FORENZIKA LINGVISTIKA

Zorka Kai
predavanja 2015/2016.
sreda 11 i 30 13 sati uionica 128
konsultacije
sreda 13 do 14 sati kabinet 517
zorkakasic@fasper.bg.ac.rs

VETINA ILI DISCIPLINA?

Vetina primene naunih saznanja, teorija i metoda
lingvistike prilikom analize uzoraka govornog i pisanog
jezika u istranim postupcima i sudskim sporovima u
kojima je jezik deo dokaza, a ponekad i jedini dokaz.
Pored procedura i vetine primene postojeih
lingvistikih saznanja, forenzika lingvistika razvija nova
lingvistika istraivanja.
Praktini zadaci otvorili su nove pravce istraivanja
IDIOLEKTA (pojedinac u zajednikom jeziku),
govornih inova (diskurs, tekst), intraspikerskih i
interspikerskih varijacija, urbane dijalektologije,
pravnog jezika...

LINGVISTA U PRAVNOM KONTEKSTU / UKRTANJE

PRAVA I LINGVISTIKE

Faza istrage
- Pruanje informacija o predmetu istrage na osnovu lingvistike analize.

Faza suenja
- Ko je govornik (pisac)?
- ta je kazano ili napisano?

albena faza
- Pokree se tvrdnjom da su se pojavili novi dokazi ili da postojee dokaze treba
posmatrati na nov nain.

Privatni sporovi
- Graanske parnice, odnosno privatni sporovi.

Nunost smetanja zadataka forenzike lingvistike u pravni kontekst

dovela je do ukrtanje prava i lingvistike u praktinom i istraivakom
domenu

FAZA ISTRAGE
Zahtevi za lingvistiku analizu dolaze iz institucija za
sprovoenje zakona, ili, u nekim zemljama, na poziv
istranog sudije (pruanje informacija o predmetu na
osnovu lingvistike analize).
Ukljuivanje lingviste u istragu: analiza raznih tipova
beleki, pisama, razni tipovi uzoraka snimljenog govora,
tekstualne telefonske poruke i specifine pretnje,
validnost oprotajnih pisama samoubica (uzrok i
okolnosti smrti)...
Utvrivanje lingvistikog profila kako?
Pomo lingviste u voenju intervjua i u strategijama
ispitivanja...

FAZA SUENJA
Ekspertski izvetaj se dostavlja sudu kako?
Pitanja na koja lingvista treba da odgovori:
Ko je govornik (pisac)?
- Identifikacija kako?
ta je kazano ili napisano?
- Da li tekst (ili govorni uzorak) sadri pretnju?
- Da li re u nekom ugovoru znai x, y ili neto drugo?
- ta znai kada neko kae aha - da li aha uvek znai da?
- Da li je priznanje iznueno?
- Da li je osumnjieni zaista priznao delo ili se
tuiocu/policiji uinilo da jeste?...

ALBENA FAZA
Struktura i priroda albi varira od drave do drave
Pokree se tvrdnjom da su se pojavili novi dokazi ili da
postojee dokaze treba posmatrati na nov nain.
Lingvistu angauje odbrana ili tuilatvo u albenoj fazi.
Spor u vezi sa tekstom
Tumaenje autorstva
Tumaenje izjave ili priznanja u policiji
Moe se traiti nova interpretacija prethodnog
forenzikog izvetaja drugog forenziara.
Analiza uzoraka govora (teksta) koji nisu dobro shvaeni
ili interpretirani, a uticali su na presudu i slino...

PRIVATNI SPOROVI
Deo rada forenzikih lingvista su i graanske parnice,
odnosno privatni sporovi.

Takvi sluajevi ukljuuju:

identifikovanje autora anonimnih poruka,
ispitivanje plagijata za kolu ili univerzitet,
odbrana studenta optuenog za plagijat...
Obino se deava da je izvetaj predat i da se klijent
bavi tim pitanjem interno - bilo u okviru univerziteta,
privrednog drutva ili u okviru porodice.

IZVORI DOKAZA
Razgovori sa osumnjienim i okrivljenim
Razgovori u tajnim operacijama - sluajevi koji ukljuuju
prikrivenog islednika
Govorne ili pisane ucene
Govorni ili pisani zahtevi za otkup (otmice)
Razgovori u sluajevima seksualnog zlostavljanja dece i
odraslih
Pretea komunikacija (pisma, E-mail poruke, SMS
poruke, telefonski pozivi...)
Anonimne telefonske dojave interventnim slubama...

POLJA PRIMENE

Razni tipovi kriminala:

Ubistvo
Otmica
Silovanje
Seksualno zlostavljanje
Ucena
Korupcija
Terorizam
Trgovina ljudima/drogom...

GRAANSKI SPOROVI - IZVORI

Ugovori
Razna osiguranja
Poslovne prevare
Zatitni znakovi
Reklame
Plagijati
Testamenti...

INSTRUMENTI KOJE KORISTI LINGVISTA U FORENZIKOJ

ANALIZI I EKSPERTSKOM SVEDOENJU

fonetika/fonologija
urbana i ruralna dijalektologija
sociolingvistika
morfologija
sintaksa
leksikologija
semantika
lingvistika pragmatika
analiza diskursa
teorija govornih inova
psiholingvistika...

Razvoj lingvistikih disciplina u teorijskom i metodolokom smislu

dostigao je odgovarajui domet na osnovu kojeg se lingvistika prilino
ravnopravno sa ostalim (uglavnom egzaktnim) naukama moe ukljuiti
u vrlo razvijen krug forenzikih vetina

KLJUNA PITANJA FORENZIKE LINGVISTIKE

forenzika fonetika centralno polje delatnosti forenzikih lingvista;
forenzika fonetika (fonologija, sociolingvistika, dijalektologija...) i
analiza govornih uzoraka zadaci: forenzika fonetska transkripcija,
identifikacija govornika (komparacija govornika i odreivanje
lingvistikog profila nepoznatog govornika), forenzika analiza
govora u kreiranju postupka predoavanja radi prepoznavanja
(voice line-up), kao i ekspertska analiza u verifikaciji izjave svedoka
laika;
jezik pravnih dokumenata;
jezik policije i slubi za sprovoenje zakona;
obavljanje razgovora sa decom i osetljivim svedocima u kontekstu
pravnog postupka;
interakcija u sudnici;
lingvistiki dokaz i svedoenje strunog svedoka na sudu;
pripisivanje autorstva i plagijati...

OTVORENI ISTRAIVAKI PROBLEMI

Pravni jezik (Solan, Tiersma, 2005), (Tiersma, 1999);

Komunikativna interakcija u sudnici (Archer, 2005);

Jezik i mo (Coonley, O Bar, 1998);

Lingvista kao ekspert na sudu (Chuy, 2005);

Intervju i ispitivanje (Chuy, 2005);

Studije sluajeva (Chuy, 2005);

Psiholoke perspektive policijskog jezika (Gudjonson, 2003);

Konverzaciono-analitike perspektive (Heydon 2005);

Ukrtajua podruja - lingvistika, pravo, psihologija, antropologija,

sociologija

NASTANAK OBLASTI

Jan Svartvik je 1966. vetaio sporne iskaze Timoti Evansa

1968. objavio Evansove izjave: Sluaj za forenziku lingvistiku
U akademsku nomenklaturu uveo termin forenzika lingvistika
Posle Svartvika malo se radilo na razvijanju ove nove discipline
Posao je prihvatan uglavnom kao izazov
1994. godine izvedeno je ozbiljno lingvistiko istraivanje spornih
iskaza Dereka Bentlija (Malcolm Coulthard)
Poslednje dve decenije su period u kome se ovaj tip primene
lingvistike naglo razvija jer se zadovoljava osnovni preduslov
smetanje delatnosti u pravni kontekst.

KADA JE POELO? - tekst

Traganje za nainima utvrivanja autora odreenih tekstova,
odnosno utvrivanje individualnih jezikih (stilskih) karakteristika
poelo je znatno pre nego to je poela lingvistika ekspertiza u
kriminalistici.
esto se naknadno, na osnovu uoenih stilskih karakteristika,
postavljala sumnja u autorstvo poznatih knjievnih dela.
Da li je re o knjievnim plagijatima?
Postojanje crnih lista
Metode knjievne teorije u naznaenim sluajevima uglavnom su se
zasnivale na analizi jezikih (odnosno stilskih) posebnosti uoenih u
knjievnom delu. Ovi poeci utemeljili su put za razvoj forenzike
stilistike (jedne od oblasti forenzike lingvistike), u okviru koje se
danas razvijaju procedure vezane za utvrivanje spornih autorstava
u pisanim uzorcima jezika.

KADA JE POELO? - glas

Utvrivanje ovekovog identiteta na osnovu obeleja
jezika pojedinca zapoeto je mnogo pre nego to je to
postalo poznato optoj javnosti.
Jedan od prvih zabeleenih sluajeva datira iz 1660.
godine, a odnosi se na suenje zaverenicima koji su
uestvovali u ubistvu engleskog kralja arlsa I.
- U optubi je predoen kao dokaz i iskaz svedoka koji je
prepoznao glas jednog od zaverenika.
- Tokom istrage osporen je iskaz svedoka, pa je ovaj
sluaj u istoriji zabeleen i kao prvi sluaj pogrene
identifikacije osobe na osnovu glasa.
- Ni danas, mnogo godina kasnije, sluajevi pogrene
identifikacije nisu retkost

Sluaj Lindberg
Sluaj otmice deteta poznatog amerikog avijatiara
Lindberga 1932. godine.
Na suenju, koje je usledilo nekoliko godina kasnije,
Lindberg je tvrdio da glas osumnjienog (tesar
nemakog porekla) pripada glasu poinioca krivinog
dela, a kao osnovni marker posluio mu je uticaj
automatizma nemake artikulacione baze na izgovor rei
engleskog jezika (engleski sa nemakim akcentom).
Odbrana je osporavala njegovu tvrdnju zbog dugog
vremenskog razmaka izmeu dva Lindbergova susreta
sa osumnjienim.
Sluaj Lindberg je podstakao istraivanja o retenciji
govornog izraza i o ne-ekspertskom (laikom) i
ekspertskom prepoznavanju govornika.

IAFPA i IAFL dva smera razvoja oblasti

Danas postoje dva profesionalna udruenja

IAFL (Meunarodno udruenje forenzikih
lingvista) i IAFPA (Meunarodno udruenje za
forenziku fonetiku i akustiku - 2004 - Kodeks
struke), kao i asopis Forensic Linguistics koji je
poeo da izlazi 1994. asopis je preimenovan
2003. godine u The International Journal of
Speech, Language and the Law s namerom da
se potencijalnim itaocima jasnije ukae na
irinu podruja forenzike lingvistike.

KRITERIJUM PODELE NA DVE OBLASTI

U oblasti primene lingvistike u analizi uzoraka govornog i
pisanog jezika u istranim postupcima i sudskim
sporovima u nomenklaturi i u praksi egzistiraju izdvojeno
dva podruja
KRITERIJUM PODELE: DVA ANALOGNA NAINA
JEZIKOG IZRAAVANJA (GOVORNI JEZIK I PISANI
JEZIK)
Glavni zadaci (i sluajevi) u forenzikoj lingvistici
odnose na razne tipove analize pisanih uzoraka
Glavni zadaci (i sluajevi) u forenzikoj fonetici odnose
se na razne tipove analize govornih uzoraka

FORENZIKA LINGVISTIKA
Nasuprot sporom poetnom razvoju, u proteklih
dvadeset godina sudovi su mnogo ee u velikom broju
drava pozivali lingviste na ekspertizu. To je dovelo do
toga da sada postoji metodologija u razvoju za
forenziku lingvistiku i sve vei broj lingvista koji se
pojavljuju kao svedoci eksperti, a nekima je to ak i stalni
posao.

POLJE ANALIZE DISKURSA

Polje analize diskursa proirilo se i podelilo na nekoliko
specifinih podoblasti.
Institucionalni diskurs? Diskurs koji se odvija u profesionalnom
ili radnom okruenju...

Svaki od institucionalnih diskursa se moe okarakterisati

posebnom selekcijom i upotrebom: leksike, gramatike,
strukutre i konverzacionih principa. Univerzitetski
diskurs?
Povezanost institucionalnog diskursa sa diskursom
u laikim i drutvenim znaenjima primarni su
predmet interesovanja forenzike lingvistike.

INSTITUCIONALNI DIJALOG
Razgovor koji je usmeren na kljune ciljeve, zadatke ili
identitet koji se konvencionalno dovodi u vezu sa
institucijom usmernost na cilj.
Ogranienja u smislu dozvoljenih/prihvatljivih
intervencija/ doprinosa
Posebni okviri zakljuivanja u kontekstu - ema
zakljuivanja

INTERAKCIJA U INSTITUCIONALNOM DISKURSU

Interakcija u institucijama je asimetrina

Mo i kontrola su poverene institucionalnom uesniku
Institucionalni govornik usmerava ili konrolie diskurs
Vae razliita pravila utivnosti
Prekidanja i odgovori kojima se odbija saradnja u ovom
okruenju se ne podstiu, a kada se i dese, oni su
markirani

GOVORENJE - PISANJE
Pisanje strukturisano za razliku od govora?
Govor je jednako voen pravilima koliko i pisanje, ali su
pravila i organizacija drugaiji.
U razgovorima postoje uvodna i zavrna obraanja, dok
u pisanom tekstu postoje uvodi i zakljuci.
Za tekstove ili tipove tekstova vaee su norme ili
konvencionalni naini izraavanja ili pisanja.
Konvencije dijaloga
Primeri krenja konvencija struni autoritet, drutveni
autoritet

PRAVNI JEZIK
Posebna priroda pravnog jezika u velikoj meri zavisi od
prilino malog skupa gramatikih i leksikih
karakteristika.
Preciznost se postie ekplicitnim navoenjem posebnih
pojmova (hiponima).
U zakonima izvren odabir leksike i gramatike u cilju
postizanja sveobuhvatnosti, jasnih i nedvosmislenih
pravila, razumevanja obaveza, odgovornosti i pruanja
objanjenja o tome koje se aktivnosti u kontekstu datog
zakona smatraju nezakonitim.
Teko je razumeti deavanja u sudnici bez prethodne
pripreme i upoznavanja sa pisanim zakonima i
profesionalnim anrovima.

PRAVNE NORME I JEZIK

Pravne norme moraju da budu dovoljno vrste da prou
test vremena i da se dosledno i pravino primenjuju, a
da ipak nude dozu fleksibilnosti i mogunost
prilagoavanja novim drutvenim okolnostima.
Treba da budu formulisane tako da graani imaju
poverenja u nameru izreenu zakonom koji, pre svega,
potuje prava i obaveze graana.
Ni jedan varijetet jezika ne nosi takav tip
odgovornosti.
Postoji meuzavisnost izmeu pisanih zakona i govora u
pravnom kontekstu koji pisanom i govornom jeziku daje
posebne karakteristike.

PRAVNI ANROVI
Forenziki lingvisti, pre nego to pristupe radu na
tekstovima iz odreenog pravnog funkcionalnog stila,
treba da odrede opseg i prirodu tog funkcionalnog anra

Profesionalni funkcionalni anrovi - pomeranje fokusa

sa forme i strukture na fokus kontekstualnih faktora u
interpretiranju diskursa.

DEFINISANJE ANRA FUNKCIONALNA HIBRIDNOST

Izbor jezikih sredstava predstavlja direktnu posledicu
govornikove (pieve) komunikativne aktivnosti i svrhe
(diskursa) teksta.
Registar i anr su meusobno povezani aspekti
tekstualizacije.
Neki makro-anrovi koji postoje u drutvu: izvetaj,
procedura, ekspoze, naracija, prepriavanje (Martin,
1992).
U tekstovima postoje dublji anrovski abloni koji se
mogu nalaziti kod formalnijih i rigidnijih povrinskih
anrova koji se koriste za odreene drutvene ciljeve.
anr policijskog intervjua ima odreen broj faza, a u
svojim okvirima ima narativnu strukturu koja se nalazi
ispod povrine (Gibbons, 2003).

HIBRIDNOST
Upotreba govora u institucionalnim sredinama
Uesnici mogu da uine da se govor kree na takav
nain da slui (njihovim) sopstvenim ciljevima na nain
koji signalizira da postoji govornikova spremnost da
konstantno ponovo klasifikuje diskursne situacije.
Meanje uoenih osobina razliitih anrova koji su
prethodno postojali.
Dinamiko prebacivanje u okviru hibridnog anra:
Policajci koji intervjuiu mogu da se prebace sa
ponaanja koje predstavlja instituciju na preuzimanje
skoro terapijske uloge da bi stvorili produktivniji kontekst
kako bi uspeli da raskrinkaju sluaj.

TRI FAZE U TOKU SUENJA

Proceduralni anr
- izbor porote
- pozivanje svedoka na zakletvu
anr obraanja
- uvodni govori
- ispitivanje svedoka
- zavrni govori u kojima se daju argumenti
anr sudijskog obraanja
- sudijsko sumiranje procesa
- sudijsko donoenje presude.
Mogu postojati anrovi u okviru anrova.

PRAVNI KONTEKSTI
Prouavanje konteksta je znaajno za razumevanje i
interpretaciju pravnih tekstova i forenziku lingvistiku
analizu.
Govorne zajednice - zajednica koja deli pravila za
ponaanje i interpretaciju govora, i pravila za
interpretaciju bar jednog jezikog varijeteta (pravna
zajednica je jedan tip govorne zajednice!)
Pravna zajednica deli neke naine govora na nivou
registra
- advokati, sudije i policajci
- svako ponaosob koristi jezik na drugaiji nain i za
razliite komunikativne svrhe, stoga se generiu razliiti
funkcionalni podanrovi govora i pisanja.

KONTEKST INTERVJUISANJE I SUDNICA

Prazna prostorija u kojoj su samo etiri uesnika koji
sede, imaju samo audio traku kao svoju opremu,
Prisustvo dva policajca, jedan koji intervjuie, drugi koji
vodi beleke i svedok ili osumnjieni, a oni mogu voditi
sa sobom svog advokata, roditelja ili socijalnog radnika,
Pored primarne realnosti prostorije u kojoj se odigrava
intervju, takoe postoji i druga realnost, dogaaj o kome
se govori, to je argument i kasnija deavanja koja su
rezultirala hapenjem osumnjienog.
Prelazi izmeu ove dve realnosti prikazane su
promenom glagolskih vremena,
Budui kontekst (suenje) je za razgovor tokom intervjua
veoma vaan, a to je kontekst koji osumnjieni i svedoci
teko mogu da prepoznaju.

KONTEKST INTERVJUISANJE I SUDNICA - nastavak

Pravno polje (teren), sadanji i budui uesnici i njihov
formalni meusobni odnos sa osobom koja je
intervjuisana, zajedno sa govornim kanalom koji se
snima za upotrebu u budunosti; svi kreiraju sloenu
kontekstualnu konfiguraciju.
Intervjuisanje ukljuuje mnogostruke zadatke i
funkcionisanje i mnogostruke ciljeve, zadatke, kao to
je: prepriavanje, sluanje, pisanje, formulisanje,
analiziranje i ciljeve, kao to su: ekstrahovanje,
komunikacija i upotreba emocionalnih i injeninih
informacija.

GOVORNE SITUACIONE KOMPONENTE

Uesnici: ko govori i kome se obraa?
Okruenje ili drutveni kontekst interakcije: gde se
govori?
Tema: o emi se govori?
Funkcija: zato se govori?
Odgovor na pitanje Ko govori? i Kome se obraa? nije
u potpunosti jasan i u policijskom intervjuu i u sudnici.
Publika moe biti skupljena, ini se niotkud, kroz
upotrebu deiktikog izraza svako, ali to samo dobija
svoj puni znaaj u kontekstu sudnice.
Ljubaznost i neljubaznost u pravnim anrovima!

PRIKUPLJANJE DOKAZA
Razgovori u nekim sluajevima predstavljaju prvi korak
pri prikupljanju dokaza u vezi sa izvrenjem krivinih
dela.
Pozivi interventnim slubama predstavljaju dodir
formalnih institucija i pojedinaca laika, a ponekad i
primer njihovih oprenih ciljeva.
Bez obzira na razliite okolnosti pod kojima se upuuju
pozivi interventnim slubama, razgovor koji se tom
prilikom ostvaruje predstavlja osnovno sredstvo...
pomou kojeg se realizuju svakodnevne uobiajene
aktivnosti interventnih slubi.
Oni koji upuuju pozive kao i oni koji pozive preuzimaju
tee ostvarivanju istog cilja - pruanje odgovrajue
pomoi.

POLICIJSKI I SUDSKI REGISTAR I RADNJA SLUANJA

Vetina aktivnog sluanja u ranim fazama pregovaranja
predstvalja kljuni faktor reenja krizne situacije.
Za profesionalnog pregovaraa uspostavljanje povratne
sprege sa sagovornikom podrazumeva stvaranje
prijatnog okruenja za razgovor koji e rezultirati
njegovom predajom ili hapenjem.
U sluaju zloupotrebe dece, osoba koja vodi razgovor
tei stvaranju iskrenog i slobodnog (bez ustezanja)
okruenja koje e rezultirati otkrivanjem istine.
Za pregovarae ili operativce kojima je povereno
voenje sasluanja veoma je vano da izgrade
poverenje sa svojim ispitanicima, jer je to jedini nain da
ostvare svoje ciljeve.
Meutim, poto je jasno da ovde nije re o jednoj
socijalnoj interakciji, radnja koju oni sprovode se moe
podvesti pod eksploatisanje, manipulaciju i zloupotrebu
moi.

TENZIJE U SISTEMU KRIVINOG PRAVOSUA

Sa jedne strane, prevencija i otkrivanja kriminala i sa
druge strane, zatita ljudskih prava i socijalne pravde.
Dok se uesnici mnogih institucionalnih interakcija rado i
sa pozitivnim stavom podvrgavaju raznim sasluanjima i
autoritetu (na primer u situacijama razgovora za posao ili
terapeutskim sesijama), u pravnom okrenju se uvek
vodi bitka oko moi i autoriteta.
Autoritet je privremenog karaktera, a line i opte
slobode, stigmatizacija poiniliaca krivinog dela,
svedoka, agresora ili rtvi je trajna.

ISTRAIVANJE ANROVA I PODANROVA U PROCESU

PRIKUPLJANJA DOKAZA
Razgovori sa policijom od razgovora do teksta i
obrnuto.
Policijska sasluanja i socijalna interakcija.
Ohrabrivanje osumnjienog da iznese svoju verziju
kriminalnog dogaaja i njegovo odbijanje da to uini.
Osetljive kategorije svedoka sasluanje (mlaih)
maloletnih lica (dece) i rtava silovanja.

POREDAK U SUDNICI

Suenje kao sloen anr

izbor porote
optunica - krivino delo
uvodno obraanje tuilatva
uvodno obraanje odbrane
svedoci optube
svedoci odbrane
zavrni govori
sumiranje i promiljanje presude

izricanje kazne

TIP KOMUNIKACIJE U SUDNICI

Dva tipa diskursa: narativni i dijaloki

Govorni dogaaj ukljuuje veliki broj uesnika

(sudija, porota, slubenik, dva advokata i njihovi
timovi, optueni, svedoci, razvodnik, tampa,
javnost..)
Monolozi
Uvodna izlaganja sudije i advokata
- Zavrne rei sudije i advokata
Dijalozi
- Dva govornika u interakciji tokom ispitivanja i unakrsnog
ispitivanja svedoka.

JEZIK KAO DOKAZ

RAD FORENZIKOG LINGVISTE

Znaenje i fonetska slinost

- Mekmorfeme

Sintaksika sloenost u pismu

- Levi je identifikovala seriju sintaksikih osobina koje su, ona tvrdi,

mogle da ometu razumevanje; na primer, vie negacija (to je
gramatiki nepravilno u engleskom jeziku, prim. Prev.), sloene
umetnute reenice, nominalizacije....glagoli u pasivu bez
subjekata i teke kombinacije logikih operatora kao to su i, ili,
ako i osim

Leksika i gramatika dvosmislenost

- Sluaj kazne i uslovne kazne, posledice dvosmislene formulacije

JEZIK KAO DOKAZ -nastavak

Znaenje leksema

Kurdska re napisana arapskim pismom, poasno 'kak', sa

bezopasnim znaenjem, koje je, u zavisnosti od nivoa formalnosti,
moglo da ide od gospodin do brat, a ne komandant kako je bilo
u optubi

Pragmatsko znaenje

Pravila konverzacije i razumevanje odstupanja

Izazovi za govornike kojim ispitivani jezik nije maternji
Razumevanje jezika
Jezika produkcija
Interkultualne razlike i pravila interakcije
Provera jezike sposobnosti kod emigranata (language testing for
immigration)

FORENZIKA FONETIKA

Egzaktne metode u istraivanju govornog izraza

i korienje prednosti interdisciplinarnog pristupa
uzrokovalo je poseban put i razvoj forenzike
fonetike, pa u ovom trenutku deluje da je ova
oblast razvijenija.

POETAK EKSPERTSKE FONETSKE ANALIZE - SAD

Presretanje i snimanje razgovor u Americi zapoeto je
1968. godine, najpre na federalnom, a kasnije i na
lokalnom nivou.
Prvi sluajevi u kojima su sprovedeni nadzor i snimanje
telefonskih razgovora bili su vezani za dravne
slubenike za koje je postojala sumnja da su ukljueni u
neke oblike privrednog kriminala (iznude, mito).
Policija je ubrzo otpoela da snima informativne
razgovore sa osumnjienima, pa su se tako policijska
sasluanja, ispitivanja i priznanja mogla nai kao dokaz
u sudskim postupcima. Ovakva praksa je otvorila vrata
lingvistikoj fonetskoj analizi u kriminalistici.

SLUAJ POLA PRINCIVALIJA

Radnik na poslovima utovara amerike avio-kompanije PAN AM
1984. godine optuen je da je na aerodromu Los Anelesa uputio
kompaniji telefonsku pretnju bombom.
Osnovana sumnja: boja glasa i Princivalijevo nezadovoljstvo (25
preteih poziva).

Theres gonna be a bomb going off on the flight to LA Its in their luggage. Yes, and
I hope you die with it and hope youre on that. Na letu za Los Aneles eksplodirae
bomba ... ona je u prtljaniku. Da, i nadam se da ete i vi sa njom umreti i nadam se
da ste na tom letu.

Sociolingvista (dijalektolog i fonetiar) Vilijem Labov je iskljuio

slinost dvaju govornika na osnovu izgovora glasa o u reima bomb
i off. U govoru Bostona se ne razlikuje izgovor glasa o u ovom paru,
dok je Princivali pokazivao dosledne razlike u izgovoru foneme o u
ovom paru, to je tipino za njujorku regiju. Dalja akustika analiza
potkrepila je Labovljeve tvrdnje.

NEMAKA
Primena saznanja i dostignua iz oblasti fonetike u
forenzikoj analizi u Evropi vezuje se za Saveznu
kriminalistiku policiju Nemake (BKA), koja je
osamdesetih godina prolog veka uvrstila ovu metodu u
svoje istrane postupke.
Iako je kriminalistika policija Nemake krajem prolog
veka prednjaila u primeni ove metode u razotkrivanju
krivinih dela, prvi nauni skup posveen primeni
fonetike u forenzikoj analizi odran je u Velikoj Britaniji
1989. godine.

BRITANIJA
U Britaniji se sa snimanjem informativnih razgovora
otpoelo tek 1984. godine donoenjem zakona Police
and Criminal Evidence Act.
Pre donoenja ovog zakona policija je beleila jeziki
dokaz zapisivanjem. Policijski operativni radnici morali
su da belee sva pitanja i odgovore tokom informativnog
razgovora. Meutim, ovakav nain uzimanja izjava vodio
je raznim zloupotrebama i zabunama.
Snimanje razgovora sa osumnjienim promenilo je
situaciju, pa je danas mogue proveriti istinitost raznih
iskaza, na primer, kada okrivljeni tvrdi da je njegovo
priznanje iznueno.

LINGVISTI FONETIARI I AKUSTIARI U FORENZIKOJ

FONETICI I AKUSTICI
Meu istaknutim strunjacima danas u ovoj oblasti, koji
su publikovali radove, nalaze se: Rose, Hollien, Tanner,
Coulthard, Johnson, Nolan, Laver, Kate Storey-Whyte,
Foulkes, French... (anglosaksonski pravni sistem)
Meu strunjacima koji se bave forenzikom
ekspertizom govornih uzoraka i istraivanjima u ovoj
oblasti, u okviru evropskog kontinentalnog pravnog
sistema, su: Jessen, Knzel, Schtz, O. Kster, J.
Kster, Gfroerer (Nemaka), Broeders (Holandija),
Eriksson (vedska), Kai, Jovii, M. orevi (Srbija),
Heever, Varoanec-kari (Hrvatska)...

OVO VREME
Danas se veliki broj istraivanja iz oblasti forenzike
fonetike obavlja u okviru Odeljenja za identifikaciju
govora i audio-analizu policije Nemake u Vizbadenu,
kao i u okviru meunarodnog udruenja Audiolex,
osnovanog u Australiji i u laboratorijama u Rusiji i
paniji, gde je 2000. godine osnovano nacionalno telo
SEAF, pansko udruenje forenzikih akustiara...
Rezultati najnovijih istraivanja, kao i izazovi forenzike
fonetike, esto su na dnevnom redu sastanaka
ekspertske gurpe ENFSI (Mrea evropskih instituta za
forenziku). Ova ekspertska grupa trenutno ima 46
laboratorija iz 31 evropske zemlje. U okviru nje
funkcionie i radna grupa za forenziku i audio-analizu
govora u kojoj se nalaze eminentni strunjaci iz 17
evropskih zemalja.

KODEKS STRUKE IAFP USVOJEN U HELSINKIJU 2004.

1. Eksperti (vetaci) treba da se ponaaju dostojanstveno, poteno
i nepristrasno U SVIM OKOLNOSTIMA.
2. Kada pristaju na preuzimanje sluaja vetaenja u domenu IAFP
(identifikacija/eliminacija govornika, profilisanje govornika,
prepoznavanje glasova, transkripcija, svedoenje, pojaavanje
audio-signala, propagacija zvuka na mestu zloina), vetaci treba da
budu svesni ogranienja vlastitog znanja i kompetencija.
3. Eksperti ne smeju ulaziti u angamane u kojima plaanje zavisi od
raspleta sluaja.
4. Eksperti treba jasno da iznesu (i u izvetajima i prilikom svedoenja
na sudu) ogranienja forenzike fonetike i akustike analize.

KODEKS STRUKE IAFP USVOJEN U HELSINKIJU 2004.

- NASTAVAK
5. U izvetaju o sluajevima u kojima se zahteva miljenje ili zakljuak,
eksperti treba jasno da izraze nivo sigurnosti i treba da daju svoju
procenu u okviru skale identifikacije/eliminacije govornika.
6.
a)
b)
c)

Eksperti treba da postupaju s posebnim oprezom ako obavljaju

forenziku analizu bilo kakve vrste na snimcima koji sadre govor
na jeziku koji nije njihov maternji jezik.
Prilikom rada na forenzikoj identifikaciji/eliminaciji govornika,
eksperti treba da postupaju s posebnim oprezom ako su uzorci
govora za poreenje na razliitim jezicima.
Eksperti treba da postupaju s posebnim oprezom ako utvruju
autentinost ili ispituju integritet snimaka za koje se sumnja da
nisu originali.

KODEKS STRUKE IAFP USVOJEN U HELSINKIJU 2004.

- NASTAVAK
7. Eksperti koji se bave forenzikom fonetikom i sprovode akustiku
analizu ili bilo kakve sline analize, u svojim izvetajima treba da
iznesu metode kojima su se sluili i treba da prue detaljne
informacije o korienoj opremi i kompjuterskim programima.
8. Prilikom sprovoenja forenzike analize, eksperti treba da razmotre
sve trenutno dostupne metode i njihovu prikladnost s obzirom na
uzorke koji se ispituju.
9. lanovi IAFP ne bi trebalo da izrauju psiholoki profil ili procenu
iskrenosti govornika!
10. Eksperati ne treba da ukljuuju/iskljuuju u izvetaj bilo kakav
materijal koji im predloe druge osobe (naroito osobe koje im daju
instrukcije) dok sami ne formiraju vlastito nezavisno miljenje.

POJEDINAC U ZAJEDNIKOM JEZIKU

Individualne varijacije
Simultano odreenje sa vie aspekata
- Bioloki aspekt
- Socioloki aspekt
- Psiholoki aspekt
Uticaj nebiolokih faktora (monozigotni blizanci)
Potreba za pronalaenjem vie udruenih forenzikih
markera kao dokaz identiteta govornika

INTRASPIKERSKE VARIJACIJE
Opteprihvaeno je miljenje da ne postoji glasovni ekvivalent
otiska prsta ili DNK, koji daju neopozivi dokaz identiteta.
Uzrok nepostojanja navedenog ekvivalenta je iroko polje
intraspikerskih varijacija.
Istraivanja su pokazala da govor pojedinca moe da varira kao
rezultat vie faktora, ukljuujui dimenzije govornog trakta i
osobenosti steene kao rezultat govornikovog socijalnog i
regionalnog porekla.
Govor moe takoe upadljivo da varira od situacije do situacije: na
primer, kao rezultat stresa, emotivnog stanja, zdravstvenog
stanja, svesnog maskiranja, ili efekta govora telefonom (na
primer, veina ljudi govori glasnije dok telefonira ili dok ita, to
rezultira podizanjem osnovne frekvencije)...

MASKIRANJE GOVORA

Nevoljno maskiranje
Zdravstveno stanje
Emotivna ekspresija
Psihoaktivne supstance
Spontani govor itani govor telefoniranje
ambijentalna buka

Voljno maskiranje
- Mehaniko promena rezonatora...
- Jeziko tiho, sporo, standardno (ekavica nasuprot
ijekavici)...oponaanje drugog dijalekta, oponaanje
stranog akcenta...

NAJEI FORENZIKO-FONETSKI ZADACI

a) forenzika fonetska transkripcija i deifrovanje
sadraja snimaka loe razumljivosti
b) komparacija govornika radi identifikacije
c) ekspertsko utvrivanje lingvistikog profila govornika
d) organizovanje eksperimenta predoavanja radi
prepoznavanja
e) verifikacija izjave svedoka laika kada ne postoji audiosnimak niti osumnjieni, ve samo svedoci

FORENZIKA TRANSKRIPCIJA TEHNIKA U DRUGIM

TIPOVIMA ANALIZE
Za ekspertsku analizu je od presudnog znaaja
pouzdano izvrena fonetska transkripcija i anotacija
(IPA + dodatni simboli zato dodatni?).
Obeleavanje naina na koji su izgovoreni svi
pojedinani segmenti (sa svim karakteristikama koje
mogu biti relevantne u forenzikoj analizi).
Anotacija svih prozodijskih obeleja.
Obeleavanje karakteristika nastupa, pauza, uzreica,
automatizovanih specifinih ne-jezikih produkcija i
slino.

FORENZIKA TRANSKRIPCIJA I DEIFROVANJE

SADRAJA SNIMAKA LOE RAZUMLJIVOSTI- ZADATAK
Forenziki zadatak kada se ne analiziraju individualne
karakteristike govornika, nego znaenje poruke, koje
moe biti odluujue u istranim (naroito) i sudskim
postupcima.
Snimci koji mogu sadrati informacije relevantne za
sudska sasluanja, mogu biti problematini i teki za
deifrovanje iz vie razloga buka i kodni um.
Filtriranje zvuka i tehnike obrade kojima se bave
strunjaci za obradu govornog signala mogu pomoi u
poboljanju odnosa govora i buke i tako uiniti govorni
signal razumljivijim.
Fonetska i sociolingvistika analiza esto mogu biti od
presudnog znaaja za konano odluivanje o tome ta je
zapravo izgovoreno kada postoji kodni um.

IDENTIFIKACIJA GOVORNIKA
Centralni zadatak forenzike fonetike - postupak u kojem
se uzorak snimljenog govora na osnovu auditivnih i
akustikih obeleja pripisuje jednoj osobi.
Ovaj postupak podrazumeva postupak poreenja glasa
poinioca krivinog dela sa glasovima jedne ili vie
osumnjienih osoba, sa osnovnim ciljem identifikovanja
(ili iskljuivanja) osumnjienog kao poinioca.
U literaturi se forenzika identifikacija govornika blie
odreuje kao identifikovanje govornika od strane
eksperta, ime se povlai jasna razlika u odnosu na
identifikaciju govornika od strane ne-eksperta (laika).

KOMPARACIJA GOVORNIKA RADI IDENTIFIKACIJE

Sporni snimci
- Sporni uzorak je najee snimak poinioca krivinog dela, snimak
nepoznatog govornika.
- Zavisno od pravnog sistema drave, sporni snimci se pribavljaju
preko fiksne telefonske mree, mobilne telefonske mree ili internetmree, mogu se dobiti i pomou prislunih ureaja, kada se
poinilac snima u neposrednoj govornoj komunikaciji sa drugim
osobama.
Nesporni (referentni) snimci
- Nesporni uzorak je snimak poznatog govornika, tj. osumnjienog
- razliiti postupci pribavljanja nespornih snimaka, obavezan pristanak
osumnjienog.
- Savetodavna uloga lingviste u postupku pribavljanja nespornog
uzorka govora (itani, spontani govor, tip leksike i komunikativne
situacije).
- Najee se kao nesporni dobijaju snimci koji na razne naine
oteavaju poreenje.
- Potrebno razvijanje vre procedure prilikom obezbeivanja
nespornih snimaka.

SNIMCI UZORAKA GOVORA ZA KOMPARACIJU

Sporni snimak sud najee dobija od policije, preko
istranog sudije i tuioca, a mogue je da se dobije i od
strane odbrane ili oteene stranke, a takav je snimak po
prirodi njegovog nastajanja jedinstven i neponovljiv.
Nesporni snimak okrivljene ili osumnjiene osobe,
ukoliko je ona kooperativna, nastaje u kontrolisanim
uslovima. Meutim, tu esto dolazi do mnogih
nejasnoa, nepravilnosti, neupuenosti, tehnikih
propusta i slino, to kvalitet nespornog uzorka govora
moe znaajno umanjiti; neretko se deava da je
nesporni snimak nekvalitetniji od spornog. Ove injenice
svakako oteavaju postupak vetaenja, a u krajnjem
sluaju mogu uticati na kvalitet vetaenja pa i na
konanu ocenu eksperta.

PROBLEMI U DOMENU FORENZIKIH SNIMAKA

Gfroerer (2003) navodi probleme sa kojima se suoavaju
fonetiari Federalne kriminalistike policije Visbadena
(Nemaka) u procesu forenzike identifikacije govornika i
procenu njihove uestalosti:
razliitost izgovorenog sadraja (esto)
strani jezik (povremeno)
nedovoljni/neadekvatni uzorci govora - manje od 20
sekundi neto govora i razliite govorne situacije (esto).
nekooperativni govornici; 15%-90% govornika koristi
voljni ili elektronski nain prikrivanja govora/ masking.

PROCEDURA DOBIJANJA NESPORNIH SNIMAKA

Prilikom voenja intervjua u procesu uzimanja
nespornog uzorka govora za vetaenje, mora se
ispotovati vei broj proceduralnih zahteva.
Po pravilu forenziar ne treba da vodi intervju i da je
u neposrednom kontaktu sa osumnjienim, to jeste
deo principa autonomnosti vetaka i vetaenja (ali
ima savetodavnu ulogu).
Pored osobe koja vri intervju (najee sudija), osobe
koja daje nesporni uzorak glasa i tehnikog lica koje vri
snimanje, treba obezbediti i formalno prisustvo tuioca i
lana odbrane. Obavezno treba napraviti i zapisnik o
snimanju
O tehnikoj proceduri rad (Jovii, Kai, 2011)

O LINGVISTIKIM KARAKTERISTIKAMA NESPORNOG

SNIMKA
Praksa je pokazala da govornik u spontanom govoru,
ukoliko se maskira, moe drati pod kontrolom najvie
dve kljune karakteristike, recimo ritam po slogu i
specifian izgovor nekog glasa, a prozodijske
karakteristike tipa slogovnog akcenta i tempa realizuje
na svoj individualni automatizovan nain.
Prilikom uzimanja nespornog uzorka govora (bilo od
kooperativnog, bilo od nekooperativnog osumnjienog),
najvanije je da govorni uzorak traje dovoljno dugo kako
bi se u njemu mogle ispoljiti automatizovane individualne
karakteristike govornika.
Pored duine, bitno je i da se u uzorku nalazi to vie
razliitih rei da bi se ispoljilo to vie glasovnih i
prozodijskih obrazaca koji slue za identifikaciju.

O LINGVISTIKIM KARAKTERISTIKAMA NESPORNOG

SNIMKA - NASTAVAK
Duina uzorka i veliki broj razliitih rei i obrazaca
kombinacije, pored ispoljavanja automatizovanih
artikulacionih navika, omoguuju i analizu lingvistikih
karakteristika koje se odnose na regionalne
karakteristike kao i karakteristike sociolekta to je od
velikog znaaja u utvrivanju forenzikih markera
prilikom identifikovanja govornika.
U sadraju nespornog uzorka govora trebalo bi da se
nau rei koje govornik esto i automatski izgovara,
kao to su: uzreice, brojevi, imena, adresa i slino. Na
osnovu naznaenih osnovnih karakteristika nespornog
govornog uzorka, jasno je da bi u kreiranju procedure
intervjua za dobijanje svakog referentnog glasa
ponaosob trebalo da uestvuje vetak iz domena
identifikacije govornika, odnosno lingvista forenziar.

PROFILISANJE GOVORNIKA
Odreivanje profila nepoznatog govornika obavlja se u
sluajevima kada postoji snimak glasa poinioca
krivinog dela i kada ekspert lingvista fonetiar, na
osnovu uzorka govora, prua odreene injenice o
nepoznatom govorniku.
Za ovakvu vrstu analize u literaturi se jo mogu nai
termini analiza glasa i profilisanje glasa.
Profilisanje govornika je veoma vano naroito u
poetnoj fazi istrage jer prua dragocene podatke
relevantne za smanjivanje broja potencijalnih
osumnjienih i eventualno lociranje poinioca.
Uz informacije dobijene profilisanjem govornika, policija
se neretko odluuje i da sm uzorak govora plasira u
javnost putem televizije, radija i interneta.

KLASIFIKACIJA GOVORNIKA U FORENZIKOJ

FONETICI I AKUSTICI
U okviru oblasti koja se uobiajeno naziva Forenzika
govorna i audio analiza (ENFSI) ili Forenzika fonetika i
akustika (IAFPA) klasifikacija govornika je uobiajen i
vaan zadatak.
Odreivanje skupa karakteristika koji moe biti
zajedniki itavoj grupi govornika.
Klasifikacione karakteristike koje se najee koriste u
forenzikoj fonetici i akustici su pol, starost, dijalekat,
strani akcenat, sociolekt i govorna patologija
(odnosno, regionalna pripadnost, starost, pol,
drutvena pripadnost).
Klasifikacija govornika u forenzikoj fonetici se primarno
izvodi u okviru dva razliita praktina zadatka.

KLASIFIKACIJA GOVORNIKA
DVA DOMENA KLASIFIKACIJE
Profilisanje

Komparacija

KLASIFIKACIJA
Identifikovanje
Identifikovanje
specifinih
specifinih
karakteristika iz
karakteristika iz
laike perspektive
perspektive strunjaka

IDENTIFIKACIJA GOVORNIKA OD STRANE SVEDOKA

Ne postoji snimak govora poinioca
Postoji samo svedok koji je UO, a nije VIDEO
poinioca
Dva tipa svedoenja
Svedok je prepoznao glas poznate osobe pa je esto
identifikuje i po imenu. Ovakva svedoenja spadaju u
uobiajene izjave svedoka nije forenziki zadatak za
lingvistu.
Svedok je uo glas nepoznate osobe forenziki
zadatak za lingvistu u timu sa drugim strunjacima.

VERIFIKACIJA IZJAVE SVEDOKA LAIKA

Analiza svedokove izjave o govornim karakteristikama
nepoznatog poinioca krivinog dela
Svedok na razne naine moe okarakterisati glas koji je
uo
Uloga eksperta je da na osnovu intervjua otkrije
svedokovu kompetenciju za opisivanje glasova
To se moe initi posredno, uvodei svedoka u
asocijativno polje poznatih govornika, a moe se i
neposredno zahtevati da svedok opie neki glas iji e
mu se uzorak predoiti
Ukoliko se potvrdi svedokova kompetencija, ekspert
moe pokuati da doe do dodatnih informacija o
govornim karakteristikama nepoznatog poinioca

VOICE LINE-UP - PREDOAVANJE RADI

PREPOZNAVANJA
Auditivno predoavanje se zasniva na istim principima
kao i vizuelno predoavanje potencijalno osumnjienih
osoba
Auditivno predoavanje je eksperiment u kojem se
svedoku, pored glasa osumnjienog, predoava jo
najmanje 57 glasova drugih osoba (lani osumnjieni)
Ekspertu fonetiaru se poverava zadatak analize
spornog glasa i odabira ostalih govornika
Glas osumnjienog se ne sme znaajno razlikovati od
ostalih uesnika u eksperimentu

METODE FORENZIKE ANALIZE GOVORNIH UZORAKA

Proistiu iz istraivakih metoda opte fonetike (kao i

fonologije, sociolingvistike i dijalektologije), s obzirom na
interdisciplinarnost oblasti, proistiu i iz istraivakih
metoda obrade govornog signala
Forenziki zadaci odreuju i primenu metode, ali metode
koje se primenjuju u identifikaciji govornika (to je u
vrlo visokom procentu sluajeva najei zadatak)
predstavljaju sutinu forenziko-fonetske metodologije

METODE I PRISTUPI U FORENZIKOJ KOMPARACIJI

UZORAKA GOVORA

METOD

Analitiki pristup Holistiki pristup

(getalt, global,
neanalitiki)

Auditivnoperceptivni
metod

Kategorijalna
fonetska
transkripcija i
deskripcija

Holistika
percepcija
govora

Akustiki metod

Akustikofonetska analiza

Automatska
identifikacija
govornika

ANALITIKI PRISTUP auditivno-perceptivni metod

U ovoj vrsti analize nezamenjiva je tehnika treniranog sluanja
(ekspertsko sluanje); trenirano sluanje podrazumeva poznavanje
akustikih karakteristika govora koje su otkrivene eksperimentalnim
tehnikama, veliko iskustvo i vetinu potpunog preusmeravanja
panje sa poruke na izraz, kao i iroko poznavanje govornog
fenomena; tehnikom treniranog sluanja poetno se utvruju
markeri koji e se dalje analizirati instrumentalnim eksperimentalnim
tehnikama.
U primeni auditivno-perceptivnog metoda dele se svi govorni
dogaaji na svoje konstituentske delove, kao to su glasovi, osobine
glasova i prozodijske osobine, pa se zatim istrae neke od ovih
komponenti odvojeno ili u odnosu na to na koji nain utiu jedni na
druge, a razliite komponente govora se transkribuju i anotiraju.
Ovim metodom se prvo analiziraju pojedinani uzorci govora radi
utvrivanja linih markera, nakon ega se pristupa komparaciji dvaju
uzoraka.

ANALITIKI PRISTUP akustiki metod

U akustikom metodu se na osnovu auditivnoperceptivne
katogorizacije glasova, i ostalih komponenti govora, istrauju
akustike manifestacije perceptivnih kategorija.
Raunarska obrada snimaka govornog izraza podrazumeva
primenu softverskih alata koji realizuju odreene matematike
algoritame u cilju: poboljanja kvaliteta govornog signala (re je o
raznim metodama filtriranja govornog signala radi redukcije umova
u snimcima, kao i metodama za korekciju izoblienja govornog
signala nastalih u prenosnom komunikacionom sistemu ili sistemu
snimanja) i poboljanja razumljivosti govornog signala, prvenstveno
za potrebe transkripcije, ali i za potrebe lingvistike analize;
raunarska analiza snimaka podrazumeva primenu softverskih
paketa koji omoguuju analizu i merenje raznih akustikih obeleja u
govornom signalu u domenima fonetskih forenzikih markera.
U okviru forenzikog konteksta akustikofonetska analiza ima
prednost jer se mogu obezbediti egzaktne kvantitativne vrednosti.
Meutim, dodatna preciznost ne mora uvek poveavati performansu
identifikacije govornika.

INTERSPIKERSKE VARIJACIJE FOKUS ANALIZE

Osobine govora na koje se fokusiraju percetivna i
akustika analiza su one za koje se zna da imaju veliku
interspikersku varijaciju (razliku izmeu govornika).
Ovo bi trebalo da ukljui osobine ije interspikerske
varijacije nastaju pod uticajem anatomskih faktora i ne
mogu se promeniti na osnovu lingvistikih i
paralingvistikih uticaja.
Lingvistiki i paralingvistiki faktori mogu da uvedu vie
informacija specifinih za govornika, ali mogu uvesti i
neeljene intraspikerske varijacije

HOLISTIKI PRISTUP auditivno-perceptivni metod

Primena holistikog pristupa u auditivnoperceptivnom
domenu znai sluanje govora bez pokuaja da se
analiziraju njegove komponente, sa mentalnim fokusom
na pitanje da li dva uzorka govora produkuje isti govornik
ili razliiti govornici.
S jedne strane, ovaj pristup podsea na laiku
identifikaciju govornika, s druge strane, eksperti imaju
dodatne prednosti kada glas sluaju holistiki nasuprot
sluaocima laicima.
Istraivanje u kome su poreeni rezultati identifikacije
govornika od strane laika i od strane eksperata, o kome
izvetava Jesen, pokazuje da su eksperti u prednosti
zbog svog saznajnog i praktinog iskustva.

HOLISTIKI PRISTUP akustiki metod

Sistem za forenziku automatsku identifikaciju govornika
sutinski se sastoji od tri komponente, koje
korespondiraju sa tri sekvencijalne faze automatskog
procesa za identifikovanje govornika. Ove faze su:
ekstrahovanje parametara, modelovanje parametara i
izraunavanje distanci.
U ekspertskom znanju, koje se podrazumeva u
analitikim metodama, pojedinane informacije mogu biti
uoene kao naroito vane za proces identifikacije
govornika. One su ponekad odluujue u zakljuivanju o
verovatnoj identinosti ili neidentinosti dva govornika.
Ovi razlozi su doveli do koncenzusa u naunoj javnosti
da automatsko identifikovanje govornika nikada nee
moi da zameni eksperta, ve da mu moe biti od
znaajne koristi u postupku vetaenja.

UKRTANJE PRISTUPA
Kada je re o holistikom pristupu, moe se rei da on
ne ispunjava u potpunosti naune zahteve koji su
potrebni ekspertu fonetiaru u sudu, poto on mora dati
ubedljiv odgovor na pitanje ta je to to ini dva
govornika toliko slinim ili razliitim.
Ali fonetiari u praksi koriste holistiki pristup u
kombinaciji sa analitikim pristupom; analitiki pristup
posle holistikog im moe pomoi da iznau argumente
za slinost ili razliku.

UKRTANJE PRISTUPA - NASTAVAK

Sloenost forenzike analize govornih uzoraka zahteva ukrtanje
forenzikih pristupa (analitikog i holistikog) i metoda (auditivnoperceptivnog i akustikog), kao i ukrtanje saznanja iz oblasti
razliitih mikrolingvistikih (fonetika, fonologija, dijalektologija) i
makrolingvistikih (sociolingvistika, psiholingvistika) disciplina.
Savremeni hibridni metod (pored timskog rada vie strunjaka u
razliitim linvistikim disciplinama) podrazumeva interdisciplinarni
pristup, odnosno timski rad fonetiara-lingviste i strunjaka za
raunarsku obradu govornog signala.
Varijabilnost individualnih govornih karakteristika iziskuje
profesionalni oprez u donoenju zakljuaka o identitetu govornika.
Navedena varijabilnost takoe zahteva donoenje zakljuaka na
osnovu udruenog skupa forenzikih markera.

FORENZIKI MARKERI U KLASIFIKACIJI GOVORNIKA

Skup karakteristika koji moe biti zajedniki itavoj
grupi govornika
Klasifikacioni markeri pola, starosti, regionalne i jezike
pripadnosti, kao i socijalne pripadnosti koriste se kao
najvaniji u profilisanju govornika, ali se koriste i u
ostalim forenzikim zadacima zajedno sa setom
individualnih markera.
Ovi markeri su veoma vani u iskljuivanju slinosti
izmeu govornika u forenzikom zadatku komparacije
radi identifikovanja.

ODREIVANJE POLA GOVORNIKA

Odreivanje pola je jednostavan zadatak, ali samo u sluaju tipinih
govornika. Tipine muke i tipine enske glasove na osnovu
perceptivnog iskustva lako prepoznaju i laici i strunjaci.
Najistaknutiji fonetski korelat pola je proseni nivo visine glasa
(osnovnog tona) kod govornika, koji je meu odraslim govornicima
(naroito pre poetka starije dobi) u proseku mnogo vii za enske
nego za muke govornike.
Razlika u visini se moe objasniti muko enskim razlikama u
duini glasnica.
Moe se objasniti i razlikom u duini mukog i enskog vokalnog
trakta, jer je kod mukaraca vokalni trakt u proseku dui.
Prosena visina glasa kod mukaraca je 115 Hz dok je kod ena
210 Hz (populaciona studija na govornicima nemakog jezika).
Kod mukaraca je raspon od najnieg do najvieg glasa od 80-170
Hz, dok je kod ena od 165 do 260 Hz.

ODREIVANJE POLA NETIPINOST VISINE

esto muko enski nivoi visine glasa nisu informativni za zadatak
odreivanja pola.
Postoje neobino visoki muki i neobino niski enski glasovi
locirani u nekoj dvosmislenoj oblasti izmeu gausovskih distribucija
mukih i enskih F0 nivoa u populaciji.
Situacija tekoe odreivanja deava se kod apata ili
neuobiajenog tipa fonacije kao to je falset ili kripav glas koji
moe da bude strategija maskiranja glasa ili posledica emotivnog,
zdravstvenog stanja ili drugih razloga.
Mogue su razliite vrste situacija u kojima je pol pod znakom
pitanja (na primer uticaj dodatih hormona ili patolokih hormonskih
nivoa, neki sluajevi homoseksualnosti ili transseksualizma) to
moe da otea zadatak odreivanja pola govornika (to mogu biti
situacije koje utiu na visinu glasa).

DRUGI KORELATI POLNIH KARAKTERISTIKA U

GOVORNOJ PRODUKCIJI
U sluajevima u kojima nivo visine F0 nije siguran, druge indicije
pola treba da budu uzete kao marker, a zakljuak o klasifikaciji pola
treba da bude iskazan u terminima verovatnoe.
Formantske frekvencije su u proseku vie kod ena nego kod
mukaraca zbog razlika u duini vokalnog trakta.
Oprez: anatomski efekti mogu se pojaati ili umanjiti faktorima
ponaanja (razlike u muko enskim formantima nisu iste u
svakom jeziku; na primer mnogo su vee izmeu govornika ruskog
jezika nego izmeu govornika danskog jezika; kulturoloki razlozi
mogu biti odgovorni za ove razlike).
ene govore jasnije nego mukarci generlizacija!
ene produkuju manje primera prekrivanja poslednje pauze nego
mukaraci i govore sporije od mukaraca generalizacija!

ODREIVANJE POLA - NASTAVAK

Praktian primer problema odreivanja pola datira iz sluaja iz 2003.
Na aerodromu Dizeldorf upueno je nekoliko poziva u kojima je
osoba tvrdila da e bomba biti aktivirana ukoliko se ne zaustave svi
polasci/odlasci toga dana. Bilo je teko odrediti pol govornika jer je
osoba govorila veoma glasno (i mukarci i ene imaju visoku
procenu F0 kada glasno govore). Efekat rezonancije vokalnog
trakta je takoe bio sporan. Bilo je nekih segmenata govora po
kojima se moglo zakljuiti da je osoba enskog pola, ali ipak ne
dovoljno. Primeene su i niske rezonance koje nastaju kao
posledica zaokruenosti usana, to se koristilo kao masking. Ipak,
na kraju se pokazalo da je sumnja bila tana i da je osoba enskog
pola.
Razlike u upotrebi jezika koje izmeu dva pola postoje u detinjstvu,
(gde su organske razlike isuvie male da bi se samo njima pripisale)
koje percipiramo u njihovom govoru MOGU BITI POKAZATELJ
ZA POJEDINANE ARTIKULACIONE BAZE

DRUGI KORELATI POLNIH KARAKTERISTIKA U

GOVORNOJ PRODUKCIJI - NASTAVAK
U mnogim sociolingvistikim istraivanjima je pronaeno da ene
koriste vie standardnih rei.
Ova tendencija u enskom govoru prema lingvistikom standardu
nekog jezika nije bez izuzetaka, a davani su i argumenti da ova
tendencija nije direktni marker pola, nego da se mea sa razlikama
drutvenih veraijabli kao to su klasa, presti ili status, koje mogu
(ali ne moraju) da se pojave zajedno sa razlikama u polu.
Bioloki efekti i sociolingvistiki efekti interreaguju - tendencija
jasnoe je vie bioloki motivisana dok je korektnost motivisana
socioloki.
Razreenja to se tie pola mogu se takoe nai u domenima
morfologije, sintakse, leksikona i pragmatike.
Neki su jezici kultivisali polnolekte za muki nasuprot enskog
govora (na primer, kada odreeni leksiki ajtemi bivaju tolerisani
samo u jednoj polnoj grupi), dok su kod velikog broja (veine) drugih
jezika polne razlike manje kategorine i suptilnije.

ODREIVANJE STAROSTI (GODINA, UZRASTA)

GOVORNIKA
Klasifikacija na osnovu godina je mnogo tei zadatak od odreivanja
pola, ne samo zato to ukljuuje odluku koja nije samo binarna, ve
i zato to ne postoji vrsta jednog dominantnog fonetskog korelata
koji je dostupan, a koji postoji u odreivanju pola.
Zbog kriminoloke statistike, klasifikacija po starosti je
nejrelevantnija u rasponu od 20 do 50 godina najvie meu
mukarcima. Kao posledica toga, fonetski starosni korelati
adolescenata ili starijih osoba samo su od ograniene vrednosti za
forenziku.
Najvei broj promena u govoru nastaje pre i nakon relevantnog
doba za forenziku, to jest u detinjstvu, pubertetu kao i u starosti.

UTICAJ STAROSTI (UZRASTA) NA NIVO OSNOVNOG

TONA (F0) I NA PROMENU TEMPA
Glasovi sa vie ciklusa u sekundi se percipiraju kao visoki, dok se
glasovi sa manjim brojem ciklusa percipiraju kao niski.
Deca do puberteta imaju visoke glasove, iznad 260 Hz.
Kod mukaraca dolazi do smanjenja osnovne frkevencije od
puberteta do etrdesetih godina, a od 50. godine javlja se tendencija
rasta, koja se nastavlja u daljoj starosti.
Kod ena frekvencija osnovnog tona se smanjuje od ranog
puberteta nadalje, a nekad se ubrza sniavanje tokom najboljih
godina. Moe i kod ena doi do blagog poveanja ponovo u
periodu starosti ili duboke starosti.
Brzina govora (tempo) takoe se moe povezati sa starosnim
dobom jer se tempo postepeno usporava kod oba pola.
Jo jedan vaan korelat starosti je strategija variranja (promena)
intenziteta, ali to zahteva jo istraivanja.

STAROST - NASTAVAK
U sluajevima forenzike analize najee se vri procena starosti
osobe na osnovu sveukupne perceptivne impresije. Bitno je
iskustvo i stalno sticanje iskustva.
Istraivanja su pokazala da se prosene razlike izmeu percipiranog
starosnog doba i realnog starosnog doba najee razlikuju za 6
godina.
Forenziki eksperti su neto bolji u percipiranju starosnog doba
nego laiki sluaoci.
Razlika izmeu hronoloke dobi i bioloke dobi
Hronoloka dob je kalendarska dob odreena datumom roenja
osobe.
Bioloka dob odnosi se na nivo starenja relevantnih organa i
psiholokih mehanizama koji su relevantni za produkciju govora.

STAROST - NASTAVAK
Bioloko starenje u ovom smislu moe biti ubrzano, na primer , zbog
zloupotrebe ili preteranog korienja glasnica; faktorima kao to je
puenje, alkohol, psiholokim stresom/tenzijom ili estim preglasnim
/viuim govorom bez glasovnog treninga.
Kao po pravilu, bioloko i hronoloko starenje glasa lii na makaze:
kod ranijeg hronolokog (oko 20 do 25) hronoloko i bioloko
starenje su veoma slini, to jest, osoba tih godina zvui isto toliko
staro koliko i stvarno jeste. Kako se godine poveavaju, hronoloko i
bioloko starenje mogu da krenu razliitim putevima.
Eksperti daju izvetaj bioloke dobi, i ako pronau bilo kakve
indikacije zato bioloko starenje moe da se razlikuje od
hronolokog u sluaju koji se analizira, oni to i pomenu u svojim
izvetajima.

STAROST - NASTAVAK
Auditivna procena starosti govornika jeste informativna, ali nije
mnogo precizna. Imajui u vidu ovu situaciju, daje se procena
starosti govornika u izvetajima u terminima od nizova od 10 do 20
godina, to jest kae se, na primer, da je odreeni govornik u starosti
od 25 do 40 godina.
Starosni korelati, posebno oni u ranoj mladosti ili u starosti se
uglavnom baziraju na bilolokim faktorima.
Mogui su i korelati koji su uslovljeni socijalnim faktorima i obino su
u interakciji sa polom osobe i socijalnim statusom.
Konano, starosna dob moe biti odreena i prema lingvistikom
sistemu koji je u upotrebi. Wells (1999) navodi da je prenaglaen
izgovor glasa [h] u reima kao to je white karakteristian za
govornike roene izmeu 1933. i 1973.
Jasno je da postoji potreba za vie istraivanja u fonetici i akustici o
markerima govornikove starosti.

ODREIVANJE REGIONALNE I JEZIKE PRIPADNOSTI

- DIJALEKAT
Dijalekatska klasifikacija u forenzikoj fonetici i akustici ukljuuje
zadatak procene koliko god je to mogue na osnovu dostupnih
dokaza regije u kojoj je relevantni govornik proveo veinu svog
ivota pre nego to je nastupilo njegovo odraslo doba.
Cilj se zasniva na pretpostavci da posle perioda usvajanja jezika
govornici nee mnogo promeniti svoj dijalekatski ablon, ak i ako
se presele u drugu regiju (mada postoje izuzeci za ovu
generalizaciju).
Mogu se razlikovati dva glavna nivoa dijalekta dugoki i plitki
Dubokim dijalektom se govori kada individue iz lokalnih, uglavnom
ruralnih zajednica naroito oni starijih generacija govore jedni
sa drugima.
Duboki dijalekat je samo od ogranienog znaaja u forenzikoj
fonetici i akustici.

DIJALEKAT - NASTAVAK
Ono to je forenziki relevantnije su plii nivoi dijalekta. Jedan od
takvih pliih dijalekata se naziva regionalni kolokvijalni govor. Ovo
grubo korespondira formi regionalnog dijalekta kojim se govori kada
pojedinci razgovaraju sa drugima koji su van njihove lokalne
zajednice, ali ne pokuavaju da govore blisko standardnom jeziku
(ak iako bi to, moda, i mogli), moda zato to se situacija smatra
previe neformalnom za tako neto, ili kada komuniciraju sa
lanovima oblasti ireg urbanog dijalekta bez detaljnijeg
dijalekatskog poddiferenciranja.
Drugi tip plitkog dijalekta naziva se dijalekatski obojeni standardni
govor, kojim se govori kada neko sa dijalekatskim poreklom
pokuava da govori standardnim izrazom, ali nije u mogunosti da to
u potpunosti postigne.
Malo je literature dostupno o ovim plitkim nivoima regionalne
diferencijacije - forenziari moraju sami da se snalaze!
BKA laboratorija - baza podataka regionalnog kolokvijalnog govora

DIJALEKATSKI OBOJENI GOVORNI ABLONI

Fonetika i fonologija su najvanije discipline u
razlikovanju regionalnih kolokvijalnih ili dijalekatski
obojenih govornih ablona.
Ovo se razlikuje od analize dubokih dijalekata gde su
lingvistiki domeni morfologije i leksikona veoma vani.
Fonetska analiza za svrhu dijalekatske klasifikacije
primarno se zasniva na auditivnoj analizi (u veini
forenzikih centara).
Akustiko fonetska analiza moe biti korisna kao
dodatak za auditivnu metodu u nejasnim sluajevima.

AUTOMATIZAM ARTIKULACIONE BAZE

Artikulacionu bazu predstavlja sistem automatizovanih artikulacionih
navika izvornih govornika nekoga jezika. Automatizovanje
artikulacionih navika podrazumeva automatizovanje izgovora
segmenata (glasova u okviru sloga, slogova u okviru izgovornih rei)
i prozodijskih obeleja (slogovnog akcenta, tempa, glasnosti i
intonacionih obrazaca).
Prozodijska obeleja se automatizuju pre automatizovanja izgovora
segmenata.
Prilikom usvajanja maternjeg jezika podraava se govorni izraz ueg
i ireg okruenja. Ovo podraavanje uslovljava usvajanje i
automatizovanje regionalnih govornih karakteristika u predkolskom
periodu.

KOLA I GOVORNI AUTOMATIZAM

- U svim kolskim sistemima evropskog tipa kljuni cilj nastave
maternjeg jezika u koli je ovladavanje osnovnim zakonitostima
standardnog jezika na kojem bi trebalo savladati oba analogna
oblika izraavanja usmeno i pismeno.
- I pored kolovanja i dugogodinjih napora da se ovlada
standardnom ortoepijom, automatizam predkolske artikulacione
baze uslovljava specifine regionalne ostatke.
- Regionalne jezike zajednice se meusobno razlikuju naroito na
nivou govornog izraza (dovoljno je paljivo posluati spikere
regionalnih radio i televizijskih kua da bi se proverila ova tvrdnja).
- Nivou regionalnih ostataka doprinosi i nivo negativnih (pozitivnih)
stavova prema regionalnom izgovoru, odnosno presti standardnog
izgovora.
- I pored sloenosti tipa: standardno-regionalno plus stavovi o
prestinosti-neprestinosti, ekspert u govornom uzorku svakog
pojedinca moe otkriti manje ili vie ostataka ranog automatizma u
klasi segmenata i prozodijskih obeleja.

OPTEUOLJIVE REGIONALNE KARAKTERISTIKE

- Opteuoljive regionalne karakteristike retko mogu posluiti kao
pouzdan forenziki marker (sem u iskljuivanju slinosti izmeu
spornog i nespornog uzorka govora); tih karakteristika esto su
svesni i sami govornici, a lako ih uoavaju i sagovornici.
- U forenzikom identifikovanju govornika moe se sresti pojava
svesnog maskiranja govora izrazitim regionalnim akcenatskim i
glasovnim karakteristikama i tokom davanja referentnog uzorka za
forenziku analizu, kao to se moe sresti ovaj tip maskiranja i u
spornim uzorcima govora
- Poinioci krivinih dela esto nespretno, u formi lingvistikih
anegdota o nekim narodima ili stanovnicima neke regije, pokuavaju
da se maskiraju.
- Zbog mogueg spretnijeg maskiranja uoljivijim regionalnim
karakteristikama govora, ekspert mora da im prilazi analitiki, u
smislu sistematinosti upotrebe, i uvek sa neophodnom
rezervom.

AUTOMATIZAM MALIH (NEUOLJIVIH) RAZLIKA

- Ostaci automatizma malih regionalnih razlika kod govornika koji
su prihvatili standardni izraz ili izraz nekog drugog regionalnog koda
mogu biti dragocen forenziki marker.
- U govornom prilagoavanju ruralnog stanovnitva govornim
karakteristikama urbanih centara nastaje novi tip forenzikih
markera koji mogu predstavljati male neuoljive razlike.
- Malih neuoljivih razlika u svom govoru nisu svesni ni govornici, a
ni laici sagovornici. Zbog toga se ove razlike mogu koristiti kao bitni
markeri u svim tipovima forenzike analize uzoraka govora.
- Ekspert prilikom analize regionalnih markera stalno mora imati na
umu mogunost zablude, odnosno mora imati na umu da to nisu
individualni markeri iako mogu biti individualizovani!

MALI OSTACI AUTOMATIZMA - PRIMERI

- neoekivana fonetska alternaciju samo u odreenom fonetskom
kontekstu;
- specifian izgovor glasa l samo ispred odreenog vokala;
- specifian regionalni izgovor konsonanta samo u odreenom
konsonantskom skupu;
- neoekivano dug slog u nekoj leksemi;
- redukcija neakcentovanog vokala samo u jednom slogu;
- sauvana alternacija na daljinu;
- ijekavski refleks samo u jednoj rei;
- zatvoren vokal ispred nazala samo u jednoj rei;
- neobina formu samo jedne lekseme...
- konfesionalni apsurd u izgovoru afrikata i frikativa h...

DUBLETNE FORME SLOGOVNOG AKCENTA

- Meu malim neuoljivim regionalnim razlikama u forenzikoj analizi
govornih uzoraka posebno mesto zauzimaju dubletne forme rei iji
se izgovor u razliitim regionima, a i u standardu, moe realizovati
kratkosilaznim ili kratkouzlaznim akcentom.
- Ova razlika, naroito u spontanom govoru, za neeksperta je teko
uoljiva pa se ne koristi u maskiranju.
- Govornici su uglavnom dosledni u produkovanju jedne ili druge
varijante u svim dubletima ovoga tipa.
- Navedeni marker je u forenzikoj praksi esto putokaz u traganju
za dodatnim markerima da bi se dolo do pouzdane ekspertize
govornih uzoraka.
- Ovom tipu markera mogu se pridruiti i dubletne forme pojedinih
rei u kojima se akcentuju razliiti slogovi.

STRANI AKCENAT
Kada se govori o stranom akcentu imenuje se L1 pod uticajem
devijacija od L2 na svim lingvistikim nivoima, ne samo na nivou
fonetike i fonologije
U sluaju kratkog materijala, mnoge distinktivne osobine odreenog
stranog akcenta ne mogu biti odredive zbog toga to leksike
jedinice ili sintaksiki abloni sa relevantnom dijagnostikom
strukturnom konfiguracijom nisu produkovani.
Informativnost negativnog i pozitivnog transvera (turski-nemaki pozitivan labijalizovani vokali-, srpski-ruski - negativan afrikati-,
srpski-beloruski - pozitivan afrikati).
Etnolekt moe da zamagli razlike izmeu pravih stranih akcenata
meu mleim govornicima sa drugaijim L1 (prvim, maternjim,
jezikom) u pozadini (Kanak-sprak).

STRANI AKCENAT kod sredinskih bilingvala na

teritoriji Srbije

maarski-srpski akcenat uvek na prvom

slogu...
albanski-srpski ritam po slogu...
slovaki-srpski?
rumunski-srpski?
...?

STRANI AKCENAT- NASTAVAK

Dva druga tipa informacija, pored lociranja akcenta, su
nivo kompetencije koju neko kome taj jezik nije
maternji ima u jeziku meti (cilju) i koliko dugo ivi u
dravi gde je ciljni jezik u upotrebi.
Nivo kompetencije se moe oceniti koliinom devijacije
od standardnog ciljnog jezika na razliitim lingvistikim
nivoima (male devijacije indiciraju visoku kompetenciju).
Vreme boravka u ciljnoj dravi moe biti ocenjeno
visokim nivoom fluentnosti, na primer, brz tempo govora
ili izostanak disfluentnosti i govornih greaka (kao
suprotnost jezikim grekama) indiciraju dug boravak!

STRANI AKCENAT- mogue zablude

Fluentan govor meu govornicima kojima taj jezik nije
maternji ne podrazumeva da nivo kompetencije u jeziku
cilju mora biti visok.
Kako je poznato u istraivanjima o bilingvizmu, govornici
mogu da fosilizuju svoju jeziku kompetenciju na
odreenom nivou koji smatraju dovoljnim za
svakodnevnu upotrebu i komunikacijske potrebe, a u tom
sluaju fluentnost moe biti visoka, a kompetencija
niska.

SOCIOLEKT
Nivo obrazovanja - pokazatelji nivoa obrazovanja u lingvistikom
domenu nalaze se u leksikonu, sintaksi i stilistici - veliki deo
pozajmljenica, kompleksna sintaksa, ukljuujui subordinirane
konstrukcije, ili uopte elokventan stil govora imaju vie anse da se
nau na visokim nego na niim nivoima obrazovanja.
Izgovor takoe moe da ponudi pokazatelje, na primer ako je neko
iz oblasti gde je dijalekat preovlaujui u populaciji, govor sa malo ili
nimalo uticaja dijalekta moe biti indicija vieg obrazovanja (koliko
god suprotno tome, prisustvo dijalekata u nekim oblastima ne mora
da podrazumeva nisku obrazovanost zbog toga to neki dijalekti
imaju veliki presti).
Sociolingvistika varijabila je i profesija govornika. Profesije imaju
specifinu terminologiju, a ona moe da se pojavi iznenadno u
razgovorima koji nisu u vezi sa profesionalnim diskursom. - Sluaj
ucene gde je anonimni ovek koji je pozivao koristio nemaku re
langsamfahrstrecke deo eleznike sekvije za nizak nivo brzineBKA

SOCIOLEKT - NASTAVAK
Dve varijable - nivo obrazovanja i profesija mogu da
budu u interakciji
To je sluaj kada je nivo elokvencije dovoljno visok da se
moe nametnuti zakljuak da je osoba profesionalni
govornik (poslovni konsultant, nastavnik, advokat...) ili
ako je nivo vokabulara i sintakse dovoljno visok da
ukazuje na uticaj pisanog govora to upuuje na
profesionalnog pisca.
Suprotno tome, naroito nizak nivo u ovim dimenzijama
moe da pokae da govornik nije navikao na
profesionalni diskurs ili na pisanje (radnik na graevini,
farmer...)

ZDRAVSTVENO STANJE
Povremena stanja laringitis (promena kvaliteta glasa-hrapav ili
zadihan glas, redukcija prosene visine...), kijavica (nazalizacija...),
bronhitis (promena fluentnosti, promena nastupa...) povremena
stanja menjaju karakteristike govora, a u forenzikoj analizi mogu
predstavljati veliki problem prilikom komparacije uzoraka govora.
Forenziki su korisni govorni patoloki uslovi koji su veoma stabilni
(na primer zbog otpora terapeutskim i drugim tretmanima), a ne
inhibiraju komunikaciju niti se asociraju sa snanim kognitivnim i
fizikim deficitima.
Jedan sluaj u ovakvom profilu je mucanje dok je jo uvek
relativno blago (1% populacije).
Problemi u artikulaciji koji su prouzrokovani poremeajima ili
odlaganjima u usvajanju glasovnog sistema.
Sigmatizam...

FORENZIKI MARKERI U KOMPARACIJI GOVORNIKA

Skup individualnih govornih karakteristika predstavlja fonetski
kapacitet jedne osobe
Fonetski kapacitet svakog pojedinca odreuju anatomske i fizioloke
karakteristike njegovog sistema govornih organa, ali i sposobnost ili
nesposobnost korienja prirodnih prednosti i sposobnost ili
nesposobnost da se fonetskim kompenzacijama prevaziu slabosti.
U okviru fonetskog kapaciteta, identitet se najee utvruje na
osnovu individualnih forenzikih markera u kvalitetu glasa,
kvalitetu artikulacije, specifinostima artikulacije pojedinih
govornih segmenata, visini osnovnog tona, prozodijskim
karakteristikama i u automatizmu regionalnih karakteristika
artikulacione baze.
Prilikom komparacije govornika analiziraju se i svi klasifikacioni
markeri koji se koriste u klasifikaciji govornika - markeri pola,
starosti, regionalne i jezike pripadnosti, socijalne pripadnosti i
zdravstvenog stanja

KVALITET GLASA
Kvalitet glasa je individualna ovekova karakteristika koja je
prepoznavljivo obeleje u kontinuiranom govoru.
Auditivnoj impresiji o kvalitetu neijeg glasa doprinose karakteristike
fonatora, rezonatora i artikulatora odreene osobe, kao i
automatizovane artikulacione navike uslovljene socijalnim i
regionalnim poreklom te osobe.
U srpskom jeziku, u svakodnevnoj upotrebi, postoje uobiajeni
nazivi za razliite tipove kvaliteta glasa: tipian muki, tipian enski,
zvonak, glas sa dodatnom punoom, glas sa dodatnom zvonkou,
priguen, piskav, kretav, hrapav, kripav, nazalizovan (unjkav),
enskast, mukobanjast i slino.
Kvalitet glasa se moe voljno kontrolisati (dokaz su uspeni
imitatori) da bi bio upotrebljen kao lingvistiko, a najee kao
paralingvistiko govorno sredstvo u komunikaciji, ali je isto tako (i
pored toga to je uroena individualna karakteristika) podloan
promenama u odreenim emotivnim i zdravstvenim stanjima.

KVALITET GLASA - nastavak

Pomenute mogunosti samokontrole kvaliteta glasa ekspert mora
biti stalno svestan, jer su poznati sluajevi zabluda u koje su
dovoeni eksperti kada se govornik samokontrolom svesno
maskirao prilikom davanja referentnog uzorka govora.
Kvalitet glasa je multidimenzionalna karakteristika koja se sagledava
iz raznih aspekata - kao stalno prisutno fundamentalno svojstvo
govora koje identifikuje govornika kao pojedinca i kao promenjiva
kategorija tokom govornog procesa; za aspekt promenjivosti u
upotrebi je termin kvalifikator glasa ili parajeziko obeleje.
U forenzikom identifikovanju govornika diferenciraju se invarijantna
svojstva kvaliteta glasa analiziranog nespornog govornika pa se
onda porede sa invarijantnim svojstvima kvaliteta glasa spornog
govornika.

KVALITET GLASA - nastavak

Tabela - Osnovne kategorije kvaliteta glasa

Kvalitet glasa

Fizioloki opis

Akustiki korelati

Modalan (normalan) glas

referentni glas

referentni korelati

Zadihan glas

kombinacija apata i zvunosti,

veliki OQ i AV, niska Fo

glasnice se ne zatvaraju kompletno,

simetrian glotalni impuls

kripav glas

ukruene glasnice, neregularni glotalni impulsi,

vrlo niska Fo, mali OQ i AV

simetrini glotalni impulsi

sa kratkom usponskom ivicom

Hrapav (grub) glas napete glasnice, neregularni glotalni impulsi,

glasnice se ne zatvaraju kompletno

Napet glas

aperiodina Fo, prisustvo umnog spektra

velika nesimetrija glotalnih impulsa,

potsea na metalan glas

vrlo veliki SQ, mali OQ, gornji spektar podignut

u odnosu na donji spektar

KVALITET GLASA - PARAMETRI

Mogu se meriti i analizirati sledea akustika obeleja:
oblik glotalnog impulsa (parametri OQ i SQ),
odnos harmonika i uma izmeu harmonika u zvunim
spektrima (HNR harmonic-to-noise ratio),
frekvencijske varijacije u zvunim segmentima (jitter),
amplitudske varijacije u zvunim segmentima (shimmer),
raspodela spektralne energije kod bezvunih frikativa,
pomeranje formanata,
neke zvune neregularnosti...

KVALITET ARTIKULACIJE
Ovaj marker odreuje manja ili vea miina tenzija artikulatora
tokom govorne produkcije.
Uslovno se moe govoriti o vrstoj (napetoj, preciznoj), tipinoj i
oputenoj (labavoj, nerazgovetnoj) artikulaciji.
O kvalitetu artikulacije moe se govoriti kao o individualnoj
karakteristici govornika koja odraava temperament ili
automatizovane artikulacione navike u okviru artikulacione baze.
Varijacije kvaliteta artikulacije kod istog govornika u znaajnoj meri
doprinose govornoj ekspresiji emocija, namera i stavova. Sa tog
aspekta, kvalitet artikulacije delimino uestvuje u optem kvalitetu
glasa; na primer, iskaze sa imperativnim semantikim obelejem i
pretee iskaze karakterie izrazito napeta - vrsta artikulacija; vrsta
artikulacija odlikuje i govornu ekspresiju ljutnje, dok je oputena labava artikulacija jedan od vanijih pokazatelja ekspresije tuge i
slino

SPECIFINOST ARTIKULACIJE POJEDINIH GOVORNIH

SEGMENATA
Iz razliitih razloga (fizioloki uzroci, steene navike i slino)
govornici pojedine segmente mogu artikulisati na neuobiajen nain.
Ova neuobiajenost moe se ispoljiti u artikulaciji pojedinanih
glasova ili pojedinih glasovnih klastera.
Ukoliko postoje ovakve pojave u uzorcima govora u postupku
forenzike analize, one su dragocen forenziki marker.
Jedan od markera su svakako i patoloka odstupanja u artikulaciji
pojedinih segmenata.
Ova odstupanja nikako ne mogu biti jedini forenziki marker, jer
svojom uoljivou mogu za vetaka predstavljati zamku; tek kada
se analizom utvrde i ostali tipovi markera mogu se donositi sudovi o
identitetu ili neidentitetu govornika.

KVALITET ARTIKULACIJE - nastavak

I pored navedene varijabilnosti, prilikom identifikovanja govornika
mogue je utvrditi individualne automatizovane invarijantne markere
kvaliteta artikulacije.
Individualni kvalitet artikulacije kao stalno svojstvo pojedinca
povezan je najee sa tempom govora, takoe jednom od
individualnih karakteristika.
Brz tempo najee uzrokuje i nepreciznu artikulaciju, pa se kod
govornika sa ovom osobinom mogu nai karakteristine sekvence
nepreciznosti koje mogu biti prilino pouzdan forenziki marker.
Retki su govornici koji imaju vrstu artikulaciju i brz tempo, tako da
ova kombinacija, ukoliko se utvrdi da je sistematska, moe biti
znaajan forenziki marker.

VISINA OSNOVNOG TONA

Govorni parametar koji najvie utie na individualne, polne, uzrasne
i situacione varijacije govora.
Zbog irokog polja varijabilnosti ovog govornog parametra, potrebna
je sloena raunarska analiza za egzaktno izdvajanje osnovnog
tona kao individualnog markera u identifikovanju govornika.
Mada perceptivno deluje opteuljivo da li govornik ima nizak,
srednji ili visok osnovni ton, to ne znai da je lako izdvojiti
individualne markere u okviru navedena tri tipa osnovnog tona.
Ta uoljivost moe posluiti za iskljuivanje slinosti meu
govornicima, meutim slinost u okviru tipa ne mora predstavljati i
identinost.

PROZODIJSKA OBELEJA GOVORA

U okviru prozodijskih obeleja govora (slogovni akcenat, tempo,
glasnost, intonacija, ritam) takoe se mogu iznalaziti individualni
markeri za prepoznavanje govornika.
Kada je u pitanju slogovni akcenat (na primer kod izvornih
govornika srpskog jezika) individualni markeri mogu se ispoljavati u
automatizmu jednog od postojeih regionalnih akcenatskih tipova, a
naroito u automatizmu jedne od dubletnih formi kratkih akcenata.
Prilikom analize slogovnog akcenta u forenzikoj analizi, potrebno je
utvrditi jasne kriterijume diferenciranja izmeu regionalne pojave i
individualnog markera da se ne doe u zamku identifikacije.
Slogovni akcenat kod izvornih govornika tokavskog nareja koristi
se kao marker u potvrivanju slinosti, ali ee za iskljuivanje
slinosti meu govornicima u nespornom i spornom uzorku govora.

TEMPO GOVORA
Tempo govora kao automatizovana lina karakteristika i odlika
temperamenta (koji moe biti brz, umeren i spor) prua pouzdanije
mogunosti utvrivanja individualnih markera u odreenim
sekvencama produkovanog kontinuiranog govora.
Ve je reeno da brz tempo esto uslovljava artikulacionu
nepreciznost odreenih segmenata, a izrazito spor tempo moe
dovesti do artikulacionih izoblienja koja takoe mogu biti jedan od
forenzikih markera.
Tempo je u korelaciji sa kvalitetom artikulacije!
Zbog znaaja tempa kao forenzikog markere, forenzikim
lingvistima predstoje istraivanja ovog obeleja kao individualne
karakterestike sa vie aspekata.

RITAM GOVORA znaajan individualni marker

Ritam govora, u najoptijem smislu organizovano smenjivanje
zvunih segmenata i pauza u govoru, prua mogunost utvrivanja
individualnih karakteristika u govornoj produkciji.
Varijabilnost naina premoavanja predugih pauza u spontanom
govoru, omoguuje utvrivanje pouzdanijih individualnih markera i u
ovom domenu.
U predugim pauzama govornici esto koriste razliite potapalice:
neutralni vokal, ovaj, onaj, vidi, zna... Poto su ove sekvence
uglavnom automatizovane, njihovom analizom moe se doi do
bitnih individualnih markera.
Takoe, broj i duina pauza, kao i nain poetka artikulacije posle
pauze (ataka ili nastup) moe biti jedna od obeleavajuih
karakteristika.
Obeleavajuu karakteristiku ine i specifine individualne
koartikulacione varijacije uslovljene ritamsko intonacionom
organizacijom govora.

FORENZIKI MARKERI NA OSTALIM NIVOIMA

JEZIKE STRUKTURE
Poto ovekova individualnost dolazi do izraaja na svim nivoima
jezike strukture, zadatak vetaka je da utvrdi diferencijalne
kriterijume izmeu individualne upotrebe i uobiajene upotrebe
jezikih sredstava u okviru viih nivoa jezike strukture u uoj i iroj
govornikovoj jezikoj zajednici.
Ovaj tip markera naroito je bitan u oblasti koja se u akademskim
krugovima naziva forenzikom lingvistikom.
Radi vee pouzdanosti identifikacije govornika, ovaj tip markera
mora se koristiti ne kao pomoni nego kao obavezni tip markera i u
oblasti koja se u akademskim krugovima naziva forenzikom
fonetikom.
Da bi se na morfolokom, sintaksikom, semantikom i leksikom
nivou utvrivali lini markeri, potrebno je da istraiva raspolae
govornim diskursom dueg trajanja; takoe bi bilo poeljno da u
okviru tog govornog uzorka postoji dijaloki i monoloki tip govora.

FORENZIKA SITUACIJA

Najee u forenzikoj praksi ne postoje snimljeni uzorci govora koji bi

zadovoljili pomenute zahteve, pa se analiza line upotrebe govornih
sredstava na viim nivoima jezike strukture, koja su ekspertu na
raspolaganju u kraim govornim uzorcima, koristi kao dodatno sredstvo
temeljnoj analizi govornog izraza.
Na morfolokom nivou kao individualni markeri najee se utvruju navike
u linim izborima prilikom upotrebe dubletnih formi oblikih i tvorbenih
morfema.
Sintaksiki nivo prua vie mogunosti za utvrivanje linih markera u vidu
odreenih zakonitosti u izboru eksponenata konstituentskih funkcija.
Horizontalno i vertikalno raslojavanje jezika na leksikom nivou prua
takoe mogunosti za diferenciranje govornika.
Govornikova sposobnost da izabere lino na viim nivoima nije tako iroka.
to je formalniji kontekst, to je manji izbor, a i svaka komunikativna situacija
(ak i neformalna) svojom specifinou suava mogunost linog izbora.

ISTRAIVAKI PUTOKAZI
Pojedinac u zajednikom jeziku
Stalnost i varijabilnost karakteristika u govornom izrazu
Stalnost i varijabilnost karakteristika na ostalim jezikim
nivoima
Populacione studije u okviru forenzikih markera
Regionalni markeri urbana dijalektologija
Socijalni status i govorni markeri
Akustike karakteristike auditivno-perceptivni doivljaj
Usavravanje forenzike metodologije i procedure
...

FORENZIKA LINGVISTIKA U SRBIJI

Akademske discipline
Filoloki fakultet u Beogradu - Forenzika lingvistika (Z. Kai)
FASPER - Forenzika fonetika (Z. Kai)
Tri puta odrana Internacionalna letnja kola forenzike lingvistike u
Panevu (nai uesnici: prof. dr Vesna Polovina i prof. dr. Zorka
Kai)
Petnica (2013) predavanja u okviru kursa Nove metode u lingvistici
(Z. Kai)
Praksa - referentna ustanova: Centar za primenjenu lingvistiku
Filoloki fakultet u Beogradu
U sudskoj praksi ekspertsko svedoenje lingviste iz domena
pisanog izraza se ree trai, uglavnom zbog neobavetenosti o
postojanju ove forenzike vetine i njenih mogunosti.
U praksi vetaenje glasa sa duom tradicijom, neki sudovi
sistematino, a neki sporadino (interdisciplinarno lingvista i
strunjak za obradu govornog signala).
Laboratorija za forenziku akustiku i fonetiku (CUA)