12.9.

TEHNIKE I INSTRUMENTI U PEDAGOKOM

ISTRAIVANJU
12.9.1. PROUAVANJE (ANALIZA)
DOKUMENTACIJE
(prouavanje dokumenata, analiza dokumentacije, rad na
dokumentaciji)

Dokumenti (u irem smislu), koji se mogu koristiti u

pedagokim istraivanjima, toliko su raznovrsni da ih je
veoma teko na zadovoljavajui nain klasifikovati.
Najea klasifikacija podrazumeva:
1. Pisane dokumente i
2. Ostale dokumente.

1. Pisani dokumenti (pisani, tampani, crtei,

grafikoni i sl.):
- dokumenti organa vlasti koji se tiu prosvete (zakoni,
uredbe, pravilnici, planovi i programi, zapisnici,
izvetaji, reenja, zvanina korespondencija...),
- dokumenti drutvenih organizacija, koji se odnose na
pedagoku problematiku (programi, statuti, pravilnici,
zapisnici...),

- dokumenti kola, predkolskih ustanova

(personalni dokumenti, pravilnici, planovi i
programi, zvanina korespondencija),
- personalni dokumenti prosvetnih radnika i
dokumenti vaspitanika,
- udbenika i pedagoka literatura, listovi za decu i
omladinu i sl.

2. Ostali dokumenti:
- tu spadaju svi dokumenti koji nisu pisani ( i koji, samo
uslovno, mogu biti nazvani dokumentima).
To su:
- kolske zgrade,
- kolski nametaj,
- nastavna sredstva,
- radovi vaspitanika,
- ueniki pribori,
- zvuni snimci pedagokih procesa,
- fotografije, filmovi i video trake.

Svi dokumenti mogu se podeliti na:

1. Primarne i
2. Sekundarne.

Primarni dokumenti: dokumenti koji su originali,

koji predstavljaju neposredno svedoanstvo ,,iz prve
ruke.
Sekundarni dokumenti: dokumenti koji
predstavljaju prepis, kopiju ili prikaz originalnog
dokumenta. Na njih se treba oslanjati samo kada ne
postoje primarni dokumenti.

Neoriginalni dokumenti mogu biti: sekundarni,

tercijarni, kvartarni itd.
Originalni (primarni) dokumenti su pouzdaniji od
sekundarnih.
Zbog toga je vana provera originalnosti,
primarnosti dokumenta.
Nikada se ne treba oslanjati samo na jedan
sekundarni izvor informacija.

Kritika dokumenata: - provera autentinosti

(originalnosti) i pouzdanosti dokumenta.
Provera autentinosti dokumenta, obavlja se
spoljanjom kritikom dokumenta, a provera
pouzdanosti, obavlja se unutranjom kritikom
dokumenta.

Spoljanja kritika dokumenta:

- proverava se ko je autor dokumenta,
- kada je, gde i zato dokument nastao,
- na kakvoj hartiji je napisan, kojim mastilom, jezik i
stil.
Unutranja kritika dokumenta:
- sud o pojavi koja se prouava se ne donosi na
osnovu prouavanja samo jednog, ve nekoliko
odgovarajuih dokumenata.

12.9.2. POSMATRANJE
(Sistematsko posmatranje, opservacija)
Posmatranje:
- je tehnika (nain) prikupljanja podataka o
prouavanim pedagokim pojavama, koje se
ostvaruje putem planskog i sistematskog opaanja
pedagokih pojava.
Mora se znati: TA posmatrati? i ZATO
posmatrati?

Naroito se koristi pri deskriptivnoj, ali i u

eksperimentalnoj metodi.

Osnovni zahtevi pri posmatranju:

1. ta e se posmatrati,
2. objektivnost i nepristrasnost istraivaa,
3. prirodno ponaanje ispitanika,

4. beleenje utisaka istraivaa odmah ili

neposredno posle posmatranja,
5. sposobnost posmatraa- istraiva mora
umeti da posmatra.

Raspon pojava koje mogu biti predmet posmatranja

u pedagokom istraivanju je irok i raznovrstan.
Posmatranje moe biti:
1. vremenski kratkotrajno i
2. dugotrajno (kada posmatranje jedne pojave
traje due):
- kontinuirano (posmatra se od poetka
do kraja u istom vremenskom intervalu) i
- periodino (posmatranje koje se
organizuje u vie vremenskih intervala i koje se vie
puta ponavlja u duem vremenskom intervalu).

Za beleenje onog to je predmet posmatranja, kao

instrumenti, mogu se koristiti:
- tehnika sredstva i
- list posmatranja (list-snimanja, ek-lista,
anegdotska beleka, dnevnici posmatranja), za
runo beleenje opaenih injenica.

ek-lista (neki je nazivaju: kontrolna lista,

evidenciona lista, inventarna evidenciona lista,
alternativna skala):
- je instrument koji se najee koristi u okviru
tehnike analize dokumentacije, sistematskog
posmatranja i procenjivanja,
- je spisak (niz) tvrdnji odreenih vrednosnih
obeleja. Uz svaku tvrdnju su izvedeni odgovori:
,,da i ,,ne, a zaokruivanjem jednog od odgovora,
ispitanik konstatuje da li se neka pojava pojavljuje ili
ne, tj. evidentira konstatovano stanje pojave.

Anegdotske beleke:
- su celovitije,
- pojava se belei (opisuje) onda kada se javlja, njen
poetak, tok i kraj,
- obavezno se pie to vie detalja,
- posmatra moe da zapisuje i svoje objanjenje, ali
to mora jasno da bude odvojeno od stvarnog
deavanja,
- ako se anegdotske beleke vode dui vremenski
period, onda su to kumulativne beleke.

Dnevnici posmatranja:
- koriste se pri dugotrajnom posmatranju i pri
dugotrajnom posmatranju sa prekidima.
- mogu biti opti i tematski dnevnici.

Obrada podataka dobijenih posmatranjem moe biti i

kvantitativna (kada su posmatrane pojave i opaene
injenice utvrene precizno) i kvalitativna (kada je
data analiza i tumaenje posmatranih pojava).

12.9.3. ANKETIRANJE
Anketiranje je:

- tehnika prikupljanja podataka o prouavanoj

pedagokoj pojavi, putem koje se ispitanicima
postavljaju pitanja i od njih se trai da na postavljena
pitanja odgovore,
- pitanja se postavljaju u pisanoj formi (za razluku
od intervjua) i odgovori se daju u pisanoj formi,

- instrument, pomou koga se sprovodi anketiranje,

naziva se: upitnik (anketni list, kestioner).

Upitnicima se mogu prikupljati podaci o:

- stavovima, miljenju, preferencijama i
interesovanjima ispitanika.

Prednosti anketiranja:
- obavlja se relativno lako i jednostavno,
- ekonomino je, (pogodna je za masovna
ispitivanja),
- ne mora anketirati sam istraiva, nego i neko
drugo lice,
- moe se slati potom i popunjena vratiti istim
putem,
- do nekih podataka se samo anketom moe doi,
- podrazumeva relativno laku obradu ovako
prikupljenih podataka.

Nedostaci anketiranja:
- subjektivnost ispitanika,
- anonimnou se poveava verovatnoa u iskrenost
odgovora, ali podrazumeva i oprez pri tumaenju
podataka, tj. odgovora ispitanika.

Zahtevi za dobar upitnik (anketni list):

1. da je upitnik zanimljiv,
2. da sadri uputstvo, uvodno objanjenje,
3. da je upitnik kratak,
4. da su pitanja jasno formulisana,
5. da su pitanja jednostavna i da ne trae vie
odgovora u jednom pitanju,

6. da su pitanja potpuna,
7. da pitanja nisu sugestivna,
8. da se ispitanici to manje angauju u toku pisanja
odgovora pri popunjavanju upitnika,
9. da se ne zadire u intimu ispitanika, a ako je to ba
neophodno, osoba mora ostati anonimna.

Upitnik uvek sadri vie delova:

1. uputstvo i nain obraanja ispitaniku,
2. prvi deo upitnika: sadri pitanja opteg i linog
karaktera,
3. drugi deo upitnika: odnosi se na predmet
istraivanja.

Vrste pitanja u upitniku:

1. otvorenog,
2. zatvorenog,
3. kombinovanog,
4. viestrukog,
5. alternativnog tipa.

Kao i druge instrumente, i upitnik je potrebno pre

upotrebe u planiranom istraivanju, prvo proveriti na
relativno malom broju paljivo odabranih ispitanika,
a nakon toga, ako se pokae nunim, korigovati ga
do konanog oblika.
To se naziva njegovim sondanim ili probnim
primenjivanjem.

12.9.4. INTERVJUISANJE
Intervju (razgovor)
Intervjuisanje je:
- tehnika prikupljanja podataka o onome to se
prouava, putem dobro pripremljenog i struno
voenog istraivakog razgovora sa ispitanikom
(ispitanicima).
Na ovaj nain se dolazi do podataka do kojih nije
mogue doi na drugi nain.

Obino se obavlja individualno.

Moe da bude i grupni, kada se prikupljaju podaci o

grupi, interesovanja grupe, poloaj pojedinca u grupi
i sl.
Ispitanik ne moe ostati anoniman, pa je zbog toga
vano ostvariti atmosferu uzajamnog poverenja.
Intervju mora biti detaljno i unapred pripremljen.

Vrste intervjua:
1. direktni: ispitanici daju podatke o sebi,
2. indirektni: ispitanici daju podatke o drugima,
3. standardizovani (vezani): unapred data precizna
pitanja,
4. nestandardizovani (slobodni): samo su teme
razgovora odreene, a pitanja se formuliu u toku
razgovora; ova vrsta intervjua je prirodnija i vie
spontana.

Prednosti intervjua:
1. ispitanik saoptava i ono to ne bi napisao u
upitniku,
2. usmenim putem je prirodnije,

3. fleksibilniji je od ankete, jer se pitanja mogu

prilagoditi ispitaniku,
4. dvosmerna komunikacija: ispitanik-ispitiva,

5. moe se proceniti da li je ispitanik iskren.

Nedostaci intervjua:
- trai vie vremena nego anketa,
- zavisi od istraivaevih shvatanja i svojstava
linosti,
- ispitanik ne moe ostati anoniman, kao u anketi.

Uslovi koje je potrebno obezbediti:

1. prijatna, oputena atmosfera,
2. strunost ispitivaa,

3. neusiljenost u toku razgovora,

4. da se obavlja prema planu: mesto, vreme, nain
beleenja ili snimanja razgovora,

5. vaan je poetak razgovora (prijatan, zanimljiv),

6. diskrecija,
7. fleksibilnost,
8. istraiva ne sme pokazati uenje i ne sme
reagovati na odgovore ispitanika.

12.9.5. SOCIOMETRIJA

Sociometrija je:
- tehnika prikupljanja podataka, kojom se ispituju
interpersonalni odnosi meu lanovima neke
socijalne grupe i status pojedinca u toj grupi.
Omoguava:
- prouavanje strukture grupe i
- merenje drutvene prihvatljivosti pojedinca.

Instrumenti ove tehnike su:

1. sociometrijski test (upitnik):
- ispitanici odgovaraju na pitanja sa kim bi, od
lanova grupe kojoj pripadaju, eleli ili ne bi eleli
da uestvuju u nekoj aktivnosti,
- nekada se zahteva samo pozitivan izbor, a nekada i
pozitivan i negativan,
- npr. : navedi sa kim bi najvie voleo da ui, a sa
kim ne...itd.

2. sociometrijska skala:

- pomou nje se saznaje poloaj svakog pojedinca u

grupi, tj. sociometrijski status pojedinca,
- sociometrijski status (SS): se izraunava tako to se
od sume pozitivnih biranja oduzme suma negativnih
biranja i podeli brojem lanova grupe, umanjenim za
jedan;
- sociometrijski status moe da se kree od +1, do -1;

- indeks prihvatanja (IP): pokazuje koliko je

pojedinac prihvaen od lanova grupe,
- indeks odbaenosti (IO): pokazuje koliko je
pojedinac odbaen od lanova grupe,

- indeks grupne kohezije (IGK): koliko je grupa

vrsta kao celina, solidarnost lanova, zajednitvo,
- indeks grupne tenzije IGT): pokazuje stepen
napetosti i netrpeljivosti meu lanovima grupe.

3. sociogram:
- to je grafiko predstavljanje sociometrijskih
podataka,
- to je grafika ema koja prikazuje odnose izmeu
lanova grupe,
- na taj nain se moe zakljuiti koliko je grupa
homogena ili heterogena, ima li u njoj podgrupa,
status pojedinca, sociometrijske zvezde, parovi,
trijade, lanci, odbaeni, izolovani.

Prednosti sociometrije:

1. omoguava uvid u poloaj svakog pojedinog lana

u grupi,
2. omoguava sticanje objektivnijeg uvida u grupnu
dinamiku i dinamiku grupe u celini,
3. omoguava preduzimanje eventualnih mera u cilju
otklanjanja razdora meu lanovima grupe.

Nedostaci sociometrije:
1. nije dovoljno pouzdana, jer odgovori esto zavise
od trenutnog raspoloenja ispitanika, kao i od
uzrasta ispitanika.

12.9.6. SKALIRANJE
(Procenjivanje i prosuivanje)
Skaliranje je:
- tehnika prikupljanja podataka o prouavanim
pojavama putem posrednog merenja u vidu
rangiranja i kategorisanja.

Skaliranjem se, pomou raznih skala, kao

instrumenata ove tehnike, procenjuju stepeni
izraenosti onih svojstava prouavanih pojava koje
je teko pa i nemogue kvantifikovati.
Primenjuje se pri prouavanju: stavova, miljenja,
interesovanja ispitanika.

Vrste skala:
1. RANGIRANJE:
1. Rang lista (skala rangova)
2. KATEGORISANJE:
1. Deskriptivne (verbalne skale, skale
stavova),
2. Numerike skale,
3. Grafike skale.

Rangiranje: se primenjuje kada je osoba, stvari ili

pojava koje se procenjuju malo (do 30), a
procenjiva ih sve dobro poznaje.
On ih sve svrstava u rang-listu ili skalu rangova,
od najboljeg do najgoreg, u pogledu procenjivanog
svojstva.
Kategorisanje: se primenjuje kada je osoba,
predmeta ili pojava koje se procenjuju vie od 30.

Tada se oni razvrstavaju u kategorije, ( najee u 5,

nekad u 3, a ponekad i u 7 kategorija).

Deskriptivne skale:

- u ovim skalama se reima opisuju razliiti stepeni

procenjivanog svojstva, da bi procenjiva odabrao
onaj koji odreenoj osobi, predmetu ili pojavi
najvie odgovara.
Kontrolna lista - predstavlja varijantu deskriptivne
skale, u njoj se odgovara sa ,,da i ,,ne, pa se zato
jo zove i alternativna skala.

Skale stavova predstavljaju posebnu vrstu

deskriptivnih skala, pomou kojih se procenjuju
stavovi ispitanika o odreenim pojavama,
zbivanjima, shvatanjima i sl.

Numerike skale:
- u ovim skalama se obino brojem odreuje stepen
svojstva koje se procenjuje,

- ova skala se esto pridodaje deskriptivnoj, a i

grafikoj skali, u vidu unoenja u njih i brojanih
vrednosti.

Grafike skale:
- (neki je nazivaju klaserom),
- u ovoj skali se svaki sud o svojstvu koje se
procenjuje, obeleava na odreenoj taki prave
linije, s tim to svaka takva taka predstavlja
odreeni stepen onoga to se procenjuje,
- u ovakvoj vrsti skale, procenjiva ima beskrajno
mnogo raspoloivih mesta na liniji gde e takom
oznaiti svoju procenu,
- ta mogunost procene je i prednost, ali i nedostatak
ove tehnike, (jer je tako uraene procene teko
sreivati za obradu).

Nedostaci skaliranja greke pri skaliranju:

1. Pogreka centralne tendencije: uzdravanje od
najviih i najniih stepena procena na skali,
2. Pogreka ekstremnog suda: esto procenjivanje
ekstremnih stupnjeva,

3. Halo-efekat: uticaj prvog utiska,

4.Logika pogreka: slino procenjivanje nekih svojstava
ija se povezanost procenjivau ini loginom, npr. da
meu disciplinovane svrsta i poslune; ili da su inteligentni
istovremeno i vredni, to ne mora da bude tano,

5. Pogreka kontrasta: procenjivanje polaenjem

od sebe, tj. sklonost procenjivaa da preceni ili
potceni neko svojstvo koje se procenjuje, u
zavisnosti od toga koliko ga sam poseduje,

6.Pogreka proksimalnosti (proximum=blizina):

vea slinost procene razliitih svojstava iste osobe,
stvari ili pojave, ako je procenjivanje vreno u
kraem vremenskom razmaku,

7. Stereotipija: pojedincu se pripisuju svojstva za

koja ispitiva veruje da karakteriu grupu kojoj taj
pojedinac pripada,
8. Procenjivanje osobe, na osnovu izraza lica,
boje glasa, dranja tela, gestova.

12.9.7. TESTIRANJE

Testiranje je:
- tehnika dolaenja do podataka pomou testova,
- test (eng. ispit)= postupak ili sistem radnji kojim se
neto meri ili utvruje,
- testovi se sastoje od meusobno povezanih
zadataka ijim se reavanjem neto meri ili utvruje,

- ti zadaci u testovima su isti za sve, a precizirani su

i naini njihovog reavanja, kao i naini ocenjivanja
postignutih rezultata,
- njima se utvruje stanje neke pojave (znanje,
navike, vetine, sposobnosti), ali i rezultati (ishodi,
efekti) vaspitno-obrazovnog rada. (Testovi znanja i
testovi sposobnosti, odnosno testovi postignua).

Testovima i postupkom testiranja se utvruje ta se

postiglo, ali ne i kako se postiglo nekim radom.

U pozitivna svojstva testova spadaju:

1. objektivnost i
2. ekonominost.

Vrste testova:
1. po nainu reavanja testa:
1. usmeni,
2. pismeni (papir-olovka):
(zadaci biranja, sparivanja, sreivanja, navoenja)
3. test radnji
2. po nainu primene:
1. individualni,
2. grupni

3. po nameni:
1. koji mere postojee stanje,
2. prognostiki testovi,
3. dijagnostiki testovi,

4. po osnovu onog ta se testira, meri:

1. testovi mogunosti,
2. testovi linosti, ostali testovi.

1. testovi mogunosti:
- testovi ostvarenja: postignua, uspeha, znanja,
umenja,
(mere ono to zavisi neposredno od uenja- tj.
rezultate uenja)
- testovi sposobnosti:
- testovi senzornih, motornih i mentalnih
sposobnosti,
(mere ono to ne zavisi neposredno od uenja, ve
zavisi od naslea i iskustva- tj. mere sposobnosti za
uenje);

- u ovu grupu spadaju i testovi inteligencije ( tj.

opte mentalne sposobnosti)
(njima se izraunava umni kolinik ispitanika;
najee su verbalnog tipa, a mogu biti i grafiki),
- umni kolinik se izraunava po formuli:
MU
UK= ------------- x 100
HU

2. testovi linosti, ostali testovi, testovi u irem

smislu:
- ovi testovi testiraju interese, stavove, karakter i sl.;
- tu spadaju:
- sociometrijski test,
- skale za procenjivanje,
- inventar (test) linosti (za ispitivanje
karaktera i temperamenta),
- projektivni testovi (za upoznavanje nesvesnih
procesa u linosti): Rorahove mrlje od mastila, TAT
test test tematske apercepcije.

Postoje jo neke podele testova na:

1. standardizovane (dobijaju se badarenjem),

2. nestandardizovane (nebadareni test),

3. formalne (badaren, i utvrene sve osnovne

metrijske karakteristike)
4. neformalne (nebadaren, bez utvrenih
metrijskih karakteristika).

Koriena literatura za pripremu predavanja celine

br. 12:
1. Bakovljev, M. (2003): Osnovi pedagogije,
Sombor, Uiteljski fakultet
2. Bakovljev, M. (1997): Osnovi metodologije
pedagokih istraivanja, Beograd, Nauna knjiga
3. Pedagoka enciklopedija (1989) redakcija
imlea, P., Potkonjak, N., tom 1. i 2., Beograd,
ZZUINS