Dejstvo toksinih supstanci na

organizme u ivotnoj sredini

-vrste efekata i metode odreivanja (testovi ekotoksinosti)-

Doc. dr Danijela uki-osi

Katedra zo toksikologiju Akademik Danilo Soldatovi
Univerzitet u Beogradu Farmaceutski fakultet

e-mail: danijela.djukic.cosic@pharmacy.bg.ac.rs
kolska 2015/2016. godina

Sadraj
Vrste toksinih efekata po organizme u ivotnoj sredini
Praenje i odreivanje toksinih efekata po organizme u
ivotnoj sredini
TESTOVI
METODE
PROCEDURE
Prednosti, nedostaci i alternativa konvencionalnim
metodama ispitivanja ekotoksinosti

Toksini efekti na razliitim nivoima

organizacije u ivotnoj sredini
Terminologija:
Toksini efekti na nivou
individue, jedinke,
organizma
(lat. Individuum nedeljivo: samostalno
postojei organizam, jedinka)

Toksinost koja se prati na

celom organizmu
Toksini efekti toksino dejstvo toksinost
Letalitet smrtnost - mortalitet
Dejstvo toksinih supstanci u ivotnoj sredini testovi
ekotoksinosti
Supstanca smea - hemikalija

Znaaj
Poznavanje efekata
toksinih supstanci ili
smea po organizme u
ivotnoj sredini se koristi za
procenu njihove opasnosti
po ivotnu sredinu Pravilnik
o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i
oglaavanju hemikalije i odreenog
proizvoda u skladu sa Globalno
harmonizovanim sistemom za
klasifikaciju i obeleavanje UN
Slubeni glasnik RS, br. 64/10, 26/11)

Procena toksinih efekata

na nivou individue se vri
kroz razliite metode
ispitivanja - Pravilnik o metodama
Veza izmeu znaaja podataka o toksinim efektima i faktora koje
zahtevaju metode ispitivanja

ispitivanja opasnih svojstava hemikalija

Slubeni glasnik RS, br. 117/13)

Vrste toksinih efekata na

nivou individue
Prema duini ekspozicije
Akutni
Hronini
Prema tipu efekta
Subletalni
Letalni

Akutni vs. hronini efekat

Akutna toksinost tetan ekefat kod jedinki nakon
kratkotrajnog izlaganja visokim koncentracijama/dozama toksine
supstance
tetni efekti: smrtnost, imobilizacija, inhibicija rasta

Hronina toksinost tetan efekat kod jedinki nakon

produenog izlaganja niim koncentracijama/dozama toksine
supstance
tetni efekti: efekat po reprodukciju, rast,... (tzv. subletalni
efekti), ali i smrtnost

Karakteristike subletalnih efekata

Javljaju se tokom due izloenosti; uz veu ili manju
uestalost izlaganja i pri razliitim dozama ili
koncentracijama.
Subletalne doze i koncentracije su znatno manje od
letalnih.
Svaka pojedinana doza ili koncentracija moe biti
tako mala da sama po sebi ne izaziva nikakve efekte
na izloeni organizam, ali moe umanjiti izvesne
sposobnosti jedinke.
Izloenost subletalnim dozama i koncentracijama
poveava nivo stresa i onemoguava optimalno
funkcionisanje jedinke.

Sa stanovita ekologije
Izloenost individue subletalnim dozama ili
koncentracijama toksine supstance moe
za posledicu imati i smrtnost.
Subletalne doze i koncentracije mogu
umanjiti sposobnost jedinke da izbegne
predatora, pronae hranu ili se razmnoava.
Ekoloka smrt vs. somatska smrt dejstvo
toksinih supstanci na individualne
karakteristike jedinke moe da bude
jednako/ravno somatskoj smrtnosti (efekti
koji se ispoljavaju u sledeoj generaciji).

Opti adaptacijski sindrom

Dugotrajna reakcija na izloenost subletalnim dozama ili koncentracijama
Seylean stres

1) Alarm reakcija (kratka

ekspozicija)
-oslobaanje kateholamina epinefrina, norepinefrina
-oslobaanje glukokortikoida kortizol, kortikosteron
-poveanje krvnog pritiska
-poveanje eera u krvi
-imunosupresija

2) Adaptacija ili rezistencija

(subhronina ekspozicija)
-odgovor na nivou tkiva-hipertrofija,
atrofija

3) Stanje isrcpljenosti (hronina

ekspozicija)
-prekoraen prag zatitnih mhanizama
-moe dovesti i do smrti jedinke

Subletalni efekti na nivou

individue

Promene u rastu
Promene u razvoju
Promene u reprodukciji
Promene u fiziolokim procesima
Promene u seksualnim karakteristikama
Promene u ponaanju

Efekat na rast individue

Rast opta varijabla u odgovoru na subletalne doze esto je u
relaciji sa optimalnim funkcionisanjem jedinke
Uticaj toksine supstance na rast potencijalni biomarker
-uobiajeno pokazuje doza-odgovor efekte toksinih supstanci
-neophodna opreznost zbog efekta praga; tj. efekat se ne javlja pri
niskim dozama
Hormesis moe biti uoen
-bifazni odgovor
-nije specifian za dejstvo odreenih toksinih supstanci
-moe se javiti kao posledica kompenzacije: tj. detoksifikacioni
enzimi-imuni odgovor-proteni stresa-metalotioneini-antioksidansi

Efekat na razvoj individue

Periodi tokom razvoja su najosetljiviji na dejstvo
toksinih supstanci - tzv. kritini periodi
-faza razvoja jajaaca, velika osetljivost u embrionalno/larvenoj fazi razvoja

Primeri: Hg, talidomid, endokrini disrapteri, malformacije (teratogeneza)

Efekti:

Funkcionalni deficiti - slabiji rast

Bihejvioralni efekti - promene u ponaanju anomalije u ponaanju se poveavaju sa izloenou
Deformitet ptica
embriona toksinim supstancam
-ekspozicija embriona Hg smanjuje sposobnost hvatanja plena
-ekspozicija embriona zelenih aba pesticidima umanjuje sposobnost izbegavnja predatora

Malformacije (teratogeneza)

Odreivanje teratogenog potencijala

FETAX odreivanje (ispitivanje teratogenosti na
embrionima abe Xenopus leavis)
- trajanje ekspozicije - 96 h
- poreenje koncentracije koja izaziva 50% smrtnosti
(LC50) i koncentracije koja dovodi do 50% anomalija u
razvoju (TC50)
- teratogeni indeks (TI) = LC50/TC50
- TI odraava toksini efekat supstance na razvoj
individue
TI<1,5 nizak teratogeni potencijal;
TI alahlor (1,7) i metolahlor (0,2)
TI - metabolit alahlora (2,1) i metolahlora (2,7)

Efekti po reprodukciju
Smanjena individualna sposobnost jedinke zbog
reproduktivnih oteenja
- DDT/DDE izaziva smanjenje debljine ljuske jajaca (inhibicija Cazavisne ATPaze)
- promena pola - mekuci, ribe

Ispituju se u laboratorijskim uslovima

- Daphnia umanjen broj mladih jedinki
- Gambusia smanjen broj embriona

Efekti na fizioloke procese

Fizioloki biomarkeri:
- odraavaju odstupanja od homeostaze
- mogu ispoljiti efekat praga
- mogu predstavljati mehanizam dejstva toksine supstance
Vrste fiziolokih biomarkera:
- oslabljene sposobnosti - usporeno plivanje, smanjena izdrljivost
- promene u disanju
- ekskreciji
- jonskoj regulaciji
- osmoregulaciji
- stanje imunog sistema/otpornost na bolesti
- itd.

Efekti na seksualne karakteristike

Endokrini ometai - disrapteri (disruptori) (eng.
Endocrine Disrupting Chemicals EDCs)
- ksenobiotiki estrogeni (ksenoestrogeni) imitiraju estrogene
reguliu aktivnost estrogen - zavisnih gena vezivanjem za
estrogenski receptor (eng. Estrogen receptor - ER)
- remete hormonalnu signalizaciju - utiu na razvoj polova, razvoj
nervnog sistema, ponaanje, plodnost, fiziologiju
- mujaci galebova izbegavaju gnezda kolonija
- enke legu infertilna jaja (DDT/DDE)
- zamena polova (ribe)

Efekti na ponaanje
Toksine supstance izazivaju irok spektar promena u ponaanju
jedinke kako u laboratorijskim uslovima, tako i u ispitivanjama u polju
- teko za objektivno procenjivanje
- znatna normalna varijabilnost
- oteana ekstrapolacija izmeu laboratorijskih nalaza i situacije u
polju
- preferencija/izbegavanje npr. svetlost, temperatura, salinitet
- kretanje ka i od stimulusa
- nivoi aktivnosti; npr. umor, hiperaktivnost
- ishrana; npr. redukovana ili skroz ukinuta

Faktori koji utiu na dejstvo toksinih

supstani po organizme u ivotnoj sredini
Biotiki faktori
Abiotiki faktori

Biotiki faktori
Aklimacija i aklimatizacija (prilagoavanje novim uslovima ivotne
sredine) - Modifikacija

biolokih funkcija jedinke, tj. fizioloke promene i

izmene u strukturi kako bi se umanjile promene homeostaze u
uslovima izmenjenih faktora ivotne sredine (T, svetlost, salinitet,
radijacija, izvesna koncentracija toksine supstance) ne podrazumeva

genetske promene u okviru populacije ve samo promene fenotipa; uticaj prethodne

ekspozicije na poveanje tolerancije npr. poveanje tolerancije na letalni ishod kod
lososa pri izlaganju veoma visokim T usled varijacija u intenzitetu i vremenu trajanja
poviene T tokom prethodnog izlaganja)

Alometrija zavisnost toksinih efekata od veliine i mase jedinke

kao i vremena koje izaziva smrt jedinke TTD (eng. Time-to-death)
(brzina dejstva=100/TTD; razvijeni multipli regresioni modeli koji povezuje LD50 sa
teinom jedinke)

Abiotiki faktori
Razliiti fiziki i hemijski faktori mogu modifikovati toksino dejstvo
supstance u ivotnoj sredini

Temperatura (npr. modifikacija LC50 vrednosti za kadmijum pri promeni T tokom

ekspozicije pueva (Potamopyrgus antipodarum)

Svetlost
Fotoindukovana toksinost (toksinost produkata razgradnje supstance pod
uticajem svetlosti npr. ekspozicija riba (Lepomis macrochirus) antracenu,
policiklinom aromatinom ugljovodoniku iji produkt razgradnje pod dejstvom svetlosti
ispoljava toksini efekat)

Fotosenzitivnost (neke toksine supstance poveavaju osetljivost jedinke na

svetlost npr. antibiotik, oksitetraciklin kod nekih vrsta riba (Ictalurus punctatus) izaziva
oteenja na koi i oima)

Prisustvo organskih i neorganskih komponenti u

medijumu (prisustvo odreenih koncentracija Ca i Mg, rastvorenih u vodi mogu uticati
na toksine efekte Cd, Be, Cu i Zn interakcije izmeu elemenata na mestima vezivanja
bioelemenata za molekule, modifikacija biolokih procesa i modifikacija specijacije metala u
medijumu ekspozicije tj. vodi)

Karakteristike sedimenta i zemljita

Doza-odgovor

Doza-odgovor
Odreivanje subletalnih i letalnih efekata toksinih
supstanci zasniva se na konceptu DOZA-ODGOVOR
Omoguava kvantifikaciju odnosa izmeu
ekspozicije toksinoj supstanci i njenog efekta
Nezavisna varijabla doza/koncentracija
Zavisne varijable efekat letalitet ili subletalni odgovor
(promene u rastu, razvoju, reprodukciji, ponaanju,...)

Doza-odgovor

Grafiki metod
Odreivanje
LD50/LC50 interpolacija sa
grafika

Doza-odgovor vs. vreme

48 h

100

% smrtnosti

24 h

6h

50
48 h
LC50

24 h
LC50

6h
LC50

1h
0
0

25

50

procenat efluenta (v/v)

75

100

Primeri krivih doza-odgovor: A. nanus i Cd

300

cumulative offspring

body length

60

50

40

30

200

100

20
0

10

15

20

25

30

35

time

10

15

20

25

30

time

fraction surviving

0.8

0.6

0.4

0.2

10

15

20

time

25

30

35

Alda lvarez et al. (2005)

35

Prevoenje odnosa doza-odgovor u linearan

model
Razliiti naini prevoenja klasine krive doza-odgovor u
linearan model
Probit - jedan od najee korienih
Probit(p) = NED(p) + 5

Probit jedinice
Izraunavanje
LD50/LC50
ED50/EC
ID50/IC50
pomou
regresionog
modela
Podsetnik
LD50 srednja letalna doza
LC50 srednja letalna koncentracija
ED50 srednja efektivna doza
EC50 srednja efektivna koncentracijia
ID50 srednja inhibitorna doza
IC50 srednja inhibitorna koncentracija

NOEC, LOEC

Podsetnik

NOEC/NOEL (no-observed-effects concentration/level) - maksimalna

koncentracija/doza bez efekta

LOEC/LOEL (lowest-observed-effects concentration/level) - minimalna

koncentracija/doza sa efektom

NOAEC/NOAEL (no observed adverse effects concentrations/level) maksimalna koncentracija/doza bez tetnog efekta

LOAEC/LOAEL (lowest observed adverse effects concentration/level)

minimalna koncentracija/doza koja izaziva tetan efekat

MATC (maximum acceptable toxicant concentration) - maksimalno

prihvatljiva koncentracija toksine supstance, nalazi se izmeu NOEC i
LOEC zavisi od vrste organizma, trajanja ekspozicije

NOEC < MATC < LOEC

Zavise od testiranih koncentracija i

eksperimentalnog dizajna!

Subletalni efekti - Procenjivanje

Hipotetiki podaci koji ilustruju koncept doza/koncentracija-odgovor
--------------------------------------------------------------------------------------------------------Doza/koncentracija
Nalaz
Nivo efekta
(mg/kg/dan)/(mg/L)
--------------------------------------------------------------------------------------------------------0
Kontrola
Nema statistiki i bioloki znaajnih razlika izmeu
NOEL(NOEC)
tretirane i netretirane grupe
5
2% smanjenje* u telesnoj masi (nije od biolokog znaaja) NOAEL(NOAEC)
poveana aktivnost enzima jetre
25
20% smanjenje* telesne mase;
LOAEL(LOAEC)
poveana* aktivnost enzima jetre
-----------------------------------------------------------------------------*Statistiki znaajno u odnosu na kontrolu.

Praenje i odreivanje toksinih

efekata po organizme u ivotnoj sredini
TESTOVI
METODE
PROCEDURE
Standardizovanim ispitivanjima u testovima ekotoksinosti mere
se efekti hemikalija na ivim organizmima (EPA, 2007).

Multidisciplinarni pristup ispitivanju

toksinosti po organizme u ivotnoj
sredini
Hemija (razgradnja i degradacija supstance u ivotnoj sredini)
Ekologija (vrste i sistemi sa meusobnim interakcijama)
Toksikologija (toksikokinetika i toksini efekti supstanci)
Toksina supstanca

Ekosistemi: sloenost i interakcije

Testovi i modeli za ispitivanje ekotoksikolokih svojstava hemikalija

Ispitivanja ekotoksikolokih svojstava

supstance

Toksinost supstance za vodene organizme

Toksinost supstance za kopnene organizme

Degradacija, biodegradacija, transformacija
ugljenika i azota u zemljitu (mikroorganizmi),
aerobna i anaerobna transformacija...

Komponente svakog ispitivanja

Toksina supstanca (rastvoljivost, napon pare, hemijska stabilnost,
konstanta disocijacije i biorazgradljivost dodatni podaci stepen istoe,
vrsta i procenat neistoa, koeficijent raspodele u sistemu n-oktanol-voda)
podaci neophodni za ispitivanje i tumaenje dobijenih rezultata

Eksperimentalni dizajn
Test organizmi
Medijum
Efekat

Test organizmi
Definisana vrsta
Razliiti trofiki nivoi
Nekoliko vrsta

Vodeni organizmi alge, dafnije, ribe

Kopneni organizmi ptice, pele, kina glista

Preporuene vrste riba za ispitivanje akutne

toksinosti
Pravilnik o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija Sl. glasnik RS 117/13 .

IZBOR RIBA
-zdrave, bez vidljivih deformiteta
-sline veliine
-sline starosti
-adekvatno uvane
-dostupne za ponavljanje
ispitivanja
-relevantne za poreenje sa
drugim rezultatima
-najee: zebrice i
kalifornijske pastrmke

Naini preuzimanja toksine supstance*

Direktno iz vode - vodeni organizmi su izloeni

odreenoj koncentraciji toksine supstance tj. toksina
supstanca je rastvorena u vodi (npr. prolazak kroz krge ribe ili
preko porozne koe vodozemaca)
Izlaganje definisanim koncentracijama:Izmerena/nominalna koncentracija

Putem hrane - kopneni organizmi su izloeni dozi

toksine supstance koju konzumiraju putem hrane

Preko rezidua u sedimentu

* u nekim sluajevima svi navedeni putevi mogu da budu naini ulaska hemikalija u jedan
organizam u istom trenutku.

Medijum za ispitivanje
Voda
Zemljite
Sediment

Voda kao medijum za ispitivanje

Pitka voda (iz izvora koji nije zagaen potencijalno
tetnim koncentracijama hlora, tekih metala ili drugih
supstanci), kvalitetna prirodna voda;
Kriterijumi kvaliteta:
- tvrdoe (10 mg/L-250 mg/L CaCO3) i
- pH (6,0-8,5) - tokom ispitivanja pH vrednost medijuma ne bi smelo da
varira vie od 1,0.
- Koncentracija rastvorenog kiseonika >60%

Zadovoljavajui kvalitet i temperatura u odreenom

periodu pre ispitivanja i tokom samog ispitivanja

Test sistemi
Statian u toku ispitivanja nema protoka ispitivanog rastvora
Polustatian ispitivani rastvor ne protie, ali se u komorama za
ispitivanje rastvori redovno obnavljaju na svaka 24 h

Protoni ispitivani rastvor se stalno obnavlja, ime se obezbeuje

stalna koncentracija rastvora i spreava nagomilavanje kontaminanata iz
fekalija, algi, sluzi i slino

Zahtev: Odravanje konstantne koncentracije ispitivane supstance u vodi!

Efekat
Subletalni sve testirane jedinke su u ivotu i prate se efekti toksine supstance na njeno ponaanje
i/ili biohemijske i fizioloke procese, kao i rast, razvoj i reprodukciju

Period izlaganja: dui period ivotnog veka jedinke

Rezultat (EC50-ECx)

Akutni vidljiv tetan efekat koji nastaje u organizmu usled izlaganja u kratkom
vremenskom periodu (dani); uobiajeno mortalitet ili imobilizacija

Period izlaganja: kratak period ivotnog veka vremenski intervali u kojima se

belee efekti i zapaanja 24, 48 i 96 h
Rezultat (LC50/LD50)

Hronini

vidljivi tetan efekat koji nastaje u organizmu usled izlaganja u

duem vremenskom periodu toksinoj supstanci

Period izlaganja: znaajni deo ivotnog veka jedinke (10%); mujaci i enke u
reproduktivnom periodu
Rezultat NOEC , ECx

Preliminarno ispitivanje
Izvodi se pre konkretnih testova toksinosti
Orijentaciona procena toksinosti hemikalije
Omoguava planiranje konkretnog testa
(npr. kod ispitivanja akutne toksinosti po ribe preliminarno
ispitivanje supstance vri se za koncentraciju od 100 mg/L, kako bi
se utvrdilo da je vrednost LC50 via od ove koncentracije.

Konvencionalne metode ispitivanja

ekotoksnosti
OECD metode
EU metode
Pravilnik o metodama ispitivanja opasnih svojstava
hemikalija Slubeni glasnik RS br. 117/13 transponovan
EU Test Method Regulation, Council Regulation (EC) No 440/2008

Standardizovane metode u smislu odreenih komponenata i

strogo definisanih uslova:
Test organizam
Vreme ekspozicije
Praeni parametar (LC50, NOEC, ECx)
Medijum, temperatura, itd.

201 Alga, Growth Inhibition Test

202 Daphnia sp. Acute Immobilisation Test
203 Fish, Acute Toxicity Test
204 Fish, Prolonged Toxicity Test: 14-Day Study
205 Avian Dietary Toxicity Test
OECD - Organisation for economic co-operation and
206 Avian Reproduction Test
development Organizacija za ekonomsku saradnju i
razvoj
207 Earthworm, Acute Toxicity Tests
208 Terrestrial Plants, Growth Test
209 Activated Sludge, Respiration Inhibition Test
210 Fish, EarlyEarly-Life Stage Toxicity Test
211 Daphnia magna Reproduction Test
212 Fish, Short- term Toxicity Test on Embryo and Sac-fry Stages
213 Honeybees, Acute Oral Toxicity Test
214 Honeybees, Acute Contact Toxicity Test
215 Fish, Juvenile Growth Test
216 Soil Microorganisms: Nitrogen Transformation Test
217 Soil Microorganisms: Carbon Transformation Test
218 Sediment-Water Chironomid Toxicity Using Spiked Sediment
219 Sediment-Water Chironomid Toxicity Using Spiked Water
220 Enchytraeid Reproduction Test
221 Lemna sp. Growth Inhibition Test
222 Earthworm Reproduction Test (Eisenia
(Eisenia fetida/Eisenia
andrei)
andrei)
224 Determination of the activity of anaerobic bacterias
227 Terrestrial Plant Test: Vegetative Vigour Test

OECD metode

C.1. ACUTE TOXICITY FOR FISH

C.2. DAPHNIA SP. ACUTE IMMOBILISATION TEST
C.3. ALGAL INHIBITION TEST
C.4. DETERMINATION OF READY BIODEGRADABILITY

PART I. GENERAL CONSIDERATIONS

PART II. DOC DIE-AWAY TEST (Method C.4-A)

PART III. MODIFIED OECD SCREENING TEST (Method C.4-B)

PART IV. CO2 EVOLUTION TEST (Method C.4-C)

PART V. MANOMETRIC RESPIROMETRY TEST (Method C.4-D)

PART VI. CLOSED BOTTLE TEST (Method C.4-E)

PART VII. M.I.T.I. TEST (Method C.4-F)

C.5. DEGRADATION BIOCHEMICAL OXYGEN DEMAND
C.6. DEGRADATION CHEMICAL OXYGEN DEMAND
C.7. DEGRADATION ABIOTIC DEGRADATION: HYDROLYSIS AS A FUNCTION OF PH
C.8. TOXICITY FOR EARTHWORMS
C.9. BIODEGRADATION ZAHN-WELLENS TEST
C.10. BIODEGRADATION ACTIVATED SLUDGE SIMULATION TESTS
C.11. BIODEGRADATION ACTIVATED SLUDGE RESPIRATION INHIBITION
C.12. BIODEGRADATION MODIFIED SCAS TEST
C.13. BIOCONCENTRATION: FLOWFLOW-THROUGH FISH TEST
C.14. FISH JUVENILE GROWTH TEST
C.15. FISH, SHORT-TERM TOXICITY TEST ON EMBRYO AND SAC-FRY STAGES
C.16. HONEYBEES ACUTE ORAL TOXICITY TEST
C.17. HONEYBEES ACUTE CONTACT TOXICITY TEST
C.18. ADSORPTION/DESORPTION USING A BATCH EQUILIBRIUM METHOD
C.19. ESTIMATION OF THE ADSORPTION COEFFICIENT (KOC) ON SOIL AND ON SEWAGE SLUDGE USING HIGH
PERFORMANCE LIQUID CHROMATOGRAPHY (HPLC)
C.20. DAPHNIA MAGNA REPRODUCTION TEST
C.21. SOIL MICROORGANISMS: NITROGEN TRANSFORMATION TEST
C.22. SOIL MICROORGANISMS: CARBON TRANSFORMATION TEST
C.23. AEROBIC AND ANAEROBIC TRANSFORMATION IN SOIL
C.24. AEROBIC AND ANAEROBIC TRANSFORMATION IN AQUATIC SEDIMENT SYSTEMS

EU metode

EU Test Method Regulation, Council Regulation (EC) No 440/2008

Metode ispitivanja svojstava hemikalija koja utiu

na ivotnu sredinu Prilog 3. Pravilnik o metodama ispitivanja opasnih svojstava
hemikalija Slubeni glasnik RS, br. 117/13)

C.1. 530-539
C.2. :
Daphnia sp. 540-549
C.3. 550-559
C.4. 559-605
C.5. 605-606
C.6. 606-608
C.7. : PH 609-624
C.8. : 624629
C.9. ZAHN-WELLENS 629-636
C.10. 637-651
C.11. 652-657
C.12. SCAS 657-663
C.13. : 664-685
C.14. 685-698
C.15. :
699-717
C.16. 718-723
C.17. 724-728
C.18. / 729-779
C.19. (KOC)
(HPLC) 780-789
C.20. Daphnia magna 789-811
C.21. : 812-820
C.22. : 820-829
C.23. 829-844
C.24.
845-863

Vrste testova
Akutni

(Sub)hronini

Rast, reprodukcija,..
Produena ekspozicija
Kontinuirani odgovor (broj
jedinki, veliina)
Potrebno bar jedna jedinka
po dozi/koncentraciji (i vie
za NOEC)
Analiza pomou regresionih
modela (fitovanje podataka)
NOEC, EC50, EC10

Letalitet ili imobilizacija

Kratkotrajna ekspozicija
Kvantalni odgovor
Potrebno najmanje 10
jedinki po dozi/koncentraciji
Analiza statistikim
testovima
LC50, EC50

Konvencionalne metode ispitivanja dejstva

toksinih supstanci u ivotnoj sredini
Prednosti
Nedostaci
Alternativa

Prednosti
Pruaju relevantne podatke o toksinom dejstvu
supstanci na nivou individue
Na osnovu dobijenih podataka vri se procena opasnosti
toksine supstance po ivotnu sredinu

Nedostaci
Ograniena mogunost ekstrapolacija podataka o toksinosti sa
jedne vrste na drugu
Nehumanost ispitivanja na kimenjacima
Zahtevaju mnogo vremena, skupe su, neophodna je posebna
oprema i strogi uslovi prostora u kome se izvode kao i veoma
edukovano i struno osoblje
-gajenje i odravanje ispitivanih vrsta veoma
zahtevno i sloeno
-angaovanje osoblja 24/7 tokom ispitivanja
Varijabilnost dobijenih podataka i njihova analiza (uticaj
koncentracije, uslova ispitivanja, trajanje ekspozicije, unos hrane
tokom ispitivanja...)

Ukupno mladih jedinki posle 15d

Nedostaci - primer
Kako unos hrane utie na efekat Cd?
100
Vii unos hrane
80

Nii unos hrane

EC50

60

40

20

0
0

0.05

0.1

0.15

0.2

Cd koncentracija (mg/L)

0.25

Heugens et al. (2006)

Alternativa
Intenzivan razvoj alternativnih metoda za ispitivanje
dejstva toksinih supstanci u ivotnoj sredini
U testovima toksinosti koji se izvode na kimenjacima
primenjuje se koncept (3R)
Za testove toksinosti koji se izvode na beskimenjacima
razvoj metoda koje bolje koreliraju efekte na
beskimenjacima i kimenjacima
Modeli za predvianje (QSAR modeli)

Organizacije koje aktivno uestvuju u

uspostavljanju alternativnih metoda:
FRAME Fund for the Replacement on Animals in Medical Experiments
ECVAM European Centre for the Validation of Alternative Methods

Alternativne metode i strategije za

posmatranje ekoloki relevantnijih ishoda
Studije u polju (irok spektar aktivnosti, najzahtevnije i
najskuplje, ali ekoloki najrelevantnije)

Biomarkeri (genetiki), biosenzori, bioremedijacija i

njihova primena u ekotoksikologiji
Teoretski modeli i njihova primena u ekotoksikologiji
(raunarska toksikologija za predvianje efekata
hemikalija na orgnizme u ivotnoj sredini)

Podsetnik

Poznavanje dejstva toksinih supstanci na nivou individue u ivotnoj sredini

se koristi za procenu njihove opasnosti po ivotnu sredinu.
Toksini efekti na nivou jedinke mogu biti akutni i hronini, subletalni ili
letalni. Pri akutnoj ekspoziciji prate se: smrtnost, imobilizacija, inhibicija
rasta, a pri duoj izloenosti dozi/koncentraciji koje su znatno manje od
letalnih (subletalni efekti): promene u fiziolokim procesima, rastu, razvoju,
reprodukciji, ponaanju. Na dejstvo supstance u ivotnoj sredini utiu
biotiki (aklimacija i aklimatizacija, alometrija) i abiotiki faktori (T, svetlost,
prisustvo organskih i neorganskih materija,...)
Procena toksinih efekata na nivou individue u ivotnoj sredini se vri
standardizovanim metodama ispitivanja (OECD, EU metode, Pravilnik o
metodama...Sl RS 117/13) u pogledu test organizma, vremena izloenosti,
praenog parametra (LC50, ECx), vrste medijuma, T... Imaju izvesnih
nedostataka (varijabilnost, analiza i ekstrapolacija podataka, zahtevaju
dosta vremena, posebnu opremu, stroge uslove), stoga se razvijaju
alternativne metode za ispitivanje ekotoksikolokih svojstava supstanci
(QSAR modeli, raunarska toksikologija za predvianje efekata hemikalija
na organizme u ivotnoj sredini).

Pitanja
U emu se ogleda znaaj poznavanja dejstva toksinih supstanci na
nivou individue?
Koje vrste toksinih efekata se mogu pratiti na nivou jedinke, tj.
celog organizma?
Koje su karakteristike subletalnih efekata toksinih supstanci u
ivotnoj sredini?
Navesti i objasniti vrste subletalnih efekata na nivou individue.
Kako se vri procena dejstva toksinih supstanci na jedinke?
Navesti i objasniti komponente metoda ispitivanja dejstva supstanci
na nivou individue.
Objasniti znaaj preliminarnog ispitivanja ekotoksinosti.
Navesti najznaajnije karakteristike akutnih testova.
Navesti najznaajnije karakterisitke sub(hroninih) testova.
Prednosti, nedostaci i alternativa konvencionalnim metodama
ispitivanja dejstva toksinih supstanci u ivotnoj sredini.