Provetravanje prostorije

Spreavanje pojave kondenzacije i bui

Zbog dananjeg ubrzanog ritma ivota, buke, tehnologije koja nas okruuje, kad kreemo
u gradnju poslovnog ili stambenog objekta, svi teimo tome da nam bude osiguran mir, pa od
stambenih objekata gradimo prava mala izolovana utvrenja.
Kondenzacija se pojavljuje u dobro izolovanim prostorijama jer je onemogueno
odvoenje vlage iz prostorije gde se boravi. Istraivanja su pokazala da 3 osobe koje borave u
prostoriji proizvode do 8 l vode na dan. Vlaga se isto tako pojavljuje i u periodima velike razlike
spoljne temperature i temperature u prostoriji, i to najpre na slabije zatienim mestima na
rubovima stakla, a ako takvi uslovi traju due, dolazi do pojave bui.
U svim novoizgraenim objektima, kao i pri renoviranju starijih objekata, ukoliko se ne
potuju neke od zakonitosti gradnje, dolazi do pojave kondenzacije i bui na zidovima. Ne sme
se zaboraviti da se u svim novoizgraenim objektima zadrava odreeni postotak vlage, pa je
pojava kondenzacije gotovo zagarantovana, jer isuivanje objekta i zidova moe trajati i po
nekoliko godina. Neadekvatna gradnja zbog pojave termo-mostova, takoe pogoduje nastanku
kondenzacije. To osim to dovodi do oteenja objekta, bitno naruava kvalitet stanovanja i
moe izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Paradoksalno zvui podatak da, s obzirom na dananje tehnologije graenja i napredne
materijale, u starijim graevinama pojava kondenzacije i bui je mnogo rea nego u
novoizgraenim objektima. Razlozi su u primijenjenim materijalima (glina, kre) koji su morali
ispuniti znatno nie zahteve u pogledu difuzije vodene pare (prolaz vodene pare kroz
graevinski element od toplije strane prostorije ka hladnijoj spoljnoj strani). Zatim, u
primenjenim prozorskim sistemima starije izvedbe, kod kojih je zaptivka znatno loija
(koeficijent propusnosti fuge do 10 m3/mh, tj. za 1 sat kroz 1m fuge krilo-tok proe 10 m3

vazduha). S druge strane, kod novih prozora 1m fuge krilo-tok za 1 sat propusti u proseku 0,1
m3 vazduha.
Koliko god da je razmena vazduha poeljna i ima prednosti ipak, mana starijih objekata
je gubljenje energije, jer za postizanje odgovarajue temperature vei je utroak energije za
grejanje. Meu probleme dananjice ubraja se i sve vea potreba za ouvanjem prirodnih
resursa i okoline i nunost redukcije trokova jer su cene energenata u stalnom porastu. Objekat
mora biti izveden tako da se postigne to bolja toplotna izolacija.
Vazduh moe apsorbovati izvesnu koliinu vlage (relativna vlanost vazduha izraava se u
procentima). Koliinu vlage koju vazduh moe apsorbovati ovisi o temperaturi, to je via
temperatura, to vazduh moe primiti vie vodene pare, tj. ako zagrevamo hladan i vlaan
vazduh, isuujemo ga i time raste njegova sposobnost apsorpcije vodene pare. U dodiru toplog
vazduha i hladnijih povrina, vazduh se rashlauje i postaje sve vlaniji, te se taloi na hladnije
povrine u vidu kondenzata npr. kada izvadimo bocu iz hladnjaka u toploj prostoriji ona e se
orositi.
Na prozorima se lake pojavljuje kondenzacija nego na zidovima, zato to prozor ima
znatno vei U-faktor1 od dobro izolovanog zida, pa je temperatura unutranje povrine prozora
nia od temperature zida. Redovno provetravanje prostorije, 2-3 puta na dan, je prevencija u
nastanku pojave kondenzacije na i oko prozora. Preporuuje se ee provetravanje prostorija u
kojima je poveana koliina vlage - kupatila, kuhinje...
Pravilno provetravanje ukljuuje irom otvorene prozore na par minuta dnevno,
naroito u sezoni grejanja. Tako je osigurana razmena vazduha. Svei vazduh izvana brzo se
zagreje i moe apsorbovati novu koliinu vlage, koja e opet sledeim provetravanjem izai
napolje. Otvaranje prozora na kip u sezoni grejanja nije od velike koristi, jer samo rashlauje
zidove oko prozora to moe dovesti do izostanka kondenzacije na prozoru, ali i do vlaenja
zidova.

U-faktor, tj. koeficijent prolaska toplote je vrednost prolaska toplote kroz graevinski materijal ili
2
graevinsku konstrukciju (u W/m K). to je U-faktor manji to je bolja toplotna izolacija

Ako su spoljni zidovi objekta dobro izolovani, bolne take objekta su najee vrata i
prozori, jer kao to je ve navedeno, imaju vii koeficijent prolaska topline u odnosu na zidove.
Pojava kondenzacije u i na prozoru moe imati vie faktora:

Loe ili neadekvatno provetravanje

Lo sistem profila

Pojava termo mostova prilikom ugradnje prozora

Nepravilno izvedena fuga prozora (deo izmeu zida i prozora ili vrata)

Uopteno gledajui i uzimajui u obzir sve faktore, nije uvek mogue izbei kondenzaciju
na prozorima. Zimi pri niskim temperaturama moe doi do pojave kondenzacije i kod vrlo
dobrih prozorskih sistema, naroito nou. Ipak, do ovog ne bi trebalo dolaziti esto i mogue je
otkloniti pravilnim provetravanjem. Ako se to sanira u kratkom vremenskom periodu, izbei ete
pojavu gljivica i bui.