Kolegij: Analitika kemija okolia

Nositelj kolegija: dr.sc. Anita Ptiek Siroi

Izradile: Samanta Crnkovi

Tonka Dregari
Danijela Ister
Mateja Marget
Tajana Mika

Iskustvo nas ui da se atomi

razliitih elemenata
meusobno spajaju u tono
odreenim omjerima,
dajui spojeve definiranog
kemijskog sastava tu
injenicu izraavamo
formulom svakog pojedinog
spoja

Jedan atom nekog elementa

u odreenom spoju
ekvivalentan je s nekim
odreenim brojem atoma
drugog elementa u tom spoju
Odreeni broj molekula jedne
tvari reagira s odreenim
brojem molekula druge tvari,
dajui tono odreeni broj
molekula produkata drugim
rijeima broj molekula neke
tvari ekvivalentan je s nekim
brojem molekula druge tvari

te injenice izraavamo jednadbama

kemijskih reakcija

Kemijska formula pokazuje rezultat

kemijske analize nekog spoja
Ona nam kazuje koliko atoma pojedinog
elementa sadri molekula spoja
Na temelju kemijske jednadbe moemo
izvoditi zakljuke o nizu kvalitativnih i
kvantitativnih svojstava kemijske reakcije

kvantitativno

kvalitativno

Grijanjem kalcij-karbonata
na visokoj temperaturi
nastaje kalcij-oksid i
ugljik(IV)-oksid

CaCO3

grijanje

800 C

CaO + CO2

- formula kalcij-karbonata CaCO3 pokazuje da

su se elementi spojili u omjeru 1 atom Ca, 1 atom C
te 3 atoma O

Kiselinu i bazu definiramo ovisno o

svojstvima sredine, pa postoje tri
definicije kiselina i baza

S. Arrhenius (18591927) - definirao je

kiselinu kao tvar koja u
vodenoj otopini
disocijacijom daje H+
ione, a bazu kao tvar
koja u vodenoj otopini
disocijacijom daje OHione
Ta definicija se odnosi
iskljuivo na vodene
otopine

J. N. Bromsted (18791947) smatra

kiselinom svaku
molekulsku ili ionsku
esticu koja moe
davati proton (donor
protona), a bazom
svaku ionsku ili
molekulsku esticu
koja moe primati
proton (akceptor
protona)

NH4+
kiselina

NH3 + H+
baza

G. N. Lewis (1875-1946)
na osnovi elektronske
teorije valencije daje
nove pojmove za kiseline
i baze. On je definirao
da je kiselina ona tvar
koja moe primiti par
elektrona od donorske
tvari baze. Na osnovi te
teorije, neutralizacija je
proces stvaranja
kovalentne veze za koju
zajedniki elektronski par
daje baza.

kiselina

F H
I
I
F -B- N - H
I

baza

Mijeanjem otopine dviju soli, moe doi

do kemijske reakcije izmjene kationa i
aniona
Takva reakcija uzrokovana je razliitom
topljivou pojedinih ionskih parova

1. Odredite koliko se mola sulfatne kiseline

neutralizira sa:
a) 100 g barij-hidroksida,
b) 100 g aluminij-hidroksida,
c) 100 g kalij-hidroksida
d) 100 g natrij-hidroksida

2. Pomijeano je 7,3 g klorovodika i 4,25 g

amonijaka. Koji spoj i koliko ga nastaje?
Kojeg plina i koliko ga ima u suviku?

3. Za neutralizaciju 100 g otopine sulfatne

kiseline bilo je potrebno 10,6 g natrijkarbonata. Koliko je postotaka sulfatne
kiseline sadravala otopina?

4. Koliko je potrebno barij-klorida da se iz

10 g natrij-sulfata istaloi sav prisutni
sulfat-ion?

5. Za proizvodnju litopona,bijele boje koja je

smjesa cink-sulfida i barij-sulfata primjenjuje
se postupak koji moemo opisati
jednadbom:
ZnSO4+BaS
ZnS+BaSO4
Barij-sulfid dobije se redukcijom barita s ugljenom

BaSO4+4C

BaS+4CO

Cink-sulfat dobije se iz otpadaka cinka i sulfatne

kiseline. Koliko je potrebno cinka, sulfatne
kiseline, barita i koksa za proizvodnju 1000 g
litopona kada bi iskoritavanje svih procesa bilo
100%, a sve sirovine iste?

6. Koliko je potrebno ml otopine kalijhidroksida, gustoe 1,130 g cm-3 koja

sadri 14 % kalij-hidroksida za
neutralizaciju 400 ml 15%-tne sulfatne
kiseline, ija je gustoa 1,102 g cm-3 ?

7. Koja sol nastaje ako 0,132 g kalijhidroksida reagira na 0,350 g fosfatne

kiseline?

8. Natrij-hidroksid moe se prirediti ako se na

otopinu natrij-karbonata djeluje kalcij-oksidom.
Koliko grama natrij-hidroksida sadri otopina
dobivena nakon reakcije 250 g natrijkarbonata sa 130 g ivog vapna koje sadri
90% kalcij-oksida?

9. Kalcij-karbid proizvodi se u elektrinoj lunoj

pei od kalcij-oksida i koksa:
CaO + 3C
CaC2 + CO
Produkt sadri 85% CaC2 i 15% neizreagiranog
CaO. Koliko treba ivog vapna i koksa za
proizvodnju 25 t neistog produkta?

10. Keramika od barij-titanata, BaTiO3,

primjenjuje se u mnogim elektronikim
ureajima. Napiite jednadbu reakcije
dobivanja barij-titanata od barij-oksida i
titan(IV)-oksida. Koliko komponenata treba
upotrebiti, da bi se dobio 1 kg barijtitanata?