UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD IZ INTERNET BANKARSTVA

DIGITALNO BANKARSTVO U POLJSKOJ

Profesor: Vojkan Vaskovi

Student: Ana Vukainovi
Beograd, 2002. godine

SADRAJ
Lina karta Republike Poljske

Istorijat Centralnog bankarstva u Poljskoj

Online raun

Elektronski raun
Online raun

7
7

Elektronski kanali bankarskog poslovanja

Banke i telefonski pristup

Banke i slanje poruka na mobilni telefon (SMS)
Banke i WAP
Banke i www

7
9
11
13

S novanikom na Internetu

19

Elektronski novanici
Novanici ije izdavanje omoguavaju banke
Mikroplaanja
Virtualne platne kartice

19
20
20
21

Virtualne banke u Poljskoj

23

Prva virtualna banka u Poljskoj

Zato virtualne banke
Virtualne banke u Poljskoj
O mBanci
Inteligo
Volkswagen Bank Direct

23
26
27
28
31
32

Zakljuak

34

Reference

35

LINA KARTA REPUBLIKE POLJSKE

Poljska se nalazi u srcu Evrope i zauzima 312 700 kvadratnih kilometara. Severna
granica je Baltiko more, na zapadu se granii sa Nemakom, na istoku sa Litvanijom,
Belorusijom, Ukrajinom i Rusijom i na jugu sa ekom i Slovakom.
U Poljskoj ivi 38,6 miliona stanovnika i to u gradovima 61% stanovnitva. Prosena
starost Poljaka je 35 godina (ena preko 37 godina, a mukaraca preko 33 godine).
Procenat stanovnitva koje je u produktivnom razdoblju (za ene od 18 do 59 godina, a za
mukarce od 18 do 64 godine) u ukupnom broju stanovnitva, po procenama iz 2000.-te
godine iznosi 61%. U Poljskoj se uveava udeo stanovnitva u penzionerskom dobu, ali
je ipak vei udeo dece i omladine: deca ispod 15 godina ine 15% populacije, a udeo
dece i omladine do 17 godina starosti je 24%, dok je udeo stanovnitva u penzionerskom
dobu u ukupnoj populaciji 15%.
Politiki sistem predstavlja meavinu predsednikog i parlamentarnog modela.
Zakonodavnu mo imaju Sejm sa 460 poslanika i Senat sa 100 senatora. Najvii
predastavnik drave u unutranjim i meunarodnim odnosima je Predsednik Republike
Poljske, koji se bira neposredno na izborima na period 5 godina. Vlada vodi unutranju i
spoljnju politiku drave i ine je premijer, vicepremijer i ministri.
Poljsku sainjava 16 vojevodstva (wojewdstwa) i 2459 optina (gmin), od kojih je 65
gradskih.
Glavni grad je Varava (Warszawa) u kojoj ivi oko 1,7 miliona stanovnika. U vee
gradove spadaju Lo (Ldz), vie od 800 000 stanovnika, Krakov (Krakw), oko 750 000
stanovnika, Vroclav (Wroclaw), oko 650 000 stanovnika.
Dravni jezik je poljski.
Valuta je poljski zlot (zoty), pln, manja novana jedinica je gro (grosz), gr.
1 euro 3,6122 pln
1 USD 4,0284 pln kurs dana 26.04.2002. [14]
Od 1989. godine u Poljskoj se vodi dosledna politika u odnosu na politike i privredne
reforme to je stvorilo i osnailo institucije i mehanizme trine privrede. Saradnja sa
inostranstvom, liberalizacija spoljnotrgovinske delatnosti, potpuna interna i ograniena
eksterna konvertibilnost valute, privatizacija privrede doprinele su izlasku iz krize
osamdesetih i poetka devedesetih godina, ali i dinaminom privrednom rastu u narednim
godinama. Stopa rasta DBP po godina prikazana je u tabeli 1:
Godina 1992.
Stopa
rasta
2,6%
DBP

1993.

1994.

1995.

1996.

1997.

1998.

1999.

2000.

3,8%

5,0%

7,0%

6,0%

6,8%

4,8%

4,1%

4,1%

Tabela 1: Stopa rasta DBP u periodu 1992. do 2000. godine [1]

Ukupna vrednost inostranih investicija u poslednjih 11 godina dostigla je 56,83 mld
USD, u 2001. godini vrednost neposrednih investicija je bila 7,1 mld USD. Najvie se
prole godine, dakle 2001. investiralo u tri sektora:
trgovinu i remonte 2,09 mld USD (29,3% ukupnih investicija)
proizvodnu delatnost 1,97 mld USD (27,6%)
finansijsko posredovanje 1,91 mld USD (26,7%)

Veliko interesovanje stranih investitora i u 2000.toj godini bilo je usmereno na poljski

bankarski sektor i sektor osiguranja. Vrednost tih investicija je tada iznosila 10,4 mld
USD, to predstavlja 22,7% ukupnih investicija.[2]
Na osnovu podataka koje je objavio Eurostat (koji vode poreklo od Meunarodne
Telekomunikacione Unije-ITU i Centra za Koordinaciju Mree, Resevex IP EuropeensRIPENCC) ukoliko je re o korienju Interneta-pokazivai vezani za broj tzv. Internet
hosts (tj. kompjutera direktno prikljuenih na Internet i onih koji imaju svoju IP adresu)
na 100 stanovnika i broja korisnika Interneta u Poljskoj (lica koja koriste Internet) na 100
stanovnika-Poljska zauzima sredinju poziciju na listi zemalja koje su kandidati za
Evropsku Uniju. Na osnovu prvog kriterijuma Poljska se nalazi iza Estonije, Malte i
eke, a na osnovu drugog kriterijuma ispred Poljske se nalaze Estonija, Kipar,
Slovenija, Slovaka i Malta [4].
U Poljskim uslovima korienje Interneta u preduzeima je usko vezano za veliinu
firme. Godine 2000.-te svako etvrto preduzee koje ima od 10 do 49 zaposlenih,
koristilo je Internet, to je u procentima 25,1%. Firme koje zapoljavaju preko 499
radnika, predstavljaju preduzea koja skoro sva koriste ovu uslugu to procentualno
iznosi 92,3%. Ovako velika razlika moe biti rezultat trokova koji su vezani za
omoguavanje pristupa Internetu, to za manje firme moe biti prepreka koju ne mogu
lako prevazii.
Sistematski, iako polako raste broj domainstva koja raspolau informatikom opremom.
Personalne raunare je imalo 14,3% stanovnitva, a tampae 8,8% (dok su u 1999.g.
odgovarajui podaci bili 11,5% i 6,3%). Kompjuter sa Internet pristupom ima manje-vie
svako dvadesto domainstvo, to je 5,1%.[1]

ISTORIJAT CENTRALNOG BANKARSTVA U POLJSKOJ[3]

U Poljskoj se u drugoj polovini XVIII veka diskutovalo o tome da bi radi dovoenja u
red monetarnih i blagajnikih poslova trebalo oformiti narodnu banku. Pad drave je ove
diskusije uinio bezpredmetnim. Ova ideja je ponovo postala aktualna nakon Bekog
kongresa (29.01.1828.), i u Kraljevini Poljskoj je kraljevskim dekretom Nikole I
oformljena Poljska Banka 1830. godine. Prve novanice su se nale u opticaju ve iste
godine.
Novembarski ustanak i izgubljeni rat protiv Rusije, promenili su politiku situaciju-dolo
je do ukidanja autonomije Kraljevini. Postepeno su Poljskoj Banci oduzimana obeleja
centralne banke, da bi 1832. godine ostala bez menice.
Godine 1842. u opticaj su pored zlota putene i rublje i kopejke, godine 1860. nastala je
Ruska Dravna Banka, da bi posle 10 godina Poljskoj Banci bilo oduzeto privilegovano
pravo emisije i 1885. pretvorena je u menjanicu Ruske Dravne Banke.
Kada je izbio I svetski rat Poljska Kraljevina bila je pod nemakom i austrijskom
okupacijom. Na osnovu naredbe nemakog general-guvernatora, 09.12.1916. formirana
je nova emisiona institucija, Polska Krajowa Kasa Poyczkowa (Poljska Nacionalna
tedionica) koja je emitovala poljsku marku. Istovremeno sa postankom nezavisne
Poljske drave, novembra 1918. godine, neophodno je bilo formirati centralnu dravnu
banku.
Pravni temelji da Polska Krajowa Kasa Poyczkowa dalje funkcinie kao emisiona
banka, dok se ne oformi druga odgovarajua institucija, Poljska Banka, doneti su
07.12.1918.g.
Nova novana jedinica uvedena je 28.02.1919. godine i nazvana je zlot. Ideja da treba
formirati Poljsku Banku A.D. kao dravnu instituciju javno je promovisana
parlamentarnom forumu maja meseca 1919.godine. Vie puta je obraivana ova
problematika da bi se situacija reila donoenjem zakona 1923. god. Koji je omoguio da
se 28.04.1924. godine formira Poljska Banka A.D., emisiona akcionarska banka sa
dravnim ueem.
Septembra 1939. godine kada je zapoeo II svetski rat, vlasnici banke emigrirali su najpre
u Rumuniju, pa preko Francuske do Londona. Ovaj Londonski period trajao je do 1946.
godine kada se formalno banka vratila u Poljsku i zvanino bila likvidirana 07.01.1952.g.
U toku drugog svetskog rata u delu Poljske koji je okupirala Nemaka i Sovjetski Savez
uvedene su njihove valute. U delu koji su okupirali Nemci decembra 1939. god.
Osnovana je Emisiona Banka u Poljskoj, koja je sa radom poela aprila 1940. uvodei u
opticaj tzv. Krakovske zlote, koji su zamenjivali papire Poljske Banke. Ova banka je
pored emisione delatnosti obavljala i sve ostale normalne bankarske funkcije.
Na teritoriji koju je 1944. godine oslobaala Crvena Armija od nemake okupacije
Poljski Komitet Narodnog Osloboenja, koji je bio pod uticajem Moskve, nameravao je
da osnuje nezavisnu emisionu instituciju u odnosu na Poljsku Banku A.D. Ovaj komitet
je ubrzo predstavljao privremenu vladu, koja je dekretom 15.01.1945.g. osnovala dravnu
banku, Narodnu Banku Poljske, koja je dobila monopol za emisiju nove valute-zlota.
Od vremena svog postanka, Narodna Banka Poljske, NBP, bila je zavisna od finasijskog
resora, vlade i centra za odluivanje, koji je zapravo predstavljao rukovodstvo
komunistike partije. Narodnom Bankom Poljske upravljalo je lice koje je birano od
strane vlade. NBP je odigrao veliku ulogu u izgradnji i obnovi zemlje i njene privrede, ali

i u regulisanju emisije i poetku davanja kredita za privrednu obnovu. U narednim

godinama NBP je postajala finansijska centrala, koja je definisala celokupan kreditni
sistem na osnovu kreditnog plana, koji je predstavljao preteu planiranja.
U periodu 1946-1947 NBP funkcionisala je u viesektornoj privredi u prelaznom sistemu
izmeu trine i planske privrede. Godina 1948. donela je promenu uloge NBP, koja se
transformisala u banku koja je usluivala centralizovanu privredu. U tom obliku je
funkcionisala skoro 40 godina, tj. do trenutka kada je zapoela politika i privredna
transformacija (1989-1990).
Od 1989. god. u Poljskoj se zapoelo sa izgradnjom temelja trine privrede. U ovakvoj
privredi uloga novca i bankarskog sistema je drugaija u odnosu na centralizovanu
privredu. Svakako da je drugaija i struktura bankarskog sistema. Krajem 80-tih u
Poljskoj je zapoeto sa formiranjem dvostepenog bankarskog sistema, koga ini centralna
banka s jedne strane i mree komercijalnih banaka s druge. Zakonski je ovakav sistem sa
dva nivoa regulisan 1989. god. To je sistem tipian za trinu privredu gde je centralna
banka subjekt odgovoran za regulisanje obrta novca, subjekt koji garantuje stabilnost
finansijskog sistema i prua usluge koje omoguavaju efikasno funkcionisanje banaka.
Centralna banka takoe ima makroekonomsku ulogu sistemskog karaktera, ali ne
uestvuje u neposrednom pruanju usluga vezanih za nefinansijske subjekte. To su zadaci
komercijalnih banaka.
NBP je 01.01.1995.g. izvrila denominaciju zlota, koja je svojim antiinflacionim
delovanjem dozvolila povratak platene moi zlota, smanjila koliinu novca u opticaju i
doprinela boljem opticaju i gotovinskom plaanju. Denominacija je izvrena u odnosu
1:10.000 novog u odnosu na stari zlot, trajala je dve godine, jer je 01.01.1997.g. stari zlot
izgubio mo pravnog sredstva plaanja, mada se do 2010. god. moe u NBP ili u za to
predvienim bankama zameniti.

ON LINE RAUN
Elektronski raun
Vodee banke u Poljskoj se sve ee bore za mlade klijente, jer oni predstavljaju
uglavnom populaciju koja koristi elektronske usluge. Nije teko oceniti koliko je zgodno
koristiti online usluge banaka, bilo da se radi o mlaoj ili starijoj osobi. Dovoljno je samo
jedanputa probati, srediti utiske i shvatiti da je korist bezpogovorna.
On line raun
Elektronsko bankarstvo je pre svega pristup linom raunu iz svoga stana, sa posla ili
vikendice, recimo na planini. Zahvaljujui savremenoj tehnologiji ne treba se muiti sa
nekompetentnim radnicima po bankama. U internet banci na redu smo uvek mi!
Neke od prednosti to posedujemo raun online su:
retke posete banci
neprestano smo upoznati sa stanjem na raunu
upoznati smo sa tokom ma koje bankarske transakcije
imamo uvid i u ranije izvrene bankarske transakcije
mogunost izvoenja bankarske transakcije sa ma kog mesta na svetu, i to u
svakom trenutku, dakle 7x24 h
Prednosti predstavljaju i sledee mogunosti:
Kako smo neprestano upoznati sa stanjem na naem raunu, omoguava nam to da bolje
rasporedimo i planiramo finansije. Recimo odgovarajue provizije na mesenom nivou
mogu da nam obezbede plaanje usluge voenja rauna. Obino se ljudima ne ide u
banku, ako treba da uloe manju svotu novca. Telefonski to moemo uraditi za kratko
vreme! Prebacivanjem sredstva sa jednog na drugi raun moemo platiti veliki broj
rauna, a pritom da ne izaemo iz kue. esto praenje toka bankarskih transakcija
omoguava nam da bre otkrijemo eventualne zloupotrebe izvrene uz pomo naih
platnih kartica. Naravno da brza reakcija i prijavljivanje nepravilnosti banci vodi brem
zavretku objanjavanja i eventualnom povratku sredstava na raun.
ELEKTRONSKI KANALI BANKARSKOG POSLOVANJA [9]
Banke nude nekoliko mogunosti daljinskog opsluivanaj rauna. Ti naini nazivaju se
elektronskim kanalima,a da bi oni delovali koriste se razliiti telekomunikacioni mediji.
U Poljskoj je mogui sledei izbor:
Telefon
Internet
Slanje poruka na mobilni telefon (SMS)
WAP
Modem
Banke i telefonski pristup
Veina banaka u Poljskoj nudi kao mogunost proveru stanja rauna uz pomo telefona
(to je prvi i dalje najpopularniji elektronski kanal u Poljskoj). Samo neke banke
omoguavaju aktivni pristup, dakle pruaju mogunost obavljanja osnovnih bankarskih
transakcija.

Banke koje pruaju mogunost svojih usluga putem telefona prikazane su u narednoj
tablici.
Banka

Usluga

Bank Pekao

Teleserwis

Bank Zachodni WBK BZWBK24 telefon

Dostupno
Prenosi na
24h

Samousluga

CallCenter

Odreene raune

Odreene raune

b.d.

BISE

BPH

Telefon

Date raune

Citibank

CitiPhone

Date raune

Fortis Bank

Bankofon

Odreene raune

ING Bank lski

Haslo lski

Odreene raune

Integrum

TeleIntegrum

Date raune

Inteligo

Telefon

Date raune

Kredyt Bank

Tele KB

Date raune

LG Petro Bank

Telecentrum Bankofon

Date raune

Lukas Bank

LukasLinia

Date raune

mBank

mLinia

Date raune

Millennium

Bankolinia

Date raune

Multibank

Multilinia

Date raune

Nordea Bank

Centrum Obsugi Klienta(

Centar Usluge Klijenta)

Date raune

PKO BP- oddziay

Zlecenia telefoniczne
(Telefonske Narudbe)

Samo u nekim
odeljenjima

PKO BP- ePKO 2

Voice

Odreene raune

Raiffeisen Bank 3

Centrum Telefoniczne
(Telefonski Centar)

Date raune

Volkswagen Bank

Telefon

Date raune

1.
2.
3.

Automatsko slanje faxom informacija o raunu.

PKO BP omoguava operaciju na e-Superkoncie, koje nisu dostupne preko www
RF telefonska usluga vezana za raune uloga

Tabela 2: Banke koje pruaju mogunost svojih usluga putem telefona [9]
Objanjenja: Samousluga je mogunost samostalnog izvoenja operacija putem telefona,
koje se zasniva na tonskom biranju uz pomo dirki na telefonu odreenih komandi i
automata u banci.Call Centar je usluga koju pruaju ljudi, operateri koji pomau da se
razjasne odreeni problemi ili promeni adresa za korespondenciju, narui platna kartica
ili narui dodatni izvetaj. Naini da se izvri prenos su: prenos na dati raun (podaci
vezani za ovaj raun daju se u toku ove operacije) ili prenos na odreen raun ( to su
unapred definisani brojevi rauna)

Banke i slanje poruka na mobilni telefon (SMS)

Da bi se ovaj elektronski kanal koristio neophodno je imati mobilni telefon koji ima
opciju za slanje i primanje poruka i naravno aktivnu karticu u jednoj od nekoliko mrea
mobilne telefonije.
Bank PEKAO

usluga Teleservis (operacije aktivne i pasivne)

Nain pristupa: PULL

Obim informacija:
Stanje rauna;
Ulaganja;
Prenos sredstava na ranije definisani raun;
Kursna lista banaka i NBP
Potvrda : broj rauna, lozinka (telekod)
Ogranienja: usluga je dostupa radnim danima od 8:00 do 19:00h, a subotom od 9:00 do
15:00h
Napomena:usluga je za raune u zlotima, valutama i kartice; usluga je ponuena u okviru
paketa Teleservys-SMS+telefon
BPH

usluga BPH-SMS (operacje aktivne i pasivne)

Nain pristupa: PUSH

Obim informacija:
Odbacivanje prenosa koji je bio naznaen u sistemu Sez@m ili SMSom;
Realizacija prenosa naruenog SMSom;
Debitno stanje;
Logovanje korisnika u sistem Sez@m;
Uestanost : poruke se alju nakon odgovarajue promene;
Nain pristupa: PULL
Obim informacija:
Stanje rauna;
Prenos sredstava na ranije predefinisani raun (max 5);
Informacija o predefinisanom raunu za prenos (identifikator i broj rauna
beneficijenta, naziv i naslov plaanja);
Potvrda : broj telefona
Ogranienja: naredbe SMS moemo slati samo sa broja mobilnog telefona koji smo dali
kao podatak banci
Uestanost:poruke se alju nakon odreene promene ili predstavljaju uslugu koju
moemo naruiti u sistemu Sez@m
Bank Zachodni usluga BZ WBK sms (operacije pasivne)
WBK

Nain pristupa: PULL

Obim informacija:
Stanje rauna;
Informacije o raunu;
Pet poslednjih transakcija;
9

 Kursna lista banke i srednji kursevi NBP;

Promena PINa;
Potvrda : idetfikator korisnika (NIK),lozinka (PIN)
Citibank

usluga CitiGSM (operacije pasivne)

Nain pristupa: PUSH

Obim informacija:
Promena stanja na raunu;
Uestanost : poruke se alju jedanputa dnevno i vezane su za informacije prethodnog
dana;
Napomena: usluga je zajednika za pojedinane line raune i kreditna kartice;
Inteligo

usluga SMS (operacije pasivne)

Nain pristupa: PUSH

Obim informacija:
Informacije o realizovanim transakcijama;
Obavetenje o blokadi platne kartice;
Obavetenje o uplati na raun;
Obavetenje o isplati sa rauna;
Uestanost : odmah nakon transakcije ili izmeu 8:00 i 22:00h;
Nain pristupa: PULL
Obim informacija:
Aktualno stanje rauna;
5 poslednjih operacija na raunu;
informacija o blokadi na raunima;
Potvrda : broj telefona
Kredyt Bank

usluga SMS (operacije pasivne)

Nain pristupa: PUSH

Obim informacija:
Aktualno stanje rauna;
5 poslednjih operacija na raunu;
Kursna lista
Uestanost : mogue je izabrati jednu od tri opcije: jedanputa nedeljno (u subotu), nakon
svake promene stanja (maksimalno jedanputa dnevno), ili svakog dana
Ogranienja: usluga je dostupa samo za raune iz serije Ekstrakonto
mBank,
Multibank

MBank i Multibank SMS (operacije pasivne)

Nain pristupa: PULL

Obim informacija:
Stanje rauna;
Izvetaj 6 poslednjih operacija na raunu;
Izvetaj operacije koja se odigrala zadatog datuma;
Potvrda : identifikator klijenta, lozinka (za SMS), broj telefona i broj rauna

10

Ogranienja: naredbe koje se alju SMSom mogu biti slane samo sa jednog broja koji je
korisnik dao banci
PKO BP

PKO BP SMS (operacije pasivne)

Nain pristupa: PUSH

Obim informacija:
Stanje rauna i broj rauna (aktualno je ono stanje sa kraja prethodnog dana);
Uestanost : vesti se alju jedanputa dnevno i to ujutru (ako se prethodnog dana operisalo
sa raunom)
Potvrda : broj telefona
Napomene: Usluga nije dostupna za eSuperkonto (odeljenje ePKO)
Raiffeisen
Bank

Raiffeisen SMS (operacije pasivne)

Nain pristupa: PUSH

Obim informacija:
Stanje rauna;
Lista rauna klijenta,
Potvrda : broj telefona
Ogranienja: naredbe koje se alju SMSom mogu biti slane samo sa jednog broja koji je
korisnik dao banci
Objanjenja:
Naini pristupa:
PUSH-bankarski sistem alje poruke (SMS) korisniku ukoliko se neto promenilo ili u
odreenom vremenskom periodu;
PULL-korisnik alje poruke koje sadre naredbe, i kao odgovor dobija traene
informacije;
to se tie ifriranja SMSa treba rei da standardno slan SMS nije ifriran; SMS poslan u
toku razgovora je ifriran (kao i razgovor); mogue je SMS poslati i dok pozivamo drugi
broj;

Banke i WAP
I u Poljskoj postoje banke koje pruaju WAP usluge, tj. omoguavaju WAP-banking.
WAP usluge su zapravo osiromaena www usluga. Tablica obuhvata samo osobine
karakteristine za WAP.
Banka
Usluga WAP
... dostupna od

BPH

BZ WBK

mBank

Inteligo

PKO BP

BPH WAP

BZ WBK24 wap

mBank WAP

WAP

ePKO WAP

maj 2001

mart 2001

februar 2001

septembar 2000 novembar 2000

11

... povezana sa
uslugom www
... u okviru drugih
proizvoda
Konfiguracja
pretraivaaWAP

Sezam

BZWBK24
internet

mBank Internet

WWW

ePKO internet

kartica
Visa Credit
(besplatna
usluga)

eMax raun ulaganja

Tvoja mrea

patrz BZWBK

patrz mBank
(strana www)

Tvoja mrea

Tvoja mrea

Tehnologije i bezbednost
Verzije WAP

WAP 1.1

WAP 1.1

WAP 1.1
WTLS class 1

WAP 1.1

WAP 1.1

WAP Gateway

tue

tue

Vlastita sa
ifrovanim
WTLS

tue

tue

ifriranje WTLS

U zavisnosti od U zavisnosti od RC5 128 bita

upotrebljenog
upotrebljenog
RSA 1024 bita
gateway-a WAP gateway-a WAP

ifriranje SSL

RC4, 128 bita

RSA, 1024 bita

RC4, 128 bita

RSA, 1024 bita

Ne upotrabljava RC4, 128 bita

RSA, 1024 bita

ne radi

Prosta potvrda

user i lozinka
pristupa

user i lozinka
pristupa

user i lozinka
pristupa

user i lozinka
pristupa

user i lozinka
pristupa

Sloena potvrda

karta SIM
(ograniava
odreene
operacije)

token DigisPass nema

token zatien
PINom

nema

TokenActive Card

Digitalni potpis

nema

nema

nema

nema

Ocena sigurnosti

zadovoljavajua zadovoljavajua zadovoljavajua zadovoljavajua

nema

U zavisnosti od U zavisnosti od
upotrebljenog
upotrebljenog
gateway-a WAP gateway-a WAP

zadovoljavajua

Tabela 3: Banke i WAP, kao i tehnologija i bezbednost [9]

Informacioni WAP servisi

Fortis Bank, http://wap.fortisbank.com.pl/, (dostupno od maja 2000.god.),
http://wap.fortisbank.com.pl/
Informacije o banci i njenoj ponudi
Adrese i telefoni ekspozitura
Aktualizacija kursne liste

Digitron koji rauna konverziju zlotih u strane valute i obratno

Servis koristi poljska slova, dakle znake poput ,, ,,...
BZ WBK, http://wap.bzwbk.pl/, (dostupan od februara 2000.god.)
Informacije o banci i njenoj ponudi

12

Adrese i telefoni ekspozitura, adrese bankomata

Aktualan kurs valuta banaka i NBP
Tabele plaanja i provizija
mBank, http://wap.mbank.com.pl/, (dostupan od novembra 2000.god.)
visine kamata
tabele plaanja i provizija
BPH, http://wap.bph.pl, (dostupan od marta 2001.god)
Adrese bankomata i ekspozitura banke BPH
Telefoni i adrese, a vezano za banku; poput Infolinije, Teleservisa ili broja
telefona putem koga se moe zatiti platna kartica
Informacije o promocijama
Informacije o usluzi BPH WAP
Bank Pekao, http://wap.pekao.com.pl, (dostupan od marta 2001.god.)
Adrese i brojevi telefona ekspozitura banke
Lokalizacija bankomata na teritoriji cele zemlje
ING Bank lski, http://wap.bsk..com.pl
Adrese i brojevi telefona ekspozitura Banke, ali i brokerske kue
Lokalizacija bankomata na teritoriji cele zemlje
Kursna lista
Visina kamata za kredite
Visina kamata za depozite
Tablice plaanja i provizije
Ponude banke
Aktualne promocije
Vrednosti deonica investicionog fonda ING BSK
Banke i www
Usluga koje pruaju mnogobrojne banke, a koja se realizuje uz pomo brauzera. Javlja se
mogunost da se ne radi samo sa individualnim raunima nego i raunima za firme.
U narednim tablicama dat je prikaz banaka i mogunosti koje pruaju.

Banka

Internet usluga

Dostupna od

... u okviru
ROR-u

Bank
PEKAO
BPH

Telepekao24

BZWBK

BZWBK 24
Internet

Oktobra
1998
Novembra
1999.
Septembar
1999.

Citibank

Citidirect

Aprila 2001.

Fortis

Pl@net

Januara

Citi konto,
Citi one
e-paket, Srebrni

BPH Sezam

Za firmu
takoe

Model rada

Eurokonto www

Da

Sezam

Da

Elektronsko
odeljenje
Kanal
pristupa
Kanal
pristupa

Konto 24
Konto 24 plus
Konto 24 presti

...u okviru
drugih
proizvoda

Kartica Visa
Credit
(besplatna
usluga)
Kreditne
kartice Visa

Da

Da (Bank
Handlowy)
Da

Kanal
pristupa
Kanal

13

Demo
verzija

Prezentacija
operacije
Potpuni demo,
demo sa tokenom
Potpuni demo
Potpuni demo

Bank
ING Bank
lski
Integrum

BSKOnline

2000.
Marta 2001.

paket
Rauni, paketi

Da

e-Integrum

Jula 2001.

Integrum raun

Ne

Inteligo

Inteligo

Maja 2001.

Lini raun

Da

LG Petro

LG net

jula 2001.

Net konto

LUKAS
Bank

Lukas
e-bank

Marta 2000.

mBank

mBank

Multibank

Multibank

Nordea
Bank
PKO BP

Solo

VW Bank

VW Bank
Direct

Novembra
2000.
Septembra
2001.
Novembra
2001.
Decembra
2000.
Aprila 2001.

Lukas
e-konto, e-konto
Pro, Standard
Konto
e-raun

e-PKO

NetKombo
krediti

Ne

emax raun

Multikonto Ja,
Multikonto Mi
NordeaKonto
NordeaVip
e-superkonto
Plus konto

Ne

Ne
Ne
Ne
Ne

Lokata Plus

Da

pristupa
Kanal
pristupa
Kanal
pristupa
Virtualna
banka
Kanal
pristupa
Kanal
pristupa
Virtualna
banka
Kanal
pristupa
Kanal
pristupa
Elektronsko
odeljenje
Virtualna
banka

Tabela 4: Prikaz banaka i njihovih internet usluga, od kada su iste dostupne, u okviru
ROR-a (tekueg tednog rauna), u okviru drugih proizvoda,da li je predviena
mogunost za firme, modalitet rada banke i postojanje demo verzija [9]
U narednoj tablici bie prikazani zahtevi koje date banke postavljaju korisnicima pre
nego to e isti otvoriti raun.

Banka
Bank PEKAO
BPH
BZWBK
Citibank
Fortis Bank
ING Bank lski
Integrum
Inteligo
LG Petro
LUKAS Bank
mBank

Traene uplate na raun

100 zlotih meseno
100 zlotih meseno
0
100 zlotih
Od 300 do 3000 zlotih meseno
0
0
100 zlotih (srednje saldo)
0
0 zlotih meseno, ali da obrt bude
100 zlotih za 6 meseci
0

Multibank

1000 zlotih

Nordea Bank
PKO BP

0
100 zlotih godinje

Vreme koje treba da protekne pre

pruanja Internet usluge
Do 14 dana
Oko 5 dana
Odmah
1 sat
1 dan
1 dan
1 dan
Do 10 dana
Odmah (ako se radi u ekspozituri)
1 dan
Aktivizacija odmah, ali
uplate/isplate do 18 dana
Aktivizacija odmah, ali
uplate/isplate do 18 dana
Da 10 dana
Do 14 dana

14

Prezentacija
sistema
Potpuni demo
Nedostaje
Potpuni demo
Potpuni demo

Potpuni demo

Potpuni demo
Nema

VW Bank

U toku dana

Tabela 5: Zahtevi koje date banke postavljaju prei otvaranja rauna, kao i potrebno
vreme koje treba da protekne pre pruanja Internet usluge [9]
U daljem tekstu dat je tablini prikaz aspekta Internet usluga u ve pominjanim bankama.
Banka
Bank PEKAO

BPH
BZWBK

Citibank
Fortis Bank
ING Bank lski

Banka
Integrum

Inteligo

LG Petro
LUKAS Bank

Aktualizacija podataka izmeu internet i glavnog

bankarskog sistema
Pristup je u-pola online, knjienje operacija je
jedanputa dnevno, naruene operacije putem
Interneta ili van njega odmah utiu na saldo, ali sa
promenjenim saldom raspolaemo od 22:00h (tada
je zavreno dnevno knjienje)
Pristup je u-pola online, aktualizacija se vri
jedanputa dnevno
Pristup je online, aktualizacija naruenih operacija
je istovremena u oba pravca, saldo i izvetaj o
raunu na www aktualizuju se sa kanjenjem
Pristup je online, aktualizacija naruenih operacija
je istovremena u oba pravca, stanje i izvetaj o
raunu na www aktualizuju se online
Pristup je upola online, aktualizacija nekoliko puta u
toku dana
Pristup je online za uplate i informacije o raunima,
a informacije o ulozima mogu se dobiti pristupom
koji je isto upola online, dok su operacije za njih
vezane obraivane narednog dana; transakcije koje
se izvode elektronskom karticom smanjuju stanje
online.
Aktualizacija podataka izmeu internet i glavnog
bankarskog sistema
Pristup je upola online, obraene operacije sa
zakanjenjem aktualizuju stanje i istoriju toka;
uplate koje pristiu su vidljive na kraju dana;
transakcije elektronskom karticom smanjuju stanje
online
Pristup je online, aktualizacija naruenih operacija
je istovremena u oba pravca, stanje i izvetaj o
raunu na www su aktualizovani online; saldo se
umanjuje online pri transakcijama elektronskom
karticom
Pristup je online, aktualizacija naruenih operacija
je istovremena u oba pravca, stanje i izvetaj o
raunu na www su aktualizovani online
Pristup je upola online, odmah se bankarskom
sistemu prenosi koja je naruena operacija putem
Interneta (ali bez aktualizacije stanja na www);
transakcije koje nisu izvedene korienjem Interneta
aktualizovane su u Internet sistemu jedanputa

15

dnevno ili na zahtev (postoji specijalno dugme)

Pristup je online, aktualizacija naruenih operacija
je istovremena u oba pravca; stanje i izvetaj o
raunu na www su aktualizovani online; stanje se
smanjuje online kada je re o transakcijama
elektronskom karticom
Pristup je online, aktualizacija naruenih operacija
je istovremena u oba pravca; stanje i izvetaj o
raunu na www su aktualizovani online; stanje se
smanjuje online kada je re o transakcijama
elektronskom karticom
Pristup je online, aktualizacija naruenih operacija
je istovremena u oba pravca; stanje i izvetaj o
raunu na www su aktualizovani online
Pristup je online, operacije naruene putem
Interneta do 16:00h izvravaju se istog dana, a sve
ostale narednog radnog dana u 00:00h; uplate na
raun su vidljive odmah nakon uknjienja
Pristup je upola online, bankarskom sistemu se
odmah prenosi informacija o traenoj operaciji
putem Interneta (ali se ne aktualizuje stanje na
www); transakcije koje nisu izvrene putem
Interneta aktualizovane su u internet sistemu
jedanputa dnevno ili na osnovu posebne elje
(pritiskom na za to odreeno dugme)

mBank

Multibank

Nordea Bank
PKO BP

VW Bank

Tabela 6: Banke i aspekt njihovog Internet poslovanja [9]

Posebno vaan kriterijum u radu online, ne samo banaka, je pitanje bezbednosti u toku
rada.Ukoliko je re o bezbednosti u toku rada online sa pomenutim bankama, koja
predstavlja bitan kriterijum, stanje i ocena bezbednosti su prikazani u par sledeih tabela
na sledei nain.

Banka
Sifrirani prenos
SSL,
simetrini algoritam, duina
kljua
SSL
asimetrini algoritam,
duina kljua
Prosta potvrda

Bank PEKAO
Protokol
SSL/SGC

Sloena potvrda

Token DigiPass,
token zatien
PINom
Nema

Digitalni potpis

BPH
Protokol SSL/SGC
RC4,128 bita

BZWBK
Protokol
SSL
RC4,128 bita

Citibank
Protokol
SSL
RC4,128 bita

RSA 1024 bita

RSA 1024 bita

Korisniko ime i
lozinka

Broj i PIN karte

Nema

Nema

Nema

Nema

RC4,128 bita
RSA 1024 bita
RSA 1024 bita
Korisniko ime i
lozinka

Korisniko ime i
lozinka maskirana
neifrirana u banci
Token DigiPass,
token zatien
PINom
Digitalni potpis
RSA1024 bita,

16

Ocena

dovoljno

Banka
Sifrirani prenos
SSL,
simetrini algoritam, duina
kljua
SSL
asimetrini algoritam,
duina kljua
Prosta potvrda

Fortis Bank
Protokol
SSL/SGC

Sloena potvrda

Sertifikat klijenta
dobijen od banke
privatan klju
uvan lozinkom

Digitalni potpis

Digitalni potpis
SHA/DSA 512
bita, privatan
klju koji se uva
na disketi
dovoljno

Ocena

privatan klju
uvan u banci ili na
disku korisnika
Dovoljno
(ako se klju uva
na disku)
ING Bank
Protokol SSL/SGC

Dovoljno

Slabo

Integrum
Protokol
SSL/SGC
RC4,128 bita

Inteligo
Protokol
SSL
RC4,128 bita

RSA 1024 bita

RSA 1024 bita

Korisniko ime i
lozinka maskirana
neifrirana u banci
Privatan klju
uvan lozinkom

Korisniko ime i
lozinka

Identifikator i
lozinka pristupa

Token DigiPass,
token zatien
PINom

Digitalni potpis
RSA1024 bita,
privatan klju
uvan u banci ili na
disku korisnika
Dovoljno
(ako se klju uva
na disku)

Nema

Digitalni potpis
RSA1024 bita,
privatan klju
uvan u banci ili na
disku korisnika
Nema

Dovoljno

Dovoljno

RC4,128 bita
RC4,128 bita
RSA 1024 bita
RSA 1024 bita
Korisniko ime i
lozinka

Tabela 7a: Bank PEKAO, BPH, BZWBK, Citibank, Fortis Bank, ING Bank, Integrum,
Inteligo i ocena njihove bezbednosti [9]
Banka
Sifrirani prenos
SSL,
simetrini algoritam, duina
kljua
SSL
asimetrini algoritam,
duina kljua
Prosta potvrda

Sloena potvrda
Digitalni potpis
Ocena

LG Petro
Protokol SSL

Lukas Bank
Protokol SSL/SGC

RC4,128 bita

RC4,128 bita

RSA 1024 bita

RSA 1024 bita

Identifikator i
lozinka pristupa,
druga lozinka za
potvrdu operacije
nema

Identifikator i
lozinka pristupa,
3.5 zl plaa se
promena lozinke
Token RSA

nema
Nedovoljno (neke
uplate/isplate
samo uz lozinku)

Nema
Dovoljno

mBank
Protokol
SSL/SGC
RC4,128 bita

Multibank
Protokol
SSL
RC4,128 bita

RSA 1024 bita

RSA 1024 bita

Korisniko ime i
lozinka

Identifikator i
lozinka pristupa

Karta lozinki za
jednokratnu
upotrebu (TAN)
Nema
Dovoljno

Karta lozinki za
jednokratnu
upotrebu (TAN)
Nema
Dovoljno

17

Banka
Sifrirani prenos
SSL,
simetrini algoritam, duina
kljua
SSL
asimetrini algoritam,
duina kljua
Prosta potvrda
Sloena potvrda
Digitalni potpis
Ocena

Nordea Bank
Protokol
SSL/SGC

PKO BP
Protokol SSL
RC4,128 bita

VW Direct
Protokol
SSL
RC4,128 bita

RC4,128 bita
RSA 1024 bita
RSA 1024 bita
Identifikator
(nema lozinke)
Karta lozinki za
jednokratnu
upotrebu (TAN)
Nema
Nedovoljno
(nedostatak
lozinke)

RSA 1024 bita

Korisniko ime i
lozinka
Token ActiveCard

Korisniko ime i
lozinka
Token RSA Secure
ID

Nema
Dovoljno

Nema
Dovoljno

Tabela 7b: LG Petro,Lukas Bank, Mbank, Multibank, Nordea Bank, PKO BP, VWDierct, i
ocena njihove bezbednosti [9]

18

S NOVANIKOM NA INTERNETU
Poto su Internet firme dole do bolnog zakljuka da, da bi uspeno zaraivale treba da
olakaju troenje novca na Internetu, i da je to jedan od razloga za pruanje novih
finansijskih usluga, a izgraenih pre svega za potrebe internet korisnika. Sva ta reenja
imaju dosta zajednikih osobina:
1. Korisnik ne mora da deklarie koliko zarauje, niti da uplauje velike sume novca
zato to eli da kupuje putem Interneta.
2. Te usluge su debitnog karaktera, dakle troimo iskljuivo onaj novac koji u datom
trenutku imamo na raunu (ako planiramo kupovinu moramo najpre da napunimo
na raun; bilo na poti ili uz pomo kreditne kartice).
3. U veini sluajeva re je o raunima koji su beskamatni i koji se koriste iskljuivo
na Internetu.
4. Korisniko ime i tajna lozinka po linom izboru, uglavnom predstavljaju potrebne
podatke.
Dakle:
Nije nam potrebna kreditna kartica;
Ne moramo imati stalne prihode;
Ne moramo poseivati banku;
injenica je da su danas online plaanja dostupna, ali i da Poljaci, posmatrajui u
globalu, nisu poludeli za ovakvim nainom plaanja, jer:
o Panino se boje, pre svega zloupotreba podataka sa kreditnih kartica;
o Veina korisnika Interneta su mladi ljudi, koji ukoliko imaju stalne izvore prihoda,
oni su relativno mali, a to su ljudi koji nee dobiti kreditne kartice;
o Preostaje plaanje na potama to nije ba najzgodnije reenje, a nije ni svugde
prihvaeno (sigurno nije u inostranim internet prodavnicama);
Iako sve vreme govorimo o plaanju, naveemo usluge koje je mogue dobiti u Poljskoj,
ako nita drugo, a ono u osnovnom paketu besplatno.
Elektronski novanici [5]
Uslugu elektronskog novanika je u Poljskoj prva ponudila BillBird.pl
(http://www.billbird.pl), pokrenuvi u martu mesecu 2001.god. sistem WeelPay. To je
sistem koji omoguava plaanja u vrednosti od 1 groa (1/100 zlota) do 30 000 zlota. Da
bi plaali koristei ovu mreu treba da otvorite elektronski novanik tzv. ePortfel
(http://www.eportfel.pl) ili beskamatni raun u Fortis Banci, na koji se mogu vriti uplate
novanih sredstava kojima emo kasnije plaati na Internetu. Sistem WellPay mogu
koristiti, ali uz odreenu nadoknadu i korisnici servisa Mojerachunki.pl
(http://www.mojerachunki.pl) iji je osniva takoe BillBird.pl.
WellPay sistem je mogue koristiti samo u internet prodavnicama koje su potpisale
odgovarajue ugovore sa BillBird.pl. Do kraja jula 2001.god. uvoenje ovog sistema je
bilo besplatno, a sad je potrebno uplatiti 500 zl. Zatim WellPay od prodavca uzima
proviziju koja maksimalno iznosi 4,5% vrednosti transakcija. Visina ove provizije je stvar
dogovora, pa ponekad iznosi samo 3%. Firma BillBird.pl nije pruila nikakve podatke
vezane za visinu trgovakog obrta uz korienje elektronskih novanika.
Tipian elektronski novanik sa sistemom mikroplaanja je ePortfel.
Prednosti: dostupan za svakog; brzo se aktivira; lako se sredstva mogu povui; sredstva
sa rauna se u toku meseca tri puta mogu povui besplatno, da bi se sledee operacije tog
tipa u toku tog meseca naplaivale;

19

Mane: komplikovana procedura prilikom kupovine;

Kako koristiti: registracija je brza i online je, a raun je odmah aktualan; nakon nekoliko
dana dobijamo ugovor koji je u papirnoj formi koji treba da potpiemo; uplate na raun se
vre jedino transferom novca sa drugih rauna;
Kako kupujemo: komplikovana procedura; uz svaku transakciju treba dati korisniko
ime, lozinku i PIN koji je vezan za privatan klju koji se generie nakon otvaranja rauna,
a za vreme kupovine treba da ga kupac ima uza se na hard disku ili na disketi. Treba
dodati da ovaj klju ne radi bez odgovarajueg sertifikata koji se nalazi na serveru
ePortfela. Dakle, nije lako pogreiti.
Novanici ije izdavanje omoguuju banke [6]
Grupa Citibank, Bank Handlowy na poljskom tritu radi konkurentsku ponudu, zapravo
re je o sistemu CitiConnect. Korisnici ovog sistema dobijaju besplatnu karticu koja je
namenjena iskljuivo za elektronsku trgovinu. Ona radi po principima koji su jako bliski
virtualnom novaniku (njegovu ulogu igra raun u banci, Bank Handlowy). Najpoznatija
verzija te usluge je karta OnetPortfel (http://www.portfel.onet.pl) , koju u saradnji sa
najveim portalom u Poljskoj Onet-om radi Citibank. Korisnik ne vidi razliku izmeu
kartice koju izdaje OnetPortfel ili Bank Handlowy.
ComputerLand i banke WBK i BRE Bank pokrenuli su eCard. Individualni korinik, koji
se registruje na http://www.mikroplatnosci.pl dobija beskamatni subraun u BRE Banci,
koji u skladu sa potrebama moe biti snadbevan materijalnim sredstvima uz pomo
kreditne kartice ili uplatom novca na poti. Dakle na Internetu kupac uz pomo ovog
sistema moe plaati robu kupljenu u e-prodavnicama ili plaati one servise koje je uz
pomo ove usluge mogue platiti. Plaanja mogu da iznose i nekoliko groa. Slino kao i
BiliBird.pl i eCard zarauje par procentnu proviziju u odnosu na vrednost transakcije
plaane servisima i prodavnicama.
Mikroplaanja
Firme koje nude elektronske novanike optimistiki gledaju u budunost. Smatraju da
Internet firmama, ali i velikim servisima koji pruaju uslugu mikroplaanja treba
vremena da svoj sistem prilagode novom nainu rada.
Pionir mikroplaanja na poljskom Interent tritu je Amazonia.pl u saradnji sa sistemom
CitiConnect. Amazonia.pl je prodavac kompjuterski igrica i za par groa prodaje i
recenzije istih.
Mikroplatnosci.pl (http://www.mikroplatnosci.pl) je jednostavan za usluivanje, ali manu
predstavlja to to nema vraanja kusura koji bi imao nekakav smisao. Uz pomo njega
moe se plaati za usluge i robu koja je iskljuivo virtualnog karaktera (npr. MP3 ili
pristupi elektronskim arhivama). Naravno pristupamo korienjem korisnikog imena i
lozinke.
Prednosti: dostupno za svakoga; brzo se aktivira; zgodna i brza usluga; izvor sredstava
moe biti kreditna kartica;
Mane: ne mogu se povui sredstva sa rauna, sem kada raun gasimo; za sada malo
rasprostranjeno;
Kako koristiti: registracija je online, potvruje se e-mailom; raun se aktivira za par
minuta; moemo sredstva prebacivati sa kreditne kartice; postoji i donja granica uplata,
jer se za sve one manje od 25 zl plaa odgovarajua provizija;
Kako kupujemo: brzo i jednostavno uz unoenje korisnikog imena i lozinke i uz potvrdu
transakcije.

20

Virtualne platne kartice [6]

Virtualna kartica Invest Banke (http://www.investbank.pl/sub/vc pol.htm)
Ovo je prva ovog tipa kartica koja se pojavila u Poljskoj. Radi u sistemu
Eurocard/Mastercard. Njena virtualnost se ogleda u tome, da ona zapravo postoji samo
kao tampani dokument sa podacima, koje pruamo kao informaciju za vreme
autorizacije transakcije. Ona se ne moe upotrebiti ni u bankomatu niti u klasinoj
prodavnici.
Prednosti: prihvaena je u veini online radnji;
Mane: treba da se poseuje banka, plaa za karticu i druge sa njom vezane usluge,
regularno treba puniti raun;
Kako koristiti: treba posetiti neku od ekspozitura ove banke, napisati zahtev za otvaranje
linog rauna i izdavanje kartice; minimalno treba uplaivati 50 zl meseno; ne moemo
se sluiti WAPom i www;
Koliko kota: Invest Bank trai da se plati i za izdavanje ove kartice, a naplauje se i
slanje obavetenja bilo da se radi o SMS ili mail poruci, ali se plaa i za svaku drugu
transakciju.
Virtualna kartica PKO BP (http://pkobp.pl/)
Proizvod koji je jako slian prethodnom, ali iza koga stoji banka PKO BP koja radi u
sistemu Visa. Ovaj proizvod mogu koristiti korisnici koji imaju e-Superkonto.
Kako koristiti: treba popuniti formular koji je dostupan na serveru ove banke, i poslati ga
banci; plaa se meseno za voenje rauna; WAP i www su dostupni (panja! Token se
dobija besplatno);
Koliko kota: u poetku je izdavanje kartice bilo besplatno, a danas kota; plaa se
ponitenje; poruke koje se alju kao SMS ili mail se takoe naplauju;
Kartica Inteligo (http://www.inteligo.pl)
Kartice Visa Electron generalno ne slue za plaanje na Internetu. Ova predstavlja
izuzetak. Dodatan, a atraktivan adut je i to to je povezana sa raunom (linim ili
firminim). Ovu karticu moemo tretirati kao virtualnu i njom plaati samo u mrei.
Prednosti: besplatna; prihvaena u veini online prodavnica; dostupna za svakoga;
omoguen je pristup putem www, telefona ili WAPa; kada je aktualizovana moemo
odmah vriti eljene transakcije; ne postoji minimalna suma novca koju treba uplatiti;
Mane:plaanja, koja su mala, a vezana za operacije na samom raunu;
Kako iskoristiti: nakon ispunjavanja zahteva (koji se nalazi na www strani ili uz pomo
infolinije) banka poziva da bi verifikovala podatke; kartica, ugovor i dokumentacija
nakon nekoliko dana kurirskom slubom dopiru do korisnika;
Kako kupujemo: moemo da plaamo u odgovarajuim servisima koji prihvataju Visu;
autorizacija online je brza i bez problema; na raunu se automatski pojavljuju informacije
o transakcijama;

21

Karicta CitiConnect (www.citibank.pl/poland/citiconnect)

Ovaj sistem koji je izradila Citibank moe biti elektronski novanik, o kome je ve bili
rei, dok je druga mogunost svojevrstan bufor. O emu se zapravo radi? To je proces u
kome online radnja zaduuje raun CitiConnect, a onda on povlai sredstva sa rauna
kreditne kartice. Na ovaj nain se u potpunosti tite podaci sa kreditne kartice.
Prednosti: dostupna je svakome; prua uslugu mikroplaanja; prilino dobar nain
vraanja kusura;
Mane: broj radnji koje je priznaju; dugo se eka na aktiviranje; loa usluga od strane
banke (infolinija, sistem autorizacije);
Kako kupujemo: popunjavanjem formulara sa podacima sa kartice; ponekad treba i vie
puta popunjavati; tako da je kupovina moda i udobna ali je svakako zbog tih problema
nervoznija;

22

VIRTUALNE BANKE U POLJSKOJ [7]

Sedamdestih godina prolog veka u SAD i Zapadnoj Evropi razvilo se telefonsko
bankarstvo, zatim se pojavio tzv. home banking. Korisnik je pripremao bankarsku
transakciju na svom kompjuteru, a zatim se uz pomo modema neposredno konektovao
sa bankom da bi poslao ili preuzeo potrebne podatke. Neke banke su dakle svoje usluge
pruale ili na alteru ili putem Interneta.
Prva u potpunosti Internet banka, bez mrea odeljenja, bila je amerika Security First
Network Bank, koja je osnovana 1995.god. Tri godine kasnije virtualne banke su se
pojavile u Velikoj Britaniji. First-e, je recimo jedna od njih i reklamirala se uz upotrebu
sledeeg slogana:
Jurij Gagarin, prvi ovek u kosmosu. The First-e prva autentina iskljuivo internet
banka . Neko mora biti prvi . Zato ne vi?
U Poljskoj se sa obradom podataka pristiglih putem Interneta u banke poelo 1998.god. i
taj sistem je najpre uvela banka PBG iz Loi (dz). Pristup raunima uz pomo
Interneta uvele su izmeu ostalih i WBK, Handlobank, Fortis Bank, PKO BP S.A. ... ali
je re o tradicionalnim raunima koji imaju mogunost internet pristupa, a kamate koje su
ponuene bile su vie od uobiajenih.
Poljske virtualne banke zapoele su od agresivne reklamne kampanje. U nekoliko
gradova Poljske mogli ste da vidite prikolicu banke Inteligo u kojoj je iza reetaka sedeo
obuen u odelu ovek za kompjuterom, a na kavezu je viseo natpis: Ne dohranjuj
bankara. U tampi se u sklopu reklamne kampanje iste banke moglo proitati i sledee:
Zato da o deci predsednika banke vodi vie rauna nego o sopstvenoj? ili Nemoj
banku astiti mermernim stepenitem! (po tvrdnjama oevidaca banka Inteligo stvarno
nema mermernog stepenita).
Prva virtualna banka u Poljskoj [7]
Revolucija u bankarstvu ove zemlje zapoela je u noi izmeu 25. i 26. novembra 2000.
godine. Te noi trebala je sa radom da zapone mBank, prva virtualna banka u Poljskoj.
Ljubitelji Interneta pitali su se koliko je brzo mogue otvoriti raun. Oni koji su bili
sumnjiavi, pitali su se da li e banka uopte poeti sa radom, jer je to bila no izmeu
subote i nedelje. Pojedinci su non-stop otvarali sajt sa adresom koja je trebala da bude
adresa mBanke. U pono su se pojavile prve informacije o ovoj banci. Prvi virtualni
klijent ove banke postao je Piotr j. Ochwaa. Svoje podatke ipak nije dostavio uz pomo
Interneta, jer je formular bio http:// , a ne https://. Zato je raun otvorio uz pomo
telefonske linije. Kada je izdiktirao potrebne podatke u toku 5 minuta je odtampan
ugovor izmeu ove banke i njega. Prolo je 5 minuta od ponoi. Piotr definie kodove
pristupa, loguje se. Raun ve radi.
Prve noi rada u telefonskom centru deurale su dve radnice, dok su svi drugi zaposleni u
mBanci doli da vide hoe li uopte neko nazvati. Telefoni su meutim toliko esto
zvonili da su se i ljudi iz reda navijaa, latili posla. Prvog dana nazvalo je preko 300 ljudi.
Pojedinci su tu no proveli za raunarom i utvrdili da se isplatilo jer su mogli due da
spavaju narednih dana umesto da idu u banku!

23

Osnivai mBanke izraunali su da su banke u Poljskoj zaraivale na novcu svojih

klijenata daleko vie nego banke u svetu. Za bankare merilo je predstavlja koliko iznosi
njihova zarada prilikom davanja novca svojih klijenata drugim bankama. Kada je to bilo
oko 20% banka je zaraivala 12%, a klijent 8%. Zato su u mBanku uveli princip da e
kamata za raun eMax biti maksimalno umanjena za 4% u odnosu na ovaj podatak.
Ni jedna od banaka koje su kontrolisale 70% trita, nisu imale mogunost da se odmah,
online, realizuje transakcija. Istovremeno u Poljskoj je rastao broj stanovnika koji koriste
Internet i mobilne telefone. Po reima Slawomira Lachowskog,predsednika mBanke,
javila se ansa da neko prvi ponudi pristup raunu uz pomo najnovijih tehnologija, a
zahvaljujui smanjenju trokova da ponudi neuobiajeno vie kamate. Tempo priprema i
osnivanja prve virtualne banke u Poljskoj je bio neverovatan. Od ideje do realizacije
prolo je 100 dana.
Ova banka, mBanka, je najpre ispitala klijente drugih banaka. U velikim gradovima
okupljali su grupe ljudi koji su diskutovali na unapred zadate teme tipa: ta ih nervira u
bankama; koje usluge najee koriste; Rezultat ovih diskusija je pokazao da bez obzira
to banke nude desetine proizvoda i usluga, svi se mogu svrstati u tri kategorije: tednja,
transakcije i krediti.
mBank garantuje:Osnovni princip rada mBanke je isporuivanje finansijskih proizvoda
i usluga, koji su zaista potrebni. Ne obeavamo da ete kod nas nai sve to je u svetu
finansija izmiljeno, ali e to svakako za vas biti najvanije stvari, najvieg kvaliteta i po
najpristupanijoj ceni na tritu.
U mBanci ele da vam omogue ono to je u biznisu i ivotu najvanije:
slobodu,
nezavisnost i
maksimalnu korist.
Slobodu, jer klijent moe u svakom trenutku da raspolae svojim novcem. Nezavisnost,
jer klijent ne mora da poseuje ekspoziture banke, ve ima mobilni telefon uz pomo
koga je u stanju da zavri sve poslove vezane za banku, a mobilni telefon nosi sa sobom.
Maksimalna korist, jer klijent je taj koji zarauje po pravilu vie nego u ma kojoj drugoj
tradicionalnoj banci.
Zato virtualne banke
o Zahvaljujui ve ranije uvedenoj mogunosti da sa klasinom bankom
uspostavljamo vezu uz pomo Interneta, dolo je do pojednostavljenja. Meutim
klijenti virtualnih banaka ouili su dodatna olakanja.
Uplate i isplate moemo vriti bez obzira o kom periodu dana ili noi je re; u
kom delu zemlje ili sveta se nalazimo;
Bez obzira u kom delu zemlje ivimo ili smo stanovnik manjeg gradia u kome
postoje samo dve ekspoziture banaka, ne moramo sada biti osueni na to da
budemo njihov klijent;
Ljudi koji nemaju stalan posao i stalne prihode nisu mogli da poseduju platnu
karticu, a ona je bila potrebna za kupovinu na Internetu;
Mogunost munjevitih uplata sa rauna na raun;

24

o Kamate mame!
Kako virtualne banke nemaju izgraenu mreu odeljenja, pa samim tim
zapoljavaju manje ljudi, dakle imaju daleko nie trokove, kamate koje nude za
tednju su vie u odnosu na banke koje ne rade na Internetu.
Virtualne banke nude vie kamate jer ne moraju da grade zgrade ili da iznajmljuju
prostor koji se kada su tradicionalne banke u pitanju obino nalazi u
reprezntativnim ulicama jednog grada.
o Kako doi do novca u virtualnim bankama
U bankama u kojima su Internet rauni samo dodatak klasinom raunu, novac
moemo podii i tako to emo posetiti odgovarajuu banku ili uz pomo
bankomata podii novac.
Kada su virtualne banke u pitanju to je problem koji nije najbolje reen, naravno u
zavisnosti od banke, jer mBanka omoguava podizanje gotovine uz pomo platnih
kartica i bankomata iz mree Euronet. Takoe moemo vriti transfer novca na
eljeni raun i sa eljenog rauna. Transferi su neto to je mogue ostvariti u
svakoj virtualnoj banci u Poljskoj, kao i mogunost uplaivanja novca u poti na
raun.
o Uz pomo Interneta virtualne banke gube hladnou i nepristupanost koja
odlikuje tradicionalne banke. Zaposleni u ovim bankama ne moraju na posao da
idu obueni u odela ve je nain njihovog oblaenja mnogo leerniji. Klijenti ovih
banaka sami popunjavaju odgovarajue formulare dok oputeno sede za
raunarom i sluaju muziku. Slika slubenice banke koja ispunjava sline naloge,
dok i po nekoliko puta ustaje i pita za savet nekog od zaposlenih, a mi stojimo i
ekamo i pogledamo s vremena na vreme u red iza sebe iezava...
o Call centri ovih banaka ne moraju biti vezani za tano odreeni grad. U mBanci
call centar nalazi se u Lodzi, a Inteligo svoj call centar ima u Lublinu. Naime, na
ovaj potez odluili su se zato to u gradovima van Warszawe ima vie ljudi koji bi
eleli da rade ovaj posao, zadovoljavaju postavljene uslove, a i njihov odnos sa
klijentima je mnogo ljubazniji.
o Kako to ve biva u novoj ekonomiji klijent je taj koji odluuje o krajnjem izgledu
proizvoda. Dakle greke su mogue, ali ih treba i ispraviti. Zato je mBank
pokrenuo svoj Cyber Cafe, i naravno pokrenuo odgovarajuu diskusiju izmeu
korisnika i radnika banke. Korisnici su organizovali posebnu sobu razgovora, tj.
chat mBanke, gde razgovaraju sa radnicima ove banke o sigurnosti, nainima
finansiranja. Virtualne banke biraju na sluajan nain ili na osnovu nekog
kriterijuma (recimo aktivnost u diskusionoj grupi) savete klijenata, koji im
pomau da testiraju nove usluge ili recimo poveaju dozvoljeni limit za isplatu, ili
da iskau ta je to to im je najpotrebnije. Na taj nain su virtualne banke dole do
proverene informacije da njihovim klijentima najvie nedostaje platna kartica i
pobrinule su se da taj problem razree.

25

o Komunikacija je mnogo otvorenija i jednostavnija!

Bez obzira da li se radi o ve pominjanom chatovanju ili slanju e-mailova. Mnogo
je neposrednija komunikacija i koristi se ljudski jezik, razumljiv za sve. Recimo
u Poljskoj iza rei mermerne banke krije se sinonim u internet komunikaciji za
tradicionalne banke.
o Virtualni redovi
Deavalo se da u Poljskoj klijenti virtualnih banaka budu zamoljeni da nazovu
kasnije, i sve to naravno zbog telefonskih redova. Zapravo kada se vreme ekanja
produavalo call centar je savetovao da se pokua kasnije. Deavalo se, ali u
odnosu na mermerne banke re je o zanemarljivom broju sluajeva, da je novac
zalutao. Svaka banka ima odgovarajui sistem obezbeenja koji se stalno
usavrava da bi se izbegle zloupotrebe.
o Gde je blagajnik?
Blagajnika nema. Niko ne broji novanice i ne uva ih u sefu.
Virtualne banke u Poljskoj
Procenjuje se da u Poljskoj ima 3,5 do 4,5 miliona ljudi koji koriste Internet. Ako
predpostavimo da samo 20% njih koristi mreu da bi kontaktirala sa bankom, onda je to
ve oko 900 000 ljudi. Procenjuje se da e 2004. god. 2,5 miliona ljudi koristiti usluge
elektronskog bankarstva u Poljskoj.[7]
Virtualne banke u Poljskoj, iako nemaju svojih ekspozitura, ipak su vlasnitvo pravih
banaka:
mBank je elektronsko odeljenje BRE Banke S.A
Volkswagen Bank Direct (startovao sa radom u aprilu 2001.god.) pripada
Volkswagen Bank Polska
Raune Inteligo (sa radom poeli maja 2001.god.) vodi Bankgesellshaft Berrlin
Polska S.A, dok o organizacionim poslovima rauna vodi Inteligo Financial
Servicess S.A.
Kako su virtualne banke Poljske zamiljale potencionalnog klijenta?
Starosna dob od 25-40 godina, aktivan, zna da koristi savremenu tehnologiju, pri emu se
pod tim podrazumeva ne samo surfovanje Internetom nego i sluenje fiksnim i mobilnim
telefonom. To je jedan od razloga to virtualne banke ne vole da se nazivaju Internet
bankama, ve direktnim bankama.
U Volkswagen bank Direct, Internet koristi samo 30% klijenata, dok ostali upravljaju i
organizuju rad rauna uz pomo telefona. Ireneusz Wroblewskiego govori o tome da oni
smatraju da kada bi stalno isticali znaaj Interneta, izgubili bi mnogo klijenata jer Internet
nije ba toliko rasprostranjen u Poljskoj. Ova banka se od poetka okrenula starijoj
populaciji koja ima stabilan posao, vie prihode, veliku tednju i ne ele da gube vreme.
Po reima Lachowskog iz mBanke, jedno lice u call centru dnevno ima 200 telefonskih
razgovora, dok svi zaposleni imaju ukupno vie od 3 hiljade poziva dnevno. U ovoj banci
neki stariji klijenti iskljuivo koriste telefon, dok veina usluuje svoje raune uz pomo
Interneta.
26

Tomasz Kazmierowski upuuje na injenicu da su klijenti Inteligo uglavnom iz velikih

gradova, mada se javlja sve vea grupa koja je iz manjih gradova, i poredi tu situaciju sa
situacijom koja je bila karakteristina za skandinavske zemlje. Naime, u manjim
gradovima ivi veliki broj ljudi sa odlinim prihodima, a lokalne banke ne umeju da im
ponude odgovarajue usluge. Zato u ovoj banci upuuju na podatak da je sve vei
procenat rauna u ukupnom broju onih koji se otvaraju, a da predstavljaju raune srednje
velikih firmi vezanih za privrednu delatnost.
O mBanci [10]

Slika 1: Zatitni znak mBanke

Kao to je ranije reeno mBank je prva virtualna banka u Poljskoj, deo je BRE BANK
SA, a stvorena je zbog brige o klijentu kao pojedincu.
Ovo je banka koja omoguava da se sve to je potrebno zavri uz pomo Interneta ili
telefona, a gotovinu je mogue podii u bankomatima. Da bi ste postali korisnik ove
banke dovoljno je prikljuiti se na Internet, upisati internet adresu ove banke, zatim
popuniti odgovarajui zahtev za otvaranje rauna u ovoj banci. Banka nudi dve vrste
rauna: eMAX koji je iskljuivo tedni raun i eKONTO, raun na koji moemo vriti
uplate i sa koga moemo isplaivati na druge raune, a koji moe biti i tedni
raun.Ukoliko treba da se modifikuju podaci (npr. davanje ovlaenja, ili promena broja
telefona) treba kontaktirati operatora mLinije. Bankomati rade u veini sluajeva 24h
dnevno, sedam dana u nedelji, pa je to eliminisalo potrebu da se u banku ide po gotovinu.
Zapravo, mBank nema ekspozitura, jer je to virtualna banka, ali imaju elektronsku platnu
karticu Visa Elektron.

Slika 2: Elektron Visa koju izdaje mBank, popularno zvani delfini

Ova banka je izabrala jednu od najveih mrea bankomata-Euronet, uz pomo kojih se
moe isplatiti gotovina s eMAXA ili eKONTA (vrste rauna mBanke) bez provizije.
Ukratko o Visi Elektron mBanke:
izdavanje kartice: besplatno
izdavanje dodatne kartice: 15 z
upotreba kartice: besplatna
bezgotovinske transakcije: bez provizije
ispalata gotovine bankomatima u Mrei Euronet u Poljskoj: bez provizije
druge isplate gotovine u Poljskoj: 2,5% sume + 2,50 z

27

isplata gotovine u inostranstvu: 2% sume (min. 10 z)

rok upotrebe: 1 godina
suma transakcje: ogranena je dnevnim limitom i stanjem rauna
zatita kartice: uz pomo Centra za Telefonske Usluge stupa na snagu odmah, besplatno
je.
Sistem bezbednosti mBanke garantuje tajnost linih podataka i odgovarajuu upotrebu
istih, takoe garantuje za materijalna sredstva na raunima i omoguava da se istim
raspolae slobodno i bezbedno uz pomo jednoktratnih lozinki. Ukoliko se liste ovih
lozinki izgube ili postoji sumnja da je neko drugi imao pristup istim, onda se ta lista moe
odbaciti i nikada vie nee biti iskoriena.
Inteligo [11]

Slika 3: Zatitni znak Inteligo

Inteligo je marka iza koje stoje Inteligo Financial Services S.A. i Bankgesellshaft Berlin
Polska S.A. i koja nudi bankarske usluge za individualne klijente ali i male firme.
Plaanja i provizije su minimalne ili ih nema. Novac je dostupan 24h i to www, WAP,
SMS, bankomati i telefon to omoguavaju.
Otvaranje rauna je vrlo jednostavno:
i.
alje se zahtev za otvaranje rauna Inteligo;
ii.
pozivom se potvruju podaci;
iii.
ugovor i karticu dostavlja kurir;
iv. korisnik telefonira da bi raun postao aktivan;
v. najjednostavnije i najbre je ako se zahtev popuni na Internetu;
Vrste rauna koji se mogu otvoriti.

Individualni raun
Zajedniki raun
Raun za firmu

Slika 4: Inteligo Visa elektron

Platna kartica Inteligo Visa Electron omoguava
28

Kupovinu na Internetu
Podizanje gotovine iz bankomata
tampanje mini izvetaja o raunu u bankomatima iz mree Euronet
Udobniju kupovinu
Moemo se ovom karticom sluiti i u inostranstvu, kupovati ili podizati gotovinu
Rok upotrebe ove kartice je dve godine.
Zahvaljujui ovoj kartici samostalno moemo da izaberemo visinu limita dnevnih
isplata. Kao mogunost ponuene su tri sledee opcije:

Isplata gotovine (u bankomatima ili Bezgotovinske isplate

ekspoziturama drugih banaka)
(transakcije)*
Opcija 1 1000 PLN
2000 PLN
Opcija 2 5000 PLN
20 000 PLN
Opcija 3 Bez limita
Bez limita
*bezgotovinske uplate su transakcije izvrene karticom Visa Electron u prodajnouslunim objektima, npr. prodavnicama, benzinskim stanicama, restoranima.
Tablica 8: Mogunost odrivanja dnevnog limita isplata kartice Inteligo Visa
Elektron
Banka Inteligo omoguava i sledee usluge:

EmailMoney
Ova usluga omoguava transfer novca uz pomo elektronske pote. Ne mora se
ak ni znati broj rauna primaoca, dovoljna je njegova internet adresa.
EmailMoney moemo poslati koristei servise www ili WAP Inteligo.
i. Potrebno je ulogovati se na www ili WAP Inteligo. Daje se iznos i adresa
e-mail primaoca;
ii. Upisuje se pitanje i odgovor, koji slue za dodatnu verifikaciju i
onemoguavaju da neko drugi uzme sredstva.
iii.
Primaoc dobija obavetenje elektronskom potom o tome da mu stie
EmailMoney;
iv.
Zatim primalac na www strani Inteligo daje odgovor na zadato mu pitanje
koje je ranije oformio poiljalac i daje broj svog rauna na kome treba ova
sredstva da se nau;
QuickMoney
Zahvaljujui QuikMoney novac e se na raunu primaoca nai iste sekunde.
Dovoljno je samo otii na www, izabrati jednan od rauna, dati broj rauna
drugog klijenta Inteligo i iznos. Nikakvi dodatni podaci nisu potrebni.

29

Servis SMS Inteligo

Od 15.02.2002 god. Svi korisnici Inteligo koji su imali paket SMS Skraeni i
Standardni automatski su prebaeni na paket SMS Potpun. Istovremeno svi oni
koji su novi klijenti dobie automatski aktivan ovaj servis. Ovaj servis je u prva
dva meseca bio besplatan.

Gratis za sve klijente Inteligo

informacije o transakcijama koje nisu

realizovane (npr. plaanja koja nisu
realizovan jer nije bilo sredstava na raunu)
POTPUNI SERVIS

Na osnovu molbe koja je poslana kao

poruka mobilnim telefonom (SMS) na broj
2122 (Idea) ili 603 122 122 (Era, Plus)
Inteligo alje:

Automatski svaka transakcije bie

potvrena SMSom:

Aktualno stanje tvog rauna (ili tvojih

rauna)
mini-izvetaj (poslednjih 5 transakcija)
broj tvog rauna

informacije o blokadama na raunima

uplate na raun

isplate sa rauna (isplate, kartine

transakcije, isplate gotovine i sl.)

Tablica 9: ta sve omoguava SMS Inteligo

Postoji mogunost da se izabere vreme u kome e se dobijati ove informacije: poruke

mogu da dolaze u realnom vremenu knjienja transakcija (pa ak i nou) ili samo izmeu
8.00 i 22.00h.U tablici koja sledi prikazane su naredbe za sve servise SMS Inteligo:

naredba
S
S xxxx
H
H xxxx
N
N xxxx
B
B xxxx

informacija, koja se dobija

Aktualno stanje na svim raunima vlasnika
Aktualno stanje traenog rauna
mini-izvetaj (poslednjih 5 transakcija) svih rauna
mini-izvetaj odreenog rauna
Brojevi rauna koje poseduje korisnik
Broj odreenog rauna
Informacija o blokadama na svim raunima na kojima je do iste dolo
Informacja o blokadi na odreenom raunu
30

xxxx oznaavaju 4 poslednje cifre rauna. Nema razlike kada se naredbe piu malim ili
velikim slovima.
Tabela 10: Spisak naredbi i nformacija koje se uz pomo njih mogu dobiti

Volkswagen Bank Direct [11,12]

Volkswagen bank Polska SA. Osnovan je 1998.god. Sa radom je zavnino poeo 30. jula
iste godine. Firma je u sastavu Volkswagen Services AG, 60% akcija banke pripada
Volkswagen Bank Gmbh iz Nemake, a 40% je u rukama Kulczyk Pon Investment BV iz
Holandije. Volkswagen bank Polska S.A. se bavi finansiranjem kupovine automobila iz
grupe Volswagenovih vozila. U aprilu 2001.god. ova banka je poela da vodi raune u
formi direktnog bankarstva, tako to je stvorena virtualna banka Volkswagen Bank Direct
(http://www.vwbankdirekt.pl ). Ovo je savremena banka koja se bavi usluivanjem
klijenata uz pomo telefona i Interneta. Kontakt sa bankom mogue je ostvariti sa bilo
kog mesta sa planete i to 7 dana u nedelji 24h dnevno. Kao i sve banke ovog tipa i ova
banka nema svojih odeljenja i ekspozitura pa ni trokova koji se za to obino vezuju,
zahvaljujui emu svojim klijentima moe da ponudi mnogo atraktivnije uslove za
voenje rauna u odnosu na mnoge druge banke.
Postoje rauni za privatna lica i firme i to tedni rauni i rauni za ulaganja. Naime to su:
i.
Plus Konto
ii.
Lokata plus
iii.
Plus Konto Biznes
iv. Lokata Plus Biznes
Manje vie ovi rauni kao zajednike prednosti imaju sledee osobine:

Atraktivne kamate ve i za 1 zl
Porast kamate sa porastom stanja na raunu
Nema donjeg ogranienja, tj. minimalne uplate
Besplatno otvaranje i voenje rauna
Besplatni transferi
Besplatno vrenje isplata sa rauna koji su definisani za odreeni vremenski
period i to stalno, privremeno ili samo jedanputa
Mogunost da se zahtevi za transfer izdaju 24h
Telefonska usluga Teledirect
Internet usluga e-direct
Najvii nivo bezbednosti transakcija

Za otvaranje privatnog rauna potrebno je popuniti dva formulara: zahtev za otvaranje

rauna i identifikacioni formular, dok ako firma otvara raun onda je potrebno popuniti
jo jedan formular, to je tzv. karta uzoraka potpisa. Formulari se mogu odtampati sa
prezentacije www ove banke ili se mogu naruiti telefonom. Kada se popune formulari,

31

privatno lice moe da ode do pote i da tamo radnik potvrdi podatke tako to e mu se na
uvid dati lina karta ili slian dokument, ili pak mogu iskoristiti uslugu za to zaduene
kurirske slube gde je kurir taj koji potvruje na osnovu istog, istinitost podataka. Kada
se otvara raun za firmu neophodno je priloiti i odgovarajuu dokumentaciju kojom se
dokazuje postojanje firme, a jedino kurirska sluba moe da obavi dalju potvrdu. Kada
dokumenti u oba sluaja budu prosleeni banci, otvara se raun i alje se potvrda da je
raun otvoren.
to se tie ogranienja ona postoje i iznose:
Za Teledirect
700,00 pln po uplati
2000,00 pln za dnevne operacije
Za Internet
500,00 pln po uplati
1000,00 za dnevne operacije
Vrednosti limita se mogu menjati i to putem telefona do 20 000,00 pln, a za vie sume
pismenim putem.
Banku je neophodno pismenim putem informisati o promeni prezimena, adrese,
telefona...
Koje operacije su mogue korienjem Interneta?
Pomou edirect mogue je srediti sledee:
kontrolisati stanje rauna i dozvoljene limite
kontrolisati koja sredstva su nam dostupna na raunima
pogledati i odtampati izvetaj
izvriti sledee bankarske operacije
formirati uloge
naruivati isplate
disponirati i pratiti transfere
definisati sopstvenu listu primaoca uplata
avizirati isplatu novanih sredstava
kontaktirati s bankom
pogledati aktualne tablice kamata
Za pristup ovoj usluzi plaa se jedanputa godinje, moe se koristiti iz bilo kog dela sveta
i sve operacije su besplatne.
Koje operacije moemo izvriti uz posredovanje automatske telefonske usluge?
Koristei ovu uslugu moemo:
proveriti stanje na raunu
otvoriti nov raun za ulaganje ili proveriti ve postojee raune
narediti izvrenje transfera za izabranog primaoca
omoguiti stalne transfere
dobiti informacije o kamatama
dobiti informacije o plaanjima i provizijama

32

 dobijati faxom izvetaje i druge informacije

dobijati informacije o svim proizvodima i uslugama
promeniti lini telekod.
Ova banka nema svoje platne kartice, uplate na raun se vre tako to se uplauju
sredstva na poti. Ako pak elimo isplatu onda novac moemo da prvo prenesemo na neki
drugi raun sa koga je to mogue izvesti. Potvrde o transakcijama ova banka alje
potom.

33

ZAKLJUAK
U maju 1995. godine u SAD-u usluge internet bankasrtva koristilo je 5000 Amerikanaca.
U maju 2000. godine ve 7 miliona, dok usluge mrenog bankarstva koristi 15% njihovih
korisnika Interneta.
U Evropi internet bankarstvo koristi 26,1 milion ljudi. Na osnovu podataka koje je dala
firma Datamonitor do 2003. god. Bie 66 miliona rauna u evropskim elektronskim
bankama.
U decembru mesecu 2000. god. Poljaci su imali putem Interneta pristup broju od 89
hiljada rauna (od 11 miliona rauna u svim bankama).
Za osam meseci postojanja mBank (www.mbank.pl) otvorio je preko 100 hiljada rauna,
ali nije objavio koliki je broj klijenata, sa sumom od preko 750 miliona zl.
Inteligo (www.inteligo.pl) je posle tri meseca rada pridobio 40 hiljada klijenata, ali nisu
objavili koliki je to broj rauna, dok je ukupna suma iznad 100 miliona zl.[7]
Na osnovu podataka sa njihovog home page danas moemo proitati da Inteligo ima
preko 100 000 rauna.
Imajui u vidu starosnu strukturu stanovnitva Poljske, ali i navedene podatke o tome da
broj personalnih raunara stalno raste, kao i opte trendove drutva ove zemlje moemo
zakljuiti da iako postoje usluge online bankarstva one nisu u dovoljnoj meri iskoriene,
ali sva predvianja ukazuju na to da e se to menjati uz pravilno informisanje i naravno
da e se menjati s vremenom. Na to ukazuje i podatak da banke planiraju u ovoj godini da
i dalje ire online bankarstvo, kao i najave otvaranja novih virtualnih banaka.

34

REFERENCE:
[1] www.stat.gov.pl
[2] www.paiz.gov.pl
[3] www.nbp.pl
[4] Deiss R., Information Society Statistics-Data for Candidate countries, Statistic in
focus, Theme 4, Industry, trade and services-27/2001, Eurostat 2001
[5] Zbigniew Domaszewicz, Elektroniczne portfele, 01.08.2001.g, www.ebanki.pl
[6] Jan Stradowski, Nowe formy patnoci w Internecie, 03.08.2001.g, www.ebanki.pl
[7] Piotr Lipiski, E-piendze w e-bankach, czyli co ma guzik do delfina?,
03.08.20001.g., www.ebanki.pl
[8] Jacek Iskra, Internetowe rachunki osobiste, 06.08.2001.g., www.ebanki.pl
[9] www.ebanki.pl
[10] www.mbank.pl
[11] www.inteligo.pl
[12] www.vwbank.pl
[13] www.vwbankdirect.pl
[14] www.gazeta.pl

35