Nauni asopis za ekonomiju - 01/13

UDK 336.146:[006.44:657.2
10.7251/FIN1301018S
Kata kari Jovanovi*

PREGLEDNI RAD

Novi kriterijumi za odreivanje

kruga konsolidovanja u MSFI 10
Konsolidovani nansijski izvetaji
Rezime
Tela koja kreiraju standarde, IASB i FASB, pokrenuli su projekat revizije MRS 27. Rezultat je MSFI 10 Konsolidovani nansijski izvetaji,
u kome je izloen koncept kontrole postavljen na daleko iroj osnovi. Nova denicija kontrole sadrana u MSFI 10 se moe primeniti na
sve entitete, a kriterijumi za identikaciju kontrole su vie fokusirani na nain na koji se kontrola ostvaruje, a potom na njene osnove.
Da bi investitor procenio da li ima kontrolu nad drutvom koje je potencijalno kontrolisano mora utvrditi:
ima li mo nad drutvom;
da li je prinos koji ostvaruje na ulaganja varijabilan i
da li je sposoban da koristi mo da bi uticao na visinu prinosa na ulaganja u drutvo.
18

Potvrdan odgovor na svako od navedenih pitanja znai da kontrola postoji. Utvrivanje postojanja kontrole kod entiteta za posebne svrhe
je sloenije, a mo proistie iz ugovora, pa se razmatranje sutine aranmana i procena odnosa investitora i drutva s jedne i drutva i
ostalih ulagaa s druge strane javlja kao neophodnost.
Iako je primena denicije povezana sa brojnim procenama koje mora izvriti investitor, pravilna primena propisanih kriterijuma obezbeuje
potpunost konsolidovanih nasijskih izvetaja i onemoguuje izbegavanje njihovog sastavljanja od strane matinih drutava.
Kljune rei: MSFI 10, DEFINICIJA KONTROLE, mo nad drutvom, prinos

UVOD
Relevantnost i verodostojna prezentacija informacija iskazanih u
konsolidovanom godinjem izvjetaju pretpostavlja njihovu potpunost. Otuda vanost tanosti odgovora na pitanje koja se privredna
drutva nalaze pod kontrolom izvetajnog entiteta koji sastavlja
konsolidovane nansijske izvetaje. Denicija pojma kotrole ima
presudan uticaj na to kako e biti odreen krug konsolidovanja.
Cilj denicije kontrole je da njome budu obuhvaeni kriterijumi
ija e primena onemoguiti izostavljanje iz kruga konsolidovanja,
odnosno konsolidovanih nansijskih izvetaja bilo kog privrednog
drutva koje je deo grupe kao ekonomske celine.
Denicija kontrole koja je dugo vremena ispunjavala ovaj cilj, zbog
pojave na novi nain dizajniranih poslovnih entiteta i stvaranja osnova za kontrolu koji su novi u poslovnoj praksi, postala je predmet
ozbiljnih kritika. U ovim kritikama koje su postale naroito glasne po
bankrotstvu Enrona, ona je oznaena kao neprimerena promenjenim
okolnostima. Tela koja kreiraju standarde, IASB I FASB, pre svih su
pokrenuli projekat revizije MRS 27. Rezultat je MSFI 10 Konsolidovani nansijski izvetaji, u kome je izloen koncept kontrole
postavljen na daleko iroj osnovi. Primena ovog novog koncepta
kontrole moe imati za posledicu promenu kruga konsolidovanja
*

kod nekih holding kompanija, odnosno koncerna i bankarskih grupa.

Promene kruga konsolidovanja mogu nastati usled iskljuenja nekih
do sada konsolidovanih privrednih drutava, jer se prema novoj
deniciji kontrole ne nalaze pod kontrolom matinog drutva ili
zbog ukljuivanja u krug konoslidovanja privrednih drutava koja
se prema do sada vaeoj deniciji nisu smatrala kontrolisanim i
stoga nisu bila ukljuena u konsolidovanje.
U ovom napisu bie razmatrana sledea meusobno povezana
pitanja. Prvo, kako odreivanje kruga konsolidovanja utie na
verodostojnu prezentaciju konsolidovanih nansijskih izvetaja,
drugo koji su kljuni kriterijumi za odreivanje kontrole nad nekim
privrednim drutvom od strane izvetajnog entiteta.

1. UTICAJ KRUGA KONSOLIDOVANJA NA

VERODOSTOJNU PREZENTACIJU
FINANSIJSKIH IZVETAJA GRUPA
Da bi investitori, poverioci i ostali zajmodavci odluke o ulaganjima
mogli zasnivati na informacijama koje su prezentovane u nan-

Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, e-mail: kata_skaric@yahoo.com.

Nauni asopis za ekonomiju - 01/13

potpuni nansijski izvetaji privrednih drutava grupe i

u konsolidovanje ukljuena sva privredna drutva koja ine
grupu kao ekonomsku celinu.
Potpunost nansijskih izvetaja pojedinanih preduzea pored
toga to je jedan od bitnih uslova vredostojne prezentacije u njima
iskazanih informacija, isto tako je vana pretpostavka2 za dobijanje
svrsishodnih zbirnih nansijskih izvetaja koji su osnova za izradu
konsolidovanih nansijskih izvetaja. Ipak, potpunost pojedinanih
nansijskih izvetaja ne obezbeuje i potpunost zbirnog izvetaja o
nansijskom poloaju na kraju perioda i zbirnog izvetaja o ukupnom
rezultatu u toku perioda, a time ni potpunost konsolidovanih nansijskih izvetaja. Da bi konsolidovani nansijski izvetaji bili potpuni,
nuno je da bude ispunjen jo jedan uslov u krug konsolidovanja
treba da budu ukljuena sva privredna drutva nad kojima izvetajni
entitet matino drutvo vri kontrolu. Izostavljanje samo jednog
privrednog drutva koje se nalazi pod kontrolom matinog drutva iz kruga konsolidovanja ili ukljuivanje u krug konsolidovanja
privrednih drutava koja ne ine deo grupe kao ekonomske celine
redovno ima za posledicu prezentaciju netanih konsolidovanih
nansijskih izvetaja.
Zbog mnogostrukosti naina na koji se moe uspostaviti kontrola
nad drugim privrednim drutvom s jedne i izuzetne vanosti da se
njeno postojanje moe pouzdano utvrditi s druge strane, denisanje kriterijuma za identikovanje odnosa nadreeno podreeno
privredno drutvo je vie nego delikatan zadatak.

da se po osnovu nepostojanja ili postojanja kontrole daju odgovori

na dva za izradu konsolidovaiih nansijskih izvetaja vana pitanja:
1. da li izvetajni entitet treba da sastavlja konsolidovane nansijske izvetaje i
2. da li odreeno privredno drutvo predstavlja ili ne predstavlja,
deo grupe kao ekonomske celine.
Obaveza sastavljanja konsolidovanih nansijskih izvetaja odnosi
se na matina drutva. Privredno drutvo, dakle, da bi bilo obvezno
da sastavi i prezentuje konsolidovane nansijske izvetaje, treba
da ima pod kontrolom makar jedno privredno drutvo. Kriterijumi
za idenkovanje postojanja kontrole moraju da budu takvi da onemogue da pojedina privredna drutva koja su matina izbegnu
obavezu sastavljanja konsolidovanih nansijskih izvetaja i da na taj
nain lie investitore i poverioce vanog dodatnog izvora informacija.
U MSFI 10 Konsolidovani nansijski izvetaji4, kada je re o obavezi sastavljanja konsolidovanih nansijskih izvetaja nisu napravljene
bilo kakve izmene u odnosu na zahteve koji su u vezi sa tim sadrani
u MRS 27 Konsolidovani i separatni nansijski izvetaji5. Naprotiv,
samo su iz MRS 27 u MSFI 10 preuzeti paragra kojima se ureuje
ovo pitanje. Pored toga to je u MRS 27 Konsolidovani i separatni
nansijski izvetaji propisana generalna obaveza matinih drutava
da sastavljaju konsolidovane nansijske izvetaje, predviene su i
situacije u kojima matina drutva mogu biti osloboena obaveze
izrade konsolidovanih nansijskih izvetaja.
Matino drutvo ne mora sastavljati konsolidovane nansijske
izvetaje ako i samo ako:
a) je i samo zavisno preduzee koje je potpuno ili delimino u
vlasnitvu drugog preduzea, i ako su njegovi ostali vlasnici,
ukljuujui i one koji inae nemaju pravo glasa, informisani o
tome i ne protive se da matino preduzee ne sastavlja konsolidovane nansijske izvetaje;
b) se dunikim ili vlasnikim hartijama od vrednosti matinog
entiteta ne trguje na javnim tritima (domaa ili strane berze
ili na OTS tritima, ukljuujui lokalna ili regionalna trita);
c) matino preduzee nije podnelo, niti je u procesu podnoenja
svojih nansijskih izvetaja komisiji za hartije od vrednosti ili
drugom regulatornom telu radi izdavanja bilo koje vrste instrumenata na javnom tritu i
d) krajnje matino preduzee ili neko od matinih preduzea
u lancu konsolidovanja sastavlja konsolidovane nansijske
izvetaje, u saglasnosti sa MSFI, dostupne za javnu upotrebu.

2. KRITERIJUMI ZA UTVRIVANJE
POSTOJANJA KONTROLE NAD
PRIVREDNIM DRUTVOM OD STRANE
INVESTITORA

Oigledno je da obaveze sastavljanja konsolidovanih nansijskih

izvetaja mogu biti osloboena matina drutva koja imaju visok
stepen javne odgovornosti pod dva uslova:

Vanost kriterijuma uz pomo kojih se moe doi do odgovora na

pitanje da li investitor3, uobiajeno oznaavan i kao matino drutvo,
ima kontrolu nad drugim privrednim drutvom proistie iz injenice

ako su korisnicima dostupni konsolidovani nansijski izvetaji

matinog drutva kome i sami pripadaju, ako se sa tim sloe
njegovi vlasnici koji nemaju kontrolu (manjinski vlasnici) ili

U Konceptualnom okviru nansijskog izvetavanja 2010. godine ove karakteristike su oznaene kao fundamentalne. Pored toga, informacije iz nansijskih izvetaja
treba da budu blagovremene, proverljive i jasne. Videti: Novine u konceptualnom okviru MRS, Finrar 2/2010.
Dobijanje svrsishodnih zbirnih nansijskih izvetaja grupe pretpostavlja pojedinane nansijske izvetaje drutava grupe i zahteva postojanje njihove uporedivosti i
to kako u formalnom tako i u materijalanom pogledu.
Videti detaljnije: kari Jovanovi, Kata: (2000) Konsolidovani godinji obraun ciljevi,premise i pravila sastavljanja, asopis Finansije, raunovodstvo, revizija, Savez
raunovoa i revizora 12/00, Banja Luka.
U MSFI 10 Konsolidovani nansijski izvetaji, do njegovog donoenja iroko korieni u strunoj i naunoj literaturi termin matino, vrhovno ili drutvo majka je
zamenjen terminom investitor (investor), koji oznaava izvetajni entitet koji potencijalno kontrolie jedan ili vie drugih entiteta, dok je termin zavisno druto, drutvo
ki ili supsidijarna kompanija zamenjen terminom investee, koji oznaava drutvo nad kojim se kojim vri ili potencijalno moe biti vrena kontrola. Videti detaljnije:
(2011) Challenges in adopting an applying IFRS 10, Ernst&Young r. 4.
MSFI 10 Konsolidovani nansijski izvetaji je izdat 2011. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2013. godine. On je delimino zamenio MRS 27 jer je preuzeo
materiju kojom se ureuju konsolidovani nansijski izvetaji, dok su u MRS 27 ostali zahtevi koji se odnose na izradu separatnih nansijskih izvetaja, tako da je novi
naziv MRS 27 Separatni nansijski izvetaji.
U daljem tekstu: MRS 27 i MSFI 10.

19

sijskim izvetajima pojedinanih ili grupa privrednih drutava one

moraju biti ne samo relevantne ve i verodostojno prezentovane.1
Verodostojna prezentacija pretpostavlja da su informacije tane,
odnosno bez greaka, potpune i neutralne. Iako je sutina zahteva
za potpunou nansijskih izvetaja jednaka, nezavisno od toga da
li je re o nansijskim izvetajima pojedinanih privrednih drutava
ili konsolidovanim nansijskim izvetajima, njegovo ispunjenje se
postie na razliite naine. Naime, nansijski izvetaji pojedinanih
privrednih drutava se smatraju potpunim ako su u njima iskazani
sva imovina, obaveze i kapital, i obuhvaene posledice svih na
njima nastalih poslovnih transakcija tokom izvetajnog perioda.
Potpunost konsolidovanih nansijskih izvetaja, meutim, bie
ostvarena samo ako su:

Nauni asopis za ekonomiju - 01/13

ako su nansijski izvetaji njihovog matinog drutva dostupni
javnosti.
Konsolidovane nansijske izvetaje ne moraju sastavljati matina
drutva koja nemaju znaajnu javnu odgovornost jer se njihovim
vlasnikim ili kreditim hartijama od vrednosti ne trguje na javnim
tritima niti su u procesu dobijanja dozvole za izdavanje instrumenata kojima bi se trgovalo na javnim tritima.
Propisana obaveza za izradu konsolidovanih nansijskih izvetaja
ostala je nepromenjena, jer je i u postojeim okolnostima vano
investitorima i poveriocima koji istupaju na nansijskim tritima
pruiti ne samo informacije potrebne za donoenje odluka o ulaganjima koje su prezentovane u pojedinanim nansijskim izvetajima
drutava, ve i informacije o nansijskom poloaju i performansama
grupe iji su deo ta pojedinana preduzea.
Kada je re o denisanju kontrole, tanije, o utvrivanju kriterijuma
za njeno identikovanje, situacija je sasvim drugaija. Naime, kada
je pre vie od dvadeset godina (1989. godine) stupio na snagu
IAS 27 Consolidated Financial Statements and Accounting for
Investments in Subsidiaries, u njemu sadrana denicija, kontrole
je u potpunosti zadovoljavala. Prema ovoj deniciji, kontrola je
denisana kao mo oblikovanja nansijskih i poslovnih polititika
datog drutva, koja se moe zasnivati bilo neposredno na pravu
glasa ili pravima koja proistiu iz statuta ili sporazuma. Ova omoguavaju odluujui uticaj na donoenje odluka u upravnom odboru
ili njemu ekvivalentnom upravljakom telu radi sticanja odreenih
koristi. Smatralo se da kontrola nad jednim drutvom postoji ako
izvetajni entitet ima, na osnovu neposrednog ili posrednog uea
u kapitalu, vie od polovine glasakih prava ili:
20

vie od pola glasakih prava6 putem sporazuma sa ostalim

investitorima,
mo da upravlja nansijskim i poslovnim politikama pravnog
lica na osnovu statuta ili sporazuma,

mo da imenuje ili ukloni veinu lanova upravog odbora ili

ekvivalentnog upravljakog tela, a kontrola nad pravnim licem
je u rukama tog tela i
mo da veinski glasa na sastancima upravnog odbora ili
ekvivalentnog upravljakog tela, a kontrola nad pravnim licem
je u rukama tog tela.
Vremenom, ova denicija je postala neprikladna budui da se pojavio
veliki broj razliitih naina za uspostavljanje faktike kontrole nad drutvom, koji nisu bili obuhvaeni navedenim kriterijumima. Zahvaljujui
tome, mnogi od entiteta su ostajali van kruga konsolidovanja, budui
da se njihova veza sa matinim drutvom nije uklapala u deniciju
kontrole. Zloupotrebe ovakvog stanja, bankrotstvo Enrona je dobar
primer za to, istakle su u prvi plan ne unapreenje postojee denicije, ve izgradnju novog modela kontrole koji bi bio sveobuhvatan,
odnosno primenjiv na sve entitete, ukljuujui entitete za posebne
svrhe7. Osim toga, promenjena denicija kontrole je otklonila do tada
postojee nesaglasnosti izmeu MRS 27 Konsolidovani i separatni
nansijski izvetaji i SIC 12 Konsolidovanje entiteta za posebne
svrhe8. Jedan od znaajnih argumenata za promenu denicije kontrole
bila je okolnost da se promenom vri usklaivanje MSFI i Amerikih
opteprihvaenih raunovodstvenih principa (GAAP) i time poveava
uporedivost konsolidovanih nansijskih izvetaja.
U novoj deniciji kontrole, da bi ona bila sveobuhvatna, donosioci
standarda su prednost dali nainu na koji se kontrola vri u odnosu
na osnovu na kojoj se kontrola zasniva.
U skladu sa takvim opredeljenjem, izvetajni entitet investitor vri
kontrolu nad nekim privrednim drutvom ako i samo ako:
a) ima mo nad datim privrednim drutvom,
b) je izloen ili ima pravo na promenjiv prinos na uee u kapitalu i
c) ima sposobnost da utie na ovaj prinos koristei mo koju ima
nad entitetom u koji je uloen kapital.
Tri su, dakle, kljuna elementa kontrole:

je

Ako ovaj model kontrole uporedimo sa modelom kontrole koji se nalazio u MRS 27, onda se mogu uoiti sledee razlike:
U deniciji kontrole prema MRS 27

U deniciji kontrole prema MSFI 10

Poziva se na mo

Poziva se na pravo i sposobnosti

Poziva se na upravljanje nansijskim i poslovnim politikama

Poziva se na sposobnost uticaja na prinos

Poziva se na sticanje koristi

Zahteva izloenost ili pravo na varijabilan prinos

Koje su praktine implikacije razlika izmeu prvobitne i nove

denicije?
Prema novoj deniciji kontrole i vodiu za njenu primenu jasno je da
posedovanje veinskog prava glasa nije neophodno da bi se imala
6

7
8

kontrola. Prema ovoj deniciji, kontrola od investitora zahteva da

ima dovoljno moi i prava da unilateralno usmerava aktivnosti koje
najvie utiu na prinos drutva koje je potencijalno kontrolisano.
Da bi se utvrdilo da li investitor koji nema veinu u pravu glasa ili

Pri utvrivanju veinskog prava glasa uzimaju se u obzir potencijalna glasaka prava ako e biti sigurno iskoriena. Uslov je da postoji mogunost i izvesnost njihovog
iskorienja. Potencijalna prava su sadrana u opcijama na akcije, akcijskim varantima, konvertibilnim preferencijalnim akcijama ili konvertibilnim obveznicama.
Videti: (2011) Challenges in adopting an applying IFRS 10, Ernst&Young.
MSFI 10 je preuzeo deo MRS 27 koji se odnosi na konsolidovanje i SIC 12 Konsolidovanje entiteta za posebne svrhe.

Nauni asopis za ekonomiju - 01/13

drugim pravima ima kontrolu, neophodno je napraviti brojne analize i procene.9

Pored njih, relevantnim aktivnostima se smatraju i druge aktivnosti

koje na uspeh utiu posredno.

Okolnost da je cilj denicije da obuhvati sve entitete, ukljuujui

i entitete za posebne svrhe, nije mogla da ostane bez uticaja na
njenu sadrinu. U situacijama u kojima je odnos izmeu investitora i drutva koje je potencijalno kontolisano konvecionalan, to
znai da je na ueima koja obezbeuju veinsko pravo glasa,
za utvrivanje postojanja kontrole od strane investitora potrebno
manje procena, koje su uz to jednostavnije. Nasuprot ovome, kada
je re o kompleksnijim vezama izmeu investitora i drutva koje
je potencijalno kontrolisano, kao to je to, na primer, sluaj sa tzv.
strukturnim entitetima10, procene su brojnije i kompleksnije.

Ako se pretpostavi da imamo dva drutva od kojih se jedno bavi

trgovinom, a drugo proizvodnjom i prodajom svojih uinaka, relevantne aktivnosti prvog drutva su nabavka i prodaja robe, dok su
relevantne aktivnosti drugog drutva proizvodnja i prodaja uinaka.
Za investicioni fond relevantne aktivnosti su izbor, sticanje ili raspolaganje nasijskim sredstvima koja ine njegov portfolio, za banku
to je prikupljanje depozita, plasiranje prikupljenih sredstava, naplata plasmana i pruanje uobiajenih bankarskih usluga. Oigledno
je da delatnost potencijalno kontrolisanog drutva opredeljuje veliki deo njegovih relevantnih aktivnosti. Meutim, pored navedenih,
relevantnim aktivnostima se smatraju i pribavljanje kapitala ili
donoenje odluka o nansiranju, donoenje odluka o imenovanju
zaposlenih, visini naknada ili njihovom otputanju, utvrivanje ili
promene poslovnih i nansijskih politika, pravljenje planova i sl.

MRS 27 nije se bavio konsolidovanjem entiteta za posebne svrhe,

ve je ta materija bila ureena SIC 12. U MSFI 10 jedinstvena denicija kontrole sadri smernice kako utvrdititi postojanje kontrole i
nad onim entitetima kod kojih se korienjem glasakih prava ne
moe uticati na prinos, ve se usmeravanje relevantnih aktivnost i
vri na osnovu ugovornih prava.
Razliiti pristupi koji su u SIC 12 korieni za razliite vrste entiteta,
od kojih se danas neki smatraju nedovoljnim, kao to je kvantitativna analiza rizika i koristi ili kvantitativna analiza da bi se utvrdilo da
li se relevantne aktivnosti obavljaju za raun investitora uklopljeni
su u jedinstven model kontrole.
U jedinstvenom modelu kontrole, koji je uveden usvajanjem MSFI 10,
izmeu moi, varijabilnog prinosa i sposobnosti da se iskoristi mo
da bi se uticalo na visinu prinosa postoji meusobna povezanost,
a ispunjenje sva tri pomenuta kriterijuma su uslov da bi investitor
mogao zakljuiti da ima kontrolu nad drutvom koje je potencijalno
kontrolisano. Otuda svaki od navedenih kriterijuma za utvivanje
postojanja kontrole zasluuje da bude posebno razmotren.
2.1. Mo nad drutvom koje je potencijalno kontrolisano
Mo nad drutvom koje je kontrolisano predstavlja, prema MSFI
10, jedan od tri kljuna elementa kontrole. Smatra se da investitor
ima mo ako investitor ima postojea prava koja mu daju sadanju
- tekuu sposobnost da usmerava relevantne aktivnosti potencijalno kontrolisanog entiteta.
U mnogim sluajevima je lako utvrditi da investitor ima mo nad
drutvom koje je potencijalno kontrolisano. To je uvek sluaj kada
investitor ima veinsko pravo glasa. U nekim sluajevima, postojanje moi po osnovu prava glasa ne mora biti jasno. Tada je nuno
razmotriti obe komponente koje ine mo: usmeravanje relevantnih aktivnosti i posedovanje izvrnih prava.
Identikovanje investitora koji usmerava relevantne aktivnosti kontrolisanog drutva moe se oznaiti kao ugaoni kamen u procenjivanju posedovanja moi. Uobiajeno se pod relevantnim aktivnostima podrazumevaju one aktivnosti koje imaju znaajan uticaj
na visinu prinosa (dobitka/gubitka) kontrolisanog entiteta. To su,
u prvom redu, aktivnosti zbog kojih je entitet osnovan, jer iz njih
proistie najvei deo prihoda i one izazivaju najvei deo rashoda.
9
10

11
12

Spisak relevantnih aktivnosti koje su upravo navedene, sasvim

sigurno nije konaan. On ipak doputa da se jasno uoi da su relevantne aktivnosti, osim onih iz kojih neposredno rezultiraju poslovni prihodi i rashodi izvetajnog entiteta kao to je proizvodnja i
prodaja uinaka, na primer, i aktivnosti menadmenta, iji je uticaj
na prinos takoe znaajan, ali rastu prinosa doprinose posredno,
kao to je, na primer utvrivanje ili promene poslovnih i nansijskih
polititka, pravljenje nansijskih planova i sl.
Kada su identikovane relevantne aktivnosti drutva koje je potencijalno kontrolisano, tada je naredni korak utvrivanje koji investitor ima trenutnu sposobnost da upravlja tim aktivnostima.11
Kada privredno drutvo ima samo jednu relevantnu aktivnost,
onda nema tekoa, jer investitor koji usmerava tu aktivnost nesporno ima mo. Praksa, meutim, pokazuje da jedan izvetajni
entitet moe imati vie od jedne relevantne aktivnosti. Ako, uz to,
razliiti investitori usmeravaju ove razliite relevatne aktivnosti,
onda utvrivanje investitora koji ima mo postaje neto sloenije.
Osnovu za utvrivanje ispunjenosti ovog uslova kontrole posedovanja moi nad drutvom koje je potencijalno kontrolisano ini
procena znaaja pojedinih relevatnih aktivnosti. Onaj investitor koji
usmerava relevantnu aktivnosti koja ima najznaajniji uticaj na visinu prinosa drutva koje je potencijalno kontrolisano smatra se
da ima mo nad njim. Pretpostavimo da se privredno drutvo A
bavi transportom putnika i robe, da uea u ovom drutvu imaju
dva investitora od kojih je jedan primarno zaduen za transport
putnika, a drugi za transport robe.12 Do odgovora na pitanje koji
od njih ima mo nad drutvom moe se doi na osnovu procene
uea dobitka od prevoza robe, odnosno dobitka od prevoza putnika u ukupnom dobitku drutva. Mo ima investitor koji usmerava
relevantnu aktivnost koja ima vee uee u ukupnom prinosu.
Ukoliko bi uee obe, ili kod nekih drutava ak vie relevantnih
aktivnosti bilo priblino isto, onda bi investitor radi utvrivanja da li
ima mo trebalo da razmotri sledee faktore:
svrhu i dizajn drutva koje se potencijalno nalazi pod kontrolom,
faktore koji odreuju visinu mare dobiti, prihoda i vrednosti
drutva, kao i vrednost usluga,
izloenost investitora promenjivom prinosu i

Videti detaljnije: A PRACTICAL GUIDE TO APPLYING IFRS 10 CONSOLIDATED FINANCIAL STATEMENTS AUGUST 2012, Grand Thorthon www.grantthornton.com/.../menuitem...
Strukturnim entitetom se oznaava entitet koji je dizajniran tako da glasaka ili slina prava nisu dominantan faktor u odluivanju o tome koji investitor ima kontrolu
nad entitetom, na primer, glasaka prava koja su povezana sa administrativnim poslovima nisu relevantna, moraju na osnovu ugovornog aranmana biti usmeravane
relevantnte aktivnosti.
Detaljnije videti: Practical guide to IFRS Consolidated nancial statements: redening control, PwC, July 2011 https://pwcinform.pwc.com/inform2/show?action...id.
Iako ova situacija moe navesti na pomisao da je re o zajednikom ulaganju, ono to nije. Ovde ne postoji ugovorni odnos izmeu investitora niti se zahteva da se
odluke donose jednoglasno.

21

U obe denicije se koriste termini koji su u sutini slini: korist i prinos. Za prinos se moe rei da je neto iri koncept jer osim uea
u rezultatu drutva koje se kontrolie, on obuhvata i sinergetske
efekte sticanja kontrole.

Nauni asopis za ekonomiju - 01/13

uticaj koji na visinu prinosa drutva koje je potencijalno pod
kontrolom nastaje kao rezultat odluka koje su u kompetenciji
svakog od investitora.
Oigledno je da utvrivanje injenice da neki od investitora usmerava relevantne aktivnosti drutva koje je potencijalno kontrolisano
zahteva procene brojnih faktora, u situaciji kada ima vie investitora koji su meusnobno nepovezani i vie relevantnih aktivnosti.
Nakon to se identikuju investitori koji usmeravaju relevantne aktivnosti, nuno je razmotriti nain na koji to ine. Da bi se dokuio
nain na koji investitor usmerava relevantne aktivnosti MSFI 10,
zahteva da se najpre razmotre odluke o relevantnim aktivnostima
drutva koje se potencijalno kontrolie, a potom u drugom koraku da se identikuju prava na kojima se zasniva sposobnost usmeravanja ove odluke. Odluka o relevantnim aktivnostima u prvom
redu, ali ne i iskljuivo, obuhvata poslovne i nansijske odluke
drutva koje je potencijalno kontrolisano, ukljuujui i donoenje
nansijskih planova, odluke o imenovanjima i naknadama kljunih
menadera ovog drutva, angaovanju novih zaposlenih i o njihovom otputanju. Nije teko uvideti da se jedan deo ovih ovih odluka
razmatra i prilikom identikovanja relevantnih aktivnosti koje dati
investitor usmerava. Takva preplitanja nije mogue izbei jer se
usmeravanje relevantnih aktivnosti zasniva na moi.
Redovne akcije

22

Za entitete za posebne svrhe, nasuprot ovome, karakteristino

je da imaju ogranien, manji broj relevantnih aktivnosti, ponekad
samo jednu, kupovina potraivanja i njihova sekjuritizacija na
primer. Broj aktivnosti je uslovljen svrhom zbog koje je entitet
osnovan i obimom aktivnosti koji je unapred denisan. Usmeravanje relevantnih aktivnosti se vri donoenjem konkretnih odluka
i denisanjem procedura kojima se odreuje nain sprovoenja
relevantnih aktivnosti. Kod ovih entiteta, izvor prava investitora da
usmerava njegove relevantne aktivnosti je ugovor.
Nezavisno do toga da li je izvor prava investitora uee u kapitalu
odnosno pravu glasa ili ugovor, najee, mada ne jedino, prava
se ispoljaju kao: prava imenovanja, nagraivanja, opoziva kljunih
lanova menadmenta koji imaju sposobnost da usmeravaju relevantne aktivnosti, pravo postavljanja ili opoziva drugih osoba koje
usmeravaju relevantne aktivnosti, pravo da usmeravaju drutvo da
ue u statusnu promenu, ili pravo veta na bilo kakve promene,
u transaciju u korist investitora, i druga prava koja vlasniku daju
sposobnost usmeravanja relevantnih aktivnosti.
Prava koje investitori poseduju, a koja su upravo navedena, mogu
se prema svojoj nameni podeliti u dve grupe. Prvu veu grupu ine
takozvana supstantivna odnosno sutinska prava, a drugu tzv.
zatitna prava.
Sutinska prava su osnova za donoenje odluka koje su povezane
sa redovnim poslovanjem drutva koje je potencijalno kontrolisano
(odluke o poslovnoj i nansijskoj politici, zaduivanju, zapoljavanju
ili otputanju zaposlenih, odluke o visini naknada menadmentu i
zaposlenima i sl.). To su, kao to se moe zakljuiti odluke kojima
se u redovnom poslovanju usmeravaju relevantne aktivnosti.
Zatitna prava su, nasuprot ovome, prava koja su namenjena zatiti
interesa strana koje ta prava dre bez davanja moi tim stranama
nad entitetom s kojim su ta prava povezana. Ova prava ne mogu
spreiti druge investitore da imaju mo nad drutvom na koje se
13
14

2.2. Prava kao osnova moi

Kako je ve navedeno, nakon to se identikuju relevantne aktivnosti drutva koje je potencijalno kontrolisano i nain na koji
se vri njihovo usmeravanje, nuno je identikovati prava na osnovu kojih investitor ima sposobnost usmeravanja relevantnih
aktivnosti. Ovo zbog toga to se mo zasniva na pravima. Prava
mogu biti zasnovana na vlasninom ulaganju u drutvo koje je potencijalno kontroliisano glasaka prava na bazi redovnih akcija,
ili pak mogu biti zasnovana na ugovoru kada se govori o ugovornim
pravima. Kada se sposobnost usmeravanja relevantnih aktivnosti
drutva zasniva na pravu glasa, to je est sluaj, tada je procena
postojanja kontrole mnogo jednostavnija. Ugovor kao osnova prava
usmeravanja relevantnih aktivnosti se najee javlja kod entiteta
za posebne svrhe.
U konvencionalnim grupama, investitori su sa drutvima koja su
potencijalno kontrolisana povezani putem ulaganja kapitala, koje
investitoru daje veinsko pravo glasa. Ta drutva uobiajeno imaju
vie relevantnih aktivnosti, a investitor njihovo usmeravanje vri
utvrivanjem poslovnih i nansijskih politika drutva koje je potencilno kontrolisano i izborom njegovog top menadmenta. Graki
se uspostavljanje moi kod ovakvih grupa moe prikazati:
veinsko pravo glasa

mo

uee odnosi. Drugim reima, injenica da entitet A ima neko

od zatitnih prava nad drutvom N ne moe spreiti da investitor
B ima kontrolu nad drutvom N.
2.2.1. Sutinska prava
Ve je pri denisanju sutinskih prava istaknuto da je re o pravima
koja investitoru omoguavaju usmeravanje relevantnih aktivnosti.
Da bi taj cilj mogao biti postignut, ova prava moraju biti izvrna.
To ne znai nita drugo ve da investitor koji ta prava poseduje u trentuku kada se vri procena njegove kontrole mora imati
mogunost da to pravo realizuje. Ako druvo B ima, na primer,
60% glasakih prava drutva A onda ono ima sutinsko pravo.
Ovo pravo e u velikom broju sluajeva biti i izvrno. Moi e da
postavi menadment drutva, formulie poslovne i nansijske politike, donosi nansijski plan i dr.
Ponekad uprkos posedovanju veinskog prava glasa investitor
moe biti onemoguen da usmerava relevantne aktivnosti drutva
koje je potencijalno kontrolisano. I mada su takve situacije izuzetak,
one se u praksi javljaju. One nastaju onda kada su relevantne aktivnosti, uprkos tome to jedan od investitora ima veinsko pravo
glasa, usmeravane od strane vlade, likvidatora, regulatora, putem
ugovora ili kada supstantivna prava investitora nisu izvrna.
Okolnosti mogu dovesti do toga da posedovana prava nisu izvrna,
naroito kada je re o potencijalnim pravima. Zbog toga je nuno
proceniti da li su prava koje poseduje investitor izvrna. Neko pravo moe ne biti i izvrno zbog postojanja ekonomskih, poslovnih
ili pravnih barijera za njegovo korienje.13 Primeri barijera za
korienje prava su nansijski penali, izvrna cena ili cena konverzije su takve da onemoguavaju ostvarenje iskorienje ili
konverziju, uslovi su takvi da onemoguavaju izvrenje ili konverziju, na primer kratak rok za izvrenje, odsustvo mehanizma za
izvrenje, nedostatak informacija o izvrenju, nedostatak drugih
strana voljnih ili sposobnih za preuzimanje, barijere u regulatornom pravnom okviru i dr.14

A Practical guide to iFRS Consolidated nancial statements, July 2011, p. 9 ttps://pwcinform.pwc.com/inform2/content?action...id... preuzeto 10. 1. 2013.
Videti: (2011) Challenges in adopting an applying IFRS 10, Ernst&Young r. 14.

Nauni asopis za ekonomiju - 01/13

Sama injenica da je pravo sutinsko mora biti praena mogunou njegovog korienja u trenutku kada treba da budu donoene
odluke kojima se usmeravaju relevantne aktivnosti.
2.2.2 Zatitna prava i razgranienje supstantivnih i zatitnih prava
Dok je mo esencijalni element kontrole, zatitna prava ne daju
investitoru kontrolu nad drutvom u koje investira. Ona se obino
dre da bi se zabranile fundamentalne promene u aktivnostima
drutva koje je potencijalno kontrolisano, a sa kojima se ne slae
vlasnik prava i obino se primenjuju samo u izuzetnim okolnostima, tj. ako nastane potencijalni dogaaj. Primeri zatitnih prava:
potreba drutva da pribavi odobrenja za kapitalne izdatake, koji
prelaze iznose uobiajene za redovno poslovanje, ogranienja drutvu za preduzimanje aktivnosti koje bi mogle znatno promeniti
njegov kreditni rizik na tetu investitora, odobrenje drutvu za emisiju vlasnikih ili dunikih instrumenata, zaplena imovine drutva
ako ne ispunjava specine uslove otplate zajma i veto na transakcije drutva sa povezanim licima.
Iako se ini da je granica izmeu supstantivnih i zatitnih prava
jasna, to u praksi nije tako, stoga kada se razmatra sutina prava
da bi se moglo zakljuiti da li je ono zatitno, potrebno je razmotriti
i da li je ono, polazei od okolnosti, supstantivno pravo. Razmatranje iji je cilj da da jasan odgovor na pitanje da li je pravo koje
poseduje investitor ili druge strane supstantivno ili zatitno vano
je za procenu posedovanja moi.
Ako se zakljui da je re o supstantivnom pravu, tada je verovatnoa
da e ga vlasnik prava koristiti bez znaaja u odreivanju da li je
re o zatitnom pravu ili pravu koje vlasniku daje mo. Prodaja
imovine drutva koje je potencijalno kontrolisano zbog toga to nije
izmirilo sve obaveze po osnovu zajma, smatra se zatitnim pravom, a samo neizmirenje obaveza se tretira kao izuzetna okolnost.
Ukoliko bi prodaja imovine radi izmirenja dospelih obaveza uestala
jer se drutvo nalazi u steaju, tada pravo na prodaju imovine gubi
karakter zatitnog prava i postaje supstantivno pravo, jer prodaja
imovine u ovom sluaju ima jak uticaj na povrat.
Pravo veta je u najveem broju sluajeva zatitno pravo. Prava veta
na promenu imena drutva koje je potencijalno kontrolisano, njegovog
sedita ili revizora na lanove osnivakog akta smatraju se tipinim
zatitnim pravima budui da retko imaju znaajan uticaj na prinos.
U nekim, ne estim sluajevima, pravo veta moe predstavlja
supstantivno pravo. Karakter supstantivnog prava ima, na primer,
pravo veta na operativne planove ili na promene poslovnih i nansijskih politika, jer ove promene mogu imati znaajan uticaj na
prinos investitora.
2.2.3. Prava glasa i usmeravanje relevantnih aktivnosti tokom
steajnog postupka
Poto se otvaranjem steajnog postupka menja cilj drutva koje
je potencijalno kontrolisano, to znai da se menjaju njegove
15

Videti: (2011)Challenges in adopting an applying IFRS 10, Ernst&Young r. 16

relevantne aktivnosti, osnovano je postaviti pitanje da li investitor koji je do trenutka otvaranja steaja imao prava koja su mu
obezbeivala mo nad drutvom tu mo i dalje poseduje. Budui da
se kao primarni cilj steaja promovie zatita interesa poverilaca,
u mnogim pravnim sistemima se po otvaranju steaja upravljaka
prava prenose na steajnog upravnika ili na upravu, koja treba da
sprovede proces reorganizacije, pozicija investitora moe biti radikalno promenjena. Da bi se mogao dati odgovor na pitanje da li on i
dalje ima mo da usmerava relevantne aktivnosti drutva, odnosno
poslovne i nansijske politike drutva, neophodno je razmotriti:
ko je nadlean da imenuje menadment drutva tokom perioda
steaja,
ko usmerava upravu
da li menadment mora da trai saglasnost drugih strana osim
akcionara za, na primer, znaajne ili neuobiajene transakcije i
ko pregovara o planu reorganizacije.
U Republici Srpskoj u skladu sa steajnim pravom investitor gubi
upravljaka prava u trenutku otvaranja steajnog postupka, ona se
prenose na organe steajnog postupka.
2.2.4. Mo koja se ne zasniva na veinskom pravu glasa
faktika kontrola
Predmet razmatratranja bilo je postojanje moi nad drutvom
koje je potencijalno kontrolisano, koja se zasnivala na veinskom
pravu glasa. Mo, meutim, moe postojati i ako investitor nema
veinsko pravo glasa. Ovakva kontrola je poznata kao faktika kontrola. Postojanje faktike kontrole zahteva procenu da li glasaka
prava daju investitoru dovoljno moi. Pri tome treba uzeti u obzir
sve injenice i okolnosti kao to se sljedee:
a) Koji broj glasova dri investitor, visinu relativnog uea u
ukupnom broju glasova kod eksternih akcionara drutva koje
je potencijalno kontrolisano i disperziju glasova. to je broj
glasakih prava koje investitor dri vei i to je vei stepen disperzije glasova, to je vea verovatnoa da mu postojea prava
daju sposobnost usmeravanja relevantnih aktivnosti druta.
Pretpostavimo da investitor dri 48% glasakih prava drutva,
to mu samo po sebi ne obezbeuje mo, ali preostalih 52%
glasakih prava nalaze se u rukama velikog broja investitora,
od kojih nijedan ne poseduje vie od 1% ukupnog broja glasova15. U ovoj situaciji investitor ima mo i time kontrolu. Ako bi
investitor imao, na primer, 46% ukupnih glasova, dva investitora imala po 26% glasova, a dva investitora po 1% glasova, tada
investitor koji poseduje 46% glasova nema mo ni kontrolu,
jer ostali investitori mogu prikupiti vie glasova - sporazumom
investitora koji poseduju po 26% glasova.
b) Potencijalna glasaka prava dri investitor, drugi vlasnici glasova ili druge strane. Kako je ve navedeno, pri utvrivanju
moi, pored postojeih, uzimaju se u obzir potencijalna prava koja mogu biti sadrana u opcijama na akcije, varantima,
konvertibilnim preferencijalnim akcijama i konvertibilnim obveznicama. Pri proceni treba razmotriti ne samo potencijalna
prava koja ima investitor, ve i potencijalna prava koja imaju
druge strane jer realizacija ovih prava moe promeniti relativno
uee investitora. Potencijalna prava, da podsetimo, moraju
biti izvrna.
Investitor kome postojea prava ne obezbeuju mo moe
stei veinsko pravo glasa ako iskoristi potencijalna prava koja
ima i time stei mo. Ako investitor B dri 38% prava glasa
drutva C koje je potencijalno kontrolisano i poseduje opcije
na akcije ovog drutva koje su tekue, izvrne i in-the-money,

23

Vlasnici prava treba da imaju praktinu sposobnost da iskoriste svoja

prava, koja moe biti dovedena u pitanje ako korienje zahteva saglasnost vie od jednog investitora. to je vie strana potrebno da se saglase
da bi se koristilo pravo, to je manja verovatnoa da je sutinsko pravo
izvrno. Jednako je vano istraiti odgovor na pitanje da li investitor koji
poseduje prava ostvaruje koristi njihovim korienjem ili konverzijom?
Ukoliko su potencijalna prava glasa su in-the-money i/ili ako investitor
namerava da ostvari koristi od sinergije izmeu investitora i drutva u
ijem kapitalu uestvuje, tada se takva prava smatraju izvrnim.

Nauni asopis za ekonomiju - 01/13

koje donose 20% dodatnih glasova, onda on ima mo nad
drutvom C. Pri tome treba razmotriti i sposobnost investitora da obezbedi novana sredstva potrebna za iskorienje
opcija.
Mogua je, razume se, i potpuno suprotna situacija, da investitor koji ima veinsko pravo glasa nad drutvom koje je potencijalno kontrolisano tu kontrolu izgubi jer drugi investitori
iskoriste svoja potencijalna prava. Na primer, ako investitor dri
60% glasakiih prava drutva B, drugi investitor ima 40%
glasakih prava i poseduje opcije ije iskorienje mu donosi
25% glasova, onda prvi investitor moe izgubiti kontrolu, ako
su opcije izvrne, ako drugi investitor ima sredstava da ih iskoristi i ako ne postoje druge barijere za njihovo izvrenje.
c) Polazei od pretpostavke da se mo zasniva na pravu glasa,
ugovorni aranmani koji su povezani sa pravom glasa mogu
investitoru dati mo tako to e druge investitore usmeriti kako
da glasaju. Mnogo ee, meutim, usmeravanje se ne vri
kroz glasaka prava, ve na druge naine, kao to su ugovori,
koji, na primer, daju investitoru sposobnost da upravlja procesom proizvodnje, operativnim aktivnostima ili determinie
nansiranje drutva koje je potencijalno kontrolisano.

24

Ponekad su odnosi izmeu investitora i drutva koje je potencijalno kontrolisano takvi da je teko proceniti da li investitor ima
ili ne mo nad drutvom. U takvim sluajevima moe od pomoi
biti razmatranje drugih dokaza da investitor ima kontrolu, kao to
je sposobnost da imenuje ili opoziva kljunih menadera drutva,
poseduje pravo da usmeri drutvo da izvri promenu transakcija,
koje u znaajnoj meri utiu na investitorovu izloenost promenjivom prinosu, ili pak posedovanje veta kojim se ta promena
spreava, dominacija procesom izbora lanova upravljakog tela
drutva i sl.

3. IZLOENOST PROMENJIVOM PRINOSU

Izloenost ili pravo na promenjivi prinos je drugi kriterijum koji
treba da bude ispunjen da bi se smatralo da investitor ima kontrolu
nad drutom koje je potencijalno kontrolisano. Prinos na ulaganje
i od usmeravanja relevantnih aktivnosti moe biti pozitivan, ali i
negativan. Pri uvrivanju izloenosti varijabilnom prinosu, pored
prinosa koji nastaje neposredno od aktivnosti drutva u koje je
uloeno, treba dodatno uzeti u obzir i druga primanja investitora od
drutva. Na primer, ako investitor eli postii ekonomiju obima ili
iskoristiti sinergetske efekte kombinovanjem poslovanja ili imovine
drutva sa sopstvenim poslovanjem ili imovinom, to e dovesti do
izloenosti investitora promenjivom prinosu.
Veliki je broj razliitih oblika u kojima se prinos moe javiti. Tako
se prinosom smatraju: dividende, ksna kamata na kreditne hartije
od vrednosti, varijabilna kamata na kreditne hartije od vrednosti,
druge raspodele ekonomskih koristi i promene vrednosti ulaganja
izvrenih u drutvo, naknade za servisiranje sredstava i obaveza
drutva, naknade i izloenost gubicima po osnovu davanja kredita
ili podrke za likvidnost, rezidualno uee u imovini i obavezama
drutva pri njegovoj likvidaciji, poreske olakice i pristup likvidnim sredstvima koja investitor ima od ulaganja u drutvo, koristi
od uteda u trokovima, dostupnosti retkih proizvoda, ili druge
izloenosti varijabilnom prinosu koji nisu dostupne drugim investitorima.
Kljuna karakteristika prinosa je njegova promenjivost koja treba
da proistie iz sutine odnosa investitora i drutva koje je poten16

Videti: (2011) Challenges in adopting an applying IFRS 10, 1. r. 27.

cijalno kontrolisano. U velikom broju sluajeva bie jednostavno

dokuiti da je prinos varijabilan. To je sluaj sa dividendama na redovne akcije, naknadama za servisiranje sredstava i obaveza, koristima od ekonomije obima i sl. Fiksna kamata na kreditne hartije
od vrednosti, iako nosi ovakav naziv, po svojoj sutini je varijabilan prinos, jer je investitor izloen kreditnom riziku. Visina prinosa
je pod uticajem boniteta emitenta obveznica. Suprotno, unapred
naplaene naknade za provizije koje se ne moraju refundirati smatraju se ksnim prinosom.
Postojanje izloenosti varijabilnom prinosu od ulaganja u drutvo
ne znai da investitor ima kontrolu.
Kontrola pretpostavlja i da investitor ima sposobnost da iskoristi
mo nad drutvom da bi uticao na iznos svog prinosa. Na primer, za zajmodavce je uobiajeno da su izloeni promenjivom prinosu od pozajmica sa varijabilnom kamatom koju naplauju od
dunika. Zajmodavac, meutim, nema kontrolu nad dunikom ako
nema sposobnost da utie na plaanja varijabilne kamate, to je
najee sluaj.
3.1. Izloenost promenjivom prinosu u sluaju steaja
drutva koje je potencijalno kontrolisano
U sluaju bankrotstva drutva u kome investitor ima uee, procena da li je investitor zadrao kontrolu zavisi i od toga da je i dalje
izloen promenjivom prinosu, u relevantnim jurisdikcijama treba
istraiti:16
a) da li je drutvo ogranieno u plaanju dividendi investitorima
zbog podnoenja prijave bankrotstva,
b) da li su investitori izloeni varijabilnom prinosu po osnovu
uea u drutvu uprkos bankrotstvu, na primer, da li e akcije
drutva zadrati bilo kakvu vrednost,
c) da li investitor ima potraivanja za zajmove, ili druga nansijska
uea u drutvu, tako da oekuje da e dobiti prinos ili su zajmovi bezvredni i
d) da li investitor ima pristup drugim sinergijama od drutva.
Jasno je da izloenost promenjivom prinosu u ovom sluaju zavisi
ne samo od steajnog prava ve i od toga kakav je odnos izmeu
obaveza i vrednosti steajne mase drutva koje je u steaju.

4. POVEZANOST MOI I PRINOSA: ODNOS

AGENTPRINCIPAL
Trei uslov za postojanje kontrole je da investitor mora imati sposobnost da koristi mo nad drutvom da bi uticao na iznos prinosa.
Veza izmeu moi nad drutvom i izloenosti varijabilnom prinosu
od drutva je od sutinskog znaaja za kontrolu.
Investitor koji ima mo nad drutvom, ali ne moe da ima koristi od
te moi, nema kontrolu nad drutvom.
Investitor koji ima izloenost promenjivom prinosu od drutva, ali
ne moe da usmerava aktivnosti koje u najveoj meri utiu na prinos investitora, nema kontrolu nad drutvom.
Tri investitora su osnovala drutvo, tako da su investitori A i B uneli
sredstva na kreditnoj osnovi, a investitor C ima minimalno uee
na vlasnikoj osnovi. Drutvo se bavi prikupljanjem potraivanja i
njihovom naplatom. Investitor B prenosi potraivanja drutvu, upravlja potraivanjima. Prinos investitora A je ksna kamata, sredstva koja je uloio investitor B su namenjena pokriu gubitaka po

Nauni asopis za ekonomiju - 01/13

osnovu nenaplate potraivanja, a po osnovu njih investitor ima
pravo uea u raspodeli preostalog prinosa.17 Kontrolu nad ovim
drutvom ima investitor B, jer on usmerava relevantne aktivnosti
drutva, izloen je promenjivom prinosu na uloena sredstva, visina
prinosa je pod uticajem njegovog upravljanja sredstvima drutva.

ZAKLJUAK
Nova denicija kontrole sadrana u MSFI 10 moe se primeniti na
sve entitete. Kriterijumi za identikaciju kontrole su vie fokusirani
na nain na koji se kontrola ostvaruje, a potom na njene osnove.
Investitor, da bi procenio da li ima kontrolu nad drutvom koje
je potencijalno kontrolisano, treba da utvrdi da li ima mo nad
drutvom, da li je prinos koji ostvaruje na ulaganja u varijabilan i
da li je sposoban da koristi mo da bi uticao na visinu prinosa na
ulaganja u drutvo. Tek potvrdan odgovor na svako od navedenih
pitanja znai da kontrola postoji. Utvrivanje postojanja kontrole
drutava grupe od strane matinog drutva u konvencionalnim
grupama je relativno jednostavno budui da se mo uglavnom nad
drutvima zasniva na veinskom pravu glasa, te da se zahvaljujui

veinskom pravu glasa usmeravaju relevantne aktivnosti drutava

i po osnovu toga ostvaruje varijabilan prinos.
Utvrivanje postojanja kontrole kod entiteta za posebne svrhe
je sloenije. Mo proistie iz ugovora pa se razmatranje sutine
aranmana i procena odnosa investitora i drutva s jedne i drutva
i ostalih ulagaa s druge strane javlja kao neophodnost.
Iako je primena denicije povezana sa brojnim procenama koje mora
izvriti investitor, pravilna primena propisanih kriterijuma e obezbediti potpunost konsolidovanih nasijskih izvetaja i onemoguiti
izbegavanje njihovog sastavljanja od strane matinih drutava.

IZVORI
1. Ernst&Young: (2011) Challenges in adopting an applying IFRS 10.
2. A Practical guide to iFRS Consolidated nancial statements, July
2011. ttps://pwcinform.pwc.com/inform2/content?action...id...
preuzeto 10. 1. 2013.
3. A PRACTICAL GUIDE TO APPLYING IFRS 10 CONSOLIDATED FINANCIAL STATEMENTS AUGUST 2012, Grand Thorthon www.
grantthornton.com/.../menuitem...

Bodies that create standards, the IASB and FASB launched the audit project IAS 27. The result of that is IFRS 10 - Consolidated Financial
Statements, in which the concept of control is set at a much larger scale. The new denition of control contained in IFRS 10 is applicable
to all entities, and the criteria for identifying the controls are more focused on the way the control is realized and then to its basics.
In other to assess whether he / she has the control over a company that is potentially controlled, the investor must determine:
- does he / she has the authority over the company;
- Is the return earned on the investment variable and
- Is he / she able to use the authority to inuence the level of investment in the company.
An afrmative answer to any of these questions means that the control exists. Establishing the existence of control with special purpose
entities is more complex and the authority derives from the contract, and the assessment of arrangements and relations of investor and
the entity on one side and entity and other investors on the other side appears as a necessity.
Although the implementation of the denitions is related to numerous estimates that must be made by the investor, correct implementation of the criteria provides completeness of the consolidated nancial statements and prevents avoidance of their preparations by the
parent companies.
Key words: IFRS 10, authority over the company, return.

17

(2011) Challenges in adopting an applying IFRS 10, Ernst&Young, r. 27.

25

Abstract