MEMORANDUM SRPSKE AKADEMIJE

NAUKA I UMETNOST
okica Jovanovic

Godine 1986. u javnosti se pojavio dokument Srpske

akademije nauka koji je izazvao mnoge kontroverze.146)
Nije ovaj tekst samo po svojim politickim i dalekosenim
posledicama bio kontroverzan, u javnosti se pojavio, takode, na kontroverzan nacin. Tekst je objavljen u Vecernjim novostima (24. i 25. septembra 1986), tada najtiranijem jugoslovenskom dnevnom listu, na neobican
nacin. Do danas nije zvanicno odgonetnuta misterija
ovog objavljivanja. Ne zna se kako je ovaj dokument
dospeo u ruke redakciji. Dilema je u tome to je zvanican stav SANU bio da se radi o nedovrenom tekstu,
koji, prema tome, nije mogao ni biti zvanicno predocen
javnosti.
Nau analizu sadraja pisanih tekstova o kljucnim
dogadajima iz najnovije srpske istorije pocinjem analizom ovog nezvanicnog dokumenta Memoranduma
SANU, jer je ovaj tekst (po naem miljenju, posle opsene analize i diskusije u okviru naeg tima) odigrao
ulogu programskog dokumenta za dominantni deo
srpske politicke i kulturne javnosti. Analiza ovog dokumenta uradena je u dve faze. Prva faza podrazumeva
njegov prikaz, dok je u drugoj fazi uradena kvantitativna
i kvalitativna analiza kljucnih pojmova sadranih u tekstu ovog dokumenta. Kategorijalni aparat, koji je pos146) Za analizu smo koristili: Memorandum SANU, Nae
teme, Zagreb, 1 -2/1989.

147

luio kao osnova za analizu sadraja ovog dokumenta u

okviru dveju glavnih tema, dat je u Prilogu.
Memorandumu nije dat legalitet, ali namere, racionalizacije i obrazloenja politicke i kulturne elite u
Srbiji su u neobicno velikoj meri korenspondentne sa
stavovima i preporukama zapisanim u njemu. Iako bez
legaliteta, iz ideolokih razloga mu je pripisivan legitimitet.
Ukratko, bez obzira na to kakav se mu se znacaj
pripisuje, sa Memorandumom nastaje (u javnom
smislu) radikalna prekretnica u srpskoj zvanicnoj politici. A u kulturi se promovie strategija odbrane nacionalnog interesa. Do pojave Memoranduma na delu
je bila vladajuca politicka strategija jugoslovenskog neoboljevizma (samoupravni socijalizam) koja je vec
iscrpla unutranje politicke i ideoloke resurse. Zbog
nedelotvornosti boljevizma (kao ideologije i politicke
prakse), njegove rigidnosti, ideolokog monopola, institucionalne zabrane pluralizma svake vrste, monopola
vlasti jugoslovensko drutvo je zapalo u stanje teke sistemske krize. Krizu nije bilo moguce reiti u okviru
zvanicne ideoloke i politicke paradigme. Zadatak koji
su sebi postavili autori Memoranduma je bio da se nade
alternativa.
*
Na godinjoj skuptini SANU, maja 1985. godine
(predsednik SANU je bio akademik Duan Kanazir), odluceno je da se sacini Memorandum kojim bi se javnosti
predocilo naucno i objektivno utemeljeno miljenje
SANU o najvanijim problemima jugoslovenskog
drutva, koje se nalazilo u dubokoj sistemskoj krizi.
Predsednitvo SANU je obrazovalo Odbor za pripremu
Memoranduma u ciji sastav je ulo esnaest akademika
na celu s Antonijem Isakovicem, potpredsenikom Pred-

148

sednitva SANU.147 ) Nakon godinu dana rada prilozi clanova Odbora su sakupljeni u integralni tekst prve, radne
verzije na osnovu koje je tek trebalo da se utvrdi konacni
tekst Memoranduma. Treba dodati jo jedan podatak
ni jedno telo SANU nije verifikovalo tekst Memoranduma.
Rad Odbora je prekinut kada su se izvodi iz radne
verzije neocekivano (na nerazjanjen nacin) pojavili u
Vecernjim novostima. Usledile su, ubrzo, vrlo otre politicke ocene i ideoloke diskvalifikacije koje su izricane u
okviru politickog establimenta. Nastala je prava politicka afera, koja je zaokupila celu jugoslovensku javnost.
Afera je trajala do njenog poluraspleta na vanrednoj
skuptini SANU (18. decembar 1986). Kaemo polurasplet, jer do danas traje, sa vecim ili manjim intenzitetom, interesovanje javnosti (i u Srbiji, i u drugim
dravama nastalim na tlu druge Jugoslavije) za ovaj dokument. Na toj sednici su prihvacene neke kritike, a
neke ne. Odluceno je da se rad na tekstu nastavi. Medutim, Memorandum nikada nije zavren. Naravno, ocene,
koje su izricane u narednim godinama (do danas) su
vrlo razlicite od potpunog prihvatanja svih njegovih
teza i zakljucaka, pa do potpunog odbijanja da se prizna
njegova, makar minimalna, istinitost.
Tekst Memoranduma je podeljen na dve celine pod
naslovima: Kriza jugoslovenske privrede i drutva i
Poloaj Srbije i srpskog naroda.

Pored akademika Antonija Isakovica, clanovi Odbora

su bili i akadamici Pavle Ivic, Duan Kanazir, Mihailo Markovic, Milo Macura, Dejan Medakovic, Miroslav Pantic, Nikola
Pantic , Ljubia Rakic, Radovan Samardic, Miomir Vukobratovic, Vasilije Krestic, Ivan Maksimovic, Kosta Mihailovic,
Stojan Celic i Nikola Cobeljic.
147 )

149

1.
U prvom delu (Kriza jugoslovenske privrede i
drutva) se razmatraju opti problemi privrednoekonomskog i politickog podsistema. Iako je ovaj deo
utemeljen na nalazima naucne ekspertize, pre svega iz
oblasti ekonomske nauke, njegove premise i zakljucci
retko prevazilaze nivo opte i nacelne rasprave o potrebi
modernizacije, integracije u tokove trece tehnoloke
revolucije, o ucecu u medunarodnoj podeli rada, o
neefikasnosti jugoslovenske privrede
Ono to nas zanima u ovom delu je kritika federalizma zasnovanog na Ustavu SFRJ iz 1974. godine, kojim
je izvrena fakticka konfederalizacija Jugoslavije i konfederalizacija Srbije. Posebno je podvrgnuta kritici konfederativna struktura Srbije, jer dve autonomne pokrajine u njoj imaju ingerencije republik (konstitutivni
elementi federacije) u tom smislu da je tzv. ua Srbija u
svemu potcinjena njihovoj politickoj volji. Ne moe se
doneti ni jedna odluka na republickom nivou ako saglasnost ne daju pokrajinske vlasti, dok su pokrajine u
vecoj meri samostalne pri kreiranju sopstvene politke
republicka vlast (u kojoj participiraju i predstavnici pokrajin) je ostala, prakticno, bez ingerencija. U ovom delu
teksta je izvrena i kritika privrednog i ekonomskog nacionalizma koji ispoljavaju druge republike, narocito
Hrvatska i Slovenija.
Separatisticki nacionalizam, prema autorima
Memoranduma, ima poreklo u politici Kominterne, pa,
onda, i u politici Komunisticke parije Jugoslavije148) jo
148) Zanimljivo je da ovakav stav izricu i neki clanovi Odbora koji su bili clanovi KPJ u vreme II svetskog rata. Memorandumom kritikuju politicku i drutvenu stvarnost koju su
aktivno sami stvarali.

150

pre Drugog svetskog rata. Kominterna se zalagala za dekompoziciju Jugoslavije, kritikujuci hegemonizam
srpske buroazije i politicke elite, u cijoj je osnovi srpski
nacionalizam. Naravno, Memorandum kritikuje ovakvo
politicko stanovite tvrdnjom da stvari stoje upravo obrnuto srpski narod je rtva nacionalizama drugih
naroda u Jugoslaviji, posebno politike koja je na delu u
Hrvatskoj i Sloveniji. Ova teza se dokazuje sporijim
privrednim rastom Srbije u odnosu na, narocito, ove dve
republike, sa jedne strane, a srazmerno vecim ulaganjem
Srbije u fondove za ekonomski razvoj nerazvijenih
delova Jugoslavije. Politickim diktatom je blokiran ekonomski razvoj Srbije. Da bi se ove teze potkrepile, autori
se pozivaju na narueni suverenitet srpskog naroda i na
nepriznatu, slobodno izraenu volju naroda. Naravno,
suverenitet srpskog naroda je, u ovakvim uslovima,
ugroen, jer je onemoguceno ostvarenje principa da se
suverenost naroda postie samoodredenjem i samoopredeljenjem nacije. Samoodredenje i samoopredeljenje srpskog naroda u drugim republikama je onem oguceno, jer Srbi tamo nemaju ni ona politicka i kulturna
prava koja u njima uivaju nacionalne manjine: ne mogu
da se slue svojim jezikom, svojim pismom (cirilicom),
ne mogu da neguju svoju kulturu, ne mogu slobodno da
ispovedaju svoju veru
Pri kraju ovog poglavlja, samo u jednom kratkom
odeljku (pasusu) se nacelno govori o ljudskim pravima,
uz pozivanje na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim
pravima Ujedinjenih nacija iz 1948. godine.
Na samom kraju, autori se zalau da racionalnost
bude uspostavljena kao osnovni princip uredenja drutvenih odnosa.
Odmah pada u oci da u ovom delu Memoranduma,
koji se zalae za racionalne i moderne nacine privrednoekonomskog i politickog ustrojstva nema mesta za
gradanina. Naime, gradaninu se ne priznaje izvorni suverenitet (iz koga se izvodi svaki kolektivni, pa i narodni

151

i nacionalni suverenitet), ne uvida se da je upravo on

konstituens moderno uredenih politickih drutava. Cak
se niti jednom ne pominje pojam gradanin. Osnovna
kategorija je narod, kao kolektivni i politicki subjekt,
koji ima sopstvena ljudska prava (?), sopstvenu politiku,
privredu, kulturu, ekonomiju Antimodernisticka crta
Memoranduma je vidljiva upravo po ovoj cinjenici. Iako
se autori pozivaju na tekovine modernih buroaskih
revolucija (narocito francuske revolucije iz 1789), oni
nikako ne vide i onoga ko je bio njihov subjekt ne vide
slobodnog gradanina.
Konacno, Memorandumom nije predloeno reenje
za izlazak iz krize. Ostaje se na nivou konstatacije da
Jugoslavija, onakva kakva je tada bila, predstavlja nepovoljan drutveno-politicki okvir za srpski narod.

2.
Drugim delom Memoranduma (Poloaj Srbije i
srpskog naroda) se skrece panja jugoslovenske, a
posebno srpske javnosti, na veoma lo poloaj srpskog
naroda u jugoslovenskoj federaciji. Cini se da je prvi deo
prolegomena za otvaranje rasprave o Srbiji i Srbima. I
ovde se govori o privrednom zaostajanju Srbije i o tome
da politicke vlasti drugih republika, kao i federalne vlasti
usporavaju njen razvoj, koristeci se i eksploatacijom,
narocito u periodu neposredno iza Drugog svetskog rata.
Navodi se da je u ekspozeu o Prvom petogodinjem
planu Jugoslavije Srbiji neosnovano odreden, posle
Slovenije, najsporiji tempo industrijalizacije. U praksi je
ta politika zapocela preseljavanjem u druge republike
industrijskih pogona za proizvodnju aviona, kamiona i
oruja, da bi se nastavila obaveznim otkupom, makazama cena na teret sirovina i poljoprivrednih proizvoda,
niim investicijama po stanovniku od jugoslovenskog

152

proseka i doprinosom za razvoj nerazvijenih

podrucja.149) Uzrok je viden u politici Komunisticke
partije Jugoslavije, za koju nije bila sporna istina o ekonomskoj hegemoniji srpskog naroda u periodu izmedu
dva svetska rata, iako je i tada industrijalizacija Srbije
bila sporija od jugoslovenskog proseka. Tako je pocela
revanisticka politika prema Srbima, a jedan od najvidljivijih pokazatelja je cinjenica da na Drugo zasedanje
Antifaistickog veca narodnog oslobodenja Jugoslavije
(Jajce, novembar 1943) nisu pozvani predstavnici Srba
sa svojih teritorija, koji bi imali mandat svojih nacionalnih politickih organizacija (kao to je to bio slucaj sa
vecnicima koji su predstavljali druge narode), vec su
vecnici birani iz srpskih vojnih jedinica i clanova Vrhovnog taba koji su se zatekli na teritoriji Bosne i Hrvatske.
Odnos prema ekonomskom zaostajanju Srbije pokazuje
da revanisticka politika prema njoj s vremenom nije
oslabila. Naprotiv, hranjena sopstvenim uspehom sve je
vie jacala da bi se konacno izrazila i u genocidu (kurziv
.J.). Politicki je neodriva diskriminacija gradana
Srbije kojima su zbog paritetne zastupljenosti republika
manje nego drugima dostupna mesta saveznih funkcionera i delegata u Saveznoj skuptini, a glas glasaca iz
Srbije vredi manje od bilo koje druge republike ili pokrajine.
Konstitucionalni status Srbije je, takode, neodriv.
Srbija je podeljena na tri dela: na tzv. uu Srbiju i dve
pokrajine: Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Autonomne
pokrajine su u svemi uzjednacene sa republikom. O
tome je vec bilo reci kada smo razmatrali prvo poglavlje
Memoranduma.

149) Za sva navodenja je koricen fotokopiran tekst

Memoranduma, bez bibliografskih podataka i objavljeni tekst
pod naslovom Memorandum SANU, Nae teme, Zagreb, 12/1989.

153

U ovom smislu veliki prostor je posvecen problemu

Kosova i Metohije. Etnicke napetosti su dostigle neizdrivo visoki nivo. Sistematski se progone Srbi i
Crnogorci, a i pripadnici drugih manjih etnickih zajednica, od strane Albanaca. Rezultat je tiho i konstantno
iseljavanje pripadnika nealbanskih etnickih zajednica sa
Kosova i Metohije. Uzroci ovakve politike albanskog
politickog faktora su locirani u zahtevima koje je definisala Prizrenska liga 1878-81.150) Zahtevi se, pojednostavljeno, svode na politicku elju albanskog politickog faktora da Kosovo i Metohija bude monoetnicka
teritorija i da se tako ostvari separatisticka koncepcija
kosovskih Albanaca. Pritisci na Srbe i Crnogorce su bili
vrlo brutalni. Slicni procesi, koji nisu bili brutalni kao na
Kosovu i Metohiji, traju i u Hrvatskoj, gde se belei sve
manji broj Srba.
U Memorandumu se, zatim, iscrpno navode sve
kulturne i politicke institucije Srba u Hrvatskoj, koje su
formirane pred kraj i neposredno posle Drugog svetskog
rata. Navodi se i cinjenica da je na inicijativu Srpskog
kluba 30. septembra 1945. godine u Zagrebu odran Prvi
kongres Srba u Hrvatskoj, na kojem je preko 30.000
ucesnika obrazovalo Glavni odbor Srba u Hrvatskoj u
sastavu Narodnog fronta. Sve je ovo za srpski narod u
Hrvatskoj imalo veci i dublji znacaj od obicnog priznanja
za njegovu ulogu u NOB-u. Posebnim proglasom
Srpskom narodu u Hrvatskoj od 12. januara 1944.
godine Srpski klub vijecnika ZAVNOH-a obrazloio je
sopstvenu pojavu kao znak ravnopravnosti Srba i
Hrvata i garanciju da ce interesi srpskog naroda biti
pravilno zastupani u slobodnoj Hrvatskoj. Ali, sve ove
institucije srpskog naroda u Hrvatskoj su polako gaene.
Proces je trajao do 23. maja 1980. godine kada je odlukom RSUP-a Hrvatske ukinuto poslednje srpsko kul150) Pod uticajem Treceg rajha krajem 1943. godine osnovana je tzv. Druga prizrenska liga (prim. .J.).

154

turno drutvo Prosvjeta. Obrazloenje je sledilo u vidu

zakljucka Republicke konferencije SSRN Hrvatske sa
savetovanja odranog 2. oktobra 1980. godine: ()
Briga za kompleks pitanja kulture, istorije, ivota i stvaralatva hrvatske ili srpske nacije u SRH ne moe biti
preputena nikakvim posebnim nacionalnim drutvima
ili organizacijama. Zakljucuje se da Srbi, izuzimajuci
kvinsliku tvorevinu NDH u vreme Drugog svetskog
rata, u Hrvatskoj nikada nisu bili toliko ugroeni.
Velikim problemom se smatra cinjenica da veliki
broj Srba ivi izvan maticne republike. Izvan republike
ivi 24% Srba, a izvan ue Srbije (bez pokrajina) cak
40,3%. Taj proces je usmeren ka potpunom razbijanju
nacionalnog jedinstva srpskog naroda.
Kljucna mesta (stavovi) u Memorandumu, po
naem miljenju, su sledeca:
-

Pod dejstvom vladajuce ideologije kulturne

tekovine srpskog naroda otuduju se, prisvajaju
ili obezvreduju, zanemaruju ili propadaju, jezik
se potiskuje, a cirilicno pismo postepeno gubi.
Oblast knjievnosti u tom smislu slui kao
glavno poprite samovolje i bezakonja. Nijednom drugom jugoslovenskom narodu nije tako
grubo osporen kulturni i duhovni integritet kao
srpskom narodu. Nijedno knjievno i umetnicko naslede nije toliko razrovano, ispreturano
i poharano kao srpsko naslede. Politicka merila
vladajuce ideologije namecu se srpskoj kulturi
kao vrednija i jaca od naucnih i istorijskih. Dok
se slovenacka, hrvatska, makedonska i crnogorska kultura i knjievnost danas integriu,
srpska se jedina sistematski dezintegrie.
Ideoloki je legitimno i samoupravno da se slobodno vri podvajanje i rasturanje srpske
knjievnosti na vojvodanske, crnogorske ili
bosansko-hercegovacke pisce. Od srpske

155

knjievnosti otkidaju se njeni najbolji pisci i najznacajnija dela da bi se vetacki ustanovile

nove regionalne knjievnosti. Prisvajanje i rasparcavanje srpskog kulturnog nasleda ide tako
daleko da se u kolama uci kako Njego nije
srpski pisac, da su Laza Kostic i Veljko Petrovic
vojvodanski, a Petar Kocic i Jovan Ducic bosansko-hercegovacki pisci. Koliko juce Mei Selimovicu nije bilo doputeno da se izjasni kao
srpski pisac, a ni sad se ne potuje njegova volja
da se vodi u srpskoj knjievnosti. Srpska kultura ima vie nepodobnih, zabranjenih, precutanih ili nepoeljnih pisaca i intelektualnih
stvaralaca no ijedna druga jugoslovenska
knjievnost, mnogi su ta vie i sasvim izbrisani
iz knjievnog secanja.
-

Uspostavljanje punog nacionalnog i kulturnog

identegrita srpskog naroda, nezavisno od toga u
kojoj se republici nalazio, njegovo je istorijsko i
demokratsko pravo. Sticanje ravnopravnosti i
samostalan razvoj za srpski narod imaju dublji
istorijski smisao. Za manje od pedeset godina, u
dvema uzastopnim generacijama, dva puta
izloen fizickom unitenju, prinudnoj asim ilaciji, pokrtavanju, kulturnom genocidu,
ideolokoj doktrini, obezvredivanju i odricanju
od sopstvene tradicije pod nametnutim kompleksom krivice, intelektualno i politicki razoruavan, srpski narod je bio izloen
pretekim iskuenjima da to ne bi ostavilo
duboke tragove u duhovnom stanju koje se na
kraju ovog stoleca velikih tehnolokih uzleta
ljudskog uma ne bi smelo zanemariti. Ukoliko
racuna sa svojom buducnocu u porodici kulturnih i civilizovanih naroda sveta srpski narod
mora dobiti mogucnost da ponovo nade sebe i

156

postane istorijski subjekt, da iznova stekne

svest o svom istorijskom i duhovnom bicu, da
jasno sagleda svoje ekonomske i kulturne interese, da dode do savremenog drutvenog i nacionalnog programa kojim ce se nadahnjivati
sadanje i buduce generacije.
Na kraju ukazujem na jo jedan stav, koji se nalazi
na samom kraju Memoranduma, jer je njegov karakter
unekoliko drugaciji od osnovne intencije celog teksta.
Memorandum se, uopte, cita kao kritika avnojevske
koncepcije uredenja Jugoslavije, tj. koncepcije koja
bitno ugroava vitalne interese srpskog naroda. Medutim, u Memorandumu pie i ovo: Zalauci se za avnojevska opredeljenja, Srbija mora racunati i sa time da to
zavisi samo od nje, da ostali mogu imati i neke druge
alternative. Zbog toga se pred nju postavlja zadatak da
jasno sagleda svoje ekonomske i nacionalne interese da
ne bi bila iznenadena dogadajima. Insistiranjem na federativnom uredenju, Srbija bi doprinela ne samo ravnopravnosti svih naroda u Jugoslaviji, vec i reavanju politicke i ekonomske krize.
*
U cemu se ogledaju kic aspekti koji promoviu
glavne poruke Memoranduma? Mogu se posmatrati u
dva pravca:
1.
2.

Analiza Memoranduma;
Analiza politicke i kulturne akcije inspirisane
Memorandumom (prema analiziranoj tampi)

157