Srednja medicinska kola

HIPOKRAT
Deanska 9, 21000 Novi Sad

Maturski rad iz zdravstvene nege

Tema: Uzimanje krvi za laboratorijske analize

Mentor:

Uenik:

Sadraj
UVOD.......................................................................................................................... 1
Zatita od biolokih agenasa...................................................................................... 2
Uzimanje uzoraka kvi................................................................................................. 5
Krv - vena................................................................................................................... 7
Krv- periferija............................................................................................................ 12
Krv- arterija.............................................................................................................. 14
Literatura.................................................................................................................. 15

UVOD
Uzimanje krvi se praktikuje ve hiljadama
godina. U Egiptu, pa posle i u staroj Grkoj, Rimu

sve do Srednjeg veka praktikovano je putanje krvi

kao tretman za razliita stanja, verovali su da time
osoba oslobaa zlih duhova. Danas se uzimanje

krvi

u zdravstvu obavlja najee radi medicinske

dijagnostike ili kod dobrovoljnog davanja krvi,
jedino u sluajevima hemohromatoze i
policitemije, uzimanje krvi je indikovana kao
terapija. Ona je najea invazivna procedura u zdravstvenoj zatiti. Naruava se
integritet koe i uzima uzorak krvi iz perifernih krvnih sudova od pacijenata. Da bi se
procedura na najbolji nain obavila neophodna je i saradnja pacijenta. Pacijent koji se
osea nesigurno i pokazuje znake da mu nee biti dobro prilikom uzimanja uzoraka krvi
ili to izjavi, nephodno je ohrabriti. Ukoliko se pacijent plai krvi i uzimanja krvi trebalo bi
uzeti krv tako to mu se audio-vizelno skree panja sa samog ina uzorkovanja krvi .
Pacijent koji pre uzimanja uzoraka izjavi da mu je loe ili ima vrtoglavicu, sugerisati da
legne i tek nakon povlaenja simptoma pristupiti uzimanju uzoraka krvi. Dobra
komunikacija izmeu zdravstvenog radnika i pacijenta je neophodna ukoliko se eli
uzimanje uzoraka krvi bez neeljenih dogaaja, takoe je i manja verovatnoa greaka
u smislu pozitivne identifikacije pacijenta.
Neeljeni dogaaji koji se deavaju pacijentima prilikom uzimanja uzoraka krvi su
najee: crvenilo koe na mestu uboda, nesvestica, oteenje nerva i stvaranje
hematoma.
Svaki korak u procesu uzimanja krvi moe da utie na kvalitet uzorka i zato je
neophodan u prevenciji laboratorijske greke, koje mogu da dovedu do povrede ili ak
smrti pacijenta. Na primer najobiniji dodir prstom da bi se potvrdila lokacija vene u
momentu pre punkcije moe dovesti kontaminacije. Kontaminacija moe da dovede do
1

pogrenih rezultata npr. hemokulture koja e biti lano pozitivna, to bi rezultiralo

produenom hospitalizacijom i prouzrokovalo nepotrebnu upotrebu antibiotika.
Pogreni rezultati u medicinskim laboratorijama se najee se deavaju u
preanalitikoj fazi, oko 75%, dok najvei procenat od preanalitikih greaka otpada na
greke nastale prilikom uzimanja uzoraka krvi. Greke se sastoje od pogrene
identifikacije, neadekvatne zapremine uzete krvi, neadekvatne punkcije krvnog suda,
produenog trajanja uzimanja uzoraka krvi itd.

Zatita od biolokih agenasa

Uzimanje uzoraka krvi predstavlja i odreeni rizik za pacijente i zdravstvene radnike od
povreda i dobijanja zaraznih bolesti.
Da bi se smanjio rizik za pojavu neeljenog dogaaja za pacijente ili samog
zdravstvenog radnika koji obavlja proceduru, zdravstveni radnici moraju biti obueni za
procedure uzimanja krvi specifine u odnosu na vrstu uzorka npr venska, arterijska,
kapilarna krv, uzimanje hemokulture itd.
Prilikom uzimanja krvi , zdravstveni radnici, trebali bi koristiti rukavice za jednokratnu
upotrebu koje su odgovarajue veliine. Vee rukavice ne prijanjaju dobro na ruku i
javlja se slobodan prostor izmeu rukavica i ruke, to onemoguava zdravstvenog
radnika da obavi adekvatno uzimanje uzoraka krvi i moe da dovede do povrede
pacijenta ili zdravstvenog radnika. Noenje manjih rukavica takoe nosi rizik povrede
usled spreavanja slobodnih pokreta prstiju, a esto se deava da i pucaju.
Higijenu ruku se obavlja, pre stavljanja rukavica i nakon odlaganja.
Nakon svakog postupka uzimanja krvi se menja par rukavica.
Trenutno se u praksi retko deava da se rukavice menjaju nakon
svakog uzimanja krvi ve tek nakon vizuelno primeenog oteenja ili
prljanja rukavica. Najei razlozi pogrene primene pored neobavetenosti su obino
racionalizacija (manja potronja) i/ili neophodnost obavljanja procedure u odreenom
vremenskom periodu npr za obavljanje venepunkcije manje od 5 minuta. Ako
2

zdravstveni tehniar, koji npr obavlja punkciju prsta pacijentima koji se lee u
stacionaru, ne menja rukavice prilikom svakog uzimanja uzoraka krvi ve tek nakon to
primeti krv narukavici, on moe da preko prljave rukavice prenese infektivne agense koji
se prenose preko prljavih ruku i doprinese irenju intrahospitalnih infekcija. Boljom
organizacijom procedure vaenja uzoraka krvi, gde je jednom tehniaru dozvoljeno
dovoljno vremena prilikom uzimanja uzoraka krvi sa obezbeenom koliinom rukavica
odgovarajue veliine, smanjuje se mogunost akcidentnih situacija i transmisija
zaraznih bolesti.
irenju intrahospitalnih infekcija u laboratoriji doprinosi ne korienje dezinfikacionog
sredstva za radne povrine kao i neadekvatno ienje prosutog biolokog materijala.
Poveske koje se koriste pri uzimanju krvi mogu biti rezervoari infektivnog agensa ako se
ne dezinfikuje. Kontaminacija poveske moe se desiti i ukoliko nije obavljena
odgovarajua higijena ruku. Najei infefktivni agens koji je detektovan na poveskama
koje se uestalo koriste bez dezinfekcije (na ispitivanih poveski) je meticilinrezistentni Staphylococcus aureus (MRSA). Najbolja prevencija irenja infekcija putem
poveske je dezinfekcija poveske, ukoliko se vie puta upotrebljava, to je najei
sluaj.
Od zatitnih sredstava zdravstveni radnik koji uzima bioloke uzorke, morao bi da nosi,
pored adekvatnog odela (uniforme), masku i zatitne naoare. Maska se nosi zbog
direktnog kontakta sa pacijentima i spreavanja respiratornih infekcija zdravstvenog
osoblja i pacijenata. Zatitne naoare se koriste da bi spreile kontakt biolokog
materijala sa sluznicom oka u sluaju prskanja biolokog materijala (prskanja arterijske
krvi prilikom punkcije).

Materijal koji se koristi prilikom uzimanja krvi takoe moe biti

izvor potencijalne infekcije: koritene igle i lancete,
upotrebljeni pricevi, oteeni ili kontaminirani adapteri,
neobezbeeni ili prepunjeni kontejneri za odlaganje
upotrebljenih igala i otrih predmeta, oteene epruvete,
korienje nedezinfikovane poveske. Pravilno uzimanje krvi
spreava mogunost akcidentnog uboda na kontaminiranu
otru iglu ili lancetu koja moe da dovede do izloenosti
krvno-prenosivim infektivnim agensima. Otri predmeti
(uplje igle, lancete, noii za skalpel itd) kontaminirani
biolokim materijalom se odlau u kontejnere koji su od tvrde plastike koji ne moe da
se probije. uplje igle koje su iskoritene ne bi trebalo skidati sa prica ili adaptera
drugom rukom, ve uz pomo ispupenih delova na otvoru kontejnera odvrnuti
iskoritenu iglu sa jednom rukom. Ako je neophodno zatvoriti uzorak zatitnom kapicom
i tako ga transportovati ili iz bilo kog drugog razloga vraati kapicu na iglu, kapica se
stavi na ravnu povrinu i jednom rukom se dri pric ili adapter sa iskoritenom iglom i
postavi na kapicu. Nakon to je stavljena igla na kapicu, drugom rukom se privrsti
kapica na iglu. Ovim postupkom se spreava mogunost akcidentnog uboda
zdravstvenog tehniara kod odlaganja iskoritenih igala.
Najbolja praksa kod vaenja krvi u smislu zatite zdravlja zdravstvenih radnika kao i
pacijenati je da se smanji izlaganje krvi tj korienje vakuum sistema. Vakuum sistemi
omoguavaju da krv koja se vadi ne dolazi ni jednog momenta u dodir sa spoljnom
sredinom.
Sprovoenjem i svih mera prevencije, opet moe doi do sluajnog uboda na
kontaminirane otre predmete. Ubod na kontaminiranu iglu je najei nain infekcije
zdravstvenih radnika krvno prenosivim bolestima.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) profesionalni rizik od HBV
infekcije iznosi 5,9% (oko 66 000 zdravstvenih radnika na godinjem nivou), a od HCV
infekcije 2,6% (oko 16 000 zdravstvenih radnika godinje). Smatra se da je prosean
rizik od transmisije HIV virusa u sluaju profesionalne izloenosti oko 0,090,3%, dok
4

se rizik poveava u sluajevima perkutane povrede predmetima kontaminiranim krvlju

inficirane osobe dubokog uboda na iglu ili direktnog kontakta inficirane igle s arterijskim
ili venskim krvnim sudom.
Ukoliko se desi ubod na kontaminirani otri predmet neophodno je to pre da se
sprovedu zatitne mere post ekspozicione profilakse (PEP-a).
Prvi postupak posle ekspozicije zdravstvenog radnika krvi je detaljno pranje
potencijalno kontaminiranog predela vodom i sapunom, kada se radi o koi koja ima
kontinuitet, kao i ispiranje izloene sluzokoe velikom koliinom vode. Ne bi trebalo
pritiskati mesto uboda i istiskati krv, time se moe otetiti okolno tkivo i omoguiti laki
prodor infektivnog agensa u okolno tkivo. Nakon akcidenta i pranja kontaminiranog
mesta zdravsteni radnik obavetava odgovorno lice za zatitu u ustanovi, a ako nije u
mogunosti onda nadleno (lekar, glavni tehniar, vodea sestra...) o akcidentu. Osobu
koja je mogui izvor infekcije neophodno je informisati o incidentu i, nakon savetovanja
predloiti i testiranje na prisustvo antitela, na infekcije prenosive putem krvi i drugim
telesnim tenostima, uz usmeni pristanaka, u skladu s vaeim zakonodavstvom i
potovanjem principa poverljivosti.
Potrebno je popuniti precizno formulisan upitnik koji sadri sve neophodne detalje o
nastalom incidentu kao i o zdravstvenom stanju izvora infekcije i povreene osobe.

Uzimanje uzoraka kvi

Krv treba uzeti na mestu koje osigurava pacijentu udobnost i privatnost. Prilikom
postupka uzimanja krvi neophodno je obezbediti i neophodan medicinski i sanitetski
materijal: Igle, lancete, holderi za jednokratnu i viestruku primenu, plastini pricevi,
vakuum epruvete i mikrovete, poveska za venepunkciju, rukavice, naoare,
maska,70% alkohol (izopropil alkohol i etil alkohol), 1-10 % Povidon-jod ili tinktura joda,
komprese od gaze ili vata, stalci sa epruvetama, prazni stalci za odlaganje izvaene
krvi,kontejner za odbacivanje upotrebljenih igala, posuda (kada) za odlaganje
upotrebljenog materijala. Sav materijal mora biti pozicioniran tako da bude pri ruci

zdravstvenom radniku tako da prilikom uzimanja krvi radnik ne pravi suvine kretnje.
Neophodno je i da materijal ne bude u blizini pacijenta (na dohvat ruke), da ne bi
akcidentno dolo do povrede.
Ako se krv uzima u laboratoriji zdravstveno osoblje na prijemu treba da utvrdi
identifikaciju pacijenta uvidom u doneenu dokumentaciju i usmenom proverom
(pacijenti koji ne mogu, iz bilo kojih razloga, da daju usmenu potvrdu trebalo bi da imaju
pratioca). Interni nalozi ne smeju da se predaju pacijentima, ve se predaju tehniaru
koji uzima uzorke. Zdravstveno osoblje koje uzima uzorke takoe proverava identitet
pacijenta tj ispravnost internih naloga. Primenom laboratorijskog informacionog sistema
i bar kodiranje internih naloga izbegava se greka kod prepisivanja.
Najbolji nain identificiranja pacijenata u bolnici je primena narukvica sa optim
podacima o pacijentu, ako je mogue bar kodirana, u sluaju primene bolnikog
informacionog sistema gde je oitavanjem bar koda mogue videti ta je neophodno
uraditi ili dati od terapije za datog pacijenta, bez mogunosti manuelne skriptne greke.
Narukvicu dobija svaki pacijent po prijemu u bolnicu i ne skida se do otpusta.
Pre samog uzimanja biolokog materijala vri se obeleavanje kontejnera (aa,
posuda ili epruveta) u kojima e se bioloki uzorci sprovesi do laboratorija.
Neadekvatno ili pogreno obeleeni kontejneri esto su uzrok greke kod identifikacije i
mogu da izazovu posledice po zdravlje pacijenta (zamena krvi, npr. hiperglikemija,
hipoglikemija i sl.). Pravilno obeleavanje se sastoji od upisivanja identifikacionih
podataka pacijenta, vremena uzimanja i imena tehniara koji bioloki materijal uzima.
Kod obeleavanja uzetog biolokog materijala, bez obzira da li se obeleavanje vri bar
kodom ili pismeno, neophodno je da zdravstveni tehniari sve kontejnere obelei
neposredno ispred pacijenta, pre uzimanja uzorka.
Svaki uzorak krvi koji je uzet od pacijenta mora biti pravilno obeleen, obeleeni uzorci
moraju da sadre: Ime i prezime pacijenta, identifikacioni broj (jmbg, bolniki,
laboratorijski), vreme uzimanja i inicijale zdravstvenog osoblja koje je uzelo uzorak.
Lini podaci se obeleavaju radi nedvosmislene idnetifikacije uzetog uzorka, dok vreme
se obeleava radi utvrivanja tanog vremena uzimanja uzorka koje moe da utie na
referentne vrednosti, a i bitno je usled promene koncentracije pojedinih analita u
6

odreenom vremenskom periodu. Neke analize npr. gvoe variraju u toku dana. Ako
se odreuje nivo leka jako je bitno da uzorak bude uzet u odreenom vremenskom
periodu npr krv za terapijsko odreivanje koncentracije kortizola se uzima 1-2h nakon
oralne administracije leka ili ako se odreuje fizioloke koncentracije kortizola krv se
uzimau jutarnjim i veernjim satima.
Kada su rezultati sumnjivi neophodno je utvrditi u kakvim okolnostima je uzeta krv. Da
bi se to utvrdilo nephodno je i znati koji zdravstveni radnik je obavio proceduru, zbog
toga su neophdni inicijali osobe koja je uzela krv. Time se utvruje da je zdravstveni
radnik u naznaenom vremenskom periodu i uzimao uzorak krvi.
Zdravstveni radnici koji uzimaju uzorke od dece ili beba trebaju da imaju specifinu
praktinu obuku uzimanja uzoraka krvi za tu grupaciju. U nekim sluajevima zdravstveni
radnici su prinueni, da bi dobili adekvatan uzorak krvi, da uzimaju uzorak krvi iz
centralne vene, vena koje se ne nalaze na ruci ili arterije, tada je obuenost radnika od
kljune vanosti.

Krv - vena
Uzimanje uzoraka biolokog materijala najvie zavisi od obuenosti zdravstvenog
osoblja. Treba znati kad i u koje vreme bioloki materijal treba biti uzet. Sam poloaj
pacijenta prilikom uzimanja venske krvi moe dovesti do greke, koji moe da utie pre
svega na nivoe proteina, kao i supstanci koje se vezuju na proteine u serumu.
Koncentracije proteina i protein vezanih molekula mogu da se poveaju za 515%, ako
se poloaj tela pacijenta promeni iz leeeg u stojei. Smatra se da je ovo posledica
prelaska vode iz intravaskularnih delova prilikom stajanja. S obzirom na uticaj ovog
efekta, preporuuje se da se svi uzorci krvi pacijentima uzimaju u leeem poloaju.
Veina laboratorija, najee usled obima posla, nije u
mogunosti da obezbedi da pacijenti lee tokom uzimanja
uzoraka krvi, te se uzimanje uzoraka obavlja u sedeem
poloaju.
Najei bioloki materijal koji se uzima pacijentima za
laboratorijske analize je krv.
7

Uzroci preanalitikih greaka kod uzetih uzoraka krvi kod kojih je utvrena greka bila
kod uzimanja krvi su: hemoliza, nedovoljno uzorka neadekvatan uzorak i koagulisan
uzorak- mikrokoagulacije . Prvi je uticaj obojenja hemoglobina i karakteristine boje
hemolize. Boja hemoliziranog seruma ili plazme je crvena. Hemoliza predstavlja
oteenje membrane eritrocita pri kojem dolazi do izlaska hemoglobina iz eritrocita.
Oteenje eritrocita dovodi ne samo do oslobaanja hemoglobina ve i supstanci koje
se nalaze u eritrocitu, tako da je negativni uticaj hemolize na laboratorijske testove
dvojak.

Pre punkcije zdravstveno osoblje mora da odabere mesto punkcije palpitacijom krvnog
suda , dezinfikuje ga i punktira. Palpitacija se vri pritiskom kaiprsta i srednjeg prsta na
krvni sud i kada zdravstveni radnik odabere odgovarajui krvni sud vri se dezinfekcija.
Dezinfekcija se moe izvriti na dva naina sa 70% alkoholom ili povidon jodom. Nakon
dezinfekcije saeka se da se mesto punkcije osui (oko 30 sekundi) i punktira sa
odgovarajuom iglom. Nakon obavljene dezinfekcije ne sme se ponovo palpirati vena.
Prenik igle mora biti u skladu sa prenikom krvnog suda i razloga uzimanja krvi.
Venska krv se se najee uzima venepuncijom antekubitalnih vena. Mogu se punktirati
vene ake i noge. Izbor vene koja e biti punktirana se vri na osnovu zapremine same
vene koja se procenjuje palpitacijom. Vene sa manjom zapreminom, bez obzira to su
vizuelno uoljive, se ne punktiraju zbog velike verovatnoe pucanja krvnog suda. Mesta
ravanja vena se ne punktira, ve se punkcija izvodi na jednoj od grana krvnog suda.
Pacijentima koji imaju masnice ili hematom u predelu gde bi se trebalo izvriti

venepunkcija, punktira se mesto ispod hematoma ili masnice. Masnice i hematomi

sadre raspadnute krvne elije i ako bi se punktirao hematom ili mesto iznad moglo bi
doi do kontaminacije uzorka produktima nekroze elija.
Krv se moe vaditi klasinom metodom sa pricom i iglom ili vakuum sistemom.
Klasinom metodom krv se uzima tako to se prvo igla stavi na pric, skine zatitna

kapica, i pristupi punkciji pod uglom od

30

stepeni u ravni sa palpiranim krvnim sudom. Kada je igla sigurno u krvnom sudu
pristupa se povlaenju klipa prica, nakon uzimanja dovoljne zapremine krvi, vadi se
igla iz krvnog suda i postavlja gaza ili vata radi kompresije krvno suda. Ako nakon
povlaenja klipa prica ne krene krv, ne treba traiti venu ili ponovo palpirati ve izvaditi
iglu i pristupiti ponovnom uzimanju krvi nakon zaustavljanja krvarenja. Nakon uzimanja
adekvatne zapremine krvi, treba skinuti iglu sa pica i odloiti u odgovarajui kontejner.
Nikako se ne sme sipati krv kroz iglu jer moe da doe do pucanja membrane eritrocita,
to moe da izazove hemolizu uzorka krvi tj oteenje eritrocita i izlaska hemoglobina iz
eritrocita.
Drugi nain uzimanja krvi je sa vakuum sistemom, koji i preporuen od strane Svetske
zdravstvene organizacije, usled smanjenog rizika direktne ekspozicije krvlju i lakeg
uzimanja veeg broja uzoraka. Vakum sistemi za uzimanje uzoraka krvi se sastoje od
igle , adaptera i vakum epruvete. Igla ima dva vrha, sa prednjim se punktira vena, a sa
drugim probija ep od vakuum epruvete Igla se privrsti na adapter, skine se kapica i
pristupa se punkciji pod uglom od 30 stepeni u ravni sa palpiranim krvnim sudom. Kada
je igla sigurno u krvnom sudu uzima se vakum epruveta i stavlja u adapter, vakum puni
krv iz krvnog suda do odgovarajue zapremina, nakon ega se moe promeniti
epruveta. Ako nakon stavljanja epruvete ne krene krv u epruvetu, trebalo bi pristupiti
ponovnom uzimanju uzorka krvi. Redosled uzimanja vakuum epruveta bi trebalo da
9

bude u skladu sa vrstom aditiva i traenom analizom Preporueni redosled uzimanja

krvi u vakum epruvetama je: Sterilna - razliitih boja (hemokultura), svetlo plava ili crna
(natrijum citrat), crvena ili zlatna ili bela (trombin ili separator gel), zelena (heparin),
ljubiasta ( EDTA), siva (fluorid EDTA), uta (citrat dekstroza ACD).

Pacijentima koji primaju IV infuziju ne bi trebalo uzimati uzorke krvi bar jedan sat pre
zavretka infuzije. U veini hitnih sluajeva ne moe se ekati sat vremena nakon isteka
infuzije do uzimanja uzoraka krvi pa je preporuka da se krv uzme venepunkcijom druge
ruke. Ako se krv uzima preko infuzionog katetera dolazi do razblaivanja uzoraka i veih
ili manjih koncentracija analita u zavisnosti od infuzionog sadraja. Infuzije utiu na
laboratorijske rezultate na osnovu svog sastava, npr. ako pacijent dobija Ringerov
rastvor, a uzet je uzorak krvi u toku infuzije za merenje koncentracije kalijuma u krvi,
koncentracija e zavisiti od koncentracije pre stavljanja infuzije. Takoe postoji
mogunost interferiranja supstanci kao leka sa samom analizom.
Kod uzimanja venske krvi za laboratorijsko ispitivanje koristi se poveska koja slui da
napravi pritisak na venu omoguavajui bolje palpiranje. Poveska se stavlja na oko 10
cm iznad mesta punktiranja i skine se nakon punkcije ili pre vaenja igle iz ruke
pacijenta. Praksa pokazuje da se poveska uvek stavlja i retko puta pre obavljanja
venepunkcije. Pritisak koji poveska vri na ruku pacijenta moe da smanji pritisak u
krvnim sudovima ispod nivoa sistolnog pritiska, omoguavajui prelazak tenosti i
elektrolita u intersticijum. Primena poveske due od 2 minuta moe dovesti do pojave
hemokocentracije i koncentracije velikih molekula koji ne mogu proi zid krvnih sudova
(proteini). Venska staza nastala produenom primenom poveske dovodi do pojave
anaerobne glikolize, usled koje se poveava koncentracija lakata i sniava pH krvi.
Sniavanje pH utie na oslobaanje protein vezanih molekula i poveanje koncentracije
10

slobodnih molekula i smanjenje koncentracije protein vezanih molekula (direktni bilirubin

u odnosu na ukupni, fT3 u odnosu na T3 itd) Hipoksian efekat utie da kalijum ne ulazi
u elije i dolazi do poveanja koncentracija kalijuma u serumu. U sluaju nepalpiranja
vene zdravstveno osoblje koje uzima uzorke krvi trai od pacijenta da otvara i zatvara
aku ime efekat na koncentracije kalijuma se uveava. Ponavljana miina kontrakcija
uzrokuje poveanu koncentraciju kalijuma u serumu usled depolarizacije miinih elija i
otvaranja K/Na kanala, gde kalijum izlazi iz miinih elija. Poveanje koncentracije
kalijuma u serumu primenom poveske udrueno sa miinom kontrakcijom moe da
bude i vee od 2mmol/L. Sniene vrednosti pH i venska staza vode do oslobaanja
protein vezanih molekula, uzrokujui poveane koncentracije slobodnih frakcija
hormona, tumor markera, lekova i jonizovanog kalcijuma i jonizovanog magnezijuma.
Izbegavanje intenzivnog otavaranja i zatvaranja ake i primena poveske kraa od 2
minuta minimizira pojavu preanalitike greke. Preporuka je da se za analizu
jonizovanog kalcijuma u krvi ne koristi poveska.

Vreme uzimanja krvi treba da bude to krae da ne bi dolo do pokretanja faktora

koagulacije i stvaranja fibrinskih konia. Ako samo uzimanje uzoraka krvi traje dui
period moe doi do koagulacije krvi u samoj igli i epruveti ili pricu. Koagulacija u igli
smanjuje promer same igle, uzrokujui vei pritisak na krvne elije, to moe dovesti do
pucanja eritrocita i hemolize. Antikoagulantno sredstvo u epruvetama nee spreiti
koagulaciju ako je do nje ve dolo, tako da uzorci krvi koji su koagulisali se odbacuju i
neophodno je pristupiti ponovnom uzimanju uzoraka krvi. Manji koagulumi
11

(mikrokoagulacija) i mali fibrinski ugruci su teko vizuelno uoljivi i mogu dovesti do

pogrenih reuzultata faktora koagulacije i krvne slike, mada takvi rezultati su u veini
sluajeva besmisleni pa bivaju odbaeni. Oni izazivaju, moda i vei, problem u samoj
laboratoriji tako to usled zaepljenja kvare laboratorijske aparate.
Epruvete koje slue za uzimanje uzoraka krvi mogu da sadre supstance koje
pospeuju ili spreavaju koagulaciju krvi. Treba lagano promeati sve epruvete koje
sadre aditive nakon uzimanja uzoraka krvi, da bi se aditivi bolje dispergovali u krvi.
Meanje se obavlja laganim potpunim okretanjem zatvorenih epruveta ili blagim
meanjem u jednom pravcu otvorenih epruveta. Epruvete sa antikoagulansom bi trebalo
potpuno okrenuti za 180 stepeni (promeati) od 5-10
puta.
Antikoagulantna sredstva slue da bi se spreila
koagulacija krvi i koriste se kao aditivi ako je
neophodno laboratorijske testove uraditi iz plazme ili
pune krvi. Ona mogu uticati na analize menjanjem
pH sredine ili menjanjem koncentracije ispitivanih
analita. Izbegavanje greke kod odabira odgovarajueg antikoagulantnog sredstva se
izbegava pridravanjem uputstava proizvoaa testa i njegova primena u tano
utvrenoj koncentraciji i zapremini. Ako se ne uzme odgovarajua zapremina i rezultati
laboratorijskih analiza nee biti validni. Kod uzete manje zapremine krvi od propisane u
uzorku su vee koncentracije antikoagulantnog sredstva koja moe imati interferirajui
efekat na analizu. Ako je antikoagulantno sredstvo u manjku ili nije dobro promeano,
moe doi do koagulacije krvi. Najee korieno antikoagulantno sredstvo koje se
koristi za analiziranje krvnih slika je EDTA. Koristi se kao rastvor ili so vezana za jone
kalijuma i natrijuma. Ako je uzeta manja zapremina krvi od propisane bie i vea
koncentracija EDTA u uzorku krvi za analizu krvne slike to moe da pruzrokuje
promene morfologije krvnih elija tj nemogunosti odreivanja leukocitarne formule, a
moe dovesti i do potpune dezintegarcije trombocita

12

Krv- periferija
Punktiranjem prsta, uva i pete kod
novoroenadi (do 6 meseci starosti) se dobijaju
uzorci kapilarne krvi. Najee greke kod
uzimanja uzoraka kapilarne krvi nastaju usled
neadekvatne punkcije i jake presije mesta
punkcije (ceenja). Pravilna procedura
uzimanja kapilarne krvi podrazumeva punkciju sa odgovarajuim priborom (lancetom ili
olovkom za punkciju) koji imaju odgovarajui graninik. Debljina koe je individualna i
zdravstveni tehniar procenjuje jainu uboda ili podeavanje graninika na osnovu line
procene. Krv nakon uboda treba slobodno da izlazi iz perifernih krvnih sudova bez jae
stimulacije. Pritiskanje i forsirana masaa mesta uboda moe da dovede do oteenja
eritrocita i izlaska intersticijske tenosti, tako dobijeni uzorci nisu validni za analiziranje i
odbacuju se. Prva kap krvi nakon punkcije se brie suvom vatom, da ne bi dolo do
kontaminacije uzorka sa epitelnim elijama i tragovima alkohola i/ili joda. Ako krv ne
izlazi iz perifernih krvnih sudova slobodno bez pritiskanja i jake masae treba pristupiti
ponovnom uzimanju uzorka tj. punkciji. Krv se sakuplja samo u predelu gde je izvreno
ienje i dezinfekcija, a posle obrisano suvom vatom. Ako se krv sliva sa mesta uboda
i kupi u predelu koji nije oien dolazi do kontaminacije uzorka. U sluaju da nije uzeta
adekvatna zapremina periferne krvi iz prsta ili je krv je prestala da curi spontano
neophodno je ponoviti punkciju. Ne sme se punktirati isti prst ve se punktira drugi. Kod
pacijenata sa slabom cirkulacijom treba malo due masirati prste da bi se pospeio
protok krvi u perifernim krvnim sudovima.
Kapilarna krv kao bioloki uzorak nije adekvatan materijal za laboratorijske analize u
smislu velike varijabilnosti rezultata (prokrvljenost ekstremiteta, prisustvo hladnih
antitela, varijacije kod postupka uzimanja). Obino se kapilarna krv uzima kod:
-

Pacijenta kojem esto u toku dana treba uzeti uzorak krvi

Pacijenta kojem je neophodno uraditi analize u to kraem roku

13

Pacijenta kojem zdravstveni tehniari ne mogu (procena da e biti

oteano uzimanje uzoraka) izvaditi vensku ili arterijsku krv (deci,
invalidima, hroninim bolesnicima na IV terapiji itd)
Deci se najee uzima kapilarna krv za laboratorijske analize iz prsta dok se deci
starosti do 6 meseci uzima kapilarna krv iz spoljanjeg dela pete. Spoljanji deo pete se
punktira jer moe doi do oteenja okosnice prsta i vrha pete usled blizine kostiju
spoljanjem epitelnom omotau.

Krv- arterija
Gasne analize (acido-bazni status) se odreuju iz arterijske krvi. Postoji mogunost, a
esto je i u primeni, uzimanje periferne krvi umesto arterijske i to punkcijom perifernih
krvnih sudova uha pacijenta. Koncentracije bikarbonata i ugljen dioksida u perifernoj
krvi su pribline koncentracijama u arterijskoj, dok su saturacija i koncentracije
kiseonika nie, to bi trebalo imati u vidu kod izdavanja laboratorijskih rezultata i
naznaiti mesto punkcije (periferija ili arterija). Arterijska krv se uzima punkcijom
radijalne arterije, kada nije adekvatan protok krvi kroz radijalnu arteriju, punktira se
brahijalna ili femoralna arterija. Adekvatan protok arterijske krvi za obavljanje punkcije
za gasne analize proverava se Alenovim testom. Alenovim testom se proverava da li
radijalna arterija ima dovoljan protok za punktiranje. Obavlja se pritiskom na radijalnu i
ulnarnu arteriju i prekidom protoka arterijske krvi pri emu pacijent otvara i zatvara aku.
Potom pacijent isprui aku. Ako je dlan bled, pritisak na arterije je dobar. Puta se
protok radijalne arterije, ako ima dovoljnog protok za punktiranje dlan pocrveni.
Kod uzimanja uzorka za gasne analize treba voditi rauna da ne doe do kontaminacije
uzorka sa vazduhom tj do ulaska vazduha u pric ili cevicu u kojima se uzima uzorak.
Vazduh menja koncentracije gasova u krvi i dovodi do pogrenih rezultata, ak i ako
vazduh bude otklonjen pre samog analiziranje uzorka. Novoroenoj deci se iskljuivo
punktira peta za odreivanje acido-baznog statusa. Kao i deci do est meseci Prvo se
stvori hiperemija tako to se peta umota u topao pekir. Nakon vizuelno primeene
hiperemije vri se punktiranje lancetom vrha pete. Uzorci za gasne analize moraju biti
analizirani u to kraem periodu, manjem od 10 minuta. Ako nije mogue analizirati
uzorke za 10 minuta neophodno je da uzorak bude uvan na suvom ledu, tako uvan
14

uzorak se moe analizirati za 30 minuta. Uzorci koji stoje due od pola sata i na suvom
ledu nisu adekvatni za analiziranje i nephodno je pristupiti ponovnom uzimanju uzoraka
krvi za gasne analize.

Literatura
A. Baljozovi, S. Kosti, N. Baljozovi, 2004, Zdravstvena nega I

15