17.

Telekomunikacioni forum TELFOR 2009

Srbija, Beograd, novembar 24.-26., 2009.

Mree za pristup sledee generacije i

regulatorni izazovi
Borislav Odadi, Miroslav Stankovi, Milan Jankovi
Zahvaljujui skraivanju bakarne petlje, moe se u
najpovoljnijem sluaju oekivati da e korisnici
raspolagati protokom i do 100 Mbit/s. Ipak, stvarne
performanse koje se mogu postii u ovom scenariju u
znaajnoj meri zavise od duine i kvaliteta bakarne
infrastrukture. U slinom scenariju se realizuju i mree za
pristup kablovskih distribucionih sistema, uz razlike koje
su imanentne specifinostima ove dve tehnologije. Kod
kablovskih distribucionih mrea od optikih vorova do
korisnika, umesto simetrinih parica, koriste se koaksijalni
kablovi, a raspoloivi protok na optikom voru
predstavlja deljeni resurs za sve aktivne korisnike (ponaa
se kao veliki LAN sa deljenjem resursa).
U FTTH scenariju, kompletna bakarna infrastruktura od
pretplatnike centrale do korisnika zamenjuje se optikom.
Postoje dve osnovne opcije implementacije FTTH
scenarija:
y PON (Passive Optical Network). U ovom scenariju,
jedno optiko vlakno opsluuje sa lokacije centrale vie
korisnika. U zavisnosti od primenjenog stepena deljenja u
mrei (1:32, ili najvie 1:64), korisnicima pripada deljeni
protok. Ako je kapacitet optikog linka 2,5 Gbit/s, u
fiktivnom sluaju u kome su svi korisnici aktivni, svakom
korisniku pripada protok od cca 80 Mbit/s (za odnos
deljenja 1:32), ili 40 Mbit/s (za odnos deljenja 1:64). U
praksi, korisnici mogu raunati na znaajno vee protoke,
jer nije realno oekivti da e svi korisnici biti u isto vreme
aktivni.
y P2P (Point to Point). U ovom scenariju, svaki korisnik
je povezan na lokalnu centralu ili POP operatora
dodeljenim vlaknom. Ova arhitektura se bazira na ethernet
protokolu i mapiranju jedan na jedan i prua mogunost
za gotovo neogranien protok, uz veliku fleksibilnost. Ako
su u pristupnom switch-u prema korisnicima korieni
optiki moduli (primopredajnici) brzine 100 Mbit/s,
poveanje protoka na 1 Gbit/s se ostvaruje u delu
pretplatnike petlje zamenom postojeih modula od
100Mbit/s modulima od 1 Gbit/s.
Uproen grafiki prikaz tradicionalne mree za pristup,
kao i mrea za pristup sledee generacije, dat je na Sl. 1.

Sadraj - Telekomunikacioni operatori na globalnom

planu uvode moderne NGA mree, mree za pristup sledee
generacije, koje treba da zamene postojee tradicionalne
mree za pristup sa bakarnom infrastrukturom. Takve
modernizovane mree su sposobne da obezbede korisnicima
servise mnogo efikasnije, ali istovremeno predstavljaju
potencijalnu opasnost za kreiranje novih prepreka razvoju
konkurentskog trita. Ta potencijalna opasnost je
pogorana injenicom da e incumbent operator u budunosti,
kao deo svoje nove All IP strategije, iskljuiti svoje
tradicionalne lokalne centrale, koje su za konkurenciju
predstavljale lokaciju pristupa mrei incumbent-a. Rasprave
o regulatornom pristupu NGA mreama su u poslednje
vreme na vrhu prioriteta u mnogim zemljama.
Kljune rei NGA mree, regulativa, incumbent
operatori, konkurencija.

I. UVOD

ELEKOMUNIKACIONE mree se ve nekoliko

godina nalaze u fazi tranzicije ka IP mreama sledee
generacije, koje se zasnivaju na komutaciji paketa. Ova
tranzicija je zapoela i velikim delom se i zavrila u
okosnicama mrea. U delu mrea za pristup, jo uvek
postoji znaajan udeo bakarne infrastrukture na delu
izmeu korisnika i pretplatnike centrale, koja je u
vlasnitvu incumbent operatora. Zahvaljujui konvergenciji medija, kao i naglom porastu IP saobraaja,
pretplatnika petlja izgraena bakarnim simetrinim
paricama je dostigla svoj fiziki limit i postala usko grlo,
pa je izgradnja NGA (Next Generation Access) mrea
uvoenjem optike tehnologije postala imperativ.
A. Osnovne
generacije

varijante

pristupnih

mree

sledee

Razliiti pristupi u implementaciji optike tehnologije u

pretplatniku petlju mogu se, na pojednostavljen nain,
posmatrati sa stanovita obuhvata pretplatnike petlje u
koju se optika ugrauje. Ako se optika ugrauje na delu
pretplatnike petlje, izmeu pretplatnike centrale i
ulinog kabineta, varijanta mree za pristup je FTTC
mrea (Fiber to the Curb/Cabinet), a ako u celosti
zamenjuju bakarnu pretplatniku petlju, mrea za pristup
je u formi FTTH (Fiber to the Home). U FTTC varijanti
mree za pristup sledee genracije, aktivna oprema se
ugrauje u ulinom kabinetu, a postojea bakarna subpetlja od kabineta do lokacije korisnika se zadrava.

II REGULATORNI ASPEKT UVOENJA NGA MREA

A. Znaaj i stanje regulative na globalnom planu
Regulatorna politika ima znaajan uticaj na razvoj
telekomunikacionog trita preko uvoenja odreenih
pravila i ogranienja obavezujuih za sve aktere na tritu.
Isto tako, trini i tehnoloki razvoj u oblasti
telekomunikacija odreuju evoluciju regulatornog okvira,
koji mora adekvatno da odgovori na sve trine i
tehnoloke izazove u cilju ouvanja javnih interesa.

B. Odadzic, Republic Telecommunication Agency, Visnjiceva 8, 11000

Belgrade, Serbia, (phone: +381112026880, e-mail: borislav.odadzic@ratel.rs)
M. Stankovic, Teleprojekt, Radnicka 9,11000 Belgrade, Serbia
(phone: +381113077683, e-mail: mstankovic@teleprojekt.co.rs)
M. Jankovic, Republic Telecommunication Agency, Visnjiceva 8, 11000
Belgrade, Serbia, (phone: +381112026900, e-mail: milan.jankovic@ratel.rs)

46

Sl. 1. Uproen prikaz tradicionalne mree za pristup i NGA mrea

Svest o znaaju uloge nacionalnih regulatornih tela u
ouvanju javnih interesa i ukupnom ekonomskom
prosperitetu je danas prisutna na globalnom nivou, o emu
dovoljno govori podatak da je od 1990. pa do sredine 2008.
godine, broj regulatornih tela porastao u svetu sa 12 na
148. Regulatorna tela su formirana kao agencije nezavisne
od industrije i, u veini sluajeva, nezavisne i od vlade, to
je do sada bio i na sluaj.
Raznolikost u trenutnom stanju razvoja mrea za pristup
sledee generacije u svetu, kao i telekomunikacionog,
ekonomskog, i socijalnog okruenja u kome one treba da
se implementiraju, znaajno je uticala i na raznolikost
regulatornih pravila koja su definisana, ili se tek
pripremaju za NGA mree. Na Sl. 2 je, radi ilustracije
raznolikosti u tipovima i obuhvatu NGA mrea u svetu,
dat prikaz planova implementacije NGA mrea incumbent
operatora [1].

omoguava da vie konkurentskih operatora koristi javno

finansiranu mreu. U SAD je usvojen princip
uzdravanja od regulative (regulatory forbearance) pri
izgradnji NGA mrea, koji se u tom ili slinom obliku
razmatra i u nekim drugim zemljama, Princip se sastoji u
tome da incumbent operator nakon nadgradnje svoje mree
za pristup u NGA mreu, nema vie obavezu da daje
pristup drugim operatorima. Regulatorna tela u Evropi, pri
profilisanju regulatornih cena, razmatraju i premije za rizik
pri investiranju u NGA mree. Odustajanje od primene
regulatornih mera u oblasti NGA mrea, po ugledu na
praksu u SAD se, bar za sada, ne razmatra, jer bi to u
principu bilo u suprotnosti sa zakonodavstvom u EU.
B. Mogunosti za promovisanje konkurencije u NGA
mreama
Sa stanovita pristupa NGA mreama incumbent
operatora,
koji
treba
regulatornim
merama,
ralanjivanjem pretplatnike petlje, da se osigura za
potrebe konkurencije, u krajnje pojednostavljenoj
predstavi se mogu izvojiti dva osnovna tipa pristupa:
y Pasivni pristup. Predstavlja pristup elementima u
fizikom sloju, kakvi su optika vlakna i cevi kablovske
kanalizacije.
y Aktivni pristup. Predstavlja povezivanje na ureaj
(aktivni) koji se prikljuuje na pasivnu fiziku
infrastrukturu.
Mogunosti koje konkurenciji stoje na raspolaganju za
pristup pretplatnikoj petlji NGA mree, prikazane su
uproeno na Sl. 3.

Sl. 2. Planovi incumbent operatora za implementaciju

NGA mrea
Japan i Koreja su razvili sopstvene nacionalne strategije
za implementaciju NGA mrea, koje ukljuuje i podrku
drave. Japan je definisao podrku incumbent operatoru
(NTT) za potrebe investiranja u optiku infrastrukturu
kroz tzv. asimetrinu regulativu (regulatorne mere se
razlikuju za uvoenje bakarne i optike infrastrukture), a
regulatornim merama su predvieni i odreeni stimulansi,
kako bi se ohrabrila infrastrukturna konkurencija [2].
U Evropi i SAD-u, primenjuju se razliite regulatorne
strategije, koje ukljuuju i finansiranje NGA, delimino ili
u celosti, od strane regionalnih ili lokalnih vlasti. Najbolji
primeri javno finansiranih NGA mrea ukljuuju i
uspostavljanje otvorene platforme za pristup, koja

Sl. 3. Mogunosti za pristup na pojedinim fizikim

lokacijima NGA mree

47

U profilisanju mera regulatornog pristupa, razmatraju se

i primenjuju i druge mogunosti, kao dopuna ve
pomenutog ralanjivanja pretplatnike petlje. Jedna od
mera je i tzv. funkcionalno razdvajanje.

operatora Openreach, koji je osnovan kako bi se obezbedio

garantovan pristup lokalnoj petlji pod jednakim uslovima
incumbent operatoru i njegovoj konkurenciji. Na kraju
prvog kvartala 2008. godine, obezbeeno je ralanjivanje
33,2% svih glavnih razdelnika, tako da konkurencija
obezbeuje DSL pristup preko LLU i do 82,6% svih
domainstava.
U Velikoj Britaniji nekoliko operatora uestvuje aktivno
u izgradnji NGA mrea. U julu 2008. godine, BT je
objavio da planira investiciju od oko 1,78 milijardi eura u
svoj program FTTC kojim treba da bude obuhvaeno od
7 10 miliona domainstava do 2012. godine [5].
Izgradnjom FTTC mree bie u poetku omoguen protok
od 40 Mbit/s. Zgrade u novogradnji e biti opremljene
FTTH mreom, ime e na raspolaganju biti protok od
najmanje 100Mbit/s. Prva eksperimentalna mrea je
planirana u Ebbsfleet Valley, Kent, gde treba oko 10000
novih kua da se opremi FTTH tehnologijom.
U decembru 2007. godine, Virgin Media, britanski
kablovski operator i glavni konkurent incumbentu, objavio
je da e nadgraditi 2/3 svoje mree, kako bi se nudili
servisi sa protokom i do 50 Mbit/s za oko 9 miliona
domainstava do kraja 2008. godine. Osim BT i
kablovskog operatora Virgin Media, jo nekoliko manjih
operatora, ukljuujui H2O Networks Ltd i Digital Region
Project, planira da zapone sa izgradnjom NGA mrea u
odreenim oblastima.

y Funkcionalno razdvajanje
Funkcionalno razdvajanje, kao sredstvo promovisanje
fer konkurencije na telekomunikacionom tritu kroz
pristup mrenim resursima incumbent operatora od strane
alternativnih operatora na nediskriminatorskoj osnovi,
sastoji se u izdvajanju monopolistikih elemenata
incumbent operatora u poseban, odvojen poslovni entitet.
Na taj nain se stvaraju uslovi da novoformiran entitet na
telekomunikacionom tritu
elemente veleprodaje i
odgovarajue servise nudi pod jednakim uslovima i
incumbent operatoru (iz koga je izdvojen) i konkurentima.
Funkcionalno razdvajanje se kao sredstvo u primeni
regulative ve koristi ili razmatra u brojnim evropskim
zemljama, kao to su UK, vedska, Italija, Poljska i Grka.
U kontekstu preispitivanja evropskog regulatornog
okvira, Evropska Komisija nastoji da funkcionalno
razdvajanje bude sastavni deo regulatornih alata. Oekuje
se da e platforma za reformu evropskog regulatornog
okvira biti usvojena do kraja 2009. godine [3]. Nakon
usvajanja, funkcionalno razdvajanje e dobiti legitimitet u
evropskim okvirima, ali iskljuivo kao sredstvo koje se
primenjuje kad sva druga legalna sredstva ne daju rezultate
(last-resort remedy).
Funkcionalno razdvajanje je pobudilo panju kao mera i
van Evrope. U Australiji se vodila rasprava o tome, da li bi
kao uslov za preputanje izgradnje nacionalne
irokopojasne mree incumbent operatoru trebalo
primeniti
koncept
njegovog
funkcionalnog
ili
strukturalnog razdvajanja. Donet je nov zakon, prema
kome je Telstri, australijskom incumbent operatoru, 15.09.
2009. godine ponueno da sam obavi strukturalno
razdvajanje [4]. U protivnom, u skladu sa novim zakonom,
obavie se njegovo funkcionalno razdvajanje.

B. Regulativa
U septembru 2008. godine Ofcom je u svom izvetaju
objavio svoju viziju regulatornog reima za vreme i posle
izgradnje mrea za pristup sledee generacije [5]. U
izvetaju se Ofcom fokusira na regulatornu izvesnost, to
znai da e odluke Ofcoma biti jasne, pravovremene i
konzistentne u duem vremenskom periodu. Ofcom
naglaava znaaj standardizovanja interfejsa za efikasni
pristup mrenim resursima svakog uesnika na tritu, a u
razvoju potrebnih standarda oslanja se na industrijske
grupe, kakve su NGN UK ili Network Interoperability
Consultative Committee (NICC). U pogledu pristupa,
Ofcom ostaje posveen promovisanju infrastruturne
konkurencije na najniem moguem nivou. Ako, primera
radi, BT uvodi FTTC mreu, Ofcom smatra da je BT u
obavezi da omogui pristup do bakarne infrastrukture na
lokaciji ulinog kabineta. Ako BT uvodi FTTH mreu,
onda je u obavezi da obezbedi ralanjivanje po osnovu
pristupa optikim vlaknima ili talasnim duinama, ili
pristup kablovskoj kanalizaciji.
U cilju dobijanja procene o slobodnim kapacitetima
kablovske kanalizacije, koja bi mogla da se ustupa svim
operatorima koji to zatrae, Ofcom je sproveo postupak
ispitivanja kanalizacije, koja je u vlasnitvu nacionalnog
operatora Openreach [6]. Ispitivanje je izvedeno u 11
gradova i njime je obuhvaeno 31 trasa, 817 kablovskih
okana, 18206 interfejsa kablovske kanalizacije i 76 ulinih
kabineta, na ukupnoj duini od 143 km. Ispitivanje je
pokazalo da postoji znaajan slobodan kapacitet u
kablovskoj kanalizaciji. Slobodan prostor u proseku iznosi
oko 35% na interfejsima kablovske kanalizacije. Takoe je
utvreno da 51% svih ispitanih kanalizacionih interfejsa
ima 42% nezauzetog prostora (Sl. 4). Distribucija
slobodnog prostora zavisi od grada i sekcija u mrei

III SITUACIJA U UK
A. Telekomunikaciono trite
Prema podacima Ofcom-a, nacionalnog regulatornog
tela u UK, na kraju 2007. godine je bilo 23,5
irokopojasnih prikljuaka na 100 stanovnika u UK [1].
Na kraju 2007. godine, 26,3% irokopojasnih prikljuaka
pripada DSL-u nacionalnog operatora, BT. U veleprodaji
BT se zauzima 26,9% trita, a 23,7% pripada
konkurenciji, koja koristi pretplatniku petlju incumbent
operatora. Od ostalih tehnologija, KD sistemi su
zastupljeni sa 21,8%, a 1,3% trita pripada preostalim
tehnologijama. Znaajan porast u realizovanju DSL
prikljuaka konkurencije preko LLU (Local Loop
Unbundling) sa 10% u 2006. na 23,7% u 2007.,
prouzrokovao je odgovarajui pad BT u delu veleprodaje
irokopojasnog pristupa, koji je bio procenjen na 42,3% u
2006. godini.
Znaajnija pojava konkurencije iji se rad zasniva na
LLU datira od 2006. godine, nakon funkcionalnog
razdvajanja lokalne mree za pristup od BT. Nacionalna
lokalna mrea za pristup je od tada pod kontrolom
48

nacionalnog operatora pristupne infrastrukture: vie

prostora je slobodno u sekcijama koje su blie metro voru,
a manje u sekcijama blie ulinim kabinetima. Ako postoji
potreba za optikim vlaknima kako bi se realizovala mrea
tipa FTTC, prostor u kanalizaciji izmeu ulinog kabineta
i centrale je od najveeg znaaja za konkurentske
provajdere, jer bi oni morali da koriste upravo tu sekciju
kako bi se prikljuili na bakarnu mreu za pristup
(polazei od kabineta).

obeshrabriti investitore. Ako se ne uvede, udvostruavanje

optike mree ne izgleda ekonomski opravdano, posebno u
nekim specifinim segmentima mree, recimo instalacije u
zgradama. U takvim sluajevima, nacionalna regulatorna
tela bi mogla da razmotre uvoenje obavezujueg pristupa
NGA mreama uz regulisane cene, koje bi trebalo da
ukljue i premiju adekvatnu riziku za prvog investitora
koji je preuzeo rizik neizvesnih buduih zahteva, kao i
nadoknadu zbog injenice da se oprema za mree NGA
moe u budunosti nabaviti po niim cenama.
Jedno je sigurno uspostavljanje infrastrukturne
konkurencije je imperativ, a infrastrukturna konkurencija
e se pojaviti samo ukoliko su trokovi uvoenja NGA
mree uporedivi za sve konkurente. Jedan od naina da se
to obezbedi je primena funkcionalnog razdavajanja, koje je,
u skladu sa ovde ukratko prezentiranim iskustvom u UK,
dalo dobre rezultate. Nacionalna lokalna pristupna mrea
je pod kontrolom operatora Openreach, koji obezbeuje
pristup lokalnoj petlji pod jednakim uslovima incumbent
operatoru (iz koga je primenom funkcionalnog razdvajanja
izdvojen) i njegovoj konkurenciji.
Zbog tranzicije ka NGA mreama, incumbent operatori
e napustiti postojeu bakarnu infrastruktura u mrei za
pristup. Ovo ima ozbiljne implikacije na odrivost
konkurencije koja se oslanja na pristup lokalnoj petlji
incumbent operatora, pa se od nacionalnih regulatornih
tela oekuje da uz paljivo profilisanu regulativu obezbede
i potrebnu transparentnost.

Sl. 4. Ukupna prosena raspodela slobodnih kapaciteta

na interfejsima kablovske kanalizacije
U cilju smanjivanje trokova izgradnje optike
kablovske mree, Ofcom razmatra primenu koordinacije u
izvoenju ulinih radova i obezbeenje pristupa do
kanalizacije i rovova javnih preduzea, a istovremeno
ispituje i pristup koji se primenjuje u ostalim evropskim
zemljama, posebno u Francuskoj.
O cenovniku za pristup jo uvek nije doneta odluka, jer
Ofcom razmatra mogunost da cene za optiku mreu za
pristup nove generacije budu neregulisane, bar u poetku.
Ofcom je svestan rizika uspostavljanja neodgovarajuih
cena, ali i neizvesnosti i rizika kojima je izloen investitor
u NGA i stoga eli da uesnici na tritu eksperimentiu sa
razliitim cenama. Prekomerne cene ne izgledaju
verovatne zbog regulisanja drugih veleprodajnih proizvoda,
kakvi su DSL pristup i konkurencija sa kablovskim i
beinim NGN proizvodima.
Primena regulatorne mere funkcionalnog razdvajanja u
cilju promovisanja konkurencije, dala je, kao to je ve
reeno u ovom materijalu, znaajne rezultate u UK. Jedan
od najznaajnih pokazatelja delotvornosti ove mere
nedavno je bila vest dana 25 godina nakon to je BT
privatizovan, 15.09.2009. godine Ofcom je uklonio i
poslednji element regulative u domenu fiksne telefonije,
na osnovu ega BT ima pravo da ponudi paket servisa
(koji sadri i irokopojasni prenos i TV) po niim cenama.
Odluka je doneta, jer je Ofcom procenio da Virgin Media,
BSkyB i TalkTalk predstavljaju efikasnu konkurenciju
incumbent operatoru.

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]

LITERATURA
Ofcom, Future broadband, Policy approach to next generation
access, 26 September 2007
Ofcom, The International Communications Market 2008,
November 2008
Telecoms
and
Internet
regulation
review,
Available:
http://www.euractiv.com/en/infosociety/telecoms-internetregulation-review/article-169286
THE PARLIAMENT OF THE COMMONWEALTH OF
AUSTRALIA, The Telecommunications Legislation Amendment
(Competition and Consumer Safeguards) Bill, September 2009
Ofcom, Delivering super-fast broadband in the UK, Setting the
right policy framework, September 2008
Analysys Mason, Setec Telecom and Lythgoes Limited, Final
report for Ofcom, Telecoms infrastructure access sample survey
of duct access, ,mart 2009
ABSTRACT

Telecommunications operators worldwide are considering

the roll out of modern fiber based next-generation access
networks (NGAs), to replace traditional copper
infrastructure. Such modernised networks have the potential
to provide end users with services more efficiently but are
also capable of creating new obstacles to the development of
competition. This potential danger is exacerbated by the fact
that incumbent will be phasing out the local exchanges
(where competing market parties currently gain access to
incumbents network) in the future, as part of its new All-IP
network. Debates on the regulatory approach to next
generation access (NGA) have been high on the agenda in
many countries over the past year.

ZAKLJUAK
Diskusija o regulativi za mree za pristup sledee
generacije odvija se u Evropi u okviru tri osnovne teme:
pristup mreama NGA, pristup kanalizaciji i iskljuivanje
bakarne mree za pristup. Debate pokazuju da univerzalno
primenljivo reenje regulatornog pristupa ne postoji, niti
e ga biti, to je u skladu i sa oekivanjima na osnovu
dosadanje regulatorne prakse.
Uvoenje obaveze za pristup mreama NGA je
najosetljivije pitanje. Ako se obaveza uvede, to moe

NEXT GENERATION ACCESS NETWORKS AND

RAGULATORY CHALLENGES
Borislav Odadi, Miroslav Stankovi, Milan Jankovi

49