FIZIKE VELIINE ZA KVANTIFIKACIJU NAFTE I NAFTNIH DERIVATA

Pie:
Miroljub Babi, dipl.el.inenjer
MAKPETROL Beograd

Uskladitenje proizvoda na stovaritu nafte i naftnih derivata, pre svega, zahteva njihovo koliinsko merenje u
procesima prijema, isporuke i skladitenja. Fizike veliine, pomou kojih se izraava kvantitet proizvoda,
odnosno, izraava koliina proizvoda su zapremina, masa i teina .
1. Zapremina na referentnoj temperaturi
Zapremina fluida (V ) , kao veliina stanja, je zavisna od temperature fluida
matematika funkcija se moe izraziti kao:

(t ) i pritiska fluida ( p ) . Njena

V = V ( p, t )
Svaka veliina stanja, pa i zapremina, ima za karakteristiku, da ukupna promena te veliine zavisi samo od
poetka i kraja procesa promene, a ne i od naina obavljanja procesa promene .
Zbog toga, veliina stanja (zapremina) je funkcija stanja nekog fizikog sistema, a ne funkcija procesa u
datom fizikom sistemu, koju karakterie veliina procesa ( toplota, mehaniki rad ,.. ).
Ova karakteristika veliine stanja fluida, zapremine se, matematiki reeno, iskazuje postojanjem totalnog
diferencijala ( dV ( p, t ) 0 ), odnosno :

V
V
dp +
dV =
dt
t p
p t
Ukupna (totalna) promena zapremine fluida zavisi od ukupnih promena ostalih veliina stanja, temperature i
pritiska ( dt i dp ).
Relativna promena, odnosno, ukupna promena zapremine fluida po jedinici zapremine fluida je :

dV 1 V
1 V
dp
=
dt +
V
V t p
V p t
Ako definiemo sa zapreminski koeficijent termikog irenja (cubical expansion coefficient or coefficient
of thermal expansion) kao:

1 V

V t p

a sa

z zapreminski koeficijent stiljivosti ( isothermal compressibility coefficient ) kao :

z=

1 V

V p t

onda imamo da je relativna promena zapremine fluida :

dV
= ( p, t ) dt z ( p, t ) dp
V
Veliine = ( p, t ) i z =
karakteristika svakog fluida .

z ( p, t ) su iskljuivo zavisne od fluida, odnosno, one su jedne od osnovnih

Na osnovu definicije veliine stanja, gustine

je :

( ) , kao masa jedinine zapremine, lako se dokazuje tvrdnja da

dV
d
=
V

Polazii od zakona o odranju mase nekog zatvorenog fizikog sistema, u uproenom obliku:

dm = 0
uopteno, za fluide vai jednakost :

m = V ( p, t ) ( p, t )
Naime, ako imamo dva razliita stanja jednog fluida, opisanog sa veliinama stanja :
a). prvo stanje fluida .......
b).drugo stanje fluida ........

F {V , p, t } = 0
F {V R , p R , t R } = 0

imaemo da je :

m R = V R ( p R , t R ) R ( p R , t R ) = V ( p, t ) ( p, t ) = m ... (1)
Na osnovu prethodne jednaine (1) proizilazi da je :

VR ( p R , t R )
( p, t )

= k ( p, t )
V ( p, t )
R ( pR , t R )
1.1

Zapreminski korekcioni faktor

U poreenju sa drugim tenostima, na primer sa vodom, nafta i teni naftni derivati imaju koeficijente
termikog irenja i stiljivosti znatno veih vrednosti, to je glavni razlog pridavanju znaaja uticaju
temperature i pritiska na vrednost izmerene zapremine nafte ili tenog naftnog derivata .
Takoe se mora naglasiti, da je efekat uticaja temperature kod nafte i tenih naftnih derivata viestruko vei
nego uticaj pritiska na veliinu zapremine.
Na primer: kod motornog benzina e promena temperature od 10 C izazvati poveanje ili smanjenje
zapremine za vie od 0,1%, tanije,

V ( t = 10 C ) 1,2 x10 3 V

Odnosno, za promenu temperature

V ( t ) = 1,2 10 3 V t

V
V

= 0,12%
t = 10 C

t zapremina motornog benzina ( gasoline ) e se promeniti za :

V
V

%
= 0,12 t 0
1 C

Promena zapremine motornog benzina, kao i kod veine tenih naftnih derivata, sa promenom pritiska

p (bar ) je :
V ( p ) = 0,1 10 3 V p

V
V

%
= 0,01 p
1bar

Na osnovu ranijeg iznesenog stava, imamo da su uticaji promena temperature

gustinu

( ) motornog benzina sledei :

( t ) i pritiska ( p ) na

%
= 0,12 t 0
1 C

%
= 0,01 p
1bar
p a , kao pritiska sistema

Ako se polazi od injenice da je uticaj promene atmosferskog pritiska

uskladitenja nafte i tenih naftnih derivata,

V
V

pa

%
= 0,1 10 4 p a
1mbar

V
V

%
= 0,12 t 0
1 C

na promenu zapremine, zanemarljiv u odnosu na uticaj promene temperature

1 V

V t pa

1 dV
= (t )
V dt

t , imaemo

.... (2)

difencijalnu jednainu (2), koju da bi reili potrebno je znati funkcionalnu zavisnost, = f (t ) = (t ) ,

koeficijenta termikog irenja od temperature za odreenu tenost, odnosno za odreeni teni naftni derivat,
tj. imamo reenje u obliku :
V (t )

dV
=

V
V (tR )
gde su:

(t ) dt

ln (e )

tR

V (t )
=
V (t R )

(t )dt

..... (3)

tR

V (t R ) = V R zapremina pri standardnim ( referntnim ) uslovima, tj. referentna

zapremina na referentnoj temperaturi

t R referentna temperatura
V (t ) = V zapremina na trenutnoj temperaturi kvantifikovanog tenog naftnog
Derivata

t trenutna temperatura tenog naftnog derivata

Reenje diferencijalne jednaine (3) moe se predstaviti i u sledeim oblicima,

V (t ) = V (t R ) exp (t ) dt
t R

V (t R ) = V (t ) exp (t ) dt
t R

Zapreminski korekcioni faktor ( Volume Correction Faktor VCF ) je faktor kojim se pretvara izmerena
veliina zapremine fluida na datim mernim ulovima (pri temperaturi ( t ) i pritisku ( p ) ) u njen
ekvivalent, tj. veliinu zapremine na standardnim (referentnim) uslovima (pri referentnoj temperaturi
(t R ) i referentnom pritisku ( p R ) ).
Prema gornjoj definiciji moemo napisati,

V ( p R , t R ) VCF ( p, t ) V ( p, t )

VCF ( p, t )

V ( p R , t R ) VR
=
V ( p, t )
V

Na osnovu matematikog stava, koji je proizaao iz osnovnog fizikog zakona prirodnosti nafte i tenih naftnih
derivata, odnosno tenosti, opisanog jednainom (1) imamo da je zapreminski korekcioni faktor

VCF ( p, t ) k ( p, t ) =

V ( p R , t R ) VR
( p, t )

=
=
=
V ( p, t )
V
( pR , t R ) R

Uzimajui u obzir ve vie puta navedenu injenicu o uticajima promene temperature i promene pritiska na
veliinu zapremine uskladitene nafte i tenog naftnog derivata, proizilazi da je,

VCF ( p a , t )

VCF (t ) =

V (t R ) V R
(t )

=
=
=
V (t )
V
(t R ) R

zapreminski korekcioni faktor funkcija temperature,

VCF (t ) = exp (t )dt

t R

odnosno, funkcija zapremiskog koeficijenta termikog irenja, kao osnovne prirodne karakteristike date
tenosti.
Na osnovu viegodinjeg istraivanja amerikog instituta za naftu i naftne derivate (American Petroleum
Institute API) i amerikog nacionalnog biroa za standarde (National Bureau of Stadards NBS),
preporueno je da se zapreminski korekcioni faktor izraunava na osnovu jednaine, koja sa odreenom
tanou garantuje njegove vrednosti, za tano utvrene i ispitivane grupe ugljovodonika konstantnog
kvaliteta i poznatih fiziko-hemijskih osobina :

VCF (t ) =

(t )
= exp[ (t R ) (t t R ) (1 + 0,8 (t R ) (t t R ))] ... (4)
(t R = 15 0 C )

gde je :
a)

za sirovu naftu, ija se vrednost gustine na referentnoj temperaturi nalazi u opsegu

kg
R [ 770,5 787,5] 3 , uzima se, za vrednost zapreminskog koeficijenta termalnog irenja
m

na

referentnoj temperaturi :

(t R ) =
b)

K 0 K1
(kg m 3 ) 2
(kg m 3 )
+
K
=

0
,
00336312
K
=
2680
,
3206
,
,
0
1

0
R2 R
C
C

za motorni benzin, ija se vrednost gustine na referentnoj temperaturi nalazi u opsegu

kg
R [ 600,0 770,4] 3 , uzima se za vrednost zapreminskog koeficijenta termalnog irenja na
m
referentnoj temperaturi :

(t R ) =
c)

K 0 K1
(kg m 3 ) 2
+
K
=
346
,
4228
,
0

,
0
R2 R
C

za kerozin i Jet-A-1, ije se vrednosti

(kg m 3 )
K 1 = 0,4388 0

gustina na referentnoj temperaturi nalaze u opsegu

kg
R [ 787,6 838,5] 3 , uzima se za vrednost zapreminskog koeficijenta termalnog irenja na
m
referentnoj temperaturi :

(t R ) =

K0
,
R2

( kg m 3 ) 2
K 0 = 594,5418

0
C

d)

za

lo-ulje,

ija

se

vrednost

gustine

na

referentnoj

temperaturi

nalazi

opsegu

kg
R [ 838,6 1200,0] 3 , uzima se za vrednost zapreminskog koeficijenta termalnog irenja na
m
referentnoj temperaturi :

(t R ) =
e)

za

K 0 K1
(kg m 3 ) 2
(kg m 3 )
+
K
=
186
,
9696
K
=
0
,
4862
,
,
0
1

0
R2 R
C
C

maziva,

ija

se

vrednost

gustine

na

referentnoj

temperaturi

nalazi

opsegu

kg
R [ 750,0 1164,0] 3 , uzima se za vrednost zapreminskog koeficijenta termalnog irenja na
m
referentnoj temperaturi :

(t R ) =

K1
R

(kg m 3 )
K 1 = 0,6278 0

Na osnovu izloenog, moe se zakljuiti sledee :

a)
Da bi se dobila neophodno potrebna temperaturnozavisna funkcija zapreminskog korekcionog
faktora (VCF (t )) na osnovu koje se utvruje vrednost zapreminskog korekcionog faktora za datu
temperaturu, a na osnovu koje se preraunava zapremina tenosti za referentne uslove, potrebno je
tano znati funkciju temperaturne zavisnosti zapreminskog koeficijenta termalnog irenja (t ) date
tenosti!
b)
Ili drugaije reeno, korienje jedne funkcije temperaturne zavisnosti zapreminskog
koeficijenta termikog irenja je mogue samo za tano odreenu tenost, za onu, kojoj taj koeficijent
pripada!
c)
Uoava se da preporuena jednaina (4), sa aproksimativnim vrednostima zapreminskog
koeficijenta termikog irenja ( R ), odreenih na osnovu predloenih konstanti ( K 0 , K 1 ) i poznate
tane vrednosti gustine (

) tenosti na referentnim uslovima, za reenja ima priblinu vrednost

zapreminskog korekcionog faktora

(VCF (t )) API , koji odstupa od tane vrednosti!

d)
Konano, sam izbor zapremine, kao fizike veliine za izraavanje kvantiteta proizvoda, unosi
odreen nivo netanosti i nepouzdanosti u proces premeravanja koliine nafte i tenih naftnih
derivata !

2. Teina
Teina tenosti, kao fizika veliina pomou koje emo izraziti koliinu nafte i tenih naftnih derivata, je
reakciona sila tenosti na delovanje prirodne gravitacione sile.
Matematikim jezikom reeno ( Njutnov zakon gravitacije ) sila kojom se privlae dva tela mase m1 i m 2 na
rastojanju

G=

d je:

G = kG

m1 m2
d2

Imajui u vidu i opte zakone relativnosti, vrednosti Njutnove gravitacione konstante

kako su eksperimentalno utvrivane . Sa tanou (1 : 10
G.G.Luther i W.R.Towler 1982 godine, a ona iznosi :

m3
k G = 6,67259(43) x10 11
2
kg s

(k G ) usvojene su onako

) nisu poznate bolje vrednosti od ove koju su dobili

Teina tela, kao reakciona sila na podlogu je jednaka intezitetu privlane gravitacione sile izmeu mase
tog tela i mase

G=

(m Z ) Zemlje na rastojanju (d rZ ) poluprenika Zemlje, i ima vrednost :

kG

G=

(m)

k m
m mZ
m G 2 Z = m g
2
d
rZ

gde je sa (g ) obeleena fizika veliina, ubrzanje, koja odraava prirodno delovanje sile.
U ovom sluaju to je gravitaciono ubrzanje izazvano delovanjem gravitacione sile na povrini Zemlje i zbog
toga je ono razliito na raznim takama povrine Zemlje.

g=

k G mZ
= f ( rZ ) g (rZ )
rZ2

Jo jednom podvlaimo, da je teina reakciona sila na neku delujuu ( akcionu ) silu, to znai da akciona
sila moe biti i rezultanta vie delujuih sila, to je i najei sluaj, imajui u vidu fiziko okruenje tela ija se
teina eli odrediti .

Na telo, koje se nalazi na povrini Zemlje u njenoj atmosferi, deluje rezultantna sila, gravitacione sile (

potisne sile (

G' =

P ), tako da je intezitet

G P

P=

reakcione sile

G )i

(G ) tela na povrinu Zemlje, odnosno teina tela :

P = A ( p a , t a ) g (rZ ) V ( p, t ) = A ( p a , t a ) g (rZ )

m
( p, t )

i konano imaemo da je teina tela, koje se nalazi na povrini Zemlje u njenoj atmosferi (weight in air),
zavisna od sledeih fizikih promenljivih veliina ( p a atmosferskog pritiska, t a temperature vazduha i

rZ poluprenika Zemlje) :
G ' = G ' ( p a , t a , rZ ) = m

k G mZ A ( pa , t a )
k m
( p ,t )

m G 2 Z = m g (rZ ) 1 A a a
2
( p, t )
( p, t )
rZ
rZ

Teina tela, koje se nalazi na povrini Zemlje na koje deluje samo gravitaciona sila bez uticaja potisne sile
(weight in vacuum) je ustvari zavisna samo od jedne promenljive veliine ( rZ poluprenika Zemlje ) :

G = G (rZ ) = m

k G mZ
= m g (rZ )
rZ2

Na osnovu gornjih dveju jednaina, koje definiu pojmove teina u vazduhu (weight in air) ( G ' ) i teina u
vakuumu (weight in vacuum) ( G ) moe se nai veza :

( p ,t )

G ' ( p a , t a , rZ ) = G (rZ ) 1 A a a
( p, t )

Ako se pretpostavi da telo, ija se teina odreuje, ima gustinu (

vazduha (

= A ( p a , t a ) ), imaemo da je :

( p ,t )

G (rZ ) = G ( p a , t a , rZ ) 1 A a a
( p, t )

'

= ( p, t ) ) koja je znatno vea od gustine

( p ,t )

G ' ( p a , t a , rZ ) 1 + A a a , ( > > A )

( p, t )

Na osnovu izloenog moemo zakljuiti sledee :

a)
Teina nafte i naftnih derivata zavisi od poluprenika Zemlje, odnosno geografske irine mesta
gde se ona nalazi!
b)
Takoe, teina nafte i naftnih derivata zavisi i od promenljivih ambijentnih uslova u kojima se
ona trenutno nalazi !
c)
Konano, samim izborom teine, kao fizike veliine za izraavanja kvantiteta proizvoda,
unosimo odreen nivo netanosti i nepouzdanosti u procesu premeravanja koliine nafte i naftnih
derivata!

3. Masa
Polazei sa stanovita klasine fizike i njenog uenja o prirodi fizike stvarnosti pokuajmo odgovoriti na
pitanja:
ta jeste materija?
To je realna supstancija od kojih su stvarni fiziki objekti ovoga sveta sainjeni!
Kako se kvantifikuje ova supstancija?
To je masa objekta ili fizikog sistema objekata, koja izraava koliinu materije koju objekat ili fiziki sistem
objekata sadr !
Polazei sa stanovita klasine fizike, pa i sa stanovita teorije relativnosti, odnosno uvene Ajntajnove
formule o izmenjivosti jedne u drugu, mase (m) i energije ( E ),

E = m c2
masa je doista ouvana, i stoga ukupni materijalni sadraj bilo kog fizikog sistema mora ostati isti bez obzira
na prirodne procese koji se odvijaju u njemu !
Na kraju moemo da konstatujemo sledee :
a)
Nema druge fizike veliine koja se moe ozbiljno uporediti sa masom kao pravom merom
koliine supstancije!
b)
Konano, samim izborom mase, kao fizikom veliinom za kvantifikovanje proizvoda,
obezbeuje se potreban nivo tanosti i pouzdanosti u procesu premeravanja koliine nafte i naftnih
derivata!
Miroljub Babi
dipl.el.inenjer
MAKPETROL Beograd