DIZAJN ELEKTRINOG OSVETLJENJA

Sistemi unutranjeg osvetljenja

Smernice za projektovanje osvetljenja
industrijskih prostora

Dr Ivana Vlaji-Naumovska

Sadraj
Sistemi unutranjeg osvetljenja
Opte osvetljenje
Zonalno opte osvetljenje
Lokalizovano osvetljenje
Lokalno osvetljenje
Nuno osvetljenje
Osvetljenje industrijskih pogona

Sistemi unutranjeg osvetljenja

Izbor sistema unutranjeg osvetljenja zavisi od namene

prostorije, odnosno od aktivnosti koje se u njoj odvijaju, zatim od

lokacije radnih mesta, broja i veliine prozora, razmetaja
opreme, a u pojedinim sluajevima i od korisnika prostorije.
Pri tome se primenjuju kako primarni (funkcionalni) sistemi
osvetljenja, tako i tzv. sekundarni, iji osnovni zadatak nije
stvaranje dobrih vidnih uslova, nego kreiranje odgovarajueg
ambijenta u prostoriji. Podela primarnog sistema osvetljenja:
opte osvetljenje,
zonalno opte osvetljenje,
lokalizovano osvetljenje, i
lokalno osvetljenje.
U pojedinim sluajevima primenjuju se i sledea dva sistema:
kombinacija dnevne i vetake svetlosti i
nuno osvetljenje.
3

Opte osvetljenje
Sistem opteg osvetljenja se prepoznaje po ravnomernom

rasporedu svetiljki na celoj tavanici, ime se postizu skoro

jednaki vidni uslovi na svi delovimama radne ravni. U radnim
prostorijama se ovaj sistem osvetljenja po pravilu primenjuje
onda kada poloaji radnih mesta nisu unapred poznati, ili se
tokom vremena menjaju (npr. u prostranim kancelarijama sa
velikim brojem radnih mesta, radionicama, fabrikim halama,
skladitima, ... ). Njegova primena je esta i u prostorijama za
socijalne kontakte (npr. u konferencijskim dvoranama, salama za
prijeme, prostranim hotelskim holovima,... ).
Sistem opteg osvetljenja se obino izvodi primenom
standardnog rasporeda svetiljki. Pri tome se uglavnom
primenjuju svetiljke za (preteno) direktno osvetljenje, jer
obezbeuju zadovoljavajue modelovanje, odnosno realnu
4 predstavu o reljefnosti pojedinih objekata u prostoriji.

Opte osvetljenje
Sa fotometrijskog aspekta je to njegova velika prednost, dok je s

ekonomskog aspekta to njegov ozbiljan nedostatak (u svim

delovima prostorije treba da su ispunjeni vidni zahtevi koji vae
za najtee vidne zadatke koji se u njoj obavljaju).

Zonalno opte osvetljenje

Sistem zonalnog opteg osvetljenja se primenjuje u prostorijama

u ijim razliitim delovima (zonama) obavljaju delatnosti sa

bitno razliitim vidnim zahtevima. Primer takvih prostorija su
velike industrijske hale, koje su funkcionalno (ne i fiziki)
podeljene na vei broj celina (prostor za skladitenje sirovina,
prostor za njihovu grubu obradu i dobijanje polufabrikata,
prostor za dobijanje finalnih proizvoda, prostor za kontrolu
kvaliteta, itd.). Ovaj sistem osvetljenja se izvodi tako to se u
svakoj od ovih zona primeni sistem opteg osvetljenja.

Zonalno opte osvetljenje

Pri tome, u celoj prostoriji (u svim njenim zonama) treba

primeniti izvore svetlosti koji prema boji pripadaju istoj grupi.

Preporuuje se i da odnos nivoa osvetljenosti najbolje i najslabije
osvetljene zone ne bude vei od 3:1 (ukoliko bi, na primer,
preporueni nivoi osvetljenosti za zone sa najniim i najviim
vidnim zahtevima redom iznosili 200 i 750 lx, onda bi u
najslabije osvetljenom delu prostorije trebalo postii bar 750/3 =
250 Ix).

Lokalizovano osvetljenje
Ovaj sistem osvetljenja se po pravilu primenjuje u prostorijama

sa fiksno postavljenim nametajem ili radnim mestima.

Njegovom primenom se osvetljava cela prostorija, ali se
pogodnim funkcionalnim grupisanjem svetiljki potencira
osvetljenje njenih kljunih delova (radnih mesta, npr.), to se
moe videti i na sl. 1. Pri tome se preporuuje da horizontalna
osvetljenost ostalih delova prostorije ne bude manja od 50%
vrednosti koja je postignuta na radnim mestima.

Slika 1. Primeri lokalizovanog osvetljenja sa

svetiljkama za direktno (a) i indirektno osvetljenje (b)

Lokalizovano osvetljenje
Ovaj sistem osvetljenja se, na primer, primenjuje u radionicama u

kojima se vri popravka vozila veih visina (npr. autobusa i

kamiona), gde se svetiljke postavljaju tako da obezbede
postizanje potrebnog nivoa osvetljenosti radnog prostora izmeu
susednih kanala, odnosno susednih vozila. Tipina primena
sistema lokalizovanog osvetljenja sree se i u bibliotekama, gde
se on koristi za osvetljavanje prostora izmeu polica sa knjigama.
Napomenimo da se u delu biblioteke koji se koristi kao itaonica
primenjuje opte osvetljenje ili kombinacija opteg i lokalnog
osvetljenja.
Osnovnu prednost lokalizovanog osvetljenja predstavlja njegova
efikasnost, dok je njegov glavni nedostatak nemogunost
fleksibilnog korienja prostorije, odnosno menjanja poloaja
8
radnih mesta.

Lokalno osvetljenje
Ovaj sistem osvetljenja se ne izvodi samostalno, nego predstavlja

dodatno osvetljenje radnih mesta. Pri tome, osnovno osvetljenje

obino ine (zonalno) opte ili lokalizovano osvetljenje.
Lokalno osvetljenje se izvodi primenom svetiljki za direktno
osvetljenje koje osvetljavaju mali deo radne ravni. Ono
predstavlja najekonominiji nain ostvarivanja visokih nivoa
osvetljenosti na pojedinim radnim mestima.
Pri tome se mora voditi rauna o eliminisanju bljetanja, i to kako
za osobe koje rade na takvim radnim mestima, tako i za osobe
koje rade u njihovom okruenju. Da bi se izbegle velike razlike
sjajnosti lokalno osvetljenih radnih mesta i njihovog okruenja,
nivo osvetljenosti koji stvara opte, odnosno lokalizovano
osvetljenje, treba da iznosi bar 20% najveeg nivoa osvetljenosti
9
koji proizvodi lokalno osvetljenje.

Lokalno osvetljenje
Lokalno osvetljenje se primenjuje:
ako se radi o veoma tekim vidnim zadacima (kada nivo

osvetljenosti iznosi preko 1000 lx),

ako svetlost mora da dolazi iz odreenog pravca (da bi se jasno
raspoznali oblik i struktura predmeta manjih dimenzija),
ako je smanjen uticaj opteg osvetljenja (usled postojanja
visoke tehnoloke opreme, npr.),
ako se radi o radnim mestima sa starijim osobama, odnosno
osobama sa smanjenim vidnim sposobnostima, itd.

10

Nuno osvetljenje
Nuno osvetljenje emo definisati kao osvetljenje koje treba da

se ukljui u sluaju ispada ili takve redukcije mrenog napona,

ija je posledica prestanak rada normalnog osvetljenja u
prostoriji (objektu).
Do ispada mrenog napona moe doi usled kvara u elektrani,
razvodnom postrojenju, prenosnoj ili distributivnoj mrei, usled
kvara u razvodnoj mrei unutar objekta, zatim usled poara ili
neke elementarne nepogode, itd.
Do prekida rada normalnog osvetljenja koje je izvedeno
primenom izvora svetlosti sa elektrinim pranjenjem moe doi
i usled vee redukcije mrenog napona, koja onemoguava
odravanje elektrinog luka unutar (gorionika) izvora.
11

Nuno osvetljenje
Postoje tri oblika nunog osvetljenja:
protivpanino,
bezbednosno, i
pomono osvetljenje.
Zajedniki naziv za prva dva oblika je sigurnosno osvetljenje.
Prema vrsti napajanja, svetiljke za sigurnosno osvetljenje dele se na

svetiljke sa lokalnim i svetiljke sa centralnim napajanjem.

Svetiljke sa lokalnim napajanjem sadre sopstveni izvor energije
(Ni-Cd akumulator), kapaciteta 1.5 do 3 sata gorenja. One su u tzv.
pripremnom spoju, to znai da se po ispadu mrenog napona
akumulator automatski ukljuuje i napaja izvor svetlosti. Po
povratku mrenog napona, izvor svetlosti se automatski iskljuuje,
a akumulator kontinualno puni (kompletno ispranjen akumulator
treba da se potpuno napuni za 24 sata). Osnovna prednost ovog
sistema je njegova pouzdanost, koja se ogleda u trenutnom
startovanju i, to je jos vanije, u injenici da izvori svetlosti rade i u
sluaju prekida napojnog voda (do ega, npr moe doi u sluaju
12
poara ili nekog veeg mehanikog oteenja objekta).

Nuno osvetljenje
Svetiljke sa centralnim napajanjem se pri ispadu mrenog

13

napona automatski prebacuju na pomoni centralni izvor

energije: dizel-elektrini agregat ili centralnu akumulatorsku
bateriju. Osnovni nedostatak ovog sistema je injenica da se
svetiljke napajaju iz strujnih krugova koji pripadaju razvodnoj
mrei objekta, koja u sluaju poara ili veih mehanikih
oteenja (npr, ruenja dela zgrade usled zemljotresa) moe biti
prekinuta. Korisenje dizel-elektrinog agregata se naroito
preporuuje u sluajevima posebno dugog trajanja naputanja
celog objekta. Pri tome treba da se obezbedi da ukupno vreme
potrebno za startovanje agregata i ukljuenje izvora svetlosti ne
traje due od 10 s (eksperimenti su pokazali da posle 15 s
provedenih u mraku ljude hvata panika, usled ega poinju da se
kreu iracionalno).

Nuno osvetljenje
Protivpanino osvetljenje je potrebno izvesti u pozoritima,

bioskopima, koncertnim i konferencijskim dvoranama, robnim

kuama, trnim centrima, sportskim dvoranama, amfiteatrima,
veim prodavnicama, industrijskim halama i drugim
prostorijama i objektima u kojima se okuplja vei broj ljudi.
Protivpanino osvetljenje treba da:
jasno pokae najkrai put do izlaza, odnosno izlaza u sluaju
nude,
obezbedi dovoljno svetlosti du celog izlaznog puta i na
izlazima, da bi naputanje objekta bilo bezbedno, i
jasno identifikuje sve rune javljae poara (ako ih ima) i
mesta sa protivpoarnom opremom.
14

Nuno osvetljenje
Da bi naputanje objekta bilo bezbedno, potrebno je ispuniti vei

15

broj zahteva, od kojih su najvaniji:

obezbediti dovoljan nivo osvetljenosti, raunat na nivou poda,
du celog izlaznog puta (u standardima raznih zemalja on
varira izmedu 0.2 lx, to odgovara osvetljenosti koja se ima pri
punom mesecu, i 10 lx; pri tome, najee se zahteva
(preporuuje) da nivo osvetljenosti du celog izlaznog puta
iznosi bar 1 % nivoa osvetljenosti koji stvara normalno
osvetljenje, ali ne manje od 5 lx).
postii da poduna ravnomernost osvetljenosti (Emin/Emax) du
centralne linije izlaznog puta, merena na nivou poda, iznosi bar
1/20 (ovo se zahteva da bi se du izlaznog puta izbeglo
naizmenino pojavljivanje veoma tamnih i veoma svetlih polja,
to se moe postii primenom veeg broja svetiljki manje
snage, odnosno manjeg svetlosnog fluksa);

Nuno osvetljenje
Da bi naputanje objekta bilo bezbedno, potrebno je ispuniti vei

broj zahteva, od kojih su najvaniji:

pravilno osvetliti znakove koji oznaavaju izlazni put i izlaze;
spoljni deo izlaza iz objekta treba da bude jednako osvetljen
kao i unutranji;
du izlaznog puta treba dodatno osvetliti ukrtanja sa ostalim
koridorima. Nagle promene pravca kretanja, stepenita,
promene nivoa poda, neposredna okruenja izlaza i tome
slino (u svim ovim sluajevima preporuuje se nivo
osvetljenosti od 30 lx).

16

Nuno osvetljenje
Bezbednosno osvetljenje je ono sigurnosno osvetljenje koje treba

da osigura bezbedno naputanje radnih mesta na kojima moe

doi do povreda (npr. radnih mesta na kojima se koriste maine
sa brzim rotirajuim delovima). Nivo osvetljenosti bezbednosnog
osvetljenja treba da iznosi bar 5% optimalnog nivoa osvetljenosti
radnog mesta, ali ne manje od 15 lx.
Pomono osvetljenje je sistem nunog osvetljenja koji treba da
obezbedi da nivo osvetljenosti radne ravni bude jednak
minimalnom propisanom nivou osvetljenosti za vrstu delatnosti
koja se odvija u posmatranoj prostoriji. Primenjuje se, na primer,
u sluajevima kada ne sme doi do prekida proizvodnog procesa.
U praksi se obino realizuje tako to se odreen procenat svetiljki
radnog osvetljenja (esto 1/3 ukupnog broja svetiljki) napaja i iz
dizel-elektrinog agregata, koji se automatski ukljuuje pri ispadu
17 ili prevelikoj redukciji mrenog napona.

Osvetljenje industrijskih pogona

Osvetljenje industrijskih pogona (skraeno: industrijsko

osvetljenje) pokriva ekstremno irok opseg razliitih radnih

prostora (radionica i fabrikih hala) i najraznovrsnijih vidnih
zadataka.
Projektovanje industrijskog osvetljenja poinje detaljnim
upoznavanjem sa zahtevima tehnolokog procesa, jer oni definiu
najvei broj faktora kvaliteta koje osvetljenje treba da ispuni.
Tako oni odreuju nivo i ravnomernost osvetljenosti, potrebu za
postizanjem kontrasta (bitnih kod oitavanja mera kontrole
tkanina, raspoznavanja sitnih detalja predmeta, itd.), potreban
stepen ogranienja direktnog bljetanja, potrebu za
eliminisanjem reflektovanog bljetanja i refleksionih slika (efekta
odraza) kod usmereno reflektujuih povrina potreban smer
upada svetlosti i potrebu za senkama, potrebnu boju i stepen
reprodukcije boje izvora svetlosti (od posebnog znaaja u
tekstilnoj i duvanskoj industriji, na primer), potrebu za
18 eliminisanjem stroboskopskog efekta, itd.

Osvetljenje industrijskih pogona

to se tie nivoa osvetljenosti, boje i stepena reprodukcije boje,

kao i razreda, odnosno klase kvaliteta ogranienja bljetanja,

njihove preporuene vrednosti za veoma raznovrsne delatnosti
koje se odvijaju u industrijskim pogonima mogu se nai u
standardima (preporukama) raznih, pre svega industrijski
razvijenih zemalja. Ukoliko treba projektovati osvetljenje pogona
u kome se odvijaju delatnosti koje nisu specificirane u
standardima, onda se pomenuti faktori kvaliteta najee
odreuju poreenjem sa delatnostima sline prirode, za koje su
ove informacije dostupne.
Projektant mora raspolagati i kompletnom informacijom o
dimenzijama i rasporedu radnih stolova, maina i ostale
tehnoloke opreme (npr kranskih staza), a u cilju optimalnog
izbora sistema osvetljenja (pri tome, pored opteg, zonalnog
opteg i lokalizovanog osvetljenja, koristi se i lokalno osvetljenje,
19
kao dodatno osvetljenje pojedinih radnih mesta).

Osvetljenje industrijskih pogona

Neophodne su i informacije o vlanosti i zaprljanju atmosfere

prostorije (na osnovu njih se odreuje stepen mehanike zatite

svetiljki), kao i informacije o eventualnom prisustvu eksplozionih
gasova i para (koje bi zahtevale upotrebu svetiljki u "S" izvedbi).
Vana je i informacija o temperaturi ambijenta, jer ona moze
znaajno da utie na fluks fluo cevi. Takoe, veoma niske
temperature (na primer u skladitima smrznute hrane) mogu da
stvore probleme pri startovanju izvora sa elektrinim
pranjenjem, dok veoma visoke temperature (npr u elianama i
livnicama) mogu da podignu temperature balasta iznad
maksimalno dozvoljenih.
Projektant osvetljenja treba da raspolaze i informacijama o visini
prostorije i tipu tavanice, odnosno krovne konstrukcije, jer one
mogu znaajno da utiu na izbor tipa svetlosnog izvora i svetiljke,
kao i na izbor naina njihove montae. Pri tome, sve radionice i
20
fabrike hale mogu se, prema visini, svrstati u etiri kategorije.

Osvetljenje industrijskih pogona

Prvoj kategoriji pripadaju prostorije

ija je visina 2.5 - 3 m (sl. 2). One se, po

pravilu, sreu u viespratnicama u
kojima se odvijaju delatnosti neke od
grana lake industrije.
Po izgledu su sline kancelarijskim
prostorima (obino imaju tavanicu bele
boje, koja slui kao dodatni povrinski
izvor svetlosti, obezbeujui ravnoteu
Slika 2. lndustrijske prostorije
izmedu direktne i indirektne
koje pripadaju prvoj i drugoj
komponente svetlosti, kao i povoljniju
kategoriji
raspodelu sjajnosti u prostoriji).
21

Osvetljenje industrijskih pogona

S obzirom na male visine prostorije, kao izvori svetlosti se po

pravilu koriste fluo cevi ili kompaktni izvori (fluo cevi su

pogodne ne samo zbog visoke svetlosne iskoristivosti i dugog
veka trajanja, nego i zbog iroke mogunosti izbora boje
svetlosti).
Svetiljke se obino montiraju u ili na plafon (ugradne ili
nadgradne svetiljke). Na taj nain se poveava ravnomernost
osvetljenosti i smanjuje direktno bljetanje. S obzirom na male
visine prostorije, prilikom izbora tipa svetiljke treba posebnu
panju posvetiti ispunjenju zahteva za ogranienjem direktnog
bljetanja (po pravilu se koriste svetiljke sa kapom ili rasterom).
U prostorijama sa znaajnijim uticajem dnevne svetlosti,
preporuuje se da se svetiljke postave u nizove paralelne
prozorima. Pri tome je povoljnije da ovi nizovi budu normalni na
radne stolove ili maine, odnosno paralelni sa glavnim smerom
posmatranja (na taj nain se smanjuju ne samo ometajue
22 senke, nego i direktno i reflektovano bljetanje).

Osvetljenje industrijskih pogona

Obino se primenjuje

Slika 3 Raspored svetiljki usaglaen sa

fiksnim rasporedom radnih stolova u
prostoriji

23

standardan raspored
svetiljki, mada je u sluaju
poznatog i nepromenljivog
rasporeda radnih stolova i
maina mogue da
raspored svetiljki
bude sa njima usaglaen
(na sl. 3 je prikazan takav
raspored, kojim je
postignut nii nivo
osvetljenosti u
komunikacijskom delu
prostorije).

Osvetljenje industrijskih pogona

U drugu kategoriju spadaju prostorije ija je visina 3-4 m.
Prilikom projektovanja osvetljenja ovakvih prostorija, mogu se

koristiti sve smernice koje vae za prostorije prve kategorije.

Jedina razlika je to svetiljke sa fluo cevima (koje su ovde
najee reflektorskog tipa) ne moraju biti montirane na
tavanici.
Ponekad se koristi veoma fleksibilan sistem instalacionih traka
(montanih inskih nosaa), postavljenih na tavanici. Ovakav
sistem veoma olakava montau svetiljki, razvod elektrine
instalacije, prikljuenje susednih svetiljki na razliite faze (u
cilju smanjenja stroboskopskog efekta) i odravanje ureaja za
osvetljenje.
On omoguava i jednostavno dodavanje novih svetiljki, odnosno
njihovu preraspodelu, za kojom se moe javiti potreba u sluaju
24 promene rasporeda radnih stolova i opreme.

Osvetljenje industrijskih pogona

Trea kategorija obuhvata prostorije ija je visina 4 - 7 m. To su,

po pravilu, prizemni industrijski objekti, koji su bilo sa ravnim

krovom (sl. 4a), bilo sa nazubljenim, takozvanim ed" krovom
(sl. 4b). U prvom sluaju se prodor dnevne svetlosti obezbeuje
pomou bonog nadsvetla, dok se u drugom sluaju to ini
pomou staklenih (plastinih) delova ed ljuski.

Slika 4. Industrijski
objekti tree kategorije:
sa ravnim krovom (a) i
sa ed krovom (b)
25

(a)

(b)

Osvetljenje industrijskih pogona

U opsegu visina 4-5 m primenjuju se svetiljke sa fluo cevima,

dok je u opsegu visina 5-7 m mogue primeniti kako svetiljke sa

fluo cevima, tako i svetiljke sa ivinim i natrijumovim izvorima
visokog pritiska. Koje e se reenje primeniti, pre svega zavisi
od zahteva tehnolokog procesa.
Nain montaze svetiljki sa fluo cevima zavisi od vrste krova. U
sluaju ravnih krovova, one se u prostorijama manjih visina
najee montiraju na plafon, dok se u prostorijama veih visina
montiraju ili na nosae krovne konstrukcije (kao na sl. 4a), ili
pomou ovesnog pribora, i to tako da im visina veanja bude
izmeu 4 i 5 m. Pri tome se po pravilu koriste reflektorske
svetiljke (otvorene sa donje strane), koje sa gornje strane mogu
da imaju otvore koji proputaju svetlost prema tavanici,
smanjujui kontrast izmedu tamne tavanice i veoma svetlih
povrsina svetiljki (ovakve svetiljke se i manje prljaju, jer ih
26
karakterie pojaano strujanje vazduha).

Osvetljenje industrijskih pogona

I u sluaju ed krovova, koji karakteriu

Slika 5. Nizovi svetiljki

montirani na donjem rubu
sed konstrukcije
27

mnoge moderne industrijske objekte,

koriste se reflektorske svetiljke sa fluo
cevima.
Njihova lokacija i smer postavljanja
zavise od visine dna (donjeg ruba) ed
krova i irine jednog njegovog elementa
("zuba"). Pri tome, ukoliko je odnos
irine zuba (oznaene sa a na sl. 5) i
rastojanja dna ed krova od radne ravni
(oznaenog sa h na sl. 5) manji od
vrednosti (s/hk)max, koja predstavlja
jedan od fotometrijskih podataka
usvojene svetiljke , onda se svetiljke
mogu postaviti u nizove montirane na
donjim rubovima ed elemenata.

Osvetljenje industrijskih pogona

Slika 7. Nizovi svetiljki postavljeni paralelno sa laternama

(a), odnosno svetlosnim kupolama (b)

28

Osvetljenje industrijskih pogona

Izbor izvora svetlosti treba izvriti izmedu ivinih i

natrijumovih izvora visokog pritiska, to pre svega zavisi od

potrebne boje i stepena reprodukcije boje (svetiljke sa ivinim
izvorima visokog pritiska su ak i na ovim visinama
neekonominije od svetiljki sa fluo cevima, koje u odnosu na
njih poseduju i brojne druge prednosti).
Primena ivinih i natrijumovih izvora visokog pritiska ima kako
prednosti, tako i nedostatke u odnosu na klasino resenje sa
fluo cevima. Osnovna prednost je manji broj izvora svetlosti
veih snaga (veih svetlosnih flukseva), ija su posledica manji
investicioni i eksploatacioni troskovi, dok su nedostaci: tvrde
senke (usled manjih vertikalnih osvetljenosti), pojava znaajne
neravnomernosti osvetljenosti prilikom ispada (pregorevanja)
samo jednog izvora (to zahteva odlino odravanje), primetniji
efekat treperenja svetlosti i due vreme (ponovnog) paljenja
(ovaj nedostatak, koji pre svega karakterise ivine izvore, moe
da se eliminie instaliranjem dodatnih svetiljki sa fluo cevima ili
izvorima sa uarenom niti, koje e u vremenu koje protekne do
ponovnog startovanja davati nunu svetlost).
29

Osvetljenje industrijskih
pogona

30

Slika 8. Primeri
industrijskih pogana tree
i etvrte kategorije

Osvetljenje industrijskih pogona

U etvrtu kategoriju spadaju prostorije

Slika 9. Industrijske
prostorije koje pripadaju
31etvrtoj kategoriji

ija je visina vea od 7 m. One se

obino nalaze u visokim jednoetanim
objektima, kod kojih postojanje visoke
tehnoloke opreme, kranskih staza i
tome slino uslovljava postavljanje
svetiljki na velikim visinama (sl. 9).
Ovakvi objekti se po pravilu
osvetljavaju pomou metal-halogenih
ili natrijumovih izvora visokog
pritiska, iji veliki svetlosni fluksevi
omoguavaju postizanje eljenog
nivoa osvetljenosti primenom
relativno malog broja svetiljki.
Zato je ekonominost jedna od
najvanijih karakteristika ovakvih
ureaja osvetljenja.

Osvetljenje industrijskih pogona

Oni se najese izvode pomou osnosimetrinih svetiljki sa

sjajnim reflektorom, emu se snaga izvora svetlosti, koja zavisi

od potrebnog nivoa osvetljenosti i visine veanja, kree izmedu
250 i 1000 W. Na primer, u fabrici aviona ili u brodogradilitu,
gde visine veanja svetiljki iznose preko 30 m, potreban nivo
osvetljenosti (koji se kree izmedu 300 i 500 Ix) moe da se
postigne samo pomou svetiljki sa dva izvora od 400 W ili
jednim izvorom od 1000 W.
Pri tome, izbor irine snopa svetiljki zavisi i od potrebe za
osvetljavanjem visokih vertikalnih povrsina (u tu svrhu se esto
koriste i svetiljke sa asimetrinom raspodelom svetlosnog
fluksa).
U visokim halama koje su osvetljene pomou uskosnopnih
reflektorskih svetiljki, neophodna vertikalna osvetljenost u
pojedinim delovima pogona moe da se postigne upotrebom
dodatnih svetiljki sa fluo cevima, koje se montiraju (dosta) nie
32 od reflektorskih.

Osvetljenje industrijskih
pogona

33

Slika 10. Primeri industrijskih

pogana tree i etvrte kategorije

Osvetljenje industrijskih pogona

Prilikom rasporeda svetiljki treba

voditi rauna i o poloaju kranskih

staza, ije korienje moe znaajno
da olaka odravanje ureaja za
osvetljenje.
Napomenimo da postoje i objekti
koji se grade bez prozora, a koji, s
obzirom na visinu, mogu da
pripadnu bilo kojoj od etiri napred
opisane kategorije.
Najei razlozi za podizanje
ovakvih objekata su postizanje bolje
toplotne izolacije ili stalne klime u
Slika 11. Industrijske prostorije
34
koje pripadaju etvrtoj kategoriji prostoriji (objektu).

Osvetljenje industrijskih pogona

Prilikom projektovanja osvetljenja takvih objekata treba voditi

35

rauna ne samo o zahtevima koji odgovaraju pojedinim vidnim

zadacima, nego i o psiholokim efektima kojima su izloeni ljudi
koji u zatvorenom prostoru, bez dnevne svetlosti, provode due
periode vremena. Da bi se smanjio neprijatan oseaj kome su
izloeni, vestako osvetljenje treba da obezbedi da svi vidni
uslovi budu to je mogue sliniji onima koji postoje u
prostorijama sa dnevnom svetlou. U tom cilju:
treba predvideti nivo osvetljenosti koji je vei od onog koji se
preporuuje za tu vrstu prostorije (smatra se da bi on trebalo
da iznosi oko 1000 lx),
treba koristiti izvore svetlosti iji je spektar to je mogue
blii spektru dnevne svetlosti (npr. fluo cevi DS), i
preporuuje se postavljanje tzv. slepih prozora sa opalnim
staklom, intenzivno osvetljenih sa spoljne strane.

LITERATURA

36

M. Kosti, Vodi kroz svet tehnike osvetljenja, Minel-Schrder, Beograd,

2000.