Arheoloki institut

ArheologijA u Srbiji
projekti Arheolokog instituta u 2012. godini

Priredile
Dragana Antonovi
Sneana Golubovi
Vesna Biki

Beograd 2014

Izdava
Arheoloki institut
Beograd, Kneza Mihaila 35/IV
11000 Beograd, Srbija
e-mail: institut@ai.ac.rs
www.ai.ac.rs
Tel. +381 11 2637191
Za izdavaa
Slavia Peri
Urednice
Dragana Antonovi
Sneana Golubovi
Vesna Biki
Korektura
Selena Vitezovi
Grafiki dizajn i prelom
vojislav filipovi

Tekstovi objavljeni u ovom zborniku prezentovani su na naunom skupu Rad Arheolokog instituta
u 2012. i 2013. godini odranom na Viminacijumu 27. novembra 2013. godine.
ISBN 978-86-80093-86-4

SAdrAj
Dragana Antonovi, Sneana Golubovi, Vesna Biki, Uvod

ura Obradovi, Ivana Stojanovi, Mikroprospekcija terena na

neolitskom nalazitu SlatinaTurska esma, Drenovac

12

Selena Vitezovi, PavlovacKovake Njive: preliminarni izvetaj analize kotane industrije

16

Aleksandar Bulatovi, Dragan Milanovi, Arheoloka istraivanja na lokalitetu

Bubanj kod Novog Sela u 2012. godini

20

Aleksandar Bulatovi, Vojislav Filipovi, Artur Bankof, Slobodan Mitrovi, Sondano

rekognosciranje Kovaevia peine kod Krupnja 2012. i 2013. godine

24

Dragana Antonovi, Momir Vukadinovi, Ana Cicovi, Praistorijski rudnik na

lokalitetu Prljua, Mali turac: istraivanje 2012. godine

28

Aleksandar Kapuran, Aleksandar Bulatovi, Stefan Miloevi, Istraivanja nekropole

Kriveljski KamenBunar i Mokranjske stene u severoistonoj Srbiji tokom 2012. godine

32

Aleksandar Bulatovi, Aleksandar Kapuran, Jelena Todorovi, Petar Stevanovi, Nekropola

ranog bronzanog doba na lokalitetu Meanite u Ranutovcu kod Vranja

36

Aleksandar Bulatovi, Selena Vitezovi, Dragan Milanovi, Lokalitet Meanite

u Ranutovcu naselje iz gvozdenog doba

40

Ivan Vrani, Arheoloka istraivanja lokaliteta Kale u Krevici 2012. godine

44

Ivana Popovi, Stefan Pop-Lazi, Bojan Popovi, Vujadin Vujadinovi, Emil Cabunac,
Arheoloka iskopavanja u Sremskoj Mitrovici 2012. godine Lokalitet 85

50

Nemanja Mri, Mladen Jovii, Nalaz mamuta na lokalitetu Nosak

54

Sneana Nikoli, Ivan Bogdanovi, Ljubomir Jevtovi, Arheoloka istraivanja

viminacijumskog amfiteatra u 2012. godini

58

Saa Redi, Mladen Jovii, Ilija Dankovi, Iskopavanja na lokalitetu

Nad Klepekom (Viminacijum)

62

Saa Redi, Mladen Jovii, Ilija Dankovi, Dve novoistraene vile rustike sa
Viminacijuma istraivanja na lokalitetitima Nad Klepekom i Rit u toku 2011/2012. godine

66

Vujadin Ivanievi, Sonja Stamenkovi, Zatitna arheoloka iskopavanja na

lokalitetima Kamenitica i Pazarite u Maloj Kopanici

70

Stefan Pop-Lazi, Maja ivi, Bojan Popovi, Vujadin Vujadinovi, Gamzigrad Felix
Romuliana: iskopavanja 2012. godine Kula 15

74

Stefan Pop-Lazi, Bojan Popovi, Vujadin Vujadinovi, Gamzigrad Felix Romuliana:

iskopavanja 2012. godine Severno naselje

78

Vujadin Ivanievi, Bernard Bavant, Ivan Bugarski, Cariin grad arheoloka

istraivanja u 2012. godini

82

Nataa Miladinovi-Radmilovi, Antropoloka istraivanja u 2011. i 2012. godini

86

54

Sl. 1. Kosti mamuta 1.

55

Nemanja Mri, Arheoloki institut Beograd

Mladen Jovii, Arheoloki institut Beograd

nAlAz MAMutA nA lokAlitetu noSAk1

Tokom rutinskog obilaska profila du severoistonog oboda povrinskog kopa Drmno na vie
mesta uoene su preseene mineralizovane kosti krupnih ivotinja. Preliminarnim ispitivanjima utvreno je da se na 9 mesta du 150 metara dugog profila nalaze paleontoloki ostaci od kojih najmanje
pet pripadaju mamutima (Mammuthus sp.). Na najmanje 4 lokacije konstatovane su grupe kostiju. Lokacije su meusobno udaljene izmeu 16 i 30 m to je ukazalo na to da se radi o vie jedinki.
Novootkrivena lokacija udaljena je 1900 m od mesta otkria mamuta iz 2009. godine (Lister et al.
2012). Visinska razlika u odnosu na nju u apsolutnim kotama iznosi oko 20 m.
Paleontoloka istraivanja na lokalitetu Nosak bila su zatitnog karaktera.2 Uslovi rada su bili
veoma specifini jer su istraivanja sprovedena na vetaki formiranom platou, na prosenoj dubini
od 20 m ispod sadanje povrine zemlje. Ukupno je istraeno 10 sondi, povrine 900 m2 sa prosenom
dubinom izmeu 1,6 1,8 m.
Preliminarno iskopavanje sprovedeno na prvoj uoenoj lokaciji pokazalo je da se ne radi o pojedinanim kostima otkrivene su duge kosti prednjih i zadnjih nogu, vie prljenova i kljova mamuta.
Kosti nisu u anatomskom poloaju ve su jo u pleistocenu dislocirane u irem krugu. Rekognosciranje
okolnog terena ukazalo je na prisustvo smrvljenih paleontolokih ostataka u zoni gde je ve izvreno
uklanjanje jalovine, na prostoru od skoro tri hektara.
Usled nemogunosti da se izvre regularna iskopavanja i dokumentovanje nalaza, mehanizacija
povrinskog kopa Drmno formirala je vetaki plato 1,5-2 m iznad povrine sa kostima. Povrina platoa iznosi 0,32 hektara (200 x 16 m). Prilikom formiranja platoa uklonjeno je preko 100.000 m3 zemlje.
Tokom istraivanja definisan je deo nekadanjeg ekosistema i skupni nalaz mamuta stavljen je u
prostorni kontekst. Otkriveno je preko tri stotine kostiju krupnih pleistocenskih sisara u nekoliko celina. Prvu celinu ini reno korito sa obalama. Drugu i treu celinu ine prostor savane severno i juno
od renog toka. Kosti mamuta otkrivene su u sve tri celine.
Vodeni tok predstavlja manju ravniarsku reku koja je mogla imati bujine periode sudei po
linearnim koncentracijama kostiju du obale. Na desnoj obali otkrivena je masa izmeanih kostiju
krupnih sisara meu kojima su identifikovane kosti mamuta, jelena, konja i bizona. U neposrednoj
blizini konstatovana je lobanja sa oteenom kljovom mamuta 3 koju verovatno ne bi trebalo staviti u
kontekst bujinog nanosa.
lanak predstavlja rezultat rada na projektu Viminacijum, rimski grad i legijski vojni logor - istraivanje materijalne i duhovne kulture,
stanovnitva, primenom najsavremenijih tehnologija daljinske detekcije, geofizike, GIS-a, digitalizacije i 3D vizualizacije (III 47018 IRS),
Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije..
2
Sve radove finansirao je Povrinski kop Drmno. U istraivanjima su uestvovali saradnici sa Prirodno-matematikog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu koje je predvodio prof. dr Slobodan Markovi. Opredeljenje paleontolokih ostataka izvrila je prof. dr Vesna
Dimitrijevi, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pomo prilikom istraivanja pruili su Saa Redi, Ilija Dankovi
i Sonja Vukovi Bogdanovi, kao i Nike Liscaljet.

56

Sl. 2. Lobanja mamuta 2.

Prostor savane uz desnu obalu vodotoka pokriven je grupisanim kostima koje pripadaju mamutima, konjima i jelenima. Najznaajniju koncentraciju ini skoro stotinu kostiju od kojih veina pripada
mamutu 1 (sl. 1). Identifikovane su dve kljove sa delovima lobanje, duge kosti nogu, vie prljenova,
obe lopatice i niz rebara. Tragovi na kostima sugeriu da su kosti nakon smrti jedinke bar neko vreme
ostale na povrini izloene atmosferskim uticajima. Na pojedinim kostima uoeni su tragovi koji ukazuju na to da su hijene jele i razvlaile delove tela. Znatan deo kostiju uniten je radom bagera.
Na levoj obali vodotoka otkrivena je znatno manja koliina kostiju. Veina pripada mamutima.
Naeni su donja vilica i lobanja sa fragmentovanom kljovom (mamut 2 - sl. 2), kao i manji broj za sada
nedefinisanih kostiju obloenih krenjakim naslagama. Vei deo skeleta uniten je radom bagera.
Taan broj jedinki bie poznat nakon zavrenih analiza. Najmanji broj odraslih jedinki je tri3, a
najvei pet4. Rentgenskim snimanjima na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, meu nalazima je
identifikovana i jedna kljova mladuneta mamuta. O broju individua ostalih ivotinjskih vrsta za sada
se ne moe nita sa sigurnou zakljuiti.
Konano datovanje lokaliteta uslovljeno je zavretkom analiza na preko stotinu uzetih uzoraka.
Za sada je gotova analiza samo jednog, metodom luminiscencije, i dobijena je starost od 180.000 godina (Markovi et al. 2013).
Sve kosti su izmetene sa lokaliteta ukljuujui lobanje i kljove u posebno konstruisanim sanducima.
Skupni nalaz velikog broja kostiju na relativno malom prostoru, koji nesumnjivo pripada nekolicini jedinki spada u retke paleontoloke nalaze ak i u svetskim razmerama. Iskopavanja koja su
3
4

Odreen prema broju otkrivenih lobanja.

Prema grupisanju kostiju.

57

definisala reku sa priobalnim zonama povezala su sve u jedinstveni paleontoloki kontekst (Sl. 3. Situacija sondi). Iako je lokalitet u znatnoj meri uniten radom bagera odmah je bilo jasno da je karakter
u mnogome drugaiji kada se poredi sa otkriem celog ouvanog mamuta iz 2009. godine. Mamut
Vika (Mammuthus trogontherii) otkriven je u celosti zahvaljujui tome to je ostao zaglavljen u pesku
uz obalu pradelte Morave (Lister et al. 2012). Zahvaljujui tome ivotinja je ouvana u celosti, u anatomskom poloaju. To to je utonula u blato zatitilo ju je od grabljivaca i strvinara. Tela ivotinja koje
su pronaene na lokalitetu Nosak ostala su izloena mesoderima koji su razvukli delove tela. Sve do
sada identifikovane kosti pripadaju biljojedima. Neizvesno je da li se meu neidentifikovanim kostima
nalaze i one predatora iako su tragovi njihovih zuba konstatovani na kostima mamuta 1. Drugi problem
predstavlja to to je veina kostiju obloena krenjakim kouljicama konkrecijama debljine i do 25
mm, te se bez adekvatnih intervencija ili rentgenskih snimaka ne mogu osteoloki ispitati.

Sl. 3. Poloaj sondi i distribucija paleontolokih ostataka.

Na istraenom prostoru prikupljeni su podaci od izuzetnog znaaja za razumevanje prirodne sredine na prostoru Podunavlja u duem periodu, to je doprinelo praenju evolutivnih tokova krupnih sisara.

Bibliografija:
Lister et al. 2012 A. M. Lister, V. Dimitrijevi, Z. Markovi, S. Kneevi, D. Mol, 2012. A skeleton of steppe
mammoth (Mammuthus trogontherii (Pohlig)) from Drmno, near Kostolac, Serbia. Quaternary International
276277, 129144.
Markovi et al. 2013 S. B. Markovi, M. Kora, N. Mri, J-P. Buylaert, C. Thiel, S. J. McLaren, T. Stevens,
N. Tomi, N. Peti, M. Jovanovi, . A. Vasiljevi, P. Smegi, M. B. Gavrilov, I. Obreht, Palaeoenvironment and
geoconservation of mammoths from the Nosak loessepalaeosol sequence (Drmno, northeastern Serbia): Initial
results and perspectives, Quaternary International (2013), http://dx.doi.org/10.1016/j.quaint.2013.05.047.