Slobodan Jovanovi je govorio da su idoli u politici kao i inae opasni stoga

to obustavljaju proces rasuivanja kod svojih oboavalaca, kae akademik

Ljubomir Simovi.

Foto: Dalibor Danilovi / RAS SrbijaLjubomir Simovi

Nedavno, na sveanosti povodom 175 godina Srpske akademije nauka i

umetnosti, izmeu ostalog, Gojko anti i Neboja Kundaina izveli su
"Zavetanja - zaboravljene poruke" koje je sainio akademik Ljubomir Simovi
prepliui tekstove, odnosno podseajui na rei Jovana Sterije Popovia, Jovana
Cvijia, Isidore Sekuli, Milutina Milankovia, Svetozara Radojia, Ive Andria i
Slobodana Jovanovia.
Simovi napominje da mu se, traei nain na koji bi se najdostojnije mogla
obeleiti 175. godinjica od osnivanja Drutva srpske slovesnosti, iz koga je
izrasla dananja Srpska akademija nauka i umetnosti, uinila interesantnom
jedna ideja.
- Kako SANU pod svojim krovom okuplja predstavnike svih naunih oblasti i skoro
svih umetnosti, inilo se zanimljivim istraiti da li meu naunicima i

umetnicima, uz sve razumljive razlike, postoje i neke sutinske dodirne take i

veze. U tom razmiljanju nametnulo se poreenje izmeu jednog pesnika, Petra
II Petrovia Njegoa, i jednog astronoma, geofiziara i fiziara, Milutina
Milankovia. Zagledan iz svog kabineta u Kapetan Miinom zdanju u beskrajne
dubine vasione, Milutin Milankovi kae da je "na sunani sistem, jedna mala
gomilica siunih nebeskih tela" i "da takvih sunaca" - kao to je ovo koje nas
greje - "veih i sjajnijih ima na stotine miliona u vasioni". To isto, na svoj nain,
kae i Njego, koji, zagledan "u beskrajni okean vozduni", u kome otkriva
"nasijata kola sa suncima", zna da su sva ta "sunca samo kaplje svjetle", i da su
svi ti "mirovi" - svi ti svetovi - samo "jedva vidne iskre".
Sterijina opomena
Meutim, istie poznati akademik, ma koliko nas ovo privlailo, okolnosti nas
opominju da usmerimo pogled u drugu stranu.
- Nalau nam da vasionu odloimo za neku drugu priliku i da se pozabavimo
prilikama na zemlji. I lanovi Drutva srpske slovesnosti, i lanovi dananje
Akademije, ma kojom se naukom ili umetnou bavili, oseali su se odgovornim
za sudbinu zemlje i naroda. Suoeni sa naim mitovima, sa stanjem u dravnoj
upravi, u istoriografiji, u knjievnosti, i sa naom sklonou da sebe vidimo samo
u najlepem svetlu, i u najveim razmerama, najodgovorniji meu njima su znali
da je preduslov za opstanak i napredak drave i naroda suoenje sa istinom.
Recimo, u svojoj zavetnoj pesmi "Moja tenja" Jovan Sterija Popovi opominje:
"Ko preza rodu istinu rei/ Hud je da narod ui", dok nekoliko decenija kasnije,
Jovan Cviji svoje beleke "O odgovornosti javnog radnika i intelektualca pred
sopstvenim narodom" poinje: "Istinu traiti i prema njoj se upravljati... Na istini
stvarati mentalitet naroda."

Foto: WikipediaJovan Sterija Popovi

Ljubomir Simovi podsea da poruku iz svoje pesme Sterija razrauje u

predgovoru svojoj komediji "Rodoljupci".
- Sterija kae da: "Dokle se god budemo hvalili, u povesnici uili koliko je ko od
predaka naih odrubio junakih glava, a ne gde je i s puta siao; donde emo
hramati i ni za dlaku neemo biti bolji; jer prostaci i mladi ljudi i ne misle da
moe biti pogreaka u nas, pak sve, to im se predlae, za istu istinu i
dobrodetelj smatraju. Bacimo pogled na najpoznatiju povesnicu nau. to je bilo

lue, preteranije, nesmislenije, to je imalo vie uvaatelja, a glas umerenosti

smatrao se kao nenarodnost, kao protivnost i izdajstvo... Otud nije udo to
nevaljali i pokvareni, a takvih ima svuda, pod vidom rodoljublja svaku priliku za
svoju sebinost upotrebljavaju, i najbezumnije savete daju, ne marei, hoe li se
time svome narodu kakva teta naneti."
Cviji o oholima
Po Simoviu, pola stolea kasnije, kao da se u naim shvatanjima nita nije
promenilo.
- Jovan Cviji osea potrebu da nastavi i dopuni ono to je Sterija napisao.
Ukazujui da treba "na istini stvarati mentalitet svog naroda", on nastavlja: "Da
ne bude ohol i uobraen a to najvie od toga dolazi to ne zna istinito stanje
stvari, a zavedu ga uobraeni i oholi. Spreavati da ga demagoka inteligencija
ili politiari ne navedu da preterano mnogo trai tue oblasti. Time se budunost
naroda izlae velikim nezgodama i ako suvie neprijateljstava izazovu moe biti
uzrok i sloma narodnog. Niko nije na nedogledno, ak ni na due vreme osiguran
pa ni naa nova drava, ako u njoj ne bude estitosti, morala, pregnua, velikih
volja. Nigde savest jednog javnog radnika nije izloena ispitivanju i mukama
nego ba u teritorijalnim pitanjima. Treba biti pravian i zbog toga jer se mora sa
drugim narodima iveti u raznovrsnim vezama..."
On, kao i Sterija, ne proputa da nas opomene: "Princip rada istai iznad svega...
Rad i stvaranje da budu jedino merilo."
Isidorina re
Govorei dalje o mudrim a zaboravljenim reima naih velikana, Ljubomir
Simovi veli da "kao da iz Cvijieve ruke preuzima Sterijino pero" Isidora Sekuli
1928. godine pie:

Foto: Univerzitetska biblioteka Svetozar MarkoviIsidora Sekuli

"Kako smo primitivno i necelishodno ratoborni! Sad smo sa svojim roenim

ivotom u ratu. Jugoslavija, to je dananji i od-dananji na ivot. Jugoslavija je
promaila, kau, ideal je slagao! Nije. U vreme trijumfa, i sporazuma, na je ivot
imao papirnu vrednost; a posle, u paklu razmirica, dobio je metalnu vrednost.
Nego smo po mnogo emu heterogeni i proces sreivanja i hijerarhisanja je

estok, i ini se itav rat, a i jeste vrsta rata. Ne mari. I u prirodi i vaseljeni je sve
heterogeno, a ipak se dri i traje. Nevolja je naa to u tom boju zapovednika
mesta zauzimaju iskljuivo politiari. I daju im se ta mesta, i uzurpiraju ih oni
sami. A kulturni generali dremaju. A intenzivan kulturni rad i kontakt
najpravilnije bi istakli snage i plan vezivanja i podupiranja pokazali: ko je vie
individualan, ko vie prilagodljiv; ko vie idealan; ko vie praktian; ko vie za
metod i red a ko za avanturu i osvajatvo..."
Milankovi o kulturi
Podsea Simovi i na rei naunika Milutina Milankovia:
- Priseajui se "vremena nae srpske slave", kada je za vreme balkanskih
ratova gledao "kako se raa njeno sunce na obzorju", Milutin Milankovi, u junu
1944. godine, dolazi "do tunog saznanja da smo mi samo jedan mali narod,
bolje rei jedno pleme, okrueno i ugroeno svim svojim susedima", i pita se "da
li nam oinski dom nee biti raskopan a ime ugaeno... Da li emo moi opstati
kao samostalan narod u nezavisnoj dravi? Da li emo biti sposobni da se
politiki, ekonomski i kulturno odrimo kao nacionalna individua? Razmiljajui o
tome, sada sam ipak jasno uvideo da je u naem potpunom rasulu kada nai
politiari upropastie sve ono to smo mi vekovima stvorili - preka potreba da
spasavamo na kulturni kapital. Njega su stvorili nai veliki sinovi. Oni e sluiti
za ugled i podstrek mlaim naratajima."
ta se danas pitamo
Valja nam se, kae Simovi, setiti i rei Svetozara Radojia.
- Piui 1978. godine predgovor monografiji o Hilandaru, Svetozar Radoji se
bavi istim problemima kao i prethodnici: "Ako prevaziemo sudbinu i istoriju
naroda-ratnika izmenie se i naa uloga u svetu i naa istoriografija. Pratei do
sada preteno hroniku vladara osvajaa, njihovih pobeda, irenje granica, poraza
i povlaenja, sami smo sebi stvorili jednu sliku o naem srednjem veku kao
vremenima u kojima se smenjuju trijumfi i katastrofe i u kojima je esto vladala
tama. U tom sumraku svetlele su kao usamljena svetila zadubine, njihova
sveana arhitektura, freske i ikone. Veza izmeu oveka i umetnosti tog sveta
uvek je ostajala zagonetna, nejasna, skoro neshvatljiva. Uoblien ovek naeg
srednjeg veka uvek se priviao kao stranac, kao obrazovani prolaznik u zemlji
gortaka u kojoj su kao glavni predstavnici nacije ratnici i trgovci... Verujem u

sposobnost naeg naroda da bude, uvek kad je na visini, internacionalan, da od

tueg naroda primi i stranim narodima daje. Naa je srea to su nam pisci - u
srednjem i novom veku - uvek srodni, to su nam slikari uvek slini, to su nam
mislioci uvek na isti nain zavisni i slobodni od evropske misli. Oni u svim
stoleima - kad u sunanim trenucima postiu visinu - stoje uz vodee i lako se
od uenika preobraavaju u tvorce. Nekad se pitalo: kada smo sreno ratovali i
irili granice. Danas se pitamo: koliko smo puta u naoj istoriji imali sree da se
podignemo do lika usavrenog oveka; i da se, isto tako, suoimo sa sobom u
vremenima kad smo osueni da trajemo ivotom primitivnog oveka."
Andrievo "zavetanje"
U Andrievom "Zavetanju" Simovi snalazi ovo:
- Koliko je teak, koliko je mogu ili nemogu taj put od "ivota primitivnog" do
"lika usavrenog oveka", moda najbolje pokazuje istina koju inae uzdrani Ivo
Andri otkriva u "Znakovima pored puta": "Suvie je ovaj narod patio od nerada,
nasilja i nepravde, i suvie navikao da ih podnosi sa podmuklim roptanjem ili da
se buni protiv njih, ve prema vremenima i okolnostima. Izmeu zlokovarnih,
osvetnikih misli i povremenih pobuna prolazi im gorak i pust vek. Za sve drugo
oni su neosetljivi i nepristupni. Ponekad se ovek zapita da nije duh veine
balkanskih naroda zauvek otrovan i da, moda, nikad vie nee moi nita drugo
do jedno: da trpi nasilje ili da ga ini."

Ivo Andri

Profil Robespjera
Postavljajui pitanje ta je dovelo do toga da ove Andrieve rei budu jedna od
naih osnovnih istina, Ljuba Simovi kae:
- Godine 1920. izlazi knjiga "Voi francuske revolucije" Slobodana Jovanovia, u
kojoj on, izmeu ostalih, daje i portret Robespjera: "Robespjer je imao
najopasniju od svih ambicija, ambiciju moralnu", pie Slobodan Jovanovi.
"Negovao je svoju savest, izraivao svoj karakter, hteo da postane ivi
obrazac svih vrlina. Kod moralnih vrlina ovo je opasno: ako ovek jako zaeli da
ih ima, moe mu se desiti da uobrazi da ih ve ima. Od ove samoobmane jedino
nas uva samokritika; lien nje Robespjer je stao verovati da je njegov moralni
ideal ovaploen u njegovoj linosti. Svaki napad na svoju linost smatrao je za
huljenje na svoj moralni ideal - i kako su na taj ideal mogli huliti samo niski i
pokvareni ljudi, on je smatrao za dunost da svoje protivnike goni do istrage.
Njegova ambicija, udruena sa njegovom savesti, nije znala vie za granice."
Treba dodati jo jedno zapaanje Slobodana Jovanovia.
- Panju svakako privlai i kad Jovanovi kae: "irondinci nisu preterivali kada
su tvrdili da je Robespjerova popularnost opasna. U optem interesu nije bilo da
ljudi izgube svaku mo kritike prema jednom politikom oveku i pou za njime
kao zaljubljeni i omaijani. Idoli u politici kao i inae opasni su stoga to
obustavljaju proces rasuivanja kod svojih oboavalaca." Ko zna koga bismo sve
mogli prepoznati u ovom Robespijerovom portretu. Mnogo je onih iji je ego vei
od njihovog znanja i sposobnosti. A jo vie onih koje taj ego opinjava vie nego
bilo koje znanje i bilo koja sposobnost ili mudrost.
Simovi je, kae, "Zavetanja", ne sluajno, zavrio Sterijinim stihovima s
poetka.
- To je podseanje na poruke koje smo ignorisali ili zaboravili. Cenu tog zaborava
znamo. Sterija u tim stihovima, ponoviu, kae: "Ko preza rodu istinu rei/ Hud je
da narod ui" znajui pritom da dok sam narod ne shvati da onaj ko istinu ne
zna, ili onaj ko istinu krije nije podoban da ga ui i vodi, ne moe biti ni promene,
ni napretka.