Simulator Pozara I Buka PDF

Vladimir eri
OBUKA U SIMULATORIMA POARA

ZATVORENOG PROSTORA
VRUA OBUKA
Januar 2010
pdfMachine
A pdf writer that produces quality PDF files with ease!
1
Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across
nearly all Windows platforms, simply open the document you want to convert, click print, select the
Broadgun pdfMachine printer and thats it! Get yours now!
Sadraj:
strana
1. Uvod ........................................................................................................................................3
2. Vrua obuka ......................................................................................................................4
3. Poari u zatvorenom prostoru..............................................................................................6
3.1. Faze razvoja poara ..............................................................................................................6
3.1.1. Faza paljenje .....................................................................................................................6
3.1.2. Faza razvoja ......................................................................................................................7
3.1.3. Razbuktala faza ................................................................................................................8
3.1.4. Faza zgarita .....................................................................................................................8
3.2. Ekstremno ponaanje poara u zatvorenom prostoru ..........................................................9
3.2.1. Flashover ......................................................................................................................9
3.2.2. Backdraft .......................................................................................................................12
3.2.3. Eksplozija poarnih gasova .............................................................................................14
3.2.4. Flameover .....................................................................................................................15
3.2.5. Poari pogonjeni vetrom ...................................................................................................16
4. Taktika ventilacija ..............................................................................................................17
4.1. Vertikalna prirodna ventilacija ............................................................................................18
4.2. Horizontalna prirodna ventilacija ........................................................................................19
4.3. Hidraulina ventilacija .........................................................................................................19
4.4. Ventilacija povienim pritiskom ..........................................................................................20
4.5. Antiventilacija.......................................................................................................................25
5. itanje poara .......................................................................................................................26
5.1. Dim .......................................................................................................................................26
5.2. Toplota..................................................................................................................................28
5.3. Plamen .................................................................................................................................28
6. Taktika gaenja vodom ........................................................................................................29
6.1. Indirektna metoda ................................................................................................................29
6.2. Direktna metoda ...................................................................................................................30
6.3. Impulsno gaenje ................................................................................................................30
6.3.1 Kratki impuls ......................................................................................................................31
6.3.2. Dugi impuls ......................................................................................................................32
6.3.3. Polivanje ............................................................................................................................33
6.3.4. Nalivanje ...........................................................................................................................33
6.4. Izbor mlaznice za unutranju navalu ...................................................................................33
7. Taktika ulaska, kretanja i gaenja u poarnom prostoru ................................................34
7.1. Procedura ulaska u poarni prostor .....................................................................................34
7.2. Kretanje i gaenje u poarnom prostoru ..............................................................................36
8. Simulatori za vruu obuku ..............................................................................................37
8.1. Flashover kutija ................................................................................................................38
8.2. Simulatori na vrsto gorivo ..................................................................................................38
8.3. Gasni simulatori ...................................................................................................................40
8.4. Kombinovani simulatori ......................................................................................................41
8.5. Modeli obuke u simulatorima...............................................................................................42
8.5.1. Swede survival systems training ..................................................................................42
8.5.2. Vrua obuka u Hrvatskoj ..............................................................................................45
8.5.3 HOT FIRE Slovenija......................................................................................................49
9. Zakljuak ...............................................................................................................................50
pdfMachine
10. Literatura ............................................................................................................................51
2
1. Uvod:
Poslednjih godina pojam ekstremnih oblika poara ili kako neki kau fenomeni ekstremnog
ponaanje poara , sve vie se obrauje i mnogo se vie pojavljuje kao jedna od glavnih tema u literaturi
koja se bavi vatrogasnom tematikom .
Tek pre par godina u vatrogasnim krugovima u Srbiji tema ekstremnog ponaanja poara u
zatvorenom prostoru je postala aktuelna i o njoj je napisano nekoliko strunih radova, ali se celokupna
pria svodi na objavljivanje strunih radova dok se praktian rad i uvebavanje na ovu temu, koji ustvari
i otkriva sutinu i praktino dokazuje pojave o kojima se govori, svodi na nepostojei. Kada govorimo o
ovim terminima moramo rei da dosta vatrogasaca
jo uvek nije upoznat sa pojmom ekstremnih
ponaanja poara, kao i sa opasnostima kojima je izloen prilikom gaenje. Neophodnost razumevanja
pojmova koji e se obraditi proizilazi iz injenice da ako se u toku intervencije ne prepoznaju elementi i
pojave koje mogu da izazovu pojavu ekstremnog ponaanja poara , vatrogasac moe biti veoma ugroen i
izloen velikoj opasnosti. U veoma velikom broju sluajeva sami vatrogasci su se i susreli sa ekstremnim
oblicima poara a da toga nisu ni svesni, jer kada imate svedoenja vatrogasaca da su im poari iznenada
izmakli kontroli i neverovatno se brzo razvijali , tada moramo priznati da je pri tom poaru dolo do uticaja
nekog faktora koji je znatno izmenio tok poara i iz njegove predvidljive forme proizveo neki ekstremni
oblik ponaanja. Da bi se kvalitetno razumeli pojmovi o kojima e se govoriti neophodno je da se uz
teorijsku predstavu i kvalitetno definisanje svih pojmova rei neto i o praktinom delu koji je neophodan
a vezan za ove pojmove. Prouavanje ponaanja poara, bilo kroz teoriju ili kroz analize pojedinih
sluajeva, svakako pomae u sticanju nuno potrebnih znanja, ali ne moe u potpunosti zameniti lino
iskustvo.
pdfMachine
3
2. Vrua obuka
Pomalo se nepravilno spominju imena te vrste obuke: Flashover obuka, ili Obuka u simulatorima
vatrenih udara. Ipak, to nije nita drugo nego Ponaanje poara u zatvorenom prostoru (Compartment fire
behavior training) ili bi moda bolje bilo rei upoznaj svog neprijatelja- vatru. Kako vatrogasac moe na
siguran nain, u uslovima najblie moguim na intervenciji, sa zatitnom opremom koju koristi, sa
kolegama sa kojima radi, sa mlaznicom koju koristi upoznati tog poarnog neprijatelja? Sigurno ne
Powerpoint-obukom.
Ciljevi Vrue obuke u simulatorima ponaanja poara u zatvorenom prostoru nisu vezani
iskljuivo uz flashover, kako se to esto nepravilno shvata . Oni takoe nisu predvieni za bezrazlono
muenje vatrogasaca, ve slue za svrsishodno i sigurno uvebavanje jednog dela vatrogasne taktike.
U takvim simulatorima je vrlo lako pokazati faze poara klase A i C u zatvorenom prostoru. Takvu
mogunost upoznavanja sa poarom na intervenciji nikada nemamo. Svaka faza ima svoje karakteristike,
opasnosti i naine otklanjanja istih koje do sada nismo mogli neometano analizirati.
Razvoj toplote, dima i pritiska kod poara se u simulatorima jasno razaznaje to omoguava bolje
razumevanje postupaka u poarima. Vatrogasac moe osetiti hladniji donji deo prostorije zahvaene
poarom, osetiti jasnu granicu dima i njegovo irenje ili osetiti strujanja vruih gasova u prostoriji.
Prepoznavanje moguih opasnosti. U simulatoru se opaa pojava prvih plamena, njihov razvoj, piroliza
na okolne zapaljive materije, smanjivanje vidljivosti uzrokovane tim dogaajima i ostale efekte razvoja
poara. S obzirom da u simulatoru postoji mogunost zatvaranja vrata ime se spreava dovod vazduha,
jasno su vidljivi predznaci nekih od eksplozija u vidu pulsirajueg dima.
Doivljavanje i upoznavanje vlastitih granica izdrljivosti na toplotno optereenje u poaru. U
simulatoru se svaki polaznik susree sa promenama koje njegovo telo doivljava pri susretu s visokom
temperaturom: poveanjem otkucaja srca i pritiska kao i smanjenjem radne motorike na koje e kad-tad na
intervenciji naii.
Posmatranje efekata ventilacije (provetravanja) na razvoj i gaenje poara. Zahvaljujui tehnikoj izradi
simulatora koji na krovu kontejnera ima tzv. sigurnosni oduak vatrogasci vrlo lako posmatraju dobre i loe
strane taktike ventilacije. Taktika ventilacija ima izuzetno veliku taktiku upotrebu pa stoga , ukoliko se
izvri na pravilan nain u kratkom vremenskom intervalu sniava toplotu u poaru i poveava vidljivost
odvoenjem produkata sagorijevanja.
Jedna od najvanijih postupaka pri takvoj vrsti obuke jest uvebavanje ulazaka u prostor zahvaen
poarom.
Pomou vrue obuke moe se, u vrlo realnim uslovima uvebavati procedura ulazaka u prostor
zahvaen poarom. Iako je jasno da je otvaranje vrata iza kojih se nalazi poar izuzetno opasno, tim
postupkom se uvebava (tzv. Door check) ulazak u prostor i smanjivanje posledica eventualnih eksplozija
dima ili naglih razbuktavanja.
Prilikom vrue obuke se pokuava nauiti vatrogasce kako da izbegne najee greke pri ulasku
u prostor zahvaen poarom: prerani ulazak i ignorisanje postojanja eksplozivne smee gasova nastalih u
poaru.
pdfMachine
4
Pravilna upotreba vode za gaenje

Nepravilno korienje protoka vode na mlaznici i izbora vrste mlaza ima za posledicu ponekad
preveliku koliinu vode u poaru to prouzrokuje i mnogo opasnije posledice.
Zagrejana vodena para, a ne toplota od poara, po pravilu je kriva za veinu opekotina koju vatrogasci
pretrpe na vatrogasnim intervencijama. Ukoliko se u prostor zahvaen poarom ubaci previe vode, ona e
se ispariti, stvoriti vodenu paru koja e, tom prilikom, potpuno poremetiti dotadanji raspored temperature
u prostoriji (gore-toplije, dole-hladnije) pravei tzv. vatrogasnu supu (poznata kao Fireman soup, koja
eka samo svoj glavni sastojak- vatrogasca, da bi bila skuvana ) u kojoj je cela prostorija super zagrejana
i opasna po ivot. Osim toga, navedena vodena para prolazi kroz linu zatitnu odeu imajui za posledicu
opekotine, pa je jasno da je cilj vrue obuke pokazati kako izbei preterano stvaranje vruih vodenih
para u unutranjoj navali pravilnom upotrebom mlaznica.
Flashover reflex
Cilj obuke nije prikazivanje flashovera ili nekog oblika ekstremnog irenja poara ve
upoznavanje s poarom i posledicama delovanja vatrogasaca na poar. Jedna od vanijih lekcija je tzv.
flashover reflex. Njime se uvebava do automatizma kako reagovati ako doe do nekog oblika naglog
razbuktavanja poara. Jeste li ve probali uvebati brzu reakciju na irenje poara iznad vas, pod
izolacionim aparatima, gde morate u deliu sekunde iz aktivnog gaenja poara npr. prei u odbranu svoje
pozicije (i ivota) pravilnom upotrebom mlaznice s odgovarajuim protokom i oblikom mlaza jer e
neodgovarajui oblik mlaza ili protoka samo pogorati situaciju? esto je pri takvim obukama vidljivo,
kako vatrogasci (pa i oni najiskusniji) pri pojavi nekog oblika naglog razbuktavanja poara ili eksplozija
dima iznad njih ne reaguju pravilno verujui da e im lina zatita odea omoguiti potpunu zatitu.
Lina zatitna oprema
Lina zatitna oprema prilikom vrue obuke je pod konstantnim punim optereenjem. U
stvarnom vatrogasnom ivotu, ponekim vatrogascima se moe dogoditi da nikada ne svedoe nekom obliku
ekstremnog irenja poara ili eksplozijama dima (posebno ako ba i ne sprovode unutranju navalu). Ipak,
svi vatrogasci osetie prolazak toplote kroz zatitnu odeu nastalu poarom. Prilikom vrue obuke
simuliraju se poari u malom prostoru a to su uslovi na kakve e svi vatrogasci zasigurno kad-tad u svom
radnom veku naii. Manje je poznato da u razvoju moderne zatitne odee treba zahvaliti upravo vruoj
obuci prilikom koje su se vrlo brzo uoili nedostaci u zatiti vatrogasaca.
Najpoznatiji primeri tih uoenih nedostatka su promena DIN norme za zatitne lemove (EN 443) i
konstrukcijske promene na zatitnim odelima (produeni rukavi s navlakom za prst koji spreava podizanje
rukava, brzi otvara koji omoguava brzo skidanje odee, pojaanu zatitu kolena, izjednaavanje zatite za
jakne i pantalone, opte podizanje nivoa zatite) i uvoenje zatitnih potkapa.
Ovde su pomenute samo neke od tema koje obrauje vrua obuka a u nastavku e biti obraene
teme koje zasluuju da budu detajnije pojanjene i smatraju se glavnim temama vrue obuke .
pdfMachine
5
3. Poari u zatvorenom prostoru

Poarom u zatvorenom prostoru smatra se onaj poar koji se razvija u zatvorenom prostoru najee u zgradi, proizvodnoj hali, u jednoj ili vie prostorija zgrade ili u upljinama konstrukcija zgrade.
Razvoj poara u zatvorenom prostoru zavisi od svojstava i koliine gorive materije, kao i od koliine
kiseonika. esto ovakvi poari, usled nedostatka kiseonika, tinjaju satima, a naglim otvaranjem vrata i
ulaskom sveeg vazduha dolazi do burne reakcije vruih gasova .
U zatvorenom prostoru toplota se sakuplja u gornjim delovima prostorije, a dim i ostali produkti
gorenja ispunjavaju gornje i donje delove prostora, to rezultuje oteanim kretanjem i orijentacijom tokom
akcije spaavanja i gaenja poara. Takoer, opasnost predstavlja i mogue uruavanje konstruktivnih
delova objekta koji nisu zatieni od delovanja toplote.
Kod poara koji nije ogranien u jednom prostoru, veliki deo proizvedene toplote gubi se
radijaciom ili konvekcijom. Kakva je razlika kada se poar dogodi u nekoj izolovanoj prostoriji? Ostali
materijali u prostoriji, kao npr. zidovi, plafoni i pod upijaju deo toplote nastale isijavanjem u poaru.
Energija isijavanja koja nije upijena vraa se nazad, podstiui rast temperature gorive materije i brzinu
sagorevanja.
Vrui dim i vazduh zagrejan gorenjem postaje poletniji i raste, u dodiru sa hladnijim materijalima
npr. zidovima prostorije, toplota se prenosi na hladniji materijal, podiui njihovu temperaturu. Na taj
nain se podie stepen zagrejanosti svih materijala u prostoriji. Sa njihovim zagrevanjem zapoinje proces
pirolize ( hemijska reakcija razgradnje materije pri povienim temperaturama na jednostavnije sastojke tj.
na gasovite gorive produkte koji svojim gorenjem pospeuju dalji tok pirolize kao i sam proces gorenja). S
vremenom stepen pirolize moe dostii taku kod koje se gorenje, potpomognuto nastalim zapaljivim
gasovima, razbuktava.
Osim temperature, na poar u ogranienom prostoru utie i ventiliranost prostora. Veliina prostora kao i
veliina i broj otvora koji osiguravaju dotok potrebne koliine kiseonika takoer imaju uticaj na razvoj
poara.
3.1. Faze razvoja poara

Faze razvoja poara su u razliitoj vatrogasnoj literaturi razliito i opisane, isto je i sa opisom
fenomena razvoja poara. U naem sluaju razvoj poara u ogranienom prostoru prikazaemo kao
poetni, rastui, potpuno razvijeni poar i fazu ivog zgarita . Premda smo razvoj poara podelili u
nekoliko faza u stvarnosti se odvija neprimetnim prelaskom iz faze u fazu. Za razliku od laboratorijskih
uslova, u stvarnosti je najee teko odrediti kada jedna faza zavrava a druga poinje.
Razvoj i irenje poara zatvorenog prostora odvija kroz nekoliko faza :
-
poetna faza poara

faza razvoja poara
flashover
razbuktala faza poara
faza zgarita poara.
3.1.1. Faza paljenja (poetna faza) poara

Faza paljenja je vreme u kojem je dolo do paljenja gorive materije uz prisutnost svih inilaca
potrebnih za proces gorenja. Sam nain paljenja moe biti izazvan nekim spoljnim uticajem (varnica ili
plamen ) ili samozapaljenjem (nastaje kada se goriva materija zagreje do temperature samozapaljenja). U
ovoj fazi poar je relativno slabog inteziteta i ogranien je na gorivi materijal u kojem je dolo do paljenja.
pdfMachine
6
3.1.2 Faza razvoja poara

Ne dugo nakon paljenja, iznad gorivog materijala formira se sloj vruih poarnih gasova. Kako se
koliina tih gasova poveava, tako se i vazduh iz okoline "uvlai" u taj sloj gasova. U samom poetnom
razvoju poara, zagrejani gasovi se diu uvis, slino kao i kod poara otvorenog prostora, meutim vrlo
brzo njihovo "kretanje" postaje ogranieno zidovima i plafonom unutar graevine.
Ohlaujui efekat vazduha u prostoriji ima veliko znaenje na vrednosti temperaturnih slojeva vruih
poarnih gasova koji se formira u viim predelima prostorije kod faze razvoja poara. Zagrejani gasovi se
najpre uzdiu do plafona prostorije, da bi se zatim ravnomjerno irili dok ne ispune prostor ograen
pregradnim zidovima. Nakon toga sloj vruih poarnih gasova iri se prema podu, to jest prema aritu
poara. Slike 1, 2. i 3. prikazuju nain irenja vruih poarnih gasova u poaru zatvorenog prostora.
Faza razvoja poara traje sve dok postoje nove koliine gorivog materijala koje poar moe zahvatiti i
dok ima dotoka dovoljne koliine vazduha (kiseonika) da podstie gorenje. Poari zatvorenog prostora su u
fazi razvoja poara uglavnom poari zavisni od gorive materije.
Slika 1. Temperatura poarnih gasova opada njihovim udaljavanjem od arita poara
Slika 2. Razvojem poara dolazi do poveanja temperatura u prostoriji zavisno od temp.

vruih poarnih gasova
Slika 3. Sloj poarnih gasova radijacijom zagreva celokupan gorivi materijal koji
pirolizom oslobaa zapaljive gasove
pdfMachine
7
3.1.3. Razbuktala faza poara

Brzina sagorevanja se poveava do maksimuma, u tom periodu svi gore navedeni parametri dostiu
maksimalnu vrednost. To znai da osloboena toplota, visina plamena, brzina strujanja vazduha u zoni
gorenja i razvoj produkata potpunog i nepotpunog sagorevanja dostiu maksimalne vrednosti, dok se
sadraj kiseonika u prostoriji smanjuje.
Dok je poar u fazi u kojoj njegov razvoj zavisi od gorive materije, stepen osloboene toplote i
brzina razvoja ogranieni su svojstvima gorive materije kao i koliinom vazduha u prostoriji, odnosno
postojeim otvorima za ventilaciju. Meutim, kako se poar razvija, raste i potronja kiseonika i tada (u
zavisnosti od otvora za dotok vazduha) potrebe za kiseonikom nadmae raspoloive koliine. Trenutak
kada se to dogodi predstavlja taku u kojoj poar prelazi u fazu zavisnosti od ventiliranosti prostora.
Grafiki prikaz faza razvoja poara
3.1.4. Faza gaenja (zgarite) poara

U ovoj fazi reakcija i brzina sagorevanja opada i poinje proces tinjanja i dogorevanja. Ostvarena
temperatura je i dalje visoka. Poar se manifestuje prisustvom plamena u blizini otvora kroz koje struji
vazduh.
pdfMachine
8
3.2. Ekstremno ponaanje poara u zatvorenom prostoru

Naziv ekstremni ponaanje poara izvorno je korien u krugovima vatrogasaca iz jedinica za
gaenje poara otvorenog prostora. Struni renik, The National Wildfire Coordinating Group Glossary of
Wildland Fire Terminology, na stranici 68. (izdanje 2006) navodi: Pojam Ekstremni predstavlja
stepen ponaanja poara pri kojem su obino iskljuene bilo kakve poznate metode delovanja na poar.
Ovaj naziv moe se bez ikakvog ustruavanja moe primeniti i u sluajevima poara u zatvorenom
prostoru.
Nagli razvoj poara predstavlja znaajnu pretnju vatrogascima tokom akcije gaenja strukturnih
poara. Ukoliko vatrogasci nisu u potpunosti svesni takve opasnosti rizik po njhovu sigurnost je tim vei.
Iluzorno je govoriti o napretku i veoj strunosti vatrogasaca u prepoznavanju znakova razvoja poara i
shvatanju dinamike razvoja poara, oslanjajui se samo na teoriju i iskustvo.
Fenomena eksternnih oblika poara do danas je dokazano i definisano nekoliko i mora se rei da
definicija pomenutih fenomena postoji veliki broj i de se one menjaju i dopunjuju kako i napreduju
istraivanja ovih pojava. Ve neko vreme, prikupljam komentare i izjave vezane za ekstremne pojave
poara objavljene u novinama, vatrogasnim publikacijama i materijalima za obuku vatrogasaca. Iako je
sasvim mogue pronai tane informacije o fenomenima, zablude i pogrene informacije takoer su este.
Obradiemo nekoliko fenomena i to najuestalijih : flashover, backdraft, eksplozije poarnih gasova ,
rollover kao i fenomen vetrom voeni poari.
3.2.1 Flashover
ta je flashover ?
Flashover je verovatno najea pojava ekstremnog ponaanja poara u zatvorenom prostoru.
Mnogi e danas rei da to i nije stvarno ekstremno ponaanje poara , ve normalno ponaanje poara.
Mislim da je oboje. Pojam ekstremni predstavlja definisanje nae ograniene sposobnosti da
kontroliemo situaciju i potencijalni nagativan uticaj poara na sigurnost vatrogasca. Meutim,
pojavljivanje flashover-a nije nenormalan ili sluajna, ve je jednostavno uticaj fizike i hemije na poar
u zatvorenom prostoru .
Foto: William Cobb, Cornelius Lemley Fire Rescue
pdfMachine
9
Flashover predstavlja jednostavno brzi prelaz iz rastueg u potpuno razvijeni poar. Meutim,
flashover se nee uvek dogoditi (poar moe i jenjavati pre nego to dostigne stepen razvoja u kojem
nastaje ,,flashover,, ili se prelaz u razbuktalu fazu moe dogoditi polako). ,,Flashover,, je posledica
koliine osloboene toplote. Ako je koliina osloboene toplote dovoljna, tada e isijavanje preovladati
kao nain prenosa toplote u prostoriji i naglo e podignuti stepen zagrejanosti povrina gorivog materijala u
prostoriji sve do take njihovog samozapaljenja.
Razvojem malog poara u zatvorenom prostoru sa otvorenim vratima rezultira laganim porastom
temperature i produkata sagorevanjem. Postepenom pirolizom gorive materije stvaraju se gorivi gasovi iji
deo ne uestvuje u stvaranju plamena ve se penju u podruje plafona. Sa produktima sagorivenja dimom,
ai, sagorelim gasovima i toplotom sainjavaju termalni sloj ispod plafona. Kada temperatura termalnog
sloja dostigne izmeu 500 i 600C (u sluaju slabijeg odvoenja toplote, a kontrolisanog ulaska vazduha)
moe doi do upale tih gorivih gasova to se razultira pojavom plamena u dimnom sloju.
Toplota nastala od paljenja gorivih gasova u termalnom sloju radijacijom i konvekcijom odozgo na dole
(20kW/m toplotnog fluksa na nivou poda) moe upaliti sve gorive povrine bez direktnog kontakta sa
plamenom( sl. 4). Ta pojava se naziva flashover.
Slika 4. Razvoj flashovera
Predznaci flashover-a
Flashover ima samo jedan, stvarno pouzdani predznak - porast temperature. Stoga je neophodno
preduzimanje preventivnih mera zatite.
Predznaci flashovera su:
Dim - prvi znak preteeg razbuktavanja, ekstremno je gust, taman i delimino izlazi iz
prostorije odnosno zgrade. Ako je uz to jo i toliko vru da se u njemu ne moe kretati ili drati
ruke, tada je opasnost za nastanak flashovera velika.
Plameni jezici - ako se u zadimljenoj zoni ili na njenoj granici sa nezadimljenom zonom
javljaju plameni jezici, za nekoliko sekundi e doi do razbuktavanja dima. Ako se dim pali na
vazduhu dok izlazi iz objekta, potrebno je na to upozoriti grupe koje se nalaze u unutranjoj navali,
a po potrebi zapoeti njihovo povlaenje.
Porast temperature - jedini pouzdani predznak razbuktavanja dima. Moe se osetiti i preko
zatitne odee i sigurno najavljuje flashover.
pdfMachine
10
Prema ovim predznacima teko je predvideti flashover. Mnogo je faktora koji spreavaju
rasuivanje vatrogasaca, a najvaniji faktor koji omoguuje prepoznavanje je trening i samo trening koji
iskljuuje subjektivno ponaanje vatrogacasa.
Taktika nastupa i spreavanja flashovera

Iskustva i ispitivanja na temu flashover-a pokazala su da se razliitim merama i metodama moe
spreiti pojava flashover-a u poarnom prostoru. Te mere i metode najvie su vezane za gaenje i
odimljavanje.
Najbra i najbolja metoda spreavanja nastanka flashover-a je gaenje samog arita poara. Ali
esto zbog same zadimljenosti i veoma visoke temperature ne moemo doi do arita poara. Tada je
najbitnije da prvo izvrimo hlaenje dima i produkata sagorevanja. Za taj postupak karakteristino je da se
u dim izbacuje voda u impulsima u trajanju od 2-3 sekunde pri emu mlaz ara. A to je mogue samo
boljim mlaznicama ili pumpama na visoki pritisak jer veliina kapljica mora biti manji od 0,3 mm, kako bi
imale to bolji uinak hlaenja dima. Kapljice vode te veliine dobro isparavaju prolazei kroz vatru ili
dim.
U velikim dugim prostorijama izbacuje se uski raspreni mlaz kojem ugao iznosi 30, a u manjim,
kratkim prostorijama iroki raspreni mlaz sa uglom od 45. Nastala vodena para ne ugroava navalnu
grupu koja nakon hlaenja dima moe poeti s neposrednim gaenjem. Ovaj postupak iziskuje intenzivnu
uvebanost. Impulsno gaenje nije mogue obinim mlaznicama. Obinim mlaznicama moe samo hladiti
plafon radi spreavanja nagomilavanja toplote.
Odimljavanje je u prvom redu odvoenje dima i toplote iz objekta, pa tek onda provetravanje
objekta. Budui da je flashover prema definiciji razbuktavanje dima nastalog u poaru, opravdano je
miljenje da ga treba ukloniti iz objekta. Najefikasnije odimljavanje se vri pravljenjem otvora, tako to bi
otvor napravili to vie i to blie aritu kako bi se odvodio vreli dim i da ne bi dolazilo do prolaska vrelog
dima kroz objekat.
Prvo treba koristiti ve postojee otvore (krovne prozore, svetlosne kupole i ostale otvore) . U sluaju da ne
moemo odmah doi do arita poara i vriti njegovo neposredno gaenje, vrimo odimljavanje uz veliki
oprez. U otvore za odimljavanje ne sme se ubacivati voda iz razloga to vodena para koja nastaje stvara ep
ispred otvora i tako spreava odvoenje dima.
Kod veih objekata poput skladinih hala ili potkrovlja, potrebno je na vreme formirati sektore za
odimljavanje na krovu ili odimljavanje sa bone strane, sa barem jednom grupom koja ima vou sektora i
koja je opremljena sa opremom i alatom za razvaljivanje.
pdfMachine
11
3.2.2. Backdraft
ta je backdraft ?
Pojam backdraft podrazumeva eksploziju ili naglo sagorevanje vruih produkata pirolize i
zapaljivih produkata nastalih gorenjem koji su pomeani sa vazduhom. Potrebno je nekoliko uslova kako bi
se ,,backdraft,, dogodio u nekom zatvorenom prostoru. Poar mora doi u fazu zavisnosti od priliva sveeg
kiseonika uz visoku koncentraciju produkata pirolize i zapaljivih produkata sagorevanja (sl. 5).
Koncentracija kiseonika u prostoriji je niska, gotovo na granici koja onemoguava nastavak gorenja.
Backdarft je kao pojava kratkotrajna ali je koliina energije koja se pri tom oslobaa velika. Kao
to odgovarajua ventiliranost prostora vodi u ,,flashover,, , promena u profilu ventilacijskog otvora i
dodatne koliine kiseonika vodi u ,,backdraft. Koja je onda razlika izmeu ove dve pojave? Osnovna
razlika je u brzini rasta osloboene energije. ,,Backdraft ukljuuje naglo sagorijevanje (deflagraciju) dok
se kod ,,flashovera izazvanog dodatnim koliinama vazduha, dodatnom ventiliranou prostora, to ne
dogaa.
Slika 5. Ilustracija backdraft-a

Predznaci backdraft-a
Opasnost od ovakve vrste plamenog udara prvenstveno postoji pri otvaranju prostorija,
dakle na samom poetku vatrogasne intervencije a dok je poar ve u svojoj kasnoj fazi. Ne postoji ni jedan
apsolutno pouzdani predznak ,,backdraft-a.. Opasnost od ,,backdraft-a. moe se iskljuiti tek onda kad je
poar ugaen i sve prostorije provetrene.
Postoji nekoliko indikatora koji upozoravaju na potencijalnu opasnost od ,,backdraft-a :
dim izlazi pod pritiskom iz prostora zahvaenog poarom kroz manje otvore
crni dim se kod izlaenja pretvara u smei i uti
temperaturne u poarnom prostoru su velike
plamen je neprimetan ili vrlo slab
iz prostorije izlaze oblaci dima u podjednakim intervalima
zacrnjena i zadimljena prozorska
stakla.
pdfMachine
12
Trajanje poara
Ako postoji sumnja da je poar u zatvorenoj prostoriji otkriven kasno, tada je to mogui predznak
za nastanak backdraft-a.
Dim
Prozori zatvoreni dimom i ai, kao i dim koji na talase izlazi kroz proreze, jo je jedan od
predznaka ,,backdraft-a..
Kvake na vratima
Topla, odnosno vrua kvaka daje naslutiti, da je iza vrata jo toplije i da postoje svi uslovi za razvoj
,,backdraft-a.
Usisavanje vazduha
Ako se nakon otvaranja vrata uoi usisavanje vazduha, tada e najverovatnije doi do
,,backdraft-a. Zbog toga odmah treba ponovno zatvoriti vrata i primeniti drugu taktiku.
Taktika nastupa i spreavanje backdraft-a

Kao to postoji mali broj apsolutno sigurnih predznaka ,,backdraft-a, isto je tako malo i sigurnih
taktikih mera i radnji. Naroito panju treba posvetiti pravilnom otvaranju vrata i prozora, i toga bi se
trebalo pridravati u svakoj intervenciji. Prozori i vrata moraju se otvarati iz zaklona, tj. sa strane i po
mogunosti uz zatitu pripremljenog mlaza vode. Ako se prilikom otvaranja vrata primeti usisavanje
vazduha u prostoriju, vrata se moraju odmah zatvoriti ili usmeriti raspreni mlaz na dim i vodenom
maglom spreiti ,,backdraft..
Ako se opravdano sumnja na backdraft, tada ga se moe izvriti njegovo usmeravanje u eljenom
smeru. Budui da udarni talas ide prema nastalom otvoru, mogue je, pre ulaska navalne grupe u prostoriju
otvoriti prozor. Ako doe do ,,backdraft-a, tada se on "prazni" kroz nastali otvor i ne ugroava navalnu
grupu koja se nalazi u unutranjoj navali.
-visoka temperatura
-tinjajua gorenja
-visoka koncentracija
zapaljivig gasova
-niska koncentraciija
kiseonika
- naglim uvoenjem kiseonika dolazi do eksplozije
Slika 6. Nepropisna ventilacija koja moe uzrokovati backdraft

pdfMachine
13
Vatrogasci koji deluju na poaru zatvorenog prostora moraju preduzimati mere opreza pri ulasku u
poarom zahvaen prostor ili u akciji ventilacije tog prostora (otvaranjem vrata ili prozora). Bilo koje
delovanje vatrogasaca pri kojem je omogueno meanje zapaljivih gasova sa kiseonikom, dovodi do
reakcije eksplozivnog zapaljenja nastale smee a samim tim i mogunosti pojave backdraft-a(sl. 6).
3.2.4. Flameover
Definicija flameover-a
Definicija flameover-a: Stanje kada se pirolizirani gasovi poara u fazi razvoja akumuliraju u
podruju plafona sa koncentracijom u granicama zapaljivosti upale i gore. To se moe desiti bez paljenja i
pre paljenja ostalih gorivih materija koje ne uestvuju u poetnom poaru.(NFPA 921 7
2004).
Temperatura u gornjim slojevima se akumulira i moe da poraste do take paljenja piroliziranih gasova
koje se nalaze u slojevima ili poarnim depovima (sl. 7).
Slika 7. Nastanak flameover-a
Izrazi flameover i rollover se koriste za plamene jezike koji se pojavljuju i putuju kroz sloj vruih
poarnih gasova nastalih prilikom razvoja poara. Flameover razlikujemo od flashovera po tome to su
prilikom pojave flameovera poarom zahvaeni samo pojedini delovi sloja zapaljivih vruih poarnih
gasova, a ne celokupni gorivi materijal u prostoriji, kao to je to sluaj kod flashovera.
Flameover se moe pojaviti tokom faze rasta (razvoja) poara, kada se formira sloj zagrejanih,
vruih gasova uz plafon prostorije. Tada se primeuje nastanak plamena kao posledica postizanja
temperature paljenja tih gasova. Flameover se takoer moe pojaviti prilikom izlaska sloja vruih
poarnih gasova iz prostora zahvaenog poarom u susedni prostor, gde se ti gasovi meaju sa veom
koliinom vazduha, pri emu dolazi do njihovog paljenja, ako je temperatura zapaljivih gasova dostigla
temperaturu samopaljenja. U tom sluaju se jasno mogu videti plameni jezici u sloju dima i vruih poarnih
gasova.
Taktika nastupa i spreavanje flameover-a

Kada govorimo o taktikom nastupu i preventivnim radnjama kako ne bi dolo do pojave
flameover-a moe se rei da tu vae iste radnje i pravila kao kod veine ekstremnih ponaanja poara ,a
glavna radnja se svodi na veoma oprezno ulaenje u poarni prostor kao i na hlaenje vrelih produkata
sagorevanja a u prvom redu se misli na vreli dim.
pdfMachine
14
3.2.3. Eksplozije poarnih gasova

U mnogim starim tekstovima koji opisuju osnove ponaanja poara ili ventiliranost poarnog
prostora naizmenino emo naii na izraze eksplozija poarnih gasova (ak i eksplozija dima) i
,,backdraft. Meutim, eksplozija poarnih gasova i ,,backdraft su dva razliita dogaaja. U oba sluaja
gorivo je dim. ,,Backdraft trai visoku koncentraciju dimnih gasova, nisku koncentraciju kiseonika, i
temperaturu koja nadmauje temperaturu paljenja nastalih zapaljivih produkata u poaru.
Sa druge strane eksplozija poarnih gasova trai meavinu goriva (dimnih gasova) i vazduha u
granicama eksplozivnosti i temperaturu koja je ispod njihove temperature paljenja.
Njihovo paljenje e uslediti dostigne li temperatura potrebnu vrednost. U mnogim sluajevima,
eksplozija poarnih gasova nalik je na eksploziju propana ili prirodnog gasa unutar graevine.
Ako je izvor paljenja prisutan eksplozivna smea goriva i vazduha e se zapaliti uz eksploziju.
inioci koji utiu na silovitost eksplozije poarnih gasova su veliina prostora ispunjenog eksplozivnom
smeom dimnih gasova i vazduha pa zakljuujemo da vrednosti koncentracije goriva i vazduha moraju biti
to blia idealnoj smei. to je veliina prostora manja a smea u idealnim granicama eksplozivnosti
eksplozija e biti silovitija.
Dim nastao kao produkt slabo ventiliranog poara moe isticati kroz razne otvore u graevini i
nakupljati se u upljinama i drugim prostorijama u graevini. Ne zaboravimo da je dim gorivo! Prisutnost
dima, makar bio hladan i dovoljno udaljen od prostora zahvaenog poarom, uvek postoji mogunost
nastanka eksplozije poarnih gasova. Ipak, koliko god bili retki, uslovi potrebni za nastanak eksplozije
poarnih gasova mogu se dogoditi i predstavljaju znaajnu pretnju vatrogascima.
pdfMachine
15
3.2.5 Poari pogonjeni vetrom

Velike strukture, kao to su visokospratnice, imaju i dodatne izazove za vatrogasaca
kao i vee potrebe za sigurnost korisnika( savremene sisteme za dojavu i gaenje , sigurni putevi evakuacije
i sl.). Kao to su zgrade dizajnirane da minimiziraju uticaj vremenskih uslova na njihov sadraj i
korisnika,tako se i vremenski uslovi ne smatraju kao jedan od bitnih faktore na razvoj poara u zatvorenom
prostoru. Meutim, to nije uvek sluaj. Prilikom poara veina promena u zgradi na ventilaciju ili
prisustvo spoljneg vetra, posebno na visokim zgradama, moe poveati oslobaanje energije iz poara. To
takoe moe poveati irenje poarnih gasova kroz zgradu.
Spoljni vetar moe imati veoma veliki uticaj na ponaanje poara i jaki vetrovi predstavljaju
znaajnu pretnju i esto prouzrokuju neki oblik ekstremnog ponaanja poara.(sl. 8)
Promene ventilacije u zgradi ili prisustvo spoljnog vetra moe poveati oslobaanje energije
poara. To takoer moe poveati irenje poarnih gasova kroz zgradu. U nekim sluajevima, kao to je
poar Cook County Upravna zgrada 2003 g., protok poarnih gasova i njihov prodor u hodnike i
stepenite spreili su vatrogasce u suzbijanju vatre unutar strukture. To je imalo za posledicu 6 smrtnih
sluajeva radnika u zgradi i kao i povrede nekoliko vatrogasaca. Vatrogasci grada New Yorka su iskusili
mnoge poare pogonjene vetrom koji su rezultirali u povredama kao i smrtnim ishodima.
Slika 8:.Primer poara pogonjenih vetrom
Ameriki nacionalni institut za tehnologiju i standarde ( NIST ) izvrio je razna ispitivanja i testove
vezane za pojam poara pogonjenih vetrom. Prilikom testova konstatovan je veliki broj opasnih i kritinih
situacija koje proizvodi ovaj fenomen a komentar vatrogasnog inenjera Dana Madrzykowskog govori
sve: Poari pogonjeni vetrom stvaraju veoma kritine uslove i pojave koje razaraju odelo vatrogasca i
sigurno dovode do smrti.
pdfMachine
16
4. Taktika ventilacija
Ventilacija je jedan od kljunih faktora , kako u razvoju poara tako i u kontroli nad poarom, ipak
jo uvek postoje nedoumice i greke u korienju ventilacijskih strategija i taktika. Ventilacija je zapravo
izmena vazdune mase (atmosfere) u prostoriji sa onom izvan nje. Ipak, kada se dogodi poar u
zatvorenom prostoru, ventilacija utie na koliinu vazduha (kiseonika) i odvoenje vruih gasova i dima.
Uinak ovog procesa varira, ipak mora se rei da kada vatrogasci stignu i primete kako dim suklja iz
zgrade, oito da ve postoji neka ventilacija. Vertikalna ventilacija (sl. 9 i 10.), ventilacija pozitivnim
pritiskom i anti-ventilacijska taktika predstavljaju najee koriene sisteme taktike ventilacije.
Slika 9 i 10. Vertikalna prirodna ventilacija
Kontrola ventilacije se, kao deo vatrogasne strategije, koristi godinama, i evoluirala je u dva
specifina smera. Jedna metoda je onemoguavanje pristupa vazduha, kako bi se na taj nain ograniila
koliina kiseonika potrebna za sagorevanje a drugi pristup je odstranjivanje vrueg i otrovnog dima i
poarnih gasova iz graevine.
Pristup ventilaciji u Americi izraen je esto koritenom vatrogasnom izrekom Ventiliraj rano i
esto!. Postupci ventilacije kojom se odstranjuje dim iz zgrade esto se primjenjuje ranije ili istovremeno
sa naporima vatrogasaca za preuzimanje nadzora nad poarom. Taktika ventilacije ukljuuje i horizontalnu
ventilaciju, kroz postojee otvore u zgradi, i vertikalnu ventilaciju, najee rezanjem otvora na krovu.
Dok vatrogasni udbenici i programi za obuku naglaavaju potrebu za koordinacijom, kontrolom i
promiljenim odabirom trenutka poetka primene ventilacije, ventilacija esto rezultira pojaanjem
intenziteta gorenja, te ponekad moe dovesti do pojave ekstremnih oblika poara. To ne znai da namerne i
planirane promene u ventilaciji ne mogu imati pozitivan uinak na sigurnost ivota vatrogasca i kontrolu
poara.. Kontrola poara i strateka primena postupaka ventilacije blisko su povezane.
Nasuprot amerikom, filozofski pristup u Europi i Australiji je drugaiji. Korienju metoda
ventilacije pristupa se uz znatno vie opreza i planiranja, ograniavajui pristup vazduha vatri.
Ventilacijske taktike veinom koriste paljivo kontrolisanu horizontalnu ventilaciju sa snanim naglaskom
na integraciju kontrole poara i primenu kontrolisane ventilacije.
Jo jednom treba ponoviti kako neplanirane promene ventiliranosti prostora u poaru mogu
rezultovati negativnim posledicama na njegov razvoj. Nasuprot tome, planirano preduzimanje
odgovarajuih mera prilikom ventilacije prostora mogu poveati sigurnost osoba u zgradi, pre svega
vatrogasaca, kao i poveati uinak preduzetih mera za ovladavanje poarom.
pdfMachine
17
Kao to je ve reeno, postoje dve osnovne strategije za promenu ventilacijskog profila:

Taktika ventilacija: Planirano odvoenje toplote, dima i gasova, kao i dovoenje sveeg vazduha.
Postie se pravljenjem otvora koji e stvoriti odgovarajuu struju vazduha za protok vrueg dima, poarnih
gasova i vazduha.
Taktika antiventilacija: Planirano ograniavanje toplote, dima i poarnih gasova, kao i spreavanje
dovoda sveeg vazduha. Taktika antiventilacija se postie zatvaranjem otvora ili stvaranje pozitivnog
pritiska u oblinjim prostorijama kako bi spreili irenje dima.
4.1 Vertikalna prirodna ventilacija

Vertikalna ventilacija konkretno znai otvaranje krova ili ve postojeih krovnih otvora u svrhu
odimljavanja. Kako bi pravilno ventilirali krov ,vatrogasac mora poznavati osnovne tipove i dizajn krova.
Poznavanje tipova krova i naina na koji njihova konstrukcija utie na postupak otvaranja bitno je radi
pravilnog izvoenja vertikalne ventilacije.Na razliitim tipovima krovova mogu postojati ve postojei
krovni otvori kao to su: otvori na krovu s poklopcem, prozori, krovni monitori, ventilacijska okna i sl..
Postojee otvore treba koristiti za ventilaciju gde je to mogue. Naravno bre je otvoriti jedan od
ve postojeih otvora nego stvarati novi. Ipak, retko su ovi otvori na najboljem mestu ili dovoljno veliki za
prikladnu ventilaciju. Kada se ree krov tada treba napraviti pravougli ili kvadratni otvor kako bi se
olakala kasnija popravka krova. Jedan veliki otvor najmanje 1,2m x 1,2m je puno bolji od nekoliko manjih
(sl. 11).
Slika 11. Ventilacijski otvori na krovu
Kada se ostvari vertikalna ventilacija prirodni prenos zagrejanih gasova stvara strujanje prema gore
koje vue poar i toplotu u smeru otvora. Ekipe vatrogasaca iskoriavaju poboljanu vidljivost i smanjenu
zagaenost atmosfere da ugase poar u zaetku (sl. 12).
Povieni mlaz vode esto se koristi za smanjenje varnica i leteih estica iz gorue zgrade ili za
smanjivanje toplotnih isijavanja iznad zgrade.
pdfMachine
18
Slika 12. Rad vatrogasnih ekipa prilikom ventilacije

Greke koje se esto prave su te to se mlaz vode ubacuje u ventilacijski otvor. Mlaz vode usmeren
u pravcu prema dole kroz ventilacijski otvor dovodi do toga da je do tada uobiajeno gibanje vrelih
produkata sagorevanja u poarnom prostoru ili uniteno ili poremeeno (sl. 13). Ovo moe pogurati
pregrejane gasove i vazduh nazad na vatrogasce proizvodei mogue povrede. U najmanju ruku
doprinosi irenju poara kroz strukturu.
Slika 13.esta greka

Ventilacijski problemi mogu se izbei dobro uvebanim vatrogascima koji vode dobro
organizovano gaenje.
4.2 Horizontalna prirodna ventilacija

Horizontalna ventilacija je ventilacija toplote, dima i gasova kroz zidne otvore kao to su prozori i
vrata (sl. 12). Postupak koji se mora slediti u horizontalnoj ventilaciji soba, podova, potkrovlja, tavana ili
podruma je za svaki prostor drukiji i zavisi od lokacije i obima poara.
pdfMachine
19
Horizontalnom ventilacijom obino se ne odvodi dim i toplota odmah iz prostorija , ve putevi

kojima dim i toplota prolaze (hodnici) ugroavaju stanare, odnosno puteve evakuacije.
Slika 12. Horizontalna ventilacija kroz prozor

Zbog toga postavljanje horizontalne ventilacije bez prethodnog obaziranja na stanare i proces
spaavanja moe blokirati evakuaciju i spaavanje stanara. Pod odreenim uslovima kada nema vetra
prirodna horizontalna ventilacija ima manji uinak jer nema sile koja tera dim. Nasuprot tome u drugim
situacijama prirodna horizontalna ventilacija ne moe se obaviti zbog opasnosti od pravca vetra prema
ugroenom prostoru ili zbog dovoenja sveeg vazduha poaru i mogueg izazivanja fenomena vetrom
pogonjenih poara.
Teorija horizontalne ventilacije je zapravo ista kao i kod vertikalne ventilacije ukoliko odvoenje
dima i toplote pomae tokom gaenja poara i smanjuje tetu. Kako horizontalnom ventilacijom ne
odvodimo dim i toplotu momentalno izvan zgrade, postoji konstantna opasnost da gasovi i dim koji se
odvode zapale vie delove zgrade. Spaavanje ugroenih izvodi se odmah, a uporedo se pripremaju ciljevi
za gaenje do samog ulaska u prostor. Takoe treba imati pripremljene i mlazove za zatitu na mestima gde
se oekuje irenje poara.
Sigurnosne mere koje spreavaju poremeaj ostvarene horizontalne ventilacije
-
Otvaranje vrata i prozora strane okrenute prema vetru pre one strane od vetra moglo bi stvoriti pritisak
u zgradi i poremetiti normalan proces temperaturnog raslojavanja vruih poarnih gasova.
Otvaranjem vrata i prozora izmeu napredujuih vatrogasnih grupa i napravljenih ventilacijskih mesta
izlaska gasova smanjuje se dotok sveeg vazduha sa otvora iza vatrogasaca (sl.13).
Dim i toplota se pojaavaju ako se strujanje poremeti usled prisustva vatrogasaca ili drugih prepreka
na vratima (sl. 14).
Slika 13. Dobro izvedena ventilacija

omoguuje vei uinak prilikom gaenja poara.
pdfMachine
20
Slika 14. Osoba ili predmeti koji blokiraju ventilacijski otvor mogu onemoguiti celi proces ventiliranja.
4.3 Ventilacija upotrebom mlaza-hidraulina ventilacija

Ventilacija upotrebom mlaza moe se koristiti kad se drugi tipovi prisilne ventilacije ne koriste.
Ventilaciju upotrebom mlaza izvode grupe s mlazovima napadajui poar iznutra. Tipino, ova se tehnika
koristi radi uklanjanja dima, topline, para i gasova iz objekta ili prostorije. Ova tehnika koristi vazduh koji
je uvuen u vodenu maglu kako bi izbacila produkte sagorevanja van strukture. Za izvoenje hidrauline
ventilacije vodena magla treba da pokrije 85 do 90% povrine prozora i vrata kroz koja e se dim
izbacivati. Vrh mlaznice treba biti najmanje 0.6m odmaknut od otvora (sl. 15).
Slika 15. Mlaznica bi prilikom odimljavanja trebala biti udaljena barem 0,6 metara od prozora.
to je vei otvor ventilacijski proces je bri. Postoje nedostaci koritenja vodene magle kod prisilne
ventilacije. Oni ukljuuju sljedee:
-
poveanje tete od vode u strukturi

velika potronja dostupnih koliina vode
smrzavanje usled niskih temperatura
vatrogasci su izloeni vruoj zagaenoj atmosferi tokom intervencije
pdfMachine
21
4.4. Ventilacija povienim pritiskom (nadpritiskom)

Ventilacija povienim pritiskom (PPV - Positive Pressure Ventilation) je, u poreenju sa
ventilacijom snienog pritiska i prirodnom ventilacijom , racionalniji oblik odvoenja dima i toplote. Ono
se primjenjuje kao produktivan oblik odvoenja dima i topline ne samo kod poetnog gaenja, nego i
tokom izvianja i tokom zavrnih radova. Kod taktiki pravilne primene, ureaji za ventilaciju povienim
pritiskom mogu pozitivno uticati na tok intervencije.
Ventilacija je jedan od uslova za preivljavanje u poarima i ostvaruje daleko ugodniju atmosferu i
uveliko olakava rad time to ubrzava intervenciju i smanjuje vreme trajanja poara. Tehnika zatite
podrazumeva ostvarivanje ventilacije na mestu koje je udaljeno od mesta poara, sa ciljem da se dobije
efekat odstranjivanja produkata gorenja i omogui pristup licu mesta, odnosno da se omogue prolazi za
evakuaciju.
Taktika primena ventilacije povienim pritiskom

Ventilacija pozitivnim pritiskom najee se sprovodi upotrebom ventilatora za VPP. Upotreba
ventilatora za ventilaciju povienim pritiskom se ini naoko jednostavnom. Da bi se, meutim postigla
potpuna iskorienost i spreile mogue opasnosti, potrebno je obratiti panju na sledea vana taktika
naela:
Izuzetno je vano da se sa VPP zapone tek nakon to se tano odredi arite poara i osigura
odgovarajui izlazni otvor.
Prvo treba odrediti mesto poara. U stambenim objektima je to uglavnom veoma lako ukoliko poar
nije zahvatio vie stambenih jedinica sa veom povrinom poara. Zatim je bitno utvrditi mogui pravac
kretanja estica produkata gorenja. Veoma je bitno da li e se one kretati kroz otvore na fasadi objekta
direktno u slobodan prostor, odnosno da li e se kretati kroz zonu gorenja ili e se kretati kroz druge delove
objekta prema drugim prirodnim ili vetaki napravljenim otvorima na objektu. U sluaju da se mesto
poara, iz bilo kog razloga ne moe ni priblino odrediti, treba razmotriti opravdanost upotrebe opreme za
ventilaciju sa povienim pritiskom ili je u tom sluaju moda bolje koristiti opremu za izvlaenje produkata
gorenja iz objekta (dimovuci).
Izlazni otvor treba biti to blie aritu poara.
Na taj nain se tete koje nastaju upotrebom ventilatora, mogu ograniiti samo na arite poara. Kod
pokuaja stvaranja izlaznog otvora, nakon ukljuivanja ventilatora, moe doi do iznenadnog poveanog
izlaenja plamena, dima i topline.
Nikada ne treba zaklanjati ulazne i izlazne otvore.
Ulazak u objekat koji je zahvaen poarom treba svesti na najosnovnije potrebe. Svako ulaenje i
izlaenje iz ovakvih objekata smanjuje kapacitet dotoka sveeg vazduha, ime se utie na znatno smanjenje
nadpritiska unutar objekta. Ovo moe izazvati povratno kretanje produkata gorenja i bitno poremetiti efekat
provetravanja. U objekat smeju ulaziti samo lanovi ekipe za gaenje poara i eventualno po potrebi
dodatne snage za spasavanje. Svako angaovanje dodatnih snaga nepovoljno utie na primenu opreme za
prinudnu ventilaciju, te iz tih razloga prisutnost ekipa za gaenje unutar ovih objekata treba svesti na
najmanju moguu meru.
pdfMachine
22
Obezbediti potpuno pokrivanje otvora na objektu konusom sveeg vazduha.
Ukoliko je neophodna upotreba ventilatora za rad sa povienim pritiskom, neophodno je obezbediti da

konus struje sveeg vazduha iz venilatora potpuno pokriva ulazni otvor (sl. 16). Osnova za ovo je
spreavanje mogunosti da struja produkata gorenja i toplote koja je nagomilana unutar objekta gde je
nastao poar, dobije povratni pravac kretanja, ime se efekat ventilacije praktino potire. Odstojanje
izmeu ventilatora i ulaza sveeg vazduha je razliito u zavisnosti od tipa ventilatora, ali se uglavnom kree
od 1,5 do 2 metra za normalna ulazna vrata. U sluaju da je otvor ulaznih vrata vei od normalnog, obino
se postavljaju dva ili vie ventilatora, jedan pored drugog, kako bi se preklopom struje vazduha obezbedilo
potpuno pokrivanje ulaznog otvora. U sluaju da nije mogue pokriti ceo otvor (kada je otvor prevelik ili
nema mogunosti dovoljnog odmicanja ventilatora unazad), jedan ventilator treba postaviti to je to
mogue vie unazad a drugi pri samom ulaznom otvoru . Efekat rada ventilatora je u ovom sluaju znatno
umanjen i treba oekivati recirkulaciju produkata gorenja.
Slika 16. Postavljanje ventilatora
Koliko je to mogue, koristiti princip usmerene ventilacije.
Da bi se postigao maksimalni efekat kod provetravanja nekog prostora, bitno je i da se produktima

gorenja omogui najkrai i najbri put za naputanje posmatranog objekta. Otvaranjem prekomernog broja
otvora, nepotrebnih bonih otvora ili otvaranjem prostorija koje nisu zahvaene poarom, bitno se smanjuje
nadpritisak unutar zadimljenog prostora. Ujedno se omoguuje da produkti gorenja dospevaju na neeljena
mesta, ime se akcija gaenja poara, pa i spasavanja, bitno komplikuje.
U sluajevima potrebe da se iz vie prostorija eliminiu produkti gorenja, treba odrediti prioritete u
zavisnosti od primenjene taktike, pa onda ventilisati pojedinano svaki od prostora gde se ukae potreba.
Ovo praktino znai da ventilaciju treba sprovesti parcijalno po potrebi, kako efekte ventilacije ne bi bitno
umanjili ili ih potpuno anulirali, odnosno kako ne bi vreme potrebno za ventilaciju produili do neeljenih
granica. (sl. 17).
Slika. 17. Koliko je to mogue treba koristiti otvore koji se nalaze u objekatu
pdfMachine
23
Ventilatori na ulaznom otvoru se stalno moraju nadgledati kako bi se osiguralo odravanje

vazdune struje.
Interventne snage ne smeju ulaziti u zgradu kroz izlazne otvore, nego kroz ulazne otvore.
Dodatni izlazni otvori smeju se stvarati samo po nalogu rukovodioca intervencije.
Postoji nekoliko modela ventilacije pozitivnim pritiskom.

Ofanzivna ventilacija
Slika. 18. Ofanzivna ventilacija

Ova metoda je prilino rasprostranjen u Engleskoj i Americi. Prilikom ovog tipa ventilacije vri se direktno
napadanje poarnog prostora i to sa ciljem sniavanja temperature i razdimljavanja poarnog prostora a sa
ciljem pripreme terena za rad navalne grupe (sl. 18) . Kod ove metode od velikog je znaaja da je lokacija
poara dobro definisana, jer prilikom ovog tipa ventilacije moe doi do tendencije ka pogoranju poarne
situacije.
Defanzivna ventilacija
Slika. 19. Defanzivna ventilacija

Predstavlja tip ventilacije koji se najee primenjuje. Koristi se d bi se spreilo irenje vrelih
produkata gorenja na susedne prostorije i tako izbegne irenje poara a pri tome dolazi i do razdimljavanja
prostorija napunjenih dimom(sl. 19).
pdfMachine
24
Serijska ventilacija
Serijska ventilacija se sprovodi kada je neophodno vriti ventilaciju na nekom veem objektu ili
viespratnom objektu gde je nedovoljno dejstvo jednog ventilator. Prilikom ovog tipa ventilacije treba
voditi rauna da ventilatori nee raditi u istim reimima rada i da ventilator na samom ulazu obezbeuje
samo optimalan protok sveeg vazduha u objekat, dok drugi ventilator je glavni i on vri i primarnu
ventilaciju(sl. 20)..
Paralelna ventilacija
Ako je otvor tako veliki da ne moe biti pokriven sa jednim ventilatorom, mogue je koristiti
paralelnim izgled (sl. 21).
Ako se uzme u obzir veliina zgrade i broj raspoloivih ventilatora, mogue je postojanje nekoliko
izlaznih otvora bez negativnog uticaja na uinak ventilacije povienim pritiskom.
Pravilna ventilacija moe smanjiti mogunost nastanka ekstremnih oblika poara kao i ograniiti ili
usmeriti irenje poara. Ipak , ako se ventilacija koristi nepravilno i neplanski moe dovesti do pojave
ekstremnih oblika poara i njegovog irenja u neeljenom smeru.
Kvalitena upotreba pravilne taktike ventilacije pozitivnim pritiskom u sprezi sa navalom na poar
rezultira:
- povoljnijim uslovima u poarnom prostoru
- brim vatrogasnim akcijama
- ograniavanjem irenja vatre
- reduciranjem ekstremnog ponaanja poara
- manjim tetama
Slika. 21. Paralelna
Slika. 20. Serijska
pdfMachine
25
Opasnosti ventilacije povienim pritiskom

Kao glavni nedostatak ovog naina rada, najee se navodi realna mogunost pospeivanja razvoja
nastalog poara i nastanka oteenja na objektu gde je poar nastao, kao posledica pojave povratih poara
usled dotoka novih koliina kiseonika kroz svei vazduh koji se ubacuje u objekat i kroz mogunost
prenosa poara na druge materije, strujanjem toplog vazduha i estica u vazduhu koje imaju poveanu
temperaturu. Ventilacija povienim pritiskom moe kod vatrogasaca koji se nalaze u objektu da izazove
toplotne okove ako se sa njom ne radi prema preporukama. Ona moe ograniiti i pristup u objekat i
stvarati veliku buku koja znato ometa normalan rad. U cilju otklanjanja ovih nedostataka, potrebno je vriti
stalno uvebavanje osoblja u radu sa ovom opremom i to kako na taktikom planu, tako i u pravilnom
rukovanju sa njom.
Uopteno govorei, najvei problemi se javljaju kada se rade dodatni otvori. Na primer, ako se
napravi previe izlaznih otvora, to moe usloviti slabljenje efekta provetravanja i bitno uticati na
upravljanje strujom vazduha. Isto tako ako se napravi nedovoljno izlaznih otvora, to moe bitno da utie na
bri razvoj poara u objektu. Ako se javljaju oteavajue okolnosti kod koritenja ventilacije povienim
pritiskom, one e najverovatnije uiniti i nemoguim odreene taktike zahvate. Ako se otpone sa
stvarnjem nadpritiska na nekoj intervenciji, a stvari krenu na gore, treba u pravilu upotrebiti dimovuk sa
isisavanje produkata sagorevanja.
Upotreba ventilacije sa povienim pritiskom podrazumeva smanjenje rizika od brzog razvoja
poara, efekta povratnog poara i udara toplotnog talasa. Ventilacijom povienim pritiskom se smanjuje
opasnost od irenja poara i stvaraju pogodniji uslovi za rad vatrogasaca, time to se smanjuje temperatura,
poveava vidljivost na mestu intervencije i otklanja mogunost pojave toplotnog oka. Ventilacija
povienim pritiskom je jedan od uslova za preivljavanje u poarima i ostvaruje daleko ugodniju atmosferu
i uveliko olakava rad time to ubrzava intervenciju i smanjuje vreme trajanja poara.
Sa unapreenjem poznavanja opreme, usavravanjem, poboljanjem tehnikog obrazovanja, kao i
razvojem opreme vatrogasaca, mnogi rizici na intervencijama se umanjuju. Uistinu, ventilacija povienim
pritiskom se isprva poela koristiti na poarima u unutranjosti brodova, u tunelima i odvodnim kanalima,
gde su se pomou ventilatora u ove sisteme ubacivali pojedini mediji kao to su CO2, vodena magla i slino
kao i za ubacivanje visokoekspanzione pene u zatvorene prostore, mainske delove brodova i slino.
Ventilacija povienim pritiskom takoe se moe efikasno upotrebiti i u mnogim drugim situacijama, sa
ciljem da vatrogascima pomognu u radu na ostalim intervencijama, kao to su poari na raznim tipovima
prevoznih sredstava (avion, voz, autobus, transportni deo kamiona i sl.), visokim objektima, skladitima,
otpadnim bunkerima, stanovima itd., da odstrane produkte gorenja daleko od lanova ekipe koji
interveniu.
pdfMachine
26
4.5 Antiventilacija
To je plansko i sistematsko zatvaranje toplote, dima, vatre i gasova i iskljuenje dotoka sveeg
vazduha.
Kvalitetna primena taktike antiventilacije zahteva identifikaciju mesta ulaznih otvora i moguih
prepreka kretanju vazduha i dima. Jedna od kritinih taaka je taka ulaska vatrogasca i drugih jedinica.
Isto tako bitno je voditi rauna o rasporedu prostorija u zgradi (raspored vrata i prozora) kako bi izbegli
neplaniranu ventilaciju.
U mnogo sluajeva antiventilacija e biti toliko jednostavna da e biti dovoljno nadzirati vrata na
mestu ulaza, zatvarajui ulaze nakon to su vatrogasci sa opremom uli, u drugim sluajevima moe biti
potrebno zatvarati pojedinana vrata unutar zgrade ne bi li ograniili kretanje vazduha i dima. Razbijeni i
oteeni prozori predstavljaju najvei problem u ovakvom pristupu, trenutno se istrauju nove metode za
preovladavanje ovog problema, posebno na visokim zgradama.
Slika22. Jedan od naina antiventilacije

. U martu 2008. National Institute of Standards and Technology and the Fire Department of the City
of New York (FDNY) je sproveo testove sa novom napravom koja bi omoguila kontrolu ulaza vazduha na
poarima visokih zgrada (sl. 22).
Kao i sa taktikom ventilacijom, redosled mora tei u skladu sa preduzetim aktivnostima sa ciljem
dovoenja do kontrole nad poarom .
5. itanje poara
pdfMachine
27
Poarni signali
U fazi izvianja i procene tim na intervenciji, posebnu panju posveuju signalima koje daje poar. Od
pravilnog tumaenja tih signala zavisi strategija i taktika koja e se primeniti, to opet daje veu sigurnost pri
radu na intervenciji.
Svaki poar alje signale koji mogu da pomognu vatrogascu u odreivanju faze razvoja poara, a najvanije
moe mu pomoi da predvidi promene koje e se verovatno desiti. Ova vetina je od sutinskog znaaja da se
obezbedi
ispravna
strategija
u
odreivanju
taktike
i
tehnike
koja
e
biti
koriena.
itanje poara predstavlja vetinu vatrogasca ,koji je u stanju da donosi odluke bazirane na znanju i vetinama ,a ne
na nagaanjima i faktoru sree.
Fokusiraemo se na poare zatvorenog prostora i njihove indikatore.
Indikatori poara:
Osnovne indikatore ponaanja poara moemo podeliti na odreeni broj elemenata:
Dim (visina neutralne ravni, boja i debljina, volumen i lokacija, strujanje)

Toplota ( Pocrnjenje prozora i skriveni plamen, pojava plikova na farbi, iznenadna poveanja toplote )
Plamen ( boja, obim ,lokacija)
5.1 Dim
Boja dima
Dim je gorivo sastavljeno od gasova, aerosola i estica. Menja se u masi i izgledu. Kao i ostala goriva
ima taku paljenja, gorenja i samopaljenja. Takoer ima i granice zapaljivosti. To se najlake uoava prema boji
dima. Ona zavisi od materijala koji gori i dotoka vazduha.
Tamni dim je karakteristian za poare gde je ogranien dotok vazduha. U sastav tog dima tada ulazi
ugljenik u esticama. Kod niih temperatura i nieg stepena dotoka vazduha prekida se proces pirolize koji
rezultira providnim i lako obojenim dimom, jer ugljenik ostaje u gorivom materijalu. Kod dobrog dotoka
vazduha i uz dovoljno razvijenu toplotu akumulira se bijeli dim.
uto-sivi dim pokazatelj je mogueg backdrafta, ekspolozije koja nastaje ulaskom kiseonika u zatvoren
prostor s poarom koji je potroio kiseonik.
Smekasti dim pokazuje sredinu poara.
Bijeli, ali spor, pokazuje poetak poara, a brz beli pokazuje da je due putovao u odnosu na lokaciju
poara.
Ekstremno gust crni dim velikog volumena i brzine zove se crna vatra i prethodi opasnom sluaju
flashovera totalnog obuhvata vatrom.
Volumen dima
Volumen dima moe pokazati veliinu i lokaciju poara. Neiskusnom moe pruiti lanu sliku. Dim
putuje kroz otvore, pukotine, sputene plafone i izlazi na neoekivanim mestima.Veina vatrogasaca poznaje tu
pojavu. Osnova je da se vrui gasovi idu na gore. Kada ispune prvobitni prostor trae otvor pa izlaze na gore .
to dim vie putuje vie se mea sa vazduhom i hladi ispod take paljenja.
Kod tog sluaja javlja se jo jedna pojava koja spada u opasne sluajeve u poaru eksplozije dima.
Ona se dogaa kada se u smeu dima i vazduha ubaci varnica ili ue plamen koji pali tu smeu. To je ve
gasovito stanje gorive materije i moe goreti pdfMachine
velikom brzinom tj. eksplozivno. Ta pojava se obino deava u
28
gornjim delovima objekta, vrhovima stepenita, plafonima , zatim u skrivenim prostorima (sputeni plafoni ,
montani pregradni prostori). Ta eksplozija moe se dogaati i parcijalno ako su se negde zadrali depovi sa
dimom.
Gustoa dima pokazuje koliinu gorenja, kontinuitet gorive materije i mogunost nastanka opasnih
pojava u poaru.
itanje dima dogaa se kada dim pod pritiskom izlazi kroz male otvore ili pukotine, to opet indicira pojavu
backdrafta. Procenu dima najbolje je vriti spolja da nas ne bi zbunio ili "pokrio" sliku poara. Faktori koji
se tada uzimaju u obzir su kako se dim ponaa u odnosu na prvobitni prostor s poarom, uslove termalne
ravnotee i vremenske uslove. Kod unutranje procene valja uoiti kako se dim ponaa kod otvaranja vrata.
Promena za pet sekundi bilo kojeg faktora dima u prostoru ukazuje da nadolazi neki opasni sluaj. Kod pojave
crne vatre jedina opcija za vatrogasce je brzo ventiliranje i hlaenje dima jer nadolazi flashover.
Visina neutralne ravni
Kako poar raste tako dim ispunjava prostor i postupno se sputa prema dole.
Granica izmeu dima i istog vazduha zove se neutralna linija(sl. 23) . Visina neutralne linije pokazuje sledee:
Ako je visoka rana faza poara,
Ako je vrlo niska stanje pred backdraft,
Ako se brzo podie znai da je delo do ventilacije,
Postepeno sputanje govori o stvaranje poarnih gasova i pribliavanje
flashovera,
Iznenadno sniavanje - iznenadni porast poara.
Slika 23. Razvoj neutralne zone

Foto: (National Institute of Standards and Technology( (NIST) ISO-Room/Living Room Flashover.
Strujanje dima predstavlja kretanje vruih gasova sa vazduhom i struno se naziva gravitacijski talas
ili gravitacijsko kretanje. Otvaranjem otvora u prostoru sa poarom vrui dim izlazi napolje na gore , a hladni
vazduh ulazi na donjem delu. Ako hladni vazduh ulazi itavom povrinom otvora tada je to pokazatelj
backdrafta.
pdfMachine
29
Ako dim izlazi na otvor itavom povrinom tada je to odloeni backdraft koji e se dogoditi iza naih
lea. Strujanje moe biti laminarno u slojevima to indicira ranu fazu poara. Ako je strujanje turbulentno,
vitlajue, to govori da je vazduh potroen i gorenje je zavisno od koliine kiseonika koji ulazi u prostor.
Pulsiranje dima iz zatvorenog prostora indicira da je u prostoru kiseonik ve dosta istroen i da je
njegov dotok ogranien na manje otvore. Utrokom kiseonika u prostoru poraste pritisak i dim izlazi kroz te
male otvore dok ne opadne pritisak do novog ulaska kiseonika . U tom ciklikom procesu dim se ponaa kao
indijanski signali. Taj pokazatelj upozorava da se u zatvorenom prostoru moe desiti backdraft.
Brzina kretanja dima vrlo je bitan faktor jer ukazuje na brzinu sagorijevanja. Zavisi od unutranjeg
pritisku prostora u poaru. to je sagorevanje bre i kretanje dima je bre. Lanu sliku moe dati putanja kojom
se dim kree. Ako je ona dua tada dim gubi na brzini.
Efekat dimnjaka predstavlja pojavu da pri nioj temperaturi atmosferskog vazduha, javlja se kretanje
dima prema vrhu objekta kroz vertikalne komunikacije kao to su stepenita, otvori za liftove i druge tehnike
instalacije. Dim u objektu je topliji i ima manju gustinu od spoljanjeg vazduha, to dovodi do toga da se uzdie
navie kroz vertikalne komunikacije. Pojava normalnog efekta dimnjaka izraenija je za visoke objekte mada
se ovaj efekat javlja i u niespratnim objektima. Kada je spoljanji vazduh topliji, nee dolaziti do brzog
kretanja dima prema vrhu objekta, a deo dima e se i kretati nanie.
5.2 Toplota
Indikatori toplotne faze u kojoj je poar su :
- Zatamnjeni prozori sa uljnim povrinama pokazuju mogunost nedostatka kiseonika u prostoru i nastanka
backdrafta.
- Topljenje stakla na prozorima pokazuje visoku temperaturu u unutranjosti.
- Izboena boja na vratima pokazuje visoku temperaturu u unutranjem prostoru.
Vlaenje povrine vrata pre ulaska u prostor i isparavanje vodenog fila do visine neutralne ravni
pokazuje visinu termalnog sloja u unutranjosti.
Iznenadno podizanje toplote moe biti indikator nastanak flashovera ili backdrafta. To obino
pokazuje gorenje gasova u slojevima ispod plafona . Taj pokazatelj teko je uoljiv i kao indikator uoava se
kasno i ne daje dovoljno vremena za reakciju.
Provera temperature u zatvorenom prostoru moe se vriti na dva naina.
Prvo je podizanje ruke uvis u rukavicama, odnosno, ako se ne oseti toplina tada se skidarukavica. To je
jedino dozvoljeno skidanja zatitne rukavice tokom gaenja.
Drugi nain je usmeravanje rasprenog mlaza u gornje slojeve i sluanje. Ako se uje cvranje vode i
malo je se vraa tada je temperatura iznad 100C, a ako se vraa bez cvranja tada je ispod 100C.
5.3 Plamen
Boja plamena moe pokazivati koji materijal gori, u kojoj je fazi poar i uslove sagorevanja.
Plaviasti plamen pokazuje da je stvorena predsmea gorivih gasova i vazduha.
uti plamen pokazuje da se gorivo i vazduh meaju preko procesa difuzije jer sadri delove ugljenika. Za tu
boju plamena karakteristino je da je dotok vazduha dovoljan.
Crveno-narandasti plamen nam pokazuje da je ve dosta potroen kiseonik u prostoru ili pokazuje bogato
sagorevanje u turbulentnom talasu.
Gorenje gasova pirolize daje svetlo-uti plamen koji lie u gornjim slojevima u dugakim jezicima koji se kreu
vrlo sporo.
Prisustvo plaviastog plamena na granici neutralne zone ukazuje da ima depova ugljenmonoksida koji je u
gorivoj koncentraciji
pdfMachine
30
6. Taktika gaenja vodom

Gaenje vodom
Voda kod poara zatvorenog prostora predstavlja jedno od osnovnih sredstava za gaenje zbog
svojih dobrih osobina. Ima najveu mogunost hlaenja, lako se doprema i jeftina je. Voda se koristiti u tri
metode gaenja :
-
indirektna metoda
direktna metoda
hlaenje gasova
6.1 Indirektna metoda

Poar moe biti ugaen usmeravanjem mlaza vode u poarni prostor ime se postie uinak
nastanka pare, a time i pritiska koji e zadravati ulazak novog vazduha, guei ga na taj nain. Ova
metoda moe se koristiti iskljuivo iz spoljnog prostora uz uslov da u poarom zahvaenom prostoru
nema rtava.
Tokom II svetskog rata vatrogasni oficir Lloyd Layman je razvio metodu gaenja poara na
brodovima korienjem rasprenog mlaza nazvao je indirektnom metodom. Tom metodom znaajno se
stvaraju velike koliine pare u zatvorenim prostorima. Metoda je tako zamiljena da se deluje spolja.
Delovanje iznutra nije mogue zbog prevelikog uticaja na termalni sloj i velikih koliina pare. Godine
1950. Layman je tu metodu predstavio moguom za gaenja poara objekata upotrebom probijajuih
piercing - mlaznica (sl. 24). Te mlaznice su zadovoljavale amerike graevinske standarde zbog lakih
konstrukcija gradnje.
Slika 24. Rad sa piercing mlaznicom
Slika 25. Rad sa Cobra sistemom
pdfMachine
31
U evropskim uslovima sa tvrdim zidovima ovaj tip mlaznice nije mogue koristiti pa se razvio
poseban sistem gaenja nazvan Cobra ( sl. 25).
To je pumpa visokog pritiska do 300 b sa mlaznicom za visoki pritisak. Razlikuje se od ostalih
zbog dodatka na mlaznici za abraziv. Prvo se sa vodom pusti abraziv (pesak) koji pod visokim pritiskom
probija tvrdi zid. To traje do 20s, nakon toga se iskljui abraziv i kroz probijenu rupu puta vodena magla.
Uinak indirektnog gaenja se ogleda u tome to hladi i razreuje poarne gasove, hladi graevinske
elemente, velika koliina pare ima i uguujui efekat. Loe osobine je sputanje termalnog sloja prema dole
ime pogorava uslove vatrogascima ili korisnicima prostora uz veliku koliinu pare koja je vrela.
6.2 Direktna metoda

Kao klasina metoda gaenja primenjiva je samo u poetnom stadijumu poara delovanjem direktno
na samo arite poara. Do tada se jo nisu formirali jai termalni slojevi. Hladi gorivu materiju, slabiji
uinak na hlaenju termalnog sloja. Poveava tetu od vee koliine vode.
Nepravilnim korienjem povlai vazduh u gorivi prostor i poveava mogunost nastanka
flashovera. Takoe raspruje ar koji moe upaliti poarne gasove.
6.3 Hlaenje gasova- impulsno gaenje

Primena metode "hlaenja gasova ", poznata jo i pod nazivima poput trodimenzionalna /3D/, vodena
magla ili ofanzivna metoda, tokom obuzdavanja gasne faze u strukturnim poarima je savremena i
inovativna.Treba jasno naglasiti da se ova metoda u osnovi ne koristi samo za gaenje poara, ve i za
stvaranje sigurnog pristupa aritu poara i smanjenju mogunosti pojave flashovera, backdrfta ili
eksplozije poarnih gasova.
Ova tehnika nije osmiljena kao zamena za direktnu metodu navale koja je prethodno opisana ve kao
njihova dopuna u nastojanjima da se povea sigurnost i uinak vatrogasaca.
Primenjujui metodu "hlaenja gasova" vatrogasci usmeravaju vodenu maglu direktno u vrue poarne
gasove, kratkim i naglim otvaranjem mlaznice plasira se najmanja koliina vode u zonu povienog pritiska
u poarnim gasovima. Sitne kapljice e ispariti u vruim poarnim gasovima , ohladi e ih na temperaturu
niu od njihove temperature paljenja i razrediti e njihovu zapaljivu smeu.
Koristei vodu, vatrogasac mora izbei njezin kontakt s vruim povrinama, ime e spreiti nastanak
vodene pare koja smanjuje vidljivost. Ovaj ohlaujui efekat rezultirati e skupljanjem poarnih gasova
kao i udaljiti ih od vatrogasaca koji koriste taj mlaz. To stvara negativan pritisak unutar poarnog prostora
i vatrogasci nisu izloeni vrelini pare.
Ovaj uinak postie se korienjem odreenih vrsta mlazova i odabirom najboljih uglova delovanja, kao i
pravilnim izdorom mlaznice ime kapljice vode nee biti vee od 0,3 mm .
U osnovi se koriste tri razliite "pulsirajue" tehnike:
- Kratki impuls proputanja vode
- Dugi impuls proputanja vode
- Polivanje (direktan napad)
pdfMachine
32
Koristi se i etvrta tehnika, koja se koristi i za hlaenje gasova, ali ne spada u pulsirajuu tehniku.
Ova tehnika je deo direktne metode, ali se koristi s veom kontrolom smera mlaza. Ova tehnika se naziva
- Nanoenje
6.3.1 Kratki impuls
Koristi se kratki impuls 1-3 sekunde sa irinom mlaza 30-60( sl. 26 1-4). Mlaz usmeren iznad glave
kod procedure ulaska i prilaza do take bez povratka (sl. 27). Izuzetno ugao irine mlaza od 120 se koristi
kod flashover refleksa i to ako je mlazniar dobro uveban.
Slike 26( 1-4): Prikazuju kratki impuls mlaza

Uinak je hlaenje i razreivanje zapaljivih poarnih gasova ime se spreava dostizanje temperature
njihovog samozapaljenja.
Kratki impuls se koristi toliko dugo dok postoje vrui poarni gasovi nad ili oko navalne grupe. Koristi se i
za razreivanje i hlaenje gasova kad postoji rizik od pojave eksplozije poarnih gasova.
Slika 27. Taktika upotrebe impulsnog mlaza

pdfMachine
33
6.3.2 Dugi impuls

Impuls 3-5 s obino se usmerava u sastav plafona i zidova (45) gde se plamenovi lome iz
vertikalnog u horizontalni smer. Koristi se dok se ne ohladi nadpritisak iznad arita poara. Idealan je kao
predradnja za hidraulinu ventilaciju preko prozora( sl. 28).
Slika 28. Taktika upotrebe dugog mlaza
Slika 29. Taktiki prikaz nalivanja
Uinak je :
- hladi se i smanjuje sagorevanje, omoguujui na taj nain vatrogascima da dublje prodiru u prostor.
- hlaenjem poarnih gasova direktno smanjuje moguu pojavu nekog ekstremnog oblika poara.
- delimino vri razdimljavnje prostorije
6.3.3 Polivanje
Manjim protokom pulsirajui nanosimo pun mlaz vode na sam gorivi materijal i time se on
postepeno hladi i smanjuje mogunost pirolize. Ova tehnika se kombinuje sa kratkim impulsom pa se
poar vrlo kontrolisano gasi bez velike upotrebe vode ime se smanjuju tete od vode. Kombinacija ove
dve tehnike zahteva vebu.
Uinak
- hladi sam gorivi materijal.
- spreava razgradnju koja uzrokuje nastanak poarnih gasova (pirolizu).
- gasi gorivi materijal bez razbacivanja zapaljenih estica.
- diskretnim korienjem mlaza izbegava se prekomeran nastanak pare i teta nastala korienjem velikih
koliina vode.
6.3.4 Nanoenje
Ova tehnike ne spada u hlaenje gasova 3D ali je dobro dopunjuje. Nije inovativna ve se i ranije
koristila ali u kombinaciji sa 3D daje izvrsne rezultate.
Izvodi se tako to sa malim protokom polako i sistematino zalivamo gorui materijal. tedi vodu
i smanjuje tete od poara (sl. 29).
pdfMachine
34
6.4 Izbor mlaznice za unutranju navalu

Mlaznice za unutranju navalu, uz dobro obuenog vatrogasaca, presudne su za kvalitetan uinak
unutranje navale. Prlikom akcije gaenja lako se razlikuje kvalitetna mlaznica. Dobra mlaznica za
unutranju navalu morala bi imati: izbor vrsta mlazeva (puni mlaz, raspreni na 60-75 stepeni irine i mlaz
za proveru temperature na 120 stepeni irine), izbor protoka (od 30 l/min za dogaivanje preko idealnih
100-150 l/min za unutranju navalu do maksimalnih 300 l/min) , mogunost da mlazniar i pri uslovima
slabe vidljivosti, koje su uvek prisutne u poaru, moe napipati i promeniti protok i vrstu mlaza.
Slika 30. AWG-turbo mlaznica

Idealne mlaznice naravno nema. Postoji dosta tipova mlaznica koje zadovoljavaju standarde i mogu
se koristiti pri unutranjoj navali . Ipak jedna mlaznica prisutna u naem vatrogastvu, AWG-ova Turbo
2130 (sl. 30) moda je i najbolji izbor za unutranju navalu. Ta mlaznica, predviena je upravo za
unutranju navalu i svim svojim konstrukcijskim reenjima poboljava mogunost gaenja.
Bitan podatak koji treba istai prilikom korienju ove mlaznice je taj da radi pritisak na mlaznici
mora biti od 7 do 9 bar-a, kako bi imali maksimalni mogui uinak.
pdfMachine
35
7. Taktika ulaska, kretanja i gaenja u poarnom prostoru

7.1 Procedura ulaska u poarni prostor
Kod procedure ulaska u poarni prostor na ulazni otvor kao to su vrata baziraemo se samo na
radnje koje su neophodne da se osigura siguran i bezbedan a veoma produktivan taktiki napad, a teme
poput rizika i opasnosti pri ulasku u poarni prostor su ve pomenute, obraene i opte poznate.
Prilikom ulaska na vrata u poarni prostor treba voditi rauna o vie elmenata i svaki vatrogasac
treba da vri svoju linu procenu ulaska. Veoma je bitno sagledati osnovne indikatore poara (temperaturu,
dim ,plamen) i pratiti njihov razvoj , jer pomou njih moemo dosta saznati o stadijumu i razvoju poara.
Tako npr. opipavanjem vrata u gornjim i donjim slojevima moemo zakljuiti u kojoj se fazi poar
nalazi. Ukoliko su vrata vrela u donjim slojevima to predstavlja veoma opasan predznak jer je poar u
veoma velikom razvoju i prostorija je ispunjena vrelim produktima sagorevanja to moe veoma lako
izazvati neki oblik ekstremnog ponaanja poara . Topla, odnosno vrua kvaka daje naslutiti, da je iza vrata
jo toplije i da postoje svi uslovi za razvoj backdraft-a. Ako se nakon otvaranja vrata uoi usisavanje
vazduha, tada e najverovatnije doi do backdraft-a. . Zbog toga odmah treba ponovno zatvoriti vrata i
primeniti drugu taktiku.
Ohladi vrata
Ohladi gasove iznad vrata
Izri proveru unutra
Rizik procenjen
Ohladi gasove iznad vrata
Izvri ulazak
Slika 31 (1-6). Prikaz sigurnog ulaska

Foto: Prikaz iz video klipa 3D Firefighting: Training, Techniques and Tactics .
pdfMachine
36
Primenom malih koliina vode na vrata mogu da ukau na temperaturu i koliinu vrelih gasova.
Ukoliko u dodiru sa vratima, voda veoma brzo ispari to e nam rei da je poar u veoma odmakloj fazi i da
je mogunost pojave nekog ekstremnog oblika ponaanja poara veoma velika.
Prilikom otvaranja vrata ,ukoliko procenjeni uslovi to dozvole, topao dim e najverovatinje izlaziti
iz prostorije pri vrhu vrata i tada treba vriti hlaenje vrelih gasova koji izlaze. Vrata treba toliko otvoriti da
se vatrogascu na mlaznici omogui da precizno sagleda uslove unutranjosti, ali treba i voditi rauna da ne
doe do preteranog ulaska kiseonika u poarni prostor (sl. 31 ,1-6).
Nakon ulaska u poarom zahvaen prostor treba obavezno zatvoriti vrata za sobom i izvriti
hlaenje vrelih poarnih gasova kratkim impulsom mlaza (sl. 32).
Slika 32. Hlaenje vrelih gasova odmah pri ulasku

Foto: Inspector John McDonough, ASFM, New South Wales Fire Brigades
Prilikom vrue obuke vri se detaljno uvebavanje svih radnji za bezbednu proceduru ulaska na
vrata u poarni prostor i to segment po segment . Svaka radnja se detaljno obrauje i ponavlja po nekoliko
puta i to sve uz prisustvo indikatora poara ( dim ,plamen, visoka temperatura) a sve uz pomo simulatora
za vruu obuku .
7.2 Kretanje i gaenje u poarnom prostoru

Prilikom ulaska u poarni prostor prvo to treba uraditi je hlaenje vrelih poarnih gasova koji se
skupljaju u gornjim slojevima prostorije . Nakon poetnog hlaenja i izvrene procene poarnog stanja i u
sluaju odluke o daljem napredovanju navalna grupa vri kretanje u vie faza. Procenu situacije u
poarnom prostoru vri N2 iz razloga to obavlja manje radnji i izdaje komande o vrenju odreenih radnji
N1. Kretanje navale se sastoje u naizmeninim radnjama sa mlaznicom ( korienjem kratkih i dugih
impulsa mlaza vri se provera temperature poarnog prostora i hlaenje vrelih poarnih gasova) i radnji
kretanja poarnim prostorom.
pdfMachine
37
Slika 33. Poloaj N1 pri kretanju

Foto: Sinia Jembrih SPU Hrvatska
Slika 34. Poloaj N2 pri kretanju

Slika 35. Flashover reflex

. Obavezan poloaj navalne grupe je u polusedeem poloaju gde je N1 sa ispruenom nogom

unapred pomou koje vri ispitivanje terena ispred sebe (sl. 33). Prilikom kretanja N2 se nalazi odmah iza
N1 (sl. 34) i pored pomenute uloge u proceni situacije takoer pomae N1 u radu sa vatrogasnom
opremom tj. vri povlaenje potisne pruge, a i daje oseaj sigurnosti N1 koji je izloen prvom udaru.
Ovome treba dodati da navalna grupa kao sastavni deo opreme sa kojom ulazi u poarni prostor mora imati
i neki tip razvalnog alata (sekira i sl.) jer e sigurno zatrebati u nekoj fazi navale. U sluaju sumnje ili
pojave nekog oblika ekstremnog ponaanja poara primenjuje se tzv. flashover refleks koji se sastoji u
tome to navalna grupa mora izvriti naglo zaleganje na bok i otvoriti mlaznicu na najvei protok sa
najirom lepezom mlaza(sl. 35). Jedino tako se moe izvriti zatita od nekog oblika ekstremnog ponaanja
poara i dati ansa navalnoj grupi da preivi.
Ovo je samo jedan od modela kretanja i gaenja u poarnom prostoru, zavisno od sistema obuke i
vrste vatrogasne opreme koja se koristi razlikuje se jo dosta modela gaenja koji se koriste ,ali se svi
baziraju na istom tj. osnova svih radnji je ta da se obavezno koristi impulsno gaenje odnosno sistem
hlaenja poarnih gasova.
Pomenueno jo jedan veoma kvalitetan sistem gaenja u poarnom prostoru a najvie ga koriste
francuski vatrogasci koji su i zasluni za razvoj ove tehnike. Tehnika se naziva T, Z ,O , a bazira se na
tome to se mlaznicom vri gaenje u obliku slova T, Z i O (sl. 36).
pdfMachine
38
Slika 36. Tehnika TZO

Radnja za svako ,da tako kaemo slovo , se izvodi minimalno 2 puta sa tim to mlaz uvek ide sa
vrha slova prema dnu.
Napredovanje navale zavisi od faze i obima poara pri emu se konstantno vri posmatranje i
oslukivanje poarnog prostora sa ciljem izvrenja to boljeg taktikog nastupa. Radnje koje su pomenute i
opisane su sastavni deo vrue obuke , ali ove radnje se mogu uvebavati i trenirati i u standardnom radu
vatrogasaca a sve sa ciljem to bolje uvebanosti i koordinacije vatrogasne navale.
8. Simulatori za vruu obuku

Za svakog vatrogasca neophodno je da ima teorijsko i praktino znanje o tome kako se vatra razvija
i kako se ponaa unutar jednodelnih i viedelnih zatvorenih prostora i pri uticaju razliitih ventilacijskih
promena.
Simulacija takve situacije, najblie stvarnoj, moe se postii uz pomo simulatora za vruu obuku .
Prednost simulatora za vruu obuku je to ih ima u razliitim dimenzijama i mogu se lako
prilagoditi razliitim zahtevima. Za demonstraciju razvijanja vatre i pojave ekstremnih oblika poara
(flashover, backdraft, flameover, eksplozije poarnih gasova i dr.) u Evropi se ve dvadesetak godina
koriste upravo takvi simulatori . Posmatranje razvoja vatre u jednodelnim prostorijama ovi simulatori
omoguava vatrogascima da budu prisutni formiranju plamena, njegovom razvoju i razliitim pojavama
vezanim za vatru, sve iz neposredne blizine uz veliku dozu sigurnosti. Tu se vatrogascima omoguava
sagledavanje parametara za to bolje itanje poara , procena pristupa, ulaenja u prostor i naina
gaenja.
Simulatora za vruu obuku postoji vie tipova sa velikim brojem modifikacija a glavna podela je
izvrena prema vrsti gorive materije koja se koristi u simulatoru pa se tako razlikuju:
-
simulatori na vrsto gorivo (drvo)

gasni simulatori
kombinovani
Moramo pomenuti i jedan model simulatora koji je vie opitni i slui da na malom modelu prikae
razvoj poar zatvornog prostora a to je flashover kutija.
pdfMachine
39
8.1 Flashover kutija

Osnovu svih simulator ponaanja poara u zatvorenom prostoru i simulator koji umoguuje najbolje
mogue shvatanje procesa gorenja i procesa koji se odigravaju unutar poara je flashover kutija (sl. 56).
Pored osnovnih procesa gorenja koji je mogue videti pomou flashover kutije, sam simulator slui i za
simulaciju ekstremnih oblika ponaanja poara jer se odreenim radnjama stvaraju uslovi koji su
odgovarajui za stvaranje pomenutih ekstremnih pojava.
Slika 37. Flashover kutija

Foto: FF Freilassing
Slika 38. Viekomorna Flashover kutija

Flashover kutija se izrauje u razliitim veliinama i od razliitih materijala pa tako imamo drvene i
metalne kutije kao i jednokomorne (sl. 37) i viekomorne flashover kutije( sl.38).
8.2 Simulatori na vrsto gorivo

Kada govorimo o simulatorima na vrsto gorivo treba rei da su ti simulatori u najeem sluaju
bazirani na korienju brodskih transportih kontejnera kao prostor u kome se vre simulacije i trening, a
mogu biti i zidani objekti ili esto korieni naputeni objekti.
Koncept za upotrebu elinih brodskih kontejnera u uvebavanju vatrogasaca kako se vatra razvija i
ponaa pod razliitim uslovima ventilacije osmislili su vedski vatrogasni oficiri Mats Rosander i Anders
Lauren u ranim 1980.-ima.
Kada govorimo o kontejnerima kao simulatorima treba naglasiti da modela i tipova ima mnogo i da
neki slue iskljuivo za posmatranje pojava vezanih za ekstremne oblike ponaanja poara dok se u dosta
njih vri pored posmatranja i uvebavanje i trening vezanih za pomenute pojave. Najei tip kontejnera
koji se koristi i koji se moe sresti u obuci je klasian (slika 39) i stepenasti (slika 40).
Pored simulatora na bazi kontejnera poslednjih godina se prave i simulatori pravih objekata tj.
prave poarne kue( slika 41). Ovi simulatori pruaju i mnogo vee taktike mogunosti ,ali samim tim
iziskuju mnogo veu panju i obazrivost pri radu, pa su esto obezbeeni i odreenim sigurnosnim
sistemima za nadzor rada. Osim vrstog goriva kombinuje se i gas kako bi se poveao uinak i vreme
simuacije.
pdfMachine
40
Slika 39. Klasian
Slika 40. Stepenasti
Slika 41. Poarne kue

Foto: CFBT- US- Fairfax (VA) Fire & Rescue
Prednosti simulatora na vrsto gorivo:

- Osigurava realne uslove poara (toplota ,dim)
- Prua pregled nad razvojem poara kroz faze pa su vidljive sve karakteristike pojedine faze
(toplota, svojstva vatre, svojstva dima )
- Prua mogunost aktivnog delovanja u razvoju poara
- Gorivo je jednostavno za upotrebu
- Gorivo je lako dostupno i relativno jeftino
- Inicijalni trokovi izrade simulatora su umereni
Nedostaci simulatora na vrsto gorivo:
- Vatra u loitu se gasi tek kada nestane goriva ili se izvri gaenje.
- Potreban je odreeni fiziki napor i vreme kako bi simulator ponovno napunio gorivom
- Produkti sagorevanja su otrovni.
- Lina zatitna oprema i ostala vatrogasna oprema nakon treninga u simulatoru zahteva detaljno
ienje.
- Ostaci goriva nakon sagorevanja moraju se isprazniti i deponovati.
pdfMachine
41
8.3 Gasni simulatori

Kako samo ime kae gasni simulatori kao gorivo za simulaciju poara koriste gas , u nekim
sluajevima to je propan-butan a u nekim je zemni gas sve zavisno od izvedbe proizvoaa. Za razliku od
simulatora na vrsto gorivo veina gasnih simulatore ima upravljake jedinice sa kojima se upravlja celim
sistemom simulatora . Takoe u odnosu na simulatore na vrsto gorivo ,gasni simulatori imaju vie sistema
bezbednosti i sigurnosti, tako da u sluaju da neto krene neeljenim tokom sistem e reagovati i zaustaviti
proces simulacije.
Slika 42. Jednoetani gasni simulator

Foto: Drager safety
Slika 43. Vieetani gasni simulator

Foto: Drager safety
Kao i kod simulatora na vrsto gorivo tako se i gasni simulatori izrauju u vie modela i tipova pa
mogu se sresti obini jednoetaani simulatori (slika 42) i kompleksni vieetani simulatori (slika 43).
Osim pomenutih tipova gasnih simulatore ,postoji i veliki broj simulatora koji se koriste u
simulacijama poara aviona (slika 44 ), brodova, vozova, raznih tankova (slika 45) i sl . Takvi simulatori
predstaljaju poslednju re tehnike i ne mogu se tako lako sresti ni videti ,jer ih imaju samo razvijeni centri
za obuku vatrogasaca, a i sama cena takvih simulatora je veoma skupa.
Slika 44. Simulator aviona

Foto: Drager safety
Slika 45. Tank simulator

Foto: Drager safety
pdfMachine
42
Prednosti gasnog simulatora

-
U sluaju potrebe vatra se moe brzo ugasiti na nain da se zatvori dovod goriva
Ponavljanje simulacija moe se izvesti relativno brzo jer nema potrebe za punjenjem goriva
Javljaju se manje koliine dima koje ne oteuju okolinu i sam simulator
Otrovni produkti sagorevanja su prisutni u manjim koliinama nego kod simulatora na vrsto
Zbog vie arita poara, prostorija i naina ulaska nudi vie taktikih pristupa vebi
gorivo.
Nedostaci gasnog simulatora

- Kvar ureaja za kontrolu i nadgledanje moe dovesti do akumuliranja eksplozivne smee
vazduha i gasa
- Simulacija poara nije potpuno realna zbog nedostatka dima iako se koristi ureaj za
zadimnjavanje
- Ekstremna pojava ponaanja poara ne nastaje paljenjem produkata pirolize ve nastaju
paljenjem idealne smee vazduha i gasa u kontrolisanim uslovima
- Trokovi izgradnje ili nabavke ovakvih simulatora su vei zbog kompleksnosti upotrebe samog
goriva kao i sistema za upravljanje i nadgledanje nad celim sistemom
- Osetljiv je na hladnou zbog smrzavanja gasnih instalacija
8.4 Kombinovani simulatori

Kao simulatori na vrsto gorivo ili gasni simulatori i kombinovani simulatori su tehniki bazirani
kao i pomenuta dva sa tom razlikom to kao gorivo koriste i vrsto gorivo i gas.
Kombinovani simulatori imaju najbolji kvalitet simulacije jer kombinacijom dva tipa goriva dobija se
simulator koji ima mnogo manje nedostataka nego pomenuta dva. Glavni kvalitet ovih simulatora je taj to
pored realne simulacije za koju je zahvalno vrsto gorivo , ima vei period simulacije emu doprinosi gas a
i upotreba simulatora u razradi taktikih zadataka je znaajno poveana.
8.5 Modeli obuke u simulatorima

Kada se govori o sistemima obuke i treninga kao i modelima simulator , treba rei da je veliki broj
vatrogasnih jedinica i organizacija koje se bave vatrogasnom zatitiom , napravilo svoj lini trening
program i razvili odreenu strukturu i tip simulatora, pa se tako u dananje vreme ne koristi samo jedan
simulator za obuku ve vie simulatora od kojih svaki ima svoju funkciju i ulogu u obuci.
pdfMachine
43
8.5.1 Swede survival systems training

Organiazacija Swede survival systems je razvila svoj lini program obuke kao i izgled i tipove
simulatora. Tako Swede survival systems sprovodi obuku u 5 faza.
Faza 1 Posmatranje
U prvoj fazi vatrogascima se omoguava posmatranje ponaanja poara i znakova koji upozoravaju
na moguu pojave ekstremnog oblika poara u kontrolisanom okruenju (slika 46). Ponavljanjem takvih
uslova nekoliko puta, vatrogasci stiu znanje i iskustvo kako se ponaati u takvim situacijama.
Slika 46. Faza posmatranja

Foto: Swede survival systems training
Slika 47. Faza unutranje navale

Faza 2 - Unutranja navala

Nadovezujui se na principe nauene u prvoj fazi, vatrogasci se sada nalaze na istom nivou ali se
vea panja posveuje prepoznavalnju stanja poara i radu navalne grupe kao i upotreba odgovarajueg
oblika mlaza nauenog u prvoj fazi (slika 47). Proseno vreme koje je svakoj grupi potrebno da ue,
proceni situaciju, pone delovati, nae arite poara, zapone ventilaciju i izae je manje od 5 minuta.
Vatra se tada vraa u slobodnogoree stanje i nova grupa vatrogasaca sa instruktorom ponavlja postupak.
Faza 3 Backdraft
Simulator tree faze je demonstracijski sistem. Niko ne ulazi u kontejner tokom demonstracije. U
simulatoru se kao gorivo koriste samo vrsto gorivo (drvo) koje sagoreva procesom pirolize i prave se
uslovi za pojavu backdaft-a . Instruktori vre naglo isputanje dima nakon kojeg se dim uvlai nazad u
prostoriju zajedno sa sveim vazduhom i uzrokuje backdraft (sl. 48 i 49). Eksplozija dima izbacuje
vatrenu kuglu kroz vrata desetak i vie metara.
pdfMachine
44
Slika 48. i 49. Faza backdraft-a

Faza 4 Garaa
Simulator etvrte faze je zapravo spoj dva ili vie kontejnera sa uklonjenim sredinjim zidom (sl. 50). Na
njih je nadovezan i manji kontejner koji nije zahvaen vatrom, ali je ispunjen dimom i toplotom i on ini
ulaz u prostor spojenih kontejnera koji je zahvaen poarom. Sva iskustva iz prve, druge i tree faze
testiraju se ovde. Ova faza je najzanimljiviji i najzahtijevniji deo itavog treninga jer omoguava
kompleksnije vebe ulaska u prostor, spaavanja, savladavanja vatre, ventilacije kao i uvebavanje timskog
rada.
Slika 50. Garaa

pdfMachine
45
Faza 5 Vieetani prostori

Ovde se simuliraju poari na dve etae, sa unutranjim i spoljanjim stepenitem( sl. 51) . Vatra
zahvata podrum i prvi sprat . Postoje vie ulaznih i izlaznih otvora sa mogunou ventilacije. Tu se izvode
vebe poput ulaska u poarom zahvaeni prostor, spaavanje, savladavanje vatre, ventilacija i dr.. Osnove
ovog simulatora iste su kao i u fazama 1 i 2.
Slika 51. Vieetani simulator

pdfMachine
46
8.5.2 Vrua obuka u Hrvatskoj

Pre par godina simulator za vruu obuku vatrogasaca bio je u Hrvatskoj samo san zagrienih
entuzijasta. Danas postoji nekoliko simulatora za vruu obuku od kojih je jedan plinski a ostali su na
vrsto gorivo . Prvi simulator u Hrvatskoj je simulator Udruenja profesionalnih vatrogasaca RH.
Simulator je klase A odnosno na vrsto gorivo a izraen je prema certifikatu DIN 14 097/1-3 (slika 52).
Isti je u poetku bio smeten u Karlovcu a sada je smeten u prostorima vatrogasne jedinice Ivani Grad.
2007. godine Vatrogasnoj koli Centra vatrogastva Dravne uprave za zatitu i spaavanje
isporuen je pokretni gasni simulator tipa Fire Dragon III (slika 53).
Slika 52. Simulator u Ivani Gradu

Foto: Vladimir eri VSJ Uice
Slika 53. Fire Dragon III

Foto: DUZS Republike Hrvatske
Simulator na vrsto gorivo koji se nalazi u Ivani Gradu (slika 52) klasian je primer vedskog
modela korienja brodskih kontejnera za izgradnju simulatora. Re je o jednom kontejneru za posmatranje
i o jednom kontejneru za poar, koji su spojeni na prednjim stranama(slika 54) . Loite je postavljeno u
kontejneru za poar i to 0.5 m vie od kontejnera za posmatranje.
Prostor za posmatranje
i uvebavanje
Slika 54. ema simulatora

Priprema simulacije zapoinje paljenjem drvenih paleta. Upotreba bilo kakvih ubrzivaa gorenja
takoer je strogo zabranjena, a drvo se pali plinskim gorionikom . Nakon to je vatra upaljena a vatrogasci
su opremljeni svom potrebnom zatitnom opremom ulaze u simulator i sedaju uz levu i desnu stranu
simulatora.
pdfMachine
47
Jedan instruktor stoji u prednjem delu prostora za posmatranje i otvara i zatvara vrata loita i
kontrolie ventilacijskim poklopcima i metalnim arkama na kontejneru ulazak vazduha u podruje loita
pre nego to se steknu svi uslovi za plameni udar (slika 55). Drugi instruktor sedi u prvom redu sa desne
strane i ima na raspolaganju jedan C mlaz sa odgovarajuom mlaznicom koji slui kao osiguranje. Dva
instruktora sede u zadnjem delu simulatora i kontroliu polaznike a ostali instruktori se nalaze u krugu
simulatora spremni za krune izmene sa instruktorima koji se nalaze u simulatoru.
Slika 55. Primer rada u simulatoru

Foto: SPU Hrvatska
Kroz nekoliko ciklusa paljenja simulatora polaznici obavljaju razliite vebe. Rad sa mlaznicama,
komunikaciju u prostoru, posmatranje razvoja poara kroz faze, promenu uslova u prostoriji koja je
zahvaena poarom poveanje dima i temperature, uoavanje i prepoznavanje predznaka ekstremnog
ponaanja poara, posmatranje flashovera, blokiranje flashovera, taktiku unutranje navale.
Kako bi se spreile povrede vatrogasaca i nepotrebno oteivanje line zatitne opreme usled
visokih temperatura vatrogasci se u simulatoru kruno menjaju nakon odreenog perioda na nain da
vatrogasac koji je najvie izloen toploti odlazi na mesto koje je najmanje izloeno a ostali se pomeraju
prema napred. O sigurnosnim aspektima brinu se instruktori pravilnom upotrebom a i konstrukcijski
zahtevi simulatora. Na obuci se temperatura na dnu kontejnera se razvija do 150 stepeni, do 300 kod glave
vatrogasaca , 650 stepeni pri vrhu i 1200 u loitu.
Veba u simulatoru se sme izvoditi samo ako su uesnici opremljeni kompletnom zatitnom
odeom prema EN 469 i zatitnom opremom kako sledi:
- Vatrogasna zatitna jakna,
- Vatrogasne zatitne pantalone,
- Potkapa vieslojna,
- Vatrogasne zatitne izme ,
- Vatrogasni lem (bez spoljnog vizira) sa zatitom za vrat,
- Ureaj za zatitu organa za disanje (izolacioni aparat sa komprimovanim vazduhom).
- Lagane radne pantalone ili pamuna trenerka
pdfMachine
48
Gasni simulator ili Drager Safety AG & Co. KGaA Fire Dragon III (sl. 48) predstavlja
pokretni simulator vrue obuke i namenski je dizajniran objekat na tokovima kojeg po potrebi moe
vui teretno vozilo. Simulator kao gorivo koristi gas propan-butan u optimalnim koliinama u odnosu na
geometrijske parametre prostorija i time prua siguran ambijent za uenje vatrogasaca o razvoju poara u
zatvorenom prostoru i demonstraciju tehnika kontrole i suzbijanja poara. Ureaj za simulaciju poara
opremljen je softverom za upravljanje i sa razliitim sistemima za kontrolu i sigurnost.
Simulator se sastoji i od ostalih sistema za simulaciju poara kaoi kontrolu i upravljanje celim sistemom
(sl. 56): Glavna gasna regulacijska konzola, konzola za regulaciju gorionika, sigurnosni ureaji, ureaj za
zadimljavanje, ventilacijski sistem, kontrolna soba za upravljanje ureajem, ureaj za skladitenje gasa tj.
za prikljuivanje 4 odnosno 8 komada 33 kg plinskih boca sa propan-butanom, prikolica-vozno postolje.
Sigurnosni ureaji su smeteni na samim poaritima i u okolnim tehnikim sobama kako bi se u svakom
trenutku kontrolisao celi sistem. U sluaju npr. prevelike temperature ili smee vazduha i gasa koja je
prela 25 % DGE kompletan sistem automatski zapoinje sa sigurnosnim gaenjem koje se sastoji od
provetravanja , zaustavljanja dotoka gasa, iskljuivanja svih poarita i generatora dima, trenutnog
provetravanja od dima i gasa u prostoru za vebanje sa maksimalnim uinkom ventilatora. Kontrolna soba
je smetena u sredini tako da instruktori imaju pregled nad svim poaritima.
Slika 56. ema gasnog simulatora

ABCDEF-
poar sofe
flashover
poar kuhinje
poar na plinskim bocama
poar na brojau plina
poar na stepenitu
Kompletan prostor za vebanje i poarita pokriveni su kamerama a unutar simulatora na nekoliko

mesta nalaze se sigurnosni tasteri na kojima vatrogasac sam u sluaju opasnosti moe prekinuti vebu i
pokrenuti sigurnosno gaenje. Dva instruktora se celo vreme nalaze u simulatoru sa polaznicima, dva
instruktora nalaze se u kontrolnoj sobi a ostali instruktori se nalaze u krugu vebalita. U simulator postoje
dvoja vrata za ulaz plus ulaz sa krova tako da se u kombinaciji 6 poarita moe izvesti veliki broj razliitih
taktikih vebi.
pdfMachine
49
Slika 57. Rad u simulatoru
Slika 58. Rad u simulatoru
Foto: DUZS Republike Hrvatske i Drager safety
Najvee temperature koje se mogu postii u simulatoru su do 250 C na 1 m visine i 650 C ispod
plafona jer na toj temperaturi sistem automatski zapoinje sa sigurnosnim gaenjem. Vebe se odrauju na
nain da zavisno od odabranog taktikog zadatka po dva vatrogasaca ulaze u simulator, kree se po njemu,
prelaze iz prostorije u prostoriju, meusobno komuniciraju i gase odreena poarita (sl. 57 i 58). Poarita
koja se sastoje od gasnih gorionika pali instruktor iz kontrolne sobe i kontrolie intenzitetom i trajanjem
poara na poaritu. Da bi uslovi bili to sliniji onim na poaru ureaj za zadimnjavanje prostor napuni
belim neotrovnim dimom pa se na taj nain smanjuje vidljivost.
Na pitanje da li je bolji gasni simulator ili na vrsto gorivo, teko je odgovoriti. Oba simulatora
dobro obavljaju svoju zadatak i vatrogascima u sigurnim uslovima pruaju obuku koja je slina realnim
uslovima na poaru. Vatrogasci su nakon obuke puni utisaka i sa veim iskustvom a takve rezultate bez
simulatora je jednostavno nemogue postii. S obzirom na nain izgradnje i na svojstva samih goriva koja
se koriste, gasni simulator i onaj na vrsto gorivo imaju razliita svojstva i samim time prednosti i mane.
Idealni recept je posetiti oba simulatora, a zanimljivo je da se sa time slau instruktori koji vode
obuku u oba simulatora. Obuka na bilo kojem od navedenih pruie vie nego to bi se moglo odraditi na
bilo kojoj klasinoj vebi.
8.5.3 HOT FIRE Slovenija

Kompletna obuka vrueg treninga kao i lokacije samih simulatora za obuku nalaze se u obunom
Centru zatite i spaavanja u Igu pored Ljubljane. U sklopu centra deluje i Vatrogasna kola koja u
Sloveniji za profesionalne vatrogasce traje 6 meseci sa ukupno 800 sati nastave od ega je polovina
praktinog dela, izmeu ostalog i u simulatorima za "vruu obuku". Takvu obuku prolaze svi profesionalni
vatrogasci, a organizuju se i grupe dobrovoljnih vatrogasaca. Inae kroz ovaj centar godinje proe kroz
razne vidove obuke i do 1700 ljudi.
Simulatori i obuka vrueg treninga u Sloveniji bazirana je na vedskom modelu simulatora i
obuke ,a sam sistem simulatora direktno je izraen i nadziran od strane vedskih vatrogasnih inenjera
koji su u znaajnoj meri uestvovali u izgradnji pomenutog obunog centra.
pdfMachine
50
Podela simulatora nije bazirana na vrsti gorive materije koja se koristi u simulatoru , jer se u
simulatorima u isto vreme koriste i vrsto gorivo i gas. Podela je uraena na module ,pa tako vrui
trening u Sloveniji razlikuje Modul A (sl. 59) i Modul B ( sl. 60) a trenutno je izrada i Modula C.
Slika 59. Modula A

Slika 60. Modul B

Foto: Vladimir eri VSJ Uice
Razlika u pomenutim modulima nije samo u izgledu simulatora ve i u obuci koja se sprovodi za
odreeni modula. Modul B ima mnogo vie segmenata obuke i omoguava vei broj taktikih zadataka
koji se mogu primeniti .
Obuka se sastoji iz teorijskog i praktinog dela .
Teoriski deo ima 4 teme, i to:
Uticaj temperature na ljudsko telo, prva pomo pri opekotinama prilikom izloenosti visokim
temperaturama , trovanje gasovima.
Teorija gorenja i gaenja, osnove gorenja, gorenje razlinih gorivih materija , gorenje vrstih
goriva, razvoj poara u zatvorenom prostoru, gibanje dima , osnove gaenja, tehnike gaenja ,
pokret i ventilacija dima,
Pravilna upotreba zatitne oprema, pravilno koritenje zatitnih ureaje, pravilno koritenje
sigurnosnih ureaja.
Efekti razbijanja poarnog trougla, pravilno kretanje u poarnom prostoru
Na praktinom delu se obrauje :
Rad sa izolacionim aparatima

Rad sa flashover kutijom
Ventilacija
Kretanje u poarnom prostoru
Pravilan izbor vrste mlaza i pravilno korienje mlaznice kao i veliki broj taktikih kombinacija
u vebama gaenja.
U ovom centru praktini deo obuke u najveoj meri sprovode operativni vatrogasci iz
profesionalnih jedinica u Sloveniji ime je pokazana povezanost vatrogasne kole sa strukom.
pdfMachine
51
9. Zakljuak :
Nauka je dobro odgovorila na potrebe vatrogasaca koji su opet to sproveli u praksu. Treba da
shvatimo da kao i to pri vebanju i treningu sa drugim oblastima vatrogastva kao to je rad sa tehnikim
intervencijama, akcidentnim situacijama, vebama na visini traimo to realnije uslove i koristimo
adekvatne sprave i opremu, tako moramo pristupiti i prilikom treninga i uvebavanja taktika gaenja i ne
smemo dozvoliti da se celokupn vatrogasna obuka svede na kolsku vebu 3-1-A i beskorisno bacanje i
namotavanje creva. Iako je sigurno da e mnogi vatrogasci rei da smo poare do sada gasili i bez ovakve
obuke i da nema potrebe za ovim, ali se mora rei da smo poare gasili i bez izolacionih aparata i zatitne
opreme pa nam je sada ipak lake, sigurnije i produktivnije gasiti nego pre.
Primena ovog naina obuke i treninga podrazumeva dobru materijalnu bazu vatrogasnih jedinica.
Evidentne dobre strane ovakve obuke trebale bi se iskoristiti za dobro vatrogasaca ali i ljudi koje titimo.
pdfMachine
52
10. Literatura:
Jembrih, S.- Koristi od vrueg treninga u simulatorima plamenih udara

Jembrih, S.- Simulator plamenih udara.
Udruga profesionalnih vatrogasaca Hrvatske/Postupnik za obuku vatrogasaca u simulatoru
plamenih udara
Jembrih, S. Rogina Mario, UPVH: Upute za izgradnju i koritenje Simulatora
Puhelek Valentina: Literatura za obuku sa simulatorom Fire Dargon
Sreten Veljkovi -Ventilacija povienim pritiskom
Nikola Tranmontana- Taktika gaenja
Nikola Tranmontana -Ekstremni oblici ponaanja poara
Klino Namik- Kontejnerski pristup gaenju poara
Klino Namik- Trening sa ivom vatrom
Milan Dubravac- Vroi trening ,lanak objavljen na Gasilci.org
P.GRIMWOOD & K.DESMET; Tactical firefighting (A comprehensive guide to compartment
firefighting & live fire training CFBT), 2003.
Grimwood, P.T.; Desmet, K.- Tactical firefighting: a comprehensive guide to compartment
firefighting & live fire trainig (CFBT). UK (London) : Firetactics : CEMAC, (2003)
Grimwood, P.T.- Fog attack: firefighting strategy & tactics an international view. UK : (Redhill)
Surrey, (1992)
Gorbet, G.E.; Hopkins R.- The Current Knowledge & Trainig Regarding Backdraft, Flashover, and
other Rapid Fire Progresion Phenomena // World Safety Conference. USA : NFPA, (June 4, 2007.
p.1-25)
Grimwood, P.T.- Flashover & Nozzle Techniques. UK : (Redhill) Surrey, (1999)
Hartin, E.- Ekstremni oblici ponaanja poara. // Taktiki pristupi kod sloenih vatrogasnih
intervencija (IV.struni skup) / urednik: Nikola Tramontana. Rijeka : Vatrogasna zajednica
primorsko-goranske upanije, (2008, str. 27-43)
Fire Service Manual. Vol. 2. Fire Service Operation: Compartment Fires and Tactical Ventilation.
UK (London) : Scotland (Edinburg) : HM Fire Service Publication Section, (1997)
NFPA. Fundamentals of Fire Fighter Skills. 1st ed. USA : Jones and Bartlett, (2003)
Sutherland, B.J.- Smoke explosion. // supervised: Dr.Charley Fleischmann. New Zealand : Scool of
Engineering - University of Cantebury, (1999, str. 1-34)
Crisis & Emergency Managment Centre CEMAC, www.cemac.org
Firetactics, www.firetactics.com
Firehouse Magazine, www.firehouse.com
Fire & Rescue, www.fireandrescue.net
Fire Engineering, www.FireEngineering.com
Drager safety, www.draeger.com
Fire training structures, www.mobilefireunits.com
pdfMachine
53

Simulator Pozara I Buka PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Simulator Pozara I Buka PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vladimir eri

OBUKA U SIMULATORIMA POARA

Pravilna upotreba vode za gaenje

3. Poari u zatvorenom prostoru

3.1. Faze razvoja poara

poetna faza poara

3.1.1. Faza paljenja (poetna faza) poara

3.1.2 Faza razvoja poara

Slika 1. Temperatura poarnih gasova opada njihovim udaljavanjem od arita poara

Slika 2. Razvojem poara dolazi do poveanja temperatura u prostoriji zavisno od temp.

3.1.3. Razbuktala faza poara

Grafiki prikaz faza razvoja poara

3.1.4. Faza gaenja (zgarite) poara

3.2. Ekstremno ponaanje poara u zatvorenom prostoru

Foto: William Cobb, Cornelius Lemley Fire Rescue

Slika 4. Razvoj flashovera

Taktika nastupa i spreavanja flashovera

Slika 5. Ilustracija backdraft-a

Taktika nastupa i spreavanje backdraft-a

- naglim uvoenjem kiseonika dolazi do eksplozije

Slika 6. Nepropisna ventilacija koja moe uzrokovati backdraft

Slika 7. Nastanak flameover-a

Taktika nastupa i spreavanje flameover-a

3.2.3. Eksplozije poarnih gasova

3.2.5 Poari pogonjeni vetrom

Slika 8:.Primer poara pogonjenih vetrom

Slika 9 i 10. Vertikalna prirodna ventilacija

Kao to je ve reeno, postoje dve osnovne strategije za promenu ventilacijskog profila:

4.1 Vertikalna prirodna ventilacija

Slika 11. Ventilacijski otvori na krovu

Slika 12. Rad vatrogasnih ekipa prilikom ventilacije

Slika 13.esta greka

4.2 Horizontalna prirodna ventilacija

Horizontalnom ventilacijom obino se ne odvodi dim i toplota odmah iz prostorija , ve putevi

Slika 12. Horizontalna ventilacija kroz prozor

Slika 13. Dobro izvedena ventilacija

4.3 Ventilacija upotrebom mlaza-hidraulina ventilacija

poveanje tete od vode u strukturi

4.4. Ventilacija povienim pritiskom (nadpritiskom)

Taktika primena ventilacije povienim pritiskom

Izlazni otvor treba biti to blie aritu poara.

Nikada ne treba zaklanjati ulazne i izlazne otvore.

Obezbediti potpuno pokrivanje otvora na objektu konusom sveeg vazduha.

Ukoliko je neophodna upotreba ventilatora za rad sa povienim pritiskom, neophodno je obezbediti da

Slika 16. Postavljanje ventilatora

Koliko je to mogue, koristiti princip usmerene ventilacije.

Da bi se postigao maksimalni efekat kod provetravanja nekog prostora, bitno je i da se produktima

Ventilatori na ulaznom otvoru se stalno moraju nadgledati kako bi se osiguralo odravanje

Postoji nekoliko modela ventilacije pozitivnim pritiskom.

Slika. 18. Ofanzivna ventilacija

Slika. 19. Defanzivna ventilacija

Slika. 21. Paralelna

Slika. 20. Serijska

Opasnosti ventilacije povienim pritiskom

Slika22. Jedan od naina antiventilacije

Dim (visina neutralne ravni, boja i debljina, volumen i lokacija, strujanje)

Slika 23. Razvoj neutralne zone

6. Taktika gaenja vodom

6.1 Indirektna metoda

Slika 24. Rad sa piercing mlaznicom

Slika 25. Rad sa Cobra sistemom

6.2 Direktna metoda

6.3 Hlaenje gasova- impulsno gaenje