja)48. Na taj nain je istaknut specijalno
preventivni karakter ove grane prava, ime je naputen njegov dotadanji
"terapeutski" karakter49.
U teoriji se stoga istie da su maloletnike krivine sankcije, u prvom redu
mere pomoi, mere socijalizacije sa to manje elemenata prinude,
ogranienja prava i slobode i represije, a sve vie mere pomoi, brige,
nadzora i otklanjanja i predupreivanja smetnji i uslova za njihov normalan i
Vie: A. Cari, Mlae osobe u kaznenom pravu, Zagreb, 2002. godine.

M. Aimovi, Neki aspekti maloletnike delinkvencije u SR Bosni i Hercegovini, Pravna
misao, Sarajevo, broj 1-2/1980. godine, str. 96-99.
48 M. Singer, LJ. Mikaj Todorovi, Analiza nekih obiljeja kriminaliteta maloljetnika u Republici
Hrvatskoj s posebnim naglaskom na vrstu kaznenih djela i mjesto njihovog izvrenja, Policija i
sigurnost, Zagreb, broj 3/1992. godine, str. 157-172.
49 Prvobitni represivni model krivinopravnog poloaja maloletnika se istie po tome da je maloletnik
tretiran kao "delinkvent u minijaturi", a njegov pravni poloaj je karakterisalo blae kanjavanje
zavisno od uzrasta i neto povoljniji reim izdravanja izreene kazne (N. Miloevi, Maloletniko
krivino zakonodavstvo Srbije i Crne Gore i Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda i drugi pravni standardi, Zbornik radova, Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda i krivino zakonodavstvo Srbije i Crne Gore, Zlatibor, 2004. godine, str. 261), koji je
dugo vremena osporavan i podvrgavan snanoj kritici posebno u 20. veku, te je postepeno
potiskivan da bi konano pedesetih godina 20. veka bio zamenjen zatitnikim modelom (O. Peri,
Poloaj maloletnika u jugoslovenskom krivinom zakonodavstvu sa stanovita zatite ljudskih prava,
Zbornik radova, Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, broj 1-3/2000-2001. godine, str. 27) da bi
krajem 20. veka u ovoj oblasti poeo sve vie da se primenjuje i novi "pravosudni model" ili "model
pravinosti" prema kome "maloletnik i njegove potrebe nisu vie ono to je primarno i o emu treba
iskljuivo da se vodi rauna, ve se u prvi plan istie rtva krivinog dela i interesi samog drutva,
ime se istie sistem restorativne pravde". (M.kuli, I. Stevanovi, Maloletni delinkventi u Srbiji,
Beograd, 1999. godine, str. 13).
46
47
(168)

nesmetan razvoj i sazrevanje50. To u krajnjoj liniji i odgovara tzv. Havanskim

pravilima, koje je Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) usvojila 1990. godine
i koja u odnosu na maloletne uinioce krivinih dela zahtevaju iskljuenje ili
svoenje na minimum bilo kakvog oblika lienja slobode (lan 11. taka b.),
5) meu krivinim sankcijama koje se primenjuju prema maloletnim
uiniocima krivinih dela primat imaju vaspitne mere nad kaznom51, koja
predstavlja izuzetak izraen u primeni kazne maloletnikog zatvora52. Zakon
poznaje devet vaspitnih mera koje su sistematizovane u tri grupe. To su: a)
mere upozorenja i usmeravanja (koje su u Republici Srbiji zamenile ranije
postojee disciplinske mere), b) mere pojaanog nadzora i v) zavodske mere,
6) kaznom maloletnikog zatvora se moe kazniti samo izuzetno stariji
maloletnik ako je izvrio teko krivino delo za koje je predviena kazna
zatvora preko pet godina53. Dakle, vaspitne mere su osnovni oblik
reagovanja drutva prema maloletnim uiniocima krivinih dela54. Pri tome,
u primeni vaspitnih mera treba ii postepeno, stepenasto. Naime, prioritet u
primeni imaju blae vaspitne mere (mere upozorenja i usmeravanja), a tek
potom tee vaspitne mere (mere pojaanog nadzora) i tek na kraju
zavodske vaspitne mere. tavie, primat u primeni prema maloletnicima
nemaju krivine sankcije55, ve njihovi supstituti (neformalne, diverzione mere
mere restorativne pravde) koji imaju karakter neformalne sankcije, pri
emu je i takva njihova primena svedena na najmanju moguu meru56,
S. Konstantinovi Vili, Maloletnika delinkvencija u krivinom pravu, Zbornik Pravnog

fakulteta u Niu, Ni, broj 21/1981. godine, str. 285-302.
51 Prema raspoloivim statistikim podacima (Saoptenje 268. Republikog zavoda za statistiku
Republike Srbije) u periodu od 1997. do 2002. godine na podruju Republike Srbije od ukupno
izreenih krivinih sankcija prema maloletnim uiniocima krivinih dela zavodske vaspitne mere
uestvuju sa 1-2,7 %, a kazna maloletnikog zatvora sa 0,6- 1,7 % (N. Miloevi, Maloletniko
krivino zakonodavstvo Srbije i Crne Gore i Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda i drugi pravni standardi, Zbornik radova, Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda i krivino zakonodavstvo Srbije i Crne Gore, Zlatibor, 2004. godine, str.264).
52 M. Obretkovi, Pravni status maloletnih prestupnika izmeu pravde i socijalne zatite, Zbornik
Instituta za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 1993. godine, str. 77-92; H. Sijeri oli,
Asocijalno ponaanje djece i maloljetnika uzroci i oblici reakcije u sistemu krivinog pravosua
u BIH na takvo ponaanje, Pravna misao, Sarajevo, broj 9-10/2001. godine, str. 30-36.
53 Vie : M. Singer, Kaznenopravna odgovornost mladei, Zagreb, 1998. godine.
54 D. Dimitrijevi, Maloljetnici pred krivinim sudom, Godinjak Pravnog fakulteta u Sarajevu,
Sarajevo, 1958. godine, str. 51-58.
55 S. Konstantinovi Vili, V. Miladinovi, V. uri, Primena krivinopravnih mera prema maloletnim
prestupnicima, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Beograd, broj 1-2/1994. godine, str. 134-147.
56 Iako primena kazni prema maloletnicima predstavlja izuzetnu zakonsku mogunost, ipak
postoje i takva krivina zakonodavstva koja predviaju iroku lepezu kazni koje se primenjuju
prema maloletnim uiniocima krivinih dela. Tako Ruski krivini zakonik u lanu 87. propisuje da
prema maloletnicima koji su izvrili krivino delo moe biti odmerena kazna ili se prema njima
50
(169)

7) pored i umesto krivinih sankcija, moderna krivina zakonodavstva

(Kanada, Italija, Austrija, Nemaka, Francuska, Makedonija, Slovenija, Bosna
i Hercegovina) poznaju razliite mere alternativnog karaktera57 (supstituti
krivinih sankcija)58, ija se primena preporuuje prema teoriji
neintervenisanja59 kad god je mogue izbegavanje krivinog pravosua
preko skretanja krivinog postupka diverzionog postupka (diversion)60,
posebno kada se radi o bagatelnom, epizodnom, primarnom, situacionom
ili sluajnom kriminalitetu61.
To su razliite mere sui generis u vidu vaspitnih naloga, uputstava,
zabrana ili preporuka iji je cilj da se izbegne ili odloi voenje krivinog
postupka prema maloletnom uiniocu krivinog dela. Zapravo cilj je
primene ovih mera skretanje postupka prema maloletnim licima sa
krivinog prava na druge grane prava (npr. porodino pravo ili pravo
socijalnog staranja).
Ovakvo je reenje u skladu sa nizom meunarodnih dokumenata kao to su:
a) Minimalna standardna pravila za maloletniko krivino pravosue
(Pekinka pravila) iz 1985. godine,
b) Smernice za prevenciju maloletnike delinkvencije (Rijadske smernice)
iz 1990. godine,
v) Standardna minimalna pravila za mere alternativne institucionalnom
tretmanu (Tokijska pravila) iz 1990. godine,
mogu primeniti vaspitne mere. U lanu 88. navodi se vie kazni koje se mogu izrei maloletnicima.
To su: 1) novana kazna, 2) lienje prava na bavljenje odreenom delatnou, 3) obavezni rad,
4) popravni rad, 5) izolacija i 6) lienje slobode do deset godina (I. Fedosov,T. Skuratov, Ugolovnij
kodeks Rossijskoj federacii, Garant, Moskva, 2005. godine, str. 65-66).
57 B. Cvjetko, Formalne i neformalne sankcije u maloljetnikom kaznenom pravu, Hrvatski
ljetopis za kazneno pravo i praksu, Zagreb, broj 2/1999. godine, str. 341-356.
58 S. Konstantinovi Vili, M. Kosti, Diverzioni modeli i alternativne krivine sankcije
primenjene prema maloletnicima u sukobu sa zakonom, Zbornik Pravnog fakulteta u Niu,
Ni, broj 50/2007. godine, str. 87-102.
59 O. Peri, Alternativne mere i sankcije u novom krivinom zakonodavstvu o maloletnicima,
Bilten Okrunog suda u Beogradu, Beograd, broj 69/2005. godine, str. 7-10.
60 U pravnoj teoriji se osporava upotreba termina "diverzioni model" krivinog postupka
prema maloletnicima posebno kada se ima u vidu praktian znaaj primene principa
oportuniteta u postupku prema maloletnicima koji se naziva "diverzionim postupanjem" u
nemakoj krivinoprocesnoj teoriji, pri emu diverzija znai jedan oblik skretanja sa opteg,
uobiajenog, redovnog krivinog postupka. Diverzioni postupak znai samo da se postupak
okonava na drugaiji nain nego to je to uobiajeno po optim pravilima (M. kuli,
Maloletnici kao uinioci i kao rtve krivinih dela, Beograd, 2003. godine, str. 134-135).
61 D. Foks, Restorativno pravo upotreba obiteljskih grupnih savjetovanja u britanskom
pravosudnom sistemu za maloljetnike, Kriminologija i socijalna integracija, Zagreb, broj
2/2004. godine, str. 111-126.
(170)

g) Evropske smernice o drutvenim sankcijama i merama za sprovoenje

maloletnikog krivinog pravosua (Beke smernice) iz 1997. godine,
d) Rezolucija XVII kongresa Meunarodnog udruenja za krivino pravo
(Peking) iz 2004. godine,
) Rezolucija Ekonomskog i socijalnog saveta OUN o pruanju podrke
pokuajima nacionalne reforme maloletnikog pravosua iz 2007. godine i
e) Preporuka generalnog sekretara OUN pod nazivom "Opti pristup
Ujedinjenih nacija maloletnikom pravosuu" iz 2008. godine.
U tom smislu, od posebnog je znaaja lan 40. stav 3. taka b. Konvencije
OUN o pravima deteta62 iz 1989. godine (ija pojedina pravila detaljnije
razrauje Opti komentar Komiteta za prava deteta pod nazivom "Prava
deteta u maloletnikom pravosuu" iz 2007. godine). Ova Konvencija
zahteva od pojedinih drava potpisnica da u svom nacionalnom pravnom i
drutvenom sistemu preduzmu mere kad god je mogue i poeljno da se
uvedu mere postupanja sa decom i maloletnicima koja su prekrila zakon
bez pribegavanja sudskom postupku,
8) novi zakonski propisi predviaju sudsku zatitu maloletnika u postupku
izvrenja izreenih maloletnikih krivinih sankcija umesto ranije postojee
zatite u upravnom sporu,
9) nove su i odredbe o nadzoru nad izvrenjem vaspitnih mera. Sudija za
maloletnike koji je izrekao vaspitnu meru i javni tuilac za maloletnike vre
nadzor nad sprovoenjem izreenih vaspitnih mera. U tom smislu oni su
duni da63:
a) prate rezultate izvrenja izreene vaspitne mere,
b) obilaze maloletnika koji je smeten u zavodu ili drugoj ustanovi,
v) vre neposredan uvid i
g) razmatraju izvetaje o toku izvrenja izreene vaspitne mere.
Takoe, zakonom je obavezan nadleni organ starateljstva da svakih est
meseci dostavlja sudu i javnom tuiocu za maloletnike izvetaj o toku
izvrenja ostalih vaspitnih mera (posebnih obaveza i mera pojaanog
nadzora).
"Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori", broj 15/90

D. Nikoli, S. Milenkovi, Uloga suda u sprovoenju vaspitnih mera, Zbornik radova,
Maloletnika delinkvencija kao oblik drutveno neprihvatljivog ponaanja, Banja Luka, 2008.
godine, str. 305- 311.
62
63
(171)

No, sudija za maloletnike moe zahtevati od organa starateljstva64 ove

izvetaje i u kraim vremenskim periodima, kao to moe da ovakve izvetaje
zatrai i od drugih strunih lica ako oni postoje u sudu (socijalnog radnika,
psihologa, pedagoga, specijalnog pedagoga i dr). Konano, uprava
zavoda ili druge ustanove u kojoj je maloletnik smeten je duna da svakih
est meseci sudu i javnom tuiocu za maloletnike dostavlja izvetaj o
rezultatima primene izreene vaspitne mere, s tim to se na zahtev suda ovaj
izvetaj moe dostavljati i u kraem vremenskom periodu i
10) na drugaiji nain je sada ureena i pomo maloletniku posle izvrenja
zavodskih vaspitnih mera, odnosno kazne maloletnikog zatvora65. Sada je
postinstitucionalni tretman i prihvat maloletnika ureen na drugaiji nain,
gde je potencirana vea uloga i aktivnost nadlenog organa starateljstva66.
Ovaj organ, zapravo, za sve vreme trajanja izvrenja izreenih maloletnikih
krivinih sankcija institucionalnog karaktera odrava stalnu saradnju i kontakt
ne samo za ustanovom u kojoj se maloletnik nalazi i sa samim maloletnikom,
ve i sa njegovom porodicom kako bi se ona pripremila i osposobila za
vraanje maloletnika u raniju socijalnu sredinu i njegovo ukljuivanje u
normalan i drutevno koristan ivot i aktivnosti.
5. KARAKTERISTIKE PROCESNOG KRIVINOG PRAVA

I u oblasti maloletnikog procesnog prava67 koje je poelo da se primenjuje
poev od 1. januara 2006. godine unet je niz specifinih reenja68 koja treba
da doprinesu uspenosti i efikasnosti sprovedenog krivinog postupka prema
maloletnim uiniocima krivinih dela, odnosno ostvarenju zakonom
propisane svrhe maloletnikih krivinih sankcija69 - spreavanje i suzbijanje
kriminaliteta maloletnika. Meu osnovnim karakteristikama maloletnikog
krivinog procesnog prava, naroito se istiu sledee:
M. Paunovi, Uloga socijalnih slubi u prevenciji maloletnikog prestupnitva, Beograd,

1980. godine, str. 89-111.
65 Z. Nikoli, Stvarne ili prividne promene sankcija prema maloletnicima: opti osvrt na svrhu,
izbor, vrste i naine izvrenja, Zbornik radova, Kazneno zakonodavstvo progresivna ili
regresivna reenja, Beograd, 2005. godine, str. 425-430.
66 N. Miloevi, Mesto i uloga sistema socijalne zatite u primeni Zakona o maloletnim
uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica u Srbiji, Izbor sudske prakse,
Beograd, broj 4/2007. godine, str. 9-17.
67 M. kuli, Osnovni principi postupka prema maloletnicima, Zbornik radova, Maloletnika
delinkvencija kao oblik drutveno neprihvatljivog ponaanja, Banja Luka, 2008. godine, str. 217-226.
68 D. Jovaevi, Novine u maloletnikom krivinom pravu u funkciji prevencije kriminaliteta, Zbornik
radova, Kazneno zakonodavstvo i prevencija kriminaliteta, Beograd, 2008. god., str. 382-397.
69 H. Sijeri oli, O ulozi krivinog postupka u resocijalizaciji maloletnog uinioca krivinog
dela, Godinjak Pravnog fakulteta u Sarajevu, Sarajevo, 1981. godine, str. 233-243.
64
(172)

1) u pravnom sistemu Republike Srbije postoje posebni organi70 maloletnikog

krivinog pravosua71. To su:
a) posebna odeljenja za maloletniku delinkvenciju u policijskim upravama
(organima unutranjih poslova),
b) posebni javni tuilac za maloletnike i
v) posebni sudija72 za maloletnike, odnosno vea za maloletnike pri viem
sudu (ranije okrunom sudu).
U drugim dravama je na drugaiji nain ureen organizaciono-institucinalni
model maloletnikog krivinog pravosua73. Tako se razlikuje etiri modela
ove vrste. To su74:
a) posebni sudovi za maloletnike koji su potpuno odvojeni od redovnih
sudova, sudova opte nadlenosti (drave anglosaksonskog pravnog sistema),
b) porodini sudovi u okviru kojih se osnivaju posebna odeljenja koja
utvruju krivinu odgovornost maloletnika i izriu im krivine sankcije za
uinjena krivina dela ( Kanada, Japan),
v) paralelni modeli postupanja prema maloletnicima, u kojima se postupak
prema maloletnom uinicu krivinog dela moe voditi ili pred sudom ili pred
posebnim socijalnim organom (Norveka, vedska, kotska) i
g) posebni funkcionalni oblici sudovanja prema maloletnicima u okviru
sudova opte, redovne nadlenosti (Italija, Nemaka, Srbija).75
Sva lica koja postupaju u krivinom postupku76 prema maloletnicima u
Republici Srbiji moraju da poseduju posebna, specijalna znanja iz oblasti
A. Cari, Organi za izricanje mjera prema maloljetnicima, Split, 1965. godine, str. 76-89.
Smatra se da su, istorijski posmatrano, prve ustanove za smetaj maloletnika osnovane jo 1703.
godine u Rimu pod uticajem pape Klimenta IX ( G. Marjanovik, Makedonsko krivino pravo, Opt del,
op.cit. str. 362.), da bi kasnije ustanove sline sadrine osnovane i u Engleskoj, Nemakoj, Francuskoj i
vajcarskoj. I danas u pojedinim zemljama (skandinavskog pravnog sistema) maloletniko krivino
pravo primenjuju vansudski administrativni organi: odbori ili saveti za deju zatitu ili saveti za socijalnu
zatitu (A. Cari, Problemi maloletnikog sudstva, Split, 1971. god., str. 190.).
72 T. F. Geraghty, The debate over the future of juvenile courts, The Journal of criminal law
and criminology, broj 1/1997. godine, str. 1-14.
73 M. Simovi, Organi i naela krivinog postupka prema maloletnicima, Revija za
kriminologiju i krivino pravo, Beograd, broj 1/2008. godine, str. 63-80
74 A. Cari, I. Kustura, Sudovi za mlade ustrojstvo, sastav i nadlenost, Hrvatski ljetopis za
kazneno pravo i praksu, Zagreb, broj 2/2009. godine, str. 857-894.
75 LJ. Mitrovi, Organi maloletnikog krivinog pravosua, Zbornik radova, Savremene tendencije
krivine represije kao instrument suzbijanja kriminaliteta, Bijeljina, 2010. god., str. 140-142.
76 N. Miloevi, Predlog Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj
zatiti maloletnih lica procesne odredbe i odredbe o izvrenju krivinih sankcija, Zbornik
radova, Novo krivino zakonodavstvo Srbije, Kopaonik, 2005. godine, str. 111-122.
70
71
(173)

o pravima deteta i prestupnitvu (delinkvenciji) mladih77. tavie,

zakonom je izriito odreeno da je vee za maloletnike u prvostepenom
sudu sastavljeno od sudije za maloletnike i dvojice sudija porotnika
razliitog pola (koji moraju biti iz reda nastavnika, uitelja, vaspitaa i
drugih strunih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima),
2) za razliku od stvarne nadlenosti suda koji vodi krivini postupak prema
maloletnim uiniocima krivinih dela vieg suda (od 1. januara 2010.
godine koji je zamenio stvarno nadleni okruni sud), mesna nadlenost
suda se utvruje prema mestu prebivalita, odnosno mestu boravita
maloletnika. Pri tome posebnu i aktivnu ulogu u krivinom postupku (pri
izricanju i izvrenju vaspitnih naloga, odnosno vaspitnih mera) imaju i
organi vankrivinog pravosua organ starateljstva78,
3) u nekim drugim krivinopravnim sistemima u postupku prema
maloletnim uiniocima krivinih dela uestvuju ne samo sudski79, ve i
posebni vansudski, administrativni (upravni) organi: npr. lokalni organi
socijalne zatite (Danska), odbor za deju zatitu (Norveka) ili odbor za
maloletnike (kotska),
4) u krivinom postupku prema maloletnicima80 organi krivinog gonjenja
i suda imaju iroka diskreciona ovlaenja81 u pogledu pokretanja,
voenja ili okonanja shodno naelu oportuniteta82. Prvo, javni tuilac za
maloletnike, odnosno sudija za maloletnike mogu odluiti da izreknu u
U tom pogledu je naroito znaajna aktivnost Pravosudnog centra za obuku i

usavravanje, koji u saradnji sa resornim ministarstvom Vlade Republike Srbije, naunim i
strunim ustanovama, strunim i profesionalnim udruenjima i nevladinim organizacijama
organizuje redovna struna savetovanja, obuke, provere znanja i vri sertifikovanje: sudija za
maloletnike, javnih tuilaca za maloletnike, advokata, sudija i javnih tuilaca koji postupaju u
postupcima gde se maloletno lice javlja kao oteeno lice, radnika organa unutranjih
poslova i punomonika maloletnih oteenih.
78 Vidi: O. Peri, Krivinopravni poloaj maloletnika, Beograd, 1975. godine i O. Peri,
Komentar krivinopravnih propisa o maloletnicima, Beograd, 1995. godine.
79 O. Peri, Posebni sudovi za maloletnici (nastanuvanje, razvoj, nadlenost), Pravna misla,
Skoplje, broj 6/1975. godine, str. 26-38.
80 J. Popadi, Postupak prema maloletnicima i uee organa starateljstva u njemu, Pravni
ivot, Beograd, broj 5-6/1960. godine, str. 32-36.
81 Nove zakonske odredbe daju javnom tuilatvu iroke mogunosti primene naela
svrsishodnosti pretkrivinog postupka, a posebno primene izvansudske nagodbe i uslovnog
oportuniteta uz primenu posebnih obaveza prema maloletnom uiniocu krivinog dela, pri
emu ovom organu pomau psiholozi, pedagozi i socijalni radnici, ali koji se nalaze izvan
ovog organa (LJ. Kneevi Tomaev, Primena Zakona o maloletnim uiniocima krivinih
dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica problemi u praksi, Bilten Vrhovnog suda Srbije,
Beograd, broj 3/2006. godine, str. 156-160).
82 S. Gazivoda, U susret novom krivinom zakonodavstvu za maloletnike, Bilten sudske prakse
Vrhovnog suda Srbije, Beograd, broj 2/2005. godine, str. 51-59.
77
(174)

smislu lana 5. ZOMUKD maloletniku jedan ili vie vaspitnih naloga (koji
nisu krivine sankcije) umesto da pokrenu krivini postupak83 ili pak da
pokrenuti krivini postupak obustave ako se radi o krivinom delu za koje
je propisana kazna zatvora do pet godina ili novana kazna84,
5) prema lanu 58. ZOMUKD javni tuilac za maloletnike u sluaju izvrenja
krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili
novana kazna moe da odlui da ne zahteva pokretanje krivinog
postupka prema maloletnom uiniocu takvog dela ako smatra da ne bi
bilo celishodno da se vodi krivini postupak prema maloletniku s obzirom
na prirodu krivinog dela i okolnosti pod kojima je delo uinjeno, raniji
ivot maloletnika i njegova lina svojstva,
6) kada je vaspitna mera ili kazna maloletnikog zatvora izreena
maloletniku i u toku je njihovo izvrenje, javni tuilac za maloletnike moe
da odlui da ne zahteva pokretanje krivinog postupka za drugo krivino
delo maloletnika ako s obzirom na teinu uinjenog dela i kaznu odnosno
vaspitnu meru koja se izvrava ne bi imalo svrhe voenje krivinog
postupka i izricanje krivine sankcije za drugo delo. U tom sluaju on
obavetava u roku od osam dana oteenog koji moe od vea za
maloletnike neposredno vieg suda da zahteva da odlui o pokretanju
krivinog postupka i u ovim sluajevima. Princip korisnosti je primarniji od
principa pravinosti (justice model) i zatitnikog principa i
7) diskreciona ovlaenja suda za maloletnike85 sastoje se dalje ne samo
u irokoj slobodi pri izboru jednog ili vie vaspitnih naloga, odnosno
vaspitnih mera, nego i u mogunosti da ve izreenu vaspitnu meru
zameni drugom pogodnijom merom ili je pak obustavi od daljeg izvrenja
ako to zahteva konkretna situacija86.
Zakon o sudovima za mlade Republike Hrvatske predvia specifino reenje kada propisuje
primenu izvansudske nagodbe izmeu maloletnog uinioca krivinog dela i oteenog pre
nego to dravni tuilac odlui o svrsishodnosti pokretanja krivinog postupka.
84 N. Miloevi, Neka aktuelna pitanja krivinog postupka prema maloletnicima, Aktuelna
pitanja maloletnike delinkvencije i mere za obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom
postupku, Beograd, 1995. godine, str. 36-48.
85 B. ejovi, Neke karakteristike krivinog postupka prema maloletnicima, Pravna misao,
Sarajevo, broj 1-2/1970. godine, str. 51-64.
86 LJ. Jovanovi, D. Jovaevi, Krivino pravo, Opti deo, Beograd, 2003. godine, str. 311-312.
83
(175)

Kao najznaajnije novine87 u oblasti maloletnikog procesnog krivinog

prava u Republici Srbiji, koje je u primeni od 1. januara 2006. godine,
mogu se navesti sledee karakteristike:
1) uspostavljanje iskljuive nadlenosti vieg suda u krivinom postupku
prema maloletnicima,
2) specijalizacija svih uesnika (javnog tuioca, sudije, advokata,
punomonika, radnika organa unutranjih poslova88) u krivinom postupku
prema maloletnicima,
3) dalje pribliavanje u procesnom smislu poloaja maloletnika i mlaih
punoletnih lica u krivinom pravu89,
4) u krivinom postupku je obavezna odbrana od strane advokata za sva
krivina dela maloletnika90,
5) pitanje uslovljenog oportuniteta91 krivinog gonjenja maloletnih
uinilaca krivinih dela. Tako javni tuilac za maloletnike moe da odlui
da ne zahteva pokretanje krivinog postupka prema maloletniku, iako
postoje dokazi iz kojih proizilazi osnovana sumnja da je uinjeno krivino
delo, ako smatra da to ne bi bilo celishodno s obzirom na prirodu
krivinog dela i okolnosti pod kojima je uinjeno, raniji ivot maloletnika i
njegova lina svojstva.
Isto tako, ako je u toku izvrenje izreene kazne ili vaspitne mere, javni
tuilac za maloletnike moe da odlui da ne zahteva pokretanje
krivinog postupka za drugo novoizvreno krivino delo maloletnika ako, s
obzirom na teinu uinjenog dela kao i na kaznu odnosno vaspitnu meru
koja se izvrava, ne bi imalo svrhe voenje krivinog postupka i izricanje
krivine sankcije. Svoju odluku o nepokretanju krivinog postupka javni
tuilac moe da uslovi pristankom maloletnika odnosno njegovog
N. Miloevi, Nove odredbe o krivinom postupku prema maloletnicima i dosadanja

iskustva u njihovoj primeni, Zbornik radova, Nova reenja u krivinom zakonodavstvu i
dosadanja iskustva u primeni, Zlatibor, 2006. godine, str. 445.
88 D. Baki, Uloga policije u prevenciji delinkventnog ponaanja djece u Republici Hrvatskoj,
Kriminologija i socijalna integracija, Zagreb, broj 2/1994. godine, str. 198-209.
89 M. Simovi, Organi i naela pokretanja krivinog postuopa prema maloletnim uiniocima
krivinih dela, Zbornik radova, Krivinopravna pitanja maloletnike delinkvencije, Beograd, 2008.
godine, str. 129-134.
90 M. Obretkovi, Krivini postupak prema maloletnicima naela postupka i prava
okrivljenog, Zbornik radova, Aktuelna pitanja maloletnike delinkvencije i mere za
obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom postupku, Beograd, 1995. godine, str. 43-54.
91 M. kuli, Princip oportuniteta u krivinom postupku prema maloletmicima, Izbor sudske
prakse, Beograd, broj 7-8/1997. godine, str. 66-68.
87
(176)

roditelja, usvojioca ili staraoca kao i spremnou maloletnika da prihvati ili

ispuni jedan ili vie postavljenih vaspitnih naloga92,
6) iskljuena je primena mere "policijskog zadravanja" prema maloletnom
uiniocu krivinog dela,
7) redukovanje primene krivinoprocesne mere pritvora93 u postupku
prema maloletnicima u cilju afirmisanja alternativnih mera94. Naime,
prema maloletnicima se pritvor moe odrediti samo izuzetno i to ako su
ispunjeni uslovi iz lana 142. stav 2. Zakonika o krivinom postupku95 (ZKP)
pod uslovom da se svrha radi ijeg ostvarenja je odreen pritvor ne moe
postii merom privremenog smetaja96 maloletnika u prihvatilite, vaspitnu
ustanovu ili drugu slinu ustanovu iz lana 66. ZOMUKD.
Jedna od novina koju poznaje novo maloletniko procesno krivino
pravo je svakako i privremena mera smetaja i nadzora maloletnika u
sluaju kada ga u toku krivinog postupka treba izdvojiti iz sredine koja
na njega tetno deluje, ali i kada je potrebno da mu se obezbedi
privremena zatita, smetaj i nadzor.
Pri tome je izriito predvieno da se vreme koje je maloletnik proveo u
pritvoru, kao i svako drugo lienje slobode obavezno uraunava u
trajanje izreenih sledeih vaspitnih mera:
a) upuivanja u vaspitnu ustanovu,
b) upuivanja u vaspitno popravni dom i
v) kazne maloletnikog zatvora,
8) vei je znaaj sednice vea za maloletnike u svim fazama krivinog
postupka za maloletnike i
9) praktinije je reeno pitanje naknade trokova krivinog postupka i
ispunjenje obaveze iz usvojenog imovinsko pravnog zahteva
oteenog.
V. uri, Diskreciono gonjenje maloletnih uinilaca krivinih dela, Teme, Ni, broj 2/2010.
93 D. Perovi, Odreivanje pritvora prema maloletnicima, Izbor sudske prakse, Beograd, broj
7-8/1994. godine, str. 11-15.
94 N. Miloevi, Lienje slobode maloletnika - pritvor i alternative, Pravni ivot, Beograd, broj
9/2006. godine, str. 836-846.
95 "Slubeni list SRJ", broj 70/2001 i 68/2002 i "Slubeni glasnik Republike Srbije" broj: 58/2004,
85/2005, 115/2005, 46/2006, 49/2007, 122/2007, 20/2009 i 72/2009
96 N. Miloevi, Pravo na slobodu maloletnika, Pravni ivot, Beograd, broj 9/2004. godine, str.
657-672; N. Miloevi, Privremene mere smetaja i nadzora, Pravni ivot, Beograd, broj
10/2007. godine, str. 5-14.
92
(177)

6. UTICAJ MEUNARODNIH PRAVNIH AKATA NA DOMAE

MALOLETNIKO KRIVINO PRAVO
U osnovi novouspostavljenog sistema maloletnikog krivinog prava u
Republici Srbiji se nalaze odreeni pravni standardi97 predvieni u vie
meunarodnih pravih akata98 koje je usvojila i naa drava. Meu tim
standardima posebno se istiu sledei99:
1) najbolji interes deteta,
2) pravo na ivot, opstanak i razvoj deteta,
3) nediskriminacija i
4) potovanje miljenja deteta.
Takve meunarodne standarde o postupanju nadlenih dravnih organa
prema maloletnim uiniocima krivinih dela, koji potenciraju dobrobit
deteta i maloletnika, obezbeuju da bilo kakva reakcija prema
maloletniku bude u srazmeri (princip srazmernosti) sa okolnostima koje se
tiu njegove linosti, ali i okolnostima koje se odnose na krivino delo
uspostavljaju izmeu ostalog sledei akti100:
1) Konvencija OUN o pravima deteta iz 1989. godine101,
2) Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950.
godine102,
3) Minimalna standardna pravila za maloletniko krivino pravosue (tzv.
Pekinka pravila), usvojena od strane OUN 1985. godine103,
M. kuli, Opteprihvaeni pravni standardi o maloletnikoj delinkvenciji i nain njihove

inplementacije u maloletnikom krivinom pravu Srbije, Revija za kriminologiju i krivino
pravo, Beograd, broj 1/2009. godine, str. 63-71.
98 D. Uletilovi, Primjena meunarodnih standarda u domaem zakonodavstvu sa aspekta
primjene vaspitnih preporuka kao mjera preusmeravanja od redovnog krivinog postupka,
Zbornik radova, Maloletnika delinkvencija kao oblik drutveno neprihvatljivog ponaanja,
Banja Luka, 2008. godine, str. 335-349.
99 N. Vukovi ahovi, Maloletniko pravosue u meunarodnom pravu sa posebnim
osvrtom na maloletne delinkvente, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, Beograd,
broj 2-3/1997. godine, str. 463-478.
100 D. Jovaevi, Primena meunarodnih standarda zatite prava maloletnika u novom
krivinom pravu Republike Srbije, Zbornik radova, Ustavne i meunarodnopravne garancije
ljudskih prava, Ni, 2008. godine, str. 205-224.
101 "Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori", broj 15/1990
102 "Slubeni list Srbije i Crne Gore Meunarodni ugovori", broj 9/2003
103 Rezolucija UN broj 40/33 od 29. novembra 1985. godine. Ova pravila predstavljaju najpotpuniji
skup minimalnih standarda, prava i procedura kojima se nadleni dravni organi moraju rukovoditi u
97
(178)

4) Pravila OUN o zatiti maloletnika lienih slobode (tzv. Havanska pravila)

iz 1990. godine104,
5) Smernice OUN za prevenciju maloletnike delinkvencije (tzv. Rijadske
smernice) iz 1990. godine105,
6) Standardna minimalna pravila OUN za mere alternativne
institucionalnom tretmanu (tzv. Tokijska pravila) iz 1990. godine106 i
7) Evropska pravila o drutvenim sankcijama i merama za sprovoenje
maloletnikog krivinog pravosua (tzv. Beka pravila) iz 1997. godine107.
Uz ove akte univerzalne meunarodne organizacije, od posebnog su
znaaja za krivinopravni poloaj maloletnih uinilaca krivinih dela i
sledee preporuke Saveta Evrope108, koje je doneo Komitet ministara ove
najmasovnije i najstarije evropske regionalne politike organizacije109. To su:
1) Preporuka P (87) 20 o drutvenom reagovanju na delinkvenciju
maloletnika iz 1987. godine,
2) Preporuka P (88) 6 o drutvenom reagovanju na delinkventno
ponaanje mladih koji potiu iz migrantskih porodica iz 1988. godine,
3) Evropska pravila za sankcije i mere P (92) 16 iz 1992. godine i
svim sluajevima postupanja prema maloletnicima koji su lieni slobode sa ciljem obezbeenja
potovanja njihovih prava i bezbednosti, te razvoja njihove psihike i fizike dobrobiti.
104 Rezolucija UN broj 45/113 od 14. decembra 1990. godine.
105 Rezolucija UN broj 45/112 od 14. decembra 1990. godine. Ove smernice se zasnivaju na ideji
da drave najefikasnijim nainima i sredstvima smanje broj dece u sukobu sa zakonom tako to
jaaju pomone sisteme i kvalitet ivota maloletnika od ranog detinjstva do puberteta. One
sadre osnovne principe koji podstiu preventivno delovanje u oblasti delinkvencije mladih.
106 Tokijska pravila sadre osam razliitih kategorija: 1) opti principi, 2) faza pre suenja, 3)
faza suenja i izricanja presude, 4) faza posle izricanja presude, 5) primena alternativnih
kaznenih mera, 6) osoblje, 7) volonteri i drugo osoblje zajednice i 8) istraivanje, planiranje,
formulisanje politike i ocenjivanje. Ova pravila promoviu veu ulogu zajednice u
sprovoenju krivinog pravosua i jaanje oseanja odgovornosti maloletnog uinioca
krivinog dela prema zajednici.(N. Grbi Pavlovi, Kaznenopravni aspekti maloljetnike
delinkvencije u Republici Srpskoj, Banja Luka, 2010. godine, str. 53).
107 Ova pravila imaju za cilj da obezbede okvir i pomo dravama u primeni meunarodnih
standarda, a posebno Konvencije o pravima deteta u nacionalnom pravosudnom sistemu za
maloletnike.
108 D. Jovaevi, Evropski standardi i neformalne mere u maloletnikom krivinom pravu,
Evropsko zakonodavstvo, Beograd, broj 33-34/2010. godine, str. 19-42.
109 O. Peri, Poloaj maloletnika u jugoslovenskom krivinom zakonodavstvu sa stanovita
zatite ljudskih prava, Zbornik radova, Prava oveka i savremena kretanja u kriminalnoj
politici, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 1989. godine, str. 100.
(179)

4) Preporuka P (2003) 20 o novim nainima tretiranja maloletnikog

prestupnitva (delinkvencije) i ulozi maloletnikog pravosua iz 2003.
godine110.
Standardi predvieni u navedenim meunarodnopravnim aktima111, koje
je potpisala i ratifikovala i naa drava, su inkorporisani u odredbe novog
Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti
maloletnih lica (ZOMUKD)112.
Za dalji razvoj maloletnikog krivinog prava od posebnog je znaaja
Rezolucija XVII kongresa Meunarodnog udruenja za krivino pravo, koji
je odran u Pekingu 2004. godine u kojoj su, izmeu ostalog, usvojene
sledee preporuke113:
1) maloletna lica podleu zakonu sa svim njegovim specifinim
karakteristikama. Zbog ovih specifinosti pravosudni sistem treba da
razmatra krivinu odgovornost maloletnika kao zasebno pitanje u okviru
elemenata krivinog dela,
2) godine starosti za krivinu odgovornost maloletnika treba da budu
odreene na osamnaest godina, a minimalna godina starosti ne bi
trebalo da bude ispod etrnaest godina u vreme izvrenja krivinog dela,
3) maloletni prekrioci zakona uglavnom bi trebalo da budu podvrgnuti
vaspitnim merama ili drugim alternativnim kaznenim merama koje su
usredsreene na rehabilitaciju pojedinca ili, ako situacija zahteva u
izuzetnim sluajevima, na kaznene mere u tradicionalnom smislu,
4) na maloletnike ispod etrnaest godina mogu se primenjivati samo
vaspitne mere,
5) primena vaspitnih ili alternativnih kaznenih mera koje su usmerene na
rehabilitaciju moe biti proirena na zahtev zainteresovanog lica do 25
godine,
LJ. Mitrovi, Standardi UN i drugi meunarodni dokumenti u pozitivnom i buduem

maloletnikom kaznenom pravu Republike Srpske, Zbornik radova, Kontrola kriminaliteta i
evropski standardi, Beograd, 2009. godine, str. 246.
111 T. Geraghty, Justice for children, The Journal of criminal law and criminology, broj 1/1997.
112 "Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 85/2005; vie: D. Jovaevi, Zakon o maloletnim
uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica sa uvodnim komentarom,
Beograd, 2005. godine.
113 B. Cvetko, Pripremni kolokvij za 17. Meunarodni kongres AIDP o kaznenopravnoj
odgovornosti maloletnika u nacionalnom i meunarodnom kaznenom pravu, Hrvatski
ljetopis za kazneno pravo i praksu, Zagreb, broj 1/2003. godine, str. 229-235.
110
(180)

6) imajui u vidu krivina dela izvrena od strane lica koja su starija od 18

godina, primenjivost posebnih odredbi koje se odnose na maloletnike
moe se proiriti do 25 godine starosti,
7) o krivinoj odgovornosti maloletnih lica moraju odluivati specijalni
sudski organi koji imaju zasebnu nadlenost od onih koje se bave
punoletnim licima,
8) odluke suda bi trebalo da budu zasnovane na preliminarnim
multidsiciplinarnim sudskim istragama otvorenim za ispitivanje obeju strana i
9) potrebno je pokloniti posebnu panju interesu rtava i humanom
odnosu prema njima114.
7. ZAKLJUAK
Poetkom 2006. godine u Republici Srbiji je poelo da se primenjuje novo
maloletniko krivino pravo, u ijoj se osnovi nalazi Zakon o maloletnim
uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica. On sadri
krivino pravne odredbe materijalnog, procesnog i izvrnog karaktera
koje se odnose na maloletna lica. Ovaj zakon u sistemu krivinih sankcija
koje se mogu izrei maloletnim uiniocima krivinih dela predvia iroku
lepezu vaspitnih mera. No, pored toga, sledei meunarodnopravne
standarde u ovoj oblasti znatno je proirena mogunost diverzionog
postupka prema maloletnicima skretanja krivinog postupka na nesudee
organe bez primene krivinih sankcija. To je inae tendencija prisutna i u
uporednom krivinom pravu. Naime, ovaj zakon predvia vaspitne naloge.
Ako primena ovih naloga nije celishodna ili i pored njih maloletnik nastavi sa
vrenjem krivinih dela, prema njemu se moe izrei jedna od devet
vaspitnih mera: mere upozorenja i usmeravanja, mere pojaanog nadzora ili
zavodske mere pri emu sud ne odreuje i efektivno njihovo trajanje. U
sluaju izvrenja tekog krivinog dela od strane starijeg maloletnika prema
njemu se moe izerei i posebna vrsta kazne maloletniki zatvor. To su
inae sankcije koje prema maloletnim uiniocima krivinih dela poznaju i
druga uporedna krivina zakonodavstva. Ovako razuen sistem krivinih
sankcija uz iroka diskreciona ovlaenja organa krivinog pravosua i
zakonom postavljene uslove i postupak treba da omogui, s jedne strane,
potpunu zatitu maloletnika, a, s druge strane, da predstavlja adekvatan
Tekst Rezolucije je objavljen u celini u Reviji za kriminologiju i krivino pravo, Beograd, broj
1/2005. godine, str. 221-222.
114
(181)

odgovor drutva prema maloletnicima kao uiniocima krivinih dela u cilju

spreavanja i suzbijanja kriminaliteta ovih lica.
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
(15)
(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
(21)
(22)
(23)
(24)
Bajer, M. (1967) Kriminalitet maloljetnika, Zagreb.

Bajer, M. (1969) Problem maloljetnikog kriminaliteta, Zagreb.
Bavcon, LJ., elih, A. (1999) Kazensko pravo, Sploni del, Ljubljana.
Cari, A. (1965) Organi za izricanje mjera prema maloljetnicima, Split.
Cari, A. (1971) Problemi maloletnikog sudstva, Split.
Cari, A. (2002) Mlae osobe u kaznenom pravu, Zagreb.
ejovi, B. (1985) Krivino pravo u sudskoj praksi, Knjiga prva, Opti
deo, Beograd.
Fedosov, I., Skuratov, T. (2005) Ugolovnij kodeks Rossijskoj federacii,
Garant, Moskva.
Grbi Pavlovi, N. (2010) Kaznenopravni aspekti maloljetnike
delinkvencije u Republici Srpskoj, Banja Luka.
Hirjan, F., Singer, M. (2001) Maloljetnici u krivinom pravu, Zagreb.
Hirjan, F., Singer, M. (2002) Komentar Zakona o sudovima za mlade
i kaznenih djela na tetu djece i maloljetnika, Zagreb.
Jovaevi, D. (2005) Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i
krivinopravnoj zatiti maloletnih lica sa uvodnim komentarom, Beograd.
Jovaevi, D. (2008) Maloletniko krivino pravo, Beograd.
Jovaevi, D. (2010) Krivino pravo, Opti deo, Beograd.
Jovaevi, D. (2010) Poloaj maloletnika u krivinom pravu, Ni.
Jovaevi, D. (2011) Leksikon krivinog prava, Beograd.
Konstantinovi Vili, S., Miladinovi, V., uri, V. (1992) Kriminalitet
maloletnica, Beograd.
Lazarevi, LJ. (1958) Propisi o maloletnicima, Beograd.
Marjanovik, G. (1998) Makedonsko krivino pravo, Opt del, Skoplje.
Novoselec, P. (2004) Opi dio kaznenog prava, Zagreb.
Paunovi, M. (1980) Uloga socijalnih slubi u prevenciji
maloletnikog prestupnitva, Beograd.
Peri, O. (1975) Krivinopravni poloaj maloletnika, Beograd.
Peri, O. (1995) Komentar krivinopravnih propisa o maloletnicima,
Beograd.
Sauer, W. (1950) Kriminologie, Berlin.
(182)

(25)
(26)
(27)
(28)
(29)
(30)
(31)
Simovi, M., Jovaevi, D., Mitrovi, LJ., Simovi Nievi, M. (2010)

Komentar Zakona o zatiti i postupanju sa djecom i maloljetnicima u
krivinom postupku Republike Srpske, Banja Luka.
Singer, M. (1998) Kaznenopravna odgovornost mladei, Zagreb.
Singer, M., Mikaj Todorovi, LJ. (1989) Delinkvencija mladih, Zagreb.
Stojanovi, Z. (2005) Krivino pravo, Opti deo, Beograd.
kuli, M. (2003) Maloletnici kao uinioci i kao rtve krivinih dela,
Beograd.
kuli, M., Stevanovi, I. (1999) Maloletni delinkventi u Srbiji, Beograd.
Totara, M.S., Condro, V., Fanelli, G., Nolfo, M, .Pergolini, M. (2008) La
sospenzione del processo e messa alla prova, Roma.
FUNDAMENTAL CHARACTERISTICS OF NEW JUVENILE

CRIMINAL JUSTICE SYSTEM OF THE REPUBLIC OF SERBIA
By adopting its new Law on Juvenile Perpetrators of Criminal Offences and
Criminal Legal Protection of Minors in 2005, the Republic of Serbia joined a
small number of contemporary states that regulate the criminal legal status
of juveniles in a special manner. In that way, the legal position (rights,
obligations and responsibilities) of juveniles as both perpetrators as well as
victims of criminal offences was arranged as a whole in a separate legal text.
This new juvenile criminal justice system is based upon numerous
international and European standards, which have been implemented in the
legal system that has been coming to life in the past couple of years of their
application. New legal provisions regulate substantial, procedural and
executive criminal law, so that it could fully accomplish its proclaimed goal
education, re education and proper development of juveniles. In this paper,
the author draws attention to the term, subject, sources, principles and
fundamental characteristics of juvenile criminal law, from the standpoints of
legal theory, judicial practice and legal literature.
KEY WORDS: juvenile / criminal offence / law / responsibility /
criminal sentences / education
(183)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 185-198

UDK: 316.772.5-053.6
RIZICI SOCIJALNOG UMREAVANJA DECE NA INTERNETU

Marina Kovaevi-Lepojevi
Vesna uni-Pavlovi
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu
Deca irom sveta gotovo svakodnevno pristupaju sajtovima za

socijalno umreavanje radi ostvarivanja interpersonalnih
interakcija sa vrnjacima. Socijalno umreavanje moe doprineti
razvoju kreativnosti, samoefikasnosti, razliitih akademskih
postignua, samopouzdanja, tolerancije na razliitosti i socijalnih
vetina dece, ali ih istovremeno izlae riziku zloupotrebe i nasilja.
Prvi cilj ovog rada je analiza rezultata savremenih istraivanja o
rizicima socijalnog umreavanja dece na internetu. Izdvojeni su i
diskutovani najvaniji indikatori rizika ugroavanja bezbednosti
dece, kao to su profili sa preko 100 prijatelja, kontaktiranje sa
strancima, ostavljanje linih podataka na profilima, slaba
digitalna pismenost dece i roditelja, ekscesivna upotreba
interneta, prethodna viktimizacija i drugo. Drugi cilj rada je
prezentovanje uspenih postupaka za redukovanje rizika i jaanje
otpornosti dece prilikom socijalnog umreavanja koje mogu
preduzeti vlasnici ovakvih sajtova, roditelji, nastavnici i drugi.
KLJUNE REI: socijalno umreavanje / internet / deca /
rizici / prevencija
Email: marina.lepojevic@gmail.com
Email: zuniceva@eunet.rs
(185)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 M. Kovaevi-Lepojevi, V. uni-Pavlovi

Rizici socijalnog umreavanja dece na internetu, (str. 185-198)
UVOD
U tumaenju ponaanja dece na internetu i analizi moguih funkcija interneta
u savremenoj literaturi i medijima prisutna je svojevrsna ambivalencija. Sa
jedne strane, deca su predstavljena kao digitalno obrazovana, socijalno
kompetentna i sa dobrim znanjem jezika, a sa druge, kao ranjive rtve koje su
svakodnevno izloene razliitim rizicima na mrei. Kako primeuju autori,
najznaajnije prednosti interneta su podsticanje kreativnosti i aktivizma,
ukljuivanje u zajednicu, dostupnost obrazovanja i informacija, dok najvee
rizike predstavlja izloenost seksualno eksplicitnim, uvredljivim, nasilnim,
ekstremistikim i rasistikim sadrajima, komercijalnoj eksploataciji, manipulaciji
i obmani, invaziji na privatnost i neeljenim kontaktima (Livingstone, Bober,
2006). Razvojem funkcije interaktivnosti i ekspanzijom socijalnog umreavanja
bude se nove polemike oko korisnosti i tetnosti novih virtuelnih zajednica za
razvoj deteta. Prvo, socijalne mree donose brojne pogodnosti za decu i
adolescente. Na primer, one se mogu koristiti u edukaciji, kao nastavno
sredstvo ili kontekst (virtuelna uionica) (Munoz, Towner, 2009). Virtuelne
socijalne mree mogu posluiti za prezentaciju literarnih, umetnikih i drugih
radova, za najavu dogaaja i iznoenje javnih kritika, podsticanje kreativnosti,
samopouzdanja i akademskih sposobnosti. Na ovaj nain se kod dece
razvijaju razliite tehnike i socijalne vetine koje su od znaaja za njihovo
obrazovanje i adekvatne socijalne interakcije. U atmosferi koja je relativno
liena nadzora odraslih, deca mogu da preispituju i ispoljavaju svoje stavove,
uverenja i socijalne uloge, stupaju u odnose sa okruenjem putem sopstvene
virtuelne prezentacije i razvijaju identitet posredstvom interakcije sa drugima.
Socijalne mree im pomau da izbegnu neprijatnosti koje izaziva komunikacija
u fizikoj stvarnosti. Sa svojim prijateljima na mrei deca mogu da prue i dobiju
podrku i razmene savete u vezi sa aktuelnim problemima. Prema tome,
putem socijalnih mrea deca i adolescenti zadovoljavaju uobiajene razvojne
potrebe. Meutim, eksperimentisanje sa identitetom putem socijalnih mrea
koje je karakteristino za decu i adolescente moe imati i negativne
posledice. eri Terkl (Sherry Turkle, 2011) navodi da lini virtuelni profil najee
nije realna samoprezentacija, ve fantazija o osobi kakva se eli postati, a da
je stvaranje iluzije autentinosti obino vrlo stresno za decu i adolescente, jer je
stvoreni profil veoma vaan za njihov drutveni ivot.
Mnogi rizici iz fizike stvarnosti preseljeni su u virtuelno okruenje, pa se
deca u okruenju socijalnih mrea mogu susresti sa razliitim negativnim
aspektima interpersonalne komunikacije sa vrnjacima i odraslima. U
ovom radu bie rei o rizicima socijalnih mrea, kao i preporukama za
zatitu bezbednosti dece prilikom socijalnog umreavanja.
(186)

POJAM I KARAKTERISTIKE SOCIJALNOG UMREAVANJA

Prema jednoj od najpotpunijih definicija kojom se sajtovi za socijalno
umreavanje jasno izdvajaju od ostalih virtuelnih zajednica je da oni
korisnicima omoguavaju formiranje javnog ili polujavnog profila, kreiranje
mree linih kontakata i konstantan uvid u sopstvena kretanja i putanje drugih
osoba na mrei (Boyd, Ellison, 2007:210). Prvi sajt za socijalno umreavanje koji
je ispunjavao navedene kriterijume bio je siks digris (SixDegrees) nastao 1997.
godine, zatim rajz (Ryze, 2001), trajb (Tribe, 2003), linkedln (Linkedln, 2002),
frendster (Friendster, 2002), majspejs (MySpce, 2003) i fejsbuk (Facebook, 2004)
(Boyd, Ellison, 2007). Izgled sajta za socijalno umreavanje zavisi od
dizajniranog sistema (tehnoloka opremljenost, interfejs, sadrajnost), samih
korisnika (broj, interesi, uloge) i kulturnog konteksta (obrasci interakcija, teme,
pravila, obiaji) (Nayyar, 2007). Meutim, razvoj sajtova za socijalno
umreavanje nije uslovljen samo tehnolokim napretkom, niti potrebama
korisnika. Primera radi, kompanija Fejsbuk je 2005. godine otvorila vrata
srednjokolcima nudei im lanstvo na studentskom sajtu po principu
prihvatanja poziva. To je izazvalo burne negativne reakcije brojnih korisnika, ali
je, zahvaljujui tome, do kraja 2005. godine broj lanova uvean za 5,5
miliona. Zatim, septembra 2006. godine, napravljene su dve promene u
interfejsu koje su se negativno odrazile na privatnost i bezbednost korisnika.
Prvo, bez prethodnog obavetenja, korisnici su na svojim profilima poeli da
dobijaju informacije o aktivnostima prijatelja na mrei (usluga News Feed). Za
samo tri dana neto manje od million korisnika fejsbuka je opravdano
apelovalo da se privatnost bolje zatiti, to je kasnije i omogueno. Drugo,
nakon samo dve nedelje, otvoren je pristup svim korisnicima, pa je njihov broj
uvean na 12 miliona do kraja 2006. godine (Ryan, 2008). Trenutak koji je
obeleio naglu komercijalizaciju fejsbuka je odluka menadmenta da se
dozvoli povezivanje profila sa razliitim aplikacijama. Na jednom mestu nalo
se obilje linih podataka o korisnicima, uz velike marketinke mogunosti za
mnoge zainteresovane subjekte. I druge promene ile su u korist ciljanog
marketinga, a opcije za zatitu privatnosti koje su korisnici imali na
raspolaganju bile su vrlo esto zbunjujue, nepraktine i nekorektne. U skorije
vreme, primedbe koje se upuuju fejsbuku tiu se korienja softvera za
prepoznavanje lica za oznaavanje, kao i za praenje aktivnosti korisnika i
nakon to se izloguju, dok ne iskljue raunar (Politika, 2011). Sajtovi za
socijalno umreavanje meusobno se bore za dominaciju na tritu, nudei
korisnicima privlanije aplikacije, bolje uslove i zatitu. Mada danas 99%
amerikih tinejdera ima profil na fejsbuku (Lenhart et al., 2011), pre samo pet
godina 85% tinejdera je prednost davalo majspejsu u odnosu na ostale mree
(Lenhart, Madden, 2007).
(187)

Meu prvih deset najbolje rangiranih sajtova za socijalno umreavanje nalaze

se: fejsbuk, majspejs, bebo (Bebo), frendster, hajfajv (hi5), orkut (Orkut),
perfsport (PerfSpot), zorfija (Zorpia), netlog (Netlog), habo (Habbo). Kao
kriterijumi analize posluili su funkcionalnost profila, pretraivai, bezbednosna
politika, tehnika podrka, podsticanje korisnika da komuniciraju samo sa
prijateljima i prijateljima svojih prijatelja, a da ne ostvaruju kontakte sa
strancima. Neki sajtovi imaju posebne kriterijume za korisnike, bazirane na
etnikoj osnovi, seksualnoj, religioznoj, politikoj orijentaciji, zanimanju i drugo.
Sajtovi se razlikuju u pogledu kriterijuma koji se odnosi na uzrast korisnika.
Postoje sajtovi na kojima korisnici ne mogu biti mlai od osamnaest godina
(na primer orkut), ali i oni gde se moe postati korisnik ve sa trinaest godina
(fejsbuk, bebo, hajfajv). Veina sajtova podrava ideju virtuelne
internacionalne zajednice, omoguava izradu profila na vie jezika i
besplatna je (izuzeci su npr. hajfajv i orkut). Osobe mlae od osamnaest
godina ree imaju profile na frendsteru (3%) i orkutu (4%), a najee na
habou (70%) i bebou (54%) (Social Networking Websites, 2011). Aktuelna
evropska studija o korienju socijalnih mrea od strane dece i adolescenata
je pokazala da su ogranienja po pitanju uzrasta samo delimino uspena,
iako postoje razlike od zemlje do zemlje i sajta do sajta. Na primer, svako peto
dete uzrasta devet do dvanaest godina ima profil na fejsbuku, a ukupno 38%
dece ovog uzrasta ima profile na socijalnim mreama uopte. Ukupno 70%
Holanana i tek 25% Francuza uzrasta devet do dvanaest godina koristi
socijalne mree (Livingstone et al., 2011). Razlike izmeu pojedinih zemalja
mogu biti objanjene kulturolokim faktorima, vaspitnim stilovima, vrnjakim
normama, dostupnou interneta, nivoom regulacije sajtova i slino.
Istraivanja pokazuju da su socijalne mree vrlo popularne meu decom i
adolescentima u Evropi (Livingstone et al., 2011). tavie, izgleda da je to
njihova omiljena aktivnost na internetu, jer 77% dece uzrasta trinaest do
esnaest godina i 38% dece uzrasta devet do dvanaest godina ima profil na
socijalnim mreama. Deca mlaeg uzrasta su otvorenija za javne profile i
ak etvrtina ima profile podeene tako da svi mogu da ih vide. U petini
sluajeva korisnici na javnim profilima ostavljaju telefon ili adresu, to je duplo
vie u odnosu na one sa privatnim profilima. Fejsbuk je najpopularnija
socijalna mrea u sedamnaest od dvadeset pet zemalja koje su uestvovale
u ranije pomenutoj evropskoj studiji. Treina korisnika interneta uzrasta devet
do esnaest godina ima profil na fejsbuku, a 57% onih koji imaju profil na
socijalnim mreama odabralo je fejsbuk. Fejsbuk ima najvie korisnika uzrasta
devet do dvanaest godina u Danskoj, Finskoj, Sloveniji i Turskoj. Pored
fejsbuka meu decom i adolescentima u Evropi popularni su i nasa klasa
(Nasza-Klasa) u Poljskoj, uler VZ (SchlerVZ) u Nemakoj, tuenti (Tuenti) u
paniji, hajvis (Hyves) u Holandiji, hajfajv u Rumuniji i druge. Petina dece u
(188)

evropskim zemljama, uzrasta devet do dvanaest godina i etvrtina dece

uzrasta devet do esnaest godina komunicira na mrei sa osobama koje ne
poznaje i sa kojima nije povezana dnevnom rutinom. Nisu otkrivene
znaajnije polne razlike u upotrebi socijalnih mrea (60% devojica i 58%
deaka ima profile). Meu zemljama uesnicama u istraivanju otkrivene su
razlike u uzrastu korisnika. Na primer, u Maarskoj, Litvaniji i Holandiji
podjednak broj mlae i starije dece koristi socijalne mree, dok u Francuskoj,
Norvekoj i Belgiji starija deca tri puta vie koriste socijalne mree u odnosu na
mlau. Mlaa deca se ee lano predstavljaju kao starija, posebno na
mreama poput panske tuenti, gde je starosna granica za korisniki status
etrnaest godina, dok se na sajtovima koji nemaju ogranienja u pogledu
uzrasta samo nekolicina dece predstavljala starijim nego to jeste. Mree
poput hajvisa i iviva (Iwiw) ne postavljaju starosne granice, ali zahtevaju
pristanak roditelja za mlau decu. Pokazalo se da polovina mlaih korisnika
(11 i 12 godina) i etvrtina starijih (13 16 godina) ne razume instrukcije za
zatitu privatnosti (Livingstone et al., 2011).
U Americi, 2011. godine, zabeleeno je da 80% adolescenata uzrasta
dvanaest do sedamnaest godina koristi sajtove za socijalno umreavanje
poput fejsbuka i majspejsa, a 2006. godine njihovo uee iznosilo je 55%
(Lenhart et al., 2011). Prema istom izvoru, 64% odraslih koristi sajtove za
socijalno umreavanje, s tim da uee starosne grupe do trideset godina
iznosi 87%. Fejsbuk je omiljena socijalna mrea amerikih tinejdera (93% ima
profil na fejsbuku, 24% na majspejsu i 12% na tviteru). Od ukupnog broja
tinejdera koji koriste socijalne mree 59% ima profil samo na jednom sajtu, a
41% na vie sajtova. Od ukupnog broja onih koji imaju vie profila, 99% ima
profil i na fejsbuku, a od onih koji imaju samo jedan profil u 89% sluajeva to
je fejsbuk. Rezultati istraivanja pokazuju da ameriki tinejderi na socijalnim
mreama najee etuju i alju instant poruke (88%), razmenjuju komentare
sa svojim prijateljima (87%), auriraju sopstvene statuse na profilima (86%),
postavljaju fotografije i video zapise (80%), alju privatne poruke svojim
prijateljima (76%) i drugo. Najloije rangirana aktivnost je igranje igrica (50%),
iako je igranje igrica van konteksta socijalnih mrea zastupljenija aktivnost
dece (85% dece igra igrice na raunaru). Deca starijeg uzrasta su i u Americi
aktivnija na socijalnim mreama. Izvesnije je da e deca uzrasta etrnaest
do sedamnaest godina ee komentarisati ono to su njihovi prijatelji
postavili, aurirati svoj status, postavljati video klipove i fotografije, oznaavati
druge komentare, fotografije i video zapise. Za mlai uzrast je karakteristino
igranje igrica na socijalnim mreama. I to ak 69% dvanaestogodinjaka i
trinaestogodinjaka koristi sajtove za igranje igrica na socijalnim mreama,
to ini i 44% dece uzrasta od etrnaest do sedamnaest godina (Lenhart et
al, 2008). Obrasci upotrebe socijalnih mrea od strane deaka i devojica su
(189)

vrlo slini, s tim to devojice (88%) ee postavljaju fotografije ili video

klipove u odnosu na deake (71%) i ee oznaavaju druge osobe (79%
devojica i 60% deaka) (Lenhart et al, 2011).
RIZICI SOCIJALNOG UMREAVANJA DECE

Na osnovu istraivanja obrazaca socijalnog umreavanja dece i
adolescenata u evropskim zemljama, Sonja Livingston i saradnici (2011)
izdvojili su tri indikatora rizika ugroavanja bezbednosti: preko 100 prijatelja na
profilu; kontaktiranje sa osobama koje se poznaju samo preko mree i sa
kojima ne postoji nikakav odnos u fizikom svetu; ostavljanje linih podataka
na svom profilu pomou kojih se moe otkriti identitet. Istraivanje ovih autora
je pokazalo da adolescenti dva puta ee nego deca imaju preko 100
kontakata na svojim profilima. Adolescenti (13 16 godina) poreklom iz
Belgije, Danske, Grke, Maarske, Italije, Holandije, Norveke, Poljske,
vedske i Velike Britanije imaju vie kontakata u odnosu na one iz ostalih
zemalja. Generalni trend je da se na starijem uzrastu poveava broj
kontakata sa osobama koje se upoznaju preko mree, ali su zapaena
izvesna odstupanja (mlai korisnici fejsbuka u Turskoj i mivipa u Maarskoj su
preteno imali kontakte sa osobama koje nisu poznavali u realnom ivotu).
Deca iz razliitih zemalja su se razlikovala prema obrascima ponaanja na
socijalnoj mrei fejsbuk (polovina dece iz vedske prema svega 10% dece iz
Turske ima kontakte sa osobama koje poznaju samo preko ove mree). Na
javnim profilima moe se nai vie linih podataka nego na profilima koji su
potpuno ili delimino limitirani. Svako peto dete sa javno dostupnim profilom
ostavlja adresu i/ili broj telefona. Najvie privatnih podataka ostavlja se na
socijalnim mreama fejsbuk, nasa klasa (Nasza-Klasa) i tuenti (Tuenti). Iako je
jedna od kljunih karakteristika sajtova za socijalno umreavanje deljenje
linih sadraja i informacija sa drugim korisnicima, deca korisnici socijalnih
mrea koji se trude da posredstvom teksta, slika, video zapisa prenesu to
vie informacija o sebi, svesno ili nesvesno rtvuju line podatke koji na
razliite naine mogu biti upotrebljeni (van den Berg, Leenes, 2011). Prema
rezultatima novijih istraivanja deca na socijalnim mreama najee daju
sledee informacije: u 50% sluajeva otkrivaju line podatke (Lenhart,
Madden, 2007; Hinduja, Patchin, 2008); u 79% sluajeva ostavljaju svoje slike,
u 66% sluajeva slike svojih prijatelja, u 61% sluajeva slike grada u kome ive,
u 41% sluajeva naziv kole, u 29% sluajeva i-mejl adresu, puno ime i
prezime (Lenhart, Madden, 2007); treina korisnika deli ifru sa svojim
prijateljima (Lenhart et al, 2011).
Neki autori smatraju da zatitne mere treba fokusirati na interaktivni element
komunikacije, a ne na otkrivanje informacija o sebi kao to se obino
(190)

preporuuje (Ybarra et al., 2007). Oni istiu da nije empirijski potvreno da je

ostavljanje privatnih podataka u direktnoj vezi sa rizikom viktimizacije, ve su
obino ukljuena i druga rizina ponaanja. U prilog tome govore podaci
istraivanja rizinih ponaanja dece i adolescenata koja su povezana sa
interpersonalnom viktimizacijom putem interneta. Od ukupnog broja
ispitanika koji barem jednom u est meseci koriste internet, petina je u
poslednjih godinu dana doivela neki oblik internet viktimizacije. Rezultati
ovog istraivanja otkrivaju da ponaanja kao to su komuniciranje sa
osobama koje se poznaju samo preko interneta, razgovaranje o seksu sa
nepoznatim osobama, davanje nepristojnih i bezobraznih komentara i
namerno sramoenje druge osobe, mogu doprineti viktimizaciji. Rizik
viktimizacije je jedanaest puta vei ukoliko deca i adolescenti ispoljavaju
neka od navedenih ponaanja. Meutim, samo otkrivanje linih podataka
ne poveava rizik interpersonalne viktimizacije.
Deca i odrasli esto koriste iste socijalne mree, ime je bezbednost dece
dodatno ugroena. Na primer, u Americi, 93% dece i 87% odraslih korisnika
socijalnih mrea ima profil na fejsbuku, 24% dece i 14 % odraslih na
majspejsu, a 12% dece i 10% odraslih na tviteru (Lenhart, 2011). Meu
odraslima koji koriste iste socijalne mree kao deca ima i seksualnih
prestupnika. To potvruju rezultati istraivanja obrazaca ponaanja uenika,
studenata i seksualnih prestupnika na socijalnim mreama (Dowdell et al,
2011): sve tri grupe esto koriste iste socijalne mree; procenat seksualnih
prestupnika je neto vei na majspejsu, a dece i studenata na fejsbuku; dve
treine prestupnika zapoinje seksualne diskusije jo pri prvoj konverzaciji;
preko polovine seksualnih prestupnika prikriva identitet dok je na etu;
veina prestupnika radije kontaktira devojice u tinejderskom dobu nego
deake; sve tri grupe gotovo podjednako koriste avatare na sajtovima
poput Drugog ivota (Second Life); polovina studenata poznaje nekoga ko
je uestvovao u razmeni fotografija nagih osoba ili ko je bio rtva ovakve
razmene. Prestupnici najee koriste socijalne mree da bi stupili u kontakt
sa rtvom i zapoeli neku vrstu seksualne veze, da bi prikupili informacije o
rtvi, njene fotografije i druge fajlove i stupili u kontakt sa njenim prijateljima. U
Americi je tokom 2006. godine, od ukupnog broja seksualnih delikata
izvrenih preko interneta u kojima su rtve bile maloletne, 33% izvreno putem
socijalnih mrea (2322 sluaja) (Mitchell et al., 2010). Kao specifine
karakteristike ovih krivinih dela mogu se izdvojiti uestalije ostvarenje
fizikog kontakta, starije rtve i mlai uinioci. Smatra se da je strah u vezi sa
upotrebom socijalnih mrea za vrenje seksualnih krivinih dela neopravdan,
jer se kao sredstvo izvrenja ee koriste sobe za et (Mitchell et al., 2010;
Wolak et al., 2008). Na osnovu prouavanja seksualnog nasilja nad decom
putem interneta uoene su izvesne pravilnosti: u odnosu na preadolescente
(191)

starija deca su ee izloena neprikladnim, seksualno eksplicitnim

sadrajima; devojice su ee rtve, ukoliko se izuzme snimanje
pornografskih materijala koje je jednako zastupljeno kod oba pola;
ugroenija su deca nieg obrazovnog nivoa, homoseksualne orijentacije,
koja ee koriste internet, zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance, imaju
iskustvo prethodne viktimizacije, ispoljavaju simptome depresije ili
anksioznosti, imaju neadekvatan odnos sa roditeljima i drugo (Soo,
Bodanovskaya, 2011). Pored toga, neki autori posebno naglaavaju rizik koji
nose odreeni obrasci ponaanja, kao to su poseivanje sajtova koji
podstiu na zloine mrnje, proanoreksinih sajtova, sajtova koji promoviu
samopovreivanje i lanstvo u forumima koji okupljaju zavisnike od
psihoaktivnih supstanci (Livingstone et al, 2011a).
Digitalna pismenost, odnosno osposobljenost dece za rad na raunaru je
vaan faktor ouvanja bezbednosti prilikom socijalnog umreavanja. To se
posebno odnosi na poznavanje postupaka za zatitu privatnosti i rizika
kojima mogu biti izloeni na mrei. Prema rezultatima novijih istraivanja deca
i adolescenti uzrasta jedanaest do esnaest godina poseduju sledee
digitalne vetine: 56% ume da podesi opcije kojima se titi privatnost; 64% zna
da oznai sajt koji im je vaan; 64% ume da blokira poruke od osobe sa
kojom ne eli da komunicira; 63% zna kako da pronae informacije o
unapreivanju bezbednosti na internetu (Livingstone et al., 2011a). Otkriveno
je da je digitalna kompetencija bolja na starijem uzrastu i da su deaci
neznatno kompetentniji. Najkompetentnija su deca iz Finske, Slovenije,
Holandije i Estonije, a slabije vetine imaju deca iz Turske, Italije, Rumunije i
Maarske. Zabrinjava podatak da je 67% dece izjavilo da zna vie o radu na
raunaru od svojih roditelja (Livingstone et al., 2011a). Meutim, smatra se
da, uporedo sa unapreivanjem kompetencija, sa iskustvom i vremenom
provedenim na mrei raste i svest korisnika da mogu biti ugroeni i njihov
kapacitet za zatitu od potencijalnih pretnji (Livingstone, Brake, 2010;
Livingstone, 2008).
Jedna od moguih posledica ekscesivne upotrebe socijalnih mrea je
zavisnost od socijalnih mrea, kao tip internet zavisnosti, o kojoj se poslednjih
godina mnogo diskutuje. Poslednjih nekoliko godina, zavisnost od socijalnih
mrea je predmet istraivanja koja su raena u svetu (Christakis et al., 2011) i
kod nas (Bodroa sa sar., 2008). U Americi je otkriveno da meu
srednjokolcima ima 4% internet zavisnika, a njihove karakteristike su
intenzivna aktivnost na socijalnim mreama, preteno dnevna upotreba
interneta, izraeni simptomi depresije i socijalne izolacije (Christakis, 2011). U
Evropi, u ukupnoj populaciji uzrasta devet do esnaest godina, 28%
devojica i 31% deaka ispoljava jedan ili vie simptoma ekscesivne
(192)

upotrebe interneta (Livingstone et al., 2011a): 33% dece na internetu ostaje

due nego to je planirano; 33% dece je uznemireno kada nema pristup
internetu; 35% priznaje da zbog interneta nema vremena za druenje i izradu
domaih zadataka; 17% izjavljuje da zbog interneta nije jelo ili spavalo, a
kod 5% se to deava vrlo esto; 42% esto koristi internet i kada im se to ne
radi. Ispoljavanje simptoma ekscesivne upotrebe interneta je najuestalije
kod dece iz Estonije (50%), Portugalije (49%), Bugarske (44%), Irske (43%) i
Velike Britanije (43%), a najmanje uestalo kod dece iz Italije (17%) i
Maarske (20%) (Livingstone et al., 2011a).
PREPORUKE ZA ZATITU DECE NA SOCIJALNIM MREAMA

Evropska komisija je 2009. godine formulisala principe bezbednijeg
socijalnog umreavanja i tim putem podrala inicijativu za unapreivanje
bezbednosti, koja je pokrenuta od strane vie od dvadeset sajtova za
socijalno umreavanje (European Commission, 2009). Ti principi su: 1)
unapreivanje svesti o upuivanju i pristupanosti sigurnosnih poruka i polisa
korisnicima, roditeljima, nastavnicima i drugim zainteresovanim stranama,
koje treba da su uoljive, jasne i uzrasno prilagoene; 2) servisi koje nude
sajtovi za socijalno umreavanje treba da budu uzrasno prilagoeni
populaciji kojoj su namenjeni; 3) tehnoloka opremljenost sajtova za socijalno
umreavanje i upuivanje korisnika u orua koja su im dostupna; 4)
predvianje mehanizama putem kojih se jednostavno mogu prijaviti
ponaanja ili sadraji koji su u suprotnosti sa uslovima korienja servisa; 5)
pravovremeni odgovor na albe korisnika o neprikladnim sadrajima ili
ponaanjima; 6) omoguavanje korisnicima i njihovo podsticanje da vode
rauna o sopstvenoj privatnosti i imaju punu kontrolu nad informacijama
koje postavljaju; 7) identifikovanje potencijalnih pretnji putem pregleda
nedozvoljenih sadraja i ponaanja.
Proverom primene navedenih principa u radu etrnaest sajtova za socijalno
umreavanje (arto (Arto), bebo, fejsbuk, ovani (Giovani), hajvs, IRS galerija
(IRC-Galleria), majspejs, naa klasa, netlog (Netlog), van (One), rejt (Rate),
ulerVZ (SchuelerVZ), tuenti i zap (Zap)) dolo se do sledeih podataka:
jedanaest sajtova predvia minimalnu starosnu granicu za pristupanje sajtu;
na samo dva sajta onemoguen je pristup linim informacijama svakom
koga korisnik nije oznaio kao prijatelja; za ukljuivanje na dve socijalne
mree potrebno je da osoba prethodno dobije od nekog korisnika;
dvanaest sajtova onemoguava pronalaenje profila maloletnika putem
eksternih pretraivaa (Google, Bing, Yahoo); svi sajtovi imaju bar jedan
mehanizam za prijavu neprikladnih sadraja i ponaanja; trinaest sajtova ima
(193)

vrlo jednostavna podeavanja pristupanja privatnosti na profilima; jedanaest

sajtova ima dodatnu tehniku podrku (Donoso, 2011).
Evropske zemlje se prema dostupnosti interneta i nivou rizika po bezbednost
mogu klasifikovati u nekoliko sledeih grupa: zemlje sa veom dostupnou
interneta i visokim rizikom su Bugarska, Danska, Estonija, Letonija, Rumunija,
Norveka, eka i vedska; zemlje sa veom dostupnou interneta i
umerenim rizikom su Kipar, Finska, Holandija, Poljska, Slovenija i Velika
Britanija; zemlje sa manjom dostupnou interneta i niskim rizikom su
Maarska, Italija, Francuska, Belgija, Austrija, Nemaka i Grka; zemlje sa
malom dostupnou interneta i umerenim rizikom su panija, Irska, Turska i
Portugalija (Lobb et al., 2011:65). Autori ove studije zakljuuju da rizik
generalno raste sa dostupnou intertneta, pri emu veliku ulogu ima
uestalost upotrebe interneta i vrsta pristupa (npr. preko mobilnog telefona).
Roditelji najee nisu upueni u to ta njihova deca rade na internetu. Na
primer, deca i adolescenti uzrasta devet do devetnaest godina u 46%
sluajeva izvetavaju da su otkrili veliki broj linih podataka i u 67% sluajeva
da su videli pornografski sadraj na internetu, dok samo 16% roditelja misli da
je njihovo dete otkriva line podatke ili da je dolo u dodir sa pornografskim
sadrajima (Livingstone, Bober, 2006). Istraivanja pokazuju da 32% roditelja
ne dozvoljava deci da imaju profile na socijalnim mreama, 20% roditelja
dozvoljava deci da koriste socijalne mree uz superviziju, a skoro polovina
roditelja ne brani deci pristup mreama (Livingstone et al., 2011). Razlike
postoje od zemlje do zemlje. U Francuskoj je deci u 45% sluajeva
zabranjeno da koriste socijalne mree, u Grkoj u 42%, u Italiji i paniji u 41%
sluajeva. Mlaa deca uglavnom potuju zabrane roditelja, dok 50% dece
koja su starija od dvanaest godina ima profile na socijalnim mreama i pored
zabrane roditelja (Livingstone et al., 2011). Faktori koji roditeljima oteavaju
da pomognu deci prilikom upotrebe interneta su preteno socio
ekonomske prirode (24% roditelja nema zavrenu srednju kolu, a 25% dece
ima roditelje koji ne koriste internet). Deca dobijaju uputstva za korienje
interneta od roditelja (63%), nastavnika (58%) i vrnjaka (44%), s tim da
roditelji (93%) ee nego deca (85%) izjavljuju da su davali smernice za
ponaanje na internetu (Lenhart et al., 2011). Nastavnici najee daju deci
instrukcije o ponaanju na mrei, kvalitetu sajtova koje poseuju i postupanju
kada ih neko uznemirava i pomau im kada neto ne umeju da urade ili
nau na internetu. Ranije se posebno insistiralo na dranju raunara u
zajednikim prostorijama kako bi roditelji mogli da kontroliu decu, ali noviji
podaci sugeriu da bi se trebalo fokusirati na druge aspekte zatite (npr.
interaktivni element komunikacije), jer deca esto koriste internet od kue
(194)

prijatelja ili roaka (53%), iz spavae sobe (49%) ili sa mobilnog telefona
(33%) (Livingstone et al., 2011a).
Preporuke za unapreivanje bezbednosti dece na internetu kojih bi roditelji
trebalo da se pridravaju su: uestaliji razgovori sa decom, korienje
interneta zajedno sa detetom, upoznavanje deteta sa nainima
prevazilaenja potencijalnih rizika, ukazivanje poverenja detetu, spremnost
da konstruktivno pristupe reavanju problema, ali i pribavljanje sredstava
koja e im omoguiti laku kontrolu ponaanja deteta na internetu (ONeill
et al., 2011). Interesantno je da neki autori kritikuju preporuke za postupanje
roditelja koje nalau kontrolisanje ponaanja dece na internetu bez njihove
saglasnosti i zalau se za potovanje prava deteta na slobodu izraavanja i
zatitu privatnosti koja su zagarantovana Konvencijom o pravima deteta
(Livingstone, Brake, 2010). Pomenuti autori smatraju da takve naine zatite
treba primenjivati samo kada su u pitanju deca u riziku, kako bi se
ugroavanje privatnosti smanjilo.
ZAKLJUAK
Na osnovu analize savremene literature o socijalnom umreavanju dece,
namee se zakljuak da, uporedo sa poveavanjem mogunosti koje
internet i socijalne mree pruaju, rastu i rizici ugroavanja bezbednosti dece.
Nivo rizika u velikoj meri je odreen dostupnou interneta u kombinaciji sa
socio kulturnim kontekstom i aktuelnom regulativom socijalnog
umreavanja. Drugim reima, nivo rizika je vei u sredinama u kojima je
dostupniji internet, blaa politika postupanja znaajnih regulatornih tela i
vea sloboda izraavanja. Kao najugroenije, izdvajaju se razvijene zapadne
zemlje, ali i nove lanice EU. Trenutno najpopularnija socijalna mrea je
fejsbuk. Fejsbuk je najbolje rangiran u odnosu na ostale sline sajtove, ali je
istovremeno i najvie kritikovan zbog ugroavanja privatnosti u komercijalne i
druge nedozvoljene svrhe. Postojei empirijski podaci ukazuju na to da su
ugroenija deca starijeg uzrasta i adolescenti. Iako su mlaa deca
nedovoljno kompetentna za adekvatnu zatitu na internetu i socijalnim
mreama, kod njih je roditeljska kontrola stroa, pri emu veina sajtova za
socijalno umreavanje ograniava pristup mlaim korisnicima. Savremena
istraivanja ne otkrivaju znaajnije razlike meu polovima u pogledu rizika
ugroavanja bezbednosti. Neki od najznaajnijih pokazatelja poveanog
rizika viktimizacije na internetu i socijalnim mreama su: veliki broj virtuelnih
prijatelja na profilima, komunikacija sa nepoznatim osobama, razgovaranje
o seksualnim temama sa strancima, verbalna agresija i drugo. Pored
opasnosti od seksualne eksploatacije, treba imati u vidu i nove opasnosti
(195)

poput sajtova i grupa koje promoviu samopovreivanje, samoubistvo,

huliganizam i zloine mrnje.
Drutvena svest i odgovornost u pogledu ugroavanja dece putem
socijalnog umreavanja jo uvek je na vrlo niskom nivou. U borbi za
ouvanje bezbednosti dece postavljanje standarda za funkcionisanje
socijalnih mrea i kontrolisanje njihove primene predstavlja vaan korak.
Pored toga, panju treba posvetiti i informisanju i edukaciji dece, roditelja
i nastavnika o bezbednom korienju interneta i socijalnih mrea.
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
Bodroa, B., Jovanovi, M., Popov, B. (2008) Latentna struktura

ponaanja u virtuelnim drutvenim zajednicama i njegove relacije sa
socijalnom anksioznou. Primenjena psihologija, 1 (1-2), str. 19-35.
Boyd, D., Ellison, N. (2007) Social network sites: definition, history, and
scholarship. Journal of Computer-Mediated Communication, 13 (1),
pp. 210-230.
Christakis, D., Moreno, M., Jelenchick, L., Myaing, M., Zhou, C. (2011)
Problematic internet usage in US college students: a pilot study.
BMC Medicine, 9 (77), pp. 2-6.
Donoso, V. (2011) Assessment of the implementation of the Safer
Social Networking Principles for the EU on 14 websites: Summary
Report. Luxembourg: European Commission, Safer Internet
Programme.
Dowdell, E., Burgess, A., Flores, R. (2011) Online social networking
patterns among adolescents, young adults and sexual offenders.
The American Journal of Nursing, 111 (7), pp. 28-36.
European Commission (2009) Safer Social Networking Principles for
the EU. Brussels: EU.
Hinduja, S., Patchin, J. (2008) Personal information of adolescents on
the Internet: a quantitative content analysis of MySpace. Journal of
Adolescence, 31 (1), pp. 125-146.
Lenhart, A., Kahne, J., Middaugh, E., Macgill, A., Evans, K., Vitak, J.
(2008) Teens, Video Games and Civics. Washington: Pew Research
Centers Internet & American Life Project.
Lenhart, A., Madden, M. (2007) Teens, privacy and online social
networks. Washington: Pew Research Centers Internet & American
Life Project.
(196)

(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
(15)
(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
(21)
(22)
Lenhart, A., Madden, M., Smith, A., Purcell, K., Zickuhr, K., Rainie, L.
(2011) Teens, kidness and cruelty on social network sites. Washington:
Pew Research Centers Internet & American Life Project.
Livingston, S., Brake, D. (2010) On the rapid rise of social networking
sites: new findings and policy implications. Children & Society, 24 (1),
pp. 75-83.
Livingstone, S. (2008) Taking risky opportunities in youthful content
creation: teenagers' use of social networking sites for intimacy, privacy
and self-expression. New Media & Society, 10 (3), pp. 393-411.
Livingstone, S., Bober, M. (2006) Regulating the internet at home:
contrasting the perspectives of children and parents. In: D.
Buckingham, R. Willett (Eds.), Digital generations: children, young
people and new media (pp. 93-113). Mahwah, N.J: Lawrence
Erlbaum Associates.
Livingstone, S., Haddon, L., Grzig, A., and lafsson, K. (2011a) Risks
and safety on the internet: The perspective of European children.
Full Findings. London: EU Kids Online.
Livingstone, S., Olafsson, K., Staksrud, E. (2011) Social networking,
age and privacy. London: EU Kids Online.
Lobe, B., Livingstone, S., lafsson, K. and Vodeb, H. (2011) Cross-national
comparison of risks and safety on the internet: Initial analysis from the EU
Kids Online survey of European Children. London: EU Kids Online.
Mitchell, K., Finkelhor, D., Jones, L., Wolak, J. (2010) Use of social
networking sites in online sex crimes against minors: an examination
of national incidence and means of utilization. Journal of
Adolescent Health, 47 (2), pp. 183-190.
Munoz, C., Towner, T. (2009) Opening Facebook: how to use
Facebook in the college classroom. Charleston: Society for
Information Technology and Teacher Education.
Nayyar, D. (2007) Modern mass communication: concepts and
processes. Delhi: Oxford Book Company.
ONeill, B., Livingstone, S. and McLaughlin, S. (2011) Final
recommendations for policy, methodology and research. London:
EU Kids Online.
Politika (2011) Novi dizajn i nove prijave protiv Fejsbuka, subota 1.
oktobar
Ryan, J. A. (2008) The virtual campfire: an ethnography of online
social networking. Master thesis. Middletown: Faculty of Wesleyan
University.
(197)

(23)
(24)
(25)
(26)
(27)
(28)
Social Networking Websites (2011) Social Networking Websites

Review. Retrieved November 22, 2011. from http://socialnetworking-websites-review.toptenreviews.com/
Soo, K., Bodanovskaya, Z. (2011) Risk factors of becoming a victim
of Internet related sexual abuse. In: M. Ainsaar, L. Loof (Eds.), Online
behavior related to child sexual abuse (pp. 46-50). London:
Kingstone University.
Terkl, . (2011) Sami zajedno. Beograd: Klio.
Van den Berg, B., Leenes, R. (2011) Keeping up appearances:
audience segregation in social network sites. In S. Gutwirth, Y.
Poullet, P. De Hert (Eds.), Computer privacy and data protection:
an element of choice (pp. 211-233). Dordecht: Springer.
Wolak, J., Finkelhor, D., Mitchell, K., Ybarra, M. (2008) Online predators
and their victims: myths, realities and implications for prevention and
treatment. American Psychologist, 63 (1), pp. 111-128.
Ybarra, M., Mitchell, K., Finkelhor, D., Wolak, J. (2007) Internet
prevention messages targeting the right online behaviors. Archives
of Pediatrics & Adolescent Medicine, 161 (2), pp. 138-145.
INTERNET SOCIAL NETWORKING RISKS AT CHILDREN

Children around the world almost daily access to social networking sites in
order to achieve interpersonal interactions with peers. Social networking can
contribute to the development of creativity, self-efficacy, various academic
achievements, self-esteem, tolerance for diversity and social skills of children,
but are also at risk of abuse and violence. The first objective of this study
was to analyze the results of contemporary research on children's risks of
social networking on the Internet. Featured are discussed and the most
important indicators of risk jeopardizing the safety of children, as well as
profiles of over 100 friends, contact with strangers, leaving personal
information on profiles, poor digital literacy of children and parents, excessive
use of the Internet, previous victimization, and more. The second objective of
this paper is the presentation of successful procedures for reducing risk and
strengthening the resilience of children in social networking that can take the
owners of these sites, parents, teachers and other subjects.
KEY WORDS: social network / Internet / children / risks /
recommendation
(198)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 199-218

UDK: 343.59-057.874
316.624-057.874
VRNJAKO NASILJE BULLYING

KOD UENIKA SREDNJIH KOLA
Vesna Gojkovi
Leposava Vukievi
Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad
Buling (eng. bullying) podrazumeva svaki oblik nasilja, fizikog ili

mentalnog. Problem definisan u ovom radu je bio da se ispitaju
relacije izmeu disciplinskog usmerenja, vaspitnog stila roditelja i
izloenosti vrnjakom nasilju na pojavu agresivnosti, odnosno
bulinga kod mladih u srednjim kolama. Cilj istraivanja je definisan da osim detekcije hipotetisanih relacija, doprinesemo izradi
edukacionih i terapijskih programa u radu sa adolescentima, kako
onim koji ine nasilje, tako i onim koji ga trpe. Uzorak je inilo 200
beogradskih srednjokolaca oba pola, starosti izmeu 15 i 19
godina. Merni instrumenti korieni u ovom istraivanju su konstruisani od strane autora za potrebe ovog istraivanja. Podaci su
statistiki obraeni primenom faktorske analize, a izdvojeni faktori
su potom korelirani Pirsonovim modelom. Rezultati istraivanja su
potvrdili da postoji visok stepen fizikog i verbalnog nasilja izmeu
uenika srednjih kola i da fiziko nasilje uglavnom ine mladii a
verbalno i socijalno devojke. Utvreno je da nasilniko ponaanje
znaajno korelira sa prethodnom viktimizacijom. Takoe, afektivna
komponenta ima vei znaaj u formiranju nasilnikog identiteta
nego bihevioralna, kao i da efekti kazne i izostanka gratifikacije
imaju slino dejstvo. Disciplinske mere u koli koreliraju sa
verbalnim i socijalnim nasiljem, ali ne i sa fizikim.
KLJUNE REI: vrnjako nasilje / vaspitni stil roditelja /
disciplinsko usmerenje
Email: v.gojkovic@open.telekom.rs
(199)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 V. Gojkovi, L. Vukievi

Vrnjako nasilje BULLYING kod uenika srednjih kola, (str. 199-218)
UVOD
Problem nasilnikog ponaanja kod dece i adolescenata je tema koja
poslednjih nekoliko godina1 posebno zaokuplja panju kako laike tako i
strune javnosti. Razlog tome nije samo porast broja dece koja ispoljavaju
antisocijalne i asocijalne oblike ponaanja, nego i zvanini statistiki
izvetaji koji ukazuju na to da su se znaajno izmenili i kvalitet i
sociodemografske odlike agresivnih juniora: oni su surovi, brutalni, ne
pokazuju oseanja krivice i kajanja, beskrajno uivaju u terorisanju rtava, i
pri tome izraavaju jasnu i snanu potrebu da se svi ti akti medijski
eksponiraju (putem mobilnih telefona, ime se naravno produava patnja
rtve). U svemu tome uestvuju i devojke.
S druge strane, psiholoka slika rtve se kroz vremensku dimenziju nije
znaajno promenila, osim sto je u savremenim uslovima dodatno
viktimizirana intezivnim, dugotrajnim i "odloenim" javnim ponienjem.
Zajednika odlika nasilnika i rtve jeste postojanje zaaranog kruga koji se
teko prekida, a jedan od razloga je taj to postoji problem u prepoznavaju
razliitih formi nasilja (najpre od strane same rtve, koja esto koristi
defanzivne self mehanizme u odbrani telesnog i emocionalnog integriteta).
Stoga je primarno jasno definisanje vrnjakog nasilja, ta ga ini i kako se
identifikuje.
Nakon traginog masakra 1999. godine u jednoj srednjoj koli u Americi,
kada su dva uenika ubila 13 i ranila 24 uenika (nakon ega su izvrili
samoubistvo), amerika centralna agencija angauje preko 30 psihologa
koji imaju zadatak da analiziraju nasilje u kolama. Prema njihovom izvetaju,
60 do 80% uenika je bilo izloeno fizikom i/ili mentalnom nasilju, koje je
oznaeno kao vrnjaki bullying. Od tada se ovaj konstrukt primarno odnosi
na kolsko nasilje. Bullying se operacionalizuje kao svesna, eljena i namerna
neprijateljska aktivnost, ija je svrha povrediti, izazvati strah kroz pretnje ili
daljnjom agresijom izazvati zastraenost (Coloroso, 2004). Farington vrnjako
nasilje definie kao bilo koji oblik fizikog ili psihikog uestalog nanoenja
tete od strane monijeg i snanijeg uenika (ili grupe uenika) prema
slabijem ueniku (prema: Sinobad, 2005).
Nasilje moe biti verbalno (ruganje, omalovaavanje, pretnje), fiziko
(udaranje, guranje), psiholoko (pretnje pogledima, praenje, maltretiranje) i
socijalno (iskljuivanje iz grupe vrnjaka, ignorisanje, irenje zlobnih traeva).
injenica je da u naoj zemlji sve do 2006. godine nije postojao ozbiljan i sistematski pristup
naunim istraivanjima pojave vrnjakog nasilja.
1
(200)

Neki autori meutim, ove tipove nasilja objedinjuju u dve osnovne grupe
fiziko (telesno) i psiholoko (emocionalno, verbalno i socijalno).
Neopravdanost takvog ponaanja se sastoji u nelegitimnosti, nezasluenosti,
prekomernosti ili neprimerenosti takvog postupka.
To nije haotian ili nasumian akt, to je proces u okviru koga se mogu
identifikovati etiri osnovna elementa :
1.
nesrazmernost moi: zlostavlja je jai, stariji, popularniji ili je u grupi;
2.
namera povreivanja: poinilac uiva u nanoenju povrede drugoj

osobi, bilo da je ona fizika, emocionalna ili i jedno i drugo;
3.
pretnja daljom agresijom: i onaj koji nanosi povrede i povreivani znaju

da e se taj proces nastaviti i da se nee sam od sebe prekinuti;
4.
prestravljenost: zlostavljana deca se oseaju bespomono, preplaeno i

nezatieno, dok zlostavlja zna da ga nita ne moze spreiti i da moe i
dalje da uiva u vrenju nasilja i stvorenom oseanju bespomonosti.
Prema bergenskoj studiji (Olweus,1988), nasilnitvo ili viktimizacija se

definie kao ponovljena i trajna izloenost uenika negativnim
postupcima od strane drugih uenika. Navedena studija je pokazala da
15 do 20% uenika uestvuje u vrnjakom zlostavljanju, bilo kao rtve bilo
kao nasilnici. Izlovana su dva tipa nasilnika i dva tipa rtve:
Nasilnici prvog tipa oznaeni su kao "tipini" nasilnici koji biraju rtvu i
predvode (grupnu) akciju, fiziki su snani, uivaju u rtvinoj bespomonosti,
agresivni su i prema odraslima, nemaju oseanja kajanja i krivice. Drugi tip
nasilnika su sledbenici opisanog lidera, koji su neretko straljivi, ali se prikljuuju
akcijama zlostavljanja da bi bili prihvaeni od strane voe i ostalih lanova ili
da bi izbegli sosptvenu viktimizaciju.
rtve prvog tipa su pasivne i podlone nasilju, dok su rtve drugog tipa
(ima ih u manjem broju) provokativne, hiperaktivne, koje iritiraju i
provociraju agresivnu ili odbacujuu reakciju okoline.
U Tuzli je pre dve godine pod pokroviteljstvom Evropske unije, sprovedeno
obimno istraivanje o nasilju izmeu kolske dece, i autori su, izmeu
ostalog, identifikovali neke osobine nasilne dece kao i najvanije osobine
dece koja su rtve nasilja.
Nasilnici vole da dominiraju, nemaju sposobnost sagledavanja problema sa
aspekta druge osobe, ne biraju sredstva da bi postigli cilj, nemaju
sposobnost empatije, zlostavljaju kada nema kontrole starijih osoba (ili nekog
autoriteta), odgovornost za svoje postupke (vrenje nasilja) prebacuju na
rtvu, uivaju u patnji. Sve navedene odlike pripadaju dijagnostikom
(201)

taksonu psihopatije, konstruktu koji definie Robert Hare, na ijim polovima

se nalaze antisocijalni poremeaj linosti i narcistiki poremeaj linosti.
S druge strane, deca koja su izabrana kao rtve, imaju samo jednu
zajedniku osobinu, a to je da ih je nasilnik iz nekog razloga odabrao. Isti
tim istraivaa navodi nekoliko moguih kriterijuma koji vode nasilnika u
izboru rtve: novo dete u naselju, marginalizovano dete (nie socijalno ili
ekonomsko poreklo), druge verske ili rasne i etnike pripadnosti, dete koje
je po prirodi povueno, submisivno, koje otvoreno pokazuje znake straha
i bei od dodira sa drugima; to su traumatizovana deca, deca koja se
istiu uspehom ili nekim talentom, deca koja odstupaju zbog fizickog
izgleda ili nekog telesnog nedostatka.
Veina psiholokih tekstova koji se bave problemom nasilnikog ponaanja
dece, poziva se na socijalno-psiholoke etioloke faktore. Najee se navode
ratne i poratne godine na naim prostorima2, kao i teka (sve tea i neizvesnija)
ekonomska situacija, ali i raspad vrednosno moralnih sistema koji prate
navedena deavanja. Prvenstveno, naglaava se uticaj disfunkcionalnih
porodinih odnosa, distorzije morala inkorporirane u sistem vaspitanja, a neto
manje (ali ne i manje znacajno) uticaj elektronskih medija. Svi ovi faktori
istovremeno deluju i na to da se oteano prepoznaju aberantne forme
ponaanja, miljenja i emocija. Tako na primer, makijavelistiki stil
komuniciranja i naina suivota vie niko ne dovodi u pitanje kao stvar izbora,
nego se smatra socijalno inteligentnim ponaanjem. Osecanje savesti kroz
kajanje i unutranju kontrolu ponaanja, racionalizovano je povrnim,
"meksiko-panskim" zaeernim oblicima ispraznog pokazivanja emocionalne
"topline" i konformistike bliskosti sa drugim ljudima. Kultura posedovanja,
umesto bazinog oseanja pripadanja, proklamovanje ideologije "imati"
umesto humanog oseanja "biti", doveli su do toga da se narcizam smatra
poeljnim oblikom ponaanja3.
Pored sociokulturnih etiolokih faktora, juvenilna agresivnost je korelirana
sa traumatizacijom u okviru primarne porodice, naroito sa aspekta
psihopatologije. U fokusu ovih istraivanja najee je bilo zlostavljanje i
zanemarivanje od strane roditelja. Rezultati su pokazali da je prosean
broj nepovoljnih iskustava u detinjstvu statistiki znaajno vei kod grupe
psihijatrijskih bolesnika u celini, kao i kod pojedinanih grupa psihijatrijskih
bolesnika, u odnosu na grupu zdravih ispitanika (p < 0.001), da postoji
Ipak, ostaje nejasno otkud ista tendencija porasta i u ekonomski razvijenim zemljama, koje
nisu imale ratnog iskustva, ak ni u daljoj prolosti.
3 Prema najnovijim izmenama dijagnostikog klasifikacionog sistema Amerike psihijatrijske
asocijacije, narcistiki poremeaj linosti je izbrisan sa liste poremeaja linosti.
2
(202)

statistiki znaajno vea vrednost u skoru fizike agresivnosti kod

bolesnika izloenih nepovoljnim iskustvima u detinjstvu u odnosu na
bolesnike koji im nisu bili izloeni (p < 0.05), kao i da su skorovi na skali
fizike agresivnosti u pozitivnoj korelaciji sa brojem nepovoljnih iskustava
(p<0.05), (Samardi i sar., 2010). Viestruka nepovoljna iskustva u
detinjstvu povezana su sa psihotinim i nepsihotinim poremeajima i
alkoholizmom u odraslom dobu, te predstavljaju vaan faktor rizika od
psihijatrijskog morbiditeta. Nepovoljna iskustva su takoe u pozitivnoj
korelaciji sa stepenom fizike agresivnosti kod psihijatrijskih bolesnika.
Problem sa ovim tipom izvoenja argumenata je u tome to se istim
etiolokim faktorima objanjavaju razliite forme psiholokih aberacija,
kao to su na primer, mentalni poremeaji i poremeaji linosti.
Drugi istraivai (Larsen & Buss, 2010) navode rezultate longitudinalnih
istraivanja kolske dece koja su pokazala da su deca koja su uitelji na
ranom uzrastu oznaili kao decu sa problemima u ponaanju i koja su bila
agresivna, u kasnijim godinama u preko 80% sluajeva iskazali
antisocijalno i delinkventno ponaanje (iako su u meuvremenu promenili
kolsku, a neki i ivotnu sredinu). U njihovoj anamnezi identifikovane su
osobine linosti koje ukazuju na poremeaje linosti, pri emu nisu naeni
elementi traumatizacije u primarnoj porodici.
U naoj zemlji, realizovano je obimno istraivanje vrnjackog nasilja u
okviru projekta Moja kola kola bez nasilja, koji je pokrenuo UNICEF u
saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta Republike Srbije. Osnovni nalaz
je potvrdio poetnu premisu da postoji izraena pojava vrnjakog nasilja
kod uenika osnovnih kola. Istraivanje je sprovedeno pomou upitnika
na 26 628 uenika od treeg do osmog razreda u 50 osnovnih kola irom
Srbije u prolee 2006. godine i pokazalo je da je u periodu od tri meseca
65.3% uenika, sudei po njihovim izjavama, doivelo neki oblik
vrnjakog nasilja (procenti se zavisno od kole kreu od 48% do 80%).
Ako se analiziraju sluajevi ponovljenog nasilja, onda se 20.7% uenika
moglo klasifikovati u rtve, 3.8% u nasilnike i 3.6% u rtve/nasilnike. Na
nasilje odraslih alilo se 35.7% uenika, a 42% uenika bili su svedoci
verbalne agresivnosti uenika prema nastavnicima. Najei oblici
vrnjakog nasilja bili su vreanje (45.6%) i spletkarenje (32.6%).
Ovo istraivanje je takoe pokazalo da su se deaci neto ee od
devojica izjanjavali kao nasilnici i neto ee su bili izloeni nasilju
vrnjaka i odraslih. Stariji uenici su ee bili nasilni i ee su se alili na
nasilje odraslih, dok su uzrasne razlike u izloenosti nasilju bile minimalne
(Popadi, Plut 2007:309).
(203)

Kada je re o sveobuhvatnom istraivanju prisutnosti vrnjakog nasilja u

srednjim kolama, kod nas takvo jedno istraivanje jo uvek nije
realizovano. Ali medijski podaci o pojedinim sluajevima nasilja i iskustva
obrazovnog kadra kole interno potvruju podatak da je isti fenomen
takoe prisutan i u srednjim kolama i da njegovo ispoljavanje u ovom
sluaju prati putanju iz osnovnih kola.
U tom smislu, osnovni problem ovog istraivanja odnosi se na registrovanje
nasilja izmeu adolescenata srednjokolskog uzrasta. Osim toga,
interesovalo nas je u kakvim relacijama su nasilnitvo i prethodno iskustvo
viktimizacije, odnosno, stilovi socijalizacije od strane roditelja i kole kao
najznaajnih faktora razvoja adolescentske linosti.
Operativni cilj istraivanja bio je da se utvrde relacije izmeu merenih
varijabli, odnosno da li i u kojoj meri se potreba za nanoenjem bola
(telesnog i emocionalnog) drugoj osobi moe dovesti u vezu sa stepenom
izloenosti nasilju, disciplinskim merama kole i vaspitnim stilovima roditelja.
Praktini cilj je doprinos izradi moguih preventivnih programa u odnosu
na mladalaku agresivnost.
Teorijski cilj je doprinos eksplanacijama etiopatologije adolescentske
agresivnosti.
Osnovna hipoteza istraivanja podrazumeva da postoji znaajna
tendencija ka vrenju nasilja u adolescentskim, srednjokolskim grupama.
Posebne hipoteze podrazumevaju da je tendencija ka nasilnom
ponaanju u relaciji sa prethodnom viktimizacijom (ranijim trpljenjem
nasilja od strane vrnjaka), vaspitnim stilovima roditelja i disciplinskim
usmerenjem (efekti nagrade i kazne).
Varijable u ovom istraivanju su u zavisnosti od cilja istraivanja nekada
bile zavisne, a nekada nezavisne:
a)
izloenost vrnjakom nasilju je operacionalno definisana primenom

upitnika za merenje tipa nasilja koje je uenik doiveo
b)
tendencija vrenja nasilja je operacionalno definisana primenom

upitnika za merenje tipa nasilja koje je uenik vrio
c)
vaspitni stil roditelja je operacionalno definisan primenom upitnika za

merenje tipa vaspitnog stila koji roditelji koriste, a podrazumeva "ukrtanje"
dve bipolarne dimenzije afektivne (ljubav) i bihevioralne (kontrola).
d)
disciplinsko usmerenje je operacionalno definisano primenom

upitnika za merenje tipa disciplinskih postupaka u kolskoj ustanovi
(204)

II METOD
Uzorak
Terenski deo istraivanja je sproveden tokom marta 2011. godine.
Ispitivanje je izvreno na uzorku od 200 ispitanika, uenika prvog, drugog,
treeg i etvrtog razreda srednje kole. Istraivanjem su obuhvaene dve
srednje kole u Beogradu: XII beogradska gimnazija i Srednja turistika
kola u Beogradu. Uzorak su inila 102 ispitanika mukog pola (51%) i 98
ispitanika enskog pola (49%).
Instrumenti
Skala disciplinskog usmerenja (DS 15)
Ova skala je konstruisana za potrebe ovog istraivanja od strane autora
rada. Skala sadri 15 pitanja, Likertovog tipa, to znai da ispitanik
zaokruivanjem broja od 1 do 5 oznaava u kom stepenu se slae sa
datom tvrdnjom. Putem procene uenika primenom ove skale dobijeni su
odgovori na pitanja kakva je disciplina kole tj. obrazovne institucije koju
pohaaju. Neka od pitanja koja ine ovu skalu su sledea: Disciplina u
koli je veoma otra, Mere kanjavanja uenika u koli su veoma stroge,
Voleo bih kada bi disciplina u koli bila stroija, Plaim se da uinim
prekraj jer znam da u biti kanjen, Disciplina na asu se razlikuje od
profesora do profesora.
Skala procene vaspitnog stila roditelja (VS 54)
Ova skala je takoe konstruisana za potrebe ovog istraivanja od strane
autora rada. Skala sadri 4 subskale koje kroz svoj predmet merenja
doprinose definisanju vaspitnog postupanja tj. vaspitnog stila roditelja.
Svaka subskala sadri 10 pitanja, Likertovog tipa. Predmeti merenja ovih
skala su vaspitno postupanje roditelja u vidu manifestacije Niske ljubavi,
Visoke ljubavi, Niske kontrole i Visoke kontrole. Date skale su konstruisane
pri operacionalnom definisanju da su vaspitni stilovi definisani ukrtanjem
dve dimenzije, ljubav i kontrola, ime se dobijaju etiri stila: autoritarni
(niska ljubav a visoka kontrola), autoritativni (visoka ljubav i visoka
kontrola), permisivni (visoka ljubav i niska kontrola) i indiferentni (niska
ljubav i niska kontrola).
Kao poseban dodatak vaspitnog postupanja roditelja kroz skalu Efekti kazne
(9 pitanja) i Efekti nagrade (5 pitanja) ispitivane su posledice kanjavanja i
nagraivanja deteta. Neka od pitanja koja ine ovu skalu Efekti kazne su
(205)

sledea: Kada bih zbog neega bio kanjavan u meni se javljala potreba
da ne ponavljam to ponaanje, Kada bih zbog neega bio kanjavan
oseao bih potrebu da se fiziki obraunam sa osobom koja me je kaznila,
Kao dete kada bih zbog neega bio kanjavan oseao bih se jako greno,
Kada bih zbog neega bio kanjavan oseao bih se jako tuno. Neka od
pitanja koja ine ovu skalu Efekti nagrade su sledea: Kada bih zbog
neega bio nagraen oseao sam se sreno, Kada bih zbog neega bio
nagraen to je znailo da je moje ponaanje ispunilo oekivanja roditelja,
Kada bih zbog neega bio nagraen oseao sam se ponosno.
Skala procene izloenosti vrnjakom nasilju (IZN 15)
Skala procene izloenosti vrnjakom nasilju je takoe konstruisana za
potrebe ovog istraivanja od strane autora rada. Skala sadri 15 pitanja,
Likertovog tipa, i primenom ove skale dobijeni su odgovori na pitanja na koji
nain i u kojoj meri su uenici tj. ispitanici izloeni vrnjakom nasilju. Neka od
pitanja koja ine ovu skalu su sledea: Deavalo se da su me drugi uenici
nazivali pogrdnim imenima, Drugi uenici su mi pretili, Drugi uenici su me
prisiljavali da uradim neto to nisam eleo, Deavalo mi se da su mi drugi
uenici unitavali moje stvari, Deavalo se da su me drugi uenici vreali,
Drugi uenici su me prisiljavali da uradim neto to nisam eleo.
Skala procene tendencije ka vrnjakom nasilju (VN 30)
Ova skala je takoe konstruisana za potrebe ovog istraivanja od strane
autora rada. Skala sadri 30 pitanja Likertovog tipa, i primenom ove skale
dobijeni su odgovori na pitanja na koji nain i u kojoj meri su uenici
pokazivali tendenciju ka razliitim vrstama nasilnog ponaanja u
vrnjakoj grupi, tj. ka drugim uenicima odnosno svojim vrnjacima.
Neka od pitanja koja ine ovu skalu su sledea: Udario sam uenika
(uenicu), utnuo sam ga ili zakljuao u prostoriju i slino, Tukao sam se u
koli, Pretio sam onima koji me nerviraju, Vreao sam druge uenike,
Deavalo mi se da prvi namerno udarim druga u koli.
(206)

Statistika analiza
Pouzdanost skala je proverena primenom Kronbahovog koeficjenta.
Latentna struktura korienih instrumenata ispitivana je faktorskom
analizom: metodom glavnih komponenti i Varimax rotacijom sa
Kajzerovom normalizacijom. Povezanost izmeu faktora izdvojenih iz
upitnika skale ispitivana je bivarijantnom korelacionom analizom,
upotrebom Pirsonovog koeficijenta linearne korelacije. Primenom t-testa
ispitivana je razlika izmeu grupa definisanih demografskom varijablom
pol. Nivo statitistike znaajnosti bio je odreen na nivou = 0.05.
III REZULTATI
Latentna struktura mernih instrumenata ispitivana je primenom faktorske
analize. Faktorskom analizom odgovora ustanovljeno je da izdvojeni
faktori odgovaraju poetnim skalama istraivanja i da su pitanja preteno
grupisana oko poetnih tendencija pretpostavki grupisanja varijabli. U
daljem toku istraivanja smo tako i posmatrali izdvojene faktore.
Kronbahovi alfa koeficijenti su srazmerni broju stavki koje ulaze u dati
faktor to objanjava snienost datog koeficijenta za odreene faktore.
Kako je re o primeni jo uvek neafirmisanih mernih instrumenata, za
potrebe realizacije ovog istraivanja nivo dobijene pouzdanosti se moe
smatrati adekvatnim. Kronbahovi alfa koeficijenti za svaki faktor skale
pojedinano su prikazani u Tabeli 1.
Tabela 1 . Pouzdanost skale
Naziv izdvojenog
faktora
Strogost discipline
Negativan stav
prema disciplini
Niska ljubav
Visoka ljubav
Visoka kontrola
Niska kontrola
Emotivno oseanje
usled kazne
Kronbahov alfa
koeficijent
Naziv izdvojenog faktora
Kronbahov alfa
koeficijent
0.348
Tendencija reagovanja
usled kazne
0.657
0.307
Efekti nagrade
0.859
0.819
0.802
0.746
0.649
Izloenost fizikom nasilju

Izloenost emotivnom nasilju
Fiziko nasilje
Verbalno - socijalno nasilje
0.804
0.884
0.882
0.839
0.776
Antinasilje
0.449
Prikaz statistiki znaajnih korelacija faktora skale disciplinskog usmerenja

(DS 15) sa faktorima skale tendencije ka vrnjakom nasilju (VN 30) dat
je u Tabeli 2.
(207)

Tabela 2. Linaerana povezanost disciplinskog usmerenja i tendencije ka

vrnjakom nasilju
Strogost discipline
Negativan stav
r
p
r
p
Fiziko
nasilje
-0.080
0.258
0.161
0.022
Antinasilje
0.133
0.060
-0.006
0.933
Verbalno
socijalno nasilje
-0.139
0.050
0.292
0.001
r Pirsonov koeficijent linearne korelacije

p nivo statistike znaajnosti
Dobijene korelacije govore o tome da je negativan stav uenika prema
disciplini u koli statistiki znaajno povezan sa tendencijom ispoljavanja
verbalno socijalnog nasilja kao i fizikog nasilja. Pri tom negativan stav
prema disciplini u koli potkrepljuju stanovita (iskazana kroz odabrane
ajteme) da "ako ima mone roditelje moe da se ponaa kako hoe",
"kriterijumi kanjavanja nisu isti za sve uenike" i "u koli danas moe da se
radi sve jer takva su vremena". Takoe statistiki znaajna korelacija
strogosti kolske discipline i ispoljavanja verbalno socijalnog nasilja koja je
negativna ukazuje na to da sa stroijom disciplinom opada sklonost ka
izraavanju verbalnog i socijalnog nasilja. Indikativno je i to da primena
stroije taktike u ophoenju sa uenicima ne korelira sa fizikim nasiljem.
Dakle, ukoliko uenik dolazi sa stavom da mu je sve dozvoljeno i da ima
pravo na to, i pored toga to je u koli stroija kontrola, on u manjoj meri
verbalno maltretira drugove, ali ga to ne spreava da ih telesno ugroava.
Prikaz statistiki znaajnih korelacija faktora skala vaspitnih stilova roditelja
(VS 54) sa faktorima skale tendencije ka vrnjakom nasilju (VN 30) dat
je u Tabeli 3.
(208)

Tabela 3. Linaerana povezanost vaspitnih stilova roditelja i tendencije

ka vrnjakom nasilju
Fiziko nasilje
Niska ljubav
Visoka ljubav
Visoka
kontrola
Niska kontrola
r
p
r
p
r
p
r
p
Antinasilje
0.253
0.001
-0.370
0.001
0.109
0.126
0.236
0.001
0.068
0.338
0.143
0.044
0.163
0.021
-0.152
0.032
Verbalno
socijalno nasilje
0.229
0.001
-0.370
0.001
0.135
0.056
0.284
0.001

Dobijene korelacije ukazuju na to da na tendenciju ka fizikom i verbalno
socijalnom nasilju znaajno utie nedovoljano ispoljavanje ljubavi i kontrole
samih roditelja. Tu injenicu dodatno potvruju i dobijene negativne
korelacije manifestacije visoke ljubavi i tendencije ka vrnjakom nasilju. Sa
ispoljavanjem vee ljubavi, panje i emocija opada tendencija ka
ispoljavanju nasilja. S druge strane, niska kontrola roditelja znaajno je
povezana sa fizikim i psiholokim nasiljem koje njihova deca slobodno
ispoljavaju prema vrnjacima, uz istovremeno, slabo razvijeno oseanje
tolerancije. Izgleda da uskraivanje emocija i komunikacije sa decom, kao i
preputenost dece sebi samima, omoguava razvoj tendencije ka primeni
fizike sile ili verbalnog napada kao sredstva dolaska do odreenog cilja.
Interesantno je da visoka kontrola od strane roditelja ne korelira znaajno sa
ispoljavanjem nasilja uopte, ali korelira i sa antinasilnim stavom dece.
Prikaz statistiki znaajnih korelacija faktora koji su se definisali kao posledica
nagradi i kazni, kao elementa vaspitnog stila roditelja i tendencije ka
vrnjakom nasilju skale tendencije ka vrnjakom nasilju (VN 30) dat je u
Tabeli 4.
(209)

Tabela 4. Linaerana povezanost posledica nagradi i kazni, kao elementa

vaspitnog stila roditelja i tendencije ka vrnjakom nasilju
Fiziko nasilje
Tendencija ka fizikom
reagovanju
Emotivno oseanje
Pozitivni efekti
nagraivanja
r
p
r
p
r
p
0.339
0.001
-0.004
0.958
-0.244
0.001
Antinasilje
-0.118
0.096
0.129
0.069
0.245
0.001
Verbalno
socijalno nasilje
0.445
0.001
-0.016
0.819
-0.183
0.010

Dobijeni rezultati ukazuju na to da je primena telesne kazne od strane
roditelja direktno proporcionalna sa tendencijom ispoljavanja i fizikog i
verbalnog nasilja njihovog deteta prema drugoj deci. Isti tip ponaanja se
identifikuje i kod dece koja nisu doivela subjektivni oseaj gratifikacije. Oni
uenici koji su kao deca dobijali batine ili amaranje, za uinjene greke u
ponaanju, razvili su slian interpersonalni obrazac: oni svoj socijalni i lini
status definiu koliinom moi i kontrole koje zauzimaju u odnosu na druge.
Uenici koji smatraju da nisu bili adekvatno nagraivani za odreene
postupke, te nisu uspeli da razviju pozitivno oseanje sree i zadovoljstva,
takoe su razvili tendenciju ka fizikom i verbalno socijalnom nasilju. Ukoliko
oseanje zadovoljstva i sree koje je sasvim prirodno u situaciji nagraivanja
izostaje, a pri tome za njega postoje potuno legitimni razlozi, onda se razvija
tendencija ka nasilnom ponaanju. Izostavljeno oseanje ponosa i
samopouzdanja se kompenzuje kroz naueni porodini obrazac, a to je
nanoenje bola drugima, objektiviziranjem i dehumanizacijom rtve (to si ti
manji i beznaajniji, ja sam vei i vie vredim).
Prikaz statistiki znaajnih korelacija faktora skale izloenosti vrnjakom
nasilju (IZN 15) sa faktorima skale tendencije ka vrnjakom nasilju (VN
30) dat je u Tabeli 5.
(210)

Tabela 5. Linaerana povezanost izloenosti vrnjakom nasilju

i tendencije ka vrnjakom nasilju
Izloenost fizikom
nasilju
Izloenost
emotivnom nasilju
r
p
r
p
Fiziko
nasilje
0.359
0.001
0.255
0.001
Antinasilje
0.032
0.653
0.020
0.776
Verbalno
socijalno nasilje
0.337
0.001
0.267
0.001

Dobijene korelacije ukazuju da sa porastom stepena izloenosti vrnjakom
nasilju bilo kog tipa raste i tendencija ka ispoljavanju sopstvenog nasilja
prema drugima. Time se potvruje jedna od najstarijih premisa da je
proces zlostavljanja kruni proces u kome onaj koji je bio rtva trai rtvu,
ime "odigrava" svoju traumu. Interesantno je da deca rtve nisu razvile
oseanje empatije i tolerancije (antinasilni stav), nego su preuzela ulogu
zlostavljaa, identifikovanjem sa onim koji je njih viktimizirao.
Primenom t testa ispitivana je razlika izmeu grupa definisanih
demografskom varijablom pol. Uoeno je da se uenici razlikuju u odnosu
na uenice jedino kada je re o tendenciji ka fizikom nasilju. Vrednost t
testa u ovom sluaju, u sluaju pretpostavljene jednake varijanse iznosi 6.469
a u sluaju pretpostavljene nejednake varijanse iznosi 6.651 pri emu su
stepeni slobode 198 (df=198). Time se potvruju raniji nalazi da u vrenju
fizikog nasilja prednjae deaci, dok su devojice u veoj meri sklone
verbalnom, socijalnom i psiholokom nasilju (one ogovaraju, prave spletke,
izoptavaju iz grupe, stigmatizuju i sl). Nalaz je potpuno u skladu sa
psihofiziolokim polnim razlikama o kojima se govori kako u klasinoj
psiholokoj literaturi (Adler, Erikson), tako i u psihoevolucionim i kognitivistiko
bihevioralnim teorijama linosti.
Ispitivanjem povezanosti uzrasta ispitanika i ostalih faktora ustanovljeno je
da usled porasta godina opada doivljaj strogosti discipline uenika (r = 0.267, p = 0.001). Takoe uoeno je i da sa porastom godina uenika
opada nivo kontrole kojoj su izloeni (r = - 0.172, p = 0.015). I ovaj nalaz je
u saglasnosti sa nekim ranijim, a objanjava se meusobnom
adaptacijom dece na kolski sistem, odnosno kolskog osoblja na linost
uenika (nastavnici jednostavno "prepoznaju" uenike i obrnuto, ime se
modifikuje i ponaanje).
(211)

IV DISKUSIJA
Rezultati istraivanja pokazuju da kada je re o izloenosti vrnjakom
nasilju 40% uenika tvrdi da se deavalo da su drugi uenici priali lai o
njima, 28% da su ih nazivali pogrdnim imenima, 23% da su ih vreali i
ismevali, 33.5% da su pokuavali druge da okrenu protiv njih, 3.5% da su
dobili batine u koli, 10% da su im unitavali stvari i 6% da su ih prisiljavali
da urade neto to nisu eleli. Dati podaci pokazuju znatno veu
izraenost verbalnog tj. socijalnog nasilja (tkz. vrnjaki mobing) u odnosu
na izloenost fizikom nasilju.
Kada je re o tendenciji vrenja nasilja, rezultati istraivanja pokazuju da
je 17.5% uenika udarilo drugog uenika, zakljualo u prostoriju ili slino,
15.5% je pretilo i zastraivalo drugog uenika, 13.5% je nasrnulo na druga
ili drugaricu, 24.5% se tuklo u koli, 6% uzelo novac ili druge stvari od
uenika, 13.5% vrealo nastavnika, pretilo ili vikalo na njega.
Ovi rezultati potvruju poetnu hipotezu da u beogradskim srednjim
kolama postoji izraena pojava vrnjakog nasilja, s tim da je primena
fizikog nasilja prisutna u neto manjem obimu u odnosu na verbalno,
psiholoko i socijalno. Isto tako, utvreno je da e se fiziki napad odigrati
bez obzira na primene discplinskih mera (za razliku od verbalnog i
socijalnog, na primer), i da ga preteno ine mladii.
Dobijeni rezultat moemo i drugaije prezentovati: ukoliko uporedimo
navedene dve grupe podataka, onih koji trpe i onih koji ine nasilje,
moemo zakljuiti da uenici u veoj meri prepoznaju (ili su skloni da
priznaju) verbalno nasilje (bilo da su rtve ili da ga ine), nego da su rtve
fizikog nasilja. Tako na primer, etvrtina svih ispitivanih uenika izjavljuje da
se tuklo u koli, a samo 3,5% izjavljuje da su dobili batine (logino pitanje bi
bilo koga su tukli). Ovaj nalaz moemo tumaiti na dva naina:
Prvo, mali broj mladih koji prijavljuje da je trpelo fiziki napad potvruje
neke ranije nalaze da je manji broj dece koja su socijalno anksiozna,
povuena i koja "kao magnet" privlae nasilnike. Mogue je i da se
ostala deca koja su bila izloena ovom tipu nasilja stide da priznaju da su
tako neto doivela, jer su i inae odbaeni, izolovani ili povueni, to je u
saglasnosti sa teorijskim i istraivakim nalazima bergenske studije
(opisane u uvodu). Takoe, treba imati u vidu i to da rtve jednostavno
"ne ele" da vide da su zlostavljane, nego racionalizuju takva ponaanja,
smatrajui ih delom "igre". Podaci iz tabele broj 5 ukazuju na to da se ova
deca kasnije pojavljuju u ulozi onih koji vre nasilje.
(212)

Drugo, daleko vei broj mladih prijavljuje da je vrilo fiziki napad, to znai
da se oni ponose tim inom i smatraju ga uobiajenim stilom ponaanja.
Time se potvruju naa ranija razmatranja o tome da se u dananjem
(sub)kulturalnom, adolescentskom miljeu, u skladu sa optim drutvenim
trendovima, propagira i usvaja ideologija moi i kontrole koja se stapa sa
uobiajenim juvenilnim kodeksom. U tom smislu, mladi smatraju da je
"prirodno" da oni koji sebe smatraju jakim i posebnim fiziki teroriu slabe
(pogledati tabelu 5). Verovatno da mlaka i neodgovarajua drutvena
reakcija, prvenstveno roditeljska, a potom i ostalih insititucija, potkrepljuje
nasilniki obrazac komunikacije.
S druge strane, veliki broj mladih izjavljuje da su bili tve psiholokog nasilja,
to znai da ili ih mnogo vie pogaa atak na njihovu linost, ili se manje
stide da to priznaju. Psiholoko nasilje, koje je skrivenije, podmuklije, tee se
kontrolie, je neto to mladi odlino prepoznaju i tee doivljavaju. Paradoks
je u tome da se ovom nasilju ne pridaje toliki znaaj u reakciji odraslih.
Tako na primer, Ajzenk razmatrajui problem maloletnike delinkvencije,
naglaava da je jedan od glavnih razloga antisocijalnog ponaanja
primena nesrazmernih kazni u odnosu na tip ponaanja. S obzirom da
nasilnici kao ekstrovertne osobe ne reaguju ili slabo reaguju na kaznu i da
u veoj meri reaguju na nagradu (razlog je u neurofiziolokoj prirodi ove
dimenzije linosti), onda se odsustvo primene adekvatne mere doivljava
kao nagrada za neprilagoeno ponaanje, ime se ono podstie.
S obzirom da su roditelji prvi agens socijalizacije, mi smo pretpostavili da
odreeni vaspitni stilovi roditelja, odnosno stepen panje, tolerancije i
ljubavi koju kombinuju sa postavljenim kriterijumima kontrole svojih
naslednika, znaajno koreliraju sa nasilnikim ponaanjem adolescenata.
Nai nalazi pokazuju da postoji visoka i statistiki znaajna korelacija
izmeu autoritarnog stila vaspitanja i spremnosti na nasilnitvo kod mladih
(r = 0.604, p = 0.001). Kao to smo ranije naveli, ovaj stil podrazumeva
postavljanje visokih ciljeva deci uz visok stepen kontrole i slabo ili retko
izraavanje ljubavi i podrke. Ako imamo u vidu da se procesom
socijalizacije formatiraju dominantne crte linosti koje tokom odrastanja
kreiraju ivotni stil, jasno je da emocionalna hladnoa i rigidnost vode isto
takvim oblicima ponaanja. U nekim ranijim istraivanjima (Milenkovi,
Hadzi-Pei, 2006) relacija osobina linosti i vaspitnih stilova roditelja,
utvreno je da autoritarni stil znaajno korelira sa visokim skorovima na
dimenzijama psihoticizma i neuroticizma (operacionalno definisane
primenom Ajzenkovog PEN modela).
(213)

Todosijevi (1991) u svom radu navodi podatke nekih anglosaksonskih

istraivanja o povezanosti izmeu agresivnosti dece i stilova roditelja, gde
je najvei procenat (41,7% deaka i 38,1% devojica) agresivne dece
vaspitavan metodama koje podrazumevaju visoku toleranciju i otro
kanjavanje; neto manji procenat (25,3% deaka i 20,6% devojica) je
vaspitavan primenom visoke tolerancije i slabim kanjavanjem; niska
tolerancija i otro kanjavanje (odgovara autoritarnom stilu) korelira sa
agresivnou dece u jo manjem procentu (20,4% kod deaka i 19,1%
kod devojica), dok etvrti stil, niska tolerancija i niska kontrola u
najmanjoj meri korelira sa agresivnou. Zakljuak je da vei efekat na
sublimaciju agresivnosti kod dece ima afektivna komponenta vaspitanja,
dok se za bihevioralnu komponentu vaspitanja moe rei da ima upravo
suprotan efekat: deca ue da je poeljno ponaanje ono koje
podrazumeva visoku kontrolu i fiziko kanjavanje.
Na Fakultetu za pravne i poslovne studije u Novom Sadu raeno je
nekoliko istraivanja na slinu temu i dobijeni su identini nalazi: autoritarni
stil visoko korelira sa visokim skorovima na dimenzijama psihoticizma i
neuroticizma kod dece i adolescenata, dok je agresivnost bila najslabije
izraena kod dece koja su umereno obasipana panjom i ljubavlju i koja
nisu bila strogo kontrolisana od strane roditelja. Neki rezultati su pokazali i
da su najmanje agresije ispoljavala deca koja su bila preputena sama
sebi, odnosno, koja nisu od roditelja dobijala ni emocionalnu podrku ni
bihevioralni feed back. Pretpostavka istraivaa je bila da su to upravo
deca koja se oseaju izolovanom i koja su esto rtve nasilnika.
Takoe, istraivanja (Todorovi, 2005:88) govore da afektivna
komponenta vaspitnog stila (emocionalna toplina i oca i majke)
znaajno korelira sa nestabilnim samopotovanjem adolescenata.
Utvreno je da nedoslednost, niska kontrola i niska zatita od strane oca
ima posebno znaajnu ulogu u formiranju dejeg identiteta.
U naem istraivanju utvreno je4 da se u domaoj sredini jo uvek koristi
batina kao omiljeno bihevioralno sredstvo vaspitanja, a potom
uskraivanje nagrade (amar kao kazna M = 1.80, SD = 1.25, zabrane da
se igraju M = 1.72, SD = 1.21). Registrovana je i visoka tendencija roditelja
da budu ravnoduni na mnoge postupke dece (M = 1.96, SD = 1.22).
esto fiziko kanjavanje se posmatra i kao oblik komunikacije, koja iako
je patoloka, ima za cilj ouvanje porodice (Braun, 1980:40), kako se
navodi u literaturi. Ovaj nalaz subsumira uvenu i esto citiranu narodnu
pogledati rezultate deskripivne statistike
(214)

izreku "Batina je iz raja izala". Alternativna objanjenja za prisutnost

primene fizikog kanjavanja su takoe verovanje u opravdanost nasilja,
niska mo rtve, visoka tolerancija okoline na nasilje i uenje po modelu
(Vinjevac Fink, 2006:465). Uostalom, primena nagrade i kazne kao
sastavnih inilaca procesa vaspitanja i uenja razmatrana je u psihologiji
relativno esto i sa razliitih aspekata. Meutim, novija istraivanja,
posebno kada je re o problemu maloletnike delinkvencije, pokazuju
da se izdvaja jo jedan, sve prisutniji porodini model, a to je
indiferentnost roditelja u odnosu prema svojoj deci.
Iz ugla psihopatologije, radi se o vrlo opasnom nainu komunikacije koji
dovodi do znaajnih deformiteta selfa uzrokujui irok dijapazon self
seeking ponaanja, meu kojima su makijavelizam, narcizam i subklinika
psihopatija (crni trijas linosti). Dinamika se slikovito i jednostvano opisuje
sledeim obrascem: poto me niko ne voli ili ne primeuje, ma ta da radim,
onda u se ja sam voleti. Tako dolazi do preterane libidinozne investicije u
sopstveni ego, koji narasta i pumpa se sve do oseanja omnipotencije,
grandioznosti, to uz slabo razvijen super ego, uzrokuje amoralnost i
agresivnost kao sredstvo kojim se potvruje sopstveno postojanje i mo.
ZAKLJUAK
Rezultati ovog istraivanja ukazuju da je u beogradskim srednjim kolama
evidentan problem nasilnikog vrnjakog ponaanja (bullying) i da se
osim fizikog, moe govoriti o rairenoj pojavi vrnjakog mobinga
(psiholokom, verbalnom i socijalnom nasilju). Razumljivo je da se o prvom
tipu nasilja vie izvetava i da postoji vei stepen istraivakog
interesovanja, jer za posledicu ima teke telesne povrede ili smrtni ishod.
Emocionalne traume, koje nesumnjivo oblikuju adolescentski self i
celokupnu konativnu dimenziju mladih, a koje su posledica psiholokog,
verbalnog i socijalnog nasilja su u drugom planu (eventualno se
razmatraju kao sastavni deo fizike agresije). Jedan od ciljeva ovog
istraivanja bio je da ukae na to da je vrnjaki mobing intezivan,
permanentan i da podrazumeva vei broj rtava nego fiziko nasilje, te je
neophodno promeniti eksplorativne direkcije.
Kao i u veini ranijih istraivanja, potvreno je da su mladii skloni
ispoljavanju fizike dominacije i nanoenju telesnih povreda, dok su devojke
sklone ostalim vidovima nasilja. Takoe, potvreni su raniji nalazi da se
tendencija ka vrenju nasilja u osnovnim kolama razvija i u srednjoj koli.
(215)

Implikacije dobijenih nalaza:

1. Porodica kao agens juvenilnog nasilja:
Sa vrenjem nasilja znaajno su povezani nedostatak ljubavi, panje i
adekvatnog emocionalnog odnosa sa roditeljima. Izgleda da se kao
najriziniji faktor u razvoju nasilnitva izdvaja kombinacija niske ljubavi i
slabe kontrole, odnosno indiferentnost i zanemarivanje dece. Poigravanje
sa emocijama dece ima tee i dugoronije posledice u formiranju linosti
dece nego primena bihevioralnih metoda. Poseban preventivni znaaj
ima afektivna komponenta u porodinoj razmeni, dok se bihevioralna
moe smatrati pomonom. Fizikim kanjavanjem dece ili izostavljanjem
nagrade za neto to su dobro uradila, postie se skoro isti efekat razvija
se model komunikacije koji dete usvaja kao jedini mogu i socijalno
poeljan. Pitanje na koje nismo odgovorili jeste da li i na koji nain
afektivno bihevioralni tip vaspitanja doprinosi tome da dete prihvati
ulogu rtve: sebe definie kao submisivnu, nedovoljno spremnu, plaljivu i
trpljivu osobu ili vri aktivnosti kojima provocira druge, zahtevajui bilo
kakav oblik komunikacije, makar i agresivan.
2. kola kao agens juvenilnog nasilja:
Primena disciplinskih mera koje podrazumevaju visoku kontrolu, disciplinu,
donekle ublaava vrenje verbalnog i socijalnog nasilja meu
srednjokolscima, odnosno, one ga odlau za vannastavno "druenje. S
obzirom da ga vre uglavnom devojke, moglo bi se rei da kolski
autoritet deluje prvenstveno na njih. Kada je re o fizikim napadima i
maltretiranjima, paradoksalno ali istinito je da pretnja disciplinskim
merama nema efekta. Ukoliko uenik dolazi u srednju kolu kao ve
formirana linost koja je dobrim delom izgradila nasilni i omnipotentni
konativni stil, nita ga u koli ne moe spreiti.
3. Izloenost nasilju:
Visoka tendencija rtava da kasnije preuzmu ulogu nasilnika ili onih koji u
njemu uestvuju, potvruje poznate premise o tome da postoji moralni
defekt drutva u celini, a ne samo kole ili porodice kao institucija. Sve
dok se nasilje popularizuje, a nasilnici ne kanjavaju adekvatno, ovaj stil
ponaanja e se smatrati socijalno poeljnim. Kao alternativa drutvenoj
reakciji koja se odnosi na delovanje kroz kolski sistem, a koja je zasada
edukativnog tipa, moe se govoriti o sublimaciji agresivnosti kroz sportske
ili neke druge aktivnosti (ukoliko je kola spremna da se odrekne profita).
(216)

Ako imamo u vidu ranija istraivanja etiologije maloletnike delinkvencije

a koja potvruju prilinu terapijsku rezistentnost ovog tipa linosti,
alternativa jeste radna terapija.
U odnosu na status rtve, rekli bi smo da je odnos drutva prema
viktimiziranoj deci inadekvatan. Pogrena premisa da e se samo
modifikacijom linosti uenika nasilnika (njihove agresije) smanjiti broj
ozleene dece, je samo jedan od razloga ovakvog stanja.
Razmatranje konsekvenci nalaza u odnosu na spreavanje ili kanjavanje
nasilja prevazilazi okvire ovog rada i zahteva dodatna istraivanja, naroito
kada budu dostupni statistiki nalazi primene projekta kole bez nasilja.
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
Braun, S. (1980) Some family matters that affect young children.

Early Childhood Education Journal, vol. 9, no. 3
Coloroso, B. (2004) The Bully, the Bullied and the Bystander, Harper
Resource, An Imprint of HarperColins Publishers, NewYork
Larsen,R.J., Buss, D.M. (2008) Psihologija linosti, Zagreb: Naklada Slap
Milenkovi, A., Hadzi-Pei, M. (2006) Povezanost vaspitnih stilova
roditelja, ekstraverzije - introverzije i asertivnosti, Ni, Godinjak za
psihologiju, vol.4, br. 4 -5
Olweus, D. (1983) Low School Achievement and Aggressive Behaviour in
Adolescent Boys. In D.Magnusson and V. Allen (Eds.), Human
Development. An interactional Perspective. New York: Academic Press
Olweus, D. (2001) Olweus' core program against bullying and
antisocial behavior: A teacher handbook. HEMIL-senteret,
Universitetet i Bergen, N-5015 Bergen, Norway.
Olweus, D. (2002) A profile of bullying at school. Educational
Leadership, Vol. 60
Pepeljak,S., Suljak, E., Ahmetovi, M. (2006) Rezultati istraivanja o
pojavnim oblicima nasilja meu ecom u osnovnim kolama na
podruju Tuzlanskog kantona i opina Travnik, Srebrenica i Bijeljina,
Udruenje Vesta
Popadi, D., Plut, D. (2007) Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici
i uestalost. Psihologija, vol. 40 no. 2.
Samardi, S., Nikoli, G., Grbea, G., Simovi, M., Milenkovi, T. (2010)
Povezanost nepovoljnih iskustava u detinjstvu sa psihijatrijskim
poremeajima i agresivnou kod odraslih. Vojnosanitetski pregled,
vol. 67 no. 8.
(217)

Sinobad, S. (2005) Obeleja vrnjakog nasilja u kolama,

www.doiserbia.nb.rs
(12) Todorovi, J. (2005) Porodini inioci stabilnosti samopotovanja
adolescenata. Zbornik instituta za pedagoka istraivanja, vol. 37, no.1.
(13) Todosijevi, B. (1991) Percepcija vaspitnih stilova, moralnosti i
bayinih dimenzija linosti Ajzenkovog teorijskog sistema, diplomski
rad, Novi Sad: Filozofski fakultet
(14) Vinjvac Fink, D. (2006) Mehanizmi prevladavanja stresa kod dece
koja su esto fiziki kanjavana. Pedagoka stvarnost, vol. 52, no. 5 6.
(11)
PEER VIOLENCE BULLYING AMONG

HIGH SCHOOL STUDENTS
Bullying (Eng. bullying) refers to any form of violence, physical or mental. The
problem of this study was to examine the relationship between the
disciplinary orientation, educational style of parents and exposure to peer
violence on the occurrence of aggression, or bullying among young people in
high schools. Except the detection of hypothetical relations, the aim was to
contribute to the development of educational and therapeutic programs in
working with adolescents, both with those who commit violence, and those
who suffer. The research included 200 high school students living in
Belgrade, both males and females, aged between 15 and 19 years.
Measuring instruments used in this research are made by the author of this
research for the purpose of the research. Data were statistically analyzed
using factor analysis, and then extracted factors were correlated with
Pearson's model. The obtained results have proven that there is a high degree
of physical and verbal violence among high school students, also that
physical violence is mostly done by boys and verbal and social by girls. It
was found that violent behavior is in significant correlation with previous
victimization. Also, the affective component is more important for forming
violent identity than behavioral, and that the effects of punishment and lack
of gratification have a similar effect. Disciplinary actions at school are
correlating with verbal and social violence, but not with the physical.
KEY WORDS: bullying / educational style of parents /
disciplinary orientation
(218)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 219-229

UDK: 343.988
159.923.3.072
316.614.034

Jelena eleskov ori
Dosadanja istraivanja rezilijentnosti su pokazala da je nain

na koji osoba prevazilazi tekoe i nedae u ivotu veoma
znaajan kako bi osoba nastavila da adekvatno funkcionie u
sredini u kojoj ivi. Ipak, istraivanja rezilijentnosti i kriminalne
viktimizacije je veoma malo, uprkos znaaju koji rezilijentnost
moe imati u razumevanju ovog fenomena. U radu su
predstavljene neke od definicija rezilijentnosti i kriminalne
viktimizacije. Pored toga, razmatran je doprinos koji rezilijentnost
moe imati u razumevanju fenomena kriminalne viktimizacije.
KLJUNE REI: rezilijentnost / kriminalna viktimizacija
Zato je rezilijentnost vana u kontekstu kriminalne viktimizacije? injenica je

da neki ljudi nakon to su preiveli pljaku, maltretiranje, pa ak i silovanje,
uspevaju da nastave svoj dotadanji ivot, dok neki ljudi to nisu u stanju, te
dolazi do ozbiljnih mentalnih poremeaja. ta je to to jednima omoguava
da traumu koju su doiveli mogu psiholoki da obrade i krenu dalje bivajui
funkcionalni na poslu i u privatnom ivotu? Istraivanja su se do sada
uglavnom bavila psihopatologijom i nainima kako osobe koje su preivele
neku vrstu trauma oboljevaju od nekog psihijatrijskog poremeaja, da bi se
tek u poslednje vreme razmiljalo o tome kako neki ljudi prevazilaze ono to
im se desilo i nastavljaju da ive, te se u tom kontekstu poelo govoriti o
znaaju rezilijentnosti. Ustanovljeno je da rtve kriminala u velikoj meri imaju
Email: jelena.zeleskov.djoric@gmail.com
(219)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. eleskov ori

Rezilijentnost i kriminalna viktimizacija, (str. 219-229)
sposobnost da nakon onoga to im se desilo nastave normalan ivot

(Gannon & Mihorean, 2005; Ozer et al., 2003).
Kada govorimo o rtvama kriminala, potrebno je rei da sam termin
kriminalne viktimizacije podrazumeva nekoliko stvari. Prvi nain na koji se
govori o kriminalnoj viktimizaciji je da postoje razlike izmeu rtve i ne rtve tj.
da neke osobe ee mogu postati rtve u odnosu na druge (Rok, 2007) i
tada govorimo o inherentnoj viktimizaciji. Kriminalna viktimizacija je
razmatrana i u kontekstu ivotnog stila, uzimajuu u obzir godine, pol,
obrazovanje i etniku pripadnost, to vodi strukturalnom modelu kriminalne
viktimizacije (Wilkinson, 2009). Na kraju, smatra se da je potrebno uzeti u obzir
i to kako sama rtva vidi sebe i da li sebe doivljava kao rtvu. U tom smislu,
viktimizacija se mora posmatrati kao proces interakcije izmeu toga to
druga osoba procenjuje da je neko rtva i onoga kako osoba koju
procenjujemo sebe vidi, to je iskustveni model u pristupu kriminalnoj
viktimizaciji (Condry, 2007). Imajui u vidu da je cilj ovog rada da detaljnije
razmotri doprinos rezilijentnosti konceptu kriminalne viktimizacije, potrebno je
videti i na koji nain je rezilijentnost definisana.
Rezilijentnost je pojam koji se veoma razliito konceptualizuje, od toga da
je u pitanju crta linosti (Wagnild & Young, 1993), dinamiki proces
(Luthar & Chiccetti, 2000) ili i jedno i drugo. Neki autori koriste termin
"rezilijentna deca", iako se ovde pod rezilijentnou podrazumeva
dinamiki proces (Masten et al., 1994) to unosi jo veu konfuziju pri
operacionalizaciji ovog konstrukta. Da rezilijentnost nije crta linosti ve
dinamiki konstrukt i razvojni proces potvruju istraivanja obavljena
zadnjih godina (Rutter, 2000; Tedeschi & Kilmer, 2005). Rezilijentnost je i
sposobnost osobe da prevazie teke situacije i ivotne nedae i iz njih
izae jo snanija i spremnija za budue dogaaje (Stoltz, 1997).
Takoe, o rezilijentnosti se govori kada je u pitanju pozitivan ishod uprkos
doivljenoj nedai, konstantno pozitivno funkcionisanje u tekim ivotnim
uslovima ili oporavak posle znaajne traume (Schoon, 2006). Bruks definie
rezilijentnost kao "kapacitet deteta da se efikasno bori sa stresom i pritiskom,
prevladava svakodnevne izazove, oporavlja se od razoaranja, greki,
trauma i nedaa, razvija jasne i realne ciljeve, reava problem, oputeno
razgovara sa drugima, i sebe i druge tretira vrednim i sa potovanjem" (Brooks,
2005:297), kao i "sposobnost da se sretne sa ivotnim izazovima kroz istinu,
poverenje, smislenost, odgovornost, empatiju i nadu" (Brooks, 2005:298), dok
Smit rezilijentost definie kao "proces razvojih snaga" (Smith, 2006:31).
Rezilijentnost je dakle, kapacitet osobe da izbegne psihopatoloko
ispoljavanje u tekim uslovima. Psiholoki stresori su dogaaji koji dovode do
aktuelnog ili hroninog stresa, kao to su: smrt bliskih osoba, hronina
(220)

bolest, seksualno, fiziko ili socijalno nasilje, strah, nezaposlenost i drutveno

nasilje. Glavni proces u izgradnji rezilijentnosti je razvoj adaptivnih
mehanizama prevladavanja ili strategija prevazilaenja stresa, dok su dva
osnovna koncepta koja su povezana sa rezilijentnou rizini i zatitni
faktori. Rizini faktori podrazumevaju doivljavanje brojnih stresnih ivotnih
dogaaja (preseljenja, tranziciju itd.) ili pojedinanih traumatinih
deavanja (razvod, smrt bliskih osoba i sl.), dok su zatitni faktori zapravo
triplet koji ukljuuje: dispozicionalne karakteristike osobe, porodine
karakteristike i spoljanje faktore podrke.
Merenja rezilijentnosti do sada su izvrena veoma razliitim psiholokim
skalama i inventarima, a ono to je znaajno je da se rezilijentnost uvek
povezivala sa izloenou nekoj nedai ili riziku. Ako uzmemo u obzir ova dva
koncepta, onda bismo, kako predlae Walklate (2011), rezilijentnost mogli
smestiti u dvodimenzionalnom prostoru, kao to je prikazano na Figuri 1.
Nedaa
Visoka nedaa
Nizak rizik
Visoka rezilijentnost
Rizik
Niska rezilijentnost
Niska nedaa
Visok rizik
Figura 1. Dimenzije rezilijentnosti: Walklate (2011: 185)

Prema Walklate (2011) rezilijentniji bi bili oni koji su izloeni visokom riziku i
tekoama, to bi u kontekstu kriminalne viktimizacije znailo mladi ljudi
koji ive na ulici, dok bi najmanje rezilijentni bili oni koji potiu iz viih
slojeva drutva. Rezilijentnost se takoe moe posmatrati u kontekstu
drutva tj. zajednice. Ona je socijalno konstruisana. Mladi koji su na ulici su
rezilijentniji u odnosu na svoje vrnjake koji ive sa roditeljima koji mogu biti
nasilnici ili ih zlostavljati, te je vano uzeti u obzir kulturu iz koje mladi
dolaze i prouavati kako je drutvo i kultura zajednice ukljuena u proces
prevazilaenja tekih i stresnih situacija mlade osobe, kao i na koji nain
se mladi povezuju sa porodicom, prijateljima i drugim sistemima podrke
u kriznim situacijama (Ungar, 2008).
U kontekstu kriminalne viktimizacije, veina istraivanja je bila fokusirana
na strategije prevladavanja stresa ili krize (Goodman et al., 2003), dok se
(221)

veoma malo studija bavilo rezilijentnou koja se moe posmatrati i kao

pozitivna adaptacija, protektivni faktor ili pozitivan ishod.

Ve smo napomenuli da se rezilijentnost esto shvata i kao dinamiki
proces koji omoguava pozitivnu adaptaciju u situaciji stresa. Ako
posmatramo decu izloenu nasilju u zajednici, onda rezilijentnost moramo
sagledati u socijalnom kontekstu bez potenciranja individualnih faktora.
Ono to rezilijentnost u tom smislu podrazumeva je, prvo, izloenost
znaajnom stresu, traumi ili nedai, kao i nekom znaajnom rizinom
faktoru, npr. kriminalnoj viktimizaciji, a drugo, pozitivna adaptacija koja
vodi povoljnom ishodu (Rutter, Lester, Masten, & McEwen, 2006).
Kada govorimo o pozitivnoj adaptaciji u kontekstu kriminalne viktimizacije,
treba pomenuti studiju u kojoj je rezilijentnost definisana kao odsustvo PTSP
kod ena koje su doivele seksualnu traumu. U nedavno sprovedenom
eksperimentalnom istraivanju rezultati su pokazali da sposobnost osobe da
se namerno i intenzivno fokusira na negativne emocije moe biti u vezi sa
rezilijentnou, ime osoba ima mogunost da se na kognitivnom ili
verbalnom nivou suoi sa negativnim emocijama povezanim sa seksualnim
napadom ispitanica (New et al., 2009).
Pored toga, o rezilijentnosti se esto govori i kao o protektivnom faktoru.
Mnogobrojna istraivanja u domenu individualnih razlika potvrdila su da neke
od osobina linosti mogu biti znaajne za prevazilaenje stresnih i kriznih
ivotnih situacija, kao i da su osobine poput internog lokusa kontrole,
samopotovanja i altruizma povezane sa rezilijentnou (Agaibi & Wilson,
2005). Sa rezilijentnou su povezane neke od biolokih karakteristika kao
neuropeptid Y koji deluje kao anksiolitik u stresnim situacijama (Yehuda, Flory,
Southwick, & Charney, 2006). Istraivanja genetikih markera izdvajaju 5HTTLPR
gen koji moe biti odgovoran za individualne razlike u sposobnosti osobe da se
izbori sa stresnim situacijama tj. njihovoj rezilijentnosti (Stein et al., 2009).
to se kriminalne viktimizacije tie, rezilijentnost kao protektivan faktor moramo
posmatrati u kulturno socijalnom kontekstu, te se govori o rezilijentnosti
zajednice kao protektivnog faktora kriminalnoj viktimizaciji (Norris & Stevens,
2007). Neke od karakteristika rezilijentnosti zajednice su: poverljivi izvori
informacija i efektivna komunikacija, kompetentnost zajednice, ekonomski
razvoj i komunikacija na nivou zajednice o traumi, mehanizmi kojima se
promovie povezanost sa lanovima porodice i prijateljima i sl. Ove
karakteristike nam mogu pomoi da bolje razumemo rtve kriminala, kao i
nain na koji se zajednica nosi sa nasiljem i onim to se deava u drutvenom
(222)

kontekstu. Istraivanja koja su prouavala rezilijentnost kao protektivni faktor

kriminalne viktimizacije koristila su uglavnom dve skale za merenje rezilijentnosti
Konor Davidson Skalu Rezilijentnosti CD-RISC (Conor & Davidson, 2003) i
Skalu Rezilijentnosti RS (Wagnild & Young, 1993), dok su uzorak inile rtve
kriminala, uglavnom ene. Rezultati su pokazali da ene sa veom
rezilijentnou imaju manje PTSP simptoma kao posledice seksualnog napada
ili silovanja (Connor, Davidson & Lee, 2003; Davidson et al., 2008), dok su manji
skorovi na rezilijentnosti bili povezani sa prisustvom PTSP simptoma kod ena
rtava kriminala (Nicholls, Abraham, Connor, Ross, & Davidson, 2006). Takoe,
prouavanje rezilijentnosti kod ena rtava nasilja u porodici, pokazalo je da
samopotovanje predstavlja najznaajniji faktor rezilijentnosti u situaciji traume
(Bradley, Schwartz & Kaslow, 2005).
Na osnovu navedenih istraivanja, moemo rei da rezilijentnost svakako
predstavlja vaan protektivni faktor kod rtava kriminala. Kada govorimo o
rezilijentnosti u kontekstu kriminalne viktimizacije, treba pomenuti i shvatanje o
rezilijentnosti kao pozitivnom ishodu. Ali, pozitivan ishod u kojim ivotnim
domenima je dovoljan da bismo mogli rei da se radi o rezilijentnosti?
Oporavak od traume deava se na razliitim poljima fizikom i mentalnom
zdravlju, interpersonalnoj komunikaciji sa drugima, kognitivnom funkcionisanju,
afektivnom potencijalu reagovanja. Da li postoji neko vremensko ogranienje
u okviru koga se oporavak moe smatrati rezilijentnim ili ne? Izuzev studije
DuMonta i saradnika (2007) veoma malo istraivaa se bavilo ovom temom. U
tom smislu, autori su govorili uglavnom o nekim karakteristikama ponaanja
osoba koje bismo mogli smatrati rezilijentnim u situacijama traume i oporavka,
mada se ini znaajnijim ukljuiti i proces odranja normalnog funkcionisanja
kako posle tako i pre traume, bar kada govorimo o rtvama kriminala.
Najee rezilijentnost kao pozitivni ishod znai odsustvo psihijatrijskih
simptoma (Collishaw et al., 2007), ali i to da su osobe sa istorijom zlostavljanja u
porodici, kao i rtve kriminala uspele u privatnom i poslovnom aspektu ivota
(DuMont et. al, 2007). Studije koje su izvedene i shvatanje rezilijentnosti kao
protektivnog faktora, pozitivne adaptacije i povoljnog ishoda kod rtava
kriminala, daje mogue smernice preventivnom tretmanu rada sa osobama
koje su doivele kriminalnu viktimizaciju.
KAKO DA RTVE KRIMINALA BUDU REZILIJENTNIJE?

Ve smo govorili o znaaju rezilijentnosti za osobe koje su doivele neku
traumu, stres ili nedau. Razmatrana su i shvatanja o rezilijentnosti u kontekstu
kriminalne viktimizacije. Ipak, ostaje praktino pitanje kako osobe koje su
doivele kriminalnu viktimizaciju mogu razvijati svoju rezilijentnost? Bonnano
(2004) tvrdi da su snaga, autonomija i poverenje u sebe vani za razvoj
(223)

rezilijentnosti kod rtava kriminala. Pronalaenje smisla ivota, verovanje da

moemo uticati na sredinu i ono to nam se deava, kao i verovanje da su i
dobre i loe stvari koje nam se deavaju zapravo iskustva putem kojih rastemo i
razvijamo se, mogu omoguiti osobi koja je doivela traumu da nastavi dalje i
bude uspena u svom ivotu. Takoe, pozitivno vienje sebe je ono to moe
pomoi u stresnoj ili traumatinoj situaciji. Ljudi koji imaju pozitivno miljenje o
sebi e u situaciji stresa moi da se izbore sa onim to im se deava. Nita
manje vana za razvoj rezilijentnosti je i adaptabilnost osobe tj. sposobnost da
se kreativno adaptira situaciji u kojoj se nalazi (Bonnano, 2005), kao i
postojanje nade u budunost (Bondy et. al., 2007).
Za razvoj rezilijentnosti kod rtava kriminala je vano i iskustvo pozitivnih
emocija, te bi programe rada sa rtvama kriminala trebalo usmeriti u pravu
razvoja iskustva pozitivnih emocija, kao i kreativnosti u reavanju problema
(Fredrickson, 1998). Neizostavno je i ukljuivanje sredine, porodice i prijatelja
tj. prirodne podrke, ali i profesionalne podrke tj. policije, advokata, sektora
metalnog zdravlja osobi koja je rtva kriminala. Istraivanja su pokazala da
socijalna podrka rtvama kriminala omoguava bolje prilagoavanje i
prevazilaenje onoga to se dogodilo, te da ove osobe imaju veu
rezilijentnost (Greenberg & Beach, 2004; Green & Diaz, 2007).
Da bismo razumeli pozitivno prevazilaenje stresnih situacija u kontekstu
kriminalne viktimizacije, neophodno je da razumemo sam proces viktimizacije.
Model koji je predloen od strane Casarez (1992) govori o tome kako osoba
sebe od nekoga ko je deo opte populacije doivljava kao rtvu kriminala.
Autor tvrdi da se osoba kree od stanja pre nego to se desila kriminalna
aktivnost (previktimizacija), preko kriminalnog dogaaja (viktimizacija), do
prevladavanja i prilagoavanja (tranzicija) i na kraju nastavljanja sa svojim
ivotom u budunosti (rezolucija). Za osobe koje rade sa rtvama kriminala je
vano da imaju na umu neke od snaga i vrlina koje mogu pomoi rtvi da se
bolje nosi sa situacijom u kojoj se nalazi. Lista od 24 vrline koju su predloili
Peterson i Seligman (2004) izmeu ostalog sadri: kreativnost, otvorenost ka
uenju novog, integritet, socijalnu inteligenciju, mogunost pratanja,
samokontrolu, nadu, humor, spiritualnost i dr. Najbolji nain rada sa rtvom
kriminala podrazumeva razvoj neke od vrlina koje osoba ve poseduje. Pored
svega to smo naveli, za rtve kriminala je vaan proces nalaenja smisla u
ivotu, pa su terapijske intervencije ovog tipa neophodne u radu sa rtvama
bilo silovanja ili onih koji su doiveli neku drugu vrstu traume (Foy et al. 2001).
Terapijske intervencije mogu poeti od traenja smisla u viktimizaciji koja se
dogodila, pa do emocionalno fokusiranih mehanizama prevladavanja, u
zavisnosti od same rtve i naina rada koji njoj odgovara. Proces rezolucije koji
predstavlja poslednju kariku u modelu, odnosi se na nastavak ivota i rada
(224)

rtve nakon viktimizacije. Rast i razvoj osobe nakon doivljene traume odnosi se
prvenstveno na to kako osoba sebe vidi, kako se povezuje sa drugima, kao i
promenu ivotne filozofije. Veina rtava govori o promeni na ova tri nivoa
(Calhoun & Tedeschi, 2006).
U radu sa osobom koja je doivela kriminalnu viktimizaciju je vano razvijati
svesnost o onome to se dogodilo, prihvatiti to kao deo ivota i iskustva, ali
ne dozvoliti da se rtva identifikuje samo sa tim delom sebe i onim to je
preivela. To to je osoba rtva kriminala je realnost, ali ne odreuje tu osobu.
Imajui ovo na umu, kroz terapijske intervencije u radu sa osobom koja je
doivela neku vrstu nasilja, traume ili torture, moemo pomoi da osoba
nastavi svoj ivot i integrie iskustva u vezi sa traumatinim dogaajem.
ZAKLJUAK
Rezilijentnost je koncept koji je prvenstveno istraivan u domenu deijeg
razvoja, a zatim i prevazilaenja trauma i kriza. U domenu kriminalne
viktimizacije, rezilijentnost nije istraivana u dovoljnoj meri, te su studije ovog
tipa veoma retke i tek na poetku. Rezilijentnost kao protektivni faktor se
prvenstveno odnosi na neke od linih karakteristika osobe, ukljuujui snagu,
neke vrline, pozitivno miljenje i sl. S druge strane, shvatanje rezilijentnosti kao
socijalne karateristike se fokusira na socijalnu podrku. I pored nekih studija
koje su se bavile odnosom kriminalne viktimizacije i rezilijentnosti, sigurno je
da su naa znanja u ovoj oblasti jo uvek limitirana. Ono to je sigurno je da
se jedino longitudinalnom studijom mogu dobiti jasniji rezultati o rezilijentnosti
kao protektivnom faktoru. Takoe, rezilijentnost je razmatrana i kao proces
adaptacije u kontekstu kriminalne viktimizacije, ali izuzev saznanja o
kognitivno i emotivno fokusiranim tehnikama prevazilaenja stresnih situacija,
naa znanja su nedovoljna, tako da bi i u ovom aspektu razumevanja i
definisanja rezilijentnosti longitudinalna studija dala znaajnije odgovore na
mnoga pitanja. Osobe koje u praksi rade sa rtvama kriminalne viktimizacije
moraju uzeti u obzir znaaj rezilijentnosti i pozitivnog prevazilaenja onoga to
im se dogodilo kako bi mogli da idu dalje. U tom smislu, kontinuirana
edukacija za rad sa rtvama kriminalne viktimizacije koja bi se fokusirala na
razvoj rezilijentnosti kao deo programa tretmana ini se veoma
opravdanom i potrebnom.
(225)

REFERENCE
Agaibi, C. E., & Wilson, J. P. (2005) Trauma, PTSD, and resilience: A
review of the literature. Trauma Violence and Abuse, 6, 195216.
(2)
Bradley, R., Schwartz, A. C., & Kaslow, N. J. (2005) Posttraumatic
stress disorder symptoms among low-income, African American
women with a history of intimate partner violence and suicidal
behaviors: Self-esteem, social support, and religious coping. Journal
of Traumatic Stress, 18, 685696.
(3)
Bonanno, G. A. (2004) Loss, trauma, and human resilience: Have we
underestimated the human capacity to thrive after extremely
aversive events? American Psychologist, 59, 20-28.
(4)
Bonanno, G. A. (2005) Resilience in the face of potential trauma.
Current Directions in Psychological Science, 14, 135138.
(5)
Bondy, E., D. D. Ross, C. Gallingane, & E. Hambacher. (2007) Creating
environments of success and resilience: Culturally responsive classroom
management and more. Urban Education, 42, 326-348.
(6)
Brooks, R. B. (2005) The power of parenting. In R. B. Brooks & S.
Goldstein (Eds.), Handbook of resilience in children (pp. 297-314).
New York: Kluwer Academic/Plenum.
(7)
Calhoun, L.G. & R. G. Tedeschi. (2006) The foundations of
posttraumatic growth: An expanded framework. In L. G. Calhoun &
R. G. Tedeschi (Eds.), Handbook of posttraumatic growth: Research
and practice (pp. 3-23). Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum.
(8)
Casarez-Levison, R. (1992) An empirical investigation of coping
strategies used by victims of crime: Victimization redefined. In E.
Viano (Ed.), Critical issues in victimology: International perspectives,
(pp. 46-57). New York: Springer Publishing Co.
(9)
Collishaw, S., Pickles, A., Messer, J., Rutter, M., Shearer, C., &
Maughan, B. (2007) Resilience to adult psychopathology following
childhood maltreatment: Evidence from a community sample.
Child Abuse and Neglect, 31, 211229.
(10) Condry, R. (2007) Families Shamed. Cullompton, Devon: Willan
(11) Connor, K. M., & Davidson, J. R. (2003) Development of a new
resilience scale: the Connor Davidson Resilience Scale (CD-RISC).
Depress Anxiety,18, 76-82.
(12) Connor, K. M., Davidson, J. R., & Lee, L. C. (2003) Spirituality,
resilience, and anger in survivors of violent trauma: A community
survey. Journal of Traumatic Stress, 16, 487494.
(1)
(226)

(13)
(14)
(15)
(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
(21)
(22)
(23)
(24)
(25)
Davidson, J., Baldwin, D. S., Stein, D. J., Pedersen, R., Ahmed, S.,
Musgnung, J., et al. (2008) Effects of venlafaxine extended release
on resilience in posttraumatic stress disorder: An item analysis of the
Connor-Davidson Resilience Scale. International Clinical
Psychopharmacology, 23, 299303.
Foy, D. W., C. B. Eriksson, & G. A. Trice. (2001) Introduction to group
interventions for trauma survivors. Group Dynamics, 5, 246-251.
Fredrickson, B. L. (1998) What good are positive emotions? Review of
General Psychology: Special Issue: New Directions in Research on
Emotion, 2, 300-319.
Gannon, M., & Mihorean, K. (2005) Criminal victimization in Canada,
2004. Juristat 25(7). Ottawa: Statistics Canada.Catalogue no. 85-002-XIE.
Goodman, L. A., Dutton, M. A., Weinfurt, K., & Cook, S. (2003) The
Intimate Partner Violence Strategies Index: Development and
application. Violence and Victims, 9, 163186.
Green, D. L., & N. Diaz. (2007) Predictors of emotional stress in crime
victims: Implications for treatment. Brief Treatment and Crisis
Intervention, 7, 194-205.
Greenberg, M. S., & S. R. Beach. (2004) Property crime victims
decision to notify the police: Social, cognitive, and affective
determinants. Law and Human Behavior, 28, 177-186.
Luthar, S., & Cicchetti, D. (2000) The construct of resilience: Implications
for interventions and social policies. Dev Psychopathol, 12, 857885.
Masten, A. S. (1994) Resilience in individual development: Successful
adaptation despite risk and adversity. In M. C., Wang & E. W.,
Gordon (Eds.), Educational resilience in inner-city America:
Challenges and prospects (pp. 3-25). Hillsdale, NJ: Erlbaum.
New, A. S., Fan, J., Murrough, J. W., Liu, X., Liebman, R. E., Guise, K.
G., et al. (2009) A functional magnetic resonance imaging study of
deliberate emotion regulation in resilience and posttraumatic stress
disorder. Biological Psychiatry, 66, 656664.
Nicholls, P. J., Abraham, K., Connor, K. M., Ross, J., & Davidson, J. R.
(2006) Trauma and posttraumatic stress in users of the Anxiety Disorders
Association of America web site. Comprehensive Psychiatry, 47, 3034
Norris, F. H., & Stevens, S. P. (2007) Community resilience and the
principles of mass trauma intervention. Psychiatry, 70, 320328.
Ozer, E., Best, S., Lipsey, T. & Weiss, D. (2003) Predictors of
posttraumatic stress disorder and symptoms in adults: A metaanalysis. Psychological Bulletin,129, 52-73.
(227)

(26)
(27)
(28)
(29)
(30)
(31)
(32)
(33)
(34)
(35)
(36)
(37)
(38)
(39)
Peterson, C., & M. E. P. Seligman. (2004) Character strengths and

virtues: A handbook and classification. Washington, DC: American
Psychological Association.
Rock, P. (2007) Theoretical Perspectives on Victimisation. In S.
Walklate (Ed.), Handbook of Victims and Victimology, (pp. 3761).
Cullompton, Devon: Willan.
Rutter, M. (2000) Resilience reconsidered: Conceptual
considerations, empirical findings, and policy implications. In J. P.,
Shonkoff, & S. J., Meisels (Eds.), Handbook of early childhood
intervention (pp. 651-682). New York: Cambridge University Press.
Rutter, M., Lester, B. M., Masten, A., & McEwen, B. (2006) Implications
of resilience: Concepts for scientific understanding. Annals of the
New York Academy of Sciences, 1094, 112.
Schoon, I. (2006) Risk and Resilience: Adaptations in Changing
Times. Cambridge: Cambridge University Press.
Smith, W. D., Berguer, R., & Nguyen, N. T. (2005) Monitor height affects
surgeons stress level and performance on minimally invasive surgery
tasks. Studies in Health Technology and Informatics, 111, 498-501.
Stein, M. B., Campbell-Sills, L., & Gelernter, J. (2009) Genetic variation in
5HTTLPR is associated with emotional resilience. American Journal
ofMedical Genetics Part B: Neuropsychiatric Genetics, 150B, 900906.
Stoltz, P. (1997) Adversity Quotient: Turning obstacles into
opportunities. New York: John Wiley & Sons.
Tedeschi, R. G., & Kilmer, R. P. (2005) Assessing strengths, resilience,
and growth to guide clinical interventions. Professional Psychology:
Research and Practice, 36, 230-237.
Ungar, M. (2008). Resilience across Cultures. British Journal of Social
Work, 38, 21835.
Wagnild, G. & Young, H. (1993) Development and psychometric
evaluation of the Resilience Scale. Journal of Nursing Measurement 1,
165178.
Walklate, S. (2011) Reframing criminal victimization: Finding a place
for vulnerability and resilience. Theoretical criminology, 15, 179-194.
Wilkinson, I. (2009) Risk, Vulnerability and Everyday Life. London:
Routledge.
Yehuda, R., Flory, J. D., Southwick, S., & Charney, D. S. (2006)
Developing an agenda for translational studies of resilience and
vulnerability following trauma exposure. Annals of the New York
Academy of Sciences, 1071, 379396.
(228)

RESILIENCE AND CRIMINAL VICTIMIZATION

Previous resilience studies have shown that overcoming adversity in life is
a very important factor for everyday life functioning of a person in their
community. However, the relationship between resilience and criminal
victimization has not been studied very much, despite the importance of
resilience in understanding this phenomenon. The aim of this paper is to
present some of the definitions of resilience and criminal victimization.
Also, possible contribution of resilience in understanding the phenomenon
of criminal victimization is discussed.
KEY WORDS: resilience / criminal victimization
(229)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 231-249

UDK: 316.334.3:321
343.97

Olivera Pavievi
Koncept drutvenog kapitala je poslednjih decenija dovoen u

vezu sa istraivanjem kriminaliteta. Odnos ova dva drutvena
fenomena je sloen tako da se mora posmatrati kroz njihovu
meusobnu interakciju. Neki aspekti drutvenog kapitala pokazali
su znaajan uticaj na smanjivanje stope kriminaliteta, uz
uvaavanje razlika u korelaciji izmeu razliitih indikatora
drutvenog kapitala i specifinih oblika kriminaliteta. Rezultati
empirijskih istraivanja potvrdili su znaaj i blagotvorne efekte
drutvenog kapitala na smanjivanje kriminalnih izbora, ali i
mogunosti, da se u odreenim okolnostima drutveni kapital
iskoristi kao sredstvo u promovisanju i intenziviranju kriminalnih
ponaanja.
KLJUNE REI: drutveni kapital / kriminalitet / poverenje /
dobrovoljne asocijacije
UVOD
U koncept drutvenog kapitala inkorporirana su dva osnovna aspekta,
kognitivni i strukturalni. Drutveni kapital, sa jedne strane, definiu norme i
vrednosti koje dozvoljavaju kooperativno ponaanje od strane grupe
(Fukuiama, 1997) i, sa druge strane, "aspekt neformalne (ili formalne)
drutvene organizacije koja predstavlja produktivni resurs za jednog ili vie
aktera" (Coleman, 1994:170). Prvi deo definicije ukljuuje kognitivne aspekte
Email: olja64@eunet.rs
(231)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 O. Pavievi

Drutveni kapital i kriminalitet, (str. 231-249)
pojma i ine ga norme i vrednosti, dok je za strukturni aspekt vano

prepoznavanje neizbenog manifestovanja grupe. Drugi deo definicije u
potpunosti obuhvata strukturni aspekt drutvenog kapitala, naglaavajui
njegove proizvodne kvalitete i kljune komponente koje mu daju veu
drutvenu relevantnost (Paras, 2003:4).
Koncept drutvenog kapitala predstavlja relacioni odnos izmeu lica koji im
omoguuje saradnju u potrazi za uzajamnim ciljevima (Coleman, 1990), pri
emu se istie uloga neformalnih mikro institucionalnih karakteristika
zajednice. Drutveni kapital treba da izrazi socijalnu sutinu komunalne
vitalnosti. Reenje za problem zajednikog delanja pretpostavlja razvoj
dobrovoljne kolektivne akcije i povezan je sa nasleenim drutvenim
kapitalom u zajednici. Razvijeni drutveni kapital shvaen kao moralni resurs
zajednice prisutan je u podrujima sa dobrim funkcionisanjem lokalne
samouprave u kojima su javne delatnosti graana kreirale atmosferu
meusobne saradnje, uspostavile vitalne drutvene mree, jednake politike
relacije i tradiciju graanske participacije.
Tumaei drutveni kapital kao osnovno svojstvo ili izvor komunalne akcije,
politikolozi i sociolozi su se fokusirali na dva jezgra socijalnog kapitala:
poverenje meu lanovima zajednice i uee u drutvenim organizacijama
(Brem i Rahn, 1997). Drutveno poverenje i graanski angaman pojavljuju se
kao dva osnovna pokazatelja drutvenog kapitala, koji se definie kao rastua
funkcija participiranja u graanskom ivotu.
Meutim, analiza odnosa drutvenog kapitala i kriminaliteta u urbanim
zajednicama pokazala je da postoji napetost izmeu dva bazina izvora
drutvenog kapitala, a to su sa jedne strane, drutvene mree (veze i
razmene u susedstvu) i sa druge strane, socijalna kohezija (uzajamno
poverenje i solidarnost). Gusta socijalna mrea i iroka uzajamna razmena
koje promoviu socijalnu koheziju u urbanim naseljima poveavaju zalihe
drutvenog kapitala koji ometa neformalnu drutvenu kontrolu u susedstvu
(Wilson, 1996:63 64). Gusta lokalna mrea promovie socijalnu integraciju,
ali takoe, podstie rast mrea koje oteavaju napore da se pojedine
urbane regije oslobode narko bandi i kriminaliteta1. Dobrosusedski odnosi,
prijateljstva koja pozitivno utiu na neformalnu i formalnu kontrolu mladih, u
isto vreme, imaju negativne posledice kada je u pitanju organizovani
kriminal (Pattillo McCoy, 1999:70).
Rezultati studije koja je istraivala urbanu zajednicu Grovlenda, ikakog naselja u kome
ive pripadnici crne srednje klase (Pattillo McCoy, 1999)
1
(232)

Istraivanje gustine drutvenih veza otkriva paradoks u kriminolokoj teoriji,

a to je da urbana interakcija suseda ima limite u generisanju drutvenog
kapitala i da jake veze koje su usko ograniene na lokalitet mogu
proizvesti veoma obeshrabrujue odgovore na lokalne probleme
(Morenoff, Sampson, Raudenbush, 2001:3).
Konfuzija koja je prisutna kada su u pitanju uzroci i posledice na relaciji
drutveni kapital i kriminalitet odnosi se na pitanje poverenja. Poverenje
kao substancijalni element drutvenog kapitala i pokazatelj njegovog
prisustva i koliine, u istraivanjima nekih siromanih urbanih zajednica
neoekivano je ispoljilo negativnu korelaciju sa stepenom graanskog
angamana. U studiji o oblasti Piko u Los Anelesu pokazalo se da je nivo
poverenja obrnut sa nivoom graanske ukljuenosti. Ljudi koji ive u kraju
grada koji se odlikuje prisustvom izuzetno nasilnog kriminala, koji ni
najmanje ne veruju svojim najbliim susedima, pokazali su najvei stepen
aktivne ukljuenosti u pokuajima da se promeni situacija u lokalitetu
(Hutchinson, 2004:173).

TEORIJSKE PRETPOSTAVKE
Pojam drutvenog kapitala je konceptualna inovacija koja se kao
perspektiva izuavanja kriminaliteta pojavila devedesetih godina prolog
veka. Prethodila joj je dugogodinja tradicija teorije i istraivanja o urbanim
socijalnim problemima, koja uvaava ulogu socijalnog organizovanja,
posebno socijalnih mrea, dodira sa zajednicom, kao i zajednikih normi,
smatrajui ih vanim potencijalnim posrednikom izmeu strukturalnih
nedostataka zajednice (na primer, siromatva, stambene nestabilnosti i
etnike heterogenosti) i kriminaliteta. Neki naunici su, pak, u samom
poetku primene koncepta drutvenog kapitala pozvali na oprez i
trezvenost u njegovoj neobuzdanoj primeni i uoili dvosmislenost u pogledu
njegovog definisanja i obima (Portes, 1998).
Istraivanja koja su usmerena na analizu veze izmeu drutvenog kapitala
i kriminaliteta oslanjaju se na nekoliko teza sadranih u teorijama o
drutvenom kapitalu. Prvo, u istraivanjima se drutveni kapital definie
kao pozitivna suma fundirana na istorijskim institucijama. Institucije koje
promoviu formacije drutvenog kapitala u prolosti pozitivno su
povezane sa aktuelnim nivoom drutvenog kapitala. Tekui drutveni
(233)

kapital se povezuje sa prolim nivoom obrazovanja2, heterogenou

populacije i religioznou (Akomak, Weel, 2008).
Druga teza je sadrana u tvrdnji da altruistika orijentacija ljudi koji su
usmereni na meusobnu brigu, saradnju i uvaavanje podie nivo
drutvenog kapitala. Drutveni kapital je razvijen u onim sredinama u kojima
je izraenije konformistiko ponaanje i gde su drutvene norme
institucionalizovane. Benefit od postojanja "generalnog poverenja" presudan
je za procenu drutvenog kapitala (Putnam, 1995; Knack i Keefer, 1997; Zak
and Knack, 2001).
Trea pretpostavka je, da vee civilno uee u politikoj participaciji i
donoenju odluka, brojnije lanstvo i aktivnost u dobrotvornim asocijacijama,
klubovima i karitasima ukazuju na vii nivo drutvenog kapitala. Dobrotvorne
akcije paralelno inkorporiraju elemente topline "warm glow" (Andreoni, 1995)
i recipronost.
Meutim, odnos izmeu drutvenog kapitala i kriminaliteta je sloen jer se
kauzalnost koja stoji izmeu ta dva drutvena fenomena moe izvoditi u
oba smera kriminalitet moe uticati na drutveni kapital (Paras, 2003).
Uestalost nasilnog kriminaliteta preti da razori drutveni kapital
smanjujui oseanje poverenja izmeu lanova zajednice, ali ga moe i
poveati kroz formiranje zajednikih organizacija usmerenih na borbu
protiv kriminaliteta u zajednici. Studije o odnosu drutvenog kapitala i
kriminaliteta moraju voditi rauna o viestrukoj prirodi njihovog odnosa.
Postoje dva osnovna argumenta koja idu u prilog tezi da drutveni kapital
smanjuje stopu nasilnog kriminaliteta. Prvi argument je sadran u injenici da
drutveni kapital smanjuje trokove socijalnih transakcija. Time se omoguava
mirno reavanje sukoba, kako interpersonalnih (u kui, komiluku, i na radnom
mestu), tako i drutvenih (nepravedna raspodela ekonomskih prilika). Ovaj
argument je u duhu Fukujamine tvrdnje da "poverenje moe drastino smanjiti
Prethodna istraivanja pomau da se objasni razlika u humanom kapitalu u relaciji sa istorijskim
razlikama i socijalnim kapitalom. Interakcija izmeu humanog i socijalnog kapitala je dobro
dokumentovana u literaturi. (Coleman, 1988; Goldin and Katz, 1999). Zasniva se na argumentu
da humani kapital deluje usporeno, sa odloenim efektom na socijalni kapital. Na primer, Goldin i
Kac (Goldin i Katz, 1999) pokazuju da izraen obrazovni pokret 1930 te godine u raznim
dravama SAD stoji u znaajnoj vezi sa tekuim nivoom socijalnog kapitala. Skorije analize
Tabelini (2005) and Akcomak and Bas ter Weel (2006) podravaju te nalaze. Oni pokazuju da
razliiti uzorci evropskih regiona u stopi pismenosti u 1880 toj godini imaju uticaj na tekui nivo
socijalnog kapitala i set kulturnih indikatora. Ideja je, da obrazovanje gradi humani i socijalni
kapital u isto vreme. Kao to je pokazano (Gradstein and Justman, 2000, 2002) efekti
obrazovanja su znaajni za socijalni kapital zato to je obrazovanje vaan instrument
socijalizacije, gradi zajednike norme i organizuje interakcije izmeu lanova zajednica koji
mogu biti razliiti na osnovu kulture, religije, ili etnikih linija (Lederman. et al, 2001).
2
(234)

ono to ekonomisti nazivaju transakcioni trokovi trokove pregovora, njihovo

sprovoenje i slino i omoguava odreene efikasne oblike ekonomske
organizacije" (Fukujama, 1995:90), ili drugaije reeno "transakcioni trokovi su
smanjeni poveanjem drutvenog kapitala, jer svaka strana trgovine ima u
vidu dobrobit povezanu sa dobrobiti svog partnera u trgovini" (Robison i Siles,
1997:5 prema Lederman, 2001:10).
Drugi argument u korist uticaja drutvenog kapitala na smanjenje kriminaliteta
ukazuje na to da je zajednica sa jaim vezama izmeu svojih lanova u boljoj
poziciji da se organizuje i prevazie probleme slobodnih, samostalnih
kolektivnih akcija. Time se smanjuje potencijal za pojedinana oportunistika
ponaanja kao uzrok drutvenih konflikata.
Sigurnost i poverenje uveavaju zalihe drutvenog kapitala. Indikatori
poverenja imaju visoku korelaciju u merenju drutvenog kapitala, a ispoljavaju
se kao lanstvo u asocijacijama, irenje prijateljstva, dobrosusedskih kontakata
i mrea. Iz perspektive upravljanja zajednicom oni imaju vanu ulogu u
prevenciji kriminaliteta putem neformalne drutvene kontrole, podrke i mree.
Vii nivo drutvenog kapitala u zajednici prua reenja orijentisana na
probleme zloina, a takvo reavanje umanjuje izdatke za policiju, sudstvo i
zatvore (DiIulio, 1996). Neformalna drutvena kontrola i irenje neformalnih
kontakata pojavljuju se kao znaajni faktori u suzbijanju kriminaliteta na
lokalnom nivou. Studije karakteristika socijalnog okruenja kriminaliteta
pokazuju da nepovoljno okruenje nije uvek pokriveno istom stopom
kriminaliteta. Zastupnici teorije socijalne organizacije (Sampson i Groves, 1988)
istiu da su susedske zajednice opunomoene da na sopstvenu odgovornost
preuzmu akciju protiv kriminaliteta i da se pridrue formalnoj kontroli kao to je
policija. Konzistentno toj teoriji, Samson i saradnici (Sampson, Raudenbush and
Earls, 1997) u studiji o neformalnoj socijalnoj organizaciji i nasilnom kriminalitetu
u ikagu, izvetavaju o niem stepenu kriminaliteta i veem broju samo
prijavljivanja viktimizacije u onim okruenjima koje karakterie vea socijalna
efikasnost kolektiva. Slino, Bursik i Grasmik (Bursik i Grasmick, 1993) tvrde da je
efektivnost sprovoenja zakona i javne kontrole vea u zajednicama u kojima
je razvijen civilni angaman.
Uoeni znaaj pojma socijalne organizacije se razlikuje u pogledu
pretpostavljenih ciljeva (konvencionalnih ili vezanih za kriminalitet) prema
kojima je drutvena organizacija usmerena. Teorijska razmatranja koja prate i
naglaavaju jedinstvene interaktivne uticaje drutvenih karakteristika mree
(mrena prevalencija i povratna razmena) i socijalne kohezije (uzajamno
poverenje i solidarnost meu stanovnicima zajednice) povezuju ih sa
(235)

subkulturnim orijentacijama zajednice u ostvarivanju sopstvenog regulatornog

kapaciteta3. Oekivanja vezana za interaktivne efekte ovih dimenzija
drutvene organizacije mogu se posmatrati kao efikasno donoenje
zajednike odluke na osnovu tri razliita modela: model drutvene mree kao
infrastrukture za socijalnu kontrolu sistemska perspektiva, model mree kao
organizatora kriminala kombinovana sistemska perspektiva i na posletku,
model kompenzacionih efekata drutvenog kapitala na kriminalitet
perspektiva pregovarakog suivota (Browning et al., 2000).

U URBANIM SREDINAMA
Uprkos istaknutim razlikama, naunici koji se bave urbanim ivotom se
uglavnom slau o elementarnom znaaju drutvenih veza u stvaranju
odrivih zajednica. Dok su rana urbana istraivanja esto isticala ulogu
anonimnosti kao uzroka labavih socijalnih mrea i predodreenost urbanih
naselja za "drutvenu dezorganizovanost" (Park, 1925; Show i McKay, 1969),
naknadna istraivanja u ovoj tradiciji su direktnije istakla temeljni znaaj
drutvenog organizovanja za efikasnost zajednica sa urbanim socijalnim
mreama. U pionirskom lanku (Kasarda i Janowitz, 1974) su razvili "sistemski"
model socijalne dinamike zajednice u kojoj su blisko prijateljstvo i srodstvo
sagledani kao ukorenjeni i povezani u stambenu stabilnost, pri emu se
hipotezira znaaj i snaga susedstva (Kasarda i Janowitz, 1974; Sampson,
1988). Oslabljene tradicionalne socijalne veze u gradovima jaaju svoju
posredniku ulogu u prevazilaenju strukturalnih nedostataka, sa jedne
strane, i kapaciteta zajednice za neformalnu drutvenu kontrolu, sa druge
strane, i to preko uspostavljanja gradskih socijalnih mrea kao nove socijalne
infrastrukture. Kroz tako uspostavljenu socijalnu infrastrukturu, gradske
zajednice realizuju potencijal za samo regulaciju. U sistemskom prikazu,
snaga i poveanje gustine mree poveavaju kapacitet zajednice za
efikasnu neformalnu kontrolu. Kritika modela "kulturnih devijacija" tvrdi da
snane interpersonalne komunitarne veze nisu kompatibilne sa opozicionim i
nekonvencionalnim normativnim orijentacijama koje podstiu kriminalitet
Prepoznavanje potencijala za socijalno uenje u irenju problematinog ponaanja kod pojedinih

sistemskih teoretiara moe se sagledati kao ekoloki uslovljena varijanta ireg modela "kulturne
transmisije" (Sutherland,1966). Sadrlendova originalna prespektiva kulturune transmisije je fokusirana
na prevalence stavova, normi i vrednosti (manifestovanih kao "definicija" situacije) koje favorizuju
krenje zakona. Taj model, i tradicija "subkulturalnih modela" ne istie socioekonomski kontekst kao
izvor kulturnih orijentacija (Matsueda, 1988). Subkulturna orijentacija je iroko usmerena na
prevalence i snagu organizacija koje podravaju prokriminalne obrasce. Kriminal se hipotezira kao
porast kulturnih orijentacija koje podravaju kriminalnu aktivnost i time je pojaano ire.
3
(236)

(Kornhauser, 1978). Shodno tome, komijske mree bi trebalo da zadre svoje

regulatorne potencijale mimo socijalnih uslova. Samson i kolege (Sampson i
Groves,1989; Sampson, Raudenbush i Earls, 1997) tvrde da razliite dimenzije
drutvenog organizovanja zajednice mogu da doprinesu kontroli
kriminaliteta, ukljuujui prevalenciju, gustinu mrea srodstva, prijateljstva i
poznanstva i stepen uea u organizovanju zajednice. Ovi faktori doprinose
pojavi socijalne kohezije (tj. solidarnosti i meusobnom poverenju izmeu
stanovnika u zajednici). Zauzvrat, socijalno kohezivna susedstva promoviu
efektivnu neformalnu drutvenu kontrolu kriminaliteta. Sistemski model se
preklapa sa porastom literature o drutvenom kapitalu i isticanju pozitivne
uloge mree veza u podsticanju drutvene kontrole (Coleman, 1990).
Jednom uspostavljena solidarnost i meusobno poverenje kod stanovnika u
susedstvu ukorenjeni u guste i preovlaujue mree uvek se mogu aktivirati u
naporima drutvene kontrole (na pr. praenje lokalne omladine).
Uestvovanje u zajednici i poverenje u efektivnost neformalne socijalne
kontrole usklaeno je sa strukturom socijalnih veza. Zagovornici sistemske
perspektive ne ukazuju direktno na potencijalne interakcije izmeu dimenzija
drutvene organizacije, meutim, model implicira da mrea moe da olaka
neformalnu socijalnu kontrolu kroz promovisanje transfera relevantnih
informacija za socijalnu kontrolu i kroz vrstu oekivanja koju neguju stanovnici
zajednice. Njihov zakljuak je da je uticaj gradskih drutvenih mrea na
kriminalitet narastajue negativan sa poveanjem socijalne kohezije. Jak
doprinos i ukljuenost u stvari zajednice vode jakim drutvenim vezama u
okviru kojih se konflikt reava na mnogo mirniji nain u poreenju sa
zajednicama sa slabim socijalnim vezama. Pri tome se cena reenja konflikta
smanjuje i efikasnije se reava vei broj konflikata.
Socijalna kohezija na koju upuuju ovi izvetaji, ipak se, prema nekim
autorima, smanjuje kada se poveava populacijski protok jer gustina i
intenzitet protoka negativno utiu na mogunost da se upoznaju drugi iz
okruenja i intervenie u sluaju aktivnosti koje izazivaju problem. Time
objanjavaju zato ima vie kriminaliteta u veim gradovima, i nalaze da
vee zajednice imaju tranzitni i anonimni karakter koji reducira socijalnu
koheziju (Glaeser and Sacerdote, 1999). To svojstvo veih gradskih
zajednica umanjuje snagu socijalnih sankcija koje suzbijaju kriminalitet, to
rezultira njegovim porastom. Meta koju su pogaale kritike sistemske teorije
odnosi se na njenu nemogunost da objasni istrajnost kriminala u naizgled
drutveno organizovanim urbanim zajednicama (Bursik i Grasmick, 1993;
Horovitz,1983).
Studije uticaja susedskih drutvenih mrea nisu dosledno izvedene kada je
u pitanju pozitivan uticaj mrea na smanjenje stope kriminaliteta, niti su
(237)

mree (kao element strukturnih karakteristika okruenja) prikazane kao

posrednik sa znaajanim i neupitnim uticajem na kriminalitet, kao to je to
sluaj sa uticajem siromatva. Ovi nedostaci doveli su neke istraivae do
potrebe da razmotre alternativne mehanizme povezivanja susedskih
strukturalnih nedostataka sa kriminalitetom, pri emu, veina naroito
uvaava kulturne transmisije kriminalnih tendencija.
Rizici individualnih gubitaka usled uestvovanja u kriminalnim aktivnostima
(gubitak reputacije, posla, razvodi i sl.) odraavaju odnos u kome vie
drutvenog kapitala u individualnom posedu poveava cenu uestvovanja
u kriminalitetu, to, sa druge strane, smanjuje verovatnou angaovanja u
kriminalnim aktivnostima (Williams and Sickies, 2002). Neki teoretiari ukazuju
da je oportunistiko ponaanje jedan od problema velikih gradova, gde
pojedinci ree bivaju stalno naseljeni, a urbana anonimnost titi kriminalce
od socijalne stigme (Glaeser i Sacerdote, 1999). Alternativni pristup zastupa
teoriju zasnovanu na argumentaciji da zloin smanjuje uticaj drutvenog
kapitala (Rosenfeld, Messner i Baumer,1999). Ovi autori istiu povezanost
teorije socijalne dezorganizacije, teorije rasula i liavanja kao mogunost
objanjenja veze izmeu drutvenog kapitala i nasilnog kriminaliteta.
Razliite teorije ukazuju na razliite mehanizme povezanosti. Prema
drutvenoj teoriji dezorganizacije, slaba socijalna kontrola oteuje
sposobnost grupe da se organizuje u samozatiti, izaziva iroko nepoverenje i
sumnju i, na taj nain, stvara situaciju povoljnu za pljakaki kriminalitet (vidi:
Bursik i Grasmick, 1993). Premetanjem naglaska na lino ponaanje, teorija
anomije predvia da se ljudi u sredinama koje nemaju jak moralni poredak
ponaaju egoistiki i da su spremni da iskoriste druge (anomino okruenje),
socijalno poverenje pada, a kriminalitet i nasilje se intenziviraju (vidi:
Rosenfeld i Messner, 1998). Na kraju, prema teoriji liavanja, nedostatak
drutvenog kapitala treba posmatrati kao svaki drugi oblik resursa u oskudici
(kao to su nezaposlenost i nedostatak obrazovanja) koji spreava lanove
drutva da dou do ostvarivanja svojih zajednikih ciljeva. Jedan od
najvanijih ciljeva je mirno reavanje sukoba i kontrola predatorskog
ponaanja.
NEGATIVNI ASPEKTI URBANOG

DRUTVENOG KAPITALA
Analiza odnosa izmeu drutvenog kapitala i kriminaliteta suoava se sa
kontradiktornom pojavom da drutveni kapital moe da poveava stopu
kriminaliteta. Antagonistiki efekat drutvenog kapitala na kriminalitet
poklapa se sa diskusijom o postojanju negativnog drutvenog kapitala. U
(238)

odreenim situacijama, jae socijalne interakcije omoguuju pojedincima

koji su ukljueni u kriminalne aktivnosti da lake razmene informacije i znanja
koja se tiu vrenja kriminalnih radnji. Na taj nain, tesne socijalne relacije
mogu olakavati uticaj kriminalaca na druge lanove zajednice i podsticati
sklonost ka kriminalitetu i nasilju. "Uspeni" kriminalci kroz duboke veze sa
lanovima zajednice postaju drutveni uzori i promoviu sklonosti ka
kriminalitetu. Ta perverzna socijalna interakcija moe biti osnovni uzrok
inercije stope kriminaliteta u gradovima SAD (Glaeser, Sacerdote i
Scheinkman, 1996). Rubio u analizi uloge kartela droge i gerilskih bandi u
Kolumbiji dolazi do istog zakljuka (Rubio, 1997). Osim toga, kohezija unutar
meusobno zaraenih kriminalnih grupa moe pogorati tenzije izmeu njih,
smanjiti njihovu sposobnost da postignu kompromise, a zatim, poveati
ukupni porast nasilja u drutvu. Na slian nain, drutveni kapital pojaava
unutargrupni identitet i koordinaciju koji zauzvrat promoviu grupno
neprijateljstvo (Durlauf, 1999). Ta pojava je formalizovana kroz koncept
polarizacije. Stepen polarizacije se definie kao stepen razdvajanja izmeu
velikih i interno homogenih grupa.
Ovaj ambivalentni efekat drutvenog kapitala na kriminalitet, koji ide i u
pravcu smanjivanja i poveavanja stope kriminaliteta, u teoriji se reava
isticanjem razlike izmeu povezujueg (bonding) i premoujueg
(bridgining) drutvenog kapitala. Zajednice u kojima preovlauje
povezujui drutveni kapital nisu efikasne u kreiranju neformalne socijalne
kontrole u suzbijanju kriminaliteta, za razliku od grupa sa razvijenim
premoujuim ili spajajuim (linking) drutvenim kapitalom.
Postoji pokuaj da se ovi, naizgled, kontradiktorni efekti drutvenog kapitala
pomire razlikovanjem naina na koji se ponaaju lanovi odreene grupe
od ponaanja na nivou celokupnog drutva. Kada je koncentrisan u
posebnim grupama, kao to su bande, etniki klanovi, zatvorena naselja,
drutveni kapital moe negovati i promovisati kriminalno ponaanje i
kriminalne vrednosti. Kada je re o drutvu uzetom u celini (u koje su
ukljuene i specifine grupe), visok nivo drutvenog kapitala pozitivno utie
na reavanje drutvenih konflikata, neguje individualne i kolektivne akcije
reavanja sukoba i spreava predatorska ponaanja. Ukratko, dok drutveni
kapital na nivou celog drutva smanjuje stopu kriminaliteta i nasilja, grupno
specifini drutveni kapital moe da ga promovie (Lederman, et. al. 2001).
Grupno specifini drutveni kapital moe imati razliite loe efekte na
lokalnom nivou. On osujeuje sastanke zajednice, spreava pojedince
(posebno ene) da idu na posao i tako proiruju svoje drutvene veze,
poveava stopu naputanja kola (pogotovo kada su u pitanju dopunske i
veernje kole) i smanjuje pokrivenost zdravstvenim uslugama. Nizak stepen
(239)

drutvenog odvraanja od ulaska u kriminalnu aktivnost povezan je sa

poveanjem iste dobiti od kriminalne aktivnosti jer je moralni prag
zajednice nii od procenjenog dobitka (posebno u uslovima niskog fizikog i
humanog kapitala).
Mada su potencijalne mane drutvenog kapitala priznate u literaturi o
kriminalitetu, ovaj fenomen nije empirijski istraen. Primena testa alternativne
perspektive gradskog kriminaliteta4 naglaava napetost izmeu dva izvora
drutvenog kapitala socijalne mree (veze i razmene izmeu komijskog
stanovnitva) i socijalne kohezije (uzajamnog poverenja i solidarnosti) koja se
reflektuje na susedsku drutvenu kontrolu. U istraivanju o negativnim
aspektima urbanog drutvenog kapitala (Browning et al., 2000), polazi se od
tvrdnje da ova dva izvora drutvenog kapitala pruaju potencijalni izvor
drutvenog kapitala za prestupnike. Drutvena kohezija poveava
dostupnost drutvenog kapitala za poinioce krivinih dela. Time se
osporavju teorije koje su iskljuivo fokusirane na blagotvorne efekte
drutvenog kapitala, tretirajui drutveni kapital kao resurs ukorenjen u
drutvene strukture sa irokim spektrom korisnih rezultata5. Jake socijalne
mree ojaavaju kapacitet socijalno kohezivne zajednice za irenje kontrole
tetnih ponaanja, dok, u isto vreme potencijalno omoguavaju da se ona
ire u teko ugroenim i socijalno izolovanim zajednicama (Wilson, 1996,
1998). Vilson ukazuje da su najugroenija ona naselja u kojima "nisu samo
deca u opasnosti zbog nedostatka neformalne drutvene kontrole, ve su u
nepovoljnom poloaju zbog toga to drutvene interakcije meu susedima
tee da budu ograniene na one aktere ije vetine, stilovi, orijentacije i
navike nisu pogodni za promovisanje pozitivnih drutvenih ishoda" (Wilson,
1998: 6). To znai da gustina mree ne garantuje i adekvatan kapacitet
konstitutivnih aktera da mobiliu mreu u spreavanju kriminalnih aktivnosti.
Guste socijalne mree mogu funkcionisati u pravcu promocije kriminaliteta
kada su druge dimenzije drutvene organizacije (npr. zajedniki prilozi,
neformalna kontrola i konvencionalne norme) slabe ili ih nema.
Centralna pretpostavka meovitog sistemskog modela je da su
konvencionalne i kriminalne organizacije u osnovi nespojive. Gde je
Test alternativne perspektive je primenjen na podacima dobijenim iz istraivanja: "Project on

Human Development in Chicago Neighbourhoods Community Survey" Bryk, Anthony, Stephen
W. Raudenbush, and Richard T. Congdon, Jr., 1996. HierarchicalLinear and Nonlinear Modeling
with the HLM/2L and HLM/3L Programs. Chicago: Scientific Software International, Inc.
5 Na primer, u pogledu detinjstva i adolescentskog ishoda, drutveni kapital je pretpostavljen kao
neto to neguje efikasnu socijalizaciju mladih u okviru porodice (Hagan, Macmillan, i Uheaton,
1996; Parcela i Menaghan, 1994), kole (Coleman, 1988, Coleman, 1995), etnike zajednice
(Dou Bankston, 1996), i susedstva (Sampson, Morenoff, Grofovi, 1999).
4
(240)

konvencionalna organizacija jaka, opozicione normativne orijentacije su

manje rasprostranjene i manje je verovatno da se prevedu u devijantno
ponaanje. Gde je konvencionalna drutvena organizacija slaba,
devijantno orijentacije su u prilici da se neometano ire. Primeri ovog
pristupa su sadrani u literaturi o ulinim bandama (Venkatesh, 1997). U
izrazito nepovoljnim kontekstima, bande su hipotezirane kao substitut za
porodicu (Vigil, 1988), obrazovanje, socijalizacijske institucije (Moor, 1978;
Padilla, 1992) i normativne sisteme (Taylor, 1990).
Mree e verovatno biti narastajue negativno povezane sa kriminalitetom
u uslovima vieg nivoa drutvene kohezije (u skladu sa originalnom sistemskim
modelom) i narastajue pozitivno vezane za kriminalitet na niim nivoima
drutvene kohezije. Problem koji ostaje nereen vezan je za diferenciranje
drutvenog kapitala prema tipu povezanosti aktera i ocenjivanja efekata
koje razliiti tipovi drutvenog kapitala imaju na kriminalitet. Protivurenost se
sastoji u tvrdnji da visok stepen kohezivnosti u isto vreme utie na smanjenje
stope kriminaliteta, ali sa druge strane, kao karakteristika vezujueg
(bonding) tipa drutvenog kapitala predstavlja potencijal za pervertiranje u
negativni drutveni kapital.
Da bi prevaziao ovu protivrenost Portes primenjuje konceptualni okvir koji
klasifikuje tipove drutvenog kapitala na osnovu izvora iz kojih se generie
(Portes 1998). On istie tri vrste drutvenog kapitala kao relevantne: prva
potie od reciprone razmene izmeu aktera pri emu su transakcije
bazirane na odrivoj normi reciprociteta, drugi izvor drutvenog kapitala se
moe nai u povezujuoj solidarnosti i altruistikim oseanjima usmerenim
prema lanovima odreene grupe (ovaj odnos je zasnovan na
subjektivnom oseanju lojalnosti zasnovanom na lanstvu u grupi) i trei izvor
drutvenog kapitala potie od spontanog (neisforsiranog) poverenja koje u
kontekstu grupe obezbeuje da se davaoci namiruju od strane drugih
lanova grupe (npr., kroz drutvenu saglasnost), pre nego od primaoca. Za
razliku od ograniene povezujue solidarnosti razmena na bazi
neisforsiranog povratnog poverenja je instrumentalno motivisana, i ne
zasniva se samo na altruistikim oseanjima. Razlika postaje relevantna u
diskusiji o dve osnovne funkcije drutvenog kapitala u kontekstu susedstva (1)
kao izvora drutvene kontrole, i (2) kao izvora mreom posredovane koristi.
Drutveni kapital koji doprinosi susedstvu na osnovu drutvene kontrole
najee proizilazi iz ograniene povezujue solidarnosti i neisforsiranog,
spontanog poverenja (Portes,1998). S obzirom na povezujuu solidarnost,
oseaj kolektivnog identiteta moe da doprinese oseanju vezanosti za
okolinu i ono e prevagnuti u korist doprinosa komiluka drutvenoj kontroli
nezavisno od koristi koje imaju individualni akteri.
(241)

U skladu sa sistemskom takom gledita, mreno- posredovana razmena

ohrabruje razvoj povezujue solidarnosti i spontanog poverenja. Mrea se
proiruje izvan bliske rodbine i prijatelja unutar komiluka i osnova za
kolektivnu drutvenu organizaciju se razvija. Kroz vanfamiljarne socijalne
razmene akteri razvijaju tekue obaveze i oekivanja, poverenje i
zajednike normativne orijentacije. Akteri koji su primarno bili slabo
povezani, spajaju se kroz kontakte sa osnovnom grupom koju karakterie
bliskost i na taj nain jaa efikasnost zajednice. Povezujui akteri grade
most izmeu susedskih grupa koji ima vitalnu ulogu u spajanju inae
nepovezanih stanovnika i obezbeivanju strukturne osnove za razvoj
iroko rairenog poverenja i solidarnosti (vidi Bursik i Grasmick 1993;
Granovetter 1973). Moglo bi se zakljuiti, da povezujui kapital postupno
prelazi u premoujui i na taj nain iru zajednicu ini efikasnom i
kohezivnom na bazi poverenja i reciprociteta, uvajui je od zloudnog
dejstva povezujueg drutvenog kapitala (amoralna familijarnost).
Ipak, iako socijalna kohezija moe nastati kao nusprodukt mrene gustine i
reciprone razmene, to nikako nije neizbean ishod. Neposredna korist od
reciprone razmene ukljuenih aktera moe imati malo direktnog uticaja,
pa ak moe inhibirati efikasnost susedske kohezije i napore drutvene
kontrole. Tekue drutvene razmene zahtevaju samoodrive norme
reciprociteta izmeu zainteresovanih strana. U kontekstu visoko ogranienih i
segmentiranih obrazaca interakcije, gusta mrea i reciprona razmena
mogu samo pojaati odsustvo unakrsnih veza grupe (Bursik i Grasmick 1993).
tavie, veza izmeu recipronih razmena i socijalne kohezije maskira
potencijalne tenzije izmeu ovih izvora drutvenog kapitala. Portes
primeuje da "drutveni kapital u obliku drutvene kontrole moe izazvati
sukob sa mreno posredovanim benefitom, a to se ogleda upravo u
mogunosti da se zaobiu postojee norme "(Portes 1998: 15). Kada je u
pitanju kriminalitet, izrazito guste veze i uestalost razmene u nekim naseljima
poveavaju verovatnou povezanosti dozvoljenih i nedozvoljenih mrea to
dovodi do akumulacije drutvenog kapitala za prestupnike Guste mree
mogu da inhibiraju socijalnu kontrolu, kao i reakcije koje ukljuuju formalne
vlasti. Kako se irina drutvenih mrea uveava, na nju razapinjue deluju
viestruko prijateljstvo i srodstvo grupa u susedstvu, dok se socijalna kohezija i
zalihe dostupnog drutvenog kapitala za kriminalne uinioce istovremeno
poveavaju. Druga stvar koju treba istai je, da potencijalni prestupnici
mogu proizvesti drutveni kapital putem razmene pogodnosti koje prua
ilegalna aktivnost sa konvencionalnim lanovima zajednice. Banditske
aktivnosti i nezakonita prodaja droga, na primer, nude alternativne izvore
prihoda za pojedince koji se pridravaju zakona, ali sarauju sa lanovima
bandi, pri emu im drutveni kapital garantuje bezbednost. Tako razmena
(242)

postaje usmerena ka akumuliranju drutvenog kapitala koji ukljuuje

konvencionalne stanovnike i njihovu toleranciju za pristustvo kriminaliteta.
Prednosti prisvajanja i proizvodnje drutvenog kapitala mogu ii daleko u
zatiti kriminalno orijentisanih stanovnika iz susedstva nasuprot naporima
drutvene kontrole ire zajednice. Pregovaraka ravnotea nastaje iz
svojevrsnog proimanja nezakonitih aktivnosti i konvencionalnih organizacija
koje su usmerene ka kontroli nasilja.
U ovom sluaju, drutveni kapital nastaje kao vanmreno posredovana
transakcija izmeu kriminalnih i nekriminalnih stanovnika i sukobljava se sa
drutvenim kapitalom koji nastaje prvenstveno iz susedske solidarnosti i
poverenja (usmerenih ka socijalnoj kontroli kriminaliteta). Gusta mrea
istovremeno doprinosi i razblauje regulatorni uticaj socijalne kohezije, uvajui
odreeni nivo kriminalnih aktivnosti u komiluku. Vaan zakljuak je da su
pojmovi "kriminalne" i "konvencionalne" organizacije kompatibilni. Drugaije
reeno, gusta mrea razmene i poverenje podravaju kolektivno poverenje i
neformalni drutveni nadzor kriminaliteta, dok u isto vreme, pruaju
mogunosti za strateko korienje te organizacije od strane prestupnika.
Kriminalne aktivnosti gotovo parazitski zavise od konvencionalne drutvene
organizacije i odgovarajue dostupnosti raspoloivih proizvoda drutvenog
kapitala. Shodno tome, pregovarako koegzistencijski model podrazumeva
da postoji jedinstven pozitivan uticaj guste mree i reciprone razmene na
susedski kriminalitet samo ukolko je socijalna kohezija poboljana
konvertovanjem povezujueg drutvenog kapitala u premoujui ili spajajui
drutveni kapital.
REZULTATI NEKIH RELEVANTNIH ISTRAIVANJA

Istraivanje pod nazivom "Da li drutveni kapital reducira kriminal"
sprovedeno u Italiji (Does social capital reduce crime? Buonanno i saradnici,
2006) analizira efekte civilnih normi u odnosu na stope razliitih vrsta
kriminaliteta. Kroz uticaj koji imaju na poverenje i ekonomski razvoj civilne
norme mogu podii oekivanja koja se odnose na uestvovanje u
kriminalitetu, ali mogu, takoe, poveati mogunost da ono bude
propraeno oseanjima krivice i stida. Asocijacijske mree mogu uveati
povratak ne-kriminalnim aktivnostima i poveati mogunosti njihovog
otkrivanja, ali mogu omoguiti i komunikacijske kanale za kriminalce.
Empirijska sagledavanja tih efekata sadre ozbiljne probleme endogeniteta,
ne ukljuujui varijable i greke merenja. U ovom istraivanju se ispituju
provinicijski (istorijskim razvojem uslovljeni) nivoi varijacija u sferi civilnih normi i
asocijacijskih mrea u Italiji i njihov efekat na stope kriminaliteta. Istraivanje je
fokusirano na imovinski kriminalitet, zbog toga to je taj kriminalitet u veoj
(243)

meri zavisan od ekonomske motivacije, nego to je to sluaj sa nasilnim

kriminalitetom. Mada su socijalne karakteristike u Italiji esto posebna
obeleja pojedinih gradova, provincijska diferencijacija je najznaajnija
varijabla u prouavanju drutvenog kapitala u toj zemlji. Ovo je prvo
istraivanje koje se bavi uticajem drutvenog kapitala na kriminalitet u
odnosu na ispoljene razlike izmeu provincija.
Radi se o proceni efekata razliitih dimenzija drutvenog kapitala
(kulturne i rekreativne asocijacije, dobrovoljne asocijacije, donacije krvi i
uestvovanje na referendumu) na stope kriminaliteta (lopovi, provalnici,
kradljivci kola). Rezultati ovog istraivanja pokazuju da drutveni kapital
nije povezan sa provalnicima, da je pozitivno i znaajno povezan sa
lopovima i da je znaajno negativno povezan sa kradljivcima
automobila. Da bi se ublaile mogue izostavljene varijable iscrpno su
kontrolisane demografske i socio-ekonomske varijable kao to su: mladi
mukarci uzrasta izmeu 15-25 godina, stopa urbanizacije, GDP per
capita, stopa nezaposlenosti, procenat populacije sa visokom kolom,
stopa carinjenja, duina pravosudnih procesa, rairenost organizovanog
kriminaliteta i makro regionalne osobenosti. Glavni rezultat je potvrdio da
drutveni kapital nema znaajne efekte na obine lopove i provalnike, ali
je negativno i znaajno povezan sa kradljivcima automobila.
Nalazi istraivanja ne sugeriu jasnu i nedvosmislenu vezu izmeu
drutvenog kapitala i kriminaliteta. Izvetavane stope su su niske i variraju
sutinski izmeu vrste kriminaliteta i provincija, a pokazuju se kao
ekstremno visoke samo u sluaju auto-lopova. To implicira da podaci i
izvetaji o lopovima i provalnicima nisu pouzdani i komparativni irom
provincija. Pretpostavlja se da je stopa prijavljivanja vea u provincijama
gde je prisutan vii nivo drutvenog kapitala (to se objanjava vezom
drutvenog kapitala i veeg poverenja u policiju i institucije). U tom
sluaju stope kriminaliteta mogu izgledati vie u provincijama gde je
prisutan vei nivo drutvenog kapitala zbog toga to su tamo vee stope
izvetavanja i prijavljivanja kriminalnih dela.
Iako istovremeno visoko pristustvo asocijacijskih mrea i kriminaliteta moe
da implicira da strategija koriena u istraivanju ne moe da rei
probleme endogeniteta, ona donekle moe da rei pitanje obrnute
uzronosti. Kada se poveu sa istorijskim podacima dobrovoljne
asocijacije izraavaju negativan i znaajan uticaj na kriminalitet, isto kao
kulturne i rekreativne asocijacije. Civilne i altruistike norme i asocijacijske
mree znaajno redukuju kriminalitet. Da bi potvrdili taj zakljuak italijanski
istraivai su ispitivali velike varijacije socijalnih karakteristika kroz
italijanske provincije, pristupanost istorijskih podataka koji su korieni
(244)

kao instrumenti, i koristili visok i geografski stabilan izvetaj o odreenim

formama imovinskog kriminaliteta kao i broj odreenih kontrolnih varijabli.
Utvreno je da nema apriornog i istog uticaja drutvenog kapitala na
stopu kriminaliteta. Pokazano je da na generalnom nivou znaaj imaju
kriminalne specifinosti vezane za vrstu kriminaliteta.
Ipak, krajnji rezultati impliciraju da politika promovisanja socijalnih normi i
asocijacijskog ivota ima blagotvoran uticaj na smanjenje kriminaliteta.
Socio-kulturne intervencije mogu biti uspeno implementirane sa
tradicionalnim antikriminalnom politikom baziranom na kaznenim merama.
Zaista, u nekim sluajevima kanjavanje izaziva veu korupciju, pre nego nii
kriminalitet, kao to je to sluaj u nekim italijanskim provincijama. Ova
empirijska studija podrava ideju da u takvim sluajevima ima smisla boriti se
sa dubokim socijalnim korenima kriminaliteta, pored represivnog, i na
drutveno specifian i osmiljen nain.
Holandsko istraivanje pod nazivom "Uticaj drutvenog kapitala na
kriminal: Iskustvo Holandije" (The Impact of Social Capital on Crime:
Evidence from the Netherlands, Akomak, 2008) polazi od pretpostavke
da se neformalna socijalna kontrola pojavljuje kao mogunost podizanja
poverenja meu graanima, sposobnost grupa da realizuju kolektivne
ciljeve i da sredinu u kojoj ive oslobode od pogubnog prisustva
kriminaliteta. Neformalna socijalna kontrola ne zamenjuje formalne
institucije i regulaciju koje spreavaju i kanjavaju kriminalitet (policija i
sudstvo), ve doprinosi efikasnosti borbe protiv kriminaliteta, pre svega,
delujui u pravcu razvijanja altruistikog ponaanja (ukljuenost u
drutveno staranje i dobrovoljne doprinose razliitih donacija),
participacije u aktivnostima koje slue drutvu. Ovakav pristup se zasniva
na tezi da su prisutnost i angaovanost u civilnom ivotu povezani sa viim
nivoom drutvenog kapitala. Prisustvo drutvenog kapitala se, u skladu sa
tim, meri sledeim inidikatorima: dobrovoljnim ueem u humanitarnom
radu, izlaenjem na glasanje, dobrovoljnim davanjem krvi6. Odsustvo
drutvenog kapitala se meri indikatorima kao to su razvodi i populacijska
heterogenost, to holandsku studiju razlikuje od drugih u ovoj oblasti.
Drutveni kapital se tretira kao latentna konstrukcija i forma iji se obim
analizira na osnovu njegovih glavnih komponenti. Pretpostavka
istraivanja je da socijalne devijacije reflektuju nii stepen drutvenog
kapitala. Analiza pokazuje da je drutveni kapital, bilo da je prikazan
U Holandiji ne postoje novane nagrade za bilo koju donaciju krvi, tako da se sugerie da
u holandskom sluaju donacija krvi ima ist humani efekat. Dobrovoljni davaoci krvi se
uzimaju kao mera za drutveni kapital.
6
(245)

indvidualnim indikatorima ili indeksom, vana determinanta kriminaliteta i

posle kontrole drugih kovarijanti. Takoe, i ovo istraivanje dolazi do
znaajnih zakljuaka o istorijskoj uslovljenosti razliitih optina u smislu
populacijske heterogenosti, religije i obrazovanja i uticaju datog stanja
na formiranje aktuelnog drutvenog kapitala. U skladu sa Tabelini (2005) i
Akocmak i ter Weel (2006) tvrde da istorija optina pre jednog veka ima
znaajan uticaj na postojee verovanje u drutveni kapital. Ta saznanja
otkrivaju da proseno standardna devijacija rasta drutvenog kapitala
moe reducirati stopu kriminaliteta za 0.32 posto, a drutveni kapital
objanjava oko deset procenata totalne varijacije stope kriminaliteta. Oni
istiu da vaan problem veine istraivanja drutvenog kapitala pati od
pitanja uzronosti. Istraivaki zakljuak je da je drutveni kapital pozitivna
suma fundirana na istorijskim institucijama. Institucije koje promoviu
formacije drutvenog kapitala u prolosti pozitivno su povezane sa
aktuelnim nivoom drutvenog kapitala. Na kraju, vii nivo socijalnog
kapitala sada, rezultat je nie stope kriminaliteta. Populacijska
heterogenost, doprinos religije u humanom i socijalnom angamanu i
obrazovanje u prolosti znaajni su za drutveni kapital u sadanjosti
(Tabellini, 2005; Akcomak and ter Weel, 2006).
Populacijska heterogenost je faktor koji reducira drutveni kapital i ona
moe da bude uzrok neostvarenih drutvenih ciljeva. Efekti rasne ili etnike
heterogenosti u socio-ekonomskim ishodima su dobro dokumentovani u
literaturi. Pokazano je da heterogenost ima efekat na korupciju (Mauro,
1995), rentijersko ponaanje, nizak obrazovni domet (Easterly and Levine,
1997) i smanjen obim javnih dobara (Goldin i Katz, 1999). Tvrdnje
holandskog istraivanja su da etniki i religiozni heterogenitet moe biti
rezultat okolnosti u kojima formalne i neformalne institucije nisu
obavezujue. Ova tvrdnja je na liniji literature koja povezuje heterogenost i
drutveni kapital u irem smislu.7
U amerikom istraivanju sprovedenom u 39 zemalja, kako razvijenih, tako i
onih u razvoju, analiziran je empirijski efekat nekih najee korienih
pokazatelja drutvenog kapitala. To su prevalenca poverenja izmeu
lanova zajednice, uee u dobrovoljnim svetovnim i verskim
Na primer, Eastrly and Levine (1997) i Alesina, Bagir and Easterly (1999) tvrde da etnika
fragmentacija moe uveati polarizaciju u zajednici i izazvati tekoe u obezbeivanju
javnih dobara kao to su javno obrazovanje, biblioteke, i kanalizacioni sistemi. Kao to je
ve pokazano kod Gradstein and Justman (2000, 2002), efekti obrazovanja su znaajni za
drutveni kapital, zato to je obrazovanje jedan od vanih instrumenata socijalizacije, gradi
zajednike norme i organizuje interakcije izmeu lanova zajednica koji mogu biti razliiti na
osnovu kulture, religije, ili etnikih linija.
7
(246)

organizacijama i njihov uticaj na uestalost nasilnih krivinih dela (zavisna

promenljiva je nacionalna stopa ubistva sa predumiljajem). Specifinost
problema su potencijalno suprotna dejstva grupne specifinosti i ire
drutvene zajednice kada je u pitanju drutveni kapital. Glavni rezultat
istraivanja ("Does social capital matter", 2002) istie da samo komponenta
drutvenog kapitala merena poverenjem pripadnika zajednica ima
znaajan efekat na smanjenje uestalosti nasilnih krivinih dela. Rezultati u
vezi sa merenjem efekata drugih pokazatelja drutvenog kapitala na
kriminalitet su prilino nejasni. Razlog moe biti kombinacija ogranienih
uzoraka, nemogunost da se u potpunosti kontroliu obrnute uzronosti, i
najverovatnije, suprotni efekti drutvenog kapitala ireg drutva i specifinih
grupa na nasilniki kriminalitet. Konano, u radu se takoe smatra i
potvruje da poveanje nejednakosti prihoda i pad privrednog rasta
dovodi do visoke stope nasilnih krivinih dela. Prema terenskoj studiji,
nejednakosti prihoda, rast BDP a, kao i kvalitet policije i pravosudnog
sistema su najvanije odrednice uestalosti nasilnog kriminala.
Glavni zakljuak je da prevalenca poverenja izmeu lanova zajednice
ima znaajan i snaan efekat smanjenja uestalosti nasilnih krivinih dela.
Uticaj drugih pokazatelja drutvenog kapitala na nasilni kriminalitet,
posebno u sluaju promenljivih vezanih za religiju, nije jasan. Religioznost
(samozvan znaaj religije u svakodnevnom ivotu pojedinca) i prisustvo
crkve, razlikuje se kod rezultata dobijenih sa razliitih uzoraka i pokazuje
specifinost vezanu za pojedine zemlje ili pojedine religije. U sluaju
drutvenog kapitala, promenljive koje odraavaju ukljuivanje u drutvene
organizacije, odnosno stope lanstva i uea u dobrovoljnim drutvenim
organizacijama izraavaju kombinaciju dva faktora. Prvi je, nemogunost
da se u potpunosti izoluju njihove egzogene komponente i samim tim,
pravilno proceni njihovo dejstvo na nasilni kriminalitet. Drugi, a moda i
najvaniji, faktor koji stoji iza dvosmislenog efekta drutvenog kapitala na
stopu nasilnog kriminaliteta je injenica da stopa lanstva i uea u
dobrovoljnim drutvenim organizacijama odraava drutveni kapital i
posebnih grupa i celog drutva.
Zakljuno reeno, drutveni kapital posebnih grupa ima potencijal da
povea nasilni kriminalitet, dok drugi tip drutvenog kapitala koji se generie
na nivou celog drutva deluje u pravcu smanjivanja stope kriminaliteta.
(247)

REFERENCE
Akomak, S. & Weel, Bas ter, (2008) "The Impact of Social Capital on
Crime: Evidence from the Netherlands,"UNU-MERIT Working Paper
Series 042, United Nations University, Maastricht Economic and
social Research and training centre on Innovation and Technology.
(2)
Brehm, J. and Wendy R. (1997) "Individual-Level Evidence for the
Causes and Consequences of Social Capital." American Journal of
Political Science 41: 999-1023.
(3)
Buonanno, P., Montolio, D., Vanin, P. (2006) Does Social Capital
Reduce Crime? Universit di Padova e Pompeu Fabra University of
Barcelona October 2006, Working Paper N.29
(4)
Browning, R.C., Dietz, R., Feinberg, L. S.(2000) "Negative" Social
Capital and Urban Crime:A Negotiated Coexistence Perspective,
URAI Working Paper No. 00-07, November
(5)
Coleman, J. (1994) "A Rational Choice Perspective on Economic
Sociology." Pp. 166-180 in The Handbook of Economic Sociology,
edited by Neil Smelser and Richard Swedberg. New York City, NY:
Russell Sage
(6)
Glaeser, E., Bruce S. and Jose, A. S. (1996) "Crime and Social
Interactions." Quarterly Journal of Economics 111: 507-548.
(7)
Fukuyama, F. (1995) "Social Capital and the Global Economy."
Foreign Affairs 74: 89-103
(8)
Lederman, D., Loayza, N. and Menndez, A. M. (2002) Violent
Crime: Does Social Capital Matter? Economic Development and
Cultural Change, Cichago Journals, 50:509539, April
(9)
Morenoff, J. Sampson, R., Raudenbush, S. (2001) Neighborhood
Inequality, Collective Efficacy, and the Spatial Dynamics of Urban
Violence, Population Studies Center for Social Research Report
Universitety Michigan No. 00-451
(10) Snell, C. (2001) Neighborhood structure, crime, and fear of crime:
testing Bursik and Grasmicks neighborhood control theory, By LFB
Scholarly Publishing, LLc
(11) Siisiainen, M. (2000) Two Concepts of Social Capital Burdieu vs.
Putnam, The Third Sector: For What and for Whom? Paper presented at
ISTR, Fourth International Conference, Trinity College, Dublin, Ireland
(12) Paras, P. (2003) Unweaving the Social Fabric:The Impact of Crime on
Social Capital, USMEX 2003-04 Working Paper Series, Originally prepared
(1)
(248)

(13)
(14)
(15)
(16)
at the conference on "Reforming the Administration of Justice in Mexico"

at the Center for U.S.-Mexican Studies, May 15-17, 2003.
Pattillo-McCoy, M. (1999) Black Picket Fences: Privilege and Peril
Among the Black Middle Class. Chicago:University of Chicago Press.
Portes, A. (1998) Social Capital: Its Origins and Applications in
Modern Sociology Annual Review of Sociology, Vol. 24. pp. 1-24.
Putnam, R. (1993) Making democracy work. Civic traditions in
modern Italy. Princeton: Princeton University Press
Wilson, W. (1998) When Work Disappears: New Implications for Race
and Urban Poverty in the Global Economy, CASEpaper Centre for
Analysis of Social Exclusion CASE/17 London School of Economics,
November
SOCIAL CAPITAL AND CRIME

The concept of social capital has in recent decades been brought into
connection with crime research. Relation between these two social
phenomena is complex therefore we must consider them through their
mutual interaction. Some aspects of social capital have shown a significant
impact on decreasing of crime rate, with taking into account the differences
in correlation between various indicators of social capital and specific crime
forms. Results of empiric research have confirmed the significance and
positive effects of social capital to decreasing of criminal choices, but also
opportunities, to use social capital, in certain circumstances, capital as the
means for promoting and intensifying of criminal behavior.
KEY WORDS: social capital / crime / trust / voluntary
associations
(249)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 251-260

UDK: 32.019.5(73)
316.774:654.1(73)
AMERIKI MEJNSTRIM MASMEDIJI U SLUBI GLOBALNIH

NACIONALNIH SPOLJNOPOLITIKIH I BEZBEDNOSNIH
INTERESA S A D PRIPREMA SOPSTVENE
I SVETSKE JAVNOSTI ZA PRIHVATANJE I OPRAVDANJE
POLITIKE SILE I RATNE POLITIKE
Duan Nikoli
Ameriki elektronski i tampani mejnstrim masmediji su, ak i u

savremenoj digitalnoj i satelitskoj epohi direktnih TV izvetavanja i
prenosa sukoba i ratova u realnom vremenu, u velikoj meri pod
odluujuim uticajem sutinskih dugoronih i trenutnih globalnih
spoljnopolitikih i vojnobezbednosnih nacionalnih interesa, ciljeva i
prioriteta SAD. Ovaj stav ima posebnu teinu kada su u pitanju
vesti, izvetaji, informacije i injenice o meunarodnim odnosima i
spoljnopolitikim pitanjima. Na ovaj nain, spoljnopolitiki i vojnobezbednosni establiment Sjedinjenih Drava kontrolie ameriko
javno mnjenje i dobar deo svetske javnosti, oblikuje kolektivne
vrednosti, drutveni mentalitet, svest i duh Amerikanaca stavljajui
amerike masmedije u slubu vladajueg establimenta. Da nije
tako, bilo bi nemogue da u amerikim mejnstrim masmedijima, u
protekle dve decenije, postoji takva jedna lavina jednostranih,
neistinitih i zlonamernih izvetaja o nekim meunarodnim
dogaajima (krize, graanski ratovi, vojne intervencije, agresije,
ratovi i sl.) u kojima su SAD uestvovale kao dominantni akter.
U cilju pristupa amerikoj javnosti, koja je tradicionalno nezainteresovana za meunarodna zbivanja, vesti i izvetaji iz sveta moraju biti prilagoeni, priblieni lokalnim okolnostima i mentalitetu,
tj. "intimizirani sa njima. Odnosno, "prevedeni na domai, lokalni
(251)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 D. Nikoli

Ameriki mejnstrim masmediji u slubi globalnih nacionalnih spoljnopolitikih i
bezbednosnih interesa SAD priprema sopstvene i svetske javnosti za prihvatanje
i opravdanje politike sile i ratne politike, (str. 251-260)
socijalni milje i mentalitet, na vrednosni sistem i identifikovani s

njim, to je jedini nain da vesti budu plasirane, prodane na
amerikom informaciono-medijskom tritu. Ovaj proces se jasno
vidi i potvruje na primeru pristupa amerikih mejnstrim masmedija graanskom ratu u Bosni i Hercegovini devedesetih godina
prolog veka, kada su dogaaji i injenice bile predmet planiranog
i namernog iskrivljavanja i dezinformisanja i kada su objektivne
informacije i izvetavanja bili potisnuti od strane spoljnopolitike
propagande, postajui i sami propaganda.
KLJUNE REI: SAD / ameriki mejnstrim masmediji / globalni
ameriki spoljnopolitiki i bezbednosni nacionalni interesi / ratna
politika / javno mnjenje / manipulacija / propaganda / Bosna i
Hercegovina
U protekle dve i po decenije, na razmei 20. i 21. veka i drugog i treeg

milenijuma i u razliitim "strukturama" globalnog meunarodnog poretka
bipolarizam, unipolarizam i, danas, novi multipolarizam koji se raa,
Sjedinjene Amerike Drave su globalni lider i glavni inspirator, pokreta i
akter svih ratova, vojnih intervencija, oruanih agresija, graanskih ratova
i dravnih prevrata koji su se dogodili u Evropi, u Aziji na Srednjem istoku i u
Africi. (Distinkcije i preciznosti radi, odmah treba istai da se ova tvrdnja
ne odnosi, i da se ne moe odnositi, na Rusiju i Kinu posle SAD najvee
globalne sile dananjice, takoe sa kapacitetom vojne moi za regionalni i globalni uticaj i delovanje).
U pogledu isto vojno tehnolokog i operativnog, logistikog kapaciteta za
zapoinjanje, voenje, pa i dobijanje, ratova, ak i dva velika nenuklearna
(tzv. konvencionalna) regionalna rata uporedo, SAD i dalje nemaju premca i
kao vojna sila dovoljne su same sebi. Meutim, budui da sebe smatraju (a i
kontinuirano i konstantno rade na tome da ih i ostatak sveta uvek takvim
prima), svetskim bastionom i svetionikom demokratije a ne, na primer,
totalitarizma, militaristike demokratske diktature ili, na primer, dravnog
terorizma i sl., odnosno, budui da ratuju kao najvea svetska demokratija i
da vode ''demokratske ratove'', upravo, i zbog toga, supersila Amerika je, sui
generis, limitirana i nedovoljna sebi.
Da bi uspeno odrale svoju lidersku i dominantnu poziciju i imid
"benevolentnog hegemona" u svetskom poretku i u meunarodnim
odnosima, izmeu ostalog i preko ostvarivanja oba izneta svoja vitalna
(252)

interesa i uloge i rat i demokratija (ili, rat u ime demokratije, demokratija

putem rata, ''ratnika demokratija'', ''demokratski, humanistiki, benevolentni
militarizam'', ''demokratski hegemonizam'', i sl.), Sjedinjene Drave se danas
moraju oslanjati na dva, meupovezana, potporna stuba, oba, u sutini,
ideoloko politike, propagandno manipulativno interesne prirode. Prvi je
prikupljanje i pridobijanje za ratnu ''kampanju'' to veeg i
reprezentativnijeg broja koalicionih ratnih saveznika - ''partnera'' (makar i u
''hemijskim tragovima''), to iz redova ''stare Evrope'' i ''starog NATO-a'' i iz
redova EU i NATO istonoevropskog ''podmlatka'', to iz lokalnog okruenja,
sa terena, iz prostora na kome SAD rat vode. (Ovde valja napomenuti da su
SAD, u svom, do dananjih ratova u Afganistanu, od 2001. i Iraku, od 2003.,
najduem, ali po SAD i najkrvavijem, ratu posle Drugog svetskog rata ratu u
Vijetnamu, koji su SAD vodile u epohi bipolarnog evropskog i svetskog
poretka globalne ravnotee moi i uticaja SSSR-a i SAD, imale potrebu za
neuporedivo uom i neuporedivo manje reprezentativnom koalicijom vojnih
saveznika, sa Australijom kao najistaknutijim. Oito, iz razloga bipolarne,
hladnoratovske ideoloke, antikomunistike ''opravdanosti'' zapoinjanja i
voenja ovog rata koji je, pokazalo se, bio za SAD gubitniki i socijalnopsiholoki visoko traumatski).
Drugi potporni stub bez koga, posebno danas, u epohi svetske pobede
ideolokog, vrednosnog koncepta i sistema evroamerike liberalne
demokratije, kao istorijski najboljeg drutvenog okvira, Sjedinjene Drave
ne mogu zadovoljavajue voditi ratove regionalnih razmera, ili vojno
intervenisati u unutranje poslove neke zemlje, ili vojnom silom nametati,
''proizvoditi'' meunarodni mir i bezbednost u graanskim ratovima
biranjem i sponzorisanjem jedne strane za savezniku a druge za
neprijateljsku, i sl., jeste psiho ideologijske, mentalno propagandne i,
dakako, visoko manipulativne prirode. Njegova sutina, koja istorijski nije
nikakav novuum, jeste u, iz godine u godinu sve vulgarnijoj i ogoljenijoj
manipulativnoj mentalnoj preparaciji, obradi i pridobijanju sopstvene,
koalicione partnerske i svetske javnosti, kao i ciljne javnosti zemlje koja je
predmet agresije, putem amerikih mejnstrim masmedija i globalnih TV i
internet posrednika s ciljem da se opravda neophodnost, neminovnost, i
''normalnost'', gotovo prirodnost pokretanja i voenja rata.
Postbipolarna epoha u evropskim i svetskim meunarodnim odnosima i u
amerikoj globalnoj spoljnoj politici devedesetih godina sa Sjedinjenim
Dravama kao neprikosnovenim centrom svetske moi, odnosno vreme
amerikog unipolarizma i unilateralizma u svetskim poslovima i odnosima,
doneli su nekonzistentno, jednostrano, pristrasno i, pokazae se, u mnogo
(253)

sluajeva neistinito izvetavanje amerikih mejnstrim masmedija tampa,

agencije, globalne TV mree, o kriznim meunarodnim politikim i ratnim
deavanjima i pojavama, posebno onima na prostoru bive socijalistike
Jugoslavije. U izvetavanju, analiziranju i osobito komentarisanju i interpretiranju
ovih zbivanja, etablirani ameriki masmediji sledili su u visokom stepenu, ili i
doslovno, zvaninu, aktuelnu spoljnu politiku svoje drave, onu javnu kao i onu
neobjavljenu. To je, inae, u veoj ili manjoj meri, poznati, tradicionalni
postulat amerike sedme sile vrsto determinisan konzervativnom,
tradicionalistikom politikom ideologijom i mitologijom nacije, klasinim
zakonitostima propagande i principima i tehnologijama manipulacije
(ispiranja) kolektivne svesti nacije. (Inae, ovo "slepo praenje" zvanine
spoljne politike zemlje od strane masmedija traje, kao to se pokazalo u sluaju
rata SAD protiv Vijetnama 60-tih i 70-tih godina prolog veka, sve do kritine
mase trenutka kada ta politika na primer, u vidu sopstvenih velikih ili
enormnih ljudskih rtava, ili ekonomskih gubitaka, u tzv. prljavim ratovima,
posebno kada se oni gube i kada im se gube poetni smisao, svrha i cilj,
postaje drastino suprotna interesima najireg javnog mnjenja nacije.1 Prema
iskazima samih amerikih analitiara interakcije masmedija i spoljne politike,
"meunarodno izvetavanje, koje tradicionalno prati spoljnopolitike
imperative, u dananjem posthladnoratovskom svetu oprezno opipava i trai
put ka novom okviru svoga odreenja. Izvetavanje o meunarodnim
poslovima oduvek je u amerikoj tampi bilo determinisano, rukovoeno
nacionalnim interesima, bilo ekonomskim, bilo vojnim,"2 Prema drugima,
prema politikologu Bernardu Koenu, na primer, spoljna politika ne postavlja
program, tj. delokrug rada izvetavanju amerikih masmedija putem diktata ili
pritisaka, ve snanim uticanjem na miljenje, stavove i uverenja ljudi.
Poetkom 90-tih godina uspostavio se u SAD jedan novi, drugaiji vid
odnosa izmeu samih masmedija i spoljne politike SAD u pogledu uloge i
delovanja masmedija u pokrivanju meunarodnih dogaaja. U odnosu na
raniju relativno jednostavnu, jasnu, izvesnu i stabilnu "klasnu", socijalnu,
ideoloku i propagandnu matricu, koju je sa sobom nosio bipolarizam (i
Videti o ovom pitanju, meu ostalim, vie i ire: Filip Najtli, Prva rtva. Ratni dopisnik kao heroj,
propagandist i stvaralac motiva od Krimskog do Vijetnamskog rata, Otokar Kerovani, Rijeka 1977.
2 E.Dennis (Introduction), The Media and Foreign Policy in the Post-Cold War World, The
Freedom Forum Media Studies center at Columbia University, New York, Briefing paper, for a
Wilton Park Conference, March 1993, p.5. Prema ovom autoru, jo od samih poetaka
spoljne politike SAD, koji datiraju od Bendamina Frenklina i njegovog imenovanja za
predsednika Komiteta za tajnu prepisku na kontinentalnom kongresu 1785.godine, iz sedita
vlade doli su prvi migovi i nalozi tampi kako da gleda na meunarodnu scenu.
1
(254)

hladnoratovski i detantski), ovaj odnos se suoio sa novim, zamrenijim,

sloenijim i neizvesnijim uslovima koje je nova epoha u evropskim i globalnim
meunarodnim odnosima donela sa sobom. Ovi novi uslovi su, tako, otvarali
i brojne ekspertske nedoumice i pitanja, kao na primer: kakav je kvalitet
izvetavanja o meunarodnim zbivanjima; koji bi pravac masmediji trebalo
da zauzmu u odluivanju o tome ta i na koji nain bi trebalo da prate u
radikalno, tektonski geopolitiki i ideoloki izmenjenom globalnom miljeu u
kome blokovska podela sveta i blokovsko sukobljavanje vie nije osnova, niti
okvir, za razumevanje kriza, nemira, ratova, sukoba i za meunarodno,
spoljnopolitiko izvetavanje o njima; kakav je i kakav e biti uticaj novih
informacionih i komunikacionih tehnologija na proizvodnju (i na
manipulaciju) meunarodnih vesti i informacija.
Tehnoloka revolucija, tj. faktor visokih tehnologija u direktnim dvostranim TV,
video satelitskim prenosima, u digitalnim telekomunikacijama uopte i u
manipulativnim digitalnim tehnolokim mogunostima, jo snanije je izotrila
sloenost novog odnosa amerikih mejnstrim masmedija i amerike spoljne
politike, nacionalnih bezbednosnih interesa i vojno-ratnih interesa. U 80-tim
godinama stvorena je, a sa prvim ratom SAD protiv Iraka 1991. godine u
potpunosti afirmisana, tada nova vrsta novinarstva instant globalno video
satelitsko izvetavanje u realnom vremenu (direktan prenos rata i ubijanja,
na primer), kao dominantan i najuticajniji vid proizvodnje (i manipulacije)
vesti, informacija, dezinformacija i neistina, kao i individualne i kolektivne
svesti (vrednosnih sudova, uverenja, miljenja, predrasuda, zabluda, stavova
svake vrste) u samim SAD, u dravama koje su objekat izvetavanja i u
najiroj svetskoj javnosti.
Nove, fascinantne tehnoloke mogunosti u rukama globalnih mejnstrim
elektronskih masmedija, TV mrea u SAD nisu ih, meutim, dovele do
poveanja stepena autonomnosti, objektivnosti, istinitosti i nepristrasnosti, pa
i nezavisnosti kada su u pitanju spoljnopolitiko izvetavanje, analiza i
komentarisanje. Takozvani vitalni globalni nacionalni interesi, ciljevi i prioriteti
amerikog spoljnopolitikog i vojno bezbednosnog establimenta,
odnosno centara moi SAD, determiniu i dalje, "piu", oblikuju
spoljnopolitiku (a i drugu) informaciju, vest, izvetavanje a time i svest i duh
nacije kao svojevrsni tihi, nevidljivi, nezavisni "demokratski" "glodur" i cenzor. U
suprotnom, da nije tako, zar bi u amerikim etabliranim, mejnstrim
masmedijima globalnog uticaja bile mogue tolike poplave neubedljivih,
neloginih i, vreme sve vie otkriva i potvruje, smiljeno lanih "informacija",
"injenica", "pokrivanja", ekspertskih i publicistikih analiza i komentara o
politikim i socijalnim krizama, o kriznim aritima i ratovima u Evropi, na
(255)

Srednjem Istoku, u Africi u protekle dve decenije, od 1991. godine (da se

samo uzme ova "prevratnika", istorijska godina), pa do dananjeg dana?
Zar bi bio mogu toliki nesklad, procep, izmeu vrhunskih tehnolokih
mogunosti za prenoenje injenica i informacija koje neogranieno stoje
na raspolaganju amerikim masmedijima i njihovih skromnih, esto
jednostranih, pristrasnih, neobjektivnih pa i lanih poruka i proizvoda?
Nesklad je, dakako, mogu sve dok je u skladu sa dugoronim vitalnim
nacionalnim interesima vladajueg establimenta amerike nacije, a oni su
(interesi) konstanta i neprikosnoveni, vrhunski arbitar oblikovanja
spoljnopolitike informacije, vesti, injenica i "injenica" u rukama svake
amerike administracije, demokratske ili republikanske, bez razlike.
Ameriki mejnstrim masmediji ne bi mogli lako biti javni instrument u slubi
realizacije globalnih spoljnopolitikih i vojno bezbednosnih interesa
Sjedinjenih Drava da u odnos medija i vlasti, establimenta i u kvalitet
meunarodnog izvetavanja masmedija nije posredno, ili neposredno,
interpoliran jo jedan "agens", konstanta amerika javnost, javno
mnjenje iliti ameriki narod, najire reeno. Re je o dobro poznatom i
istraenom fenomenu tradicionalne nezainteresovanosti Amerikanaca,
kao i najveeg broja samih medija, osim nekoliko najveih, nacionalnih,
za meunarodne dogaaje i zbivanja izvan SAD. Ukoliko ne itate
specijalizovane ili elitne asopise, miljenje je D. Hoga, svojevremeno
urednika uticajnog asopisa amerikog spoljnopolitikog establimenta
"Foreign Affairs", neete u medijima SAD nai mnogo o onome to se
deava u svetu. Radi se, takoe, i o, u odnosu na unutranje teme,
nedovoljnom kvantitetu, kvalitetu i reprezentativnosti izvetavanja o svetu
izvan Sjedinjenih Drava.3 Karakteristina je, za deo amerike javnosti koji
prati masmedije, svojevrsna informativna samodovoljnost (specifini
infoamerikanocentrizam) prisutna, inae, u odreenoj meri i kod drugih
velikih evropskih i vanevropskih nacija.
Da bi meunarodne vesti, informacije i izvetaji doprli do amerikog
potroaa oni moraju da budu prilagoeni, priblieni, preparirani tako to e
biti prilagoeni lokalnim uslovima i prilikama, tj. "intimizirani" sa njima.
Prevedeni na lokalne, unutranje uslove domaeg amerikog info
medijskog trita na kome je vest ionako roba. Pitanje generalne
Tradicionalnu lokalnu orijentaciju amerikih medija na lokalno trite slikovito je opisao

Viljem Ejhern, u svoje vreme potpredsednik agencije "Associated Press": "Vae trite je
lokalno samo dotle dok fabrika u vaem kraju ili gradu ne otpusti 400 radnika zbog nekoga iz
inostranstva". The Media and Foreign Policy in the Post-Cold War World., isto, p.35
3
(256)

nezainteresovanosti amerike javnosti za meunarodna zbivanja kao i

pitanje "lokalne intimizacije" i propagandne dajdestizacije dogaaja iz
sveta, njihove identifikacije sa lokalnim prilikama, vrednosnim pogledima i
uverenjima stanovnitva, odnosno, vrlo plastino se moe prikazati na
primeru pristupa i odnosa amerikih masmedija prema graanskom ratu u
Bosni i Hercegovini 90 tih godina prolog veka, odnosno vezom amerike
spoljne politike i medija. Od strane samih amerikih novinara i eksperata
dobijeno je priznanje da su zbivanja na prostoru bive zajednike drave,
Jugoslavije, i BiH, geopolitiki centralno pozicionirane republike, Jugoslavije u
malom, bila podvrgnuta tehnici politike, mentalne, ideoloko
propagandne amerike intimizacije jednog evropskog problema sa lokalnim
mnjenjem u SAD. "Nije li na nama novinarima i urednicima", upitala se
svojevremeno Kati Marton, slobodni novinar i biva efica dopisnikog biroa
amerike TV mree ABC iz Bona 80-tih godina4, "odgovornost da
uspostavimo vezu izmeu lokalnog i meunarodnog u izvetavanju, tako da
meunarodno postane znaajno." Ona se, dalje, pita zbog ega je Bosna,
do polovine 1993. godine, bila prvi spoljnopolitiki prioritet Klintonove
administracije. "To je zbog toga to su amerika sredstva informisanja i mediji
napravili vezu izmeu amerikog naroda i zloina koje su poinili Srbi nad
bosanskim muslimanima". "Mi smo tu vezu", eksplicite iznosi Martonova,
"napravili tako to smo stavili naglasak na injenicu da je re o Evropi, da su
se tamo odigrale zimske Olimpijske igre, tako da je svako to mogao
povezati, identifikovati sa Sarajevom."5 Pored Dubrovnika, Sarajevo je, kao
grad domain zimske Olimpijade 1984. godine, bilo za obinog Amerikanca
drugi najpoznatiji grad u bivoj Jugoslaviji.
U cilju pridobijanja sopstvene javnosti za politiko, diplomatsko,
propagandno i, pokazae se, vojno svrstavanje SAD6 uz muslimansku (i
mudahedinsku) stranu u ratu u BiH i u cilju opravdanja vojnog
Kati Marton (maarskog porekla), u 90-tim godinama najnovija ena, danas pokojnog,
Riarda Holbruka, jednog od istaknutih lanova amerikog spoljnopolitikog i obavetajno
bezbednosnog establimenta, koji je 80-tih godina bio ameriki ambasador u Bonu
(Zapadna Nemaka), bila je aktivno prisutna, iza scene, u nedeljama dejtonskih pregovora
o BiH u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Rajt Pterson u Ohaju, SAD, novembra 1995.godine.
5 The Media and Foreign Policy..., isto, p.37
6 ire i kritiki o pitanju svrstavanja SAD, sa Nemakom, NATO-om, EU - "Zapadom" i delom
UN, videti, izmeu brojnih izvora, kod: Vesli Klark, Moderno ratovanje. Bosna, Kosovo i
budunost oruane borbe, Samizdat B92, Beograd, 2003; Radovan Radinovi, Lai o
sarajevskom ratitu, Svet knjige, Beograd 2004; Don indler, Nesveti teror. Bosna, al Kaida i
uspon globalnog dihada (posebno poglavlja: 3."Velika obmana" i 6."Ne ba toliko
tajanstvene tajne"), Slubeni glasnik, Beograd 2009.
4
(257)

intervencionizma protiv srpske strane, koji je kasnije sledio, druga kopa

graanskog rata u BiH sa amerikom javnou uinjena je, prema
Martonovoj, preko amerikog pokreta za enska prava i, navodnih,
zloupotreba nad enama, muslimankama u ratu, kao univerzalnom pitanju
ljudskih prava koje ne poznaje granice. "Sa malo vie uvida i inteligencije
novinari i urednici mogu u izvetajima napraviti ove veze tako da, barem
na povrini, ne izgleda tako da dotiu itaoce u nekoj dubokoj amerikoj
provinciji, ali koje to, u stvari, ine ukoliko su informativni mediji voljni da na
njima insistiraju kao bitnim."7 Kritiki se odnosei prema tehnologiji medijske i
propagandne manipulacije javnim mnjenjem u vezi sa ratom u BiH, Henri
Kisinder je, pak, bio miljenja da "ameriki mediji, u tipino vilsonijanskom
stilu, ne posmatraju rat u Bosni kao izraz realnih geopolitikih razlika izmeu
razliitih nacionalnih grupa, ve je za njih to rat koji su proizveli loi i zli ljudi".8
ZAKLJUAK
U svojoj objektivnoj i argumentovanoj analitikoj studiji Nesveti teror, iz
2007. godine, Don indler (bivi analitiar i kontraobavetajni oficir u
amerikoj Agenciji za nacionalnu bezbednost NSA i profesor strategije
na amerikom Vojnopomorskom koledu Njuport) smatra da je graanski
rat u BiH devedesetih godina prolog veka za liberalne i progresivne ljude
na Zapadu postao tema decenije zahvaljujui njegovom pogrenom
prikazivanju u medijima. udesno "medijsko ludilo", kako kae, na
poetku rata, 1992., "nepovratno je preobratilo donekle nejasan lokalni
sukob, tradicionalne mada opake vrste, u globalni fenomen sa naslovne
strane koji se prati 24 sata dnevno sedam dana u nedelji i koji svi pristojni
ljudi smatraju neuveno stranim... Ni u jednom oku sveta nije bilo
mogue pobei od bosanske katastrofe"9.
indler analitiki, kritiki zakljuuje: "Iako su mediji bili kadri da izvetavaju o
injenicama, mada esto na jednostran nain, prenoenje istine bilo je
neto sasvim drugo. Obmanjujue, samorazumljive slike onemoguavale su
pokuaje ozbiljne analize vesti. Jo gore, retko da je pristrasnost medija ikada
bila oiglednija, ili presudnija, nego u sluaju novinara koji su se bavili
Bosnom... Uticaj onoga to je ubrzo nazvano "advokatskim novinarstvom" bio
je zapanjujui u mnogim zapadnim zemljama, a najvie u Sjedinjenim
Isto, p.38
Isto, p.27
9 Don indler, isto, str.75, 71.
7
8
(258)

Dravama. Zbog barane vatre ovakve propagande, predstavljene kao

izvetavanje, bosanski sukob je za mnoge postao progresivni i plemeniti cilj
kakav nije vien jo od panskog graanskog rata...Uloga Zapada u sudbini
Bosne ne moe se potceniti. Dobrovoljno slepilo elite Zapada, neasni i laljivi
prikazi Bosne i rata koje su iznosili intelektualci, pripadnici akademskih sredina,
zabavljai i novinari, odluujue su uticali na ishod rata, u korist radikalnog
islama...U budunosti, ono to to zabavljai i slavne linosti kau o sloenim
meunarodnim pitanjima, posebno o onim koja ukljuuju duboko
ukorenjene etnike i verske sukobe, treba odmah odbaciti i smatrati
verovatno suprotnim istini".10 (kurziv, D.N.)
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
10
Dennis, E. (Introduction), (March 1993), The Media and Foreign

Policy in the Post-Cold War World, The Freedom Forum Media
Studies Center at Columbia University, Briefing paper for a Wilton
Park Conference, New York.
Klark, V. (2003), Moderno ratovanje. Bosna, Kosovo i budunost
oruane borbe, Samizdat B92, Beograd.
Najtli, F. (1977), Prva rtva. Ratni dopisnik kao heroj, propagandist i
stvaralac motiva od Krimskog do Vijetnamskog rata, Otokar
Kerovani, Rijeka.
Radinovi general, R., (2004), Lai o sarajevskom ratitu, Svet knjige,
Beograd.
indler, D. (2009), Nesveti teror. Bosna, al Kaida i uspon globalnog
dihada, Slubeni glasnik, Beograd.
Don indler, isto. str. 70, 298.
(259)

AMERICAN MAINSTREAM MASSMEDIA IN THE SERVICE

OF US GLOBAL NATIONAL FOREIGN POLICY INTERESTS
PREPARATION OF AMERICAN AND WORLD
PUBLIC FOR ACCEPTANCE AND JUSTIFICATION
OF COERCIVE AND WAR POLICY
Even in modern sophisticated digital and satellite age of direct and instant,
in real time, TV news coverage, american global mainstream electronic and
press massmedia are havily influenced, shaped and determined by the
crucial US global national foreign policy and military security interests,
goals and priorities, particularly in the case of news, reports, information
and facts about events in international and foreign policy affairs. By this,
US foreign policy and military-security establishment controls american and
good part of the world public opinion, shapes collective values, social
mentality, mind, conscience and spirit of American people making american
massmedia a servant of the establishment. Otherwise, if it were not like
that, it would not be possible to have such a huge snow-ball of one-way,
one-sided, untrue and false reports in US media about some international
events (crises, civil wars, military interventions, agressions) in the past
twenty years in which the USA participated as leading actor.
In order to approach and penetrate American public, traditionally indifferent
for international events, world news and reports must be adapted, brought
closer to local conditions and "intimatized" with them. Namely, "translated"
to domestic, local social mentality and value system, identified with it which
is the only way for news to be sold at the US info-media market. This
process is clearly seen and proved in the American mainstrem massmedia
approach ih the civil war in Bosnia and Herzegovina in the 90-ties where
events and facts were subject of intentional and planned distortion and
misinterpretation and where objective information and reports gave way to
foreign policy propaganda, becoming propaganda itself.
KEY WORDS: USA / US mainstream massmedia / US global
national foreign policy and secutity interests / war policy /
public opinion / manipulation / Bosnia and Herzegovina
(260)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 261-277

UDK: 343.97:316.624-053.6
364-787.22-053.6
159.923.3.072
INSTRUMENTI ZA PROCENU MLADIH

SA ANTISOCIJALNIM PONAANJEM
Tamara Damonja-Ignjatovi
Jasna Hrni
Nevenka egarac
Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu
Rad se bavi prikazom i analizom deskriptivnih i metrijskih

karakteristika, kao i mogunostima primene razliitih instrumenata
za procenu mladih sa antisocijalnim ponaanjem. Instrumenti se
bave procenom linih karakteristika mladih, njihovih porodica i
vrnjake grupe koje su relevantna osnova za planiranje i praenje
efekata usluga i mera u okviru slubi za socijalnu zatitu,
zdravstvenih institucija, psiholokih savetovalita, kola i sl. Oni su
razvijani u okviru razliitih istraivakih i aplikativnih projekata i
empirijski su provereni na naoj populaciji adolescenata.
Obuhvaeni su sledei instrumenti procene: Skala konfliktnih
taktika TAKIT, Skala samoprocene agresivnosti SAG, Skala linih
uverenja LUS, Skala samo-efikasnosti SES i Skala prokriminalnog
ponaanja neformalne grupe POKS-R. Skoro sve skale su pokazale
veoma dobru pouzdanost, i prediktivnu validnost. Jedino je skala
SES imala neto nie metrijske karakteristike, s obzirom na mali
broj ajtema i heterogenost aspekata samo-efikasnosti koje
obuhvata. Imajui u vidu znaaj procene samo-efikasnosti za
planiranje i evaluaciju tretmana antisocijalne omladine, potrebno je
dalje unaprediti skalu.
Email: tamara.dzamonja@fpn.bg.ac.rs
Email: jasna.hrncic@fpn.bg.ac.rs
Email: nzegarac@eunet.rs
(261)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 T. Damonja-Ignjatovi, J. Hrni, N. egarac

Instrumenti za procenu mladih sa antisocijalnim ponaanjem, (str. 261-277)
KLJUNE REI: delinkventi / faktori rizika / protektivni

faktori / pouzdanost / prediktivna validnost
PROCENA I TRETMANI DECE I MLADIH

kole i centri za socijalni rad se suoavaju svakodnevno sa problemima
nasilja meu mladima i ekspanzijom poremeaja ponaanja koji dovode
do sukoba sa zakonom kod dece i mladih. Potrebu za razvijanjem
primerenijih i efikasnijih modela zatite, koji bi se realizovali u lokalnoj
zajednici, prepoznao je i Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i
krivinopravnoj zatiti maloletnih lica Republike Srbije (2005). On predvia
neke nove mogunosti reakcije na krivina dela maloletnih uinioca, kao
to su vaspitni nalozi, posebne obaveze, pojaani nadzor uz dnevni
boravak. Ove forme rada sa mladima otvaraju mogunost ukljuivanja
specifinih odgovora na potrebe i probleme ove grupe mladih, kao to
su programi za realizovanje psiholokog savetodavnog rada sa mladima i
njihovim porodicama, programi psiholokih radionica i programi rada
dnevnih boravaka. Psiholoke radionice mogu da budu namenjene deci i
mladima u cilju razvijanja njihovih socijalnih vetina i vrednosti, ili njihovim
roditeljima, u cilju razvijanja roditeljskih kompetencija i komunikacionih
vetina. Programi rada dnevnih boravaka, mogu da obuhvataju kako
savetodavni rad i psiholoke radionice, tako i niz drugih fakultativnih
aktivnosti, kao to su pomo u uenju, specifine obuke, predavanja i
tribune sa temama relevantnim za ovaj uzrast, volonterski rad u ouvanju
prirode, kreativne radionice, rekreativne aktivnosti, itd. Da bi ovakvi
programi pruili adekvatan i efikasan odgovor na potrebe i probleme
deteta, potrebno je da se bave prevazilaenjem problema u svim
sistemima u kojima problem postoji, ukljuujui individualne karakeristike,
porodicu, kolu i iru drutvenu zajednicu. Kako sva deca i mladi sa
problemima u ponaanju ne dele iste probleme, iste porodine uslove,
niti iste kapacitete za prevazilaenje tekoa, neophodno je za svakoga
paljivo planirati individualizovan tretman, dakle tretman koji specifino
odgovara potrebama konkretne osobe. Zato je nuno pre planiranja
tretmana proceniti relevantne aspekte deteta, porodice i sredinskih
uslova i stei obuhvatni uvid u tekoe, kao i snage u svim navedenim
sistemima u cilju prevazilaenja aktuelnog problema. Takoe, na kraju
tretmana, potrebno je proceniti relevantne ishode tretmana u cilju
evaluacije njegovih efekata, ime se obezbeuje empirijski dokazi za
opravdanost dalje primene ili eventualnu modifikacije tretmana.
(262)

Meutim, kada je u pitanju izbor pogodnih instrumenata procene za

navedene aspekte problema, suoavamo se sa nedostatkom ponude
adekvatnih testova, tehnika ili skala koji su evaluirani i prilagoeni za
primenu u naoj sredini. S druge strane, postoje brojni instrumenti koji se
koriste u drugim zemljama (prvenstveno sa engleskog govornog
podruja), ali se mora voditi rauna o opravdanosti njihove primene u
naem kontekstu, kako zbog kulturolokih specifinosti, tako i zbog
prilagoenosti normi procene naoj populaciji.
Cilj ovog rada je prikaz i empirijska provera metrijskih karakteristika pet
kratkih upitnika procene koji su povezani sa potvrenim faktorima rizika i
faktorima zatite antisocijalnog ponaanja mladih, na koje se moe
efikasno uticati u okviru razliitih oblika psihosocijalnih tretmana. Praktini
cilj rada je da ponudi nove, specifine i naoj populaciji prilagoene
instrumente za procenu, planiranje praenje i evaluaciju tretmana sa
ovom grupom mladih.
PORODINI, VRNJAKI I INDIVIDUALNI FAKTORI POVEZANI

Analiza dosadanjih istraivanja pokazala je da postoje razliiti lini,
porodini i sredinski faktori koji nedvosmisleno poveavaju rizik za
nastanak i razvoj antisocijalnog ponaanja dece i mladih, kao i faktori koji
deluju protektivno na mlade u riziku za antisocijalni ishod (Hrni, 2009).
Specijalizovani socioterapijski tretmani mladih sa problemima u
ponaanju imaju za cilj smanjenje negativnih uticaja i poveanje
protektivnih faktora (Hrni i sar., 2010). Prikazaemo one faktore koji su
bili osnova za kreiranje upitnika predstavljenih u ovom radu.
Krucijalni sredinski faktori antisocijalnog ponaanja su porodini uticaji.
Brojne su karakteristike odnosa roditeljskih figura prema detetu koje
promoviu antisocijalno ponaanje. Povezanost agresivnosti roditelja sa
problemima ponaanja dece je pokazana u mnogim istraivanjima
(Patterson i sar., 1992, Hrni, 2009). Zlostavljanje deteta je ekstremno
patogeno. Veza izmeu antisocijalnog ponaanja i zlostavljanja deteta je
posebno karakteristina za nasilne delinkvente. Znaajan uticaj
agresivnosti roditelja na antisocijalno ponaanje mlade osobe se pokazuje i
kada je ona usmerena na druge lanove porodice. Otvoreni konflikt
izmeu roditelja je znaajno povezan sa eksternalizovanim problemima
adolescenata To je utoliko vie sluaj, ukoliko konflikti ukljuuju agresivnost
izmeu roditelja. Najpatogeniji efekat ima prisustvovanje oevom
(263)

zlostavljanju majke, koje je znaajno povezano sa poremeajima

ponaanja dece.
Agresivnost i nasilnost roditelja utie nepovoljno na dete preko nekoliko
mehanizama (Hrni, 2009). Agresivno ponaanje roditelja prema detetu se
doivljava kao hostilno i neprijateljsko, posebno ako je direktno usmereno na
dete, ime se smanjuju pozitivne afektivne veze u porodici i poveava rizik
za poremeaj u razviju socijalnih veza kod deteta, koji je utoliko vei ukoliko
je agresija izraenija i prerasta u zlostavljanje i nasilje. Ponaanje roditelja
predstavlja uzor za njihovu decu, koja ga imitiraju, pa tako imitiraju i
agresivnost roditelja, pri emu se pokazuje vei uticaj roditelja istog, nego
suprotnog pola. Roditelji sopstvenim agresivnim ponaanjem takoe alju
poruku detetu da je takvo ponaanje dozvoljeno, pa ak i poeljno. Kroz
ove mehanizme se podstie ispoljavanje agresivnosti kod deteta, koja zatim
moe da bude i nagraena kroz, negativno potkrepljenje, kada se
prestanak negativne stimulacije, kao odgovor na ponaanje, doivljava kao
nagrada. Negativno potkrepljenje u ovom sluaju podrazumeva prestanak
agresivnog ponaanja roditelja kao odgovor na eskalaciju agresivnog
ponaanje deteta. Postojanje ovog mehanizma negativnog potkrepljenja,
poznatog kao koursivni mehanizam (Patterson i sar., 1992) je visoko
prediktivno za kasnije antisocijalno ponaanje. Konflikti u porodici mogu da
dovedu i do nezadovoljstva mlade osobe, koje moe dodatno da ih
motivie za krivina dela. Na kraju, agresivnost i nasilje roditelja mogu
delovati i kao neposredni "okidai" delinkventnog akta. Mnoga krivina dela
su poinjena "u afektu", kao reakcija na neposrednu stresnu situaciju.
Individualne karakteristike osobe formiraju se kroz interakciju deteta sa
socijalnom sredinom, koju u ranom uzrastu ini pre svega porodica. One
dalje odreuju odnose koje dete ima u svojoj sredini. Agresivnost, kada je
neprimerena i preterana tj. kada prerasta u nasilje, sastavni je deo
problema u ponaanju. Poveana agresivnost u odnosu na optu
populaciju je najsnaniji prediktor antisocijalnog ponaanja (Hrni, 2009).
Bandura je definisao koncept samoefikasnosti kao procenu osobe o
posedovanju sposobnosti za izvrenje ponaanja koje je pogodno za neki
zadatak ili situaciju (Bandura, 1997, 1999). Karakteristike tesno povezane sa
konceptom samoefikasnosti su prediktivne za poremeaje ponaanja.
Moffit (1996) definie koncept samokontrole kao unutranju kontrolu osobe
nad ponaanjem u odreenoj situaciji, imajui u vidu njegove
konsekvence. Ogleda se pre svega u kontroli impulsa i predvianju i
planiranju. Smanjena samokontrola poveava rizik za pojavu problema
ponaanja jer nemogunost odlaganja (impulsivnost) u kombinaciji sa
nedostatkom planiranja dovodi do veeg vrednovanja neposrednog
(264)

zadovoljstva u odnosu na odloeno (Seydlitz, 1993; Haapasalo, Tremblay,

1994, prema Hrni, 2009). Neki autori govore i o psiholokoj, emotivnoj i
kognitivnoj samo-regulaciji (Calkins, Keane, 2009). Niska samoregulacija
smanjuje sposobnost prevazilaenja izazova odrastanja i ovladavanja
vetinama adaptacije na socijalnu sredinu, to inicira lanac nepovoljnih
socijalnih dogaaja i poveava rizik za antisocijalni ishod. Ona je prediktor
ranog poetka antisocijalnog ponaanja. Pojam srodan samoefikasnosti je
i egzekutivna funkcija, koja obuhvata sposobnosti koje su potrebne za
uspeno postizanje ciljeva kroz primerenu, efikasnu akciju, kao to su
sposobnosti uenja i primene pravila, apstraktnog rezonovanja, reavanja
problema, odravanja panje i koncentracije (Hill, 2002). Niska egzekutivna
disfunkcija je prediktor antisocijalnog ponaanja (idem).
Sa druge strane, istraivanja pokazuju da je oseanje samoefikasnosti,
kako u postizanju pozitivnih ciljeva, tako i u izbegavanju neeljenih ishoda,
lina osobina koja se pokazuje posebno protektivnom za osobe u riziku za
antisocijalno ponaanje (Rutter i sar., 1998; Jagers i sar., 2007 prema
Hrni, 2009).
Faktor rizika za antisocijalno ponaanje su i tekoe adekvatnog razumevanja
situacije koje poveavaju verovatnou sukoba sa okolinom. Zapaanje manje
relevantnih socijalnih znakova, selektivno zapaanje neprijateljskih pre nego
benignih znakova, interpretacija nejasnih namera drugih ljudi kao negativnih,
kao i pozitivne komunikacije kao neprijateljske, zatim odbrambena
minimalizacija emocija koje ine osobu povredivom, kao to su tuga i strah, uz
favorizovanje emocije besa, prediktivni su za antisocijalno ponaanje (Crick,
Dodge, 1994, Lansford i sar., 2006, Hrni, 2009). Problemi u svakodnevnom
ivotu esto su posledica greaka u kognitivnoj obradi iskustva, to je jo Epiktet
uoio naglaavajui da "ljude ne ometaju dogaaji, ve vienje tih
dogaaja" (Epictetus, 1890, prema Elis, 1994).
Verovatnou za antisocijalni akt poveavaju i neke neadekvatne
strategije za prevazilaenje problema: pristupanost agresivnog i
antisocijalnog odgovora, negacija problema i projekcija odgovornosti,
osvetniko razreenje situacije, pozitivna verovanja o ishodu agresivnog i
antisocijalnog odgovora, pozitivna verovanja o sposobnosti osobe za
agresivni i antisocijalni odgovor, preferiranje neposrednog rezreenja
pred odloenim, vetina izvoenja agresivnog i antisocijalnog ponaanja,
nedostatak vetine izvoenja pozitivnog interpersonalnog ponaanja i
biranje emotivno-fokusiranih i/ili izbegavajuih strategija reavanja
problema (Crick, Dodge, 1994, Lansford i sar., 2006, Hrni, 2009)
(265)

Opozit neadekvatnim strategijama prevazilaenja problema je

sposobnost reavanja problema, koja se esto navodi kao individualni
faktor zatite (Rutter i sar.,1998).
Pripadanje devijantnoj vrnjakoj grupi je izrazito snaan prediktor
antisocijalnog ponaanja mladih (Patterson i sar., 1992, Rutter i sar., 1998;
Hrni, 2009), u toj meri da su retki antisocijalni inovi adolescenata koji nisu
izvrni u saradnji sa vrnjacima. Vrnjaka grupa stimulie antisocijalno
ponaanje preko nekoliko mehanizama. Ona promovie devijantne norme
i vrednosti, vri implicitni pritisak na lanove da uestvuju u njenim
delinkventnim aktivnostima i estim sukobima i nasiljem poveava nivo
stresora koji mlada osoba doivljava. U njoj se takoe ue "vetine"
antisocijalnog ponaanja i poveavaju povoljne prilike za krivino delo jer
mladi u dokolici prate mogunosti kriminala i razmatraju taktike izvrenja.
Grupa je i mesto distribucije psihoaktivnih supstanci, koje su tesno
povezane sa izvrenjem krivinih dela (Hrni, 2009).
Navedeni faktori rizika nemaju samo direktan uticaj na antisocijalno
ponaanje, predisponirajui osobu za izvrenje antisocijalnog dela.
Veina njih utie i indirektno. Naime, neprilagoeno ponaanje koje je
rezultat veine navedenih faktora rizika, esto dovodi do odbacivanja
od strane prosocijalnih grupa, pa osoba biva "gurnuta" u marginalizovanu
poziciju, koja pogoduje druenju sa devijantnim vrnjacima i daljem
produbljivanju antisocijalnog ponaanja (Hrni, 2009).
INSTRUMENTI PROCENE
Izbor instrumenata za procenu rizika mladih sa antisocijalnim ponaanjem i
za praenje efikasnosti programa psihosocijalne podrke mladima
rukovoen je navedenim faktorima rizika i protekcije na koje su uobiajeno
usmereni tretmani specifino razvijeni za ovu populaciju mladih (Hrni i sar.,
2010a). Instrumenti su kreirani ili modifikovani u okviru razliitih istraivakih i
aplikativnih projekata za potrebe primene u naoj sredini. To su: TAKIT - Skala
konfliktnih taktika, POKS-R - Skala prokriminalnog ponaanja neformalne
grupe, SAG Skala za samoprocenu agresivnosti, LUS Skala linih uverenja
vezanih za agresivnost i SES - Skala samo-efikasnosti kontrole ponaanja.
Primenljivost izabranih instrumenata za procenu relevantnih aspekata
mladih sa problemima u ponaanju proverena je kroz nekoliko istraivanja
iji se rezultati navode u radu.
U prvom istraivanju uzorak je obuhvatao dve grupe ispitanika. Prvu grupu
je inilo 36 ispitanika mukog pola uzrasta od 14 do 19 godina, koji su imali
(266)

probleme ponaanja u trajanju najmanje 6 meseci i protiv kojih je pokrenut

krivini postupak ili je izreen vaspitni nalog ili vaspitna mera. Ispitanici su
izabrani iz tri odeljenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu (GCSR)
sa optina Vodovac, Palilula i Novi Beograd, zavrili su minimum 6 razreda
osnovne kole, a ive u primarnoj porodici ili sa jednim ili oba roditelja.
Poinjena krivina dela nisu imala za posledicu nanoenje tekih telesnih
povreda, niti elemente posebne surovosti. Kod mladih osoba i njihovih
roditelja nisu bili prisutni drugi psihijatrijski poremeaji ili bolesti zavisnosti, niti
je bilo kriminogenog ponaanja roditelja. Druga, kontrolna grupa u ovom
istraivanju je obuhvatala 90 uenika srednjih kola uzrasta od 15 do18
godina, koji nisu manifestovali probleme u ponaanju i kolovanju. Na
ovom uzorku su primenjeni upitnici TAKIT, LUS i SAS.
U drugom istraivanju uzorak su inile tri grupe od ukupno 324 mladih
mukog pola uzrasta od 14 do 21 godine. Prva grupa je obuhvatala 98
ispitanika mukog pola iz cele Srbije koji su bili tienici Vaspitno-popravnog
doma u Kruevcu (u daljem tekstu VPD). Drugu grupu je inio 121
adolescent koji su iveli u primarnoj porodici, a zbog sukoba sa zakonom su
upueni Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenjima Novi
Beograd, Zvezdara i Palilula. Ove adolescente je karakterisao manji broj
krivinih dela koja su bila i laka u poreenju sa grupo, iz VPD. Treu,
kontrolnu grupu je inilo 105 mladia, uenika 4. razreda dve srednje kole
u Beogradu koji nikada nisu bili optueni ili osueni zbog krivinog dela. Na
ovom uzorku su provereni upitnici SAG i POKS.
Skala konfliktnih taktika TAKIT, je namenjen proceni agresivnog
ponaanja u porodici prilikom reavanja konflikata, kao snanog prediktora
antisocijalnog ponaanja (Hrni, 2009). Skala je zasnovana na Conflict
Tactics Scales - CTS (Straus, 1979), modifikovane za primenu u naoj sredini
(Kneevi, 1994). Sastoji se od tri sub-skale koje mere stepen agresivnog
ponaanja u konfliktima, iji intenzitet postepeno raste. Cilj toga je bio da
se ublae poetni otpori u pruanju podataka o nasilju u porodici ukoliko se
pone od mirnog reavanja sukoba, preko verbalne do fizike agresije.
Sub-skala Rasuivanje, koja reprezentuje korienje racionalnih
argumenata, diskusiju i logiko rasuivanje u raspravama, je modifikovana
Straus-ova skala (ajtemi od 1 3). Zbog niske pouzdanosti se ne skoruje,
ve se koristi kao uvod u osetljivu problematiku nasilnog reavanja
konflikata. Sub-skala Manipulacije, odnosno manipulativnog reavanja
konflikata je modifikacija Straus-ove sub-skale Verbalne agresije (Kneevi,
1994) i obuhvata ajteme od 413. Sub-skala Nasilja se odnosi na nasilniko
reavanje konflikata, takoe je modifikovana i obuhvata ajteme od 14-23.
Sub-skale Manipulacije i Nasilja se mogu skorovati odvojeno, jer svaka
(267)

ukazuje na stil reavanja problema koji podrazumeva specifinu formu

agresije. Totalni skor koji se dobija sabiranjem svih skorova, ukazuje na
ukupan stepen agresivnosti pri reavanju konflikata. Odgovori se dobijaju
zaokruivanjem uestalosti odreenog ponaanja na petostepenoj skali
procene Liketrovog tipa (od 1- nikada, do 5-stalno). Instrument moe da se
adaptira za ispitivanje bilo kog dijadnog odnosa, subsistema ili porodice u
celini. Daljom elaboracijom dobijenih rezultata, moe se specifikovati
preciznije uee svake strane u sukobu.
Empirijska provera pouzdanosti TAKIT-a sprovedena je na ukupnom
uzorku (N=112) mladih u sukobu sa zakonom i njihovih vrnjaka bez
problema u ponaanju u okviru prvog, prethodno opisanog istraivanja.
Pouzdanost sub-skala Manipulacija (Cronbah alpha 0.87) i Nasilje
(Cronbah alpha 0.92) je bila visoka, kao i pouzdanost ukupne TAKIT skale
(Manipulacija i Nasilje zajedno, Cronbah alpha 0.93).
S obzirom da je agresivno ponaanje u porodici znaajan prediktor
antisocijalnog ponaanja, prediktivna validnost TAKIT-a je proveravana
poreenjem rezultata mladih sa antisocijalnim ponaanjem od vrnjaka
koji nemaju ovakvo ponaanje (Tabela 1.). Kontrolna grupa je imala
znaajno nie rezultate od grupe mladih u sukobu sa zakonom na obe
sub-skale, kao i na totalnom skoru (p<.05). Ovakvi rezultati su oekivani i
potvruju znaaj obrasca nasilnog reavanja konflikata u porodici kao
modela koji se transgeneracijski prenosi i predstavlja dobar prediktor
antisocijalnog ponaanja.
Tabela 1. Rezultati t-testa za TAKIT
TAKIT
Grupe
Manipulacija
N=10
Kontrolna
grupa N=89
Mladi iz CSR
N=24
Kontrolna
grupa N=89
Mladi iz CSR
N=24
Kontrolna
grupa N=89
Mladi iz CSR
N=24
Nasilje
N=10
Total
N=20
SD
19,10
7,57
22,75
7,46
12,86
5,73
16,38
7,63
31,97
12,22
39,13
14,13
df
Sig.
110
2.098
.038
110
2.469
.015
110
2.458
.016
Skala samoprocene agresivnosti SAG (Hrni, 2001) se sastoji od 14

ajtema, od kojih se 2 odnose na skrivenu, 2 na verbalnu i 10 na fiziku
agresiju. Odgovara se na petostepenoj skali Liketrovog tipa (od 1potpuno netano, do 5 - potpuno tano). Ukupni skor se dobija
sabiranjem svih sirovih skorova. Specifinost skale je, kao i kod skale POKS,
(268)

da se moe zadavati samo ako je ispitanik siguran da e se rezultati

koristiti iskljuivo u svrhe realizacije tretmana.
Skala je pokazala visoku relijabilnost i na malom uzorku mladih iz CSR-a u
prvom istraivanju (N=25, Cronbah alpha=0.94) i na velikom uzorku
drugog istraivanja adolescenata (N=323, Cronbah alpha=0.93). Kako je
agresivnost i deo i najsnaniji prediktor antisocijalnog ponaanja, validnost
instrumenta je proveravana u drugom istraivanju poreenjem mladih sa
antisocijalnim ponaanjem i mladih koji takvo ponaanje ne pokazuju.
Analiza varijanse je pokazala da su razlike izmeu aritmetikih sredina
mladih u VPD, mladih iz CSR-a i kontrolne grupe znaajne [F(320)=2.76;
p<.001]. Dalja analiza je pokazala da kontrolna grupa imala znaajno
nie rezultate od grupe iz VPD i od grupe iz CSR-a, kao i da su mladi iz
VPD imali znaajno vie rezultate od mladih iz CSR-a (Tabela 2.).
Rezultati su pokazali skala dobro meri agresivnost mladih, kao i da je
agresivnost znaajno povezana sa postojanjem i teinom antisocijalnog
ponaanja. Skala se pokazala veoma pouzdanom i validnom za procenu
postojanja i teine antisocijalnog ponaanja kod mladih.
Tabela 2. Rezultati t-testa za SAG
Grupe
Mladi iz VPD
N=97
Kontrolna
grupa N=105
Mladi iz CSR
N=121
Kontrolna
grupa N=105
Mladi iz VPD
N=97
Mladi iz CSR
N=121
SD
47.20
12.82
28.70
11.46
33.10
12.42
28.70
11.46
47.20
12.82
33.10
12.42
df
Sig.
200
10.83
.000
224
2.76
.006
216
8.21
.000
Skala linih uverenja - LUS (Damonja Ignjatovi, 2009) je namenjena

proceni linih stavova koji su povezani za agresivno i antisocijalno
ponaanje. Posebno je konstruisana za odreenje terapijskih ciljeva i
evaluaciju tretmana mladih sa agresivnim ispoljavanjima u ponaanju i
tekoama kontrole besa. Skala je bazirana na konceptu A. Elisa (Ellis,
1994) da su ponaanje i oseanja posledica uverenja koje osoba ima u
vezi neke situacije, pre nego same situacije, zbog ega ljudi razliito
reaguju u istim situacijama, kao i da ova uverenja mogu biti racionalna,
zasnovana na realnosti i iracionalna, neosnovana uverenja koja nisu
zasnovana na realnosti. U koncipiranju upitnika LUS se polo od
pretpostavke da agresivnu i antisocijalnu populaciju karakteriu iracionalna
(269)

uverenja, koja dovode do tekoa u adekvatnom razumevanju situacije i

do neadekvatnih strategija za prevazilaenje problema, dok racionalna
uverenja predstavljaju snagu osobe i potencijalni protektivni faktor u
odnosu na antisocijalne ishode (Ellis, Tafrate, 1997). Skala sadri dve subskale. Sub-skala Iracionalnih uverenja obuhvata stavove koje vode
impulsivnosti, ispoljavanju besa, agresivnom razreavanju sukoba, niskoj
toleranciji na frustraciju, smanjenoj samokontroli i odgovornosti, to su
karakteristike osoba sa agresivnim i antisocijalnim ponaanjem (Ellis, Tafrate,
1997, Hrni, 2009). Sub-skala Racionalnih uverenja se odnosi na kognitivne
sadraje koji doprinose konstruktivnom pristupu reavanja sukoba. Od
ispitanika se trai da procene primerenost ili opravdanost 25 stavova, od
kojih 20 pripadaju sub-skali Iracionalnih uverenja, a 5 sub-skali Racionalnih
uverenja. Uverenja se procenjuju na petostepenoj skali Liketrovog tipa (od
1- potpuno netano, do 5-potpuno tano).
Provera pouzdanosti skale na ukupnom uzorku iz prvog istraivanja
(N=115) je pokazala da cela skala ima dobre rezultate (Crombach alfa=
0.84). Sub-skala Iracionalna uverenja ima dobru pouzdanost (Crombach
alfa=0.85), dok sub-skala Racionalna uverenja, iako veoma kratka (svega
5 ajtema), ima visoku pouzdanost (Crombach alfa=0.92).
Tabela 3. Rezultati t-testa za LUS
LUS
Racionalna
uverenja
N=5
Grupe
Kontrolna grupa
N=90
SD
21.89
3.63
Mladi iz CSR N=25
9.09
4.46
Iracionalna
uverenja
N=20
Kontrolna grupa
N=90
57.44
12.24
Mladi iz CSR N=25
58.52
14.83
Total
N=25
Kontrolna grupa
N=90
Mladi iz CSR N=25
66.28
13.05
69.00
15.06
df
Sig.
113
10.227
.000
113
-.371
.712
113
-.892
.374
Isto istraivanje je pokazalo da su skorovi ukupnog skora na Skali iracionalnih

uverenja bili proseno vii kod mladih sa antisocijalnim ponaanjem u
otvorenoj zatiti (CSR-ima) u poreenju sa mladima iz kontrolne grupe, ali da
ove razlike ne dostiu statistiku znaajnost (Tabela 4.). Meutim, kada se
posmatraju odvojeno sub-skale Racionalnih i Iracionalnih uverenja, na subskali Racionalnih uverenja razlike izmeu grupa postaju znaajne. Izgleda da
mladi ovog uzrasta dele mnoga zajednika iracionalna uverenja koja
karakteriu adolescentno doba uopte, a posebno u aktuelnim drutvenim
okolnostima konfuzije vrednosnih orijentacija. Ipak, da li e mlada osoba i u
kojoj meri ispoljiti svoja uverenja i u ponaanju, izgleda da zavisi od ravnotee
(270)

koju uspostavlja prisustvo racionalnih uverenja, uz delovanje i drugih faktora

(poput roditeljskih taktika reavanja skorova, uticaja prokriminogene grupe).
Prilikom evaluacije efekata tromesenog programa tretmana mladih sa
antisocijalnim ponaanjem i njihovih porodica (Hrni i sar., 2010b), koji je
obuhvatao radionice sa mladima zasnovane na kognitivno-bihejvioralnim
principima i rada sa njihovim porodicama zasnovanog na multisistemskom
pristupu, zapaeno je poveanje racionalnih i smanjenje iracionalnih
uverenja na ovoj skali. U tom smislu, ona se moe koristiti za praenje i
evaluaciju efekata tretmana slinog tipa namenjenih ovoj populaciji.
Skala samo-efikasnosti SES (T. Damonja Ignjatovi, 2009) se odnosi na
samoprocenu sopstvene efikasnosti i vetina za reavanje izazovnih
situacija kako ih odreuje Albert Bandura (Bandura, 1997, 1999), a koja je
protektivni faktor za mlade u riziku za antisocijalno ponaanje. Ova skala je
takoe posebno konstruisana za odreenje terapijskih ciljeva i evaluaciju
tretmana mladih sa problemima u ponaanju. Procena sopstvenih
sposobnosti odnosi se npr. na sposobnost tolerancije neprijatnosti ili
ponaanja drugih, na sposobnost da se razrei sukob na miran i
konstruktivan nain i sl. Skala se sastoji od 10 uverenja o sopstvenoj
samoefikasnosti koji se procenjuju na petostepenoj skali Liketrovog tipa (od
1- ni malo, do 5-potpuno).
Skala je primenjena u prvom istraivanju na ukupnom uzorku (N=122).
Pokazala je zadovoljavajuu pouzdanost (Cronbah alpha=0.76), s
obzirom da ukljuuje manji broj koji obuhvataju heterogene aspekte
samo-efikasnosti. Faktorskom analizom izdvojena su ak etiri faktora koji
se mogu interpretirati kao: samoefikasnost u racionalnoj kontroli
ponaanja i istrajnosti, efikasnost traenja socijalne podrke od prijatelja ili
od porodice i faktor frustrativne tolerancije.
Tabela 4. Rezultati t-testa za SES
Grupe
Kontrolna
grupa N=90
Mladi iz CSR-a
N=25
SD
38.17
5.37
37.52
7.05
df
Sig.
113
.496
.621
Prediktivna validnost skale je proverena u okviru istog istraivanja

poreenjem rezultata mladih sa antisocijalnim ponaanjem iz CSR-a i
kontrolne grupe srednjokolaca. Pokazalo da nema znaajnih razlika
izmeu ove dve grupe mladih, mada adolescenti iz kontrolne grupe u
proseku imaju vie skorove (Tabela 4.). Evaluacija terapijskih efekata
navedenog programa tretmana (Hrni i sar., 2010b), ukazala je na
(271)

porast skorova na ovoj skali kod delinkvenata posle primene

tromesenog tretmana. S obzirom da je terapijskim grupnim radom
obuhvaen mali uzorak, ove promene, iako pozitivne i oekivane, nisu
bile statistiki znaajne. Na osnovu ovih podataka, bilo bi korisno
konstituisati novu skalu koja bi imala vei broj ajtema unutar svakog od
izdvojenih faktora, to bi omoguilo validniju procenu samo-efikasnosti,
koja je veoma znaajna za planiranje programa i evaluaciju terapijskih
efekata u radu sa ovom grupom mladih.
Skala prokriminalnog ponaanja neformalne grupe POKS (Kneevi, 1998),
namenjena je proceni pripadnosti antisocijalno orijentisanim grupama.
Pripadnost prokriminalnim grupama je definisana kao "druenje ispitanika
sa dve ili vie osoba kod kojih se opaa visok stepen orijentacije ka
kriminalnom ponaanju" (Radovanovi i sar., 1991, str. 433). Skala meri
izraenost devijantnog i antisocijalnog ponaanje u neformalnoj vrnjakoj
grupi kojoj ispitanik pripada, koje je snaan prediktor antisocijalnog
ponaanja mlade osobe (Hrni, 2009). S obzirom na znaaj ovog faktora,
ukljuena je u ovu grupu instrumenata. Tvrdnje opisuju tipina rizina
ponaanja mladih koja poveavaju rizik od sukoba sa zakonom, kao to su
npr: "Moji drugovi smatraju da e ih ljudi vie potovati ako znaju da mogu
da ih prebiju ako treba" ili "Neki moji drugovi su mi predlagali da se
upustimo u neto protivzakonito". Originalna skala ima 38 ajtema, ali je za
potrebe kasnijih istraivanja modifikovana i skraena na 20 ajtema (POKSR, Hrni, 2001). Odgovori se belee na petostepenoj skali Liketrovog tipa
(od 1- potpuno netano, do 5 - potpuno tano). Ukupni skor se dobija
sabiranjem svih sirovih skorova.
Skalu ima smisla primenjivati za individualnu procenu samo ako je ispitanik
uspostavio odnos poverenja sa ispitivaem, odnosno kada e se rezultati
koristiti samo u svrhe realizacije tretmana, a ne u cilju procene za
dostavljanje nalaza i miljenja sudu u vezi krivinog postupka koji je
pokrenut protiv ispitanika ili njegovih drugova.
Skala je primenjena i u prvom (N=25) i u drugom istraivanju (N=324).
Visoka relijabilnost je dobijena na oba uzorka mladih u sukobu sa
zakonom (Cronbah alpha .94 i .96), bez obzira na razlike u njihovoj
veliini, to ukazuje na robusnost rezultata.
Pretpostavka da skala dobro procenjuje pripadnost prokriminalnoj
vrnjakoj grupi je proveravana u drugom istraivanju uporeivanjem
rezultata kod tri grupe mladih u drugom istraivanju koji se razlikuju po
stepenu prisustva antisocijalnog ponaanja, za koje je snaan prediktor
pripadnost antisocijalnoj grupi. Analiza varijanse je pokazala da se grupe
znaajno razlikovale [F(314)=70.58; p=.000]. Kontrolna grupa je imala
(272)

znaajno nie rezultate od grupe iz VPD i od grupe iz CSR-a, a mladi iz

VPD su imali znaajno vie rezultate od mladih iz CSR-a (Tabela 5).
Tabela 5: Rezultati t-testa za POKS-R
Grupe
Mladi iz VPD
N=96
Kontrolna grupa
N=104
Mladi iz CSR
N=117
Kontrolna grupa
N=104
Mladi iz VPD
N=96
Mladi iz CSR
N=117
SD
75.14
18.02
43.19
17.23
58.38
21.15
43.19
17.23
75.14
18.02
58.38
21.15
df
Sig.
198
12.81
.000
217
5.88
.000
211
6.14
.000
Ovi rezultati su pokazali da je skala validna za procenu antisocijalnog

ponaanja vrnjake grupe, i jo jednom potvrdili da je pripadnost
antisocijalnoj vrnjakoj grupi visoko prediktivna kako za postojanje
antisocijalnog ponaanja kod mladih, tako i za njegovu teinu.
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Cilj ovog rada je bio prikaz i empirijska provera metrijskih karakteristika pet
kratkih upitnika procene koji su povezani sa dobro utvrenim faktorima rizika i
protektivnim faktorima vezanim za antisocijalno ponaanje mladih, a na koje
se moe efikasno delovati u okviru razliitih oblika psihosocijalnih tretmana.
Prikazani instrumenti bave se procenom znaajnih linih karakteristika
adolescenata, njihovih porodica i vrnjake grupe, kao najznaajnijih
faktora koji utiu na pojavu problema u ponaanju i sukoba sa zakonom.
Takoe, upravo ovi aspekti predstavljaju i relevantnu osnovu za planiranje
usluga i mera u okviru slubi za socijalnu zatitu, kao i u drugim kontekstima
procene (npr. u kolama, institucijama mentalnog zdravlja i sl.). Izbor skala,
sa jedne strane obuhvata razliite relevantne faktore rizika na relaciji deteporodica-sredina, ali i neke od protektivnih faktora ili snaga kojima mlada
osoba raspolae, kao to je doivljaj samo-efikasnosti i racionalna uverenja.
Prikazani instrumenti su razvijeni u okviru razliitih aplikativnih projekata i
empirijski su provereni na naoj populaciji adolescenata. Od prikazanih
upitnika za samoprocenu, skala za procenu prokriminalnog ponaanja
neformalne grupe POKS-R, skala za procenu konfliktnih taktika TAKIT, skala
za samoprocenu agresivnosti SAG, kao i skala za procenu linih uverenja
LUS (sub-skala Racionalnih uverenja), pokazale su veoma dobre
(273)

psihometrijske karakteristike, kako u pogledu pouzdanosti, tako i u odnosu

na prediktivnu validnost merenu osetljivou instrumenata da razlikuju
grupe mladih sa problemima u ponaanju od njihovih vrnjaka koji ne
ispoljavaju ovakve probleme, odnosno da diferenciraju grupe prema
stepenu izraenog anitisocijalnog ponaanja.
Skala za procenu samoefikasnosti SES i sub-skala Iracionalnih uverenja LUS
skale, namenjene proceni intrapsihikih, kognitivnih faktora kojima se
rukovode mladi sa problemima u ponaanju, nisu pokazale osetljivost da
razlikuju ove dve grupe adolescenata. Jedan od razloga, pored metrijskih
nedostataka, moe leati i u zajednikim karakteristikama uverenja
adolescenata uopte i specifinog drutvenog konteksta. Ipak, ove skale
mogu predstavljati korisno sredstvo u planiranju individualnog rada sa
adolescentima iz ove grupe, kao i u praenju i evaluaciji efekata primenjenih
tretmana. S obzirom da je poremeaj ponaanja kod razliite dece proizvod
interakcije razliitih faktora, za praksu je podjednako znaajno da pomou
metoda procene moemo pratiti promene na specifinom individualnom
profilu konkretnog ispitanika, (odnosno porediti ga sa samim sobom u razliitim
vremenskim intervalima na razliitim faktorima, od kojih neki mogu biti i u
opsegu varijacija "normalnih" ispitanika), nego ga uvek posmatrati u kontekstu
individualnih razlika (odnosno porediti ga s drugima).
Upravo u tome je i praktini znaaj ovog rada da ponudi nove, specifine i
naoj populaciji prilagoene instrumente za procenu, planiranje, praenje i
evaluaciju tretmana sa ovom grupom mladih. Oni mogu biti primenjeni u
okviru slubi za socijalnu zatitu, psiholokih savetovalita, zdravstvenih
institucija, kola i sl. Treba naglasiti da ponueni instrumenti nemaju pretenziju
da predstavljaju sveobuhvatnu, niti produbljenu psiholoku procenu. Postoje i
drugi instrumenti za vane aspekte procene, kao to su Lista ponaanja
deteta (Child Behaviour Check List, Achenbach, Edelbrock, 1978), Skala za
procenu rizika za sukob sa zakonom, autora Hrni, egarac, Damonja
Ignjatovi, (Hrni, egarac, 2008), Skala indikatora hroniciteta
antisocijalnog ponaanja (idem), Lista snaga dece i mladih u sukobu sa
zakonom (Hrni, 2009), itd., koji daju obuhvatnu procenu rizika i snaga kao
osnovu za planiranje usluga i mera u okviru slubi za socijalnu zatitu. Ne
treba izostaviti ni one faktore koji se odnose na zajednicu i ire sisteme
podrke, odnosno rizika koji upotpunjuju kompletnu sliku problema i
specifinosti svakog pojedinca. Tako je u procenu korisno ukljuiti i tehnike
kao to su Eko-mapa (Hartman & Laird, 1983, prema egarac, Damonja,
2010), Mapa socijalne mreze (Tracy & Whittaker, 1990, idem), Skala
porodinih resursa i Skala porodine podrke (Dunst i sar., 1988, prema
idem), itd. U tako irokoj ponudi instrumenata, za profesionalce u praksi je
(274)

vano da zadre fleksibilan i otvoren pristup izboru instrumenata procene koji

se lako prilagoava individualnim potrebama mladih i specifinostima
njihovog okruenja.
REFERENCE
Achenbach, T. M., Edelbrock, C. S. (1978) The classification of child
psychopathology: a review and analysis of empirical efforts.
Psychological Bulletin, 85, 6:1275-1301.
(2)
Bandura, A. (1997) Self - Efficacy: The exercise of control. New York,
W. H. Freeman.
(3)
Bandura, A. (1999) Social cognitive theory of personality. U: Pervin,
A., John, O.P. (ur.), Handbook of Personality: Theory and research.
New York, Guilford Press, 154-196.
(4)
Calkins, S. D., Keane, S. P. (2009) Developmental origins of early
antisocial behavior. Development and Psychopathology, 21, 10951109.
(5)
Crick, N. R., & Dodge, K. A. (1994) A review and reformulation of
social information-processing mechanisms in children's social
adjustment. Psychological Bulletin, 115, 74-101.
(6)
Ellis, A. (1994) Reason and Emotion in Psychotherapy. A Birch Lane
Press Book, Published by Carol Publishing Group.
(7)
Ellis, A., Tafrate, R.C. (1997) How To Control Your Anger Before It
Controls You. New York, Citadel Press
(8)
Hill, J. (2002) Biological, psychological and social processes in the
conduct disorders. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 43,
1:133-164.
(9)
Hrni J. (2009) Prestupnitvo mladih: rizici, tokovi i ishodi. Beograd,
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja.
(10) Hrni, J., Damonja Ignjatovi, T., Despotovi Stanarevi, V. (ur)
(2010a) Deca i mladi sa problemima ponaanja: usluge i tretmani u
zajednici. Beograd: Republiki zavod sa socijalnu zatitu.
(11) Hrni, J., Damonja Ignjatovi, T., Despotovi Stanarevi, V.
(2010b) Polazne osnove programa "OPTIMUS". U: Hrni, J.,
Damonja Ignjatovi, T., Despotovi Stanarevi, V. (ur.), Deca i
mladi sa problemima ponaanja: usluge i tretmani u zajednici.
Beograd: Republiki zavod sa socijalnu zatitu, str. 47-64.
(12) Hrni, J., egarac, N. (2008) Instrumenti za procenu rizika za sukob
sa zakonom kod dece i mladih. Zbornik Instituta za kriminoloka i
socioloka istraivanja, 26, 1-2:183-202.
(1)
(275)

(13)
(14)
(15)
(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
(21)
Kneevi, G. (1994) Tipologija porodica i linost maloletnog

delinkventa. Magistarski rad, Beograd: Filozofski fakultet, Univerzitet
u Beogradu.
Lansford, J. E., Malone, P. S., Dodge, K. A., Crozier, J. C., Pettit, G. S.,
Bates, J. E. (2006) A 12-year prospective study of patterns of social
information processing problems and externalizing behaviors.
Journal of Abnormal Child Psychology, 34, 5:709-718.
Moffitt, T. E. (1996),The neuropsychology of conduct disorder. U:
Cordella, P., Siegel, L. (ur.), Readings in Contemporary
Criminological Theory. Boston, Northeastern University Press, 85-106.
Patterson, G. R., Reid, J. R., Dishion, T. J. (1992) A Social Interactional
Approach. Vol. 4. Antisocial Boys. Eugene, Castalia Publishing
Company
Rutter, M., Giller, H., Hagell, A. (1998) Antisocial Behaivor by Young
People. Cambridge: Cambridge University Press.
Straus, M. A. (1979) Measuring intrafamily conflict and violence: the
conflict tactic (CT) scales. Journal of Marriage and the Family, Feb.,
75-88.
Warr, M. (1993) Parents, peers, and delinquency. Social Forces, 72,
1:247-264.
Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti
maloletnih lica (2005). Slubeni glasnik RS, 85/05.
egarac, N., Damonja Ignjatovi, T. (2010), Instrumenti procene u
socijalnoj zatiti- upitnici, skale i tehnike, Beograd: Centar za
primenjenu psihologiju.
SCALES FOR ASSESSMENT OF ADOLESCENTS WITH

ANTISOCIAL BEHAVIOUR
The paper presents and analyse descriptive and metric characteristics as
well as applicative potentials of several assessment scales for adolescents
with antisocial behaviour. The purpose of scales is to assess personal
characteristics of adolescents, their families and peer groups that present
the relevant ground for planning, monitoring and evaluation of the effects of
social services, mental health and psychological counselling services,
schools programs, etc. The scales were developed through different projects
and researches and were empirically checked out in adolescents
population in Serbia. Assessment scales included were: Conflict Tactics
Scale (TAKIT), Aggression Self Assessment Scale (SAG), Personal Believes
Scale (LUS,) Self-Efficiency Scale (SES) and Peer Group Antisocial Behaviour
(276)

Scale (POKS-R). Almost all scales showed high reliability and predictive
validity. Only SES scale showed lower reliability, due to the small number
of items and heterogeneity of included aspects of self-efficiency.
Considering the importance of self-efficiency in planning and evaluation of
treatments of adolescents with antisocial behaviour, further modification of
the scale is recommended.
KEY WORDS: young offenders / risks factors / protective
factors / reliability / predictive validity
(277)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 279-290

UDK:
343.85:343.9.022(450)
ITALIJANSKA ISKUSTVA U BORBI PROTIV

ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Aleksandra Bulatovi
Savremeni organizovani kriminal je fenomen izuzetno dinamine

kategorije. Izazovi koje ova pojava postavlja pred drutvo diktiraju
oblikovanje posebno fokusirane javne politike. Savremena politika
borbe protiv organizovanog kriminala podrazumeva specifine
regulatorne mehanizme ija uspenost u velikoj meri zavisi i od
institucionalne koordinacije. U Italiji postoji istorijski kontinuitet u
povezanosti mafije i politikog i dravnog vrha, u okviru kog se
prepliu pretenzije na upravljanje drutvom, pa je dominantno
obeleje
italijanskog
pristupa
u
suzbijanju
delovanja
organizovanog kriminala zasnovano na ideji da efikasna borba
protiv organizovanog kriminala podrazumeva odgovarajuu
transformaciju drutvenih struktura. Sutina ovako postavljenog
koncepta je osnivanje specijalizovanih institucija sa visokom
autonomijom u radu i unapreivanje koordinacije aktivnosti svih
relevantnih institucija, pre svega, kroz normativno objedinjavanje
specifinih mera koje se tiu odgovarajueg regulatornog okvira.
Uprkos
postignutim
impresivnim
rezultatima,
delovanje
organizovanog kriminala se u Italiji nastavilja velikim
intenzitetom. Unapreivanje kapaciteta postojeih institucija koje
se bore protiv organizovanog kriminala jeste kljuno oekivanje od
formiranja antimafijakog kodeksa kao sveobuhvatnog zakonskog
propisa usmerenog na borbu protiv mafije kao specifino
italijanskog
odraza organizovanog
kriminala.
Refleksija
unapreenih kapaciteta antimafijakih institucija oekuje se, pre
svega, u domenu konfiskacije mafijake imovine, iji e nosilac biti
Email: abulatovic@sezampro.com
(279)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 A. Bulatovi

Italijanska iskustva u borbi protiv organizovanog kriminala, (str. 279-290)
novoosnovana vladina agencija. Autorka u tekstu valorizuje

strateki trend u politici borbe protiv organizovanog kriminala i
aktuelne konkretne inicijative u Italiji, prikazujui savremenu
fenomenologiju organizovanog kriminala u Italiji i na njega
usmerenu drutvenu kontrolu.
KLJUNE REI: politika borbe protiv organizovanog kriminala /
institucije / regulatorni okvir / koordinacija / Italija
UVOD
Mafija se kolokvijalno doivljava prvenstveno kao negativni subkulturni
fenomen tipian za Italiju, a posebno za oblast Sicilije, a njeni dominantni
oblici delovanja su nasilje i zastraivanje. Kao nauna paradigma, mafija
predstavlja kompleksni fenomen koji ukljuuje krivinopravnu, ekonomsku,
politiku, kulturnu i drutvenu dimenziju. Odnos mafije prema dravi i drugim
institucijama ima dva lica. Nalazei se na marginama drutva, mafija deluje
protiv institucija; ne priznaje dravni monopol sile i pribegava ubistvima
shodno sopstvenom sistemu pravila koji ukljuuje i kanjavanje smru.
Posmatrano na drugi nain, mafija je sasvim "infiltrirana" u tkivo drutva
putem niza aktivnosti u vezi sa korienjem javnih finansija (npr. ugovori o
javnim radovima), to ukazuje na njenu aktivnu participaciju u javnom ivotu
(na izborima, kontrolisanjem funkcionisanja institucija).1 Subjekti mafijake
drutvene koalicije dravu i institucije doivljavaju kao strane i impotentne u
obavljanju svoje funkcije, tj. mogue ih je obezbediti samo uz posredovanje
mafije. Privreda je suvie slaba da bi mogla da ponudi neke znaajnije
mogunosti. Pokuaji drutva da se bori protiv mafije su neuspeni, to
generie skepsu znaajnog obima u pogledu mogunosti promene situacije.
Kriza politikih partija uslovljava optu drutvenu krizu. Sindikati nemaju
adekvatnu ulogu u drutvu, a graansko drutvo je suvie slabo. Zbog svojih
specifinosti, mafiogeno drutvo (drutvo koje zbog svojih karakteristika
predstavlja plodno tlo za pojavu i razvoj mafije, tj. drutvo koje "proizvodi"
mafiju) jeste oblik totalitarnog drutva koje ima kontrolu nad odreenom
Iako se prvobitno koristila da oznai pojavu specifinu za oblast Sicilije u Italiji, danas se re
"mafija" irom sveta kolokvijalno upotrebljava da opie bilo koju organizovanu kriminalnu grupu.
Meutim, mafija je mnogo vie od toga. Od kako su se pojavila poetkom XIX veka, italijanska
kriminalna udruenja poznatija kao "mafija" uspela su da postanu deo socijalnog i ekonomskog
tkiva Italije. Italija je istorijski obeleena delovanjem mafije. Danas mafijake organizacije
predstavljaju neke od najozloglaenijih i najrasprostranjenijih kriminalnih organizacija na svetu, a u
Italiji su dominantni objekt fokusa borbe protiv organizovanog kriminala (lotta contra la mafia).
1
(280)

teritorijom i to kako u ekonomskoj sferi i politici, tako i u privatnom ivotu ljudi

koji tu ive. U takvom kontekstu, diskursom ini specifian dijalog o uslugama
koje samo mafija moe da obezbedi, a sutinska debata i graanska prava
de facto su ukinuti.
Savremena, transformisana mafija oblikovala se u aktuelnu formu tokom
sedamdestih godina prolog veka. Deluje u meunarodnim okvirima i
ostvaruje ogromnu dobit. Savremena mafija je infiltrirana u finansijski sistem i
zloupotrebljava meunarodna pravila u vezi sa garantovanjem tajnosti
bankarskih uloga, postojanjem tzv. poreskih rajeva i pruanja mogunosti da
se izbegne kontrola kapitala i da se koriste nove forme kruenja i prikupljanja
novca (tzv. finansijske inovacije). Zbog takvih obeleja esto se o savremenoj
mafiji govori i kao o finansijskoj mafiji (Lindo, 2008). Aktuelni teorijski trend
zasnovan je na proliferaciji akademskih radova koji delovanje mafije
posmatraju kroz specifinu prizmu i tvrde da finansijska motivacija nije
primarna, ve da je u pitanju borba za mo na nain koji se sutinski ne
razlikuje od onog to prepoznajemo kao politiku zajednicu (Lea, 2004)
(Hofmann, 2009).
ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPE U SAVREMENOJ ITALIJI

Kriminalna organizovana grupa je deo mree odnosa koji predstavljaju
drutvenu koaliciju u kojoj su zastupljeni razni slojevi. lanovi koalicije usvajaju
obrazac po kome nasilje i nezakonite aktivnosti predstavljaju oblike
preivljavanja i nain da se ostvari uloga u drutvu. Unutar tog sistema
odnosa, dominantnu funkciju imaju najbogatiji i najmoniji pojedinci:
mafijaki bosovi, politiari, privrednici, finansijski savetnici, pravnici etc) i oni
ine tzv. mafijaku elitu (italijanski: borghesia mafiosa) (Santino, 2008). Drugim
reima, po svojim osobinama mafija predstavlja politiku grupu u smislu
klasine socioloke definicije: to je organizacija koja ima svoj kodeks
ponaanja, teritoriju, fiziku silu i upravljaki potencijal sposoban da
obezbedi potovanje utvrenih pravila i efektivnih mera prisile, a kao
drutvena koalicija doprinosi formiranju politikog ivota u najoptijem smislu,
odnosno odreuje ili doprinosi donoenju odluka i pravljenju izbora koji se
odnose na manipulisanje moi i distribuciju resursa.
Savremeni kriminalni milje u Italiji, u kontekstu organizovanog kriminala, ini
vie autohtonih italijanskih organizacija i grupa, kao i sve vei broj uvezenih
kriminalnih grupa poput kineskih Trijada, nigerijskih bandi i albanske mafije,
(281)

koja meu njima dominira.2 Jaanju imigrantskih organizovanih kriminalnih

grupa izmeu ostalog, pogoduje i tradicionalizam italijanske mafije koji se
ogleda u striktnim uslovima za lanstvo koji podrazumevaju odreeno
specifino etniko ili geografsko poreklo.
Sicilijanska mafija se specijalizovala za trgovinu heroinom, politiku
korupciju i trgovinu orujem, ali u domenu njenih aktivnosti su takoe i
podmetanje poara, vrenje prevara, krijumarenje i reketiranje. Sicilijanska
mafija je ozloglaena zbog agresivnih napada na pripadnike italijanskog
pravosua. Na Siciliji se izraz "izvrstan le" upotrebljava da oznai ubistvo
istaknutog predstavnika institucija, za razliku od ubistava obinih graana ili
samih kriminalaca. Takve "istaknute" rtve su visoki funkcioneri policije,
sudije, gradonaelnici i poslanici u parlamentu. U Sjedinjenim amerikim
dravama, sicilijanska mafija predstavlja najmoniju i najaktivniju mafijaku
organizaciju, s obzirom na procene amerikih agencija da je u ovu
organizaciju ukljueno preko 2.500 saradnika. Ujedno, to je svrstava u
grupu najuticajnijih trans-nacionalnih organizovanih kriminalnih grupa.
Camora ili Napolitanska mafija, nazvana tako prema svom seditu u Napulju,
predstavlja najveu mafijaku organizaciju u Italiji. Tokom sedamdesetih
godina prolog veka, sicilijanska mafija je ubedila Kamoru da svoje trase za
krijumarenje cigareta pone da koristi za krijumarenje narkotika, uz pomo
sicilijanske mafije. Neke voe Kamore su se protivile tom novom poslu i
ubeivanje nije ilo glatko, to je za posledicu imalo voenje tzv. Kamora
ratova, u kojima je pobedu odnela struja pristalica trgovine drogom, odnevi
ivote preko 400 ljudi. Osim toga, Kamora je stekla ogromno bogatstvo u
javnim radovima na rekonstrukciji oblasti Kampanja, koju je pogodio razorni
zemljotres 1980. godine. Danas Kamora ima potpunu kontrolu nad trgovinom
cigareta, bilo tako to ih krijumari, bilo tako to od drugih koji time trguju
naplauje reket kao svojevrsni porez. Takoe je umeana i u pranje novca,
iznude, krijumarenje ilegalnih imigranata, pljake, ucene, kidnapovanja i
otmice, politiku korupciju i krijumarenje legalne robe.
Ndrangheta ili Kalabrijska mafija bazirana je u oblasti Kalabrija. Specijalizovala
se za politiku korupciju i kidnapovanja i otmice, ali se takoe bavi i trgovinom
narkoticima, ubistvima, postavljanjem bombi, krijumarenjem legalnih artikala,
kockanjem, prevarama, kraom, reketiranjem naknada za rad, zelenaenjem
i krijumarenjem ilegalnih imigranata.
Albanska "mafija" mahom vodi poslove u bogatim severnim i centralnim oblastima Italije
poput Lombardije i Toskane. Nakon dolaska, poetkom devedestih godina prolog veka,
albanski mafijai su se specijalizovali za organizovanje prostitucije i trgovinu narkoticima.
2
(282)

Sacra Corona Unita ili Ujedinjena sveta kruna bazirana je u oblasti Apulija
sa seditem u njenom jugoistonom delu, u Brindiziju. Krijumari cigarete,
narkotike, oruje i ljude. Bavi se i pranjem novca, iznudom i politikom
korupcijom. Druge kriminalne grupe joj plaaju reket za korienje
jugoistonog italijanskog priobalja, koje predstavlja prirodnu trasu na
putevima krijumarenja od i ka Zapadnom Balkanu.
OBLIKOVANJE SAVREMENE DRUTVENE KONTROLE

ORGANIZOVANOG KRIMINALA U ITALIJI
Specifian element organizovanog kriminala mafijakog tipa jeste
kapacitet zastraivanja zasnovan na podreenosti i specifinom kodeksu
asti, koji poiva na zavetu utanja (italijanski: omerta). S obzirom na
postignuti stepen organizovanosti i potinjavanja i u jednom i u drugom
domenu, mafijaka organizacija predstavlja organizovan sistem u kome
vlada apsolutno pravilo poslunosti i zakon utanja, koji zahteva od svih
odbijanje saradnje sa predstavnicima institucija, to se odnosi i na celu
populaciju odreene teritorije koju kontrolie. Dakle, u pitanju je potpuna
podreenost pojedinca moi mafije.
Odnos centralne dravne vlasti prema mafiji obeleen je korienjem
dvostrukih standarda. Do 1982. godine, mafija u Italiji nije zakonski
smatrana kriminalnom organizacijom, te su tadanje okolnosti amnestirale
mafiju od kanjavanja za ubistva i druga krivina dela koja je inila. U
takvoj konstelaciji drava se praktino odrekla monopola sile. Takva vrsta
izuzimanja od kanjivosti moe se smatrati oblikom legitimacije, te se prema
tome moe rei da su do tada u Italiji postojala dva naina drutvene
reakcije na nasilje. Ovo se moe objasniti injenicom da je mafijako nasilje,
ije su rtve veinom bili politiki i drutveni protivnici mafije, koji su
simbolisali preporod drutva, bilo korisno za odravanje na vlasti
dominantnih drutvenih slojeva u sluajevima kad je direktna intervencija
drave bila nemogua zbog oigledne nezakonitosti takve reakcije ili ako
dravna reakcija ne bi bila dovoljno brza i brutalna kao to je to mafijako
nasilje. Na ovaj nain je mafija simbolizovana kao institucionalizovani
kriminal. Dok je unutar drave postojao rascep izmeu formalne i
materijalne ustavnosti, tj. izmeu pisanih principa i stvarnog postupanja,
formirane su aktuelne kriminalne strukture.3
Neki teoretiari smatraju da je demokratija u Italiji od kraja Drugog svetskog rata, iako
formalno otvorena, realno blokirana, izvan granica domaaja opozicije u smislu mogunosti
promene stanja koje se oznaava kao status quo.
3
(283)

Odnos lokalnih institucija vlasti i mafije odvijao se ili kroz direktnu participaciju
pripadnika mafije u njihovom radu ili kroz blisku rodbinsku ili prijateljsku
povezanost sa zvaninicima lokalnih uprava, ime su direktno zanemarivani
zakonitost i graanska prava (posebno, pravo na slobodu i bezbednost).4 To
su situacije tzv. formalne kriminokratje, tj. vlasti kriminalaca, koji su, na
lokalnom nivou, bilo imali direktnu vlast bilo vrili vlast indirektno, neformalnim
putem, kroz razliite forme poslovanja i saradnje lokalne uprave, tj.
funkcionera lokalnih institucija i poslovnih ljudi sa mafijaima (Paoli, 1997).
NOVI PROPISI U BORBI PROTIV MAFIJE

Italija je u razliitim okolnostima i situacijama donosila specifine propise
usmerene protiv organizovanog kriminala, koji su danas ugraeni u njen
nacionalni pravni sistem. Tek poslednjih decenija prolog veka zakonodavna
aktivnost je obezbedila odgovarajui normativni okvir za suoavanje
institucija sa umnoavanjem mafijakih aktivnosti i porastom drugih oblika
organizovanog kriminala u Italiji. Tokom deset godina (1982-1992), doneto je
ak 114 zakona koji se neposredno ili posredno odnose na organizovani
kriminal. Donoenje ovih propisa je inicirano zloinima mafije, koji su okirali i
domau i svetsku javnost, i predstavljaju reakciju drave na provokaciju
kriznom situacijom, tj. nisu deo koherentnog programa sprovoenja zakona.
Korpus propisa u borbi protiv mafije, gledano kao celina, konstantno je
zaostajao za zahtevima trenutka iako su propisi donoeni kao hitna reakcija
drave na konkretnu aktivnost mafije i uglavnom obeleeni simbolinim
merama.5 Italijanski krivini zakonik je donet 1930. godine i od tada je u vie
navrata noveliran, ali sa slinim posledicama kao i pravni sistem u celini.6
Prvi opti nacionalni zakon, tzv. Rognoni-La Torre zakon koji se
konvencionalno zove Antimafijaki zakon, usvojen je 13. septembra 1982.
O dimenzijama ovog odnosa moda najbolje svedoi podatak da su, nakon usvajanja
zakonskih propisa 1990. godine, tokom naredne tri godine, rasputene 72 gradske uprave zbog
veza sa mafijom. Najnoviji primer su mafijaki orkestrirani optinski izbori u gradu Cattolica na Sicliji
odrani 2007. godine, to je otkriveno kroz nedavnu uspeno realizovanu policijsku akciju Minoa.
5 Na primer, pokazalo se da institucija koja je kreirana zakonom iz 1982. godine, Visoki komesar,
ne moe funkcionalno da koordinira borbu protiv mafije, usled ega je ova institucija ukinuta
deset godina kasnije.
6 Na primer, dopunama lana 416. Krivinog zakonika predviena je tea kazna za mafijaa
koji je naoruan. Meutim, mafijai su uvek naoruani shodno osobenosti da koriste silu, jer
ne priznaju monopol drave na korienje sile.
4
(284)

godine.7 Od tada je obim represivnih mera u italijanskom zakonodavstvu

narastao do nivoa koji se ne moe uporediti sa zakonodavstvom bilo koje
druge evropske zemlje. Dotadanje italijansko zakonodavstvo je raspolagalo
samo sa jednostavnom definicijom organizovanog kriminala zasnovanom
na prisustvu tri elementa: udruivanju, organizovanoj strukturi i cilju da se vre
krivina dela.8 Ovaj novi zakon je po prvi put definisao mafiju kao specifian
oblik organizovanog kriminala: pripadnici mafijake organizacije koriste
zastraivanje, podreivanje i zavet utanja da bi inili krivina dela, direktno
ili indirektno upravljali ili kontrolisali privredna preduzea, javne koncesije i
odobrenja ugovora o javnim radovima i javnim uslugama zarad ostvarivanja
nezakonitog profita ili drugih koristi za sebe ili druge. Drugim reima, aktivno
lanstvo u mafijakoj organizaciji ovim zakonom je definisano kao krivino
delo. Osim drugaijeg definisanja bia krivinog dela organizovanog
kriminala, najvaniji i originalni elementi novog zakona bile su mere koje su se
mogle preduzeti sa ciljem kontrole porekla imovine, ukljuujui i mere
konfiskacije nezakonito steenih dobara i obavezu pribavljanja dozvole za
izvoenje javnih radova u svojstvu podizvoaa.
Narednih godina usledili su novi pokuaji kreiranja efikasnijeg normativnog
okvira za borbu protiv organizovanog kriminala. S obzirom na posledice,
najznaajnije su mere usmerene protiv pranja novca, mere u vezi sa
"pokajnicima" (pentiti) tj. nekadanjim mafijaima koji sarauju sa vlastima,
mere kojima je revidiran krivini postupak iji su predmet mafijai kao i propisi
koji se odnose na odsluivanje kazne osuenih mafijaa, proirenje definicije
mafijake organizacije tako da se odnosi i na lica koja se umeaju u izborni
proces i tako utiu na ostvarivanje prava slobodnog glasanja, obrazovanje
Istranog odeljenja za borbu protiv mafije (Direzione Investigativa Antimafia,
skraeno: DIA), obrazovanje Dravne direkcije za borbu protiv mafije
(Direzione Nazionale Antimafia, skraeno: DNA) koje funkcionie kao
posebno odeljenje javnog tuilatva (Superprocura).
Krivino delo pranja nezakonito steenog novca uvedeno je u italijanski
pravni sistem 1978. godine, dopunama lana 648 Krivinog zakonika, ali se
tada odnosilo na dobit ostvarenu razbojnitvom, iznudom i kidnapovanjem
u svrhu iznude. Kasnije je uvedena mogunost da institucije primene hitne
mere u cilju ograniavanja raspolaganja gotovinom, ograniavanja
transakcija i spreavanja korienja finansijskog sistema u pranju novca.
Ovaj zakon je nazvan po predlagaima dva nacrta koja su naknadno objedinjena,

ministru iz redova Hriansko-demokratske partije, Virginio Rognoni, i lideru komunista u
parlamentu Italije Pio La Torre, koji je ubijen 30. aprila 1982. godine.
8 Okosnicu italijanskog krivinog zakonodavstva i danas ini Krivini zakonik donet u
faistikom periodu 1930. godine, koji je od tada vie puta noveliran.
7
(285)

Proces harmonizacije sa evropskim propisima uslovio je proirivanje pojma

bia krivinog dela pranja novca, pa se promenama uvedenim 1993.
godine krivino delo pranja novca odnosi na bilo koji sluaj ponovnog
investiranja dobiti ostvarene izvrenjem bilo kog krivinog dela.
Tokom 1990. godine usvojeni su propisi u vezi sa sluenjem zatvorskih kazni
osuenih pripadnika mafije za dela definisana kao organizovani kriminal
(trgovina drogom, otmice, ubistva, aktivno lanstvo u mafijakoj
organizaciji). Naime, suspendovane su odredbe koje omoguavaju
sluenje kazne u "kunom zatvoru". Usvojene su mere u vezi sa pritvorom
lica optuenih za teka krivina dela, propisi u vezi sa prislukivanjem i mere
koje omoguavaju umanjenje kazne kriminalcima koji sarauju sa vlastima.
Produeno je trajanje preliminarnih istraga sa est meseci na godinu dana
(Jamieson & Violante, 2000).
Najee se o drutvenoj kontroli kriminala razmilja u kategoriji represivnih
mera. Meutim, italijansko iskustvo je pokazalo da se kriminalnim
organizacijama moe uspeno suprotstaviti i sredstvima koja ne predstavljaju
direktnu represiju. Ove alternativne mere su zapravo komplementarne
represivnim merama u smislu da je represija uvek potrebna protiv
organizovanog kriminala, a posebno protiv organizacija mafijakog tipa, ali
da se bolji rezultati postiu ukoliko se istovremeno primenjuju i odreene
mere koje indirektno utiu na njih. Komplementarne indirektne mere, u
najirem smislu reeno, usmerene su na ekonomsko osnaivanje
stanovnitva, promenu kulturnog obrasca, raskidanje veza sa negativnim
istorijskim nasleem i jaanje civilnog drutva putem obrazovanja i
promovisanja graanskog aktivizma (Paoli, 2007).9
STRATEKI TRENDOVI U BORBI PROTIV MAFIJE

Krajem januara 2010. godine, na vanrednoj sednici vlade, predstavljena
je nova strategija borbe protiv mafije, zasnovana na nekoliko kljunih
inicijativa. Strategija je rezultat zajednikog rada ministra unutranjih
poslova Roberto Maronija i ministra pravde Angelino Alfana.
Na primer, tradicionalna kapa pod nazivom "kopola" (coppola) koja je decenijama bila simbol
pripadnika mafije, danas se prepoznaje kao simbol otpora mafiji i omoguava egzistenciju
zanatlijama Sicilije. "ist biznis" kao deo brenda sve vie dobija na marketinkom znaaju, pa se u
prodaji nalazi pasta i maslinovo ulje sa oznakom"bez ikakve veze sa mafijom". Poruke protiv
reketiranja est su predmet graanskih akcija i postaju deo subkulture mladih. Zaplenjena
imovina mafije koristi se u razliitim socijalnim programima.
9
(286)

Osnivanje nacionalne agencije za kontrolu oduzete imovine mafije i

rukovoenje njenom aukcijskom prodajom sa seditem u oblasti Kalabrije
strategija je predvidela kao meru hitnog karaktera, pa je to uinjeno u
formi uredbe, kako bi bilo mogue momentalno je sprovesti u delo.
Oduzimanje imovine od mafije smatra se kljunim za ruenje njene
ekonomske moi.10 Rad agencije je usmeren na konfiskaciju nekretnina u
vlasnitvu mafije i njihovom pretvaranju u javno dobro, slino onom to je
u manjem obimu ve postignuto na Siciliji u nekim sluajevima (Schneider
& Schneider, 2002). Osnovni zadaci agencije su: sastavljanje nacionalnog
registra zaplenjene imovine mafije, kreiranje nove baze podataka
pravnih subjekata koji zbog povezanosti sa mafijom ne mogu da budu
podizvoai radova, a koja bi, buduni javno dostupna, bila brana
pokuajima mafije da uestvuje na tenderima za javne radove.
Nova strategija predvidela je stvaranje jedinstvenog zakonskog okvira
putem kodifikacije postojeih propisa, kojima bi bili objedinjeni svi propisi
usmereni na borbu protiv organizovanog kriminala, a kojima bi se u radu
rukovodile sve angaovane institucije. Znaajna novina je u domenu
metodologije voenja baze podataka i utvrivanja porekla transakcija u
vezi sa izvoaima i podizvoaima sa kojima se sklapaju ugovori nakon
procedure javnih tendera. Takoe, predvieno je i stvaranje nacionalne
mree za podrku rtvama iznude, koja bi ukljuivala poseban fond za
njihovo obeteenje, oformljen iz zaplenjene mafijake imovine. Strategija
je predvidela i mere u vezi sa prikupljanjem otpada, koji predstavlja jedan
od najprofitabilnijih zakonitih poslova kojima se mafija bavi. Neksus
izmeu iskoriavanja ilegalnih useljenika od strane mafije ima i dimenziju
poveavanja ljudske nebezbednosti u razliitim oblastima, te su novom
strategijom predviene i dodatne mere za suzbijanje ilegalnog useljenja.
ini se da je namera tvoraca nove strategije za borbu protiv organizovanog
kriminala bila konano raskidanje sa dosadanjim obrascem drutvene
kontrole organizovanog kriminala prema kome je ova pojava tretirana kao
vanredna okolnost, ali je za potpuno argumentovnu ocenu potrebno jo
saekati na prve rezultate shodno planiranom. Potpuna primena novih
regulatornih mera u borbi protiv organizovanog kriminala u Italiji omoguena
je 7. septembra 2010. godine, stupanjem na snagu Zakona broj 135,
usvojenog 13. avgusta 2010.11
Najnovije procene ekonomske moi mafije odreuju je u nivou prihoda na godinjem nivou od
10 odsto bruto nacionalnog dohotka, te je u tom smislu mafija najvei preduzetnik u Italiji.
11 Zvanian prevod naslova ovog zakona sa italijanskog na engleski jezik glasi: Extraordinary
plan against mafias and mandate to the Government in the matter of anti-mafia rules.
10
(287)

Savremeni organizovani kriminal je neuporedivo kompleksniji, diversifikovaniji
i sofisticiraniji od prvobitnih mafijakih udruenja. Posledice mafijakih
aktivnosti upuuju na zakljuak da je danas sasvim realno govoriti o
delovanju mafije u kategorijama preduzetnitva i drutvenih sukoba, te da u
tom smislu pitanje opstanka demokratske vladavine u drutvu podrazumeva
efikasno suzbijanje organizovanog kriminala.
Suoavanje sa organizovanim kriminalom je u velikoj meri posledica
sopstvenog (ne)injenja. U participativnim demokratijama, graani od
javnih institucija oekuju da vre javne poslove i obezbede stalan uvid
javnosti u vrenje javnih poslova, a od drave da ouva svoj monopol na
upotrebu sile. Ukoliko se podmiivanjem i upotrebom sile ta volja graana
naruava ili, u jo veem stepenu otima, time bivaju narueni sami temelji
demokratskog drutva. Naime, kada organizovani kriminal reciklira prljav
novac u nacionalnoj ekonomiji, na taj nain se podriva solidnost privrednog
sistema. A kada organizovani kriminal podmiivanjem javnih slubenika utie
na ishod izbornog procesa, on na taj nain stie mo. Ako uspostavi veze sa
teroristima i nedemokratskim reimima, postaje bezbednosna pretnja dravi
ili, ak, regionu (La Spina, 2008).12 U skladu sa aktuelnim civilizacijskim
dometima, pojednostavljeno govorei, ono to graani trae kao uslugu od
mafije, drava treba da efektivno i efikasno garantuje kao pravo.
Proces infiltriranja organizovanog kriminala u javne i politike institucije
mora biti zaustavljen, jer se demokratska vladavina smatra normativnim
ciljem meunarodne zajednice. Oekuje se da politiki proces kao
rezultat ponudi i reenja za opisane probleme u vezi sa delovanjem
organizovanog kriminala. To moe biti uinjeno na ekonomskom,
drutvenom i politikom planu. U ekonomskoj sferi, potrebno je izgraditi u
globalnim okvirima regulatorne mehanizme nezakonite trgovine. U
drutvenoj sferi potrebno je dostii odreen stepen poverenja u politiki
proces i umanjiti potencijal organizovanog kriminala da stimulie
motivaciju za ukljuivanje u njegove redove putem drutvene integracije
marginalizovanih grupa. Na politikom planu, potrebno je primeniti nove
politike koncepte i stvoriti nove institucije na svim nivoima.
Svrha represivnih mera je da obeshrabre potencijalne uinioce krivinih
dela da ih izvre jer je tim merama predviena kazna za takva dela. To
znai da represivne mere ispunjavaju svoju svrhu ako se kanjive aktivnosti
Zbog toga savremene strateke doktrine i bezbednosne procene danas standardno
ukljuuju i elemente u vezi sa organizovanim kriminalom.
12
(288)

otkriju, izvrioci uhapse, sudski proces efikasno odvija, dobit od izvrenog

krivinog dela umanji ili u potpunosti eliminie i ako se onemogui
interakcija izmeu osuenih kriminalaca meusobno kao i sa njihovim
organizacijama (Cook, 2006). Italijanski pristup kreiranju politike suzbijanja
organizovanog kriminala obeleen je ne samo posebnim direktnim
represivnim merama, ve i kreiranjem brojnih drugih politika usmerenih na
civilno drutvo i javnu upravu koje se tiu mafije samo indirektno.13 Nakon
stupanja na snagu novih regulatornih propisa postignuti su do sada
nezabeleeni rezultati u domenu primene represivnih mera u borbi protiv
organizovanog kriminala (broj uhapenih lica, iznos zaplenjene mafijake
imovine, koliine zaplenjene robe i narkotika itd.), to upuuje na
zakljuak da je ostalim potrebnim elementima prikljuena i politika volja,
kao odluujui faktor uspene drutvene kontrole kriminala u Italiji.
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
Cook, D. (2006) Criminal and Social Justice, London, Sage.

Jamieson, A. & Violante, L. (2000) The Antimafia: Italy's Fight Against
Organized Crime, St. Martin's Press, New York.
La Spina, A. (2008) "Recent Anti-Mafia Strategies: The Italian
Experience", in: D. Siegle and H. Nelen (eds.), Organized Crime:
Culture, Markets and Policies, Springer.
Lea, J. (2004) "Kriminalitt als Governance. berlegungen zu einer
Kriminologie des 21. Jahrhunderts", in M. Althoff, P. Becker et al.
(eds), Zwischen Anomie und Inszenierung: Interpretationen der
Entwicklung der Kriminalitt und der sozialen Kontrolle, BadenBaden, Nomos Verlag.
Lindo, Samuel B. (2008) Identity in Flux: The Mafia, Antimafia, and
Sicily's Discovery of New Italian Unity, Italian Honors Papers,
http://digitalcommons.conncoll.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1
001&context=italhp, pristupljeno 13. septembra 2011.
Paoli, L. (2007) "Mafia and organized crime: the unacknowledged
successes of law enforcement", West European Politics, vol. 30, no.
4, pp. 854-80.
Sudija Paolo Borselino u eulokom govoru o tuiocu Djovani Falkoneu istakao je da borba protiv
mafije mora biti ne samo hladna, represivna akcija, ve i moralni i kulturni preobraaj u koji su svi
ukljueni, a posebno mlaa generacija, sposobna da uoi tamne strane moralnog kompromisa,
nedostatak zainteresovanosti ili kontinuiteta i odgovornosti. Obojica su stradali u atentatima koje
je organizovala mafija, u razmaku manjem od dva meseca, 1992. godine.
13
(289)

Paoli, L. (1997) "The political criminal nexus in Italy", Trends in

organized crime, vol. 3, no. 1, pp. 49-56.
(8)
Schneider, J. & Schneider, P. (Winter 2002) "Suggestions from the
Antimafia Struggle in Sicily", Anthropological Quarterly, vol. 75, no. 1,
pp. 155-8.
(9)
Santino, U. (4 February 2008) "The Laws Regarding Organized Crime
in Italy" in: "Law Enforcement in Italy and Europe against mafia and
organized crime",
www.centroimpastato.it/otherlang/mcdonald.php3 pristupljeno 31.
oktobra 2011.
(10) Hofmann, K. (September 2009) "The Impact of Organized Crime on
Democratic Governance: Focus on Latin America and the
Caribbean", FES Briefing Paper, Berlin, pp. 1-9.
(7)
THE ITALIAN APPROACH TO FIGHTING ORGANISED CRIME

Modern organized crime is a highly dynamic phenomenon that challenges
social control policy in various ways. Curbing organized crime is
fundamentally connected to regulatory mechanisms whose effectiveness
predominantly depends on institutional coordination. In Italy this is especially
pronounced, as there is a historical continuity between the Mafia and the
countrys political elite, while the aspirations of the Mafia to influence public
governance are a traditional feature of Italian organized crime.Such a
strategy by organized crime targets institutions and seeks to corrupt, co-opt
or threaten them into cooperation. This explains why Italian anti-Mafia
strategy rests on a quest to transform institutional structures so as to make
them both more resilient to co-option by organized crime and more effective in
aggressively fighting the Mafia. The strategy thus includes the establishment
of various specialized institutions, which are highly autonomous in their
operation on the one hand, with constant improvements in the coordination of
all other, more traditionally "systemic" control agencies, such as the police
force and the prosecution. Despite some impressive results achieved in Italy
through this approach, activities of the Mafia continue at high intensity. The
most recent Anti-Mafia strategic trends are critically evaluated in this text,
which adopts a phenomenological conceptualization of organized crime.
KEY WORDS: anti-organised crime policy / institutions /
regulatory framework / coordination / Italy
(290)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 291-305

UDK: 364.4-053.9
SOCIJALNA ZATITA I BRIGA O STARIMA

Branislava Knei
Vojin Vidanovi
Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu
Sve dui ivotni vek i penzionerski sta odreuju poloaj starih

osoba u savremenim drutvima. Daleko smo od uslova u kojima bi
svi, bez obzira na dob, pol, obrazovanje i mesto stanovanja mogli
da provedu ivot u sigurnosti. ivimo u vremenu politikih i
ekonomskih kriza i promena u kojima postoje kategorije
stanovnitva, pogotovo ostareli, koji su ugroeni, osiromaeni,
bolesni, usamljeni, ranjivi i ne mogu bez pomoi porodice i
drutvenih institucija da doekaju dostojanstven kraj. Iako je, kod
nas briga o starima, u velikoj meri, svedeno na porodicu i ima
meugeneracijski karakter sve ee porodica nije u stanju da
sama snosi teret te brige.A mnogi ive sami ili u starakim
domainstvima, mlai su poslednjih dvadesetak godina naputali
zemlju i roditelje u potrazi za boljim ivotom. Kroz Zakonska
reenja i Strategije o starima i u Srbiji se pokuava, preko
institucionalnih i vaninstitucionalnih oblika zatite, pomoi ljudima
tzv. treeg ivotnog doba.
U tekstu su diskutovani oblici brige o starima sa naglaskom na
efikasnijim vaninstitucionalnim slubama pomoi i podrke
procesu integracije starih u drutvo. Institucionalnu zatitu trebalo
bi shvatiti kao poslednju meru za one kojima je potrebna stalna
zdravstvena nega i pomo. Stoga problemi starosti postaju
znaajna drutvena pojava koja zaokuplja naunu i strunu
Email: knezic@sbb.rs
Email: vojinvidanovic@gmail.com
(291)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 B. Knei, V. Vidanovi

Socijalna zatita i briga o starima, (str. 291-305)
panju gerontologa, gerijatara, sociologa, socijalnih radnika,

kriminologa, psihologa i drugih.
KLJUNE REI: stari / briga o starima / strategija razvoja /
vaninstitucionalna i institucionalna zatita / decentralizacija
socijalne zatite
DEMOGRAFSKE PROMENE I STARENJE

Prema svim statistikim podacima, Srbija se suoava sa ozbiljnim
demografskim problemima. Kao i u veini evropskih zemalja u Srbiji je ve
nekoliko decenija nivo raanja nedovoljan za prostu reprodukciju
stanovnitva, to uzrokuje depopulaciju i naglaeno demografsko
starenje. Broj ivoroenih je 2009. bio ak za 33,7 hiljada lica manji od
broja umrlih a 2009. godina je osamnaesta godina zaredom kako se kod
nas belei negativan prirodni prirataj. Relativno posmatrano, na hiljadu
stanovnika, stopa prirodnog prirataja iznosila je -4,6%. To je nia vrednost
stope od najniih registrovanih u zemljama EU. Prirodni prirataj je bio
negativan i u centralnoj Srbiji je iznosio -24 hiljade (-4,4%), a u Vojvodini
vrednost pokazatelja je bila -9,7 hiljada (-5,0%).
U 2008. 2009. kao i 2010. godini ponovo je zabeleeno minimalno
poveanje broja raanja, i apsolutno i relativno posmatrano. I pored
toga, sa prosenim brojem dece od 1,44 po eni se ne obezbeuje ni
30% proste zamene generacija. Broj umrlih je godinje priblino za 30 000
lica vei od broja ivoroene dece.
Istraivanja populacione politike pokazuju da demografsko stanje u Srbiji
poslednjih decenija karakterie tzv. "populaciona recesija" odnosno
smanjenje ukupnog fertiliteta (uz poveani mortalitet), to je osnovna mera
obnavljanja stanovnitva. Srbija se ve nekoliko decenija nalazi ispod
reproduktivno graninog nivoa od 2,1 deteta po eni, jer se stopom od 2,0
obezbeuje prosta reprodukcija (obnavljanje) stanovnitva, a tek via stopa
donosi populacioni rast. Sa dananjom stopom fertiliteta Srbija dostie
gotovo najniu vrednost i spada u grupu zemalja koje nisu obezbedile ni
prostu reprodukciju stanovnitva. Kada se u obzir uzme i broj umrlih
(mortalitet) ukupan prirodni prirataj u Srbiji je ve preko decenije negativan.
(292)

Tabela 1: Pokazatelji prirodnog kretanja stanovnitva na teritoriji Srbije

Godina
ivoroeni
Umrli
1991
11,9
11,7
Prirodni prirataj
0,2
1999
9,60
13,5
-3,9
2002
10,5
13,2
-2,7
2004
10,5
14,0
-3,5
2007
9,20
13,9
-4,7
2008
9,19
13,86
-4,6
2009
9,60
14,2
-4,6
Izvor: Statistiki godinjak Srbije

Upozoravajue je stanje u Vojvodini, gde je svih sedam okruga imalo
negativan prirodni prirataj, dok su u Centralnoj Srbiji od 17 okruga samo 2
imala pozitivan prirodni prirataj (Raki i Pinjski okrug).
U centralnoj Srbiji, od 116 optina, negativan prirodni prirataj ima 111
optina (96%) a depopulacioni rekord dri Zajearski okrug (pad broja
stanovnika od -12,8%), to je posledica starosne strukture ovog okruga
(okrug je prvi po prosenoj starosti stanovnitva od 45 godina), dok
najviu pozitivnu stopu prirodnog prirataja ima Raki okrug sa 2,8%. Na
vrhu lestvice po visini stope prirodnog prirataja je Preevo (13%) dok je na
dnu Crna trava sa -26,4%.
Iako je smanjenje fertiliteta specifinost savremih razvijenih zemalja i prisutno
je u Evropi, ovakvom stanju doprinela su migraciona kretanja u Srbiji tokom
90-tih godina 20. veka, a naroito odlazak mladog i obrazovanog
stanovnitva (procene su da je otilo preko 400 000 mladih), sa jedne strane,
dok se sa druge suoava sa naporom da zadovolji potrebe stanovnitva
koje je u Srbijiu izbeglo ili interno raseljeno.
Slian trend evropskim je da je dolo do produenja ivotnog veka ljudi
(1991. g. 69,7 M i 74,8 dok je 2009. 71,1 M i 76,4 ) to takoe omoguava
projekciju poveanja broja starih stanovnika.
Starenje stanovnitva sa aspekta medicinskog, drutvenog i ekonomskog
napretka jeste jedna vrsta pobede. Meutim, starenje donosi i izazove za
postojee sisteme socijalne podrke i utie gotovo na sve oblasti ivota.
Savremena socijalna politika i socijalni razvoj, kao jedan od svojih
prioriteta neizbeno ukljuuje i problem voenja populacione politike.
Ovaj, u savremenom svetu nesumnjivo vaan problem, u najirem smislu
obuhvata ne samo brigu o raanju dece i opstanku porodice, ve
znaajno utie i na stvaranje ljudskih resursa bez kojih se ne mogu
(293)

ostvarivati najvaniji ekonomski i drugi razvojni ciljevi, meu kojima su

socijalni elementi veoma znaajni.
Dugorona populaciona politika mora imati za cilj, pre svega, podizanje
nivoa fertiliteta u odnosu na natalitet. Meutim, prema aktuelnim
trendovima, projekcije RZS-a pokazuju da e ukupan broj stanovnika
Srbije znatno opasti do 2032. god. i to ispod nivoa od 7 milona stanovnika.
Statistiki posmatrano, broj stanovnika Srbije se ve due vreme nalazi u
opadanju, od 1997. godine.
Tabela 2: Broj stanovnika Srbije
Godina
Broj stanovnika
1991
1997
2002
2007
2011
7576837
7598538
7498001
7381579
7120666
Izvor: RZS, podaci za 2011 prema preliminarnim rezultatima

Iz navedenih podataka moe se zakljuiti da se broj stanovnika Srbije od
1991. do 2011. smanjio za 456 171. Uporedni statistiki podaci za poslednjih
10 godina pokazuju da je skoro svaka generacija koja se raa manja od
prethodne. Na osnovu navedenih podataka Republiki zavod za statistiku
napravio je statistiku projekciju kretanja broja stanovnika do 2032. godine,
koja predvia da e stanovnitvo Srbije biti manje od 7 miliona.
Grafikon 1: Projekcija kretanja stanovnitva Srbije do 2032 (Izvor RZS)
Iz navedenih prognoza treba redefinisati populacionu politiku, to e

omoguiti uslove za demografski rast i ekonomski oporavak. U Srbiji se
primenjuju dve direktne mere populacione politike za podsticanje raanja.
To su roditeljski dodatak, koji se isplauje za prvo, drugo, tree i etvrto
(294)

dete u porodici i puna naknada zarade zaposlenoj majci za vreme

porodiljskog odsustva u trajanju od godinu dana. Odgovor na probleme
demografskog razvoja zasniva se i na vie usvojenih dokumenata
stratekog tipa vezanih za politiku prema fertilitetu, mortalitetu,
migracijama i populacionom starenju. Njihovo usvajanje, meutim,
predstavlja tek prvi korak jer je sprovoenje odloeno zbog suoavanja sa
ekonomskom krizom, nezaposlenou i osiromaenjem. Sve navedeno
ukazuje na loginu posledicu pada broja stanovnika Srbije, to pokazuju i
preliminarni rezultati popisa iz 2011. godine po kojima nas je za oko 5%
manje u odnosu na prethodni popis.
U uslovima kada je estina stanovnitva stara 65 i vie godina, smanjuje se i
udeo radno aktivnog stanovnitva a poveava potreba za brigom o
starijem stanovnitvu, posebno u podruijima "demografskog pranjenja" i
nestajanja naselja. U Srbiji je vie od 1,250 miliona lica staro 65 i vie godina,
to je 17% u ukupnoj populaciji. Proces starenja stanovnitva se kod nas
odvijao sa vrha starosne piramide (poveanje udela starih) i od baze
starosne piramide (smanjenje udela mladih). Rezultat je da je danas
gotovo izjednaen broj stanovnika mlaih od 15 godina i broj stanovnika
starijih od 65 godina.
Jedan od najpouzdanijih analitikih pokazatelja starosne strukture
stanovnitva je izraen preko odnosa starog i mladog stanovnitva
indeksa starenja. Ukoliko indeks starenja premai vrednost 40 (40 starih na
100 mladih stanovnika) govorimo o staroj populaciji. U Srbiji je ovaj indeks
ve nekoliko decenija iznad granine vrednosti, sa tendencijom daljeg
rasta. Demografske projekcije za narednih nekoliko decenija predviaju
stalan i intenztivan proces starenja populacije. Broj starih lica iznad 65
godina e se poveati za 1/3, a njihovo uee u ukupnom stanovnitvu
e dostii 27,5%.
Poveanje obima starakog, uglavnom ekonomski neaktivnog
stanovnitva, neminovno prouzrokuje poveanje line i javne potronje,
pre svega u domenu izdvajanja sredstava za zdravstveno, socijalno i
penzijsko osiguranje.
Prema demografskim procenama doi e do daljeg produenja
prosenog ljudskog veka, to e dovesti do znaajnijeg uveanja broja
starih lica, koja imaju 80 i vie godina. Znatan broj starijih osoba e zbog
iznemoglosti, bolesti i invalidnosti biti upuen i primoran na korienje
odgovarajuih usluga socijalne, zdravstvene zatite i drugih usluga,
ukljuujui i obezbeivanje nekih osnovnih ivotnih uslova. Pomenute
procene zahtevaju dalji razvoj pojedinih sistema socijalnog obezbeenja
(295)

stanovnitva i ubrzano prilagoavanje specifinostima ivotnih uslova i

potreba koje se javljaju u starosti.
STRATEKI PRISTUP PROBLEMU STARENJA

Demografske projekcije o starenju stanovnitva u budunosti kao i
ogranieni resursi drutvene zajednice nameu potrebu za novim stratekim
pristupom u praksi, kojim e se vratiti prvobitna, sutinska uloga i znaaj ne
samo porodice u podrci njenim starijim lanovima, ve i vea uloga
socijalne zajednice, posebno u razvoju meugeneracijske solidarnosti.
Svedoci smo neprilika ivljenja u kojima se afirmie individualizam, borba za
prestiom i sticanje materijalnog bogatstva. Pored toga, sa razvojem usluga
socijalne i zdravstvene zatite javile su se i tendencije pomeranja
odgovornosti za brigu o starijima sa porodice na zajednicu. Uz to,
ekonomske migracije dovode i do intenzivnijeg starenja porodica, posebno
u ruralnim oblastima, ali i u pojedinim irim, ekonomski manje razvijenim
podrujima Srbije. Staraka domainstva postaju ranjiva grupa, koja iziskuje
vie panje u kreiranju programa podrke porodici i potovanje znaajnih
razlika ekonomske prirode, ali i kulturolokih, etnikih i drugih specifinosti.
Drutvena zajednica se u meri postojeih resursa i prakse angauje u
podrci porodici posredno kroz razliite oblike obezbeivanja usluga
starijim licima, pogotovo, materijalne. Zatiena su prava starijih lica, koja
nisu u stanju da obezbede sebi uslove za ivot, odnosno, nemaju srodnike
koji su u obavezi da se o njima staraju. Meutim, nije dovoljno istaknuta,
definisana, a ni razvijena, podrka porodicama koje brinu o svojim starijim,
a posebno, zavisnim lanovima.
Polazei od injenice da se prema demografskim podacima Srbija svrstava
u najstarija drutva u Evropi i svetu, neophodno je uvoenje prioritetnog
stratekog pravca akcije, koji se odnosi na zahteve da se kvalitetno,
drugaije, svestranije i angaovanije pristupa pitanjima starenja stanovnitva.
Savremeni pristup starenju predvia aktivnosti koje treba da poveu
program ekonomskog, privrednog, kulturnog, socijalnog i urbanog
razvoja na nivou lokalne samouprave i na republikom nivou.
Strategija o starenju (2006: 38-43) predvia i obezbeivanje intenzivnijeg i
breg razvoja mree servisa i usluga socijalne i zdravstvene zatite na
lokalnom nivou uz unapreivanje kvaliteta pruenih usluga, veu
dostupnost usluga porodicama koje brinu o ostarelim i zavisnim lanovima,
kao i starijim licima koja ive sama (staraka i samaka domainstva);
(296)

razvijanje mree usluga kunog leenja i nege, razliite usluge socijalne

zatite, a posebno usluge dnevnog boravka i pomoi u kui.
U smislu poveanja broja i poboljanja kvaliteta usluga za stare angauju se
vladine i nevladine organizacije u obezbeivanju koordinacije i intenzivnije
saradnje izmeu razliitih sistema zatite u javnom sektoru, usluga neprofitnog
sektora, usluga privatnog sektora, porodice, odnosno, srodnika, prijatelja,
suseda, u organizovanju i pruanju usluga starijim i obolelim starijim licima.
Radi obezbeenja sigurnijih uslova za ivot starih neophodno je i
unapreenje naunih istraivanja radi praenja trenda starenja stanovnitva
i sadraja i oblika implementacije razliitih dostignua. Zato je neophodno:
praenje i implementacija ostvarivanja naunog uvida realizacijom

vie istraivakih projekata o nedovoljno istraenim problemima:
a)
oblicima diskriminacije, zanemarivanja i porodinog nasilja u

populaciji starijih lica;
b)
pitanjima socijalne ukljuenosti, odnosno, specifinostima ivota

starijih lica, posebno ranjivih grupacija - siromanim porodicama
starijih lica, starijim enama, starijim invalidnim licima, starijim
pripadnicima etnikih manjina, ukljuujui i specifinosti ivota starijih
lica u odreenim podrujima Republike - veliki gradovi, seoska,
planinska, nerazvijena podruja i slino;
Uspostavljanje kontinuiteta naunih i strunih aktivnosti praenjem i

evaluativnim istraivanjima, s ciljem vrednovanja mera nacionalne i
lokalne politike kroz ostvarivanje Strategije o starenju, ispitivanja nivoa i
efekata primene odreenih zakonskih propisa, odnosno, efekata
preduzetih mera u pojedinim odreenim delatnostima javnog,
nevladinog i neprofitnog i privatnog sektora; u tom kontekstu,
uspostavljanje kontinuirane saradnje, podrke i razmene iskustava sa
referentnim meunarodnim organizacijama i institucijama u sistemu
Ujedinjenih Nacija, naunim i drugim meunarodnim organizacijama i
dravama. Ovde treba napomenuti da uprkos prihvaenoj koncepciji
doivotnog obrazovanja, rezultati ostvareni u praksi pokazuju da nije
postignut znaajniji napredak. Ekonomski interes je obrazovanje u
prihvaenom konceptu "planirao" samo za polaznike srednjih godina kao
i za neke programe obrazovanja deficitarnih zanimanja. Zanemaruje se
injenica da u proces doivotnog obrazovanja moraju biti ukljuene
starije osobe, odnosno da permanentnog uenja i obrazovanja nema
bez obrazovanja starijih lica.
(297)

Promociju, podrku i podravanje naunog i strunog pristupa kao

odgovora na izazove starenja; specijalizacije, edukacije zaposlenih i
obuke namenjene starijim licima, s ciljem da se popularisanjem
znanja i promenom negativnih stavova o starenju i starosti obezbedi
adekvatan doprinos u ostvarivanju ciljeva socijalog razvoja;
Uspostavljanje kontinuirane saradnje, podrke i razmene iskustava sa

referentnim meunarodnim organizacijama i institucijama doprinee
unapreenju uslova za razvoj brige o starima, posebno onim koji su
socijalno i humanitarno ugroeni.(Strategija, isto:43-44)
Usluge institucionalne i vaninstitucionalne zatite razvijene su prvenstveno

u veim gradovima i razvijenim sredinama, pa poseban problem
predstavlja teritorijalna neujednaenost pruanja ovih usluga. Osnove za
promenu ovakvog stanja predstavlja ideja deinstitucionalizacije i
decentralizacije usluga socijalne zatite, sa ciljem razvoja usluga za stare
u lokalnoj zajedici. Poloaj i stanje usamljenih samakih i starakih
domainstava u naputenim i opustoenim selima i naseljima je problem
koji ne moe da se dalje odlae. Bojimo se da mnogi stari za ta bolja
vremena nemaju vremena.
U merama za jaanje socijalne zatite starih lica Strategije za smanjenje
siromatva (2003: 113-114) istie se potreba za deinstitucionalizacijom
pomoi u kui i u lokalnoj zajednici. Oblici takve pomoi mogu biti razliiti:
dnevni centri, koji nude podrku starim graanima dok su lanovi

njihovih porodica na poslu;
dnevni rehabilitacioni centri, u kojima se prua pomo onima koji su

napustili bolnice, a kojima je potrebno unapreenje funkcionalnih
sposobnosti;
lina pomo u kui, koja obuhvata ishranu, linu higijenu, pranje

odee i ienje kue, prevoz i slino
medicinska pomo u kui, namenjena bolesnim starim ljudima itd.
Prema Strategiji i iskustvima decentralizovanih sistema socijalne zatite, ovi i

srodni oblici pruanja usluga imaju dve bitne prednosti u odnosu na smetaj
u institucije: stari ljudi ih preferiraju, jer tako ostaju u svojoj sredini, i jeftiniji su.
Vaan strateki cilj Nacionalne strategije o starenju je unapreenje
integracije starijih ljudi podsticanjem razvoja meugeneracijskih odnosa i
ohrabrivanjem njihovog aktivnog ukljuivanja u zajednicu. Naroito su
vidljive aktivnosti obezbeivanja uea svih starosnih struktura u kreiranju
politike u lokalnoj zajednici u oblastima rada, obrazovanja, stanovanja,
transporta, zatite ivotne sredine, zdravstvene zatite, socijalne zatite i
(298)

slobodnog vremena kao i podsticanje organizovanja volonterskog rada u

kome bi zajedniki radili mlai i stariji pomaui jedni drugima.
Podsticanje integracije starih u drutvo mogue je kroz:
informisanje starih (kampanje u medijima, specijalizovane emisije,

broure, novinski lanci i iva re, posebno za starija lica koja ive u
samakim domainstvima) o njihovim pravima i nainima njihovog
ostvarivanja u oblasti penzijsko invalidskog osiguranja, socijalne zatite i
drugim oblastima sa ciljem spreavanja njihove diskriminacije;
bogaenje kolskih programa sadrijama koji e obrazovati mlade o

specifinostima starosti, resursima starijih lica i njihovim specifinim
potrebama;
obezbeivanje uea starijih lica u donoenju odluka kroz uee u

procesu odluivanja u odgovarajuim organima i telima;
promocija i podsticanje samoorganizovanja starijih lica sa ciljem da

se kroz ove aktivnosti unapreuju razliiti vidovi samopomoi,
samozatite i samopotvrivanja u starosti (Strategija, isto:5-9).
Uz ciljanu pomo siromanim starim osobama i podrku socijalnoj integraciji,

decentralizacija je jedan od vanih ciljeva reforme sistema socijalne zatite.
Ideja je da centralna vlast prenese znaajan deo svojih ovlaenja na nie
regionalne i lokalne organe vlasti u sferama planiranja, upravljanja i
odluivanja. Smatra se da centralizovani sistem socijalne zatite prate
problemi poput nedovoljne efikasnosti, sporosti promena, odsustva
inovativnosti, nedostatka osetljivosti na promene u okruenju itd. Osnovni cilj
decentralizacije socijalnih slubi je da se odgovori na nove probleme i krizu
socijalne drave, koja se vidi u birokratizaciji i neprilagoenosti socijalnih slubi
i socijalno zatitnih mera potrebama graana. Dobra zamisao je da se
potrebe zadovoljavaju i problemi reavaju tamo gde i neposredno nastaju
u lokalnom okruenju. Decentralizacija dobija pravi smisao ako je praena
saradnjom sa privatnim sektorom, neprofitnim organizacijama, dobrovoljnim
grupama i pojedincima u lokalnoj sredini. Na republikom nivou se moe
organizovati samo pruanje jednog, manjeg broja, visokospecijalizovanih
usluga. Bez obzira na kom nivou se usluga organizuje, lokalna samouprava iz
svojih sredstava trebalo bi da finansira potrebe svojih graana.
Decentralizacija socijalne zatite predviena je i Strategijom razvoja
socijalne zatite (2005:10-11) na nivou:
nadlenosti i sredstava na lokalnom nivou i
razvijanjem mehanizama za uee graana i korisnika u odluivanju

o sredstvima i nainima za zadovoljavanje potreba.
(299)

Pored decentralizacije, strateke pravce razvoja socijalne zatite predstavljaju i

izgradnja nove politike i zakonodavne aktivnosti, obezbeivanje efikasnijih
materijalnih usluga, obezbeivanje kvalitetnih usluga u socijalnoj zatiti i
jaanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih.
ZAKONSKI OKVIR
Prema preporukama OUN neophodno je uvoenje dimenzije starih u sve
zakonske dokumente. Zakonski okvir je usklaen sa prethodno
pomenutim Stratekim pravcima i dat je usvajanjem novog Zakona o
socijalnoj zatiti 2011. godine.
Zakon predvia:
saradnju sa lokalnom zajednicom, drugim dravnim institucijama,

nevladinim i privatnim sektorom u formi sporazuma o saradnji;
daje ovlaenja institucijama lokalne samouprave da mogu osnivati

institucije socijalne zatite;
omoguava da delatnosti u socijalnoj zatiti ili pojedine usluge mogu

vriti u skladu sa zakonom udruenja, privredna drutva, odnosno
uvodi druge subjekte u socijalnu zatitu kao pruaoce usluga;
uvodi naela nediskriminacije, najmanje restriktivnog okruenja i

celovitosti zatite u odnosu na ivotno doba;
jasno definie kategoriju dnevnih usluga u zajednici (dnevni boravak,

pomo u kui, svratite i druge usluge koje podravaju boravak
korisnika u porodici i neposrednom okruenju), kao i usluge podrke za
samostalan ivot. U skladu sa Zakonom, dnevne usluge obezbeuje
jedinica lokalne samouprave a usluge za samostalan ivot takoe
lokalna samouprava, ako Zakonom nije predvieno drugaije; usluge
smetaja u institucije ostaju na budetu Republike Srbije;
predvia javnu nabavku usluga u socijalnoj zatiti

ravnopravno uestvuju svi licencirani pruaoci usluga i
propisuju se opti uslovi za usluge i institucije, utvruju se poslovi Zavoda za

socijalnu zatitu, osniva Komora socijalne zatite, utvruje rad inspekcije i
proces licenciranja prualaca usluga i akreditacije programa, definiu
usluge koje se finansiraju iz budeta i nain utvrivanja cena usluga, uz
uee korisnika ili srodnika prema jasnim kriterijumima.
kojoj
Dakle, kao najei oekivani pozitivni efekti i inovacije Zakona navode se:
(300)

vee materijalne nadoknade dobijaju vielana domainstva, zatim

ona u kojima su svi lanovi nesposobni za rad, kao i samohrani
roditelji, jednostavnije procedure koje omoguavaju i vei obuhvat
graana merama materijalne pomoi;
razvoj usluga socijalne zatite na lokalnom nivou gde e optine i

gradovi dobijati posebna sredstva iz budeta za otvaranje dnevnog
boravka za decu sa smetnjama u razvoju, domova za stare i razvoj
usluga pomoi u kui;
mogunost da ustanove socijalne zatite otvore i privatna lica, uz

prethodno licenciranje i redovnu kontrolu kvaliteta usluga;
podsticanje hraniteljstva kako bi to vie dece bez roditeljskog

staranja napustilo institucije i
Zakon uvodi nove grupe korisnika koje su u praksi socijalne zatite do

sada bile nedovoljno prepoznate, kao to su rtve nasilja u porodici,
zlostavljanja, zanemarivanja i samozanemarivanja, kao i trgovine
ljudima. (Zakon o socijalnoj zatiti, 2011:4-66).
Treba istai da se Zakonom uvodi ravnopravnost ponuaa socijalnih

usluga, jaa javno-privatno parnerstvo i partnerstvo sa nevladinim
sektorom, i uvodi vea odgovornost nevladinih organizacija. Znaaj
novog zakona e biti veliki, ali e se njegov uticaj osetiti tek kada svi
podzakonski akti, pravilnici i procedure urede materiju i stupe na snagu.
Sve predviene zakonske promene teko je ostvariti u ekonomskoj krizi i u
situaciji u kojoj se 90% usluga socijalne zatite obezbeuje iz budeta.
Kao i u drugim oblastima, i na ovom polju, e proi vreme dok se ne stvore
uslovi za funkcionisanje Zakona i osete vidni efekti za stariju populaciju.
INSTITUCIONALNA I VANINSTITUCIONALNA
ZATITA STARIH U PRAKSI
Pored razvijene institucionalne zatite starih u koju spadaju: centri za
socijalni rad, ustanove za smetaj korisnika, ustanove za dnevni boravak i
pomo u kui, zdravstvene ustanove i slube i humanitarne organizacije,
znaajan oblik podrke dostojanstvenom starenju predstavljaju i
vaninstitucionalni vidovi podrke starima. Institucionalna zatita ima dugu
tradiciju i utemeljenje u mrei institucija, socijalne zatite i centri za socijalni
rad imaju izuzetno odgovornu, sloenu i znaajnu ulogu u institucionalnom i
vanistitucionalnom sistemu socijalne zatite. Centri predstavljaju bazinu
osnovu socijalne zatite (domovi za stare i penzionere i stacionari za osobe
(301)

koje zahtevaju dugotrajnu negu i zbrinjavanje imaju veliku ulogu u okviru

institucionalne zatite a kuna nega i pomo u kui i klubovi za stara lica u
okviru vaninstitucionalne. Vaninstitucionalni oblici pruaju socijalnu
integraciju starih, razvijaju meusobnu solidarnost i samopomo u prirodnoj
sredini starih, koji ne menjajui svoj dom i lokalnu sredinu uz pomo i
podrku ive kvalitetnije.
Za razliku od ovakvih modela podrke u prirodnom okruenju, obuhvat
institucionalnim uslovima drutvene pomoi starijima opravdani su kada su
njihove potrebe za zbrinjavanjem takve da se ne mogu zadovoljiti u
lokalnoj zajednici (starenje ili leenje, zdravstvena nega) i tada u takvim
uslovima provode vei deo dana u duem periodu. Pored usluga
materijalne prirode (novana pomo ili potrebna materijalna dobra
lekovi, zimnica, odea, obua) savremeni vaninstitucionalni oblici podrke
zasnivaju se na direktnim uslugama podrke socijalne i zdravstvene zatite u
vidu pomoi u kui i organizaciji socijalnog ivota (klubovi za stare). Vano
je naglasiti da sve veu ulogu u vaninstitucionalnim uslugama imaju
udruenja nevladinog sektora humanitarna i verska udruenja iji korisnici
su najsiromanije i socijalno izolovane stare osobe.
Strategija za smanjenje siromatva pokazala je da vie od 14% starijih od
65 godina ima potrebe za materijalnom podrkom.
Tabela 3: Siromatvo starih lica prema tipu siromatva
Tip domainstva
Stopa siromatva
Starako jednolano domainstvo
13,7
Starako dvolano domainstvo
16,9
Meovito domainstvo
13,8
Prosek
14,1
Izvor: Strategija za smanjenje siromatva (2003) strana 111, AS

Prema publikaciji organizacije "Snaga prijateljstva Amity", organizacije
civilnog drutva daju veliki doprinos u obezbeivanju mogunosti starijim
ljudima da stare sigurnije i dostojanstvenije, kao i da uestvuju u socijalnom i
ekonomskom razvoju drutva. Samo u oko osam penzionerskih organizacija,
lanica klastera/koalicije, okupljeno je vie od 400.000 penzionera, dok one
OCD koje direktno pruaju usluge starima imaju vie od 30.000 korisnika, od
kojih najvei broj njih ivi u siromatvu (Satari, 2008:4).
(302)

ZAKLJUAK
Demografi navode brojne razloge poveanog broja starih u Srbiji: socioekonomske promene i ekonomska stagnacija zbog koje su mladi
emigrirali, pogotovo devedesetih godina, u druge zemlje, ratovi u
okruenju i izbeglitvo, propadanje preduzea, poveanje nezaposlenosti
i siromatva, to se odrazilo i na pad nataliteta
Koliko smo brzo ostarili pokazuju podaci Republikog zavoda za statistiku
po kojima je 1953. godine prosena starost bila 29,4 a uee starijih od
60 godina u ukupnom broju bilo je 9,2% dok je 2002. prosena starost bila
40,2 a uee starih 23,1%. Ispred Srbije su: Japan, Nemaka, Italija,
Finska i Bugarska a slede je Hrvatska, Belgija... Starost od poodavno nije
samo lini ili porodini problem nego drutvena pojava koja privlai
panju savremenog sveta, poev od razvoja penzionog sistema, razliitih
dravnih i humanitarnih slubi i institucija za pruanje pomoi ostarelim, do
razvijanja univerziteta za tzv. tree doba, koji bi trebalo da ukazuju na
pozitivnu promenu poloaja starih ljudi. Stoga problemi starosti postaju
znaajna drutvena pojava koja zaokuplja panju mnogih nauka:
demografije, sociologije, psihologije, krivinog prava, socijalne politike,
kriminologije, viktimologije, gerijatrije, gerontologije i dr.
U proteklih dvadesetak godina u drutvenim ureenjima i privredama tzv.
socijalistikih zemalja Evrope, koje slede zbivanja u irem meunarodnom
okruenju, deavaju se promene koje imenujemo - tranzicijom. Re je o
sloenim drutveno- politikim, socio-ekonomskim, obrazovno-kulturnim
promenama s brojnim, naalost i negativnim, posledicama (nezaposlenost,
nesigurnost radnog mesta, osiromaenje na jednoj i brzo bogaenje na
drugoj strani, opadanje ivotnog standarda, kriza drutvenih slubi i
krivinopravnog sistema i sl.). Sve navedene promene imale su uticaj na
stare ljude koji postaju ili se doivljavaju kao teret porodice i drutva.
Nije isto biti star danas, i ne vie od dvadesetak godina ranije. Stari, u
ovim naim tranzicionim vremenima, sebe doivljavaju kao gubitnike i kraj
ivota provode u siromatvu, samoi i praznih ruku. U ekonomskosocijalnom smislu racionalan odgovor na porast broja starih je izgradnja
strategije odrivog ekonomskog rasta i socijalnog razvoja, koja e
paralelno poveavati resurse dostupne za brigu o starima i smanjivati
nezaposlenost i siromatvo. Neophodan je strateki pristup i bri razvoj
mree servisa i usluga socijalne i zdravstvene zatite na lokalnom nivou.
Neophodno je istai da su problemi starih odraz, s jedne strane,
mogunosti i potreba koje donosi proces starenja, a, s druge strane,
(303)

drutva koje odgovara na njih. U tim relacijama treba prouavati,

istraivati i pronalaziti izlaze i reenja, zakonodavna i ire drutvena, kako
bi sigurnost ivota u starosti dostigao nivo savremenih drutava, u kojima
je glavni problem kako e stariji ljudi prebroditi tzv. penzionerski ok.
Bez popravljanja opteg stanja, prvenstveno stvarnih, realnih drutvenoekonomskih mogunosti i izgradnje drutvenih vrednosti teko se mogu
oekivati i promene, i pored donesenih Strategija i Zakona o socijalnoj
zatiti i institucijama koje se brinu o starima.
Reenje problema brige o starima iziskuje usklaivanja mogunosti
ekonomije i drutva s jedne strane, s demografskim promenama s druge
strane. Smanjenja siromatva i socijalne izolacije, kao goruih problema
starih kod nas, ne moe biti bez obezbeivanja materijalnih uslova. Za
nadati je se da e tada reforme socijalne zatite s rei prei na dela.
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
Knei, B. (2003) Ugroenost prava na ivot starih ljudi, Pravni ivot

br. 9, Beograd.
Matkovi, G. (2006) Decentralizacija socijalne zatite u Srbiji,
Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije,
Nacionalna strategija o starenju 2006-2015 (2005) Vlada Republike
Srbije, Beograd
Penev, G. (2005) Srbija u prvoj polovini 21. veka - da li se moe
izbei depopulacija i intezivno demografsko starenje?, Beograd:
Geografski fakultet,
Penev, G., (2002) Demografsko starenje u Srbiji, Evropi i svetu u
drugoj polovini XX veka, esti gerontoloki kongres jugoslavije,
Vrnjaka Banja
Satari, N. (2008) Kako organizacije civilnog drutva doprinose
razvoju vainstitucionalne zatite starijih primeri dobre prakse,
Snaga prijateljstva Amity, Beograd
Srbija 2020: Koncept razvoja Republike Srbije do 2020. godine (2010)
Kancelarija predsednika Republike Srbije, Nacrt za javnu raspravu
Strategija razvoja socijalne zatite (2005) Vlada Republike Srbije,
Beograd
Strategija za smanjenje siromatva (2003) Vlada Republike Srbije,
Beograd
(304)

The Madrid International Plan of Action on Ageing. Guiding

Framework and Toolkit for Practitioners & Policy Makers (2008)
United Nations, New York
(11) United Nations, Population Division (2002). World Population Aging:
1950-2050, United Nations. New York
(12) Venne, R., Mainstreaming the concerns of older persons into the social
development agenda. www.un.org/esa/socdev/ageing/documents/
mainstreaming/positionpaper.pdf
(13) Vodi kroz strategiju Evropa 2020 (2011) Evropski pokret u Srbiji, Loznica
(14) Zakon o socijalnoj zatiti "Slubeni glasnik RS" br. 24/2011 od.
31.03.2011. godine
(10)
SOCIAL PROTECTION AND ELDERLY CARE

Extended lifetime and retirement are determining the position of elderly in
contemporary. We are far from conditions in which everyone, with no
difference of age, sex, education and place of residence could spend life in
safety of no risks. We live in time of great political and economical crisis and
changes in which entire categories of population, especially elderly, are in
risks of poverty, sickness, loneliness and vulnerability and are not able to
cope without assistance of their families and social institutions. In Serbia,
care of elderly was traditionally duty of the family with intergenerational care
character, frequently families are no longer in possibility to bear this care
alone. Many elderly live alone or just in elderly households since their youths
have left the country looking for better life in last two decades. New elected
laws and strategies regarding slenderly care are effort to aid people of "third
life time" through residential and alternative (community) forms of care. This
paper presents forms of elderly care, stressing importance of more efficient
firms of aid in support in community, in process of integration of elderly in
society. Residential care should be regarded as last option for those that
need permanent medical care and assistance. Problem of elderly is important
social phenomena that requires professional assistance of geronotologists,
sociologists, social workers, criminologists, psychologists etc.
KEY WORDS: elderly / elderly care / strategy of development /
residential care / alternative forms of care / care in local
community / decentralization / social care
(305)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 307-316

UDK: 343.92:502.2
UTICAJI EKOLOGIJE NA TEORIJE O KRIMINALITETU

Vera Batanjski
Prouavanjem kriminaliteta naunici drutvenih nauka su

koristili saznanja i iz prirodnih nauka, kao to je biologija i njene
naune discipline. Ekoloka teorija je nastala kao pokuaj
objanjenja nastanka kriminaliteta, koristei se saznanjima iz
ekologije i to odnosima kompeticije i simbioze i uticajima koje
fizika i socijalna sredina imaju na oveka. Posmatrajui odnose
koji postoje izmeu ivotinjskih populacija u prirodnom
ekosistemu, vreno je poreenje sa ponaanjem ljudi u gradu.
Tako je nastala ikaka (ekoloka) kola, iji su predstavnici,
izmeu ostalih: R. E. Park i E. V. Bardes. Polazei od Darvinove
"borbe za opstanak", oni su prepoznali pet radijalno rasporeenih
zona u gradu ikagu, veoma slinih umskom ekosistemu, pa je
validnost, slabosti i korisnost ovog shvatanja predmet ovog rada.
KLJUNE REI: kriminalitet / ekologija / ekosistem / grad /
kompeticija
UVOD
Ve vie vekova je prouavanje kriminaliteta privlailo panju mnogih
naunika u drutvenim naukama. Zbog toga su se pojavile i razne teorije,
koje, svaka za sebe, pokuavaju da objasne i definiu uzrok ove pojave.
Budui da je ovek prirodno bie i da se njime, kao takvim, najvie bavi
biologija i njene naune discipline, veliki broj teorija o kriminalitetu je
Email: vera.batanjski@gmail.com
(307)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 V. Batanjski

Uticaji ekologije na teorije o kriminalitetu, (str. 307-316)
zasnovan upravo na biolokim osnovama, odnosno, saznanjima te nauke.

Te teorije su, inae, u kriminologiji poznate kao bioloke teorije, poev od
hereditarne, glandularne, konstitucionih teorija od kojih je najpoznatija
Lombrozova, pa sve do rasnih teorija. Meutim, bioloka saznanja su
uticala i na druge teorije o kriminalitetu, pa nije udno da je i jedna od tih
teorija, koja se razvila dvadesetih godina prolog veka (Nikoli, 2000:143),
Ekoloka teorija. Ova teorija se, inae, u kriminologiji svrstava u podgrupu
sociolokih i socioloko antropolokih teorija, iako su osnove za njeno
postavljanje zapravo u biolokim naukama koje se bave simbiozom ivih
bia i prostora u kojem ive. Sama teorija se, analogno, oslanja na
socijalnu komponentu nastanka kriminaliteta u simbiozi ljudi koji kao i biljke i
ivotinje, voljno ili nevoljno, ive na jednom prostoru, povezujui ga sa
samom drutvenom strukturom ili sa procesom kriminalizacije linosti (isto,
132). Ekoloka teorija, stoga, kriminalitet objanjava polazei od uslova i
uticaja fizike i socijalne sredine ljudi (isto, 143).
OSNOVE I SMISAO EKOLOKE TEORIJE

Ljudi se, kao i sva druga iva bia, uvek prilagoavaju sredini u kojoj ive ili
ele da ive. Pri tome su u izboru stanita vie ili manje aktivni, pokuavajui
da u odabiru prevaziu sve faktore koji ih ograniavaju, te su po tome, zbog
mogunosti kretanja, sliniji ivotinjama nego biljkama. Meutim, u osvajanju
pogodnog mesta za ivot i kod ljudi dolazi do izraaja ono to je uveni
evolucionista arls Darvin definisao kao "borba za opstanak", a to se
najbolje primeuje kroz intenzivno nastanjivanje gradova u poslednjih
nekoliko decenija. Gradovi se danas shvataju kao najpogodnija stanita za
ivot ljudi i stoga su gusto naseljeni. To je sredina u kojoj se mogu nai po
kvalitetu i kvantitetu najpogodniji resursi. Teei da doe do tih resursa,
ovek kao jedinka stupa u razne odnose sa drugim jedinkama iste vrste i iz
tih odnosa se razvijaju razni oblici ponaanja.
Prouavanjem odnosa meu jedinkama iste i razliitih vrsta, kao i samih
vrsta i ivotne sredine bavi se ekologija, kao bioloka nauka. Usled nekih
slinosti u ponaanju i pokazivanju istih ili slinih odgovora na uticaje
ivotne sredine, na primer, nekih ivotinjskih vrsta, esto se uporeuje
ponaanje ivotinja, odnosno uporeuje se ponaanje oveka, kao
ivotinjske vrste na vrhu evolucione lestvice sa ostalim vrstama ivotinja.
Darvin je, prihvativi stav Tomasa Maltusa da je "prirodni svet, svet borbe",
proirio svoju ideju "borbe za opstanak". Prema Maltusu, vanu ulogu u
prirodi ima kompeticija izmeu jedinki iste vrste za ograniene resurse
ivotne sredine. Darvin je objasnio da izraz "borba za opstanak"
(308)

upotrebljava u irem smislu, koji ukljuuje meusobnu zavisnost i ivot

jedinke i sposobnost da daje porod (Tuci, 2003:38). Danas Darvinova
teorija evolucije nije prihvaena kao vaea za objanjenje svih
evolucionih procesa, ve je to jedinstvena teorija evolucije, nastala u
prvoj polovini XX veka, koja je nazvana "nova sinteza" ili "sintetika teorija
evolucije" (isto, 47). Meutim, za objanjenje nekih oblika ponaanja ljudi
koje opisuje Ekoloka teorija, moe se primeniti Darvinova "borba za
opstanak", ali onako kako ju je Maltus opisao.
Tako je mislio i ameriki kriminolog Robert Ezra Park, objanjavajui simbiozu
ljudi sa fizikom sredinom i drutvenim institucijama. Smatrao je da su
najizrazitija mesta takvog ljudskog ivljenja gradovi. U njima su najvidljiviji
rezultati borbe za resurse (Nikoli, 2000:143). Drugi poznati kriminolog, iz grupe
sledbenika ove teorije (tzv. ekologisti) Ernest Votson Bardes (Ernest Watson
Burgess), izveo je istraivanje u gradu ikagu i osnovao teoriju o "radijalnoj
ekspanziji" gradova. On je utvrdio postojanje pet, skoro jasno izdvojenih i
radijalno rasporeenih zona u gradu ikagu. Te zone su centralna poslovna
zona, zatim tranzitna - prelazna (industrijska zona u kojoj su loi uslovi za
stanovanje), zatim zona za stanovanje radnike klase, dalje je bolja,
stambena i na kraju prigradska zona.
Commuter zone
Residential zone
Working class zone
Zone of transition
Factory zone
Central business district
Slika 1. Bardesov model koncentrinih zona1

"Bardes je istakao tranzitnu zonu kao meuprostorno podruje i
nesreu dinamikog razvojnog procesa, poto se tu nalaze oni pobeeni
i deplasirani u suparnikoj borbi. Zbog toga se tu i moe oekivati da e
se pojaviti porok i kriminal" (Nikoli, 2000:144).
(Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Burgess_model1.svg)
(309)

Pristalice Ekoloke (ikake) kole su, inae, grad posmatrale kao celinu, u
smislu raspodele i organizovanja zona razliite namene, tj. njegovog
organizovanja i funkcionisanja kao ekosistema. Pri tom su poli od fizikih
faktora koje su smatrali kljunim u funkcionisanju, kao i od ekolokog odnosa
simbioze, primenjujui znanja i oslanjajui se na neke obrasce
organizovanja ivotinjskih populacija u prirodnim ekosistemima. Kompeticija
je ta koja ini osnovu za shvatanje drutvenog poretka koji prevazilazi
individualnu vrstu, te se smatra da je drutvo zasnovano vie na biolokoj,
nego na kulturnoj osnovi. Oni smatraju da borba industrije i trgovine da se
zauzme strateka lokacija, odreuje, na dui rok, glavne crte ljudske
zajednice (Vujovi, 1988:16), a to su i glavni faktori u kojima su traili uzrok
nastanka kriminala.
Kriminolozi koji podravaju Ekoloku kolu istiu tranzitnu zonu kao
najvaniju, tj. kao onu zonu u kojoj dolazi do pojave kriminalnih oblika
ponaanja. Najpriblinije poreenje za ovakvo shvatanje bilo bi, na primer,
uporeivanje ljudske populacije u gradskom ekosistemu i populacije
vukova (Canis lupus L.) u umskom ekosistemu. Na taj nain se moe doi
do nekih izvoenja i pretpostavki o nastanku kriminala u ljudskoj populaciji.
Ova ivotinjska vrsta (vuk) je uzeta kao primer, jer su lako vidljivi veoma
dinamini odnosi koji su kod vukova izraeni na granicama teritorija dva ili
vie opora. Takav je, po ikakoj koli, sluaj i u tranzitnoj zoni u urbanoj
sredini, u kome su intenzivnije sve ljudske aktivnosti.
Socijalna organizacija vukova je takva da ive u grupama, i to u oporima
od po ak 20 jedinki. Njihov drutveni ivot u grupama odreuje veliina
plena, ali najvie zajednika odbrana teritorije (Macdonald, 2004:233),
drutvena briga o podmlatku, suparnitvo sa susednim grupama i dr. (Op.
cit. 40). Ako se pak uporedi grad kao ekosistem i neki umski ekosistem u
kome ivi vuk, mogu se nai samo neke istovetnosti u oblicima ponaanja. Pri
tome, ne sme se zaboraviti da je ponaanje vukova uvek odreeno
instinktom, koji je pored uenja nekih obrazaca ponaanja za preivljavanje,
jedini koji odreuje ponaanje vukova, kao i svih ivotinjskih vrsta.
Ukoliko posmatramo organizovanost ljudi u gradovima u odnosu na
stanovanje i aktivnosti po gore definisanim zonama i organizovanost
vukova u oporima u umi, moemo porediti meusoban uticaj ljudi u
tranzitnoj zoni, sa meusobnim uticajem vukova u meuzoni izmeu dve
obeleene teritorije dva opora. Tranzitna zona u gradovima je
meuprostorna prelazna zona, koja predstavlja prelaz izmeu poslovne i
stambene zone. Moe se rei da u ovoj zoni postoje nestalni, odnosno
veoma promenljivi ekoloki faktori, koji utiu na nain ponaanja ljudi. Oni
koji nastanjuju ovu prelaznu zonu se mogu podeliti u dve grupe. Prvi su oni
(310)

koji tee da preu u radniku zonu, kao bolju za stanovanje ili etvrtu,
stambenu zonu, nastanjenu uglavnom licima koja se bave profesionalnim
zanimanjima (Nikoli, 2000:144). Drugu grupu ine ljudi koji nisu uspeli da
ispune uslove da ostanu u zonama boljim za ivot, pa su kao "odbaeni"
doli u tranzitnu zonu i u njoj pokuavaju da se ostvare. S obzirom da je ova
sredina veoma dinamina, veini je teko da se brzo prilagodi. Zato se
ovde ee nego u drugim zonama deavaju takvi vidovi ponaanja koji
odstupaju od pravila propisanih zakonom, pa se definiu kao kriminalni. U
svim ostalim zonama, koje je definisao Bardes, sredinski faktori su jasnije
definisani i ne menjaju se konstantno ili bar ne esto i bre od mogunosti
prilagoavanja stanovnika, pa je ivot u njima mirniji i izvesniji.
Ovde se moe napraviti poreenje sa meuprostorom dva opora. Kolika je
teritorija jednog opora umnogome zavisi od produktivnosti ivotne sredine,
prvenstveno od dostupnosti hrane. To moe biti od 150 do ak 40 000 km2
(Makdonald, 2005:45). U okviru te teritorije, ivot je relativno miran, odnosno
definisan je kako samim sredinskim faktorima, tako i voom opora, koji
odrava red, odluuje gde e se loviti i dr. Svaka jedinka u oporu ima svoju
hijerarhijski definisanu ulogu, koja nije stalna i za koju se bori. Ipak, shvatanje
ovakvog dostizanja hijerarhijske organizacije je prevazieno i smatra se da
postoji samo kod vukova u zarobljenitvu2. Svaki opor obeleava svoju
teritoriju mirisnim oznakama. Gustina mirisnih oznaka je u graninim
podrujima dva puta vea nego na ostalim delovima teritorije. Ovo
omoguava svakom lanu opora da prepozna periferiju svog areala.
Ovakvo obeleavanje je korisno, jer svaki lan opora tei da izbegne
opasnost od sluajnog upada u negostoljubivo susedstvo, koje je opasno.
Ipak, sukobi izmeu opora se deavaju. Jedinke svakog opora patroliraju
granicom svoje teritorije (Makdonald, 2005:45). Kako se opori kreu, u
potrazi za boljim uslovima, tj. kvalitetnijim resursima, ulaze u meuprostor, kao
i na teritoriju drugog opora. Tada dolazi do sukoba.
Stupanje u kontakt izmeu jedinki koje pripadaju razliitim grupama je
dinaminije, razliitije i zato zanimljivije za posmatranje i praenje, nego
kontakt koji ostvaruju jedinke iste grupe. Jedino ako sukobe, odnosno borbu
izmeu svih jedinki vukova razliitog opora definiemo kao kriminalni oblik
ponaanja, onda je jasno zato je on uestaliji u meuprostoru. I u okviru
jednog opora postoje borbe za bolje mesto u hijerarhiji, ali se to deava
jednom godinje i ubrzo potom se uspostavlja relativni mir (Makdonald,
2005:45).
(Izvor: http://www.npwrc.usgs.gov/resource/mammals/alstat/alpst.htm)
(311)

U gradu, meu lanovima ljudske populacije koji pripadaju jednoj zoni

postoje kriminalni oblici ponaanja. Ali, u tranzitnoj zoni, gde je vea
neizvesnost za lagodan ivot, kao i u meuprostoru dva opora vukova,
ei su sukobi, odnosno kriminalni oblici ponaanja.
Samo u ovakvoj paraleli, definiui kao kriminalno ponaanje sukobe dve
jedinke vukova iz dva opora, moe se konstatovati zato dolazi do
pojave kriminala u tranzitnoj zoni po Ekolokoj teoriji i kako to fiziki uslovi
definiu. Naravno, u populaciji vukova ne postoji kriminalno ponaanje,
sve je definisano instinktom i evolutivnim prilagoavanjem vrste, iz koje
nastaju definisani oblici ponaanja koji se ue i prenose sa roditelja na
potomstvo. Da li, onda, ekolokim parametrima i pristupima moemo da
objasnimo uzroke za kriminalno ispoljavanje pojedinaca ili je to samo
delimino mogue?
Bardesov model koncentrinih zona je prvi koji opisuje distribuciju socijalnih
grupa unutar urbanog podruja3. On je poao od geografsko
ekonomske Bid Rent teorije4. Ova se teorija bazira na profitu, tj. na tome da
su bogati graani spremni da plate mnogo za zemljite u centru grada, jer
bi u toj zoni, zbog velikog broja posetilaca, svaki biznis bio uspean. Model
koncentrinih krugova je (negativno) kritikovan, jer se smatra da po njemu
ne funkcioniu gradovi van Sjedinjenih Amerikih Drava, naroito davno
nastali gradovi sa burnom istorijom. ak i u SAD u ne postoje gradovi sa
jasno definisanim zonama5. Primenjujui ikaku kolu i Bardesove
koncentrine krugove na dananju organizaciju gradova, takoe se moe
konstatovati da nema organizovanosti po modelu koncentrinih zona, u
smislu postojanja jedne centralne poslovne zone, niti radijalnog irenja.
Suprotno centralnoj radijalnoj ekspanziji ikake kole je Los Aneleska
kola, koja opisuje postmodernu viziju u kojoj su periferne urbane zajednice
dominantne u odnosu na gradski centar6. Gradski centri, ako uopte i
nastanu, pojavljuju se kasnije i kauzalnost se deava od periferije ka tom
centru (Dear and Dahmann 2008:270).
U odnosu na ureenost grada Beograda i prigradskih optina, ne bi se
mogla primeniti ni jedna od dve pomenute teorije, u potpunosti. Gradske
http://en.wikipedia.org/wiki/Concentric_zone_model
http://en.wikipedia.org/wiki/Bid_rent_theory
5 http://en.wikipedia.org/wiki/Concentric_zone_model
6 http://en.wikipedia.org/wiki/Los_Angeles_School
3
4
(312)

zone ukazuju na to da je samo donekle jednako validna i ikaka i Los

Aneleska kola.
Razvoj GO Novi Beograd je doveo do osnivanja Centralne zone, koja je
sada vodea u biznisu u itavom gradu. Jo uvek postoji stari gradski
centar, koji se moe definisati kao kulturno istorijski, ali, je takoe i
administrativni i biznis centar. Graani upravo ovu zonu smatraju centrom
(Trg Republike i iri centar) i jo uvek ga tako zovu. Mogue je da je to
zato to je grad Beograd, u odnosu na druge metropole, relativno mali.
Veliki gradovi imaju vie Centralnih zona7.
Beogradska naselja Dedinje i Senjak, na primer, se mogu smatrati perifernim
zonama, u odnosu na ono to se smatra centrom. To su bogata naselja, sa
velikim stambenim kuama. Njihovom razvoju je doprinela Koutnjaka
uma, koja prua kvalitet stanovanju. Meutim, i ova naselja nisu na periferiji,
jer se grad znatno proirio, u poslednjih nekoliko decenija. Iako je u svetskim
metropolama trend da su naselja bogatija na periferiji, u Beogradu to nije
uvek sluaj. Ovde je bogato stanovnitvo nezonalno naseljeno.
Zbog oruanih sukoba u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, mnogo ljudi je
migriralo ka glavnom gradu Srbije. Prigradska naselja su tada nicala velikom
brzinom, i uglavnom su infrastrukturno neureena. Tako su ova podruaja,
koja su u Generalnom planu Beograda 20218 nazvana "spontano nastali
blokovi" veinom nelegalizovana, bez vodovoda i kanalizacije9.
Moe se rei da bi tranzitne zone u Beogradu, bile upravo naselja nastala
velikom brzinom, esto sa nelegalizovanim objektima, kao to su Altina,
Ledine, Kaluerica i druga. Nabrojana naselja se nalaze na periferiji
grada Beograda, to se ne podudara sa poloajem tranzitne zone
ikake teorije. Ne treba zaboraviti da je ova teorija nastala poetkom
XX veka, a od tada su svi gradovi pretrpeli promene, pa je nemogue
nai grad koji potpuno odgovara rasporedu Bardesovih zona. Prema Los
Aneleskoj koli, periferna naselja bi trebala da budu izuzetno povoljna za
stanovanje i dominantna u odnosu na gradske centre. U Beogradu to nije
sluaj, pa u glavnom gradu, kao i u ostalim gradovima Srbije, i dalje vai
pravilo da bogati sugraani ive ili ele da ive u centru grada. Naravno,
druga bogata naselja ne izostaju.
Uzroci pojave kriminala u tranzitnoj zoni u gradovima se mogu objasniti
nestabilnim uslovima i veoma promenljivim faktorima spoljanje sredine.
http://en.wikipedia.org/wiki/Central_business_district
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1126
9 http://www.beograd.rs/documents/plan2021/d_08_post_stanovanje.jpg
7
8
(313)

Nestalni uslovi omoguavaju pritisak negativnih faktora na populacije, pa

tako i na ljudsku u prelaznoj zoni. To uzrokuje intenzivnije kretanje
stanovnitva, te ee stupanje u kontakte. U prelaznoj zoni je, prema
nekim autorima, slabija drutvena kontrola (Nikoli, 2000:144), a kako je i
aktivnost jedinki vea, pa su i koakcije brojnije, ee nastaju i kriminalni
oblici ponaanja. Zato oseaj pripadnosti jednoj zajednici, koja ima svoju
specifinu mikroklimu i pored kompeticije, stvara oseaj sigurnosti. To je
kod vukova instinktivno odreeno, a kod oveka i svesno. U tranzitnoj zoni
gradova, kao i u meuprostoru teritorija dva opora, ovakav oseaj se
gubi i kompeticija je najizraenija.
ikaka kola je fokusirana na ovekovo ponaanje, koje je odreeno
socijalnom strukturom i fizikim faktorima ivotne sredine, vie nego na
genetike i individualne karakteristike. Prema ovoj koli, prirodno okruenje
koje naseljava zajednica je glavni faktor u oblikovanju ljudskog ponaanja.
Ali, zbog postojanja svesti i individualne psihologije svakog ljudskog bia, to
nije sluaj kod ivotinja, ne moe se prihvatiti Ekoloka teorija za objanjenje
nastanka kriminala, jer ivotinje instinktivno reaguju ili ue i usvajaju obrasce
ponaanja. Ukoliko se pak trai slinost u ponaanju ljudi u gradovima i, na
primer, vukova u umama, moe se zakljuiti da postoji velika podudarnost u
smislu posmatranja odnosa kompeticije. Tako se moe objasniti i socijalna
organizacija, uzimajui u obzir samo fizike uslove ivotne sredine. Ovo,
meutim, ne objanjava i pojavu kriminala, zbog ega je Ekoloka teorija
odbaena, jer objanjava da je najvaniji uzrok pojave devijacije i
kriminaliteta u prelaznoj zoni fizika sredina i destrukcija normi u njoj (Nikoli,
2000:145). Meutim, primenjujui znanja iz ekologije bolje se moe objasniti
sama socijalna organizacija ljudi u gradovima, kroz obrasce ponaanja
ivotinjskih populacija, kompeticije i simbioze, kao odnosa koji postoje meu
svim ivim biima, nego ako traimo samo uzroke pojave kriminala.
Sa ekoloke strane posmatrano, postoji klasifikacija stanita, koja je
obuhvatila i urbana podruja. Podela je uraena u odnosu na biljne i
ivotinjske zajednice i abiotike faktore10. Znajui da je ovek nezaobilazni
stanovnik grada i deo prirodne ili vetake sredine, moemo u odnosu na
to kakva su stanita prema EUNIS klasifikaciji, definisati i kvalitet ljudskog
ivota. To je tema (hipoteza) o kojoj treba razmiljati, jer bi, moda dala jo
jednu teoriju o socijalnoj organizaciji ljudske populacije u gradovima,
uzimajui u obzir fiziku komponentu za klasifikovanje.
Trebalo bi nastaviti istraivanje u smeru raspodele stanovnitva u gradu, u
odnosu na stanita kako ih klasifikuje EUNIS, ali to ne bi u potpunosti
10
http://eunis.eea.europa.eu/about.jsp
(314)

doprinelo objanjavanju nastanka kriminala, s obzirom da se, opet, kao i

kod Ekoloke teorije, posmatraju prvenstveno fiziki faktori sredine.
Ekoloka teorija se, zbog toga, moe prihvatiti samo sa rezervom, kao deo
objanjenja nastanka kriminala, kada se razmatraju fiziki faktori ivotne
sredine koji do toga dovode.
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
(15)
(16)
(17)
Dear, M. and Dahmann, N.(2008) Urban Politics and the Los Angeles
School of Urbanisam, Urban Affairs Review 44(2): 266-279.
http://en.wikipedia.org/wiki/Bid_rent_theor (Last modified on 29
August, 2010)
http://en.wikipedia.org/wiki/Central_business_district (Last modified
on 2 February, 2011)
http://en.wikipedia.org/wiki/Chicago_school_(sociology) (Last
modified on 8 January, 2011)
http://en.wikipedia.org/wiki/Concentric_zone_model (Last modified
on 15 January, 2011)
http://en.wikipedia.org/wiki/Ernest_Burgess (Last modified on 19
November, 2010)
http://en.wikipedia.org/wiki/Los_Angeles_School (Last modified on
22 January, 2011)
http://en.wikipedia.org/wiki/Social_disorganization_theory (Last
modified on 15 December, 2010)
http://eunis.eea.europa.eu/about.jsp
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1126 (Izmena: 06. 05. 2008)
http://www.beograd.rs/documents/plan2021/d_08_post_stanovanj
e.jpg (Izmena: 06. 05. 2008)
http://www.npwrc.usgs.gov/resource/mammals/alstat/alpst.htm
(Last modified on 3 August, 2006)
Makdonald, D. (2005) Enciklopedija sisara 1. Novi Sad: Zmaj.
Nikoli, Z. (2000) Kriminologija sa socijalnom patologijom, Beograd:
Narodna knjiga, Alfa
Sillero-Zubiri, C., Hoffmann, M. and Macdonald W. D. (2004) Canids:
Foxes, Wolves, Jackals and Dogs, IUCN/SSC Canid Specialist Group,
Gland, Switzerland and Cambridge, UK
Tuci, N. (2003) Evoluciona biologija, Beograd, NNK INTERNATIONAL.
Vujovi, S. (1988) Sociologija grada, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva.
(315)

IMPACTS OF ECOLOGY ON THEORIES OF CRIMINALITY

Studying criminality, scientists of social sciences have used the knowledge of
the natural sciences, such as biology and its scientific disciplines. Ecological
theory has emerged as an attempt to explain the occurance of criminality by
using the knowledge of ecology and the relationship between competition and
symbiosis, and the impacts that physical and social environment have on
humans. Observing the relationships that exist between animal populations in
natural ecosystems, was used to compare the behavior of people in the city.
This is how the Chicago (Ecological) School appeared, whose representatives,
among others were: R. E. Park and E. W. Burgess. Starting from Darvins
"struggle for survival", they identified five radially arranged zones in the city of
Chicago, very similar to the forest ecosystem, and the validity, weaknesses
and usefulness of this concept, are the subject of this paper.
KEY WORDS: criminality / ecology / ecosystem / city /
competition
(316)
Zbornik
2011/ Vol. XXX / 1-2 / 317-332

UDK: 347.789(497.11)
343.211.3(497.11)
KRIVINOPRAVNA ZATITA AUTORSKOG PRAVA

Ana Jovaevi
Institut fur Kultur und Medien management
Freie Universitat, Berlin
Stupanjem na snagu novog krivinog zakonodavstva 2006.

godine kao i autorskog zakonodavstva 2009. godine u Republici
Srbiji je kvalitativno podignut nivo individualne, kolektivne, ali i
krivinopravne zatite autorskog i srodnih prava. Tako Krivini
zakonik je po prvi put u naoj zemlji po uzoru na druga uporedna
zakonodavstva, ali i na osnovu standarda predvienih
meunarodnim pravnim aktima, sva krivina dela kojima se
povreuju ili ugroavaju autorska i srodna prava (koja inae
spadaju u prava intelektualne svojine) sistematizovao u posebnu
glavu glavu dvadeset, pod nazivom: "Krivina dela protiv
intelektualne svojine". U osnovi novih zakonskih reenja se nalaze
odredbe novog Zakona o autorskom i srodnim pravima iz 2009.
godine. Upravo o pojmu, karakteristikama i obelejima
najznaajnijeg krivinog dela kojim se povreuju ili ugroavaju
autorska i srodna prava (imovinska i neimovinska, dakle moralna,
prava) iz lana 199. KZ neovlaeno iskoriavanje autorskog
dela ili predmeta srodnog prava sa teorijskog i praktinog aspekta
govori ovaj rad.
KLJUNE REI: zakon / autorsko pravo / srodna prava /
krivino delo / odgovornost / krivina sankcija
Email: jovashana@ptt.rs
(317)
Zbornik IKSI, 1-2/2011 A. Jovaevi

Krivinopravna zatita autorskog prava, (str. 317-332)
O INTELEKTUALNOJ SVOJINI UOPTE

ivot savremenog oveka poev od poslednjih decenija 20. veka se vie
uopte ne moe zamisliti bez intelektualne svojine1, odnosno njenog korienja
u svakodnevnom ivotu ljudi, odnosno u funkcionisanju privrede, u
unutranjem i spoljnotrgovinskom poslovanju. Ovde se radi o vrednostima koje
uivaju zatitu ne samo u pojedinim dravama, ve i ire, u celoj
meunarodnoj zajednici. Osnovu ovako iroko i sveobuhvatno postavljene
pravne zatite intelektualne svojine ini niz meunarodnih standarda sadranih
u relevantnim meunarodnim dokumentima koji su doneti od strane:
1) Organizacije UN za prosvetu, nauku i kulturu (UNESCO)2 i
2) Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO)3.
Naime, meunarodna zajednica je u proteklom periodu donela vie
relevantnih dokumenata kojima postavlja efikasan sistem pravnih
standarda u pogledu sveobuhvatne i efikasne zatite intelektualne
svojine u celosti ili pojedinih njenih elemenata (segmenata)4. Te
standarde5 su danas u najveoj meri prihvatile sve savremene drave u
svom nacionalnom zakonodavstvu.
Intelektualnu svojinu6 (kao genusni pojam koji u svom konstitutivnom
sadraju obuhvata i autorsko pravo i druga srodna prava) karakteriu dva
elementa. To su:
1) nematerijalni (moralni, duhovni, intelektualni, neekonomski) elemenat i
2) ekonomska (privredna) funkcija koja obezbeuje da subjekt zatite
ovog prava prisvaja materijalnu korist od njegove privredne
eksploatacije.
Intelektualna svojina, dakle, obuhvata dve grupe dobara ili vrednosti. To su:
1) autorsko i srodna prava (koja ureuje Zakon o autorskim i srodnim
pravima) i
V. Besarovi, Pravo industrijske svojine i autorsko pravo, Beograd, 1984. godine, str. 16-23.
I. Janev, Odnosi Jugoslavije sa UNESCO-om, Beograd, 2010. godine, str. 57-69.
3 I. Janev, Statutarno ureenje meunarodnih organizacija, Beograd, 2009. godine, str. 229-248.
4 O pregledu brojnih meunarodnih konvencija koje postavljaju pravne standarde u oblasti
ureenja i zatite intelektualne svojine vie : I. Janev, Svetska organizacija za intelektualnu
svojinu, Beograd, 2009. godine, str. 46-178.
5 S. Jelisavac, M. Zirojevi, Autorsko pravo i Svetska organizacija za zatitu intelektualne
svojine, Revija za evropsko pravo, Beograd, broj 2-3/2007. godine, str. 61-68.
6 V. Besarovi, Intelektualna svojina industrijska svojina, Beograd, 2005. godine, str. 78-92.
1
2
(318)

2) prava industrijske svojine. Ova prava, izmeu ostalih, ureuju sledei

zakoni : 1) Zakon o igovima, 2) Zakon o zatiti topografija integrisanih
kola i 3) Zakon o pravnoj zatiti industrijskog dizajna7.
U autorska i srodna prava spadaju sledea pravna dobra:
1)
autorsko pravo,
2)
pravo interpretatora,
3)
pravo proizvoaa fonograma,
4)
pravo proizvoaa videograma,
5)
pravo proizvoaa emisija i
6)
pravo proizvoaa baze podataka8.
U prava industrijske svojine spadaju sledea prava:

1)
patentno pravo,
2)
pravo iga,
3)
pravo zatite geografskih oznaka i porekla,
4)
pravo uzorka i modela,
5)
pravo zatite topografija integrisanih kola,
6)
pravo suzbijanja nelojalne konkurencije i
7)
poslovna tajna (know how)9.
Dakle, intelektualnu svojinu ini vie intelektualnih dobara koja su nastala

kao rezultat razliitih ljudskih aktivnosti u oblastima umetnosti, nauke,
tehnike i privrede. U okviru intelektualne svojine se tako razlikuju sledee
vrednosti. To su:
1)
tvorevine i
2)
pseudotvorevine.
Tvorevine su nematerijalne kreacije individualnog ljudskog duha. To su

intelektualna dobra koja su rezultat duhovnog stvaralatva kao psihikog
procesa za koji je sposoban samo ovek. Duhovno stvaralatvo obuhvata
psihiku obradu stvarnosti (materijalnog i duhovnog sveta) na jedan
osoben, lian nain stvaraoca i nastanak odreenog intelektualnog dobra
Svi navedeni zakoni su objavljeni u Slubenom glasniku Republike Srbije", broj 104/2009.
Zakon o autorskom i srodnim pravima Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 104/2009
9 S. Markovi, Pravo intelektualne svojine, Beograd, 2000. godine, str. 21-34.
7
8
(319)

(autorsko pravo, pravo interpretacije ili pronalazako pravo).

Pseudotvorevine su intelektualna dobra koja ne nastaju kao rezultat
stvaralatva sa individualnim duhovnim obelejima jednog ili vie ljudi, ve
nastaju kao plod ili kao funkcija privredne delatnosti odreenog fizikog ili
pravnog lica (oznake za obeleavanje robe i usluga robne i uslune
marke, geografske oznake porekla, fonogrami, emisije, baze podataka)10.
AUTORSKO PRAVO
1. Pojam i karakteristike autorskog prava
Videli smo iz prethodnih izlaganja da se u okviru intelektualne svojine po
svom znaaju, prirodi, ulozi i karakteristikama izdvaja autorsko pravo11.
Danas je u Republici Srbiji, na slian nain kao i u drugim evropskim
dravama, autorsko pravo ureeno posebnim Zakonom o autorskom i
srodnim pravima. Ovaj zakon je donet sredinom decembra 2009. godine.
To je prvi zakon Republike Srbije kao suverene drave u ovoj oblasti. On je
zamenio istoimeni zakon SR Jugoslavije.
Novodoneti Zakon o autorskom i srodnim pravima ureuje prava autora
knjievnih, naunih, strunih i umetnikih dela, pravo interpretatora, pravo
prvog izdavaa slobodnog dela, prava proizvoaa fonograma,
videograma, emisija, baza podataka i pravo izvoaa tampanih izdanja
kao prava srodna autorskom pravu, nain ostvarivanja ovih prava i njihovu
sudsku zatitu (lan 1. ovog zakona). Autorsko pravo se odnosi na pravni
reim autorskog dela. Tako se autorsko delo u smislu lana 2. Zakona o
autorskom i srodnim pravima12 definie kao originalna duhovna tvorevina
autora izraena u odreenoj formi bez obzira na njenu umetniku, naunu
ili drugu vrednost, njenu namenu, veliinu, sadrinu i nain ispoljavanja, kao
i doputenost javnog saoptavanja njene sadrine.
Na slian nain pojam i karakteristike autorskog dela13 odreuje i Zakon o
autorskom pravu i srodnim pravima Republike Hrvatske iz 2003. godine14.
Prema ovom zakonskom reenju, prema lanu 5. autorskim delom se
smatra originalna tvorevina iz knjievnog, naunog ili umetnikog
K. Damjanovi, Z. Mari, Intelektualna svojina, Beograd, 2008. godine, str. 113-126.

J. Mitrovi, . Radojkovi, Autorsko pravo i pravo industrijske svojine, Beograd, 1976.
godine, str. 45-59.
12 "Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 104/2009
13 I. Haneberg, Autorsko pravo u Hrvatskoj, Hrvatski patentni glasnik, Zagreb, broj 6/1995.
godine, str. 1421-1427.
14 "Narodne novine Republike Hrvatske", broj 167/2003 i 79/2007
10
11
(320)

podruja koja ima individualni karakter bez obzira na nain i oblik

izraavanja, vrstu, vrednost ili namenu ako zakonom nije drugaije
odreeno15. Ovako odreeno autorsko pravo (lan 13. ovog zakona)
sadri sledee elemente: 1) moralna prava autora, 2) imovinska prava
autora i 3) druga prava autora. Njime se tite line i duhovne veze autora
sa njegovim autorskim delom, njegovi imovinski interesi te drugi interesi
autora u pogledu njegovog autorskog dela16.
Autorskim delom17 se u Republici Srbiji, naroito, smatraju: 1) pisana dela
(knjige, broure, lanci, prevodi, raunarski programi u bilo kom obliku
njihovog izraavanja (ukljuujui i pripremni materijal za njihovu izradu), 2)
govorna dela (predavanja, govori, besede), 3) dramska, dramsko
muzika, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiu iz
folklora, 4) muzika dela sa ili bez rei, 5) filmska dela (kinematografska i
televizijska dela), 6) dela likovne umetnosti (slike, crtei, skice, grafike,
skulpture), 7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog
oblikovanja, 8) kartografska dela (geografske i topografske karte), 9)
planovi, skice, makete i fotografije i 10) pozorina reija.
Kao autorsko delo smatraju se i: nezavreno autorsko delo, delovi
autorskog dela, naslov autorskog dela, kao i prerada autorskog dela,
odnosno zbirka (kao to su: enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana
dela, muzika zbirka, zbirka fotografija, grafika mapa, izloba), zbirka
narodnih knjievnih i umetnikih tvorevina, zbirka dokumenata, sudskih
odluka i sline grae).
Sam je zakon od pravne zatite18 izuzeo odreene dokumente koje ne
smatra autorskim delom (lan 6. ovog zakona). Tako, autorskopravnom
zatitom nisu obuhvaene opte ideje, postupci, metode rada ili
matematiki koncepti, naela, principi i uputstva koji su sadrani u
autorskom delu. A, kao autorsko delo se ne smatraju: 1) zakoni,
podzakonski akti i drugi propisi, 2) slubeni materijali dravnih organa i
organa koji obavljaju javnu funkciju, 3) slubeni prevodi propisa i slubenih
materijala dravnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju i 4)
podnesci i druga akta u upravnom i sudskom postupku.
B. Pavii, V. Grozdani, P. Vei, Komentar Kaznenog zakona, Zagreb, 2007. godine, str. 567.
S. Radovanovi, Autorsko pravo Srbije u evropskoj perspektivi, Zbornik radova, Beograd,
broj 3/2006. godine, str. 343-357; G. Bubi, Zatita autorskog prava u Bosni i Hercegovini,
Izbor sudske prakse, Beograd, broj 5/2006. godine, str. 67-70.
17 D. Mili, Predmet zatite autorskog prava, Pravo i privreda, Beograd, broj 5-8/2006.
18 P. Tijani, Zatita autorskog i srodnih prava, Pravni ivot, Beograd, broj 5-6/2008. godine, str. 117-134.
15
16
(321)

Interpretacija je duhovno dobro koje nastaje linim angaovanjem

interpretatora prilikom zvunog, odnosno vizuelnog ili zvuno-vizuelnog
saoptavanja autorskog dela.
2. Subjekti autorskog prava

Autorsko delo je objavljeno kada je na bilo koji nain i bilo gde u svetu
prvi put saopteno javnosti od strane autora, odnosno lica koga je on na
to ovlastio19. Bez obzira na to, autor20 uiva moralna i imovinska prava
prema lanu 8. Zakona o autorskom i srodnim pravima u pogledu svog
autorskog dela od momenta nastanka autorskog dela21.
Nova zakonska reenja iz decembra 2009. godine razlikuju vie vrsta
subjekata autorskog dela. Primarno je subjekt autorskopravne zatite sam
autor dela fiziko lice koje je stvorilo predmetno delo. To je lice ije su
ime, pseudonim ili znak naznaeni na primercima dela ili su navedeni
prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokae drugaije. Izuzetno se i
pravno i fiziko lice iji je naziv, odnosno ime naznaeno na filmskom
delu22 smatraju proizvoaem toga dela. Pored autora, nosilac
autorskog prava moe da bude i drugo lice koje je na osnovu zakona
steklo autorsko pravo (a nije autor dela).
Pored autora, autorskopravnu zatitu uivaju i koautori. To su lica koja su
zajednikim stvaralakim radom sa drugim licem (ili licima) stvorili
odreeno autorsko delo. Slinu pravnu zatitu uivaju i koautori filmskog
dela. Ovde spadaju: 1) pisac scenarija, 2) reiser, 3) glavni snimatelj, a
pod odreenim uslovima i: 4) kompozitor ako se radi o muzikom filmu i
5) glavni animator filma ako se radi o crtanom ili animiranom filmu. I
konano, autorsko pravo na autorskom delu iji autor nije poznat imaju i
sledea lica: 1) izdava za izdato delo i 2) lice koje je delo objavilo za
objavljeno, ali neizdato delo23.
P. Vui, Autorsko pravo i autorskopravni odnosi, Slobodno poduzetnitvo, Zagreb, broj

8/2001. godine, str. 123-135.
20 D. Vedrina, K. Horvati, D. Smiljani, G. Maroevi, Autori i njihova prava, Zagreb, 1998.
godine, str. 78-94; Vie : M. Trampu, Avtorsko pravo, Ljubljana, 2000. godine.
21 LJ. Lazarevi, B. Vukovi, V. Vukovi, Komentar Krivinog zakonika Crne Gore, Cetinje,
2004. godine, str. 588-589.
22 Vie : M. Janji, Autorsko filmsko pravo, Beograd, 1971. godine.
23 D. Mili, Predmet zatite autorskog prava, Pravo i privreda, Beograd, broj 5-8/2009.
godine, str. 24-37.
19
(322)

3. Sadrina autorskog prava

Autorsko pravo24 ine dva njegova konstitutivna elementa. To su :
1)
moralna prava i
2)
imovinska prava autora ili drugih zakonom odreenih lica.
U moralna prava autora spadaju sledea prava: 1) pravo paterniteta, 2)

pravo na naznaenje imena, 3) pravo objavljivanja, 4) pravo na zatitu
integriteta dela i 5) pravo na suprotstavljanje nedostojnom korienju dela25.
Drugu grupu autorskih prava26 ine imovinska prava autora27. To je pravo na
ekonomsko iskoriavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom
njegovog dela. Ovde spadaju: 1) pravo na beleenje ili umnoavanje, 2)
pravo stavljanja primeraka dela u promet, 3) pravo davanja primeraka dela
u zakup, 4) pravo davanja primeraka raunarskog programa na poslugu, 5)
pravo izvoenja, 6) pravo predstavljanja, 7) pravo prenoenja izvoenja ili
predstavljanja, 8) pravo emitovanja, 9) pravo reemitovanja, 10) pravo na
javno saoptavanje, ukljuujui interaktivno injenje dela dostupnim javnosti,
11) pravo na prilagoavanje, araniranje i drugu izmenu dela, 12) pravo
javnog saoptavanja dela koje se emituje i 13) pravo javnog saoptavanja
dela sa nosaa zvuka ili slike.
Pored toga, autor ima i druga "izvedena" prava. U ovu grupu izvedenih
prava autora spadaju sledea prava: 1) pravo prema vlasniku primerka
autorskog dela, 2) pravo na posebnu naknadu i 3) pravo na naknadu za
davanje na poslugu.
Zatita autorskog i srodnih prava28 u Republici Srbiji se ostvaruje na dva
naina. To su: 1) individualna i 2) kolektivna zatita29. U okviru ove zatite ipak,
najefikasniji vid zatite autorskog prava u celini ili pojedinih njemu srodnih
prava pruaju odredbe novog Krivinog zakonika. Naime, putem odredbi
novog krivinog zakonodavstva propisan je sistem krivinih dela, kao i
krivine sankcije za povrede ili ugroavanja autorskog i srodnih prava.
I. Gliha, Autorsko pravo, Zagreb, 2000. godine, str. 211-235.

Vie: B.Stojanovi, Praktikum za autorsko i srodna prava, Beograd, 2006. godine.
26 I. Haneberg, Autorsko pravo, Zagreb, 2001. godine, str. 145-156.
27 D. etkovi, Autorska i srodna prava, Pravni zbornik, Podgorica, broj 1-2/2006-2007.
28 Z. Miladinovi, Ostvarivanje autorskog i srodnih prava, Pravo i privreda, Beograd, broj 58/2008. godine, str. 857-867.
29 S. Markovi, Kolektivno ostvarivanje autorskog prava u svetlu slobode konkurencije na
tritu Evropske unije, Zbornik radova, Kragujevac, 2010. godine, str. 311-327.
24
25
(323)

OPTE KARAKTERISTIKE KRIVINOPRAVNE

ZATITE INTELEKTUALNE SVOJINE
Novo krivino zakonodavstvo Republike Srbije iz 2005. godine postavlja
osnovu za kvalitetnu i efikasnu pravnu zatitu autorskog i drugih srodnih
prava u okviru prava intelektualne svojine. Najpotpuniji vid takve zatite
pruaju upravo odredbe Krivinog zakonika30. Ovaj zakonik, koji je poeo
da se primenjuje od 1. januara 2006. godine, u sistemu zatienih dobara
i vrednosti predvia posebnu glavu glavu dvadeset pod nazivom
"Krivina dela protiv intelektualne svojine".
U okviru ove glave, u posebnom delu Krivinog zakonika je sistematizovano
vie krivinih dela kojima se povreuje ili ugroava intelektualna svojina u
celosti ili njena pojedina prava. Tako su na ovom mestu propisani pojam,
karakteristike i obeleja vie "intelektualnih" krivinih dela, te sistem krivinih
sankcija za njihove uinioce. To su sledea krivina dela31:
1)
povreda moralnih prava autora i interpretatora (lan 198.),
2)
neovlaeno iskoriavanje autorskog dela i predmeta srodnog

prava (lan 199.),
3)
neovlaeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o

autorskom i srodnim pravima (lan 200.),
4)
povreda pronalazakog prava (lan 201.) i
5)
neovlaeno korienje tueg dizajna (lan 202.)32.
Objekt zatite ovih krivinih dela33 jeste intelektualna svojina kao jedno od
osnovnih prava oveka i graanina (human rights). Koliki je znaaj
uspostavljanja i pravne zatite intelektualne svojine govori i injenica da je
ovo pravo garantovano lanom 73. Ustava Republike Srbije iz 2006.
godine34. Intelektualna svojina je, zapravo, zajedniki imenitelj za: 1)
autorsko i srodna prava i 2) prava industrijske svojine. Nju karakteriu dva
elementa: 1) nematerijalni (duhovni, intelektualni) karakter i 2) ekonomska
"Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 85/2005, 88/2005, 115/2005, 72/2009 i 111/2009
N. Deli, Krivina dela protiv intelektualne svojine, Zbornik radova, Nova reenja u krivinom
zakonodavstvu i dosadanja iskustva u njihovoj primeni, Zlatibor, 2006. godine, str. 184-211.
32 V. Spasi, Savremeni oblici piraterije u autorskom i srodnom pravu, Pravni ivot, Beograd,
broj 13/2007. godine, str. 293-309.
33 G. Mri, Kaznena djela protiv autorskih prava, Hrvatska pravna revija, Zagreb, broj 8/2004.
godine, str. 87-94.
34 M. orevi, . orevi, Krivino pravo, Beograd, 2010. godine, str. 169.
30
31
(324)

funkcija koja obezbeuje da subjekt zatite prisvaja materijalnu korist od

privredne eksploatacije.
Radnja izvrenja propisanih krivinih dela u zakonu se sastoji u
neovlaenom korienju na bilo koji nain, bilo kojom delatnou prava
intelektualne svojine, protivno propisima ili bez saglasnosti nosioca
intelektualnih prava ili njihovih naslednika35. Izvrilac ovih krivinih dela
moe da bude svako lice, dok se u pogledu krivice (vinosti), ova krivina
dela vre iskljuivo sa umiljajem.
U Republici Srbiji u oblasti zatite prava intelekatualne svojine pored Krivinog
zakonika, od znaaja je jo jedan zakonski tekst. To je poseban Zakon o
organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog
kriminala36. Ovaj zakon u lanu 3. kao visokotehnoloki kriminal, izmeu
ostalog, odreuje i vrenje krivinih dela protiv intelektualne svojine: 1) ako
autorsko delo (koje je nastalo izvrenjem krivinih dela) prelazi 2000
primeraka ili 2) ako je usled preduzete radnje izvrenja prouzrokovana
materijalna teta u iznosu koji prelazi 1.000.000 dinara.
NEOVLAENO ISKORIAVANJE AUTORSKOG DELA

ILI PREDMETA SRODNOG PRAVA
- pojam, oblici i karakteristike Osnovno krivino delo37 kojim se u pravnom sistemu Republike Srbije tite
autorsko i srodna prava je predvieno u odredbi lana 199. Krivinog
zakonika. Ovo krivino delo nosi naziv "Neovlaeno iskoriavanje
autorskog dela ili predmeta srodnog prava"38. Inae, ovo je krivino delo i
ranije bilo predvieno u lanu 183.a. Krivinog zakona Republike Srbije
(koje je uvedeno novelom iz 1994. godine)39.
Na slian nain ovu inkriminaciju poznaje i Kazneni zakon Republike
Hrvatske40 u lanu 230. pod nazivom "Nedozvoljena upotreba autorskog
D. Jovaevi, Krivinopravna zatita autorskog prava, Brani, Beograd, broj 1/1998.

godine, str. 22-29.
36 "Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 61/2005 i 104/2009
37 B. Pavii, V. Grozdani, P. Vei, Komentar Kaznenog zakona, op.cit. 569-571.
38 lan 63. Zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakonika Slubeni glasnik Republike
Srbije", broj 72/2009
39 Z. Stojanovi, O. Peri, Komentar Krivinog zakona Republike Srbije i Krivini zakon
Republike Crne Gore sa objanjenjima, Beograd, 1996. godine, str. 285.
40 "Narodne novine Republike Hrvatske", broj 110/97, 27/98, 50/2000, 129/2000, 51/2001,
111/2003, 190/2003, 105/2004, 71/2006 i 110/2007
35
(325)

dela ili izvedbe umetnika izvoaa"41. Takoe i Krivini zakonik Republike

Crne Gore42 u lanu 234. predvia istovetno krivino delo pod nazivom
"Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava".43
Ovo krivino delo44 se sastoji u neovlaenom objavljivanju, snimanju,
umnoavanju ili na drugi nain javnom saoptavanju u celini ili delimino,
u stavljanju u promet ili neovlaenom dranju radi stavljanja u promet
predmeta autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma,
emisije, raunarskog programa ili baze podataka45. Samo krivino delo
ima vie oblika ispoljavanja. To su:
1)
osnovni oblik,
2)
poseban oblik i
3)
tei ili kvalifikovani oblik krivinog dela.
Objekt zatite i kod ovog oblika dela jesu autorska prava i prava
interpretatora na svoje intelektualno delo (u smislu kako je to navedeno u
uvodnom delu rada)46.
Autorsko delo je u smislu lana 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima47
originalna duhovna tvorevina autora izraena u odreenoj formi bez
obzira na njenu umetniku, naunu ili drugu vrednost, njenu namenu,
veliinu, sadrinu i nain ispoljavanja, kao i doputenost javnog
saoptavanja njene sadrine.
Objekt napada je kod ovog krivinog dela odreen kao: 1) autorsko delo, 2)
interpretacija, 3) fonogram, 4) videogram, 5) emisija, 6) raunarski program i
7) baza podataka.
Radnja izvrenja48 se moe javiti u vie razliitih oblika ispoljavanja od kojih
Krivini zakonik navodi samo neke delatnosti kao tipine, ali se delo moe
izvriti i na drugi "slian" nain. Tako se radnja izvrenja moe javiti kao49:
G. Mri, Kaznena djela protiv imovine poseban osvrt na nedozvoljenu uporabu

autorskog djela ili izvedbe umjetnika izvoaa, Hrvatska pravna revija, Zagreb, broj 78/2007. godine, str. 74-84.
42 "Slubeni list Republike Crne Gore", broj 70/2003, 47/2006, 40/2008 i 25/2010
43 LJ. Lazarevi, B. Vukovi, V. Vukovi, Komentar Krivinog zakonika Crne Gore, op.cit. str. 590-590.
44 LJ. Lazarevi, B. Vukovi, V. Vukovi, Komentar Krivinog zakonika Crne Gore, ibid, str. 590-591.
45 N. Zec, Krivinopravna zatita autorskih i srodnih prava, Bilten Okrunog suda u Beogradu,
Beograd, broj 63/2004. godine, str. 5-11.
46 B. Moslovac, Kaznenopravne odrednice autorskopravne zatite, Hrvatska pravna revija,
Zagreb, broj 10/2008. godine, str. 74-87.
47 "Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 104/2009
48 G. Mri, Kaznena djela protiv autorskih prava, Hrvatska pravna revija, Zagreb, broj 8/2004.
godine, str. 87-94.
41
(326)

1)
objavljivanje (usmeno ili pismeno, neposredno ili posredno, saoptavanje

javnosti sadrine tueg autorskog dela ili interpretacije. Za postojanje dela
je bitno da se ova radnja preduzima tako da se tue delo objavljuje u
celini ili delimino ime se negira autorsko moralno pravo)50,
2)
snimanje (registrovanje, utiskivanje savremenim tehnikim sredstvima

na materijalnoj podlozi),
3)
umnoavanje (multiplikovanje, poveanje broja primeraka),
4)
javno saoptavanje na drugi nain (injenje dostupnim individualno

neodreenom broju lica, neposredno ili posredno),
5)
stavljanje u promet (stavljanje u promet primeraka tueg autorskog

dela ili interpretacije delatnost injenja dostupnim primeraka tueg
autorskog dela ili interpretacije uz naknadu ili bez nje, jednokratno ili
u duem vremenskom periodu) i
6)
dranje (dravinska, faktika vlast, neposredna ili posredna nad

predmetima) radi (u cilju, u nameri) njihovog stavljanja u promet51.
Dakle, ovde se radi o inkriminaciji upotrebe autorskog dela bez odobrenja

autora ili drugog nosioca autorskog prava, odnosno lica koje je ovlaeno
za davanje odobrenja kada je takvo odobrenje prema odredbama zakona
potrebno ili pak protivno njihovoj nameni52. Radnja se u ovom sluaju ini na
taj nain to se utvrdi na materijalnu podlogu, reprodukuje, umnoi, stavi u
promet, iznajmi, izvede, odailje, uini dostupnim javnosti, prevede, prilagodi,
obradi, preradi ili na drugi nain upotrebi tue autorsko delo53.
Radi se o razliitim delatnostima proizvodnje (pravljenja, stvaranja) ili
multiplikovanja (umnoavanja broja primeraka) postojeih predmeta ili
njihovog injenja dostupnim individualno neodreenom broju lica. Bitno
je da se ove radnje preduzimaju neovlaeno, dakle van zakonske
procedure i bez saglasnosti nosioca intelektualnih prava.
Izvrilac ovog oblika krivinog dela moe da bude svako lice koje
postupa protivpravno (dakle neovlaeno), a u pogledu krivice potreban
je umiljaj uinioca. Za ovaj osnovni oblik krivinog dela iz lana 199.
Krivinog zakonika je propisana kazna zatvora do tri godine. Uz ovako
N. Deli, Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i delo
malog znaaja, Bilten Okrunog suda u Beogradu, Beograd, brj 75/2007. godine, str. 9-23.
50 B. Pavii, V. Grozdani, P. Vei, Komentar Kaznenog zakona, op.cit. str. 567-568.
51 M. orevi, . orevi, Krivino pravo, op.cit. str. 170.
52 B. Blaevi, Sankcije za povredu autorskog prava i prava umjetnika izvoaa, Iudex,
Zagreb, broj 1-2/1994. godine, str. 326-330.
53 B. Pavii, V. Grozdani, P. Vei, Komentar Kaznenog zakona, op.cit. str. 570.
49
(327)

odreenu kaznu, zakon je obavezao sud da u svakom konkretnom

sluaju uiniocu obavezno izrekne i meru bezbednosti (kao posebnu vrstu
krivine sankcije) obaveznog oduzimanja predmeta izvrenja krivinog
dela i njihovog unitavanja.
Poseban oblik ovog krivinog dela54 za koji je propisana novana kazna ili
kazna zatvora do tri godine ini lice koje proizvodi, uvozi, stavlja u promet,
prodaje, daje u zakup, reklamira u cilju prodaje, daje u zakup ili dri u
komercijalne svrhe ureaje ili sredstva ija je osnovna ili pretena namena
uklanjanje, zaobilaenje ili osujeivanje tehnolokih mera koje su namenjene
za spreavanje povreda autorskih i srodnih prava ili koje koristi ove ureaje ili
sredstva sa ciljem povrede autorskih ili srodnih prava55.
Ovde se radi o inkriminisanju pripremnih radnji kao samostalne radnje
izvrenja56. Radnja izvrenja je alternativno odreena kao uvoz, stavljanje
u promet, prodaja, davanje u zakup, reklamiranje u cilju prodaje,
davanje u zakup, dranje u komercijalne svrhe ili korienje sa ciljem
povrede autorskih ili srodnih prava s tim to se ova radnja mora preduzeti
u odnosu na odreene predmete - ureaje ili sredstva ija je osnovna ili
pretena namena uklanjanje, zaobilaenje ili osujeivanje tehnolokih
mera koje su namenjene za spreavanje povreda autorskih i srodnih
prava57. Koje su to mere, sredstva ili ureaji, predstavlja faktiko pitanje
koje sudsko vee reava u svakom konkretnom sluaju58.
Tei oblik krivinog dela je predvien u lanu 199. stav 3. Krivinog
zakonika. Za ovo je delo propisana kazna zatvora u trajanju od est
meseci do pet godina, te mera bezbednosti oduzimanja predmeta. Ovo
krivino delo postoji ako je radnja izvrenja osnovnog ili posebnog oblika
uinjena u nameri da uinilac za sebe ili drugo fiziko ili pravno lice
pribavi protivpravnu imovinsku korist.
Ova namera mora da postoji na strani uinioca u vreme izvrenja dela,
ali ona ne mora biti ostvarena u svakom konkretnom sluaju59. Koja je to
visina imovinske koristi koja se zahteva za postojanje teeg oblika ovog
krivinog dela, zakon ne odreuje izriito, ve to preputa oceni sudskog
vea. U Republici Hrvatskoj je pravnim shvatanjem Vrhovnog suda broj
. orevi, Krivino pravo, Posebni deo, Beograd, 2009. godine, str. 105.
M. orevi, . orevi, Krivino pravo, op.cit. str. 170.
56 B. ejovi, V. Miladinovi, Krivino pravo, Posebni deo, Ni, 1995. godine, str. 330-331.
57 B. Blaevi, Suzbijanje neovlatenog snimanja i umnoavanja fonograma i videograma,
Nove tehnologije i autorsko pravo, Zagreb, broj 1989. godine, str. 48-63.
58 LJ. Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika, Beograd, 2005. godine, str. 562.
59 G. Ili i dr. Krivini zakonik Republike Srbije sa napomenama, Beograd, 2006. godine, str.171-172.
54
55
(328)

Su. 726-IV/1997 odreeno da visina imovinske koristi u smislu ovog

krivinog dela treba da pree iznos od 30.000 Kuna60.
Inae, ovo krivino delo je i do sada bilo prisutno u praksi sudova u
Republici Srbiji o emu svedoe i sledee odluke sudova61:
1) "U optunom aktu za krivino delo iz l. 199. KZ RS neophodno je
navesti za CD ili DVD naziv i delo autora".
(presuda Vrhovnog suda Srbije K. 10/2006 od 16. marta 2006. godine,
Sudska praksa, Beograd, broj 11-12/2006. godine, str. 11)
2) "Uinilac je stavio u promet primerke autorskog dela bez ovlaenja
distributera nosioca autorskih prava na taj nain to je u improvizovanoj
tezgi izloio 332 primerka CD sa nasnimljenim muzikim i filmskim
izdanjima. Kako je taj broj manji od 500 primeraka, radi se o delu za koje
je nadlean redovni optinski sud".
(presuda Okrunog suda u Beogradu K. 309/2006 od 16. februara 2006.
godine, Sudska praksa, Beograd, broj 10/2006. godine, str. 19-20)
3) "Ne moe se prihvatiti da je deset nasnimljenih primeraka nosilaca
videozapisa sa nasnimljenim filmovima delo malog znaaja s obzirom na
prirodu krivinog dela i objekt krivinopravne zatite".
(presuda Okrunog suda u Beogradu K. 942/2006 od 11. aprila 2006.
godine, Sudska praksa, Beograd, broj 1/2007. godine, str. 18)
4) "Mogua je konstrukcija produenog krivinog dela iskoriavanja
autorskog dela ili predmeta srodnog prava kada okrivljeni u vie navrata
prodaje razliite CD-ove".
(presuda Okrunog suda u Beogradu K. 2019/2006 od 31. jula 2006.
godine, Sudska praksa, Beograd, broj 11-12/2006. godine, str. 10)
ZAKLJUAK
Stupanjem na snagu novog Krivinog zakonika Republike Srbije 1. januara
2006. godine na znatno drugaijoj osnovi je postavljan sistem krivinopravne
zatite intelektualne svojine. Naime, ovaj je zakonik po prvi put u Republici
Srbiji sva krivina dela kojima se povreuju ili ugroavaju autorska i srodna
prava koja spadaju u prava intelektualne svojine sistematizovao u posebnu
gavu glavu dvadeset, pod nazivom "Krivina dela protiv intelektualne
60
61
B. Pavii, V. Grozdani, P. Vei, Komentar Kaznenog zakona, op.cit. str. 570.

Vie: V. uri, D. Jovaevi, Praktikum za krivino pravo, Posebni deo, Beograd, 2008. godine.
(329)

svojine". Meu ovim krivinim delima se po svom znaaju, prirodi, karakteru i

uestalosti pojavnog ispoljavanja posebno istie krivino delo predvieno u
lanu 199. Krivinog zakonika. To je neovlaeno iskoriavanje autorskog
dela ili predmeta srodnog prava.
Ovo krivino delo se javlja u vie oblika ispoljavanja. To su: osnovni,
poseban i tei oblik za koji su propisane kazne zatvora, te posebna mera
bezbednosti oduzimanja i unitavanja predmeta ovog dela. Ovo delo se
sastoji u neovlaenom objavljivanju, snimanju, umnoavanju ili na drugi
nain javnom saoptavanju u celini ili delimino, u stavljanju u promet ili
neovlaenom dranju radi stavljanja u promet predmeta autorskog
dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, raunarskog
programa ili baze podataka. Objekt zatite i kod ovog oblika dela jesu
autorska prava i prava interpretatora na svoje intelektualno delo. Samo
krivino delo karakterie specifina vrsta objekta zatite. Nju karakteriu
dva elementa: 1) nematerijalni (duhovni, intelektualni) karakter i 2)
ekonomska funkcija koja obezbeuje da subjekt zatite prisvaja
materijalnu korist od privredne eksploatacije. U autorska i srodna prava
spadaju: autorsko pravo, pravo interpretatora, pravo proizvoaa
fonograma, pravo proizvoaa videograma, pravo proizvoaa emisija i
pravo proizvoaa baze podataka.
Radnja izvrenja ovog krivinog dela se, kao to se iz prethodnog
izlaganja vidi, sastoji u neovlaenom korienju na bilo koji nain, bilo
kojom delatnou nekog od prava intelektualne svojine, protivno
propisima ili bez saglasnosti nosioca intelektualnih prava ili njihovih
naslednika. Pri tome u oblasti pravne regulative krivinih dela protiv
intelektualne svojine pored Krivinog zakonika, odreeni znaaj i ulogu
ima i i poseban Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za
borbu protiv visokotehnolokog kriminala koji u lanu 3. kao
visokotehnoloki kriminal izmeu ostalog odreuje i vrenje krivinih dela
protiv intelektualne svojine pod uslovom: 1) da broj primeraka autorskog
dela (koje je nastalo izvrenjem krivinih dela) prelazi 2000 primeraka ili 2)
ako je usled preduzete radnje izvrenja prouzrokovana materijalna teta u
iznosu koji prelazi milion dinara.
REFERENCE
(1)
(2)
(3)
Besarovi, V. (1984) Pravo industrijske svojine i autorsko pravo, Beograd.

Besarovi, V.(2005) Intelektualna svojina industrijska svojina, Beograd.
ejovi, B., Miladinovi, V. (1995) Krivino pravo, Posebni deo, Ni.
(330)

(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
(15)
(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
(21)
(22)
Damjanovi, K., Mari, Z. (2008) Intelektualna svojina, Beograd.

orevi, . (2009) Krivino pravo, Posebni deo, Beograd.
orevi, M., orevi, . (2010) Krivino pravo, Beograd.
uri, V., Jovaevi, D. (2008) Praktikum za krivino pravo, Posebni
deo, Beograd.
Gliha, I. (2000) Autorsko pravo, Zagreb.
Haneberg, I. (2001) Autorsko pravo, Zagreb.
Ili, G. i dr.(2006) Krivini zakonik Republike Srbije sa napomenama,
Beograd.
Janev, I. (2009) Statutarno ureenje meunarodnih organizacija,
Beograd.
Janev, I. (2010) Odnosi Jugoslavije sa UNESCO-om, Beograd.
Janji, M. (1971) Autorsko filmsko pravo, Beograd.
Lazarevi, LJ. (2005) Komentar Krivinog zakonika, Beograd.
Lazarevi, LJ., Vukovi, B., Vukovi, V. (2004) Komentar Krivinog
zakonika Crne Gore, Obod, Cetinje.
Markovi, S. (2000) Pravo intelektualne svojine, Beograd.
Mitrovi, J., Radojkovi, . (1976) Autorsko pravo i pravo industrijske
svojine, Beograd.
Pavii, B., Grozdani, V., Vei, P. (2007) Komentar Kaznenog
zakona, Zagreb: Narodne novine.
Stojanovi, B. (2006) Praktikum za autorsko i srodna prava, Beograd.
Stojanovi, Z., Peri, O. (1996) Komentar Krivinog zakona Republike
Srbije i Krivini zakon Republike Crne Gore sa objanjenjima,
Beograd.
Trampu, M. (2000) Avtorsko pravo, Ljubljana.
Vedrina, D., Horvati, K., Smiljani, D., Maroevi, G. (1998) Autori i
njihova prava, Zagreb.
CRIMINAL-LEGAL PROTECTION OF COPYRIGHT

Since 2006, when new criminal legislation came into force, and 2009, when
new copyright legislation came into force, the level of individual, collective
and criminal legal protection of copyright and related rights has been
upgraded in a qualitative sense. Following other comparative legislations as
role models, as well as the standards proclaimed by international legal
documents, the Criminal Code categorized (for the first time in our country) all
criminal offences representing violations or endangerments of copyright and
related rights (that are covered by the term "intellectual property rights") in a
separate chapter (Chapter 20) entitled as: "Criminal Offences against
Intellectual Property". New legislative solutions are based upon the provisions
(331)

of the new Law on Copyright and Related Rights adopted in 2009. This
paper discusses the definition, the characteristics and the features of the
most significant criminal offence by which copyright and related rights
(material as well as immaterial or moral rights) are violated or endangered Unauthorized Use of Copyrighted Work or other Work Protected by Similar
Right (from Paragraph 199 of the Criminal Code) from theoretical as well as
from practical aspect.
KEY WORDS: law / copyright / related rights / criminal
offence / responsibility / criminal sanction
(332)
INSTRUKCIJE AUTORIMA
1. Radovi se dostavljaju u elektronskoj formi, na disku ili via

email: krinstitut@gmail.com
2. Autori se mole da, ukoliko je mogue, dostave apstrakt,
naslov i kljune rei i na engleskom jeziku.
3. Autori treba da dostave i naziv ustanove u kojoj su
zaposleni kao i email adresu i broj telefona.
4. Neophodni elementi BIBLIOGRAFIJE navode se iskljuivo
sledeim redosledom:
Prezime autora i poetno slovo imena;
Godinu izdanja u zagradi;
Za asopise volumen i broj strana, a za knjige mesto
izdavanja i naziv izdavaa;
NASLOVI KNJIGA i NAZIVI ASOPISA tampaju se
kurzivom.
U Bibliografiji se navode samo one reference na koje
se autor lanka eksplicitno poziva u tekstu. Ime
autora koji se citira navodi se u originalu.
5. Ureivaki odbor klasifikovae lanke u sledee kategorije:
Izvorni nauni lanci,

Prethodna saoptenja,
Pregledni lanci i
Struni lanci
6. Svi radovi se recenziraju

7. Recenzije su anonimne
(333)
CIP
,
343+316
ZBORNIK Instituta za kriminoloka i

socioloka istraivanja = Journal of the
Institute of Criminological and Sociological
Research / glavni i odgovorni urednik
Leposava Kron. God. 1, br. 1 (1972)- .Beograd: Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja, 1972- (Beograd:
Dereta). 24 cm
ISSN 0350-2694 = Zbornik Instituta za
COBBIS.SR-ID 5474306

Zbornik Iksi 1 2 2011

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik Iksi 1 2 2011

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Godina XXX/2011

Professor Derral Creatwood

asopis izlazi dva puta godinje

Dr. Leposava Kron, Institute of Criminological and

Dr. Zoran Stevanovi, Institute of Criminological and

Professor Derral Creatwood, University of Baltimore

Dr. Branislava Knei, Institute of Criminological and

Ana Batrievi, Institute of Criminological and Sociological

Milka Rakovi, Institute of Criminological and Sociological

Slavica Milii, Institute of Criminological and Sociological

Leposava Kron, Zlatko Nikoli, Zoran Stevanovi

Zlatko Nikoli, Leposava Kron

Marina Kovaevi-Lepojevi, Vesna uni-Pavlovi

Vesna Gojkovi, Leposava Vukievi

Jelena eleskov ori

Tamara Damonja Ignjatovi, Jasna Hrni,

Branislava Knei, Vojin Vidanovi

Originalni nauni rad

DA LI JE AMORALNOST ESTI FAKTOR LINOSTI?

U ovom istraivanju izvren je pokuaj da se preciznije odredi

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

hijerarhijska linearna regresija sa bazinim crtama linosti na

KONCEPTUALNI OKVIR ISTRAIVANJA

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

frekvencijom hapenja, postojanjem delinkvencije u dobu maloletnitva i

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

od presudne vanosti za razumevanje stabilnog kriminalnog ponaanja

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

pohlepan, licemeran i prevrtljiv. Tek nakon ukljuivanja estofaktorskog

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

planiranja ponaanja i ulaganja volje u ostvarenje ciljeva; 2. Tei oblici

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Tabela 1. Domeni i aspekti HEXACO modela. U zagradama pored naziva

HEXACO-PI-R se sastoji od 100 stavki: svaki aspekt je meren sa po 4 stavke,

Nivo stavki (primeri)

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Pouzdanost skale za ispitivanje Impulsivnou podstaknute Amoralnosti

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Tabela 3. Matrica sklopa ekstrahovanih komponenti. Zasienja manja od 0.3

Kao to se iz matrice sklopa vidi, izolovano estofaktorsko reenje u

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

model koji bi ove odnose reprezentovao. Domeni HEXACO modela su

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Dijagram 1. Strukturalni model kauzalnih relacija izmeu bazinih crta linosti

Kako se iz Tabele br 3. vidi, sve etiri dobijene funkcije statistiki znaajno

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

variranja Interpersonalne manipulacije (F=30.3; df=6; p<.01). U tom modelu,

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

zasnovanih na brutalnom hedonizmu, sadizmu i destrukciji (Kneevi,

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Beadman, 2011). Produkcija Amoralnosti koja dolazi sa negativnog pola

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

paradigme koja poiva na induktivnom pristupu: analizira se veliki broj

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Ashton, M. C., & Lee, K. (2007) Empirical, theoretical, and practical

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Zbornik IKSI, 1-2/2011 J. Meedovi

Meedovi, J., Kujai, D., & Kneevi, G. (prijavljeno za objavljivanje).