Visoka poslovna kola strukovnih studija

Novi Sad

SEMINARSKI RAD
BANKARSTVO NA INTERNETU

Profesor: Dr Milan Radosavljevi

Student: Sran Maksimov 372/07fr

Novi Sad, januar 2008. godine

Mobilno bankarstvo

Uvod u mobilno bankarstvo

Konvergencija mobilnih komunikacija i Interneta otvara nove kanale za razliite finansijske
servise. Finansijske institucije sada imaju mogunost da ponude bankarske, brokerske,
usluge osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili
pejdera. Pri tom one poveavaju lojalnost svojih klijenta kao i produktivnost svojih
zaposlenih. Klijenti na ovakve usluge odgovaraju poveanim entuzijazmom. Prema
istraivanjima koja je sprovela Nokia, aplikacije mobilnog bankarstva su na samom vrhu
zahteva korisnika beinih ureaja. Istraivanja Meridijena to potvruju, do 2003 oko 40
miliona korisnika e upotrebljavati

mobilnu tehnologiju za pristup nekim finansijskim

servisima. Brza adaptacija na nove tehnologije moda za nekog predstavlja malo

iznenaenje. Razlog tome je to putem mobilne tehnologije moe da se uradi ono na ta
su finansijske institucije ekale ve due vreme. One nam daju aplikacije za proveru
bankovnog rauna, trgovinu akcijama ili prenos sredstava sa rauna na raun koje se
bukvalno mogu izvriti sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme.

Mobilni finansijski servisi

Broj finansijskih servisa u velikoj meri zavisi od raspoloive mobilne platforme na kojoj e
se izravati. Servisi koji su se prvi pojavili bili su fokusirani na veliki broj klijenata i
masovnu upotrebu. Danas imamo razliite vrste finansijskih servisa i moemo ih podeliti
na : bankarske, brokerske, servise investicionog bankarstva, ostale finansijske servise i
plaanje rauna putem mobilnih ureaja.
Bankarski servisi
Skoro sve vee banke su uvele ili planiraju da lansiraju servise mobilnog bankarstva. Dok
je veina starijih aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni protokol,
veina dananjih aplikacija bazirana je na WAP standardu (Wireless Aplications Protocol).
WAP omoguava mobilnim ureajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim
unoenjem adrese kojoj ele da pristupe. Ovakav nain pristupa Internetu ogranien je
samim mobilnim ureajima i ogleda se u manjim brzinama, malim formama i koliinom
memorije koju poseduju.

Mobilno bankarstvo

Brokeri
Brokerske kue su hitno neke od svojih servisa prebacile na mobilni Internet. Nezavisnost
od vremena i lokacije pristupa mobilnih brokerskih servisa su veoma atraktivni za one
korisnike koji esto trguju. Kao dopunu, mobilni brokerski servisi nude svojim korisnicima
da hitro reaguju na promene u uslovima trita.
Investiciono Bankarstvo
Investicione banke su uvidele potencijal koji donosi m-commerc kako za poveanje
produktivnosti njihovih zaposlenih tako i za dodavanje novih servisa za institucije i
privatne klijente. Mnoge mogunosti naravno tek treba da se otkriju. Sa strane prodaje i
trgovine, investicione banke nude svojim klijentima Just in case mobilne aplikacije koje
e u svako doba biti povezane sa tritem.

Mobilno plaanje
Servisi mobilnih plaanja su jo uvek u fazi razvoja. Za sada jo uvek nema najboljeg
reenja koje bi zadovoljilo kitinu masu korisnika i koje bi se nametnulo kao standard na
tritu. Mobilno plaanje predstavlja najkritiniji deo m-commerca u vreme kada se mobilni
ureaji sve vie koriste kao transakcioni agenti. Razvoj mobilnog plaanja e se nastaviti
sve dok se ne iskristalie jedno ili dva reenja koja e se nametnuti kao standard na
tritu. Tek tada se moe oekivati da korisnici prihvate mobilno plaanje kao alternativu
uobiajenim metodama plaanja. Za sada imamo nekoliko obeavajuih eksperimenta u
ovoj oblasti.

Mobilno bankarstvo

kartiarstvo
Prvi pokuaji mobilnog plaanja obuhvatali su standardne bankarske kreditne i debitne
kartice u integraciji sa mobilnim telefonom. U avgustu 1999 godine Francuski telekom je
pustio u rad probni servis koristei motorolu starpack u kombinaciji sa itaem kartica koji
je omoguavao plaanje putem bankarskih kartica. Postupak plaanja bio je sledei.
Korisnici su

pomou telefona ili Interneta naruivali proizvode, preko svog mobilnog

telefona primali su SMS poruku o uspenoj narudbini a zatim su kompletirali transakciju

tako to su ubacivali karticu u ita i unosili ifru..
.
bluetooth reenje plaanja
bluetooth tehnologija koja omoguava ureajima da na malim razdaljinama komunicira
pomou brzih radio signala takoe moe da odigra vanu ulogu u sistemima mobilnog
plaanja. Pomou bluetooth tehnologije korisnici mogu da obavljaju razliite vrste mikro
plaanja tako to e svoj mobilni telefon prineti ureaju za plaanje i tako obaviti
transakciju. Pomou bluetooth tehnologije korisnici takoe mogu da napune svoje
mobilne telefone novcem preko bankomata.
mobilni ke
Mobilni ke predstavlja nain punjenja mobilnih telefona keom najee pomou smart
kartica. Koncept je jo uvek u eksperimentalnoj fazi i jo uvek nema jedinstvenog procesa
koji bi se nametnuo kao standard u ovoj oblasti. Postoji nekoliko inicijativa ukljuujui Visu
i Barclays iz Velike Britanije. Obe kompanije su pustile u probni rad sistem zasnovan na
debitnim smart karticama koji omoguavaju plaanje i primanje kea putem beine
mree.

Mobilno bankarstvo

Principi poslovanja m-bankarstva

Trite mobilnih finansija je jo uvek u razvoju. Mnogi servisi koji su trenutno u upotrebi
predstavljaju jednostavno proirenje Web servisa. Kompanije su pokazale vrlo malo
inovacija kod servisa kao to su plaanje rauna i trgovina. Iako se ovi servisi koriste u
mobilnom okruenju, oni ne koriste u potpunosti mogunosti mobilnog poslovanja da
transakcije budu raspoloive u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. Da bi u potpunosti
iskoristile prednosti mobilnog poslovanja, finansijske institucije moraju dublje razumeti
kljune strategije i tehnologije mobilnog trita. Sledee principe finansijske institucije
moraju stalno imati na umu u ukoliko ele da posloju u mobilnom okruenju.

1) Lojalnost korisnika je vanija od povratka investicija.

2) Izbei slinost sa ostalima i u startu ponuditi razliite servise.
3) Personalizacija.
4) Partnerstvo sa mobilnim operaterima.
5) M commerc mora biti integrisan sa drugim korisnikim servisima.
6) Da li su aplikacije prilagoene prethodnim korisnicima.
7) Pravilna zatita zahteva pravilno planiranje.
8) Oprez od srednjeg sloja.
9) Strategija putanja u rad aplikacije "Rollout".
10) M commerc nije samo za klijente.

Mobilno bankarstvo

Strategije m-bankarstva
Taman kada su finansijske institucije uspele da konsoliduju svoje e-commerc strategije
pred njima se pojavio novi izazov, m-commerc. U ovom delu rada pokazaemo ta banke
tano treba da rade da bi izvukle maksimalne vrednosti iz mobilnog trita. Koje sve
mogunosti i rizici postoje i kakve su raspoloive strategije za izlazak finansijskih
institucija na mobilno trzite. Korisnicima mobilnih usluga iri se set usluga koje mogu da
izvravaju preko svog mobilnog ureaja, od proste provere stanja na bankovnom raunu
pa sve do izvravanja nekih sloenijih transakcija. Pokazalo se da korisnici veoma lako
prihvataju nove usluge naroito one koje su vremenski ili lokacijski kritine.
Promene ivotnog stila korisnika, potreba za sve veom brzinom i boljim perfomansama
dovode do pogoranja odnosa izmeu korisnika i standardnih baninih kanala usluivanja.
Nove tehnologije omoguuju da banka zadovolji sve sofisticiranije potrebe korisnika i da
ostvari bolju saradnju sa njima. Koristei nove tehnologije banka treba da razume
specifine potrebe korisnika i da im isporui komplentna finansijska reenja koja im daju
sve potrebne informacije i mogunosti za komotan rad. Pristup korisniku preko njegovog
mobilnog ureaja omoguava banci da ispita njegove individualne potrebe i da iskoristi
najmonije sredstvo mobilnih ureaja personalizaciju. Na primer ako je korisnik srednje
klase nee mu slati reklamu za kupovinu najnovijeg BMW. Dok sa druge strane visoko
platenom baninom klijentu moze poslati reklamu za najnovijeg BMW, mogunosti
osuguranja, informacije o povoljnom kreditiranju kupovine i posebne pogodnosti za
plaanje. Na ovaj nain banka menja svoju tradicionalnu ulogu obavljanja bankarskih i
finansijskih usluga i postaje provajder personalizovanih i lokalnih informacija, ona
poveava svoj dijapazon usluga koje nudi korisnicima. Ukoliko uspeno primeni
mogunosti m-commerca banka moe da

Povea lojalnost korisnika nudei mu usluge koje zadovoljavaju njegove

specifine potrebe.

Ostvari dodatni prihod poev od prijavljivanja za mobilne usluge pa do

procenta po obavljenoj transakciji.

Mobilno bankarstvo

Tehnika infrastruktura m-bankarstva

1.-Mobilni ureaji
1. Klijentski ureaji, workpad,palm, ipaq...
2. Pejderi
3. Smart telefoni, WAP telefoni
4. Ostali...
Svaki od ovih mobilni ureaja zahteva odreeni nain komunikacije, oni zahtevaju
sopstveni gateway za komunikaciju sa aplikativnim serverom. Svaki ima razliitu veliinu
ekrana prilagoenu razliitim vrstama prikaza podataka. Razliite tastature generiu i
razliite sisteme navigacije sa aplikacijom. Izazov za aplikativni server je da razvrstava
ove ureaje i da svakom alje podatke u formatu koji e biti u skladu sa njihovim
dizajnom.
2. Povezivanje, Gateway
Polazei od krajnjeg korisnika, mobilni ureaj moe biti bilo koji ureaj kojim on prustupa
lokalnom cell centru. Cell centar odgovara za pokrivenost odreenog geografskog
regiona. Kada primi podatke on ih alje baznoj stanici. Mobilna mrea snima i identifikuje
sve potrebne informacije u lokalnom registru, ukoliko je korisnik na lokalnoj geografskoj
pokrivenosti. Ako nije tada stanica prati poziv, tada se odreuje roaming poziva. Kada se
poziv inicira ureaj alje svoj identitet preko electronik serial numbera (ESA) i mobilnog
identifikacionog broja (MIN). Ove informacije su od vitalnog znaaja jer preko njih gateway
vri identifikaciju korisnika. Na ovaj nain aplikacioni server priprema podatke koje e
kasnije poslati odgovarajuem korisniku.
3. Beini srednji sloj (aplikativni sloj)
Aplikativni sloj je centralni deo mobilnog sistema. To je mesto gde se tok podataka kontrolie,
postavljaju pravila, i izvravaju fajlovi. Aplikativni softver bi trebalo da bude otvoren sistem koji lako
moe da uspostavi komunikaciju sa drugim sistemima.

Mobilno bankarstvo

4. Transcoding
Transkoding je proces formatiranja podataka, kojima korisnik pristupa putem svog
mobilnog ureaja, upotrebom XML, XSL i DTD fajlova. Ovaj metod omoguava krajnjem
korisniku da pristupi podacima bez obzira koji ureaj koristi.

Sigurnost
Sigurnost je jedan od najvanijih zahteva mobilnog bankarstva, ako ne i najvaniji.
Istraivanja pokazuju da kod mobilnog bankarstva kao i kod on-line bankarstva korisnici
imaju malo poverenja u bezbednost aplikacija. Najvei broj ispitanika se plai da alje
svoje poverljive podatke putem mree a takoe velik broj brine za bezbednost transakcija.
Naini na koji se trea lica mogu ukljuiti u komunikaciju su:
Prislukivanje.
Neovlateno menjanje
Imitiranje

Prevara

Lano predstavljanje

Efikasan, za sada standardni nain zatite podataka na internetu je primena tehnike

sastav javnih kljueva (Public Key Criptography) koja ostvaruje sledee zadatke:

ifrovanje i deifrovanje

Detekcija neovlatenog pristupa

Provera verodostojnosti

Spreavanje nepriznavanja

Mobilno bankarstvo

PKI, u osnovi obuhvata privatni i javni klu koji izmeu sebe dele uesnici u komunikaciji.
Trei elemnt, digitalni sertifikat, je potpisan od tree strane koja je autorizovana za
izdavanje sertifikata.
Prikazan je postupak rada sa transakcijama bazirane na PKI tehnologiji :
1. Poiljalac kruptuje svoje poverljive podatke pomou javnog kljua primalaca, bitna
napomena je da se tajni klju nikad ne prenosi putem Interneta za vreme transakcije.
2. Primalac poruke koristi svoj tajni klju koji mu omoguuje da proita kriptovanu
poruku. Poruka moe sadrati finansijska upustva ili druge poverljive informacije.
3. Ukoliko neko presretne poruku on nee moi da je proita poto se ona moe
dekriptovati samo pomou tajnog kljua koji se nalazi kod primalaca.
4. Da bi se osigurali da poruka nee biti menjana u toku prenosa ona moe da se
digitalno potpie. Digitalan potpis osigurava da podaci nisu menjani u toku prenosa
poto je on vezan za podatke i svaka promena na njima bi se otkrila.

Ovakav metod zatite drastino smanjuje mogunosti za hakerske upade i povredu

sigurnosti transakcije. Jedan od najuobiajenijih metoda zatite je upotrebom kljueva i
PDA ili smart security telefona. Enkripcija zapravo predstavlja trgovinu izmeu
bezbednosti i brzine izvrenja transakcija. Brzina kriptovanja zavisi od mobilnog ureaja,
uobiajeno je da se vri sa 32-bitnim procesorima.

Mobilno bankarstvo

Zakljuak
Mobilni Internet predstavlja ansu za uspostavljanje jaih odnosa sa korisnicima i
poveanje

prihoda

finansijskih

institucija.

turbulentnom

mobilnom

okruenju

uspostavljenje strategije predstavlja veliki izazov. Vano je zapamtiti da mobilni Internet

nije samo nova ekstenzija poslovanja finansijske institucije. Mobilne aplikacije moraju biti
povezane sa stadardnim aplikacijama koje banka ili druga finansijska institucija ve koristi
u svom radu. Istina je da mobilna tehnologija nastavlja sa svojim razvojem i postaje sve
monija i funkcionalnija. Vreme i tehnologije nikog ne ekaju : mobilni Internet ima mnogo
toga da ponudi bankama. Sve finansijske institucije moraju da prepoznaju jedinstvene
kvalitete mobilnih aplikacija, razmisle kako da ih najbolje integriu u svoje poslovne
operacije i izgrade svoja mobilna reenja danas, kao i da ih stalnim usavravanjem
odravaju konkuretnim i u budunosti.

Literatura

Mobilo Financilal Servises, Mobilo City. net 2000

Iyotsna Mishra, Grant Gustafson,Mobile Commerce- Strategic Implications for Banks,

Artur D Little 2001

www.wapforum.org

Rod Ghani,The Future of WirelessBanking, IBM Global Servises 2001

Quentin Mendoza, Staff Writer, This season for m-commerce,

Anywhereyougo.com 2000