GIGA

Christopher Paolini

01

Nasle e

GIGA

Christopher Paolini

02

Nasle e

GIGA

Christopher Paolini

03

Nasle e

GIGA

Christopher Paolini

Nasle e

Kristofer Paolini

NASLE E
ili

KRIPTA DUA
ETVRTA KNJIGA CIKLUSA NASLE E

Naslov originala
Christopher Paolini INHERITANCE "

04

Kao i uvek, ovo je knjiga za moju

porodicu, ali i za one koji snivaju snove:
za umetnike, muzi are i pripoveda e
to mi omogu ie ovo puteestvije.

05

Sadraj
Na po etku: povest Eragona", Prvoro enog" i Brisingra" ............................................9
NASLE E .........................................................................................................................12
U NAJEZDI .......................................................................................................................13
U RUEVINAMA...............................................................................................................19
SENKE NA HORIZONTU ..................................................................................................22
MA JI KRALJ....................................................................................................................25
U ZATIJU ........................................................................................................................ 28
SE ANJE NA MRTVE .......................................................................................................30
TA INI OVEKA? .......................................................................................................... 33
CENA MO I......................................................................................................................38
ODVANO U SUSRET ZORI.............................................................................................. 43
USPAVANKA .................................................................................................................... 47
ZA UMORNE PO INKA NEMA .........................................................................................51
IGRA MA EVA ................................................................................................................. 54
NI ASTI, NI SLAVE, VE PLIKOVA SAMO NA MESTIMA ............................................... 59
NEZGODNIM ....................................................................................................................59
LUNODERKA .................................................................................................................62
GLASINE I PISANIJA ........................................................................................................ 67
AROUZ ............................................................................................................................. 70
DRAS LEONA ................................................................................................................... 77
KOSKA JE BA ENA .......................................................................................................... 80
PRIJATELJU, NEPRIJATELJU MOJ .................................................................................... 86
BRANO OD PLAMENA SAZDANO ..................................................................................91
PEPEO I PRAH ................................................................................................................. 98
ME UVLA E ............................................................................................................... 107
THARDSVERGUNDNZMAL ............................................................................................ 111
ENJE SPOZNAJOM ..................................................................................................... 117
OTVORI MI DUU ..........................................................................................................126
OTKRI E........................................................................................................................ 130
ODLUKE.........................................................................................................................133
POD BRDOM I STENJEM................................................................................................137
HRANA ZA BOGA ........................................................................................................... 145
BEZBONICI U BEKSTVU .............................................................................................. 150
KAD SE ZVONA OGLASE................................................................................................ 157
CRNOTRNA PE INA ......................................................................................................158
MALJ I KACIGA ..............................................................................................................162
I ZIDINE SE OBRUIE... ................................................................................................163

06

POKRAJ OBALA JEZERA LEONE.................................................................................... 168

OBE ANJE JAHA EVO................................................................................................... 173
SKUP KRALJEVA ............................................................................................................ 179
LAVIRINT BEZ KRAJA ...................................................................................................185
U DELOVIMA MAGLOVITIM I NEJASNIM ...................................................................... 189
PITANJA BEZ ODGOVORA .............................................................................................193
ODLAZAK.......................................................................................................................198
MU NA NEIZVESNOST..................................................................................................201
DVORANA BLAGOZBORIVE ..........................................................................................207
NA KRILIMA ZMAJA ......................................................................................................212
ZVUK GLASA NJEGOVOG, DODIR RUKE NJEGOVE ........................................................ 219
SITNE NEPOSLUNOSTI ...................................................................................................224
KRUNA OD LEDA I SNEGA................................................................................................ 229
LARVE ROVCICE ..............................................................................................................236
ME RUEVINAMA .........................................................................................................242
SNALGLI ZA DVOJE .......................................................................................................... 247
STENA KUTIAN ................................................................................................................ 252
ITAV JE SVET SAMO SAN ...............................................................................................254
PITANJE KARAKTERA ....................................................................................................... 258
KRIPTA DUA .................................................................................................................. 265
PRAZNINA, DEO PRVI ......................................................................................................267
PRAZNINA, DEO DRUGI ................................................................................................... 269
POVRATAK ...................................................................................................................... 275
PE ALNI GRAD ................................................................................................................276
RATNO VE E ................................................................................................................... 280
PITANJE DUNOSTI .........................................................................................................286
VATRA U NO I ................................................................................................................289
PREKO ZIDA, PA U GROTLO ............................................................................................. 293
KAD OTPO NE OLUJA .....................................................................................................299
ONAJ TO NE UBIJA... .....................................................................................................303
U SREDITU SUKOBA.......................................................................................................308
IME NAD IMENIMA ......................................................................................................... 313
MII IMA PROTIV METALA .............................................................................................321
DAR SPOZNAJE ...............................................................................................................333
U SAMRTNOM ROPCU ....................................................................................................342
U MORU KOPRIVA .......................................................................................................... 344
PRESTOLONASLEDNIK CARSTVA ...................................................................................... 351
NATPIS NA GROBU..........................................................................................................358

07

FIGURE NA TABLI ............................................................................................................362

FIRNEN ........................................................................................................................... 370
SAVESTAN OVEK' ..........................................................................................................378
KRVAVA CENA.................................................................................................................383
OBE ANJA NOVA, OBE ANJA STARA............................................................................... 390
RASTANAK ......................................................................................................................396
KRAJ ...............................................................................................................................399
O POREKLU IMENA .........................................................................................................400
DREVNI JEZIK ..................................................................................................................400
JEZIK PATULJAKA ............................................................................................................402
NOMADSKI JEZIK.............................................................................................................402
UEGALSKI JEZIK ............................................................................................................... 402
ZAHVALNICA ................................................................................................................... 403
O autoru .........................................................................................................................405

08

Na po etku:
Brisingra"

povest

Eragona",

Prvoro enog"

Na po etku su postojali zmajevi: gordi, opasni i samosvojni. Krljuti im poput dragulja behu, i
svi to su u njih gledali od straha su drhtali, jer im lepota bee golema i strahotna. Zmajevi su iveli
sami u zemlji Alageziji nebrojeno vekova. Onda je bog Helzvog na inio smele i snane patuljke od
kamena iz pustinje Hadarak.
Ta se dva naroda upustie u vojevanja mnogobrojna. Onda vilenjaci doplovie do Alagezije
preko mora srebrnoga. I oni sa zmajevima zaratie. No vilenjaci behu ja i od patuljaka, pa bi zmajeve
potamanili, isto kao to bi zmajevi vilenjake potamanili.
Stoga je uspostavljeno primirje i zape en sporazum izme u zmajeva i vilenjaka. Tim
saglasjem stvoreni behu Jaha i zmajeva koji uvahu mir po vasceloj Alageziji hiljadama godina.
Onda i ljudi doplovie do Alagezije. A za njima i Urgali. rogati. I Ra'zaci to po tami love i
ljudskim se mesom goste.
Zatim mlad jaha zmajeva Galbatoriks podie bunu protiv naroda sopstvenoga. Taj je crnog
zmaja ruikana zato io, da bi potom i trinaest drugih Jaha a ubedio da s njim po u. Njih trinaestoricu
Krivokletnicima nazvae.
Galbatoriks i Krivokletnici zbacie Jaha e, spalie im grad na ostrvu Vroengardu, te pobie
sve zmajeve to njihovi ne bejabu, sa uvavi samo tri jajeta: jedno crveno, jedno plavo i jedno zeleno.
A od svakoga zmaja od kojeg su mogli izvadie srce svih srca, Eldunari, koje mo zmajevu i razum
zmajev uva.
I tako je Galbatoriks dve stotine i osamdeset leta nadmo no vladao me u ljudima.
Krivokletnici pomree, ali ne i on, poto u njemu sada bee snaga svih zmajeva, te se niko nije mogao
ni nadati svrgnu u njegovom.
U osamdeset tre oj godini Galbatoriksove vladavine, neki ovek mu iz dvorca ukrade plavo
zmajevo jaje. To je jaje predato na brigu i uvanje onima to su se i dalje protiv Galbatoriksa borili,
onima to behu znani kao Vordeni.
Vilenjakinja Arja je nosila jaje svuda po vilajetu vordenskom i vilenja kom u potrazi za
ovekom ili vilenjakom pred kojim bi se jaje izleglo. U tome im pro e dvadeset pet godina.
Kada je Arja jednom do vilenja kog grada Osilona otputovala, nju i njenu strau napade
skupina Urgala. Me u Urgalima bee i Senka Durza: vra zaposednut duhovima koje je sam sazvao da
mu slue. Nakon smrti Krivokletnika, on je postao najstraniji sluga Galbatoriksov. Urgali pobie
Arjinu strau, ali pre no to su je oni i Senka zato ili, Arji po e za rukom da poalje jaje pomo u
arolija onome za kojeg se nadala da bi ga zatititi mogao.
No njene arolije po oe naopako.
I tako se zbilo da Eragon, siro e od svega petnaest leta, prona e jaje u gori zvanoj Ki ma. On
jaje odnese na imanje na kojem je iveo sa ujakom svojim Garouom i bratom jedinim Roranom. Jaje
se pred Eragonom izleglo, te je on sam zmaja odgajio, nadenuvi mu ime Safira.
Galbatoriks potom posla dva Ra'zaka da prona u i vrate jaje, te oni posekoe Garoua i
Eragonov dom spalie. Galbatoriks je pre toga porobio Ra'zake, te ih samo a ica me u ivima osta.
Eragon i Safira krenue da se osvete Ra'zacima. S njima po e i pripoveda Brom, koji nekada
i sam bejae Jaha em zmajeva, pre kraha njihovoga. Upravo je Bromu vilenjakinja Arja onda kanila
plavo jaje poslati.
Brom je Eragona dobrano podu io ma evanju, arolijama i asti i potenju. Eragonu je dao i
Zarok, to nekada bee ma Morzana, prvog i najmo nijeg od Krivokletnika. No pri narednom susretu,
Ra'zaci ubie Broma, a Eragon i Safira za dlaku im utekoe zahvaljuju i mladom Murtagu, sinu
Morzanovom.
Tokom njihovog putovanja, Senka Durza je uspeo da zato i Eragona u gradu Dilidu. Eragonu
po e za rukom da se oslobodi, i da pritom oslobodi i Arju iz njene tamnice. Arja bee zatrovana i
strano ranjena, te je Eragon, Safira i Murtag odvedoe Vordenima, koji su iveli me u patuljcima u
Beor planinama.

09

Arju tamo iscelie, a Eragon dade svoj blagoslov kmekavoj bebi po imenu Elva, blagoslovivi
je da bude zati ena od svih nevolja. No Eragon se tom prilikom loe izrazio, te je nehotice prokle, a
njegova je kletva pretvori u tit drugima protiv nevolja.
Nedugo potom, Galbatoriks posla golemu vojsku Urgala da napadne patuljke i Vordene. U
boju koji je usledio, Eragon ubi Senku Durzu. Me utim, Durza je pritom ostavio Eragonu gorku ranu
na le ima, koja je Eragona u strahovite bolove bacila i pored ini vordenskih iscelitelja.
U svem tom bolu, Eragon za u neki glas. A glas mu re e: Do i mi, Eragone. Do i mi, jer ja
odgovore imam na sva pitanja tvoja."
Tri dana kasnije, vo a Vordena Aihad upade u zasedu, te ga ubie Urgali pod vo stvom
dvaju vra eva blizanaca koji Vordene izdadoe Galbatoriksu. Blizanci i Murtaga otee, te ga
Galbatoriksu kriom odvedoe.
Me utim, Eragonu i svim Vordenima inilo se da je Murtag poginuo, te Eragona spopade
golema tuga.
Aihadova k i Nasuada potom posta predvodnica Vordena.
Iz Trondhima, prestonice patuljaka, Eragon, Safira i Arja otputovae ka severnim umama Du
Veldenvorden, u kojima su iveli vilenjaci. S njima po e i patuljak Orik, ne ak Hrotgara, kralja
patuljaka.
U Du Veldenvordenu, Eragon i Safira se sastae sa Oromisom i Glejdrom, poslednjim
nezato enim Jaha em i njegovim zmajem, koji su se skrivali itavo stole e, ekaju i da predaju svoje
znanje narednom pokolenju Jaha a zmajeva. Eragon i Safira tako e sretoe kraljicu Islanzadi,
vilenja ku vladarku i majku Arjinu.
Dok su Oromis i Glejdr obu avali Eragona i Safiru, Galbatoriks posla Ra'zake i skupinu
vojnika do Eragonovog rodnog sela Karvahola da zarobe njegovog brata od ujaka Rorana. Me utim,
Roran se na vreme sakri, te ga oni ne bi ni pronali da ne bee zlehudog kasapina Slouna koji ubi
jednog od straara kako bi u selo pustio Ra'zake da uhvate Rorana napre ac.
Roranu po e za rukom da se oslobodi, no Ra'zaci od njega otee Katrinu, njegovu voljenu,
koja bee Slounova k i. Roran je zatim uspeo da nagovori seljane da po u s njim, te svi krenue na put
kroz goru Ki mu, pa niz obale Alagezije, i onda juno ka zemlji Surdi, koja je jo bila nezavisna od
Galbatoriksove vlasti.
Eragonu je i dalje mnogo muke zadavala rana na le ima. Me utim, tokom Proslave zakletve u
krvi, vilenja ke svetkovine kojom oni slave saglasje izme u Jaha a i zmajeva, ranu mu isceli utvarni
zmaj kojeg vilenjaci sazvae pri zavretku svetkovine. Utvara, pored toga, Eragonu dade i snagu i
brzinu ravnu samim vilenjacima.
Eragon i Safira potom odletee u Surdu, kuda je Nasuada povela svoje Vordene kako bi
pokrenula napad na Galbatoriksovo Carstvo. Urgali tamo stadoe na stranu Vordena, tvrde i da im je
Galbatoriks umove zamaglio i da mu se ele osvetiti. Me u Vordenima, Eragon ponovo srete
devoj icu Elvu, koja je zbog njegovih ini izrasla neprirodnom brzinom. Od kmekavog odoj eta
postala je devoj ica od tri ili etiri leta i nosila je u o ima zastrauju i pogled, jer bee svesna boli svih
ljudi oko sebe.
I tako se, nedaleko od surdskih granica, u tmini Ognjene ravnice, Eragon, Safira i Vordeni
upustie u krvav boj s Galbatoriksovom vojskom.
Na vrhuncu bitke, Roran i njegovi seljani pridruie se Vordenima s patuljcima, koji se za
njima spustie s Beor planina.
No tad se sa istoka pojavi prilika u blistav oklop odevena, jau i na svetlucavom crvenom
zmaju, koja potom, slue i se inima, ubi kralja Hrotgara.
Eragon i Safira se uhvatie ukotac s Jaha em i njegovim crvenim zmajem. Tu otkrie da je
Jaha zapravo Murtag, koji sada neraskidivim zakletvama bee vezan za Galbatoriksa. A zmaj se
zvae Trn, drugi od tri izlegla jajeta.
Murtag porazi Eragona i Safiru snagom Eldunarija koju mu Galbatoriks dade. Me utim,
Murtag je ipak dopustio Eragonu i Safiri da pobegnu poto je i dalje gajio prijateljstvo prema Eragonu,
ali i zato to su, kako re e Eragonu, bili bra a, sinovi Morzanove voljene ljube Selene.
Murtag potom od Eragona uze Zarok, ma njihovog oca, te se on i Trn povukoe sa Ognjene
ravnice sa ostatkom Galbatoriksovih snaga.

10

Pri okon anju boja, Eragon, Safira i Roran odletee ka Helgrindu, crnoj kamenoj kuli koja je
Ra'zacima sluila kao skrovite. Tamo ubie jednog Ra'zaka i njegove pogane roditelje Letrblake, te iz
Helgrinda oslobodie Katrinu. Eragon u jednoj eliji prona e i Katrininog oca, slepog i napola mrtvog.
Eragon je nameravao da ubije Slouna zbog njegove izdaje, ali ipak je odbacio tu pomisao.
Bacio je Slouna u dubok san, rekavi Roranu i Katrini da je njen otac umro. Potom je zamolio Safiru
da odnese Rorana i Katrinu do Vordena dok on bude lovio poslednjeg Ra'zaka.
Eragon je sam usmrtio i tog preostalog Ra'zaka. Potom je odneo Slouna iz Helgrinda. Nakon
mnogo premiljanja, Eragon je otkrio Slounovo pravo ime na drevnom jeziku, jeziku sile i arolija.
Onesposobivi ga pomo u toga imena, Eragon je naterao kasapina da se zakune da nikada vie ne e
videti svoju k er, a onda ga je poslao da nastavi ivot me u vilenjacima. Me utim, Eragon mu ne re e
da e vilenjaci povratiti kasapinu vid ukoliko se bude pokajao zbog izdaje i ubistva.
Arja se sastala sa Eragonom na pola puta do Vordena, te se skupa vratie, prevalivi
neprijateljske zemlje peice.
Ponovo se obrevi me u Vordenima, Eragon otkri da kraljica Islanzadi bee poslala dvanaest
vilenja kih vra eva, predvo enih vilenjakom po imenu Blodgarm, da zatite i njega i Safiru. Eragon je
potom skinuo s male Elve onoliko ini koliko je mogao, ali ona je ipak zadrala mo da ose a bol
drugih ljudi, mada vie nije ose ala nagon da ih spase muka.
Roran se oenio Katrinom, koja bee trudna, te se Eragon, prvi put u mnogo godina, kona no
osetio sre nim.
Ali onda Murtag, Trn i skupina Galbatoriksovih ljudi napadoe Vordene. Uz pomo vilenjaka,
Eragon i Safira su ih odbili, ali Eragon i Murtag nisu porazili jedan drugog. Bee to teka bitka, poto
je Galbatoriks za arao svoje vojnike tako da ne ose aju bol, pa su Vordeni pretrpeli mnogo
povre enih.
Nasuada je zatim poslala Eragona da predstavlja Vordene na izboru novog kralja patuljaka.
Eragonu bee mrsko da po e, poto je Safira morala da ostane i da titi tabor Vordena. Ipak je otiao.
Roran je stupio u slubu Vordena, te se uzdigao u njihovim redovima, pokazavi se kao vet
ratnik i predvodnik ljudi.
Dok je Eragon bio kod patuljaka, njih sedmoro je pokualo da ga ubije. Istragom je otkriveno
da je klan Az Sweldn rak Anhuin stajao iza napada. Zasedanje plemenskog saveta ipak se nastavilo, te
je Orik naposletku izabran da nasledi svoga strica. Safira se pridruila Eragonu na krunisanju. Tokom
proglaenja, ispunila je svoje obe anje da e patuljcima popraviti njihov voljeni zvezdani safir koji je
polomila tokom Eragonove borbe sa Senkom Durzom.
Eragon i Safira se onda vratie u Du Veldenvorden. Oromis je tamo Eragonu otkrio istinu o
njegovom poreklu: da zapravo nije Morzanov sin, ve Bromov, mada on i Murtag imaju istu majku,
Selenu. Oromis i Glejdr tako e mu objasnie i sve o Eldunariju, kojeg zmaj svojom voljom moe da
izbaci iz sebe dok je jo iv, ali to mora da u ini veoma paljivo, poto onaj koji ga dobije moe da ga
upotrebi kako bi upravljao zmajem od kojeg je i potekao.
Borave i u umi, Eragon zaklju i da mu je potreban ma kojim bi zamenio Zarok. Prisetivi se
saveta koji je onda dobio od ma kodlaka Solembuma, tokom svojih putovanja s Bromom, Eragon
otide do mudrog drveta menoa u Du Veldenvordenu. Tamo se obratio drvetu, koje pristade da
mu da elik to mu bee ispod korenja u zamenu za neimenovanu cenu.
Vilenja ka kova ica Runon, koja je skovala sve ma eve Jaha a, potom se dala na posao sa
Eragonom da bi napravili novo se ivo za njega. Ma bejae plav, te ga Eragon nazva Brisingr -vatra".
Ma bi planuo kad god bi mu izgovorio ime.
Glejdr je potom svoje srce svih srca poverio Eragonu i Safiri, te oni krenue nazad ka
Vordenima, a Glejdr i Oromis su se pridruili svojim sunarodnicima u napadu na severni deo Carstva.
Pri opsadi Feinstera, Eragon i Safira nai oe na tri neprijateljska vra a, od kojih jedan bee
preobli en u Senku Varauga, kojeg je Arja usmrtila uz Eragonovu pomo .
Oromis i Glejdr istovremeno su se borili protiv Murtaga i Trna. Galbatoriks je uspeo da za e u
Murtagov um i da ga prisvoji. Povla i Murtagovu ruku, Galbatoriks je pokosio Oromisa, te i Trn ubi
Glejdra.
Mada Vordeni iza oe kao pobednici iz boja kod Feinstera, Eragon i Safira behu tuni zbog
pogibije svoga u itelja Oromisa. No Vordene to nije zaustavilo, ve su nastavili pohod na Carstvo,
zaavi jo dublje ka prestonici Urubejnu, stonom gradu Galbatoriksa, koji bee gord, samouveren i
nadmen, di an zbog snage zmajeva.

11

NASLE E

12

U NAJEZDI
Zmaj Safira zagrme, obeshrabrivi vojnike pred sobom.
Za mnom!", viknu Eragon. Podigao je Brisingr visoko iznad glave kako bi ga svi videli. Plavi
ma jarko blesnu presijavaju i se onako blistav spram zida od crnih oblaka koji po ee da se
nagomilavaju na zapadu. U slavu Vordena!"
Jedna strela proita pokraj njega, ali on se nije obazirao.
Ratnici okupljeni u podnoju gomile obruenog kamena na kojoj su Eragon i Safira stajali
odgovorie mu slonim i glasnim uzvikom: U slavu Vordena!" Mau i sopstvenim orujem, svi
nagrnue napred, penju i se po poruenim kamenim plo ama.
Eragon je okrenuo le a svojim ljudima. S druge strane ruevina prualo se prostrano
unutranje dvorite. Dvestotinak carskih vojnika stajalo je nabijeno unutra. Iza njih se uzdizala visoka
crna tvr ava sa uzanim procepima umesto prozora i s nekoliko kockastih kula, a u gornjim odajama
povie njih videla se upaljena lampa. Eragon je znao da se negde u tvr avi nalazi gospodar Bradburn,
na elnik Belatone - grada oko kojeg su se Vordeni borili ve nekoliko mukotrpnih asova.
Uz ratni pokli , Eragon posko i s ruevina pravo ka vojnicima. Ljudi odmah ustuknue, mada
su i dalje drali koplja i dilite uperene ka rupi koju je Safira probila u spoljnim bedemima zamka.
Eragon je izvrnuo lanak pri padu, te se sruio na koleno do ekavi se desnom rukom.
Jedan vojnik je iskoristio priliku da izleti iz stroja i isturi koplje ka Eragonovom ogoljenom
grlu.
Eragon odbi njegov napad tako to trgnu zglobom i zamahnu Brisingrom bre nego to bi to
bilo koje ljudsko ili vilenja ko bi e moglo ispratiti. Vojniku se lice ispuni strahom im je uvideo svoju
greku. Pokuao je da pobegne, ali Eragon je, pre nego to se on pomerio i nekoliko pedalja, nagrnuo
napred da bi ga posekao po stomaku.
Uz snop plavo-utog plamena koji joj pokulja kroz eljusti, Safira je usko ila u dvorite za
Eragonom.
nuo je stegnuvi noge im je ona dotakla poplo ano tlo. itavo se dvorite zatreslo od
silnog udara. Mnogobrojni komadi i stakla koji su sa injavali aren mozaik u prednjem delu tvr ave
poispadae te poletee uvis vrte i se u vazduhu poput nov a na dobou. Na jednom od gornjih
prozora zatandrkae kapci.
Vilenjakinja Arja pojavila se za Safirom. Duga crna kosa zalepra joj oko okastog lica im
je posko ila s gomile obruenog kamenja. Pruge isprskane krvlju iarale su joj ruke i vrat, kao i se ivo
njenog ma a. Spustila se uz gotovo ne ujan bat konih izama na kamenu.
Njena je pojava ohrabrila Eragona. Ni sa kim se ne bi borio rame uz rame radije nego s njom i
Safirom. Po njegovom miljenju, ona je bila savren saborac. \
Uputio joj je hitar osmejak, koji mu je ona uzvratila radosnog ali zategnutog lica. Njeno
uzdrano ponaanje nestajalo je u boju, zamenjeno otvoreno u koju je u drugim prilikama retko
iskazivala.
Eragon se sagnu iza tita kad se talas plave vatre pojavi izme u njih dvoje. Preko ruba kacige,
gledao je kako Safira zapljuskuje urene vojnike bujicom plamena koji zatitra oko njih, ne nanose i
im ozlede.
Red strelaca na grudobranima tvr ave odape plotun strela ka Safiri. Vrelina iznad nje bee
tolika da je aka strela planula u vazduhu pretvorivi se u pepeo. ini koje je Eragon postavio oko
Safire odbie ostale. Jedna od zalutalih strela odbi se o Eragonov tit uz potmuo udarac, ostavljaju i
ulubljenje za sobom.
Jezi ci vatre odjednom okruie tri vojnika, te ih toliko hitro ubie da nisu imali vremena ni da
vrisnu. Ostali se vojnici zbie u sreditu tog pakla isturivi otrice kopalja i dilita na kojima zatitrae
odblesci jarkoplavog plamena.

13

Ali koliko god da se trudila, Safira nije uspela ni da oprlji preivele vojnike. Naposletku je
odustala, odlu no zatvorivi eljusti. Nestanak vatre je ostavio dvorite u ne uvenom muku.
Eragonu je, kao i nekoliko puta ranije, sinulo da je taj koji je postavio zatitu nad vojnicima
izvesno vest i mo an arobnjak. Da nije Murtag?, zapitao se. Ako jeste, zato onda on i Trn nisu tu da
brane Belatonu? Zar Galbatoriksu nije stalo do toga da zadri upravu nad svojim gradovima?
Potr avi napred, Eragon je jednim zamahom Brisingrom otfikario vrhove bar desetak kopalja,
jednako lako kao to je njeo klasje je ma kada je bio mla i. Posekao je i najblieg vojnika po prsima,
zasekavi mu verinja u kao da je bluza od najtanje tkanine. Kroz nju odmah iknu krv. Eragon potom
ubode i narednog vojnika u stroju, istovremeno tresnuvi vojnika s leve strane titom kako bi ga
odgurnuo na njegova tri druga koji popadae jedan preko drugog.
Eragonu se inilo da vojnici uzvra aju veoma usporeno i nespretno dok se lagano provla io
kroz njihove redove kose i ih bez milosti. Safira se ubacila u okraj s njegove leve strane, bacaju i
vojnike uvis golemim kandama, ibaju i ih bodljikavim repom, grizu i ih i ubijaju i odmahivanjem
glave, dok je, s njegove desne strane, Arja svakim pokretom, poput munje, donosila smrt jo jednom
carskom posluniku. Kada se naglo okrenuo kako bi izbegao dva koplja, Eragon je u blizini video i
krznatog vilenjaka Blodgarma s jo jedanaest vilenjaka iji je zadatak bio da tite njega i Safiru.
Dalje u pozadini, Vordeni pokuljae u dvorite kroz rupu u spoljnom bedemu zamka, ali
uzdravali su se od napada: bilo je isuvie opasno na i se blizu Safire. Ni njoj, ni Eragonu, ni
vilenjacima nije bila potrebna pomo pri odstranjivanju vojnika.
Eragon i Safira ubrzo su se razdvojili u bici koja ih je odnela na suprotne strane dvorita. Ali
Eragona to nije zabrinulo. I bez zatitnih ini, Safira je bila i vie nego sposobna da sama odbrani
veliku skupinu od dvadeset ili trideset ljudi.
Ne ije se koplje odbi o Eragonov tit, ostavivi mu modricu na ramenu. Naglo se okrenuo ka
onome koji ga je izbacio, nekom krupnom oveku sa oiljkom kojem su nedostajali donji zubi, te
potr a k njemu. ovek bre-bolje po e da izvla i bode iz pojasa. Eragon se izvio u poslednjem
trenutku, zgr io ruke i grudi, te se nabio onim povre enim ramenom o ovekovu grudnu kost.
Silina udarca zanela je vojnika nekoliko metara unazad, te on pade dre i se rukama za srce.
A onda se na njih stutila kia strela sa crnim perima, pokosivi ili ranivi mnogo vojnika.
Eragon se sakrio od tog naleta pokrivi se titom, iako je bio siguran da e ga njegove ini zatititi. Ali
nema vajde od nemara: nikada se ne zna kada e neki neprijateljski vra izbaciti zama ijanu strelu
koja bi mogla da mu probije zatitne ini.
Eragonove se usne izvie u gorak osmeh. Strelci s vrha zamka shvatili su da im jedina nada
lei u smrti Eragona i vilenjaka, ma koliko svojih morali usput da rtvuju.
Zakasnili ste, pomisli Eragon, zadovoljan. Trebalo je da napustite carske redove dok ste jo
imali priliku.
Nalet strela s neba pruio mu je priliku da na as predahne, koju je rado prihvatio. Napad na
grad poveden je u praskozorje, a on i Safira su bili na elu sve vreme.
im su strele prestale da padaju, Eragon je prebacio Brisingr u levu ruku, pa je podigao jedno
od vojni kih kopalja i zavrlja io ga ka strelcima desetak metara iznad sebe. Eragon je i ranije otkrio da
je teko izbaciti koplje bez prethodnog uvebavanja. Stoga se i nije iznenadio kad je promaio oveka
kojeg je ciljao, ali jeste ga iznenadilo to to je promaio itav red strelaca na grudobranima. Koplje je
samo preletelo preko njih, te tresnulo o zid iznad njih. Strelci stadoe da mu se smeju i da mu se
podsmevaju, pokazuju i mu nedoli ne stvari rukama.
Hitar pokret na samom rubu vidokruga privukao je Eragonovu panju. Podigao je pogled ba
kad je Arja izbacila sopstveno koplje ka strelcima: zabilo se u dvojicu koja su stajala jedan pokraj
drugog. Arja je potom uperila svoj ma ka ljudima, te re e: Brisingr!" Koplje planu
smaragdnozelenim plamenom.
Strelci se pognue iza spaljenih leeva, te svi pobegoe od grudobrana sjurivi se kroz vrata
koja su vodila ka gornjim delovima zamka.

14

Nije pravedno", re e Eragon. Ja ne mogu da upotrebim tu aroliju a da mi ma ne bukne

poput logorske vatre."
Arja se zagleda u njega blago eretskim pogledom.
Borbe su se nastavile jo nekoliko minuta, a onda se preostali vojnici ili predadoe, ili
pokuae da uteknu.
Eragon je petorici ljudi ispred sebe dopustio da pobegnu: znao je da ne e sti i daleko. Nakon
to je na brzinu pregledao tela koja su leala razbacana oko njega kako bi proverio da li su svi zaista
mrtvi, bacio je pogled preko dvorita. Neki od Vordena otvorili su kapije na spoljnim bedemima kako
bi uneli bojnog ovna kroz ulicu koja je vodila ka zamku. Ostali su se u labavom stroju okupili ispred
vrata tvr ave, spremni da u u u zamak i da se suo e s vojnicima unutra. Me u njima je stajao i
Eragonov brat Roran, pokazuju i oko sebe maljem od kojeg se nikada nije odvajao dok je izdavao
nare enja odredu pod svojom upravom. Na samom kraju dvorita, Safira se nadvila nad leeve svojih
rtava koje behu raskidane na froncle. Kapi krvi orosie njene blistave krljuti, crvene spram plave
boje njenog tela. Zabacila je bodljikavu glavu i pobedni ki riknula, nadja avi tutnjavu u gradu
silinom svoga urlika.
A onda, odnekud iz zamka, Eragon za u zveket lanaca i zup anika propra en kripom tekih
drvenih greda koje je neko stao da povla i unazad. Taj je zvuk svima prikovao poglede za vrata
tvr ave.
Uz tup prasak, vrata se razdvojie i otvorie. Gust oblak dima od upaljenih baklji pokulja
napolje, teraju i najblie Vordene da se zakalju i pokriju lica. Odnekud iz dubine tame, za u se
dobovanje gvozdenih potkovica po kamenu, a onda konj i njegov jaha izletee iz sveg tog dima.
Konjanik je u levoj ruci drao neto za ta je Eragon isprva pomislio da je obi no koplje, ali ubrzo je
zapazio da je napravljeno od neobi nog zelenog materijala i da ima nazubljen iljak iskovan u
nepoznatom obliku. Blag odsjaj je okruivao vrh koplja, odaju i prisustvo arolije neprirodnim
odbleskom.
Konjanik zategnu uzde i okrenu konja ka Safiri, koja po e da se propinje na zadnje noge,
spremaju i se da mu nanese zastrauju i, smrtonosni udarac prednjom desnom kandom.
Eragona obuzee brige. Konjanik bee isuvie samouveren, a koplje isuvie druga ije, nekako
previe sablasno. Mada bi zatitne ini trebalo da je zatite, Eragon je bio siguran da se Safira nala u
kobnoj opasnosti.
Ne u sti i do nje na vreme, shvatio je. Usmerio je um ka jaha u, ali taj ovek je bio toliko
usredsre en na svoj zadatak da nije ni zapazio Eragonovo prisustvo, a njegova nepokolebljiva
odlu nost spre avala je Eragona da u ini bilo ta do da mu tek ovla zaviri u svest. Povukavi se u
sebe, Eragon je u umu preao nekoliko re i iz drevnog jezika kako bi sastavio jednostavne ini kojima
e tog bojnog paripa zaustaviti u galopu. Bee to o ajni ki in poto Eragon nije znao da li je i sam
jaha arobnjak, ni da li je preduzeo mere predostronosti protiv napada arolijama; no nije mogao
samo da stoji besposlen dok je Safirin ivot u opasnosti.
Eragon ispuni plu a vazduhom. Pokuao je da se podseti izgovora nekoliko tekih glasova
drevnog jezika. Onda je zinuo kako bi izgovorio aroliju.
Mada je bio brz, vilenjaci behu bri. Pre nego to je stigao da izusti i jednu jedinu re , iza
njega se za u potmulo bajanje prepletenih glasova koji stvorie nepovezanu, uznemiruju u melodiju.
Mae...", uspeo je da izgovori, ali potom se vilenja ka arolija obistinila.
Mozaik ispred konja odjednom se uzdrmao i pomerio, te komadi i stakla potekoe nanie
poput vode. U tlu se otvori golema pukotina poput zjape eg bezdana. Glasno zanjitavi, konj ni ice
pade u rupu slomivi obe prednje noge.
Dok su konj i jaha padali, ovek u sedlu je povukao ruku unazad kako bi zabacio svoje
blistavo koplje prema Safiri.
Safira nije mogla da utekne. Nije mogla da ga izbegne. Stoga je zamahnula apom ka dilitu u
nadi da e ga oboriti u stranu. Promaila je, i to za svega nekoliko centimetara, te Eragon uasnuto
vide kako joj koplje za itav metar ili i vie uranja u grudi tik ispod klju ne kosti.

15

Od ustreptalog gneva, Eragonu pade mrak na o i. Posegnuo je za svom energijom u sebi - u

telu, u safirima na jabuci svoga ma a, u dvanaest dijamanata skrivenih u pojasu Belota Mudrog to mu
bee obavijen oko struka i u onim golemim zalihama u Arenu, vilenja kom prstenu koji mu je krasio
desnu aku. Spremao se da razori konjanika, ne haju i za opasnost.
No Eragon je morao da se zaustavi kada se odjednom pojavio Blodgarm, presko ivi preko
Safirine prednje leve noge. Vilenjak se obreo na konjaniku poput pantera koji kidie na jelena, te je
oborio oveka na bok. Divlja ki iskrenuvi glavu, Blodgarm raskida oveku grlo duga kim belim
zubima.
Vrisak neobuzdanog o aja razlee se s prozora visoko iznad otvorenog ulaza u tvr avu,
propra en vatrenim praskom od kog se iz unutranjosti zgrade razletee kameni blokovi koji sletee
pravo me u okupljene Vordene lome i im udove i trupove kao da su suve gran ice.
Eragon je zanemario to kamenje koje je zasulo dvorite, te potr a ka Safiri i ne prime uju i da
su Arja i njegovi straari krenuli za njim. Ostali vilenjaci, koji su se nalazili mnogo blie, ve se
okupie oko nje, zagledaju i koplje koje joj je tr alo iz grudi.
Koliko je loe...?", upita Eragon, isuvie uznemiren da bi dovrio re enicu. eleo je da se
obrati Safiri mislima, ali poto je postojala opasnost da su neprijateljski vra evi blizu, nije se usu ivao
da joj otvara svoju svest kako mu neprijateljske uhode ne bi pro itale misli ili preuzele upravljanje
njegovim telom.
Nakon naizgled beskrajne stanke, vilenjak Virden re e: Moe zahvaliti sudbi, Senkoubico:
koplje je promailo sve ve e vene i arterije u vratu. Pogodilo joj je samo mii , a mii se da izle iti."
Moe li da ga ukloni? Da nije zama ijano inima koje bi spre ile da ga... "
Postara emo se za to, Senkoubico."
Ozbiljni poput svetenika oko oltara, svi vilenjaci osim Blodgarma spustie dlanove na
Safirine grudi te zapojae tiho kao kad vetar uti kroz vrbik. Zapojali su o toplini i rastu, zapojali o
mii ima i tetivama i protoku krvi, i o drugim stvarima tajnovitim. Uz golem napor i naprezanje,
Safira se nije micala sa svog mesta tokom njihovog bajanja, iako su joj gr evi tresli telo u razmacima
od nekoliko sekundi. Poto krvi pote e joj niz grudi oko koplja zabodenog u nju.
Kada mu je Blodgarm priao, Eragon mu je uputio hitar pogled. Krzno na bradi i vratu bilo mu
je umrljano krvlju, potamnivi ga od tamnoplave u crnu boju.
ta to bi?", upita ga Eragon, pokazuju i na plamenove koji su jo tinjali na prozoru iznad
dvorita.
Blodgarm se obliznu iskezivi ma je o njake, a onda mu odgovori: Pre no to je vojnik umro,
uspeo sam da u em u njegov um, a kroz njega i u um arobnjaka koji mu je pomagao."
Ubio si arobnjaka?"
U neku ruku - jesam: naterao sam ga da se sam ubije. Ina e ne poteem za dramati nim
potezima, ali sada su me ba... nasekirali."
Eragon krenu napred, ali se zaustavi im Safira izbaci dug, potmuo vapaj jer je koplje, mada
ga niko nije ni taknuo, po elo da joj klizi iz grudi. Ona zatrepta i po e da dah e i brek e dok joj je
poslednjih desetak centimetara izlazilo iz tela. Bodljikav iljak, uz onaj blagi obla
smaragdne
svetlosti, pade na tlo odsko ivi o kamene plo e uz zvuk koji je vie podse ao na lomljenje grn arije
nego na zveckanje metala.
Kada su vilenjaci prestali da poju i kad su sklonili ruke sa Safire, Eragon potr a ka njoj da joj
pomiluje vrat. Hteo je da je utei, da joj kae koliko se uplaio, da spoji svoju svest s njenom. No
zadovoljio se samo jednim pogledom u njeno blistavo plavo oko i pitanjem: Jesi li dobro?" Te mu se
re i u inie bezna ajnima u pore enju s dubinom njegovih ose anja.
Safira mu odgovori treptajem oka, a onda pognu glavu da bi mu pomazila lice neno izbacivi
malo toplog vazduha kroz nozdrve.
Eragon se nasmei. Onda se okrenu ka vilenjacima, te im re e: Eka elrun ono, alfya, wiol
forn thornessa." Zahvalio im je na pomo i na drevnom jeziku. Vilenjaci koji su u estvovali u
isceljenju, uklju uju i i Arju, naklonie mu se i obrnue desnu ruku po sredini grudi iskazuju i mu
potovanje prema svojim obi ajima. Eragon je zapazio da je vie od polovine vilenjaka koji su imali
zadatak da uvaju njega i Safiru bledo, slabo i onemo alo.
Povucite se i malo se odmorite", rekao im je. Nastrada ete ako ostanete UZ nas. Idite, to
vam je nare enje!"

16

Mada je Eragon bio siguran da im je mrsko da odu, sedam vilenjaka mu odgovori: Kako ti
eli, Senkoubico." Potom se povukoe iz dvorita, preavi preko leeva i ruevina. Delovali su
plemenito i uzvieno ak i na rubu izdrljivosti.
Eragon je priao Arji i Blodgarmu, koji su prou avali ono koplje sa udnim izrazima na
licima, kao da nisu sigurni kako bi trebalo da se postave. Eragon
nu pokraj njih, paze i da nijednim
delom tela ne dodirne to oruje. Zagledao se u prefinjene linije urezane u podnoju iljka, linije koje
su mu se inile poznatim mada nije bio siguran zbog ega, u zelenkasto dralje koje nije bilo sazdano
ni od drveta ni od metala, pa ponovo u onaj odblesak koji ga je podsetio na besplamne lampe koje su
vilenjaci i patuljci koristili da bi osvetlili svoje dvorane.
To je Galbatoriksov ru ni rad, zar ne?", upita ih Eragon. Moda je odlu io da ubije Safiru i
mene umesto da nas zarobi. Moda je poverovao da smo mu zaista postali pretnja."
Blodgarm se osmehnu s nelagodom: Ne bih ja zamajavao sebe takvim matarijama,
Senkoubico. Mi Galbatoriksu predstavljamo tek malenu smetnju. Ako bi zaista poeleo da ubije tebe
ili bilo koga od nas, trebalo bi samo da doleti iz Urubejna i da se suo i s nama, a mi bismo pali pred
njim poput suvog li a pred me avom. On u sebi nosi snagu zmajeva, i njegovu mo niko ne moe da
izdri. Osim toga, Galbatoriks ne menja miljenje lako. Jeste on lud, ali je i prepreden - i odlu an,
povrh svega. Ako poeli da te zato i, proganja e te do izbezumljenosti i nita ga ne e zaustaviti, osim
moda nagona za preivljavanjem."
Ovo ionako nije Galbatoriksov ru ni rad, ve na", re e Arja.
Eragon se namrti: Na? Ovo nisu napravili Vordeni."
Nisu Vordeni, ve neki od vilenjaka."
Ali...", zastao je, pokuavaju i da na e razumno objanjenje, ali nijedan vilenjak ne bi
pristao da radi za Galbatoriksa. Radije bi pomrli nego da..."
Galbatoriks nema veze sa ovim, a ak i da ima, teko da bi on dao retko i mo no oruje
oveku koji nije uspeo bolje da ga sa uva. Od sveg ratnog oru a razbacanog po vasceloj Alageziji,
ovo je poslednje koje bi Galbatoriks hteo da imamo."
Zato?"
Blago predu i dubokim, raskonim glasom, Blodgarm re e: E moj Eragone Senkoubico zato to ti je ovo Dautdert."
A ime mu je Niernen - Orhideja", re e Arja. Pokazala mu je linije urezane u iljak, linije za
koje je Eragon tek tada shvatio da predstavljaju stilizovane glifove jedinstvenog vilenja kog pisma krivudave, prepletene oblike koji se zavravaju izduenim, trnolikim ispup enjima.
Dautdert?" Poto ga i Arja i Blodgarm pogledae s nevericom, Eragon slegnu ramenima,
posti en svojim neznanjem. Uvek ga je jedilo to to vilenjaci tokom odrastanja uivaju u
viedecenijskom u enju s najboljim u enjacima svog naroda, dok njega njegov ujka Garou nije nau io
ak ni abecedi, smatraju i to nevanim. U Elesmeri nisam imao mnogo prilika za itanje. ta je to?
Da nije iskovan tokom kraha Jaha a, kako bi bio upotrebljen protiv Galbatoriksa i Krivokletnika?"
Blodgarm odmahnu glavom: Niernen je mnogo, mnogo stariji."
Dautderti su", re e Arja, stvoreni iz straha i mrnje koja je obeleila poslednje godine
naega rata sa zmajevima. Nai ih najvetiji kova i i vra evi skovae od materijala koji nama vie nisu
jasni, ispunivi ih ma ijama ijih se re i vie ne se amo, te ih nazvae, njih dvanaest, imenima
najlepih cvetova, to je jedan od najgadnijih spojeva svih vremena poto smo ih napravili s jednim
jedinim ciljem na umu: da njima pobijemo zmajeve."
Eragona obuze ga enje kada se zagleda u blistavo koplje. I jeste li?"
Oni koji behu prisutni vele da je krv zmajeva pljutala s neba poput letnje kie."
Safira glasno i otro zasikta.
Eragon je na tren pogleda, kraji kom oka primetivi da Vordeni i dalje dre poloaj pred
tvr avom ekaju i da on i Safira preuzmu vo stvo u napadu.
Verovalo se da su svi Dautderti uniteni ili da su bespovratno nestali", re e Blodgarm. O ito
je da smo pogreili. Niernen je sigurno zavrio u rukama porodice Valdgrejv, koja ga je izvesno
skrivala tu, u Belatoni. Pretpostavljam da je, po naem upadu kroz bedeme, gospodar Bradburn
izgubio hrabrost, pa je zapovedio da mu iznesu Niernen iz orunice kako bi pokuao da zaustavi tebe i
Safiru. A Galbatoriks e zasigurno biti van sebe od besa ako sazna da je Bradburn pokuao da te
ubije."

17

Mada je bio svestan da bi morali da poure, Eragon nije mogao da krene od znatielje. Bio to
Dautdert ili ne, ti meni jo nisi objasnio zato Galbatoriks ne bi eleo da ga imamo." Pokazao je na
koplje. ta Niernen ini opasnijim od onog koplja tamo ili ak i od Brisi... " - obuzdao se pre nego to
je izgovorio puno ime - ili od mog ma a?"
Arja mu je pruila odgovor: Ne moe ga slomiti na obi an na in, vatra mu nita ne moe i
gotovo je sasvim otporan na arolije, kao to si i sam video.
Dautderti su osmiljeni tako da na njih ne uti e nijedna zmajeva arolija i tako da tite onog ko
ih koristi od njih - to je velika stvar s obzirom na snagu, sloenost i nepredvidivu prirodu zmajevih
arolija. Sasvim je mogu e da je Galbatoriks obavio i sebe i ruikana s vie zatitnih ini od bilo koga
drugog u Alageziji, ali tako e je mogu e da bi Niernen mogao da se probije kroz njegove odbrane kao
da ne postoje."
Eragon je razumeo ta je htela da kae, te ga ispuni ushi enje: Moramo da... "
Ali prese e ga neka cika.
Zvuk je zali io na probadanje, se enje, drhtanje, kao kada metal zagrebe kamen. Eragon
zakrguta zubima, te pokri ui rukama. Iskezivi se, okrenuo se u pokuaju da prona e izvor te buke.
Safira je zabacila glavu, a on je ak i u toj jeci uo njeno uznemireno stenjanje.
Eragon je preao pogledom po dvoritu ak dva puta pre nego to je zapazio blag oblak
praine to se podigao uza zid tvr ave kroz pukotinu iroku jedan lakat, koja se pojavila ispod
ogaravljenog i delom unitenog prozora iza kog je Blodgarm usmrtio onog arobnjaka. Kako se cika
poja avala, Eragon se odvaio da odigne jednu ruku sa uva kako bi pokazao ka toj pukotini.
Onamo!", doviknuo je Arji, koja mu klimnu. Ponovo je vratio ruku na uvo.
A onda taj zvuk utihnu bez ikakvog uvoda i najave.
Eragon je sa ekao trenutak-dva, a onda je lagano spustio ruke, prvi put poelevi da nema
toliko istan an sluh.
im je on to u inio, pukotina se naglo proirila dostigavi irinu ve u od metra, te je po ela da
se iri niz zid tvr ave. Poput munje, pukotina po e da mrvi i razbija kamen iznad ulaza u zamak,
zasipaju i tlo ljunkom. itav zamak zabruja te, od ote enog prozora sve do polomljenog kamena,
prednji deo tvr ave po e da pada napred.
Beite!", viknu Eragon Vordenima, mada ljudi ve behu po eli da tr e na obe strane dvorita
u o ajni kom pokuaju da se odmaknu od klimavog zida. Eragon na ini korak napred napevi sve
mii e u telu, te po e da trai Rorana u masi ratnika.
Kona no ga ugleda zarobljenog u poslednjoj skupini ljudi pokraj vrata, kako izbezumljeno
vi e na njih; re i su mu se gubile u silnom komeanju. Onda se zid pomerio i nagnuo za nekoliko
centimetara, jo se vie odvojivi od ostatka tvr ave, te je zasuo Rorana kamenjem. Ostavi bez
ravnotee, bio je primoran da se zatetura pod dovratak.
Kada se uspravio, njegov se pogled susreo sa Eragonovim, te mu Eragon u o ima ugleda strah
i bezna e, za kojima usledi pomirenost - Roran kao da je znao da, ma koliko brzo potr ao, nikada ne
bi na vreme stigao na sigurno.
Kiseo osmeh se pojavi na Roranovim usnama. Potom zid pade.

18

U RUEVINAMA
Ne!", viknu Eragon kada se zid tvr ave obrui uz grmljavinu, zakopavi Rorana i jo petoro
ljudi ispod gomile kamenja visoke gotovo sedam metara i prekrivi itavo dvorite crnim oblakom
praine.
Vaetna", nekako je izustio mahnuvi rukom. Uz zvuk nalik na utanje svile, gusta siva
praina se razila ostavljaju i dvorite isto po sredini. Zabrinut za Rorana, Eragon gotovo nije ni
opazio koliko mu je snage ta arolija izvukla.
Ne, ne, ne, ne", promrmlja Eragon. Ne moe on da umre. Ne moe, ne moe, ne moe... Kao
da e se ponavljanjem sve to obistiniti, Eragon je nastavio da ponavlja tu frazu u mislima. Ali pri
svakom ponavljanju, ona je sve manje predstavljala injenicu a sve vie molitvu.
Arja i ostali vordenski ratnici stajali su pred njim kalju i i trljaju i o i dlanovima. Mnogi su
se pognuli kao da o ekuju nekakav nalet, a ostali su zurili u prednji deo razruene tvr ave. Ruevine
su se rasule nasred dvorita, sakrivi mozaik. Dve i po odaje na drugom spratu tvr ave i jedna na
tre em - ona u kojoj je onaj arobnjak umro nasilnom smr u - sada su stajale ogoljene. Odaje i
nametaj su se doimali prili no prljavim i otrcanim pod punom dnevnom svetlo u. Unutar njih,
nekoliko vojnika naoruanih strelometima jurnulo je od ponora pokraj kojeg su se odjednom zatekli.
Laktaju i se i guraju i se, pojurili su kroz vrata u dnu odaja, te nestadoe u dubini tvr ave.
Eragon je pokuao da odmeri masu jedne gromade na gomili obruenog kamenja: sigurno je
bila teka nekoliko stotina kilograma. Bio je siguran da bi on, Safira i vilenjaci, ako bi udruili snage,
podigli kamenje arolijama, ali i da bi od silnog naprezanja ostali slabi i ranjivi. Osim toga, izgubili bi
previe vremena. Eragon se na tren setio Glejdra - zlatni zmaj je bio i vie nego dovoljno snaan da
odjednom podigne itavu gomilu, ali vreme je sada bilo pre e, a trebalo bi im mnogo vremena da
povrate Glejdrov Eldunari. Eragon je ionako znao da moda ne bi ubedio Glejdra ni da ga saslua, a
kamoli da im pomogne da spasu Rorana i ostale ljude.
Eragon je potom zamislio Rorana onakvim kakvog ga je video pre odrona, pre nego to ga je
praina sklonila s vidika, dok je stajao ispod dovratka na ulazu u tvr avu, te je shvatio ta mu je initi.
Safira, pomozi im!", viknu Eragon odbacivi tit u stranu, te potr a napred.
Iza sebe je za uo Arju kako govori neto na drevnom jeziku, kratku frazu koja je vrlo lako
mogla biti i: Sakrij ovo!" Potom ga je sustigla tr i s ma em u ruci, spremna za borbu.
Kada je stigao do podnoja obruenog kamenja, Eragon je posko io najvie to je mogao.
Spustio se jednom nogom na iskoenu kamenu plo u, a onda je ponovo posko io, poskakuju i s jedne
ta ke na drugu poput gorske koze koja se penje uza zid neke klisure. Nije eleo da pomeri plo e, ali
pentranje uz gomilu kamenja predstavljalo je najbri na in da stigne do svog odredita.
Poslednjim skokom, Eragon presko i rub drugog sprata, te potr a na drugi kraj odaje. Gurnuo
je vrata pred sobom toliko silno da je polomio rezu i arke i odbacio vrata pravo na suprotni zid
hodnika, usput razbivi teke hrastove daske.
Eragon se sjurio niz hodnik. I njemu samom njegovi koraci i disanje zazvu ae udnovato
prigueno, kao da su mu ui pune vode.
Usporio je kada se pribliio nekim otvorenim vratima. Kroz njih se videla radna soba, a u njoj
petorica naoruanih ljudi koji su pokazivali neto na karti raspravljaju i se. Nijedan od njih nije
primetio Eragona.
Nastavio je da tr i.
Pourio je iza oka, gde je naleteo na nekog vojnika koji je iao u suprotnom smeru. Eragonu
pred o ima zatitra crveno-uti odblesak kada je elom udario o rub ovekovog tita. Uhvatio se za
oveka, te se njih dvojica zateturae levo-desno po hodniku, poput dva pijanca.

19

Vojnik opsova, pokuavaju i da povrati ravnoteu. ta je s tobom, prokletni e jedan?", re e,

a onda ugleda Eragonovo lice te mu se o i razroga ie. Pa ti si onaj!"
Eragon stegnu desnu aku i tresnu oveka u stomak tik ispod grudnog koa. ovek polete od
udarca, te mlatnu glavom o tavanicu. Taj sam", saglasi se Eragon kada ovek beivotno pade na pod.
Eragon je nastavio niz hodnik. inilo mu se da mu ve ubrzano bilo dvostruko bre udara
otkako je uao u tvr avu: imao je ose aj da e mu srce isko iti iz grudi.
Gde li je?, pomislio je usplahireno, zavirivi kroz jo jedna vrata, iza kojih ponovo nije video
nita sem prazne odaje.
Naposletku je, pri kraju sku enog bo nog hodnika, ugledao krivudavo stepenite. Prelazio je
po pet stepenika odjednom, ne mare i za sopstvenu bezbednost dok se sputao prema prvom spratu.
Zastao je samo jednom kako bi nekog prepadnutog strelca odgurnuo s puta.
Popeo se na vrh stepenita i naao se u odaji visokog svoda nalik na katedralu u Dras Leoni.
Naglo se osvrnuo oko sebe da bi na brzinu sve pogledao: titovi, oruje i crveni barjaci visili su
oka eni po zidovima, tik ispod tavanice stajali su uzani prozori, bilo je baklji nataknutih u dra e od
kovanog gvo a, praznih ognjita, duga kih crnih stolova poredanih sa obe strane dvorane, a na
uzdignutom delu u elu odaje neki je bradat mukarac u odori stajao ispred stolice s visokim
naslonom. Eragon se naao u glavnoj dvorani zamka. S desne strane, izme u njega i vrata koja su
vodila ka ulazu u tvr avu, nalazio se odred od pedeset ili vie vojnika. Zlatni konac u njihovim
tunikama blesnu kada se iznena eno okrenue.
Ubijte ga!", naredi im ovek u odori, zazvu avi vie preplaeno nego zapovedni ki. Ko ga
ubije, dobija tre inu moga blaga! Dajem obe anje!"
Eragon oseti strahovito razo aranje zbog toga to ga neko opet zaustavlja. Istrgao je ma iz
kanija, podigao ga iznad glave i viknuo:
Brisingr!"
Uz kovitlac vazduha, plavi plamenovi poput vresa obavie se ivo nalik na auru, pruaju i se
sve do vrha. Vrelina vatre zagreja Eragonovu aku, ruku i obraz.
Onda je spustio pogled ka vojnicima. Hajde!", zaurlao je.
Vojnici su jo koji trenutak oklevali, a onda se okrenue i pobegoe.
Eragon potr a napred, ne obra aju i panju na zaostale usplahirene vojnike koji mu behu
nadohvat plamenog ma a. Jedan zape te pade pred njim, ali Eragon ga presko i ne doti i mu ak ni
elenku na kacigi.
Nalet vazduha koji je Eragon izazvao svojim skokom zahvatio je plamenove na se ivu, te ih je
razvukao i iza ma a poput grive konja u galopu.
Pognuvi ramena, Eragon se probio kroz dvokrilna vrata koja su pre ila ulaz u glavnu
dvoranu. Projurio je kroz duga ku i iroku odaju oivi enu sobama prepunim vojnika, ali i zup anika,
koturova i druge opreme potrebne za podizanje i sputanje kapija tvr ave, a potom je svom silinom
utr ao u reetku koja mu je pre ila put ka mestu na kom je Roran stajao kada se tvr ava obruila.
Gvozdena reetka se ulubila kada je Eragon uleteo u nju, ali nedovoljno da bi metal pukao.
Zateturao se nekoliko koraka unazad.
Ponovo je posegnuo za snagom sakupljenom u dijamantima na svom pojasu, pojasu Belota
Mudrog, kao i onom iz Brisingra, te je ispraznio sve dragocene zalihe kako bi potpirio vatru na ma u
do gotovo nepodnoljive ja ine. Izbacivi urlik iz sebe, povukao je ruku unazad kako bi udario po
reetki. Narandaste i ute varnice prsnue ka njemu, bue i mu rukavice i tuniku i are i mu ogoljenu
kou. Kap otopljenog gvo a, onako usijana, pade mu na vrh izme. Otresao ju je trgnuvi lanak.
Nakon tri poteza ma em, probio je rupu veli ine oveka u reetki. Odse eni rubovi ipaka
blesnue uarenim belim sjajem, osvetljavaju i taj deo mekim odbleskom.
Eragon je dopustio da se plamenovi na Brisingru ugase, te se dade kroz probijenu rupu.
Prvo je potr ao nalevo, pa nadesno, pa opet nalevo kako je hodnik menjao smer, poto je
krivudav prolaz bio napravljen tako da uspori napredovanje vojnika ako prodru u tvr avu.
Kada je zaao za poslednji ugao, Eragon ugleda svoje odredite: predvorje zatrpano utom.
Uprkos svom vilenja kom vidu, uspeo je da razazna samo najve e oblike u mraku, poto je obrueno
kamenje ugasilo baklje na zidovima. Za uo je udno grebuckanje i ukanje, kao da se neka nezgrapna
zver probija kroz ruevine.

20

Naina", re e Eragon.
Utom neodre ena plava svetlost osvetli prostor. Tad se pred njim, pokriven prainom, krvlju,
pepelom i znojem, s neustraivo isturenim zubima, pojavio Koran, rvu i se s jednim vojnikom preko
leeva druge dvojice.
Vojnik se tre pred iznenadnom svetlo u, te Roran iskoristi tren njegovog nehata da se okrene
i da ga gurne na kolena; zatim je vojniku iz pojasa izvukao bode i zario mu ga ispod vilice.
Vojnik se dvaput ritnu, te ostade nepomi an.
Sav zadihan, Roran se podigao s njegovog tela okrvavljenih prstiju. Radoznalo je pogledao
Eragona zamagljenim pogledom.
Pa bilo je krajnje vreme da...", re e, ali zakoluta o ima i pade onesve en.

21

SENKE NA HORIZONTU
Kako bi uhvatio Rorana pre nego to udari o pod, Eragon je morao da ispusti Brisingr, to mu
ba i nije bilo po volji. Ipak je otvorio aku, te ma zazveketa o kamen ba kada mu se Roran naao u
rukama. Da li je gadno povre en?", upita ga Arja. Eragon se trgnu, iznena en to su se ona i
Blodgarm ve nali kraj njega. Mislim da nije." Nekoliko puta je pomilovao Rorana po obrazima
kako bi mu skinuo prainu s koe. Pod ravnim, ledenoplavim odbleskom Eragonovih ini, Roran se
inio ispijenim, o i mu behu oivi ene modrim kolutovima, a usne mu behu ljubi aste, kao da su
umrljane sokom umskih bobica. Hajde, budi se!"
Roran zatrepta nekoliko sekundi kasnije, a onda otvori o i te se zagleda u Eragona, vidno
zbunjen. Eragona obuze toliko jak ose aj olakanja da ga je gotovo mogao osetiti u ustima. Izgubio si
svest na tren", objasnio mu je.
Aaa."
iv je!, re e Eragon Safiri, odvaivi se na kratak kontakt s njom.
igledno mu je bilo drago. Odli no. Ja ostajem tu da pomognem vilenjacima da uklone
kamenje od zgrade. Ako ti zatrebam, samo vikni i na i u na in da doprem do tebe.
Roranova verinja a zauta kada mu Eragon pomoe da se podigne. A ostali?", upita ga
Eragon pokazuju i prema gomili uta.
Roran odmahnu glavom.
Jesi li siguran?"
Niko tamo ne moe da preivi. I ja sam uspeo da umaknem samo zato... samo zato to sam
delom bio zati en gredama ispod vrata."
A ti li no? Jesi li dobro?", upita ga Eragon.
ta?", namrti se Roran, deluju i rasejano, kao da mu to ranije nije palo na um. Jesam,
dobro sam... Moda mi je zglob polomljen. Nita strano."
Eragon zna ajno pogleda Blodgarma. Vilenjakovo se lice steglo od nelagode, ali ipak je priao
Roranu, te mu smirenim glasom re e: Ako dozvoljava... " Ispruio je aku ka Roranovoj povre enoj
ruci.
Dok se Blodgarm bavio Roranom, Eragon je podigao Brisingr, te je sa Arjom stao da straari
na ulazu, za slu aj da neki vojnici budu dovoljno glupavi da pokrenu napad.
Eto, gotovo je", re e Blodgarm. Odmakao se od Rorana, koji obrnu aku ukrug oprobavaju i
zglob.
Zadovoljan u injenim, Roran je zahvalio Blodgarmu, a onda je spustio ruku i po eo da traga
za svojim maljem po neredu na podu. Namestivi oklop, zagledao se kroz ulaz. Dosta mi je ve ovog
gospodara Bradburna", re e glume i smirenost. Predugo ve dri svoj poloaj, i bilo bi vreme da ga
oslobodimo njegovih dunosti. Slae li se, Arja?"
Jo kako", rekla je.
Hajde onda da prona emo tog mekuca - rado bih ga nekoliko puta neno kvrcnuo svojim
maljem u spomen na sve one koje smo danas izgubili."
Bio je u glavnoj dvorani pre nekoliko minuta", re e mu Eragon, ali sumnjam da je ostao
tamo ekaju i na povratak."
Roran klimnu: Onda emo ga prona i." Utom se dao pravo napred.
Eragon ugasi svetlosne ini, te pouri za svojim bratom dre i Brisingr podignut i spreman u
rukama. Arja i Blodgarm drali su se tik iza njega, onoliko koliko im je to doputao krivudavi hodnik.
Odaja do koje je hodnik vodio bee pusta, kao i glavna dvorana zamka, u kojoj je, kao jedini
dokaz da su se desetine vojnika i velikaa malo as nalazile tu, ostala jedna kaciga to se na podu
ljuljala sve sporije.
Eragon i Roran protr ae pokraj mramornog podijuma. Eragon je morao da ograni i svoju
brzinu kako Roran ne bi mnogo zaostajao za njim. Jednim utom su oborili vrata s leve strane
platforme, te potr ae stepenitem iza njih.
Zaustavljali su se na svakom spratu kako bi Blodgarm mogao da ga pretrai u mislima u
potrazi za gospodarom Bradburnom i njegovom svitom, .ili nikoga nisu pronali.

22

Kada su stigli do tre eg sprata, Eragon za u bat koraka i ugleda mnotvo uperenih kopalja u
zasvo enom prolazu ispred Rorana. Koplja zasekoe Korana po obrazu i desnoj butini prekrivi mu
koleno krvlju. On urliknu poput ranjenog medveda, te se zabi u koplja svojim titom, pokuavaju i da
se probije preko poslednjih stepenika i da se skloni sa stepenita. Ljudi stadoe usplahireno da vi u.
Eragon je iza Rorana prebacio Brisingr u levu aku, pa je pruio ruku ispred svog brata kako
bi zgrabio jedno koplje za drku i trgnuo ga iz stiska oveka koji ga je drao. Obrnuvi koplje, bacio
ga je usred gomile ljudi zbijenih ispod prolaza. Neko vrisnu, te se u tom zidu od ljudskih tela pojavi
rupa. Eragon je sve to ponovio, te njegovi izba aji uskoro smanjie broj vojnika u dovoljnoj meri da
Roran, korak po korak, uspe da odgurne masu ljudi.
im se Roran sklonio sa stepenita, dvanaestorica preostalih vojnika rasporedila su se po
odmoritu oivi enom ogradom trae i prostor da neometano zamahnu orujem. Roran ponovo povika,
te posko i na najblieg vojnika. Odbio je njegov ma , a onda je isturio ruku iza tita i tresnuo oveka
po lemu koji zazveketa poput gvozdenog lonca.
Eragon jurnu na drugu stranu odmorita da bi se pozabavio dvama vojnicima koji su stajali
jedan kraj drugog. Oborivi ih na pod, sredio ih je jednim zamahom Brisingra. Ne ija sekira potom
polete k njemu seku i vazduh s jedne strane na drugu. Naglo se sagnuvi, odgurnuo je oveka preko
ograde, a onda se upustio u okraj s jo dvojicom koja su pokuavala da mu iseku utrobu helebardama.
Onda se i Arja i Blodgarm uvukoe me u ljude, tihi i smrtonosni, te uro enom elegancijom
inie da itavo to nasilje vie zali i na veto osmiljenu predstavu nego na ljutu arku, to ve ina
borbi i jeste bila.
U naletu zveketanja, tandrkanja, pucanja kostiju i odsecanja udova, njih etvoro pobie ostale
vojnike. Borba je, po obi aju, uzbudila Eragona: ose ao se kao da ga je neko prepao kofom ledene
vode, nakon ega je ostao potpuno razbu en i usredsre en kao ni u jednoj drugoj prilici.
Roran se sagnuo, oslonivi se rukama o kolena i dah i kao da je upravo zavrio neku utrku.
Da ti to sredim?", upita ga Eragon pokazuju i na posekotine po Roranovom licu i butini.
Roran je nekoliko puta oprobao ranjenu nogu prebacuju i teinu na nju: Izdra u. Hajde da
prvo prona emo Bradburna."
Eragon ih je poveo, te krenue nazad ka stepenitu kako bi nastavili da se penju. Nakon jo pet
minuta potrage, najzad su pronali gospodara Bradburna, koji bee zauzeo busiju u najvioj odaji
zapadne kule zamka. Uz itav niz ini, Eragon, Arja i Blodgarm razvalie vrata i uklonie nametaj
nagomilan iza njih. Kada su s Roranom stupili u odaje, lanovi svite i dvorski straari okupljeni ispred
gospodara Bradburna ustuknue, a mnogi po ee i da drhte. Eragonu je laknulo jer je morao da ubije
samo tri straara pre nego to su ostali iz njihove skupine spustili oruje i titove na pod predavi se.
Arja je zatim otila do gospodara Bradburna, koji je sve vreme utao, te mu re e: Ho ete li
sada kona no narediti svojim snagama da se povuku? Ostalo ih je malo, ali jo im moete sa uvati
ivote."
Ne bih to uradio ak i da mogu", re e joj Bradburn glasom ispunjenim tolikom mrnjom i
podsmehom da je Eragonu dolo da ga odalami. Od mene ne e dobiti nikakav ustupak, vilenjakinjo
jedna. Ne dam svoje ljude poganim, neprirodnim stvorenjima poput tebe. Radije biram smrt. I ne
pomiljaj da me za ara svojim slatkore ivim govorom. Znam za va savez sa Urgalima, i radije u
poverovati guji nego osobi koja deli hleb s tim udovitima."
Arja klimnu, te spusti aku na Bradburnovo lice. Sklopila je o i, te neko vreme i ona i
Bradburn behu potpuno nepomi ni. Eragon je otvorio misli i osetio borbu umova koja je buknula
izme u njih dvoje dok je Arja pokuavala da se probije kroz Bradburnovu odbranu i da mu za e u
svest.
Bilo joj je potrebno nekoliko minuta, ali naposletku je preuzela upravu nad njegovim umom,
te je prizivala i pretraivala njegova se anja sve dok nije pronala izvor njegove magijske zatite.
Potom je progovorila drevnim jezikom kako bi bacila neke sloene ini osmiljene tako da
zaobi u njegovu zatitu i da ga uspavaju. Kada je zavrila, Bradburn sklopi o i te joj, uzdahnuvi,
pade u naru je.
Ubila ga je!", viknu jedan od straara, te se me u ljudima proirie prestravljeni i
zaprepa eni vapaji.
Dok je pokuavao da ih uveri da nije tako, Eragon u daljini za u jednu od vordenskih truba.
Ubrzo se za u i druga, i to odnekud mnogo blie, onda i tre a, a potom je za uo i deli e ne ega za ta
se mogao zakleti da su to tihi ali radosni usklici iz dvorita.

23

Zbunjen, razmenio je poglede sa Arjom: potom se svi okrenue ukrug, te pogledae kroz
prozore postavljene u zidovima odaje.
Na zapadu i jugu, pruala se Belatona. Bee to ogroman, napredan grad, jedan od najve ih u
Carstvu. ire i se uz zamak, ostale gra evine su predstavljale goleme zgrade od kamena, sa iskoenim
krovovima i doksatima, dok su one udaljenije bile sazdane od drveta i maltera. Nekoliko drvenih ku a
bee zahva eno vatrom tokom borbi. Dim je ispunio vazduh slojem sme e izmaglice koja je pekla o i
i grla.
Na jugozapadu, kilometar i po od grada, nalazio se tabor Vordena: duga ki nizovi adora od
sive vune okrueni rovovima oivi enim ko evima, uz nekoliko velikih arenih atri s barjacima i
zastavama i na stotine ranjenika opruenih po zemlji. adori iscelitelja ve su bili prepunjeni.
Na severu, iza pristanita i skladita, nalazilo se jezero Leona, iroka vodena povrina
proarana pokojim penuavim talasom.
Iznad njih, svod od crnih oblaka koji su se primicali sa zapada nadvio se visoko nad gradom,
prete i da e ga obaviti svojim kinim skutima koje e potom, poput postave, rasparati nad njim. Neki
plavi odblesci videli su se tu i tamo na nebu, iz dubine olujnih oblaka iz kojih su gromovi tutnjali
poput ljutite zveri.
Ali Eragon nigde nije pronaao objanjenje za onu uskomeanost koja mu je malo as privukla
panju.
On i Arja pojurie ka prozoru tik iznad dvorita. Safira, ljudi i vilenjaci upravo behu uklonili
kamenje ispred tvr ave. Eragon zazvida, te mahnu im je Safira podigla pogled. Njene se duga ke
eljusti razdvojie u zubat osmeh, te Safira sunu malo dima ka njemu.
Ehej! Ima li novosti?", doviknu joj Eragon.
Jedan od Vordena koji je stajao na bedemima zamka podigao je ruku te pokazao na istok.
Senkoubico! Gledaj! Stiu nam ma kodlaci! Stiu nam ma kodlaci!"
Eragona podi oe ledeni marci. Ispratio je ovekovu ruku prema istoku, te i sam ugleda
skupinu malenih zasen enih prilika kako se pojavljuju na horizontu nekoliko kilometara od njih, na
drugoj strani reke Dajt. Neke prilike kretale su se na sve etiri noge a neke na dve, ali bile su isuvie
udaljene da bi bio siguran da su to zaista ma kodlaci.
Da li je mogu e?", upita Arja zvu i zadivljeno.
Ne znam... Uskoro emo i sami saznati ta su."

24

MA JI KRALJ
Eragon je stajao u uzdignutom delu glavne dvorane, tik s desne strane prestola gospodara
Bradburna, s levom rukom na jabuci Brisingra, koji je po ivao u kanijama. S druge strane prestola
stajao je Jormundur, visoki zapovednik Vordena, dre i kacigu u savijenoj ruci. Sme a kosa, na
slepoo nicama proarana sedinama, bee mu zategnuta u duga ku pletenicu. Njegovo suvonjavo lice
krasio je staloen izraz osobe koja ima bogato iskustvo u sluenju drugih ljudi. Eragon je primetio
tanku crvenu prugu koja se sputala ispod Jormundurovog desnog ru nog oklopa, ali Jormundur nije
pokazivao bol.
Izme u njih je sedela njihova predvodnica Nasuada, sijaju i u zeleno--utoj haljini koju tek
to bee navukla zamenivi ratni ki oklop prikladnijom dravni kom odorom. I njoj je ostao trag od
borbe, to se videlo po zavoju obavijenom oko njene leve ruke.
Tihim glasom, koji su jedino Eragon i Jormundur mogli uti, Nasuada re e: Eh, kad bismo
samo zadobili njihovu podrku... "
Ali ta bi mogli da zatrae zauzvrat?", zapita se Jormundur. Riznica nam je skoro prazna, a
budu nost nesigurna."
Neprimetno pomeraju i usne, ona mu re e: Moda od nas ne ele nita sem prilike da uzvrate
Galbatoriksu." Zastala je. Ali ako nije tako, mora emo da potraimo neto sem zlata ime bismo ih
mogli ubediti da nam se pridrue."
Mogli biste da im ponudite nekoliko buradi mleka", re e Eragon, izazvavi grohot kod
Jormundura i tihi smeh kod Nasuade.
Njihov se tihi amor zavrio kada se tri trube oglasie ispred prestone dvorane. Potom pa s
kosom boje lana, odeven u livreju sa izvezenim vordenskim grbom (belim zmajem koji dri ruu
visoko iznad oborenog ma a na ljubi astoj podlozi), proparta kroz otvorena vrata u dnu dvorane,
tresnu tapom po podu, te tananim, treperavim glasom objavi: Njegovo najuzvienije kraljevsko
viso anstvo Grimr Poluapa, kralj ma kodlaka, gospodar Mesta amotnih, gospodar No nih gora, i
Onaj to Sam Hodi."
udnovata titula - Onaj to Sam Hodi, zapazi Eragon pred Safirom.
udnovata ali zasluena, rekla bih, odgovorila mu je, a on oseti da je i nju to razgalilo, mada
je nije mogao videti na mestu na kom se urila u tvr avi.
Pa se pomeri u stranu, te kroz vrata ueta Grimr Poluapa u ljudskom obli ju, u pratnji jo
etiri ma kodlaka, koji su gacali tik uz njega na ogromnim rutavim apama. Njih etvorica su
podse ala na Solembuma, jedinog ma kodlaka kojeg je Eragon ikada video u ivotinjskom obliku:
ple ati, dugih udova, s kratkim crnim upercima oko vratova i grebena i na vrhovima uiju, i s
repovima crnih vrhova kojima su elegantno mahali tamo-amo.
Me utim, Grimr Poluapa nije li io ni na jedno bi e koje je Eragon ikada video. Sa svojih
metar i dvadesetak, bio je iste visine kao patuljci, ali niko ga ne bi mogao pomeati s patuljkom, niti
pak sa ovekom. Imao je malu picastu bradu, iroke jagodi ne kosti, a ispod upavih obrva i iskoene
zelene o i natkriljene krilatim trepavicama. Razbaruena crna kosa visila mu je nisko preko ela, a
otpozadi i sa strane sputala mu se do ramena, lee i tamo sva ravna i bujna poput griva na njegovim
saputnicima. Eragon nikako nije mogao da odgonetne koliko je star.
Jedina ode a koju je Grimr nosio bee grub koni jelek i prega a od ze je koe. Lobanje
desetak ivotinja - ptica, mieva i ostale sitne divlja i - behu mu privezane za prednji deo jeleka i
zve ale su jedna uz drugu dok se kretao. Bode mu je ukoso izvirivao iz kanija pod pojasom njegove
prega e. Mnogobrojni oiljci, tanki i beli, ukraavahu mu oraastu kou poput ogrebotina na tronom
stolu. Kao to mu je i ime govorilo, nedostajala su mu dva prsta na levoj aci, koji kao da behu
odgrizeni.
Uprkos tim prefinjenim crtama, nije bilo sumnje da je Grimr muko sa vrstim, ilavim
mii ima na rukama i prsima, sa uzanim kukovima i snanog koraka, koji svi zapazie dok se sputao
niz dvoranu krenuvi ka Nasuadi.

25

Nijedan ma kodlak naizgled nije prime ivao ljude koji su ih posmatrali sa obe strane dvorane
sve dok Grimr nije stigao do travarke An ele, koja je stajala pokraj Rorana trikaju i prugastu arapu
pomo u est igala.
Grimr zakilji im spazi travarku, te se i njemu i njegovim straarima dlaka nakostrei i
zatalasa. Usne mu se zategoe otkrivaju i dva zakrivljena bela o njaka, a onda on kratko ali glasno
frknu, zaprepastivi Eragona.
An ela odie pogled od svoje arape s drskim, rastegnutim izrazom na licu. Pipi-pipi-pip",
re e mu.
Eragonu se na as u inilo da e ma kodlak sko iti na nju. Crna senka prekri Grimrovo lice i
vrat, nozdrve mu se rairie, te on tiho zarea ka njoj. Ostali ma kodlaci se spustie u
anj, spremni
da kidiu, priljubivi ui uz glave.
Eragon za u kripu se iva napola izvu enih iz kanija.
Grimr jo jednom frknu, a onda se okrenu od travarke te produi. Kada je i poslednji
ma kodlak proao pokraj An ele, podigao je apu i kriom dohvatio nit vune koja je visila sa
An elinih igala kao to bi u inila razigrana doma a maca.
Safira je bila zgranuta koliko i Eragon. Pipi-pipi-pip?, zapitala se.
Eragon slegnu ramenima zaboravljaju i da ga ona ne vidi. Ko bi znao zato An ela govori to
to govori i radi to to radi?
Grimr kona no stie i do Nasuade. Ovla je pognuo glavu, dranjem iskazuju i svoju
nadmo nu samouverenost, pa ak i nadmenost, koja bee osobita odlika ma aka, zmajeva i pokoje
ene plemenita roda.
Gospo Nasuada", re e. Glas mu je bio neo ekivano dubok, vie nalik na potmuo urlik neke
divlje ma ke nego na piskav ton de aka na kojeg je li io.
Nasuada mu uzvrati pognuvi glavu. Kralju Poluapo. elim vam toplu dobrodolicu me u
Vordenima, i vama i vaima. Moram da vam se izvinim zbog izostanka naega saveznika kralja Orina
od Surde, koji nije mogao da do e da vas do eka kao to je eleo poto su on i njegovi konjanici
trenutno zauzeti odbranom naeg zapadnog krila pred napadom Galbatoriksovih odreda."
Naravno, gospo Nasuada", re e Grimr, blesnuvi otrim zubima dok je govorio. Neprijatelju
nikada ne smete okretati le a."
Tako je... No recite mi: emu dugujemo neo ekivanu ast vae posete, Vae viso anstvo?
Ma kodlaci su oduvek poznati po svojoj tajnovitosti i osami, i po izbegavanju teku ih sukoba,
pogotovo nakon kraha Jaha a. ak bi se moglo re i da je va narod postao vie mit nego injenica u
proteklih stotinu leta. Zbog ega ste, onda, reili da se ba sada pojavite u javnosti?"
Grimr podie desnu ruku, te uperi u Eragona iskrivljen prst s noktom poput pande.
Zbog njega", zagrme ma kodlak. Lovac lovca ne napada dok onaj drugi ne pokae slabost, a
Galbatoriks je pokazao svoju: ne moe da ubije Eragona Senkoubicu i Safiru Bjartskular. Dugo smo
ekali ovu priliku i sada je ne emo ispustiti. Galbatoriks e spoznati strah i mrnju prema nama, a
naposletku e uvideti veli inu svoje greke, te e shvatiti da smo mi bili odgovorni za njegov pad. O
kako li e slatka biti ta osveta, slatka poput utrobe mla ane veprovine.
Kucnuo je as, ljudski rode, da narodi svi, pa ak i ma kodlaci, slono ustanu i pokau
Galbatoriksu da nam nije slomio borbeni duh. Pridrui emo se vaim vojskama, gospo Nasuada, kao
slobodni saveznici, kako bismo vam pomogli da u ovome uspete."
Eragon nije znao ta se Nasuadi vrzma po glavi, ali on i Safira su bili zadivljeni
ma kodlakovim govorom.
Posle kra e stanke, Nasuada re e: Re i vae izuzetno gode uima mojim, Vae viso anstvo.
Ali pre no to vau ponudu prihvatim, odgovore neke od vas moram zatraiti, ako se ne protivite."
Dre i se sasvim ravnoduno, Grimr odmahnu rukom: Nemam nita protiv."
Va je narod dugo bio toliko tajnovit i toliko neuhvatljiv da vam moram priznati da do ovoga
dana nisam ni ula za Vae viso anstvo. tavie, ja vam ak i ne znadoh da narod va vladara ima."
Nisam vam ja kralj poput kraljeva vaih", re e Grimr. Ma kodlaci radije sami po svetu
hode, ali ak i mi predvodnika odabrati moramo kada u vojnu kre emo."
Tako, dakle. A vi govorite u ime itavog svog naroda ili samo u ime ovih s kojima nam
doputovaste?"

26

Grimr naduva grudi te mu lice, koliko je to bilo mogu e, postade jo samozadovoljnije.

Zborim u ime vasceloga naroda svoga, gospo Nasuada", re e predu i. Svi sposobni ma kodlaci
alagezijski, osim onih to jo mleko siu, do oe ovamo u boj. Nema nas mnogo, ali nau estinu niko
u borbi ne moe nadmaiti. A ja vam tako e zapovedam i jednoobraznima, mada u njihovo ime ne
mogu govoriti, jer su vam oni glupavi poput ivotinja drugih. Ali i oni e u initi kako im kaemo."
Jednoobrazni?", zapita ga Nasuada.
Oni koje vi kao ma ke znate. Oni to svoju kou ne mogu menjati, za razliku od nas." A oni
su vam pokorni?"
Jata. Oni nam se dive... to je sasvim prirodno."
Ako ovaj istinu zbori, re e Eragon Safiri, onda bi se ma kodlaci mogli pokazati kao
neverovatno dragoceni.
Potom Nasuada re e: A ta je to to biste vi od nas iskali u zamenu za pomo vau, kralju
Poluapo?" Bacila je pogled ka Eragonu, pa se nasmeila i dodala: Moemo vam ponuditi mleka
koliko elite, ali osim toga, naa su sredstva ograni ena. Ako ratnici vai o ekuju platu za trud svoj,
plaim se da e se gorko razo arati."
Mleko je za malu ma ad, a zlato nas ne zanima", re e joj Grimr. Dok je govorio, podigao je
desnu ruku kako bi pospanim pogledom pogledao nokte. Nai su uslovi slede i: svako od nas da
dobije bode, ako ga ve nema. Svako da dobije po dva oklopa skovana za nas, jedan za stajanje na
dve noge i jedan za stajanje na sve etiri. Druga nam oprema potrebna nije - nita od adora, ebadi,
tanjira i kaika. Svakome od nas da bude obe ana po jedna patka, guska, kokoka ili neka sli na ivina
za svaki dan, a za svaki drugi - inija svee iseckane digerice. ak i ako nam se ne bude jelo, hrana
da bude postavljena pred nas. Pored toga, ako ovaj rat dobijete, onda da taj koji vaim slede im
kraljem ili kraljicom postane, a i svako ko nakon toga titulu preuzme, dri meko jastu e pokraj
prestola svoga, na po asnom mestu, da na njega sedne jedan od nas, ako to poeli."
Cenkate se poput kakvog patuljka zakonodavca", re e Nasuada kiselim glasom. Nagnula se
ka Jormunduru, te Eragon za u kako apu e: Imamo li dovoljno digerice da ih sve nahranimo?"
Mislim da imamo", odgovori joj Jormundur jednako priguenim glasom, ali sve to zavisi od
veli ine inije."
Nasuada se uspravila u svojoj stolici: Dva su oklopa ipak previe, kralju Poluapo. Vai e
ratnici odlu iti ele li da se bore kao ma ke ili kao ljudi, pa e se drati te odluke. Nemam novca da ih
opremim i za jedno i za drugo."
Eragon je bio ube en da bi Grimr, da je imao rep, mahnuo njime napred-nazad. Ali poto ga
nije imao, samo se malo uzvrpoljio. U redu, gospo Nasuada."
Postoji jo neto. Galbatoriks ima uhode i ubice skrivene posvuda. Stoga, da biste pristupili
Vordenima, morate pristati na to da jedan od naih vra eva pregleda vaa se anja kako bismo se
uverili da niste od Galbatoriksovih."
Grimr frknu. Bili biste blesavi da to ne u inite. Ako je neko dovoljno hrabar da nam ita
misli, samo napred. Ali ne ona", naglo se okrenuo pokazuju i ka An eli, ona nikako!"

Nasuada je oklevala, te je Eragonu bilo jasno da je poelela da pita zato ali da se ipak
uzdrala. Neka bude tako. Odmah u poslati po arobnjake, pa da to obavimo bez okolianja. U
skladu sa onim to oni budu pronali, a sigurna sam da to ne e biti nita nepovoljno po vas, bi e mi
ast da sklopim savez izme u vas i Vordena, kralju Poluapo."
uvi te njene re i, svi ljudi u dvorani zaklicae i zatapae, me u njima ak i An ela. ak su
i vilenjaci delovali zadovoljno.
No ma kodlaci nisu reagovali, osim to su na ulili ui iznervirani silnom hukom.

27

U ZATIJU
Eragon prostenja, te se zavali uz Safiru. Obgrlivi kolena rukama, klizio je niz njene grbave
krljuti sve dok nije zavrio na zemlji, pa je protegao noge ispred sebe. Gladan sam!", uzviknuo je.
On i Safira su bili u dvoritu zamka, podalje od ljudi koji su naporno radili kako bi ga ra istili,
trpaju i kamenje i leeve na zaprena kola, i podalje od ljudi koji su ulazili u ote enu gra evinu i
izlazili iz nje, od kojih su mnogi bili prisutni na prijemu kralja Poluape kod Nasuade, pa su se sada
vra ali na svoje dunosti. Blodgarm je sa etiri vilenjaka stajao u blizini i osmatrao okolinu za slu aj
kakve opasnosti. Ehej!", viknu neko.
Podigavi pogled, Eragon ugleda Rorana kako iz tvr ave dolazi prema njemu. An ela je ila
nekoliko koraka iza njega, lelujaju i vunicom poto je morala da tr kara kako bi sustigla njegove
duga ke korake.
Kuda si se to zaputio?", upita Eragon kada se Roran zaustavio pred njim. Idem da
pomognem da utvrde grad i da rasporede zatvorenike."
Aaa... " Eragonov pogled odluta preko uzavrelog dvorita, a zatim se vrati na Roranovo
modro lice. Dobro si se borio." Tako e."
Eragon je potom usmerio panju na An elu, koja je ponovo trikala pomeraju i prste toliko
hitro da nije mogao ni da ih isprati. Pipi-pipi-pi?", upitao ju je.
Nekakav joj se vragolast izraz pojavi na licu pre nego to je odmahnula glavom zatresavi
bujnim kovrdama. Ispri u ti drugi put."
Eragon je prihvatio njeno vrdanje bez prigovora: nije ni o ekivao da e mu objasniti svoj
postupak. Ona to ionako skoro nikada nije radila.
A ti", re e Roran, kuda si ti krenuo?"
Poli smo po hranu, re e Safira, te gurnu Eragona njukom ugrejavi ga svojim dahom.
Roran klimnu. To mi zvu i najpametnije. Vide emo se ve eras u taboru." Pre nego to je
otiao, dodao je: Pozdravite mi Katrinu."
An ela je ugurala svoju vunicu u arenu torbicu koja joj je visila oko struka. Kanda u i ja
krenuti. Moram da proverim neki napitak koji mi se kr ka u adoru, a moram i da prona em jednog
ma kodlaka."
Grimra?"
Ne, ne... jednu staru drugaricu: Solembumovu majku. Ako je jo me u ivima, naravno.
Nadam se da jeste." Podigla je ruku do ela spojivi palac i kaiprst u krug, te prenaglaeno veselim
glasom re e: Vidimo se!" Uto i nestade.
Penji se, re e Safira i ustade, ostavivi Eragona bez naslona.
Popeo se u sedlo u podnoju njenog vrata, te Safira razvi krila uz tiho, suvonjavo utanje
koe o kou. Njen je pokret izazvao gotovo ne ujnu navalu vazduha koji se rairi oko nje poput talasa
u jezercetu. Svi ljudi u dvoritu zastadoe kako bi je pogledali.
Kada je Safira podigla krila iznad glave, Eragon je primetio mreu ljubi astih vena koje su
treperile ispod njih: svaka bee poput prazne crvojedine kada bi se krv smirila izme u otkucaja njenog
snanog srca.
Onda se, uz nagli trzaj, svet estoko zaljulja oko Eragona kada je Safira iz dvorita posko ila
na bedeme zamka, gde je na tren zastala na grudobranima, usled ega se za u pucketanje kamena
izme u vrhova njenih kandi. Uhvatio se za bodlju na njenom vratu kako ne bi pao.
Svet se ponovo zaljulja kada se Safira baci s bedema. Jedak ukus i vonj spopadoe Eragona, a i
i mu zasuzie, kada je Safira prola kroz gust sloj dima koji se nadvio nad Belatonom poput pokrova
od boli, besa i jada.
Safira snano mahnu krilima dva puta, te se probie iz dima pravo na sunce i vinue se iznad
ulica proaranih vatrom. Umirivi krila, Safira je zalebdela ukrug, doputaju i toplom vazduhu da je
podigne jo vie.
Onako umoran, Eragon je uivao u veli anstvenom pogledu: tutnjavo nevreme, koje se
spremalo da proguta itavu Belatonu, treperilo je belim odsjajem na rubu prvih olujnih oblaka dok su
se, podalje od njih, gromovi valjali kroz mastiljave sene to su skrivale svoju unutranjost kroz koju

28

sevahu srebrne munje. Blistavo jezero i na stotine malih, zelenih seoskih imanja ratrkanih po
krajoliku tako e su mu privukli panju, ali nita nije bilo zadivljuju e poput one planine oblaka.
Eragon se, po obi aju, ose ao povla enim to moe da posmatra svet s tolike visine, poto je
bio svestan da je tek nekoliko ljudi imalo priliku da leti na le ima zmaja.
Blago pomerivi krila, Safira po e da se obruava ka nizu sivih adora koji sa injavahu tabor
Vordena.
Snaan vetar podie se sa zapada, najavljuju i neizbean dolazak oluje. Eragon se pognu, te
jo ja e obavi ruke oko bodlje na Safirinom vratu. Video je kako blistavi talasi prelaze preko njiva i
kako se stabljike i vlati poginju pred silinom orkana. Lelujava trava zali ila mu je na krzno goleme
zelene zveri.
Neki konj zanjita nakon to je Safira proiala preko redova adora usmerivi se ka istini
koja je bila izdvojena za nju. Eragon se napola uspravio u sedlu kada je Safira zamahala krilima i
potom gotovo sasvim usporila iznad razrovane zemlje. Eragon se prilikom sletanja sruio unapred od
siline udarca.
Izvinjavam se, re e mu. Pokuala sam da sletim najblae to sam mogla. Znam.
Dok je silazio s nje, Eragon ugleda Katrinu kako urno ide k njemu. Duga kestenjasta kosa
vijorila joj se oko lica dok je prelazila istinu, a nalet vetra otkri joj narastao stomak ispod slojeva
haljine.
Ima li novosti?", doviknula mu je lica optere enog brigom. ula si za ma kodlake...?"
Klimnula mu je.
Pa, nema novosti osim te. Roran je dobro, rekao mi je da te pozdravim."
Izraz joj je smekao, ali zabrinutost nije sasvim nestala s njenog lica. Zna i, dobro je?"
Pokazala je na prsten koji je nosila na tre em prstu leve ruke, to bee jedan od dva prstena koja je
Eragon oma ijao za nju i Rorana kako bi znali da li je ono drugo u opasnosti. U inilo mi se da sam
neto osetila, pre otprilike sat vremena, pa se uplaih da nije... "
Eragon odmahnu glavom. Roran e ti ispri ati o tome. Zaradio je nekoliko posekotina i
modrica, ali ina e je dobro. Dodue, jeste me nasmrt preplaio."
Katrinina se zabrinutost poja a. Onda se, uz o it napor, nekako nasmeila. Ali bar si ti dobro.
Oboje ste dobro."
Tu se i razi oe, te Eragon i Safira krenue do jednog od kuhinjskih adora blizu vordenskih
logorskih vatri. Tu se dobrano zasitie mesom i medovinom dok je oko njih hu ao vetar, a naleti kie
dobovali po adoru ije su stranice lepetale na oluji.
Kada je Eragon zagrizao par e pe ene krmenadle, Safira ga upita: Je li fina? Je li so na?
Mmm", re e Eragon dok mu se sok od pe enja slivao niz bradu.

29

SE ANJE NA MRTVE
Galbatoriks je lud, a time i nepredvidiv, no ima i nedostatke u svome razmiljanju koje obi ni
ljudi nemaju. Ako ih prona e, Eragone, moda ete ga ti i Safira poraziti."
Brom spusti lulu ozbiljnog lica. Nadam se da e tako i biti. Moja najve a elja, Eragone, jeste
da ti i Safira proivite duge, uspene ivote, oslobo eni Galbatoriksa i njegovog Carstva. Voleo bih da
mogu da te zatitim od svih opasnosti koje ti prete, ali avaj - to nije u mojoj mo i. Jedino mogu da In
posavetujem i da ti prenesem sve to mogu dok sam jo tu... sinko moj. to god se desilo, znaj da te
volim, i da te je i mati tvoja volela. Neka te zvezde uvaju, BromovEragone."
Eragon otvori o i ba kad je se anje nestalo pred njim. Iznad njega, tavanica adora leala je
povijena nadole, mlohava poput praznog meha nakon naleta oluje koja sad ve bee prola. Kap vode
kanu sa sredine tkanine, pade mu na desno bedro, te mu se probi kroz pantalone hlade i mu kou ispod
njih. Znao je da e morati da iza e da zategne konopce koji su pridravali ador, ali nije imao volje da
ustane s leaja.
I Brom ti nikada nije rekao nita o Murtagu? Nikada ti nije kazao da smo Murtag i ja
polubra a?
Sklup ana izvan adora, Safira re e: To to me pita po ko zna koji put no e promeniti moj
odgovor.
Ali zato ne bi? Zbog ega nije? Sigurno je znao za Murtaga. Nije mogu e da nije znao.
Safirin odgovor nije odmah usledio. Bromovi razlozi oduvekbehu njegova li na stvar, ali ako
me tera da naga am, pretpostavljam da mu je bilo vanije da ti kae koliko mu je stalo do tebe i da ti
udeli sve savete koje je mogao umesto da troi vreme pri aju i o Murtagu.
Ali mogao je bar da me upozori! I svega nekoliko re i bilo bi dovoljno.
Ne mogu ti sa sigurno u re i kakve su ga misli vodile, Eragone. Mora da prihvati injenicu
da ima pitanja vezanih za Broma na koja nikada ne e na i odgovore. Veruj u njegovu ljubav prema
tebi i ne dozvoli da te takve brige uznemiravaju.
Eragon se zagleda u svoje pal eve na grudima. Postavio ih je jedan uz drugi da bi ih lake
uporedio. Levi palac je imao vie nabora oko drugog zgloba od desnog, dok mu je desni imao mali
nepravilni oiljak za koji se nije se ao kada ga je zaradio, mada se to zasigurno dogodilo tokom Agaeti
Blodhrena, Proslave zakletve u krvi.
Hvala ti, re e Safiri. Preko nje je tri puta odgledao i odsluao Bromovu poruku nakon pada
Feinstera, i svaki bi put zapazio novu pojedinost u Bromovom govoru ili pokret koji mu je pre toga
izmakao. To ga je iskustvo uteilo i zadovoljilo, poto mu je ispunilo elju koja ga je morila itavog
ivota: elju da sazna ime svoga oca i da otkrije da li ga je otac voleo.
Safira je pozdravila njegovu zahvalnost isijavaju i toplinu ljubavi.
Mada je jeo i odmorio se jedan satak, iscrpljenost ga i dalje nije naputala. Nije ni o ekivao da
e se to desiti. Iz iskustva je znao da e moda pro i i nedelje pre no to se sasvim oporavi od
posledica duge i razvu ene bitke. Kada se Vordeni budu primakli Urubejnu, on i svi ostali iz
Nasuadine vojske ima e sve manje vremena za oporavak pre svakog novog okraja. Rat e ih crpsti
sve dok ne ostanu okrvavljeni, prebijeni i jedva sposobni za borbu, a tada e pred njima jo biti sukob
s Galbatoriksom, koji e ih ekati oputen i odmoran.
Potrudio se da ne misli previe o tome.
Jo ga jedna kap vode pecnu po nozi, hladna i otra. Iznerviran, zbacio je noge s ruba leaja, te
se uspravio kako bi otiao do komada ogoljene zemlje u jednom uglu i kleknuo pokraj njega.
Deloi sharjalvi!", re e, uz jo nekoliko izraza na drevnom jeziku koji mu behu neophodni
kako bi uklonio zamke koje je postavio prethodnog dana.
Zemlja po e da klju a poput uzavrele vode, te se iz uskomeanog vrtloga punog kamenja,
buba i crva podie gvozdeni kov eg duga ak oko pola metra. Pruivi ruku, Eragon je uhvatio kov eg
kako bi izustio ini. Tlo se ponovo smirilo.
Spustio je kov eg na ponovo ravnu zemlju. Ladrin", proaputao je, te mahnu rukom preko
brave na kojoj nije bilo klju aonice. Brava se otvori uz kljocaj.

30

Blag zlatast odsjaj ispuni ador kada je podigao poklopac kov ega.
Bezbedno ugne en u unutranjosti postavljenoj somotom, u kov egu je leao Glejdrov
Eldunari, njegovo srce svih srca. Veliki kamen nalik na dragulj presijavao se tamnim odsjajem poput
zgasle eravice. Eragon poklopi Eldunari obema rukama, ose aju i pod dlanovima toplotu njegove
nepravilne povrine otrih rubova, te se zagleda u njegovu bibavu sredinu. Sazve e si unih zvezdica
rojilo se u sreditu kamena, mada im se kretanje usporilo, a inilo mu se i da ih ima mnogo manje
nego kada je prvi put ugledao kamen u Elesmeri, kada ga je Glejdr izbacio iz tela i predao ga Eragonu
i Safiri na uvanje.
Kao i svaki put pre toga, sam prizor je o arao Eragona: danima je mogao da sedi i da posmatra
kako se are i boje menjaju.
Trebalo bi opet da pokuamo, re e Safira, a on se saglasi.
Zajedno su se mislima vinuli ka udaljenim svetlima, ka zvezdanom moru koje je predstavljalo
Glejdrovu svest. Zaplovili su kroz studen i tamu, pa kroz toplinu i o aj i ravnodunost toliko iroku i
golemu da im je volja da rade bilo ta sem da se zaustave i zaridaju onemo ala.
Glejdre... Elda, jecali su iznova i iznova, ali odgovora nije bilo, ravnodunost se nije menjala.
Naposletku se povukoe, ne mogavi da izdre razorni teret Glejdrovog jada.
Povrativi svest, Eragon za u kako mu neko kuca po ulaznom stubu adora, a onda za u Arju
kako govori: Eragone? Mogu li da u em?"
mrcnuo je i trepnuo da bi pro istio o i: Naravno."
Maglovitosiva svetlost sa obla nog neba pade na njega kada je Arja odgurnula ulazno krilo
adora. Osetio je kako ga neto iga kada mu se o i spojie s njenima, onako zelenim, iskoenim i
nerazgovetnim, te ga ispuni bolna pouda.
Ima li kakvih promena?", upita ga, te kleknu pokraj njega. Umesto oklopa, nosila je isto ono
crno kono libade, pantalone i izme s tankim donovima koje je imala na sebi i kada ju je spasao iz
Dilida. Kosa joj bee vlana, svee oprana i putena niz le a u dugim, tekim pramenovima. Miris
smrvljenih borovih iglica irio se oko nje, po obi aju, te se Eragon zapitao da li koristi ini kako bi
proizvela tu aromu ili je to njen prirodan miris. Poeleo je da je pita, ali nije se usu ivao.
Odgovorio joj je odmahnuvi glavom.
Mogu li?", pokazala je na srce svih srca.
Pomerio se da bi je propustio. Samo izvoli."
Arja je spustila ruke sa obe strane Eldunarija, a onda je zamurila. Dok je ona tako sedela, on
je iskoristio priliku da se zagleda u nju prodorno i otvoreno, to bi ina e delovalo uvredljivo. Ona je u
svakom pogledu bila primer lepote, mada je znao da bi drugi moda rekli da joj je nos preduga ak, lice
odve okasto, ui previe zailjene, a ruke premii ave.
Otro udahnuvi, Arja trgnu ruke od srca svih srca kao da se opekla. Zatim je nagnula glavu, te
Eragon vide da joj brada gotovo neprimetno drhti. To je najnesre nije stvorenje koje sam ikada
srela... Volela bih da moemo da mu pomognemo. Mislim da sam ne e na i izlaz iz sve te tame."
Misli li...", oklevao je Eragon, ne ele i da iskae svoje sumnje. No onda nastavi: Misli li
da e izludeti?"
Moda je ve izludeo. Ako nije, onda sigurno visi na samom rubu ludila."
Eragona obuze strahovita tuga, te se oboje zagledae u zlatasti kamen. Kada je kona no uspeo
da progovori, upitao ju je: Gde je Dautdert?"
Sakriven je u mome adoru, kao to si ti sakrio Glejdrov Eldunari. Mogu ti ga doneti, ako
eli, a moe i da ostane kod mene na uvanju dok ti ne zatreba."
Neka ostane kod tebe. Ne mogu da ga nosim posvuda jer bi Galbatoriks mogao da sazna za
njega. Osim toga, bilo bi glupavo uvati toliko dragocenosti na jednom mestu."
Klimnula je.
enja se jo ja e rasplamsa u Eragonu. Arja, htedoh da..." Zastao je kada je Safira ugledala
jednog od sinova kova a Horsta kako tr i prema adoru - u inilo mu se da je to Albrih, mada ga je bilo
teko razlikovati od brata mu Baldora zbog Safirinog iskrivljenog vida. Eragonu je laknulo zbog tog
upada poto ni sam nije znao ta je hteo da joj kae.
Neko dolazi", najavio je, te zatvori poklopac kov ega.
Glasni, vlani koraci za ue se u blatu ispred adora. Onda Albrih - bio je to upravo Albrih viknu: Eragone! Eragone!"

31

ta je bilo?"
Majci su po eli trudovi! Otac me alje da ti to kaem i da te zamolim da do e da mu
pomogne, za slu aj da neto po e naopako pa da nam zatreba tvoje poznavanje arolija. Molim te,
ako nisi zauzet... "
ta god da je jo rekao, Eragon to nije uo, poto je pourio da zaklju a i zakopa kov eg. Kada
je prebacio ogrta preko ramena i stao da petlja oko kop e, Arja ga odjednom dodirnu po ruci i re e:
Mogu li s tobom? Imam neto iskustva u tim stvarima. Ako mi tvoji ljudi dopuste, mogu da joj
olakam poro aj."
Eragon nije ni stao da porazmisli o odluci, ve joj pokaza ka ulazu u ador: Samo napred."

32

TA INI OVEKA?
Blato se lepilo za Roranove izme kad god bi podigao stopala, usporavaju i ga, te su mu ve
umorne noge bridele od napora. Imao je ose aj da tlo pokuava da mu svu e obu u. Osim to je bilo
gusto, blato bee i klizavo. Migoljilo mu se pod petama u najgorim trenucima, ba kad bi se naao u
najopasnijem poloaju. A bilo je i mnogo duboko. Stalan protok ljudi, ivotinja i zaprenih kola
pretvorio je gornjih desetak centimetara zemlje u neto nalik na neprohodnu mo varnu kaljugu.
Nekoliko busenova zgnje ene trave zadralo se na rubovima puta, koji se pruao pravo kroz vordenski
tabor, ali Roran je pretpostavljao da e i oni uskoro nestati poto e ljudi izbegavati gacanje po sredini
druma.
Roran se vie nije ni trudio da izbegne blato, vie ga nije bilo briga da li e mu ode a ostati
ista. Osim toga, bio je umoran, pa mu je bilo lake da nastavi da baulja u istom pravcu nego da brine
kako da sko i s jednog travnatog ostrvceta na drugo.
Gacaju i pravo napred, Roran pomisli na Belatonu. Jo od prijema ma kodlaka kod Nasuade,
bavio se postavljanjem upravne postaje u severozapadnom delu grada, daju i sve od sebe da uspostavi
nadzor nad tom etvrti tako to je razaslao ljude da ugase poare, postave prepreke na ulicama,
pretrae ku e u potrazi za vojnicima i oduzmu oruje narodu. Bee to golem zadatak, a on je o ajni ki
hteo da postigne sve to je bilo neophodno, plae i se da bi u gradu opet mogla izbiti bitka. Nadam se
da ti bilmezi mogu da prevale no a da ne izginu.
Leva strana ga je bolela, nateravi ga da iskezi zube i duboko udahne.
Prokleta kukavica.
Neko ga je pogodio samostrelom s krova jedne zgrade. Spasla ga je puka sre a: jedan od
njegovih ljudi, Mortenson, stao je ispred njega ba kad je napada ispalio strelu. Strela je probila
Mortensonu le a i stomak, ali bila je dovoljno silovita da i Roranu ostavi gadnu modricu. Mortenson
je umro na licu mesta, a napada sa strelometom uspeo je da pobegne.
Pet minuta kasnije, nekakav prasak, verovatno magijski, ubio je jo dva njegova oveka kada
su uli u jednu talu da provere buku u njoj.
Koliko je Roran uspeo da shvati, takvi napadi bili su esti u celom gradu. Nije bilo sumnje da
su Galbatoriksovi izvritelji stajali iza ve ine tih napada, ali odgovorni su bili i stanovnici Belatone mukarci i ene koji nisu mogli dokono da stoje dok im tu inska vojska u najezdi preuzima upravu
nad domom, pa ma koliko namere Vordena bile asne. Roran je imao razumevanja za te ljude koji su
smatrali da moraju da odbrane svoje porodice, ali istovremeno ih je proklinjao zbog toga to su bili
toliko bandoglavi da ne shvate da Vordeni pokuavaju da im pomognu, a ne da im nakode.
Po eao se po bradi ekaju i da neki patuljak pomeri dobrano natovarenog konji a s puta, a
onda je nastavio.
Primakavi se adoru, ugledao je Katrinu kako stoji pokraj korita s vrelom sapunjavom vodom
i trlja okrvavljen zavoj po dasci za pranje. Rukavi su joj bili zavrnuti sve do lakata, kosa povezana u
ra upanu pun u, a obrazi rumeni od posla, ali njemu nikada nije bila lepa. Ona mu je bila uteha,
uteha i uto ite, pa je samo jedan pogled na nju ublaio otupelost koja ga bee obavila.
Primetivi ga, odmah se manula pranja te potr ala k njemu, briu i crvene ruke o prednji deo
haljine. Roran vrsto stade kada mu se bacila u naru je obavivi mu ruke oko grudi. Sa strane je
odmah osetio bol, te kratko prostenja.
Katrina je popustila stisak, te se namrteno odmaknu: Joooj! Jesam li te povredila?"
Nisi... nisi, samo sam sav u modricama."
Nije ga vie zapitkivala, ve ga je ponovo zagrlila, ali nenije, te se zagledala u njega o ima
blistavim od suza. Uhvativi je oko struka, sagnuo se da je poljubi, neizrecivo zahvalan na tome to se
nalazi pokraj nje.

33

Katrina mu je prevukla levu ruku preko svog ramena, a on joj je dopustio da mu bude oslonac
dok su odlazili do adora. Uzdahnuvi, Roran sede na panj koji su koristili umesto stolice, i koji je
Katrina postavila ispred malenog ognjita koje bee potpalila kako bi ugrejala ono korito s vodom i
kako bi stavila paprika da se kr ka.
Katrina je napunila iniju paprikaem, te ju je pruila njemu. Onda mu je, odnekud iz adora,
donela i vr alovine i tanjir s pola vekne hleba i kolutom sira. Mogu li ti doneti jo neto?", upitala ga
je neobi no promuklim glasom.
Roran joj nije odgovorio, ve joj je samo pokrio obraze dlanovima, pa ju je dva puta
pomilovao palcem. Drhtavo mu se nasmeila, pa je spustila aku preko njegove, a onda se vratila
pranju i po ela da riba jo poletnije.
Roran je dugo zurio u hranu pre nego to je uzeo prvi zalogaj: bio je toliko napet da nije znao
da li e mo i da ga proguta. Me utim, nakon to je pojeo nekoliko zalogaja hleba, apetit mu se vratio,
pa je halapljivo po eo da tamani paprika.
Kada je zavrio, spustio je posu e na zemlju, te sede pred vatru da ogreje ruke, pijuckaju i
poslednjih nekoliko gutljaja piva.
uli smo prasak kada su kapije pale", re e mu Katrina, cede i zavoj. Nisu dugo izdrale."
Nisu... a uvek je zgodno imati zmaja pri ruci."
Roran joj se zagleda u trbuh kada je rairila zavoj preko sklepanog trika koji se od vrha
njihovog adora pruao sve do susednog. Kad god bi pomislio na dete koje je nosila, dete koje su njih
dvoje za eli, osetio bi silan ponos, ali taj ponos bee proet teskobom jer nije znao kako e bebi
obezbediti siguran dom. A Katrina je nameravala da ga ostavi i ode u Surdu ako se rat ne zavri do
njenog poro aja - tamo bi mogla da odgaja njihovo dete donekle bezbednije.
Na smem ponovo da je izgubim.
Katrina je potopila jo jedan zavoj u korito. A borba u gradu?", upitala ga je bu kaju i vodu.
Kako je prola?"
Morali smo da se borimo za svaki pedalj. ak se i Eragon namu io."
Ranjenici nam spomenue baliste postavljene na to kove."
Da, da." Roran ovlai jezik alovinom, te joj ukratko opisa kako su se Vordeni probijali kroz
Belatonu i na koje su sve prepreke naili na svom putu. Previe smo ljudi izgubili danas, ali moglo je
biti i gore. Mnogo gore. Jormundur i kapetan Martland dobro su osmislili napad."
Ali ne bi njihov plan upalio da nije bilo tebe i Eragona. Drao si se Izuzetno hrabro."
Roran kratko zagrohota: Heh! A zna li zato je tako? Sad u ti re i. Ni jedan me u
desetoricom nije spreman da napadne neprijatelja. Eragon to ne vidi: on je uvek na elu bitke i
predvodi vojnike za sobom, ali ja sve vidim. Ve ina se ljudi dri u zale ini i ne e da se bori dok ne
zagusti. Ili samo mau rukama i diu buku, ali zapravo nita ne ine."
Katrina se u inila zgroena: Kako je to mogu e? Zar su kukavice?"
Ne znam. Mislim da... mislim da moda ne mogu da privole sebe da pogledaju oveka u lice i
da ga ubiju, mada im se ini da je sasvim lako pose i vojnike kada su im le a okrenuta. Stoga ekaju
da drugi urade ono to oni ne mogu. ekaju ljude poput mene."
Misli li da su i Galbatoriksovi ljudi jednako plahoviti?"
Koran slegnu ramenima. Moda i jesu. Ali oni nemaju izbora do da sluaju Galbatoriksa. Ako
im naredi da se bore, oni se bore."
Nasuada bi mogla isto da u ini. Mogla bi da kae svojim arobnjacima da bace ini kojima bi
se postarala da se niko ne uzdrava od svoje dunosti."
A kakva bi onda razlika bila izme u nje i Galbatoriksa? Bilo kako bilo, Vordeni to ne bi
prihvatili."
Katrina je ostavila pranje kako bi mu prila da ga poljubi u elo. Drago mi je to moe da
radi to to radi", proaputala je. Vrativi se do korita, po ela je da riba novu traku prljavog platna na
dasci za pranje. Osetila sam neto preko prstena... pomislila sam da ti se neto desilo."

34

Bio sam usred boja. Ne bi me iznenadilo da si se trzala svaki as." Zastala je s rukama u vodi.
Ranije se nikad nisam trzala."
Iskapio je vr alovine, pokuavaju i da odloi ono to bee neizbeno. Ponadao se da e je
potedeti pojedinosti svojih nevolja u zamku, ali bilo je o igledno da se ona ne e smiriti dok ne sazna
istinu. Pokuaj da je ubedi u suprotno samo bi je naveo da zamisli neda e jo stranije od onih koje su
se zapravo dogodile. Osim toga, bilo je besmisleno da joj taji jer e se pri e o svim doga ajima uskoro
proiriti me u Vordenima.
Stoga joj je sve ispri ao. Ukratko joj je sve opisao, trude i se da obruavanje zida prikae kao
sitnu nezgodu, a ne kao neto to ga je zamalo ubilo. No ipak mu je bilo teko da joj opie taj
doivljaj, pa se esto zaustavljao tragaju i za pravim re ima. Nakon to je zavrio, u utao se,
uznemiren prise anjem.
Bar nisi povre en", re e Katrina.
Po eo je da
ka okrnjen deo vr a: Nisam."
Bu kanje vode odjednom utihnu i on oseti njen uporan pogled na sebi. Ranije si se suo avao
s mnogo ve im opasnostima."
Jesam... valjda."
Glas joj je smekao: ta onda nije u redu?" Poto joj nije odgovorio, rekla je: Nita nije
toliko strano da mi ne moe re i, Rorane. I sam zna da je tako."
Rub nokta na desnom palcu pu e mu kada je ponovo stao da
ka okrnjeni vr . Nekoliko puta
je preao kaiprstom preko odlomljenog zaliska. Mislio sam da u umreti kada se zid obruio."
Svako bi to pomislio."
Da, ali stvar je u tome to me nije bilo briga." Uputio joj je izmu en pogled. Zar ne shvata?
Odustao sam. Kada sam shvatio da ne mogu da pobegnem, prihvatio sam to posluno, kao jagnje pred
kasapinom, i jo sam... " Ne mogavi da nastavi, spustio je vr i sakrio lice me u akama. Bilo mu je
teko da die od knedle koja mu zastade u grlu. Onda je osetio Katrinine lagane prste na ramenima.
Odustao sam", zaurlao je gnevan, gnuaju i se samog sebe. Naprosto sam prestao da se borim... za
tebe... za nae dete." Zagrcnuo se izgovaraju i poslednje re i.
De-de", promrmljala je.
Ranije nikada nisam odustajao. Nijednom... ak ni kada su te Ra'zaci oteli." Znam da nisi."
Ovaj sukob se mora okon ati. Ne mogu vie ovako... ne mogu... naprosto... " Podigao je
glavu, te se prestravio videvi da je i ona na ivici suza. Ustavi, obavio je ruke oko nje, te ju je privio
uza se. Izvini", proaputao je. Izvini, izvini. Izvini... ne e se ponoviti, ne e nikada. Obe avam."
Nije meni do toga", rekla mu je glasom priguenim njegovim ramenom.
Pecnuo ga je njen odgovor: Znam da sam bio slab, ali moja re ipak bi trebalo da ti zna i."
Nisam tako mislila!", viknula je, te se odmakla da bi mu uputila prekoran pogled. Da zna,
Rorane, nekad si prava budala." Blago se osmehnuo: Znam."
Obavila mu je ruke oko vrata: Nikada ne bih mislila loe o tebi, ma ta da si mislio kada se taj
zid obruio. Meni je jedino vano to to si iv... Nisi mogao nita da u ini kada se zid sruio, zar
ne?"
Odmahnuo je glavom.
Onda nema ega da se stidi. Da si nekako mogao da ga zaustavi, ili da Bi mogao da
pobegne a nisi to u inio - tada bi izgubio moje potovanje. Ali ti si u inio sve to si mogao, a kada
vie nisi mogao nita da uradi, pomirio si se sa sudbinom, i nisi nepotrebno razbijao glavu povodom
toga. To je mudrost, a ne slabost."
Pognuo se da bi je poljubio u elo: Hvala ti."
A to se mene ti e, ti si najhrabriji, najsnaniji i najdobroduniji ovek u vasceloj Alageziji."
Ovoga ju je puta poljubio u usta. Ona se nasmeja, izbacivi iz sebe nakupljenu napetost, te
stadoe tako zajedno njiu i se u zagrljaju, kao da pleu uz neku melodiju koju samo oni uju.
Onda ga Katrina eretski odgurnu kako bi se vratila svom pranju, a on se spustio na panj, prvi
put smiren nakon bitke, uprkos silnim bolovima.
Roran je posmatrao kako se ljudi, konji i pokoji patuljak ili Urgal lagano provla e pokraj
njihovog adora, prime uju i njihove rane i stanje njihovog oruja i njihovih oklopa. Pokuao je da
proceni opte raspoloenje Vordena: ledini zaklju ak do kojeg je doao bio je da je svima, izuzev

35

Urgala, potreban san i pristojan obrok, i da je svima, pa i Urgalima, to jest pogotovo Urgalima,
potrebno ribanje od glave do pete pomo u etke i kofe sapunjave vode.
Posmatrao je i Katrinu i video kako, rade i, polako gubi po etnu veselost i postepeno gubi
strpljenje. Nastavila je da riba i riba nekoliko mrlja, ali nije uspevala da ih ukloni. Namrtila se i
po ela da stenje od ogor enosti.
Naposletku, kada je tresnula tkaninu o dasku za pranje, prsnuvi penuavom vodom pola metra
uvis, i kada se naslonila o korito vrsto stisnuvi usne, Roran je ustao s panja i priao joj.
Daj da ja probam", re e joj.
Ne bi bilo primereno", promrmljala je.
Kojeta. Sedi, ja u dovriti... Hajde, samo... "
Odmahnula je glavom. Ne. Ti bi trebalo da se odmara, a ne ja. Osim loga, nisu to muka
posla."
On podrugljivo frknu: Ko kae? Muki poslovi ili enski poslovi - sve su to poslovi ako ih
mora obaviti. Hajde, sedi, bi e ti bolje kad malo odmori noge."
Rorane, ja sam sasvim dobro."
Ne budi smena." Neno je pokuao da je odgurne od korita, ali ona je odbila da se pomeri.
Nije u redu", usprotivila se. ta e ljudi pomisliti?" Pokazala je na ljude koji su urili
blatnjavim drumom pokraj njihovog adora.
Nek misle ta ho e. Ja sam se oenio tobom, a ne njima. Ako misle da sam manje muko zato
to ti pomaem, onda su budale."
Ali... "
Nema 'ali'. Mrdaj. I. isti se."
Ali... "
Ne emo se prepirati. Ako ne ode da sedne, odne u te tamo i veza u te za panj." Na licu joj
se, umesto namrgo enosti, pojavi zbunjenost. Ma je li?"
Da, da. Idi sad!" Poto je, oklevaju i, ustupila svoje mesto pokraj korita, on iznervirano
prostenja: E vala, jesi tvrdoglava!"
Pogledaj prvo sebe - ti bi i mazgama mogao da odri koji as."
Jok ja, ja ti nisam tvrdoglav." Otkop avi kai, skinuo je verinja u, pa ju je obesio o gredu
na ulazu u ador, a onda je svukao i rukavice i zavrnuo rukave na tunici. Vazduh je bio hladan, a
zavoji jo hladniji, jer su se ohladili dok su leali na dasci za pranje, ali njemu to nije smetalo poto je
voda bila topla, pa se ubrzo i platno ugrejalo. Penuave hrpice svetlucavih mehuri a nakupie mu se
oko zglavaka kada je stao da gura i povla i tkaninu celom duinom rebraste daske.
Kada je bacio pogled ka Katrini, bilo mu je drago to vidi da se opustila na panju, bar onoliko
koliko ovek moe da se opusti na toliko gruboj stolici.
Ho e li malo aja od kamilice?", upitala ga je. Gertruda mi je dala aku sveih izdanaka
jutros. Mogu da skuvam jedno lon e za nas dvoje."
Moe, prijao bi mi."
Prijatna tiina nastade izme u njih dvoje kada je Roran nastavio da pere ve. Taj ga je zadatak
uljuljkao u prijatno raspoloenje: prijalo mu je da radi neto rukama a da to ne bude vitlanje maljem, a
to to je bio blizu Katrine pruilo mu je duboko ose anje zadovoljstva.
Ba dok je on cedio poslednji komad a sve aj ga ekao pokraj Katrine, neko doviknu njihova
imena s druge strane prometnog druma. Roranu je bilo potrebno nekoliko trenutaka da shvati da je to
Baldor; tr ao je k njima kroz blato, provla i se izme u ljudi i konja. Nosio je izbuenu konu
prega u i debele rukavice do lakata koje behu uprljane garom i toliko izlizane da su im prsti bili grubi,
glatki i blistavi poput ugla anog kornja inog oklopa. Par e koe vezivalo mu je upavu crnu kosu, a
elo mu bee naborano i natuteno. Baldor je bio nii od svoga oca Horsta i svog starijeg brata
Albriha, ali je u pore enju s bilo kojim drugim mukarcem bio krupan i mii av, to bee posledica
detinjstva provedenog u pomaganju Horstu u njegovoj kova nici.
Nijedan se od njih trojice nije borio toga dana - vete zanatlije obi no su bile previe
dragocene da bi ih izlagali opasnosti u bici, mada je Roran alio zbog toga to im Nasuada to nije
dopustila, s obzirom na to da su bili vi ni ratnici, a Roran je znao da bi mogao da ra una na njih i u
najstranijim okolnostima.

36

Roran je odloio ve i obrisao ruke, pitaju i se ta li je to polo naopako. Ustavi s panja,

Katrina mu se pridruila pokraj korita.
Kada je Baldor stigao do njih, morali su da sa ekaju nekoliko sekundi da do e do daha. Potom
im zbrzano re e: Hajdete brzo. Majka je po ela da se pora a i... "
Gde je?", upita ga Katrina otrim tonom.
U naem adoru."
Klimnula mu je. Stiemo najbre to moemo."
Uz izraz zahvalnosti na licu, Baldor se okrenu te odjuri odatle.
im se Katrina zavukla u ador, Roran je prosuo vodu iz korita u vatru da bi je ugasio.
Zapljusnuto uareno drvo zaita i zapucketa, te se oblak pare podie uvis umesto dima, ispunivi
vazduh neprijatnim vonjem.
Jeza i uzbu enje ubrzae Roranove pokrete. Nadam se da ne e umreti, pomislio je, prisetivi
se razgovora koje je na uo me u enama, vezanih za njenu starost i produenu trudno u. Ilejn je
oduvek bila dobra prema njemu i Eragonu, pa mu je bila draga.
Jesi li spremna?", pitao je Katrinu kada je izronila iz adora obavijaju i plavi al oko glave i
vrata.
Zgrabio je remen i malj s mesta na kojem ih bee oka io. Spremna? Hajdemo onda."

37

CENA MO I
Eto, moja gospo, ovo vam vie ne e biti potrebno. Bilo - ne povratilo se!"
Uz blago utanje, poslednja traka platna kliznu s Nasuadine podlaktice, nakon to ju je njena
slukinja Farika odmotala. Nasuada je takve zavoje nosila jo otkad su ona i onaj zavojeva Fadavar
oprobali hrabrost jedno protiv drugog u Iskuenju dugih noeva.
Nasuada se zagleda u duga ku, iskidanu tapiseriju izbuenu rupicama dok se Farika vrzmala
oko nje. Onda se nekako ohrabrila, pa je lagano spustila pogled. Od pobede u Iskuenju dugih noeva,
odbijala je da pogleda sopstvene rane: dok su bile jo svee, delovale su toliko grozno da nije mogla
ponovo da ih pogleda dok sasvim ne zacele.
Oiljci su bili asimetri ni: est ih je lealo preko mekog dela leve podlaktice, a tri preko desne.
Svaki oiljak je bio duga ak desetak centimetara i prili no ravan, osim najnieg na desnoj ruci, gde je
no skrenuo kada ju je izdala samokontrola, urezavi joj reckavu liniju gotovo dvaput duu od ostalih.
Koa oko oiljaka bee rui asta i smeurana, a sami oiljci behu tek malo svetliji od ostatka tela, na
emu bee zahvalna. Plaila se da e ostati beli i srebrnasti, a sledstveno i mnogo uo ljiviji. Oiljci su
joj bili izdignuti oko pola centimetra iznad povrine ruke i tvorili su stvrdnute rebraste brazde od mesa
koje su izgledale kao da su joj pod kou usa ene eli ne ice.
Nasuada pogleda te tragove, kolebaju i se. Otac ju je u io obi ajima njihovog naroda dok je
rasla, ali ona je provela itav ivot me u Vordenima i patuljcima. Jedini obredi lutaju ih plemena koje
je upranjavala, a i to neredovno, bili su vezani za njihovu veru. Nikada nije poelela da savlada
Dobo igre, niti da u estvuje u napornom Obredu vre anja, a pogotovo ne u Iskuenju dugih noeva.
A eto je sada: jo je mlada i lepa, a ve ima tih devet velikih oiljaka na podlakticama. Mogla bi ona,
naravno, da zapovedi jednom od vordenskih vra eva da joj ih ukloni, ali time bi izdala svoju pobedu u
Iskuenju dugih noeva, pa bi je se lutaju a plemena odrekla kao svoje vazalne gospodarice.
Mada je alila zbog toga to joj ruke vie nisu bile glatke i oble i zbog toga to vie ne e
privla iti zadivljene muke poglede, bila je i ponosna na te oiljke. Oni behu svedo anstvo njene
hrabrosti i vidljiv znak njene odanosti Vordenima. Svako ko pogleda u nju zna e i za njene vrline, te je
zaklju ila da joj to zna i mnogo vie od izgleda.
ta misli?", upitala je ispruivi ruke prema kralju Orinu, koji je stajao pred otvorenim
prozorom radne sobe i gledao dole u grad.
Orin se okrenu namrten, gledaju i je crnim o ima ispod naboranog ela. Oklop je zamenio
debelom crvenom tunikom i ogrta em opervaenim krznom od belog hermelina. Nisu prijatni za
gledanje", re e, pa ponovo usmeri panju ka gradu. Pokrij ih; me u ugla enim ljudima, nije umesno
lako i i unaokolo."
Nasuada se jo malo zagleda u svoje ruke: Ne, mislim da ne u." Ispravila je ipkane
manetne na rukavima koji su joj sezali do polovine podlaktica, te posla Fariku napolje. Prela je
preko raskonog ilima na sredini odaje, izatkanog me u patuljcima, kako bi se pridruila Orinu u
razgledanju razorenog grada. Bilo joj je drago to su ugaeni svi poari, osim dva du zapadnih
bedema. Onda je prebacila pogled na kralja.
Za to kratko vreme, otkako su Vordeni i Surdanci pokrenuli napad na Carstvo, Nasuada je
gledala kako Orin pred njenim o ima postaje sve ozbiljniji i kako se njegov prvobitan polet i ivopisan
karakter gube pred namrgo enom spoljano u. Isprva se obradovala toj promeni poto je pomislila da
sazreva, ali kako se rat rastegao, po ele su da joj nedostaju njegove rasprave o prirodnoj filozofiji, kao
i ostale njegove zanimljive osobenosti. Vrativi se unazad, shvatila je da su te stvari esto znale da joj
razvedre dan, iako su ponekad znale i da je nerviraju. Osim toga, ta ga je promena u inila opasnijim
takmacem: videvi ga takvog, jasno je mogla da ga zamisli kako pokuava da je svrgne s mesta
predvodnika Vordena.
Da li bih pronala sre u ako bih se udala za njega?, zapitala se. Orin nije bio neugodan oku.
Imao je visoko postavljen i tanan nos, ali imao je i jaku vilicu i lepo izvajane i ulne usne.
Viegodinje vebanje borbenih vetina dalo mu je lepu gra u. Nesumnjivo je bio i pametan, a i ud
mu je uglavnom bila prijatna. Me utim, znala je: da nije bio kralj Surde, i da nije predstavljao loliku
pretnju njenom poloaju i nezavisnosti Vordena, nikada ga ne bi ni razmotrila kao svog partnera. Da li
bi bio dobar otac?

38

Orin spusti ruke na uzanu prozorsku dasku, te se nasloni na nju. Ne gledaju i je, rekao je:
Mora da raskine sporazum sa Urgalima."
Njegova re enica zatekla ju je nespremnu. Zato?"
Zato to nam nanose tetu. Ljudi koji bi nam se ina e pridruili sada nas proklinju zbog toga
to smo se spojili s tim udovitima, i odbijaju da odloe oruje kada im stignemo pred ku e. Njima se
Galbatoriksov otpor ini pravednim i razumnim zbog naeg saveza sa Urgalima. Obi an ovek ne
shvata zato smo im se pridruili. On ne zna da je i Galbatoriks koristio Urgale i da ih je na prevaru
naveo da napadnu Trondhim pod Senkinim vodstvom. To su neke finese koje ti ne moe objasniti
preplaenom kmetu. Jedino to on vidi jeste da stvorenja kojih se itavog ivota plaio mrze i ih sada
mariraju ka njegovom domu, predvo ena golemim zmajem to rei i Jaha em koji vie li i na
vilenjaka nego na oveka."
Potrebna nam je urgalska podrka", re e mu Nasuada. Ionako imamo premalo ratnika."
Nisu nam ba toliko potrebni. I sama zna da govorim istinu - zato bi ina e spre ila Urgale
da nam se pridrue u napadu na Belatonu? Zato si im ina e naredila da ne ulaze u grad? To to e ih
drati podalje od ratita nije dovoljno, Nasuada. Glasine o njima i dalje se ire po itavoj zemlji.
Jedino to moe da u ini da bi popravila trenutno stanje jeste da okon a taj nesre ni dogovor pre
nego to nam nanese jo vie tete."
Ne mogu."
Orin se naglo okrenu, lica izobli enog besom. Ljudi nam umiru jer si ti odlu ila da prihvati
Garzvogovu pomo . Moji ljudi, tvoji ljudi, ljudi iz Carstva... sada lee mrtvi i sahranjeni. Ovaj savez
nije vredan njihove rtve i, ivota mi moga, ja nikako ne mogu da doku im zato ga i dalje brani."
Nije mogla da izdri njegov uporan pogled koji ju je isuvie podse ao na griu savesti i
kajanje koje je esto ose ala kada bi pokuavala da zaspi. Usmerila je o i ka dimu koji se podizao s
jedne od kula na rubu grada. Lagano mu se obrativi, rekla je: Branim ga jer se nadam da e o uvanje
naeg saveza sa Urgalima spasti vie ivota nego to emo ih zbog njega izgubiti... Ako porazimo
Galbatoriksa... "
Orin ogor eno uzdahnu u neverici.
Znam da to nije sigurno", rekla je, ali moramo biti spremni za tu mogu nost. Ako ga
porazimo, na nama e biti da naem narodu pomognemo da se oporavi od sukoba i da izgradi jaku
novu dravu na zgaritu Carstva. Deo toga postupka bi e i da osiguramo da, nakon stotinu godina
nesloge, narod kona no dobije mir. Ne u zbaciti Galbatoriksa kako bi nas Urgali potom napali kad
budemo najslabiji."
Mogli bi oni to svakako. I ranije su to uvek radili."
ta nam drugo preostaje?", rekla mu je, iznervirana. Moramo da pokuamo da ih ukrotimo.
to ih vie veemo za nae ciljeve, to su slabiji izgledi da e se okrenuti protiv nas."
Ja u ti re i ta da uradi", zaurlao je, proteraj ih! Raskini savez s Narom Garzvogom i oteraj
i njega i njegove ovnove odavde! Ako dobijemo rat, mo i emo da pregovaramo o novom primirju s
njima, poto emo tada biti u prilici da zahtevamo sve to poelimo. Ili, jo bolje, poalji Eragona i
Safiru do Ki me s bataljonom vojnika da ih sve zbriu jednom zasvagda, to je i trebalo da urade
Jaha i pre mnogo vekova."
Nasuada ga pogleda u neverici: Ako raskinem savez sa Urgalima, oni bi najverovatnije bili
toliko ljuti da bi nas odmah napali, a ne moemo da se borimo i s njima i sa Carstvom u isto vreme.
Ako bismo to navukli sebi na vrat, to bi bio vrhunac gluposti. Ako su, u svojoj mudrosti, vilenjaci,
zmajevi i Jaha i reili da prihvate postojanje Urgala, mada su ih lako mogli unititi, onda i mi moramo
da se povedemo njihovim primerom. Oni su znali da bi bilo pogreno pobiti sve Urgale, to bi i ti
trebalo da zna."
U svojoj mudrosti, pih! Kao da im je ta njihova mudrost donela ita dobro! Dobro, ostavi
onda neke Urgale u ivotu, ali pobij ih dovoljno da se ne usude da provire iz svojih jazbina narednih
stotinu godina!"
Primetna bol u njegovom glasu i zategnute crte njegovog lica zbunie Nasuadu. Zagledala se u
njega jo pomnije, pokuavaju i da doku i uzrok njegove razjarenosti. Nekoliko trenutaka kasnije,
objanjenje joj se samo javilo; poto je porazmislila, u inilo joj se o iglednim.
Koga si izgubio?", upitala ga je.

39

Orin stee aku u pesnicu pa je polagano i kolebljivo spusti na prozorsku dasku, kao da je
poeleo da je mlatne njome iz sve snage. No nije se usudio. Poto je jo dvaput pritisnuo dasku, rekao
je: Jednog prijatelja s kojim sam odrastao u zamku Boromeo. Mislim da ga nisi upoznala. Bio je
jedan od narednika u mojoj konjici."
Kako je poginuo?"
Pa, mogla bi da pretpostavi. Upravo bejasmo stigli do tala pokraj zapadne kapije, te
krenusmo da ih obezbedimo za sopstvenu upotrebu, a jedan od konjuara istr a iza jedne pregrade te
ga nabode vilama. Kada smo opkolili konjuara, nastavio je da vriti i pri a kojetarije o Urgalima i o
tome kako se nikada ne e predati... Dodue, ne bi bilo vajde ni da se predao. Dokraj io sam ga svojom
rukom."
ao mi je", re e Nasuada.
Dragulji u Orinovoj kruni zatreperie kada joj on klimnu glavom.
Ali ma koliko to bilo bolno iskustvo, ne sme da dopusti da tuga upravlja tvojim odlukama...
Nije lako, znam, jo kako znam, ali mora biti ja i od samoga sebe za dobro svoga naroda!"
Da budem ja i od samoga sebe", re e on kiselim, podrugljivim tonom.
Da, od nas se o ekuje vie nego od ve ine ljudi: stoga moramo da teimo tome da budemo
bolji od ve ine, ako elimo da se pokaemo dostojnim te odgovornosti... Urgali su, se a li se, i meni
ubili oca, ali to me nije spre ilo da stupim u savez koji moe da pomogne Vordenima. Ne u dopustiti
da me bilo ta spre i da inim ono to je najbolje za njih i za moju vojsku u celini, ma koliko to bolno
bilo." Podigla je ruke, ponovo mu pokazuju i svoje oiljke.
I to je, onda, tvoj odgovor? Ne e raskinuti savez sa Urgalima?"
Ne u."
Orin je primio tu novost sa staloeno u koja ju je uznemirila. Onda je zgrabio prozorsku
dasku obema akama, te se vratio razgledanju grada.
Prste su mu krasila etiri velika prstena, a u ametist na jednom prstenu bee ugraviran
kraljevski pe at Surde: rogati jelen s gran icama imele zapletenim izme u nogu stoji iznad harfe, a
naspram njega slika visoke, utvr ene kule.
Ali bar nismo", re e Nasuada, naili ni na jednog vojnika oma ijanog tako da ne ose a bol."
Misli na nasmejane mrtvace", promrmlja Orin, upotrebivi izraz za koji je i sama znala da se
rairio me u Vordenima. Nismo, a nismo naili ni na Murtaga i Trna, to me donekle zabrinjava."
Jedno vreme, nijedno od njih nije govorilo. Potom ona re e: Kako je protekao onaj tvoj
sino ni opit? Je li bio uspean?"
Bio sam isuvie iscrpljen da bih ga procenio. Otiao sam na spavanje."
Aaa."
Nakon nekoliko trenutaka, oboje su, kao po pre utnom dogovoru, otili do radnog stola
naslonjenog na zid. itavo brdo listova, plo a i svitaka prekrivalo je sto. Nasuada pogleda taj
zastrauju i prizor, te uzdahnu. Svega pola sata ranije, isti taj radni sto bio je prazan poto su ga njeni
pomo nici ra istili.
Usredsredila se na najvii, njoj ve poznat izvetaj - na procenu broja zato enika koje su
Vordeni zarobili tokom opsade Belatone, uz imena vanih osoba ispisana crvenim mastilom. Ona i
Orin su raspravljali o tim brojevima kada je Farika ula da joj skine zavoje.
Ne znam kako da se iskobeljam iz ove zapetljane situacije", priznala je.
Mogli bismo da odaberemo ovdanje ljude. Tada ne bismo morali da ostavimo za sobom
toliko naih ratnika."
Uzela je izvetaj. Moda, ali bilo bi teko prona i ljude koji su nam potrebni, a vra evi su
nam ionako zauzeti do gue... "
Da li su Du Vrangr Gate otkrile na in da raskinu zakletvu poloenu na drevnom jeziku?"
Nakon to mu je dala odri an odgovor, zapitao ju je: Jesu li ostvarile bilo kakav napredak?"
Nisu. Nita to bi bilo delotvorno. ak sam i vilenjake pitala, ali ni oni nisu imali vie sre e
za svog dugog veka nego to smo mi imali u poslednjih nekoliko dana."
Ako to ne reimo, i to to skorije, moglo bi nas kotati i itavog rata", rekao joj je Orin. Taj
jedan jedini problem!"
Protrljala je slepoo nice: Znam i sama." Pre nego to su ostali bez zatite patuljaka u Farden
Duru i Trondhimu, pokuavala je da predvidi svaku prepreku na koju bi Vordeni mogli nai i kada
krenu u nalet. Ali prepreka s kojom su se sada suo ili uhvatila ju je potpuno nespremnu.

40

Problem se prvi put javio tokom zatija, nakon Bitke na Ognjenoj ravnici, kada je postalo
igledno da su svi asnici Galbatoriksove vojske, kao i mnogi obi ni vojnici, bili primorani da se
zakunu na odanost Galbatoriksu i Carstvu na drevnom jeziku. Ona i Orin ubrzo su shvatili da tim
ljudima nikada ne bi mogli da veruju sve dok postoje Galbatoriks i Carstvo, a moda .il. ni nakon
njihovog unitenja. Posledica toga bee to to nisu mogli da prihvataju ljude koji su eleli da prebegnu
Vordenima, jer su se bojali da bi njihovo ponaanje moglo biti izloeno uticaju te zakletve.
Nasuadu sve to nije posebno brinulo u tom trenutku. Zarobljenici su bili deo ratne stvarnosti, a
ona se ve dogovorila s kraljem Orinom da njihovi zato enici budu sprovedeni nazad u Surdu, gde e
raditi na izgradnji drumova, tucanju kamena, kopanju rovova i sli nim tekim poslovima.
Tek poto su Vordeni preuzeli grad Feinster, Nasuada je pojmila sav opseg tog problema.
Galbatoriksovi izvritelji iznudili su zakletvu na odanost ne samo od feinsterskih vojnika ve i od
tamonje vlastele, od mnogih inovnika koji su joj sluili, i od naizgled nasumi ne skupine obi nih
ljudi irom grada - mnogima od njih Vordeni nisu uspeli da utvrde identitet. Oni pak za koje su znali
morali su biti zaklju ani i zato eni kako ne bi pokuali da svrgnu Vordene. Samim tim, pronalaenje
ljudi kojima bi mogli da veruju i koji bi eleli da rade za Vordene pokazalo se mnogo teim nego to
je Nasuada ikada o ekivala.
Zbog broja zato enika, nije imala izbora do da ostavi dvostruko vie ratnika u Feinsteru nego
to je nameravala. Grad je pak, uz toliko uhapenih ljudi, bio prili no osaka en, pa je bila prisiljena da
neophodne zalihe, umesto ka vordenskoj glavnici, preusmeri ka gradu ne bi li ga spasla od gladi.
Takvo se stanje nije moglo dugo odrati, a sve e se jo vie pogorati sada kada su zaposeli i
Belatonu.
teta to patuljci jo nisu pristigli", re e Orin. Dobro bi nam dola njihova pomo ."
Nasuada se saglasila s tim. Trenutno je uz Vordene bilo tek nekoliko stotina patuljaka: ostali
se behu vratili u Farden Dur kako bi prisustvovali pokopu svog preminulog kralja Hrotgara i da bi
sa ekali da njihovi poglavari odaberu Hrotgarovog naslednika; zbog toga je ona bezbroj puta proklela
sudbu. Pokuala je da ubedi patuljke da postave namesnika dok traje rat, ali oni behu tvrdoglavi poput
kamena, tvrde i da moraju da se dre svojih drevnih obreda ak i ako to zna i da moraju da napuste
Vordene usred pohoda. Bilo kako bilo, patuljci su naposletku ipak odabrali novog kralja, Hrotgarovog
ne aka Orika, te su krenuli ka dalekim Beor planinama da se pridrue Vordenima. Ba tada su
marirali preko prostranih ravnica severne Surde, negde izme u jezera Tudosten i reke Dajt.
Nasuada se zapitala da li e biti sposobni za borbu kada budu pristigli. Patuljci su na elno
izdrljiviji od ljudi, ali poslednja dva meseca uglavnom su proveli na nogama, a to bi moglo da
otupi izdrljivost i najja ih stvorenja. Sigurno su se ve umorili od gledanja istih krajolika,
pomislila je.
Ve sada imamo mnogo zarobljenika. ta li e tek biti nakon to preuzmemo Dras Leonu...",
odmahnula je glavom.
Odjednom se u inivi zainteresovan, Orin re e: A ta ako sasvim zaobi emo Dras Leonu?"
Prelistao je hrpu listova na stolu pre no to je pronaao veliku kartu Alagezije koju su patuljci nacrtali,
pa ju je rairio preko svih tih dravni kih spisa. Ispup enja na gomili papira ispod mape dadoe
krajoliku neobi an izgled: vrhove na zapadu Du Veldenvordena, ulubljenu dolinu na mestu Beor
planina, klisure i ponore preko pustinje Hadarak i talasaste breuljke du najsevernijeg dela Ki me
koji se izrodie iz silnih svitaka pod mapom. Pogledaj!" Srednjim prstom je preao od Belatone do
Urubejna, prestonice Carstva. Ako odmariramo pravo tamo, ne emo se ni pribliiti Dras Leoni. Bi e
teko prevaliti toliku razdaljinu odjednom, ali moemo mi to."
Nasuada nije morala da porazmisli o njegovom predlogu, s obzirom na to da je ve i sama
pretresla tu mogu nost. Rizik bi bio prevelik. Galbatoriks bi i tada mogao da nas napadne s vojnicima
koje je postavio u Dras Leoni, a njih nije malo, ako je verovati naim uhodama; onda bismo morali da
odbijamo napade iz dva pravca odjednom. To ti je najbri na in da izgubi bitku, a i rat. Ne, ipak
moramo da osvojimo Dras Leonu."
Orin se saglasio s njom, blago pognuvi glavu. Onda moramo da vratimo ljude iz Arouza.
Bi e nam potreban svaki ratnik ako nastavljamo dalje."
Znam. Nameravam da okon amo opsadu do kraja nedelje."
Ne tako to bi tamo poslala Eragona, nadam se."
Ne, imam druga iji plan."
Dobro, onda. A ta emo u me uvremenu? ta emo sa ovim zarobljenicima?"

41

Ono to smo radili i ranije: postavi emo strae, ograde, katance. Moda bismo mogli i da
veemo zarobljenike inima, da ih sputamo, kako ne bismo morali da pazimo na njih previe budno.
Osim toga, ne vidim drugo reenje do da ih sve pobijemo, a radije" - pokuala je da zamisli ono to ne
bi u inila kako bi porazila Galbatoriksa - radije ne bih posezala za toliko... drasti nim merama."
Da." Orin se pognuo nad kartom, pogrbivi se poput leinara, dok je ljutito gledao u izbledelo
mastilo koje je ozna avalo trougao izme u Belatone, Dras Leone i Urubejna.
Tako je i ostao sve dok Nasuada ne re e: Ima li jo ne ega za ta moramo da se pobrinemo?
Jormundur eka zapovesti, a Savet stareina je zatraio prijem kod mene."
Brinem."
Povodom ega?"
Orin je preao rukom preko karte: Povodom toga da je ovaj poduhvat loe osmiljen od
samog po etka, da su nae snage, sa snagama naih saveznika, opasno ratrkane i da bi, ukoliko rei da
stupi u boj li no, Galbatoriks mogao da nas uniti lako kao to Safira sakuplja koze u begu. itava
nam strategija po iva na kovanju plana da se negde susretnu Galbatoriks, Eragon i Safira i to vie
vra eva, a samo je mali broj tih vra eva trenutno u naim redovima i ne emo biti kadri da sakupimo
ostale na jednom mestu sve dok ne stignemo do Urubejna i dok se ne spojimo s kraljicom Islanzadi i
njenim vojskama. Dok se to ne desi - mi, naalost, ostajemo ranjivi pred napadima. Previe rizikujemo
pretpostavljaju i da e nadmenost drati Galbatoriksa tamo gde jeste dok ne postavimo klopku oko
njega."
Nasuada je delila njegovu zabrinutost. Me utim, bilo je vanije oja ati Orinovo
samopouzdanje nego tugovati s njim jer, ako mu odlu nost oslabi, njegove dunosti i borbeni duh
njegovih ljudi bi e jo ugroeniji. Pa, nismo sasvim nezati eni", rekla mu je. Vie nismo. Sada
imamo Dautdert, i mislim da bismo njime mogli i da ubijemo Galbatoriksa i ruikana ako napuste
svoje uto ite u Urubejnu."
Moda."
Osim toga, od briga nema vajde. Patuljke ne moemo da ubrzamo, kao to ne moemo da
ubrzamo ni sopstveno napredovanje ka Urubejnu, niti pak da podvijemo rep i pobegnemo. Stoga ne
bih sebi dozvolila da me okolnosti previe brinu. Jedino to nam preostaje jeste da se trudimo da svoju
sudbu prihvatimo asno, ma kakva ona bila. Ina e bi razmiljanje o Galbatoriksovim mogu im
poduhvatima moglo da nas onespokoji, a meni to nije potrebno.
Odbijam da mu dam takvu mo nad sobom."

42

ODVANO U SUSRET ZORI

Odjednom odjeknu vrisak: piskav, promukao i prodoran, visinom i snagom gotovo neljudski.
Eragon se sav zgr io, kao da ga je neko ubo iglom. Ve i deo dana proveo je posmatraju i ljude kako
se bore i ginu, i sam ih je pobio na desetine, ali ipak nije mogao da se otrgne od zabrinutosti kada je
za uo Ilejnine mu ne krike. Zvuci koje je izbacivala iz sebe behu toliko uasni da je ak po eo da se
pita da li e preiveti poro aj.
Pokraj njega, uz bure koje mu je posluilo umesto stolice,
ali su Albrih i Baldor,
kaju i
izgaene vlati trave izme u onova. Svojim debelim prstima dobrano bi izgnje ili svaku vlat i lisku,
predano i temeljno, pre nego to bi se uhvatili za slede u. ela su im blistala od znoja, a o i im behu
ispunjene besom i o ajem. Povremeno bi razmenili poglede, ili bi se zagledali preko travnjaka ka
adoru u kojem je bila njihova majka, no ina e su samo zurili u zemlju, ne obra aju i panju ni na ta
oko sebe.
Metar-dva dalje, Roran je sedeo na svom buretu, koje je bilo okrenuto na stranu, pa se
pomeralo kad god bi se uzvrpoljio. Na rubu blatnjavog druma stajala je nagomilana skupina od
desetak ljudi iz Karvahola, koju su mahom inili prijatelji Horsta i njegovih sinova i oni ije su ene
pomagale isceliteljki Gertrudi da porodi Ilejn. Iznad svih njih, nadvijala se Safira. Vrat joj je bio
povijen poput nategnutog luka, a vrh repa joj se trzao kao da je u lovu, pri emu je neprestano
izbacivala svoj rubin-crveni jezik iz usta, oprobavaju i vazduh u potrazi za mirisima koji bi mogli da
ih obaveste o Ilejn ili o njenom nero enom detetu.
Eragon je trljao napregnut mii leve podlaktice. ekali su ve nekoliko asova, pa im se
suton polako primakao. Izduene crne senke razvukoe se od svakog predmeta, pruaju i se ka istoku
kao da ele da dodirnu horizont. Vazduh se tako e ohladio, te komarci i vilin-konjici ipkastih krila iz
oblinje reke Dajt stadoe da kidiu na njih. Jo jedan vrisak prese e tiinu.
Mukarci se promekoljie s nelagodom, a onda na inie znakove rukama kako bi oterali urok
i po ee tiho da apu u, tako da ih uju samo oni pokraj njih, mada je Eragon mogao sve da uje.
aputali su o Ilejninoj tekoj trudno i: neki su ozbiljnim glasovima tvrdili da e, ukoliko se ne porodi
uskoro, moda biti prekasno i za nju i za dete. Drugi su govorili Teko je kad ovek izgubi enu ak i
u mirnodopska vremena, a kamoli ovde, a kamoli ba sada" i teta, ba teta". Neki su za Ilejnine
muke krivili Ra'zake, ili doga aje koji su se zbili tokom putovanja seljaka ka Vordenima. Nekoliko
ljudi je ak izrazilo nepoverenje povodom toga to su Arji dopustili da pomae pri poro aju. Ona ti je
vilenjakinja, a ne ljudsko bi e", rekao je drvodelja Fisk. Trebalo bi da se dri svoje fele, kad ti ja
velim, a ne da se petlja gde joj nije mesto. Ko zna ta ona zapravo ho e, hm?"
Eragon je uo i to, i jo tota, ali utke je prikrio svoje reakcije, znaju i da bi seljanima bilo
neprijatno kad bi saznali koliko mu se sluh izotrio.
Bure pod Roranom zakripa kada se nagnuo napred: Misli li da bi trebalo da... "
Ne", re e mu Albrih.
Kragon jo vr e privi ogrta uz telo. Studen je po ela da mu se uvla i pod kou, ali nije
eleo da ode dok se Ilejnine muke ne okon aju. Gledajte", re e Roran, odjednom uzbu en. Albrih i
Baldor istovremeno okrenue glave.
Katrina je izala iz adora na drugoj strani druma, iznose i zaveljaj uprljanih krpa. Pre nego
to se ulazno krilo adora ponovo spustilo, Eragon je na tren spazio Horsta i jednu od ena iz
Karvahola, mada nije bio siguran koju ta no, kako stoje u podnoju leaja na kojem je Ilejn leala.
Ne uputivi posmatra ima ni jedan jedini iskoeni pogled, Katrina je trkom otila do vatre
pokraj koje su Fiskova ena Izolda i Nola prokuvavale krpe za ponovnu upotrebu.
Bure zapucketa jo dva puta kada je Roran promenio poloaj. Eragon je delimice o ekivao da
e potr ati ka Katrini, ali on je ostao na svom mestu, sa Albrihom i Baldorom. Sa ostalim seljanima,
ispratili su Katrinino kretanje ne trep i.
Eragon se iskezio kada se nov Ilejnin vrisak razlegao kroz vazduh, jednako mu an kao
prethodni.

43

Onda se ulaz u ador po drugi put rairio, kako bi Arja izjurila napolje, praznih ruku i sva
ra upana. Kosa joj je lebdela oko lica dok je hitala ka troje Eragonovih vilenja kih straara, koji su
stajali u senci iza jedne od oblinjih atri. Nekoliko trenutaka je uurbano razgovarala s jednom od
njih, vilenjakinjom mravog lica po imenu Invidija, a onda se bre-bolje vratila odakle je dola.
Eragon ju je sustigao poto je na inila nekoliko koraka. Kako ide?", upitao ju je. Loe."
Zato toliko traje? Ne moe im pomo i da se sve ubrza?"
Arjin izraz, koji je ve bio namu en i zategnut, postade jo otriji. Naravno da mogu, mogla
sam da svojim pojem izvu em dete iz materice jo u prvih pola sata, ali Gertruda i ostale ene
doputaju mi da koristim samo najprostije ini."
Pa to nema smisla! Zato?"
Zato to se plae arolija, a plae se i mene."
Pa kai im da ne misli nita loe. Kai im na drevnom jeziku, pa ne e imati izbora do da ti
poveruju."
Odmahnula je glavom. To bi samo pogoralo stvari. Pomislile bi da pokuavam da ih
oma ijam, pa bi me oterale."
Siguran sam da Katrina... "
Samo sam zahvaljuju i njoj i uspela da bacim dosadanje ini." Ilejn ponovo vrisnu. Zar ti
ne doputaju ni da joj olaka bolove?" Samo onoliko koliko sam ve u inila."
Eragon se naglo okrenu ka Horstovom adoru. E pa, ne moe to tako", procedio je stisnutih
zuba.
Jedna mu se aka sklopi oko leve ruke, zadravi ga u mestu. Zbunjen, Eragon se ponovo
okrenu ka Arji. Odmahnula je glavom. Nemoj", rekla mu je. To su ti obi aji stariji od sveta i veka.
Umea li se, razljuti e i osramoti e Gertrudu i okrenu e mnoge ene iz svoga sela protiv sebe."
Ba me briga!"
Znam, ali mora mi verovati: najpametnije to sada moe da uradi jeste da sa eka sa
ostalima." Pustila mu je ruku kao da eli da naglasi to to je rekla.
Ne mogu samo da stojim dok se ona mu i."
Sluaj me! Bolje je ovako. Ja u pomo i Ilejn kako god mogu - to ti obe avam - ali nemoj da
ulazi unutra. Samo e izazvati sukob i bes, a to nam najmanje treba... Molim te."
Eragon je oklevao, a onda zgroeno zaurla i rairi ruke jer Ilejn ponovo vrisnu. Dobro", re e
te se nagnu ka Arji, ali ta god se desilo, ne daj da ona ili dete umru. Ne zanima me ta mora da
ini. Ne daj da umru."
Arja se ozbiljno zagledala u njega prodornim pogledom. Nikada ne bih dozvolila da neko
dete nastrada", re e mu, te krenu unutra.
Kada je nestala u Horstovom adoru, Eragon se okrenu ka mestu gde se behu okupili Roran,
Albrih i Baldor, te se sroza na svoje bure.
I?", upita ga Roran.
Eragon slegnu ramenima. ine sve to mogu. Moramo biti strpljivi... To je to!"
Meni se ini da ti je rekla mnogo vie od toga", re e mu Baldor. Zna enje je bilo isto."
Sunce je promenilo boju, postaju i narandasto i grimizno dok se pribliavalo tlu. Nekoliko
iscepkanih oblaka koji ostadoe na zapadnom nebu nakon oluje koja je ranije protutnjala tim
krajevima zadobilo je iste nijanse. Jata vrabaca proletee im iznad glava, goste i se za ve eru no nim
leptirovima, muvama i ostalim insektima koji su lebdeli unaokolo.
Kako je vreme odmicalo, Ilejnini vapaji su jenjavali, izbledevi od po etnih grlenih vrisaka do
priguenog, isprekidanog stenjanja od kojeg su se Eragonu kostreile dlake na vratu. Vie od svega
je eleo da je oslobodi muka, ali nije mogao da privoli sebe da zanemari Arjin savet, pa je
ostao na svom mestu vrpolje i se i grickaju i svoje pomodrele nokte, povremeno se uputaju i u
kratke, ustre razgovore sa Safirom.
Dotakavi zemlju, sunce se rairilo po horizontu poput ogromnog umanceta koje se razliva iz
svoje opne. imii po ee da se meaju s vrapcima, tiho i usplahireno mau i koastim krilima.
Njihovo piskavo cijukanje bee gotovo bolno za Eragonove ui.
A onda Ilejn izbaci iz sebe krik koji je zagluio svaki drugi zvuk u njihovoj blizini, krik za koji
se Eragon ponadao da ga nikada vie ne e uti.
Usledio je kratak ali dubok tajac, koji se zavrio isprekidanim pla em novoro enog deteta to
se razlee iz adora poput drevnih fanfara koje najavljuju dolazak nove osobe na ovaj svet. uvi taj

44

zvuk, Albrih i Baldor odmah se iroko nasmejae, zajedno sa Eragonom i Roranom, a nekoliko
okupljenih ljudi ak i uskliknu.
Ali njihovo slavlje bee kratkog veka. Ba kad se utiae poslednji pokli i, ene iz adora
zajecae kretavim, srceparaju im jecajima. Eragon se sledio od jeze. Znao je ta to naricanje zna i,
ta je oduvek zna ilo: zadesila ih je najgora nesre a.
Ne", re e u neverici, posko ivi s bureta. Ne moe biti mrtva. Ne moe. Arja mi je obe ala.
Kao da je ula njegovu misao, Arja naglo trgnu ulazno krilo adora te potr a ka njemu sjurivi
se preko druma neverovatno dugim koracima.
ta je bilo?", upita je Baldor im se zaustavila.
Arja ne obrati panju na njega, ve re e: Eragone, po i sa mnom."
ta je bilo?", uzviknu Baldor ljutito, te posegnu za Arjinim ramenom." Zgrabila ga je za
zglob naizgled munjevitim pokretom, te mu je zavrnula ruku iza le a nateravi ga da se pogne poput
bogalja. Lice mu se zgr ilo od bola.
Ako eli da ti sestrica preivi, skloni se u stranu i ne smetaj!" Pustila ga je odgurnuvi ga, te
on itavom duinom pade pravo na Albriha, a ona se okrenu kako bi se vratila u Horstov ador.
ta se desilo?", upita je Eragon pridruivi joj se.
Arja se okrenu ka njemu ustreptalog pogleda. Dete je zdravo, ali ro eno je sa ze jom usnom."
Eragon je tada shvatio uzrok malopre anjeg naricanja. Deca prokleta ze jom usnicom retko
su ostavljana u ivotu: bilo ih je teko hraniti, a ak i ako bi roditelji uspeli da ih nahrane, takva bi
deca imala bedan ivot, bila bi odba ena, ismevana, nesposobna da prona u bra nog druga. Uglavnom
se pokazivalo da bi bilo bolje da se takvo dete rodilo kao mrtvoro en e. Mora je isceliti, Eragone",
re e mu Arja.
Ja? Ali ja nikada nisam... Zato ne moe ti? Ti zna vie o isceljenju od mene."
Ako ja izmenim izgled tog deteta, ljudi e re i da sam je ukrala i zamenila nekim
zamen etom. Isuvie sam dobro upoznata s pri ama koje tvoji ljudi pri aju o mome narodu, Eragone.
ini u to ako budem morala, ali dete e zbog toga patiti do kraja ivota. Jedino je ti moe spasti
takve
sudbe."
Odmah ga obuze panika. Nije eleo da bude odgovoran za ivot jo jedne osobe: ve je bio
odgovoran za previe ivota.
Mora je isceliti", re e mu Arja strogo. Eragon se prisetio koliko vilenjaci cene i paze svoju
decu, a i decu svih drugih vrsta.
Ho e li biti uz mene ako mi zatreba pomo ?"
Naravno."
Bi u i ja, re e mu Safira. Ne mora ni da pita.
U redu", re e Eragon, te epa Brisingr za jabuku, vrsto reen. Obavimo to."
Sa Arjom za petama, hitro je otiao do adora, te se provukao kroz debelo vuneno ulazno
krilo. Dim sve a odmah mu pecnu o i. Pet ena iz Karvahola stajalo je zbijeno uza zid. Njihovo
naricanje pogodilo ga je poput pravog udarca. Njihale su se kao oma ijane, kidaju i ode u i upaju i
kosu uz glasne jadikovke. Horst se nalazio u podnoju leaja i sva ao se s Gertrudom, lica
zajapurenog, naduvenog i izboranog od umora. Isceliteljka je uz grudi drala zamotuljak za koji je
Eragon pretpostavljao da je novoro en e. Nije mu, dodue, mogao videti lice, budu i da se mekoljilo
i kme alo poja avaju i optu larmu. Gertrudini obli obrazi blistali su od znoja, a kosa joj se slepila uz
kou. Ogoljene podlaktice behu joj umrljane nekakvim vlanim mrljama. Katrina je kle ala na
okruglom jastu etu uz zaglavlje leaja i brisala Ilejnino elo vlanom krpom.
Eragon gotovo da nije prepoznao Ilejn: lice joj bee upalo, a imala je i crne kolutove ispod
iju koje su joj lutale na sve strane, naizgled nesposobne da se usredsrede na bilo ta. Poto i suza
sputali su joj se iz spoljnih uglova o iju preko slepoo nica i nestajali u zamrenim loknama. Usta su
joj se otvarala i zatvarala dok je mrmljala nerazgovetne re i. Telo joj bee pokriveno okrvavljenim
aravom.
Ni Horst ni Gertruda nisu zapazili Eragona sve dok im nije priao. Eragon je prili no porastao
otkad je napustio Karvahol, ali Horst je i dalje bio za glavu vii od njega. Oboje ga pogledae, te iskra
nade ozari kova evo bledo lice.
Eragone!" Spustio je teku ruku na Eragonovo rame, te se oslonio na njega kao da zbog svega
to se dogodilo vie ne moe da stoji. uo si?" To i nije bilo pitanje, ali Eragon ipak klimnu. Horst

45

baci pogled ka Gertrudi - hitar, munjevit pogled - a onda mu se golema, lopatasta brada pomeri s jedne
strane na drugu zajedno s vilicom, te mu se jezik ukaza izme u usana da bi hi ih ovlaio. Moe li...
moe li ita da u ini za nju?"
Moda", re e Eragon, pokua u."
Ispruio je ruke. Poto je nakratko oklevala, Gertruda mu je predala topli zamotuljak i
odstupila. Po njenom dranju se videlo da joj je nelagodno.
U nabore tkanine bee zamotano si uno, namrekano lice devoj ice.
Koa joj je bila tamnocrvena, o i nadute i sklopljene, ali izgledala je kao da se kezi, kao da je
besna zbog opho enja prema njoj - to bee reakcija koja se Eragonu inila sasvim razumnom.
Me utim, najupe atljiviji deo njenog lica bio je irok procep koji joj se pruao od leve nozdrve do
sredine gornje usne. Kroz njega se video njen rui ast jezi , koji je leao poput mekanog, ljigavog
pua gola a, i povremeno se trzao.
Molim te", re e Horst, ako ikako moe da joj... "
Eragon se tre kad ensko naricanje dostie veoma visok, piskav ton. Ne mogu ovde", re e.
Kada se okrenuo da iza e, Gertruda se oglasi iza njega: Idem i ja s tobom. Jedna od nas to
znamo s decom mora da ostane uz nju."
Eragon nije eleo da se Gertruda mota oko njega dok bude pokuavao da popravi devoj icino
lice, pa mu je dolo da joj to i kae, no odjednom se prisetio onoga to mu je Arja rekla o zamen adi.
Neko iz Karvahola, neko kome ostali seljani veruju, mora e da bude svedok devoj icinog preobraaja,
kako bi kasnije mogao da uveri narod da je dete i dalje ista osoba.
Kako ho e", re e, prikrivi svoje protivljenje.
Beba mu se promekoljila u naru ju, te tuno zakme a kada su izali iz adora. S druge strane
druma, seljani uperie ruke u njih, a Albrih i Baldor odmah krenue k njima. Eragon odmahnu glavom,
te se njih dvojica zaustavie, bespomo no gledaju i u njega.
Arja i Gertruda su opkolile Eragona sa obe strane, te krenue za njim kroz tabor pravo ka
njegovom adoru. Tlo im se treslo pod stopama poto je i Safira krenula za njima. Ratnici koji se
zatekoe na drumu sklonie se bre-bolje kako bi oni proli.
Eragon se trudio da hoda to laganije kako ne bi truckao dete. Jak, bu av vonj irio se oko
devoj ice; nalikovao je mirisu umskog tla u topao letnji dan.
Kad stigoe nadomak odredita, Eragon pokraj druma ugleda devoj icu-veticu Elvu kako
stoji izme u dva niza adora ozbiljnog lica i zuri u njega krupnim ljubi astim o ima. Nosila je
purpurno-crnu haljinu s duga kim ipkanim velom koji bee zabacila s lica, otkrivaju i srebrnast,
zvezdolik beleg na elu, nalik na gedvej ignaziju.
Nije prozborila ni re , niti je pokuala da ga uspori ili zaustavi. Me utim, Eragon je shvatio
njeno upozorenje, jer je ve njeno prisustvo predstavljalo prekor na njegov ra un. Jednom je ve
pokuao da petlja oko sudbe novoro en eta, a posledice behu stravi ne. Nije mogao sebi da dozvoli
jo jednu takvu greku, ne samo zbog tete koju bi time izazvao ve i zato to bi onda Elva postala
njegov zakleti neprijatelj. I pored svih svojih mo i, Eragon se pribojavao Elve. Njena sposobnost da
zaviri ljudima u duu i izvu e sve to ih mu i i mori, da predvidi sve to e im tek zadavati nevolje,
inila ju je jednim od najopasnijih stvorenja u vasceloj Alageziji.
to god se desilo, pomisli Eragon ulaze i u svoj zamra eni ador, ne elim da naudim ovom
detetu. Uto je osetio novu reenost da prui tom detetu priliku da normalno ivi - priliku koju ne bi
dobilo u datim okolnostima.

46

USPAVANKA
Blaga svetlost sunca na zalasku probi se u Eragonov ador. Sve je unutra bilo sivo, kao da je
isklesano od granita. Eragon je svojim vilenja kim vidom lako razaznao obrise svih predmeta, ali znao
je da Gertruda ne e mo i da ih vidi, pa je zbog nje izgovorio: Naina hvitr un bollr. Tim re ima je
postavio blistavo vilinsko svetalce da lebdi pod krovom adora. Blaga bela sfera nije odavala toplotu,
ve je samo pruala osvetljenje poput jakog fenjera. Uzdrao se od upotrebe re i brisingr u inima
kako mu se ivo ma a ne bi zaplamtelo.
Za uo je kako se Gertruda zaustavlja iza njega, pa se okrenuo i video je kako zuri u vilinsko
svetio, steu i torbu koju je ponela sa sobom. Njega je njeno dobro znano lice podsetilo na dom i na
Karvahol, te je osetio neo ekivan nalet nostalgije.
Polako je spustila pogled na njega. Kako si se samo promenio", rekla mu je ini mi se da
odavno vie nema onog de
a nad kojim sam bdela onda kada ga je uhvatila groznica."
I dalje sam onaj stari", odgovorio joj je.
Ne bih rekla da jesi."
Njena izjava ga je zabrinula, ali nije imao vremena da razmilja o njoj, pa ju je potisnuo iz
uma kako bi priao svome leaju. Neno, sasvim neno, prebacio je novoro en e iz ruku na ebad,
paljivo kao da je sazdano od stakla. Devoj ica mahnu stegnutom pesnicom ka njemu. Nasmeivi se,
taknuo ju je vrhom desnog kaiprsta, te ona tiho zaguguta.
ta smera s njom?", upita ga Gertruda, spustivi se na hoklicu pokraj zida adora. Kako e
je isceliti?"
Nisam siguran."
Eragon je upravo tada primetio da Arja nije ula u ador s njima. Dozvao ju je po imenu i, tren
kasnije, ona mu odgovori spolja glasom priguenim zbog debele tkanine koja ih je razdvajala. Tu
sam", rekla mu je. I tu u i ostati. Ako ti zatrebam, samo usmeri misli u mom pravcu i do i u."
Eragon se blago namrti. Ra unao je na nju pokraj sebe tokom zahvata koji ga je o ekivao,
kako bi mu pomogla kada ne bude znao ta da u ini i kako bi ga ispravila ako na ini neku greku. Pa
dobro, nema veze. I dalje mogu da je pitam ta ho u, ako poelim. A Gertruda ovako ne e imati
razloga da posumnja da Arja ima ikakve veze sa onim to e se zbiti s devoj icom. Iznenadile su ga
mere predostronosti koje je Arja preduzela kako bi izbegla sumnje da je devoj ica zamen e, pa se
zapitao da li su je nekada optuili za kra u ne ijeg deteta.
Ram leaja zakripa kada se lagano spustio na njega okrenuvi se ka bebi. Namrtio se jo
vie. Osetio je kako Safira preko njega posmatra devoj icu koja je dremala na ebadi, naizgled
nesvesna sveta oko sebe. Jezi joj se presijavao u procepu koji joj je delio gornju usnicu.
ta kae?, upitao ju je.
Samo polako, da slu ajno sam sebi ne bi odgrizao rep.
Saglasio se s njom, a onda je, osetivi se nekako nestano, zapita: A ti si to nekada uradila?
Mislim, ugrizla sopstveni rep?
Nije nita rekla, dre i se po strani, ali uspeo je da uhvati kratak nalet ulnih nadraaja:
meavinu prizora - drve e, trava, sunce, padine Ki me - i teak miris crvenih orhideja, a onda nagao,
bolan, otar ose aj, kao da joj je neko pritisnuo rep vratima.
Eragon se tiho nasmejao za sebe, a onda se usredsredio na sastavljanje ini za koje je mislio da
e mu biti potrebne za isceljenje devoj ice. To je potrajalo gotovo pola sata. On i Safira su to vreme
mahom proveli prelaze i iznova tajnovite re enice, prou avaju i i pretresaju i svaku re i izraz, pa ak
i njihov izgovor, kako bi se postarali za to da ini obave ono to je nameravao i nita vie od toga.
Usred njihovog nemog razgovora, Gertruda se uzvrpolji na hoklici te re e: Meni beba izgleda
isto kao ranije. Ne ide ti, jelda? Nema potrebe da skriva istinu od mene, Eragone. Vi ala sam ja i
mnogo gore stvari u svoje vreme."
Eragon upitno podie obrve, te joj blagim glasom re e: Nisam jo ni po eo."

47

Gertruda se ponovo srozala na hoklicu, potpuno poraena. Iz torbe je izvukla klupko ute
vunice, napola zavren demper i par ugla anih igala za trikanje od brezovine. Prsti joj se pokrenue
uvebano i hitro, te po e da trika i obrubljuje. Ravnomerno kljocanje igala nekako je umirilo
Eragona: bio je to zvuk koji je esto sluao u detinjstvu i koji je vezivao za sedenje kraj kuhinjskog
ognjita u prohladnim jesenjim ve erima, kada bi sluao kako odrasli ispredaju pri e pu kaju i lule ili
gutaju i gutljaje tamnosme e alovine nakon obilne ve ere.
Kada su utvr ene ini kona no zadovoljile njega i Safiru i kada se uverio da mu jezik ne e
zapeti ni za jedan nepoznat glas drevnog jezika, Eragon je posegnuo za snagom njihovih tela kako bi
se spremio da baci prve ini.
Onda zastade.
Kada su vilenjaci koristili ma ije da bi naterali drvo ili cvet da raste u eljenom obliku, ili da
bi izmenili sopstveno telo ili telo nekog drugog bi a, oni su uvek, bar koliko je njemu bilo poznato,
sastavljali ini u obliku pesme. inilo mu se primerenim da i sam u ini tako. Ali on je poznavao samo
nekoliko vilenja kih pesama, a nijednu od njih nije znao dovoljno dobro da bi ta no i delotvorno
ponovio te predivne i sloene melodije.
Stoga je odabrao pesmu iz najdubljih kutaka se anja, pesmu koju mu je njegova ujna Marijan
pevala kada je bio mali, pre nego to ju je bolest odnela, pesmu koju su ene Karvahola pevuile
svojoj deci od pamtiveka kada bi ih uukavale pod pokriva e pred spavanje - izabrao je jednu
uspavanku. Note su bile jednostavne, lagane za pam enje i utene, pa se nadao da e umiriti i
novoro en e.
Po eo je tiho i prigueno, dopustivi da se re i lagano kotrljaju iz njega i da mu se glas iri po
adoru poput toplote iz ognjita. Pre nego to je posegnuo za ma ijama, devoj ici je na drevnom
jeziku kazao da joj je prijatelj, da joj eli samo dobro i da bi ona trebalo da mu veruje.
Promekoljila se u snu, kao da mu odgovara, te joj zategnuto lice omeka.
Eragon je potom po eo da baje: behu to jednostavne ini od dve kratke re enice, koje je stao
da ponavlja poput molitve. Malo rui asto udubljenje gde devoj icina usna bee razdvojena po e da
svetluca i da se rastee kao da se neko usnulo stvorenje mekolji ispod povrine.
Ono to je pokuavao da u ini nije bilo nimalo lako. Kosti novoro en eta, kao i i kosti svih
beba, behu meke i hrskavi ave, razli ite od kostiju odraslih, pa sledstveno i razli ite od onih koje je
popravljao tokom vremena provedenog uz Vordene. Morao je da pazi da joj ne ispuni taj procep u
ustima kostima, masom i koom odraslih ljudi, poto tada ti delovi ne bi rasli ravnomerno sa ostatkom
njenog tela. A kada bude popravljao rupu na njenom gornjem nepcu i desnima, mora e da pomera,
ispravlja i u ini simetri nim korenove onoga to e izrasti u dva prednja zuba, to nikada ranije nije
radio. itav poduhvat dodatno je uslonjavalo to to on devoj icu nikada nije video bez tog
unakaenog dela, pa nije bio siguran kako bi njena usna i usta trebalo da izgledaju. Njemu je li ila na
svaku drugu bebu koju je video: okrugla, bucmasta, bez oblika i vrstine. Brinula ga je pomisao da bi
mogao da joj podari lice koje e sada izgledati lepo, ali koje e s godinama postati udno ili
neprivla no.
Zbog toga je nastavio veoma oprezno, ine i samo male promene u jednom zahvatu, da bi se
potom zaustavio da proveri ishod. Po eo je od najdubljih slojeva devoj icinog lica, od kostiju i
hrskavice, te je polako nastavio ka vanjskim delovima, sve vreme poju i.
U odre enom trenu, Safira po e da pevui s njim lee i napolju, te vazduh zatreperi od njenog
dubokog glasa. Vilinsko se svetio poja avalo i smanjivalo u skladu s ja inom njenog pevuenja, to za
Eragona bee krajnje udnovata pojava. Odlu io je da kasnije pita Safiru ta je bilo posredi.
Re po re , sat za satom, bacao je ini kroz no koja se ve bila otegla, mada Eragon nije
obra ao panju na vreme. Kada je devoj ica zaplakala od gladi, nahranio ju je pomo u malo energije.
On i Safira su se trudili da ne doti u njen um svojim umovima jer nisu znali kako bi taj kontakt uticao
na njenu nezrelu svest, no povremeno bi ga ipak okrznuli: njen se um Eragonu inio nejasnim i
neoblikovanim, poput uzburkanog mora neoblikovanih ose anja spram kojih je sve ostalo na svetu
bilo nevano.
Pokraj njega, Gertruda je nastavila da zvecka svojim iglama, a jedini prekid ritma zbio bi se
kada bi isceliteljka izgubila broj boda ili kada bi morala da se vrati nekoliko petljica kako bi ispravila
neku omaku.

48

Lagano, sasvim lagano, raspuklina u devoj icinim desnima i nepcu po e da se stapa u celinu
bez ava, dva ruba njene ze je usnice spojie se uz kou koja joj pote e poput te nosti, te joj se iznad
gornje usne postepeno pojavila savrena, obla rui asta povrina.
Eragon se najvie pomu io i zadrao tvore i oblik njene usne, i bavio se njome sve dok Safira
najzad ne re e: Gotovo je. Ostavi je takvu. Tada je i sam morao da prizna da vie ne moe da
popravlja devoj icin izgled jer e ga ina e slu ajno pogorati.
Potom je dopustio da uspavanka lagano utihne. Jezik mu je bio nate en i suv, a grlo ga je
grebalo. Podigao se s leaja i ustao napola povijen nad njim, previe uko en da bi se sasvim ispravio.
Pored odsjaja vilinskog svetla, bled blesak je proimao itav ador - isti kao onaj koji je
svetleo kada je otpo eo posao. Isprva je bio zbunjen - zar sunce nije ve sasvim zalo? - ali potom je
shvatio da ta svetlost pristie sa istoka, a ne sa zapada, i sve mu postade jasno. Nije ni udo to sam
sav uko en. Presedeo sam itavu no .
A ta ja da kaem?, re e Safira. I mene kosti bole kao tebe. Njeno ga je priznanje iznenadilo:
retko je govorila da joj je neudobno, bez obzira na ja inu njene nelagode. Ratovanje je zasigurno
odnelo ve i danak nego to se to na njoj moglo videti. im je on to zaklju io i im je ona postala
svesna toga, blago se odmakla iz njegovih misli, te re e: Umorna ili ne, jo mogu da smodim sve
vojnike koje Galbatoriks poalje na nas.
Znam.
Vrativi vunicu u torbu, Gertruda ustade te doepa do leaja. U ivotu ne videh takva uda",
rekla mu je. Pogotovo ne od tebe, Eragone, Bromov sine." Radoznalo se zagledala u njega: Brom ti
jeste bio otac, jelda?"
Eragon joj klimnu, te promuklo re e: Jeste."
To mi i deluje prikladno."
Eragon nije bio raspoloen za pri u o tome, pa samo zabrunda i ugasi vilinsku svetlost jednim
pogledom i jednom milju. Istoga trena se zamra ilo sve osim blagog odsjaja praskozorja. O i su mu
se privikle na promenu bre od Gertrudinih: ona trepnu pa se namrti i pomeri glavu s jedne strane na
drugu, kao da nije sigurna gde se on nalazi.
Devoj ica bee topla i teka u Eragonovom naru ju. Nije bio siguran da li su za iscrpljenost
odgovorne arolije koje je koristio ili vreme koje mu je zadatak oduzeo.
Zagledao se u devoj icu i promrmljao osetivi iznenadan zatitni ki duh u sebi: Se ono waise
ilia." Sre na mi bila. Nije to bila arolija, bar ne prava, ali ponadao se da e joj moda pomo i da
izbegne neke od neda a koje su mu ile tolike ljude. A ako ne to, onda neka joj bar izmami osmeh.
To se i dogodilo. Osmeh joj se rairio po si unom licu, te devoj ica krajnje odlu no re e:
Gu- gu!"
Eragon se tako e osmehnu, pa se okrenu da iza e.
im je podigao ulazno krilo, video je da se mala skupina okupila u polukrugu oko adora.
Neki su stajali, neki sedeli, neki
ali. Ve inu je prepoznao kao ljude iz Karvahola, ali tu su bili i
Arja i ostali vilenjaci - pomalo izdvojeni od ostalih - uz nekoliko vordenskih ratnika kojima nije znao
imena. Zapazio je i Elvu kako se unja iza oblinjeg atora, spustivi crni ipkani veo da bi sakrila lice.
Eragon je zaklju io da je ta skupina zasigurno ekala satima, a da on nopte nije opazio
njihovo prisustvo. Bio je bezbedan uz Safiru i vilenjake koji su ga uvali, ali to nije bilo opravdanje za
to to je sebi dozvolio takvo oputanje.
Moram biti bolji, kazao je samom sebi.
Na elu gomile ljudi stajao je Horst sa svojim sinovima; delovao je zabrinuto. elo mu se
nabralo kada se zagledao u zamotuljak u Eragonovom naru ju, te je zinuo kao da ho e neto da mu
kae, ali nije mogao da ispusti ni glasa.
Bez ikakve pompe i ceremonije, Eragon je priao kova u i okrenuo devoj icu tako da joj moe
videti lice. Horst se nekoliko trenutaka nije micao, n onda mu o i blesnue, a na licu mu se pojavi
izraz toliko duboke radosti i olakanja da se gotovo nije razlikovao od izraza tuge.
Predavi devoj icu Horstu, Eragon re e: Ruke su mi odve okrvavljene za ovakav posao, ali
drago mi je to sam mogao da pomognem."
Horst dota e devoj icinu gornju usnicu vrhom srednjeg prsta, te odmahnu glavom. Ne mogu
da verujem... ne mogu da verujem." Pogledao ju u Eragona. Ilejn i ja emo biti tvoji dunici zanavek.
Ako ti..."

49

Nita mi ne dugujete", re e mu Eragon blago, samo sam uradio ono to bi uradio svako kad
bi imao potrebnu vetinu."
Ali ti si je iscelio, i stoga sam ti zahvalan."
Eragon se malo dvoumio, te je naklonio glavu prihvataju i Horstovu zahvalnost. Kako ete je
nazvati?"
Kova je ozareno gledao u svoju k erkicu. Ako se Ilejn bude saglasila, mislio sam da je
nazovemo Nada."
Nada... lepo ime." Nada nam je, vala, svima potrebna u ivotu. A kako je Ilejn?" Umorno,
ali dobro."
Potom i Albrih i Baldor okruie oca zagledaju i sestricu, zajedno s Gertrudom, koja je izala
iz adora nedugo nakon Eragona, a potom se i ostali seljani osmelie pa im se pridruie. ak se i
znatieljni ratnici stisnue uz Horsta, izvijaju i vratove kako bi makar nakratko osmotrili devoj icu.
Malo kasnije, vilenjaci protegoe svoje duge udove, te im i oni pri oe. Primetivi ih, ljudi im
se bre-bolje uklonie s puta prave i im prolaz do Horsta. Kova se zgr i i isturi vilicu poput buldoga
kada, jedan po jedan, vilenjaci po ee da se saginju ne bi li pogledali devoj icu. Neki su joj i
proaputali re -dve na drevnom jeziku. Izgleda da uopte nisu prime ivali uporne sumnji ave poglede
koje seljani behu usmerili ka njima.
Kada u redu ostadoe jo samo tri vilenjaka, Elva munjevito izjuri iza adora iza kojeg se
skrivala i stade na kraj kolone. Nije dugo ekala pre nego to je i na nju doao red da stane ispred
Horsta. Mada se malo kolebao, kova je spustio ruke i savio kolena, no ipak je bio toliko vii od Elve
da je ona morala da se propne na prste kako bi videla novoro en e. Eragon zadra dah kada se
zagledala u nekada unakaeno detence, poto zbog vela nije mogao da proceni njenu reakciju.
Nekoliko sekundi kasnije, Elva se spustila na pete. Odlu nim korakom, krenula je nazad
stazom koja je prolazila pored Eragonovog adora. Preavi dvadesetak metara, naglo se zaustavila i
okrenula se ka njemu.
Eragon zabaci glavu i podie obrvu.
Klimnula mu je kratkim, naglim pokretom, te je nastavila svojim putem.
Dok ju je Eragon posmatrao kako odlazi, Arja mu pri e te mu tiho re e: Trebalo bi da bude
ponosan na ono to si upravo postigao. Dete je zdravo i lepo. ak ni nai najvetiji vra evi ne bi imali
ta da dodaju tvojim ma ijama. Velika je stvar ovo to si podario devoj ici - novo lice i budu nost - a
ona to nikada ne e zaboraviti, sigurna sam u to... Ne e zaboraviti niko od nas."
Eragon je zapazio da ga i ona i svi ostali vilenjaci posmatraju s novim potovanjem u
pogledima, ali njemu su najvie zna ili Arjino divljenje i odobravanje. Imao sam najbolje u itelje",
odgovorio joj je jednako snienim glasom. Arja se nije protivila njegovoj tvrdnji. Zajedno su gledali
kako se seljani vrzmaju oko Horsta i njegove k erke i uzbu eno razgovaraju. Ne skidaju i
pogled s njih, Eragon se nagnu ka Arji te joj re e: Hvala ti to si pomogla Ilejn."
Nema na emu. Bilo bi nemarno od mene da nisam."
Horst se potom okrenuo da odnese dete u njihov ador kako bi Ilejn mogla da vidi svoju
novoro enu k erkicu, ali guva oko njega i dalje se nije razilazila. Kada je Eragonu dojadilo da se
rukuje i odgovara na njihova pitanja, pozdravio se sa Arjom, te se iskrao do svog adora, a onda je
privezao ulazno krilo za sobom.
Ukoliko ne usledi neki napad, ne elim da vidim nikoga narednih deset sati - ak ni Nasuadu,
rekao je Safiri, bacivi se na leaj. Ho e li, molim te, javiti Blodgarmu?
Ho u, naravno, rekla mu je. Odmori se, mali moj, a i ja u.
Kragon uzdahnu, te pokri lice rukom kako bi zaklonio jutarnje sunce. Disanje mu se usporilo,
um je po eo da mu luta, te ga ubrzo obavie udnovati prizori i zvukovi iz snova - stvarni a izmatani,
areni a providni, kao da su sastavljeni od stakla, te je na neko vreme mogao da zaboravi svoja
zaduenja i mu na zbivanja od prethodnog dana. Svi njegovi snovi behu proeti onom uspavankom,
nalik na apat vetra, napola primetnom, napola zaboravljenom, koja ga uljuljka u detinji spokoj
se anjima na dom.

50

ZA UMORNE PO INKA NEMA

Dva patuljka, dva oveka i dva Urgala - pripadnici Nasuadine li ne strae, zvani no nim
jastrebovima - behu postavljeni ispred odaje zamka u kojoj je Nasuada postavila svoj tab. Zurili su u
Rorana ravnim, ispraznim pogledima. I njegov je izraz bio jednako isprazan dok je zurio u njih.
Bee to igrica koju su i ranije igrali.
Uprkos bezizraajnim licima, Roran je znao da no ni jastrebovi uurbano smiljaju najlaki i
najdelotvorniji na in da ga ubiju. Znao je on to poto je i sam to radio na njihov ra un, po svom
starom obi aju.
Morao bih da se izmaknem najbre to mogu... da se malo razvuku, zaklju io je. Ljudi bi prvi
stigli do mene - bri su od patuljaka - pa bi usporili Urgale za sobom... Morao bih da im oduzmem te
helebarde. Bi e nezgodno, ali mislim da bih mogao... bar jednu. Moda bih morao da odbacim svoj
malj. im bih se do epao helebarde, mogao bih da ih drim na odstojanju. Patuljci tada ne bi imali
velike izglede, ali Urgali bi ve bili nezgodniji, gadovi nakazni... Ali ako iskoristim onaj stub kao
zaklon, mogao bih da...
Utom se, naglo i kripavo, rastvorie vrata okovana gvo em, koja stajahu izme u dva reda
straara. Pa od deset ili dvanaest godina, odeven u jarku ode u, izaao je van te je glasnije nego to je
bilo potrebno objavio: Gospa Nasuada sada e vas primiti!"
Nekoliko straara se trgnu, pomalo rasejano, te im pogledi nakratko zadrhtae. Roran se
nasmei pa projuri kraj njih pravo u odaju, znaju i da bi mu ta njihova omaka, ma koliko sitna bila,
omogu ila da ubije bar dvojicu pre nego to bi mu uzvratili. Drugi put, pomislio je.
Odaja bee golema, pravougaona i skromno nametena: premalen ilim je leao na podu;
nekakva uzana tapiserija, s rupama od moljaca, visila je na zidu s njegove leve strane, a na zidu s
desne strane nalazio se samo jedan zasvo en prozor. U sobi nije bilo drugih ukrasa. U jedan oak
bee uguran duga ak drveni sto, zatrpan knjigama, svicima i listovima papira. Nekoliko masivnih
stolica, s konim tapacirungom pri vr enim nizom potamnelih mesinganih ekser a, stajalo je oko
stola, ali ni Nasuada ni desetak ljudi koji se behu nabili oko nje o ito nisu nameravali da ih upotrebe.
Jormundur nije bio me u njima, ali Roran je poznavao nekoliko prisutnih ratnika: neki su ga
predvodili u boju, a neke je video u borbi tokom bitke ili ih je pak znao po uvenju preko ljudi iz
njegovog odreda.
... briga me i ako mu zbog toga udari pena na usta!", viknula je i glasno mlatnula desnom
rukom po stolu. Ako ne dobijemo te potkovice - ne samo to nego i dodatne - moemo slobodno i da
pojedemo svoje konje, poto ne emo imati koristi od njih. Jasno?"
Svi ljudi kojima se obratila zduno joj pruie potvrdan odgovor, Zazvu ali su donekle
zaplaeno, ak i zbunjeno. Roranu je bilo udnovato ali i zadivljuju e to to je Nasuada, kao ena, bila
kadra da izazove toliko potovanja u svojim ratnicima, mada to bee potovanje koje je i sam gajio
prema njoj. Ona je bila jedna od najodlu nijih i najpametnijih osoba koje je ikada upoznao, i bio je
ube en da bi bila uspena ma gde da se rodila.
Idite sada", re e im Nasuada, te osmorica ljudi pro oe pokraj nje, a ona dade znak Roranu
da pri e stolu. Strpljivo je sa ekao da umo i pero u mastionicu, da nakraba nekoliko redaka po
nekom malom svitku i da ga potom preda jednom od paeva rekavi mu: Za patuljka Narhajma. I
ovoga se puta postaraj da ti preda odgovor pre nego to se vrati, ina e u te poslati pravo kod Urgala
da te koriste kao reduu i potr ka."
Razumem, milostiva gospo!", re e joj de ko te bre-bolje odjuri, nasmrt preplaen.
Nasuada po e da pretura po gomili papira pred sobom. Ne podiu i pogled, rekla je: Jesi li se
valjano odmorio, Rorane?" Zapitao se zato bi nju to zanimalo. Ne ba."
Eh, ba teta. Nisi valjda bio budan itavu no ?"
Jednim delom - jesam. Ilejn, supruga naega kova a, ju e se porodila, ali... "
Da, obavestili su me. Nadam se da nisi ostao budan dok Eragon nije iscelio to dete?"
Nisam, bio sam isuvie umoran."

51

Eto, bar si ti bio dovoljno razborit." Posegnuvi preko stola, dohvatila je jo jedan list papira,
te ga je pomno pregledala pre nego to ga je dodala na gomilu. Govore i nepromenjenim trezvenim
tonom, rekla mu je: Imam za tebe jedan poduhvat, eki aru. Nae snage kod Arouza naile su na tvrd
otpor - mnogo ja i nego to smo o ekivali. Kapetan Brigman nije uspeo da razrei to stanje, a ti su
nam ljudi hitno potrebni. Stoga te aljem u Arouz da zameni Brigmana. Konj te ve eka kod june
kapije. Odjaha e za Feinster najbre to moe, pa odatle do Arouza. Odmorni konji eka e te na
svakih est i po kilometara odavde do Feinstera. Odatle e sam morati da na e zamene. O ekujem
od tebe da stigne do Arouza za etiri dana. Nakon to se malo odmori, ostaju ti otprilike... tri dana da
dovri opsadu." Ponovo je bacila pogled ka njemu. Ho u da se za nedelju dana na barjak zavijori
nad Arouzom. Ne zanima me kako e to posti i, eki aru, samo obavi posao. Ako ne moe, ne
preostaje mi nita drugo do da poaljem Eragona i Safiru do Arouza, to e nas ostaviti gotovo
nezati ene pred Murtagovim ili Galbatoriksovim napadom."
Onda bi se i Katrina nala u opasnosti, pomisli Roran, te oseti nelagodu u stomaku. Odjahati
do Arouza za etiri dana - bi e to grozan poduhvat, pogotovo ako uzme u obzir sva ta modra i bolna
mesta na sebi. A ako se tome doda i osvajanje grada u toliko kratkom roku, dobija se meavina ludila i
jada. Sve u svemu, taj mu je poduhvat bio odbojan koliko i rvanje s kakvom me kom i to s rukama
svezanim iza le a.
Po eao se po obrazu obraslom bradicom. Ali ja nemam iskustva sa opsadama", re e.
Ponajmanje u ovakvim okolnostima. Sigurno postoji neko me u Vordenima ko bi bolje odgovarao
zadatku. ta je s Martlandom Crvenobradim?"
Nasuada odmahnu rukom. On ne moe da jae toliko brzo samo s jednom rukom. Trebalo bi
da ima vie samopouzdanja, eki aru. Istina je da ima drugih me u Vordenima koji su vi niji
ratovanju, ljudi koji su mnogo vie vremena proveli na bojnom polju, ljudi koji su obu avani kod
najboljih ratnika iz pokolenja svojih o eva, ali kada se isu u ma evi i otpo ne boj, nisu najvaniji
znanje i iskustvo, ve to da li moe da pobedi, a meni se ini da si ti tom tajnom ovladao. Pored
toga, ima i sre e."
Odloivi gornje listove papira, oslonila se na ruke. Dokazao si da ume da se bori. Dokazao
si da ume da ispunjava nare enja... bar kada se tebi tako svi a." Odupro se porivu da pogne ramena,
prisetivi se usijanog peckanja kandije koja mu je izreckala le a kada su ga kaznili zbog
neizvravanja zapovesti kapetana Edrika. Dokazao si da ume da predvodi najezdu. Pa hajde onda,
Rorane eki aru, da vidimo da li si sposoban i za neto vie od toga, hm?"
Progutao je knedlu. U redu, milostiva gospo."
Odli no. Unapre ujem te u privremenog zapovednika. Uspe li kod Arouza, ima e priliku
da porazmisli o tom inu, bar dok ne pokae da zasluuje ve u ili manju ast." Vrativi pogled na
sto, po ela je da sre uje gomilu svitaka, o ito trae i neto skriveno ispod njih. Hvala vam."
Nasuada mu odgovori tihim, neobavezuju im mrmljanjem.
Koliko u ljudi imati pod svojom upravom kod Arouza?", upitao ju je.
Brigmanu sam dala hiljadu ratnika da osvoji grad. Od tog broja, nije ostalo vie od osam
stotina sposobnih za borbu."
Roran zamalo glasno opsova. Samo toliko?
Kao da ga je ula, Nasuada re e suvonjavim tonom: Smatrali smo da emo mnogo lake
savladati odbranu Arouza nego to se naposletku pokazalo."
Razumem. Mogu li povesti dva ili tri oveka iz Karvahola sa sobom? Onda ste nam rekli da
ete nam dopustiti da zajedno sluimo ako... "
Da, da", odmahnula je rukom, znam ta sam rekla." Napu ila je usne, razmiljaju i. U redu,
povedi koga god ho e, ali krenite najkasnije za sat vremena. Javi mi koliko e ljudi krenuti s tobom,
pa u se postarati za to da dovoljno konja eka du puta."
Mogu li da povedem Karna?", upitao je, misle i na arobnjaka s kojim je nekoliko puta
estvovao u borbama.
Zastavi, zagledala se u zid nakratko neusredsre enim pogledom. Potom je na njegovo
olakanje, klimnula glavom, te je nastavila da kopa po razbacanim svicima. Aaa, evo ga!" Izvukla je
uvijeni pergament privezan konim remenom. Karta Arouza i okoline, kao i ve a karta pokrajine
Fenmark. Predlaem ti da obe pomno izu i."

52

Predala mu je savijutak, a on ga gurnu pod tuniku. Evo", rekla je pruaju i mu list

presavijenog pergamenta zape en crvenim voskom, tvog zadatkatka i" - dala mu je jo jedan list,
deblji od prvog - tvojih zapovesti. Pokai ih Brigmanu, ali ne ostavljaj ih kod njega. Ako se dobro
se am, ti nisi nau io da ita?"
Slegnuo je ramenima. ta e mi to? Umem da brojim i ra unam kao i bilo koji drugi ovek.
Moj otac je govorio da bi podu avanje njegove dece imalo smisla otprilike kao kada biste psa u ili da
hoda na zadnjim nogama: zabavno je, ali teko da je vredno truda."
Moda bih se i saglasila da si ostao zemljoradnik. Ali nisi, i ne e to ti bili." Pokazala je ka
pergamentima koje je drao u ruci. Otkud zna da jedan od tih listova nije ispisana naredba da te
pogube? Ovako si mi od ograni ene koristi, eki aru. Ne mogu ti slati poruke a da neko drugi ne mora
da ti ih pro ita, a ako bude morao da mi podnese izvetaj, ne e imati izbora do da se pouzda u to
da e neko od podre enih ta no zabeleiti tvoje re i. Time te mnogo lake mogu iskoristiti, a time si i
ti nepouzdan. eli li da napreduje me u Vordenima, predlaem ti da prona e nekoga ko e te
nau iti. Po i sada: imam jo mnogo poslova koji zahtevaju moju panju"
Pucnula je prstima, te jedan pa dotr a do nje. Spustivi ruku de ku na rame, sagnula se i rekla
mu: Ho u da mi dovede Jormundura pravo ovamo. Prona i e ga negde na pijaci, gde su one tri
ku e... " Zastala je usred izdavanja nare enja i podigla obrvu, primetivi da se Roran jo nije pomerio
s mesta. Jo neto si hteo, eki aru?", upitala ga je.
Da. Voleo bih da se vidim sa Eragonom pre nego to krenem."
Zato?"
Ve ina zatitnih ini koje mi je dao uo i bitke vie ne deluje."
Nasuada se namrti, te re e pau: Na pijaci, gde su one tri ku e izgorele u poaru. Zna li na
koje mesto mislim? Vai, idi onda." Potapala je de aka po le ima, te se uspravila kada je istr ao iz
odaje. Bilo bi bolje da to ne u ini."
Njena izjava je zbunila Rorana, ali nije nita kazao o ekuju i da e mu sama objasniti. To je i
inila, ali zaobilaznim putem: Jesi li primetio koliko je Eragon bio iscrpljen tokom mog prijema s
ma kodlacima?"
Jedva je stajao na nogama."
Upravo tako. Previe se napregao, Rorane. Ne moe da titi i tebe, i mene, i Safiru, Arju i ko
zna koga jo a da pritom ini i ono to mu je dunost. Mora da sa uva snagu za trenutak kada emo
morati da se borimo s Murtagom i Galbatoriksom. A to se vie pribliavamo Urubejnu, to nam je
vanije da bude spreman da se suo i s njima u bilo kom trenu, i no u i danju. Ne smemo dopustiti da
ga oslabe sve druge brige i smetnje. Bilo je plemenito od njega to je onome detetu iscelio ze ju usnu,
ali taj in bi nas mogao kotati itavog rata!
Borio si se bez zatitnih ini kada su Ra'zaci napali tvoje selo na Ki mi. Ako ti je stalo do
brata, ako ti je stalo da porazimo Galbatoriksa - mora e ponovo da nau i da se bori bez njih."
Kada je zavrila, Roran pognu glavu. Bila je u pravu. Kre em smesta."
Tako bi bilo najbolje."
Uz vae doputenje... "
Okrenuvi se, Roran je urno krenuo ka vratima. Ba kad je preao prag, Nasuada mu
doviknu: Jo neto, eki aru!" Radoznalo se okrenuo.
Gledaj da ne spali Arouz, vai? Nije lako zameniti stari grad novim."

53

IGRA MA EVA
Dosa uju i se, Eragon je lupkao petama po ivici gromade na kojoj je sedeo, jedva ekaju i da
krene.
On, Safira i Arja, uz Blodgarma i ostale vilenjake, len arili su na obali pokraj puta koji se
pruao isto no od Belatone: isto no kroz polja sa sazrelim, bujnim usevima, preko irokog kamenog
mosta koji se nadvijao preko reke Dajt i onda na jug oko najjunijeg ruba Leone. Drum se tamo
granao, pa se jedan deo odvajao nadesno prema Ognjenoj ravnici i Surdi, a drugi severno prema Dras
Leoni i naposletku ka Urubejnu.
Na hiljade ljudi, patuljaka i Urgala motalo se ispred isto ne kapije Belatone, a i u samom
gradu, sva aju i se i vi i dok su Vordeni pokuavali da se rasporede u jednu vrstu jedinicu. Pored
ratrkanih peadinaca, bila je tu i konjica kralja Orina - uz gomilu konja koji su frktali propinju i se.
Iza ratni kog dela vojske, irio se karavan sa zalihama: kilometri zaprenih kola, prikolica i karuca
oivi enih golemim stadima rogate stoke koja su Vordeni poveli iz Surde, dopunivi ih svim
ivotinjama koje su usput oduzeli od seljaka. Iz stada i kolone sa zalihama dopirali su rika volova,
njakanje mazgi i magaraca, gakanje gusaka i rzanje i njitanje tegle ih konja. Dovoljno da Eragon
oseti poriv da zapui ui.
ovek bi pomislio da smo se ve izvetili u ovome, s obzirom na to koliko smo puta to radili,
re e Safiri, posko ivi s gromade.
Frknula je. Trebalo bi mene da stave za glavnu. Mogla bih da ih zastraim i postrojim za
manje od sat vremena, pa ne bismo tra ili toliko vremena ekaju i.
Njena zamisao ga je razgalila. Da, da, siguran sam da bi mogla... Ali pazi ta pri a, da te
Nasuada ne bi naterala da stvarno to i uradi.
Onda se njegove misli vratie Roranu, kojeg ne bee video jo od one no i u kojoj je iscelio
Horstovo i Ilejnino dete, te se zapitao kako mu je brat, zabrinut to ga ostavljaju za sobom.
To je ba bilo blesavo od njega", promrmlja Eragon, prisetivi se kako je Roran otiao ne
dopustivi mu da mu obnovi zatitne ini.
Iskusan je on lovac, naglasi Safira. Ne e biti toliko glupav da dopusti plenu da ga zasko i.
Znam, ali ponekad ti to ne vredi... Bolje bi mu bilo da pripazi. Ne u da nam se vrati kao bogalj
ili, jo gore, pod samrtnim pokrovom.
Turobno raspoloenje obuze Eragona, ali sabrao se i stao nestrpljivo da skaku e gore-dole u
elji da razmrda telo i noge pre nego to bude primoran da provede nekoliko sati sede i na Safiri.
Radovao se prilici da leti s njom, ali nije mu se svi ala pomisao da e itav dan biti vezan za istih
desetaik kilometara dok, poput leinara, bude kruio iznad usporene vojske. On i Safira bi sami mogli
da stignu do Dras Leone do kraja popodneva.
Siavi s puta, odetao je do povrine pod niskom travom. Ne obra aju i panju na Arjine
poglede i poglede ostalih vilenjaka, isukao je Brisingr i zauzeo odbrambeni poloaj, prvi kojem ga je
Brom podu io mnogo godina ranije. Lagano udahnuvi, spustio se u
anj, ose aju i oblik tla kroz
onove svojih izama.
Uz kratak, otar uzvik, zamahnuo je ma em oko glave, te ga je iskoeno oborio u udarcu koji
bi prepolovio bilo kog oveka, vilenjaka ili Urgala, bez obzira na oklop u kojem bi bio. Zaustavio je
ma na centimetar od tla, te ga zadra tu. Se ivo mu gotovo nije ni zadrhtalo u stisku. Naspram
pozadine od zelene trave, plavi asti metal delovao je veoma ivopisno, gotovo nestvarno.
Eragon ponovo udahnu, te se baci napred bodu i vazduh ma em kao da je to smrtni neprijatelj.
Izvebao je, jedan za drugim, osnovne pokrete u ma evanju, usredsredivi se manje na brzinu i snagu,
a vie na ta nost.
Kada se ugodno ugrejao od vebanja, bacio je pogled na svoje straare, koji su napravili krug
oko njega. Ho e li neko od vas da ukrsti ma sa mnom na nekoliko minuta?", upitao ih je podigavi
glas.
Vilenjaci se me usobno pogledae, nerazgovetnih izraza, a onda vilenjak Virden istupi. Ja u,
Senkoubico, ako eli. Me utim, zamolio bih te da stavi kacigu dok budemo vebali."
Vai."

54

Eragon vrati Brisingr u kanije, te otr a do Safire i uspentra joj se uz bok, usput posekavi
jagodicu levog palca na njenu krljut. Na sebi je ve imao verinja u, oklope za butine i ruke, ali lem
bee ugurao u bisage kako ne bi skliznuo sa Safire i izgubio se u travi.
Uzimaju i lem, ugledao je kov ei s Glejdrovim srcem svih srca uvijen u ebad i ugne en
na dnu bisaga. Ugurao je ruku da bi dodirnuo zaveljaj, nemo odaju i po ast onome to je ostalo od
veli anstvenog zlatnog zmaja, a onda je zatvorio bisage i sko io sa Safirinih le a.
Eragon je privezao zatitnu kapu i kacigu hodaju i ka livadi. Olizao je krv s palca, pa je
navukao oklopnu rukavicu u nadi da ne e previe prokrvariti u nju. Upotrebivi sli ne ini, on i Virden
postavie tanane prepreke, gotovo nevidljive izuzev blagog, talasastog podrhtavanja vazduha, kako ne
bi posekli nita oko sebe. Spustili su i zatitne ini koje su ih uvale od telesn opasnosti.
Potom zauzee poloaje jedan naspram drugog, pa se naklonie i podigoe se iva. Eragon se
zagleda u vilenjakove crne nepomi ne o i, a Virden mu uzvrati istim upornim pogledom. Ne skidaju i
oka s protivnika, Eragon krenu napred, istovremeno pokuavaju i da se primakne Virdenu s desne
strane, poto bi vilenjaku denjaku tako bilo tee da se odbrani.
Vilenjak se polako okrenu ka Eragonu, gnje i travu pod petama. Na inivi nekoliko koraka,
Eragon zastade. Virden je bio isuvie oprezan i isuvie iskusan da bi Eragon mogao da ga napadne s
boka: nikada ga ne e uhvatiti nespremnog. Ukoliko mu nekako ne odvratim panju.
Me utim, i pre nego to je Eragon odlu io ta e dalje, Virden je odglumio napad na njegovu
desnu nogu, kao da eli da mu probode koleno, a onda je u vazduhu izmenio pravac i izvrnuo zglob i
ruku kako bi ga posekao preko grudi i vrata.
Mada je vilenjak bio brz, Eragon je bio bri. Spazivi promenu u Virdenovom dranju, koja
mu odade njegove namere, Eragon se odmakao za pola koraka, istovremeno savivi lakat ne bi li mu
obruio ma ispred lica.
ta e sad?", viknu Eragon, zaka ivi Virdenov ma Brisingrom. Se iva prodorno
zakripae jedno o drugo.
Pomu ivi se, Eragon je odgurnuo Virdena od sebe, pa je nasrnuo na njega udaraju i ga
estokim zamasima ma em.
Nekoliko minuta su se borili ma em o ma . Eragon je osvojio prvi pogodak - laganu
posekotinu po Virdenovom kuku - a potom i drugi, ali nakon toga je dvoboj bio ujedna en, poto ga je
vilenjak odmerio i procenio, postavi kadar da predvidi njegove napade i odbranu. Eragon je retko
bivao u prilici du se oproba s protivnikom hitrim i snanim poput Virdena, pa je uivao u nadmetanju
s vilenjakom.
Me utim, taj je ugo aj nestao kada ga je Virden pogodio etiri puta zaredom: udarac po
desnom ramenu, dva udarca po rebrima, a onda i gadna posekotina preko stomaka. Udarci su se
izotrili, ali jo se vie izotrio Eagonov ponos. Zabrinuo se zbog toga to mu je vilenjak lako probio
odbranu. Da su se odistinski borili, znao je Eragon, porazio bi Virdena ve nakon prvih nekoliko
zamaha, ali to mu i nije bila velika uteha.
Ne bi smeo da mu doputa da te toliko udara, primeti Safira.
Da, i sam sam to uvideo, zareao je.
Ho e li da ga sredim umesto tebe?
Ne... danas ne.
Natmuren, Eragon je spustio se ivo, te je zahvalio Virdenu na zajedni koj vebi. Vilenjak mu
se naklonio i rekao: Nema na emu, Senkoubico." Potom se okrenuo i vratio se na svoje mesto me u
saborcima.
Eragon je zario Brisingr u zemlju izme u izama, to nikada ne bi u inio s ma em izra enim
od obi nog elika, pa je prislonio ruke na jabuku, usput posmatraju i kako se ljudi i ivotinje guraju na
sku enom drumu koji se protezao od golemog kamenog grada. Komeanje u masi se smanjilo, te je
pretpostavio da e uskoro rogovi najaviti pokret Vordenima.
Ali ekaju i da se to dogodi, i dalje je bio obuzet nestrpljenjem.
Pogledao je u Arju, koja je stajala pokraj Safire, te mu se na licu polako rairi osmeh.
Prislonivi Brisingr na rame, odetao je do njih i pokazao na njen ma . Arja, ta ti veli? Samo smo
jednom zajedno vebali, onda u Farden Duru." Kez mu se jo vie rairi, te on zavitla Brisingrom u
vazduhu. Otad sam se prili no popravio."
Jesi, istina je."

55

Pa, ta onda veli?"

Kriti ki je osmotrila Vordene i slegnula ramenima. Zato da ne?" Kada su poli ka livadi s
niskom travom, Eragon joj re e: Ne e ti po i za rukom da me pobedi lagano kao ranije."
Sigurna sam da si u pravu."
Arja je pripremila ma , te se okrenue jedno ka drugome, uz odstojanje od desetak metara.
Ose aju i se samouvereno, Eragon hitro sunu ka njoj, unapred odredivi gde e je udariti: po levom
ramenu.
Arja je vrsto drala svoj poloaj, ne pokuavaju i da ga izbegne. Kada se naao na manje od
etiri metra od nje, nasmeila mu se toplim ozarenim osmehom, koji je toliko naglasio njenu lepotu da
se Eragon pokolebao, te mu se sve misli u glavi razvodnie.
Uto odblesak elika zatitra pred njim.
Kasno je podigao Brisingr kako bi odbio udarac. Ruke mu zadrhtae kada se vrh ma a odbio o
neto tvrdo - bal ak, se ivo ili meso. Nije bio siguran ta je posredi, ali znao je da je pogreno
procenio rastojanje i da je ostao nezati en pred napadom.
Stigao je tek da uspori svoj nalet kad mu je drugi udarac odbio desnu ruku, te on oseti bol u
stomaku kada ga Arja ubode i obori na tlo.
Eragon pade na le a brundaju i i sav vazduh mu izlete iz plu a. Zinuvi, pokuao je da
udahne, ali stomak mu se zgr io, vrst poput kamena, te nije mogao da uvu e vazduh u plu a. Zatim
mu se pred o ima pojavi i roj grimiznih ta kica, pa mu se nekoliko neprijatnih sekundi inilo da e se
onesvestiti. Ali onda mu se mii kona no opustio i on je nastavio da die.
im mu se glava razbistrila, polako je ustao upotrebivi Brisingr kao oslonac. Naslonio se na
ma , stoje i pogrbljen poput starca, dok je ekao da mu popusti bol u stomaku.
Varala si!", rekao je stisnutih zuba.
Nisam, samo sam iskoristila slabost svog protivnika. To nije isto." Misli... misli da je to
slabost?" U borbi - jeste. Ho emo li dalje?"
Odgovorio joj je tako to je trgnuo Brisingr iz zemlje, odjurio na svoje mesto i podigao ma .
Odli no", re e Arja, te zauze isti stav.
Eragon joj se ovoga puta primakao mnogo obazrivije, a ni Arja nije ostala na istoj ta ki.
Kora aju i oprezno, krenula je napred ne skidaju i svoj zenooki pogled s njega. Trgnula se, a Eragon
ustuknu.
Primetio je da je zadravao dah, pa natera sebe da se opusti.
Jo jedan korak, a onda Eragon polete napred punom brzinom i silinom.
Odbila je njegov zamah ka njenim rebrima i odgovorila mu ubodom usmerenim ka njegovom
nezati enom pazuhu. Zatupljen vrh njenog ma a skliznu mu niz slobodnu aku kripe i uz
metalnu plo icu koja mu bee uivena u oklop za ruku, a on unu se ivo od sebe. Arjin se
torzo u tom trenu naao ogoljen, ali bili su isuvie blizu jedno drugom da bi Eragon mogao da je secne
ili bocne.
Stoga on nagrnu napred, te je tresnu po grudnoj kosti jabukom svoga ma a nameravaju i da je
obori na tlo kao to je ona u inila s njim.
Nekako se izvila te jabuka prolete kroz vazduh na mestu gde je ona malo as stajala, a Eragon
se zatetura unapred.
I ne znaju i kako se to dogodilo, naao se nepokretan; Arjine ruke behu mu obavijene oko
vrata, a hladna, klizava povrina njenog zama ijanog ma a bila mu je naslonjena na vilicu.
Otpozadi za u kako mu Arja apu e na desno uvo: Mogla sam da ti otfikorim glavu kao to
bih ubrala jabuku s drveta."
Potom je opustila stisak kako bi ga odgurnula od sebe. Razjaren, naglo se obrnuo, primetivi
da ga ona ve eka s podignutim ma em i odlu nog lica.
Popustivi pred besom, Eragon se ustremi na nju.
Razmenili su etiri udarca, a svaki bee straniji od prethodnog. Arja ga je prva pogodila,
secnuvi ma em prema njegovim nogama. Uspeo je da je odbije, te joj unakrsno zamahnu ka struku,
ali ona se izmakla iz domaaja Brisingrove blistave, suncem obasjane ivice. Ne daju i joj priliku da
uzvrati, nadovezao se naglim zamahom koji je ona odbila varljivo lako. Potom je koraknula ka njemu
te je, potezom laganim poput dodira kolibrijevog krila, zamahnula ma em preko njegovog trbuha.
Arja je zauzela vrst stav pri zavretku svog poteza, primakavi lice njegovom. elo joj se
presijavalo iznad rumenih obraza.

56

Odvojili su se jedno od drugog preterano obazrivo.

Eragon je poravnao tuniku, a onda je
nuo pokraj Arje. Ratobornost mu je nekako zgasla,
ostavljaju i ga usredsre enog i donekle oputenog. Nije mi jasno", re e smireno.
Previe si se navikao na borbu s Galbatoriksovim vojnicima. Oni ni u snu ne bi mogli da te
nadmae, pa se odvauje na rizike koji bi ina e samo potvrdili tvoje greke. Napadi su ti previe
predvidivi; ne bi trebalo da se oslanja samo na snagu, a popustio si i u odbrani."
Ho e li mi pomo i?", upitao ju je. Ho e li vebati sa mnom kada bude slobodna?"
Klimnula je. Naravno. Ali kada ja ne budem mogla, obrati se Blodgarmu - on je vet u
ma evanju koliko i ja. Vebanje je jedini lek koji je tebi potreban: vebanje s valjanim takmacima."
Ba kad je zinuo da joj zahvali, osetio je kako mu se jo ne ija svest, pored Safirine, uvla i u
um, golema i zastrauju a i ispunjena najdubljom melanholijom, tugom toliko silnom da se Eragonu
stee grlo, a onda mu se u ini da je svet oko njega izgubio boje i sjaj. Usporenim, dubokim glasom,
kao da mu pri anje predstavlja nepodnoljiv napor, zlatni zmaj Glejdr mu re e:
Mora nau iti... da vidi ono u ta gleda.
Njegovog prisustva potom nestade, a za njim osta mra na praznina.
Eragon pogleda u Arju, koja je bila potresena koliko i on: i ona je ula Glejdrove re i. Iza nje,
Blodgarm se uzvrpoljio mrmljaju i sa ostalim vilenjacima, a Safira je, sede i pokraj druma, izvila vrat
pokuavaju i da pogleda bisage na svojim le ima.
Eragon je shvatio da su ga svi uli.
On i Arja se zajedno podigoe sa zemlje, te odjurie do Safire, koja im re e: Ne e da mi
odgovori; gde god da je bio, vratio se, i ne e da slua nikoga do sopstvenog emera. Evo, pogledajte
sami...
Eragon je spojio misli s njenim i Arjinim mislima, te njih troje usmerie umove ka
Glejdrovom srcu svih srca koje je lealo skriveno u bisagama. To to je ostalo od zmaja inilo se
grubljim nego ranije, ali um mu je i dalje bio zatvoren za spoljne razgovore poto mu je svest i dalje
bila ravnoduna i troma, kakva je bila jo otkako je Galbatoriks ubio njegovog jaha a Oromisa.
Eragon, Safira i Arja pokuali su da probude zmaja iz njegove usnulosti. Me utim, Glejdr je
uporno zanemarivao njihove napore, prime uju i ih koliko bi i medved usnuo u pe ini prime ivao
muve koje mu zuje oko glave.
Me utim, Eragon se nije mogao odupreti ose aju da Glejdrova ravnodunost nije svrena stvar
kao to im se inilo, s obzirom na njegovu pre anju opasku.
Njih troje naposletku priznae poraz, te se povukoe u svoja tela. Kada se Eragon vratio u
sebe, Arja mu re e: Ako bismo uspeli da mu dopremo do samog srca svih srca... "
Eragon vrati Brisingr u kanije, a onda sko i na Safirinu prednju desnu nogu i ubaci se u sedlo
nasa eno iznad njenih ramena. Okrenuvi se u sedlu, stao je da petlja oko kop i na bisagama.
Otkop ao je jedan kai i preao na drugi, a onda je metalni zvuk roga odjeknuo sa ela
vordenske kolone najavljuju i polazak. uvi signal, duga ka povorka ljudi i ivotinja krenu napred,
isprva kolebljivo, no potom uskla enije i samouverenije pri svakom novom koraku.
Eragon pogleda u Arju dvoume i se. Ona je reila njegovu nedoumicu mahnuvi rukom i
rekavi mu: No as, pri emo no as. Idi! Idi da uhvati vetar!"
Hitro je zakop ao bisage, pa je provukao noge kroz remenje sa obe strane sedla i vrsto ih
stegao kako ne bi u vazduhu pao sa Safire.
Safira se potom pognula i, uz radostan urlik, posko ila iznad druma. Ljudi se ispod nje smesta
sagnue i trgoe, a konji se uznemirie kada je razvila svoja ogromna krila i zamahala njima, poletevi
s grubog, neprijem ivog tla u glatka nebeska prostranstva.
Eragon je zatvorio o i i isturio lice navie, sre an to kona no naputa Belatonu. Nakon to je
u gradu proveo nedelju dana jedu i i izleavaju i se, poto je Nasuada navalila da bude tako, jedva je
ekao da nastavi putovanje prema Urubejnu.
Kada se Safira dovoljno udaljila, podigavi se nekoliko stotina metara iznad gradskih kula i
tornjeva, Eragon upita: Misli li da e se Glejdr oporaviti? Nikada ne e biti onaj stari.
Ne e, ali nadam se da e prona i na in da savlada tugu. Potrebna mi je njegova pomo , Safira.
tota jo ne znam, a nemam koga da pitam osim njega.

57

Neko vreme je utala, te jedini zvuk bee lepet njenih krila. Ne smemo ga pourivati, rekla je.
Povre en je na najstraniji mogu i na in za jednog zmaja ili Jaha a. Pre nego to postane kadar da
pomogne tebi, meni ili bilo kome, on mora da odlu i da eli da nastavi da ivi. Dok se to ne dogodi,
nae re i ne mogu da dopru do njega.

58

NI ASTI, NI SLAVE, VE PLIKOVA SAMO NA MESTIMA

NEZGODNIM
Lave pasa postade jo glasniji iza njih najavljuju i krvolo an opor. Roran stee uzde, te se
sae uz vrat svog hitrog paripa. Topot konjskih kopita tutnjao je kroz njega poput groma.
On i njegovih pet ljudi - Karn, Mandel, Baldor, Delvin i Hamund - ukrali su odmorne konje iz
neke vlastelinske ku e na manje od pola kilometra odatle. Konjuarima se njihova kra a i nije dopala.
Nekoliko zamaha ma evima bee dovoljno da savladaju njihovo protivljenje, ali konjuari su, izgleda,
uzbunili straare im su Roran i njegovi saputnici nestali, poto se za njima dalo deset uvara
predvo enih oporom lova kih pasa.
Eno, onamo!", viknuo je, pokazuju i ka uzanom nizu breza koji se irio izme u dva oblinja
brda, verovatno prate i neki potok.
uvi ga, ljudi odvratie svoje konje sa ugaenog druma, te se uputie ka tom drve u. Grubi
teren primorao ih je da uspore galop, ali tek malo, uprkos opasnosti da bi konji mogli da ugaze u neku
rupu i slome nogu ili zbace jaha a. Mada to jeste bilo opasno, bilo bi jo opasnije kad bi dopustili da ih
oni lova ki psi sustignu.
Roran zari mamuze u bokove konja, te viknu iha!" najglasnije to je mogao, poto mu je
grlo bilo zaptiveno prainom. Njegov parip jurnu napred te, korak po korak, po e da prestie Karna.
Roran je znao da e mu konj uskoro do i do ta ke u kojoj vie ne e mo i da postie toliku
brzinu, ma koliko ga snano bude podbadao mamuzama i bi evao krajevima uzda. Nije voleo da bude
okrutan, te nije eleo da goni tu ivotinju dok ne svisne, ali sigurno ne e tedeti konja ako bi to zna ilo
propast njegovog zadatka.
Roran sustie Karna i doviknu mu: Zar ne moe da nam prikrije tragove nekim inima?"
Ne znam kako!", odgovori mu Karn, jedva razgovetan u hu anju vetra topotu uurbanih
konja. Previe je sloeno!"
Roran opsova, te baci pogled preko ramena. Lova ki psi upravo su preli poslednju krivinu na
drumu. Imao je utisak da lete iznad zemlje poto su im se izduena, mrava tela razvla ila i skupljala
nepojmljivom brzinom. ak i s tolike udaljenosti, Roran je mogao da im nazre crvene jezike, a ak mu
se u inilo da je zapazio i odsjaj njihovih belih o njaka.
Kada su stigli do drve a, Roran skrenu te zajaha nazad ka brdima, dre i se breza najvie to
je mogao i paze i da ne nale e na sputene kronje i oborima debla. Ostali u inie to i on, vi i na
svoje konje kako ne bi usporili dok ne savladaju nagib.
Roran je s desne strane zapazio divlja ki iskeenog Mandela, koji se bee pogrbio na svojoj
arenoj kobili. Taj je mla i ovek zadivio Rorana svojom izdrljivo u i vrstinom u protekla tri dana.
Jo otkako je Katrinin otac Sloun izdao seljane Karvahola i ubio Mandelovog oca Birda, Mandel je
ajni ki pokuavao da dokae da je ravan svim drugim mukarcima iz sela, a u poslednjim dvema
bitkama izme u Vordena i Carstva zasluio je ast i potovanje.
Debela grana odjednom se pojavi ispred Roranove glave. Sagnuo se, osetivi i uvi kako se
vrhovi suvih gran ica lome o njegovu kacigu. Jedan otkinut list pade mu niz lice, te mu na tren pokri
desno oko, ali vetar ga ubrzo odnese.
Paripovo disanje postade veoma oteano kad su se spustili kroz procep koji je vodio dublje u
brda. Roran proviri ispod ruke, spazivi opor pasa manje od etvrt kilometra dalje. Jo nekoliko
minuta i psi bi zasigurno prestigli konje.
Prokletstvo, pomislio je. Preao je pogledom niz gusto drve e s leve strane i travnato pobr e s
desne, tragaju i za ne im, bilo im, to bi im pomoglo da se otarase svojih progonitelja.
Od iscrpljenosti je toliko otupeo da mu je reenje zamalo promaklo.
Na dvadesetak metara od njega, krivudava umska stazica pruala se pokraj brda presecaju i
mu put i nestajala me u drve em.
Hooo-hooo!", viknu Roran izvivi se u uzengijama, te povu e dizgine. Parip ju malo usporio,
mada jeste frknuo i zabacio glavu protive i se, u pokuaju da izbaci em izme u zuba. Vala, ne e!",
zarea Roran, te jo ja e povu e dizgine.

59

Brzo ovamo!", doviknuo je ostatku skupine, poteravi konja ka ulazu u estar. Vazduh me u
drve em bee sveiji, gotovo prohladan, to je zapravo bila velika olakica poto mu je bilo vru e
zbog naprezanja. Ali imao je samo jedan trenutak za uivanje u tom ose aju pre nego to mu se parip
nagnuo napred i po eo da se tetura niz iskoenu obalu pravo ka potoku. Suvo li e zauta pod
njegovim gvozdenim potkovicama. Kako se ne bi preturio preko konja. Roran je morao da se gotovo
sasvim oprui na le a i da, stisnutih kolena, isturi ispravljene noge.
Kada su stigli do podnoja klisurice, parip zaklepeta potkovicama po kamenitom potoku,
prskaju i Rorana vodom sve do kolena. Roran je zastao na samom kraju da bi proverio da li ostali idu
za njim. Ili su, i to jedan za drugim, jure i kroz drve e.
Iznad sebe je uo kevtanje pasa, koje je dopiralo s mesta na kojem su stupili u gaj.
Mora emo da se okrenemo i da se borimo, shvatio je.
Ponovo je opsovao, te je nagnao paripa podalje od potoka kako bi se popeli uz meku obalu
prekrivenu mahovinom i nastavili slabo obeleenom stazom.
Nedaleko od potoka rastao je itav zid paprati, a iza njega se nalazila nekakva jaruga. Roran
primeti oboreno drvo za koje je pomislio da bi im moglo posluiti kao prepreka, ako bi ga odvukli na
pravo mesto.
Samo se nadam da nemaju lukove i strele, pomislio je.
Mahnuo je svojim ljudima. Ovamo!"
Povukavi uzde, nagnao je paripa kroz paprat pravo dole u jarugu, a onda je skliznuo iz sedla
mada se i dalje vrsto drao za njega. Kada su mu stopala dotakla tlo, noge ga izdadoe; sruio bi se da
se nije pridravao za sedlo. Iskezivi se, prislonio je elo uz vrat svoga konja, sav zadihan; ekao je da
mu uminu gr evi u nogama.
Ostali se okupie oko njega ispunjavaju i vazduh zadahom znoja i zveckanjem amova. Konji
se stresoe, zadihani, a u kasta pena kapala im je sa uglova usta.
Do i da mi pomogne", rekao je Baldoru pokazuju i na srueno drvo. Podvukli su ruke pod
deblji deo debla, te ga podigoe sa zemlje. Roran zakrguta zubima kada mu bol ispuni le a i bedra.
Jahanje punom brzinom itava tri dana, uz manje od tri sata sna na svakih dvanaest provedenih u
sedlu, u inilo ga je zastrauju e slabim.
Kao da sam u bitku krenuo pijan, bolestan i bez pola mozga, zaklju i Roran ispustivi deblo
kako bi se uspravio. Ta ga je pomisao uznemirila.
estorica ljudi razmestie se ispred konja okrenuti ka izgaenoj paprati, te isukae oruje. Van
jaruge, krvolo ni lave pasa uo se jo glasnije, uz razulareno kevtanje koje po e da odjekuje izme u
drve a diu i gromku larmu.
Roran se zgr io i podigao svoj eki jo vie. Onda, negde u laveu pasa, za u neobi an, veseo
poj na drevnom jeziku koji dopre do njega od Karna. Zbog sile koja se krila u njegovim stihovima,
Roranu se vrat naglo nakostreio Vra je izgovorio nekoliko strofa ustro i zadihano, govore i toliko
brzo da su re i po ele da se stapaju u nerazgovetno mrmljanje. im je zavrio, dao je znak Roranu i
ostalima, te im napetim apatom re e: Svi dole!"
Roran se bez pogovora spusti u
anj. Po ko zna koji put, opsovao je zbog toga to i sam ne
ume da koristi arolije. Od svih vetina koje je jedan ratnik mogao da poseduje, nijedna ne bee
korisnija: bez nje je bio preputen milosti onih koji su umeli da oblikuju i menjaju svet pukom voljom
i re ima.
Paprat ispred njega zauta i zadrhta, a onda jedan od lova kih kerova proturi svoju crnu
njuku kroz njeno li e, te proviri ka jaruzi mrdaju i nosom. Delvin prosikta i podie ma , kao da ho e
da obezglavi psa, ali Karn naglo promrmlja i rukom mu pokaza da spusti ma .
Pas se namrtio, deluju i zbunjeno. Ponovo je onjuio vazduh, oblizao je eljusti nabreklim,
ljubi astim jezikom, a zatim se povukao.
Nakon to se paprat ponovo podigla iza psa, Roran lagano izbaci iz sebe dah koji je zadravao.
Pogledao je u Karna podigavi obrvu, nadaju i se da e dobiti objanjenje, ali Karn samo odmahnu
glavom poloivi prst na usne.
Nekoliko sekundi kasnije, jo dva psa se provukoe kroz ipraje kako bi proverili jarugu, pa
se, kao i onaj prvi, ubrzo povukoe. Nedugo zatim, za u se cika i cviljenje opora kada psi projurie
izme u drve a pokuavaju i da utvrde gde im nestade plen.

60

Dok je ekao pognut, Roran je zapazio da su mu pantalone uprljane tamnim mrljama sa

unutranje strane butina. Dodirnuo je jednu i umrljao prste krvavom te no u. Svaka je mrlja
ozna avala mesto ulja. A to mu ne nehu jedini uljevi: ose ao ih je i na akama - tamo gde su mu se
dizgine urezale u kou izme u palca i kaiprsta, ali i na petama, i na drugim neprijatnim mestima.
Zga eno je obrisao prste o zemlju. Pogledavi poloaj u kom su njegovi ljudi
ali i kle ali,
primetio je nelagodu i na njihovim licima, kao i pomalo iskrivljen hvat kojim su drali oruje. Ni oni
nisu bili u boljem stanju.
Roran je odlu io da e, kada se slede i put budu zaustavili da malo odspavaju, re i Karnu da
im isceli uljeve. Ako arobnjak bude previe umoran, Roran mu ne e dozvoliti da isceli i njegove
uljeve: radije e trpeti bolove nego dopustiti Karnu da se previe istroi pre nego to stignu u Arouz.
Pretpostavljao je da bi se Karnove vetine mogle pokazati veoma korisnim tokom osvajanja grada.
Pomisao na Arouz i na opsadu koju je morao uspeno da dovri nagna Rorana da slobodnom
rukom opipa grudi kako bi proverio da je paketi s nare enjima koja nije umeo da pro ita i odlukom o
inu koji verovatno ne e mo i da zadri i dalje na sigurnom u njegovoj tunici. Bio je tamo.
Nakon nekoliko dugih, napetih minuta, jedan ker uzbu eno zalaja uzvodno me u drve em.
Ostali psi pojurie u tom pravcu uz grleno reanje koje je ozna avalo da su sustigli svoj plen.
Kada se njihova jeka utiala, Roran se lagano uspravio kako bi preao pogledom preko drve a
i bunja. Vazduh ist", re e priguenim glasom.
Kada i ostali ustadoe, Hamund, koji je bio visok, upav i izboran oko usta mada je bio tek
godinu dana stariji od Rorana, okrenu se ka Karnu ljutitog pogleda i re e: Zato to nisi uradio ranije
umesto to si dopustio da bezglavo jurcamo po ovoj zabiti, gde smo lako mogli da polomimo vratove
sputaju i se niz ono brdo?" Pokazao je nazad ka potoku.
Karn mu uzvrati jednako besno: Zato to mi to ranije nije palo na pamet, eto zato! S obzirom
na to da sam te upravo spasao jada i da sam spre io da ti kerovi izbue kourinu, mislim da bi trebalo
da iskae bar malo zahvalnosti!"
Ma nije valjda? Meni se ini da bi ti trebalo da posveti vie vremena osmiljavanju tih svojih
ma ija da nas neko ne bi poterao u neku nedo iju i... "
Plae i se da bi njihova prepirka mogla da poprimi opasne razmere, Roran stade izme u njih.
Dosta s tim", re e im. Potom je zapitao Karna: Ho e li nas tvoje ini skriti od straara?"
Kam odmahnu glavom. Ljude je tee zavarati nego kerove." Uputio je potcenjiva ki pogled
Hamundu: Bar ve inu ljudi. Mogu da nas sakrijem, ali ne mogu da nam sakrijem tragove." Pokazao
je na ugaenu i izlomljenu paprat, kao i na otiske kopita u vlanoj zemlji. Zna e da smo tu. Ali ako
odemo odavde pre nego to nas spaze, kerovi e ih odvu i na drugu stranu, pa emo... "
Uzjaite!", zapovedi Roran.
Uz mnotvo priguenih psovki i slabo prikriveno brundanje, ljudi se popee u sedla. Roran je
jo jednom osmotrio jarugu da bi proverio da li su neto zaboravili, a onda je poveo svoga paripa na
elo skupine i podbo ga mamuzama.
Skupa su izjurili iz senke kroanja, te se udaljie od male udoline kako bi nastavili naizgled
beskrajno putovanje ka Arouzu. Roran nije imao predstavu ta e uraditi kada budu stigli u grad.

61

LUNODERKA
Eragon je prodrmao ramena hodaju i kroz vordenski tabor, u pokuaju da olabavi gr u vratu
koji mu se javio nakon vebanja sa Arjom i Blodgarmom ranije tog popodneva.
Popevi se na brdace koje je, poput usamljenog ostrvceta, stajalo posred mora adora,
podbo io se i zastao kako bi osmotrio prizor pred sobom. Pred njim se prualo mra no jezero Leona.
Svetlucalo je na mese ini poto su bregovi niskih talasa odbijali narandast plam baklji iz tabora.
Drum kojim su Vordeni poli leao je izme u obale i njihovih adora: bee to iroka traka poplo ana
kamenom i malterom, koja je, kako ga Dod bee obavestio, izgra ena mnogo pre nego to je
Galbatoriks zbacio Jaha e. etvrt kilometra ka severu, ribarsko seoce je lealo blizu vode: Eragon je
znao da njegovi stanovnici nisu nimalo sre ni zbog toga to im nekakva vojska taboruje ispred ku nog
praga.
Mora nau iti... da vidi ono u ta gleda.
Otkako su napustili Belatonu, Eragon je proveo sate i sate razmiljaju i o
Glejdrovom savetu. Nije bio siguran ta je ta no taj zmaj time hteo da kae, poto je Glejdr
odbijao da doda bilo ta nakon to je izrekao tu zagonetnu re enicu, pa je Eragon reio da njegovo
uputstvo protuma i doslovno.
Trudio se da zaista vidi sve to se nalazilo pred njim, ma koliko to bilo malo ili bezna ajno, i
da shvati zna enje i smisao onoga to posmatra.
Ali ma koliko da se trudio, imao je utisak da je potpuno podbacio. Kud god bi pogledao, video
bi pregolemu hrpu detalja, ali bio je ube en da ih ima jo i da on nije bio dovoljno obazriv da bi ih sve
zapazio. Jo gore: retko je bio kadar da prona e smisao u onome to bi video, na primer odgovor na
pitanje zato se dim ne uzdie iz tri dimnjaka u ribarskom seocetu.
Mada je imao ose aj da je sve to bilo zaludno, sav mu je taj trud bar u jednom pomogao: Arja
vie nije uspevala da ga porazi svaki put kada bi ukrstili se va. Posmatrao ju je dvostruko paljivije,
pomno je prou avaju i kao da lovi jelena, i tako je dobio nekoliko poslednjih okraja. Me utim, i dalje
joj nije bio ravan, a kamoli bolji od nje. Pritom nije znao ta bi to trebalo da nau i, niti ko bi trebalo da
ga podu i kako bi postao vet ma evalac poput nje.
Moda je Arja u pravu - moda iskustvo zaista jeste jedini u itelj koji mi sada moe pomo i,
pomisli Eragon. Ali za iskustvo je potrebno vreme, a ja ponajmanje imam vremena. Uskoro emo se
na i u Dras Leoni, a onda i u Urubejnu. Za najvie nekoliko meseci, mora emo da se suo imo s
Galbatoriksom i ruikanom.
Uzdahnuvi, protrljao je lice trude i se da se usredsredi na lagodniju temu za razmiljanje.
Ve ito se vra ao istim sumnjama, zabrinut i vezan za njih poput psa koji ne puta svoju kosku, ali
stalno je nailazio na uporan i sve ja i ose aj teskobe.
Zanet mislima, nastavio je niz brdo. Lutao je me u adorima zaputivi se ka svom, mada nije
obra ao panju na to kuda ide. Kao i mnogo puta ranije, etnja ga je smirila. Ljudi koji su jo bili
napolju sklonili bi se u stranu kada bi naiao, te bi se tresnuli pesnicom po grudima, naj e e ga
pozdravljaju i re ju Senkoubico", a Eragon bi im uzvratio u tivim klimanjem.
etao je ve frtalj sata, zaustavljaju i se i nastavljaju i u skladu sa svojim mislima, kada ga
piskav glas neke ene, koja je neto poletno opisivala, prekide u razmiljanju. Znatieljno je poao za
tim zvukom i dospeo do adora izdvojenog od ostalih, blizu podnoja vornovate vrbe, jedinog drveta
u blizini jezera koje vojska nije posekla za potpalu.
Tu je, pod svodom od granja, zatekao naj udnovatiji prizor koji je ikada video.
Dvanaestorica Urgala, medu kojima bee i njihov ratni ki vo a Nar Garzvog, sedeli su u
polukrugu oko rasplamsale logorske vatrice. Na licima su im titrale zastrauju e senke, koje su
naglaavale njihove debele obrve, iroke jagodi ne kosti i ogromne vilice, kao i njihove rebraste
rogove to su im tr ali iz ela krivudaju i im oko glava. Urgali behu nagi do pojasa; jedino su
na zglavcima imali kone manetne, a od ramena do struka bee im upleteno remenje. Pored
Garzvoga, bila su tu jo tri Kula. Njihova gorostasna tela inila su ostale Urgale, od kojih nijedan ne
bee nii od metar i osamdeset, malima poput dece.

62

Ratrkane me u Urgalima, i me u njima ali i na njima, video je i ma kodlake. Nekoliko

ma kodlaka bee u ivotinjskom obli ju. Mnoge ma ke su sedele uspravno ispred vatre -nepomi ne,
mirnih repova, pomno na uljenih upavih uiju. Ostale su leale opruene po zemlji, u krilima Urgala
ili u njihovim rukama. Eragon je, zaprepa en, zapazio jednu vitku belu enku kako lei sklup ana na
ogromnoj glavi jednog Kula. Prednju desnu nogu bee spustila niz njegovu lobanju, a apom mu je
zatitni ki pokrivala elo. Ma kodlake su, mada behu si uni, esto poredili sa Urgalima, poto su i
jedni i drugi imali divlja ki izgled, te se Eragon nije dvoumio povodom toga s kim bi se radije suo io
u boju: Urgale je bar razumeo, ali ma kodlaci mu behu... nepredvidivi.
S druge strane logorske vatre, ispred adora, sedela je travarka An ela. Sedela je prekrtenih
nogu na presavijenom ebetu, predu i hrpu grube vune u finu vunicu pomo u vretena koje je drala
pred sobom kao da njime eli da oma ija one koji je posmatraju. I ma kodlaci i Urgali napregnuto su
zurili u nju, ne skidaju i pogled s nje dok je pri ala: ali on bee prespor, te mahniti zec crvenih
iju rastre Hordov vrat, ubivi ga na mestu. Zec potom pobee u umu i tu mu se gubi svaki trag u
se anjima pripoveda a. Me utim" - An ela se nagnu napred te spusti glas -budete li tim krajevima
hodili, kao to ja jesam... ponekad, pa ak i u vreme dananje, nai i ete na tek ubijenog jelena ili
feldunosta koji izgleda kao da ga je neko izgrickao poput repe. A svuda oko sebe vide ete tragove
neobi no velikog zeca. Svaki as, neki ratnik iz Kvota nestane, da bi ga pronali kako lei mrtav,
pokidanog vrata... uvek pokidanog vrata."
Vratila se u prethodni poloaj. Terina je, naravno, strahovito uznemirio gubitak prijatelja, pa
htede da pojuri zeca, ali patuljcima je i dalje bila potrebna njegova pomo . Stoga se vratio u tvr avu,
gde su branitelji jo tri dana i tri no i branili bedeme, sve dok nisu potroili zalihe i dok im sve ratnike
ne prekrie rane i ozlede.
Onda se, najzad, u svitanje etvrtog dana, kada ih ve obuze bezna e, oblaci razdvojie, te
zadivljeni Terin, negde u daljini, ugleda Mimringa kako leti prema tvr avi na elu grmljavine
zmajeva. Taj prizor toliko uplai napada e da oni odbacie oruje i pobegoe u divljinu." An ela izvi
usne. To je, kao to moete i da zamislite, razveselilo patuljke iz Kvota, te nastade veselje.
A kada je Mimring sleteo, Terin, na svoje silno iznena enje, primeti da su mu krljuti postale
providne poput dijamanata, to se, prema pri ama, zbilo zato to je Mimring leteo blizu sunca jer je, da
bi na vreme okupio ostale zmajeve, morao da nadleti vrhove Beor planina, to je vie nego to je
ijedan zmaj ikada ranije leteo. Terin postade slavan kao junak opsade Kvota, a njegov zmaj kao
Mimring Blistavi - zbog krljuti - i svi su nadalje ivveli sre no i spokojno. Dodue, iskreno re eno,
Terina je zanavek morio strah od ze eva, ak i u poznoj starosti. Eto, to vam se zapravo desilo kod
Kvota."
im ona za uta, ma kodlaci stadoe da predu, a Urgali nekoliko puta tiho zabrundae
odobravaju i.
Dobro pripoveda, Ulutrek", re e Garzvog glasom koji je zazvu ao poput tutnjave obruene
stene.
Blagodarim."
Ja sam, dodue, tu pri u uo malo druga ije ispri anu", primeti Eragon, kro ivi pod svetlost
vatre.
An elino se lice ozari. Pa, teko da bi mogao da o ekuje od patuljaka dl priznaju da su bili
preputeni na milost i nemilost jednom zecu. Nisi se valjda unjao u tami sve vreme?" Samo nekoliko
minuta", priznade joj.
Onda si propustio najbolji deo pri e, a ja je ve eras ne u ponavljati. Grlo mi se osuilo od
silne besede."
Eragon kroz onove izama oseti podrhtavanje kada Kuli i ostali Urgali ustadoe, uz
negodovanje ma kodlaka koji su leali na njima i koji ak i ljutito urliknue zavrivi na zemlji.
Zagledan u tu skupinu grotesknih rogatih lica okupljenih oko vatre, Eragon je morao da
potisne poriv da zgrabi bal ak svoga ma a. ak i poti se borio, naputovao i nalovio rame uz rame sa
Urgalima, pa i proao kroz misli nekoliko njih, i dalje mu nije bilo svejedno u njihovom drutvu. U
glavi je znao da su mu saveznici, ali njegove kosti i mii i nisu mogli da zaborave dubok strah koji ga
je obuzimao kad god bi se suo io s njihovim sunarodnicima u bici.
Garzvog je izvadio neto iz kone vre ice koju je nosio na pojasu, Ispruivi debelu ruku
iznad vatre, predao je to An eli, koja odloi vreteno kako bi u oba spojena dlana primila ponu en

63

predmet. Bila je to gruba sfera od kristala morskozelene boje, koja se presijavala poput skorelog
snega. Ugurala ju je u rukav odore, te je ponovo uzela vreteno.
Garzvog joj re e: Mora jednom da nam svrati do tabora, Ulutrek, pa da ti mi ispri amo
neke od naih mnogobrojnih pri a. Imamo i jednog peva a. Dobar je: kada ga slua kako pripoveda o
pobedi Nara Tulke kod Stavaroska, krv ti za as proklju a, te ti do e da zaurla na mesec i ukrsti
rogove ak i sa svojim najja im dumanima."
Pa, to samo ako ima rogove za ukrtanje", re e An ela. Bila bi mi ast da odsluam neku
od vaih pri a. Moda sutra uve e?"
Divovski se Kul saglasi s njom, a onda ga Eragon upita: Gde se nalazi Stavarosk? Nikada
nisam uo za njega."
Urgali se uzvrpoljie, a Garzvog pognu glavu i frknu poput bika. ta sad smera, Vatreni
Ma u?", upitao ga je. Ho e li da me izazove na megdan takvim uvredama?" Prete i, po eo je da
sklapa i otvara ake.
Eragon oprezno re e: Nisam mislio nita loe, Nare Garzvoe. Bee to iskreno pitanje - zaista
nikada nisam uo za Stavarosk."
amor iznena enja proiri se me u Urgalima. Kako je to mogu e?" upita Garzvog. Zar ne
znaju svi ljudi za Stavarosk? Zar se o njemu ne peva po svim dvoranama, od severnih pustara pa sve
do Beor planina, kao o naoj najslavnijoj pobedi? Siguran sam da se, ako nigde drugde, o tome pri a
bar me u Vordenima."
An ela uzdahnu, te re e ne podiu i pogled sa svog vretena: Bi e bolje da mu sve kae."
Eragon je u umu osetio Safirino prisustvo, znaju i da je pratila njihov razgovor i da je spremna
da doleti od njihovog adora ako ne bude mogao da izbegne arku.
Briljivo biraju i re i, Eragon re e: Niko mi to nije pominjao, ali ja nisam proveo mnogo
vremena me u Vordenima i... "
Drajl!", opsova Garzvog. Bezrogi izdajnik nema dovoljno hrabrosti ak ni da prizna
sopstveni poraz. Kukavica jedna, laov jedan!"
Ko? Galbatoriks?", upita Eragon oprezno.
Nekoliko ma kodlaka zasikta pri pomenu kralja.
Garzvog klimnu. Jata. Kada je doao na vlast, hteo je da nas zanavek istrebi. Poslao je
goleme vojske na Ki mu. Njegovi nam vojnici sravnie sela, spalie moti i ostavie za sobom zemlju
crnu i jalovu. Borili smo se, isprva vrlo rado, a onda iz o aja, ali ipak smo se borili. Nita drugo nismo
ni mogli. Nimo imali kuda da beimo, gde da se sakrijemo. Ko bi zatitio Urgralgre kad su ak i Jaha i
bili ba eni na kolena?
Ali imali smo sre e. Imali smo mo nog vojskovo u da nas predvodi, Nara Tulku. Njega su
jednom zarobili ljudi, a proveo je i mnogo godina bore i se protiv njih, pa je znao kako razmiljate.
Zahvaljuju i tome, uspeo je da okupi mnoga naa plemena pod svojim barjakom. Potom je namamio
Galbatoriksovu vojsku u uzan prolaz duboko u planinama, gde se nai ovnovil obruie na njih sa obe
strane. Bee to pravi pokolj, Vatreni Ma u. Tlo bee vlano od njihove krvi, a gomile njihovih leeva
sezale su mi povrh glave. I danas, kada ode u Stavarosk, oseti e kako ti kosti krckaju pod nogama, a
nov e, ma eve i deli e oklopa moe prona i ispod svakog busena mahovine."
Zna i, to ste bili vi!", uzviknu Eragon. itavog sam ivota sluao pri e o tome kako je
Galbatoriks jednom izgubio polovinu ljudi na Ki mi, ali niko nije u meo da mi objasni kako i zato."
Vie od polovine ljudi, Vatreni Ma u." Garzvog prodrma ramena, te izbaci luliok glas iz grla.
Sad, eto, vidim da emo morati da proirimo glas o tome ukoliko ne elimo da ljudi zaborave nau
pobedu. Prona i emo vae peva e i pripoveda e, pa emo ih nau iti pesmama o Naru Tulki, a
postara emo se i da ne zaborave da ih esto i glasno kazuju." Jednom je klimnuo, kao da je doneo
odluku, to bee veli anstven potez s obzirom na zastrauju u veli inu njegove glave, a onda re e:
Zbogom ostaj, Vatreni Ma u. Zbogom i tebi, Ulutrek." Potom se on i njegovi ratnici odgegae u
tamu.
An ela se zakikota, prepavi Eragona.
ta je smeno?", upitao ju je okrenuvi se ka njoj.

64

Nasmeila se. Mogu da zamislim izraz koji e se pojaviti na licu nekog sirotog leutiste kada
baci pogled iz svog adora i ugleda dvanaest Urgala1, i me u njima etiri Kula, kako stoje napolju
ekaju i da mu o itaju bukvicu o urgalskoj kulturi. Bi u zadivljena ako ne ujemo njegove vriske."
Ponovo je zakikotala.
I sam razgaljen, Eragon se sagnuo kako bi promeao ugljevlje krajem gran ice. Neto toplo i
teko smesti mu se u krilo; kada je spustio pogled ugledao je onog belog enskog ma kodlaka.
Podigao je ruku da bi je pomazio, ali predomislio se i zapitao ma ku: Smem li?"
Ma kodlaka samo mahnu repom, ne obra aju i panju na njega.
Nadaju i se da ne ini nita loe, Eragon snebivljivo po e da trlja to stvorenje po vratu.
Trenutak kasnije, glasno tutnjavo predenje ispuni tamu oko njih.
Dopada joj se", primeti An ela.
Neznano zato, Eragonu bee neobi no drago. A ko je ona? Ho u re i ko si ti? Kako se
zove?" Bacio je pogled na ma kodlaku, plae i se da ju je uvredio.
An ela se tiho nasmeja. Zove se Senolovka. To jest, to je zna enje njenog imena na jeziku
ma kodlaka. A ona je zvani no... " Travarka izbaci udnovat zvuk nalik na kaljanje ili reanje, od
kog se Eragonu nakostreie dlake na potiljku. Senolovka je u paru s Grimrom Poluapom, pa bi se
moglo re i da je ona kraljica ma kodlaka."
Predenje se jo vie poja a.
Tako, dakle", osvrnu se Eragon ka drugim ma kodlacima. A kud se dede Solembum?"
Zauzet je, jurca za nekom brkatom enkom upola mla om od sebe. Poblesavio je kao malo
ma e... ali opet, s druge strane, svako ima pravo da povremeno malo poblesavi." Uhvativi vreteno
levom rukom, zaustavila ga je, te je namotala novu vunicu oko podnoja drvenog diska. Potom je
obrnula vreteno kako bi ga zavrtela i nastavila da razvla i niti s bale u drugoj ruci. Izgleda mi kao da
e pu i od gomile pitanja, Senkoubico."
Kad se sretnemo, uvek ispadnem jo zbunjeniji nego ranije."
Uvek? To je ba apsolutisti ki s tvoje strane. No dobro, pokua u da ti pruim to vie
podataka. Pitaj."
Podozriv prema njenoj o itoj otvorenosti, Eragon je malo porazmislio o onome to bi najvie
eleo da zna, te na kraju re e: Grmljavina zmajeva? ta si pod time...?"
To ti je ispravan izraz za jato zmajeva. Da si ikada uo jedno takvo jato u letu, sve bi ti bilo
jasno. Kada bi ti deset, dvanaest ili vie zmajeva proletelo iznad glave, vazduh bi oko tebe zatreperio,
kao da sedi u nekom ogromnom dobou. A kako bi druga ije i nazvao skupinu zmajeva? Ima jato
vrana, opor vukova, krdo konja i tako dalje, ali ta emo sa zmajevim Roj zmajeva? To mi ba ne
zvu i valjano. A ne zvu i mi dobro ni blesak ili trepet, mada mi se trepet svi a kad bolje razmislim:
trepet zmajeva...Ali ne - jato zmajeva se zove grmljavina... to bi ti i znao da ti u enje nije bilo
zasnovano samo na mahanju ma evima i promeni dva-tri glagola na drevnom jeziku."
Siguran sam da si u pravu", re e Eragon, povla uju i joj. Zahvaljuju i stalnoj vezi sa
Safirom, osetio je da ona odobrava izraz grmljavina zmajeva, koji je i sam smatrao dobrim: bee to
podesan opis.
Proomislivi jo malo, upitao je: A zato te je Garzvog oslovljavao sa 'Ulutrek'?" To je
naziv koji mi Urgali dadoe jo odavno, kada sam hodila svetom s njima." A ta to zna i?"
Lunoderka."
Lunoderka? udnog li imena. Kako si ga dobila?"
Tako to sam pojela mesec, naravno. Kako druga ije?" Eragon se namrti, te se usredsredi na
maenje ma kodlaka. Nekoliko minuta kasnije, upita: Zato ti je Garzvog dao onaj kamen?"
Zato to sam mu ispri ala pri u. Zar to nije o igledno?"
Ali ta je ta no posredi?"
Pa komad kamena. Zar i sam nisi video?", zacoktala je jezikom negoduju i. Stvarno bi
trebalo da obra a vie panje na ono to se deava oko tebe. Ina e bi neko mogao da te probode
noem kada ne bude pazio. A s kim u onda ja razmenjivati zakukuljene opaske?" Zabacila je kosu.
Hajde, pitaj me jo neto. Moram da priznam da uivam u ovoj igrici."
Znaju i da nema svrhe, podigao je obrvu i upitao je: A ono tvoje pipi-pipi-pip?"

Me u Urgalima, ovnovima se nazivaju svi mujaci stasali za borbu. (Prim. prev.)

65

Travarka se grohotom nasmejala, te neki ma kodlaci razjapie usta u zubat osmeh. Me utim,
Senolovka nije delovala oduevljeno, poto je zarila kandice u Eragonove noge nateravi ga da se
trgne.
Pa", re e An ela, i dalje obuzeta smejanjem, ako ve moram da ti odgovorim, mogla bih i tu
pri u da ti ispri am. No, ovako... Pre nekoliko godina dok sam putovala rubom Du Veldenvordena,
daleko na zapadu, kilometrima daleko od bilo kojeg grada ili sela, naila sam na Grimra. On je u to
doba bio tek vo a manjeg plemena ma kodlaka, i jo se sluio ftbnmn apama. No da ne duim:
zatekla sam ga kako se poigrava malim crvenda em koji bee ispao iz gnezda na oblinjem drvetu. Ne
bi mi smetalo da je pticu samo ubio i pojeo je - to ma ke i rade, na kraju krajeva - ali on je tog sirotana
ba mrcvario: upkao mu je krilca, grickao mu repi , pustio bi ga da odskaku e, pa bi ga ponovo
tresnuo." An ela zgroeno namreka nos Rekoh mu da prestane s tim, ali on samo zarea, ne
obra aju i panju

ume." Uozbiljivi se, zagledala se u Eragona. A ja ti ne volim kad ljudi to rade! Stoga
sam
mu oduzela pti icu, zavrtela prstima i bacila ini, te je narednih nedelju dana, kad god bi
zinuo, pijukao kao pti e ili kakvo pilence."
Pijukao je?"
An ela klimnu, sva ozarena od eretluka. Nikada se nisam smejala kao tada. Nijedan
ma kodlak nije hteo da mu pri e itavih nedelju dana."
Nije ni udo to te mrzi."
ta me briga. Ako tu i tamo ne napravi pokojeg neprijatelja, onda si sigurno kukavica, ili
neto jo gore. Osim toga, sve je to bilo vredno njegove reakcije. Joj, kako je samo bio besan!"
Senolovka je upozori tihim frktanjem, te ponovo stegnu kandice.
Bolno se iskezivi, Eragon re e: Moda bi bilo bolje da promenimo temu?"
Aha."
Pre nego to je stigao da predloi novu temu, glasan vrisak odjeknu odnekud iz sredine tabora.
Triput je odjeknuo iznad redova adora pre nego to je utihnuo.
Eragon pogleda An elu, ona pogleda njega, te se oboje nasmejae.

66

GLASINE I PISANIJA
Dockan je, re e Safira kada se Eragon dovukao do adora pokraj kojeg je ona leala
sklup ana, presijavaju i se poput hrpe aurnog ugljevlja pod priguenom svetlo u baklji. Pogledala
ga je napola sklopljenim okom.
nuvi pokraj nje, prislonio je elo uz njeno grle i joj bodljikavu
vilicu. Jeste, jeste, re e najzad. A tebi je potreban odmor poto si letela u susret vetru itavog dana.
Spavaj, pa emo se videti ujutru. Samo je jednom trepnula.
Eragon je u adoru upalio samo jednu svecu da bi se lake snaao u mraku. Potom je svukao
izme i seo na leaj podvivi noge poda se. Usporio je disanje, dopustivi umu da se otvori i rairi
kako bi dodirnuo sve ivo u okolini, od crvi a i insekata u zemlji do Safire i vordenskih ratnika, pa ak
i do nekoliko preivelih bilj ica u blizini, ija energija bee bleda i gotovo neprimetna u pore enju s
rasplamsalom blistavo u i najmanje ivotinjice.
Dugo je tako sedeo, ispraznivi um od misli, izloen hiljadama oseta, i otrih i nenih,
usredsre en tek na ravnomerno disanje.
uo je kako, negde u daljini, neki ljudi razgovaraju stoje i oko straarske vatre, No ni vazduh
je odneo njihove glasove dalje nego to su nameravali, dovoljno daleko da na uljene ui razaznaju
njihove re i. Mogao je da im nazre i misli, i da ih pro ita da je hteo, ali odlu io je da potuje njihovu
privatnost, pa je samo oslunuo razgovor.
Neko mom e dubokog glasa re e: ... a jo kako te gledaju s visine, kao da si najnie dno. A
uglavnom ne e ni da popri aju s tobom, ak i kada im srda no postavi neko pitanje. Samo okrenu
glavu i nastave."
Da, da", re e neki drugi ovek, a tek ene im - lepe ko kipovi, ali otprilike toliko i
privla ne." Ma to ti je zato to si ti jedno nakazno kopile, Sverne, eto zato."
Pa nisam ja kriv to mi je babo imao naviku da aikuje s mladim muziljama kud god da je
poao. Osim toga, ti si poslednji koji moe da upire prstom: ti bi s tim svojim licem mogao de ici da
navla i no ne more."
Ratnik dubokog glasa zabrunda, a onda se neko zakalja i pijunu, te Eragon za u cvr anje
pljuva ke koja po e da isparava pogodivi uarenu cepanicu.
Tre i sagovornik upade u razgovor: Ni ja ne volim vilenjake nimalo vie nego vi, ali potrebni
su nam kako bismo dobili ovaj rat."
A ta emo ako se nakon toga okrenu protiv nas?", upita onaj s dubokim glasom.
Vala, u pravu si", dodade Svern. Ta pogledajte ta se samo desilo kod Ceunona i Dilida.
Uza sve svoje ljude i sve svoje mo i, Galbatoriks ipak nije mogao da ih spre i da nagrnu preko
bedema."
Moda se nije ni trudio", predloi tre i ovek.
Usledio je dug tajac.
Onda onaj s dubokim glasom re e: E to ti je, vala, neprijatna pomisao.. Bilo kako bilo, ne
vidim kako bismo odbili vilenjake ako ree da povrate svoje stare zemlje. Bri su i ja i od nas, a za
razliku od nas, nemaju ni jednog jedinog koji se ne razume u ma ije."
Ali imamo ti mi Eragona", usprotivi se Svern. On bi ih mogao oterati nazad u ume njihove,
i to sam-samcit, ako poeli."
On? Pih! Meni on vie li i na vilenjaka nego na nekog svoga roda. Ne bih ti ja ra unao na
njegovu odanost, ko to ne bih ra unao ni na odanost Urgala."
Tre i ovek ponovo progovori: Jeste li primetili da je uvek svee obrijan, ma koliko rano
naputali tabor?"
Sigurno koristi svoje ma ije umesto britve."
Meni je to protivno prirodnom poretku, iskreno vam velim. I to, a i sve ostale ini kojima se
u poslednje vreme svi neto bacakaju. oveku prosto do e da se sakrije u neku pe inu i da pusti
vra eve da se me usobno poubijaju, a mi da se nita ne meamo."
Ne se am se da si se neto alio kada su iscelitelji upotrebili ini umesto maica da bi ti
izvukli onu strelu iz ramena."

67

Moda, ali ta mi strela nikada i ne bi zavrila u ramenu da nije Galbatoriksa. A upravo su on i

njegove ma ije zakuvale itav ovaj darmar."
Uto neko frknu: Istina, ali kladim se u poslednji bakrenjak koji imam da bi, bilo Galbatoriksa
ili ne, ti opet zavrio s ne ijom strelom u sebi. Previe si mi ti opak da bi se bavio i im do tabanjem."
A znate da mi Eragon ipak jeste spasao ivot kod Feinstera", re e Svern
Da, da, a ako opet po ne da nam dosa uje tom pri om, stavi u te da nam riba lonce itave
nedelje."
Pa kad jeste... "
Usledio je jo jedan tajac, koji narui uzdah onog ratnika s dubokim glasom: Potrebna nam je
zatita. U tome je stvar. Preputeni smo na milost i nemilost vilenjacima, vra evima - i naim i
njihovim - i svim ostalim udnovatim stvorenjima to lutaju svetom. Onima poput Eragona sve ide kao
po loju, ali mi nismo te sre e. Nama je potrebno... "
Nama su", re e Svern, potrebni Jaha i. Oni bi povratili red."
Pih. S kojim to zmajevima? Ne moe imati Jaha e bez zmajeva. Osim toga, opet ne bismo
mogli da se odbranimo, a mene to najvie mu i. Nisam balavac pa da se sakrijem materi pod suknju,
ali ako bi se neki novi Senka pojavio iz tame, ne bi bilo nijedne ugave stvari koju bismo mogli da
inimo da bismo ga spre ili da nam otfikari tintare."
E vidi, ba me podseti... jeste li uli za gospodara Barsta?", zapita tre i ovek.
Svern promrmlja slau i se. ujem da se nakon toga pojeo od muke."
O emu vi to?", upita ratnik dubokog glasa.
O Barstu... "
Barstu?"
Ma zna onog velmou sa imanjem blizu Dilida... "
Da to nije onaj to je naterao svoje konje pravo u Ramr isto da napakosti... "
Da, da, ba taj. E taj ti je otiao u to neko selo, pa im je svima naredio da se pridrue
Galbatoriksovoj vojsci. Ista pri a kao i obi no. Ali tu su ga ljudi odbili, te napadoe i Barsta i vojnike
mu."
Mnogo hrabro", re e ovek dubokog glasa, glupavo ali hrabro."
Ali Barst bee mudriji od njih: naredio je svojim strelcima da se razmeste oko sela pre nego
to je uao u njega. Vojnici pobie polovinu ljudi, a ostale prebie na mrtvo ime. Ni tu nema ni eg
novog. Barst je potom zgrabio vo u im, oveka koji je otpo eo arku, te ga epa za iju i golim mu
rukama i upa glavu."
Neee!"
Da, da, ko piletu. Sto je jo gore, naredio je da mu ivu spale itavu porodicu."
Taj Barst je sigurno snaan kao Urgal, kad moe oveku da i upa glavu", re e Svern.
Moda postoji neka caka."
Da nisu opet ma ije?", upita onaj s dubokim glasom.
Pa, kako ljudi pri aju, taj vam je oduvek bio snaan - snaan i pametan. Pri a se da je, jo
dok je bio mladi , ubio ranjenog vola jednim udarcem pesnice."
Meni to i dalje mirie na ma ije."
To je zato to ti misli da se u svakoj senci motaju zlehudi arobnjaci.
" Ratnik dubokog glasa zabrunda, ali nita ne re e.
Nakon toga, ljudi se razi oe kako bi krenuli u svoje obilaske, te Eragon ne u vie nita od
njih. U bilo kojoj drugoj prilici, njihov bi ga razgovor noda i uznemirio, ali poto je meditirao, sve je
vreme ostao netaknut, mada se potrudio da upamti ta su kazali kako bi kasnije mogao valjano da
porazmisli o tome.
im mu se u glavu vratio red i im se osetio smireno i oputeno, Eragon je zatvorio um,
otvorio o i i lagano ispruio noge kako bi opustio uko ene mii e.
Treperenje sve e zapade mu za oko, te je nekoliko minuta gledao u nju, oma ijan titranjem
plamena.
Zatim je otiao do Safirinih bisaga da bi iz njih izvadio pero, etkicu, mastionicu i listove
pergamenta koje je nekoliko dana ranije iskam io od Doda, zajedno s knjigom Domia abr Wyrda,
koju mu je stari u enjak poklonio.

68

Vrativi se do svog leaja, Eragon je debelu knjigu spustio podalje od sebe kako bi smanjio
izglede da e prosuti mastilo po njoj. Postavio je svoj tit preko kolena, poput tacne, te rairio listove
pergamenta po njegovoj zaobljenoj povrini. Opor taninski vonj ispuni mu nozdrve kada je otvorio
bo icu i umo io pero u mastilo od hrastovog soka.
Taknuo je rub bo ice vrkom pera da bi otresao viak te nosti, a onda je paljivo na inio prvi
potez rukom. Pero se oglasi tihom kripom kada je po eo da ispisuje rune svog maternjeg jezika. Kada
je zavrio, uporedio ih je sa onima od prethodne no i da bi video da li mu se rukopis popravio - jeste
malo, u pore enju s ranama u knjizi Domia abr Wyrda koje je koristio kao uzor.
Jo je triput preao itavu abecedu, posve uju i posebnu panju oblicima koji su mu bili
najtei za ispisivanje. Potom je po eo da zapisuje sopstvene misli i zapaanja u vezi sa zbivanjima
proteklog dana. To mu bee od koristi, ne samo zato to mu je prualo zgodnu priliku da veba pisanje
ve i zato to mu je pomagalo da bolje shvati sve to je video i uradio u toku dana.
Mada bee mukotrpno, pisanje mu je prualo uitak, s obzirom na to da mu je sam taj izazov
bio podsticajan. Tako e ga je podse alo na Broma, i na to kako ga je stari pripoveda u io zna enju
svake rune, to je Eragonu prualo ose aj bliskosti sa ocem, koji ina e nije imao.
Rekavi sve to je eleo da kae, isprao je pero, te ga je zamenio etkicom i uzeo pergament
koji je ve bio prekriven nizovima glifova iz drevnog jezika.
Vilenja ko pismo, Liduen Kvaedhi, bee mnogo tee za ispisivanje od runa njegovog
maternjeg jezika usled sloenih, krivudavih oblika. No on je imao dva razloga da bude uporan: nije
smeo da zaboravi to pismo, a ako bi pride poeleo da napie bilo ta na drevnom jeziku, bilo bi
pametnije da to u ini na na in koji ve ini ljudi nije razgovetan.
Eragon je imao dobro pam enje, ali ipak je po eo da zaboravlja mnoge ini kojima su ga
Brom i Oromis nau ili. Stoga je resio da sastavi re nik sa svakom njemu znanom re ju iz drevnog
jezika. Mada to ba i nije bila originalna zamisao, on nije cenio vrednost takve zbirke sve donedavno.
Radio je na re niku jo nekoliko sati, a onda je vratio svoj pribor za pisanje u bisage pa je
izvadio kov eg s Glejdrovim srcem svih srca. Pokuao je da probudi staroga zmaja iz njegove
obamrlosti, kao i mnogo puta ranije, ali omanuo je, po obi aju. Me utim, Eragon nije eleo da
odustane. Spustivi se pokraj otvorenog kov ega, stao je da ita Glejdru iz Domia abr Wyrda o
mnogobrojnim obredima patuljaka, koje je Eragon slabo poznavao, i itao je sve dok nije zaao u
najhladniji i najmra niji deo no i.
Eragon tada skloni knjigu, ugasi sve u i lee na krevet da se odmori. Lutao je kroz arobne
prizore svojih polubudnih snova tek nakratko: im se prvi tra ak svetlosti promolio na istoku, on se
uspravio kako bi otpo eo itav krug iznova.
.

69

AROUZ
Bilo je ve prepodne kada Roran i njegovi ljudi stigoe do skupine adora pokraj druma.
Tabor je delovao turobno i neupadljivo u Roranovim o ima zamagljenim umorom. Kilometar i po ka
jug leao je grad Arouz, ali on je uspeo da nazre samo osnovne obrise: ledenobele zidine, zjape e
ulaze pokrivene zamandaljenim kapijama i mnogobrojne vrste kockaste kule od kamena.
Drao se za prednji deo sedla kada su ujahali u tabor na konjima koji su se jedva drali na
nogama. Neki razbarueni de ko dotr a do njega, te zgrabi uzde njegove kobile i stee ih nateravi
ivotinju da se teturavo zaustavi.
Roran se upilji u de ka, ni sam ne znaju i ta se upravo desilo, a onda, nakon nekoliko dugih
trenutaka, promuklo re e: Dovedi mi Brigmana."
Ne rekavi nita, de ko otr a izme u adora podiu i prainu onako bosonog.
Roranu se inilo da je ekao vie od jednog sata. Nezaustavljivo dahtanje kobile slagalo se s
dobovanjem krvi u njegovim uima. Kada je pogledao ka tlu, u inilo mu se da se ono kre e i udaljava
od njega do neke beskrajno daleke ta ke, poput tunela. Zatim odnekud zvecnue mamuze. Desetak
vojnika se okupilo u blizini: naslanjali su se na koplja i titove sa otvorenom znatieljom na licima.
S druge strane tabora, neki ple at ovek u plavoj tunici doepa do Rorana, koriste i
polomljeno koplje umesto tapa. Imao je duga ku bradu, mada su mu brkovi bili obrijani. Naunice su
mu se presijavale od znoja - Roran nije mogao da odredi da li je to posledica bola ili vru ine.
Vi ste eki ar?", upita.
Roran potvrdno zabrunda. Popustio je stisak na sedlu, posegao rukom u tuniku i predao
Brigmanu izguvano par e pergamenta na kojem behu ispisana Nasuadina nare enja.
Brigman polomi votani pe at noktom palca. Prou io je pergament, a onda ga je spustio kako
bi se ravnoduno zagledao u Rorana.
O ekivao sam vas", re e mu. Jedan od Nasuadinih omiljenih vra eva uspostavio je vezu sa
mnom pre etiri dana rekavi mi da ste krenuli, ali nisam mislio da ete sti i ovako brzo."
Nije bilo lako", re e mu Roran.
Brigman izvi gornju usnu: Nije, siguran sam da nije... gospodine." Vratio mu je pergament.
Ljudi su pod vaom upravom, eki aru. Upravo smo se spremaliza napad na zapadnu kapiju. Moda
biste eleli da povedete nalet?"
To pitanje bee upereno u njega poput bodea.
Roranu se u inilo da se svet vrti oko njega, pa se jo ja e uhvatio za sedlo. Bio je previe
iscrpljen da bi se raspravljao s bilo kim, i to na valjan na in, ega je i sam bio svestan.
Naredite im da se povuku za danas", re e.
Jeste li sili s uma? Pa kako o ekujete da osvojimo grad? Bilo nam je puh ehno itavo jutro
da pripremimo napad, i nemam nameru da sedim tu i vrtim pal eve dok se vi ne naspavate. Nasuada
ekuje od nas da dovrimo opsadu za nekoliko dana, i ja u to i u initi, tako mi Angvarda!"
Spustivi glas tako da ga samo Brigman uje, Roran mu ree i re e: Kaza ete ljudima da se
povuku ili u vas obesiti za glenjeve i iibati zbog krenja nare enja. Ne nameravam da odobrim
nikakav napad dok se malo ne odmorim i dok ne sagledam stanje stvari."
Pa vi ste potpuna budala. To bi nam... "
Ako ne moete da drite jezik za zubima i ispunjavate svoju dunost, li no u vas iibati - i to
tu, na licu mesta."
Brigmanu zadrhtae nozdrve od besa. U stanju u kojem ste? Ne biste imali nikakve izglede."
Greite", re e Roran, uveren u to. Nije bio siguran kako bi savladao Brigmana, ali je
poslednjim atomom svoga bi a znao da bi mu to polo za rukom.
Brigman je, izgleda, pokuavao da se obuzda. U redu", prosikta, ionako ne bi bilo dobro da
nas ljudi gledaju kako se valjamo po praini. Osta emo gde jesmo, ako tako elite, ali ja nisam kriv za
gubljenje vremena. Vi ete odgovarati za to, a ne ja."
Uvek je tako", re e Roran bolno stegnutog grla, silaze i s kobile. Kao to ste vi odgovorni
za ovaj dumbus od opsade koji ste tu napravili."

70

Brigman se natuti, te Roran jasno vide kako njegova odbojnost prema njemu prerasta u
mrnju. Zaalio je zbog toga to nije odabrao diplomatski odgovor.
ador vam je ovamo."
Opet je bilo jutro kada se Roran probudio.
Mekana svetlost se pomaljala kroz ador, popravljaju i mu raspoloenje. Na tren je pomislio
da je odspavao svega nekoliko minuta. Onda je shvatio da se ose a previe osnaeno i budno.
Opsovao je samoga sebe, besan zbog toga to je dopustio da mu itav jedan dan pro e kroz
prste.
Hio je pokriven tananim ebetom, koje bee odgurnuo usled toplog junja kog vazduha,
pogotovo jer je na sebi imao i izme i ode u. Sklonio ga je sasebe i pokuao da se uspravi.
Ote mu se priguen jecaj, poto je imao ose aj da mu se itavo telo rastee i cepa. Pao je u
krevet i ostao tako zadihan na pokriva u. Prvobitna zaprepa enost ubrzo je popustila, ali za sobom je
ostavila jake bolove u svim delovima tela - manje ili vie strane.
Bilo mu je potrebno nekoliko minuta da prikupi snagu. Uz nadljudski napor, prevrnuo se na
bok, te je prebacio noge preko ivice leaja. Zastao je kako bi doao do daha, a onda se odvaio da
ustane, to mu je delovalo kao nemogu zadatak.
Kiselo se nasmeio kad se kona no naao na nogama. Bi e to veoma zanimljiv dan.
Ostali ve behu ustali. Zatekao ih je kako ga ekaju kada se izvukao iz adora. I oni su
izgledali iznureno i iscrpljeno: pokreti im behu uko eni kao njegovi. Nakon to su razmenili pozdrave,
Roran pokaza na zavoj na Delvinovoj podlaktici, na mestu gde ga je neki kr mar posekao noem za
ljutenje povr a. Jo te boli?"
Delvin slegnu ramenima: Nije strano. Mogu da se borim, ako zatreba."
Odli no."
ta najpre namerava da uradi?", upita ga Karn.
Roran osmotri sunce koje se podizalo na nebu, ra unaju i koliko im je jo vremena preostalo
do podneva. Da malo proetam", re e.
Po evi od sredine tabora, Roran je poveo svoje saborce niz redove adora proveravaju i
stanje vojnika i stanje njihove opreme. Povremeno bi stao da neto priupita nekog ratnika. Ljudi su
mahom bili umorni i obeshrabreni, mada mu se u inilo da im se raspoloenje popravilo kada su ga
ugledali.
Roranov se obilazak zavrio na junoj ivici tabora, kao to je i nameravao. Tamo se zaustavio
sa ostalima kako bi se zagledali u zastrauju e zidine! Arouza.
Grad je bio izgra en na dva nivoa. Prvi je bio nizak i razvu en i krio je u sebi ve inu ku a i
gra evina, dok je drugi, manji nivo zauzimao vrh duga kog niskog brega koji je predstavljao najviu
ta ku kilometrima unaokolo. Bedemi su okruivali oba nivoa grada. U spoljnim bedemima moglo se
videti pet kapija: dve su se otvarale ka putevima koji su ulazili u grad - jedan sa severa, a drugi sa
istoka - a ostale tri stajahu iznad kanala koji su se pruali juno, ulaze i u sam grad. S druge strane
Arouza bilo je nemirno more u koje su ti kanali verovatno i oticali.
Pa, bar nemaju an eve, pomislio je.
Kapija okrenuta ka severu bee izgrebana i izudarana od naleta ovna, a tlo pred njom bee
izrovano, te Roran zaklju i da su to tragovi bitke. Tri katapulta, etiri baliste s kakvima se upoznao jo
na Zmajevom krilu 2 i dve rasklimatane opsadne kule behu raspore eni ispred spoljnog bedema.
a ica ljudi sedela je urena iza tih ratnih naprava; pu kali su lule i bacili kockice po
komadima koe. Te ratne skalamerije delovale su alosno nedelotvorno u pore enju s golemim
kamenim gradom.
Nizak, ravan teren oko Arouza sputao se ka moru. Stotine zemljoradni kih imanja behu
ratrkane po zelenoj ravnici. Svaki posed je bio obeleen drvenom ogradom i bar po jednom kolibom
sa slamnatim krovom. Ponegde se mglo videti i raskono imanje: prostrane kamene vlastelinske ku e
zati ene sopstvenim visokim zidinama i, prema Roranovoj pretpostavci, sopstvenim straarima. One
su bez sumnje pripadale plemstvu iz Arouza, a moda i pokojem dobrostoje em trgovcu. ta kae?",
upitao je Karna.
arobnjak odmahnu glavom, a njegove snudene o i postadoe jo tunije. Mogli bismo da
postavimo opsadu i pred nekom planinom sa istim ishodom."
2

La a. ukradena od Carstva, kojom je Roran prebacio izbeglice iz Karvahola u Surdu. (Prim. prev.)

71

Ba tako", primeti Brigman prilaze i im.

Roran je svoje opaske zadrao za sebe, ne ele i da drugi saznaju koliko je obeshrabren.
Nasuada je enula ako misli da moemo da osvojimo Arouz sa svaga osam stotina ljudi. Da ih imam
osam hiljada, i Eragona i Safiru pride, onda bih moda i bio siguran u pobedu. Ali ovako sigurno ne...
Ipak, znao je da mora da prona e na in, ako ni zbog ega drugog a ono zbog Katrine.
Ne gledaju i u Brigmana, Roran mu re e: Ispri ajte mi ono to znate o Arouzu."
Brigman obrnu svoje koplje nekoliko puta, mrve i zemlju njegovom drkom, pa odgovori:
Galbatoriks je bio vidovit: postarao se za to da grad ima zalihe hrane pre nego to smo im odsekli sve
puteve odavde do ostalih delova Carstva. Vode im, kao to vidite, ne manjka. Sve i da skrenemo
kanale, ostaloo bi im nekoliko izvora i bunara u samom gradu. Mogli bi da izdre sve do zime, ako ne
i due, mada se kladim da bi im dojadilo da glo u repu pre no to bi se sve okon alo. Galbatoriks je
tako e smestio pozamaan broj vojnika u Arouz - dvostruko vie nego to mi imamo - pored njihovih
uobi ajenih odreda."
Odakle sve to znate?"
Preko dounika. Me utim, on nije imao iskustva u vojnoj strategiji, pa sam je pruio isuvie
samouverenu procenu gradskih slabosti."
Aaa."
Tako e je obe ao da e mo i da uvede manji broj vojnika u grad kada padne mrak."
I?"
ekali smo ga, ali nije se pojavio, a onda smo narednog jutra videli njegovu glavu nataknutu
iznad grudobrana. Jo je tamo, kod isto ne kapije."
Vidim. Ima li jo kapija sem ovih pet?"
Jo tri. Pokraj pristanita imaju morsku kapiju dovoljno iroku da se sva tri potoka izliju
istovremeno, a pored nje je i kopnena kapija za ljude i konje. A tu je i jo jedna kopnena kapija u
onom kraju tamo" - pokazao je prema zapadnoj strani grada - ista kao ostale."
Moemo li probiti bilo koju od njih?"
Ne dovoljno brzo. Pokraj obale nemamo dovoljno prostora za okretanje i povla enje van
domaaja kamenja i strela. Stoga nam preostaju ove kapija, uz onu zapadnu. Oblik terena je manjevie isti svuda oko grada, osim kod obale, pa sam reio da usmerim napad ka najblioj kapiji."
Od ega je napravljena?"
Od gvo a i hrastovine. Izdra e stotinu godina, ukoliko je mi ne oborimo." Da li je
zati ena bilo kakvim inima?"
Ne bih znao, s obzirom na to da Nasuada nije nala za shodno da poalje i nekog od svojih
arobnjaka s nama. Halsted ima... "
Halsted?"
Gospodar Halsted, vladar Arouza. Sigurno ste uli za njega?" Nisam."
Usledila je kratka stanka, tokom koje Roran oseti da je Brigmanov prezir prema njemu
narastao. Onda ovek nastavi: Halsted ima sopstvenog vra a: nekog pakosnog, smeuranog stvora
kojeg videsmo povrh bedema kako mrmlja sebi u bradu i pokuava da nas sredi svojim vradbinama.
ini mi se da je skroz-naskroz nesposoban, poto ba i nije imao sre e, ako izuzmemo dva naa
oveka za opsadnim ovnom koja je uspeo da zapali."
Roran razmeni poglede s Karnom, koji mu se u ini jo zabrinutijim nego ranije, ali odlu i da
bi bilo bolje da nasamo porazgovara s njim kasnije.
Da li bi nam bilo lake da se probijemo kroz kapije iznad kanala?" upitao je.
A gde biste tamo stali? Pogledajte koliko su uvu ene u zidine - nemate gde da zakora ite.
Osim toga, imaju proreze i otvore u krovu iznad ulaza, kroz koje mogu da sipaju klju alo ulje, bacaju
gromade ili ispaljuju strele iz samostrela na bilo koga dovoljno glupavog da se odvai u taj
deo."
Kapije ne mogu biti od vrstog materijala sve do dole, ina e bi pre ile protok vode."
Tu ste u pravu. Ispod povrine imaju reetke od drveta i metala s rupama dovoljno velikim da
ne ometaju protok."
Tako, zna i. Da li su te kapije sputene u vodu ak i kada Arouz nije pod opsadom?" No u
jesu zasigurno, ali mislim da su ih drali otvorenima tokom dana." Hmmm. A bedemi?"

72

Brigman prebaci oslonac na drugu nogu. Od granita, savreno ugla ani, zbijeni toliko tesno
da ni no ne moete uvu i izme u kamenih kocki. Pretpostavljam da su to izradili patuljci, jo pre
pada Jaha a. Tako e pretpostavljam da su zidine ispunjene utabanim utom, mada nisam siguran poto
jo nismo na eli spoljni sloj. Sire se bar est metara pod zemljom, a moda i vie, to zna i da ne
moemo da prokopamo lagume ispod njih niti da ih oslabimo potkopavanjem."
Koraknuvi napred, Brigman pokaza ka vlastelinskim ku ama na severu i zapadu. Ve ina se
velmoa povukla u Arouz, ali ostavili su ljude za sobom da im tite posede. Zadavali su nam dosta
nevolja tako to su nam napadali izvi e, krali konje i tome sli no. Jo smo na po etku zauzeli dva
poseda" - pokazao je dve spaljene ruevine nekoliko kilometara dalje ali njihovo zadravanje je
izazivalo vie tete nego koristi, pa smo ih napustili i potpalili. Naalost, nemamo dovoljno ljudi da
bismo obezbedili i ostale."
Tada se oglasi Baldor: Zbog ega ti kanali proti u kroz Arouz? Ne bih rekao da ih koriste za
navodnjavanje useva."
Tu vam voda nije potrebna, mom e, kao to nekom severnjaku nije potrebno da dovla i sneg
tokom zime. Ve i im je problem da ostanu nasuvom."
Pa zato ih onda koriste?", zanimalo je Rorana. I odakle dolaze? Ne o ekujete valjda da u
poverovati da se voda dovla i ak iz reke Dajt koja je toliko kilometara udaljena odavde."
Pa ne, naravno", frknu Brigman. Imate jezera i ritova severno odavde. To je smrdljiva,
nezdrava voda, ali ovdanji ljudi su navikli na nju. Jedan kanal je dovodi iz ritova do mesta koje je
udaljeno odavde otprilike tri kilometra. Tu se kanal ra va u tri kanala koja i sami vidite, a oni se
sputaju niz nekoliko vodopada pokre i vodenice u kojima se melje brano za gra ane. Seljani
dovuku ito do vodenica u vreme etve, a onda dakove s branom natovare na dereglije i spuste ih u
Arouz. To vam je zgodan na in za prenos i druge robe do grada, poput drveta i vina iz vlastelinskih
ku a."
Roran protrlja potiljak, te nastavi da prou ava Arouz. Zainteresovalo ga je ono to mu je
Brigman rekao, ali nije bio siguran od kakve mu je to pomo i. Ima li jo ne eg vanog u okolini?",
upitao je.
Samo jedan rudnik kriljca, juno niz obalu."
Zabrundao je, jo razmiljaju i. Ho u da obi em te vodenice", re e. Ali prvo ho u da mi
ispri ate sve o svom boravku ovde, i ho u da ujem koliko imamo zaliha svega redom, od strela do
dvopeka."
U redu, po ite za mnom... eki aru."
Roran je narednih sat vremena proveo razgovaraju i s Brigmanom i njegovim dvama
narednicima, sluaju i ih i postavljaju i pitanja dok su mu prepri avali svaki napad na gradske bedeme
koji su izveli, i pregledaju i zalihe koje su preostale ratnicima pod njegovim zapovednitvom.
Bar nam oruja ne manjka, pomisli Roran prebrojavaju i poginule. Sve i da Nasuada nije
postavila vremensko ograni enje na njegov poduhvat, ljudi i konji ne bi imali dovoljno hrane da
ostanu ulogorovani pred Arouzom vie od nedelju dana.
injenice i brojevi koje su mu Brigman i njegovi pomo nici spominjali mahom behu ispisani
na svicima pergamenta. Roran se potrudio da prikrije injenicu da ne ume da odgonetne itave redove
okastih crnih znakova, pa je traio od ljudi da mu oni sve itaju, ali nerviralo ga je to to je zavisio
od milosti drugih. Nasuada je bila u pravu, shvatio je, moram da nau im da itam, ina e ne u znati da
li me neko lae kada kae da na nekom komadu pergamenta pie ovo ili ono... Moda bi Karn mogao
da me nau i kada se budemo vra ali Vordenima.
to je vie saznavao o Arouzu, Roran je vie saose ao s Brigmanom: osvajanje toga grada
bee zadatak koji obeshrabruje jer nema o iglednog reenja. Uprkos tome to mu se taj ovek nije
dopadao, Roran je smatrao da je zapovednik u inio onoliko koliko je mogao u datim okolnostima. Bio
je neuspean, zaklju io je Roran, ne zato to nije bio stru an zapovednik ve zato to su mu
nedostajale dve vrline koje su Roranu mnogo puta donele pobedu: odvanost i mata.
Obavivi pregled stanja, Roran i njegovih pet saboraca odjahae s Brigmanom da bi izbliza,
dodue sa sigurne razdaljine, obili bedeme Arouza i njegove kapije. Ponovno sedenje u sedlu bee
silno bolno za Rorana, ali izdrao je sve ne poalivi se.
Kada kopita njihovih paripa zaklepetae po kamenom putu pokraj tabora, na putu prema
gradu, Roran primeti da, u odre enim trenucima, kopita tvore udan zvuk kada udare o tlo. Prisetio se
da je sli an zvuk uo i tokom poslednjeg dana putovanja i da mu je tada zasmetao.

73

Pogledavi dole, video je da je ravno kamenje koje je sa injavalo povrinu druma postavljeno
u potamnelo srebro koje se protezalo poput nepravilnie pau ine.
Roran pozva Brigmana da bi ga pitao ta je posredi, te mu Brigman doviknu: Ovdanja
zemlja nije dobra za pravljenje maltera, pa koriste olovo kako bi pri vrstili kamenje!"
Roranova prva reakcija bee neverica, ali Brigman je delovao ozbiljno. Zapanjila ga je
mogu nost da je neki metal toliko rasprostranjen da ga ljudi troe na izgradnju puteva.
Nastavili su ka blistavom gradu po drumu od kamena i olova. Pomno su prou ili odbranu
Arouza. Me utim, ak ni razgledanje izbliza nije donelo nita novo, ve je u vrstilo Roranov utisak da
je grad gotovo neosvojiv.
Pribliio je svog konja do Karnovog. arobnjak je zurio u Arouz zamagljenim pogledom,
nemo mi i usne, kao da pri a sam sa sobom. Sa ekao je da se zaustavi, te ga tiho upita: Ima li
ikakvih ini na kapijama?"
Mislim da ima", odgovori mu Karn jednako tiho, ali nisam siguran koliko, niti znam u emu
je njihova svrha. Bi e mi potrebno vreme da prona em odgovor."
Zato ti je toliko teko?"
Pa i nije. Ve ina je ini dosta uo ljiva, ukoliko se neko nije potrudio da ih sakrije, ali ak i
tada ma ije obi no ostavljaju vidljive tragove ako zna ta valja traiti. Mene brine to to su neke ini
moda zamke postavljene da spre e ljude koji ele da petljaju oko njih. Ako je tako, i ako im
izravno pri em, zasigurno u ih odapeti, a ko zna ta bi se tada moglo dogoditi? Mogao bih da se
rasprim pred tvojim o ima, a tu bih sudbu rado izbegao ako se ja pitam."
Ho e li da ostane tu dok mi budemo obilazili dalje?"
Karn odmahnu glavom. Mislim da ne bi bilo pametno da vas ostavljam nezati ene dok smo
udaljeni od tabora. Vrati u se nakon sutona da vidim ta mogu da uradim. Osim toga, bilo bi dobro da
se pribliim kapiji, a sada ne smem blie jer me straari jasno vide."
U redu, kako ti kae."
Zaklju ivi da je otkrio sve to je mogao osmatraju i grad, rekao je Brigmanu da ih povede do
najbliih vodenica.
Bile su uglavnom onakve kakvima ih je Brigman i opisao. Voda iz kanala slivala se preko tri
uzastopna vodopada visoka sedam metara. U podnoju svakog slapa nalazio se vodeni ni to ak,
oivi en kanticama. Voda se slivala u kante, okre i napravu ukrug. To kovi su bili povezani debelim
isovinama s trima istovetnim gra evinama koje su stajale jedna iznad druge du duga ke stepenaste
obale, kriju i u sebi goleme vodeni ne kamenove koji su pravili brano za stanovnike Arouza. Mada
su se to kovi okretali, Roran je shvatio da nisu povezani sa sloenim nizom poluga u vodenicama,
poto nije uo tutnjavu vodeni nih kamenova koji se okre u oko svoje ose.
Sjahao je kraj prve vodenice, pa je proao stazom izme u ku ica osmatraju i ustave
postavljene iznad slapova kojima se odre ivala koli ina vode to e se sputati dole. Ustave su bile
otvorene, ali se mnogo vode i dalje moglo videti ispod svakog od tri to ka koja su se lagano okretala.
Zaustavio se na pola puta uzbrdo, pa je spustio nogu na rub meke travnate obale, prekrstio
ruke i naslonio bradu na grudi razmiljaju i kako bi mogao da osvoji Arouz. Bio je siguran da postoji
nekakva caka ili strategija pred kojom bi se grad raspukao i otvorio poput zrele tikve, ali reenje mu je
i dalje izmicalo.
Mozgao je sve dok se nije umorio od razmiljanja, a onda se naprosto prepustio zvuku
krckanja osovina i prskanja vode preko slapova.
Mada su ti zvuci bili umiruju i, trn nelagode i dalje mu nije dao mira, poto ga je to mesto
podse alo na vodenicu Dempton u Terinsfordu, kuda je otiao na posao onoga dana kada su mu
Ra'zaci spalili dom i podvrgli njegovog oca mu enju, smrtno ga ranivi.
Roran je pokuao da potisne to se anje, ali ono ga nije naputalo riju i mu po stomaku.
Da sam samo sa ekao nekoliko sati, mogao bih da ga spasem. Onda razum niji deo Rorana
odgovori: Da, pa bi i mene Ra 'zaci ubili pre nego to bih mrdnuo rukom. Bez Eragonove zatite, bio
bih bespomo an poput novoro en eta.
Priavi tihim korakom, Baldor mu se pridruio na ivici kanala. Ljudi se pitaju da li si
osmislio neki plan", re e.
Imam nekakve zamisli, ali ne i plan. A ti?"
Baldor tako e prekrsti ruke. Mogli bismo da sa ekamo da nam Nasuada poalje Eragona i
Safiru u pomo ."

74

Pih."
Neko su vreme posmatrali neprekidno komeanje vode pod sobom. Onda Baldor re e: A ta
ako ih naprosto pita da se predaju? Moda e se toliko uplaiti kada uju tvoje ime da e otvoriti
kapije, pa e ti pasti pred noge preklinju i za milost."
Roran se kratko zakikota. Sumnjam da su pri e o meni stigle sve do Arouza. Ali..." - proao
je prstima kroz bradu - vredi pokuati, da ih bar malo uznemirimo ako nita drugo."
ak i ako uspemo da u emo u grad, da li emo mo i da ga zadrimo s tako malo ljudi?"
Moda da, moda ne."
Izme u njih se zatim spustila tiina, a onda Baldor re e: Daleko smo dogurali."
Da, da."
Ponovo se za u samo ubor vode i zvuk okretanja to kova. Baldor najzad re e: Tu se sneg,
izgleda, ne otapa kao kod nas, ina e bi ovi to kovi na prole e dopola bili u vodi."
Roran odmahnu glavom. Nije vano koliko ima snega ili kie. Ustave se mogu upotrebiti da
bi ograni ile koli inu vode koja se sliva preko to kova, kako se ne bi previe brzo okretali."
Ali ta kada voda pre e vrh ustave?"
Pa mlevenje se dotle verovatno zavri za taj dan, ali svakako moe da povu e poluge,
podigne ustave i... " Roran odluta kada mu itav niz slika blesnu u glavi, te mu celo telo obuze
toplina, kao da je popio itavo bure medovine u jednom gutljaju.
Da li bih stvarno to mogao?, pomislio je oduevljeno. Da li bi zaista upalilo ili bi... Ma nije ni
vano, moramo da pokuamo. ta nam je drugo preostalo?
Otiao je do sredine nasipa pred kojim se nalazio sredinji bazen, te dohvati zupce koji su virili
iz visokog drvenog vijka koji je kori en za podizanje i sputanje ustava. Vijak bee otvrdnuo i teak
za okretanje, mada se on naslonio na njega ramenom, guraju i ga svom teinom.
Pomozi mi", rekao je Baldoru, koji bee ostao na obali posmatraju i ga zbunjeno i
zainteresovano.
Baldor je paljivo doao do mesta na kojem je stajao Roran. Zajedno su zatvorili ustave. Roran
je potom, odbijaju i da im odgovori na bilo kakva pitanja, naredio da u ine isto i s najviom i s
najniom ustavom.
Kada sve tri ustave behu vrsto sputene, Roran se vratio do Karna, Brigmana i ostalih, pa im
dade znak da sjau i da se okupe oko njega. ekaju i ih, lupkao je po svom malju, odjednom
neobjanjivo nestrpljiv, Pa?", re e Brigman kada su se nali kraj njega.
Roran je svakog oveka pogledao pravo u o i kako bi se uverio da je zadobio njihovu panju,
a potom re e: Evo kako emo... " Pri ao je, hitro i napeto, itavih pola sata, objanjavaju i im sve to
mu je sinulo u tom iznenadnom otkrovenju. Dok je govorio, Mandel po e da se osmehuje, a i Baldor,
Delvin i Hamund, mada su bili ozbiljniji, behu oduevljeni odvanom prirodom njegovog plana.
Roranu je prijala njihova reakcija. Mnogo se namu io da bi zadobio njihovo poverenje, pa mu
je bilo drago to i dalje moe da ra una na njihovu plodrku. Jedino ega se plaio bilo je da bi ih
mogao izneveriti: od svih mogu ih sudbi koje je mogao da zamisli, jedino mu se gubitak Katrine inio
stranijim.
Karn je, s druge strane, delovao donekle sumnji avo. Roran je to i o ekivao, ali sumnje toga
arobnjaka su bile male u pore enju s Brigmanovom nevericom.
Pa vi ste sasvim poludeli!", uzviknu im je Roran zavrio. To vam nikada ne e po i za
rukom!"
Povucite to to ste rekli!", re e Mandel, te posko i napred stegnutih pesnica. Roran je dobio
vie bitaka nego to ste ih vi vojevali, i pritom je to u inio bez svih ovih ratnika kojima vi
zapovedate."
Brigman zarea, te mu se ogoljena gornja usna povi poput zmije: Pseto jedno! Odra u ti
bukvicu koju nikada ne e zaboraviti!"
Roran odgurnu Mandela pre nego to je mladi napao Brigmana. Hej, hej!", viknu Roran.
Kakvo je sad to ponaanje?" Sav naduren, Mandel prestade da se opire, ali i dalje je zurio u Brigmana
razjarenim pogledom, a on mu se na to samo iskezio.
Plan jeste udnovat, to je sigurno", re e Delvin, ali tvoji su nam udnovati planovi odli no
posluili u prolosti." Ostali ljudi iz Karvahola slono zabrundae.

75

Karn klimnu, te re e: Moda upali, a moda i ne. Ne bih znao re i. No svakako e uhvatiti
nae neprijatelje nespremne, a moram da priznam da sam prili no radoznao da vidim ta e se tada
desiti. Neto ovakvo dosad nije ura eno."
Roran se blago osmehnu. Obra aju i se Brigmanu, rekao je: Da nastavimo po starom - e to bi
tek bila potpuna ludost. Imamo svega dva i po dana da osvojimo Arouz. Uobi ajene metode ne e biti
dovoljne, pa moramo da rizikujemo i posegnemo za neuobi ajenim."
Moda i jeste tako", promrmlja Brigman, ali ovo je jedan aav poduhvat u kojem emo
izgubiti mnogo dobrih ljudi, i to samo da biste vi iskazali svoju navodnu prepredenost."
Razvukavi osmeh jo vie, Roran po e da se pribliava Brigmanu i stade tek kad izme u njih
ostade svega nekoliko centimetara. Ne morate se saglasiti sa mnom, Brigmane; trebalo bi samo da
uradite ono to vam bude re eno. Ho ete li ispuniti moje naredbe ili ne ete?"
Vazduh se izme u njih zagreja od njihovih dahova, ali i od toplote koja im je isijavala s koe.
Brigman zakrguta zubima, te jo ja e stee svoje koplje, ali potom mu pogled odluta i on odstupi od
Rorana. Ma prokleti bili", re e. Zasad u biti va ker, eki aru, ali vrati u vam ja ve za ovo, samo
se pazite, a onda ete morati da odgovarate za svoje odluke."
Samo da mi osvojimo Arouz, pomisli Roran, za ostalo me nije briga. Uzjaite!", viknuo je.
Imamo mnogo posla i premalo vremena da ga obavimo! Hajde, brzo!"

76

DRAS LEONA
Sunce se uspinjalo na nebu, zajedno sa Safirom, kada Eragon, sede i na njenim le ima, ugleda
Helgrind na rubu severnog horizonta. Osetio je nalet gnuanja ugledavi taj udaljeni kameni iljak koji
se uzdizao u okolnom krajoliku poput otrog zuba. Imao je toliko neprijatnih uspomena vezanih za
Helgrind da je poeleo da ga uniti i da vidi kako sa njegove ogoljene iljate kule obruavaju ka
zemlji. Safira je bila mnogo ravnodunija prema toj crnoj kamenoj kuli, ali bilo mu je jasno da se ni
njoj ne svi a to to se nala u njenoj blizini.
Pre no to se ve e spustilo, Helgrind je ve leao iza njih, a Dras Leona pred njima, pokraj
Leone, po kojoj su se ljuljukali deseci usidrenih la a i barki. Nizak, irok grad bee gusto sagra en i
prili no negostoljubiv, koliko se Eragon se ao, s tesnim, krivudavim sokacima i prljavim atrljama
zbijenim pokraj bedema od utog blata koji je okruivao sredite grada. Iza tih zidina nalazila se
golema i visoka katedrala Dras Leone, crna i iljata, u kojoj su svetenici Helgrinda obavljali svoje
grozomorne obrede. Izbegli ka kolona se prostirala du severnog puta - sa injena od ljudi koji su iz
grada kojem je pretila opsada beali u Tirm ili Urubejn, gde bi bar privremeno mogli da prona u
uto ite od nezaustavljive vordenske najezde.
Eragonu se Dras Leona inila jednako poganom i zlom kao i onda kada ju je prvi posetio, te je
u njemu probudila duboku elju da je uniti, kakvu nije ose ao ni kod Feinstera ni kod Belatone. Tu je
eleo da razara ognjem i ma em, da iba sve pred sobom zastrauju im, neprirodnim silama koje mu
behu na raspolaganju, da se preda svakom divlja kom porivu u sebi i da za sobom ne ostavi nita sem
gomile zadimljenog pepela natopljenog krvlju. Prema siromasima, bogaljima i robovima koji su iveli
zato eni u Dras Leoni gajio je izvesno saose anje. Ali zato je bio sasvim ube en u iskvarenost toga
grada pa je verovao da bi bilo najbolje da bude iznova podignut i izgra en bez one mrlje izopa enosti
kojom ga je helgrindska vera zarazila.
Dok je matario o ruenju katedrale uz Safirinu pomo , odjednom se zapitao da li vera
svetenika koji upranjavaju samosaka enje ima naziv.
Njegovo prou avanje drevnog jezika nau ilo ga je da ceni zna aj imena - imena su
predstavljala mo , imena Su predstavljala razumevanje - te ne e biti sasvim sposoban da shvati
istinsku bit te vere dokle god ne otkrije njen
U blagom sumraku, Vordeni se smestie po njivama jugoisto no od Dras Leone, gde se teren
uzdizao do blage zaravni - koja e im pruiti izvesnu zatitu ako neprijatelj napadne poloaje. Ljudi
behu umorni od dugotrajnog mara, ali Nasuada ih je naterala da utvrde tabor i da rasporede mo ne
ratne naprave koje su dovukli ak iz Surde.
Eragon se i sam zduno bacio na posao. Prvo se pridruio skupini mukaraca koji su
poravnavali polja penice i je ma koriste i se deblima privezanim dugim konopcima. Delali bi bre da
su pokosili ito ili elikom ili ma ijama, ali bilo bi opasno i neprijatno hodati po preostalom strnitu, a|
jo bi tee bilo spavati na njemu. Ovako su pak smrskane stabljike na inile meku, gipku povrinu finu
poput dueka, mnogo prijatniju od ogoljene zemlje na koju behu navikli.
Eragon je radio sa ostalim mukarcima gotovo itav sat, a onda su zaklju ili da su ra istili
dovoljno prostora za vordenske adore.
Potom je pomogao pri podizanju opsadne kule. Njegova natprirodna snaga omogu avala mu je
da die grede koje bi moralo da podigne bar nekoliko ratnika, pa je tako pomogao da ubrzaju itav
posao. Nekoliko patuljaka koji su ostali uz Vordene nadgledalo je podizanje kule, poto su naprave
bile njihove izrade.
Safira je tako e pomagala. Slue i se zubima i kandama, iskopala je duboke rovove u tlu i
nagomilala iskopanu zemlju u nasipe oko tabora, postigavi vie za nekoliko minuta nego to bi
stotinu ljudi postiglo za itav dan. Onda je vatrom iz svoga drela i silovitim zamasima repa uklonila
drve e, ograde, zidine, ku e i sve ostalo u okolini to bi njihovim neprijateljima moglo pruiti zaklon.
Ona je predstavljala sliku i priliku zastrauju eg razaranja, dovoljno estokog da udahne strah i jezu
ak i u najhrabrija srca.
Bilo je ve kasno kada su Vordeni kona no dovrili pripreme, te Nasuada naredi ljudima,
patuljcima i Urgalima da odu na po inak.

77

Povukavi se u svoj ador, Eragon je meditirao dok mu se um nije razbistrio, to mu je bila

navika. Umesto da potom veba pisanje, narednih nekoliko sati proveo je prelaze i ini za koje je
mislio da e mu moda biti potrebne narednog dana, a usput je osmislio i neke nove kako bi se
spremio za posebne prepreke to su ih ekale u Dras Leoni.
Kada je procenio da se dovoljno pripremio za predstoje u bitku, prepustio se svojim
snovi enjima, koja behu razli itija i silovitija nego ina e, poto mu je, uprkos meditaciji, borba na
vidiku uskomeala krv ne daju i mu da se opusti. Kao i obi no, ekanje i neizvesnost predstavljahu
deo koji je najtee podnosio, pa je poeleo da je ve usred okraja, jer tako ne bi imao vremena da
razmilja o tome ta bi se moglo desiti.
Safira je bila jednako nemirna. S njene strane, uspeo je da uhvati pokoji san koji je
podrazumevao grienje i kidanje, pa mu je bilo jasno da se i ona raduje svirepim uicima bitke. Njeno
je raspoloenje donekle uticalo i na njegovo, mada nedovoljno da bi sasvim zaboravio svoju teskobu.
Jutro je prebrzo stiglo, te se Vordeni okupie pred ogoljenim predgra ima Dras Leone.
Njihova je vojska predstavljala zastrauju i prizor, ali Eragonovu zadivljenost potamnilo je to to su
imali okrnjene ma eve, ulubljene kacige i izudarane titove, uz loe okrpljene poderotine na vatiranim
tunikama i verinja ama. Uspeju li da osvoje Dras Leonu, bi e u prilici da zamene deo svoje opreme,
kao to su uradili i u Belatoni, a pre toga i u Feinsteru, ali nisu mogli da zamene ljude pod istom tom
opremom.
to se vie ovo bude razvla ilo, rekao je Safiri, to e Galbatoriksu biti lake da nas porazi kada
stignemo do Urubejna.
Onda ne smemo da odugovla imo, odgovorila mu je. Rragon je sedeo na njoj, pokraj Nasuade,
koja je, pod punim oklopom, jahala blistavocrnog paripa Olujnika. Oko njega behu razmeteni njegovi
vilenja ki straari, uz isti broj Nasuadinih uvara, no nih jastrebova, uve an zbog bitke u odnosu na
uobi ajenih est. Vilenjaci su pea ili poto su odbijali da jau sve paripe sem onih koje su sami
uzgojili i dresirali, a svi no ni jastrebovi behu na konjima, uklju uju i i Urgale. Deset metara udesno
nalazio se kralj Orin sa svojom li no odabranom svitom ratnika koji su, svi do jednog, imali po jedno
areno pero nataknuto povrh lema. Garzvog i Narhajm, zapovednik patuljaka, behu sa svojim
odredima.
Nakon to su klimnuli glavama, Nasuada i kralj Orin nagnae svoje konje napred, te izjahae
iz glavnice vordenske vojske pravo ka gradu. Eragon je levom rukom stegao vratnu bodlju pred sobom
kada Safira krenu za njima.
Nasuada i kralj Orin zastadoe pre nego to za oe medu oronule ku e. Na njihov znak, dva
glasnika, jedan s vordenskim a drugi sa surdanskim barjakom, projahae kroz uzanu ulicu koja se kroz
itav lavirint atrlja pruala ka junoj kapiji Dras Leone.
Eragon se namrti posmatraju i kretanje dvojice glasnika. Grad mu se inio neprirodno
praznim i tihim. Niko se nije video u itavoj Dras Leoni, ak ni na grudobranima debelog utog
bedema, iza kojeg bi trebalo da budu raspore ene stotine Galbatoriksovih vojnika.
Neto mi tu udno mirie, re e Safira, te tiho zaje a privukavi Nasuadinu panju.
U podnoju bedema, vordenski glasnik doviknu glasom koji se proneo sve do Eragona i
Safire: Ehej, tamo! U ime gospe Nasuade od Vordena i kralja Orina od Surde, kao i u ime slobodnog
naroda Alagezije, otvarajte kapije kako bismo preneli vanu poruku vaem gospodaru Markusu
Taboru, od koje bi on i svaki mukarac, ena i dete u Dras Leoni mogli imati mnogo koristi."
Iza zidina, neki ovek kojeg nisu mogli videti odgovori: Ove se kapije otvaratii ne e. Kazuj
svoju poruku odatle gde stoji!"
Govori li u ime gospodara Tabora?"
Govorim."
Onda te zaduujem da ga podseti da je dravni ke razgovore prili nije voditi u li nim
odajama, a ne ovako, na otvorenom, gde ih svako uti moe."
Ne primam ja nikakva nare enja od tebe, izme aru jedan! Kazuj svoju poruku, i to to bre,
pre no izgubim strpljenje i zaspem te strelama."
Eragon ostade zadivljen: glasnik se nije nimalo uznemirio, niti se uplaio zbog njegove
pretnje, ve je nastavio bez oklevanja: Kako ti drago. Nai gospodari nude mir i prijateljstvo
gospodaru Taboru i svim ljudima u Dras Leoni. Nemamo nikakvih nesuglasica s vama, ve s
Galbatoriksom, i ne emo se boriti s vama, ako moemo da biramo. Nemamo li svi zajedni ki cilj?
Mnogi od nas nekada su iveli u Carstvu koje napustie samo zato to nas je Galbatoriksova

78

strahovlada iz domova naih oterala. Srodnici smo i po krvi i po dui. Pridruite nam se, i moda emo
se zajedno osloboditi uljeza koji sedi u Urubejnu."
Prihvatite li ponudu nau, gospodari nai jam e bezbednost gospodaru Taboru i porodici
njegovoj, kao i svima ostalima koji su sada u slubi Carstva, mada nikome ne e biti doputeno da
zadri svoj poloaj ako je dao zakletvu koja se prekriti ne moe. A ako vam zakletve ne doputaju da
nam u pomo priteknete, bar nas ometati nemojte. Podignite kapije i odloite ma eve, a mi vam
obe avamo da vam niko ne e nauditi. No ako nam put zapre ite, slisti emo vas o as posla, jer se niko
ne moe suprotstaviti snazi vojske nae, a ni snazi Eragona Senkoubice i zmaja Safire."
Pri pomenu svoga imena, Safira podie glavu te izbaci zastrauju i urlik.
Iznad kapije, Eragon ugleda visoku priliku pod ogrta em kako se penje na bedem i staje
izme u grudobrana kako bi se preko glasnika zagledala u Safiru. Eragon zakilji, ali nije mogao da joj
razazna lice. Jo se etiri oveka u crnim odorama pridruie tom oveku; behu to oni koje je Eragon
po osaka enim telima prepoznao kao helgrindske svetenike: jednom je nedostajala podlaktica, dvojici
po noga, a poslednji u tom drutvu nije imao ni noge ni ruku, pa su ga njegovi pratioci, a moda i
njeni, nosili na maloj tapaciranoj nosiljci.
ovek u ogrta u zabaci glavu, te njegov grohot odjednom gromoglasno zatutnja i odjeknu
svom silinom. Ispod njega, glasnici jedva zadrae svoje konje koji stadoe da odmi u u elji da
pobegnu odatle.
Eragonu se zgr i stomak, te on zgrabi bal ak Brisingra, spreman da ga isu e za tren oka.
Niko se ne moe suprotstaviti snazi vaoj?", re e ovek, te mu glas odjeknu odbivi se o
zgrade. Vi kanda imate previsoko miljenje o sebi." Uz razoran urlik, blistava crvena telesina zmaja
Trna posko i iz ulice na krov jedne ku e, probijaju i drvenu indru kandama. Zmaj rairi svoja
golema krila obrubljena pandama, otvori grimizne eljusti, te zasu nebo snopom ustalasanog
plamena.
Murtag - Eragon je shvatio da je to upravo on - podrugljivim tonom dodade: Kidiite na
bedeme koliko vam volja, ali ne ete osvojiti Dras Leonu dokle god smo Trn i ja tu da je branimo.
Poaljite najbolje ratnike svoje i vra eve da se bore protiv nas i pomre e, svi do jednog. To vam ja
obe avam. Me u vama nema nikoga ko nas moe nadmaiti. ak ni ti... brate. Vra ajte se nazad u
skrovita svoja, dok jo nije prekasno, i molite se da Galbatoriks ne do e da se sam vama pozabavi. U
suprotnom e vam smrt i emer biti nagrade jedine!"

79

KOSKA JE BA ENA
Gospodine, gospodine! Kapija se otvara!"
Roran podie pogled s karte koju je prou avao kada jedan od straara ulete u njegov ador sav
zajapuren i zadihan.
Koja kapija?", upita ga Roran, potpuno smiren. Budi malo precizniji." Odloio je tap koji je
koristio za merenje razdaljine. Ona najblia, gospodine... na putu, ne na kanalu!" Izvukavi malj koji
je nosio za pojasom, Roran napusti ador te potr a ka junom rubu tabora, odakle je uperio pogled ka
Arouzu. Obuzet nevericom ugledao je nekoliko stotina konjanika kako naviru iz grada; jarke zastavio
zavijorie im se na vetru kada su po eli da se raspore uju u irok stroj ispred mra nih eljusti otvorene
kapije.
Razbi e nas u parampar ad, pomisli Roran o ajni ki. Svega je stotimu pedeset ljudi ostalo u
njihovom taboru, a mnogi od njih behu ozle eni i nesposobni za boj. Svi su ostali bili kod vodenica
koje je posetio prethodnog dana, kod rudnika kriljca dole niz obalu, ili negde du obala najzapadnijeg
kanala, tragaju i za dereglijama koje su im bile potrebne kako bi njegov plan uspeo. Te ratnike nije
mogao da opozove dovoljno brzo da bi se odbranili od tih konjanika.
Kada je poslao ljude na zadatak, Roran je bio svestan da time ostavlja tabor otvoren za
protivnapad. Me utim, nadao se da e ljudi iz grada biti previe preplaeni nedavnim napadima na
bedeme da bi pokuali neto toliko odvano - i da e ratnici koje je zadrao mo i da ubede udaljenog
posmatra a da je glavnica njegovih snaga i dalje smetena pod adorima.
ito se ispostavilo da je prva pretpostavka bila pogrena. Nije bio sasvim siguran da su
branitelji Arouza bili svesni njegove smicalice, ali smatrao je da je i to mogu e, s obzirom na
ograni en broj konjanika okupljenih ispred grada. Da su ti vojnici i njihovi zapovednici o ekivali
okraj sa itavom Roranovom vojskom, o ekivao bi da e iza i napolje s dvostruko vie ljudi. Bilo
kako bilo, ipak je morao da smisli na in da odbije njihov napad i da spase svoje ljude od pokolja.
Baldor, Karn i Brigman dotr ae sa orujem u ruci. Dok je Karn uurbano navla io svoj oklop,
Baldor upita: ta emo?"
Ne moemo nita da u inimo", re e Brigman. itav ste poduhvat prokleli svojom
nepromiljeno u, eki aru. Moramo da beimo, smesta pre nego to se ti prokleti konjanici obrue na
nas."
Roran pljunu. Da se povu emo? Nema povla enja! Ljudi ne mogu da bee peice, a ak i da
mogu, sigurno ne u napustiti ranjenike."
Zar vam nije jasno? Izgubili smo. Ostanemo li, pobi e nas ili e nas zarobiti, to je jo gore!"
Manite se, Brigmane! Ne u podviti rep i pobe i!"
A zato ne ete? Da ne biste priznali da ste pogreili? Zato to se nadate da ete sa uvati neto
svoje asti u poslednjoj, besmislenoj bici? Zar ne vidite da ete time samo jo vie nakoditi
Vordenima?"
U podnoju grada, konjanici podigoe ma eve i koplja te, uz horske pokli e i povike koji se
za ue ak i s tolikog odstojanja, zarie mamuze u svoje paripe i zatutnjae preko iskoene istine
pravo prema vordenskom taboru.
Birgman nastavi sa svojom tiradom: Ne u vam dopustiti da protra ite nae ivote samo da
biste udovoljili svom ponosu. Vi ostanite, ali... "
Za epite!", povika Roran. Da ste drali brnjicu zatvorenu, ili u vam je ja zatvoriti! Baldore,
motri na njega. U ini li bilo ta to ti se ne dopadne, slobodno ma em na njega." Brigman se sav
naduvao od besa, ali zadrao je jezik za zubima poto je Baldor podigao ma i uperio ga ka
Brigmanovim prsima.

80

Koran je procenio da mu je ostalo moda pet minuta da odlu i ta mu je initi - pet minuta
tokom kojih je tota visilo o koncu.
Pokuao je da osmisli kako bi mogli da pobiju ili onesposobe dovoljno konjanika da oteraju i
ostale, ali je gotovo istoga trena odbacio tu mogu nost. Nije bilo mesta na koje bi mogao da navu e
konjicu i na kojem bi njegovi ljudi moda imali prednost. Teren je bio previe ravan za takve manevre.
Ne moemo pobediti ako se upustimo u borbu... A ta ako ih zaplaimo? Ali kako? Vatrom?
Vatra bi mogla biti kobna i za prijatelje i za neprijatelje. Osim toga, ova vlana trava moe samo da
tinja. Dimom? Ne, od toga nikakve vajde.
Bacio je pogled ka Karnu. Moe li do arati prizor Safire koja urli e i bljuje vatru kao da je
stvarno tu?"
Mravi obrazi vra a odmah prebledee. Odmahnuo je glavom, usplahirenog lica. Moda. Ne
znam, nisam to nikada pokuao. Stvarao bih sliku po se anju. Moda ne bi ni li ila na ivo bi e."
Klimnuo je ka stroju konjanika u naletu. Znali bi da neto nije u redu."
Korim zari nokte u dlanove. Ostala su mu jo etiri minuta, a moda i manje.
Veredelo bi bar pokuati", promrmljao je. Potrebno nam je samo da im odvratimo panju, da
ih zbunimo... " Bacio je pogled ka nebu u nadi da e videti kine oblake kako se nadvijaju nad
taborom, ali avaj, iznad njih su lebdela samo dva prozra na obla a. Zbunjenosti, neizvesnosti,
sumnje... ega li se ljudi plae? Nepoznatog, stvari koje ne razumeju - eto ega.
Istoga trena, Roran je osmislio pet-est zamisli kojima bi mogao da podrije samouverenost
dumanima, a svaka bee udnovatija od prethodna Onda nai e na jednu koja bee toliko jednostavna i
odvana da mu se u inili savrenom. Ona je pri e, za razliku od ostalih, godila i njegovom egu, poto
je iziskivala udeo samo jo jedne osobe - Karna.
Naredite ljudima da se sakriju u adore!", viknuo je, ve se pokrenuvi. I kaite im da budu
tihi. Da ih nisam uo da su zucnuli, osim ako nas napadnu!"
Otiavi do najblieg adora, koji bee prazan, Roran gurnu malj pod pojas te zgrabi neko
prljavo vuneno ebe s gomile posteljine na tlu. Potom je otr ao do kuhinjske vatre i zgrabio iroko
deblo nalik na panj koje su ratnici koristili umesto hoklice.
S deblom pod mikom i ebetom preba enim preko drugog ramena Roran odjuri iz tabora ka
brdacetu udaljenom tridesetak metara. Neka mi neko donese koske za igranje i rog medovine!",
doviknuo je. I donesite mi sto na kom drim karte. Smesta, sto mu gromova, smesta!"
Iza sebe je za uo gromak bat koraka i zveckanje opreme kada ljudi pojurie da se skriju u
adorima. Sablastan muk nadvi se nad taborom svega nekoliko sekundi kasnije; buka je poticala samo
od ljudi koje bee poslao po traene stvari.
Roran nije troio vreme na osvrtanje. Stigavi na vrh brdaceta, postavio je deblo da stoji
uspravno na debljem kraju i prodrmao ga nekoliko puta da bi proverio ho e li se zatresti pod njim.
Zadovoljivi se stabilno u, seo je na deblo i pogledao niz iskoenu istinu, ka konjanicima u naletu.
Bee mu ostalo jo tri minuta do njihovog dolaska. Kroz drvo pod sobom, mogao je da oseti
tutnjavu konjskih kopita, koja se poja avala iz asa u as.
Gde su mi koske i medovina?!", zaurlao je, ne skidaju i pogled s konjice.
Hitro je pogladio bradu i zategao rub tunike. Od straha je zaalio to nije navukao verinja u,
ali onaj hladniji, prepredeniji deo njegove glave rekao mu je da e teskoba jo vie ispuniti njegove
neprijatelje kada ga spaze kako sedi bez oklopa, kao da je sasvim oputen. Isti deo uma ubedio ga je da
ostavi malj za pojasom, kako bi ostavio utisak da se ose a sasvim sigurno u prisustvu vojnika.
Izvini", re e Karn zadihano, dotr avi do Rorana sa ovekom koji je doneo sto
na
rasklapanje iz Roranovog adora. Postavili su sto ispred njega i prostrli ebe odozgo, a onda je Karn
predao Roranu rog dopola pun medovine i konu au sa uobi ajenih pet koski za igranje.
Sklanjajte se sad odavde", re e im. Karn se okrenuo u nameri da ode, ali Roran ga uhvati za
ruku. Moe li da u ini da vazduh oko mene treperi kao to treperi iznad vatre tokom hladnog
zimskog dana?"
Karn zakilji. Moda, ali kakve koristi od... "
Samo ti to uradi ako moe, a sad idi da se sakrije!"
im je goljavi arobnjak odjurio u tabor, Roran protrese au s koskama, te ih prosu na sto
i po e da se igra bacaju i koske u vazduh - prvo jednu, pa dve, pa tri, i tako ukrug - i do ekuju i ih
nadlanicom. Njegov otac Garou esto se zabavljao na taj na in pu kaju i lulu i sede i u staroj

81

rasklimatanoj stolici na tremu njihove ku e tokom dugih letnjih ve eri u dolini Palansar. Roran se
retko igrao s njim, no kada bi se igrao, obi no bi izgubio, mada je Garou vie voleo da se nadme e
sam sa sobom.
Mada mu je srce silno i ubrzano tuklo i mada mu dlanovi behu klizavi od znoja, Roran se
trudio da zadri smireno dranje. Ako misli da njegova smicalica bude iole uspena, mora e da se
obavije nepokolebljivim samouverenim stavom ma kako se zaista ose ao.
Drao je pogled ustremljen ka koskama, odbijaju i da ga podigne ak i kad su se konjanici
primakli. Bat konja u naletu poja avao se sve dok se i sam nije uverio da e ga pregaziti. udnog li
na ina da ovek umre, pomislio je, te se osmehnuo uozbiljivi se Onda se prisetio Katrine i njihovog
nero enog deteta, uteivi se spoznajom da e, ukoliko on pogine, njegova loza ipak biti nastavljena.
Ne e to biti besmrtnost kakvu Eragon poseduje, ali posredi je ipak besmrtnost, kojom e on morati da
se zadovolji.
U poslednjem trenu, kada se konjica nala na svega nekoliko metara od stola, neko viknu:
Stoj! Stoj! Zauzdajte konje. Ponavljam, zauzdajte konje!" Uz zveket kop i i kripu koe, ustreptao
stroj konja nevoljno uspori i zastade.
Roran je i dalje drao o i oborene.
Ciucnuo je malo otre medovine, te ponovo baci koske i uhvati dve na ispruenu nadlanicu,
gde one ostadoe da se ljuljukaju izme u njegovih ispup enih tetiva.
Miris svee izrovane zemlje odjednom ga zapahnu, topao i prijatan, pomean s manje
prijatnim vonjem oznojenih konja.
Hej ti tamo, prikane moj!", re e onaj ovek koji je vojnicima naredio da se zaustave. Rekoh,
hej tamo! Ko si ti da tu tako sedi ovog divnog jutra pijuckaju i i uivaju i u kockanju, kao da te
nikakve brige ovog sveta ne mu e? Zar mi ak ni zasluili nismo da nas sa ekate isukanih ma eva? Ko
si ti, pitah te malo as?" Polako, kao da je tek primetio prisustvo vojnika pa zaklju io da to i nema
posebnog zna aja, Roran podie pogled sa stola kako bi osmotrio niskog bradatog mukarca s
raskonom perjanicom na kacigi, koji je pred njime sedeo na ogromnom crnom bojnom konju to je
zadihano izbacivao vazduh iz nozdrva kao iz dva meha.
Nisam ja ni iji prikan, a tvoj ponajmanje", re e Roran, nimalo se ne trude i da prikrije
gnuanje zbog toga to ga je neznanac oslovio tom familijarnom re ju. A mogao bih ja tebe pitati ko
si ti da mi tako neu tivo igru prekida."
Duga ka arena pera na vrhu ovekove kacige zanjihae se i zaleprae kada je odmerio
Rorana kao da je on nepoznato stvorenje na koje je naiao u lovu. Taros Hitri, tako me zovu,
zapovednik gradske strae. A ma koliko da si prost, moram ti re i da bi me silno raalostilo da ubijem
oveka hrabrog poput tebe a da mu ni ime ne doznam." Kao da eli da naglasi svoje re i, Taros spusti
koplje uperivi ga ka Roranu.
Iza Tarosa, konjanici behu pore ani u tri gusto zbijena reda. Roran meu njima ugleda i nekog
mravog oveka kukastog nosa, suvonjavog lica i ruku, koje behu ogoljene do ramena - takve je ruke
Roran povezivao s vordenskim vra evima. Odjednom se ponadao da je Karn uspeo da na ini vazduh
oka njega treperavim, mada se nije usu ivao da okrene glavu i proveri.
eki ar mi je ime", re e. Jednim vetim pokretom, sakupio je ko ice, bacio ih ka nebu i
uhvatio tri rukom. Roran Ceki ar, brat Eragona Senkoubice. | Moda si uo za njega, ako za mene
nisi."
Konjanici se uzvrpoljie, a Roran primeti da su se i Tarosu o i rairili na tren. Zadivljuju a ti
je to tvrdnja, ali kako moemo biti sigurni daj je verodostojna? Bilo koji ovek moe re i da je neko
drugi ako mu tako odgovara."
Roran izvu e svoj malj, te ga tresnu o sto uz priguen odjek. Potom ja nastavio da se igra, ne
obra aju i panju na vojnike. Zgroeno je promrmljao kada mu dve ko ice padoe s ruke, to ga je
kotalo itave runde.
Aaa", re e Taros, te se zakalja da bi pro istio grlo, prati te dobar glas eki aru, mada neki
smatraju da je on bezrazlono naduvan. Da li je, na primer, istina da si svojeru no pokosio oko tri
stotine ljudi u selu Deldaradu u Surdi?"
Nisam nikada pitao kako se to mesto zove, ali ako je Deldarad, onda jesam, pobio sam tamo
mnogo vojnika. Ali bilo ih je svega stotinu devedeset tri, a tokom borbe su me titili moji ljudi."
Svega stotinu devedeset tri?", odvrati Taros za eno. Mnogo si mi skroman, eki aru.
Takav bi poduhvat oveku mogao osigurati mesto u mnogim pesmama i pri ama."

82

Roran slee ramenima, te podie rog do usana pretvaraju i se da guta, poto nije mogao da
dopusti sebi da mu um bude pomu en estokim pi em patuljaka. Borim se da bih pobedio, ne da bih
izgubio... Nego, daj da te po astim pi em, kao ratnik ratnika", re e, te prui rog Tarosu.
Niski ratnik se premiljao, te mu o i munjevito pre oe na vra a koji je stajao iza njega. Onda
se obliznu i re e: Pa, moda i prihvatim." Sjahavi sa svog ata, Taros predade koplje jednom vojniku,
skinu oklopne rukavice i pri e stolu, gde obazrivo prihvati rog od Rorana.
Taros onjui medovinu i potee nekoliko pove ih gutljaja. elenka na kacigi mu zadrhta kada
se iskezio.
Nije ti po ukusu?", upita Roran eretski.
Priznajem da su ova gorta ka pi a previe estoka za moj jezik", re e mu Taros, vra aju i
mu rog. Vie mi pau vina s naih imanja: topla su i meka i manji su izgledi da e pomutiti razum
oveku."
Men' je slatka ko maj ino mleko", slaga Roran. Pijem je svakog jutra, popodneva, ve eri..."
Ponovo navukavi rukavice, Taros se vratio do svoga konja da ponovo uzjae, te uze koplje od
vojnika koji ga je pridravao. Uputio je jo jedan hitar pogled ka onom nosatom vra u iza sebe, iji je
ten, primeti Roran, poprimio svetinjsku nijansu za ono kratko vreme koliko je Tarosu trebalo da sjae.
Taros je zasigurno i sam zapazio promenu na svom arobnjaku, poto se i njegovo lice steglo.
Blagodarim na gostoprimstvu, Rorane eki aru", re e mu, podigavi glas da bi ga itav odred
uo. Moda e se i meni uskoro ukazati ast da te ugostim unutar bedema Arouza. Obe avam da u
te, ako se to dogodi, posluiti najfinijim vinom s porodi nog imanja, pa u te moda njime odvi i od
ovog tvog varvarskog mleka. Mislim da e se tada saglasiti sa mnom povodom toga da nae vino
zavre uje hvalu. Obi no ga ostavimo da odstoji u hrastovoj buradi po nekoliko meseci, a nekad i po
nekoliko godina. Bila bi teta da sav taj trud bude utroen zaludu, da nam se burad porazbija i da vino
pote e ulicama, pa da ih oboji u crveno krvlju naeg gro a."
To bi zaista bila velika teta", odgovori mu Roran, ali nekada ne moete a da ne prolijete
malo vina kada raspremate sto." Pomerivi rog u stranu, nagnuo ga je, te je prosuo na travu ono malo
medovine to bee ostalo u njemu.
Taros je nekoliko trenutaka bio potpuno nepomi an - ak mu i pera na kacigi behu mirna - a
onda besno zarea, okrenu konja, te viknu svojim ljudima: U stroj! U stroj, kad kaem... iha!" Uz
taj zavrni uzvik, poterao je svog konja podalje od Rorana, a ostali vojnici krenue za njim, nateravi
svoje paripe u galop kako bi se vratili u Arouz.
Roran je zadrao svoju lanu nadmenost i ravnodunost sve dok vojnici nisu dobrano odmakli,
a onda lagano ispusti dah i osloni laktove o kolena. Ruke su mu blago drhtale. Upalilo je, pomislio je
zadivljen.
uo je kako njegovi ljudi tr e ka njemu iz tabora, te je podigao pogled preko ramena i spazio
Baldora i Karna kako mu prilaze u pratnji bar pedesej ratnika koji su se dotad skrivali u adorima.
Uspeo si!", uzviknu Baldor kada su se primakli. Uspeo si! Ne mogu da verujem!"
Nasmejavi se, pljesnuo je Rorana po ramenu dovoljno snano da ga celog gurne na sto.
Ostali se ljudi sjatie oko njega, tako e nasmejani, te stadoe da ga hva preteranim
re enicama, hvale i se kako e pod njegovim vodstvom osvojiti Arouz bez ijedne rtve i usput se
podsmevaju i hrabrosti i karakteru njegovih stanovnika. Neko mu tutnu topao, dopola pun meh s
vinom u ruku, a on se zagleda u njega s neo ekivanim gnuanjem, te ga dade oveku sa svoje leve
strane.
Jesi li bacio neke ini?", upitao je Karna, gotovo ne ujan od slavljeni ke graje.
ta?" Karn se nagnu k njemu, te Roran ponovi pitanje. arobnjak nasmei i poletno klimnu.
Jata. U inio sam da vazduh zatreperi kao to si traio."
A jesi li im i vra a napao? Kada su poli nazad, izgledao mi je kao da e se onesvestiti."
Karn se jo ire osmehnu. To je on sam sebi uradio. Pokuavao je da raspri privid za koji je
mislio da sam ga ja stvorio, da probije veo treperavog vazduha kako bi video ta se krije iza njega, ali
nije imao ta da raspri, ta da probije, pa je zaludno potroio svu svoju snagu."
Roran se zakikota, a njegov kikot potom preraste u dug, grlen smeh koji nadja a radosnu
graju, te se preko polja otkotrlja u pravcu Arouza.
Dopustio je sebi da nekoliko minuta uiva u divljenju svojih ljudi, sve dok nije za uo glasan
uzvik upozorenja od jednog od straara postavljenih na rubu tabora.

83

Sklanjajte se, da vidim!", re e Roran, te sko i na noge. Ratnici ga posluae i Roran na

zapadu ugleda jednog oveka, kojeg je prepoznao kao lana skupine koju je poslao da pretrai obale
kanala, kako urno jae preko livada jure i ka taboru. Dovedite ga ovamo", naredi Roran, te mrav,
ri okos ovek s ma em otr a da presretne jaha a.
Dok su ekali da ovek stigne, Roran je pokupio ko ice, te ih je, jednu po jednu, spustio u
konu aicu. Koske ugodno zazvonie.
im se ratnik dovoljno pribliio, Roran mu doviknu: Ehej, tamo! Je li sve u redu? Da vas
nisu napali?"
Ozlojedivi Rorana, ovek ne re e nita dok mu se ne prima e na svega nekoliko metara.
Sko io je s konja i stao pred Rorana, uko en i uspravan poput sasuenog bora, a potom je glasno
uzviknuo: Gospodine zapovedni e!" Pogledavi ga malo bolje, Roran shvati da je taj ovek zapravo
de ak, tavie isti onaj razbarueni momak koji mu je pridrao uzde kada je prvi put dojahao u tabor.
No ta spoznaja nimalo nije utolila Roranovu nestrpljivost i znatielju.
No, o emu je re ? Nemam ti ja itav dan za bacanje!"
Gospodine! Hamund me alje da vam kaem da smo pronali sve potrebne dereglije i da
pravi sanke kojima e ih prebaciti do drugog kanala."
Roran klimnu: Odli no. Da li mu je potrebna pomo kako bi ih prebacio na vreme?"
Ne, gospodine zapovedni e!"
Je li to sve?"
Jeste, gospodine zapovedni e!"
Ne mora me stalno zvati gospodine, dovoljno je i samo jednom. Je l' ti jasno?" Jeste,
gospodine... uf, jeste, gos... ho u re i, jeste, naravno."
Koran je morao da potisne osmeh. Bio si dobar. Idi da pojede neto, a onda odjai do
rudnika, pa mi donesi izvetaj. Zanima me ta su do sada postigli."
Razumem, gosp... izvin'te, gospodine... ho u re i, nisam... Idem odmah, zapovedni e." Dve
rumene ta kice pojavie se na deranovim obrazima dok je zamuuckivao. Hitro je naklonio glavu, te je
odjurio do svoga paripa i otkaskao ka adorima.
Njegova pojava ostavila je Rorana u mnogo ozbiljnijem raspoloenju poto ga je podsetila na
to da, i pored toga to su imali sre e da se spasu od ma eva onih vojnika, ipak imaju jo mnogo posla,
a svaki od zadataka koji ih o ekivao, neobavljen kako valja, mogao je da ih kota itave opsade.
Obratio se svojim ratnicima: Svi nazad u tabor! Da ste do mraka iskopali sva reda rovova oko
adora, jer oni u kasti vojnici mogu da se predomisle, pa da odlu e da nas ipak napadnu, a ja ho u da
budemo spremni." Nekoliko ljudi zabrunda pri pomenu kopanja rovova, ali ostali prihvatie nare enje
u Bolnom raspoloenju.
Karn mu tiho re e: Ne bi trebalo previe da ih izmorimo uo i sutranjeg dana."
Znam", odgovori mu Roran, tako e priguenim glasom, ali tabor se mora utvrditi, a posao
e ih pride spasti od previe razmiljanja. Osim toga, ma koliko sutra bili iscrpljeni, bitka e im dati
novu snagu. Uvek je tako."
Koranu je dan prolazio brzo kada bi se usredsredio na neki hitan problem ili kada bi se uposlio
napornim fizi kim radom, a polako kada bi mu um bio slobodan da razmilja o okolnostima u kojima
su se nali. Njegovi su ljudi neumorno radili; spasavi ih od onih vojnika, zadobio je njihovu odanost i
privrenost na na in na koji obi ne re i to ne bi postigle, ali sada mu je bilo jo o iglednije da, uprkos
trudu, ne e uspeti da dovre sve pripreme za to malo vremena to im bee preostalo.
Tokom celog prepodneva, popodneva i rane ve eri, ose anje mu nog bezna a raslo je u
Roranu, te je nekoliko puta opsovao samoga sebe zbog toga to se upustio u toliko sloen i smeo plan.
Od po etka je trebalo da znam da nemamo vremena za ovo, pomislio je Ali sada je bilo
prekasno da pokuava neto drugo. Jedino im bee preostalo da daju sve od sebe i da se nadaju da e to
nekako biti dovoljno da osvoje pobedu i pored greaka na injenih zbog njegove nestru nosti.
Kada se primakao suton, blaga iskra optimizma umanjila je njegov pesimizam poto, sasvim
iznenada, sve pripreme po ee da se dovravaju neo ekivanom brzinom. Nekoliko sati kasnije, kada je
ve pao mrkli mrak a zvezde zablistale iznad njihovih glava, zatekao se pokraj vodenica s gotovo
sedam stotina svojih ljudi, nakon to su zavrili sve to je bilo potrebno da osvoje Arouz pre smiraja
narednog dana.

84

Roran se kratko nasmeja od olakanja, ponosa i neverice, zagledan u plodove mukotrpnog

rada.
Onda je estitao ratnicima oko sebe i naredio im da se vrate u svoje adore. Odmorite se dok
jo moete! Napadamo u zoru!"
Ljudi radosno zakliktae, iako su bili vidno iscrpljeni.

85

PRIJATELJU, NEPRIJATELJU MOJ

Roranov san te no i bee nemiran. Nije mogao sasvim da se opusti, znaju i zna aj predstoje e
bitke i znaju i da bi u njoj vrlo lako mogao biti ranjen, to se i ranije esto deavalo. Te dve misli
izazvae treperavu napetost izme u njegove glave i ki me, nalik na ue koje ga je svaki as izvla ilo
iz mra nih, uvrnutih snova. Stoga se veoma lagano probudio kada se neki tih, tup udarac za uo ispred
njegovog adora.
Otvorivi o i, zagledao se u razapetu tkaninu iznad glave. U adoru se jedva ta dalo videti, a i
to samo zbog blagog narandastog odsjaja baklje koji se pomaljao kroz ulazno krilo adora. Ose ao je
hladan i nepomi an vazduh na koi, kao da se naao zakopan u nekoj dubokoj pe ini. Koji god as da
je bio, bilo je veoma, veoma kasno. ak su se i no ne ivotinje vratile u svoja skrovita na po inak.
Napolju ne bi trebalo da bude nikoga budnog, sem straara, a oni nisu bili postavljeni blizu njegovog
adora.
Roran uspori i suzbi disanje koliko god je mogao ne bi li oslunuo neki nov um. Najjasnije je
uo kucanje sopstvenog srca, koje bi postalo ja e i bre kada bi ono ue napetosti u njemu stalo da
treperi poput ice na lutnji.
Tako pro e minut.
Pa jo jedan.
A onda, ba kada je pomislio da nije bilo razloga za uzbunu i kada mu se dobovanje u venama
polako usporilo, neka sena pade ispred adora zaklonivi svetlost baklji. Bilo mu odmah stade udarati
triput bre, a srce mu zalupa kao da je tr ao uz neku padinu. To nije mogao biti neko ko je doao da ga
probudi da bi krenuli u napad na Arouz, niti da mu donese nov podatak, poto taj ne bi oklevao da ga
pozove po imenu i da upadne unutra. Crna ruka u rukavici, tek za nijansu tamnija od okolne tame,
provukla se kroz ulazno krilo pokuavaju i da napipa manu kojom je bilo vezano. Roran otvori usta
da digne uzbunu, ali odmah se predomisli. Bilo bi glupavo da protra i prednost iznena enja. Osim
toga, ako uljez shvati da je prime en, mogao bi da se usplahiri, a to bi ga moglo u initi jo opasnijim
Roran je desnom rukom oprezno izvukao bode to je leao ispod uvijenog ogrta a koji je
koristio umesto jastuka, te je sakrio oruje pokraj kolena, ispod nabora ebeta. Istovremeno je drugom
rukom uhvatio rub ebadi.
Rub zlatne svetlosti opto i obrise uljeza kada se on uvukao u ador. Roran je primetio da
ovek nosi postavljen kouh, ali da na sebi nema nikakav oklop. Krilo se ponovo zatvorilo, te ih tama
opet obavi.
Prilika bez lica kriom krenu ka mestu na kojem je Roran leao.
Roran je imao ose aj da e se onesvestiti od nedostatka vazduha dok je zadravao dah kako bi
izgledao kao da spava.
Kada se uljez naao na pola puta do leaja, Roran strgnu ebad sa sebe, prebaci je preko
oveka te, uz glasan vrisak, posko i ka njemu zamahuju i bodeom kako bi ga ubo u trbuh.
ekaj!", zavapi ovek. Iznena en, Roran zaustavi ruku, te zajedno padoe na zemlju.
Prijatelj! Ja sam ti prijatelj!"
Pola sekunde kasnije, Roran ostade bez daha kada ga dva snana udarca pogodie u levi
bubreg. Bol ga je gotovo onesposobio, ali nekako se otkotrljao od oveka pokuavaju i da se malo
udalji.
Roran se naglo podie te polete na svoga napada a, koji je i dalje pokuavao da se ispetlja
ispod ebeta.
ekaj, ja sam ti prijatelj!", viknu ovek, ali Roran nije imao nameru da mu i drugi put
poveruje. I dobro je to nije, jer im se ustremio na uljeza, on dograbi Roranovu desnu ruku i bode
ebetom, te zamahnu ka njemu noem koji je izvukao iz kouha. Roran oseti blago zatezanje preko
grudi, ali ono bee toliko slabo da nije ni obra ao panju na to.
Roran potee i cimnu ebe najja e to je mogao, pa obori oveka i gurnu ga na zid adora, koji
se srui preko njih i zarobi ih pod debelom vunom. Roran je stresao zamotano ebe s ruke i otpuzao do
oveka, opipavaju i put u tami.
vrsta peta izme stisnu Roranovu levu aku, te mu vrhovi prstiju utrnue.

86

Bacivi se napred, Roran uhvati oveka za gleanj dok je on pokuavao da se okrene ka

njemu. ovek se ritnu poput zeca, istrgnuvi se iz Roranovog stiska, ali Roran ga ponovo zgrabi za
lanak te ga stisnu preko tanke koe izama, zarivi mu prste u tetive na peti toliko jako da on bolno
zaurla.
Ne daju i mu da se oporavi, Roran posegnu nagore te mu pritisnu desnu ruku uz tlo. Roran je
potom pokuao da mu zarije bode u bok, ali bio je isuvie spor: njegov mu je protivnik pronaao
zglob, te ga je stegao gvozdenim stiskom.
Ko si ti?", zaurla Roran.
Prijatelj sam ti", re e ovek, te Roran oseti njegovi topli dah na licu. Mirisao je na vino i
razblaenu jabukova u. Tri puta je kolenom hitro munuo Rorana u rebra.
Mlatnuvi ubicu elom, Roran mu slomi nos uz glasno krckanje. ovek zarea, po evi da se
koprca pod njim, ali Roran nije hteo da ga pusti.
Nisi li meni nikakav prijatelj", re e Roran i zastenja pokuavaju i da povu e desnu ruku i da
lagano usmeri bode ka ovekovom boku. Dok su se tako rvali, Roran je, kao kroz maglu, za uo
povike ispred sruenog adora.
ovekova ruka je kona no popustila, te mu, odjednom oslobo en, bode probi kouh i zari mu
se kroz meko meso. ovek se zgr io. Najbre to je mogao, Roran ga ubode jo nekoliko puta, a onda
mu zari bode u grudi.
Kroz drku bodea, Roran je osetio treptaje ovekovog srca koje se cepalo nataknuto na se ivo
otro poput britve. ovek se jo dvaput tre i zadrhta, a onda prestade da se koprca, te ostade da lei
dah i.
Roran ga je i dalje drao, dok ga je ivot naputao, u zagrljaju bliskom poput ljubavni kog.
Mada je taj ovek pokuao da ga ubije i mada o njemu nije znao nita sem toga, Roran se ipak nije
mogao odupreti ose aju nekakve uasne bliskosti s njim. Pred njim je lealo drugo ljudsko bi e, ivo i
razumno, iji se ivot zavravao zbog ne ega to je on u inio.
Ko si ti?", proaputao je. Ko te alje?"
Ja... ja... zamalo te ubih", re e ovek zvu i zadovoljno na neki izopa en na in. Onda je
izbacio dug, tup uzdah, telo mu je odjednom omlitavilo, i potom ga vie nije bilo me u ivima.
Roran je spustio glavu oveku na grudi pokuavaju i da do e do daha, dok se od glave do pete
tresao zapanjen tim nenadanim napadom.
Ljudi nagrnue oko adora koji je leao na njemu kako bi ga podigli. Skidajte ga s mene!",
viknu Roran, te isturi levu ruku ne mogavi vie da izdri teinu vunene tkanine, mrak, sku enost i
zaguljiv vazduh.
Na krilu iznad njega pojavi se rupa kada je neko po eo da se e vuneni materijal. Topla,
treperava svetlost baklji pokulja kroz procep.
U usplahirenoj elji da pobegne iz sku enog prostora, Roran posko i na noge, zgrabi ivice
procepa, te se izvu e iz sruenog adora. Iskobeljavi se na svetlost, nose i na sebi samo akire,
zbunjeno se osvrnuo oko sebe.
Baldor je stajao napolju s Kamom, Delvinom, Mandelom i jo desetak ratnika; svi behu
podigli ma eve i sekire. Samo dvojica behu odevena, a njih je Roran prepoznao kao straare koji su
bili na no nom deurstvu.
Tako mi bogova", uzviknu neko, te se Roran okrenu i spazi kako jedan ratnik pomera krilo
unitenog adora ne bi li otkrio le oveka poslatog da ga ubije.
Preminuli ovek bee gorostasne gra e; duga upava kosa bee mu vezana u konjski rep, a
preko levog oka nosio je koni povez. Nos mu je bio iskrivljen i spljoten poto mu ga je Roran
smrskao, a donji deo obrijanog lica, poput krinke, prekrivala mu je krv. Krvlju behu oblivene i njegove
grudi i bokovi, a i zemlja pod njim. Krvi kao da je bilo previe da bi poticala samo od jedne osobe.
Rorane", re e Baldor. Roran je i dalje zurio u ubicu, ne mogavi da odvrati pogled. Rorane",
re e Baldor ponovo, ali glasnije. Rorane, sluaj me. Jesi li povre en? ta se desilo?... Rorane!"
Zabrinutost u Baldorovom glasu kona no je privukla Roranovu panju ta?", pitao ga je.
Rorane, da li si povre en?"
Otkud mu sad to? Roran je zbunjeno pogledao sopstveno telo. Dlake na grudima i stomaku
bile su mu umrljane krvlju, a krv mu se u potocima slivala i niz ruke, umrljavi mu i gornji deo
akira.

87

Dobro sam", rekao je, mada je teko izustio te re i. Da li je jo neko napadnut?"

Umesto odgovora, Delvin i Hamund se pomerie u stranu kako bi mu pokazali telo oprueno
na zemlji. Bee to onaj deran koji mu je ranije raznosio poruke.
Ah!", zabrunda Roran, obuzet tugom. ta je uopte radio napolju?"
Jedan od ratnika istupi. Ja sam delio ador s njim, zapovedni e. Uvek je no u izlazio da se
olaka, poto je pred spavanje ve ito pio mnogo aja. Majka mu je rekla da se od njega ne e
razbolevati... Bilo je to dobro mom e, zapovedni e. Nije zasluio da ga s le a kriom pose e neka
kukavica."
Nije, nikako nije", promrmlja Roran. Da se nije naao napolju, ja bih sada bio mrtav. Pokazao
je prema ubici. Ima li jo ubica na slobodi?"
Ljudi se uzvrpoljie, gledaju i jedan u drugog, a onda Baldor re e Mislim da nema."
Jeste li proverili?"
Nismo."
Pa proverite! Ali gledajte da nikoga ne budite - svima je potreban san. I postarajte se da
strae od sada budu postavljene ispred adora svih zapovednika." Toga je ranije trebalo da se setim.
Roran se nije pomerao ose aju i se otupelo i glupavo, te je Baldor hitro izdao nare enja.
Razi oe se svi sem Karna, Delvina i Hamunda. etiri ratnika podigoe srozane ostatke onog de ka te
odoe da ga pokopaju, a ostali krenue da pretrae tabor.
Priavi ubici, Hamund utnu njegov no vrhom izme. Mora da si jutros preplaio one
vojnike vie nego to smo mislili."
Mora da jesam."
Roran se protresao. Bilo mu je hladno, pogotovo po rukama i nogama koje mu behu hladne
kao led. Karn je to zapazio, te mu je doneo ebe. Izvoli", re e Karn i obavi ebe oko Roranovih
ramena. Do i da sedne pored jedne vatre. Zagreja emo vode da se okupa. Vai?"
Roran mu klimnu, nemaju i vie poverenja u sopstveni jezik.
Nisu odmakli ni nekoliko koraka kada arobnjak odjednom zastade, nateravi i Rorana da se
zaustavi. Delvine, Hamunde", re e Karn, donesite mi jedan leaj, neto za sedenje, vr medovine i
nekoliko zavoja, i to to bre.
Smesta, ako vam nije teko!"
Dva oveka, onako prepadnuta, odmah sko ie da urade to im je rekao.
ta e ti to?", upita ga Roran zbunjeno. ta nije u redu?" Ozbiljnog lica, Karn uperi ruku ka
Roranovim prsima. Ako nisi ranjen, onda mi, molim te, reci ta ti je to."
Roran spusti pogled ka Karnovoj ruci te, skrivenu me u maljama i krvlju na grudima, ugleda
dugu, duboku posekotinu koja je po injala na sredini desnog grudnog mii a, pa se pruala preko
grudne kosti zavravaju i se tik ispod leve bradavice. U najirem delu, posekotina je zjapila otvorena
gotovo pola cantimetra, li i na usta bez usana rairena u ogroman, sablastan kez.
Me utim, najstranije od svega bee potpuno odsustvo krvi: ni jedna jedina kap nije curila iz
tog reza. Roran je jasno video tanan sloj u kastog sala ispod sopstvene koe, a ispod njega
tamnocrven grudni mii , koji bee iste boje kao par e sirove srnetine.
Mada bee navikao da vi a zastrauju e povrede koje su ma evi, koplja i ostalo oruje mogli
naneti mesu i kostima, Rorana je taj prizor ipak uznemirio.
On je sam pretrpeo brojne ozlede bore i se protiv Carstva, a najve a bee ona kada ga je jedan
Ra'zak ugrizao za rame dok su Katrinu drali zato enu u karvaholu - no nikada nije primio toliko
golemu i uasnu ranu. Boli li te?", upita ga Karn.
Roran odmahnu glavom ne podiu i pogled. Ne." Grlo mu se steglo, a srce , koje je i dalje
uurbano lupalo zbog borbe, udvostru ilo je svoju brzinu, tuku i toliko brzo da se jedan otkucaj nije
mogao odeliti od drugog. Da nije no bio zatrovan?, zapitao se. Rorane, mora da se opusti", re e
mu Karn. Mislim da mogu da te iscelim, ali otea e mi posao ako se onesvesti." Uhvativi ga oko
ramena, odveo ga je do leaja koji je Hamund izvukao iz jednog adora, te Roran posluno sede na
njega. Kako misli da se opustim?", upitao ga je, nasmejavi se kratko i otro. Dii duboko i
zamiljaj da tone u zemlju pri svakom izdisaju. Delova e, veruj mi."
Roran je u inio kako mu je re eno, ali kada je tre i put izdahnuo, stegnuti mii i po ee da
poputaju, te krv iknu iz posekotine poprskavi Karna po licu. arobnjak ustuknu, te promrmlja neku
psovku. Svea se krv prosu Roranu niz stomak, vrela na njegovoj ogoljenoj koi.
E sad me, vala, boli", re e stisnutih zuba.

88

Bre!", viknu Karn mau i Delvinu, koji je tr ao k njima s rukama punim zavoja i ostalih
stvari. Kada je seljanin spustio tu gomilu na kraj leaja, Karn zgrabi malo arpije te je stisnu preko
Roranove rane, uspevi da na tren zaustavi krvarenje. Lezi", naredio mu je.
Roran ga poslua, a Hamund prinese hoklicu Karnu, koji sede, sve vreme pritiskaju i arpiju.
Ispruivi slobodnu ruku, Karn pucnu prstima te re e: Otvori medovinu i daj mi je."
im mu je Delvin dodao testiju, Karn pogleda pravo u Rorana te mu re e: Moram da ti
istim ranu pre nego to je zatvorim inima. Razume li me?"
Roran klimnu. Dajte mi neto da zagrizem."
Za uo je zvuk otkop avanja kop i i kaieva, a onda mu Delvin ili Hamund stavi debeo remen
ma a izme u zuba, pa ga on zagrize iz sve snage. Po ni!", promumlao je za epljenih usta.
Pre nego to je Roran stigao da odreaguje, Karn je naglo podigao arpiju s njegovih grudi, te je
istim pokretom prolio medovinu po rani ispiraju i iz nje malje, krv i ostalu nagomilanu ne isto u. im
ga je medovina dotakla, Roran je ispustio priguen jecaj, te je povio le a steu i stranice leaja.
Eto, gotovo je", re e mu Karn i odloi testiju.
Roran se zagleda u zvezde dok mu se svaki mii u telu tresao, te pokua da zanemari bol kada
je Karn stao da popravlja tetu koju mu je naneo ubi in no. Peckanje se pomeralo navie, ka povrini
koe, a s njim je nestajao i bol. No sam ose aj i dalje bee toliko neprijatan da mu je dolo da iskida
sopstveno meso eu i se tamo gde ga je svrbelo.
Na koncu, Karn uzdahnu te se sav otrombolji uhvativi se za glavu.
Nateravi svoje neposlune udove da mu se povinuju, Roran je zbacio noge preko ivice leaja
ne bi li se uspravio. Preao je rukom preko grudi. Ako se izuzmu malje, bile su savreno glatke. I
itave. Netaknute. Upravo onakve kakve su bile pre nego to mu se onaj jednooki ovek uunjao u
ador.
Eh, te arolije.
Delvin i Hamund zabezeknuto su ga gledali sa strane. Bili su pomalo razroga eni, mada je on
mislio da drugi to ne bi ni primetili.
U krevet", re e im, te odmahnu rukom. Polazimo za nekoliko sati, a potrebni ste mi budni."
Jesi li siguran da e biti dobro?", upita Delvin.
Jesam, jesam", slagao ih je. Hvala vam na pomo i, ali sada idite u krevet. Kako mislite da se
odmorim ako se vas dvojica budete vrzmali oko mene ko neke kvo ke?"
Nakon to su otili, Roran protrlja lice i sede gledaju i u svoje drhtave okrvavljene ruke.
Ose ao se isce eno. Ispranjeno. Kao da je za nekoliko minuta obavio posao koji iziskuje nedelju dana
rada.
Ho e li biti kadar da se bori?", upitao je Karna.
arobnjak slegnu ramenima. Ne onako kako bi trebalo... Ali to bee cena koju smo morali
platiti. Ne moemo u boj bez tvog vo stva."
Roran se nije raspravljao. Trebalo bi malo da se odmori. Zora samo to nije zarudela."
A ti?"
Idem da se okupam, da prona em istu tuniku, pa u proveriti Baldora da vidim da li je
iskopao jo kojeg od Galbatoriksovih ubica."
Zar ne e da prilegne?"
Ne u." Nehotice se po eao po grudima. Zaustavio se im je shvatio ta radi. Ni pre ovoga
nisam mogao da spavam, a tek sada... "
Razumem te." Karn je polako ustao s hoklice. Bi u u svom adoru, ako ti zatrebam."
Roran ga je pratio pogledom dok se, tekog koraka, odvla io u tamu. Kada mu je Karn nestao
s vidika, Roran je sklopio o i i pomislio na Katrinu u pokuaju da se malo smiri. Sakupivi ono malo
preostale snage, otiao je do sruenog adora i stao da pretura po njemu. Naposletku je pronaao
ode u, oruje, oklop i meh za vodu. Sve vreme se dobrano trudio da ne gleda u telo ubice mada bi ga
povremeno nazreo dok se kretao po gomili zamrenog platna.
Roran na kraju kleknu, odvrati pogled, te izvu e svoj bode iz lea. Se ivo je izalo uz
mljackav zvuk klizanja metala pokraj kosti. Dobro je protresao bode da bi otresao krv, te za u kako
nekoliko kapljica pada na tlo.

89

U ledenoj tiini no i, Roran se polako pripremio za boj. Potom je potraio Baldora, koji ga je
uverio da niko drugi nije proao pokraj straara, a onda je obiao rub tabora, prelaze i preko svih
pojedinosti predstoje eg napada na Arouz. Nakon toga je pronaao polovinu hladne pe ene kokoi,
preostale od ve ere, pa je seo da glaba kosti zure i u zvezde. No ma koliko se trudio da ih odvrati,
misli su mu se iznova vra ale na prizor onog de ka kako lei mrtav pred njegovim adorom. Ko je taj
to odlu uje da jedan ovek mora da ivi a drugi da mre? Moj ivot nije nimalo vredniji od njegovog,
ali ipak je on taj koji lei pokopan, a meni ostaje da uivam u bar jo nekoliko sati na licu zemlje. Da li
je to puka slu ajnost, nasumi na i svirepa, ili sve ovo ima svrhu i ablon, skrivene od nae spoznaje?

90

BRANO OD PLAMENA SAZDANO

I? Svi a li ti se nova sestrica?", upita Roran Baldora kada su, jedan do drugog, zajahali ka
vodenicama u sivoj polutami koja uvek prethodi praskozorju.
Pa nema ba ta da mi se svi a, zar ne? Ho u re i, nema je ba mnogo, ako me razume.
Malecna je kao ma e." Baldor zatee dizgine kada je njegov konj pokuao da skrene ka veoma bujnoj
livadi pokraj druma. udno je kada dobije brata ili sestru posle toliko vremena."
Roran klimnu. Okrenuvi se u sedlu, bacio je pogled preko ramena kako bi proverio da li
kolona od est stotina pedeset ljudi uspeva da ih prati. Stigavi do vodenica, Roran je sjahao kako bi
privezao konja na stub ispred najnieg od tri mlina. Jedan ratnik e ostati tu kako bi odveo ivotinje
nazad do tabora.
Roran je priao kanalu, te se drvenim stepenicama spustio do blatnjave obale i do ruba vode.
Zatim je kro io na poslednju od etiri dereglije koje su, jedna za drugom, plutale na vodi.
Dereglije su vie li ile na sklepane splavove nego na plovila pljosnatog dna kojima su seljani
plovili obalom od Narde do Tirma, ali Roran je bio zahvalan na tome poto je to zna ilo da nemaju
iljate pramce. Zbog toga im je bilo unekoliko lake da pri vrste etiri dereglije jednu ispred druge
daskama, avlima i konopcima, ime su napravili krutu povrinu duga ku gotovo stotinu pedeset
metara.
Gromade ise enog kriljca koje su ljudi, prema Roranovim uputstvima, natovarili na kolica iz
rudnika stajale su nagomilane u prednjem delu vode e dereglije i po bokovima prve i druge dereglije.
Povrh kriljca su nare ali dakove s branom, koje su pronali u vodenicama, izgradivi zid u visini
struka. Tamo gde se kriljac zavravao na kraju druge dereglije nastavljao se zid sazdan od samih
dakova, po dva reda u irinu i po pet u visinu.
Ogromna masa kriljca i gusto nabijenog brana, uz masu samih dereglija, posluila im je da
itavu tu plutaju u skalameriju pretvore u golemog opsadnog ovna na vodi, a Roran se nadao da e
njime probiti kapiju na drugom kraju kanala kao da je napravljena od natrulih tapi a. ak i da je
kapija oma ijana, mada je Karn smatrao da nije, nema tog arobnjaka, mislio je Roran - osim
Galbatoriksa - koji bi bio dovoljno jak da poniti zaletnu snagu dereglija kada krenu nizvodno.
Gomila kamena i brana tako e e im pruiti zatitu od kopalja, strela i drugih projektila.
Roran se po klimavim plovilima oprezno spustio do prve dereglije. Ugurao je koplje i tit u
hrpu kriljca, te se okrenuo da isprati kako se ostali ratnici razmetaju u prolazu izme u zidova.
Sa svakim ukrcanim ovekom, dobrano natovarene dereglije tonule su jo dublje u vodu, sve
dok nisu ostale na svega nekoliko centimetara iznad povrine.
Karn, Baldor, Hamund, Delvin i Mandel pridruie se Roranu na elu. Pre utnim dogovorom,
svi su pristali da na sebe preuzmu najopasniji poloaj na plove em ovnu. Ako ve o ekuju da e se
Vordeni probiti u Arouz, bi e im potrebno mnogo sre e i vetine, a nijedan od njih nije bio voljan da
taj pokuaj poveri nekom drugom.
Negde pri dnu dereglija, Roran spazi Brigmana kako stoji me u ljudima kojima je nekada
zapovedao. Nakon one Brigmanove neposlunosti od prethodnog dana, Roran mu je oduzeo sva
ovla enja i zatvorio ga u njegov ador. Me utim, Brigman ga je preklinjao da mu dopusti da se
pridrui zavrnom napadu na Arouz, na ta je Roran nevoljno pristao: Brigman bee vet s ma em, a
svako e se ivo praviti veliku razliku u nastupaju oj arci.
Roran se i dalje pitao da li je doneo pravu odluku. Bio je prili no uveren da su ljudi sada odani
njemu, a ne Brigmanu, ali Brigman im je bio zapovednik nekoliko meseci, a takve se veze ne
zaboravljaju lako. Sve i da Brigman ne pokua da izazove nevolje u redovima, ve se pokazao
spremnim i sposobnim da zanemari nare enja, bar kada dolaze od Rorana.
Prui li mi bilo kakav razlog da mu vie ne verujem, satre u ga na licu mesta, pomisli Roran.
Ali ta njegova odluka bee uzaludna. Ako se Brigman i okrene protiv njega, to e se najverovatnije
dogoditi usred takvog dumbusa da Roran to ne e ni primetiti dok ne bude prekasno.
Kada su se svi sem estorice ljudi natrpali na dereglije, Roran savi ake oko usta te viknu:
Odvezuj!"

91

Dva su oveka stajala na nasipu na samom vrhu brda, na nasipu koji je usporavao i zadravao
protok vode kroz kanal iz ritova na severu. Otprilike sedam metara ispod njih leao je prvi vodeni ni
to ak, a ispod njega - nakupljena voda. Ispred te vode stajao je drugi nasip, na kom su se nalazila jo
dva oveka. Jo sedam metara ispod njih stajao je drugi vodeni ni to ak i drugi dubok valov s
nepomi nom vodom. Na samom kraju tog valova behu poslednji nasip i poslednja dvojica ljudi. U
podnoju zavrnog nasipa nalazio se tre i, poslednji vodeni ni to ak. S njega se voda lagano sputala
kroz krajolik pravo ka Arouzu.
U te nasipe behu ugra ene tri ustave koje je Roran zatvorio uz Baldorovu pomo , tokom svoje
prve posete vodenicama. U protekla dva dana, skupine ljudi su zaranjale pod vodu s lopatama i
pijucima kako bi zasecale nasipe odostrag sve dok se slojevi utabane zemlje umalo nisu obruili.
Potom su uvukli duga ke, vrste grede u zemlju sa obe strane ustava.
Ljudi na srednjem i najviem nasipu sada zgrabie te grede, koje su trcale oko metar iznad tla,
te stadoe da ih uskla eno cimaju napred-nazad. U skladu s dogovorom, dvojica ljudi na najniem
nasipu sa ekae nekoliko trenutaka, a onda i oni prionue na isti posao.
Posmatraju i ih, Roran se uhvati za dak s branom. Omae li vreme za sekund, bi e nevolje.
Gotovo se itav minut nita nije deavalo.
A onda, uz zloslutnu tutnjavu, gornja ustava popusti pred cimanjem. Nasip se isturio kada je
zemlja po ela da puca i da se mrvi, a onda se golem slap blatnjave vode prosuo preko vodeni nog
to ka obr i ga bre nego ina e.
im se nasip obruio, ljudi koji stajahu na njemu sko ie na obalu, te je se za dlaku dokopae.
Voda prsnu desetak metara uvis kada se slap vode sru io u mirni crni valov ispod vodeni nog
to ka. Od silnog udarca nastade penuav talas visok nekoliko metara, koji sunu ka narednom nasipu.
Spazivi ga, srednja dva ratnika napustie svoj poloaj, tako e trae i sigurno vrsto tlo.
I dobro su u inili. Kada je talas udario, tanuni mlazevi izbie oko okvira naredne ustave, koja
odlete iz svog leita kao da ju je utnula neka adaja, a zatim je uzburkana voda iz valova odnela i
ono malo to bee ostalo od nasipa.
Silovita struja je udarila u drugi vodeni ni to ak jo e e nego u prethodni. Daske
zapucketae i zakripae pred njenim naletom i Roranu se prvi put u ini da bi se neki od to kova
mogao razbiti. Ako bi se to dogodilo, njegovi bi ljudi bili izloeni velikoj opasnosti, kao i dereglije,
ime bi s njihov napad na Arouz vrlo lako okon ao pre nego to bi i po eo.
Odvezuj!", povikao je.
Jedan od ljudi prese e ue koje ih je vezivalo za obalu, a ostali se sagnue da dohvate
trometarske tapove koje potom zagnjurie u kanal, te se odgurnue iz sve snage.
Teko natovarene dereglije stadoe da se pomeraju mic po mic, ne ubrzavaju i ni izbliza
onoliko koliko je Roran eleo.
Kada se vodena lavina obruila na njih, dva oveka na najniem nasipu i dalje su pokuavala
da izvuku grede ugurane u oslabljeni nasip. Sekundu pre nego to ih je lavina prekrila, nasip zadrhta te
se ulegnu, a mukarci se bacie na obalu.
Voda je probila rupu u zemljanoj brani sasvim lagano, kao da brana bee na injena od
nakvaenog hleba, te je udarila pravo u poslednji vodeni ni to ak. Drvo se zatreslo, uz zvuk koji bee
glasan i otar poput pucanja leda, a onda se i to ak izvio napolje za nekoliko stepeni, ali ipak je, na
Roranovo olakanje, izdrao svu tu silinu. Potom se, uz gromoglasnu tutnjavu, vodeni stub odbio o
podnoje stepenastog brda, odjednom stvorivi vodenu izmaglicu oko sebe.
Nalet ledenog vetra oinu Rorana po licu vie od dve stotine metara nizvodno.
Bre!", viknuo je ljudima koji su odgurivali deregliju kada se uzburkana vodena masa
pojavila kroz izmaglicu jure i niz kanal.
Poplavni talas zahvatio ih je neverovatnom brzinom. Kada se odostrag sudario sa spojenim
dereglijama, itavo se plovilo trglo unapred, odbacuju i Rorana i ratnike prema krmi i obaraju i neke
od njih s nogu. Nekoliko dakova s branom pade u kanal, ili se zakotrlja ka ljudima.
Kada je nalet vode podigao poslednju deregliju skoro metar iznad ostalih, plovilo duga ko
gotovo stotinu pedeset metara po e da klizi u stranu. Roran je znao da e se, ako nastavi da klizi,
plovilo zaglaviti izme u obala kanala i da e, nekoliko trenutaka kasnije, silina struje razbiti dereglije
u parampar ad.

92

Drite nas uspravno!", zaurlao je, odgurnuvi se o dakove s branom na koje je pao. Ne
smemo da se okrenemo!"
Za uvi njegov glas, ratnici bre-bolje po ee da odguruju zaljuljano plovilo ka sredini kanala,
podalje od iskoenih obala. Posko ivi na hrpu kriljca na pramcu, Roran stade da im izvikuje
uputstva, te skupa uspeno usmerie dereglije niz krivudavi kanal.
Uspeli smo!", uzviknu Baldor s glupavim kezom na licu.
Nemoj se jo radovati!", upozori ga Roran. Jo je dug put pred nama."
Isto no je nebo poutelo poput slame pre no to su se nali pokraj tabora, kilometar i po od
Arouza. Pri brzini kojom su se kretali, sti i e do grada pre nego to sunce proviri iza horizonta, a sive
senke koje su prekrivale zemlju pomo i e im da se sakriju od osmatra a na bedemima i kulama.
Mada je po etni nalet vode ve minuo, dereglije su i dalje ubrzavale, s obzirom na to da se
grad prostirao ispod vodenica i da nije bilo ni jednog jedinog brdaceta ili breuljka izme u njih koji
bi ih usporio.
Sluajte me", re e Roran obavivi ruke oko usta, te podie glas kako bi ga svi ljudi uli.
Moe se desiti da popadamo u vodu kada budemo udarili u spoljnu kapiju, pa se spremite za plivanje.
Dok ne iza emo na kopno, bi emo lake mete. im se na emo na obali, ima emo samo jedan cilj: da se
probijemo do unutranjeg bedema pre nego to se sete da zatvore i tu kapiju jer, ako to u ine, nikada
ne emo osvojiti Arouz. Ako pro emo kroz drugi bedem, trebalo bi da nam bude lako da prona emo
gospodara Halsteda i da ga nateramo na predaju. Ne uspemo li u tome, zauze emo utvr enje u sredini
grada, pa emo potom krenuti ka spolja, ulicu po ulicu, dok itav Arouz ne bude pod naom upravom.
I upamtite da ih ima vie od nas, vie od dvojice na jednog, pa se drite jedni drugih i sve
vreme budite na oprezu. Nemojte nikuda da odlutate sami i ne dajte da vas bilo ta razdvoji od ostatka
odreda. Vojnici poznaju ulice bolje od nas, pa e vam napraviti zasedu kada je najmanje budete
ekivali. Ako ipak zavrite negde sami, krenite ka sreditu, poto emo svi biti tamo.
Danas zadajemo silan udarac u slavu Vordena. Danas osvajamo slavu i ast o kakvoj ve ina
ljudi moe samo da sanja. Danas... danas urezujemo na trag u istoriji. Ono to budemo postigli u
narednih nekoliko sati posta e tema o kojoj e pesnici pevati stotinama godina. Mislite na svoje
drugove. Mislite na svoje porodice, na roditelje, ene i decu. Dobro se borite, jer se za njih borimo.
Borimo se za slobodu!"
Ljudi mu odgovorie slonim pokli em.
Roran je dopustio da ih obuzme to ratno ludilo, a onda podie ruku te re e: titovi!" Ljudi se
zajedno sagoe da podignu titove i da pokriju i sebe i svoje drugove, te sredina sklepanog opsadnog
ovna kao da bee prekrivena krljunim oklopom napravljenim da odgovara nekom divovskom udu.
Roran je zadovoljno sko io sa hrpe kriljca i pogledao u Karna, Baldora i jo etvoricu ljudi
koji su doputovali s njim iz Belatone. Najmla i, Mandel, izgledao je napeto, ali Roran je znao da e
mu ivci izdrati.
Spremni?", upita ih Roran, i svi mu potvrdno odgovorie.
Roran se potom nasmeja, a kada Baldor zatrai objanjenje, on mu re e: Kada bi me otac
samo video sada!"
Baldor se tako e nasmeja.
Roran je pomno motrio glavni poplavni talas. Kada u e u grad, vojnici bi mogli da primete da
neto nije u redu, pa bi podigli uzbunu. On je i eleo da to u ine, ali ne zbog toga, pa je, u trenutku
kada mu se u inilo da e talas za pet minuta sti i do Arouza, mahnuo Karnu i rekao mu: Poalji
znak!"
arobnjak klimnu, te se pognu pomeraju i usne kako bi izustio udnovate glasove drevnog
jezika. Nakon nekoliko trenutaka, uspravio se i rekao: Gotovo je."
Roran je pogledao ka zapadu. Na istini ispred Arouza nalazili su se vordenski katapulti,
baliste i opsadne kule. Opsadne kule su ostale nepomi ne, ali ostale ratne naprave su se pomerile,
bacaju i strele i kamenje u visokom luku ka besprekorno belim zidinama grada. Roran je znao i da je
pedeset njegovih ljudi na suprotnom kraju grada stalo da duva u trube, da uzvikuje ratne pokli e, da
ispaljuje zapaljene strele i da ini sve kako bi se braniteljima u inilo da mnogo ve a sila od stvarne
pokuava da zauzme grad napre ac.
Rorana obuze duboka smirenost.
Bitka e po eti svakog asa. Ljudi e uskoro izginuti. Moda e i on biti jedan od njih.

93

Ta mu je spoznaja razbistrila misli i iz njega i ile i poslednji trag umora i blago drhtanje koje
ga je mu ilo otkako je, pre svega nekoliko sati, onaj ubica pokuao da ga usmrti. Nita mu nije
delovalo primamljivije od borbe: ni hrana, ni smeh, ni rad sopstvenim ruKarna, ak ni ljubav - a mada
mu to bee mrsko, nije mogao da opovrgne mo njene privla nosti. Nikada nije eleo da bude ratnik,
ali ratnikom je postao, pa je bio vrsto reen da nadmai svakoga ko bude stao ispred njega.
i, Roran je provirio izme u dva kriljca otrih ivica ka kapiji koja im se sve bre
pribliavala pre i im put. Sve do povrine vode, a donekle i ispod nje poto se bee podigla, kapija
je bila sazdana od vrstih hrastovih greda, pocrnelih od starosti i vlage. Znao je da ispod povrine
postoji reetka od gvo a i drveta, nalik na onu iznad kapije nekog zamka, kroz koju je voda mogla
slobodno da prolazi. Gornji deo Ilicu najtei za probijanje, ali pretpostavljao je da je, usled dugotrajne
potopljenosti u vodu, donja reetka oslabila i da e im, poto razbiju jedan deo, biti mnogo lake da
probiju i hrastove grede. Stoga je naredio da dva debela debla pri vrste za donji deo vode e dereglije.
Poto su bila pod vodom, ta e debla udariti donju polovinu kapije kada se pramac zabije u gornju.
Bio je to veoma jasan plan, ali on nije imao pojma da li e biti delotvoran. Samo mirno",
proaputao je, vie za sebe, kada im se kapija pribliila.
Nokoliko ratnika u zadnjem delu plovila nastavilo je da upravlja dereglijama svojim motkama,
a ostali se sakrie pod oklop od preklopljenih titova.
Ulaz u zasvo en prolaz koji je vodio ka kapiji nadvio se nad njima onako golem, poput ulaza u
kakvu pe inu. Kada se vrh plovila uvukao pod mra ni prolaz, Roran je ugledao lice nekog vojnika,
okruglo i belo poput punog meseca, kako se pojavljuje na rubu bedema vie od deset metara iznad
njih; vojnik je, prestravljen, virio gledaju i ka dereglijama.
Dereglije su se tada ve kretale toliko brzo da je Roran stigao tek da gadno opsuje pre nego to
ih je struja nanela u sveu tamu prolaza iji je kupolast svod zaklonio i njegov pogled na onog vojnika.
Dereglije udarie u kapiju.
Od siline udarca, Roran pade na zid od kriljca iza kojeg je
ao. Glavom je tresnuo o kamen,
te mu je zazvonilo u uima iako je nosio kapu i kacigu. Paluba se zatresla i odbila unazad, a on je,
uprkos zvonjavi u uima, uo pucanje i lomljenje drveta i kripu iskrivljenog metala.
Jedan komad kriljca skliznu unazad te pade na njega, ostavljaju i mu modrice na ruKarna i
ramenu. Razgnevljen, zgrabio je kamen za ivice i bacio ga preko palube, te kamen tresnu o zid
prolaza.
U polutami koja ih je okruivala, bilo mu je teko da vidi ta se zbiva: sve mu se mrdalo i
pomeralo pred o ima i odjekivalo mu u uima. Voda mu se slila preko stopala i on shvati da je
pokuljala na deregliju, ali nije znao da li e zbog toga potonuti.
Dajte mi sekiru!", viknuo je pruivi ruku iza sebe. Sekiru, dajte mi sekiru!"
Zateturao se kada se dereglija nagnula unapred desetak centimetara, gotovo ga oborivi.
Kapija se jeste donekle ulubila, ali i dalje se vrsto drala. Neprekidni pritisak vode s vremenom bi
mogao da potisne deregliju kroz kapiju, ali on nije mogao da eka da priroda obavi svoje.
Kada mu je neko strpao glatko dralje sekire u ispruenu ruku, est blistavih pravougaonika
pojavi se na svodu ba kad su poklopci sklonjeni sa otvora za ga anje. Pravougaonici zatreperie, te
strele iz samostrela zaitae ka dereglijama, poja avaju i svojim potmulim udarcima buku koju su
plovila dizala udaraju i o drvo.
Neki ovek vrisnu.
Karne!", povika Roran. U ini neto!"
Ostavivi arobnjaka njegovom poslu, Roran po e da se provla i po zaljuljanoj palubi i preko
hrpa kriljca, ka pramcu dereglije. Dereglije se nagnue jo nekoliko centimetara. Nova zagluna buka
pojavi se kod sredine kapije, a zatim svetlost blesnu kroz pukotine u hrastovim dasKarna.
Jedna strela sa samostrela zaka ila je kriljac pokraj Roranove desne ruke, ostavljaju i mrlju
od gvo a na kamenu.
Udvostru io je brzinu.
Ba kada je stigao na elo dereglije, neki prodoran, kripav i razoran zvuk natera ga da pokrije
ui ruKarna i da se odmakne.

94

Talas vode celog ga zapljusnu, na tren ga zaslepivi. Trepnuvi nekoliko puta kako bi
razbistrio vid, primetio je da se deo kapije raspao i sruio u kanal: sada je bilo dovoljno mesta da se
dereglija probije u grad. Me utim, iznad pramca njihovog plovila sada su, iz ostatka kapije, trcali
otri zupci odlomljenog drveta u visini ljudskih grudi, vratova i glava.
Ne oklevaju i, Roran se zakotrljao unazad i spustio se iza grudobrana od kriljca. Glave
dole!", zaurlao je, pokrivi se titom.
Dereglije kliznue napred kroz kiu smrtonosnih strela iz strelometa, te uplovie u golemu
kamenu odaju osvetljenu bakljama zaka enim po zidovima.
U samom dnu odaje, voda iz kanala proticala je kroz jo jednu sputenu kapiju, koja je bila
reetkasta od vrha do dna. Kroz drvene i metalne ipke, Roran je nazirao gradske gra evine.
Sa obe strane odaje pruali su se kameni kejovi za istovar i utovar robe. ekrci, konopci i
prazne mree visili su s tavanice, a na kamenim platformama na sredini svakog veta kog doka stajale
su dizalice. U prednjem delu odaje, kao i u njenom dnu, stepenita i prolazi urezani u plesnjive zidine
omogu avali su ljudima da prelaze na drugu stranu ne kvase i se. Prolaz u dnu tako e je pruao
pristup straarnicama iznad tunela kroz koji u dereglije prole i, pretpostavio je Roran, gornjem delu
gradskih bedema i grudobrana na kojima je video onog vojnika.
Roran oseti strahovitu ogor enost im je ugledao sputenu kapiju. Nadao se da e mo i da
uplovi pravo u glavni deo grada i da e tako izbe i mogu nost da ga straari zarobe na vodi.
Pa sad, ta je tu je, pomislio je.
Iza njih, vojnici u grimiznom pokuljae iz straarnica pravo na prolaz, gde klekoe te stadoe
da pune strelomete, spremaju i ih za naredni plotun.
Onamo!", viknu Roran, mau i rukom ka pristanitima s leve strane. Ratnici se ponovo
dohvatie svojih motki, te po ee da guraju spojene dereglije prema rubu kanala. Deseci strela virili su
im iz titova daju i itavoj skupini izgled bodljikavog praseta.
Kada se dereglija pribliila pristanitu, dvadesetak branitelja je isukalo ma eve i tr alo niza
stepenita s prolaza kako bi presrelo Vordene pre nego to se iskrcaju.
Bre!", povikao je.
Jedna mu se strela zarila u tit, te se njen iljak u obliku dijamanta probio kroz drvo debelo
gotovo etiri centimetra, zavrivi tik iznad njegove podlaktice. Zateturao se, ali nekako se zadrao,
znaju i da e se za samo nekoliko trenutaka i drugi strelci ustremiti na njega.
Roran potom sko i ka doku, iroko rairivi ruke kako bi odrao ravnoteu. Nezgodno se
prizemljivi, udario je kolenom o pod, a onda mu ostade vremena tek da izvu e malj ispod pojasa;
vojnici stigoe do njega.
Roran je poleteo ka njima sa ose anjem olakanja i divlja ke radosti. Ve mu je bilo
dozlogrdilo kovanje planova i nerviranje povodom ishoda. Pred njim su se kona no nali njegovi asni
suparnici, a ne podmukle pla ene ubice, koje je mogao da savlada i ubije.
Njihova arka bee kratka, estoka i krvava. Roran je pobio ili onesposobio trojicu vojnika u
prvih nekoliko sekundi. Potom mu se pridruie i Baldor, Delvin, Hamund i Mandel kako bi potisnuli
vojnike to dalje od vode.
Roran nije bio vi an ma evanju, pa nije ni pokuavao da ma uje sa svojim takmacima.
Umesto toga, doputao im je da mu udaraju po titu koliko god im je volja, a onda bi upotrebio svoj
malj da bi im zauzvrat izlomio kosti Povremeno je morao da uzvrati pokoji ubod ili zamah, ali trudio
se da izbegava razmenu poteza s bilo kime, poto je znao da bi nedostatak iskustva mogao da bude
koban po njega. Najkorisnija caka u borbi, to je i sam ranije otkrio, nije bilo prefinjeno obrtanje ma a
ili kakav sloen varljiv potez usavravan godinama, ve preuzimanje vo stva i injenje onoga to
neprijatelj najmanje o ekuje.
Iskobeljavi se iz arke, Roran je odjurio ka stepenitu to je vodilo ka prolazu na kojem su
kle ali strelci, ga aju i njegove ljude koji su pokuavali da se izvuku s dereglija.
Roran se uspeo preska i po tri stepenika odjednom, pa je zamahnuo maljem, iz sve snage
udarivi prvog strelca u lice. Naredni vojnik u redu ve bee ispalio svoj strelomet, pa ga je ispustio
kako bi posegnuo za bal akom kratke sablje, usput ustuknuvi.
Vojnik bee stigao tek da napola izvu e se ivo iz korica kada ga je Roran opalio po prsima
lome i mu rebra.

95

Jedna od stvari koje je Roran voleo kod borbe maljem bilo je to to nije morao da obra a
mnogo panje na oklop koji njegov protivnik nosi. Poput sveg ostalog tupog oruja, malj nanosi
povrede snagom udarca, a ne se enjem ili probadanjem mesa. Njemu se taj jednostavan pristup
dopadao.
Tre i vojnik na prolazu uspeo je da ispali strelu na njega pre nego to je zakora io. Drka
strelice ovoga se puta napola probila kroz tit, gotovo ga bocnuvi u grudi. Dre i smrtonosni iljak
podalje od tela, Roran je naciljao oveka i zamahnuo maljem ka njegovom ramenu. Vojnik je
upotrebio samostrel kako bi zapre io napad, pa mu je Roran odmah uzvratio tako to ga je opalio
titom. Vrite i i mlataraju i rukama, vojnik pade preko ograde.
Me utim, Roran je zbog tog poteza ostao sasvim ogoljen te je, ponovo obrativi panju na
preostalu petoricu vojnika, video kako mu trojica niane pravo u srce.
Vojnici ispalie strele.
Strelice u poslednji as skrenue udesno, te se odbie o plesnjive zidove poput ogromnih
srditih zolja.
Roran je znao da ga je Karn spasao, pa je odlu io da nekako zahvali arobnjaku kada vie ne
budu u ivotnoj opasnosti.
Nagrnuvi ka ostalim vojnicima, sve ih je sredio razjarenom serijom udaraca, kao da zakucava
eksere. Potom je slomio strelicu koja mu je tr ala iz tita, te se okrenuo da vidi kako napreduje bitka
ispod njega.
Ba tada se poslednji vojnik na dokovima srozao na okrvavljen pod. Glava mu se otkotrlja od
tela i pade u kanal, gde i potonu ostavljaju i mehuri e za sobom.
Otprilike se dve tre ine Vordena bee iskrcalo, pa su se postrojavali du ivice vode.
Roran je zinuo, nameravaju i da im naredi da se odmaknu od kanala kako bi ljudi koji su jo
bili na dereglijama imali prostora da si u, no vrata na levom zidu naglo se razvalie i itava horda
vojnika pokulja u odaju.
Prokletstvo! Odakle li dolaze? I koliko ih jo ima?
Ba kad je Roran krenuo ka stepenicama da bi pomogao svojim ljudima da potisnu pridolice,
Karn, koji je i dalje stajao na elu dereglija, podie ruke, uperi ih u vojnike, te uzviknu itav niz
grubih, izvrnutih re i na drevnom jeziku.
Na njegovu jezivu zapovest, dva daka brana i jedan komad kriljca poletee s dereglija pravo
u stroj zbijenih vojnika, te pokosie vie od desetorice. Dakovi su se raspukli nakon tre eg ili etvrtog
udarca, te se oblaci beli astog brana nadvie nad vojnicima zaslepljuju i ih i zapuavaju i im grla.
Sekund kasnije, neka svetlost blesnu uza zid koji se pruao iza vojnika, te ogromna vatrena
kugla, narandasta i zadimljena, pojuri kroz oblake brana prodiru i fini prah pohlepno i nezasito, i
usput podiu i zvuk sli an vijorenju stotina barjaka na jakom vetru.
Roran se pognuo iza tita, a onda je osetio vrelinu na nogama i ogoljenoj koi na obrazima,
poto je vatrena kugla izgorela svega nekoliko metara od prolaza, a njeni se rasplamsali jezi ci
pretvorie u pepeo koji odlebde nadole poput crne samrtne kie dostojne sahrane.
im je njeno bletavilo izbledelo, oprezno je podigao glavu. Obla ak vrelog, smrdljivog dima
zagolica mu nozdrve i pecnu mu o i, te on zaprepa eno primeti da mu se brada zapalila. Opsovavi,
bacio je malj i stao da tapka si une plami ke, naposletku ih ugasivi.
Ehej, tamo!", doviknuo je Karnu. Oprljio si mi bradu! Budi paljiviji, da ti ne bih nabio
glavudu na kolac!"
Ve ina vojnika je leala sklup ana na zemlji, pokrivi spaljena lica rukama. Ostali su se
bacakali unaokolo zapaljene ode e ili su slepo teturali ukrug s podignutim orujem, pokuavaju i da
odbiju vordenski napad. Roranovi su se ljudi izvukli samo s manjim opekotinama - mahom su stajali
van domaaja vatrene kugle, mada ih je to neo ekivano spaljivanje ostavilo dezorijentisanima i
uzdrmanima.
Nemojte tu da mi blenete kao budale, ve se bacite na te bitange pre nego to se priberu!",
naredio im je, udarivi maljem o ogradu kako bi privukao njihovu panju.
Vordena je bilo mnogo vie nego vojnika, te su, pre no to je Roran stigao do podnoja
stepenita, pobili dobre tri etvrtine ukupnog broja branitelja.

96

Prepustivi svojim o ito vetim ratnicima da dokraj e preostale vojnike, Roran je krenuo ka
velikim dvokrilnim vratima s leve strane kanala, dovoljno irokim da kroz njih, jedna uz drugu, pro u
dvoja kolica. Usput je naiao na Karna, koji je sedeo u podnoju dizalice jedu i neto iz kone vre ice
koju je uvek nosio sa sobom. U vre i se, prema Roranovom saznanju, nalazila meavina sala, meda,
smrvljene suene gove e digerice, jagnje eg srca i umskih bobica. Kada mu je Karn jednom dao
zalogaj, Roran se skoro ispovra ao, ali i svega nekoliko zalogaja te smese moglo je da dri oveka na
nogama tokom celodnevnog napornog rada.
Roran se zabrinuo primetivi da arobnjak deluje potpuno iznureno, Moe li dalje?", upita
ga zastavi pokraj njega.
Karn mu klimnu. Potrebno mi je samo nekoliko trenutaka... One strele u tunelu, pa onda
dakovi s branom i komad kriljca... " Gurnuo je jo jednu mrvu hrane u usta. Sve je to bilo pomalo
previe za mene, tako odjednom."
Povrativi samouverenost, Roran krenu dalje, ali Karn ga uhvati za ruku, Nisam ja ono
uradio", re e mu, te mu o i eretski zatreperie. Mislim, nisam ti ja osmudio bradu. Vatru su sigurno
izazvale baklje."
Roran zabrunda i krenu ka vratima. Postrojte se!", viknu, te tresnu po titu pljosnatom
stranom malja. Baldore, Delvine, vi na elo sa mnom, Ostali, pore ajte se iza nas. Dignite titove,
isu ite ma eve i zadenite strele. Halsted verovatno jo ne zna da smo u gradu, pa ne dajte nikome da
pobegne i da ga upozori... Spremni? Onda, za mnom!"
On i Baldor, iji obrazi i nos behu crveni od onog praska, zajedno odmandalie vrata te ih
otvorie, otkrivaju i unutranjost Arouza.

97

PEPEO I PRAH
Deseci omalterisanih ku a stajali su zbijeni oko kapije na unutranjem gradskom bedemu, na
mestu gde se kanal ulivao u Arouz. Sve gra evine, hladne i odbojne, sa zamra enim prozorima koji su
zurili uprazno, o ito su bile skladita ili magaze, to je, u rani jutarnji sat, zna ilo da verovatno niko
nije primetio vordensku arku sa straarima.
Roran nije nameravao da se vrzma unaokolo kako bi utvrdio da li je zaista tako.
Magloviti snopovi tek ro ene svetlosti vodoravno se promolie kroz grad, zlate i vrhove kula,
bedeme, kupole i iskoene krovove. Ulice i sokaci behu presvu eni senkom boje potamnelog srebra, a
voda je u kanalu oivi enom kamenjem bila tamna i zamu ena krvlju. Visoko iznad njih, usamljena
lutaju a zvezda blistala je tajnovitim plamom na zarudelom plavom nebeskom pokrovu, na kom je
sunce svojim probu enim sjajem zaklonilo sve ostale no ne dragulje.
Slivnici po ulicama behu zakr eni ubretom. Njihov vonj ispunio ga je gnuanjem, te se
odjednom zaeleo otvorenih livada na koje je navikao.
Kako bilo ko moe da podnese ivot u ovakvim uslovima?, zapitao se. ak se ni svinje ne
valjaju po sopstvenoj prljavtini.
Podalje od zatitnog zida, gra evine su polako prerastale u ku e i radnje: visoke, s drvenim
gredama, okre enim zidovima i ukrasima od kovanog gvo a na vratima. Iza prozora sa zatvorenim
kapcima, Roran bi ponegde za uo glasove, tandrkanje posu a ili kripu stolice povu ene preko
drvenog poda.
Gubimo vreme, pomislio je. Jo nekoliko minuta i ulice e ispuniti gra ani Arouza.
Kao da ele da ispune njegovo predskazanje, dva oveka kro ie iz sokaka pravo pred kolonu
ratnika. Oba metanina nosila su na ramenima obramice s kantama sveeg mleka.
Obojica se iznena eno zaustavie im ugledae Vordene, te im mleko prsnu iz kantica. O i im
se razroga ie, a usta razjapie spremna da vrisnu.
Roran i odred iza njega naglo stadoe. Viknite i ubi emo vas", re e im tihim, prijateljskim
glasom.
Ljudi zadrhtae i odstupie.
Roran je zakora io ka njima. Date li se u beg, ubi emo vas." Ne skidaju i pogled s dva
preplaena oveka, izgovorio je Karnovo ime. im je arobnjak doao do njega, Roran re e: Uspavaj
ih, ako nije problem."
arobnjak hitro izgovori re enicu na drevnom jeziku, dovrivi je re ju koja je Roranu zali ila
na slytha. Dva se oveka mlitavo srozae na zemlju, a kante im se prolie tresnuvi o kaldrmu. Mleko
se prosu niz sokak, prave i finu mreu belih venica po procepima izme u kamenova.
Sklonite ih u stranu", re e Roran, gde ih niko ne e videti."
im su njegovi ratnici odvukli dva onesve ena oveka s puta, naredio je Vordenima da
smesta krenu dalje i da nastave uurbani pohod ka unutranjem bedemu.
Me utim, pre nego to su odmakli tridesetak metara, skrenuli su za neki ugao gde naletee na
skupinu od etiri vojnika.
Roran ovoga puta nije imao milosti. Pojurio je ka njima te je, dok su vojnici jo pokuavali da
se priberu, zario pljosnati deo malja u podnoje vrata prvog vojnika. Baldor je posekao drugog
vojnika, zamahnuvi ma em snagom koju je retko ko mogao da nadmai, snagom razvijenom tokom
viegodinjeg rada u o evoj kova nici.
Preostala dva vojnika ciknue, te se okrenue i dadoe se u beg.
Strela prolete Roranu preko ramena odnekud iz pozadine, te pogodi jednog vojnika u le a, a
on se odmah srui. Trenutak kasnije, Karn zarea: Jierda!" Vrat poslednjeg vojnika pu e uz glasno
krckanje i on pade ni ice nasred ulice, potpuno nepomi an.
Vojnik pogo en strelom po e da vriti: Vordeni su tu! Vordeni su tu! Oglasite uzbunu,
Vo... "
Isukavi bode, Roran mu je pritr ao i prerezao mu iju. Obrisao je se ivo o ovekovu tuniku,
te ustade i re e: Pokret! Smesta!"
Vordeni se slono sjurie niz ulice koje su vodile ka unutranjem bedemu Arouza.

98

Kada ih je od cilja delilo tridesetak metara, Roran se zaustavio u sokaku iza neke ku e i
podigao ruku daju i znak svojim ljudima da sa ekaju. Potom se odunjao do kraja ku e da bi zavirio
iza oka u teke reetke ugra ene u visok granitni zid.
Kapija je bila sputena.
Me utim, s leve strane kapije bila su manja vrata, irom otvorena. Dok ih je on posmatrao,
neki vojnik istr a kroz njih zaputivi se ka zapadnom rubu grada.
Roran opsova zagledan u ta manja vrata. Nije nameravao da odustane kad su ve dotle stigli,
ali poloaj im je bivao sve opasniji, a on je bio ube en da imaju svega jo nekoliko minuta pre nego
to ljudi iza u na ulice i primete ih.
Vratio se iza ku e i pognuo glavu, o ajni ki pokuavaju i da neto smisli. Mandele", re e, te
pucnu prstima. Delvine, Karne i vas trojica." Pokazao je na tri zastrauju a ratnika; behu to stariji
ljudi za koje je, upravo zbog godina, znao da umeju da pobe uju u bitkama. Za mnom. Baldore, ti si
zaduen za ostale. Ako se ne vratimo, izbavite se odavde. To je nare enje." Baldor mu klimnu
ozbiljnog lica.
Sa estoricom odabranih ratnika, Roran je zaobiao glavnu ulicu koja je vodila ka kapiji.
Naposletku su stigli do podnoja zida koji bee iskoen u polje i zatrpan sme em, petnaestak metara
od kapije i otvorenih vrata.
Na obema kapijskim kulama deurao je po jedan vojnik, ali u tom trenutku nijedan se nije dao
videti, pa, ukoliko ne gurnu glave kroz grudobrane, ni oni ne e videti Rorana kako se pribliava sa
svojim saborcima.
im pro emo kroz vrata, ti, ti i ti", proapta Roran pokazuju i na Karna, Delvina i jednog
ratnika, krenite ka straarnici s druge strane, najbre to moete. Mi emo ovu bliu. Uradite to god
morate, ali otvorite tu kapiju. Moda imaju samo jedan to ak za otvaranje, a moda emo svi zajedno
morati da se potrudimo kako bismo je otvorili, pa nemojte sad tamo da mi izginete. Spremni?... Sad!"
Tr i najtie to je mogao, Roran se sjurio du bedema i hitro skrenuo kroz otvorena vrata.
Ispred sebe je ugledao dvoranu dugu sedam metara, koja se otvarala ka velikom trgu sa
stepenastim edrvanom na sredini. Ljudi u otmenim odorama urno su prelazili preko trga, mahom
nose i svitke u rukama.
Ne obra aju i panju na njih, Roran se okrenuo ka zatvorenim vratima koja je otvorio rukom,
oduprevi se porivu da ih razvali nogom. Iza vrata se nalazila sku ena straarnica sa spiralnim
stepenitem ugra enim uz jedan zid.
Pojurio je uza stepenice, te se, ve posle prvog zaokreta, naao u sobi s niskom tavanicom u
kojoj su petorica vojnika puila i kockala se za stolom postavljenim pokraj ogromnog ekrka
obavijenog lancima debelim skoro kao njegova ruka.
Pozdrav!", re e im Roran dubokim zapovedni kim glasom. Imam krajnje vanu poruku za
vas."
Vojnici se prvo pokolebae, a onda sko ie odgurnuvi klupe na kojima su sedeli. Drveni
nogari zakripae po podu.
Ali zakasnili su. Mada je bila kratka, njihova neodlu nost bee sve to je Roranu bilo potrebno
da bi prevalio rastojanje izme u njih pre nego to vojnici izvuku oruje.
Roran zaurla uletevi me u njih, te zamaha svojim maljem levo-desno kako bi svu petoricu
saterao u oak. Potom se i Mandel i druga dva ratnika na oe pokraj njega sevaju i ma evima.
Zajedno su sredili straare po kratkom postupku.
Kada se uspravio nad koprcavim telom poslednjeg vojnika, Roran pijunu pa re e: Nikada ne
verujte strancima!"
Zbog njihove borbe, sobu ispunie razni grozni mirisi, te se Roranu u inilo da su se nadvili
nad njim poput debelog, tekog ebeta izra enog od najneprijatnije materije koju je mogao da zamisli.
Gotovo da nije mogao da die a da ne oseti mu ninu, pa je pokrio nos i usta rukavom tunike
pokuavaju i da suzbije bar malo smrada.
Njih etvorica potom pri oe ekrku, paze i da se ne okliznu na neku lokvu krvi, te se
zagledae u njega pokuavaju i da utvrde kako radi.
Podigavi malj, Roran se naglo okrenuo kada je za uo zveckanje metala i glasnu kripu
drvenih vrata, a potom i bat koraka nekog vojnika koji po e da se sputa krivudavim stepenitem iz
kule iznad njih.

99

Sto mu gromova, Taurine, ta se to doga a... " Vojniku re i zamree u grlu, te on zastade
nasred stepenica ugledavi Rorana i njegovu pratnju i iskasapljena tela u uglu.
Ratnik s Roranove desne strane baci koplje na vojnika, ali on se sagnu, te koplje udari u zid
iznad njega. Vojnik opsova, pa se etvoronoke uspentra nazad, nestavi iza oka.
Samo tren kasnije, vrata se zalupie uz glasan odjek, a onda za ue vojnika kako duva u rog i
uzvikuje izbezumljena upozorenja ljudima na trgu.
Roran opsova, te se vrati ekrku. Ostavite ga", rekao je, uvla i malj za pojas. Naslonio se
na to ak koji su koristili za podizanje i sputanje reetkaste kapije, te ga gurnu najja e to je mogao,
napregnuvi svaki mii u telu Ostali mu ljudi prisko ie u pomo , te polako, sasvim polako, to ak
po e da se obr e, a zapor s jedne strane ekrka glasno zakljoca kada ogromni drveni utvr iva pre e
preko donjeg zupca.
Trud koji su uloili u okretanje to ka mogli su da smanje ve nekoliko sekundi kasnije, a
Roran je zaslugu za to pripisao skupini koju je poslao da se uvu e u drugu straarnicu.
Nisu se ni trudili da podignu reetku do kraja: nakon pola minuta stenjanja i preznojavanja,
zastrauju i ratni pokli i Vordena dopree im do uiju - to su ljudi koji su ekali napolju pojurili kroz
kapiju pravo na trg.
Roran je pustio to ak, pa je ponovo izvukao malj i krenuo ka stepenitu u pratnji ostalih.
Ispred straarnice, ugledao je Karna i Delvina koji u istom trenutku izronie iz kule s druge
strane kapije. Nijedan mu nije delovao ozle eno, ali Roran je zapazio da starijeg ratnika koji bee
poao s njima vie nema.
Dok su ekali da im se pridrui Roranova skupina, Baldor i ostali Vordeni postrojie se u vrst
kvadrat na ivici trga. Postrojili su se u pet redova, rame uz rame, preklopljenih titova.
Kada je dotr ao do njih, Roran je video ogroman odred vojnika koji se pojavio iz zgrade na
drugom kraju trga. Oni potom zauzee odbrambeni poloaj, isturivi koplja i dilite, te zali ie na
duga ko i tanko jastu e na kano iodama. Procenio je da tu ima oko stotinu pedeset vojnika -toliko
su njegovi ratnici zasigurno mogli da savladaju, ali po cenu vremena i ljudi.
Raspoloenje mu se jo vie pokvarilo kada je isti onaj arobnjak kukastog nosa kojeg je video
prethodnog dana izaao pred red vojnika i rairio ruke iznad glave, na ta mu obla i sa crnim
munjama zapucketae oko obe ake. Roran je od Eragona ve bio nau io dovoljno o ma ijama da bi
znao da su te munjice puka predstava, ali bila to istina ili ne, nimalo nije sumnjao u to da je
neprijateljski vra izuzetno opasan.
Karn je stigao na elo ratnika nekoliko sekundi nakon Rorana. Zajedno s Baldorom, zagledali
su se u tog vra a i u stroj vojnika pore an naspram njih.
Moe li da ga ubije?", tiho upita Roran kako ga ljudi iza njih ne bi uli.
Pa, morao bih prvo da pokuam, jelte?", odgovori mu Karn. Obrisao je USta nadlanicom.
Znoj mu je orosio lice.
Ako ho e, moemo mi da ga sredimo. Ne e sti i ba sve da nas pobije pre nego to mu
uklonimo zatitu i zarijemo mu se ivo u srce."
Ne zna ti to... Ne, ovo je moje zaduenje i moram sam da se pobrinem za njega."
Moemo li ti nekako pomo i?"
Karn se napeto nasmeja. Moe da ispali nekoliko strela u njega. Odbijanje strela moda e
ga oslabiti dovoljno da napravi greku. Ali ta god radio, nemoj se meati izme u nas dvojice... Nije
sigurno - ni za tebe, ni za mene."
Roran je prebacio malj u levu ruku kako bi desnu spustio na Karnovo rame. Bi e ti dobro.
Ne zaboravi da ti taj i nije mnogo pametan. Ve si ga jednom zavarao, pa moe jo jednom."
Znam."
Sre no", re e mu Roran.
Karn mu klimnu, te krenu ka edrvanu na sredini trga. Svetlost sunca stigla je do vrha
uborave vode koja se presijavala poput ake dijamanata ba ene u vazduh.
Onaj arobnjak kukastog nosa tako e krenu ka edrvanu, prate i Kamove korake sve dok se
nisu nali na svega sedam metara jedan od drugog, te se obojica zaustavie.
Roranu se, s njegovog poloaja, u inilo da Karn i njegov protivnik razgovaraju, ali bili su
predaleko da bi mogao da razazna ta su govorili. Onda se oba vra a uko ie, kao da ih je neko ubo
Karnama.

100

Roran je upravo to i ekao: znak da su otpo eli dvoboj mislima, previe zauzeti da bi obra ali
panju na okolinu.
Strelci!", zareao je. Onamo i onamo!", pokazao je na obe strane trga. Ispalite najvie strela
to moete u to izdajni ko pseto, ali da niste takli Karna ili u vas baciti Safiri da vas ive prodere!"
Vojnici se uzvrpoljie od nelagode kada se dve skupine strelaca razdvojie i krenue preko
trga, ali nijedan od lanova Galbatoriksovih odreda odevenih u grimiz nije napustio stroj, niti je poao
u okraj s Vordenima.
Sigurno se mnogo uzdaju u tu svoju zmijurinu, pomisli Roran zabrinuto.
Deseci sme ih strela s nataknutim gu ijim perima zafijukae i poletee u luku ka
neprijateljskom arobnjaku, i Roran se na tren ponadao da bi moda i mogli da ga ubiju. Me utim,
metar i po od nosatog oveka, sve se strele raspadoe i obruie na zemlju, kao da su naletele na
kameni zid.
Roran je cupkao na petama, previe napet da bi mogao mirno da stoji. Nije voleo da eka, ne
rade i nita, dok mu je prijatelj u opasnosti. Povrh toga, svaki protra en trenutak davao je gospodaru
Halstedu novu priliku da otkrije ta se zbiva i da osmisli delotvoran odgovor. Ako su Roranovi ljudi
hteli da izbegnu da ih nadmo ne carske snage smode, morali su da uhvate svog neprijatelja na
prepad, dok on ne zna ni kud da se dene ni ta da u ini.
Na noge lagane!", rekao je, okrenuvi se ka svojim ratnicima. Hajde da vidimo ta moemo
da u inimo dok se Karn bori kako bi nam spasao glave. Idemo da opkolimo one vojnike. Polovina za
mnom, a ostali za Delvinom. Ne mogu nam zapre iti svaku ulicu, pa se ti, Delvine, sa svojim ljudima
probij pored vojnika, obi i ih i onda ih napadni otpozadi. Mi emo im zadati muka s prednje strane
kako vam ne bi pruali previe otpora. Ako bilo koji od vojnika pokua da pobegne, pustite ga. Ionako
bi predugo potrajalo da ih sve pobijemo. Jasno?... Onda kre i, smesta!"
Ljudi se hitro razdvojie u dve skupine. Povevi svoju, Roran je potr ao ka desnoj strani trga,
a Delvin je u inio isto s leve strane.
Kada su se oba odreda nala pokraj edrvana, Roran je primetio kako neprijateljski arobnjak
okre e pogled ka njemu. Bee to samo trenutan pogled, iskoen i hitar, ali i to je odvra anje panje,
osmiljeno ili ne, izgleda naglo uticalo na njegov dvoboj s Kamom. Kada je nosati ovek vratio pogled
na Karna, njegovo reanje se produbilo u bolnu grimasu, vene mu isko ie na nabranom elu i na
ilavom vratu, a potom mu se i itava glava zajapuri tamnocrvenom bojom gneva, kao da se toliko
napunila krvlju da bi mogla da pukne nadvoje.
Neee!", zaurla ovek, a onda na drevnom jeziku viknu neto to Roran nije mogao da razume.
Sekund kasnije, Karn tako e neto viknu, te im se glasovi na as upletoe u takvu meavinu
uasa, razdora, mrnje i gneva da je Roran u dubini due znao da je neto u njihovom dvoboju polo
po zlu.
Karn odjednom nestade u odblesku plave svetlosti. Onda neka bela, kupolasta koljka blesnu s
mesta na kojem je stajao i polete preko trga bre nego to je Roran mogao da trepne.
itav se svet potom zamra io. Nepodnoljiva vrelina pritisnu Rorana i sve se oko njega obrnu
i iskrivi kao da je upao u bezobli an prostor.
Malj mu se otre iz ruke, te mu nekakav bol prostruja kroz desno koleno. Potom ga je neki
tvrdi predmet tresnuo u usta i rasklimao mu jedan zub, pa mu se usta ispunie krvlju.
Kada je kona no pao, ostao je da lei na stomaku, previe oamu en da bi mogao da se
pomeri. ula mu se postepeno vratie i on ugleda glatku sivkastozelenu povrinu kamenih plo a ispod
svoga nosa i namirisa olovni malter koji je okruivao kamenje, a potom mu bolovi i modrice zabridee
po itavom telu kao da se nadme u ko e mu pre privu i panju. Jedino to je mogao uti bilo je
lupanje njegovog srca.
Krv mu se iz usta i grla spustila do plu a, te je ponovo po eo da die. O ajni ki pokuavaju i
da do e do vazduha, naglo se zakaljao i uspravio pljuju i crn lajm. Video je i kako mu zub, jedan od
sekuti a, leti napolje i odbija se o kaldrmu, upadljivo beo u lokvicama ispljunute krvi. Podigao ga je
da bi ga pogledao: rub sekuti a bio je okrnjen, ali koren je delovao netaknuto, pa je olizao zub i ugurao
ga nazad u rupu u desnima, trgnuvi se kada je probio bolno meso.
Osovio se na noge. Izgleda da je bio odba en na prag jedne od ku a koje su oivi avale trg.
Njegovi ljudi su leali ratrkani oko njega, iskrivljenih ruku i nogu, izgubljenih kaciga, istrgnutih
ma eva.

101

Roran je ponovo bio sre an zbog toga to koristi malj, poto je nekoliko Vordena uspelo da
nabode sebe ili svoje saborce u svem tom meteu.
Malj? Gde mi je malj?, pomislio je sa zakanjenjem. Osvrtao se oko sebe sve dok nije primetio
drku svog oruja kako tr i ispod nogu jednog ratnika. Izvukavi ga, okrenuo se da pogleda trg.
I vojnici i Vordeni behu razbacani unaokolo. Od edrvana nije ostalo nita sem gomilice uta
iz koje je voda ikljala u isprekidanim intervalima. Pokraj njega, na Karnovom mestu, leao je
ogaravljen, smeuran le stegnutih paukolikih nogu koje su se jo puile, toliko oprljen, izbuen i
spaljen da se u njemu gotovo nije mogao prepoznati nekadanji iv ljudski stvor. arobnjak kukastog
nosa, neznano zato, stajao je na istom mestu, mada mu prasak bee strgao svu ode u ostavivi ga
samo u akirama.
Rorana obuze neobuzdan gnev te, ne razmiljaju i o sopstvenoj sigurnosti, teturavo krenu ka
sredini trga, reen da jednom zasvagda ubije tog arobnjaka.
Stoje i golih grudi, vra je ostao na istom mestu ak i kada mu se Roran primakao. Podigavi
malj, Roran se dade u ruila ki nalet, te uzviknu ratni pokli koji je i sam jedva uo.
No arobnjak nije ni prstom mrdnuo kako bi se odbranio.
tavie, Roran je shvatio da se vra nije pomerio ni za pedalj jo od praska. Kao da je bio
samo ovekoliki kip.
Vra eva ravnodunost pred Roranovim naletom nagnala je Rorana da zanemari njegovo
neobi no ponaanje, to jest nedostatak bilo kakvog ponaanja, i da ga naprosto mlatne po glavi pre
nego to se povrati iz oamu enosti koja ga bee obuzela. Me utim, oprez je stiao Roranovu elju za
osvetom, nateravi ga da uspori na svega nekoliko koraka od arobnjaka.
Bilo mu je drago to je to u inio.
Mada je arobnjak iz daljine delovao uobi ajeno, Roran je izbliza primetio da je njegova koa
mlitava i naborana kao u triput starijeg oveka i da je poprimila nekakvu grubu, kouravu kakvo u.
Boja koe tako e mu je potamnela, i ak je i dalje tamnela, iz asa u as, kao da mu itavo telo
nagrizaju promrzline.
Grudi su mu se sputale i podizale, a iskola ene beonja e su mu se prevrtale, mada je, osim
toga, delovao nepokretno.
Pred Roranovim o ima, arobnjakove ruke, vrat i grudi se smeurae, te mu kosti isko ie
tvore i otar reljef - od udubljenih klju nih kostiju do uvu enih kukova, preko kojih mu je stomak
visio poput praznog meha za vodu. Usne mu se skupie i uvukoe preko poutelih zuba mnogo vie
nego to bi trebalo, ire i ih u jeziv kez, o ne mu se jabu ice ispuhae poput naduvenih krpelja koji
odjednom ostae bez krvi, a potom mu i okolno tkivo usahnu u sebe.
Usplahireno, piskavo testerisanje ovekovog daha zadrhta, ali ipak se nije sasvim zaustavilo.
Prestravljen, Roran ustuknu. Osetio je neto ljigavo pod izmama, te pogleda nanie i opazi da
stoji u lokvi vode koja se irila oko njega. Isprva je pomislio da je to voda iz razbijenog edrvana, ali
onda je shvatio da voda isti e iz stopala nepomi nog arobnjaka.
Roran opsova ispunjen ga enjem, te posko i na suvo. Videvi tu vodu, shvatio je ta je Karn
zapravo uradio, te se ose aj zgroenosti, ionako silan, poja a u njemu. Izgleda da je Karn bacio ini
koje su izvukle svaku kap te nosti iz arobnjakovog tela.
Za svega nekoliko sekundi, ini su tog oveka preobrazile u vornovat kostur obavijen u auru
od otvrdle pocrnele koe, pretvorivi ga u mumiju kao da je, ostavljen u pustinji Hadarak, stotinama
godina bio izloen vetru, suncu i uskomeanom pesku. Mada je tada zasigurno ve bio mrtav, ipak se
nije sruio, poto su ga Karnove ma ije drale u uspravnom poloaju: bee to sablasna, iskeena
utvara ravna najve im strahotama koje je Roran vi ao u svojim no nim morama ili na bojitu - to je
zapravo jedno te isto.
Zatim se povrina arobnjakovog osuenog tela zamaglila i raspala u fini sivi prah koji se rasu
u prozra nim snopovima i ostade da pluta po vodi poput pepela u umskom poaru. To se ubrzo desilo
i s mii ima i kostima, onda i sa okamenjenim organima, a zatim se i poslednji delovi nosatog
arobnjaka smrvie, ostavljaju i za sobom kupastu hrpicu praha koja se izdizala iz lokve vode to ga je
nekada odravala u ivotu.
Roran pogleda u Karnov le, a onda hitro odvrati pogled ne mogavi da podnese taj prizor. Bar
si uspeo da mu se osveti. Potom je potisnuo misli o poginulom prijatelju poto behu odve bolne da
bi se na njima zadravao, te se usredsredio na trenutni problem: na vojnike u junom delu trga, koji su
se lagano pridizali.

102

Roran je primetio da se to deava i s Vordenima. Ehej!", viknuo im je. Za mnom! Bolju

priliku od ove sigurno ne emo imati!" Pokazao im je na neke od svojih ljudi koji su o ito bili ranjeni.
Pomozite im da ustanu i stavite ih u Medinu stroja. Nikoga ne ostavljamo ovde! Nikoga!" Usne su ga
peckale dok je govorio, a glava ga je bolela kao da se cele no i opijao.
Za uvi njegov glas, Vordeni se okupie te pohitae da mu se pridrue. Kuda su se ljudi
postrojili u duga ak red iza njega, Roran zauze mesto na elu, izme u Baldora i Delvina, koji behu
okrvavljeni i izgrebani od praska.
Karn je mrtav?", upita ga Baldor.
Roran mu klimnu te podie tit, to u inie i ostali kako bi sastavili vrst zid okrenut u polje.
Onda nam ostaje da se nadamo da Halsted ne skriva jo kojeg arobnjaka", promrmlja
Delvin.
Kada su se svi Vordeni pore ali, Roran viknu: Napred, mar!" Ratnici krenue na drugu
stranu dvorita.
Da li zato to im je vo a bio manje vi an od vordenskog ili zato to im je prasak zadao
ozbiljniji udarac, tek carski vojnici nisu uspeli da se oporave toliko brzo, pa su ih Vordeni zatekli
nespremne kada su uleteli me u njih.
Roran zabrunda i odstupi kada mu se ne ije koplje zari u tit, od ega nm je ruka na tren
utrnula, a onda se i spustila pod njegovom teinom. Preao je maljem preko tita, ali malj se odbio o
koplje koje nije htelo da popusti.
Vojnik ispred njega, verovatno onaj koji je i bacio to koplje, iskoristio je priliku kako bi
potr ao vitlaju i ma em prema Roranovom vratu. Roran je pokuao da podigne tit zajedno s kopljem,
ali bio je isuvie teak i glomazan da bi se njime mogao zatititi. Stoga je morao da upotrebi malj, pa
je zamahnuo njime pred obruenim ma em.
No poto gotovo da nije mogao da vidi ma , pogreno je odmerio udarac i promaio.
Verovatno bi tu i poginuo da zglobovima prstiju nije doka io pljosnati deo se iva i odbacio ga
nekoliko centimetara u stranu.
Uaren bol prostruja kroz Roranovo desno rame. Kada mu je jednako vreo bol sevnuo i niz
bok, sve mu poute pred o ima. Desno koleno ga izdade i on pade ni ice.
Kamen se odjednom na e pod njim, a tu a stopala i noge svuda oko njega okruivi ga tako da
nije mogao da se otkotrlja na sigurno. itavo mu je telo omlitavilo odbijaju i da reaguje, kao da se
zaglibio u medu.
Prespor sam, prespor, pomislio je mu i se da izvu e ruku iz tita i da se osovi na noge.
Ostane li na zemlji, ostali e ga ili ise i ili izgaziti. Prespor sam!
Onda je video kako vojnik pada pred njim dre i se za stomak, a sekund kasnije neko je
povukao Rorana za oklop i pridrao ga uspravno dok nije povratio ravnoteu. Bio je to Baldor.
Okrenuvi se, Roran pogleda u mesto gde ga je onaj vojnik udario. Pet karika u njegovoj
verinja i bee pokidano, ali to bee i jedino ote enje. Uprkos krvi koja je curila iz rane i bolu koji
mu je razdirao vrat i ruku, nije smatrao da mu je ozleda opasna po ivot, niti je hteo da troi vreme
kako bi to proveravao. Desna ruka i dalje mu se micala dovoljno da moe da nastavi borbu, a njemu je
tada jedino to i bilo vano.
Neko mu je dodao drugi tit. Odvano ga je prislonio uz rame, te je nagrnuo napred sa svojim
ljudima, teraju i vojnike da se povuku u iroku ulicu koja je vodila ka trgu.
Vojnici se ubrzo ratrkae i dadoe u beg, suo eni s nadmo nom snagom Vordena, te
pobegoe u sporedne ulice i sokake koji su se granali od glavne saobra ajnice.
Roran je tada kona no zastao kako bi poslao pedesetak svojih ljudi nazad da zatvore reetkastu
kapiju i ona vratanca i da ih odbrane od neprijatelja koji bi moda poeleli da po u za Vordenima u
samo srce Arouza. Ve ina vojnika u gradu verovatno je bila raspore ena blie spoljnim bedemima
kako bi odbila napada e, a Roran nije eleo da se s njima uputa u otvoren sukob. To bi bio
samoubila ki potez s obzirom na brojnost Halstedovih snaga.
Vordeni nakon toga nisu naili na ve i otpor na svom putu kroz unutranji grad do velike,
odli no opremljene palate iz koje je gospodar Halsted upravljao gradom.

103

Prostrano dvorite s veta kim jezercetom, po kom su plivale guske i beli labudovi, lealo je
pred palatom koja se uzdizala nekoliko spratova iznad Arouza. Palata bee predivna, s kitnjastim
zasvo enim prolazima i lukovima, stubovima i golemim balkonima za odravanje plesova i zabava. Za
razliku od dvorca u sreditu Belatone, ovaj zamak je o ito bio izgra en da ugodi i zabavi, a ne da
odbrani.
Verovatno su pretpostavljali da im se niko ne moe probiti kroz bedeme, pomisli Roran.
Nekoliko desetina straara i vojnika iz dvorita nasumice se zalete ka Vordenima, uzvikuju i
ratne pokli e.
Drite stroj!", naredi Roran kada su ljudi pohrlili ka njima.
Nekoliko narednih minuta, dvorite je bilo ispunjeno zveketom ukrtenog oruja. Guske i
labudovi zagakae u toj halabuci te stadoe da mlate krilima po vodi, ali nijedna ptica se nije usudila
da napusti svoje jezerce.
Vordenima nije trebalo mnogo vremena da poraze vojnike i straare. Zatim su projurili kroz
ulaz u palatu koja bee toliko raskono ukraena slikama na zidovima i tavanicama, pozla enim
pervazima, izrezbarenim nametajem i mozai kim podovima da Roranu nije bilo lako da sve to
odjednom sagleda. Nije mogao da zamisli bogatstvo koje bee potrebno za izgradnju i odravanje
takvog zdanja. itavo seosko imanje na kojem je odrastao nije moglo da se meri s jednom jedinom
stolicom u toj veli anstvenoj dvoumi.
Kroz otvoren prolaz, ugledao je slukinje kako bee niz duga ak hodnik onoliko brzo koliko
su im duge suknje dozvoljavale. Ne dajte im da pobegnu!", uzviknuo je.
Petorica ljudi s ma evima odvojie se od vordenske glavnice, te se adoe za enama i
sustigoe ih pre nego to su stigle do kraja hodnika, ene prodorno zavritae, estoko se otimaju i i
grebu i svoje napada e koji po ee da ih vuku nazad do mesta na kojem ih je Roran ekao.
Dosta s tim!", uzviknu Roran kada se na oe pred njim, te ene prestadoe da se opiru, mada
su nastavile da cvile i je e. Najstarija od njih tri, zdepasta starija ena sa sedom kosom zategnutom u
razbaruenu pun u i sa alkom punom klju eva oko struka, delovala je najrazumnije, te je Roran upita:
Gde je gospodar Halsted?"
ena se uko i i podie bradu: Radite sa mnom to vam je volja, gospodine, ali ja svoga
gospodara izdati ne u!"
Roran joj se pribliio, te je izme u njih ostalo rastojanje od svega jednog lakta. Sluajte me
dobro!", zareao je. Arouz je pao, i vi ste, zajedno sa svim ostalim ljudima u gradu, preputeni meni
na milost i nemilost. Nikako to ne moete promeniti. Kaite mi gde je Halsted i pusti u i vas i vae
drugarice. No moete ga spasti od propasti, ali zato moete spasti sebe." Pocepane usne behu mu
toliko natekle da je govorio gotovo nerazgovetno, a pritom su mu pri i svakoj re i kapljice krvi letele
iz usta.
Ja za sudbu svoju ne marim, gospodine", re e mu ena, lica odlu nog kao u ratnika.
Roran opsova, te tresnu maljem o tit koji odjeknu toliko jako da se itava zasvo ena dvorana
zaorila. ene se trgoe pred tim zvukom. Jeste li sili s uma? Da li je Halsted vredan vaeg ivota? Da
li ga je Carstvo vredno? Da li ga je Galbatoriks vredan?"
Ne znam vam ja za Galbatoriksa, a ni za Carstvo, gospodine, ali Halsted je vazda bio fin
prema nama sluin adi, i ne u dopustiti da ga ere e ljudi vae fele - prljavi, nezahvalni zgubidani kao
to ste vi!"
Ma nije valjda?" Svirepo se zagledao u nju. ta mislite, koliko ete dugo drati jezik za
zubima ako reim da dopustim svojim ljudima da izvuku istinu iz vas?"
Ne ete vi mene nikada naterati da progovorim", objavila je, a on joj poverova.
A njih?" Klimnuo je ka ostalim enama, od kojih najmla a nije mogla imati vie od
sedamnaest leta. Da li ete dopustiti da ih sase emo na komade samo da biste spasli svoga
gospodara?"
ena prezrivo frknu, te re e: Gospodar Halsted se nalazi u isto nom krilu palate. Idite onim
hodnikom, pro ite kroz utu sobu i cvetnu batu gospe Galijane, i prona i ete ga bez greke."
Roran ju je podozrivo sasluao. Njena mu se predaja u inila prenaglom i prelakom s obzirom
na njeno prethodno dranje. Pored toga, dok je ona govorila, zapazio je da su ostale dve ene
iznena eno reagovale i da im se na licima pojavilo jo neko ose anje koje nije mogao da odgonetne.
Zbunjenost?, zapitao se. Bilo kako bilo, one svakako nisu reagovale kao da je sedokosa ena zaista
predala njihovog gospodara neprijateljima. Bile su previe tihe i pokorne, kao da neto kriju.

104

Od njih dve, mla a je bila manje veta u prikrivanju ose anja, pa se Roran okrenuo ka njoj
najsvirepije to je mogao. Ti, mala: ova lae, je li tako? Gde je Halsted? Reci mi smesta!"
Devojka zinu, ali zatim nemo odmahnu glavom. Pokuala je da odstupi od njega, ali drao ju
je jedan od ratnika.
Roran odjuri ka njoj, pritisnu joj grudi titom izbivi joj vazduh iz plu a, te se svom teinom
nasloni na tit pritesnivi je izme u sebe i oveka iza nje. Onda podie malj i prisloni joj ga uz obraz.
Prili no si lepukasta, ali teko da e na i bilo kog udvara a sem matoraca ako ti izbijem prednje
zube. Ja sam danas izgubio jedan zub, ali uspeo sam da ga uguram nazad. Vidi?" Razjapio je usne,
uveren da je uspeo da joj uputi grozomoran osmeh. No ja u tvoje zube zadrati, tako da ne moe da
ih vrati. Bi e to fin trofej, hm, ta kae?" Prete i, uperio je malj u nju.
Devojka se sva zgr ila, te zavapi: Nemojte! Molim vas, gospodine, nemojte! Nita ne znam.
Molim vas! Bio je u svojim odajama, gde se sastao sa svojim zapovednicima, ali onda su on i gospa
Galijana krenuli do laguma da se spuste do pristanita i... "
Tara, budaletino jedna!", viknu starija ena.
eka ih brod, ali ne znam gde je trenutno, samo me, molim vas, nemojte tu i. Ne znam vie
nita, gospodine... "
Njegove odaje!", povika Roran. Gde se nalaze?" Devojka mu re e jecaju i.
Pustite ih", re e Roran kada je zavrila, te tri ene pobegoe kroz vrata zveckaju i
potpeticama po ugla anim podovima.
Roran je poveo Vordene kroz ogromnu gra evinu prate i devoj ina uputstva. Usput su naili
na gomilu napola odevenih mukaraca i ena, ali niko od njih nije zastao kako bi im se usprotivio.
Palata je odjekivala od povika i vrisaka, pa mu je na kraju dolo da za epi ui prstima.
Na pola puta do svoga odredita, stigli su do predvorja u ijem sreditu bee kip ogromnog
crnog zmaja. Roran se zapitao da li bi to trebalo da bude Galbatoriksov zmaj ruikan. Kada su proli
pokraj kipa, Roran za u treperav zvuk, a onda ga neto pogodi u le a.
Pao je na kamenu klupu sa strane, te se rukarna uhvatio za nju.
Bol.
Neizdriv bol od kog se epa mozak, kakav nikada ranije nije iskusio. Bol toliko snaan da bi
odsekao sebi ruku ako bi tako mogao da ga suzbije. Kao da mu je neko pritisnuo uareni ara uz le a.
Nije mogao da se pomeri...
Nije mogao da die...
ak ga je i najmanja promena poloaja stavljala na neopisive muke.
Mrak mu pade na o i, a onda za u Baldora i Delvina kako neto vi u. Pulom i Brigman, ba
on od svih ljudi, po e neto da govori, mada Roran nije mogao da ga razume.
Bol se odjednom udesetostru i, te Roran vrisnu, to je samo pogoralo stvar. Uz nadljudski
napor, naterao je sebe da ostane potpuno miran. Suze mu potekoe iz uglova sklopljenih o iju.
Onda mu Brigman re e: Rorane, imate strelu u le ima. Pokuali smo da uhvatimo strelca, ali
utekao nam je."
Boli...", re e Roran u po daha.
Strela vas je pogodila u rebro. Ina e bi skroz prola. Imate sre e to nije udarila centimetar
vie ili nie i to vam je promaila ki mu i ple a."
Izvucite je", re e stisnutih zuba.
Ne moemo - strela ima bodljikav iljak. A ne moemo ni da je proguramo s druge strane.
Moramo je ise i. Imam iskustva u tome, Rorane. Ako imate dovoljno poverenja u mene da biste mi
dali no, mogu to odmah da u inim. Ili emo, ako elite, sa ekati da prona ete nekog iscelitelja.
Sigurno ih ima bar nekoliko u ovoj palati."
Mada mu je bilo mrsko da dopadne Brigmanovih aka, Roran vie nije mogao da podnese bol,
te re e: U inite to... Baldore... "
Da, Rorane?"
Uzmi pedesetoricu ljudi i prona ite Halsteda. ta god se desilo, ne sme da pobegne.
Delvine... ti ostani sa mnom."
Usledila je kratka rasprava izme u Baldora, Delvina i Brigmana, od koje je Roran na uo samo
nekoliko nasumi nih re i. Onda Vordena nestade iz predvorja, u kojem zavlada tiina.
Na Brigmanovo navaljivanje, nekoliko ratnika pokupi stolice iz oblinje odaje, pa ih izlomie i
zapalie vatru na stazici posutoj ljunkom tik do kipa. U vatru su gurnuli vrh bodea za koji je Roran

105

znao da e ga Brigman upotrebiti kako bi mu spalio ranu na le ima poto izvadi strelu, da ne bi nasmrt
iskrvario.
Lee i na klupici, drhte i sav uko en, Roran se usredsredio na disanje. Udisao je lagano i
plitko kako bi umanjio bol. Ma koliko mu bilo teko, ispraznio je um. to je bilo i to bi moglo biti
sada nije bilo vano koliko je bilo vano ravnomerno disanje.
Gotovo da se onesvestio kada su ga etvorica njegovih ljudi podigla s klupe i potrbuke
spustila na tlo. Neko mu je gurnuo konu rukavicu u usta, poja avi mu bol u pocepanim usnama, a
grube ruke ga u isti mah zgrabie oko nogu i ruku, razvukavi ih dokraja kako bi bile nepomi ne.
Roran je bacio pogled iza sebe i spazio Brigmana kako kle i pokraj njega i dri iskrivljen
lova ki no u ruci. No po e da se sputa, te Roran ponovo sklopi o i i zagrize rukavicu.
Udahnuo je...
Pa izdahnuo...
A onda se vreme i svest prekinue.

106

ME UVLA E
Roran je sedeo pognut preko ruba stola i poigravao se peharom opto enim draguljima u koji je
nezainteresovano zurio. Pala je no , te je jedina svetlost u raskonoj lonici poticala od dve sve e na
stolu i od vatrice koja je plamtela u ognjitu pokraj praznog kreveta sa etiri stuba. Sve je bilo tiho, i
samo bi povremeno zapucketalo zapaljeno drvo.
Blag slankast povetarac dopirao je kroz prozore, razdvajaju i tanane bele zastore. Okrenuo je
lice kako bi osetio promaju, raduju i se dodiru sveeg vazduha na vreloj koi.
Kroz prozore je video itav Arouz kako se prostire pred njim. Straarske vatre videle su se tu i
tamo na raskrsnicama, ali grad je bio mra an i nepomi an poto su se svi koji su mogli da se skriju
posakrivali u svojim domovima.
Kada je povetarac utihnuo, uzeo je jo jedan gutljaj iz pehara, sipaju i vino pravo u grlo kako
bi izbegao gutanje. Jedna mu kapljica pade na donju usnu, te se zgr io i udahnuo vazduh ekaju i da
nalet bola umine.
Odloivi pehar na sto, pokraj tanjira sa hlebom, jagnjetinom i napola praznom bocom vina,
bacio je pogled ka ogledalu, uspravno postavljenom izme u dve sve e. Ono je i dalje pokazivalo odraz
njegovog ispijenog lica, pomodrelog, okrvavljenog, s kog bee nestao i dobar deo brade na desnoj
strani.
Sklonio je pogled. Javi e mu se kada se bude javila. eka e. Nita mu drugo nije preostalo sve ga je previe bolelo da bi mogao da spava.
Ponovo je podigao pehar, te po e da ga obr e izme u prstiju. Vreme je polako prolazilo.
Kasnije te no i, ogledalo odjednom zasvetluca poput uskomeane lokve ive, te Roran trepnu i
zagleda se u njega krmeljivih, napola sklopljenih o iju.
Krukast oblik Nasuadinog lica pojavi se pred njim, po obi aju ozbiljnog izraza. Rorane",
re e mu umesto pozdrava, zvonkim i jakim glasom.
Gospo Nasuada." Ispravio se za stolom koliko je smeo, to ne bee vie od nekoliko
centimetara.
Jesu li te zato ili?"
Nisu."
Onda pretpostavljam da je Karn ili mrtav ili ranjen." Poginuo je bore i se protiv drugog
arobnjaka."
ao mi je to to ujem... inio mi se kao dobar ovek, a gubitak bilo kojeg od naih vra eva
ba i nije neto to moemo sebi da priutimo." Zastala je na tren. A ta je s Arouzom?"
Grad je na."
Nasuadine se obrve podigoe. Vaistinu? Zadivio si me. Kazuj mi kako je protekla bitka. Da li
je sve teklo prema namerama tvojim?"
Otvorivi vilicu najmanje to je mogao kako bi smanjio nelagodu, Roran po e da mrmlja
itavu pri u o proteklih nekoliko dana, od svog pristizanja u Arouz, preko onog jednookog oveka koji
ga je napao u adoru, pa do lomljenja brana kod vodenica i probijanja Vordena kroz Arouz kako bi
stigli do palate gospodara Halsteda, a nije presko io ni Karnov dvoboj s neprijateljskim arobnjakom.
Roran je potom opisao i kako su ga pogodili u le a i kako je Brigman isekao i izvadio strelu.
Imao sam sre e to se zatekao kraj mene, obavio je valjan posao. Da nije bilo njega, bio bih potpuno
beskoristan dok ne bismo pronali nekog iscelitelja." Blago se zgr io na sekund kada mu se se anje na
spaljivanje rane pojavilo pred o ima, pa je iznova osetio dodir vrelog metala na mesu.
Nadam se da si kasnije pronaao nekog iscelitelja da te pregleda."
Jesam, kasnije, ali on ne bee vra ."
Nasuada se zavalila u stolici, te ga je neko vreme pomno posmatrala. Zapanjena sam time to
jo ima snage da govori sa mnom. Vi iz Karvahola ste izgleda stvarno sazdani od vrstog
materijala."
Nakon toga smo obezbedili palatu, kao i ostatak Arouza, mada jo ima nekoliko mesta koja
nisu sasvim u naim ruKarna. Prili no lako smo ubedili vojnike da se predaju nakon to su shvatili da
smo im se zavukli iza le a i da smo preuzeli sredite njihovog grada."

107

A ta je s gospodarom Halstedom? Jeste li i njega zarobili?"

Pokuavao je da pobegne iz palate kada su neki od mojih ljudi naleteli na njega. Halsted je
uza se imao samo nekolicinu straara, nedovoljno da bi odbili nae ratnike, pa je sa svitom pobegao u
vinski podrum, gde su se zaklju ali... " Roran protrlja palcem rubin umetnut u pehar pred njim. Nisu
hteli da se predaju, a ja se nisam usudio da provalim u tu odaju - to bi nas previe kotalo. Stoga sam...
naredio ljudima da donesu kr age sa uljem iz kuhinje, da ih potpale i bace na vrata."
Hteo si da ih istera dimom?", upita ga Nasuada.
Lagano je klimnuo. Nekoliko je vojnika istr alo napolje kada su vrata izgorela, ali Halsted je
predugo oklevao. Pronali smo ga na podu, uguenog."
Ba teta."
A s njim i... i njegovu k erku, gospu Galijanu." Jo je mogao da je vidi: tananu, si unu,
odevenu u predivnu haljinu boje lavande, prekrivenu manicama i karnerima.
Nasuada se namrti. Ko bi trebalo da nasledi Halsteda na mestu grofa od Fenmarka?"
Taros Hitri."
Isti onaj koji je ju e predvodio napad na vas?"
Isti taj."
Njegovi su mu ljudi doveli Tarosa sredinom prethodnog popodneva. Nizak, bradat mukarac
delovao je oamu eno, mada nije bio povre en, a nedostajala mu je i ona kaciga s raskonom
perjanicom. Lee i potrbuke na mekom divanu kako bi potedeo le a, Roran mu re e: Kanda mi
dugujete bocu vina."
Kako vam je ovo polo za rukom?", zapitao ga je Taros umesto odgovora glasom koji je
odzvanjao o ajem. Grad je neprobojan. Niko sem zmaja ne bi mogao da razbije nae bedeme. A
vidite samo ta ste vi uspeli da u inite! Niste vi ljudsko bi e, niste vi... " Utihnuo je, ne mogavi da
izusti vie ni re .
Kako je reagovao na pogibiju oca i sestre?", upita ga Nasuada.
Roran nasloni glavu na ruku. elo mu je bilo oroeno znojem, pa ga je obrisao rukavom.
Zadrhtao je. Uprkos znojenju, bilo mu je hladno, pogotovo na rukama i nogama. U inilo mi se da mu
i nije bilo stalo do oca, ali kada je sestra posredi... " Roran se trgnu prisetivi se bujice psovki kojom
ga je Taros zasuo kad je saznao da je Galijana mrtva.
Ako mi se ikada ukae prilika, ubi u vas zbog ovoga", rekao mu je Taros, kunem vam se!"
Onda pourite", uzvratio mu je Roran, poto je neko ve obznanio svoje pravo na to, a ako
me iko ubije, rekao bih da e to biti upravo ona." ......Rorane?... Rorane!"
Blago se trgnuvi, shvatio je da ga Nasuada doziva po imenu. Ponovo je pogledao u nju,
uramljenu u ogledalu poput portreta, te je pokuao da razvee jezik. Naposletku re e: Taros zapravo i
nije pravi grof od Fenmarka. On je najmla i od sedmorice Halstedovih sinova, ali sva su njegova
bra a ili pobegla ili se negde kriju. Stoga je Taros zasad jedini koji polae pravo na tu titulu. Prili no
je dobar kao posrednik izme u nas i gradskih stareina. Me utim, bez Karna, nikako ne mogu da
procenim ko se zakleo Galbatoriksu, u ko nije. Pretpostavljam da se tu radi o ve ini velmoa i gospi, i
ve ini vojnika, naravno, ali ne znam ko jo tu spada."
Nasuada napu i usne. Tako, zna i... Od gradova, Daut vam je najblii, Zamoli u gospu
Alaris -koju si upoznao, ini mi se - da ti poalje u Arouz nekog ko je vi an itanju misli. Ve ina
plemi a ima nekog takvog u svojoj sviti, pa mislim da Alaris ne e biti teko da ispuni na zahtev.
Me utim, kada smo krenuli ka Ognjenoj ravnici, kralj Orin je poveo sa sobom sve poznate vra eve iz
Surde, to zna i da taj koga ti Alaris bude poslala najverovatnije ne e imati nikakve arobnja ke
vetine, osim sposobnosti itanja misli. A
bez valjanih ini, bi e vam teko da spre ite one koji su odani Galbatoriksu da vam se protive
na svakom koraku."
Dok je govorila, Roranu je pogled odlutao preko stola i zaustavio se na tamnoj boci vina.
Pitam se da li ga je Taros otrovao. Ta ga misao i nije posebno uznemirila.
Onda je ponovo za uo Nasuadu: ... nadam se da dri svoje ljude zauzdane i da im ne
doputa da divljaju po Arouzu, da pale, plja kaju i rade to im je volja s metanima?"
Roran bee toliko iscrpljen da mu je bilo teko da sastavi smislen odgovor, ali na kraju je
nekako uspeo da kae: Premalo nas je da bi ljudi mogli da se odaju nestalucima. Kao i ja, i oni znaju
da bi vojnici mogli da preuzmu grad ako im pruimo i najmanju priliku za to."
Pretpostavljam da je to sre a u nesre i... Koliko si rtava imao tokom napada?"

108

etrdeset dvojicu."
Izme u njih nakratko zavlada muk, a onda Nasuada re e: Da li je Karn imao nekoga od
porodice?"
Roran slegnu blagim pokretom leve ple ke. Ne znam. Rodom je bio odnekud sa severa, ini
mi se, ali nismo pri ali o naim ivotima pre... pre nego to se sve ovo desilo... To nam nikada ranije
nije bilo posebno vano."
Iznenadno grebanje u grlu natera Rorana da se nekoliko puta zakalje i da se presamiti preko
stola dotakavi drvo elom. Sav se iskezio kada mu talasi bola spopadoe le a, rame i ise ena usta.
Gr evi mu behu toliko estoki da se vino iz pehara izlilo preko ruba prolivaju i mu se po aci i zglobu.
Poto se polako povratio, Nasuada mu re e: Rorane, mora da pozove nekog iscelitelja da te
pregleda. Nije ti dobro, i trebalo bi da prilegne."
Ne!" Obrisao je pljuva ku sa ugla usana i pogledao u nju. U inili su sve to su mogli, a ja
nisam dete da bi dizali graju oko mene."
Nasuada se dvoumila, ali ipak je pognula glavu. Dobro, ako ti tako kae."
ta emo sada?", upitao ju je. Jesam li ja svoje zavrio ovde?"
Nameravala sam da se vrati im osvojimo Arouz, svim raspoloivim sredstvima, ali ti nisi
kadar da jae sve do Dras Leone. Mora e da sa eka dok... "
Ne u ja nita da ekam", zaurla Roran. Zgrabio je ogledalo, te ga privu e sebi tako da mu se
nalo na svega nekoliko centimetara od lica. Nemojte mi uga ati, Nasuada! Mogu da jaem, i to brzo.
Jedini razlog mog dolaska ovamo jeste to to je Arouz predstavljao pretnju za Vordene. Ta pretnja vie
ne postoji, uklonio sam je, i nemam nameru da ostajem ovde, s povredama ili bez njih, dok mi ena i
nero eno dete ame ulogoreni na kilometar od Murtaga i njegove adaje!"
Nasuadin glas na tren postade otar: Otiao si u Arouz zato to sam te ja poslala!" Potom mu
mnogo oputenijim tonom re e: No razumem ta ho e dl kae. Moe se odmah vratiti, ako si kadar
da to u ini. Nema razloga da jae i danju i no u, kao u odlasku, ali nemoj ni da dangubi. Budi
razuman. Ne bih elela da objanjavam Katrini kako si se ubio putuju i... ta misli, koga bi trebalo da
postavim kao tvoju zamenu kada napusti Arouz?"
Zapovednika Brigmana."
Brigmana? Zato? Zar nisi s njim imao poteko a?" Pomogao mi je da odrim red me u
ratnicima nakon to su me pogodili. U to vreme, ba i nisam bio pri istoj svesti... " Mogu misliti... "
a on se postarao da se ne usplahire i da ne izgube hrabrost. Tako e ih je i predvodio umesto mene dok
sam ja bio zaglavljen u ovom uasnom, nacifranom dvorcu. On je jedini imao dovoljno iskustva. Bez
njega, ne bismo mogli da proirimo upravu nad itavim Arouzom. Ljudi ga vole, a pritom je vi an u
pravljenju planova i u raspodeli dunosti. Zna e da upravlja gradom."
Onda neka bude Brigman." Nasuada je odvratila pogled od ogledala i promrmljala neto
nekoj osobi koju on nije mogao da vidi. Okrenuvi se ka njemu, rekla mu je: Moram da priznam da
nikada nisam mislila da e zaista osvojiti Arouz. inilo mi se nemogu im da bi bilo ko mogao da
probije gradsku odbranu za to kratko vreme, s tako malo ljudi i bez pomo i zmaja i njegovog Jaha a."
Pa zato ste me onda poslali ovamo?"
Zato to sam morala da pokuam bar neto pre nego to dopustim Eragonu i Safiri da odlete
toliko daleko, a i zato to ti je preraslo u naviku da prevazilazi o ekivanja i da uspeva nakon to
drugi posustanu ili odustanu. Ako je ve trebalo da se desi nemogu e, inilo mi se da e se to desiti
pod tvojom komandom - kao to se, eto, zaista i zbilo."
Roran tiho frknu. A koliko li u jo mo i da iskuavam sudbu pre nego to zavrim mrtav
poput Karna?
Frk i koliko ti drago, ali ne moe da porekne sopstveni uspeh. Doneo si veliku pobedu
svima nama danas, eki aru. Ili bi moda trebalo da kaem 'zapovedni e eki aru'? I vie si nego
zasluio svoje pravo na taj in. Neizmerno sam ti zahvalna na onome to si u inio. Osvajanjem Arouza
oslobodio si nas mogu nosti da vodimo rat na dva fronta, to bi, bez ikakve sumnje, zna ilo nau
propast. Svi su Vordeni tvoji dunici, te ti obe avam da portvovanost tebe i tvojih ljudi ne e biti
zaboravljena."
Roran pokua da kae neto, ali nije uspeo, te je ponovo pokuao i omanuo pre nego to je
kona no izustio: Popostara u se da ljudi uju va stav. To e im mnogo zna iti."
Zamolila bih te da to u ini. Sada se moram pozdraviti s tobom. Kasno je, bolan si, a ve sam
te dugo drala budnog."

109

ekajte... " Posegnuo je ka njoj i lupnuo vrhovima prstiju po ogledalu. ekajte. Niste mi
rekli kako napreduje opsada Dras Leone."
Zagledala se u njega bezizraajnog lica. Loe. I pritom nema znakova poboljanja. Dobro bi
nam doao ovde, eki aru. Ako uskoro ne prona emo na in da okon amo trenutno stanje najbre to
moemo, sve za ta smo se borili bi e izgubljeno."

110

THARDSVERGUNDNZMAL
Ma dobro si", re e Eragon iznervirano. Prestani da lupa glavu povodom toga. Ionako ne bi
nita mogla da promeni." Safira zarea, te nastavi da razgleda svoj odraz u jezeru.
Okrenula je glavu na drugu stranu, a onda je duboko izdahnula ispustivi obla ak dima koji
odlebde preko vode poput malenog, zagubljenog kinog oblaka.
Jesi li siguran?, upitala ga je, te pogleda u njega. ta ako mi ne izraste ponovo?
Zmajevima uvek izrastu nove krljuti. Zna to i sama." Da, ali ja nikada ranije nijednu nisam
izgubila!
Nije se ni potrudio da prikrije osmeh; znao je da bi ona svakako osetila njegov eretluk. Ne bi
trebalo toliko da brine. Ionako nije bila velika." Ispruivi ruku, opipao je rupu u obliku dijamanta na
levoj strani njene njuke, gde je donedavno po ivao predmet njene zabrinutosti. Procep u njenom
svetlucavom oklopu nije bio mnogo ve i od vrha njegovog palca i bee dubok tek centimetar-dva. Na
njegovom dnu se videla njena plava koa.
Eragon joj radoznalo dota e kou vrhom kaiprsta. Bila je topla i glatka, kao na stomaku
telenceta.
Safira frknu, te pomeri glavu od njega. Prekini s tim, golica me.
Zakikotavi se, pljusnuo je nogom po vodi u podnoju kamena na kojem je sedeo, uivaju i u
njenom dodiru na bosim stopalima.
Moda i nije bila velika, rekla je, ali svi e primetiti da je vie nema. Kako i ne bi? To je kao
da ti promakne ogoljeno par e zemlje na vrhu planine prekrivene snegom. Zakolutala je o ima,
pokuavaju i da niz svoju izduenu njuku baci pogled na tamnu rupicu iznad nozdrve.
Eragon se nasmeja, te je poprska akom vode. Pokuavaju i da umiri njen povre eni ponos,
re e joj: Niko ne e primetiti, Safira, veruj mi. A ako i primete, misli e da je to rana iz bitke, pa e te
smatrati jo stranijom."
Misli? Vratila se prou avanju svoga odraza u jezeru. Voda i njene krljuti odbijale su odraze
u blistavom nizu ta kica u svim bojama duge. A ta ako me neki vojnik ba tu ubode? Se ivo bi prolo
pravo kroz mene. Trebalo bi da zamolim patuljke da mi naprave metalnu plo icu da njome pokrijem
taj deo dok mi krljut ponovo ne izraste.
To bi izgledalo krajnje aavo."
Ili?
Aha", klimnuo joj je, na ivici da se opet nasmeje.
Frknula je. Nema potrebe da me ismeva. Kako bi se ti ose ao kad bi po elo da ti opada to
krzno s glave, ili kad bi izgubio koju od tih smenih plo ica koje naziva zubima? Zasigurno bih
morala da te teim.
Zasigurno", saglasio se s njom. Ali meni zubi ne mogu ponovo da izrastu." Odgurnuvi se s
kamena, krenuo je gore ka obali, do mesta na kojem je ostavio izme, hodaju i paljivo kako ne bi
povredio stopala o kamenje i granje koje je pokrivalo rub vode. Safira krenu za njim, gnje i meku
zemlju kandama.
Mogao bi da baci neke ini da bi mi zatitio taj deo, rekla mu je dok je navla io izme.
Mogao bih. Ho e da to u inim?" Ho u.
Osmislio je aroliju niraju i izme, a potom je spustio desni dlan preko jamice na njenoj
njuci i promrmljao neophodne reci drevnog jezika. Blag azurni odsjaj izbi mu ispod dlana kada joj je
prebacio zatitne ini na telo.
Eto", re e joj poto je zavrio. Sada nema zbog ega da brine."
Osim to mi i dalje fali krljut.
Povukao ju je za njuku. Dede. Idemo nazad do tabora."
Zajedno su napustili jezero, te se uspee strmom, klimavom obalom tako to je Eragon koristio
ogoljeno korenje drve a kao rukohvate.

111

S vrha uzviice, pruao se pogled na vordenski tabor na pola kilometra ka istoku, zajedno s
prostranom i zakukuljenom Dras Leonom, neto severnije od tabora. Jedini znaci ivota u gradu behu
snopovi dima koji su se uzdizali iz dimnjaka mnogobrojnih ku a. Trn je, po obi aju, leao na
grudobranima iznad severne kapije, uivaju i u jarkom popodnevnom suncu. Crveni zmaj je delovao
usnulo, ali Eragon je iz iskustva znao da pomno motri Vordene i da bi, im bi neko po eo da se
primi e gradu, ustao i poslao upozorenje Murtagu i ostalima.
Eragon posko i Safiri na le a, te ga ona odnese do tabora bez preterane urbe.
Kada su stigli, skliznuo je na zemlju i poveo je izme u adora. Tabor bee tih i sve se u njemu
inilo usporenim i pospanim, od potmulih, priguenih tonova ratnika koji su razgovarali do barjaka
koji su nepomi no visili u sparnom vazduhu. Jedina stvorenja koja su, izgleda, bila izuzeta od te
letargije behu mravi, poludivlji psi koji su se motali po taboru, neprekidno njukaju i u potrazi za
odba enim ostacima hrane. Neki od tih pasa imali su ogrebotine po njuKarna i bokovima, koje behu
posledica njihovog glupavog, donekle razumljivog i svakako pogrenog miljenja da bi mogli da
povijaju pokojeg zelenookog ma kodlaka kao to bi to u inili s bilo kojom obi nom ma kom. Kada bi
se to dogodilo, njihovo kevtanje bi privuklo panju itavog tabora, a ljudi bi se nasmejali gledaju i
kako psi bee od ma kodlaka podvijenih repova.
Svestan mnogobrojnih pogleda upravljenih na njega i Safiru, Eragon je visoko podigao bradu,
ispravio ramena i uhvatio ivahan korak ne bi li ostavio utisak reenosti i snage. Ljudi su morali da
vide da je i dalje samouveren i da ne doputa da ga previe optere uje trenutno mu no stanje u kojem
su se nali.
Eh, kad bi samo Murtag i Trn otili odavde, pomisli Eragon. Ne bi morali da budu odsutni vie
od dana da bismo osvojili grad.
Opsada Dras Leone pokazala se potpuno jednoli nom. Nasuada je odbijala da napadne grad,
rekavi Eragonu: Jedva si pobedio Murtaga pri poslednjem susretu, zar si zaboravio kako te je ubo u
kuk, a obe ao ti je da e biti jo ja i kada vam se putevi ponovo ukrste. tota bismo mogli re i za
Murtaga, ali ba i ne verujem da je laov."
Snaga nije presudna kod okraja dvaju arobnjaka", naglasi joj Eragon.
Nije, ali nije ni nevana. On, pored toga, sada ima podrku i helgrindskih svetenika, od kojih
se bar nekoliko bavi ma ijama. Ne u rizikovati i pustiti te da se bezglavo suo i s njima i s Murtagom,
ak ni ako bi Blodgarmovi vra evi bili uz tebe. Dok ne smislimo na in da navedemo Murtaga i Trna
da odu odavde, ili da ih zato imo, ili da zadobijemo neku drugu prednost, ostajemo ovde i ne kre emo
na Dras Leonu."
Eragon se usprotivio, tvrde i da odlaganje najezde nije svrsishodno i da, ukoliko ne porazi
Murtaga, nema nikakvih izgleda protiv Galbatoriksa. Me utim, Nasuada se nije dala razuveriti.
Njih dvoje su, zajedno sa Arjom, Blodgarmom i vra evima iz Du Vrangr Gate, osmiljavali,
pretresali i izmiljali na ine na koje bi mogli da steknu tu prednost koju je Nasuada pominjala. Ali
svaka strategija koju bi smislili bila je manjkava zato to je iziskivala vie vremena i sredstava od onih
koje su Vordeni imali na raspolaganju, ili zato to na kraju ne bi davala odgovor na pitanje kako ubiti,
zato iti ili oterati Murtaga i Trna.
Nasuada je ak otila do Elve da je pita da li bi moda upotrebila svoje mo i, koje su joj
doputale da oseti ljudski bol - i sadanji, i onaj koji e uslediti u neposrednoj budu nosti - da savlada
Murtaga ili da im potajno omogu i ulaz u grad. Ali prevejana devoj ica je ismejala Nasuadu, oteravi
je porugama i uvredama: Ja pokornost ne dugujem ni tebi, ni bilo kome drugom, Nasuada. Na i
drugo dete da ti osvaja bitke - ja sigurno ne u."
Stoga su Vordeni morali da ekaju.
Kako su dani prolazili, Eragon je gledao kako ljudi bivaju sve natmureniji i nezadovoljniji,
zbog ega se Nasuada duboko zabrinula. Eragon je nau io da je vojska prodrljiva, nezasita zver koja
e uginuti i raspasti se na sitne delove ukoliko ne budete redovno trpali goleme koli ine hrane u
nekoliko hiljada njenih stomaka. Kada krenete u pohod na novu teritoriju, dobavljanje zaliha svodi se
na jednostavno oduzimanje hrane i ostalih potreptina od pokorenog naroda, i na uzimanje useva iz
okolnih sela. Poput najezde skakavaca, Vordeni su za sobom ostavljali jalovu zemlju, lienu svega
potrebnog za odravanje ivota.

112

Poto bi se zaustavili, ne bi im trebalo mnogo da iscrpu zalihe hrane koje su im bile nadohvat
ruke, pa bi bili primorani da ive isklju ivo od sledovanja koja su im pristizala iz Surde ili iz nekoliko
ranije osvojenih gradova. Ali ma koliko itelji Surde bili velikoduni i ma koliko zauzeti gradovi bili
bogati, redovne isporuke hrane nisu bile dovoljne da bi Vordeni izdrali jo dugo.
Mada je Eragon znao da su ratnici posve eni svom cilju, nimalo nije sumnjao da bi - suo eni s
mogu no u sporog, mu nog umiranja od gladi kojim ne bi postigli nita osim to bi Galbatoriksu
pruili priliku da likuje nad njihovim porazom - ljudi uglavnom reili da pobegnu u udaljeni kutak
Alagezije, gde bi ostatak ivota proiveli daleko od Carstva.
Taj as jo ne bee kucnuo, ali ubrzano im se primicao.
Eragon bee ube en da je strah od te sudbe drao Nasuadu budnu cele no i, zbog ega je
ujutro sve e e delovala ispijeno, s podo njacima otromboljenim poput tugaljivog osmeha.
Poteko e na koje su naili kod Dras Leone u inile su Eragona zahvalnim zbog toga to je
Roran izbegao mogu nost da zaglibi kod Arouza, istovremeno mu poja avi divljenje i uvaavanje
prema onome to je njegov brat postigao u tom junom gradu. Hrabriji je od mene. Nasuada se s time
ne bi saglasila, ali Eragon je vrsto reio da Rorana, im se vrati - to bi, ako sve bude teklo kako
valja, trebalo da se dogodi za svega nekoliko dana - ponovo pokrije zatitnim inima. Eragon je ve
izgubio previe lanova svoje porodice zbog Carstva i Galbatoriksa, pa nije eleo da dopusti da isto
zlo zadesi i Rorana.
Zastao je kako bi dopustio trojici zapri anih patuljaka da pre u put pred njim. Patuljci nisu
nosili ni kacige ni bilo kakva obeleja, ali znao je da nisu od Durgrimst Ingeituma, poto su im
upletene brade bile ukraene perlama, a to bee moda kakvu nije video me u Ingeitumima. Predmet
patulja ke rasprave za njega je ostao tajna, poto je razumeo tek nekoliko re i njihovog grlenog jezika,
ali tema je o ito bila vrlo zna ajna sude i po njihovim povienim glasovima, neodmerenom mahanju
rukama, prenaglaenim izrazima i injenici da nisu primetili da im on i Safira stoje na putu.
Eragon se osmehnu kada su proli: njihova obuzetost bila mu je donekle smena, uprkos
njihovoj o itoj ozbiljnosti. Na opte olakanje svih Vordena, vojska patuljaka, predvo ena novim
kraljem Orikom, pristigla je do Dras Leone dva dana ranije. To je, uz Roranovu pobedu kod Arouza,
postala glavna tema razgovora u itavom taboru. Patuljci su gotovo udvostru ili vordenske savezni ke
snage, pa bi uveliko pove ali i izglede da Vordeni dopru i do Urubejna i Galbatoriksa ukoliko se
prona e prihvatljivo reenje za savladavanje Murtaga i Trna.
Dok su on i Safira hodali kroz tabor, Eragon ugleda Katrinu kako sedi ispred svog adora i
trika ode u za svoju nero enu bebu. Pozdravila ga je podigavi ruku i doviknuvi mu: Gde si,
brale?"
On joj je uzvratio s Gde si, sele", to im bee prelo u naviku otkako se ona udala za Rorana.
Nakon to su se oputeno naru ali, to je sa Safirine strane podrazumevalo podosta ere enja i
krckanja, povukli su se na livadu s mekom osun anom travom pokraj Eragonovog adora. Nasuada
bee naredila da ta livadica uvek bude odvojena za Safiru, a Vordeni su se njene zapovesti drali s
mnogo strahopotovanja.
Safira se sklup ala da malo odrema na podnevnom suncu, a Eragon je uzeo Domia abr Wyrda
iz bisaga, pa se popeo pod njeno levo krilo kako bi se smestio u donekle zasen eno udubljenje izme u
njenog vrata i njene mii ave prednje noge. Svetlost koja je dopirala kroz nabore njenog krila, uz
odsjaj treperave svetlosti s njenih krljuti, obojila joj je kou udnom ljubi astom nijansom i pokrila
stranice njegove knjige blistavim odrazima zbog kojih mu je bilo teko da ita tanane, okaste rune.
Ali on za to nije mario: uitak sedenja u njenom drutvu umnogome je nadokna ivao tu malu
neprijatnost.
Zajedno su tako sedeli sat ili dva, sve dok Safira nije svarila svoj obrok i dok se Eragon nije
umorio od prou avanja iskoenih re enica monaha Heslanta. Poto im je bilo dosadno, krenuli su da
tumaraju po taboru, proveravaju i odbranu i ovde-onde razmenjuju i pokoju re sa straarima
postavljenim po uhodu logora.
U blizini isto nog ruba tabora, gde je bila smetena glavnica patuljaka, naili su na patuljka
koji je
ao pokraj kante s vodom: zasukavi rukave sve do lakata, rukama je pokuavao da oblikuje
okrugao grumen zemlje veli ine pesnice. Pokraj stopala mu se nalazila blatnjava lokva i tap kojim ju
je meao.
Taj prizor bee toliko nesvakidanji da je prolo nekoliko trenutaka pre nego to je Eragon
shvatio da je taj patuljak zapravo Orik.

113

Derundann, Eragone... Safira", re e Orik ne podiu i pogled.

Derundann", re e mu Eragon, ponovivi stari patulja ki pozdrav, te
nu kraj blata. Gledao
je kako Orik nastavlja da ravna lopticu, gla aju i je i oblikuju i oblim delom desnog palca. Orik je
svaki as sputao ruku da zagrabi aku suve zemlje kojom bi posuo u kastu zemljanu kuglu, a onda
bi neno otresao viak.
Nikada ne bih pomislio da u videti patulja kog kralja kako
i na livadi i igra se blatom
poput deteta", re e Eragon.
Orik na to dunu, te zalepra br inama. A ja nikada ne bih pomislio da e neki zmaj i neki
Jaha buljiti u mene dok pravim Erothknurl."
A ta je Erothknurl?"
To ti je thardsvergundnzmal."
Thardsver...?" Eragon je odustao nasred re i, ne mogavi celu ni da je upamti, a Kamoli da je
izgovori. A to bi bilo...?"
Neto to li i na neto drugo, a ne na ono to stvarno jeste." Orik podie blatnjavu kuglu.
Kao ovo. Ovo ti je kamen napravljen od zemlje. Ili e bar tako izgledati kada ga zavrim."
Kamen od zemlje... Je li aroban?"
Nije, ovo ti je sve moj rad. I nita vie."
Poto mu Orik nije pruio dodatno objanjenje, Eragon ga upita: I kako e to posti i?"
Vide e ako bude strpljiv." Malo kasnije, Orik popusti te re e: Prvo mora da prona e
zemlju."
Vala, teak zadatak."
Orik ga oinu pogledom ispod svojih upavih obrva. Neke vrste zemlje bolje su od drugih.
Pesak, na primer, nita ne valja. Zemlja mora da ima estice razli itih veli ina, kako bi se valjano
slepila. Tako e bi trebalo da ima i neto gline u sebi, kao to je ova ima. Ali najvanije je to da, kada
uradim ovo" - potapao je rukom ogoljeno tlo izme u busenja ugaene trave - mora da bude mnogo
praine u zemlji. Vidi?" Podigao je ruku, pokazuju i Eragonu sloj fine praine koja mu se nahvatala
na dlan.
Zato je to vano?"
Ah", re e Orik, te se lupnu po nosu ostavivi na njemu beli astu mrlju. Nastavio je da gnje i
kuglu rukama, okre i je kako bi bila simetri na. Kada na e dobru zemlju, zalije je, pa je mea
kao to mea vodu i brano, sve dok ne dobije fino gusto blato." Klimnuo je ka kaljuzi pokraj svojih
nogu. Od toga blata onda ovako oblikuje lopticu. Zatim po ne da je gnje i kako bi izbacio i
poslednju kap vode iz nje. Onda je oblikuje tako da bude savreno okrugla. Kada po ne da se lepi,
radi ovo to ja radim: stavi malo praine na nju, kako bi izvukao vlagu iz sredine. To radi sve dok je
kugla nedovoljno suva da bi zadrala svoj oblik, a opet dovoljno vlana da ne popucala.
Moj Erothknurl je skoro savren. Kada bude gotov, odne u ga do adora, pa u ga ostaviti da
dugo stoji na suncu. Svetlost i toplota e izvu i jo dosta vlage iz sredine, a ja u onda posuti jo
zemlje preko njega, pa u ga ponovo izravnati. Tri ili etiri kruga kasnije, spoljanjost mog
Erothknurla trebalo bi da bude tvrda kao koa nagre."
I sve to samo da bi dobio kuglu od sasuenog blata?", re e Eragon zbunjeno. Safira je delila
njegov stav.
Orik je uzeo jo jednu aku zemlje. Ne, poto tu nije kraj. Sada na red dolazi praina, koju
uzmem kako bih njome prekrio spoljanjost Erothknurla, koji od nje dobije tanku, glatku koljku.
Onda u ponovo odloiti lopticu da bih sa ekao da jo vlage iza e na povrinu, pa u je opet napraiti,
pa u ekati, pa u je napraiti, pa ekati i tako ukrug."
I koliko e to potrajati?"
Sve dok se praina vie ne bude lepila za Erothknurl. Ta koljka je upravo Ono to
Erothknurlu daje njegovu lepotu. Ona e u toku dana poprimiti blistav odsjaj, kao da je napravljena od
ugla anog mramora. I to bez bruenja, poliranja, ma ija, sve pomo u tvog srca, glave i ruku - i
napravio si kamen od obi ne zemlje... lomljiv kamen, dodue, ali ipak kamen."
Uprkos Orikovoj odlu nosti, Eragonu je i dalje bilo teko da poveruje da to blato pokraj
njegovih nogu moe biti preoblikovano u bilo ta nalik na ono to je Orik opisao bez upotrebe arolija.
Ali zato ga pravi, Ori e, kralju patuljaka?, upita ga Safira. Sigurna sam da ima mnogo
zaduenja sada kada si postao vladar svoga naroda.

114

Orik zabrunda. Trenutno nemam hitnog posla. Ljudi su mi spremni za boj, ali nema boja u
kom bismo se borili, a njima ne bi pomoglo da se vrzmam oko njih poput kvo ke. Pritom mi se i ne
sedi samom u adoru, pa da gledam kako mi brada raste... zato se uhvatih ovog posla sa
Erothknurlom."
Potom se u utao, ali Eragonu se inilo da Orika neto mu i, pa je reio da utke sa eka i vidi
da li e Orik jo neto re i. Minut kasnije, Orik se zakalja te ra e: Neko bee da sam mogao piti i
bacati kocku sa ostalima iz plemena sOga, a oni nisu marili to bejah Hrotgarov posvojeni naslednik. I
dalje smo mogli da pri amo i da se alimo a da nikome ne bude nelagodno. Ni od koga povlastica
traio nisam, niti sam ih drugima davao. Ali eto, sada je druga ije. Moji prijatelji nikako ne mogu da
zaborave da sam im kralj, a ja ne mogu da ne primetim koliko se njihovo ponaanje prema meni
promenilo."
To se i moglo o ekivati", naglasi Eragon. Saose ao je sa Orikovom mukom, polo ju je i sam
iskusio kada je postao Jaha .
Mogu e, ali oveku nije nimalo lake kada to zna." Orik ogor eno uzdahnu. Avaj, udan
vam je ovaj ivot, i surovo je puteestvije nae... Divio sam se Hrotgarovom kraljevanju, ali esto mi
se inio uzdranim prema ljudima s kojima je radio, ak i kada nije bilo razloga za to. Sada mi je
jasnije zato je bio takav." Orik je obuhvatio kuglu obema rukama, te se zagledao u nju naboranog i
natutenog ela. Kada si sreo Grimstboritha Ganela u Tarnagu, da li ti je osbjasnio zna aj
Erothknurla?"
Nikada ga nije pomenuo."
Pretpostavljam da ste imali vanijih tema za razgovor... No ti bi ipak, kao jedan od
Ingeituma, i kao usvojeni knurla, trebalo da zna i zna aj i zna enje Erothknurla. Nije ti to samo na in
da utroi vreme, da usredsredi misli i da napravi neto zanimljivo. Ne. Sam in pravljenja kamena
od zemlje jeste sveti in. Mi njime potvr ujemo svoju veru u Helzvogovu mo i odajemo mu po ast.
Tom se zadatku prilazi sa strahopotovanjem i posve eno u. Oblikovanje Erothknurla jeste oblik
bogosluenja, a bogovi nisu blagonakloni prema onima koji olako izvode obrede... Od kamena meso,
od mesa zemlja, a od zemlje ponovo kamen. To ak se okre e, a mi tu tek poneto uspemo da
nazremo."
Eragon je tek tada shvatio dubinu Orikove uznemirenosti. Trebalo bi da vodi Hvedru sa
sobom", rekao je. Ona bi ti pravila drutvo, pa ne bi bio tako natmuren. Nikada te nisam video
sre nog kao onda kada si bio s njom u Breganovom uporitu."
Bore oko Orikovih oborenih o iju produbie se kada se nasmeio. Jata... Ali ona je
grimstcarvlorss Ingeituma, i ne moe da ostavi svoja zaduenja da bi mene teila. Osim toga, ne bih
mogao mirno da spavam ako bi ona bila na stotinak kilometara od Murtaga i Trna ili, to je jo gore,
od Galbatoriksa i one njegove proklete crne adaj ine."
Pokuavaju i da malo razgali Orika, Eragon re e: Podse a me na odgovor kakve zagonetke:
kralj patuljaka sedi na livadi i pravi kamen od zemlje. Nisam siguran kako bi glasila sama zagonetka moda ovako nekako:
Snaan, vrst i jak,
Sa zvezdica trinaest nad elom svojim,
iv kamen od zemlje mrtve kamen mrtav pravi.
Ba se i ne rimuje, ali ne moe o ekivati od mene da sastavim valjanu strofu ovako na
brzinu. Pretpostavljam da bi se mnogi ljudi eali po glavi zbog takve zagonetke."
Hmmm", re e Orik. Patuljci ne bi. ak bi i naa deca mogla brzo da je odgonetnu."
To vai i za zmajeve, re e Safira.
Pretpostavljam da ste u pravu", re e Eragon.
Potom je pitao Orika ta se sve dogodilo me u patuljcima nakon to su on i Safira napustili
Trondhim kako bi po drugi put otputovali do vilenja ke ume. Eragon nije imao priliku da due
porazgovara sa Orikom otkako su patuljci stigli do Dras Leone, pa je bio nestrpljiv da uje kako se
njegov prijatelj snalazi otkad je preuzeo presto.
Orik, izgleda, nije imao nita protiv da im objasni sve pojedinosti politi kog ivota patuljaka.
tavie, dok je pri ao, lice mu se nekako ozarilo, a njega obuze nekakav polet. Proveo je skoro itav
sat prepri avaju i im sve razmirice i nesuglasice do kojih je dolo izme u patulja kih klanova pre
nego to su okupili vojsku i krenuli u pohod da bi se pridruili Vordenima. Njihovi su klanovi bili

115

iscepkani, to je i Eragon odli no znao, pa je Orik, ak i kao kralj, imao poteko a da zadobije njihovu
pokornost.
To ti je kao da pokuava da okupi jato gusaka", re e mu Orik. Ve ito pokuavaju da krenu
po svome, diu nepodnoljivu larmu i pritom e te utinuti za ruku im im se ukae prilika."
Tokom njegove besede, Eragonu je palo na pamet da ga pita za Vermunda. esto se pitao ta li
se to desilo s tim poglavicom patuljaka koji je onda kovao planove da ga ubije. Uvek je voleo da zna
gde su njegovi neprijatelji, pogotovi oni opasni poput Vermunda.
Vratio se u rodno selo Feldarast", re e mu Orik. Prema pri ama, on ti tamo sedi, pije i besni
oko onoga kako sada jeste i kako je moglo biti. Ali vie ga niko ne slua. Knurlan iz Az Sweldn rak
Anhuina ponosni su i tvrdoglavi. Oni bi mahom ostali odani Vermundu to god drugi klanovi u inili
ili rekli, ali pokuaj ubistva sppstvenog gosta neoprostiv je prekraj. A pritom te ne mrzi itav Az
Sweldn rak Anhuin kao to te Vermund mrzi. Ne verujem da bi pristali da ostanu odse eni od ostatka
svoga naroda samo da bi zatitili nekog grimstboritha koji vie nema ni trunke asti. Pro i e godine,
ali na kraju e mu svi okrenuti le a. Ve sam uo da mnogi iz njihovog klana odbacuju Vermunda po
cenu da i sami budu odba eni."
ta misli: ta e se desiti s njim?"
Prihvati e neizbeno, pa e sam si i s vlasti, ili e mu neko jednog dana ubaciti otrov u
medovinu ili bode me u rebra. No on ti i ovako i onako vie nije pretnja kao vo a Az Sweldn
rakAnhiiina."
Razgovarali su dok Orik nije zavrio prvih nekoliko etapa oblikovanja Erothknurla, spreman
da kuglu od zemlje odnese da se sui na par etu platna pokraj svoga adora. Poto je ustao i uzeo
kantu i tap, Orik re e: Cenim to to si bio ljubazan da me saslua, Eragone. To vai i za tebe, Safira.
Ma koliko to udno zvu alo, vi ste jedini, pored Hvedre, pred kojima mogu slobodno da pri am. Svi
ostali su..." Slegnuo je ramenima. Tja."
Eragon tako e ustade. Ti si na prijatelj, Ori e, bio kralj patuljaka ili ne.
Uvuk rado popri amo s tobom. I zna da ne mora da brine o tome da li emo re i drugima
ono to si nam rekao."
Da, da, znam ja to, Eragone." Orik zakilji prema njemu. U estvuje u svim zbivanjima oko
sebe, a ipak se jo nisi upetljao u silne spletke oko nas."
Mene to ne zanima. Osim toga, trenutno imamo mnogo vanijih stvari kojima se moramo
pozabaviti."
To ti je dobro. Jaha mora da se dri odvojeno od ostalih. Kako bi ina e mogao sam da
procenjuje stvari? Ranije nikada nisam cenio njihovu nezavisnost, ali sada je cenim, pa makar i iz
sasvim li nih pobuda."
Pa nisam ba sasvim izdvojen", re e Eragon. Zakleo sam se na odanost i tebi i Nasuadi."
Orik klimnu. Istina. Ali ne pripada Vordenima u celosti, niti Ingeitumima, kad smo kod
toga. Bilo kako bilo, meni je drago to mogu da ti verujem."
Na Eragonovom se licu pojavi osmeh. I meni je drago zbog toga."
Na kraju krajeva, mi smo posvojena bra a, je l' tako? A bra a jedan drugom moraju da uvaju
le a."
Tako bi trebalo da bude, pomisli Eragon, mada nita ne re e naglas. Posvojena bra a",
saglasio se, te potapa Orika po ramenu.

116

ENJE SPOZNAJOM
Kasnije toga popodneva, kada se sve manje inilo da bi Carstvo moglo pokrenuti napad iz
Dras Leone u poslednjih satima pre sumraka,
Eragon i Safira otidoe do vebalita u poslednjem delu vordenskog tabora.
Kao i svakog dana otkako su stigli u grad, Eragon se tamo naao sa Arjom. Pozvao ju je i ona
se ubrzo odazvala. Jo od praskozorja je bila na zamornom sastanku s Nasuadom i kraljem Orinom.
Eragon i Arja potom isukae ma eve, te zauzee poloaje jedno naspram drugog. Unapred su se
dogovorili da, za pramenu, koriste titove: tako su bolje podraavali stvarnu borbu, a pritom su svoje
dvoboje u inili raznolikijim, to bee veoma korisno.
Po eli su da krue jedno oko drugog kratkim uvebanim koracima, kre i se poput igra a po
hrapavom terenu. Opipavali su tlo stopalima ne sputaju i pogled i ne odvra aju i ga s protivnika.
Taj deo njihovih borbi bee omiljen Eragonu. Bilo je ne ega duboko intimnog u tome kako bi
se zagledao u Arjine o i, ne trep i, ne posustaju i, i u na inu na koji bi mu ona uzvratila uporan
pogled istom ja inom i usredsre eno u. Umela je time i da mu pomuti panju, ali uivao je u tom
ose aju me usobne spojenosti.
Arja je otpo ela prvi napad, te se u roku od jedne sekunde Eragon zatekao u pognutom
poloaju, i to pod nezgodnim uglom, s njenim se ivom na vratu i bolnim ose ajem na koi. Eragon je
ostao zale en u tom poloaju sve dok Arja nije reila da olabavi stisak i da mu dopusti da se uspravi.
Ba si aljkav danas", rekla mu je.
Kako to da stalno uspeva da me pobedi?", zaurlao je, razlju en.
To ti je" - rekla je, te je odglumila laan napad na njegovo desno rame, ime ga je naterala da
podigne tit i uzbunjeno odsko i - zato to imam vie od stotinu godina iskustva. Bilo bi udno da
nisam bolja od tebe, zar ne? Trebalo bi da bude ponosan zbog toga to si ostavio trag svoga ma a na
meni. Retko ko to moe."
Brisingr odjednom fijuknu ka njenom isturenom bedru. Glasan zveket odjeknu kada je
zaustavila udarac svojim titom. Uzvratila mu je prepredenim izvrnutim ubodom u desni zglob, od kog
mu rukom i ramenom pro oe ledeni trnci, dopiru i mu sve do podnoja lobanje.
Trgnuvi se, odvojio se od nje trae i kratak predah. Izazov u borbi s vilenjacima bile su
njihove brzina i snaga, zahvaljuju i kojima su mogli da nasrnu na neprijatelja sa odstojanja koje
nijedno ljudsko bi e ne bi moglo da savlada toliko brzo. Stoga je, da bi bio siguran, morao da se udalji
od nje gotovo tridesetak metara.
Ali pre nego to je on stigao da se odalji, Arja se dala za njim u dva munjevita koraka. Bila je
toliko hitra da joj je kosa leprala za njom. Eragon posee ma em ka njoj dok je jo bila u vazduhu, ali
ona se obrnula tako da mu ma pro e niz njeno telo ne dotakavi ga. Zatim je gurnula rub svoga tita
pod njegov kako bi mu ga otrgla od grudi, sasvim ih ogolivi. Podigla je ma najbre to je mogla, te
ga je pritisla uz njegov vrat, ali ovoga puta ispod brade.
Zadrala ga je u tom poloaju, a njene krupne, iroko nasa ene o i behu svega nekoliko
centimetara udaljene od njega. Na njenom se licu pojavio estok napregnut izraz koji on nije znao da
protuma i, iako jeste bio iznena en njime.
Potom mu se u inilo da joj neka senka prelazi preko lica, i Arja spusti ma kako bi se odmakla
od njega.
Eragon protrlja vrat. Ako ve zna toliko o ma evanju", re e, zbog ega nm onda ne moe
nau iti, pa da i ja budem bolji?"
Njene smaragdne o i zaplamtee jo e e. Pa, pokuavam", rekla mu je, ali nevolja ne lei
tu." Lupnula je ma em po njegovoj desnoj ruci. Nevolja je tu", re e i lupnu ga po kacigi, te se za u
metalni odjek. I ne znam kako bih te nau ila onome to mora da nau i ukoliko ti iznova ne bih
pokazivala tvoje greke, sve dok ne prestane da ih pravi." Ponovo je lupnula po njegovoj kacigi.
Makar to zna ilo da u morati da te premlatim tako da bude modar od glave do pete."
To to ga je stalno pobe ivala kodilo je njegovom ponosu mnogo vie nego to je bio
spreman da prizna, ak i Safiri, pa je po eo da se pita da li e ikada biti kadar da pobedi Galbatoriksa,
Murtaga ili bilo kog drugog zaista stranog protivnika ako se, kakvom loom sre om, bude suo io s
njima u borbi jedan na jedan bez pomo i Safire ili svojih arolija.

117

Okrenuvi se od Arje, Eragon besno odparta desetak metara.

No?", procedio je kroz zube. ta eka?" Spustio se u
anj, spreman za nov napad. Arja
zakilji, to njenom okastom licu dade nekakav zao izraz. Dobro."
Pojurili su jedno ka drugome uzvikuju i ratne pokli e, a onda poljem odjeknue zvu i
njihovog razjarenog sudara. Tako su se i borili iz kruga u krug sve dok se nisu sasvim iscrpli, oznojili i
prekrili prainom i dok Arja nije iarala Eragona bolnim oteklinama i modricama. Ali ni tada nisu
prestali da kidiu jedno na drugo ozbiljnih lica i s nekakvom namrgo eno u koje nije bilo u
dotadanjim megdanima. Nijedno od njih nije zatrailo niti ponudilo da prekinu to surovo, bolno
nadmetanje.
Safira ih je posmatrala sa strane, opruena po tepihu od meke trave. Ona je svoja miljenja
uglavnom uvala u sebi kako ne bi zamajavala Eragona, ali tu i tamo bi iznela neku kratku opasku o
njegovoj ili Arjinoj tehnici, opasku koja bi Eragonu gotovo uvek pomogla. On je tako e sumnjao da se
u vie navrata i sama umeala kako bi ga spasla od nekog posebno opasnog udarca, poto mu se
povremeno inilo da mu se ruke i noge pomeraju bre nego to bi trebalo, esto sekund pre nego to bi
ih i sam pomerio, a kada bi se to desilo, osetio bi zujanje u dnu svesti koje je zna ilo da Safira petlja
oko nekog dela njegovog uma.
Na kraju ju je zamolio da prestane. Moram ovo sam da uradim, Safira, rekao joj je. Ne moe
mi ba uvek pomagati.
Ali mogu da pokuam.
Znam, i ja mislim isto kada si ti posredi. Ali na ovu planinu moram da se uspenjem sam.
Rub usne joj se trgnu. Zato bi se uspinjao kada moe da je preleti? Nikada nikud ne e sti i
na tim kratkim noicama.
I sama zna da to nije istina. Osim toga, i da poletim, u inio bih to na pozajmljenim krilima,
ime ne bih postigao nita. Dobio bih samo jeftino radovanje zbog nezasluene pobede.
Pobeda je pobeda, a mrtav neprijatelj je mrtav neprijatelj, ma kako ga savladao.
Safira, re e joj prete i.
Malecki.
No ipak mu je laknulo kada ga je ostavila preputenog samom sebi. Dodue, i dalje ga je
budno promatrala.
I vilenjaci raspore eni da uvaju nju i Eragona okupili su se oko poljane. Eragonu je bilo
neprijatno zbog njihovog prisustva poto nije eleo da bilo ko sem Safire ili Arje bude svedok
njegovog neuspeha, ali znao je da vilenjaci nikada ne bi pristali da se povuku u svoje adore. No od
njih ipak jeste bilo neke koristi, pored toga to su titili njega i Safiru: spre avali su ostale ratnike na
poljani da doetaju do njih kako bi buljili u Jaha a i vilenjakinju koji se mlate na mrtvo ime. Dodue,
Blodgarmovi vra evi nisu inili nita posebno da bi obeshrabrili posmatra e, ve je sama njihova
pojava bila dovoljno zastrauju a da rastera slu ajnu publiku.
to se due borio protiv Arje, Eragon je sve vie gubio ivce. Osvojio je dva kruga, ali na
jedvite jade, izbezumljeno koriste i o ajni ke cake koje su mu pomogle vie igrom slu aja nego zbog
njegove vetine, i koje nikada ne bi koristio u pravom megdanu, ukoliko pak ne bi vie mario za
sopstvenu sigurnost; no izuzev te dve izdvojene pobede, Arja je nastavila da ga pobe uje s lako om
koja ga je strahovito jedila.
Eragonova ogor enost i bes u jednom trenu dostigoe ta ku klju anja i on izgubi svaku meru.
Nadahnut metodama kojima je postigao onih nekoliko uspeha, Eragon je podigao desnu ruku,
pripremivi se da zavitla Brisingr na Ajru kao to bi u inio s bojnom sekirom.
Ba tada neki drugi um dotaknu Eragonov - um za koji je Eragon odmah znao da nije ni Arjin,
ni Safirin, niti nekog od ostalih vilenjaka; bilo mu je jasno da je to muki um i da pripada zmaju.
Eragon se trgao im je naiao na njega i pourio je da se pribere kako bi zatitio misli, uplaen da je
posredi Trnov napad. Ali pre nego to mu je to polo za rukom, gromak glas odjeknu kroz mra ne
hodnike njegove svesti, nalik na zvuk koji tvori planina kada se pomera pod sopstvenom teinom.
Dosta s tim, re e Glejdr.
Eragon se uko i, te se zatetura unapred u raskoraku, podigavi se na piste, i odustade od
bacanja Brisingra. Video je - ili pak osetio - da su se i Arja, Safira i Blodgarmovi vra evi uzvrpoljili,
pa je shvatio da su i oni uli Glejdra.

118

Um toga zmaja inio mu se istim kao ranije - bio je star, nedoku iv i optere en tugom. Ali prvi
put otkako je Oromis umro kod Dilida, Glejdr se doimao voljnim da u ini jo neto osim uranjanja u
dubok glib sopstvenih muka.
Glejdrelda!, rekoe Eragon i Safira u isti mah. Kako si... Jesi li dobro... Jesi li...
I drugi progovorie - Arja, Blodgarm i jo dva vilenjaka koja Eragon nije uspeo da razazna, te
jeka njihovih pomeanih re i zazvoni u nerazgovetnom meteu.
Dosta s tim, ponovi Glejdr, zvu i i iznureno i iznervirano. Zar ho ete da privu ete neeljenu
panju?
Istog trena svi u utae, ekaju i da uju ta e im zlatni zmaj re i. Eragon uzbu eno razmeni
pogled s Arjom.
Glejdr nije odmah progovorio, ve ih je jo nekoliko minuta promatrao, teko opteretivi
Eragonovu svest svojim prisustvom, a Eragon je bio uveren tla se to zbilo i ostalima.
A onda Glejdr progovori zvonkim zapovedni kim glasom: Ovo se previe oduilo... Eragone,
ne bi trebalo da provodi toliko vremena vebaju i. To ti odvla i panju od mnogo vanijih pitanja.
Ma u Galbatoriksovoj ruci nije ono ega bi trebalo najvie da se pribojava, niti je to ma u njegovim
ustima, ve je to ma u njegovim mislima. Njegov najve i dar jeste njegova sposobnost da ti se uvu e
u najsitnije deli e bi a i da te privoli da potuje njegovu volju. Umesto na ove arke sa Arjom, trebalo
bi da se usredsredi na usavravanje svog upravljanja mislima: one su i dalje, naalost, nesre ene...
Zbog ega onda istrajava u ovim zaludnim rabotama?
itav niz odgovora pojavi se u Eragonovim mislima: zato to uiva ukrtanju se iva sa Arjom,
iako mu to uvek izazove ogor enost; zato to eli da bude najbolji ma evalac, najbolji na svetu, ako je
to ikako mogu e; zato to vebanjem smiruje ivce i oblikuje telo... Pokuao je da suzdri bujicu misli
kako bi zadrao odre enu privatnost i kako ne bi preplavio Glejdra neeljenim podacima, ime bi
potvrdio zmajevo miljenje o nedostatku discipline. Me utim, to mu nije sasvim polo za rukom, te je
osetio blag nalet Glejdrove razo aranosti.
Eragon se opredelio za najja e argumente. Ako bih mogao da zauzdam Galbatoriksa svojim
mislima - ak i ako ne bih mogao da ga pobedim - ako bih samo mogao da ga zauzdam, onda bi sve
ovo ipak moglo biti reeno ma em. Bilo kako bilo, kralj nije jedini neprijatelj zbog kojeg moramo
brinuti: tu je i Murtag, pre svega, i ko zna kakve jo vrste ljudi i stvorenja koje Galbatoriks ima u
svojoj slubi. Durzu nisam uspeo da porazim sam, niti Varauga, pa ak ni Murtaga. Uvek sam imao
pomo . A ne mogu samo da se oslanjam na Arju, Safiru ili Blodgarma i da se uzdam u to da e me
spasti kad god dopadnem nevolje. Moram da budem bolji u rukovanju ma em, ali nikako ne
ostvarujem napredak, ma koliko se trudio.
Varaug?, upita Glejdr. To ime nikada nisam uo.
Eragonu je potom palo u zadatak da Glejdru ispri a sve o osvajanju Feinstera i na inu na koji
su on i Arja, dok su se borili na nebu iznad Dilida, ubili tek ro enog Senku u trenutku kada su se
Oromis i Glejdr tako e susreli sa smr u - behu to razli ite smrti, ali obe su predstavljale kobne
zavretke. Eragon mu je tako e ukratko prepri ao sve to su Vordeni radili nakon toga, poto je
shvatio da se Glejdr drao toliko izdvojeno da nije znao mnogo o svemu tome. Eragonu je trebalo
nekoliko minuta da mu to ispri a, pri emu su on i vilenjaci sve vreme nepomi no stajali na livadi,
zure i jedan pokraj drugog slepim pogledima poto im je sva panja bila usmerena ka unutranjosti
kako bi ispratili hitru razmenu misli, slika i ose anja.
Usledio je jo jedan dug tajac kako bi Glejdr preradio sve to je doznao. Kada je ponovo
odlu io da progovori, u glasu mu se osetio blag podsmeh: Pregoleme su ti tenje ako ti je cilj da
pobije Senke bez posledica. ak bi i najstariji i najmudriji Jaha i oklevali da sami napadnu neku
Senku. Ve si preiveo susret s dvojicom, to je dvaput vie nego kod ve ine drugih ljudi. Budi
zahvalan to si imao toliko sre e, i neka na tome i ostane. Pokuaj da nadja a Senku isto je to i let
povie sunca.
Tako je, odgovori mu Eragon, ali nai su neprijatelji jaki poput Senki, ili ak ja i, a
Galbatoriks bi mogao da ih stvori jo mnogo samo da bi nam usporio napredovanje. On ih koristi
nehajno, ne mare i za razaranje koje izazivaju irom zemlje.
Ebrithil, re e Arja, u pravu je. Nai neprijatelji zaista jesu krajnje smrtonosni... to i sam vrlo
dobro zna to je dodala blagim glasom - a Eragon nije na nivou na kom bi trebalo da bude. Da bi se
pripremio za ono to lei pred nama, mora da stekne nadmo ne vetine. Ja sam dosad davala sve od
sebe kako bih ga podu ila, ali do nadmo nih vetina se dolazi iznutra, a ne spolja.

119

Stavi u njegovu odbranu, uspela je da ogreje Eragonovo srce.

Kao i malo as, Glejdr nije urio da odgovori. A Eragon ni u mislima nije dosegao nadmo , to
tako e mora da u ini. Nijedna od tih vetina, ni mentalna ni fizi ka, nije od velike vajde sama po sebi,
ali mentalna je mnogo vanija. ovek moe da osvoji bitku i s vra evima i ma evaocima slue i se
samo umom. Tvoj um i tvoje telo moraju biti uskla eni, ali ako mora da bira ta e od to dvoje
uvebavati, trebalo bi da odabere um. Arja... Blodgarme... Jela... i sami znate da je tako. Zato niko
nije preuzeo na sebe dalju Eragonovu obuku u toj oblasti?
Arja je oborila pogled, pomalo nalik na izgr eno dete, dok se Blodgarmu nakostreilo i
nadiglo krzno na ramenima; onda je i zategao usne otkrivaju i vrhove otrih belih o njaka.
Upravo se Blodgarm naposletku odvaio da odgovori. Govore i na drevnom jeziku, kao prvi
koji je to u inio, on re e: Arja je tu kao poklisarka naega naroda. Ja sam sa svojim odredom tu kako
bih zatitio ivote Safire Svetlokrljune i Eragona Senkoubice, a to bee mukotrpan i zahtevan posao.
Svi smo se trudili da pomognemo Eragonu, ali nije na nama da obu avamo Jaha a, niti bismo to
pokuavali kada je jedan od njegovih u itelja jo iv i prisutan... iako isti taj u itelj zapostavlja
sopstvenu dunost.
Tamni se oblaci besa nadvie u Glejdru, poput gromova to najavljuju oluju gomilaju i se na
horizontu. Eragon se udaljio iz Glejdrove svesti, plae i se zmajevog gneva. Glejdr vie nije bio kadar
da ikoga fizi ki povredi, uli i dalje je bio neverovatno opasan, to je zna ilo da, kad bi izgubio vlast
nad sobom i napao ih mislima, niko od njih ne bi mogao da izdri tu silinu.
Blodgarmova grubost i neosetljivost isprva su zaprepastile Eragona. Nikada ranije nije uo da
se vilenjak obra a zmaju na takav na in, ali shvatio je, razmislivi nekoliko trenutaka, da je Blodgarm
to zasigurno u inio kako bi izvukao Glejdra napolje i spre io ga da se vrati u svoju bednu ljuturu.
Eragon se divio vilenjakovoj hrabrosti, ali pitao se da li je vre anje Glejdra najbolji pristup.
Najbezbedniji sigurno nije bio.
Uskomeani olujni oblaci se proirie, osvetljeni kratkim odblescima nalik na munje, dok su se
Glejdrove misli rojile. Preao si granicu, vilenjaku, zaurlao je, tako e na drevnom jeziku. Moji se
postupci tebe ne ti u. Ti ne moe ni da zamisli ta sam ja sve izgubio. Da nije Eragona, Safire i
mojih dunosti prema njima, odavno bih siao s uma. Stoga me nemoj optuivati za nemar,
Blodgarme, sine Ildridov, ukoliko ne eli na megdan poslednjem me u Drevnima.
Jo vie iskezivi zube, Blodgarm prosikta. No Eragon je, uprkos tome, zapazio daak
zadovoljstva na vilenjakovom licu. Eragon se uasnu kad Blodgarm zape po svome rekavi: Onda nas
nemoj kriviti zbog toga to nismo ispunili tvoju dunost, Drevni. itav na narod tuguje za tvojim
gubitkom, ali ne moe o ekivati od nas da emo se baviti tvojim samosaaljevanjem u trenutku kada
ratujemo s najkobnijim neprijateljem u istoriji - istim onim neprijateljem koji je istrebio gotovo sve
pripadnike tvoje vrste, i koji je ubio tvoga Jaha a.
Glejdrov bes bee poput vulkana. Crn i grozomoran, udario je u Eragona tolikom silinom da
mu se u inilo da bi samo tkanje njegovog bi a moglo da se raskida poput jedra na vetru. Video je kako
ljudi na drugoj strani livade bacaju oruje i hvataju se za glave, bolno iskeenih lica.
Moje samosaaljevanje?, re e Glejdr cede i re i iz sebe, jednu po jednu, pri emu je svaka
li ila na najavu potpune propasti. U skrivenim uglovima zmajevog uma, Eragon oseti kako se razvija
neto neprijatno, to bi, ako bi bilo ispoljeno, moglo izazvati mnogo emera i kajanja.
Safira mu se potom obratila, presekavi svojim mentalnim glasom Glejdrova uzburkana
ose anja kao to bi noem prola kroz vodu. U itelju, rekla je, brinula sam za tebe. Drago mi je to si
dobro i to si povratio snagu. Niko od nas nije ti ravan, a tvoja nam je pomo potrebna. Bez tebe, ne
moemo ni sanjati o pobedi nad Carstvom.
Glejdr zloslutno zagrme, ali nije zanemario, prekinuo, niti uvredio Safiru. tavie, njena mu je
pohvala izgleda godila, makar mal ice. Na kraju krajeva, pomisli Eragon, ako postoji jedna stvar na
koju su zmajevi slabi, onda je to laskanje, ega je i sama Safira svesna.
Ne zaustavljaju i se kako bi dopustila Glejdru da odgovori, Safira re e: Poto vie ne moe
da koristi svoja krila, mogu li ti ponuditi svoja namesto njih? Vazduh je miran, nebo vedro, a bilo bi
pravo uivanje leteti visoko iznad tla, vie nego to se i orlovi usu uju da polete. Nakon dugog
zato enitva u srcu svih srca, sigurno udi za naputanjem svega toga ne bi li jo jednom osetio kako
se vazdune struje diu pod tobom.
Crna se oluja donekle smirila u Glejdru, mada je i dalje bila ogromna i prete a, njiu i se na
rubu novoro ene nasrtljivosti. To bi... to bi mi prijalo.

120

Onda bismo uskoro mogli da poletimo zajedno, ali... u itelju? Da, edo moje?
Neto bih te prvo htela priupitati. Pitaj.
Ho e li pomo i Eragonu s ma evanjem? Moe li mu pomo i? Nije vet koliko bi trebalo da
bude, a ja ne elim da izgubim svoga Jaha a. Safira se sve vreme drala veoma uzvieno, ali u njenom
glasu bee nekog vapaja zbog kojeg se Eragonu steglo grlo.
Olujni se oblaci uvukoe u sebe, ostavljaju i za sobom ogoljen siv krajolik koji se Eragonu
inio neizrecivo tunim. Glejdr je zastao da promisli. Neki udnovati, tek napola vidljivi oblici lagano
su se pomerali po rubu tog krajolika - zastrauju e gromade koje Eragon nije ni eleo da vidi izbliza.
U redu, re e Glejdr naposletku. U ini u to mogu za tvog Jaha a, ali nakon to zavrimo na
ovoj livadi, mora mi dopustiti da ga dalje u im po svome.
Dogovoreno, re e Safira. Eragon je video kako je Arji i ostalim vilenjacima laknulo, kao da su
dugo zadravali dah.
Eragon se na tren izdvojio od ostalih kada su Trijana i jo nekoliko arobnjaka koji su sluili
Vordenima uspostavili kontakt s njim, redom trae i da im objasni ta im je to malo as toliko
opteretilo umove i ta je to toliko uznemirilo ljude i ivotinje u taboru. Trijana je preduhitrila ostale
rekavi: Je li nas to neko napao, Senkoubico? Da nije Trn? Ili ruikan? Bila je toliko usplahirena da je
i samom Eragonu dolo da odbaci ma i tit i otr i u zaklon.
Ne, sve je u redu, re e najsmirenije to je mogao. Glejdrovo postojanje i dalje je predstavljalo
tajnu za ve inu Vordena, uklju uju i i Trijanu i arobnjake koje je predvodila. Eragon je eleo da tako
i ostane, kako glas o zlatnome zmaju ne bi dopro do carskih uhoda. Vrlo je teko lagati dok s drugom
osobom razgovarate mislima, poto je gotovo nemogu e da ne razmiljate o onome to ho ete da
sakrijete, pa je Eragon reio da skrati razgovor najvie to moe. Vebao sam bacanje ini s
vilenjacima. Objasni u vam kasnije, ali nema razloga za zabrinutost.
Primetio je da ih njegova uverevanja i nisu sasvim ubedila. No poto se nisu usu ivali da ga
zapitkuju i trae podrobnije objanjenje, oni se pozdravie i zapre ie svoje misli pred njim.
Arja je morala osetiti promenu u njegovom dranju budu i da mu je prila da bi ga priguenim
glasom upitala: Da li je sve u redu?"
Jeste", odgovori joj Eragon tiho. Klimnuo je ka ljudima koji su po eli da podiu svoje oruje.
Morao sam da odgovorim na nekoliko pitanja."
Aaa. Nisi im rekao ko je... "
Naravno da nisam."
Zauzmite svoje pre anje poloaje, zagrme Glejdr, te se Eragon i Arja razdvojie i udaljie
est metara jedno od drugog.
Znaju i da bi to moglo biti greka, ali ipak nesposoban da se obuzda, Eragon re e: U itelju, da
li me zaista moe podu iti onome to moram da znam pre nego to stignemo do Urubejna? Ostalo
nam je malo vremena, a ja...
Mogu te odmah nau iti, ako me bude sluao, re e Glejdr. Ali mora da slua paljivije nego
ikada ranije.
Sluam te, u itelju. Me utim, Eragon se i dalje pitao koliko taj zmaj zna o ma evanju. Glejdr
je verovatno mnogo nau io od Oromisa, kao to je Safira nau ila od Eragona, ali uprkos deljenju
iskustva, Glejdr nikada nije drao ma u ruci, poto je to bilo nemogu e. Glejdrovo podu avanje
Eragona ma evanju bilo bi kao kada bi Eragon podu avao zmaja kako da leti kroz tople vazdune
struje koje se izdiu s gorskih padina: on bi to mogao da u ini, ali ne bi to mogao da objasni dobro kao
Safira, poto je njegovo znanje bilo posredno, a taj nedostatak ne moe da nadomesti nikakvo
apstraktno razmiljanje i mozganje.
Eragon je svoje sumnje ipak sa uvao za sebe, ali neto je od te podozrivosti sigurno doprlo do
Glejdra, poto je zmaj ispustio uzdah kao da ga to pomalo zabavlja; pre bi se, me utim, reklo da ga je
iznedrio iz glave, poto je bilo teko zaboraviti sve telesne navike. Zatim re e: Sve su dobre bitke iste,
Eragone, kao to su svi dobri ratnici isti. Posle odre enog nivoa, vie nije vano da li se slui ma em,
kandom, zubom ili repom. Istina je da mora biti vet sa svojim orujem, ali svako ko ima vremena i
elje moe da stekne tehni ku vetinu. Me utim, da bi postigao vrhunac, potrebna ti je umenost, koja
iziskuje matu i promiljenost, a upravo te vrline dele svi najbolji ratnici, ak i kada se, povrno
gledano, doimaju potpuno razli itim.
Glejdr na as za uta, pa re e: Nego, ta sam ti ono rekao nedavno?

121

Eragon uopte nije morao da se prise a: Da moram da nau im da vidim ono u ta gledam. I
pokuao sam, u itelju, stvarno jesam.
Ali i dalje nita ne vidi. Pogledaj Arju. Zato je ona dosad bila kadra da te iznova pobe uje?
Zato to te razume, Eragone. Zna ko si i kako razmilja, i zahvalju i tome te uporno poraava. Zbog
ega te je Murtag potukao na Ognjenoj ravnici, mada nije bio ni priblino brz i jak kao ti?
Zato to sam bio umoran i...
A kako to da mu je polo za rukom da ti ozledi kuk pri vaem poslednjem susretu, dok si ti
njemu samo ogrebao obraz? Ja u ti re i, Eragone. Nije to zato to si ti bio umoran, a on nije. Ne, to je
bilo zato to on tebe razume, Eragone, ali ti ne razume njega. Murtag zna vie o tebi i stoga ima mo
nad tobom, kao i Arja.
Glejdr je nastavio da govori: Pogledaj je, Eragone. Dobro je pogledaj. Ona te vidi onakvog
kakav jesi, ali da li i ti nju vidi na taj na in? Da li je vidi dovoljno jasno da bi je porazio u bici?
Ukrstivi pogled sa Arjom, Eragon u njenim o ima otkri meavinu odlu nosti i odbrambenog
stava, kao da ga izaziva da pokua da otkrije njene tajne, ali je istovremeno uplaena pred onim to bi
se desilo kad bi mu to polo za rukom. Eragona ispunie sumnje. Da li ju je zaista poznavao onoliko
dobro koliko je mislio? Ili je obmanuo samog sebe meaju i spoljanjost s njenom unutranjo u?
Dopustio si sebi da bude benji nego to bi trebalo, re e mu Glejdr blagim glasom. Bes ima
svoje mesto, ali ovde ti ne e pomo i. Ratnik se mora koristiti spoznajom. Ako ti ta spoznaja nalae da
upotrebi bes, onda e bes i upotrebiti, ali ne moe da uskra uje sebi dodatna saznanja tako to e
izgubiti narav. U ini li to, jedina e ti nagrada biti bol i ozloje enost.
Umesto toga, mora teiti smirenosti, ak i kada ti za petama jure stotine pomahnitalih
protivnika. Isprazni um i omogu i mu da postane poput mirnog jezerceta koje odraava sve oko sebe a
da ga njegova okolina ipak ne doti e. Spoznaja e ti se javiti u toj praznini, kada se oslobodi
umiljenih strahova vezanih za pobedu i poraz, ivot i smrt.
Ti ne moe da predvidi sve to moe da iskrsne, i ne moe sebi da jam i uspeh kad god se
suo i s neprijateljem, ali kada bude kadar da sve vidi, da nita ne zanemari, tada se bez oklevanja
moe prilagoditi svakoj promeni. Ratnik koji se najlake prilagodi neo ekivanom jeste onaj koji e
najdue poiveti.
Stoga pogledaj u Arju i vidi ono u ta gleda, pa preduzmi ono to ti se bude u inilo
najumesnije. A kada krene u nalet, ne doputaj mislima da ti odvla e panju. Razmiljaj bez
razmiljanja kako bi delao kao da te vode instinkti, a ne razum. Hajde, pokuaj.
Eragonu je bilo potrebno nekoliko minuta da se sabere i da porazmisli o svemu to je znao o
Arji: o onome to voli i ne voli, o njenim navikama i osobinama, o zna ajnim doga ajima u njenom
ivotu, o onome ega se plaila i emu se nadala i, to je najvanije, o njenoj skrivenoj udi - koja je
upravljala njenim pogledom na svet i njenim borbenim ume em. Sve je to uzeo u obzir, pokuavaju i
da iz toga izvu e sutinu njene li nosti. Bee to pogolem zadatak, pogotovo jer se trudio da je ne gleda
na uobi ajen na in - kao predivnu enu kojoj se divio i za kojom je udeo - ve kao osobu kakva je
bila sama po sebi, izdvojena od njegovih elja i potreba.
Izvukao je sve zaklju ke koje je mogao da izvu e za to kratko vreme, mada se pribojavao da
su mu opaanja nezrela i preterano jednostavna. Potom je potisnuo nesigurnost, istupio i podigao ma
i tit.
Znao je da Arja o ekuje da e on pokuati neto druga ije, pa je dvoboj otvorio kao i dva puta
ranije: krenuo je popre no ka njenom desnom ramenu, kao da eli da zaobi e njen tit i da joj napadne
nezati enu stranu. Nju to ne e zavarati, ali mora e da naga a ta je to smislio, a to due odri tu
neizvesnost, to bolje.
Neki mali, grubi kamen pomerio mu se ispod desnog stopala. Prebacio je teinu na tu stranu
kako bi odrao ravnoteu.
Taj je pokret izazvao gotovo neprimetan trzaj u njegovom ina e ravnomerrnom koraku, ali
Arja ga je zapazila, pa je posko ila k njemu s prodornim pokli em na usnama.
Ma evi im se odbie jedan o drugi, jednom pa jo jednom, a potom se Eragon okrenu i, obuzet
iskonskom i iznenadnom uvereno u da e Arja zamahnuti ka njegovoj glavi, isturi ma ka njenim
grudima najbre to je mogao, ciljaju i ta ku blizu grudne kosti koju e ona morati da ostavi ogoljenu
ako posegne ka njegovoj kacigi.
Intuicija mu je bila dobra, ali procena nije.

122

Toliko je brzo isturio ma da Arja nije imala priliku da skloni ruku, pa je bal akom svog ma a
odbila tamnoplavi vrh Brisingra, koji joj bezopasno prolete kraj obraza.
Tren kasnije, Eragonu se odjednom sve zatreslo, a odmah zatim mu pred o ima zatitrae
crvene i narandaste iskrice. Zateturavi se, pao je na koleno oslanjaju i se o tlo obema rukama.
Potmula rika ispuni mu ui.
Zvuk se postepeno stiao, i Glejdr mu re e: Ne pokuavaj sa ishitrenim potezima, Eragone. Ali
nemoj ni da usporava. Pokreni se u pravom trenu, i udarac ti ne e biti ni prebrz ni prespor, ve lagan.
Procena trenutka najvanija je u bici. Mora pomno da prati ritam i na in kretanja svojih protivnika:
gde su jaki, gde su slabi, gde su uko eni, a gde gipki. Odgovori na taj ritam kada ti to bude
odgovaralo, ili ih zbuni kada ti njihov ritam ne odgovara, i bi e kadar da oblikuje tok bitke po svojoj
volji. Ovo mora temeljno da shvati. Utuvi to u glavu i kasnije porazmisli o tome... A sada ponovo
pokuaj!
Streljaju i Arju gnevnim pogledom, Eragon se podigao, odmahnuo glavom da bi je razbistrio i
zauzeo odbrambeni stav, i to po stoti put, bar kako se njemu inilo. Modrice i masnice iznova mu
zabridee teraju i ga da se ose a kao starac koji pati od kostobolje.
Arja je zabacila kosu, te mu se osmehnula iskezivi svoje jake bele zube.
Ali njen potez nije delovao na njega. Usredsredio se na zadatak pred sobom, ne ele i da
dopusti sebi da ponovo padne na istu smicalicu.
Njoj osmeh nije ni stigao da izbledi sa usana, a on je ve jurnuo napred s Brisingrom
sputenim nisko sa strane kako bi nalet izveo titom. Kao to se i ponadao, poloaj njegovog ma a
nagnao je Arju na ishitren, preventivan potez: na silan zamah koji bi ga posekao po klju noj kosti da
ga je pogodio.
Eragon se sagnuo pod njenim udarcem, doputaju i da mu se odbije o tit, te je obrnuo i
podigao Brisingr, kao da eli da je pose e po nogama i kukovima. Uspela je da mu zapre i put titom,
a onda ga je odgurnula izbacuju i mu sav vazduh iz plu a.
Nastupilo je kratko zatije dok su njih dvoje kruili jedno oko drugog, trae i neku omaku
koju bi mogli da iskoriste. Vazduh izme u njih bee proet napeto u dok su se pomno posmatrali
prave i hitre, trzave pokrete nalik na pti je usled silne energije koja im je kuljala kroz vene.
Onda taj pritisak pu e nadvoje poput staklenog tapa.
Zamahnuo je ka njoj, ali ona je odbila udarac. Ma evi su im se pomerali toliko brzo da behu
gotovo nevidljivi. Dok su razmenjivali udarce, Eragon je drao o i prikovane uz njene, ali tako e se,
kao to mu je Glejdr preporu io, trudio da osmatra ritam i na in kretanja njenog tela, istovremeno ne
zaboravljaju i ko je ona i kako bi mogla da reaguje. Toliko je silno eleo da pobedi da mu se inilo da
e pu i od muke ako se to ne dogodi.
No uprkos tolikom trudu, Arja ga je iznenadila obratnim udarcem jabukom ma a po rebrima.
Eragon zastade, te opsova.
To je ve bilo bolje, re e mu Glejdr. Mnogo bolje. Procena trenutka bila ti je gotovo savrena.
Ali ne sasvim.
Ne, ne sasvim. Jo si previe besan, a um ti je isuvie zbrkan. Mora da pamti sve to je
vano, ali ne daj da ti to odvla i panju od onoga to se deava pred tobom. Izna i u sebi neko mirno
mesto, i neka te sve svakodnevne brige zapljusnu, ali tako da te ne odnesu sa sobom. Trebalo bi da se
ose a kao kada te je Oromis naterao da oslukuje misli umskih stvorenja. Tada si bio svestan svega
to se odvijalo oko tebe, iako nisi bio usredsre en ni na jednu pojedinost. Ne gledaj samo u Arjine o i.
ia ti je isuvie suena, previe sku ena.
Ali Brom mi je kazao...
Svoje o i moe da koristi na razli ite na ine. Brom je imao svoj na in, mada on i nije bio
najprilagodljiviji, niti pak najpodesniji za velike bitke. On se uglavnom borio jedan na jedan, ili u
manjim skupinama, to se odraavalo i na njegove navike. Bolje je da ima iri vidik nego ui, ina e bi
te neki deo okoline ili same prilike zatekao nespremnog. Razume li me?
Da, u itelju.
Hajde onda jo jednom, ali ovoga puta budi oputeniji i proiri vidokrug.

123

Eragon je ponovo pretresao svoje znanje o Arji. Kada je odlu io ta e i kako e, zamurio je,
usporio disanje, pa se povukao duboko u sebe. Strahovi i teskobe postepeno isparie iz njega,
ostavljaju i za sobom duboku prazninu koja je primirila bol od povreda i podarila mu ose aj neobi ne
jasno e. Mada nije izgubio tenju ka pobedi, pomisao na poraz vie ga nije mu ila. Bi e kako bude, ali
on sigurno ne e nepotrebno brinuti zbog onoga to mu je sudbina namenila.
Spreman?", zapita ga Arja kada je ponovo otvorio o i.
Spreman."
Zauzeli su po etne poloaje, u kojima potom i ostadoe, nepomi ni, ekaju i da onaj drugi
napadne. Sunce se nalazilo sa Eragonove desne strane, to je zna ilo da bi sijalo Arji pravo u o i kad
bi je naterao da promeni poloaj. To je i ranije neuspeno pokuavao, ali sada se dosetio kako bi to
mogao da izvede.
Znao je da je Arja ube ena da moe da ga pobedi. Bio je siguran da pritom ne zanemaruje
njegove vetine, ali ma koliko da je bila svesna njegovih sposobnosti i njegove elje za napretkom,
ona je ipak osvojila gotovo sve njihove okraje. To joj je iskustvo govorilo da ga je lako poraziti, sve i
ako joj je razum moda govorio druga ije. Njena je samouverenost samim tim bila i njena slabost.
Misli da je bolja od mene u ma evanju, rekao je sebi. Moda i jeste, ali ta njena o ekivanja
mogao bih da iskoristim protiv nje. Ako je i im budem porazio, porazi u je upravo time.
Pomerio se nekoliko koraka u stranu, uzvra aju i Arji osmeh. Lice mu je ostalo zadivljuju e
ravnoduno. Tren kasnije, poletela je ka njemu, kao da eli da ga obrva i srui na zemlju.
Povio se unazad, nagnut nadesno, kao da eli da je navede u eljenom pravcu.
Arja se naglo zaustavila nekoliko metara od njega, te ostade nepomi na poput divlje ivotinje
zarobljene nasred istine. Zatim je u vazduhu pred sobom opcrtala polukrug ma em, sve vreme zure i
u njega. Zaklju io je da ju je Glejdrovo prisustvo posebno navelo da se istakne.
Potom ga je zaprepastila kada je odjednom zareala tiho kao ma ka. Poput njenih pre anjih
osmeha, i to reanje je predstavljalo oruje kojim je htela da ga pomete. U tome i jeste uspela, ali samo
delimi no, poto je nau io da o ekuje sli ne poteze od nje, mada moda ne ba takav.
Arja je razmak izme u njih prela u jednom jedinom skoku i zamlatarala pred njim tekim,
iskoenim zamasima ma a koje je uspeo da zaustavi titom. Dopustio je da njen napad pro e bez
uzvra anja udaraca, kao da je prejaka za njega pa on moe samo da se brani. Prilikom svakog glasnog
i bolnog trzaja ruke i ramena, povla io se nadesno, povremeno zapinju i kako bi poja ao utisak da ga
je potisnula.
Pritom je ostao smiren i pribran - potpuno prazan iznutra.
Znao je da e mu se pravi trenutak ukazati i pre nego to se to desilo, a kada se kona no
ukazao, postupio je bez razmiljanja i dvoumljenja, trude i se da ne bude ni brz ni spor, ve da samo
iskoristi mogu nost koju mu je taj savren trenutak pruio.
Kada se Arjin ma obruio ka njemu u munjevitom luku, nagnuo se nadesno kako bi izbegao
se ivo, te mu se sunce nalo tik iza le a.
Vrh njenog ma a zario se u tlo uz glasan zvuk.
Arja okrenu glavu kako joj se ne bi izgubio iz vida, ali pogreila je pogledavi pravo u sunce.
Zakiljila je i zenice joj se odjednom suzie i skupie.
Kada je ostala zaslepljena, Eragon je protnuo Brisingr pod njenu levu ruku, te ju je ubo u
rebra. Mogao je da je pose e i po potiljku, to bi i u inio da je to bila prava borba, ali uzdrao se poto
je takav zamah mogao da ubije ak i izveden zatupljenim ma em.
Arja otro vrisnu kad je Brisingr dota e, pa se zatetura unazad. Zaustavila se steu i rebra
rukom, te se, ela nabranog od bola, zagledala u njega sa udnim izrazom na licu.
Odli no!, obradova se Glejdr. Hajde, ponovo!
Eragon se na as ozario od zadovoljstva, ali se potom bre-bolje okrenuo od tog ose anja kako
bi se vratio u prethodno stanje usredsre enog opreza.
Kada se i Arja pribrala i spustila ruku, ona i Eragon stadoe paljivo da krue jedno oko
drugog, i inili su to sve dok sunce nije prestalo da im bije pravo u o i. Onda po ee iznova. Eragon je
ubrzo zapazio da je Arja mnogo opreznija nego ranije. To bi ga ina e oduevilo i navelo da je napadne
jo nasrtljivije, ali odupro se tom porivu poto mu je sada bilo jasno da ona to radi s namerom. Proguta
li njen mamac, ubrzo e se na i na kolenima pred njom, kao i toliko puta ranije.
Njihov je okraj trajao svega nekoliko sekundi, ali i to je bilo dovoljno da razmene nekoliko
munjevitih udaraca. titovi im zakripae, grumenje zemlje polete s tla, a ma evi zazvonie jedan o

124

drugi dok su se njih dvoje prebacivali s jednog poloaja na drugi izvijaju i tela u vazduhu lelujavo
poput dva stuba dima.
Ishod je bio isti kao prethodnog puta. Eragon se neopaeno provukao kroz Arjinu odbranu uz
vet rad nogu i obrtaj zgloba, uspevi da je pose e preko grudi, od ramena do grudne kosti.
Arja se zateturala od siline udarca i sruila se na koleno, a zatim i ostade na tlu, mrte i se i
teko diu i kroz stisnute nozdrve. Obrazi joj neobi no prebledee, izgubivi svu boju sem malo
rumenila visoko na oba obraza.
Iz po etka!, naredi im Glejdr.
Eragon i Arja ga posluae bez pogovora. Uz dve pobede, Eragonova Iscrpljenost je jenjala,
mada je primetio da za Arju vai upravo suprotno.
Naredni okraj nije imao jasnog pobednika: Arja se pribrala uspevi da izbegne sve Eragonove
smicalice i zamke, to je i on u inio s njenima. I tako su se borili sve dok se nisu toliko iscrpli da
nijedno vie nije moglo dalje, pa se oslonie o ma eve koji im behu preteki da bi ih podigli, zadihani i
obliveni znojem koji im je kapao s lica.
Iz po etka, re e Glejdr potmulim glasom.
Iskezivi se, Eragon je trgnuo Brisingr iz zemlje. to ga je iscrpljenost vie obuzimala, to mu
je bilo tee da dri um ispranjen i da ne obra a panju na bolne prigovore koje mu je telo slalo.
Tako e mu je bivalo sve tee da se odupre, pa ak i da se obuzda i izbegne da postane rtva
natmurenog raspoloenja u koje bi obi no zapao kad bi mu bio potreban odmor. Ali pretpostavljao je
da Glejdr pokuava da ga nau i da se nosi i s tim izazovom.
Ramena su mu isuvie bridela da bi drao ma i tit pred sobom. Spustio ih je oko struka,
nadaju i se da e ih dovoljno brzo podi i kada bude trebalo. Arja je u inila isto.
Vukli su noge jedno oko drugog, grubo oponaaju i pre anje elegantne pokrete.
Eragon je bio sasvim iznuren, ali ipak je odbijao da se preda. Na na in koji mu nije bio sasvim
jasan, njihovo se vebanje pretvorilo u neto u emu na probu nije bila stavljena samo njegova
umenost u baratanju orujem ve i on sam: bee to proba njegovog karaktera, njegove snage i njegove
izdrljivosti. I nije bio Glejdr taj koji ga je stavio na probu, ve Arja. Kao da je elela neto od njega,
kao da je elela da joj dokae... nije znao ta, ali reio je da se iskae najbolje to uzmogne. Bi e
spreman za vebu sve dok to bude i ona, ma koliko bolelo.
Graka znoja skotrljala mu se u levo oko. Trepnuo je, a Arja je odmah nasrnula na njega
vrite i.
Ponovo su se upustili u tu smrtonosnu igru, i ponovo su se borili do nereenog ishoda.
Iznurenost ih je u inila nespretnim, ali ipak su se skupa kretali, grubo uskla uju i poteze, te nijedno
nije moglo da osvoji pobedu.
Zavrili su stoje i jedno pred drugim, s ma evima ukrtenim oko bal aka te stadoe da se
guraju uz ono malo preostale snage.
Dok su tako stajali, bespomo no se guraju i napred-nazad, Eragon joj priguenim, strastvenim
glasom re e: Ja te... ja te kona no vidim."
Blistava iskra pojavi se u Arjinim o ima, ali nestade hitro kako se pojavila.

125

OTVORI MI DUU
Glejdr ih je naterao da se jo dva puta bore. Oba dvoboja behu kra a od prethodnog, i oba su
bila nereena, to je zlatnog zmaja nasekiralo mnogo vie nego Eragona i Arju.
Glejdr bi ih terao da vebaju sve dok ne bi postalo krajnje o igledno ko je bolji ratnik, ali kada
se poslednji dvoboj zavrio, oboje behu toliko umorni da su se sruili na zemlju, gde i ostadoe da lee
jedno do drugog pokuavaju i da do u do daha, te je ak i Glejdr morao da prizna da bi bilo
necelishodno - ako ne i tetno - da nastave.
Nakon to su se oporavili dovoljno da mogu da ustanu i hodaju, Glejdr ih je pozvao u
Eragonov ador.
Prvo su, pomo u Safirine energije, iscelili bolnije povrede. Potom su svoje ulubljene titove
odneli vordenskom oruaru Fredriku, koji im dade zamene, ali tek poto im je odrao bukvicu o tome
kako bi trebalo bolje da se staraju o svojoj opremi.
Kada su kona no stigli do adora, ispred njega zatekoe Nasuadu, koja ih je ekala sa svojom
uobi ajenom straom. Pa, bilo je i vreme", re e im zajedljivo. Ako ste vas dvoje kona no zavrili s
me usobnim mla enjem, trebalo bi da porazgovaramo." Ne rekavi vie nita, uvukla se u ador.
Blodgarm i njegovi vra evi okupie se u irokom krugu oko adora, izazvavi time, bar koliko
je Eragon primetio, nelagodu u Nasuadinim gardistima.
Eragon i Arja u oe u ador za Nasuadom: Safira ib je iznenadila promolivi glavu kroz ulaz,
te se sku en prostor ubrzo ispunio mirisom dima i zagorelog mesa.
Iznenadna pojava Safirine krljune njuke prepala je Nasuadu, ali ona se brzo pribrala.
Obratila se Eragonu: Ono malo as bee Glejdr, jelda?"
Bacio je pogled kroz ador nadaju i se da su njeni straari previe daleko da bi ih uli, te joj
klimnu: Jeste."
E ta no sam znala!", uzviknula je, zvu i zadovoljno. Onda joj se na licu pojavi neko
kolebanje: Mogu li da razgovaram s njim? Da li je to... doputeno, ili on razgovara samo s
vilenjacima i Jaha ima?"
Eragon je tako e oklevao, te pogleda u Arju trae i pomo . Ne znam", re e. Nije se jo
sasvim oporavio. Moda ne e eleti... "
Porazgovara u s tobom, Nasuada, k eri Aihadova, re e Glejdr, te im njegov glas odjeknu u
glavama. Pitaj me to ti je volja, a onda nas ostavi da radimo, jo mnogo ta valja obaviti kako bismo
Eragona pripremili za predstoje e izazove.
Eragon nikada nije video Nasuadu toliko zapanjenu. Gde je?", izustila je rairenih ruku.
Pokazao joj je par e zemlje pokraj kreveta.
Nasuada je podigla obrve, klimnula, pa se pribrala i zvani no pozdravila Glejdra. Usledila je
razmena u tivih re i, tokom koje je Nasuada pitala Glejdra za njegovo zdravlje, te da li mu Vordeni
mogu bilo ta doneti. U odgovor na njeno prvo pitanje, zbog kojeg je Eragon bio veoma napet, Glejdr
joj je ljubazno objasnio da je s njegovim zdravljem sve u redu, hvala na pitanju, a to se ti e one druge
stvari, njemu od Vordena nije bilo potrebno nita, mada je cenio njenu zabrinutost. Vie ne jedem,
rekao je, vie ne pijem, i vie ne spavam na na in koji bi ti razumela. Jedini uitak, jedino
zadovoljstvo koje sada imam jeste razmiljanje o tome kako bih mogao da izazovem Galbatoriksov
sunovrat.
To mogu da razumem", rekla mu je Nasuada, poto je i kod mene tako."
Potom je pitala Glejdra da li zna kako Vordeni mogu da osvoje Dras Leonu bez utroka
neprihvatljivog broja ljudi i opreme i bez, kako je rekla, opasnosti da Eragona i Safiru isporu i
Carstvu pravo u ruke, kao pili e za klanje".
Bilo joj je potrebno neko vreme da Glejdru podrobnije objasni njihove okolnosti, nakon ega
joj on, prikladno razmislivi, re e: Nemam za te lagano reenje, Nasuada. Razmilja u jo o tome, ali
trenutno ne vidim jasan put za Vordene. Da su Murtag i Trn sami, lako bih im savladao umove.
Me utim, Galbatoriks im je dao previe Eldunarija da bih to mogao da u inim. Ishod ne bi bio siguran
ak ni uz Eragonovu, Safirinu i vilenja ku pomo .

126

Vidno razo arana, Nasuda je nakratko za utala, a onda je poravnala haljinu, te zahvalila
Glejdru na odvojenom vremenu. Sve ih je pozdravila i krenula napolje, ali je paljivo zaobila Safirinu
glavu kako je ne bi dotakla.
Eragon se donekle opustio spustivi se na svoj leaj, a Arja se smestila na nizak tronoac.
Obrisao je dlanove o nogavice poto su mu ruke bile lepljive, kao i svi ostali delovi tela, a onda je
ponudio Arji meinu s vodom, koju je ona prihvatila zahvalivi mu. Kada je otpila, i sam je uzeo
nekoliko gutljaja. Zbog vebanja je bio gladan kao vuk. Voda mu je umirila kr anje u stomaku, ali
nadao se da ih Glejdr ne e dugo zadravati. Sunce bee gotovo zalo, pa je hteo da ode po topao obrok
kod vordenskih kuvara pre nego to ugase svoje vatre i odu na spavanje. U suprotnom e morati da
lomi zube o bajat hleb, sueno meso, bu av ov iji sir i, ako bude imao sre e, o koju glavicu sirovog
crnog luka - to i ne bee primamljiva pomisao.
im su oboje seli, Glejdr po e da im pri a, dre i Eragonu predavanje o osnovama mentalne
borbe. Iako je ve bio upoznat s time, Eragon je pomno sluao, a kada bi mu zlatni zmaj rekao da u ini
neto, izveo bi to bez pitanja i pogovora.
Ubrzo su preli na prakti ne vebe. Glejdr je otpo eo s proverom Eragonove odbrane sve
silnijim napadima, te su se naposletku upustili u pravu borbu u kojoj su obojica pokuavala da osvoje
prevlast, makar i na tren, nad mislima svoga protivnika.
Tokom borbe, Eragon je leao na le ima sklopljenih o iju, usredsre en na unutranju oluju
koja je tutnjala izme u njega i Glejdra. Bio je slab i trom od iscrpljenosti, a zlatni zmaj bee sve i
odmoran, i izuzetno mo an, pa je Eragon mogao samo da odbija Glejdrove napade. No dosta se dobro
drao, znaju i da bi, u pravoj borbi, pobednik nesumnjivo bio Glejdr.
Sre om, Glejdr je donekle popustio zbog Eragonovog stanja, mada je ipak rekao: Uvek mora
biti spreman da odbrani svoju bit, ak i dok spava. Sasvim se lako moe dogoditi da se suo i s
Galbatoriksom ili Murtagom ba kad bude iscrpljen kao sada.
Nakon jo dva okraja, Glejdr je prihvatio ulogu veoma govorljivog posmatra a, a Arja je
zauzela mesto Eragonovog protivnika. Bila je umorna koliko i Eragon, ali on je ubrzo otkrio da mu je
u pogledu arobnja kog dvoboja bila i vie nego ravna. Nije se mnogo iznenadio. Kada su se onda
sukobili mislima, gotovo ga je ubila, a tada je jo bila omamljena nakon zato enitva u Dilidu.
Glejdrove misli bile su sabrane i usredsre ene, ali ak ni on nije mogao da nadmai eli nu volju
kojom je Arja vladala svojom sve u.
Njeno samosavladavanje predstavljalo je osobinu koju je Eragon primetio i kod drugih
vilenjaka. Prvenstveno kod Oromisa, koji je, po Eragonovom miljenju, toliko savreno vladao samim
sobom da ga nikada nije mogla uznemiriti ni najmanja sumnja ili briga. Eragon je vilenja ku
odmerenost smatrao uro enom odlikom njihovog naroda, ali i prirodnim ishodom njihovog strogog
vaspitanja, obrazovanja i upotrebe drevnog jezika. Govorenje i razmiljanje na jeziku koji je spre avao
ljude da lau i u kojem je svaka re posedovala arobne mo i nije doputalo nepromiljenost u
mislima i govoru, te oni nisu bili skloni da doputaju ose anjima da zavladaju njima. Stoga su, kao po
pravilu, vilenjaci imali daleko ve u mo samokontrole nego pripadnici bilo kog drugog naroda.
On i Arja su se nekoliko minuta nadmetali umovima tako to je on pokuavao da pobegne od
njenog sveobuhvatnog stiska dok je ona pokuavala da ga prikleti i uhvati kako bi mogla da nametne
svoju volju njegovim mislima. Nekoliko ga je puta uhvatila, ali uvek bi izmigoljio nakon nekoliko
sekundi, mada je znao da bi mu bilo kasno da se spaava da je elela da mu nakodi.
Dok su im se umovi dodirivali, Eragon je sve vreme bio svestan neke sumanute muzike koja je
dopirala iz mra nih kutaka Arjine svesti. Ta je muzika pokuavala da ga namami da napusti svoje telo,
prete i da e ga zarobiti mreom sablasnih i udnovatih melodija kojima nije bilo sli nih me u
ljudskim pesmama. On bi se rado i predao arima te muzike da ga nisu ometali Arjini napadi i
spoznaja da se ljudima nikada nije pisalo dobro kada bi postali previe op injeni radom vilenja kog
uma. Moda bi uspeo da utekne nepovre en. Ipak je on bio Jaha . Bio je druga iji. Ali to ipak bee
rizik na koji nije bio spreman dok mu je njegova pamet draga. Onda je uo da je, umeavi se u
Blodgarmove misli, Nasuadin straar Garven pretvoren u zabezeknutog sanjara.
Stoga se opirao tom iskuenju, ma koliko mu teko bilo.

127

Glejdr je potom pozvao Safiru da im se pridrui, ponekad kao Eragonova protivnica, a

ponekad kao njegova podrka - kao to joj stariji zmaj re e: Ti mora biti uvebana u ovome kao i
Eragon, Svetlokrljuna. Safirino prisustvo umnogome je izmenilo ishod njihovih mentalnih sukoba.
Ona i Eragon su zajedno uvek mogli da odbiju Arju, mada im nije uvek bilo lako. Zdruena mo ak
im je omogu ila da savladaju Arju u dva odvojena slu aja. Me utim, kada se Safira udruila sa Arjom,
njih dve su toliko nadvladale Eragona da je on ak odustao od odbrane, pa se povukao duboko u sebe
sklup avi se u lopticu poput ranjene ivotinje, usput recituju i neke stihove i ekaju i da talasi
mentalne energije koji su divljali oko njega utihnu.
Glejdr ih je naposletku razvrstao u parove, sebe sa Arjom a Eragona sa Safirom, pa su tako
poveli dvoboj, kao da su dva Jaha a i dva zmaja sukobljeni u bici. U nekoliko prvih, veoma napetih
minuta, bili su jednaki, ali na kraju se pokazalo da su Glejdrova snaga, iskustvo i mudrost, spojeni sa
Arjinom vi no u, bili previe za Eragona i Safiru, koji nisu imali izbora do da priznaju poraz.
Nakon toga, Eragon je osetio da iz Glejdra isijava neko nezadovoljstvo. Osetivi se
povre enim, Eragon re e: Bi emo bolji sutra, u itelju.
Glejdr se jo vie natmurio. ak se i on inio umornim od vebanja. Bio si ti dobar, maleni.
Ne bih mogao da traim vie od tebe ni da si bio stavljen pod moje okrilje kao egrt na Vroengardu.
Me utim, ne moe da nau i sve to mora da nau i za svega nekoliko dana ili nedelja. Vreme nam
prou e izme u zuba poput vode, i uskoro ga vie ne e biti. Potrebne su ti godine da bi savladao
vetinu borbe mislima: godine, desetle a i vekovi, a ak i tada e ostati mnogo onoga to treba nau iti,
otkriti - o sebi, o svojim neprijateljima i o samoj sutini ovoga sveta. Besno riknuvi, Glejdr u uta.
Pa onda emo nau iti sve to moemo, pa neka sudbina odlu i ta e biti dalje, re e Eragon.
Osim toga, Galbatoriks moda jeste imao stotinu godina da uveba svoj um, ali tako e je i prolo vie
od stotinu godina otkako si ga ti podu avao. Sigurno je bar neto zaboravio. Siguran sam da ga
moemo poraziti uz tvoju pomo .
Glejdr frknu. Sve si vetiji na jeziku, Eragone Senkoubico. Ipak je zvu ao kao da mu je drago.
Potom ih je upozorio da moraju da jedu i da se odmore, pa se povukao iz njihovih umova ne rekavi
vie nita.
Eragon je bio uveren da ih zlatni zmaj i dalje posmatra, ali vie nije mogao da oseti njegovo
prisustvo, te ga je obuzeo neo ekivan ose aj praznine.
Kroz ruke i noge protresla ga je jeza, te je zadrhtao.
On, Safira i Arja sedeli su u polumraku adora, neraspoloeni za pri u. Eragon odjednom
ustade, te re e: ini mi se da mu je bolje." Glas mu je pomalo zakripao jer je dugo utao, pa je
ponovo posegnuo za mehom s vodom.
Mislim da mu ovo prija", re e Arja. I ti mu prija. Bez ne ega to bi mu dalo smisao i cilj,
sav onaj emer zasigurno bi ga ubio. Zadivljuju e je to to je uopte preiveo. Divim mu se zbog toga.
Malo je bi a - i me u ljudima, i me u vilenjacima, i me u zmajevima - koja bi mogla da nastave
nepomu enog razuma nakon takvog gubitka."
Brom je uspeo."
I on je bio vredan divljenja."
ta misli: ubijemo li Galbatoriksa i ruikana, kako e Glejdr odreagovati?, Upita Safira. Da li
e nastaviti dalje, ili e se naprosto... zaustaviti?
Arji u zenicama zatitra iskra svetlosti kada je pogledala u Safiru. Vreme e pokazati. Nadam
se da ne e, ali ako pobedimo kod Urubejna, sasvim je mogu e da e Glejdr zaklju iti da vie nije
kadar da nastavi sam, bez Oromisa."
Ne moemo mu tek tako dopustiti da odustane." Slaem se.
Nije na nama da ga zaustavljamo ako rei da po e u bespu e", re e Arja strogo. To je
njegov izbor, samo njegov."
Jeste, ali moemo da pokuamo da ga urazumimo i da mu pomognemo da shvati da je ivot i
dalje vredan ivljenja."
Neko je vreme nepomi no sedela ozbiljnog lica, a onda re e: Ne elim da umre. Nijedan
vilenjak to ne eli. Me utim, ako mu je svaki budan tren mu an, zar nije bolje da potrai izlaz?"
Ni Eragon ni Safira nisu imali odgovor na njeno pitanje.

128

Njih troje su jo malo raspravljali o dnevnim zbivanjima, a onda je Safira izvukla glavu iz
adora kako bi sela na svoju travnatu povrinu u neposrednoj blizini. Ose am se kao lisica kojoj se
glava zaglavila u ze joj rupi, poalila se. Sve me krljuti svrbe kada ne mogu da vidim da li mi se neko
unja otpozadi.
Eragon je mislio da e i Arja oti i, ali iznenadio se jer je jo malo ostala, naizgled raspoloena
da sedi i pri a s njim o svemu i sva emu. On joj je, naravno, vrlo rado izaao u susret. Pre anji ose aj
gladi nestao je dok se u mislima borio s njom, Safirom i Glejdrom, a ionako je bio i vie nego spreman
da zaboravi na topli obrok u zamenu za njeno prijatno drutvo.
No se spustila oko njih, te se tabor jo vie utiao dok se njihov razgovor prebacivao s jedne
teme na drugu. Eragon je bio pomalo oamu en od iscrpljenosti i uzbu enja, skoro kao da je popio
previe medovine, a primetio je da je i Arja oputenija nego ina e. Pri ali su o mnogo emu: o Glejdru
i njihovom vebanju, o opsadi Dras Leone i onome to bi povodom toga mogli da urade, i o mnogim
drugim, manje vanim stvarima, o dralu kojeg je Arja videla kako lovi u rogozini pokraj jezera, o
krljuti koja je Safiri spala s nosa, i o tome kako im se primaklo novo godinje doba, te su dani ponovo
postali hladniji. Ali uvek bi se vratili na temu koja im je ve ito bila u mislima, a to behu Galbatoriks i
ono to ih je o ekivalo u Urubejnu.
Dok su, kao i mnogo puta ranije, pretresali sve vrste arobnih zamki koje bi Galbatoriks
mogao da postavi pred njih, razmiljaju i i o na inima na koje bi mogli da ih izbegnu, Eragon se
prisetio Safirinog pitanja o Glejdru, te re e: Arja?"
Da?" Razvukla je tu re , podiu i i sputaju i glas kao u kakvoj melodiji. ta e raditi kada
se ovo jednom okon a? Mislim, ako jo budemo ivi."
A ta e ti raditi?"
Trljaju i jabuku Brisingra prstom, porazmislio je o tom pitanju. Ne znam. Nisam dozvolio
sebi da mnogo razmiljam o tome ta e biti nakon Urubejna... Sve zavisi od onoga to Safira bude
elela, ali pretpostavljam da bismo se mogli vratiti u dolinu Palansar. Mogao bih da nam sagradim
dvor na padinama jedne od planina. Moda ne bismo provodili mnogo vremena tamo, ali bar bismo
imali dom u koji moemo da se vratimo kada ne bismo leteli s jednog kraja Alagezije na drugi." Ovla
se osmehnuo. Siguran sam da emo i tada biti zauzeti, ak i ako Galbatoriks bude mrtav... No ti mi
jo nisi odgovorila na pitanje: ta e ti raditi ako pobedimo? Sigurno si neto smislila. Imala si mnogo
vie vremena za razmiljanje od mene."
Arja je podigla jednu nogu na hoklicu, pa ju je obavila rukom i prislonila bradu na koleno. U
priguenoj polutami adora, lice kao da joj je lebdelo spram bezobli ne crne pozadine, poput utvare
koja se tu stvorila usred no i.
Provela sam mnogo vie vremena me u ljudima i patuljcima nego pored alfakina", rekla mu
je, upotrebivi naziv za vilenjake na drevnom jeziku. Ve sam se na to i navikla, pa ne bih elela da
se vra am u Elesmeru da tamo ivim. Tamo se skoro nita ne deava, mogu da ti prohuje vekovi a da ti
to i ne primeti dok sedi i zuri u zvezde. Ne, mislim da u i dalje biti na usluzi svojoj majci kao
izaslanica. Du Veldenvorden sam isprva napustila zato to sam htela da pomognem svetu da
povrati ravnoteu. Kao to si i sam rekao, ima emo tota da obavimo ako uspemo da svrgnemo
Galbatoriksa, tota emo morati da vratimo na svoje mesto, a ja u biti deo toga."
Aaa." To ba i ne bee ono emu se on nadao, ali bar je prualo mogu nost da ne e izgubiti
dodir nakon Urubejna i da e i dalje, tu i tamo, mo i da se vidi s njom.
Ako je i primetila njegovo nezadovoljstvo, Arja to ni im nije pokazala.
Razgovarali su jo nekoliko minuta, a onda se Arja pozdravila i ustala.
Kada je prola pokraj njega, Eragon posegnu ka njoj, kao da eli da je zaustavi, ali bre-bolje
povu e ruku. ekaj", re e tiho, ni sam ne znaju i emu se to ponadao, mada se ne emu ipak nadao.
Srce mu bre zakuca, te ga za u ak i u uima, a obrazi mu se zarumenee.
Arja zastade pred ulazom u ador okrenuta le ima. Laku no , Eragone", rekla je, pa se
provukla izme u atorskih krila i nestala u no i, ostavljaju i ga da sedi sam u tami.

129

OTKRI E
Eragonu su naredna tri dana brzo prola, to nije vailo i za ostatak Vordena, koji i dalje
ostadoe obavijeni letargijom. Stanje ispred Dras Leone i dalje je bilo nepromenjeno i nereeno, mada
su se svi uzbudili kada je Trn promenio svoj uobi ajeni poloaj iznad prednje kapije, prebacivi se na
grudobran stotinak metara udesno. Nakon podue rasprave, i nakon iscrpnog savetovanja sa Safirom,
Nasuada i njeni savetnici zaklju ie da se Trn prebacio isklju ivo zarad udobnosti: drugi deo
grudobrana bio je donekle ravniji i dui. Osim toga, opsada se nastavila bez ikakvih promena.
Eragon je jutra i ve eri provodio u i s Glejdrom, a popodneva vebaju i sa Arjom i jo
nekoliko vilenjaka. Njegovi okraji s vilenjacima nisu bili duga ki i naporni kao onaj sa Arjom, poto
bi bilo nepromiljeno da se toliko naprezao svakoga dana - ali njegovi asovi s Glejdrom bili su
estoki kao i ranije. Prastari zmaj nije posustajao u svojim naporima da pobolja Eragonove vetine i
znanje, a nije mu ni opratao greke i iscrpljenost.
Eragonu je bilo drago kada je otkrio da je kona no kadar da se i sam iskae kada iza e na
megdan vilenjacima. Ali sve ga je to mentalno iscrpljivalo jer bi, ako bi mu usredsre enost opala
makar i na tren, zavrio s ma em u rebrima ili pod grlom.
Na svojim asovima s Glejdrom ostvario je napredak koji bi se u uobi ajenim okolnostima
smatrao izuzetnim, ali imaju i u vidu njihove prilike, i on i Glejdr behu ogor eni tempom njegovog
enja.
Drugog dana, tokom jutarnjih lekcija s Glejdrom, Eragonu pade na pamet da kae: U itelju,
kada sam prvi put pristigao me u Vordene u Farden Duru, Blizanci su me stavili na probu -proverili su
moje znanje drevnog jezika, kao i moje poznavanje arolija.
To si ve rekao Oromisu. Zato to sad i meni ponavlja?
Zato to sam se setio ne ega... Blizanci su zatraili od mene da izvu em bit iz nekog srebrnog
prstena. Ja u to vreme nisam znao kako se to radi. Arja mi je kasnije objasnila da drevnim jezikom
moemo da do aramo sutinu bilo koje stvari i bilo kojeg stvorenja. Me utim, meni Oromis nikada
nije spominjao nita takvo, pa sam se pitao... zato nije?
Glejdr je uzdahnuo. Prizivanje pravog obli ja nekog predmeta jeste veoma teka grana ma ije.
Da bi ti to polo za rukom, mora da razume i shvati sve to je vano za dati predmet - kao kad eli
da pogodi pravo ime neke osobe ili ivotinje. Pored toga, to ti i nema neku upotrebnu vrednost. A
opasno je.
Veoma opasno. Te ini ne mogu biti sastavljene u vidu procesa koji u svakom trenutku moe
prekinuti. U prizivanju pravog obli ja nekog predmeta ili uspe... ili ne uspe, pa onda umre. Nije bilo
razloga da ti Oromis dopusti da oprobava neto toliko opasno, niti si ti u svome u enju dovoljno
napredovao da bi uopte pri ao s njim o tome.
Eragon blago zadrhta shvativi koliko je Arja morala biti ljuta na Blizance kada je prizvala
istinsko obli je prstena koji su drali u ruci. Onda re e: Voleo bih da pokuam sada.
Eragon oseti kako Glejdr usredsre uje svu svoju panju na njega. Zato?
Moram da saznam da li sam na tom nivou spoznaje, makar posredi bilo neto toliko sitno.
Ponovo pitam: zato?
Ne znaju i kako da mu objasni re ima, Eragon je svoje zbrkane misli i ose anja slio u
Glejdrovu svest. Kada je zavrio, Glejdr se u utao pretresaju i dotok novih podataka. Da li sam u
pravu ako kaem, otpo e zmaj, da ti to izjedna ava s porazom Galbatoriksa? Misli da e, ako to
ini i preivi, moda uspeti da porazi i kralja?
Da, laknu Eragonu. Nije umeo da izrazi svoje motive jasno kao to je to zmaj u inio, ali
upravo je na to mislio.
A jesi li siguran da eli da pokua? Jesam, u itelju.
Mogao bi da nastrada, podseti ga Glejdr. Znam.
Eragone!, uzviknu Safira, te mu se njene misli maglovito pojavie u umu. Letela je visoko
iznad tabora, izvi aju i mogu e opasnosti, dok je on u io s Gejdrom. To je previe opasno. Ne
doputam ti da to uradi!
Moram, tiho joj je odgovorio.

130

Glejdr re e i Safiri i Eragonu: Ako je navalio, onda je bolje da pokua dok ga ja posmatram.
Ako ga izda znanje, moda u mo i da mu prenesem neophodne podatke i da ga spasem.
Safira riknu izbacivi iz sebe besan, prodoran zvuk koji ispuni Eragonovu glavu, a potom
Eragon za u silan nalet vazduha i povike prepadnutih ljudi i vilenjaka: to se Safira bee usmerila ka
tlu. Sletela je toliko estoko da se zatresao itav ador i sve to je bilo u njemu.
Nekoliko sekundi kasnije, proturila je glavu u ador, te se besno zagledala u Eragona. Bila je
zadihana, te mu vazduh iz njenih nozdrva ra upa kosu i natera mu suze u o i zbog smrada spaljenog
mesa. Tvrdoglav si ko neki Kul, rekla mu je.
Ko mi kae.
Usna joj se gotovo neprimetno izvi od reanja. ta onda ekamo? Ako ve mora, po ni, pa da
zavrimo s tim!
ta eli da prizove?, upitao ga je Glejdr. To mora biti neto to dobro i temeljno poznaje.
Eragon se osvrnuo po adoru, a onda mu se pogled spustio na prsten sa safirom koji je nosio
na desnoj aci. Aren... Retko je skidao taj prsten otkako mu ga je Aihad dao u Bromovo ime. Postao
je deo njegovog tela poput ruku ili nogu. Poto je proveo sate i sate zure i u njega, zapamtio je svaku
njegovu zaobljenu liniju i povrinu, pa je, ako bi sklopio o i, mogao da do ara njegovu sliku koja bi
bila savrena reprodukcija pravog predmeta. Ali tota ipak nije znao o tom prstenu - njegovu istoriju,
na in na koji su ga vilenjaci napravili i, najzad, kakve su sve ini utkane u njega.
Ne... ne u Aren.
Potom mu pogled skliznu s prstena na jabuku Brisingra. Ma mu je stajao naslonjen uz leaj.
Brisingr", promrmljao je.
Se ivo prigueno zaita i ma se malo izvu e iz kanija, kao da ga je neko gurnuo odozdo, te
sitni jezi ci plamena izbie iz kanija poseu i ispod bal aka. Kada je Eragon izgovorio ini, u inivi to
nenamerno, plamen se ugasio a ma je skliznuo nazad u kanije.
Brisingr, pomislio je, potpuno uveren u svoj izbor. Ma je bio iskovan Runoninom vetinom,
ali on je rukovao oru em i alatom, sve vreme pra en mislima vilenja ke kova ice. Ako je na svetu
postojao predmet koji je sasvim razumeo, bio je to njegov ma .
Jesi li siguran?, upita ga Glejdr.
Eragon klimnu, a onda se priseti da zlatni zmaj ne moe da ga vidi. Jesam, u itelju... Ali imam
jedno pitanje: da li je Brisingr pravo ime ovogma a i, ako nije, da li mi je potrebno njegovo pravo ime
da bi ini delovale?
Brisingr" je naziv za vatru, toisam vrlo dobro zna. Pravo ime tvoga ma a zasigurno je
daleko sloenije, mada je mogu e da obuhvata i re brisingr". Ako eli, moe zvati svoj ma
njegovim pravim imenom, ali slobodno ga moe nazvati i ma em i posti i e isti ishod ukoliko ti je
valjano znanje sve vreme na umu. Ime je samo oznaka znanja, a oznaka ti nije potrebna kako bi se
koristio znanjem. Sitna je to razlika, ali veoma je vana. Razume li me?
Razumem.
Onda po ni kada bude hteo.
Eragon je izdvojio trenutak-dva da bi se pribrao. Potom je pronaao jezgro svoga uma, te
posegnu za njim kako bi se okoristio zalihama energije svoga tela. Preusmerivi tu energiju ka re i
koju je izgovorio, istovremeno razmiljaju i o svemu to je znao o tom ma u, Eragon re e jasno i
glasno:
Brisingr!"
Eragon oseti kako mu snage naglo nestaje. Uznemiren, pokuao je da progovori, da se pomeri,
ali ini ga behu prikovale u mestu. Nije mogao ni da trep e ni da die.
Za razliku od prethodnog puta, ma nije planuo u kanijama, ve je zatitrao poput odraza na
vodi. Potom se u vazduhu pokraj njegovog oruja pojavio providan privid: savrena, blistava kopija
isukanog Brisingra. Ma koliko savreno njegov ma bio napravljen - a sam Eragon nikada na njemu
nije pronaao ni jednu jedinu manu - duplikat koji je lebdeo pred njim bee savreniji. Kao da je pred
sobom gledao zamiljen ma kakav ak ni Runon, kraj sveg iskustva u radu s metalom, ne bi mogla da
do ara.
im se taj privid pojavio pred njim, Eragon je povratio mo disanja i kretanja. Odravao je
ini jo nekoliko sekundi kako bi se divio lepoti onoga to je prizvao, a onda je dopustio da mu se ini
otmu, te avetinjski ma polako nestade.
Posle njegovog nestanka, unutranjost adora delovala je neo ekivano mra no.

131

Eragon je tek tada primetio teret Safirinog i Glejdrovog prisustva u svojoj svesti; pomno su
pratili svaku misao koja bi mu zatreperila u glavi. Oba zmaja behu napeta, vie nego ikada ranije. Ako
bi bocnuo Safiru, sigurno bi se prepala, pa bi stala da se obr e oko sebe.
A ako bih ja tebe bocnula, od tebe bi ostala samo mrlja, rekla mu je.
Eragon se nasmeio, te se umorno spustio na leaj.
Eragon u glavi za u zvuk sli an vetru koji huji po pustoj ravnici: Glejdr se opustio. Bio si
dobar, Senkoubico. Glejdrova hvala iznenadila je Eragona: stari zmaj mu je uputio vrlo malo
komplimenata otkako je po eo da ga podu ava. Ali nemoj opet da pokuava s tim.
Eragon se strese te protrlja ruke, pokuavaju i da otera ose aj hladno e koji mu se uvukao u
udove. Dogovoreno, u itelju. To ipak nije bio doivljaj koji je eleo da kua iznova. No ipak je ose ao
duboko zadovoljstvo. Dokazao je, bez ikakve sumnje, da postoji bar jedna stvar u Alageziji koju moe
da uradi kao bilo ko drugi.
A to mu je pruilo izvesnu nadu.
U zoru tre ega dana, Roran se vratio me u Vordene sa svojim saputnicima: bili su umorni,
izranavljeni i iznureni od puta. Roranov povratak bar je na nekoliko sati digao Vordene iz u malosti,
poto su njega i ostale do ekali poput pravih junaka, ali ose aj dosade ubrzo je ponovo obuzeo ve inu
Vordena.
Eragonu je laknulo to vidi Rorana. Znao je da mu je brat iv i zdrav poto je to proverio u
nekoliko navrata pomo u svojih arobnja kih vizija. No sada kada ga je video pred sobom, Eragon se
reio teskobe koje sve dotad nije ni bio svestan. Roran je bio jedini lan porodice kojeg je jo imao,
poto se Murtag nije ra unao, bar to se Eragona ti e, pa Eragon nije mogao da podnese pomisao da bi
ga mogao izgubiti.
Dok je gledao Rorana izbliza, zapanjio ga je njegov izgled. O ekivao je da e Roran i ostali
biti iscrpljeni, ali Roran je delovao daleko iznurenije od njegovih saboraca: izgledao je kao da je
ostario pet godina tokom tog putovanja. O i mu behu crvene i podbule, elo izborano, a pritom se
kretao veoma uko eno, kao da mu je itavo telo prekriveno modricama. A tu je bila i njegova napola
izgorela brada, koja je sada delovala ofucano i prljavo.
Petorica ljudi, jedan manje od prvobitnog broja, odmah je otilo do iscelitelja iz Du Vrangr
Gate da bi se vra evi pobrinuli za njihove rane. Potom su otili pred Nasuadu u njen paviljon. Nakon
to je pohvalila njihovu hrabrost, Nasuada je dala voljno svima sem Roranu, od kojeg je zatraila da
joj do tan ina prepri a svoje putovanje do Arouza i nazad, kao i samo osvajanje grada. Njegova je
pri a potrajala, ali i Nasuada i Eragon, koji je stajao s njene desne strane, paljivo su ga sasluali,
povremeno ak i prestravljeni pojedinostima onoga to im je Roran govorio. Kada je zavrio, Nasuada
je iznenadila i njega i Eragona objavivi im da postavlja Rorana na elo jednog od vordenskih
bataljona.
Eragon je mislio da e te novosti odueviti Rorana, ali umesto toga, video je kako se bore na
bratovom licu jo vie produbljuju i kako mu se obrve skupljaju. Me utim, Roran nije izrekao ni
prigovor ni albu, ve se naklonio i grubim glasom rekao: Kako vi kaete, gospo Nasuada."
Eragon je potom otpratio Rorana do njegovog adora, gde ih je Katrina ve ekala. Rorana je
do ekala s toliko o itim izlivom ose anja da je Eragon posti eno skrenuo pogled.
Njih troje i Safira potom su zajedno ve erali, ali Eragon i Safira su napustili par prvom
prilikom, poto je bilo o igledno da Roran nema snage za drutvo, a Katrina ga je elela samo za sebe.
Dok su on i Safira tumarali po taboru u smiraj dana, Eragon za u nekog kako vi e za njim:
Eragone! Eragone! Sa ekaj malo!"
Okrenuvi se, ugledao je mravog, krakatog u enjaka Doda kako tr i ka njemu dok mu
pramenovi kose vijore oko ispijenog lica. Dod je u levoj ruci stezao izguvano par e pergamenta.
ta je bilo?", upita ga Eragon zabrinuto.
Ovo!", uzviknu Dod sa iskrama u o ima. Ispruio je pergament i mahnuo njime. Ponovo
sam uspeo, Eragone! Pronaao sam na in!" U polumraku, oiljci na njegovoj lobanji i slepoo nici bili
su upadljivo svetliji naspram osun ane koe.
ta si ponovo uspeo? I kakav si to na in pronaao? Uspori malo, nita te ne razumem!"
Dod se tajnovito okrenu oko sebe, te se nagnu ka Eragonu kako bi mu apnuo: Isplatilo se
sve moje itanje i istraivanje. Pronaao sam skriven lagum koji vodi pravo u Dras Leonu!"

132

ODLUKE
Objasnite mi sve ponovo", re e Nasuada. Eragon je nestrpljivo prebacio teinu na drugu
nogu, ali nita nije rekao.
S gomile svitaka i knjiga pred sobom, Dod je izvukao tananu knjiicu u povezu od crvene
koe i po tre i put otpo eo istu besedu: Pre otprilike pet stotina godina, bar po mojoj proceni... "
Jormundur ga prekide pokretom ruke: Izostavi te detalje, znamo da su ovo samo naga anja."
Dod po e iznova: Pre otprilike pet stotina godina, kraljica Forna posla Ersta Sedobradog u
Dras Leonu, to jest u ono to e tek postati Dras Leonom."
A zato ga je poslala?", upita ga Nasuada poigravaju i se resama na svome rukavu.
Patuljci behu usred svojih plemenskih ratova, te se Forna ponadala da bi mogla da obezbedi
podrku naega naroda tako to bi pripomogla kralju Radgaru pri osmiljavanju i izgradnji bedema
oko grada, kao to su patuljci napravili zidine oko Arouza."
Nasuada je nastavila da uvija i razvija par e tkanine izme u prstiju: A onda je Dolgrat
Polumotka ubio Fornu... "
Tako je. A Erst Sedobradi nije imao izbora do da se vrati do Beor planina najbre to moe,
ne bi li odbranio svoje pleme od Polumotkinih grabljivaca. Me utim" - Dod podie prst, te otvori
crvenu knjigu - pre no to je krenuo, Erst je izgleda ipak otpo eo posao. Glavni savetnik kralja
Radgara, gospodar Jardli, pribeleio je u svojoj povesti da je Erst otpo eo s radom na nacrtima za
sistem odvodnih kanala ispod gradskog sredita, poto je od toga zavisilo kako e biti izgra ena
utvr enja."
Sa svog mesta u dnu stola koji se pruao sredinom Nasuadinog paviljona, Orik klimnu i re e:
To vam jeste istina. Morate da izna ete gde e i kako e teina biti razmetena i ta bi bilo
najzgodnije za vrstu zemlje na kojoj radite. U suprotnom vas ekaju uruavanja."
Dod nastavi. Dras Leona, naravno, nema podzemne odvode, pa pretpostavljam da nita nalik
na Erstove nacrte nikada nije ni bilo primenjeno. Me utim, nekoliko stranica iza toga, Jardli veli... "
Bacivi pogled niz nos kako bi se zagledao u knjigu, Dod im pro ita: ... No u obrtu emernom,
haramije mnoge ku e spalie, poharae mnoga porodi na blaga i utekoe. Vojnici na to presporo
odgovorie, jer pod zemljom okopavahu poput kmetova najniih."
Dod spusti knjigu. E sad, ta li su to iskopavali? Nisam pronaao da se igde drugde pominju
podzemni radovi, ni u Dras Leoni ni oko nje, sve dok... " Odloivi crvenu knjigu, odabrao je drugu,
ogromnu, debelu skoro pola arina, s drvenim koricama. Slu ajno sam ba itao Taradas i druge
zagonetke pojava tajnovitih zabeleenih kroz povest ljudi, patuljaka i najdrevnijih vilenjaka, kada
sam... "
To je delo puno greaka", re e Arja. Stajala je s leve strane stola, obema rukama naslonjena
na kartu grada. Pisac nije znao mnogo o mome narodu, a ono to nije znao bez ustezanja je izmislio."
Moda i jeste tako", re e Dod, ali znao je dosta o ljudima, a nas upravo ljudi zanimaju."
Dod otvori knjigu negde pri sredini, te neno spusti njen gornji deo kako bi je poloio na sto. Tokom
svojih istraivanja, Otman je proveo neko vreme u ovome kraju. Uglavnom je prou avao Helgrind i
udna zbivanja koja se vezuju za njega, ali tako e je imao da kae slede e o Dras Leoni: Metani se
esto aliti znadu na zvukove udnovate i mirise to dopiru ispod sokaka im i podova, no u
ponajve ma, no oni to pripisuju avetima, utvarama i ostalim neobjanjivim stvorenjima, ali ako to
zaista jesu utvare, onda su druga ije od svih ostalih za koje sam ikada uo, poto utvare na drugim
mestima uglavnom izbegavaju zatvorene prostore."
Dod je sklopio knjigu. Sre om, Otman je bio temeljan ovek, pa je ozna io mesta na kojima
su se ti zvu i pojavljivali na karti Dras Leone, na kojoj, kao to moete videti, ona stvaraju gotovo
pravu liniju koja se prua kroz stari deo grada."
I vi mislite da to ukazuje na postojanje laguma", re e Nasuada. To bee izjavna re enica, a ne
pitanje.
Da", re e Dod klimaju i glavom.

133

Potom se, sede i pokraj Nasuade, oglasio i kralj Orin, mada dotad nije mnogo govorio. Nita
od ovoga to ste nam dosad pokazali, vrli Dode, ne dokazuje pravo postojanje laguma. Ako ne ega i
ima ispod grada, to bi vrlo lako mogao biti podrum, katakomba ili neka druga odaja koja vodi jedino
ka gra evini iznad nje. ak i ako posredi jeste lagum, mi ne znamo da li on postoji i negde van Dras
Leone, niti kuda vodi, pod pretpostavkom da uopte postoji. Da nije moda ba do sredita palate?
Osim toga, sude i po samoj vaoj pri i, malo je verovatno da je izgradnja tog navodnog laguma ikada
zavrena."
Malo je verovatno da je posredi bilo ta drugo do lagum, s obzirom na njegov oblik, Vae
veli anstvo", re e Dod. Ni podrumi ni katakombe nikada nisu toliko uzani i duga ki. to se pak ti e
toga da li je dovren ili ne... znamo da nikada nije kori en za svoju prvobitnu namenu, ali tako e
znamo da je postojao bar do Otmanovog vremena, to zna i da je lagum, ili prolaz, ili ta god to bilo,
morao biti zavren bar u nekoj meri, ina e bi ga podzemne vode odavno unitile."
A gde mu je onda izlaz - ili ulaz, na kraju krajeva?", upita ga kralj.
Dod je stao da eprka po hrpi svitaka, te je posle nekoliko trenutaka izvukao drugu mapu
Dras Leone, koja je prikazivala i delove okoline. U to ne mogu biti siguran, ali ako zaista vodi iz
grada, onda verovatno izlazi negde ovde... " Spustio je kaiprst blizu isto nog kraja grada. Ve ina
gra evina izvan zidina koje su titile samo srce Dras Leone nalazila se na zapadnoj strani grada, pokraj
jezera. To je zna ilo da je ta ka koju je Dod pokazivao, iako je ukazivala na pustaru, bila blia
sreditu Dras Leone nego to bi to bio neko ko bi pokuao da mu se priblii iz bilo kog drugog pravca,
a da pritom zaobi e sve zgrade. Ali to se ne moe ovako odrediti, ve neko mora li no da proveri."
Eragon se namrtio. Mislio je da je Dodovo otkri e opipljivije.
Zasluujete pohvale za ovo istraivanje, vrli Dode", re e Nasuada. Mogu e je da ste opet
inili veliku uslugu Vordenima." Ustala je sa svoje stolice s visokim naslonom, te je prila mapi.
Skuti njene haljine zautae vuku i se po zemlji. Poaljemo li nekog izvi a da to ispita, do i emo
u opasnost da privu emo panju Carstva ka naoj usredsre enosti na taj kraj. Sve i da lagum postoji, u
tom slu aju nam ne bi mnogo koristio, poto bi nas Murtag i Trn ekali na drugom kraju." Pogledala je
u Doda. ta mislite: koliko je taj lagum irok? Koliko bi ljudi moglo da stane u njega?"
Ne bih znao re i. Moda... "
Orik se zakalja, te re e: Ovdanja zemlja je meka i glinasta, i ima podosta mulja u sebi - to
je silna muka za prokopavanje laguma. Ako je Erst znao svoj posao, ne bi osmislio samo jedan veliki
kanal koji bi odnosio gradski otpad, ve bi postavio nekoliko manjih prolaza kako bi smanjio
mogu nost uruavanja. Pretpostavljam da nijedan ne bi bio iri od metra."
To je previe tesno da bi kroz njega u jednom trenu moglo da pro e vie od jednog oveka",
re e Dod.
To je previe tesno i da bi kroz njega moglo da pro e vie od jednog knurle", re e Orik.
Nasuada se vratila na svoje mesto, te se neusredsre eno zagledala u kartu, kao da gleda u
neto mnogo udaljenije.
Nakon nekoliko trenutaka tiine, Eragon re e: Ja bih mogao da potraim laj lagum. Znam da
se sakrijem pomo u arolija, pa me straari nikada ne bi primetili."
Moda", promrmlja Nasuada, ali ne svi a mi se pomisao da se ti ili bilo ko drugi vrzmate
tamo. Verovatno a da e vas Carstvo primetiti prevelika je. ta ako ga Murtag motri? Da li bi i njega
mogao da zavara? Da li uopte zna kakve su njegove sposobnosti sada?" Odmahnula je glavom.
Ne, moramo se drati kao da lagum postoji, pa emo shodno tome dalje odlu ivati. Ako se dokae
suprotno, to ne bi trebalo nita da nas kota, ali ako lagum zaista jeste tamo... dobi emo priliku da
osvojimo Dras Leonu jednom zasvagda."
Na ta cilja?", upita je kralj Orin obazrivo. Na neto odvano, neto... neo ekivano!"
Eragon tiho frknu: Moda bi onda valjalo da se posavetujete s Roranom."
Nije meni potrebna Roranova pomo pri osmiljavanju planova, Eragone."
Nasuada se ponovo u utala, te svi pod atrom, uklju uju i i Eragona, sa ekae da vide ta e
smisliti. Naposletku se promekoljila, te re e: Evo, ovako: posla emo manju etu ratnika da nam
otvori kapiju sa unutranje strane."
A kako bi to bilo ko mogao da postigne?", zapita je Orik. Bilo bi dovoljno gusto i kada bi
morali da se suo e sa stotinama vojnika raspore enim u tom delu, ali ako si slu ajno zaboravila, tamo
se izleava i onaj ogromni gmaz to bljuje vatru, a njemu e zasigurno privu i panju svako ko bude
dovoljno glupav da pokua da otvori kapije. A Murtaga i da ne pominjemo."

134

Eragon se ubacio u razgovor ne sa ekavi da otpo ne rasprava: Mogu ja to."

Njegove su re i odmah ohladile i smirile razgovor.
Eragon je o ekivao da e Nasuada smesta odbiti njegov predlog, ali iznenadila ga je time to je
porazmislila. Onda ga je dodatno iznenadila rekavi: U redu."
Svi argumenti koje je Eragon pripremio u sebi isparie kada se zabezeknuto zagledao u
Nasuadu. O ito je i sama razmiljala kao on.
U atoru izbi opta larma kada svi progovorie uglas. Arja je uspela da nadglasa svu tu jeku:
Nasuada, ne moe dopustiti Eragonu da se izloi tolikoj opasnosti. To bi bilo veoma nesavesno.
Poalji nekog od Blodgarmovih vra eva umesto njega; znam da bi pristali da pomognu, a kao ratnici
mogu se meriti sa svima, uklju uju i i Eragona."
Nasuada odmahnu glavom: Nijedan od Galbatoriksovih ljudi ne bi se usudio da ubije
Eragona - ni Murtag, ni neki od kraljevih miljenika me u arobnjacima, pa ak ni najobi niji vojnici.
Trebalo bi to da upotrebimo u svoju korist. Osim toga, Eragon je na najja i bajalac, a mogu e je da e
otvaranje kapija iziskivati mnogo snage. Od svih nas, on ima najbolje izglede za uspeh."
A ta emo ako ga zato e? Ne moe sam protiv Murtaga. I sama to zna!"
Odvrati emo panju Murtagu i Trnu, i tako emo Eragonu pruiti potrebnu priliku."
Arja podie bradu. Kako? Kako e im odvu i panju?"
Pretvara emo se da kre emo u napad na Dras Leonu s juga. Safira e obletati grad pale i
zgrade i ubijaju i ljude na bedemima. Trn i Murtag ne e imati izbora do da krenu za njom, pogotovo
jer e im se u initi da Eragon jae Safiru. Blodgarm i njegovi vra evi mogu da naprave privid
Eragona, kao to su inili i ranije. Sve dok mu se Murtag ne priblii previe, ne e mo i da otkrije nau
smicalicu."
I ti si to vrsto odlu ila?"
Jesam."
Arja stegnu lice. Onda u ja po i sa Eragonom."
Na Eragonovom licu se pojavi olakanje. Nadao se da e po i s njim, ali nije bio siguran treba
li da je pita, plae i se da e ga odbiti.
Nasuada uzdahnu: Ti si k i Islanzadina. Ne bih te izlagala tolikoj opasnosti. Ako slu ajno
pogine... Se a li se kako je tvoja majka reagovala kada je pomislila da te je Durza ubio? Ne smemo
dopustiti sebi da izgubimo podrku tvoga naroda."
Moja majka... " Arja vrsto stisnu usne, presekavi sebe usred re enice, te otpo e nanovo:
Uveravam te, gospo Nasuada, da kraljica Islanzadi ne e napustiti Vordene to god se meni desilo.
Povodom toga ne mora brinuti. Ja u po i sa Eragonom, zajedno s dva Blodgarmova vra a."
Nasuada odmahnu glavom. Ne, moete povesti samo jednog. Murtag je upoznat s brojem
vilenjaka koji su dosad uvali Eragona. Primeti li da dvoje ili vie njih fali, mogao bi da posumnja na
neku zamku. Pritom e Safiri biti potrebna sva mogu a pomo kako ne bi dopala aka Murtagu."
Troje ljudi nije dovoljno za takav poduhvat", nije poputala Arja. Ne bismo mogli ni da
obezbedimo Eragonovu sigurnost, a Kamoli da kapije otvorimo."
Onda neka s vama po e i neko iz Du Vrangr Gate."
Tra ak podsmeha proara Arjino lice. Nijedan od vaih vra eva nije dovoljno jak niti vet.
Bi emo broj ano nadvladani stotinu prema jedan, ako ne i vie. Oko nas e se na i i obi ni ma evaoci,
ali i obu eni arobnjaci. Jedino vilenjaci i Jaha i... "
I Senke", zagrme Orik.
I Senke", popusti Arja, mada je Eragon primetio da se iznervirala. Jedino oni mogu da
savladaju takve prepreke, mada ak ni tada ishod nije siguran. Dozvoli nam da povedemo dvojicu
Blodgarmovih vra eva. Niko drugi nije podesan za takav zadatak, bar ne me u Vordenima."
Je l'? A ta ti ja onda do em? Mlevena digerica?"
Svi se okrenue iznena eni, te ugledae An elu, koja krenu k njima iz suprotnog kraja atora.
Eragon uopte nije predosetio njeno prisustvo.
Ba mi je udan neki izraz, jelda?", re e travarka. Ko bi to sebe poredio s mlevenom
digericom? Ako ve mora da bira neki organ, zato ne bi odabrao u ni mehur ili grudnu lezdu?
Oni su mnogo zanimljiviji od digerice. Ili moda da sam mleveni..." Nasmeila se. Pa,
pretpostavljam da to i nije mnogo vano." Zaustavila se ispred Arje, te ju je odmerila pogledom. Ima
li neki prigovor na to da ja po em s vama, alfa? Ja nisam pripadnica Vordena, bar ne u bukvalnom
smislu, ali spremna sam da popunim tu vau etvorku."

135

Iznenadivi Eragona, Arja nakloni glavu te re e: Naravno da nemam, mudra travarko. Nisam
elela nikoga da uvredim. Bila bi nam ast da po e s nama."
Odli no!", uzviknu An ela. Mislim, pod uslovom da vi nemate nita protiv", rekla je
obrativi se Nasuadi.
Deluju i donekle zbunjeno, Nasuada odmahnu glavom: Ako ste voljni, a Eragonu i Arji ne
smeta, onda ni ja nemam nikakav prigovor. Dodue, ne mogu ni da zamislim zato biste eleli da
po ete s njima."
An ela zabaci kovrdavu kosu: Eh, ja izgleda moram da objanjavam ba svaku svoju
odluku... Pa dobro, ako e vam to umiriti znatielju, recimo da imam neke razmirice s helgrindskim
svetenicima, pa bi mi godilo da im malko napakostim. Osim toga, za slu aj da se Murtag pojavi,
imam nekoliko trikova koji bi ga mogli odvratiti od njegovih namera."
Trebalo bi da zamolimo i Elvu da po e s nama", re e Eragon. Ako iko moe da nam
pomogne da izbegnemo nevolje, to je onda... "
Nasuada se namrgodila. Kada sam poslednji put razgovarala s njom, jasno je izrazila svoj
stav, a ja ne nameravam da padnem pred nju na kolena kako bih je ubedila da promeni miljenje."
Porazgovara u ja s njom", re e Eragon. Ona je ljuta na mene, pa bi ja trebalo da je
zamolim."
Nasuada stade da upka rojtice na svojoj zlatnoj haljini. Obavila je nekoliko niti izme u
prstiju, te odjednom re e: Kako ho e, mada se meni ne svi a zamisao da u borbu aljemo neko dete,
makar ono bilo nadareno poput Elve. S druge strane, pretpostavljam da je ona i vie nego sposobna da
se zatiti."
Sve dok je ne savlada koli ina boli oko nje", re e An ela. U poslednjih nekoliko bitaka
zavrila je sklup ana na zemlji i skoro da nije mogla ni da se pomeri ni da die."
Nasuada je umirila prste, te se ozbiljno zagledala u Eragona: Nepredvidiva je. Ako pristane
da po e, mora dobro da je pazi, Eragone."
Ho u", obe ao je.
Nasuada je potom povela razgovor o tehni kim pojedinostima sa Orinom i Orikom, te se
Eragon donekle povukao poto nije imao ta da doda.
Povukavi se u svoj um, otvorio se ka Safiri, koja ih je sve vreme sluala preko njega. I?,
upitao ju je. ta misli? Neto si mi se u utala. Bio sam uveren da e bar neto re i kada je Nasuada
predloila da se kriom uunjamo u Dras Leonu.
Nisam nita rekla poto nisam imala ta da kaem. Dobra je to zamisao. Slae se s njom?!
Nismo vie nazgrapna de urlija, Eragone. Nai neprijatelji moda jesu strani, ali i mi smo
strani. Vreme je da ih podsetimo na to. Ne smeta ti to to emo biti odvojeni?
Naravno da mi smeta, re e ree im glasom. Kud god da krene, dumani se zalepe za tebe kao
zunzare na ranu. Ali nisi ti vie bespomo an kao to si nekada bio. Gotovo da mu se u inilo da je
po ela da prede.
Ja bespomo an?, re e glume i zaprepa enje.
Pa, samo mal ice. Ali grize ja e nego ranije.
I ti.
Aha... Odoh u lov. Sprema se neko gadno nevreme, a ne u imati prilike da jedem pre napada.
Pazi kako leti, rekao joj je.
Osetivi kako se njena svest udaljava iz njegove, Eragon je usmerio panju ka razgovoru koji
se vodio u atoru, poto je znao da i njegov i Safirin ivot zavise od odluka koje e Nasuada, Orik i
Orin doneti.

136

POD BRDOM I STENJEM

Eragon je stresao ramena u pokuaju da bolje namesti svoju verinja u ispod tunike, koju je
navukao kako bi sakrio zatitnu koulju.
Mrak se spustio svuda oko njih, teak i gust. Debeli oblaci sakrivali su mesec i zvezde. Bez
crvenog vilinskog svetla koje je An ela drala na dlanu, ak ni Eragon i vilenjaci ne bi nita videli.
Vazduh bee vlaan, a Eragon je jednom-dvaput osetio kako mu nekoliko hladnih kapi kie
pada na obraze.
Elva ga je ismejala i odbila kada ju je zamolio za pomo . Dugo se i naporno raspravljao s
njom, ali uzalud. ak se i Safira bila umeala, sletevi do adora u kojem je bila smetena devoj icavetica, te je spustila svoju golemu glavu na svega nekoliko koraka od devoj ice kako bi je naterala da
se zagleda u njene blistave, nepomi ne o i.
Elva je pokazala vie promiljenosti pa se nije nasmejala, ali nije se pokolebala u svojoj odluci
da ne e po i s njima. Eragona je iznervirala njena tvrdoglavost. Ipak nije mogao da se ne divi snazi
njenog karaktera: re i ne i jednom Jaha u i jednom zmaju ipak nije mala stvar. Ona jeste podnela
neverovatnu koli inu boli u svom kratkom ivotu, te ju je to iskustvo o vrslo u meri koja se retko
vi ala ak i kod najoprobanijih ratnika.
Arja priveza duga ak plat oko vrata. Eragon ga je tako e imao na sebi, kao i An ela i
crnokosi vilenjak Virden, kojeg im je Blodgarm odabrao za pratioca. Platovi su im bili neophodni
kako bi se zatitili od studene no i, ali i kako bi sakrili oruje od ljudi na koje bi mogli da nai u u
gradu, ako dospeju do njega.
Nasuada, Jormundur i Safira otpratili su ih do ruba tabora, gde su sada i stajali. A izme u
adora, Vordeni, patuljci i Urgali behu zauzeti pripremama za napad.
I ne zaboravite", re e Nasuada dok joj se dah pretvarao u paru, ako ne stignete do kapije pre
zore, prona ite mesto gde moete do ekati jutro, pa emo tada ponovo pokuati."
Moda ne emo mo i da eKamo", re e Arja.
Nasuada protrlja ruke, te joj klimnu. Delovala je neuobi ajeno zabrinuto. Znam. Mi emo
svakako biti spremni da napadnemo im nam se javite, ma koje doba dana bilo. I ne zaboravite da je
vaa bezbednost vanija od osvajanja Dras Leone." Pogled joj je odlutao ka Eragonu kada je to rekla.
Trebalo bi da krenemo", re e Virden. No se ve oduila."
Eragon je nakratko prislonio elo uz Safiru. Sre an ti lov, rekla mu je tiho.
I tebi.
Nevoljno su se rastali, te se Eragon pridruio Arji i Virdenu kako bi skupa krenuli za An elom
podalje od tabora, zaputivi se ka isto nom rubu grada. Nasuada i Jormundur tiho im poelee sre u, te
ih pozdravie, a onda se sve utialo; ulo se samo njihovo disanje i bat izama po zemlji.
An ela je priguila svetlost na svome dlanu tako da bude jaka tek da Eragon moe da vidi
svoja stopala. Morao je dobrano da napregne o i kako bi video kamenje i grane pred sobom.
utke su hodali gotovo itav sat, a onda travarka odjednom stade i apnu: Tu smo, bar koliko
mogu da procenim. Dosta sam dobra u proceni razdaljine, ali mogu e je da smo skrenuli i vie od
tristotinak metara. Teko je biti siguran po ovakvom mraku."
S njihove leve strane, blistave ta kice svetlele su nad horizontom kao jedini dokaz da su blizu
Dras Leone. Svetla su im naizgled bila toliko blizu da je Eragon imao utisak da ih moe dohvatiti
rukom.
On i dve ene okupie se oko Virdena, koji kleknu te svu e rukavicu s desne ruke. Naslonivi
dlan na ogoljenu zemlju, Virden po e da poje ini kojima ga je nau io arobnjak patuljak kojeg je, pre
nego to su poli na zadatak, Orik poslao da im objasni kako mogu da prona u podzemne prostorije.
Dok je vilenjak bajao, Eragon se zagledao u tamu oko njih, oslukuju i i tragaju i za
neprijateljima. Kia jo ja e po e da mu pada po obrazima. Ponadao se da e se vreme popraviti pre
nego to otpo ne bitka, ako uopte otpo ne.
Neka sova odnekud zahu a, te Eragon posegnu za Brisingrom, ali se bre-bolje zaustavi
stegnuvi pesnicu. Barzul, re e u sebi, posegnuvi za Orikovom omiljenom psovkom. Bio je napetiji
nego to je valjalo. Spoznaja da bi uskoro ponovo mogao da se sukobi s Murtagom i Trnom,
pojedina no ili zajedno, dovela ga je na rub nerava.

137

Izgubi u ako nastavim ovako, pomislio je. Stoga je usporio disanje i otpo eo prvu mentalnu
vebu kojoj ga je Glejdr nau io ne bi li zauzdao ose anja.
Stari zmaj nije bio oduevljen njihovim poduhvatom kada ga je Eragon obavestio o njemu,
mada mu se nije ni protivio. Nakon to su pretresli mogu e prepreke na koje bi mogao da nai e, Glejdr
mu je kazao: Pazi se senki, Eragone. Mnogo udnovatog vreba u tami. To, smatrao je Eragon, i ne
bee ohrabruju a izjava.
Obrisao je vlagu s lica, dre i drugu aku blizu bal aka ma a. Na ruci je ose ao toplu i glatku
kou rukavice.
Spustivi ruku, podvukao je palac pod kai, pod pojas Belota Mudrog, ose aju i teinu
dvanaest besprekornih dijamanata skrivenih u njemu. Toga jutra, otiao je do torova sa ivotinjama, pa
je, kada su kuvari po eli da kolju ivinu i ovce kako bi spremili doru ak za vojsku, prebacio energiju
umiru ih ivotinja u drago kamenje. Bilo mu je mrsko to to ini jer, kada bi mislima preao u svest
tih ivotinja dok bi im glava jo bila na telu, njihov strah i bol postao bi njegov, a kada bi im due
otile u bespu e, imao je ose aj da i sam umire. Bee to uasno iskustvo koje ga je silno uznemirilo.
Kad god je mogao, apnuo bi re i na drevnom jeziku tim ivotinjama pokuavaju i da ih utei. Katkad
bi mu upalilo, a katkad ne bi. Mada bi ta stvorenja ionako umrla i mada mu je bila potrebna njihova
energija, itava ta rabota bila mu je mrska jer se zbog nje ose ao odgovornim za njihovu smrt. Ose ao
se prljavo.
Sada je umislio da mu je pojas tei nego ina e, ispunjen energijom svih tih ivotinja. ak i da
su dijamanti u njemu bili bezvredni, Eragon bi ga smatrao vrednijim od zlata zbog desetina ivota
kojima bee ispunjen.
Ba kad je Virden prestao da baje, Arja ga upita: Jesi li ga pronaao?"
Ovuda", re e Virden ustavi.
Eragona obuzee i olakanje i strepnja. Dod je bio u pravu!
Virden ih je poveo nekim putem, pa preko nekoliko breuljaka, da b se potom spustili u plitko
udubljenje u brdovitom terenu. Ulaz u lagum trebalo bi da bude tu negde", re e im vilenjak
pokazuju i ka zapadnom zidu ulegnu a.
Travarka poja a vilinsko svetio kako bi mogli da pretrae okolinu, te Eragon, Arja i Virden
po ee da pro eljavaju bunje pokraj zida jaruge, bockaju i tlo tapovima. Eragon je dva puta
ogrebao golenice o panjeve oborenih breza, pa je morao bolno da uvu e vazduh kroz zube. Zaalio je
zbog toga to nije stavio none oklope, ali ostavio ih je u adoru sa titom poto bi njima privla io
previe panje u gradu.
Tragali su dvadesetak minuta, pretrauju i zid odozdo nadole po ev od mesta na kojem su se
spustili u udubljenje. Onda Eragon za u metalni odjek, te Arja tiho doviknu: Ovamo!"
Zajedno sa ostalima, pourio je do nje. Stajala je pokraj malog, zaraslog otvora u zidu jaruge.
Arja je pomerila bunje u stranu otkrivaju i lagum obloen kamenom, visok metar i po i irok jedan
metar. Zar ala gvozdena reetka pokrivala je rupu.
Vidi!", re e Arja pokazuju i ka zemlji.
Eragon pogleda, te vide stazicu koja je vodila od laguma. Eragon je ak i pod udnovatom
crvenom vilinskom svetlo u video da je stazica ugaena ljudskim stopama. Nekoliko ljudi sigurno je
koristilo taj lagum kako bi kriom uli u Dras Leonu ili pak izali iz nje.
Dalje moramo veoma oprezno", proaputa Virden.
An ela se tiho zakalja. Pa kako bismo druga ije? S tretavim trubama i urlanjem glasnika?
Mislim, stvarno."
Vilenjak se uzdrao od odgovora, ali bilo mu je vidno neprijatno.
Arja i Virden su skinuli reetku i oprezno krenuli u lagum. Oboje su upalili svoja vilinska
svetla. Treperavi diskovi blesnue im iznad glava poput crvenih sunaaca, mada nisu bacali vie
svetlosti od ake ugljevlja.
Eragon re e An eli: Zato se vilenjaci ophode prema tebi s toliko uvaavanja? Gotovo da mi
se ini da te se plae."
Zar ne zasluujem potovanje?"
Nije znao ta da kae. Zna, jednog e dana morati da mi ispri a sve o sebi."
Odakle ti ta zamisao?" Progurala se pokraj njega kako bi ula u lagum, lepraju i platom kao
krilima Letrblake.
Odmahnuvi glavom, Eragon krenu za njom.

138

Niska travarka nije morala mnogo da se povija kako bi izbegla tavanicu, ali Eragon je, zajedno
s dva vilenjaka, morao da se pogne poput starca kojeg mu i kostobolja. Lagum je mahom bio pust. Fin
sloj skorele zemlje prekrivao je pod. Pokoji tap, kamen, pa ak i odba ena zmijska koa behu
razbacani blizu ulaza u lagum. Prolaz je zaudarao na vlanu slamu i moljce.
Eragon je krenuo sa ostalima najtie to je mogao, ali lagum je poja avao sve odjeke. Kad god
bi neto utnuli ili okrznuli, zvuk bi se odbio o zidove, ispunjavaju i vazduh prepletenim umovima
koji kao da su imali sopstveni ivot; li ili su na jecaje i uzdahe. Zbog tih umova, Eragon se ose ao
kao da je okruen duhovima koji prate svaki njihov pokret.
Kanda nita od naeg unjanja, pomislio je kada je tresnuo nogom o neki kamen, koji se odbi o
rub laguma uz glasnu tutnjavu to odjeknu stotinu puta glasnije ire i se lagumom.
Izvinjavam se", izustio je kada se svi okrenue ka njemu.
Neki kiseli osmeh razvu e mu usne. Bar znamo ta izaziva one udne zvukove ispod Dras
Leone. Mora e da pomene to Dodu kada se budu vratili.
Kada su dobrano zali u lagum, Eragon zastade te se osvrnu ka ulazu, koji se ve bee izgubio
u tami. Mrak je bio gotovo opipljiv, poput debele tkanine navu ene preko sveta. Okruen sku enim
zidovima i niskom tavanicom, ose ao se stisnuto i sputano. Ina e mu nije smetao boravak u
zatvorenim prostorima, ali taj lagum ga je podse ao na onaj grubo isklesan lavirint u
Helgrindu u kojem su se on i Roran borili protiv Ra'zaka, to ba i ne bee prijatna uspomena.
Duboko je udahnuo i izdahnuo.
Ba kad je hteo da nastavi, spazio je dva ogromna oka kako se presijavaju u senci, poput dva
belutka boje bakra. Zgrabio je Brisingr i ve bee isukao ma nekoliko centimetara iz kanija kada se
Solembum pojavi iz pomr ine, ne ujno gacaju i na svojim apama.
Ma kodlak stade na rubu snopa svetlosti. Trgnuo je crne ui, te mu se eljusti razdvojie u
nekakvom veselom osmehu.
Eragonu je odmah laknulo, te pozdravi ma kodlaka duboko naklonivi glavu. Trebalo je da
znam da je on. Kud god da je An ela ila, Solembum je obavezno iao za njom. Eragon se opet
zapitao o travarkinoj prolosti: ime li je zasluila njegovu privrenost?
Poto se ostatak druine udaljio, senke se ponovo nadvie nad Solembumom skrivaju i ga od
Eragona.
Uteen spoznajom da mu ma kodlak uva le a, Eragon pohita da ih sustigne.
Pre nego to je skupina napustila tabor, Nasuada ih je ukratko obavestila o ta nom broju
vojnika u gradu, kao i o mestima na kojima su bili raspore eni, njihovim zaduenjima i naviKarna.
Tako e im je pruila i podatke o poloaju Murtagove lonice, mesta na kom je obedovao, pa ak i o
raspoloenju u kojem je bio prethodne ve eri. Podaci su joj bili neverovatno temeljni. Kada ju je pitao
odakle sve to zna, nasmeila se i objasnila mu da su, jo od dolaska Vordena, ma kodlaci izvi ali za
nju sve to se deavalo po Dras Leoni. Nakon to se Eragon i njegovi pratioci pojave u gradu,
ma kodlaci e ih sprovesti do june kapije, ali e, ukoliko to bude mogu e, skrivati svoje prisustvo od
Carstva, jer u suprotnom vie ne bi mogli da toliko u inkovito dostavljaju Nasuadi tajne podatke.
Dodue, na kraju krajeva, ko bi uopte posumnjao da je neobi no velika ma ka koja se izleava u
blizini zapravo neprijateljski uhoda?
Eragonu je tada sinulo, nakon to je ponovo pretresao Nasuadine podatke, da je jedna od
Murtagovih najve ih slabosti bilo to to mora da spava. Ako ga ne zarobimo ili ne ubijemo danas, ili
slede eg puta kada se budemo sreli, moda bi nam bilo od pomo i da prona emo na in da ga
probudimo usred no i, ili ak i vie no i zaredom, ako moemo. Nakon tri ili etiri dana bez valjanog
sna, on vie ne e mo i da se bori kako valja.
Nastavili su kroz lagum, koji se pruao prav kao strela, bez skretanja i krivina. Eragonu se
inilo da je napipao blag uspon poda, to bi imalo smisla poto je bio osmiljen tako da odvla i ubre
iz grada, ali nije bio sasvim siguran.
Nakon nekog vremena, zemlja ispod njihovih stopala postade meka, te po e da im se lepi za
izme poput vlane gline. Voda po e da kaplje s tavanice, te bi povremeno zavrila na Eragonovom
potiljku i skotrljala mu se niz ki mu poput dodira ledenog prsta. Jednom se okliznuo o blato, a kada je
isturio ruku kako bi odrao ravnoteu, otkrio je da je zid sluzav.

139

Tako im je prola neodrediva koli ina vremena. Mogu e je da su potroili itav sat u lagumu.
Moda i itavih deset. Ili je moda prolo svega nekoliko minuta. Koliko god vremena bee prolo,
Eragona su ve bolela i ramena i vrat od hodanja u pognutom poloaju, a izmorilo ga je i zurenje u ono
to je njemu li ilo na istih desetak lakata rui astog kamena.
Naposletku je primetio da se odjeci utiavaju i da izme u svakog ponovljenog odjeka postoji
dui interval. Ubrzo potom, lagum ih je doveo do velike pravougaone dvorane s rebrastom,
poluzasvo enom tavanicom visokom vie od pet metara u najvioj ta ki. Dvorana je bila prazna, i
jedino se u jednom oku videlo neko natrulo bure. Naspram njih su se tri istovetna prolaza otvarala ka
tri istovetne odaje, malene i mra ne. Eragon nije mogao da vidi kuda su one vodile.
Skupina tu zastade, te Eragon lagano ispravi le a, trgnuvi se kada je rastegao zgr ene mii e.
Ovo sigurno nije bio deo nacrta Ersta Sedobradog", re e Arja.
Kojim emo putem?", upita Virden.
Zar to nije o igledno?", upita travarka. Levim. Uvek ide levim putem", re e, te krenu ka
tom prolazu i pre nego to je zavrila re enicu.
Eragon nije mogao da ne pita: Levim u odnosu na ta? Da si krenula s druge strane, levi bi
bio... "
Levi bi bio desni, a desni bi bio levi, da, da", re e travarka, te zakilji. Ponekad previe
pametuje, Senkoubico... No dobro, proba emo po tvome. Ali nemoj posle da mi kae da te nisam
upozorila ako zavrimo tumaraju i po lagumu danima."
Eragon bi zapravo najvie voleo da su krenuli srednjim prolazom, poto mu je delovalo
najverovatnije da bi ih on odveo ka ulicama, ali nije eleo raspravu s travarkom. I ovako i onako,
uskoro emo prona i stepenite, pomislio je. Koliko uopte dvorana moe biti ispod Dras Leone?
Dre i svoje vilinsko svetio iznad sebe, An ela krenu prva. Virden i Arja krenue za njom, a
Eragon ostade na za elju.
Soba iza desnog prolaza bila je ve a nego to im se isprva u inilo, poto se bo no irila
desetak lakata, a onda se iza oka nastavljala jo nekoliko metara i zavravala se hodnikom iji zidovi
behu prekriveni praznim dra ima za baklje. Niz hodnik se nalazila jo jedna, manja soba, oivi ena
trima zasvo enim prolazima koji su vodili u odaje s novim prolazima i tako unedogled.
Ko li ih je sagradio i zato?, zapita se Eragon, zbunjen. Sve odaje koje su videli behu puste i
bez nametaja. Jedino na ta su naili bila je hoklica sa samo dva nogara koja se raspala kada ju je
gurnuo vrhom izme i hrpa izlomljene grn arije koja je leala u jednom oku prekrivena pau inom.
An ela nijednom nije zastala, niti je bila zbunjena pravcem kojim je trebalo da krenu, poto je
uvek birala stazu s desne strane. Eragon bi joj se i usprotivio da je imao bolju zamenu za njenu
metodu.
Travarka se zaustavila kada su stigli u krunu sobu sa sedam ravnomerno raspore enih
zasvo enih prolaza du zidova. Sedam hodnika, uklju uju i i onaj kojim upravo behu doli, irilo se
od tih prolaza.
Ozna i onaj kojim smo doli, ina e emo se sasvim izgubiti", re e mu Arja.
Eragon je otiao do prolaza, pa je krajem nakrsnice Brisingra urezao prugicu u kameni zid.
Istovremeno je provirio u tamu, tragaju i za Solembumom, ali nije uspeo da mu nazre ak ni brk.
Eragon se ponadao da se ma kodlak nije izgubio u tom lavirintu. Umalo je mislima posegnuo za njim
kako bi ga pronaao, ali odupro se tom porivu: ako bilo ko oseti njegovo istraivanje mislima, Carstvo
bi moglo da ih otkrije.
Uh!", uzviknu An ela, a senke oko Eragona zadrhtae kada se travarka propela na prste kako
bi podigla vilinsku svetlost najvie to moe.
Eragon pohita ka sredini sobe, gde je ona stajala sa Arjom i Virdenom. ta je bilo?",
proaputao
je.
Tavanica, Eragone", promrmlja Arja. Pogledaj tavanicu."
On je to i u inio, ali ugledao je samo prastare, plesnjive kamene plo e prekrivene tolikim
mnotvom pukotina da se zapitao kako se tavanica odavno nije obruila.
Onda mu se pogled pomeri i on ostade bez daha.
Te linije nisu predstavljale pukotine, ve itave redove duboko urezanih runa. Bile su sitne i
pravilne, sa otrim uglovima i pravim osnovama. Plesni i prohujali vekovi sakrili su deo zapisa, ali
ve ina je bila itka.

140

Eragon se neko vreme upinjao da razazna rune, ali uspeo je da prepozna svega nekoliko re i
koje behu ispisane druga ije nego to je on navikao. ta pie?", zapitao je. Da li je to jezik
patuljaka?"
Nije", re e mu Virden. Napisane su na jeziku tvoga naroda, ali onako kako je njime
govoreno i pisano pre mnogo vremena, i pritom je posredi posebno nare je: nare je zanesenjaka
Toska."
To je ime pogodilo neku icu u Eragonu. Kada smo Roran i ja spaavali Katrinu, uli smo da
helgrindski svetenici pominju neku Knjigu Toskovu."
Virden mu klimnu. Ona je osnova njihove vere. Tosk nije bio prvi koji se klanjao Helgrindu,
ali jeste bio prvi koji je sastavio zbornik svojih uverenja i obreda. Potom su ga u tome oponaali i
mnogi drugi. Ljudi koji se klanjaju Helgrindu smatraju ga boanskim prorokom. A ovo ti je" -vilenjak
rairi ruke - povest Toskova, od njegovog ro enja pa sve do smrti: istinita povest, koju njegovi
enici nikada nisu podelili s ljudima van sekte."
Iz ovoga bismo mogli mnogo da saznamo", re e An ela, ni na tren ne skidaju i pogled s
tavanice. Eh, kad bismo samo imali vremena..." Eragon se iznenadio videvi je toliko o aranu. Arja
baci pogled ka sedam hodnika: Hajde onda jedan minut, ali brzo itaj."
Dok su An ela i Virden revnosno itali rune, Arja je otila do jednog prolaza i priguenim
glasom po ela da baje ini za pronalaenje pravca i poloaja. Zavrivi, sa ekala je nekoliko trenutaka
pognute glave, a onda je prela na slede i prolaz.
Eragon je jo malo zurio u rune. Zatim se vratio do ulaza u hodnik kojim IU doli u tu sobu, te
se naslonio na zid da ih sa eka. Hladno a iz kamena probila mu se sve do ramena.
Arja stade ispred etvrtog zasvo enog prolaza. Melodija njenog pojanja po e da se uzdie i
sputa poput tihog hu anja vetra.
I opet nita.
Neko blago golicanje na desnoj ruci natera Eragona da spusti pogled. Golemi cvr ak bez krila
zaka io mu se za rukavicu. Ta buba bee grozomorna: crna, loptasta, s bodljikavim nogama i
ogromnom glavom nalik na lobanju. Le na koruba presijavala joj se poput ulja.
Eragon zadrhta osetivi jezu na koi, te protrese ruku ne bi li zbacio cvr ka u mrak. On pade
na pod uz glasan udarac.
Peti je hodnik za Arju bio plodonosniji od prethodnih. Zaobiavi otvor kod kojeg je Eragon
stajao, namestila se ispred sedmog zasvo enog prolaza.
Pre nego to je stigla da izgovori ini, grlen urlik odjeknu niz hodnike, naizgled iz svih
pravaca odjednom, a onda se za u siktanje, frktanje i cika od kojih se Eragonu najeie sve dlake na
telu.
An ela se naglo okrenula: Solembume!"
Sve etvoro odjednom isukae se iva.
Eragon se pomerio ka sredini prostorije, munjevito prebacuju i pogled s jednog prolaza na
drugi. Njegova gedvej ignazija zasvrbela ga je i zabridela kao da ga je ugrizla buva - to bee
beskorisno upozorenje, poto mu nije ukazivalo odakle i od koga vreba opasnost.
Ovuda", re e Arja, krenuvi ka sedmom prolazu.
Travarka je odbila da po e. Ne!", odlu no je proaputala. Moramo mu pomo i!" Eragon je
zapazio da dri kratak ma sa udnovatim bezbojnim se ivom, koji je pod svetlo u blistao poput
dragulja.
Arja je oinu pogledom: Ako Murtag otkrije da smo tu, ima da nas... "
Sve se odigralo toliko brzo i toliko ne ujno da Eragon ne bi nita primetio da nije gledao ba u
pravom smeru: petora ili estora vrata skrivena u zidovima triju razli itih hodnika naglo se otvorie i
tridesetak ljudi u crnom pojuri ka njima s ma evima u rukama.
Letta!", uzviknu Virden i ljudi iz jedne skupine uletee jedni u druge, kao da su oni na elu
tresnuli glavama o zid.
Ostatak napada a obruio se na njih, te vie nije bilo vremena za ma ije, Eragon je lako odbio
jedan ubod, te je iskrivljenim zamahom ispod ruke odsekao glavu svom napada u. Poput svih ostalih, i
taj je ovek nosio maramicu svezanu preko lica, pa su mu se videle samo o i, a maramica mu zalepra
kada mu glava pade na pod obr i se.
Eragonu je laknulo kada je osetio kako se Brisingr zariva u meso i krv. U trenu se uplaio da
su njihovi protivnici zati eni inima ili oklopima ili, to bi bilo jo gore, da nisu ljudski stvorovi.

141

Jo jednog je oveka uspeo da probode kroz rebra, pa se okrenuo da se pobrine za jo dvojicu

napada a. Tada neki ma , koji nije trebalo da se na e tamo, proia kroz vazduh pravo ka njegovom
vratu. Zatitne ini su ga spasle sigurne smrti, ali Eragon se, uz se ivo na svega nekoliko centimetara
od grla, ipak zateturao unazad.
Na njegovo zaprepa enje, ovek kojeg je malo as ubo i dalje je stajao na nogama, dok mu je
krv liptala niz bok, toboe ne mare i za rupu u telu koju mu je Eragon probuio.
Eragona obuze jeza. Ne ose aju bol!", viknuo je, izbezumljeno pokuavaju i da zapreci
nalete ma eva iz tri razli ita pravca. Ako ga neko i jeste uo, niko mu nita nije odgovorio.
Ne troe i vie vreme na pri u, usredsredio se na borbu s ljudima pred sobom, uzdaju i se u to
da e mu saborci tititi le a.
Eragon posko i unapred kako bi odbio i izvrdao napad, te zamaha Brisingrom kroz vazduh
kao da ma nije tei od obi nog pruta. Mogao je da ubije bilo koga od tih ljudi za tren oka, ali poto su
bili otporni na bol, morao je da ih obezglavi, da im proburazi srce ili da ih sase e i odbija od sebe dok
usled gubitka krvi ne padnu u nesvest. Uza sve druge poteze, napada i bi i dalje pokuavali da ga ubiju
ne mare i za sopstvene povrede. Zbog broja ljudi, bilo je teko izbe i sve njihove udarce i istovremeno
im uzvratiti. Mogao je da prestane da se brani, pa da dopusti da ga uvaju jedino zatitne ini, ali to bi
ga iznurilo brzo koliko i vitlanje Brisingrom. A poto nije mogao da predvidi kada e izgubiti zatitne
ini, to se u odre enom trenutku moralo desiti da ga one same ne bi ubile, i kako je pritom znao da e
mu biti potrebne i kasnije, borio se oprezno i paljivo kao da se suo ava s ljudima iji ma evi mogu da
ga ubiju ili osakate jednim jedinim zamahom.
Jo ratnika u crnom pokulja kroz vrata skrivena u hodnicima. Nagrnuli su oko Eragona,
potiskuju i ga. Neko ga uhvati za udove, prete i da e ga onesposobiti.
Kverst!", zareao je u po daha, izustivi jednu od dvanaest smrtonosnih re i kojima ga je
Oromis nau io. Kao to je i pretpostavljao, njegove ini nisu bile delotvorne: ti su ljudi bili zati eni
od neposrednih napada arolijom. Hitro je pripremio ini koje je Murtag onda upotrebio protiv njega:
Thrysta vindr!" Bee to zaobilazan na in da napadne te ljude, poto zapravo i nije udario na njih, ve
je sabio vazduh na njih. Bilo kako bilo, ovoga puta je uspeo.
Huk vetra ispunio je odaju zavijorivi Eragonovu kosu i plat, te ljudi najblii njemu odletee
na svoje sunarodnike, ostavljaju i pred njim dobra tri metra slobodnog prostora. Snaga mu se znatno
smanjila, ali nedovoljno da bi ga onesposobila.
Okrenuo se da vidi kako ostali napreduju. Izgleda da nije bio prvi koji je pronaao na in da
zaobi e zatitne ini tih ljudi: iz Virdenove desne ruke izvirale su munje koje su se obavijale oko
svakog ratnika koji bi se zadesio pred njim. Ti blistavi snopovi energije delovali su gotovo poput
te nosti dok su krivudali oko svojih rtava.
Me utim, u sobu je nadiralo jo ljudi.
Ovamo!", povika Arja, sko ivi ka sedmom hodniku - onom koji nije stigla da pregleda pre
zasede.
Virden se dade za njom, to potom u ini i Eragon. An ela je zauzela neto na za elju, epaju i
i dre i ruku preko krvave posekotine na ramenu. Ljudi u crnom se pokolebae, te ostadoe u odaji jo
nekoliko trenutaka, a onda se, uz estok urlik, bacie u poteru.
Jure i kroz hodnik, Eragon je pokuao da izmeni prethodne ini kako bi njima mogao da ubije
te ljude, umesto da ih samo skloni s puta. Na brzinu je sastavio ini, spreman da ih upotrebi im
ugleda pove i broj napada a.
Ko li su sad ovi?, zapitao se. Koliko li ih ima?
Pred sobom je spazio otvor kroz koji je dopirala bleda ljubi asta svetlost. Tek to ga je, pri
pomisli na njen izvor, ispunila nekakva teskoba, travarka glasno vrisnu, a zatim se pojavi priguen
narandast odsjaj pra en strahovitim udarcem i mirisom sumpora koji odjednom ispuni vazduh.
Naglo se okrenuvi, Eragon spazi petoricu ljudi kako odvla e travarku kroz vrata koja su se
otvorila u zidu hodnika. Ne!", zaurla Eragon, ali pre nego to je uspeo da ih zaustavi, vrata se
zatvorie tiho kako su se i otvorila i pred njim se ponovo pojavi vrst zid.
Brisingr!", uzviknuo je, te mu na ma u buknu plamen. Spustio je vrh na zid pokuavaju i da
ga progura kroz kamen da bi prosekao vrata. Me utim, kamen je bio debeo, pa nije mogao brzo da ga
istopi. Ubrzo je shvatio da mu je za to potrebno mnogo vie energije nego to je spreman da rtvuje.

142

Arja se potom pojavi kraj njega. Spustila je ruku na mesto gde su bila vrata i promrmljala:
Ladrin!" Otvori se. Vrata ipak ostadoe tvrdokorno zatvorena, ali Eragon se postideo jer se nije prvi
setio toga.
Goni i im se behu toliko primakli da njemu i Arji ne bee preostalo nita drugo do da se
okrenu i da se suo e s njima. Eragon je hteo da baci ini koje je malo as osmislio, ali hodnik je bio
dovoljno irok samo za dva oveka, pa ne bi mogao sve da ih pobije poto mu nisu svi bili na vidiku.
Zaklju io je da bi bilo bolje da ne otkriva te ini i da ih sa uva za neku priliku kada e mo i da zbrie
ve inu ratnika odjednom.
On i Arja obezglavie dvojicu na elu, pa krenue na naredna dva ratnika koji presko ie pala
tela. Jednog za drugim, ubili su jo estoricu, ali napada i su samo izvirali.
Ovamo!", viknu im Virden.
Stenr slauta!", uzviknu Arja, te du itavog hodnika kamenje prsnu po zidovima i obrui se.
Pod pljuskom otrih krhotina, ljudi u crnom se pognue i spotakoe, te dosta njih pade na pod.
Eragon i Arja se okrenue ne bi li poli za Virdenom, koji je ve tr ao ka otvoru na samom
kraju hodnika. Vilenjak se nalazio na svega desetak metara od njega.
Ostala su mu jo tri metra...
Pa jo metar i po...
A onda mnotvo iljaka od ametista izbi iz rupa na podu i tavanici, te zarobi Virdena. Vilenjak
kao da je lebdeo po sredini hodnika, izme u iljaka koji su mu maltene dodirivali kou. Njegove
zatitne ini odbile su kristalne bodlje. Potom nekakva energija zapucketa du svakog iljka i otri im
vrhovi zatreperie jarkom bojom i zarie se u metu uz neprijatno krckanje.
Virden vrisnu i po e da se koprca, a onda mu se vilinsko svetio ugasi; vie se nije micao.
Eragon upilji u neverici, naglo zastavi pred iljcima. Uza sve borbeno iskustvo, nikada nije
prisustvovao pogibiji nekog vilenjaka. Virden, Blodgarm i ostatak njihove druine behu toliko
ostvareni da je Eragon ranije verovao da je jedini na in da umru poraz u borbi s Galbatoriksom ili
Murtagom.
Arja bee jednako zapanjena, ali brzo se pribrala. Eragone", rekla je uznemirena, proseci
nam put Brisingrom!"
Razumeo ju je. Za razliku od njenog ma a, njegov je ma bio imun na sve zle ma ije kojima
behu za arani ti iljci.
Povukavi ruku, zamahnuo je najja e to je mogao. Pet-est iljaka prsnu pod nesalomivom
otricom Brisingra. Ametist je isputao zvuk sli an zvonjavi kada je po eo da se lomi, a sr a bi
zvecnula poput leda pavi na tlo.
Eragon se drao desne strane hodnika, staraju i se da ne pogodi okrvavljene iljke na kojima
je lealo Virdenovo telo. Nastavio je da zamahuje, probijaju i put kroz gustu umu svetlucavog
kamena. Pri svakom njegovom udarcu, komadi i ametista poleteli bi uvis. Jedan ga je zasekao po
levom obrazu, te se trgao iznena en i zabrinut da su ga zatitne ini izdale.
Zbog nazubljenih ostataka polomljenih iljaka, bio je primoran da se kre e veoma oprezno.
Kameni patrljci mogli su vrlo lako da mu probiju izme, a oni odozgo mogli su da ga poseku po glavi
ili vratu. No ipak je uspeo da se probije do drugog kraja, zadobivi jedino malu posekotinu na desnoj
golenici koja bi ga zapekla kad god bi prebacio teinu na tu nogu.
Ratnici u crnom behu ih se gotovo domogli kada je pomogao Arji da pro e pored poslednjih
iljaka. im se i ona provukla, pojurili su kroz otvor kn onoj ljubi astoj svetlosti. Eragon je nameravao
da se okrene, da se suo i s napada ima i da ih sve do jednog pobije u znak osvete za Virdenovu smrt.
S druge strane otvora nalazila se mra na vrsta odaja koja je Eragona podsetila na pe ine
ispod Trondhima. Golema kruna ara od ugra enog kamena, mramora, kalcedona i ugla anog
hematita, zauzimala je sredinu poda. Po rubu tog arenog diska leali su grubi komadi ametista
veli ine pesnice, postavljeni u srebrne dra e. Svaki se komad ljubi astog kamena blago presijavao -to
bee izvor one svetlosti koju su videli iz hodnika. S druge strane toga diska, uza suprotan zid, stajao je
ogroman crn oltar prekriven zlatnom i grimiznom tkaninom. Stubovi i sve njaci oivi avali su oltar, a
sa obe strane behu po jedna zatvorena vrata.
Eragon je sve to ugledao upavi u prostoriju, sekund pre nego to je shvatio da e od siline
naleta proleteti kroz prsten od ametista i da e zavriti na disku. Pokuao je da se zaustavi, pokuao je
da skrene, ali zalet mu je bio prevelik.

143

ajni ki je u inio jedino to je mogao: posko io je ka oltaru u nadi da e premostiti disk u

jednom jedinom skoku.
Dok je leteo preko ametista, poslednje to je osetio bee aljenje, a poslednja misao bila mu je
vezana za Safiru.

144

HRANA ZA BOGA
Prvo to je Eragon zapazio behu razli ite boje.
Kamene plo e na tavanici delovale su raskonije nego pre. Pojedinosti koje su ranije bile
prikrivene sada su se inile otrim i jasnim, dok one to ranije behu naglaene sada behu mnogo blae.
Ispod njega, bogate are diska behu jo o iglednije.
Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka da shvati razlog te promene: Arjino crveno vilinsko
svetlo vie nije obasjavalo dvoranu. Umesto njega ono malo svetlosti dopiralo je od priguenog
odsjaja kristala i od sve a upaljenih po sve njacima.
Tek je tada shvatio da mu se neto zabilo u usta bolno mu ire i vilicu i da visi s tavanice
vezan lancem za zglobove. Pokuao je da se pomeri, ali otkrio je da su mu i glenjevi okovani i
privezani za metalnu alku na podu.
Obrnuvi se u mestu, ugledao je Arju pokraj sebe, vezanu i oka enu na isti na in. I njoj su usta
bila za epljena platnom naguranim u usta i privezanim krpom kako ne bi ispalo napolje.
Ve je bila budna, te ga je posmatrala, a on vide da joj je laknulo to je doao svesti.
Zato nije pobegla?, zapitao se. A onda: ta se desilo? Misli mu behu trome i usporene, kao da
je bio oamu en umorom.
Spustivi pogled, video je da na njemu nema oruja i oklopa, i da na sebi ima samo akire.
Pojas Belota Mudrog vie nije bio na njemu, a nije bilo ni ogrlice koju su mu patuljci dali kako bi
spre ili da ga bilo ko uhodi pomo u ma ija.
Podigavi pogled, video je da mu ni vilenja ki prsten Aren vie nije na ruci.
Nalet panike prostruja kroz Eragona, ali uteio se injenicom da nije bespomo an dokle god
moe da koristi svoje arolije. Zbog tkanine u ustima, mora e da baci ini ne izgovaraju i ih, to je
unekoliko bilo opasnije od uobi ajenog metoda. Naime, ako bi mu misli odlutale u toku procesa,
slu ajno bi mogao da odabere pogrene re i. No to opet nije bilo opasnije od bacanja ini bez upotrebe
drevnog jezika, to je bilo zaista rizi no. Svejedno, bi e mu potrebno veoma malo energije kako bi se
oslobodio, a bio je ube en da bi mogao to da uradi bez mnogo muke.
Zamurivi, prikupio je sve svoje resurse kako bi se pripremio, Ali im je to u inio, za uo je
Arju kako zvecka lancem prigueno mumlaju i.
Kada je bacio pogled ka njoj, video je da trza glavom ka njemu. Podigao je obrve kako bi je
nemo zapitao: ta je bilo? Ali ona je mogla samo da mumla i da mrda glavom.
Iznerviran, Eragon je oprezno usmerio misli ka njoj, paze i da ne naleti na nekog drugog, ali
zaprepastio se osetivi samo blag, neodre en pritisak oko sebe, kao da mu je neko natrpao bale vune
oko mozga.
U njemu ponovo po e da navire panika, uprkos njegovim pokuajima da je obuzda.
Nije bio omamljen, u to je bio siguran. Ali nije znao ta bi ga drugo, sem nekih opojnih
sredstava, moglo spre iti da u e u Arjine misli. Ako su posredi bile arolije, onda mu nisu bile
poznate.
On i Arja su zurili jedno u drugo jo nekoliko trenutaka, a onda nekakav pokret privu e
Eragonovo oko nagore i on ugleda poto e krvi kako se sputaju niz njene podlaktice sa okovanih
zglavaka.
Odmah ga obuze gnev. Zgrabio je lanac iznad sebe i trgao njime najja e to je mogao. Karike
su izdrale, ali on nije odustajao. Noen besom, po eo je da ih cima, ne mare i za bol koji je sebi
nanosio.
Na kraju je odustao, te ostade da visi oka en dok mu je topla krv kapala sa zglobova na
potiljak i ramena.
vrsto reen da pobegne, posegnuo je za protokom energije u sopstvenom telu, pa je usmerio
ini ka okovima i viknuo u sebi: Kverst malmr du huildrs edtha, mar frema ne thon eka threyja!
Vrisnuo je u krpu u ustima kada mu se odjednom svaki ivac u telu bolno zgr io. Poto nije
mogao da ostane usredsre en, ini su mu izmakle, te su se i ma ije tu zavrile.
Bol je istoga trena uminuo, ali ostavio ga je bez daha. Srce mu je neobuzdano tuklo kao da je
upravo sko io sa stene. itavo iskustvo bilo je nalik na one napade koje je imao pre nego to su mu
zmajevi iscelili oiljak na le ima tokom Agaeti Blodhrena.

145

Poto se polako oporavio, video je da Arja gleda u njega zabrinutog lica. Mora da je i sama
probala sa inima. Kako nam se ovo desilo? Njih dvoje zato eni, Virden mrtav, travarka zarobljena ili
ubijena, a Solembum najverovatnije lei povre en u podzemnom lavirintu, ako ratnici u crnom ve
nisu ubili tog ma kodlaka. Eragonu nita nije bilo jasno. On, Arja, Virden i An ela predstavljali su
sposobnu i opasnu skupinu kakvoj nije bilo ravne u Alageziji. A eto, ipak su omanuli, a on i Arja sada
su zavisili od milosti neprijatelja.
Ako ne moemo da pobegnemo... Udaljio se od te misli, poto nije smeo da razmilja o tome.
Vie od bilo ega eleo je da uspostavi vezu sa Safirom, ako ni zbog ega drugog, a ono da bi se bar
uverio da je jo dobro i da bi ga njeno drutvo malo uteilo. Mada je Arja bila pokraj njega, ose ao se
neverovatno usamljeno, a to ga je nerviralo vie od svega.
Uprkos bolu u zglobovima, nastavio je da cima lanac, uveren da bi mogao da ga otkine s
tavanice ako ga bude vukao dovoljno dugo. Pokuao je da ga uvrne misle i da e tako lake pu i, ali
okovi oko glenjeva spre avali su ga da se previe okrene u stranu.
uljevi na zglobovima na kraju ga naterae da prekine. Pekli su ga poput same vatre, pa se
uplaio da e mu se okovi zase i u mii e ako nastavi. Brinuo je i da bi mogao da izgubi previe krvi,
poto su mu uljevi ve obilno krvarili, a nije znao koliko e on i Arja tamo visiti i ekati.
Nije mogao da odredi vreme, ali pretpostavio je da su zarobljeni najvie nekoliko sati, poto
nije ose ao potrebu za hranom, vodom ili mokrenjem. Ali to e se promeniti, a onda e im biti jo
nelagodnije.
Zbog bola u zglobovima, Eragonu se svaki minut inio nepodnoljivo dugim. On i Arja bi se
povremeno zagledali jedno u drugo, pokuavaju i da opte, ali napori su im bili jalovi. uljevi su mu
se u dva navrata dovoljno sasuili da bi se ponovo odvaio da trgne lanac, ali uzalud. On i Arja su
morali da se strpe.
A onda, kada se Eragon ve zapitao da li e iko ikada do i, za uo je zvonjavu gvozdenih
zvona odnekud iz laguma i prolaza. Vrata sa obe strane crnog oltara ne ujno se otvorie. Eragonu se
mii i zgr ie od napetosti. I on i Arja uperie o i ka ulazima.
Proao je itav minut, ine i im se beskrajnim.
Uz otru, neskladnu zvonjavu, zvona se ponovo oglasie, ispunjavaju i odaju itavim rojem
gnevnih odjeka. Kroz vrata zatim umarirae tri iskuenika: mladi i u zlatnim odorama s metalnim
okvirom prekrivenim zvoncima. Iza njih je ilo dvadeset etvoro mukaraca i ena, od kojih niko nije
imao sve udove. Za razliku od prethodnice, bogalji su nosili odore od crne koe, skrojene u skladu s
njihovim osaka enim telima. Naposletku su ula i estorica nauljenih robova, pridravaju i nosila na
kojima se nalazila naizgled bespolna prilika bez nogu, ruku i zuba: vrhovni svetenik Helgrinda. S
glave mu se uzdizala perjanica, visoka skoro metar, ine i to stvorenje jo nakaznijim.
Svetenici i iskuenici rasporedie se oko arenog diska na podu, a robovi su neno spustili
nosiljku na oltar u elu odaje. Potom tri savrena, prezgodna momka jo jednom zazvonie zvoncima
diu i neuskla enu larmu, a svetenici odeveni u kou otpojae neku kratku re enicu, i to toliko brzo
da Eragon nije bio siguran ta su rekli, mada mu je to zazvu alo kao deo nekog obreda. U svoj toj jeci,
uhvatio je nazive tri vrha helgrindska: Gorma, Idle i Fel Angvare.
Vrhovni svetenik se zagleda u njega i Arju o ima nalik na opsidijan. Dobro doli u dvor
Toskov", re e im, mada mu reci behu izobli ene u njegovim smeuranim ustima. Dva puta si ve
upadao u nae svetilite, Jaha u zmajeva. Ne e ti se pruiti prilika da to jo jednom u ini...
Galbatoriks bi eleo da vam potedimo ivote i da vas poaljemo u Urubejn. On veruje da vas moe
naterati da ga sluite. eli da vaskrsne Jaha e i obnovi narod zmajeva. Ja njegove snove smatram
ludo u. Previe ste opasni, a ne bismo eleli ni da vidimo povratak zmajeva. Vlada opte ube enje da
se mi klanjamo Helgrindu. Ali to je la koju govorimo drugima kako bismo skrili pravu prirodu nae
vere. Ne sluimo mi Helgrindu, ve Drevnima, koji su tamo svoje gnezdo svili i kojima rtvujemo tela
svoja i krv. Ra'zaci su bogovi nai, Jaha u zmajeva, Ra'zaci i Letrblake." Eragona obuze jeza poput
mu nine.
Vrhovni svetenik pijunu na njega, pa mu na oklembeenoj donjoj usni ostade rastegnuta
pljuva ka. Ne postoji oblik mu enja dovoljno uasan za tvoje prestupe, Jaha u. Pobio si nam bogove,
ti i onaj tvoj prokleti zmaj. I zbog toga mora umreti!"

146

Eragon po e da se otima u okovima, istovremeno pokuavaju i da vikne kroz krpu u ustima.

Kada bi mogao da govori, mogao bi da kupi malo vremena tako to bi im kazao koje su bile poslednje
reci Ra'zaka, ili tako to bi im pripretio Safirinom osvetom. Ali njihovi dumani nisu pokazivali
nikakvu spremnost da im otpue usta.
Napravivi grozomornu grimasu, vrhovni se svetenik nasmeio pokazuju i posivele desni.
Ne e ti nikada pobe i odavde, Jaha u. Ovi kristali su zama ijani tako da zato e svakoga ko pokua
da oskrnavi na hram ili ukrade naa blaga, ak i takve kao to si ti. A i nema nikoga ko bi te spasao.
Dva su tvoja pratioca mrtva - da, da, ak i ona nametljiva vetica, a Murtag ne zna da ste ovde. Danas
je tvoj sudnji dan, Eragone Senkoubico." Visoki svetenik potom zabaci glavu, te zagrgota na uasan,
ogavan na in.
Iz mra nog prolaza s leve strane oltara iza oe etiri roba gola do pojasa. Na ramenima su
nosili plo u s dva velika, plitka i kupasta ispup enja na sredini. U tim ispup enjima leala su dva
ovalna predmeta, oba duga ka oko pola metra i debela petnaestak centimetara. Bili su plavi astocrni i
rupi asti poput pe ara.
Eragonu se vreme usporilo. Nemogu e... , pomislio je. Safirino jaje bilo je glatko i proarano
poput mramora. ta god to bilo, to sigurno nisu bila zmajeva jaja. Ostale su ga mogu nosti jo vie
uplaile.
Poto si pobio Drevne", re e vrhovni svetenik, red je da bude hrana njihovim potomcima.
Ne zasluuje toliku ast, ali Drevnima e biti drago, i mi na svaki na in teimo da udovoljimo
njihovim eljama. Mi smo sluge pokorne, a oni nai gospodari strogi i neumoljivi: na bog s tri lica to lovi ljude, to jede ljudsko meso i to krv im pije. Njima nudimo tela naa u nadi da e nam otkriti
ivotne tajne i u nadi da emo dobiti oprost za grehove nae. Kako Tosk napisa - neka tako bude!"
Svetenici odeveni u kou uglas ponovie: Kako Tosk napisa - neka tako bude!"
Vrhovni svetenik klimnu. Drevni su se uvek na Helgrindu gnezdili, ali u doba moga
pradede, Galbatoriks im ukrade jaja i pobi mladunce, nateravi ih da mu se zakunu na pokornost kako
im ne bi lozu zatro. Izdubio im je pe ine i lagume koje su oni od tada koristili, a nas, njihove
sledbenike odane, zaduio je da uvamo jaja njihova - da ih pazimo i titimo dok se potreba za njima
ne ukae. Mi to i u inismo, i niko nam na slubu nau prigovor udeliti ne moe.
No mi se ipak molimo da e jednoga dana Galbatoriks biti svrgnut, jer niko ne bi smeo
Drevne za svoju volju vezivati. To je svetogr e!" Unakaeno stvorenje se obliznu, a Eragon zgroeno
primeti da mu nedostaje par e jezika: o ito je bilo ise eno noem. I za tebe elimo da nestane,
Jaha u. Zmajevi Drevnima behu najve i neprijatelji. Bez njih i bez Galbatoriksa, ne bi bilo nikoga da
spre ava Drevne da se goste gde i kako ele."
Dok je vrhovni svetenik govorio, etiri roba koja su nosila plo u istupie napred, te je
paljivo spustie s ramena na onaj areni disk tako da se nala na nekoliko koraka od Eragona i Arje.
Kada su zavrili, naklonili su glave, te se povukoe kroz vrata kroz koja su i doli.
Ko bi mogao da zatrai ita vie do da sa sri kostiju svojih nahrani boga?", upita vrhovnik
svetenik. Radujte se, oboje, jer danas e vas Drevni blagosiljati, a rtvom vaom spisak grehova
vaih bi e izbrisan, pa ete u zagrobni ivot u i isti poput novoro enog deteta."
Potom vrhovni svetenik i njegovi sledbenici podigoe lica ka tavanici i po ee da poju neku
udnovatu pesmu udnim naglaskom zbog kojeg se Eragon namu io da ih razume. Zapitao se da li je
to moda Toskovo nare je. Povremeno bi mu se u inilo da je uo re i iz drevnog jezika -izmenjene i
pogreno upotrebljene, ali ipak drevne.
Kada se to groteskno bogosluenje zavrilo, okon ano horskim Kako Tosk napisa - neka tako
bude!", tri iskuenika zazvonie zvonima u verskom zanosu, a Eragonu se itava ta buka u inila
dovoljno glasnom da srui tavanicu.
I dalje tresu i zvoncima, iskuenici iza oe iz sobe u koloni. Potom su izala i dvadeset
etvorica niih svetenika, a zatim, na kraju povorke, i njihov sakati predvodnik, kojeg est nauljenih
robova iznese na nosiljci.
Vrata se zatvorie za njima uz zloslutan prasak, a onda Eragon za u sputanje teke grede s
druge strane.
Okrenuo se ka Arji. U o ima joj se nazirao o aj, pa je zaklju io da ni ona ne zna kako bi mogli
da pobegnu.
Ponovo se zagledao gore ne bi li povukao lanac kojim bee vezan, upotrebivi onoliko snage
koliko je smeo. uljevi mu ponovo pukoe na zglobovima prskaju i ga kapljicama krvi.

147

Ispred njih, levo jaje po e gotovo neprimetno da se njie napred-nazad, te se iz njega za u

neko kuckanje, nalik na lupanje si unog malja.
Duboka jeza obuze Eragona. Od svih na ina umiranja koje je mogao da smisli, ubedljivo
najgori bee onaj u kojem bi ga Ra'zak ivog pojeo. Noen nekom novom reeno u, iznova je trgnuo
lanac, zagrizavi krpu u ustima kako bi lake podneo strahovit bol u rukama. Od bola mu se i vid
pomutio.
Arja je pokraj njega po ela da se koprca i izvija; oboje su nemo pokuavali da se oslobode. A
iz plavi astocrne ljuske i dalje se ulo ono kuckanje.
Nema vajde, shvatio je Eragon. Lanac ne e popustiti. im se pomirio s tom injenicom,
postalo mu je jasno da ne e mo i da izbegne mnogo gore povrede od onih koje je ve imao. Jedino je
pitanje bilo da li e mu te povrede biti nanete nasilno ili e ih sam sebi naneti. Ako nita drugo, moram
bar Arju da spasem.
Prou io je gvozdene obru e oko zglobova. Slomim li sebi pal eve, moda u mo i da izvu em
ake. Tako bih bar mogao da pruim otpor. Moda bih mogao da zgrabim par e Ra'zakove ljuske, pa
da ga upotrebim umesto noa. Uz neko se ivo, mogao bi i noge da oslobodi, mada mu je pomisao na
to bila toliko zastrauju a da je reio da je zanemari bar za to vreme. Jedino to moram da uradim jeste
da otpuzim iz ovog kamenog kruga. Tada bi mogao da koristi arolije, pa bi mogao da zaustavi bol i
krvarenje. Za sve to bilo bi mu potrebno svega nekoliko minuta, ali znao je da e mu to biti najdui
minuti u ivotu.
Duboko je udahnuo da bi se pripremio. Prvo u levu aku.
Ali pre nego to je po eo, Arja vrisnu.
Naglo se okrenuo ka njoj, te nemo vrisnu kada vide njene unakaene prste na desnoj ruci.
Koa joj je bila povu ena nagore poput rukavice, i to sve do noktiju, pa su joj se bele kosti videle
ispod grimiznih mii a. Arja je potom omlitavila, te mu se nekoliko trenutaka inilo da se onesvestila,
ali potom se pribrala, te je jo jednom povukla ruku. Eragon vrisnu s njom kada joj ruka skliznu kroz
metalni obru , kidaju i kou i meso. Ruka joj pade uz bok, te mu nestade s vidika, ali video je kako
krv prska po podu pokraj njenih nogu.
Suze mu zamutie o i i on viknu njeno ime u krpu u ustima, ali ona ga, igleda, nije ula.
Ba kada se spremala da sve to ponovi, vrata se otvorie s desne strane oltara i u odaju u e
iskuenik u zlatnoj odori. Spazivi ga, Arja se pokolebala, mada je Eragon znao da bi izvukla drugu
ruku iz okova i pri najmanjoj naznaci opasnosti.
Mladi iskosa pogleda u Arju, te oprezno ode do sredine arenog diska, napeto gledaju i jaje
koje se ljuljalo napred-nazad. Momak je bio sitan, s krupnim o ima i nenim crtama lica: Eragonu je
bilo jasno da je odabran na taj poloaj zbog svog izgleda.
Evo", proaputa mladi , doneo sam vam ovo." Posegavi ispod odore, izvadio je turpiju,
dleto i drveni malj. Ali ako vam pomognem, morate me povesti sa sobom. Ne mogu vie ovde da
izdrim. Uasno je. Grozno. Obe ajte mi da ete me povesti sa sobom!"
I pre nego to je dovrio re enicu, Eragon mu je klimnuo glavom u znak pristanka. Me utim,
kada je de ko krenuo ka njemu, Eragon zaurla pokazuju i glavom ka Arji. Iskueniku je trebalo
nekoliko sekundi da shvati ta ho e.
Svakako", promrmlja mladi i ode do Arje. Eragon zakrguta zubima s krpom u ustima,
besan zbog mladi eve sporosti.
Grubo struganje turpije ubrzo je zagluilo kuckanje u nemirnom jajetu.
Eragon je gledao, koliko god je mogao, kako njihov spasitelj strue deo lanca iznad Arjine
leve ake. Dri tu turpiju na istoj karici, budalo jedna!, besneo je Eragon. Iskuenik je delovao kao da
nikada ranije nije koristio turpiju, pa je Eragon posumnjao da taj momak ima dovoljno snage i
izdrljivosti da prose e i najtanje par e metala.
Arja je mlitavo visila na lancu dok je iskuenik radio turpijom, pa joj je lice bilo pokriveno
dugom kosom. Povremeno bi zadrhtala, a krv joj je i dalje neprestano curila iz odranih ruku.
Eragon je uasnuto primetio da turpija ne ostavlja traga na lancu. Kakvom god da je ma ijom
metal bio zati en, ona je zasigurno bila prejaka da bi je jedna obi na turpija mogla savladati.
Iskuenik po e ljutito da duva, o ito besan zbog neostvarenog napretka. Zastao je kako bi
obrisao elo, a onda se namrgodio i iznova napao lanac, mau i laktovima zadihanih grudi dok su mu
rukavi odore vijorili oko ruku.
Zar ne shvata da ne e uspeti?, pomisli Eragon. Pokuaj s dletom na okovima oko glenjeva.

148

Ali mladi je nastavio na istom mestu.

Glasno krckanje odjeknu odajom i Eragon ugleda tanku pukotinu na vrhu crnog rupi astog
jajeta. Pukotina se produila i iz nje se rairila itava mrea tananih raspuklina.
Onda i drugo jaje po e da se trese, te se i iz njega za u kuckanje, koje se spojilo sa onim prvim
u mahnitom ritmu.
Iskuenik je sav prebledeo, te je ispustio turpiju i odstupio od Arje odmahuju i glavom. ao
mi je... ao mi je. Prekasno je." Snudio se, te mu ak i suze potekoe. ao mi je."
Eragonova panika se poja ala kada je mladi izvukao bode ispod odore. Ne mogu nita
drugo da u inim", re e kao da pri a samom sebi. Nita drugo..." Smrcnuo je i krenuo ka Eragonu.
Ovako je najbolje."
Kada mu se momak primakao, Eragon je po eo da cima okove pokuavaju i da izvu e jednu
aku iz obru a. Ali gvozdene om e behu preuske, pa mu je jedino polo za rukom da odere jo vie
koe oko zglobova.
ao mi je", proaputa momak stavi pred Eragona, te podie bode. Ne!, viknu Eragon u
glavi.
Par e blistavog ametista izlete iz laguma kojim su Eragon i Arja doli u tu odaju. Pogodilo je
iskuenika u teme, te on pade na Eragona. Eragon se tre, osetivi kako mu otrica bodea klizi preko
rebara. Mladi se potom stropotao na pod, gde ostade da lei onesve en.
Iz dubine laguma, epaju i, izroni sitna prilika. Eragon se zagleda u priliku koja se pomerila
ka svetlosti i shvati da to nije niko drugi do Solembum.
Eragona obli olakanje.
Ma kodlak je bio u svom ljudskom obli ju, nag. Jedino je oko pojasa imao neku ofucanu krpu,
verovatno otkinutu sa ode e njihovih napada a. Crna kosa bila mu je sasvim nakostreena, a usne mu
behu izobli ene podivljalim kezom. Podlaktice su mu bile prekrivene posekotinama, a levo uvo visilo
mu je s glave s koje mu je nedostajalo i par e koe. Nosio je okrvavljen no.
Iza ma kodlaka je ugledao i travarku An elu.

149

BEZBONICI U BEKSTVU
Koji zinzov!", re e An ela, pohitavi ka rubu arenog diska na podu. Krvarila je iz nekoliko
posekotina i ogrebotina, a ode a joj bee umrljana jo ve om koli inom krvi, za koju Eragon zaklju i
da verovatno nije njena. Ina e se inila neozle enom. A samo je ovo trebalo da uradi!"
Zamahnula je ma em s providnom otricom iznad glave i obruila njegovu jabuku o jedan od
ametista koji su oivi avali disk. Kristal prsnu uz neobi no krckanje, nalik na elektricitet, te mu svetlost
zatitra pre nego to sasvim zgasnu. Ostali kristali su i dalje blistali.
Ne zaustavljaju i se, An ela je stala pred slede i komad ametista, te je i njega polomila i
krenula dalje.
Eragon nikada nije bio toliko sre an to vidi nekoga pred sobom. Prebacivao je pogled s
travarke na pukotine koje su se irile na vrhu prvog jajeta. Ra'zak je gotovo prokljuvio svoj put kroz
ljusku, ega je izgleda i sam bio svestan, poto je ci ao i kuckao jo e e. Kroz slojeve ljuske, Eragon
ugleda debelu belu opnu i kljunastu glavu Ra'zaka koji se nezaustavljivo nabijao uz nju, onako uasan
i udovian.
Bre, bre, pomisli Eragon kada je par e veliko poput njegove ake spalo s jajeta i zazveketalo
po podu poput tanjira od pe ene gline.
Opna se pocepala i mladun e Ra'zaka proturi glavu napolje, te pobedni ki zakreta otkrivaju i
svoj bodljikav ljubi ast jezi ak. S korube mu je kapala sluz, a odaju proe smrad koji je podse ao na
vonj gljivica.
Eragon je ponovo trgnuo lance, mada je znao da je to zaludno.
Ra'zak ponovo zakreta, te po e da se izvla i iz ostatka jajeta. Uspeo je da oslobodi jednu
kandu, ali usput je pomerio jaje koje se prevrnu isputaju i neku gustu, u kastu te nost po arenom
disku. Groteskno izleglo bi e lealo je na boku nekoliko trenutaka, oamu eno. Onda se promekoljilo
i stalo na noge, nezgrapno se njiu i poput neke bube.
Eragon se zagledao u njega zgroen i prestravljen, ali i zadivljen u isti mah.
Ra'zak je imao duboke, rebraste grudi zbog kojih je izgledao kao da su mu rebra spolja, a ne
unutra. Udovi toga stvorenja behu tanani i vornovati, poput tapova, a struk mu bee ui od ljudskog.
Svaka noga imala je i dodatni lanak okrenut unazad, to Eragon nikada ranije nije video, ali to je
objanjavalo Ra'zakov nezgrapni hod. Koruba se inila mekom i savitljivom, za razliku od onih na
zrelijim Ra'zacima koje je Eragon ranije sretao. Zasigurno e o vrsnuti tokom vremena.
Ra'zak je zabacio glavu, te svetlost blesnu u njegovim ogromnim, iskola enim o ima bez
zenica; potom zakvoca kao da je upravo otkrio neto zanimljivo. Onda je obazrivo zakora io ka Arji...
pa jo jednom... i jo jednom, te razjapi kljun krenuvi ka lokvi krvi pokraj njenih nogu.
Eragon zaurla u krpu u ustima, nadaju i se da e time privu i panju tog stvorenja, ali ono ga
je zanemarilo bacivi samo jedan hitar pogled ka njemu.
Sad!", viknu An ela slomivi poslednji kristal.
im sr a od ametista polete preko poda, Solembum posko i na Ra'zaka. Ma kodlakovo se
obli je odjednom zamaglilo u letu, glava mu se skupila, noge skratile, i ika mu i krzno, i on se
do eka na sve etiri, ponovo poprimivi ivotinjsko telo.
Ra'zak prosikta te isturi kande ka Solembumu, ali ma kodlak je izbegao udarac te, bre nego
to se okom moglo ispratiti, oamari Ra'zaka velikom tekom apom.
Uz glasno krckanje, Ra'zaku pu e vrat, i to stvorenje odlete na drugi kraj odaje, zavrivi
sklup ano i izobli eno na podu, gde se trzalo jo nekoliko sekundi.
Solembum frknu te priljubi neozle eno uvo uz glavu, a onda se iskobelja iz krpe koja mu je i
dalje bila privezana oko kukova i ode do drugog jajeta da sedne i eka.
ta u ini od ruke?", re e An ela pohitavi ka Arji. Arja iznureno die glavu, ali nije ni
pokuala da odgovori.
Na inivi tri hitra poteza bezbojnim se ivom, travarka je presekla Arjine okove kao da je
prekaljeni metal bio mek poput sira.
Arja se sruila na kolena i presamitila se, steu i povre enu aku uz stomak. Drugom rukom je
istrgla krpu iz usta.

150

Bridenje se smanjilo u Eragonovim ramenima kada ga je An ela oslobodila, pa je najzad

mogao da spusti ruke. I on je izvukao tkaninu iz usta, te promuklim glasom re e: Mislili smo da si
mrtva."
Mora e malo vie da se potrude ako mene ele da ubiju. eprtlje blentave."
I dalje presami ena, Arja po e da izgovara ini za zaceljivanje i povezivanje tkiva. Re i joj
behu tihe i napregnute, ali ni u jednom trenu nije zastala niti pogreila.
Dok je ona le ila svoju aku, Eragon je iscelio posekotinu na rebrima i uljeve na zglobovima.
Onda je uperio prst u Solembuma, pa mu re e: Sklanjaj se."
Ma kodlak trgnu repom, ali ipak je u inio kako mu je Eragon kazao. Podigavi desnu ruku,
Eragon re e: Brisingr!"
Stub plavog plamena buknu oko drugog jajeta. Stvorenje u njemu zakreta uasnim,
neprirodnim glasom, vie nalik na kripu pri cepanju metala nego na vapaj osobe ili zveri.
Zakiljivi pred vrelinom vatre, Eragon je sa zadovoljstvom posmatrao kako jaje gori. I neka
to bude poslednji, pomislio je. Kada je kretanje utihnulo, ugasio je plamen koji nestade od dna prema
vrhu. Muk koji je usledio bee neo ekivan i potpun, poto je Arja dovrila bajalicu, te se sve umirilo.
An ela se prva pomerila. Otila je do Solembuma, pa se nadvila nad njim mrmljaju i na
drevnom jeziku ne bi li mu zale ila uvo i ostale rane.
Eragon kleknu pokraj Arje, te joj stavi ruku na rame. Podigla je pogled ka njemu, te je istegla
telo kako bi mu pokazala aku. Du donje tre ine palca, du spoljnog ruba dlana i preko itave
nadlanice, koa joj bee svetlucava i jarkocrvena. Me utim, mii i ispod koe delovali su o uvano.
Zato je nisi iscelila dokraja?", upitao ju je. Ako si previe iscrpljena, mogu ja... "
Odmahnula je glavom. Otetila sam nekoliko ivaca... i izgleda da ne mogu da ih iscelim.
Potrebna mi je Blodgarmova pomo - on je vetiji od mene u opravljanju tkiva."
Jesi li sposobna za borbu?"
Bi u ako budem pazila."
Na tren joj ja e stegnu rame. Ono to si uradila... " Uradila sam ono to je bilo logi no."
Ve ina ljudi ne bi imala snage... Ja sam pokuao, ali aka mi je prevelika. Vidi?" Naslonio je
aku uz njenu.
Klimnula mu je, a onda ga je uhvatila za ruku da bi se lake osovila na noge. Eragon je ustao s
njom kako bi joj pruio vrst oslonac.
Moramo da prona emo svoje oruje", rekao je, a i moj prsten, pojas i ogrlicu koju su mi
patuljci dali."
An ela se namrtila: Tvoj pojas? Zato? Za aran je?"
Poto je Eragon oklevao ne znaju i da li da joj kae istinu, Arja re e: Ime oveka koji ga je
napravio verovatno ne zna, mudra travarko, ali tokom svojih puteestvija zasigurno si ula pri e o
pojasu dvanaest zvezda."
Travarka se razroga i: To je taj pojas?! Ali ja sam mislila da je izgubljen jo pre etiri veka,
da je uniten tokom... "
Mi smo ga sa uvali", re e joj Arja otvoreno.
Eragon je video da travarka gori od elje da postavi jo pitanja, ali ona je samo rekla: Tako,
zna i... Ali ne moemo da tra imo vreme pretrauju i sve odaje u ovom brlogu. im svetenici otkriju
da ste pobegli, itav e nam se opor na i za petama."
Eragon pokaza iskuenika na podu te re e: Moda nam on moe re i gde su nam stvari."
nuvi, travarka je spustila dva prsta na momkovu vratnu ilu da bi mu opipala bilo. Potom
ga je pljesnula po obrazima i podigla mu kapke. Iskuenik je ostao nepomi an i mlitav.
Travarku je o ito iznerviralo to to ga nije probudila. Samo asak", re e sklopivi o i. Na
elu joj se pojavi blaga bora. Neko vreme je bila mirna, a onda hitro posko i. Samoljubivi bednik!
Nije ni udo to su ga roditelji dali u svetenike. udi me to su ga toliko dugo trpeli."
Zna li bilo ta korisno?", upita je Eragon.
Jedino put do povrine." Pokazala je ka vratima s leve strane oltara, kroz koja su svetenici
izali. Pravo je udo to je pokuao da te spase: mislim da je prvi put u ivotu u inio neto
svojevoljno."
Moramo ga povesti sa sobom", re e Eragon. To mu bee mrsko, ali ose ao se dunim.
Obe ao sam da ho emo, ako nam pomogne."
Ali pokuao je da te ubije!"

151

Dadoh mu re ."
An ela uzdahnu te zakoluta o ima, a onda re e Arji: Pretpostavljam da ga ni ti ne moe
ubediti u suprotno?"
Arja odmahnu glavom i prebaci mladi a preko ramena, toboe bez po muke. Ja u ga nositi",
rekla je.
E, ako je tako", re e travarka Eragonu, bolje bi ti bilo da ima ovo kod sebe, poto emo ti i
ja kanda biti zadueni za borbu." Pruila mu je svoj kratki ma , a onda je odnekud ispod haljine
izvukla kamu s drkom opto enom draguljima.
Od ega je napravljen?", upita je Eragon zagledaju i providno se ivo ma a koje je odbijalo
svetlost na neobi an na in. Materija ga je podsetila na dijamant, ali nije mogao ni da zamisli kako bi
bilo ko napravio oruje od dragog kamena, poto bi koli ina energije potrebne za spre avanje
lomljenja kamena prilikom svakog udarca brzo iscrpla svakog arobnjaka.
Nije ni od kamena ni od metala", re e mu travarka. Ali upozoravam te: mora biti veoma
obazriv kada ga bude upotrebljavao. Nikada mu ne diraj se ivo, i ne daj nikome ko ti je drag da mu se
primakne, da ne bi zaalio. Isto tako, nikada nemoj naslanjati ovaj ma na neto to bi ti moglo biti
potrebno na svoju nogu, na primer."
Eragon je oprezno odmakao ma od tela. Zato?"
Zato to ti je ovo", re e travarka s velikim uivanjem, najotrije od svih postoje ih se iva.
Nijedan se drugi no ili sekira ne mogu porediti s njihovom otrinom - ak ni tvoj Brisingr. To ti je
otelotvorenje savrenog oru a za rezanje. Ovo ti je" - zastala je kako bi postigla bolji dojam - pravi
primer iskoene ravni... Nigde mu ne e na i ravna. Moe da prese e sve to nije zati eno ma ijama,
a i mnogo ta to jeste. Pokuaj i sam ako mi ne veruje."
Eragon je potraio neto na emu bi mogao da oproba ma . Naposletku je otiao do oltara i
zamahnuo otricom ka ivici jednog kamena u njemu. Lake malo!", viknu An ela.
Providna otrica je prola kroz desetak centimetara kamena kao da granit nije tvr i od kae, te
je nastavila da leti ka Eragonovim nogama. On ciknu i ustuknu, jedva uspevi da zaustavi ruku pre
nego to samog sebe pose e.
Kraji ak oltara se odbio o stepenik ispod njega, te se otkotrljao ka sredini odaje.
Se ivo toga ma a, zaklju i Eragon, vrlo je lako i moglo biti od dijamanta. Pritom i ne e morati
da pazi na njega koliko je mislio, poto ionako ne e nailaziti na vr i otpor.
Uzmi i ovo", re e An ela, bi e bolje da i ovo ima kod sebe." Otkop ala je kanije ma a, te
mu ih dade. To je jedna od retkih stvari koje ne moe prese i tim se ivom."
Eragonu je trebalo nekoliko trenutaka da povrati glas nakon to je sebi malo as zamalo
otfikario prste na nozi. Ima li ovaj ma neko ime?"
An ela se nasmeja: Naravno. Na drevnom jeziku njegov naziv glasi Albitr, to zna i upravo
ono to i misli da zna i. Ali ja vie volim da ga zovem Zvonimor."
Zvonimor?"
Da. Zbog zvuka koji se ivo proizvodi kada lupne po njemu." Pokazala mu je na ta misli
vrhom nokta, te se nasmeila kada je prodoran zvuk proeo mra nu odaju poput snopa sun eve
svetlosti. No, ho emo li krenuti?"
Eragon se osvrnuo oko sebe da bi proverio da li su neto zaboravili, a onda klimnu, ode do
vrata s leve strane, te ih otvori najtie to je mogao.
Iza vrata se nalazio duga ak i irok hodnik obasjan bakljama. Dvadeset ratnika u crnom
straarilo je u dve postrojene kolone du hodnika. Behu to oni koji su ih i ranije napali.
Pogledali su u Eragona i posegli za svojim orujem.
Eragonu kroz glavu prolete psovka, a onda pohrli napred kako bi ih napao pre nego to ratnici
isu u ma eve i rasporede se u delotvornu skupinu. Me utim, uspeo je da pre e tek nekoliko metara
kada pokraj svakog oveka neto munjevito zatitra: neto gotovo neprimetno i maglovito, poput
vijorenja barjaka na vetru koje bi primetio tek kraji kom oka.
Ne stigavi ni da jauknu, dvadesetorica ratnika se uko ie i sruie, mrtvi.
Eragon ustuknu kako ne bi naleteo na leeve. Svaki straar je bio proboden kroz oko sa
savrenom precizno u.
Okrenuo se da pita Arju i An elu da li znaju ta se upravo odigralo, ali re i su mu zastale u
grlu im je ugledao travarku. Stajala je oslonjena o zid, duboko zadihana, i drala se za kolena. Koa
joj je bila bela kao u mrtvaca, a ruke su joj drhtale. S kame joj je kapala krv.

152

Eragona ispunie i divljenje i strah. Nije mogao da pojmi to to je travarka upravo u inila, ta
god to bilo.
Mudra travarko", re e joj Arja, i sama smetena, kako ti je ovo polo za rukom?"
Travarka se zakikota u po daha, a onda im re e: Upotrebila sam jednu smicalicu... koju sam
nau ila od svoga u itelja... Tenge... pre sto godina. Hiljadu mu paukova grickalo ui i kosti
vornovate!"
Ali kako si to u inila?", Eragon bee uporan. Takva smicalica mogla bi biti veoma korisna u
Urubejnu.
Travarka se ponovo zakikota. ta je vreme ako ne kretanje? A ta je kretanje ako ne izvor
toplote? A nisu li toplota i energija razli iti nazivi za jedno te isto?" Odgurnula se od zida, prila
Eragonu i potapala ga po obrazu. Kada to bude razumeo, razume e i ta sam uradila i kako sam to
izvela... Danas vie ne u mo i da ponovim te ini a da samoj sebi na nakodim, pa ne o ekujte da u
ubiti bilo koga kada naredni put naletimo na gomilu ratnika."
Nije mu bilo lako, ali Eragon joj ipak klimnu progutavi znatielju.
Svukao je tuniku i protepan kouh s jednog od nastradalih ljudi, te ih je navukao na sebe, a
potom ih je niz hodnik poveo do zasvo enog prolaza na njegovom kraju.
U itavom nizu odaja i hodnika, nisu vie naili ni na koga, ali nisu pronali ni svoje oduzete
stvari. Mada je Eragonu bilo drago to nisu privukli ni iju panju, ipak ga je brinulo odsustvo posluge.
Ponadao se da on i njegovi saborci nisu podigli uzbunu koja je potom upozorila svetenike na njihovo
bekstvo.
Za razliku od pustih odaja koje su videli pre nego to su upali u zasedu, odaje kroz koje su
sada prolazili behu ispunjene tapiserijama, nametajem i udnovatim napravama od mesinga i kristala,
iju namenu Eragon nije mogao da doku i. U vie navrata, neki sto ili polica s knjigama naveli bi ga
da zastane i osmotri ta kriju, ali svaki put je uspeo da se odupre tom nagonu. Nisu imali vremena da
itaju bu ave stare papire, ma koliko bili zanimljivi.
An ela je birala pravac kad god je bilo vie od jedne mogu nosti, ali Eragon je stalno bio na
elu, i toliko jako je stezao bal ak Zvonimora ukraen icom da je aka ve po injala da mu se gr i.
Nedugo zatim, stigli su do prolaza koji se zavravao nizom kamenih stepenica to su se
suavale ka vrhu. Dva iskuenika stajala su pokraj stepenita, po jedan sa svake strane, dre i ramove
sa zvoncima kakve je Eragon i ranije video.
Potr avi ka dvojici mladi a, uspeo je da probode jednog iskuenika kroz vrat pre nego to
vrisne ili zazvoni zvoncima. Me utim, drugi je uspeo da u ini i jedno i drugo pre nego to je
Solembum sko io na njega i oborio ga na zemlju ne bi li mu izgrebao lice, te itavim hodnikom
odjeknu zvonjava. Brzo!", viknu Eragon krenuvi stepenitem.
Pri vrhu stepenica nalazio se zid irok oko tri metra i prekriven kitnjastim slovima i uklesanim
znakovima koji Eragonu behu donekle poznati. Zaobiavi zid, naao se pod snopom rui aste
svetlosti koja bee toliko jaka da se, onako zbunjen, zamalo spotakao. Podigao je kanije Zvonimora
kako bi zatitio o i.
Manje od dva metra dalje, vrhovni svetenik je sedeo na svojoj nosiljci dok mu je iz
posekotine na ramenu kapala krv. Neka svetenica bez obe ake kle ala je pokraj njega na nosiljci
sakupljaju i krv u zlatni pehar koji je stiskala me u podlakticama. I ona i vrhovni svetenik zapanjeno
zapiljie u Eragona.
Kad je bacio pogled iza njih, pred o ima su mu se nanizali prizori: golemi rebrasti stubovi koji
su se uzdizali ka kupolastoj tavanici nestaju i gore u senci; prozori s vitraima, koji su s leve strane
blistali od svetlosti sunca na izlasku, a s desne bili beivotni i sivi; beli kipovi postavljeni izme u
prozora; itavi redovi granitnih klupa, proaranih razli itim bojama, koji su se pruali sve do
udaljenog ulaza u brodski deo svetilita i mnotvo svetenika u konim odorama koji su, ispunjavaju i
prva etiri reda, pojali podignutih lica i otvorenih usta kao gomila tek izleglih mladunaca to vape za
hranom.
Eragon je sa zakanjenjem shvatio da se naao u velikoj katedrali Dras Leone, s druge strane
oltara pred kojim je nekada davno kle ao mole i se.
Ona ena bez aka ispusti pehar, te ustade i iroko rairi ruke ne bi li zatitila vrhovnog
svetenika svojim telom. Eragon je iza nje, na samom rubu nosiljke, uspeo da nazre plave kanije
Brisingra, a u inilo mu se da je pokraj njih video i Aren.

153

No nije stigao da ode po svoj ma poto dva straara pojurie k njemu sa obe strane oltara,
mau i pred njim izrezbarenim kopljima sa crvenim ki ankama. Uspeo je da uzmakne pred prvim
straarom prepolovivi mu drku koplja, te iljak polete kroz vazduh. Eragon je potom prepolovio i
samog oveka, poto je Zvonimor proao kroz meso i kosti nepojmljivo lako.
Eragon se i drugog uvara reio jednako brzo, te se okrenuo ka drugoj dvojici koji mu pri oe
otpozadi. Travarka mu se pridruila mau i Kamom, a i Solembum zarea odnekud sleva. Arja se
drala podalje od borbe, i dalje nose i onog mladi a.
Krv prolivena iz pehara prekrila je pod oko oltara. Straari se okliznue o nju, te drugi ovek
pade obaraju i i svog druga. Eragon im se pribliio vuku i noge kako ne bi i sam izgubio ravnoteu, te
ih ubi obojicu i pre nego to su stigli da reaguju, paze i kako dri travarkino za arano se ivo koje je
bez po muke saseklo dva oveka.
Eragon u isti mah za u vrhovnog svetenika kako vi e kao s velike udaljenosti: Pobijte
nevernike! Pobijte ih! Ne dajte tim bogohulnicima da uleknu! Moraju biti kanjeni za svoje zlo ine
nad Drevnima!"
Okupljeni svetenici stadoe da arlau u i lupaju nogama o pod, te Eragon oseti kako
pokuavaju da mu prodru u misli, poput opora vukova koji kidie na ranjenog jelena. Povukao se
duboko u sebe, odbijaju i njihove napade metodama koje je uvebavao pod Glejdrovim nadzorom.
Me utim, bilo mu je teko da se odbrani od toliko neprijatelja, pa se uplaio da ne e mo i dugo da dri
odbranu. Jedina njegova prednost bee to to su usplahireni, rastrojeni svetenici po eli da ga napadaju
pojedina no, a ne zdrueno, mada bi ga udruenom snagom verovatno savladali.
Potom je osetio Arjinu svest pokraj svoje, poput poznatog, utenog prisustva u masi
neprijatelja koji su nagrnuli na njegovo unutranje bi e. Nakon to mu je laknulo, otvorio se ka njoj, te
spojie umove, kao to bi u inio sa Safirom, i tu im se li nosti bar privremeno stopie, pa vie nije
mogao da odredi odakle dolazi gomila misli i ose anja koje po ee da dele.
Zajedno su mislima napali jednog svetenika. ovek je pokuao da utekne pred njihovim
domaajem, poput ribe koja im se migolji izme u prstiju, ali stegli su stisak, ne doputaju i mu da
pobegne. Recitovao je visokoparan, udno sastavljen stih kako bi ih odbio iz svoje svesti: Eragon je
pretpostavio da je to zapis iz Knjige Toskove.
Me utim, svetenik nije bio dovoljno disciplinovan i usredsre enost mu je ubrzo popustila
kada je pomislio: Nevernici su se previe pribliili U itelju. Moramo ih ubiti pre nego to... Ne!
ekajte! Ne!
Eragon i Arja odmah iskoristie tren svetenikove slabosti, te hitro podvrgnue njegove misli
svojoj volji. Kada su se uverili da im se ne e protiviti ni umom ni telom, Arja je bacila ini za koje je,
prou ivi svetenikova se anja, znala da e savladati sve njegove zatite.
U tre em redu klupa, neki ovek vrisnu i buknu u plamenu, te mu zelena vatra pokulja iz uiju,
usta i o iju. Plamenovi potpalie ode u svetenika koji su mu bili blizu, te zapaljeni mukarci i ene
po ee da se koprcaju i izbezumljeno tr e, jo vie naruivi napad na Eragona. Uareni plamenovi su
zvu ali poput gran ica koje se lome zahva ene nevremenom.
Travarka je potom tr ala sa oltara, zala me u svetenike i po ela da ubada kamom.
Solembum je iao za njom ubijaju i one koje bi ona oborila.
Nakon toga su Eragon i Arja lako zauzeli i preuzeli umove svojih neprijatelja. Zajedno su
usmrtili jo etiri svetenika, a ostali se razi oe i razbeae. Neki su utekli hodnikom koji je, koliko
se Eragon se ao, vodio ka igumanovom dvoru tik do katedrale, dok se ostali urie iza klupa
obavivi glave rukama.
Me utim, estoro svetenika nije ni pobeglo niti se sakrilo, ve pohrlie ka Eragonu vitlaju i
osaka enim rukama u kojima su drali iskrivljene noeve. Eragon je isturio ma ka prvoj svetenici
kako ne bi stigla da ga napadne, ali iznervirao se primetivi da ta ena poseduje zatitne ini koje
zaustavie Zvonimor petnaestak centimetara od njenog vrata, usled ega mu se ma okrenu u aci te
mu se cela ruka zatrese. Eragon levom rukom zamahnu ka eni. Neznano zato, ini mu nisu
zaustavile pesnicu, te je osetio kako kosti u njenim grudima poputaju i kako se ona celom duinom
rui na ljude iza sebe.
Ostali svetenici se nekako iskobeljae ne bi li nastavili napad. Istupivi, Eragon je zaustavio
nespretan zamah ma em prvog svetenika, a onda je, uzviknuvi Ha!", zabio tom oveku pesnicu u
stomak. On odlete na klupe i tresnu o njih uz gadan krckav zvuk.

154

Eragon je i narednog oveka ubio na sli an na in. Neko zeleno-uto koplje zari se u grlo
svetenika s njegove desne strane i Eragon ugleda munjevitu utomrku priliku, to zapravo bee
Solembum, kako ska e pokraj njega i napada jo jednog iz te skupine.
Tako pred njim ostade jo jedna Toskova sledbenica. Arja slobodnom rukom zgrabi enu za
konu odoru, te je baci uvis, a ona, vrite i, odlete petnaest metara preko klupa.
etiri iskuenika podigoe vrhovnog svetenika na nosiljci, te ga trkom ponesoe isto nom
stranom katedrale, zaputivi se ka ulazu u gra evinu.
Spazivi da bee, Eragon silno urliknu te sko i na oltar, rue i tanjire i pehare na pod. Odatle
je presko io tela palih svetenika. Lagano se do ekao na noge u redu izme u klupa, odakle je jurnuo
ka dnu katedrale davi se za iskuenicima.
etiri mladi a se zaustavie im spazie kako Eragon tr i ka vratima. Okre ite se!", zakreta
vrhovni svetenik. Okre ite se!" Njegove ga sluge posluae, ali se suo ie sa Arjom, koja je stala iza
njih prebacivi jednog njihovog druga preko desnog ramena.
Iskuenici jauknue, te se okrenue na stranu ne bi li pobegli niz dva reda klupa. Ali pre no to
su odmakli nekoliko koraka, Solembum stade na kraj reda te krenu ka njima. Ma kodlakove ui behu
stisnute uz glavu, a ak su se i Eragonu nakostreile dlake na vratu od njegovog neprekidnog potmulog
reanja. Tik do njega nala se An ela, koja se sa oltara spustila niz katedralu, dre i u jednoj ruci
kamu a u drugoj onaj uto-zeleni dilit.
Eragon se zapitao koliko li oruja ona ima kod sebe.
Iskuenicima se mora priznati da ipak nisu izgubili hrabrost i da nisu napustili svog u itelja.
Sva etvorica povikae, te jo bre potr ae ka Solembumu, najverovatnije zato to im je ma kodlak
bio najmanji i najblii protivnik, a i zato to su mislili da e njega najlake savladati.
Grdno su pogreili.
U jednom gipkom pokretu, Solembum
nu te s poda sko i na klupe. Onda se, ne zaustavivi
se, bacio na jednog od dvojice predvodnika.
Dok je ma kodlak leteo kroz vazduh, vrhovni svetenik viknu na drevnom jeziku. Eragon nije
prepoznao samu re , ali ona je nepogreivo podse ala na maternji jezik vilenjaka. ini, ma kakve bile,
nisu delovale na Solembuma, mada je Eragon video kako se An ela tetura kao da je sama pogo ena.
Solembum se sudario sa iskuenikom na kojeg se bacio. Mladi se stropota vrite i kada je
Solembum stao da ga unakaava. Ostali iskuenici se spotakoe o telo svoga druga, te se sruie na
gomilu zbacivi vrhovnog svetenika s nosiljke. On odlete na jednu klupu i ostade da se migolji poput
larve.
Eragon je stigao do njih sekund kasnije, te trima hitrim potezima pobi sve iskuenike osim
onog kojem je Solembum stegao vrat eljustima.
Poto je proverio da li su svi mrtvi, Eragon se okrenuo kako bi jednom zasvagda dokusurio
vrhovnog svetenika. Ali im je krenuo ka toj obogaljenoj prilici, ne iji mu um upade u misli
pokuavaju i da dohvati najintimniji deo njegovog bi a kako bi ovladao njegovom sve u. Taj opaki
napad natera Eragona da se zaustavi i da se usredsredi na odbranu od uljeza.
Kraji kom oka, primetio je da su i Arja i Solembum nepokretni. Travarka je bila jedini
izuzetak. Zastala je na tren kada je napad po eo, ali potom je nastavila ka Eragonu, lagano vuku i
noge.
Vrhovni svetenik je zurio u Eragona upalim o ima s tamnim kolutovima, iz kojih su isijavali
mrnja i gnev. Da je to stvorenje imalo ruke i noge, pokualo bi - bio je ube en Eragon - da mu i upa
srce golim rukama. Njegov zlo udni pogled bee toliko estok da je Eragon delimice o ekivao da e se
svetenik skotrljati s klupe ne bi li po eo da ga ujeda po nogama.
Napad mislima se poja ao kada im se An ela primakla. Vrhovni svetenik, koji je izvesno bio
odgovoran za napad, bio je mnogo vetiji od svojih podre enih. Upustiti se u mentalnu borbu sa etiri
osobe odjednom i pritom predstavljati zna ajnu opasnost za sve etvoro jeste zadivljuju i podvig,
pogotovo kada su vam protivnici vilenjak, Jaha zmajeva, vetica i ma kodlak. Um vrhovnog
svetenika bee jedan od najstranijih na koje je Eragon ikada naiao i, da nije bilo pomo i njegovih
saboraca, verovatno bi posustao pred napadima tog stvora.
Svetenik je inio stvari kakve Eragon nikada ne bee iskusio, pa je, na primer, pokuao da
vee Eragonove odlutale misli za Arjine i Solembumove i da ih spoji u nerazmrsiv splet, te je Eragon
na tren izgubio pojam o sopstvenom identitetu.

155

An eli je potom najzad polo za rukom da se uvu e izme u redova. Obila je Solembuma, koji
je, potpuno nakostreen,
ao pokraj iskuenika kojeg je malo as usmrtio, pa je obazrivo presko ila
leeve trojice iskuenika koje je pobio Eragon.
im se pribliila, vrhovni svetenik po e da se koprca poput ribe na udici u pokuaju da se
odgurne niz klupu. U isti mah, pritisak na Eragonov um popusti, ali ne u dovoljnoj meri da bi se
Eragon odvaio na neki potez.
Travarka je zastala kada je stigla do vrhovnog svetenika, koji je iznenadio Eragona time to je
odustao od otpora i ostao da lei zadihan na klupi. itav minut su taj stvor upalih o iju i ozbiljna
enica gnevno zurili jedno u drugo u nevidljivoj bici misli koja se odigravala izme u njih.
A onda vrhovni svetenik ustuknu i na An elinim se usnama pojavi osmeh. Spustila je kamu
kako bi iz haljine izvukla maleni bode sa se ivom boje rumenog sutona. Nadvivi se nad vrhovnog
svetenika, apnula mu je gotovo ne ujno: Stvarno je trebalo da zna moje ime jer, da si ga znao,
nikada se ne bi usudio da nam se usprotivi, mutav e. No evo, otkri u ti ga...
Jo vie je utiala glas, te je ak ni Eragon nije mogao uti, ali im je progovorila, vrhovni
svetenik je prebledeo, a napu ene usne su mu se razjapile u ovalan crn otvor iz kojeg se razlee
neljudski urlik. itava katedrala odjeknu njegovim arlaukanjem.
Ma za epi gubicu!", viknu travarka, te mu zari bode boje sutona posred grudi.
Se ivo blesnu kao uareno, te nestade u njemu uz zvuk sli an udaljenoj grmljavini. Koa oko
rane zaplamtela mu je poput zapaljenog drveta, a onda je, zajedno s mesom, po ela da se raspruje u
fin, crn gare koji se prosu po prsima vrhovnog svetenika. Uz priguen ropac, arlaukanje tog stvora
prestade naglo kao to je i po elo.
ini ubrzo prodree i ostatak vrhovnog svetenika, pretvaraju i njegovo telo u gomilicu
crnog praha iji je oblik odgovarao obrisima svetenikove glave i biste.
Eto ti ga na!", re e An ela, odlu no klimnuvi glavom.

156

KAD SE ZVONA OGLASE

Eragon se stresao kao da se budi iz loeg sna.
Poto vie nije morao da se suo i s vrhovnim svetenikom, postepeno je postao svestan
zvonjave crkvenog zvona - glasnog, upornog zvuka koji ga je podsetio na ono kada su ga Ra'zaci
isterali iz katedrale tokom njegove prve posete Dras Leoni s Bromom.
Murtag i Trn uskoro e sti i ovamo, pomislio je. Moramo da odemo pre nego to se to desi.
Uvukao je Zvonimor u kanije i predao ga An eli. Izvoli", re e joj, mislim da e ti biti
potreban." Potom je odgurnuo leeve iskuenika ne bi li pronaao Brisingr. im je sklopio aku oko
bal aka, obli ga olakanje. Mada je travarkin ma imao odli no i opasno se ivo, ipak to nije bilo
njegovo oruje, Bez Brisingra se ose ao ogoljeno i ranjivo, kao kad je razdvojen od Safire.
Trebalo mu je jo nekoliko trenutaka da prona e svoj prsten, koji se bio otkotrljao pod jednu
klupu, i svoju ogrlicu, koja bee obmotana oko jedne drke nosiljke. U gomili leeva pronaao je i
Arjin ma , pa se ona obradovala kada joj ga je vratio. Ali nigde nije bilo ni traga od njegovog pojasa,
pojasa Belota Mudrog.
Eragon je zavirio pod sve oblinje klupe, pa je ak otr ao nazad do oltara da i tamo pogleda.
Nije tu", rekao je naposletku, o ajan. Okrenuo se ka zidu koji je skrivao ulaz do podzemnih
odaja. Sigurno su ga ostavili dole, u lagumima." Bacio je pogled ka igumanovom dvoru. Ili je
moda...", oklevao je, razapet izme u dve mogu nosti.
Izustivi re i u po daha, bacio je ini osmiljene tako da prona u pojas i da ga odvedu do
njega, ali jedini u inak bee prizor turobne praznine. Kao to se i plaio, oko pojasa o ito behu
postavljene zatitne ini da bi ga titile od tu ih pogleda i ruku, sli ne onima koje su titile i Brisingr.
Eragon opsova, te zakora i ka zidu.
Zvono odjeknu jo glasnije nego ranije.
Eragone!", pozva ga Arja s drugog kraja katedrale, prebacuju i onesve enog iskuenika s
jednog ramena na drugo. Moramo da krenemo."
Ali... "
Oromis e razumeti. Nisi ti kriv."
Ali... "
Ostavi ga! Taj se pojas i ranije gubio. Ponovo emo ga prona i. Sada moramo da pourimo.
Hajde!"
Eragon opet opsova, naglo se okrenu, te potr a kako bi se pridruio Arji, An eli i Solembumu
na elu katedrale. Gde ba pojas da izgubim, od svih stvari... Njemu se to to je ostavio pojas inilo
kao svetogr e, s obzirom na sva iva bi a koja su umrla kako bi ga ispunila svojom energijom. Osim
toga, imao je grozan ose aj da e mu ta energija moda zatrebati pre nego se dan zavri.
Dok su on i travarka otvarali teka vrata koja su vodila iz katedrale, Eragon je mislima
potraio Safiru, znaju i da ona verovatno krui visoko iznad grada i da eka da joj se javi. Vie nije
bilo vremena za uzdravanje i skrivanje, te Eragona vie nije bilo briga da li e Murtag ili neki drugi
arobnjak osetiti njegovo prisustvo.
Gde si toliko dugo?, uzviknu Safira. Jasno je mogao da oseti njenu zabrinutost, i odmah je
znao da je razmiljala da se spusti na Dras Leonu i da je rasturi u parampar ad trae i ga.
Slio je svoja se anja u nju, podelivi s njom sve to mu se zbilo otkako su se rastali. Na to je
utroio nekoliko sekundi, a Arja, An ela i ma kodlak su za to vreme izali iz katedrale i trkom se
spustili niza stepenice.
Ne zaustavljaju i se kako bi Safiri pruio priliku da razlu i njegova pomeana se anja, Eragon
re e: Mora da im odvrati panju, i to smesta!
Potvrdivi njegov zahtev, strmoglavo se obruila nadole, to on odmah oseti u sebi.
Mora i da javi Nasuadi da otpo ne s napadom. Sti i emo do june kapije za nekoliko
minuta. Ako Vordeni ne budu tamo kada je otvorimo, nemam pojma kako emo pobe i odavde.

157

CRNOTRNA PE INA
Prohladan, vlaan jutarnji vazduh zahuja Safiri oko glave kada se obruila ka tom pacovskom
gnezdu od grada, napola osvetljenom suncem na izlasku. Niski zraci svetlosti istakli su mrke smrdljive
drvene ku erke u tom krajoliku, ostavljaju i zapadne zidove u tamnoj senci. Onaj vilenja ki nazoviEragon to joj je jahao na le ima neto joj doviknu, ali estok vetar pocepa njegove re i u froncle, te
nije mogla da im razazna zna enje. Po eo je da joj postavlja pitanja svojim raspevanim umom, ali ona
mu nije dozvolila da zavri, ve mu je prenela Eragonovu molbu i zamolila ga da javi Nasuadi da je
kucnuo as za pokret.
A kako je ta Eragonova senka koju je Blodgarm navukao na sebe trebalo da obmane bilo koga
-to Safiri uopte ne bee jasno. Nije mirisao poput njenog druga koji je s njom delio srce i misli, niti su
mu misli li ile na Eragonove. No izgleda da je ta utvara ipak ostavila utisak na dvonoce, a upravo su
njih i pokuavali da prevare. im je podigao svoju grimiznu glavu, znala je da ju je zapazio kako se
strmoglavo sputa ka tlu, to je i o ekivala. Njen stav prema Trnu bio je isuvie sloen da bi stao u
jedan kratak utisak, kad god bi ga se setila, postala bi zbunjena i nesigurna, a na to ne bee navikla.
No bilo kako bilo, nije nameravala da dopusti tom skorojevi kom derletu da je pobedi u bici.
Kada crni dimnjaci i krovovi otrih rubova narastoe pred njom, jo je malo rairila krila,
ose aju i sve ja i pritisak oko grudi, ramena i krilnih mii a poto je po ela da iz zatee pri sletanju.
Naavi se svega nekoliko stotina metara iznad gusto zbijenih gra evina, podigla se u vazduhu
doputaju i krilima da se sasvim razviju. Bilo joj je potrebno mnogo truda kako bi zaustavila
obruavanje, pa joj se na as u inilo da bi vetar mogao da joj i upa krila iz duplji.
Zamahala je repom kako bi uspostavila ravnoteu, a onda se okrenula nad gradom kako bi
pronala onu crnotrnu pe inu u kojoj su bogosluili krvoedni svetenici. Ponovo uvukavi krila,
spustila se i gromoglasno sletela nasred krova katedrale.
Zarila je kande u crepove kako ne bi skliznula na ulicu. Potom je zabacila glavu i urliknula
najglasnije to je mogla, prete i i gradu i svima u njemu.
S kule zgrade tik do crnotrne pe ine odjekivalo je zvono. Poto ju je buka iznervirala, okrenula
je vrat kako bi ispustila talas plavi asto-utog plamena na nju. Kula se nije zapalila, budu i da je bila
od kamena, ali zapalili su se uad i grede koje su pridravale zvono, pa je nekoliko sekundi kasnije
zvono tresnulo u kulu.
Taj joj je prizor prijao koliko i prizor okruglouhih dvonoaca koji istr avaju vrite i. Ipak je
ona jedna adaja. I red je da je se plae.
Jedan od dvonoaca zastao je na rubu trga ispred crnotrne pe ine i ona za u kako baca ini k
njoj glasom piskavim kao u preplaenog mia. Eragonove zatitne ini zatitie je - bar je ona
pretpostavila da je tako bilo, poto nije osetila nikakvu razliku ni u sebi ni u svojoj okolini.
Onaj vilenja ki nazovi-Eragon potom ubi tog arobnjaka umesto nje. Mogla je da oseti kako
Blodgarm posee ka vra evom umu i pokorava misli tog okruglouhog dvonoca jednom jedinom re ju
na arobnom vilenja kom drevnom jeziku. Taj okruglouhi dvonoac pade na tlo otvorenih usta, iz
kojih iknu krv.
Potom ju je vilenja ki nazovi-Eragon potapao po ramenu, te joj re e: Spremi se,
Svetlokrljuna, evo ih, stiu."
Videla je Trna kako se die iza krovova s nekom crnom prilikom na le ima. Bee to Eragonov
polubrat Murtagom. Trn se presijavao i blistao gotovo koliko ona sama. Ali njene su krljuti bile
istije od njegovih poto se pre toga posebno pobrinula da ih o isti. Nije mogla ni da zamisli da po e u
boj a da ne izgleda najbolje to moe. Njeni neprijatelji ne bi trebalo samo da je se plae, ve i da joj
se dive.
Znala je da je to tatina, ali nije je bilo briga. Nijedna vrsta ne moe da nadmai veli anstvenu
lepotu zmajeva. Osim toga, ipak je ona bila enka, i elela je da se oni koji je vide dive njenom izgledu
i da je dobro upamte kako bi, ukoliko zmajevi zanavek nestanu, dvonoci mogli da nastave da pri aju
o njima uz duno potovanje, divljenje i uvaavanje.

158

Kada se Trn podigao vie od trista metara iznad tog pacovskog brloga od grada, Safira se hitro
osvrnula oko sebe da bi proverila da li je Eragon, njen saputnik po srcu i mislima, blizu crnotrne
pe ine. Nije elela da ga slu ajno povredi u borbi koja e uskoro po eti. On jeste bio opasan lovac, ali
bio je i malen, pa je svata moglo lako da ga zgnje i.
Jo je pokuavala da rasplete emerno mra na se anja koja je Eragon podelio s njom, ali
doku ila je dovoljno da bi shvatila da su zbivanja ponovo potvrdila ono u ta je oduvek verovala: kad
god su razdvojeni, njen saputnik po srcu i mislima dopadne nevolje. Znala je da se Eragon ne bi
saglasio s njom, ali poslednje nezgode nisu u inile skoro nita da bi je ubedile u suprotno, pa je osetila
neko uvrnuto zadovoljstvo zbog toga to je bila u pravu.
Dosegnuvi potrebnu visinu, Trn se naglo okrenuo i obruio se ka njoj bljuju i plamen iz
razjapljenih eljusti.
Ona se vatre nije plaila, Eragonove bi ini trebalo da je zatite od nje, ali Trnu bi njegova
golema teina i snaga mogle da omogu e da brzo istroi sve ini postavljene da bi je titile od telesnih
povreda. Kako bi se zatitila, pognula se, vrsto priljubivi telo uz katedralu, a onda je izvrnula vrat
kako bi kljocnula zubima ka Trnovom bledom trbuhu.
Utom je obavie uzburkani plamenovi, stutivi se na nju poput divovskih slapova. Plamenovi
behu toliko bletavi da je instinktivno sklopila unutranje kapke, to bi u inila pod vodom, spre ivi
svetlost da je zaslepi.
Plamenovi se ubrzo razi oe, pa Trn projuri iznad nje i vrhom svog debelog rebrolomivog
repa povu e prugu po opni njenog desnog krila. orebotina jeste prokrvarila, ali ne preterano obilno, pa
je zaklju ila da joj, mada je jeste zabolela, ne e stvarati poteko e prilikom letenja.
Trn je nastavio da se obruava na nju, pokuavaju i da je natera da se i sama podigne ka nebu.
Ali ona je odbijala da se pomeri, pa se on, nakon jo nekoliko pokuaja, umorio od napadanja i sleteo
na drugi kraj crnotrne pe ine razvukavi ogromna krila radi ravnotee.
itava se gra evina zadrmala kada se Trn spustio na sve etiri, pri emu mnogi draguljoliki
prozori na zidovima ispod njih popucae i padoe na zemlju zveckaju i. Trn je sada ve bio ve i od
nje, to behu rabote onog jajolomca Galbatoriksa, no nju, vala, nije zaplaio. Imala je vie iskustva od
Trna, a pride je i vebala s Glejdrom, koji je bio ve i od njih dvoje zajedno. Trn se i ne bi usudio da je
ubije... a nije to ni eleo, mislila je.
Crveni zmaj zarea i krenu napred, grebu i crepove vrhovima kandi. I ona je njemu uzvratila
reanjem, pa se povukla metar-dva i osetila kako joj rep dodiruje podnoje tornjeva to se uzdizahu
nebu pod oblake u prednjem delu crnotrne pe ine.
Trn mrdnu vrhom repa, te Safira zaklju i da je spreman da se baci na nju.
Uvukla je dah i zapljusnula ga bujicom treperavog plamena. Njen je zadatak sada bio da spre i
Trna i Murtaga da primete da na njoj ne sedi Eragon. Mogla je ili da se dri dovoljno daleko od Trna
kako Murtag ne bi mogao da pro ita misli vilenja kog nazovi-Eragona, ili da estoko kidie na njih
kako Murtag ne bi ni dobio priliku za to - to bi bilo tee, poto je Murtag navikao da se bori s Trnovih
le a i dok se on obr e i okre e u vazduhu. No to to su bili vrsto na zemlji mogla je da joj pomogne,
poto je vie volela da napada. Uvek je birala napad.
Nemoj mi re i da ne moe bolje od toga!", viknu Murtag, poja avi glas ma ijama, iz
vatrene kugle koja ga je okruivala.
im joj se ugasio poslednji plamen u ustima, Safira je posko ila ka Trnu. Udarila ga je pravo
po grudima, te im se vratovi prepletoe a glave im tresnue jedna o drugu dok su pokuavali da zariju
zube onom drugom u vrat. Zbog siline napada, Trn je sleteo sa crnotrne pe ine, pa je zamahao krilima
udaraju i Safiru dok su zajedno padali ka tlu.
Sleteli su uz glasan tresak, od kog se kamenje na ulici raspuklo; oblinje ku e se uzdrmae.
Neto krenu u Trnovom levom krilatom ramenu, te je neprirodno savio le a. Zmaj bi spljotio Murtaga
da ga zatitne ini nisu spasle.
Safira je ula kako Murtag psuje ispod Trna, pa je zaklju ila da bi bilo najbolje da odmah
krene u napad, pre nego to okruglouhi dvonoac po ne da baca svoje ini.
Posko ivi, utnula je Trna u trbuh, te je sletela na vrh ku e iza crvenog zmaja. Ku a je bila
previe krhka da bi mogla da je izdri, pa je ponovo poletela, ali usput je, reda radi, zapalila itav niz
ku a.
Nek se malo pozabave time, zadovoljno je pomislila kada plamenovi stadoe da prodiru
drvene gra evine.

159

Vrativi se na crnotrnu pe inu, ugurala je kande pod crepove i po ela da razdire krov,
rasturaju i ga kao to je rasturila krov onog zamka u Dilidu. No sada je bila ve a. Bila je i ja a. Njoj
su kamene plo e bile teke koliko Eragonu kamen i. Krvoedni svetenici to se klanjahu u njoj
povredili su njenog saputnika po srcu i mislima, povredili su i zmajokrvnu vilenjakinju Arju,
mladoliku mudroumnu An elu i onog ma kodlaka Solembuma, onog s mnogo imena, a pride su i
Virdena ubili. Safira je reila da, u ime osvete, uniti crnotrnu pe inu.
Za svega nekoliko sekundi, otvorila je zjape u rup agu na tavanici toga zdanja, pa je
unutranjost ispunila plamenom, a onda je zaka ila kande za krajeve mesinganih cevi orgulja ne bi li
ih i upala sa zadnjeg zida katedrale. Orgulje tresnue o red klupa ispod nje.
Trn riknu, te sa ulice polete ka nebu iznad crnotrne pe ine, gde je zastao silno mau i krilima
kako bi odrao poloaj. Izgledao je kao bezli na crna silueta spram plamenog zida koji se uzdizao od
ku a iza njega, i jedino su mu se providna krila presijavala narandastim i grimiznim odsjajem.
Nagrnuo je ka njoj ispruivi nazubljene pande.
Safira se strpela do poslednjeg trenutka, a onda je sko ila u stranu, te Trn udari glavom o
podnoje sredinjeg tornja katedrale. Visoka, izbuena kamena kula zadrhta od udarca, te joj se vrh u
obliku kitnjaste zlatne ipke prevrnu i pade na trg.
Urli i od jeda, Trn je s mukom pokuao da se uspravi. Stranje noge su mu kliznule u rupu
koju je Safira i upala na krovu, te se zateturao po crepovima zarivaju i kande oko sebe kako bi se
iskobeljao.
Dok je on to radio, Safira je odletela do prednjeg dela crnotrne pe ine i nasadila se na drugu
stranu tornja na koji Trn bee naleteo.
Sakupivi snagu, mlatnula je toranj prednjom desnom apom.
Kipovi i isklesani ukrasi prsnue i oblaci praine joj zapuie nozdrve. Komadi i kamena i
maltera pljusnue po trgu poput kie. No kula je ipak izdrala, pa ju je ponovo tresnula.
Trnovi urlici postadoe jo o ajniji kada je shvatio ta pokuava da u ini, pa se jo vie
potrudio da se izvu e.
Pri Safirinom tre em udarcu, visoka kamen-kula popuca u podnoju, te usporeno pade unazad
rue i se na krov. Trn je imao vremena tek da gnevno Mrei pre nego to se kula obruila na njega i
gurnula ga u kostur razruene gra evine, zatrpavi ga gomilom uta.
Lomljava tornja se razlee po itavom pacovskom brlogu od grada poput grmljavine.
Safira tako e zarea, ali ovoga puta noena ratobornim pobedni kim duhom. Trn e se ubrzo
iskobeljati, ali dotad e zavisiti od njene milosti.
Zamahavi krilima, po ela je da krui oko crnotrne pe ine. Kada je obila oko zgrade,
zamahnula je ka podupira ima koji su pridravali zidove, te ih je unitila jedan po jedan. Kamene
kocke se sruie diu i neprijatnu buku.
Kada je uklonila sve podupira e, zidovi bez potpore po ee da se njiu i krive upolje. Trnovi
pokuaji da se izvu e samo su doprineli tome da zidovi popuste nakon nekoliko sekundi. itava
gra evina se sruila zatutnjavi poput lavine, te se ka nebu podigao golem stub praine.
Safira pobedni ki zakreta, a onda se spusti na zadnje noge pokraj hrpe uta kako bi po
kamenim kocKarna po ela da bljuje najvreliju vatru koju je mogla da izbaci iz sebe. Nije bilo teko
odbiti plamenove pomo u arolija, ali odbijanje same vreline iziskivalo je mnogo vie truda i energije.
Nateravi Murtaga da potroi jo svoje snage kako on i Trn ne bi bili ivi ispe eni, uz energiju koju je
troio da ne bi bio zgnje en, ponadala se da e mu okrnjiti zalihe dovoljno da Eragon i ona iljouha
dvonokinja dobiju priliku da ga poraze.
Dok je ona bljuvala vatru, vilenjak na njenim le ima je bacao ini, mada ona nije znala kakve.
To je i nije posebno zanimalo. Verovala je dvonocu. Mila je sigurna da e joj pomo i ma ta radio.
Safira prokliza unazad kada kamen nasred hrpe prsnu kako bi se, uz urlik, Trn promolio iz
uta. Krila mu behu izguvana kao u zgaene zunzare, a pritom je i krvario iz nekoliko posekotina na
nogama i le ima.
Besno je pogledavi, zareao je, a rubin-crvene o i behu mu pune ratobornog gneva. Prvi put
ga je istinski naljutila, i bilo joj je jasno da je spreman da je ra ere i i da joj se napije krvi.
Odli no, pomislila je. Moda i nije bio nalupano preplaeno derle kakvim ga je ona zamiljala.
Murtag gurnu ruku u torbicu za pojasom, te izvadi mali okrugli predmet. Safira je iz iskustva
znala da je za aran i da e ga upotrebiti kako bi zale io Trnove povrede.

160

Poletela je, ne ekaju i, u pokuaju da odleti to vie pre nego to Trn uzmogne da krene za
njom. Bacila je pogled poto je nekoliko puta zamahnula krilima, te ga je videla kako se mahnitom
brzinom uzdie ka njoj, kao golem crveni kobac.
Obrnula se u vazduhu, spremna da se obrui, a onda je u dubini uma za ula Eragona kako
vi e: Safira!
Usplahirena, nastavila je da se obr e sve dok se nije okrenula ka junoj gradskoj kapiji, kod
koje je osetila Eragonovo prisustvo. Stegla je krila najvie to se usudila, te se usmerila ka kapiji u
iskoenom letu.
Trn se dade za njom kada je projurila kraj njega, pa je, i ne okrenuvi se, znala da joj je za
petama.
Oboje jurnue ka tananom bedemu tog pacovskog brloga od grada, i prohladan zororosan
vazduh zahu a u Safirinim uima poput ranjenog vuka.

161

MALJ I KACIGA
Najzad!, pomisli Roran kada vordenski rogovi oglasie pokret.
Bacio je pogled ka Dras Leoni i ugledao Safiru kako se obruava ka mra nim bedemima dok
joj se krljuti presijavaju na izlaze em suncu. Trn se promekoljio ispod nje poput goleme ma ke koja
se sun a na ogradi i pohrlio za njom.
Rorana ispuni talas energije. Kona no je kucnuo as bitke, a on je jedva ekao da dovre i taj
posao. Nakratko se zabrinuo za Eragona, a onda je ustao s debla na kojem je sedeo kako bi otiao da se
pridrui ostalim ljudima koji se behu okupili u irokom pravougaonom stroju.
Roran je bacio pogled niz redove, proveravaju i da li mu je vojska spremna. ekali su gotovo
celu no te behu umorni, ali znao je da e im strah i uzbu enje uskoro razbistriti glave. Roran je i sam
bio umoran, ali nije obra ao panju na to: odspava e kada se bitka okon a. Do tada, njegova glavna
briga jeste da sa uva ivote i svojim ljudima i sebi.
Dodue, jeste zaalio zbog toga to nije imao vremena za olju vrelog aja, da malo smiri
stomak. Pojeo je neto pokvareno za ve eru, pa su ga od tada mu ili gr evi i mu nina. No ta
neugodnost nije bila tolika da bi ga spre ila da po e u boj. Ili se on nadao da je tako.
Zadovoljan stanjem svoje vojske, Roran navu e kacigu spustivi je preko postavljene kape.
Potom je podigao svoj malj i provukao levu ruku kroz remenje na titu.
Na tvoju zapovest", re e Horst, priavi mu.
Roran mu klimnu. Tog kova a je odabrao za zamenika, a Nasuada je njegovu odluku
prihvatila bez protivljenja. Sem Eragona, Roran nikoga drugog ne bi radije imao pokraj sebe. Znao je
da to bee sebi no sa njegove strane - Horst je tek bio dobio dete, a Vordenima su bile potrebne
njegove vetine u obradi metala - ali nije se mogao setiti nikoga ko bi vie odgovarao tom zadatku.
Horst, izgleda, nije bio oduevljen unapre enjem, mada se nije ni mnogo jedio. Naprosto je po eo da
sastavlja Roranov bataljon sa smirenom samouvereno u i stru no u koje i Roranu behu poznate.
Rogovi se ponovo oglasie, te Roran podie malj iznad glave. Napred!", povikao je.
Stao je na elo nekoliko stotina ljudi, koje su, sa obe strane, pratila etiri vordenska bataljona.
im ratnici potr ae preko otvorenih polja koja su ih razdvajala od Dras Leone, gradom se
razlee uzbuna. Zvona i rogovi se oglasie sekund kasnije i, nedugo potom, itav grad ispuni ljutita
larma. To branitelji po ee da se diu. itavu tu jeku poja ae i grozomorni urlici i udarci iz sredita
grada, gde su se dve adaje borile. Roran bi povremeno video neku od njih kako se pojavljuje iznad
krovova, blistave koe, ali ta dva gorostasa uglavnom behu sakrivena od njegovog pogleda.
Ubrzo se pred njima pojavi itav lavirint tronih uderica koje su okruivale gradske zidine.
Roranu su te uzane mra ne ulice delovale zloslutno i zastrauju e. Carski vojnici, pa i sami gra ani
Dras Leone, lako bi im postavili zasedu u tim krivudavim sokacima. Borba u toliko sku enom
prostoru bila bi haoti na i mnogo surovija nego ina e. Roran je znao da bi, ako bi se to dogodilo,
veoma malo njegovih ljudi iz te bitke izalo nepovre eno.
Kada se zavukao pod senku krovne grede prve kolibe, vor nelagode se svezao u njegovom
stomaku, pogoravaju i mu mu ninu. Obliznuo se, osetivi nagon za povra enjem.
Eragonu bi bolje bilo da otvori tu kapiju, pomislio je. Ako to ne u ini... osta emo zaglavljeni
kao jagnjad saterana za klanje.

162

I ZIDINE SE OBRUIE...
Zvuk obruavanja kamena natera Eragona da zastane i da se osvrne.
Izme u krovova dveju udaljenih ku a, ugledao je prazan prostor na mestu gde je nekada stajao
iljati toranj katedrale. Umesto nje, s krova se ka nebu uzdizao stub praine nalik na beli dim.
Eragon se nasmeio sebi u bradu, ponosan na Safiru. Kada su posredi pravljenje dumbusa i
razaranje, zmajevima nema ravnih. Samo napred, pomislio je. Rasturi je na komadi e! Zatrpaj im
svetilite kamenom!
Potom je trkom nastavio niz mra nu, krivudavu kaldrmisanu ulicu sa Arjom, An elom i
Solembumom. Neki ljudi ve su se nali na ulicama: trgovci koji su krenuli da otvore svoje radnje,
no ni straari koji su poli na po inak, pijani velikai koji su upravo napustili svoje terevenke, skitnice
to spavahu pred vratima i vojnici koji su bezglavo pojurili ka gradskim bedemima.
Ali svi ti ljudi, ak i oni koji su tr ali, gledali su u pravcu katedrale poto se buka borbe dva
zmaja razlegla itavim gradom. Svi su delovali zastraeno, od promrzlih prosjaka do o vrslih vojnika i
raskono odevenih velikaa, pa niko nije obratio panju na Eragona i njegove pratioce.
Mnogo im je, pretpostavio je Eragon, pomagalo i to to su on i Arja na prvi pogled mogli da
pro u kao obi ni ljudi.
Poto je Eragon navaljivao, Arja je ostavila onesve enog iskuenika u sokaku podalje od
katedrale. Obe ao sam mu da emo ga povesti sa sobom", objasni joj Eragon, ali nikada nisam rekao
dokle. Odavde e i sam prona i put." Arja se saglasila, deluju i kao da joj je laknulo to se otarasila
iskuenika.
Dok su njih etvoro urili niz ulicu, Eragona obuze ose aj dobro znanog mesta. Njegova
poslednja poseta Dras Leoni zavrila se gotovo istovetno: on je tr ao izme u prljavih, zbijenih ku a,
nadaju i se da e sti i do neke gradske kapije pre nego to ga carski vojnici prona u. Ali ovoga puta
mu Ra'zaci nisu bili jedina pretnja.
Ponovo je bacio pogled ka katedrali. Safiri je preostalo jedino da jo nekoliko minuta
zamajava Murtaga i Trna, a potom e ve biti prekasno da zaustave Vordene. Me utim, minuti tokom
bitke mogu biti dugi kao sati, a Eragon je bio bolno svestan da se ravnotea mo i lako moe promeniti.
Dobro se dri, pomislio je, mada nije poslao te re i Safiri kako joj ne bi odvra ao panju i
kako ne bi odao svoj poloaj. Jo samo malo!
Ulice postae jo uzanije kad su se primakli gradskim bedemima, te su zgrade nadvijene iznad
njih, mahom ku e, zapre ile gotovo sve sem tanke tra ice azurnog neba. Sme e je nepomi no lealo u
slivnicima pokraj ku a, te Eragon i Arja pokrie nosove i usta rukavima. Travarki smrad izgleda nije
smetao, ali zato je Solembum, iznerviran, zafrktao i mahnuo repom.
Hitar pokret na krovu oblinje ku e privukao je Eragonovu panju, ali nije video nita kada je
podigao pogled. Nastavio je da gleda ka krovovima, te po e da prime uje udne prizore: belo polje na
ogaravljenim ciglama dimnjaka, udne iljaste oblike spram jutarnjeg neba, ovalnu ta kicu veli ine
nov a koja je u mraku sijala poput vatre.
Onda je, zaprepa en, shvatio da su se po krovovima pore ali deseci ma kodlaka u
ivotinjskim obli jima. Ma kodlaci su tr ali od jedne gra evine do druge, nemo posmatraju i kako
Eragon i njegovi saputnici krivudaju kroz polumra an lavirint gradskih ulica.
Eragon je znao da se lukavi preobrazitelji ne bi potrudili da im pomognu ukoliko situacija ne
bi postala bezizlazna, poto su eleli da skrivaju od Galbatoriksa svoju povezanost s Vordenima to
due mogu. Ipak ga je ohrabrilo to to su im bili blizu.
Ulica se naglo zavravala na raskr u pet sokaka. Eragon se posavetovao sa Arjom i
travarkom, te odlu ie da krenu ulicom naspram njihove i da nastave u istom pravcu.
Tridesetak metara ispred njih, ulica koju su odabrali otro je skretala, otvaraju i se pred trgom
koji je leao ispred june kapije Dras Leone.
Eragon zastade.
Stotine vojnika behu okupljene ispred kapije. Ljudi su se zbunjeno motali unaokolo
pripremaju i oruje i oklope, pra eni povicima svojih zapovednika. Zlatne niti uivene u njihove
grimizne tunike presijavale su se kada bi se pomerili.

163

Eragona je onespokojilo prisustvo vojnika, ali jo se vie uznemirio kada je video da su

gradski branitelji nagomilali ogromnu hrpu uta sa unutranje strane kapije kako Vordeni ne bi mogli
da provale.
Eragon opsova. Ta hrpa je bila tolika da bi i eti od pedeset ljudi trebalo nekoliko dana da je
ukloni. Safira bi mogla da oslobodi kapiju za nekoliko minuta, ali Murtag i Trn joj nikada ne bi pruili
priliku za to.
Moramo im odvu i panju nekako druga ije, pomislio je. Ali ni njemu nije bilo jasno kako.
Safira!, viknuo je, uperivi misli prema njoj. ula ga je, u to je bio siguran, ali nije imao vremena da
joj objanjava okolnosti poto je upravo tada jedan vojnik zastao i uperio ruku u Eragona i njegovu
druinu.
Pobunjenici!"
Eragon istrgnu Brisingr iz kanija te sko i napred pre nego to su ostali vojnici obratili panju
na vojnikovo upozorenje. Ne bee mu preostalo nita drugo. Povla enjem bi ostavio Vordene na cedilu
pred Carstvom. Osim loga, ne bi mogao da prepusti Safiri da se sama pobrine i za zidine i za vojnike.
Viknuo je posko ivi sa Arjom, koja mu se pridruila u tom sumanutom napadu. Zajedno su
prosekli put kroz gomilu iznena enih vojnika. Ljudi su nekoliko trenutaka bili toliko zbunjeni da neki
ak nisu shvatili da im je Eragon protivnik dok ih nije probo.
Strelci raspore eni po grudobranima ispalie kiu strela na trg. aka se odbi o Eragonove
zatitne ini. Ostale pobie ili povredie carske vojnike.
Ali Eragon, ma koliko bio brz, nije mogao da odbije sve ma eve, bodee i koplja. Jasno je
ose ao kako mu snaga opasno poputa dok ga ini tite od napada. Ukoliko se ne oslobodi iz te mase,
vojnici e ga toliko iznuriti da na kraju vie ne e mo i da se bori.
Uz estok ratni pokli , okrenuo se ukrug dre i Brisingr tik uz pojas i pokosio sve vojnike koji
mu behu u domaaju.
Blistavo plavo se ivo seklo je kroz kosti i meso kao da ne se e vrstu materiju. Krv po e da
mu se rastee s vrha u dugim, izuvijanim trakama koje se lagano pretvorie u treperave kapljice nalik
na ugla an koral. Ljudi bi se samo presamitili, dre i se rukama za stomak u pokuaju da zatvore rane.
Svaka mu je pojedinost bila veoma jarka, izotrena, kao da je sa injena od stakla. Eragon je
mogao da razazna pojedina ne vlasi u bradi oveka s ma em koji se naao pred njim. Mogao je da
prebroji grake znoja koje orosie kou ispod njegovih o iju, a mogao je i da uo i svaku mrlju, nabor
ili rupu na ode i toga vojnika.
Buka opteg metea bee bolna za njegove osetljive ui, ali Eragon je ose ao duboku
smirenost. Nije bio imun na strahove koji su ga ranije mu ili, ali sada se nisu lako budili i zbog toga se
on mnogo bolje borio.
Obrnuvi se, krenuo je ka oveku s ma em. Tada Safira prolete iznad njih. Krila joj behu
vrsto priljubljena uz telo i treperila su poput li a na vetru. Kada je prola iznad njih, nalet vetra
zamrsi Eragonovu kosu i natera ga da se sagne.
Tren kasnije, Trn se pojavio za Safirom iskeenih zuba; iz njegovih razjapljenih eljusti
plamtela je vatra. Dve adaje su odjurile itav kilometar od Dras Leoninih bedema od utog blata, a
onda se okrenue i zaputie nazad.
Eragon za u glasno klicanje s druge strane bedema. Vordeni su stigli do kapije.
Osetio je peckanje na koi leve podlaktice, kao da ga je neko poprskao vrelom ma u.
Prosiktavi, protresao je ruku, ali ose aj nije nestao. Onda je ugledao krvavu mrlju kako mu natapa
tuniku. Bacio je pogled ka Safiri. To je sigurno bila krv zmaja, ali nije znao kojeg.
Kada im se zmajevi opet pribliie, Eragon iskoristi nepanju vojnika te ubi jo trojicu. No
ostali se ubrzo pribrae, te se prava bitka nastavi.
Neki vojnik s bojnom sekirom stade pred Eragona, te po e zavitla pred njim. Ali jo dok je on
bio u poluzamahu, Arja ga je sredila posekavi ga otpozadi. Gotovo da ga je rasekla napola.
Eragon joj je zahvalio na pomo i hitro joj klimnuvi glavom. Prema neizre enom dogovoru,
stali su le a uz le a, te se skupa suo ie s vojnicima.
Primetio je da se Arja zadihala koliko i on. Mada su bili ja i i bri od ve ine ljudi, i njihova je
izdrljivost bila ograni ena, ograni ena zalihama. Ve su ubili na desetine njih, ali ostalo ih je na
stotine, a Eragon je znao da e im uskoro pristi i poja anje iz ostalih delova Dras Leone.
ta emo sad?", viknuo je odbivi koplje ba eno ka njegovom bedru.
Vreme je za ma ije!", odgovori mu Arja.

164

Odbijaju i napade vojnika, Eragon po e da baca sve ini kojih se mogao setiti, a koje bi mogle
da pobiju njihove neprijatelje.
Nov nalet vetra zamrsi mu kosu, pa hladna senka prolete iznad njega. Safira je kruila iznad
njih, slue i se postignutim ubrzanjem. Rairivi krila, po ela je da se sputa ka grudobranima na
bedemu.
Ali pre nego to je uspela da sleti, Trn ju je kona no sustigao. Crveni se zmaj obruio ka njoj
bljuju i plamenove duga ke vie od trideset metara. Safira ljuto urliknu, te se okrenu od zidina i hitro
mahnu krilima kako bi postigla visinu. Dva zmaja su se obrtala jedan oko drugog uspinju i se ka nebu,
usput se gnevno napadaju i zubima i kandama.
Prizor Safire u opasnosti samo je potpirio Eragonovu reenost. Ubrzao je bajalicu,
izgovaraju i re i drevnog jezika najbre to moe a da ih ne izgovori pogreno. Ali ma koliko da su se
trudili, ni njegove ni Arjine ini nisu uticale na vojnike.
Uto se Murtagov glas prolomi s neba, poput glasa nekog nebeskog diva: Ovi su ljudi pod
mojom zatitom, brate!"
Podigavi pogled, Eragon vide Trna kako srlja nadole ka trgu. Iznenadnom promenom brzine,
crveni zmaj je ak i Safiru uhvatio nespremnu. Ona se i dalje nalazila visoko iznad grada, poput
tamnoplave prilike spram svetloplavog neba.
Otkrili su me, pomisli Eragon, te mu jeza probi prethodnu smirenost.
Spustio je pogled kako bi njime preao po masi oko sebe. Sve vie vojnika je pristizalo iz ulica
koje su se pruale sa obe strane Dras Lecninih bedema. Travarka se naslanjala uz jednu ku u, bacaju i
neke stakleno bo ice jednom rukom a drugom vitlaju i Zvonimorom. Bo ice bi ispustile oblak zelene
pare nakon to bi se rasprsle, te bi se svi vojnici uhva eni u nju odjednom sruili, dre i se za vrat i
koprcaju i se, a po svakom deli u ogoljene koe po ele bi da im ni u sme e pe urke. Iza An ele, na
batenskom zidu ravnog vrha,
ao je Solembum. Ma kodlak je svoj uzvieni poloaj koristio kako
bi vojnicima kidao lica kandama i kako bi im skidao kacige, odvla i im panju ako bi se previe
primakli travarki. I on i An ela su delovali namu eno, te je Eragon pretpostavio da ne e jo dugo
izdrati.
Nita od onoga to je video nije prualo nikakvu nadu Eragonu. Ponovo | e pogledao Trnovu
golemu telesinu kada je crveni zmaj ispunio krila vazduhom kako bi usporio sputanje.
Moramo odavde!", viknu Arja.
Eragon se dvoumio. Bilo bi jednostavno da se Arja, An ela, Solembum i on prebace preko
bedema na drugu stranu gde ih ekaju Vordeni. Ali ako bi pobegli, Vordeni bi bili na istom na emu su
bili i ranije. Njihova vojska vie nije mogla da eka: ako pro e jo nekoliko dana, potroi e sve zalihe,
pa e ljudi po eti da bee ku ama. A im do toga do e, znao je Eragon, vie nikada ne bi bili kadri da
ujedine sve narode protiv Galbatoriksa.
Trn telom i krilima zakloni nebo bacaju i rumenu senku po celom kraju i skrivaju i Safiru s
vidika. Kapi krvi veli ine Eragonove pesnice kapale su s Trnovog vrata i nogu, te mnogi vojnici bolno
vrisnue kada ih je ta te nost opekla.
Eragone! Sada!", viknu mu Arja. Povukla ga je zgrabivi ga za ruku, ali on se nije pomerao
ne ele i da prihvati poraz.
Arja ga je jo ja e povukla, nateravi ga da spusti pogled kako se ne bi spotakao. Usput mu
pogled pade na tre i prst desne ake na kojem je nosio Aren.
Oduvek se nadao da e energiju iz tog prstena sa uvati za dan kada e se kona no suo iti s
Galbatoriksom. Bee to zanemarljiva koli ina energije u pore enju sa onom koju je kralj nesumnjivo
nakupio tokom mnogih godina provedenih na prestolu, ali prsten je ipak u sebi skrivao najve u zalihu
koju je Eragon posedovao, a on je znao da ne e imati priliku da sakupi istu koli inu pre nego to
Vordeni stignu do Urubejna, ako se to uopte desi. To je tako e bila jedna od retkih stvari koje mu je
Brom ostavio. Stoga je oklevao da upotrebi bilo koji deo te energije.
No u tom trenu se nije mogao setiti ni ega drugog.
Spremite energije u Arenu Eragonu je oduvek delovalo golemo, a sada se zapitao da li e mu
biti dovoljno za ono to namerava da u ini.
Kraji kom oka je video kako Trn juri ka njemu isturivi kande veli ine oveka, te deli njega
vrisnu da pobegne pre nego to ga to udovite uhvati i ivog prodere.
Eragon duboko udahnu, a onda upade u Arenovu riznicu povikavi: Jierda!"

165

Bujica energije koja je potom potekla kroz njega bee ve a od svih koje je iskusio: bila je
poput ledene reke koja ga je peckala i bockala gotovo nepodnoljivom ja inom. Ose aj bee i bolan i
zanosan.
Na njegovu zapovest, ogromna hrpa uta koja je pre ila kapiju prsnu ka nebu u stubu zemlje i
kamena. ut udari Trna po boku, kidaju i mu krilo, te ibnu kretavog zmaja daleko od Dras Leone.
Onda se taj stub proirio stvaraju i baldahin iznad june polovine grada.
Erupcija kamenja uzdrmala je itav trg, bacivi sve na zemlju. Eragon se spustio na ruke i
kolena, te ostade tako zure i ka nebu dok su ini delovale.
Kada je energija iz prstena bila na izmaku, proaputao je: Ganga raehta." Poput olujnog crnog
oblaka noenog vetrom, stub uta se pomeri udesno, u pravcu pristanita i jezera Leone. Eragon je
nastavio da gura ut podalje od sredita grada koliko god je mogao, a onda je, kada su poslednji ostaci
energije pokuljali kroz njega, dovrio ini.
Varljivo tiho, oblak uta se uruio. Tei komadi - kamenje, odlomljeno drve e i grumenje
zemlje - odmah padoe dole, pljute i po povrini jezera, dok manji komadi i ostadoe u vazduhu
stvaraju i veliku sme u mrlju koja je polako lebdela dalje ka zapadu.
Tamo gde bee ut ostade prazan krater. Rupa je bila oivi ena popucalim komadima kaldrme,
nalik na krug razbijenih zuba. Gradska kapija je stajala otvorena, raspukla i iskrivljena, potpuno
unitena.
Kroz izlomljenu kapiju, Eragon ugleda Vordene okupljene po ulicama s druge strane.
Izdahnuvi, dopustio je da mu glava klone od iscrpljenosti. Upalilo je, pomislio je sav zapanjen. Onda
se polako uspravio, tek donekle svestan da opasnost jo nije prola.
Dok su vojnici pokuavali da se uskobeljaju na noge, Vordeni pokuljae u Dras Leonu,
uzvikuju i ratne pokli e i lupaju i ma evima po titovima. Nekoliko sekundi kasnije, Safira slete
me u njih i ono to je trebalo da se pretvori u ljutu bitku pretvori se u opte bekstvo, poto se vojnici
razbeae da spasu glave.
Eragon je spazio Rorana u moru ljudi i patuljaka, ali on mu nestade s vidika pre nego to je
uspeo da privu e bratovu panju.
Arja... ? Eragon se naglo okrenu, ali se usplahiri videvi da nije pokraj njega. Osvrnuvi se
oko sebe, uskoro ju je zapazio nasred trga. Bee je okruilo dvadesetak vojnika. Ljudi su je vrsto
drali za ruke i noge, pokuavaju i da je odvuku odatle. Arja je oslobodila jednu aku, te udari jednog
od njih po bradi i polomi mu vrat, ali drugi vojnik zauze njegovo mesto pre nego to je ponovo
zamahnula.
Eragon odmah jurnu k njoj. Usled iscrpljenosti, spustio je desnu ruku previe nisko, te mu se
vrh Brisingra zaka io za verinja u jednog od palih vojnika. Bal ak mu ispade iz ake. Ma tresnu o
zemlju, a Eragon po e da okleva, poto nije znao da li da se vrati po njega, ali tada je ugledao kako
dvojica vojnika bodu Arju bodeima, pa je udvostru io brzinu.
Ba kad je stigao do nje, Arja je na tren stresla napada e sa sebe. Ljudi nagrnue rairenih
ruku, ali pre nego to su je ponovo zgrabili, Eragon je opalio jednog oveka sa strane, zarivi mu
pesnicu u rebra. Neki drugi vojnik sa zalizanim brkovima pokuao je da ubode Eragona u grudi.
Eragon je golim rukama epao se ivo, otrgao ga iz vojnikovog stiska, polomio ma nadvoje i probo
vojnika onim to je ostalo od njegovog oruja. Za nekoliko sekundi, svi vojnici koji su napali Arju
leali su mrtvi ili smrtno ranjeni. One koje Eragon nije ubio dovrila je Arja.
Arja mu na to re e: Da zna da sam i sama mogla da ih sredim."
Eragon se nagnu prema njoj, oslonivi ruke na kolena kako bi doao do daha. Znam... "
Klimnuo je ka njenoj desnoj aci, onoj koju je povredila kada ju je provukla kroz gvozdeni okov;
drala ju je sklopljenu uz nogu. Ovo ti je moje hvala."
Ba ti je grozan poklon", kazala je s blagim osmehom na usnama.
Ve ina vojnika ve bee pobegla s trga, a oni koji su ostali behu saterani uz ku e pred
Vordenima. Pred Eragonovim o ima, na desetine Galbatoriksovih ljudi odbacilo je oruje predaju i se.
Sa Arjom je otiao da pokupi svoj ma , a onda su otili do zidina od utog blata, gde je tlo bilo
koliko-toliko isto. Seli su uza zid da posmatraju kako Vordeni ulaze u grad.
I Safira im se uskoro pridruila. Gurnula je Eragona njukom, a on se osmehnu, te je po ea
po nosu. Uspela si, rekla mu je predu i.
Uspeli srno, odgovorio je.

166

Blodgarm izgovori nerazgovetnu re na drevnom jeziku, a onda mu telo zatreperi poput

fatamorgane i on ponovo postade onaj stari: visok, upav, utih o iju, dugih uiju i otrih zuba. Nije
li io ni na vilenjaka ni na oveka, ali Eragon je u napetom, stegnutom izrazu njegovog lica primetio
meavinu luge i besa.
Senkoubico", rekao je, te se naklonio i Arji i Eragonu. Safira mi je rekla za Virdenovu
sudbu... "
Pre nego to je dovrio re enicu, deset vilenjaka iz Blodgarmove ete izronilo je iz mase
Vordena i pojurilo k njemu s ma evima u rukama.
Senkoubico!", uzviknue. Argetlam! Svetlokrljuna!"
Eragon ih umorno pozdravi, trude i se da odgovori na njihova pitanja, mada mu nije bilo ni do
ega.
Onda njihov razgovor prese e urlik i nad njih se nadvi senka. Podigavi pogled, Eragon je
ugledao Trna, ivog i zdravog, kako lebdi visoko iznad njih.
Eragon opsova, te bre-bolje sko i na Safiru, usput isukavi Brisingr, a Arja, Blodgarm i ostali
vilenjaci sastavie zatitni krug oko nje. Njihova zdruena mo bee zastrauju a, ali Eragon nije znao
da li bi bila dovoljna da oteraju Murtaga.
Svi Vordeni podigoe poglede u isti mah. Jesu oni bili hrabri, ali ak se i najhrabriji trzaju
pred zmajevima.
Brate!", zaurla Murtag, toliko poja avi svoj izobli eni glas da je Eragon morao da pokrije
ui. Duguje mi krv za sve povrede koje si naneo Trnu! Uzmi Dras Leonu ako eli. Ona
Galbatoriksu nita ne zna i. Ali jo emo se mi sresti, Eragone Senkoubico, zaklinjem ti se u to!"
Trn se potom okrenuo i odleteo severno od Dras Leone, te uskoro nestade u oblaku dima to se
dizao iznad ku a koje su gorele pokraj razorene katedrale.

167

POKRAJ OBALA JEZERA LEONE

Eragon je prolazio kroz tabor hitrim korakom, stegnute vilice i stisnutih pesnica.
Prethodnih nekoliko sati proveo je na sastanku s Nasuadom, Orikom, Arjom, Garzvogom,
kraljem Orinom i njihovim mnogobrojnim savetnicima, na kojem su raspravljali o dnevnim
zbivanjima i trenutnom stanju vordenske vojske. Pri kraju sastanka, javili su se kraljici Islanzadi da bi
je obavestili da su Vordeni osvojili Dras Leonu i da je Virden poginuo.
Eragonu nije bilo prijatno da objanjava kraljici kako je jedan od njenih najstarijih i
najmo nijih vra eva umro, kao to ni samoj kraljici nije bilo drago to uje te vesti. Isprva je reagovala
s toliko tuge da se i sam iznenadio: nije ni pomislio da je ona toliko dobro poznavala Virdena.
Razgovor sa Islanzadi ostavio je Eragona u natmurenom raspoloenju, poto ga je podsetio na
Virdenovu pogibiju, sasvim nasumi nu i nepotrebnu. Da sam ja bio na elu, oni iljci bi proburazili
mene, pomislio je nastavljaju i svoju potragu po tabora. A to se moglo dogoditi i Arji.
Safira je znala ta je naumio, ali reila je da se vrati na svoje mesto pokraj njegovog adora,
gde je obi no spavala, rekavi mu: Ako po nem da bazam izme u adora, razbudi u Vordene, a svi su
oni zasluili da se odmore. No u mislima su ipak ostali spojeni, pa je znao da e, ukoliko mu zatreba,
biti pokraj njega za nekoliko sekundi.
Kako bi sa uvao svoj no ni vid, Eragon se nije pribliavao logorskim vatrama i bakljama koje
su gorele ispred mnogih adora, ali trudio je da proveri svaki osvetljeni prostor u potrazi za svojim
plenom.
Dok je tragao, sinulo mu je da bi mu sasvim mogla proma i. Njegova ose anja prema njoj
behu daleko od prijateljskih, to bi njoj omogu ilo da predoseti njegov poloaj i da ga izbegne, ako
tako poeli. No on ipak nije smatrao da je kukavica. Uprkos njenoj mladosti, bila je jedna od
naj vr ih osoba koje je ikada sreo - i me u ljudima, i me u vilenjacima, i me u patuljcima.
Naposletku je spazio Elvu kako sedi ispred malog, neupadljivog adora i igra se kolari upani u pod svetlo u dopola ugaene vatre. Pokraj nje je njena starateljka Greta kljocala duga kim
drvenim iglama za trikanje.
Eragon na as zastade, te se zagleda u njih. Starica je delovala oputenije nego ikad, pa nije
eleo da je prekida dok se odmara.
Onda Elva re e: Nemoj sad da se predomisli, Eragone. Sad kad si dovde stigao." Glas joj je
bio neobi no sputan, kao da je pre toga plakala, ali kada je podigla lice, pogled joj bee prodoran i
izaziva ki.
Greta se, izgleda, prepala kada je Eragon kro io na svetlost, pa je pokupila vunicu i igle,
naklonila se i rekla: Pozdravljam te, Senkoubico. Mogu li te posluiti ne im od jela ili pi a?"
Ne, hvala." Eragon se zaustavio ispred Elve i zagledao se u tu sitnu devoj icu. I ona se
nakratko zagledala u njega, a onda je nastavila da prepli e om u od vunice me u prstima. Njene
ljubi aste o i, primeti Eragon uz udan gr u stomaku, behu iste boje kao oni kristali ametista koje su
helgrindski svetenici upotrebili kako bi ubili Virdena i zato ili Arju i njega.
Eragon kleknu, te uhvati vunicu na sredini kako bi prekinuo Elvu.
Znam ta namerava da kae", ustvrdila je.
Moda i zna", zarea on, ali ja u to ipak re i. Ubila si Virdena - ubila si ga kao da si ga
sama izbola. Da si pola s nama, mogla si ga upozoriti na zamku. Mogla si nas sve upozoriti. Gledao
sam kako Virden umire i kako Arja sama sebi dere kou s ruke, i to sve zbog tebe. Zbog tvog besa.
Zbog tvoje tvrdoglavosti. Zbog tvog ponosa... Mene moe da mrzi koliko god ho e, ali da se nisi
drznula da dopusti da iko drugi trpi zbog toga. Ako eli da Vordeni izgube, onda se pridrui
Galbatoriksu, pa da zavrimo s tim. Je li to ono to zaista eli?"
Elva polako odmahnu glavom.
Onda da te vie nisam uo da odbija da pomogne Nasuadi samo iz inata, ina e emo ti i ja
morati da ra istimo neke stvari, vidovita Elva, a ti iz toga sigurno ne e iza i kao pobednica."
Ne bi ti nikada uspeo da me porazi", promrmljala je glasom punim besa.
Mislim da bi se dobrano iznenadila. Elva, ti poseduje dragocen dar. Vordenima je potrebna
tvoja pomo vie nego ikada ranije. Ne znam kako emo poraziti kralja kod Urubejna, ali ako bude na
naoj strani, ako upotrebi svoj dar protiv njega, moda emo i imati nekakvih izgleda."

168

Elva se, izgleda, dvoumila u sebi. Onda je klimnula i Eragon vide da pla e i da joj suze naviru
iz o iju. Nije mu bilo drago to ju je uznemirio, ali je unekoliko bio zadovoljan to su je njegove re i
toliko dotakle.
Izvini", proaputala je.
Pustivi vunicu, Eragon ustade. Tvoje izvinjenje ne moe nam vratiti Virdena. Budi bolja
ubudu e i moda e se iskupiti za ovu greku."
Klimnuo je staroj Greti, koja je utala tokom njihovog razgovora, a onda se vratio u mrak,
me u adore.
Bio si dobar, re e mu Safira. Mislim da e se odsad druga ije ponaati. Nadam se.
Ta grdnja je bila neobi no iskustvo za Eragona. Prisetio se kako su ga Brom i Garou grdili
kada bi pogreio, pa se zbog toga to se sada on naao u ulozi vaspita a ose ao... druga ije... nekako
zrelije.
To ak se okre e, pomislio je.
Nije urio dok je etao po taboru, poto mu je prijao sve lahor koji je dopirao s jezera
skrivenog u tami.
Nakon preuzimanja Dras Leone, Nasuada ih je sve iznenadila odlu ivi da Vordeni ne smeju
da preno e u gradu. Svoju odluku nije objasnila, ali Eragon je pretpostavljao da zbog odugovla enja
kod Dras Leone arko eli da nastave put ka Urubejnu, ali i da ne eli da se zadrava u tom gradu po
kom se moda jo mota mnogo Galbatoriksovih pla enika.
Poto su Vordeni obezbedili sve ulice, Nasuada je odredila ratnike koji e ostati u gradu pod
vo stvom Martlanda Crvenobradog. Vordeni su potom napustili Dras Leonu i nastavili mar ka severu
prate i obalu oblinjeg jezera. Tokom putovanja, glasnici su neprekidno jahali tamo-amo izme u
Vordena i Dras Leone, kako bi se Martland i Nasuada dogovarali o raznim nevoljama vezanim za
upravljanje tim gradom.
Pre nego to su Vordeni krenuli na put, Eragon, Safira i Blodgarmovi vra evi vratili su se do
unitene katedrale kako bi preuzeli Virdenovo telo i kako bi potraili pojas Belota Mudrog. Safiri je
bilo potrebno svega nekoliko minuta da razgrne kamenje koje je pre ilo ulaz u podzemne odaje, a
toliko je i Blodgarmu i ostalim vilenjacima trebalo da pokupe Virdena. Ali ma koliko traili i ma
kakve ini koristili, pojas nisu mogli da prona u.
Vilenjaci su Virdena izneli iz grada na svojim titovima, kako bi ga odneli do nekog breuljka
blizu poto a. Tamo su ga pokopali uz nekoliko bolnih tubalica na drevnom jeziku - pesama toliko
alosnih da je ak i Eragon neusiljeno plakao, a sve pti ice i ivotinje u okolini utihnule kako bi ih
sasluale.
Sedokosa vilenjakinja Jela je kleknula pokraj humke, izvadila ir iz torbice za pojasom i
posadila ga ta no iznad Virdenovih grudi. Potom dvanaest vilenjaka, me u kojima bee i Arja, zapeva
iru, koji pusti korenje i po e da raste i raste, uzdiu i se ka nebu poput ispruenih ruku.
Kada su vilenjaci obavili svoje, zeleni hrast bee visok gotovo sedam metara, s dugim
okotima zelenih cvetova na kraju svake grane.
Bee to najlepa sahrana od svih na kojima je Eragon bio. Dopala mu se mnogo vie od
obi aja patuljaka, koji bi okruili svog pokojnika tvrdim ledenim kamenom duboko pod zemljom, a
svidela mu se i zamisao da ne ije telo bude hrana drvetu koje e moda iveti stotinama godina. Ako
jednom i sam bude morao da umre, zaklju io je, voleo bi da nad njim bude zasa eno stablo jabuke,
kako bi njegovi prijatelji i porodica mogli da jedu plodove sazrele nad njegovim telom.
Ta ga je zamisao strahovito zainteresovala, mada je bila prili no morbidna.
Pored pretrage katedrale i preuzimanja Virdenovog tela, Eragon je uradio jo neto vano
nakon osvajanja Dras Leone. Uz Nasuadin pristanak, proglasio je sve robove u gradu slobodnim
gra anima, pa je li no obiao imanja i mesta na kojima se prodavalo roblje kako bi izbavio iz lanaca
gomilu mukaraca, ena i dece. To mu je pruilo mnogo zadovoljstva, pa se ponadao da je time
poboljao ivote ljudi koje je oslobodio.
Kada se pribliio svome adoru, spazio je Arju kako ga eka pred ulazom. Eragon ubrza
korak, ali pre nego to je stigao da se pozdravi s njom, neko doviknu: Senkoubico!"
Eragon se okrenu, te ugleda jednog Nasuadinog paa kako tr i prema njima. Senkoubico!",
ponovi de ko, pomalo zadihan, te se nakloni Arji. Gospa Nasuada bi elela da svratite do njenog
adora sat pre svitanja sutra ujutro kako bi se posavetovala s vama. ta da joj prenesem, gospo Arja?"

169

Kai joj da u biti tamo kako je i zatraila", odgovori mu Arja, blago pognuvi glavu. Pa se
ponovo naklonio, naglo se okrenuo, te je otr ao odakle je i doao.
Nadimak pomalo zbunjuje sad kad smo oboje ubili po Senku", primeti Eragon, blago se
iskezivi.
Arja se tako e osmehnula, mada joj izraz na usnama bee gotovo neprimetan u mraku. Zar bi
ti bilo drae da sam ostavila Varauga u ivotu?"
Ne, ne... to nikako."
Moda sam mogla da ga ostavim za roba, da radi kako mu naredim." Eh, sad se sprda sa
mnom", rekao joj je. Tiho se zakikotala.
Moda bi trebalo da te zovem princezom - princeza Arja." Ponovo je to rekao, uivaju i u
izgovaranju tih re i.
Vala, ne e me tako zvati", rekla je mnogo ozbiljnije. Nisam ti ja nikakva princeza."
Kako nisi? Majka ti je kraljica. Kako onda nisi princeza? Njena je titula drottning, a tvoja
drottningu. Jedno zna i kraljica, a drugo... "
Ne zna i princeza", rekla mu je. Ne postoji istovetna re na ovom jeziku."
Ali ako bi tvoja majka umrla ili stupila s prestola, ti bi zauzela njeno mesto kao vladarka
vaeg naroda, zar ne?"
Nije ti to tako jednostavno."
Arja izgleda nije bila raspoloena da mu objanjava, pa Eragon re e: Ho e li da u e?"
Ho u", odvratila je.
Eragon je podigao ulazno krilo adora, te se Arja zavukla unutra. Hitro pogledavi Safiru, koja
je leala sklup ana u blizini, duboko diu i poto je zadremala, Eragon krenu za njom.
Otiao je do fenjera koji je visio na motki nasred adora, te promrmlja Istalri" umesto
Brisingr" kako ne bi potpalio svoj ma . Plamen ispuni unutranjost toplom, mirnom svetlo u zbog
koje je njegov skromno ure en vojni ki ador delovao gotovo ugodno.
Poto su seli, Arja re e: Pronala sam ovo me u Virdenovim stvarima, pa pomislih da bismo
mogli zajedno da se po astimo." Iz bo nog depa pantalona izvukla je izrezbarenu drvenu uturicu
veliku otprilike kao Eragonova aka. Pruila ju je njemu.
Eragon je otvorio uturicu i onjuio grli . Podigao je obrve nanjuivi jak, slatkast miris
estokog pi a.
Je l' to faelnirv?", upitao ju je, spomenuvi pi e koje su vilenjaci pravili od zovinih bobica i
od mese ine, kako je Nari tvrdio.
Arja se nasmeja i glas joj zazvoni poput kaljenog elika. Jeste, ali Virden je dodao jo neto."
Je l'?"
Listove jedne biljke koja raste u isto nom delu Du Veldenvordena, pokraj obala jezera
Rone." Namrtio se: A jesam li ja uo za ime te biljke?"
Verovatno jesi, ali nije vano. Hajde, probaj, dopa e ti se, jam im ti za to."
Ponovo se nasmejala, to ga malo pokoleba. Nikada je ranije nije video takvu. inila mu se
lakomislenom i nesmotrenom, a onda se iznenadio shvativi da je ve prili no nacvrcana.
Eragon se premiljao, pitaju i se da li ih Glejdr posmatra. Onda je prineo uturicu usnama i
progutao gutljaj faelnirva. Ukus je bio druga iji od ukusa na koje bee navikao: pi e je imalo snanu,
mirisnu aromu, sli nu mirisu cibetke ili hermelina.
Eragon se namrti pokuavaju i da se ne zagrcne kada mu faelnirv oee grlo. Uzeo je jo
jedan, manji gutljaj, te je vratio uturicu Arji, koja tako e otpi iz nje.
Prethodni dan bio je ispunjen krvlju i grozotama. Uglavnom ga je proveo bore i se, ubijaju i,
zamalo je i sam stradao, pa mu je bio potreban oduak... Bilo mu je potrebno da sve to zaboravi.
Teskoba koju je ose ao bila je isuvie duboko usa ena da bi je se reio samo meditacijom. Bilo mu je
potrebno neto drugo, neto to nije pripadalo njegovom unutranjem svetu - neto poput nasilja u
kojem je u estvovao, a koje mahom bee neto spoljanje, a ne unutranje.
Kada mu je Arja vratila uturicu, sasuo je veliki gutljaj niz grlo, a onda se zakikotao ne
mogavi da se obuzda.
Arja je podigla obrvu i zamiljeno ga pogledala, dodue s veselim izrazom na licu: ta ti je
toliko smeno?"

170

Pa ovo... to jest... mi... To to smo mi jo ivi, a oni" - mahnuo je u pravcu Dras Leone nisu. ivot mi je smean, i ivot i smrt." Toplina mu se ve bee rairila po stomaku, te po ee da ga
peckaju i vrhovi uiju.
Lepo je biti iv", rekla je Arja.
Dodavali su uturicu jedno drugom sve dok je nisu ispraznili, a onda Eragon vrati ep u grli .
Nije uspeo da ga vrati iz prve poto su mu prsti bili tromi i nezgrapni, a pritom mu se inilo da se leaj
ljulja pod njim poput palube neke la e na moru.
Dao je praznu uturicu Arji, a kada ju je ona preuzela, on je uhvati za aku, za desnu aku, i
podie je prema svetlosti. Koa joj je ponovo bila glatka i besprekorna. Nije bilo ni traga od povrede.
Blodgarm te je iscelio?", pitao ju je Eragon.
Arja mu klimnu, a on je pusti. Uglavnom. Sada ponovo mogu da koristim celu aku."
Odlu ila je da mu to i dokae otvorivi je i sklopivi nekoliko puta. Ali i dalje imam ovaj deli koe u
podnoju palca na kom nita ne ose am." Pokazala mu ga je kaiprstom leve ruke.
Eragon isprui ruku kako bi neno dodirnuo to mesto. Tu?"
Tu", rekla je, te mu je pomerila ruku udesno.
I Blodgarm nije mogao nita da u ini povodom toga?"
Odmahnula je glavom. Pokuao je pomo u pet-est ini, ali ivci naprosto ne e da se spoje."
Odmahnula je rukom: Ma nema veze. I dalje mogu da vitlam ma em i da nateem luk. A to je
najvanije."
Eragon je malo oklevao, a onda re e: Zna... koliko sam ti zahvalan na onome to si u inila...
to si pokuala da u ini. Jedino mi je ao to je to ostavilo trajan beleg. Da sam ikako mogao da
spre im da se to desi..."
Nemoj da se ose a loe zbog toga. Ne moe pro i kroz ivot neozle en. Ne bi ni eleo da
bude tako. Nakupljene povrede mera su i greaka i postignu a."
An ela je rekla neto sli no o neprijateljima - kako si kukavica ili neto jo gore ako ih
nema."
Arja klimnu. Ima istine u tome."
Nastavili su da pri aju i da se ale do duboko u no . Umesto da oslabi, dejstvo za injenog
faelnirva poja alo se. Eragona spopadoe vrtoglavica i oamu enost, pa je primetio kako senke u
adoru izgledaju kao da se njiu, a onda neka udna, treperava svetla, nalik na ona koja je obi no
vi ao kada bi no u sklopio o i, po ee da mu lebde pred o ima. Vrhovi uiju gotovo mu se uarie, a
koa na le ima po e da ga svrbi i pecka kao da mu mravi mariraju po njoj. Povrh toga, odre eni
zvukovi dobili su udnovatu ja inu - poput usaglaenog zujanja buba pokraj jezera, ili pucketanja vatre
u baklji ispred adora: sve mu je to toliko ispunilo sluh da je na kraju jedva mogao da izdvoji bilo koji
drugi zvuk.
Da nisam otrovan?, zapitao se.
ta je bilo?", pitala ga je Arja primetivi da se uzbunio. Oblizao je usno, koje postae
neverovatno i bolno suve, te joj je ispri ao kako se ose a.
Arja se nasmejala i ponovo se zavalila, tromih, napola sklopljenih o iju. Iako bi i trebalo da
bude. Sve e ti to izvetriti do zore. A dotad pokuaj da te opusti i da uiva u tom ose aju."
Eragon se nekoliko trenutaka premiljao, pitaju i se da li da upotrebi neke ini kako bi
razbistrio um, ako mu to uopte po e za rukom, ali ipak je odlu io da veruje Arji i da prihvati njen
savet.
Kada je svet po eo da se okre e oko njega, Eragonu postade jasno koliko je zapravo posezao
za ulima kako bi utvrdio ta je stvarno a ta nije. Mogao se zakleti da su treperava svetla zaista tamo,
mada je razumni deo njegovog uma znao da je to samo privid stvoren pod uticajem faelnirva.
On i Arja nastavie da pri aju, ali razgovor im postade nepovezan i nerazgovetan. Uprkos
tome, Eragon je bio ube en da je sve to su rekli izuzetno vano, mada nije znao zato, niti se se ao o
emu su razgovarali samo tren ranije.
Malo kasnije, Eragon za u potmuo, grlen zvuk tr ane frulice koju je neko zasvirao u taboru.
Isprva mu se u inilo da samo zamilja te vesele tonove, ali onda je primetio da i Arja pomera glavu i
okre e je u smeru muzike, kao da ju je i ona ula.
Ko je svirao i zato - Eragon nije znao. A nije ga ni bilo briga. Imao je utisak da je melodija
izronila iz mra ne no i, poput vetra, usamljena i naputena.

171

Po eo je da je slua zabacivi glavu, gotovo sklopljenih kapaka, a arobni prizori po ee da

mu se roje u glavi, prizori koje je faelnirv podstakao a muzika oblikovala.
Melodija je bivala sve e a, te ono to po e kao tubalica postade neto uurbano, a note
po ee da trepere toliko brzo, odlu no, sloeno i uzbunjeno da se Eragon uplai za zdravlje muzi ara.
inilo mu se neprirodnim da bilo ko svira toliko hitro i toliko veto, ak i vilenjak.
Arja je po ela da se smeje kada je muzika dostigla grozni av vrhunac, te je posko ila na noge,
zauzela pozu i podigla ruke iznad glave. Stala je da udara nogama o zemlju i da tape rukama, jednom,
dvaput, triput, a onda, zapanjivi Eragona, po e da igra. Pokreti joj isprva behu spori, gotovo otegnuti,
ali ubrzo je poja ala ritam kako bi se usaglasila s razularenim taktom melodije.
Muzika je potom dostigla vrhunac i po ela da se stiava, poto se frula vratio melodiji kako
bi je polako dovrio. Me utim, pre nego to je muzika prestala, iznenadan svrab natera Eragona da
po ee desni dlan. Istog trena je osetio trzaj u glavi: zatitne ini mu se naglo pokrenue upozoravaju i
ga na opasnost.
Sekund kasnije, neki zmaj riknu iznad njih. Ledena jeza proe Eragona. Urlik nije poticao od
Safire.

172

OBE ANJE JAHA EVO

Eragon epa Brisingr, te on i Arja izjurie iz adora.
Spotakavi se, Eragon pade na koleno ose aju i kako se zemlja naginje pod njim. Uhvatio se
za busen trave kao za sidro, ekaju i da vrtoglavica mine.
Onda je zakiljio odvaivi se da podigne pogled. Svetlost oblinjih baklji bee bolno jarka;
plamenovi zaplivae pred njim poput riba, kao da su se odvojili od nauljenih krpa na kojima su i
goreli.
Ode mi ravnotea, pomisli Eragon. Ni u sopstveni vid ne mogu da se pouzdam. Moram da
razbistrim misli. Moram da...
Za oko mu zapade neki pokret, te se pognu. Safirin rep prelete preko njega, proavi svega
nekoliko centimetara iznad njegove glave, a onda tresnu o ador sravnivi ga sa zemljom nakon to je
polomio sve drvene motke u njemu poput suvih gran ica.
Safira zarea, kljocaju i eljustima uprazno dok je pokuavala da se podigne na noge. Onda
zbunjeno zastade.
Malecki, ta se to...
Prekide je zvuk nalik na hujanje silnog vetra, i iz mra nog neba izroni Trn, crven poput krvi i
blistav poput miliona treperavih zvezda. Spustio se blizu Nasuadinog atora, a zemlja zadrhta od
njegove teine.
Eragon za u povike Nasuadinih straara, a onda Trn zamahnu prednjom desnom apom i
prekinu bar polovinu tih povika.
S nosiljki privezanih po bokovima crvenog zmaja isko i nekoliko desetina vojnika, koji se
rairie po taboru bodu i adore ma evima i seku i uvare koji potr ae ka njima.
Rogovi odjeknue po itavom taboru. U isti mah, borbeni mete za u se i iz pravca njihovih
spoljnih odbrambenih poloaja, najavljuju i, zaklju i Eragon, sporedni napad sa severa.
Koliko li vojnika imaju?, zapitao se. Da nas nisu opkolili? Obuze ga panika toliko jaka da mu
je umalo nadvladala razum i naterala ga da bezglavo pobegne u tamu. Nije se makao jedino zato to je
znao da je za sve to odgovoran faelnirv.
Bre-bolje je izgovorio ini za isceljenje, nadaju i se da e ponititi dejstvo pi a. Uzalud.
Razo aravi se, lagano se pridigao, isukao Brisingr i stao rame uz rame sa Arjom kako bi do ekali
petoricu vojnika koji pohrlie ka njima. Eragon nije bio siguran kako bi on i Arja mogli da ih odbiju u
takvom stanju.
Kada su ljudi smanjili rastojanje na jedva est-sedam metara, Safira zarea i mlatnu repom po
zemlji oborivi vojnika. Predosetivi ta e Safira u initi, Eragon je zgrabio Arju, koja se uhvatila za
njega, te uspee da ostanu na nogama dre i se jedno za drugo.
Potom i Blodgarm, u drutvu vilenjaka Laufina, dojuri iz lavirinta adora i pobi pet vojnika
pre nego to su uspeli da ustanu. Ostali vilenjaci se pojavie za njima.
Jo jedna skupina vojnika, u kojoj bee vie od dvadeset ljudi, potr a ka Eragonu i Arji,
gotovo kao da su znali gde bi mogli da ih prona u.
Vilenjaci se pore ae u stroj ispred Eragona i Arje. Ali pre nego to su se vojnici obreli u
domaaju vilenja kih ma eva, jedan ador se naglo otvori i An ela ulete me u vojnike urlaju i,
izazvavi strah i pometnju.
Odevena u crvenu spava icu, ra upane kovrdave kose, travarka je vitlala grebenima za
vunu. Grebeni behu duga ki gotovo pola lakta, s po dva reda eli nih paroga ukoso nasa enih na
rubovima. Parozi behu dui od Eragonovih podlaktica i otri poput igala; znao je da onaj ko se ubode
na njih moe da dobije trovanje krvi od neoprane vune kroz koju su provla eni.
Dva vojnika padoe kada im An ela zari grebene u bokove, gurnuvi im paroge pravo kroz
verinja e. Travarka je bila skoro pola metra nia od ve ine ljudi, ali nije pokazala strah kada se
zaletela u njih. tavie, bila je slika i prilika ratobornosti: razbaruena, razvikana i natmurena.
Vojnici opkolie An elu i po ee da steu obru oko nje, zaklonivi je, te se Eragon na tren
uplaio da bi je mogli savladati.

173

A onda, s druge strane tabora, ugleda Solembuma kako juri prema zbijenim vojnicima
stisnuvi ui uz glavu. Za njim su ili i drugi ma kodlaci - dvadeset, trideset, etrdeset, itav opor svi u ivotinjskom obli ju.
Larma sa injena od frktaja, urlika i vrisaka ispuni no kada ma kodlaci sko ie na vojnike i
stadoe da ih rue na zemlju, kidaju i im meso kandama i zubima. Vojnici su uzvra ali koliko god su
mogli, ali nisu se mogli nositi sa ogromnim, rutavim ma kama.
Doga aji izme u An elinog upada do uletanja ma kodlaka u bitku odigrali su se toliko brzo
da Eragon nije imao vremena da reaguje. Kada su se ma kodlaci sjatili oko vojnika, samo je trepnuo i
ovlaio ispucala usta, noen ose ajem da je sve oko njega nestvarno.
Onda Safira re e Brzo, na moja le a, te
nu kako bi mogao da se popne na nju.
ekaj", re e mu Arja, te spusti aku na njegovu ruku. Promrmljala je nekoliko re i na
drevnom jeziku. Tren kasnije, Eragonova poreme ena ula se povratie i on ponovo preuze vlast nad
svojim telom.
Zahvalio je Arji pogledom, bacio kanije Brisingra na ono to bee ostalo od adora, uspentrao
se na Safirinu prednju desnu nogu i spustio se na svoje uobi ajeno mesto u podnoju njenog vrata.
Kako nije bilo sedla, otri rubovi njenih krljuti zarie mu se u butine, to bee ose aj koji je pamtio
jo od prvog zajedni kog leta.
Bi e nam potreban Dautdert", doviknuo je Arji.
Klimnuvi, otr ala je ka svom adoru, koji se nalazio stotinak metara od njegovog, na isto noj
strani tabora.
Ne ija svest, koja ne bee Safirina, prislonila se uz Eragonove misli i on se namah povukao u
sebe kako bi se zatitio. Me utim, odmah je shvatio da je to Glejdr, te je dopustio zlatnom zmaju da
mu u e u um.
Pomo i u ti, re e mu Glejdr. U njegovim re ima Eragon oseti zastrauju i, uzavreli gnev
usmeren ka Trnu i Murtagu, gnevom dovoljno snanim da pretvori itav svet u pepeo. Spojite svoje
umove s mojim, Eragone i Safira. I ti, Blodgarme, i ti, Laufine, i svi vai. Dopustite mi da gledam
vaim o ima, i da sluam vaim uima, kako bih vas mogao savetovati, i kako bih mogao da vam
posudim svoju snagu kada vam zatreba.
Safira posko i unapred, napola lete i, napola klize i preko reda adora, zaputivi se ka
Trnovoj golemoj rubin-crvenoj telesini. Vilenjaci krenue za njom, ubijaju i sve vojnike na koje bi
naili.
Safira je imala prednost u vidu postignute visine, poto je Trn jo bio na zemlji. Usmerila se
ka njemu nameravaju i, odmah je shvatio Eragon, da mu sleti na le a i da mu zarije eljusti u vrat, ali
kada ju je ugledao, crveni zmaj zarea, okrenu glavu ka njoj, te
nu kao psi koje se suo ava s
ve im psom.
Eragon je stigao da zapazi da je Trnovo sedlo prazno pre nego to se zmaj propeo i udario
debelim, mii avim prednjim nogama ka Safiri. Njegova teka apa prolete kroz vazduh uz glasan
fijuk. Njegove kande su u polumraku bile upadljivo bele.
Safira se pomerila u stranu, izvivi telo kako bi izbegla udarac. Tlo i nebo se zaljuljae oko
Eragona i, kad Safira vrhom desnog krila raskida ne iji ador, on ugleda tabor pred sobom.
Od siline obrtaja, Eragon se zatresao i odsko io sa Safire. Njene krljuti po ee da mu klize
izme u nogu. Ja e je stegao bedra i stisak oko bodlje pred sobom, ali Safirin pokret je bio previe
nagao pa je, sekund kasnije, ispustio bodlju i po eo da se kotrlja kroz vazduh ne znaju i ni gde je gore,
a gde dole.
Dok je padao, trudio se da ne ispusti Brisingr i da ga dri podalje od tela: bez obzira na
zatitne ini, ma je mogao da ga povredi usled Runoninih arolija.
Malecki!
Letta!", viknu Eragon te se, uz nagli trzaj, zaustavi u vazduhu, svega tri metra iznad zemlje.
Dok se svet oko njega jo vrteo, naslutio je Safirine blistave obrise kada se okrenula kako bi dola po
njega.
Trn zaurla, te zasu red adora izme u sebe i Eragona usijanim plamenovima koji sunue ka
nebu. Uz bolne vriske, ljudi izginue spaljeni u adorima.
Eragon podie aku kako bi zaklonio lice. arolije su ga titile od ozbiljnijih povreda, ali
vrelina je ipak bila nepodnoljiva. Dobro sam, ne vra ajte se ovamo, rekao je, ne samo Safiri ve i
Glejdru i vilenjacima. Morate ih zaustaviti. Vide emo se kod Nasuadinog atora.

174

Jasno je osetio Safirino neslaganje, ali ona je ipak promenila pravac kako bi nastavila napad na
Trna.
Eragon je prekinuo ini kako bi se spustio na tlo. Lagano se spustio na prste, a onda se trkom
dade izme u spaljenih adora; mnogi se ve behu uruili bacaju i oko sebe narandaste varnice.
Eragon je teko disao zbog smrada spaljene vune. Zakaljao se, a potom mu i o i zasuzie
magle i mu vidik.
Nekoliko stotina metara ispred njega, Safira se potukla s Trnom - dva diva u tami. Eragon
oseti iskonski strah u sebi. Zato li tr i k njima, ka ta dva zubata stvora to ree, ve i od ku e - od dve
ku e, kad je o Trnu re - s kandama, o njacima i bodljama ve im od celog njegovog tela? I poto je
prvobitni nalet straha posustao, izvesna zebnja ipak se zadrala u njemu dok je jurio pravo napred.
Nadao se da su Roran i Katrina na sigurnom. ador im je bio na suprotnoj strani tabora, ali
Trn i vojnici bi se mogli okrenuti u tom smeru bilo kad.
Eragone!"
Arja se probila kroz spaljene ruevine nose i Dautdert u levoj ruci. Blag, zelen obla
okruivao je bodljikav iljak tog koplja, mada je njegov odsjaj bio manje primetan spram vatre. Pokraj
nje je tr ao Orik, koji je jurcao kroz vatru kao da tr i kroz oblak pare. Patuljak nije nosio ni koulju ni
kacigu. U jednoj ruci je drao prastari bojni malj Volund, a u drugoj mali okrugli tit. Malj je sa obe
strane bio zamrljan krvlju.
Eragon ih je pozdravio uzvikom i podignutom rukom, sre an to su prijatelji kraj njega.
Stigavi do njega, Arja mu je ponudila koplje, ali Eragon odmahnu glavom. Dri ga kod sebe!", re e
joj. Ima emo bolje izglede da zaustavimo Trna ako ti bude koristila Niernen, a ja Brisingr."
Arja mu klimnu, te jo ja e stee koplje. Eragon se prvi put zapitao da li e, kao vilenjakinja,
mo i da privoli sebe da usmrti zmaja. Odbacio je tu misao. Ako je ita znao o Arji, znao je da ona
uvek radi ono to se mora uraditi, ma koliko to bilo teko.
Trn ogreba Safiru po rebrima, a Eragon zabrekta osetivi njen bol kroz njihovu sponu. Iz
Blodgarmovih misli je saznao da su se vilenjaci pribliili zmajevima i da su zauzeti borbom s
vojnicima. ak se ni oni nisu usu ivali da se priblie Safiri i Trnu iz straha da e ih oni izgaziti.
Onamo", re e Orik pokazuju i maljem prema vojnicima koji su se kretali izme u redova
unitenih adora.
Neka ih", re e Arja, moramo da pomognemo Safiri."
Orik na to zabrunda: Vai, hajdemo!"
Sve troje jurnue napred, ali Eragon i Arja ubrzo ostavie Orika daleko Iza sebe. Nijedan
patuljak nije se mogao nadati da bi ih mogao susti i, ak ni patuljak snaan i izveban poput Orika.
Samo vi idite!", viknuo im je Orik otpozadi. Ja u za vama najbre to mogu!"
Dok je pokuavao da izbegne komade zapaljene tkanine koja je letela kroz vazduh, ugledao je
Nara Garzvoga okruenog tucetom vojnika. Rogati Kul je izgledao groteskno pod rumenim
osvetljenjem plamenova: o njaci mu behu iskeeni ispod usana, a senke na njegovom rebrastom elu
davale su njegovom licu grub, svirep izgled, kao da mu je lobanja isklesana od kamena, i totupim
dletom. Bore i se goloruk, zgrabio je jednog vojnika, te mu je istrgao ud po ud, lagano kao to bi
Eragon rastrgao pe eno pile.
Nekoliko koraka dalje, vie nije bilo zapaljenih adora. S druge strane vatre vladao je opti
mete.
Blodgarm i njegovi vra evi suo ili su se sa etiri oveka u crnim odorama; Eragon je
pretpostavio da su to carski arobnjaci. Ni ti ljudi ni vilenjaci nisu se pomerali, mada su im lica bila
izuzetno napregnuta. Deseci vojnika leali IU mrtvi na zemlji, ali neki su i dalje tr ali unaokolo;
pojedini su bili toliko strano ozle eni da je Eragon smesta zaklju io da su neosetljivi na bol.
Nije mogao da vidi ostale vilenjake, ali ose ao je njihovo prisustvo s druge strane Nasuadinog
atora, koji se nalazio nasred te gungule.
Skupine ma kodlaka vijale su vojnike po istini oko atora. Kralj Poluapa i njegova pratilja
Senolovka predvodili su dve skupine, a Solembum je predvodio tre u.
Blizu atora bee i travarka, u dvoboju s nekim krupnim, nabijenim ovekom - ona se borila
svojim grebenima za vunu, a on buzdovanom u jednoj i mlatom3 u drugoj ruci. Delovali su kao
ravnopravni protivnici, u prkos razlici u polu, teini, visini, domaaju i opremi.
3

Prastaro oruje u vidu kugle privezane lancem. (Prim. prev.)

175

Eragon se iznenadi ugledavi i Elvu: sedela je na rubu nekog bureta. Devoj ica-vetica bee
obavila stomak rukama, ine i se kobno bolesna, ali i ona je u estvovala u bici, dodue na svoj na in.
Oko nje se tiskalo desetak vojnika; Eragon je primetio da im ona neto brzo govori, munjevito mi i
usnicama. Svaki je ovek druga ije reagovao na njene re i: jedan je ostao ukopan u mestu, kao da ne
moe da se pomeri, jedan se savio i pokrio lice rukama, jedan je kleknuo i zario samom sebi duga ak
bode u prsa, jedan je bacio oruje i potr ao kroz tabor, a jedan je po eo da trabunja kao ludak.
Nijedan je nije napao ma em i nijedan nije otiao da napadne nekog drugog.
A nad itavim tim neredom, poput dveju ivih planina, nadvijali su se Safira i Trn. Pomerili su
se do leve strane atora, krue i jedno oko drugog i gaze i itave redove adora. Plameni jezi ci titrali
su im u nozdrvama i izme u njihovih sabljastih zuba.
Eragon se dvoumio. Bilo mu je teko da upije mnotvo zvukova i pokreta, pa nije znao kome
je u tom trenu najvie potreban.
Murtag?, upitao je Glejdra.
Njega tek valja prona i, ako je uopte tu. Ne ose am mu misli, ali teko je biti siguran sa
ovoliko ljudi i ini na jednom mestu. Kroz njihovu sponu, Eragon je procenio da zlatni zmaj ini
mnogo vie od pukog razgovora s njim: Glejdr je istovremeno sluao Safirine misli i misli ostalih
vilenjaka i pomagao Blodgarmu i njegovim pratiocima u mentalnoj borbi sa carskim arobnjacima.
Eragon je bio ube en da e poraziti arobnjake, kao to je bio ube en da su An ela i Elva
sasvim sposobne da se same odbrane od ostalih vojnika. Me utim, Safira je ve bila ranjena na
nekoliko mesta, a trebalo je da spre i Trna da napadne ostatak tabora.
Eragon je bacio pogled ka Dautdertu u Arjinoj ruci, a onda i ka golemim prilikama dva zmaja.
Moramo ga ubiti, pomisli Eragon teka srca. Onda mu pogled pade na Elvu, te mu sinu neto novo.
Re i te devoj ice behu mo nije od svakog oruja i niko ih, ak ni Galbatoriks, nije mogao izdrati.
Ako bi se obratila Trnu, mogla bi da ga otera.
Ne!, zarea Glejdr. Tra i vreme, mali. Idi svome zmaju, i to smesta! Potrebna joj je tvoja
pomo . Mora da ubije Trna, a ne da ga preplai i otera! Ve je skrhan, a ti ne moe da uradi nita
kako bi ga spasao.
Eragon pogleda u Arju, koja mu uzvrati pogled.
Bi e bre sa Elvom", kazao joj je.
Imamo Dautdert... "
Previe je opasno i sloeno."
Arja je oklevala, ali ipak klimnu. Zajedno krenue ka Elvi.
Pre nego to su stigli do nje, Eragon za u priguen vrisak. Okrenuvi se, zaprepastio se kad je
ugledao Murtaga kako izlazi iz atora i vu e Nasuadu za zglavke.
Nasuada je bila sva ra upana. Gadna ogrebotina ruila joj je obraz, a uta spava ica bee joj
iskidana na nekoliko mesta. utnula je Murtaga u koleno, ali njena peta se odbi o zatitne ini. Murtag
ostade netaknut. Privukao ju je sebi svirepo je trgnuvi, a onda je tresnu po slepoo nici jabukom
Zaroka kako bi je onesvestio.
Eragon viknu, te skrenu ka njima.
Murtag ga hitro pogleda, a onda uvu e ma u kanije, prebaci Nasuadu preko ramena, te kleknu
na jedno koleno i pognu glavu kao da se moli.
Otar bol koji je trpela Safira pomete Eragona. Safira mu viknu: Pazi! Umakao mi je!
Presko ivi brdo leeva, Eragon je bacio pogled nagore i ugledao Trnov blistav stomak i
barunasta krila kako zakriljuju polovinu zvezda na nebu. Crveni zmaj se blago okretao sputaju i se,
poput velikog, tekog lista.
Eragon se pognu i otkotrlja se iza atora, pokuavaju i da uspostavi odstojanje izme u sebe i
zmaja. Tresnuo je ramenom o neki kamen kada je pao na zemlju.
Ne usporavaju i, Trn je spustio prednju desnu nogu, koja bee debela i vornovata poput
debla, i sklopio ogromnu apu oko Murtaga i Nasuade. Kande mu se zarie u zemlju i iskopae rupu
duboku bar pola metra kada je podigao dva ljudska bi a.
Potom slavodobitno urliknu, strahovito zatutnja krilima, te se vinu uvis i po e da odmi e od
tabora.
Safira je tako e poletela s mesta na kojem su se ona i Trn borili i dala se u poteru. Krv joj je
tekla iz ugriza i ogrebotina od kandi. Bila je bra od Trna, ali Eragon nije mogao da zamisli kako bi
spasla Nasuadu ne povredivi je ak i ako bi ga sustigla.

176

Nalet vazduha razbarui mu kosu kada Arja projuri kraj njega. Otr ala je do gomile buradi,
bacila se na nju i u skoku se vinula visoko, vie nego to bi bilo koji vilenjak mogao da posko i bez
pomo i. Ispruivi ruke, zgrabila je Trna za rep i ostala da visi na njemu poput visuljka.
Eragon je zamalo krenuo za njom, kao da eli da je zaustavi, ali potom opsova i zaurla:
Audr!"
ini ga odbacie gore u vazduh, poput strele odapete iz luka. Obratio se Glejdru, te mu stari
zmaj dade energije kako bi dovrio uspon. Eragon krenu bezglavo da troi energiju, ne pitaju i za
cenu, ne bi li stigao do Trna pre nego to se neto loe desi Nasuadi ili Arji.
Kada je projurio pokraj Safire, Eragon primeti da je Arja po ela da puzi uz Trnov rep. Desnom
se rukom drala za bodlje du njegove ki me, koriste i ih poput pre ki na lestvama. Levom je rukom
zarila Dautderta u Trna, te joj je iljak koplja posluio kao sidro dok je pokuavala da se popne jo
vie uz njegovo zadihano telo. Trn se promigoljio, obrnuo, te kljocnu eljustima ka njoj, poput konja
kojeg opseda neka muva, ali nije mogao da je dohvati.
A onda taj krvavocrveni zmaj uvu e krila i noge, te se, priljubivi svoj dragoceni teret uz
grudi, obrui ka zemlji okre i se u smrtonosnoj spirali. Dautdert se otrgnu iz Trnovog mesa, te mu
Arja ostade nezgodno razvu ena na repu. Drala se za jednu bodlju desnom rukom, rukom koju je
ozledila u lagumima ispod Dras Leone.
Njeni dugi prsti popustie i ona spade s Trna, ruku i nogu rairenih upolje poput bica na to ku
zaprenih kola. Verovatno zahvaljuju i ba enim inima, obrtala se sve sporije, a onda se i zaustavila i
pstala da uspravno lebdi na no nom nebu. Osvetljena jedino sjajem Dautderta, koji je i dalje drala u
ruci, Eragonu je zali ila na zelenog svica koji treperi u tami.
Trn zamahnu krilima, te se ponovo okrenu ka njoj. Arja je iskrivila vrat kako bi pogledala u
Safiru, a onda se u vazduhu obrnula ka Trnu.
Neka se zloslutna svetlost pojavi izme u Trnovih eljusti tren pre nego to se golem vatreni
snop zatalasao iz njegovih usta i poleteo ka Arji prekrivaju i je celu.
Eragon je smanjio rastojanje izme u njih na manje od petnaest metara, te ga vrelina pecnu po
obrazima.
Plamenovi se razi oe i otkrie Trna kako se okre e od Arje i savija koliko mu telesina
doputa. Usput je zamahnuo repom i oinuo njime kroz vazduh pre nego to je stigla da ga izbegne.
Ne!", viknu Eragon.
Za u se krckanje kad rep pogodi Arju. Odletela je u tamu poput kamen a odapetog iz
pra ke, a Dautdert se odvoji od nje i pade. Njegov se sjaj jo neko vreme video u tami, a potom je
i ezao.
Eragon je imao ose aj da mu gvozdeni okovi steu grudi i cede vazduh iz njega. Trn mu je ve
odmakao, ali i dalje moe da sustigne zmaja ako izvu e jo energije od Glejdra. Me utim, njegova
spona s Glejdrom bee se prili no stanjila, te Eragon nije mogao da se nada da e sam-samcit
nadmaiti Trna i Murtaga, i to toliko visoko iznad tla, pogotovo kad Murtag raspolae desetinama
Eldunarija.
Eragon opsova, prekide ini koje su ga nosile kroz vazduh, te se naglava ke obrui za Arjom.
Vetar mu zatutnja u uima i stade da mu upa kosu i ode u, ravnaju i mu i kou i obraze, te je
naposletku morao i da zakilji. Neka ga buba pogodi u vrat, pecnuvi ga gotovo kao da ga je pogodio
kamen .
Dok je padao, mislima je potraio Arjinu svest. Ba kad je osetio iskricu u tami pod sobom,
Safira prolete ispod njega. Krljuti su joj prigueno sijale pod svetlo u zvezda. Obrnula se naglava ke
i Eragon vide kako posee kroz vazduh i hvata mali taman predmet prednjim apama.
Bol prostruja kroz um koji Eragon bee dosegao, a onda se sve misli u njemu prekinue.
Eragon vie nije mogao da ga oseti.
Imam je, malecki, re e mu Safira.
Letta", re e Eragon i zaustavi se.
Ponovo je potraio Trna, ali oko sebe je video samo zvezde i tamu. Na istoku je dvaput za uo
nejasan zvuk mlataranja krilima, ali potom sve utihnu. Eragon pogleda ka vordenskom taboru. Na vie
mesta, vatra je plamtela sivkasto-narandastim odsjajem kroz sloj dima. Na stotine adora lealo je
srueno po zemlji, kao i sva sila ljudi koji nisu uspeli da pobegnu pre nego ih Safira i Trn izgaze. Ali ti
ljudi ne behu jedine rtve napada. S tolike visine, Eragon nije mogao da razazna leeve, ali znao je da
su vojnici pobili desetine i desetine ljudi.

177

Usta mu se ispunie ukusom pepela. Tresao se: suze gneva, straha i ogor enosti zamaglie mu
pogled. Arja je povre ena, moda i mrtva. Nasuada je oteta i uskoro e biti preputena na milost i
nemilost Galbatoriksovim najvetijim mu iteljima.
Eragona obuze bezna e.
Kako e dalje? Kako se mogu nadati pobedi bez Nasuade da ih predvodi?

178

SKUP KRALJEVA
Spustivi se u vordenski tabor sa Safirom, Eragon skliznu s nje te otr a po travi do mesta gde
ona bee neno spustila Arju. Vilenjakinja je leala ni ice, mlitava i nepokretna. Kada ju je Eragon
prevrnuo, otvorila je o i. Trn... ta je bilo s Trnom?", proaputala je. Pobegao je, re e Safira. A...
Nasuada? Jeste li je spasli?" Eragon obori pogled, te odmahnu glavom.
Tuga prekri Arjino lice. Zakaljala se i trgla, te pokua da se pridigne. Malo krvi pote e joj s
ruba usana.
ekaj", re e joj Eragon. Ne pomeraj se. Idem po Blodgarma."
Nema potrebe." Uhvativi ga za rame, Arja se osovila na noge, a onda se obazrivo uspravila.
Zabrektala je kada joj se mii i ispruie i Eragon primeti bol koji je pokuavala da prikrije. Samo
sam ugruvana, nita mi nije slomljeno. ini su me zatitile od najgoreg."
Eragon bee podozriv, ali prihvatio je njenu tvrdnju.
I ta sad?, upita Safira pribliivi im se. Otar, snaan miris njene krvi ispuni Eragonove
nozdrve.
Eragon se osvrnu oko sebe da bi osmotrio spaljen, uniten tabor. Ponovo se setio Rorana i
Katrine, te se zapitao da li su preiveli napad. Zaista, ta emo sada?
Stvarnost mu je odgovorila. Prvo su dva ranjena vojnika istr ala iz oblaka dima i napala njega
i Arju. Pre nego to ih je sredio, osam vilenjaka se okupilo oko njih.
Poto ih je Eragon uverio da nije povre en, vilenjaci usmerie panju na Safiru, navaljuju i da
joj iscele ugrize i ogrebotine koje joj je Trn naneo, mada je Eragon eleo da to uradi li no.
Znaju i da bi mu za isceljivanje trebalo nekoliko minuta, Eragon je prepustio Safiru
vilenjacima, te je pourio ka Nasuadinom atoru, kraj kojeg su Blodgarm i dva vilenja ka vra a i dalje
vodili mentalnu borbu s poslednjim od etvorice neprijateljskih arobnjaka.
Poslednji arobnjak je kle ao na zemlji, priljubivi elo uz kolena i obavivi ruke oko potiljka.
Umesto da ubaci svoje misli u taj nevidljiv okraj, Eragon je priao arobnjaku, lupnuo ga po ramenu i
viknuo: Bu!"
arobnjak zadrhta prepavi se, i taj tren bee dovoljan da vilenjaci probiju njegovu odbranu.
Eragon je to primetio jer se ovek zgr io i sruio na bok, iskola ivi beonja e; u kasta pena mu po e
na usta. Ubrzo je prestao da die.
Eragon je turim re enicama objasnio Blodgarmu i dvojici vilenjaka ta se zbilo sa Arjom i
Nasuadom. Blodgarmu se odmah nakostreilo krzno, a U utim mu o ima zaplamte gnev. Ali jedino
to je rekao na drevnom jeziku bee: Sustiglo nas je mra no doba, Senkoubico." Potom je poslao Jelu
da prona e i donese Dautdert gde god da je pao.
Eragon, Blodgarm i Utinare, vilenjak koji je ostao uz njih, zajedno pro oe kroz tabor,
hvataju i i ubijaju i ono malo vojnika koji su uspeli da pobegnu pred zubima ma kodlaka i pred
ma evima ljudi, patuljaka, vilenjaka i Urgala. Pritom su upotrebili arolije kako bi ugasili ve e poare,
uklanjaju i ih kao da gase obi nu sve u.
Eragona je sve vreme optere ivao silan ose aj jeze, pritiskaju i ga poput hrpe prljavog ov ijeg
runa i gue i mu um, te mu je bilo teko da razmilja o bilo emu sem o smrti, porazu i neuspehu.
Ose ao se kao da se svet rui oko njega, kao da je sve to su on i Vordeni teili da ostvare po elo
ubrzano da se mrvi, a on ne moe nita da u ini kako bi uzeo stvari u svoje ruke. Bezna e mu je
sputalo volju, te mu je dolo da sedne u neki oak i da se preda jadu. No ipak je odbio da se povinuje
tom porivu jer bi se tada ose ao kao da je umro. Stoga je nastavio, vredno rade i s vilenjacima uprkos
aju u sebi.
Raspoloenje mu se nimalo nije popravilo kada mu se Glejdr javio rekavi mu: Da si me
posluao, moda bismo zaustavili Trna i spasli Nasuadu.
A moda i ne bismo, odvratio je Eragon. Nije eleo a raspravlja o tome, ali ipak se ose ao
dunim da mu kae: Dopustio si da ti bes pomrsi um. Ubistvo Trna nije bilo jedino reenje, a ni ti nisi
morao toliko da uri da uniti jednog od poslednjih pripadnika svoje vrste.
Da mi nisi drao pridike, mali!, brecnu se Glejdr. Ne bi ti nikada razumeo ta sam ja izgubio.
Razumem ja to bolje od ostalih, odgovori mu Eragon, ali Glejdr mu se ve bio povukao iz
uma, pa je Eragon zaklju io da ga zmaj nije uo.

179

Ba kad je Eragon ugasio jedan poar i krenuo ka drugom, Roran dotr a do njega pa ga uhvati
za ruku. Jesi li povre en?"
Eragona obuze olakanje im je video svog brata ivog i zdravog. Nisam", re e mu.
A Safira?"
Vilenjaci su joj ve zale ili rane. Kako je Katrina? Je li dobro?"
Roran mu klimnu, donekle se opustivi, mada mu je lice i dalje bilo zabrinuto. Eragone", re e
primakavi mu se, ta se desilo? ta se deava? Videh Jormundura kako tr i unaokolo kao kokoka
bez glave, i Nasuadine straare natmurene i blede kao smrt, a niko ne e nita da mi kae. Jesmo li i
dalje u opasnosti? Ho e li nas Galbatoriks napasti?"
Eragon se osvrnu oko sebe, a onda povu e Rorana u stranu, gde ih niko nije mogao uti. Ne
sme nikome re i. Bar ne zasad", upozorio ga je.
Dajem ti re ."
U nekoliko turih re enica, Eragon je Roranu saeo njihove prilike. Dok je on govorio, Roran
je bivao sve ble i. Ne smemo dopustiti da se Vordeni razi u", rekao je.
Naravno da ne smemo. Ne e se to dogoditi, ali kralj Orin bi mogao da pokua da preuzme
vlast, ili da..." Eragon je za utao poto je skupina ratnika prola blizu njih. Potom re e: Ostani uz
mene, ako moe. Moda mi zatreba tvoja pomo ."
Moja pomo ? Za ta bi ti mogla zatrebati moja pomo ?"
Cela ti se vojska divi, Rorane, ak i Urgali. Ti si eki ar, junak Arouza, i tvoje miljenje se
ceni. To bi moglo biti veoma zna ajno."
Roran je na tren u utao, a onda mu klimnu: Uradi u sve to budem mogao."
Zasad samo budno motri na vojnike", re e Eragon, te krenu ka vatri koja bee njegovo
prethodno odredite.
Pola sata kasnije, kada se mir i red ponovo polako vratie u tabor, jedan glasnik je obavestio
Eragona da Arja od njega trai da se odmah uputi ka atoru kralja Orika.
Eragon i Roran razmenie poglede, te krenue ka severozapadnom delu tabora u kojem ve ina
patuljaka bee podigla svoje adore.
Nemamo izbora", re e Jormundur. Nasuada je jasno izrazila svoju elju. Ti, Eragone, mora
da zauzme njeno mesto i da umesto nje predvodi Vordene."
Lica koja se okupie u adoru behu ozbiljna i neumoljiva. Crne se senke uhvatie za
slepoo nice i za duboko namrgo ena ela okupljenih dvonoaca - Eragon je znao da ih Safira tako
zove. Jedino se Safira nije mrtila - gurnula je glavu kroz ulaz u ator kako bi mogla da u estvuje na
tom skupu, ali usne joj behu blago povu ene unazad, kao da e zareati.
Me u prisutnima behu i kralj Orin, s purpurnim platom preba enim preko bluze u kojoj je
spavao, Arja, koja je delovala uzdrmano ali odlu no, kralj Orik, koji se pokrio nekom verinja om,
kralj ma kodlaka Grimr Poluapa, s belim platnenim zavojem obavijenim oko posekotine od ma a na
desnom ramenu, Nar Garzvog, Kul, pognut kako ne bi rogovima dodirivao tavanicu, i Roran, koji je
stao pokraj zida atora sluaju i razgovor, zasad bez ikakve opaske.
Nikog drugog nisu pustili u ator. Ni straare, ni savetnike, ni sluge, ak ni Blodgarma i ostale
vilenjake. Ispred ulaza se nalazilo dvanaest redova ljudi, patuljaka i Urgala, iji zadatak bee da spre e
svakoga, ma koliko mo an ili opasan bio, da prekine sastanak. Oko adora na brzinu behu ba ene ini
kako bi spre ile prislukivanje - kako neposredno, tako i ma ijsko.
Ja ovo nikada nisam traio", re e Eragon zure i u kartu Alagezije koja bee prostrta na stolu
nasred atora.
Nismo ni mi", re e kralj Orin zajedljivim glasom.
Arja je mudro zakazala skup u Orikovom atoru, pomisli Eragon. Kralj patuljaka bio je poznat
kao vrst poklonik Nasuade i Vordena, a bio je i vo a Eragonovog plemena i njegov posvojeni brat, ali
ipak ga niko nije mogao optuiti da gaji tenje ka Nasuadinom poloaju, niti bi ga ljudi prihvatili kao
njenu zamenu.
No Arja je, postavljanjem sastanka u Orikovom atoru, ipak uspela da oja a Eragonovu
poziciju i osujeti njegove kriti are a da to ipak ne izgleda kao da nekoga podrava ili napada. Bila je,
morao je to da prizna, daleko sposobnija u manipulisanju drugima od njega. Jedina opasnost u tome
to je u inila moglo je biti to to bi drugi mogli da pomisle da mu je Orik nalogodavac, ali to bee
opasnost koju je Eragon mogao da prihvati u zamenu za podrku svog prijatelja.

180

Ja ovo nikada nisam traio", ponovio je, a onda je podigao o i ka budnim pogledima onih
oko sebe. Ali ako je tako, onda se kunem u grobove svih koje izgubismo da u dati sve od sebe da ne
izneverim Nasuadu i da povedem Vordene u pobedu protiv Galbatoriksa i Carstva." Potrudio se da
zvu i samouvereno, ali iskreno re eno, teina zadatka ga je preplaila i nije znao da li mu je dorastao.
Nasuada je bila izuzetno sposobna, pa ga je zaplaila sama pomisao da bi trebalo da uradi bar pola od
onoga to je ona u inila.
Siguran sam da je to veoma pohvalno", re e kralj Orin. Me utim, Vordeni su oduvek radili
u saglasju sa svojim saveznicima - ljudima iz Surde, s naim uzvienim prijateljem kraljem Orikom i
patuljcima s Beor planina, s vilenjacima i, odskora, sa Urgalima predvo enim Narom Garzvogom i s
ma kodlacima." Klimnuo je ka Grimru, koji mu hitro uzvrati na isti na in. Nije red da nas narod i
vojnici gledaju kako se javno mimoilazimo u miljenju. Slaete li se s tim?"
Naravno."
Naravno", re e kralj Orin. Onda drim da e se i dalje savetovati s nama o svim vanim
pitanjima, kao to je Nasuada inila?" Eragon se premiljao, ali nije stigao da odgovori poto je Orin
nastavio da besedi. Svi mi redom" -pokazao je ka drugima u atoru - rizikovali smo mnogo ovim
poduhvatom, i nikom se od nas ne bi svidelo da nam neko nare uje, niti bismo se tome priklonili. Da
budem otvoren, i pored svih postignu a, Eragone Senkoubico, ipak si mlad i neiskusan, a upravo bi to
neiskustvo moglo biti kobno. Mi ostali imamo tu prednost da smo mnogo godina predvodili nae
snage ili posmatrali druge kako to rade. Moemo ti pomo i da krene pravim putem, i moda emo
onda zajedno prona i na in da ispravimo ovaj nered i zbacimo Galbatoriksa."
Sve to je Orin rekao jeste istina, pomisli Eragon. Stvarno je jo bio mlad i neiskusan, i
stvarno su mu bili potrebni saveti drugih ljudi, ali nije to mogao da prizna a da ne ispadne slabi .
Stoga mu odgovori: Budite uvereni da u se savetovati s vama kada to bude potrebno, ali
moje odluke e, kao i uvek, biti samo moje."
Oprosti mi, Senkoubico, ali teko mi je da poverujem u to. Tvoja bliskost s vilenjacima" Orin pogleda Arju - svima je dobro poznata. tavie, ti si i prisvojeni lan klana Ingeitum, i time si
pokoran njihovom vo i, a to je upravo kralj Orik. Moda greim, ali sumnjam da e tvoje odluke biti
samo tvoje."
Prvo ste me savetovali da sluam nae saveznike, a sada kaete da to ne bi trebalo da inim.
Da nije moda stvar u tome to biste eleli da sluam vas, i to samo vas?" Eragonov se bes rasplamsao
dok mu se obra ao.
Ja bih eleo da tvoje odluke budu u korist naeg naroda, a ne neke druge rase!"
Oduvek su i bile", zarea Eragon. A bi e i ubudu e. Da, dugujem svoju pokornost i
Vordenima i klanu Ingeitum, ali dugujem je i Safiri, Nasuadi i svojoj porodici. Mnogi se mogu
pozivati na mene, kao to se mnogi mogu pozivati na vas, Vae veli anstvo. Me utim, moja najve a
briga jeste pitanje kako da porazimo Galbatoriksa i Carstvo. To mi je oduvek bila glavna briga, i ona
e prevagnuti i ako budem morao da biram kome u biti veran. Moju procenu moete da dovodite u
pitanje ako morate, ali moje porive nemojte. I bi u vam zahvalan ako me ubudu e ne budete nazivali
izdajnikom svoga roda!"
Orin ga mrko pogleda, zajapurenih obraza, i ba kad je hteo da mu uzvrati, Orik ga prekinu
snanim udarcem tresnuvi bojnim maljem Volundom po titu.
Dosta s tim kojetarijama!", zaurla Orik sevaju i o ima. Brinete o pukotini u podu, a samo
to se cela planina nije obruila na nas!"
Orin se jo vie naroguio, ali nita vie nije rekao. Uzeo je pehar vina sa stola, te se srozao u
svoju stolicu i nastavio da bulji u Eragona mra nim, iskri avim pogledom.
Kanda te mrzi, re e Safira.
Ili to, ili mrzi ono to ja predstavljam. Bilo kako bilo, smatra me preprekom. Valja motriti na
njega.
Pred nama je jednostavno pitanje", re e Orik. ta emo sada kada nema Nasuade?" Spustio
je Volund na sto, pa je vornovatom rukom preao preko glave. Moje miljenje je da nam je stanje
isto kao jutros. Ukoliko ne priznamo poraz i ne zatraimo primirje, ostaje nam samo jedno: da
nastavimo mar ka Urubejnu koliko nas noge nose. Sama Nasuada nikada i nije nameravala da se sama
bori s Galbatoriksom. Taj zadatak pada na vas" - pokazao je ka

181

Eragonu i Safiri - i na vilenjake. Nasuada nas je dovde dovela i, mada e nam mnogo
nedostajati, nije nam potrebna da bismo nastavili. Put nam doputa malo skretanje. Sve i da je
prisutna, ne vidim kako bi ona sama uradila bilo ta drugo. Na Urubejn krenuti moramo, i to je kraj
pri e."
Grimr se poigravao malim bodeom crnog se iva, toboe ravnoduan prema njihovom
razgovoru.
Slaem se", re e Arja. Drugog nam nema."
Garzvog pognu glavu iznad svih njih, te izobli ene senke zatitrae po zidovima atora.
Patuljak mudro zbori. Urgralgre e ostati uz Vordene sve dok nas u boju bude predvodio Vatreni
Ma . Uz njega i Vatronosnu na elu naih napada, naplati emo krvni dug od onog bezrogog izdajnika
Galbatoriksa."
Eragon se blago uzvrpoljio poto mu bee neugodno.
Sve je to divno", re e kralj Orin, ali jo nisam uo kako emo to poraziti Murtaga i
Galbatoriksa kada stignemo do Urubejna."
Imamo Dautdert", naglasi Eragon, poto je Jela uspela da prona e koplje, a s njim moemo
da... "
Kralj Orin odmahnu rukom: Da, da, Dautdert. Nije ti pomogao da zaustavi Trna, a sumnjam
da e ti Galbatoriks dopustiti da se s njim priblii njemu i ruikanu. Kako god bilo, ostaje nam
injenica da nisi ravan izdajniku crnog srca. Ma Senkoubico, ti ak nisi ravan ni svome bratu, a on je
Jaha mnogo kra e od tebe!"
Polubratu, pomisli Eragon, ali ne re e nita. Nije znao kako da opovrgne Orinove tvrdnje: bile
su istinite, sve do jedne, pa se osetio posramljeno.
Kralj nastavi: Uli smo u ovaj rat misle i da e prona i na in da savlada Galbatoriksovu
neprirodnu snagu. Tako nam je bar Nasuada obe ala. A eto, samo to se nismo suo ili s najmo nijim
arobnjakom u zabeleenoj povesti, a opet nismo nimalo blie pobedi nego to smo bili na po etku!"
U rat smo poli", re e Eragon tiho, zato to smo prvi put od pada Jaha a imali bar male
izglede da zbacimo Galbatoriksa. To znate i sami."
Kakve to izglede?", podsmehnu se kralj. Mi smo svi samo lutke, koje igraju kako se
Galbatoriksu efne. Stigli smo ak dovde samo zato to nam je on to dopustio. Galbatoriks eli da
odemo do Urubejna. On eli da mu dovedemo tebe. Da mu je stalo da nas zaustavi, doleteo bi da se
suo i s nama jo kod Ognjene ravnice, pa bi nas tamo i zbrisao. A im mu bude u dometu, upravo e
to i u initi: zbrisa e nas."
Napetost izme u njih mogla se osetiti u vazduhu.
Pazi, re e Safira Eragonu. Napusti e opor ako ga ne ubedi u suprotno.
Arja je tako e izgledala zabrinuto.
Eragon je rairio ruke po stolu, te je izdvojio nekoliko trenutaka da se pribere. Nije eleo da
lae, ali istovremeno je morao da prona e na in da
Orinu prui nekakvu nadu, to bee teko s obzirom na to da je ni sam Eragon nije video. Da li
je ovako bilo i Nasuadi svaki put kad nas je ube ivala u vii cilj, kad nas je ube ivala da nastavimo
iako nismo videli put pred sobom?
Na poloaj nije ba toliko... toliko nesiguran kao to vi kaete", re e Eragon.
Orin frknu, te popi malo iz svog pehara.
Dautdert predstavlja veliku opasnost za Galbatoriksa", nastavi Eragon, to je naa prednost.
Bi e oprezan. Zbog toga emo mo i da ga nateramo da u ini ono to mi elimo, bar donekle. ak i
ako nam ne pomogne da ga ubijemo, moda emo ubiti ruikana. Njihova veza nije kao kod ostalih
zmajeva i Jaha a, ali ruikanova smrt bi ga ipak uzdrmala do sri."
Ne e se to nikada desiti", re e Orin. On sada zna da imamo Dautdert, pa e preduzeti
odre ene mere predostronosti."
Moda i ne e, mada ne verujem da su Murtag i Trn prepoznali o emu je re ."
Nisu, ali Galbatoriks ho e kada im bude pregledao se anja."
Dozna e i za Glejdra, ako mu ve nisu rekli, re e Safira Eragonu.
Eragon se jo vie snudio. Toga se nije ni setio, ali bila je u pravu. Dakle, nita od naih
nadanja da bismo ga mogli iznenaditi. Nemamo vie nijednu tajnu.
ivot je pun tajni. Galbatoriks ne moe da predvidi na koji emo se na in suo iti s njim. Time
ga bar moemo zbuniti.

182

Koje si od smrtonosnih kopalja pronaao, Senkoubico?", upita ga Grimr kao da mu je

dosadno. Du Niernen - Orhideju."
Ma kodlak trepnu, te Eragon pomisli da se iznenadio, mada je izgledao ravnoduno kao i
obi no. Orhideju? Nije valjda? Ba je udno to je neko pronaao takvo oruje u dananje vreme, i to
ba to... konkretno oruje."
Zato je udno?", upita ga Jormundur,
Grimr obliza o njake svojim malim rui astim jezikom. Niernen je na loem glasssu."
Poslednju re je razvukao kao da sik e.
Pre nego to je Eragon stigao da od ma kodlaka zatrai dodatne podatke, Garzvog progovori
glasom koji je podse ao na tutnjavu stenja. O kakvom to smrtonosnom koplju zbori, Vatreni Ma u?
Je li to onaj dilit to rani Safiru kod Belatone? uli smo pri e o njemu, ali te pri e zbilja behu
udnovate."
Eragon se prekasno setio da Nasuada ni Urgalima ni ma kodlacima nije rekla ta Niernen
zapravo predstavlja. Eh, ta je tu je, pomislio je, nema mi druge.
Garzvogu je objasnio pri u o Dautdertu, a onda je naterao sve u atoru da se na drevnom
jeziku zakunu da bez dozvole nikome ne e pri ati o tom koplju. Bilo je malo gun anja, ali na kraju su
svi prihvatili, ak i ma kodlak. Skrivanje tog koplja od Galbatoriksa moda i jeste bilo zaludno, ali
Eragon je smatrao da im otkrivanje Dautderta u javnosti ne e doneti nita dobro.
Kada se i poslednji od njih zakleo, Eragon je nastavio besedu: Dakle, ovako: pod jedan,
imamo Dautdert, to je opet vie nego to smo imali ranije. Pod dva, ja i ne kanim da se s Murtagom i
Galbatoriksom suo im odjednom: to mi nikada nije bila namera. Kada stignemo do Urubejna,
namami emo Murtaga da iza e iz grada, pa emo ga opkoliti - ako bude potrebno, i sa itavom
vojskom, skupa s vilenjacima - pa emo ga jednom zasvagda ili ubiti ili zato iti." Zagledao se u
okupljene pokuavaju i da ih oduevi ja inom svoga ube enja. Pod tri - a to je neto u ta svi morate
da verujete duboko u svojim srcima - Galbatoriks nije neranjiv, ma koliko mo an bio. Moe on da baci
na hiljade i hiljade zatitnih ini kako bi se odbranio, ali uprkos njegovom znanju i prevejanosti,
postoje arolije koje ga mogu ubiti, samo moramo biti dovoljno mudri da ih osmislimo. E sad, moda
u ba ja biti taj koji e prona i ini to e mu do i glave, ali to bi sasvim lako mogao biti i neki
vilenjak ili neki lan Du Vrangr Gate. Znam da Galbatoriks deluje nedodirljivo, ali svako ima svoje
slabosti, uvek postoji procep kroz koji moete da progurate se ivo i ubodete svoga protivnika."
Ako Jaha i nisu pronali njegovu slabost, kakvi su nam izgledi da uspemo?", zapita kralj
Orin.
Eragon rairi ruke podignutih dlanova. Moda ni mi ne moemo. Nita u ivotu nije sigurno,
a u ratu pogotovo. Me utim, tek ako zdrueni vra evi iz naih pet naroda ne uspeju da ga ubiju,
moemo priznati sebi da e Galbatoriks vladati dokle god mu bude volja, i da mi to ne moemo da
promenimo."
Tajac zavlada atorom, kratak ali dubok.
Onda Roran istupi. Rekao bih neto", kazao je.
Eragon je video da ostali razmenjuju poglede oko stola.
Reci ta ti je na umu, eki aru", re e mu Orik, vidno iznerviravi kralja Orina.
Pa samo ovo: previe je krvi i previe suza proliveno da bismo se sada okrenuli. Bilo bi to
uvredljivo i za poginule i za one koji ih se se aju. Ovo moda jeste bitka bogova" - Eragonu se u inio
savreno ozbiljnim kada je to rekao - ali ja u je voditi sve dok me bogovi sami ne unite, ili dok ja ne
unitim njih. Jedna adaja moe da ubije deset hiljada vukova, jednog po jednog, ali i deset hiljada
zdruenih vukova moe da ubije adaju."
isto sumnjam, frknu Safira, potajno dele i misli sa Eragonom.
Roran se suvo osmehnu. A i mi imamo naeg zmaja. Odlu ite kako elite. Ali ja, li no,
sigurno nastavljam za Urubejn, i suo u se s Galbatoriksom i sam-samcat ako treba."
Ne e sam", re e Arja. Znam da govorim u ime kraljice Islanzadi kada kaem da e i na
narod biti uz tebe."
Bi e i na", zagrme Garzvog.
I na", potvrdi Orik.
I na", re e Eragon glasom za koji se ponadao da e obeshrabriti svako protivljenje.

183

Kada su se, posle kra eg zastoja, njih etvoro okrenuli ka Grimru, ma kodlak frknu te re e:
Pa, pretpostavljam da emo i mi biti s vama." Zagledao se u svoje otre nokte. Neko mora da se
uunja u neprijateljske redove, a to zasigurno ne e biti patuljci sa svojim kloparanjem unaokolo u
gvozdenim izmama."
Orik podie obrve, ali ako se i jeste uvredio, dobro je to prikrio.
Orin je iskapio jo dva pehara, a onda je obrisao usta nadlanicom i rekao: No dobro, neka
bude kako elite: nastavljamo ka Urubejnu." Ispraznivi putir, posegnuo je za bocom pred sobom.

184

LAVIRINT BEZ KRAJA

Eragon je sa ostalima do kraja sastanka raspravljao o prakti nim stvarima: o liniji veze - ko e
kome podnositi izvetaje; o raspodeli zaduenja; o novom raspore ivanju zatitnih ini i straara oko
tabora kako bi spre ili Trna ili ruikana da im se ponovo prikradu i o tome kako obezbediti novu
opremu za ljude ije su stvari bile spaljene ili zgnje ene tokom napada. Uz optu saglasnost, reili su
da ne objavljuju ta se desilo s Nasuadom, bar do narednog dana: bilo je vanije da se ratnici
naspavaju pre nego to zora zarudi na horizontu.
Ipak, jedino nisu raspravljali o tome da li bi trebalo da pokuaju da spasu Nasuadu. Bilo je
igledno da je mogu izbaviti samo ako preuzmu Urubejn, a ona e dotad verovatno biti mrtva,
povre ena ili drevnim jezikom vezana za Galbatoriksa. Zbog toga su tu temu sasvim zaobili, kao da
je samo njeno spominjanje zabranjeno.
No i pored toga, ona je Eragonu neprestano bila u mislima. Kad god bi sklopio o i, video bi
Murtaga kako je udara, kako se prsti Trnove ape sklapaju oko nje i kako crveni zmaj potom odle e u
tamu. Eragon se zbog tih uspomena ose ao jo gore, ali nije mogao da ih otera kako ih ne bi iznova
proivljavao.
Kada su se svi razili, Eragon je pozvao Rorana, Jormundura i Arju k sebi. Oni su bez pitanja
poli za njim do njegovog adora, gde je Eragon zatraio od njih savete povodom slede eg dana.
Ve e stareina zasigurno e ti zadati mnogo nevolja", re e mu Jormundur. Oni tebe ne vide
kao nekog ko je vet u politici poput Nasuade, pa e to pokuati i da iskoriste." Dugokosi ratnik je
delovao neprirodno smireno jo od napada, i to toliko da je Eragon zaklju io da je na ivici ili da
zapla e ili da plane, a moda i jedno i drugo.
Pa i nisam vet", re e Eragon.
Jormundur klimnu glavom: Ali ipak se mora hrabro drati. Ja ti donekle mogu pomo i, ali
mnogo ta e zavisiti od tvoga dranja. Dopusti li im da preterano uti u na tvoje odluke, misli e da su
oni nasledili vlast nad Vordenima, a ne ti."
Eragon zabrinuto pogleda Arju i Safiru.
Ne bojte se, re e Safira svima. Niko ga ne e obrlatiti dok ga ja uvam.
Kada se i taj manji, sporedni sastanak zavrio, Eragon je sa ekao da Arja i Jormundur iza u iz
adora, a onda uhvati Rorana za rame. Jesi li stvarno mislio ozbiljno kada si rekao da je ovo bitka
bogova?"
Roran se zablenu u njega. Jesam... Ti, Murtag i Galbatoriks prejaki ste da bi vas bilo koja
obi na osoba mogla pobediti. To nije u redu, niti je pravedno. Ali tako je. Mi ostali smo kao mravi pod
vaim izmama. Ima li predstavu koliko si ljudi svojeru no ubio do sada?"
Previe."
Ba tako. Drago mi je to si tu da se bori za nas, i drago mi je to mogu da te smatram
bratom u svakom pogledu, osim po prezimenu, ali bilo bi mi drago kad ne bismo morali da se
oslanjamo na nekog Jaha a ili vilenjaka ili na tamo nekog arobnjaka kako bi oni pobedili u ovom ratu
umesto nas. Niko ne bi trebalo da zavisi od drugih. Pogotovo ne na ovakav na in. Svet tako gubi svoj
poredak."
Roran je potom izaao iz adora.
Eragon se srozao na svoj leaj, ose aju i se kao da ga je neko mlatnuo po grudima. Neko
vreme je tako sedeo, preznojavaju i se i razmiljaju i, sve dok ga prenapregnute misli nisu naterale da
posko i i pouri napolje.
im je izaao, estorica no nih jastrebova posko ila su na noge i dohvatila se oruja kako bi
ga ispratili do mesta ka kom se uputio.
Eragon im dade znak da ostanu gde jesu. Iako se protivio tome, Jormundur je navalio da mu
stavi na raspolaganje Nasuadine straare, koji bi ga titili uz Blodgarma i ostale vilenjake. Nikada
nije naodmet biti obazriv", rekao mu je. Eragonu se nije svi alo to to e ga jo vie ljudi pratiti u
stopu, ali bio je prisiljen da pristane.
Proavi pokraj straara, Eragon je pohitao ka Safiri, koja je leala sklup ana na zemlji.
Otvorila je jedno oko kada joj se pribliio, pa je podigla krilo kako bi se zavukao pod njega i
ugnezdio se uz njen topli stomak. Malecki, rekla mu je i po ela tiho da prede.

185

Eragon se naslonio uz nju, sluaju i je kako prede i kako vazduh tiho uti proti i kroz njena
mo na plu a. Njen se stomak sputao i dizao iza njega u nenom, umiruju em ritmu.
U bilo kom drugom trenutku, njeno prisustvo bilo bi mu dovoljno da se smiri, ali sada nije bilo
tako. Um naprosto nije eleo da uspori, bilo mu je i dalje dobovalo, a ruke i noge behu mu neprijatno
vrele.
Sve je to zadrao u sebi kako ne bi uznemirio Safiru. Bila je umorna nakon dve borbe s
Trnom, pa je ubrzo utonula u dubok san, a njeno predenje preraslo je u zvuk disanja.
No Eragonu misli i dalje nisu davale mira. Iznova se vra ao na istovetnu neverovatnu i
nepobitnu injenicu: on je sada bio vo a Vordena. On, koji nije bio nita vie do najmla i lan
siromane zemljoradni ke porodice, sada je bio predvodnik druge po veli ini vojske u Alageziji.
inilo mu se sumanutim to to se neto takvo uopte desilo, kao da se sudba poigrava njime navla i
ga u klopku koja e ga unititi. On to nikada nije eleo, ali okolnosti mu dadoe ono to nije traio.
ta je Nasuadi bilo na umu kada me je odabrala za svog naslednika?, zapitao se. Prisetio se
razloga koje mu je pruila, ali oni nisu otklonili njegove nedoumice. Zar je stvarno smatrala da mogu
da zauzmem njeno mesto? Zato nije odabrala Jormundura? On je ve desetle ima uz Vordene, i zna
mnogo o upravljanju vojskom i o strategiji.
Eragon se prisetio kako je Nasuada odlu ila da prihvati ponu eno saveznitvo sa Urgalima
uprkos svoj mrnji i emeru koji se behu ispre ili izme u njihova dva naroda, i uprkos tome to su joj
upravo Urgali ubili oca. Da li bih ja mogao da u inim neto takvo? Zaklju io je da ne bi mogao, a
naposletku pomisli: Da li sam ja kadar da donosim takve odluke, ako to bude potrebno kako bismo
porazili Galbatoriksa?
Nije bio siguran.
Namu io se da primiri um. Sklopivi o i, usredsredio se na brojanje udaha na svakih deset.
Bilo mu je teko da usmeri panju na takav zadatak: na svakih nekoliko sekundi, neka druga misao ili
oset zapretili bi da e ga omesti, pa je esto gubio ra un.
Me utim, telo mu se s vremenom opustilo, pa se, gotovo nehotice, arene slike iz njegovih
snovi enja nadvie nad njim.
Mnogo je video, mnogo mra nog i uznemiruju eg, kada snovi po ee da odraavaju ono to se
zbilo prethodnog dana. Neki snovi behu i lepi i tuni: se anja na ono to je bilo i ono to bi on eleo da
je bilo.
Onda mu se, poput vetra koji iznenada menja pravac, snovi uskomeae i postae vr i i
opipljiviji, kao da su deo stvarnosti koju moe da dohvati i dodirne. Sve je oko njega izbledelo, i on se
na e u nekom drugom vremenu, na nekom drugom mestu, koje mu je delovalo i udnovato i poznato,
kao da ga je nekada davno ve video, ali koje mu je nestalo iz se anja.
Eragon je otvorio o i, ali te slike su ostale uz njega, zaklonivi sve oko njega, pa je znao da to
nije obi an san.
Pred njim se prostirala mra na i pusta ravnica, koju je presecao neki vodotok, lagano se
pruaju i ka istoku: kao traka kovanog srebra blistava pod odsjajem punog meseca... Na bezimenoj
reci plovila je neka la a, golema i gorda, sa istobelim jedrima podignutim i spremnim... Video je
postrojene ratnike kako dre dilite, i dve prilike pod ogrta ima kako hodaju izme u njih, kao da je
posredi nekakva povorka. Osetio je miris vrba i topola i zale enu tugu... a onda bolni vapaj nekog
oveka, odblesak krljuti i maglovito komeanje u kojem nije video skoro nita.
Usledie muk i tama.
Kada mu se vid razbistrio, zatekao je sebe kako gleda u unutranjost Safirinog krila. Izbacio je
iz sebe potiskivani dah, za koji nije ni bio svestan da ga zadrava u sebi, te drhtavom rukom obrisa
suze iz o iju. Nije mu bilo jasno zato ga je taj privid toliko dotakao.
Da li je to bio predose aj?, zapitao se. Ili neto to se zapravo i odvija u ovom trenutku? I
zato mi je to toliko vano?
Potom vie nije mogao da se odmori. Brige mu se vratie u svoj silini, te ga bespotedno
napadoe, izjedaju i mu um poput buljuka pacova koji ga svakim ugrizom truju podmuklim otrovom.
Na kraju je ispuzao ispod Safirinog krila, paze i da je ne probudi, pa se vratio u svoj ador.
Kao i pre toga, no ni jastrebovi ustadoe im ga ugledae. Njihov zapovednik, stasit mukarac
iskrivljenog nosa, priao je Eragonu. Da li vam neto treba, Senkoubico?", upitao ga je.

186

Eragon se, kao kroz maglu, prisetio da se zove Garven, i da mu je Nasuada rekla da je jednom
izgubio razum dok je ispitivao umove nekih vilenjaka. ovek mu je sada izgledao prili no dobro,
mada je i dalje imao ne ega sanjivog u pogledu. Eragon je ipak pretpostavio da je Garven sposoban da
izvrava svoje dunosti, ina e mu Jormundur nikada ne bi dopustio da se vrati na posao.
Trenutno nita, zapovedni e", re e mu Eragon stiavi glas. Na inio je jo jedan korak, a
onda zastade. Koliko je no nih jastrebova ubijeno ve eras?"
estorica, gospodine. itava smena. Ima emo manjak nekoliko dana, dok ne prona emo
odgovaraju e zamene. Povrh toga, bi e nam potrebni i novi regruti. eleli bismo da udvostru imo
snage oko vas." Ogor en izraz odjednom je pomutio Garvenov hladan pogled. Izneverili smo je,
Senkoubico. Da nas je bilo vie, moda bismo... "
Svi smo je izneverili", re e mu Eragon. A da vas je bilo vie, jo bi vas vie izginulo."
ovek se naao u nedoumici, ali ipak mu klimnu tunog lica.
Izneverio sam je, pomisli Eragon zavukavi se u svoj ador. Nasuada je bila njegova
sizerenka, i dunost da je titi vie je padala u deo njemu nego no nim jastrebovima. A eto, ba kada
joj je zatrebala njegova pomo , on nije mogao da je spase.
Gorko je opsovao u sebi.
Kao njen vazal, trebalo bi da trai na in da je izbavi, i to bi trebalo da mu bude najpre e. Ali
on je znao i da ona ne bi elela da on napusti Vordene zbog nje. Radije bi trpela i umrla nego dopustila
da njeno odsustvo nakodi cilju kojem je posvetila itav svoj ivot.
Eragon opet opsova, te po e da parta tamo-amo po adoru.
Ja sam vo a Vordena,
Tek sada, kada je vie nije bilo, Eragon je shvatio da mu je Nasuada postala mnogo vie od
sizerenke ili zapovednice: postala mu je prijatelj, pa je osetio poriv da je zatiti kakav je esto ose ao
prema Arji. Me utim, ako bi pokuao to da u ini, Vordeni bi mogli da izgube itav rat. Ja sam vo a
Vordena.
Pomislio je na sve ljude za koje je sada bio odgovoran: na Rorana i Katrinu i ostale seljane iz
Karvahola, na stotine ratnika pokraj kojih se borio i na mnoge druge, na patuljke, ma kodlake, pa ak i
na Urgale. Svi su sada bili pod njegovim zapovednitvom i o ekivali su od njega da donese ispravne
odluke kako bi porazili Galbatoriksa i Carstvo.
Bilo mu se ubrza i sevnu mu pred o ima. Zaustavio se i uhvatio se za motku na sredini adora,
a onda obrisa znoj sa ela i gornje usne.
Zaalio je zbog toga to nema nikoga s kim bi mogao da porazgovara. Palo mu je na pamet da
probudi Safiru, ali odbacio je tu zamisao. Njen odmor bee mnogo vaniji od njegovih jadikovki. A
nije eleo da optere uje ni Arju ni Glejdra poteko ama koje nisu mogli da ree. Ionako je sumnjao da
bi u Glejdru pronaao srda nog sagovornika, s obzirom na njihov poslednji otar razgovor.
Eragon nastavi ukrug: tri koraka napred, obrt, tri koraka nazad, obrt, pa ponovo.
Izgubio je pojas Belota Mudrog. Dopustio je Murtagu i Trnu da otmu Nasuadu. A pride se
naao na elu Vordena.
Iznova su mu iste misli strujale kroz um, i svaki put bi mu se teskoba poja ala. Ose ao se kao
da je zalutao u lavirintu bez kraja u kojem ga je iza svakog nevidljivog oka vrebalo udovite
spremno da se baci na njega. Uprkos svemu to je kazao na skupu sa Orikom, Orinom i ostalima, nije
mu bilo jasno kako bi on, Vordeni ili njihovi saveznici mogli da poraze Galbatoriksa.
Ne bih bio kadar ni da spasem Nasuadu, ako bih mogao da krenem za njom i da bar pokuam.
Ispunila ga je nekakva ogor enost. Zadatak koji je bio pred njima inio mu se beznadenim. Zato je
ba nas ovo snalo? Opsovao je i ugrizao se za usnu, grizu i sve dok je mogao da izdri bol.
Prestao je da parta po adoru i stropotao se na zemlju, te obavi ruke oko potiljka.
Nemogu e je. Nemogu e", proaputao je, ljuljaju i se levo-desno na kolenima. Nemogu e!"
ajan, pomislio je ak da bi mogao da se pomoli Gunteri, bogu patuljaka, kao to je ranije
inio. Kad bi spustio svoje muke pred mo nijeg od sebe i poverio mu sudbu, osetio bi olakanje. Tako
bi mnogo staloenije prihvatio svoju sudbinu i sudbinu svih onih koje je voleo, jer vie ne bi bio
odgovoran za ono to e se desiti.
Me utim, Eragon nije mogao da privoli sebe da izgovori molitvu. Bio je odgovoran za njihove
sudbine, svi alo se to njemu ili ne, pa je smatrao da ne bi bilo u redu da prebacuje tu odgovornost na
ma koga drugog - makar to bio bog, ili pak zamiljeni bog.

187

Nevolja je bila u tome to nije smatrao da je kadar da uradi ono to je moralo biti obavljeno.
Mogao je da bude vordenski zapovednik, i u to je bio prili no siguran. Ali nije znao kako bi osvojio
Urubejn i ubio Galbatoriksa. Nije imao snage da se suprotstavi ni Murtagu, a Kamoli kralju, a pritom
nije mogao da zamisli da e smisliti na in da zaobi e njihove zatitne ini. Preuzimanje umova, makar
samo Galbatoriksovog, delovalo mu je jednako neizvodljivo.
Eragon zari prste u potiljak, razvla i kou dok je izbezumljeno pretresao sve mogu nosti,
ma koliko sulude bile.
Potom se prisetio saveta koji mu je Solembum dao jednom davno u Tirmu. Ma kodlak mu je
tada rekao: Sluaj me dobro i re i u ti dve stvari. Kada do e vreme i kada ti bude potrebno oruje,
pogledaj pod korenjem drveta menoa. Potom, kada ti se bude inilo da je sve izgubljeno i da tvoja mo
nije dovoljna, idi do stene Kutian i izgovori svoje ime kako bi otvorio Kriptu dua.
Njegove re i vezane za menou pokazale su se ta nima: Eragon je pod drvetom pronaao elik
koji mu je bio potreban za se ivo njegovog ma a. Dok je razmiljao o drugoj ma kodlakovoj re enici,
u njemu zaiskri o ajni ka nada.
Ako mi je ikada sve delovalo izgubljeno, ako mi ikada moje mo i nisu bile dovoljne - sada je
taj trenutak, pomisli Eragon. Me utim, i dalje nije imao predstavu o tome gde je stena Kutian i ta je
Kripta dua. Odvojeno je pitao i Oromisa i Arju, ali oni mu nikada nisu odgovorili.
Eragon stoga otvori misli. Pretraivao je tabor sve dok nije naiao na upe atljiv ose aj
ma kodlakovog uma. Solembume, re e mu, potrebna mi je tvoja pomo ! Molim te, do i do mog
adora.
Tren kasnije, dobio je ma kodlakovu bezvoljnu potvrdu da e do i i prekinuo sponu. Eragon
ostade da sedi u mraku ekaju i.

188

U DELOVIMA MAGLOVITIM I NEJASNIM

Prolo je skoro petnaest minuta pre nego to se ulazno krilo Eragonovog adora pomerilo kako
bi se Solembum uvukao unutra, gotovo ne ujan na mekim apama.
u kastomrk ma kodlak je proao pokraj Eragona i ne pogledavi ga, kako bi sko io na leaj,
smestio se me u pokriva ima i stao da licka prostor izme u kandi desne ape. I dalje ne gledaju i u
Eragona, kazao je: Nisam ti ja ker pa da dolazim i odlazim na tvoj mig, Eragone.
Nikada nisam ni mislio da jesi", odgovori mu Eragon, ali potreban si mi, i to hitno."
Hmmm. Hrapav zvuk Solembumovog jezika postade jo glasniji kada se usredsredio na
konati taban. Govori onda ta ima, Senkoubico. ta si hteo?
Samo as." Eragon ustade i ode do tapa na kojem je visio fenjer. Samo da upalim ovo",
upozorio je Solembuma. Eragon izgovori neku re na drevnom jeziku, te plamen zatitra povrh fitilja u
fenjeru ispunjavaju i ador toplim, treperavim osvetljenjem.
I Eragon i Solembum zakiljie dok su im se o i navikavale na ja u svetlost. Kada je nelagoda
minula, Eragon je seo na hoklicu pokraj leaja.
Zbunio se primetivi da ga ma kodlak posmatra ledenoplavim o ima.
Zar ti o i nisu bile druga ije boje?", pitao ga je.
Solembum trepnu, te mu o i postadoe zlatne. Potom je nastavio da isti apu. ta ho e,
Senkoubico? No je tu da se svata po njoj ini, a ne da se sedi i razgovara. Trgnuo je vrhom upavog
repa s jedne strane na drugu.
Eragon se obliznu, napet od i ekivanja i nade. Solembume, jednom si mi rekao da, kada sve
bude izgubljeno i kada mi moje mo i ne budu dovoljne, mogu da odem do stene Kutian i da tamo
otvorim Kriptu dua."
Ma kodlak na as prestade da se licka. Aaa, to.
Da, to. Moram da znam ta si mislio kad si to rekao. Ako postoji bilo ta to nam moe
pomo i u borbi protiv Galbatoriksa, moram da saznam za to sada, a ne kasnije - dakle, ne kada reim
ko zna koliko zagonetaka, nego sada. Gde mogu da na em tu stenu Kutian, kako da otvorim Kriptu
dua i ta u u njoj na i?"
Solembumove se ui sa crnim vrhovima blago povie unazad, a onda mu se napola isukae i
kande na api koju je istio. Ne znam.
Ne zna?!", uzviknu Eragon u neverici.
Ne mora ba da ponavlja sve to kaem. Kako moe da ne zna?" Ne znam.
Nagnuvi se napred, Eragon je zgrabio Solembumovu veliku, teku apu. Ma kodlaku se
odmah povie ui, te zafrkta i savi apu ka unutra, zarivaju i kande u Eragonov dlan. Eragon se
stegnuto osmehnu, ne mare i za bol. Ma kodlak je bio ja i nego to je o ekivao, gotovo dovoljno jak
da ga svu e sa hoklice.
Dosta je bilo zagonetaka", re e mu Eragon. Potrebna mi je istina, Solembume. Odakle ti taj
podatak i ta on ta no zna i?"
Solembumu se nakostrei krzno du ki me. Ponekad se istina krije upravo u zagonetKarna,
bandoglavi ove e. A sad me putaj, ili u ti iskidati lice i nahrani u svrake tvojom utrobom.
Eragon je jo malo zadrao stisak, a onda je pustio Solembumovu apu i ponovo se uspravio.
Stegao je aku kako bi ublaio bol i zaustavio krvarenje.
Solembum ga besno pogleda, kilje i i vie ne glume i ravnodunost. Rekoh ti da ne znam jer
stvarno ne znam, ma ta ti mislio. Ne znam gde bi se stena Kutian mogla nalaziti, niti kako bi mogao
da otvori Kriptu dua, a ne znam ni ta se u njoj nalazi.
Kai to na drevnom jeziku."
Solembum jo vie zakilji o ima, ali sve ponovi na vilenja kom jeziku. Tako je Eragon znao
da govori istinu.
U Eragonovoj se glavi pojavilo toliko pitanja da nije znao koje prvo da mu postavi. Kako si
onda saznao za stenu Kutian?"
Solembum ponovo mahnu repom s jedne strane na drugu, ravnaju i nabore na prekriva u.
Poslednji put ti kaem da ne znam. Nijedan ma kodlak ne zna.
Pa kako si onda... " Eragon izgubi nit, potpuno zbunjen.

189

Nedugo nakon pada Jaha a, u mome se narodu proirilo ube enje da, ukoliko nai emo na
novog Jaha a, nekog ko ne e biti odan Galbatoriksu, treba da mu kaemo ono to sam ja tebi kazao o
stablu menoe i steni Kutian.
Ali... kako ste dobili taj podatak?"
Solembum namreka njukicu, pa iskezi zube u neprijatnom osmehu. To ti ne bih znao re i;
jedino znam da je onaj koji je bio odgovoran za to - ili ono to je bilo odgovorno za to - imao dobre
namere.
Kako to zna?", uzviknu Eragon. ta ako je to bio Galbatoriks? Moda je pokuavao da vas
prevari. Moda je pokuavao da prevari Safiru i mene kako bi nas uhvatio."
Nije tako, re e Solembum zarivi kande u ebe pod sobom. Ma kodlake ne moe zavarati
lako kao druge. Galbatoriks ne stoji iza toga. U to sam potpuno siguran. Osoba koja je htela da ti to
sazna ista je ona osoba - ili stvorenje - koja je uredila i da prona e elik za svoj ma . Da li bi
Galbatoriks u inio neto takvo?
Eragon se namrtio: Zar niste pokuali da otkrijete ko se krije iza toga?"
Jesmo.
I?"
Nismo nita otkrili. Ma kodlak se stresao. Postoje dve mogu nosti. Jedna je da nam je neko
izmenio se anja protiv nae volje i da smo zapravo pioni neke zle sile. Druga je da smo, ko zna zato,
pristali na izmenu se anja. Moda smo i sami sebi izbrisali se anje. Meni je li no teko - a i grozno da poverujem da bi bilo ko mogao da nam eprka po glavama. Da to u ini s nekoliko nas, jo i da
razumem, ali sa itavim narodom? Ne, nemogu e.
Zato bi ba vama, ma kodlacima, bio poveren takav podatak?
Zato to smo oduvek bili prijatelji Jaha a i zmajeva, pretpostavljam... Mi smo ti oni to
posmatraju, oni to oslukuju. Oni to svuda tumaraju. Sami hodamo po mra nim zabitima diljem
sveta i se amo se svega to je bilo i to jeste.
Solembum je potom pomerio pogled. Jedno mora da shvati, Eragone. Niko od nas nije bio
zadovoljan okolnostima. Dugo smo raspravljali da li bismo moda izazvali vie zla nego dobra ako
bismo predali taj podatak kada nam se ukae prilika za to. Na kraju je odluka pala na mene, a ja reih
da ti kaem, jer mi se inilo da ti je potrebna sva mogu a pomo . A ti s time ini to ti je volja.
Ali ta bih mogao da u inim?", re e Eragon. Kako bi trebalo da prona em tu stenu Kutian?"
To ti ja ne znam.
Pa kakva je onda vajda od tog podatka? Mogao sam i da ga ne ujem." Solembum trepnu.
Jedno ti mogu re i. Moda ti nita ne e zna iti, ali moda e ti pokazati put. ta to? O emu je re ?"
Rekao bih ti kad bi imao malo strpljenja. Kada sam te prvi put sreo u Tirmu, imao sam neki
udan ose aj da bi trebalo da dobije knjigu Domia abr Wyrda. Bilo mi je potrebno izvesno vreme da
sve podesim, ali upravo sam ja odgovoran za to to ti je Dod dao tu knjigu. Ma kodlak podie i drugu
apu, pa je ovla pregleda i po e da je lie.
Da li su ti se javljali i neki drugi udni ose aji u poslednjih nekoliko meseci?", upita ga
Eragon.
Javio mi se jednom poriv da pojedem neku crvenu pe urkicu, ali brzo me je prolo.
Eragon zabrunda, te se sagnu da izvadi knjigu koju je drao ispod leaja sa ostalim priborom
za pisanje. Zagledao se u njen ogromni koni povez, a onda ju je nasumi no otvorio. Kao i ranije,
zbijene rune u njoj nisu mu mnogo zna ile na prvi pogled. Tek kada se usredsredio, uspeo je da
odgonetne nekoliko: ... to bi, ako se Taladorusu da verovati, zna ilo da same gore behu ma ijama
napravljene. No to, dakako, smisla nema, jer...
Eragon ozloje eno zabrunda, te sklopi knjigu. Nemam ja vremena za ovo. Preobimna je, a ja
sam isuvie spor u itanju. Ve sam preao mnogo poglavlja, ali nisam video nita to je vezano za
stenu Kutian ili Kriptu dua."
Solembum se nakratko zagleda u njega. Mogao bi da zamoli nekoga da je pro ita umesto
tebe, ali ako u Domia abr Wyrda postoji skrivena tajna, mogu e je da bi je samo ti mogao videti.
Eragon potisnu poriv da opsuje. Ustavi sa hoklice, ponovo po e da parta po adoru. Zato
mi ranije nisi rekao za ovo?"
Nije mi se inilo vanim. Moj savet vezan za kriptu i stenu mogao je biti koristan, ali isto tako
i nije morao da bude, a to da li znamo ili ne znamo poreklo tog podatka... u sutini nita ne menja!
Ali da sam znao da se to ti e Kripte dua, izdvojio bih vie vremena za itanje knjige."

190

Ali mi ti ne znamo da li je zaista tako, re e Solembum. Jezik mu kliznu iz usta, te on obliza

brkove sa obe strane kako bi ih poravnao. Ta knjiga moda i nema nikakve veze sa stenom Kutian ili
Kriptom dua. Ko bi to znao? A ti si ve bio po eo da je ita. Da li bi zaista posvetio vie vremena
itanju da sam ti rekao da mi se javio ose aj, samo ose aj i nita vie, da bi ti knjiga mogla biti vana u
nekom pogledu? Hmmm?
Moda ne bih... ali ipak je trebalo da mi kae."
Ma kodlak je zavukao prednje apice ispod grudi, ali ne re e nita.
Eragon se namrgodio i zgrabio knjigu kao da eli da je iskida. Ovo ne moe biti kraj pri e.
Sigurno postoji jo neki podatak koji si zaboravio."
Ima ih dosta, ali ini mi se da nijedan nije povezan sa ovim.
Ni na jednom svom puteestviju po Alageziji, sa An elom i bez nje, nisi pronaao nita to bi
objasnilo ovu misteriju? Ili bar neto to bismo mogli upotrebiti protiv Galbatoriksa?"
Pa pronaao sam tebe, zar ne?
To ti nije nimalo smeno", zareza Eragon. Tako ti svega, sigurno zna bar jo neto?" Ne
znam.
Pa pokuaj da se priseti. Ako ne prona em neto to e nam pomo i protiv Galbatoriksa,
izgubi emo, Solembume. Izgubi emo, to zna i da e ve ina Vordena pomreti, uklju uju i i
ma kodlake."
Solembum ponovo frknu. A ta o ekuje od mene, Eragone? Ne mogu da izmislim pomo
tamo gde ne postoji. Pro itaj knjigu.
Sti i emo do Urubejna pre nego je ja dovrim. Slobodno bi mogla i da ne postoji."
Solembum ponovo priljubi ui uz glavu. Nisam ja kriv za to. Ne zanima me ko je kriv. Samo
elim da spre im da zavrimo pobijeni ili porobljeni. Razmisli malo! Sigurno zna jo neto!"
Solembum potmulo i hrapavo zarea. Ne znam, i nemoj... Ma mora znati, ili nam se loe
pie!"
Jo dok je izgovarao te re i, Eragon je primetio promenu u ma kodlaku. Solembumu su se ui
ponovo podigle, brkovi su mu omlitavili, a pogled mu omeka izgubivi onu iskri avu otrinu. U istom
trenutku, ma kodlakov se um neobi no ispraznio, kao da mu je neko uspavao ili uklonio svest.
Eragon se sledio, ne znaju i ta se zbiva.
A onda je osetio kako Solembum, ije misli behu ravne i bezbojne poput jezerske vode pod
studenim, obla nim nebom, kae: Glava etrdeset sedma. Stranica tre a. Po ni od drugog pasusa.
Solembumov se pogled potom izotri, a ui mu se vratie u prethodni poloaj. ta je sad?, re e
vidno iznerviran. Zato tako pilji u mene?
ta si ono malo as rekao?"
Rekoh ti da vie nita ne znam. I da...
Ne, ne, ono drugo, o poglavlju i stranici."
Ne poigravaj se mnome. Nisam rekao nita sli no.
Jesi."
Solembum ga je odmeravao nekoliko sekundi. Zatim preterano smireno re e: Kai mi ta si
ta no uo, jaha u zmajeva.
Eragon mu ponovi re i onako kako ih je zapamtio. Kada je zavrio, ma kodlak je neko vreme
utao. Ne se am se toga, re e mu.
ta misli, ta bi to moglo da zna i?"
To zna i da bi trebalo da pogledamo ta se nalazi na stranici tre oj glave etrdeset sedme.
Eragon se premiljao, ali ipak klimnu i po e da lista knjigu. Usput se i sam prisetio tog
poglavlja: bilo je posve eno vremenu po odvajanju Jaha a od vilenjaka, kada su vilenjaci nakratko
zaratili s ljudima. Eragon je ranije pro itao po etak tog dela, ali li io mu je na suvonjav opis primirja i
pregovora, pa ga je ostavio za neki drugi put.
Ubrzo je stigao do traene stranice. Prate i redove runa vrhom prsta, Eragon ih polako pro ita
naglas:

191

To je ostrvo za udno blage klime u pore enju s kopnenim krajevima iste nadmorske visine.
Leta su esto svea i dadovita, ali zime su umerene i ne donose ledenu studen kakva se vi a u
severnim delovima gore Ki me, to zna i da se usevi mogu gajiti u ve em delu godine. Zemlja je u
svakom pogledu bogata i plodna, to je blagodat oganj--planina koje s vremena na vreme buknu, pa
prekriju ostrvo gustim slojem pepela, a ume su prepune krupne divlja i kakvu zmajevi vole da love,
uklju uju i i mnoge vrste koje se ne mogu na i u ostatku Alagezije.
Eragon zastade. Nita mi od ovoga ne zvu i vano."
Samo ti itaj.
Namrgodivi se, Eragon pre e na slede i pasus:
Upravo tu, u golemoj dolini u sreditu Vroengarda, Jaha i podigoe svoj nadaleko slavni grad
Doru Areabu.
Doru Areaba! Jedini grad u povesti sagra en tako da se u njega mogu smestiti i zmajevi, i
vilenjaci, i ljudi. Doru Areaba! Samo to ime odjekuje uzbu enjem! Nikada ranije sli nog grada bilo
nije, niti e takvog ikada biti, poto je izgubljen, uniten, nakon to ga onaj uzurpator Galbatoriks
smrvi u pepeo i prah.
Gra evine mu behu podignute u vilenja kom stilu, uz izvestan uticaj ljudskih Jaha a u
kasnijim godinama, ali behu od kamena, a ne od drveta, jer drvene ku e, kao to na italac i sam
zaklju uje, ne prolaze dobro kod stvorenja otrih kandi koja bljuju vatru. Me utim, najupe atljivija
odlika Doru Areabe bee njena golemost. Svaka ulica bee dovoljno iroka da dva zmaja mogu njome
pro i jedan do drugog, a uz nekoliko izuzetaka, ve ina odaja i vrata bila je dovoljno velika i za
zmajeve gotovo svih veli ina.
Shodno tome, Doru Areaba bee prostrana i iroka, proarana gra evinama toliko gorostasnim
da bi zadivile ak i patuljke. Vrtova i edrvana bilo je svuda po gradu, u znak vilenja ke neutaive
ljubavi prema prirodi, a bilo je i mnogo kula to su stremile nebu pod oblake na dvorovima i
tvr avama Jaha a.
Po planinskim vrhovima to okruivahu grad, Jaha i postavie kule straare i gorske utvrde, da
ih od napada tite, a skoro svi zmajevi i Jaha i ima ahu svoje pe ine visoko u planinama, gde su iveli
odvojeni od drugih. Stariji, ve i zmajevi posebno behu naklonjeni tom rasporedu, jer su radije birali
osamu, a ivot visoko iznad doline olakavao im je poletanje.
Iznerviravi se, Eragon prestade da ita. Opis Doru Areabe jeste bio zanimljiv, ali on se
na itao i drugih, mnogo temeljnijih opisa grada Jaha a zmajeva dok je iveo u Elesmeri. A nije uivao
ni u odgonetanju zbijenih runa, to bee naporan posao ak i kada je bio raspoloen, a Kamoli sada.
Ovo nikuda ne vodi", rekao je, sputaju i knjigu.
Na Solembumu se video jed koji je Eragon ose ao. Nemoj jo da odustane. Pro itaj jo dve
stranice. Ako ni tada nita ne na e, onda moe da prekine.
Eragon duboko udahnu, te se saglasi s njim. Preavi prstom niz stranicu, pronaao je gde je
stao, te ponovo po e da odgoneta re i:
Mnoga su se uda u tom gradu mogla videti, od Eldimirimovog raspevanog edrvana do
kristalne tvr ave Sveldal i gnezda samih zmajeva, ali uz sve te divote, mislim da je najve e blago
Doru Areabe bila njena biblioteka. I to ne, kako bi se dalo pretpostaviti, zbog njene golemosti, mada
ona zaista bee zastrauju a, ve zato to su Jaha i tokom mnogih vekova sakupili jednu od
najobimnijih zbirki znanja i mudrosti u itavoj zemlji. Do pada Jaha a, samo su se jo tri biblioteke s
njom mogle meriti - ona u Ilireji, ona u Elesmeri i ona u Trondhimu - ali nijedna od njih nije imala
vie podataka o delovanju arolija od one u Doru Areabi.
Biblioteka se nalazila na severozapadnom rubu grada, pokraj bata to okruivahu Kulu
Moretu, znanu i po imenu stena Kutian...
Eragonu glas zastade u grlu; zagledao se u to ime. Nekoliko trenutaka kasnije, po eo je iz
po etka, itaju i jo sporije: ... znanu i po imenu stena Kutian (vie u dvanaestom poglavlju), nedaleko
od prestonog dvora u kojem vo e Jaha a primahu zvanice kada bi im kraljevi i kraljice razne svra ali
na divan.
Eragona obuzee strah i zapanjenost. Neko je - ili neto - sredio da on otkrije ba taj podatak isti onaj koji mu je omogu io da prona e elik za svoj ma . Sama ta pomisao bee zastrauju a, a
sada, kada je saznao kuda bi trebalo da po e, Eragon vie nije bio toliko siguran da mu se ide.
ta li nas to eka na Vroengardu?, zapitao se. Plaio se da naga a, kako se u njemu ne bi
rodile nade koje ne bi mogao da ispuni.

192

PITANJA BEZ ODGOVORA

Eragon je pretraio knjigu Domia abr Wyrda kako bi pronaao deo koji se odnosi na stenu
Kutian u dvanaestom poglavlju. Razo arao se uvidevi da tu pie jedino da je Kutian bio jedan od
prvih Jaha a koji su istraili ostrvo Vroengard. Potom je zatvorio knjigu i seo zure i u nju i prelaze i
palcem po njenom ispup enom hrbatu. Solembum se tako e u utao na leaju. Misli li da se u Kripti
dua nalaze duhovi?", upita Eragon. Duhovi nisu isto to i due pokojnika. Nisu, ali ta bi drugo
mogli biti?"
Solembum se podigao s mesta na kom je sedeo, pa se protegnuo, kao da mu je treperav talas
proao od glave do repa. Ako otkrije, javi mi ta si pronaao.
Misli da bi Safira i ja trebalo da odemo tamo?"
Ne mogu ti ja re i ta bi trebalo da radi. Ako je posredi zamka, onda je ve ina mog naroda
ve porobljena i poraena, bez naeg znanja, to zna i da bi i Vordeni mogli slobodno da se predaju,
jer nikada ne e nadmudriti Galbatoriksa. A ako nije zamka, onda bi ovo mogla biti prilika da prona e
pomo u trenutku kada nam se ini da pomo i nema. Ne bih znao re i. Mora sam da odlu i da li je
sve to vredno rizika ili nije. to se mene ti e, dosta mi je tajni za ovu no .
Sko io je s leaja, pa je otiao do ulaza u ador, gde zastade kako bi bacio pogled ka Eragonu.
Mnogo je udnovatih sila po Alageziji, Senkoubico. Vi ao sam stvari koje se protive razumu:
svetlosne vrtloge koji se obr u u pe inama duboko pod zemljom, ljude koji stare unatrake, kamenje
koje govori, senke koje se unjaju. Odaje ve e iznutra nego spolja... Galbatoriks ne predstavlja jedinu
silu ovoga sveta, a moda ak ni najja u od svih. Paljivo odlu i, Senkoubico, a ako rei da po e,
budi tih.
Ma kodlak se potom izvukao iz adora i nestao u tami.
Izdahnuvi, Eragon se uspravio. Znao je ta mu je initi: mora e da ode do Vroengarda. Ali tu
odluku nije mogao da donese dok se ne posavetuje sa Safirom.
Probudio ju je tako to ju je neno taknuo umom, pa je, uverivi je da je sve u redu, podelio s
njom se anje na Solembumovu posetu. Ona se zapanjila gotovo koliko on.
Nakon to je zavrio, rekla mu je: Ne svi a mi se pomisao da bismo mogli biti lutke u igri
nekoga ko je za arao ma kodlake.
Ni meni, ali ta nam drugo preostaje? Ako se Galbatoriks krije iza ovoga, stavljamo mu se
pravo u ruke. Ali ako ostanemo tu, u ini emo isto neto kasnije, kada stignemo u Urubejn.
Razlika je u tome to bismo tada imali Vordene i vilenjake kraj sebe.
Istina.
Izme u njih zavlada muk. Onda Safira re e: Slaem se. Slaem se da bi trebalo da po emo.
Bi e nam potrebne due kande i otriji zubi ako nameravamo da pobedimo Galbatoriksa i ruikana, a
uz njih i Murtaga i Trna. Osim toga, Galbatoriks o ekuje da emo pojuriti ka Urubejnu u nadi da emo
spasti Nasuadu. A ako me ikada svrbe krljuti, svrbe me kada radimo ono to neprijatelj o ekuje od
nas.
Eragon klimnu. A ta emo ako je posredi klopka?
Tiha rika za u se ispred adora. Onda emo tog koji ju je namestio nau iti da se plai naih
imena, ak i ako to bude Galbatoriks.
Nasmeio se. Prvi put otkako je Nasuada oteta, osetio je da ima svrsishodan cilj. Nali su neto
to bi mogli da u ine, na in da uti u na rasplet doga aja umesto da samo sede kao posmatra i i trpe.
Dakle, dogovorili smo se", promrmljao je.
Arja je stigla do njegovog adora svega nekoliko sekundi nakon to joj se javio. Zbunila ga je
brzina kojom je dola, ali ona mu je objasnila da je straarila s Blodgarmom i ostalim vilenjacima za
slu aj da se Murtag i Trn vrate.
Sa Arjom uza se, Eragon se mislima usmerio ka Glejdru, pa ga je nagovorio da se pridrui
razgovoru, mada naroguena adaja i nije bila raspoloena za pri u.
Nakon to se njih etvoro, uklju uju i i Safiru, spojie mislima, Eragon im bre-bolje istrtlja:
Znam gde se nalazi stena Kutian. Kakva ti je to sad stena?, zagrme Glejdr namrgo eno. Zvu i mi
poznato, re e Arja, ali ne znam odakle.

193

Eragon se blago namrtio. Oboje su ga uli kada je ranije pri ao o savetu koji je dobio od
Solembuma. Nije li ilo na njih da zaborave neto takvo.
No Eragon im ipak ponovi pri u o onome to mu je ma kodlak otkrio, te im pro ita odlomak
iz knjige Domia abr Wyrda.
Arja gurnu pramen kose iza iljatog uveta. Govore i i mislima i naglas, rekla je: A kako ono
re e da se to mesto zove?"
Kula Moreta, ili stena Kutian", odgovori joj Eragon na isti na in. Oklevao | e pola sekunde,
prenut njenim pitanjem. Daleko je, ali... " ... ako Eragon i ja odmah krenemo... , re e Safira. ...
moemo da odemo i da se vratimo... " ... pre nego to Vordeni stignu do Urubejna. Ovo je...
... naa jedina prilika."
Ne emo imati vremena da...
... isto putovanje obavimo kasnije."
Ali kuda biste vi to da odletite?, upita Glejdr.
Kako... kako to misli?"
Tako kako sam i rekao, zarea zmaj natmurenog uma. Uza sve to trabunjanje, ipak nam nisi
rekao gde se to tajanstveno... mesto ili ta ve nalazi.
Kako nisam?", re e Eragon zbunjeno. Na Vroengardu!" Kona no jedan neposredan
odgovor... Arja se namrti. Ali ta biste vi zapravo radili kada stignete na Vroengard?"
Ne znam!", re e Eragon gube i strpljenje. Pitao se da li bi vredelo da se suo i s Glejdrom
zbog njegove opaske, poto mu se inilo da ga taj zmaj namerno podbada. Zavisi od onoga to
budemo pronali. Kada stignemo tamo, pokua emo da otvorimo stenu Kutian i da otkrijemo tajne
koje ona sadri. A ako je posredi klopka... " - slegnuo je ramenima - onda emo se boriti."
Teskoba se jo jasnije odrazi na Arjinom licu. Stena Kutian... To mi ime ima neku teinu, ali
ne bih znala re i zato. Odzvanja mi u glavi poput pesme koju sam znala pa zaboravila." Odmahnula
je glavom i poloila dlanove na slepoo nice. Eh, ode mi iz glave... " Podigla je pogled. Izvinjavam
se, o emu smo ono pri ali?"
O odlasku na Vroengard", re e joj Eragon polagano.
Aaa, da... ali s kojim ciljem? Ovde si potrebniji, Eragone. Na Vroengardu ionako vie nema
ni ega vrednog."
Tako je, re e Glejdr. To je mrtvo i pusto mesto. Nakon unitenja Doru Areabe, mi koji smo
uspeli da pobegnemo, nekoliko nas, vratili smo se da potraimo bilo ta to bi moglo biti od koristi, ali
Krivokletnici ve behu pro eljali ruevine.
Arja klimnu. Ko ti je uopte usadio tu zamisao u glavu? Nije mi jasno kako moe da veruje
da bi naputanje Vordena u ovom trenutku, kada su najranjiviji, moglo da bude mudar potez. I zato?
Da bi odleteo na sam kraj Alagezije bez cilja i razloga? Mislila sam da si pametniji... Ne moe da
ode samo zato to ti okolnosti ne gode, Eragone."
Eragon je odvojio svoj um od Arjinog i Glejdrovog i dao znak Safiri da i ona to u ini. Pa oni
se ni ega ne se aju!... Ne mogu da se sete!
To su ti ma ije. Duboke ma ije, poput onih arolija to skrivaju imena zmajeva koji izdae
Jaha e.
Ali ti nisi zaboravila stenu Kutian, jelda?
Naravno da nisam, re e mu, te joj um uvre eno blesnu zelenom bojom. Kako bih i mogla kada
smo ovako vrsto spojeni?
Eragonu se zavrte u glavi kada je porazmislio ta sve to zna i. Da bi bila delotvorna, ta arolija
bi morala da izbrie se anja svih koji neposredno znaju za tu stenu, a onda i se anja svih koji su
kasnije uli za nju ili itali o njoj. To bi zna ilo da... da je itava Alagezija obuhva ena tom arolijom.
Niko ne moe da joj umakne.
Osim nas.
Osim nas, saglasio se. I ma kodlaka. I moda Galbatoriksa.
Eragon se stresao. Imao je ose aj da mu paukovi od ledenih kristala puze niz ki mu. Zapanjila
ga je veli ina te obmane, te se ose ao maleno i ranjivo. Zamagliti umove vilenjaka, patuljaka, ljudi i
zmajeva, i to bez izazivanja ikakvih sumnji, bee toliko teak poduhvat da nije verovao da je ostvariv
namernom primenom ne ijih vetina; Onaj koji je ostvario taj poduhvat mogao je to da u ini jedino
instinktivno, jer bi takve ini bile isuvie sloene da bi se mogle izraziti re ima.

194

Morao je da otkrije ko je bio odgovoran za tu promenu umova svih bi a u Alageziji i zato bi

neko to uradio. Ako je to bio Galbatoriks, onda je Solembum bio u pravu: poraz Vordena u ratu je
neizbean.
Misli li da su ovo u inili zmajevi, kao to su u inili s brisanjem Imena?, upitao ju je.
Safira nije urila da mu odgovori. Mogu e je. Ali opet, kao to Solembum re e, mnogo je
razli itih sila u Alageziji. Dok ne odemo do Vroengarda, ne emo zasigurno znati o emu je re .
Ako uopte odemo.
Da, da.
Eragon je proao prstima kroz kosu. Odjednom se osetio krajnje umorno. Zato sve mora da
bude toliko teko?, zapitao se.
Zato to, re e mu Safira, svako eli da jede, ali niko ne eli da bude pojeden.
Frknuo je, kiselo se nasmeivi.
Uprkos brzini kojom su on i Safira mogli da razmenjuju misli, njihov je razgovor potrajao
dovoljno dugo da ga zapaze i Arja i Glejdr.
Zato ste zatvorili umove pred nama?", zapita ih Arja. Pogled joj odluta ka zidu adora to
bee najblii mestu na kojem je Safira leala sklup ana u mraku. Neto nije u redu?"
Deluje mi zbunjeno, dodade Glejdr.
Eragon je morao da potisne suvonjav kikot. Moda zato to i jesam zbunjen." Arja ga je
zabrinuto ispratila kako odlazi i seda na rub leaja. Pustio je da mu ruke mlitavo vise izme u nogu.
Nekoliko trenutaka je utao, pokuavaju i da se prebaci s maternjeg jezika na jezik vilenjaka, jezik
arolija, a onda re e: Verujete li Safiri i meni?"
Tajac koji je usledio bee uteno kratak.
Ja verujem", odgovori Arja, tako e na drevnom jeziku.
I ja, dodade Glejdr.
Ko e - ti i li ja?, hitro zapita Eragon Safiru.
Ti si taj koji ho e da im kae, pa im ti onda i reci.
Eragon pogleda u Arju, a onda, i dalje na drevnom jeziku, re e i njoj i Glejdru: Solembum mi
je rekao naziv jednog mesta, mesta na Vroengardu, gde bismo Safira i ja mogli da prona emo nekoga
ili neto to bi nam pomoglo a porazimo Galbatoriksa. Me utim, sam taj naziv je oma ijan. Kad god
ga spomenem, vi ga brzo zaboravite." Blag izraz zaprepa enosti pojavi se na Arjinom licu. Verujete
li mi?"
Verujem ti", re e Aja polako.
A ja verujem da ti veruje u ono to govori, zarea Glejdr, to ne zna i da je stvarno tako
kako kae.
Pa kako da ti dokaem? Ne e nita zapamtiti ako ti kaem taj naziv ili ako podelim se anja s
tobom. Moe da pita Solembuma, ali kakva je vajda od toga?"
Kakva je vajda? Pa, pod jedan, moemo da dokaemo da te nije zavaralo ili prevarilo neto to
se javilo jedino Solembumu. to se pak ini ti e, moda postoji na in da dokaemo ima li ih ili nema.
Pozovi ma kodlaka, pa emo videti ta moemo da uradimo.
Ho e li ti, molim te?, zamolio je Safiru. Smatrao je da bi ma kodlak bre doao ako bi ga
Safira pozvala.
Tren kasnije, osetio je kako ona mislima pretrauje tabor, a onda oseti i kako se Solembumova
svest dodiruje sa Safirinom. Poto ona i ma kodlak obavie kratak razgovor bez re i, Safira im objavi:
Krenuo je.
utke su sa ekali. Eragon je zurio u svoje ruke, u sebi prave i spisak potreptina koje e mu
biti neophodne za put do Vroengarda.
Kada je Solembum odgurnuo ulazno krilo adora i uao, Eragon se iznenadio spazivi ga u
ljudskom obli ju: u telu drskog mladog momka crnih o iju. U levoj ruci je drao batak pe ene guske i
glabao ga. Usne i brada behu mu uma ene, a i gola prsa behu mu poprskana kapljicama otopljene
masno e.
va i par e mesa, Solembum cimnu svoju iljatu isturenu bradu ka par etu zemlje pod
kojom bee zakopano Glejdrovo srce svih srca. ta si hteo, Vatroarni?, upitao ga je.

195

Zanima me da li si onaj koji se ini da jesi!, re e mu Glejdr, te zmajeva svest opkoli

Solembumovu pritiskaju i je poput nagomilanih crnih oblaka to se sabiju oko rasplamsale vatre koja
titra na vetru. Zmajeva snaga bee pregolema, a Eragon je iz li nog iskustva znao da bi retko ko
mogao da je izdri.
Zakrkljavi, Solembum ispljunu zalogaj mesa, te odsko i kao da je upravo nagazio guju.
Ostavi u mestu, tresu i se od napora i keze i zube, ma kodlak ih gnevno pogleda svojim
u kastomrkim o ima, pa Eragon, za svaki slu aj, spusti ruku na bal ak Brisingra. Ona vatra se
smanjila, ali ipak se nije ugasila; li ila je na uaren odsjaj u moru uskomeanih olujnih oblaka.
Minut kasnije, oluja popusti i oblaci se povukoe, mada nisu sasvim nestali.
Izvini, ma kodla e, re e Glejdr, ali morao sam da se uverim.
Solembum frknu, a onda mu se dlake na glavi toliko nakostreie i nadigoe da mu je glava
zali ila na cvet stri ka. Da jo ima telo, matori, sad bih ti rep odsekao.
Tolicno ma e? Mogao bi tek da me malko ogrebe.
Solembum ponovo zafrkta, a onda se naglo okrenu te po e ka ulazu, ramena pogrbljenih
gotovo do uiju.
ekaj, re e mu Glejdr. Jesi li kazao Eragonu za neko mesto na Vroengardu, za tajnovito mesto
kojeg se niko ne se a?
Ma kodlak zastade, te zarea ne okre i se, a onda mahnu batakom iznad glave u
nestrpljivom, odse nom pokretu. Jesam.
A jesi li mu rekao i za stranicu u knjizi Domia abr Wyrda na kojoj je pronaao ta an poloaj
tog mesta?
Ispada da jesam, mada se ja toga ne se am, i nadam se da e ti to to se na Vroengardu nalazi,
ta god bilo, oprljiti br ine i ispe i ape.
Ulazno krilo adora glasno zalepra kad ga Solembum trgnu u stranu, a onda se njegova
malena prilika stopila s mrakom, kao da je nikada nije bilo pred njima.
Zato si bio toliko grub prema njemu?", upita ga Arja. Nisam imao izbora, re e Glejdr.
Kako nisi? Mogao si prvo da zatrai njegovo doputenje."
I da mu dam priliku da se pripremi. Ne, ne. No to je bilo, bilo je; zaboravi da se to ikada
zbilo, Arja.
Ne mogu. Povredio si mu ponos. Trebalo bi da pokua da ga smiri. Bilo bi opasno imati
ma kodlaka za neprijatelja."
Jo je opasnije imati adaju za neprijatelja. Mani se ve jednom, derle vilenja ko.
Eragon zabrinuto razmeni pogled sa Arjom. Glejdrov ga je ton uznemirio, kao i nju, ali Eragon
nije znao ta da u ini povodom toga.
Eragone, ho e li mi sada, re e zlatni zmaj, dopustiti da pregledam tvoja se anja na razgovor
koji si vodio sa Solembumom?
Ako eli, ali... emu to? Ionako e na kraju sve zaboraviti."
Moda. A moda i ne u. Vide emo. Obra aju i se Arji, Glejdr re e: Odvoji svoj um od naih,
i ne daj Eragonovim se anjima da ostave trag na tvojoj svesti.
Kako ti kae, Glejdrelda." Dok je izgovarala tu re enicu, melodija njenih misli po e da se
udaljava. Tren kasnije, utvarna muzika sasvim utihnu. Glejdr je potom usmerio panju ka Eragonu.
Pokai mi ih, zapovedio mu je.
Zanemarivi sopstvenu teskobu, Eragon se u mislima vratio na trenutak kada se Solembum
popeo na njegov leaj, pa se temeljno prisetio svega to se desilo izme u njih dvojice nakon toga.
Glejdrova svest se stopila sa Eragonovom kako bi zmaj iznova proiveo to iskustvo s njim. Taj ose aj
ga je uznemiravao: ose ao se kao da su on i zmaj dva prizora utisnuta na istoj strani nov a.
Kada je zavrio, Glejdr se donekle povukao iz Eragonovog uma, a onda re e Arji: Kada
budem zaboravio, ako se to uopte dogodi, ponovi mi re i Andume i Fironmas na bregu emera, s
telima poput stakla". to se pak ti e tog mesta na Vroengardu... poznato mi je. Ili mi je bar nekada bilo
poznato. Ima nekakvog zna aja, nekakvog... Zmajeve se misli zamutie na tren, kao da se sloj magle
nadvio nad breuljcima i dolinama njegovog bi a, zaklanjaju i ih. No?, re e povrativi pre anji
osorni stav. Zato oteemo? Eragone, pokazuj mi svoja se anja.
Ve sam ti ih pokazao."
im je Glejdra obuzela neverica, Arja re e: Glejdre, se a li se: 'Andume i Fironmas na
bregu emera, s telima poput stakla'?"

196

Kako..., po e Glejdr, ali zatim riknu toliko silovito da je Eragon donekle o ekivao da e tu
riku uti. Grrr. Mrzim ini koje se petljaju u tu a se anja. To su vam najgore arolije, koje uvek vode
u mete. U polovini slu ajeva, zavravaju se tako io lanovi porodice pobiju jedni druge a da to i ne
primete.
A ta zna i taj izraz koji si upotrebio?, upita ga Safira.
Nita, zna i neto jedino meni i Oromisu. Ali u tome i jeste poenta - niko za njega ne bi znao
ukoliko mu ja nisam rekao.
Arja uzdahnu. Dakle, ini stvarno postoje. Pretpostavljam da onda ipak mora da po e na
Vroengard. Bilo bi nepromiljeno da zanemarimo neto toliko vano. Ako nita drugo, moramo bar da
otkrijemo koji je to pauk ispleo ovoliku mreu."
I ja u po i, re e Glejdr. Ako neko eli da ti naudi, mogu e je da ne e o ekivati sukob s dva
zmaja umesto s jednim. A svakako e ti biti potreban vodi . Vroengard je postao opasno mesto nakon
unitenja Jaha a, a ne elim da postane plen nekog davno zaboravljenog zla.
Eragon se dvoumio zapazivi neobi nu enju u Arjinom pogledu, a onda shvati da i ona eli
da po e s njima. Safira e leteti mnogo bre ako bude morala da nosi samo jednu osobu", rekao joj je
tiho.
Znam... Ali oduvek sam elela da posetim dom Jaha a." Siguran sam da ho e, jednog
dana." Klimnula mu je. Jednog dana."
Eragon je nekoliko trenutaka sakupljao energiju i razmiljao o svemu to bi morao da obavi
pre nego to on, Safira i Glejdr krenu. Onda duboko udahnu i ustade s leaja.
Zapovedni e Garvene!", doviknuo je. Ho ete li nam se pridruiti, molim vas?"

197

ODLAZAK
Eragon je prvo naredio Garvenu da, u potpunoj tajnosti, poalje jednog no nog jastreba da
nabavi potreptine za put do Vroengarda. Safira je jela nakon osvajanja Dras Leone, ali nije se prejela
kako ne bi bila previe usporena i teka za borbu ako do nje do e, to se zaista i dogodilo. Bila je
dovoljno sita za let do Vroengarda bez zaustavljanja, ali Eragon je znao da e, kada se na u tamo,
morati da prona e hranu na ostrvu ili u okolini, a to ga je brinulo.
Mogu ja da doletim nazad i praznog stomaka, uveravala ga je, ali on nije bio toliko siguran.
Eragon je potom poslao glasnika da dovede Jormundura i Blodgarma u njegov ador. Poto su
stigli, Eragon, Arja i Safira su im itav sat objanjavali kakvo je stanje i, to bee jo tee, ube ivali ih
da je taj put neophodan. Blodgarm se najlake dao pridobiti, ali Jormundur se estoko protivio. Ne
zato to je sumnjao u pouzdanost Solembumovog podatka, niti zato to je sumnjao u njegov zna aj,
poto je povodom i jednog i drugog prihvatio Eragonovo miljenje bez pogovora, ve zato - zduno je
pokuao da im objasni - to bi Vordene nakon bu enja unitila spoznaja da je Nasuada oteta i da su
pride Eragon i Safira nestali i otili u nepoznato.
Osim toga, ne smemo dopustiti Galbatoriksu da pomisli da ste nas napustili", re e Jormundur.
Pogotovo ne sada, kada smo toliko blizu Urubejna. Mogao bi da poalje Murtaga i Trna da vas
presretne. Ili bi mogao da iskoristi priliku da jednom zasvagda smodi Vordene. Ne smemo se izlagati
takvom riziku."
Eragon je morao da prizna da je njegova zabrinutost utemeljena.
Posle due rasprave, kona no su doli do reenja: Blodgarm i ostali vilenjaci stvori e privid i
Eragona i Safire, kao to su u inili sa Eragonovim likom kada je otiao do Beor planina da u estvuje u
izboru i krunisanju Hrotgarovog naslednika.
Ti e prividi li iti na pravog Eragona i pravu Safiru, ali umovi e im biti prazni, pa e njihova
obmana biti razotkrivena ako bilo ko zaviri u njih. Stoga Safirin privid ne e mo i da govori. Iako bi
vilenjaci mogli da nadomeste govor kod Eragona, bolje bi bilo da i to izbegnu, kako neka greka u
izgovoru ne bi podstakla one koji ga budu sluali da pomisle da neto ne valja. Ograni enost takve
varke tako e je zna ila da e morati da se dre na odstojanju, te e ljudi koji blisko sara uju sa
Eragonom i Safirom, poput kraljeva Orina i Orika, ubrzo shvatiti da neto nije u redu.
Eragon je stoga naredio Garvenu da probudi sve no ne jastrebove i da mu ih dovede u
najve oj tajnosti. Kada se itava eta okupila pred njegovim adorom, Eragon je toj skupini ljudi,
patuljaka i Urgala objasnio kuda on i i Safira odlaze i zato to ine, mada je namerno bio neodre en
povodom pojedinosti, usput sakrivi i njihovo odredite. Potom im je objasnio kako e vilenjaci
prikriti njihovo odsustvo, te je naterao straare da se zakunu da e uvati tajnu, i to na drevnom jeziku.
Verovao im je, ali ovek nikada ne moe biti dovoljno obazriv kada vrebaju Galbatoriksove uhode
Potom su Eragon i Arja obili i Orina, Orika, Rorana i arobnicu Trijanu. Kao i u no nim
jastrebovima, i njima su objasnili okolnosti, pa su od svakoga zatraili da se zakunu da e uvati tajnu.
Kao to je Eragon i o ekivao, kralj Orin je bio najmanje raspoloen za saradnju. Gnuao se
zamisli da e Eragon i Safira otputovati do Vroengarda i po eo da napada njihov plan. Preispitao je
Eragonovu hrabrost, verodostojnost Solembumovog podatka, pa je zapretio da e povu i svoje snage
iz vordenske vojske ako Eragon nastavi tim nepromiljenim, pogrenim pravcem. Bilo im |e potrebno
vie od sat vremena pretnji, laskanja i nagovaranja kako bi ga obrlatili, ali Eragon ak se i tada plaio
da bi Orin mogao da pogazi datu re .
Posete Oriku, Roranu i Trijani obavljene su mnogo bre, ali Eragonu se inilo da su Arja i on
ipak potroili neumereno mnogo vremena u razgovoru s njima. Izgubivi strpljenje, postao je bridak i
napet, hteo je da ve jednom krene, a svaki minut samo je snaio njegovu usplahirenost.
Dok su on i Arja obilazili tabor, Eragon je, kroz vezu sa Safirom, sve vreme bio svestan
priguenog, melodi nog vilenja kog poja, koji je provejavao kroz sve to je uo, poput niti veto
izatkanog pletiva skrivenog pod povrinom zemlje.

198

Safira je ostala pokraj adora okruena vilenjacima koji su rairili ruke i pevali dodiruju i se
vrhovima prstiju. Tim dugom, sloenom bajalicom trebalo je da prikupe vizuelne podatke koji e im
biti potrebni za verodostojan prikaz Safire. Bilo je teko oponaati obli je nekog vilenjaka ili oveka, a
Kamoli zmaja, pogotovo zbog njihovih krljuti koje prelamaju svetlost. No najsloeniji deo te varke,
kako je Blodgarm rekao Eragonu, bi e stvaranje utiska Safirine teine pri svakom poletanju ili
sletanju.
Kada su Eragon i Arja kona no zavrili obilazak, no se ve bee povukla pred danom i
jutarnje se sunce pojavilo nadohvat horizonta. Pod njegovom svetlo u, teta pri injena u taboru
tokom napada inila se jo ve om.
Eragon je hteo da odmah krene sa Safirom i Glejdrom, ali Jormundur je navalio da se bar
jednom obrati Vordenima kao novi predvodnik.
Eragon se tako, im se vojska okupila, zatekao kako stoji na prikolici praznih zaprenih kola,
gleda u polje puno podignutih lica, i ljudskih i neljudskih, i ali to nije na bilo kom drugom mestu.
Pre toga je zatraio savet od Rorana, a on mu re e: Upamti da ti oni nisu neprijatelji. Nema
razloga da ih se plai. Svi oni ele da im se svidi. Govori jasno i iskreno i, ma ta inio, zadri svoje
sumnje za sebe. Tako e ih pridobiti. Bi e zaplaeni i poraeni kada im kae za Nasuadu. Prui im
utehu koja im je potrebna, i po i e za tobom sve do samih kapija urubejnskih."
Uprkos Roranovom ohrabrivanju, Eragon je ose ao nelagodu uo i obra anja vojnicima. Retko
se obra ao velikim skupinama, i to nikada s vie od nekoliko re enica. Zagledavi se u suncem
opaljene, namu ene i iznurene ratnike pred sobom, zaklju io je da bi se radije sam-samcit borio sa
stotinu neprijatelja nego tako izlazio pred javnost i izlagao se mogu em negodovnju.
Eragon nije znao ta e im re i sve dok nije otvorio usta. Ali im je po eo, re i kao da su same
potekle iz njega, mada je bio toliko napet da kasnije nije mogao da seti ta je govorio. Beseda je prola
za tren oka: najvie je bio svestan vreline, znoja, mrgo enja ratnika nakon to su uli za Nasuadinu
sudbinu, promuklih pokli a kada ih je podstakao da streme pobedi i slonog huka mase kada je
zavrio. Osetivi olakanje, sko io je s prikolice i otiao do Arje i Orika, koji su ga ekali sa Safirom.
Straari su odmah sastavili krug oko njih etvoro, tite i ih od mase i zadravaju i one koji
htedoe da porazgovaraju s njim.
Bio si odli an, Eragone!", rekao mu je Orik tapu i ga po ruci.
Stvarno?", upita ga Eragon, ose aju i oamu enost.
Bio si veoma re it", rekla mu je Arja.
Eragon je posti eno slegnuo ramenima. Zasmetalo mu je kada se prisetio kako je Arja znala
skoro sve vordenske vo e, pa nije mogao da se otrgne utisku da bi Aihad ili njegov prethodnik
Dejnor odrali bolji govor.
Orik ga je povukao za rukav. Eragon se sagnuo prema patuljku. Tiho, kako bi samo on mogao
da ga uje, Orik mu re e: Nadam se da e to to bude pronaao biti vredno putovanja, drue. Gledaj
da te niko ne ubije, vai?"
Trudi u se."
Na Eragonovo iznena enje, Orik ga je potom uhvatio za podlakticu i privukao ga u muki
zagrljaj: Nek te Guntera uva!" Kada su se razdvojili, Orik je ispruio ruku, pa je dlanom potapao
Safiru po sapima: I tebe, Safira. Sre an vam put oboma."
Safira mu odgovori tihim predenjem.
Eragon pogleda u Arju. Odjednom se osetio nekako nespretnim, ne mogavi da smisli ta bi
joj rekao a da to ne bude ono najlogi nije. I dalje je bio o aran lepotom njenih o iju, a dejstvo koje je
nad njim imala njena pojava nikako nije slabilo.
Ali ona mu uhvati glavu rukama, te ga jednom zvani no poljubi u elo. Eragon se zapanjeno
zablenuo u nju.
Gulia waise medh ono, Argetlam. Neka te sre a prati, srebrnodlani."
Kada se odmakla, uhvatio ju je za ruke. Ne e nam se desiti nita loe. Ne u to dopustiti. ak
ni ako nas sam Galbatoriks bude ekao tamo. Budem li morao, razori u planine golim rukama, ali
obe avam ti: vrati emo se ivi i zdravi."
Ne daju i joj priliku da odgovori, pustio joj je ruke, te se uspentrao Safiri na le a. Masa
ponovo po e da mu kli e, videvi ga kako se penje u sedlo. Mahnuo im je, te oni jo glasnije
zagrmee, po evi da dobuju nogama po tlu i da lupaju jabuKarna ma eva po titovima.

199

Eragon je zapazio Blodgarma i ostale vilenjake okupljene u zbijenu skupinu i napola skrivene
iza oblinjeg atora. Klimnuo im je, a oni mu uzvratie. Plan im je bio jednostavan: on i Safira e
krenuti kao da idu u osmatranje terena ispred njih, to su i ina e radili kada bi vojska nekud marirala,
ali poto naprave nekoliko krugova iznad tabora, Safira e uleteti u neki oblak, a Eragon e baciti ini
koje e je na initi nevidljivom pred o ima onih koji ih posmatraju odozdo. Vilenjaci e potom stvoriti
uplje utvare koje e zauzeti Eragonovo i Safirino mesto dok njih dvoje budu na putu, te e posmatra i
videti kako njihove utvare izle u iz oblaka. Nadali su se da niko ne e primetiti razliku.
Uvebanom lako om, Eragon je pritegao remenje oko nogu i proverio da li su bisage iza njega
dobro privezane. Posebnu panju obratio je na one s leve strane, poto je u njima, obmotan ode om i
ebadi, bio spakovan kov ei postavljen barunom u kom se nalazilo Glejdrovo dragoceno srce svih
srca, njegov Eldunari.
Hajdemo, re e stari zmaj.
Ka Vroengardu!, uzviknu Safira i svet se oko Eragona nagnu i zaljulja kada je odsko ila s tla,
zamahala ogromnim krilima nalik na imiova i zapahnula ga naletom vazduha podiu i ih sve vie
ka nebu.
Eragon jo ja e stegnu vratnu bodlju pred sobom i pognu glavu naspram vetra, gledaju i pravo
u ugla anu kou svoga sedla. Duboko udahnuvi, pokuao je da ne brine o onome to lei iza njih i
onome to lei pred njima. Sada vie nita nije mogao da u ini sem da eka, da eka i da se nada da e
Safira uspeti da odleti do Vroengarda i da se vrati pre nego to Carstvo ponovo napadne Vordene, da
se nada da e Roran i Arja biti dobro, da se inula da e nekako spasti Nasuadu, i da se nada da je
odlazak na Vroengard ispravna odluka, poto mu se sve bre primicao as kada e se kona no sukobiti
s Galbatoriksom.

200

MU NA NEIZVESNOST
Nasuada otvori o i.
Mra na zasvo ena tavanica bee prekrivena plo icama oslikanim okastim arama plave,
crvene i zlatne boje u sloenoj mrei linija koje joj prikovae pogled, dugo ga ne putaju i od sebe.
Naposletku je kona no smogla snage da pogleda na drugu stranu. Narandasta svetlost je dopirala
odnekud iza nje. Svetlost bee dovoljno jaka da joj otkrije oblik osmougaone odaje, ali ne i dovoljno
jaka da rastera senke to se, poput gaze, obavie po okovima iznad i ispod nje. Progutavi knedlu,
otkrila je da joj je grlo suvo.
Povrina na kojoj je leala bee hladna, glatka i neugodno tvrda: pod petama i jagodicama
prstiju ose ala je dodir ne eg nalik na kamen. Jeza joj se uvukla u kosti, i upravo je zbog nje shvatila
da na sebi ima jedino tananu belu spava icu u kojoj je spavala.
Gde li sam to?
Se anja joj se odjednom vratie, bez smisla i reda: poput neeljene lavine koja joj zatutnja
mislima silinom koja u svojoj ja ini bee gotovo fizi ka.
Zabrektala je pokuavaju i da se uspravi, da sko i, da pobegne, da se bori ako bude morala, ali
otkrila je da ne moe da se pomeri vie od centimetra u bilo kom pravcu. Oko zglavaka i glenjeva
imala je okove obmotane tkaninom, a debeli koni remen vrsto joj je stezao glavu uz kamen,
spre avaju i je da je podigne ili pomeri.
Napregnula se pod okovima, ali oni behu prejaki da bi ih rastvorila.
Izdahnuvi, potpuno je omlitavila, te se iznova zagledala u tavanicu. Bilo joj je dobovalo u
uima poput izbezumljene buke bubnjeva. Telo joj bee vrelo: obrazi su joj goreli, a ruke i stopala kao
da joj behu ispunjeni istopljenim lojem.
Zna i, ovako u umreti.
Na tren jer obuzee o aj i samosaaljenje. Jedva da je i po ela da ivi, a evo, ve je stigla na
sam kraj, i to na najsvirepiji, najbedniji mogu i na in. to je jo gore, nije postigla nita od onoga
emu se nadala. Ni rat, ni ljubav, ni ra anje, ni ivot. Jedini potomci behu joj bitke, leevi i beskrajne
kolone sa zalihama, strategije kojima ni broja znala nije, zakletve na prijateljstvo i vernost koje su sada
vredele koliko i obe anje dvorske lude, i usporena, rascepkana vojska predvo ena Jaha em mla im od
nje same. Jadno zavetanje u se anje na njeno ime. A jedino e se anje i ostati, poto je poslednja u
svojoj lozi. Kada umre, ne e biti nikoga da nastavi njenu porodicu.
Ta ju je pomisao zabolela, te je prekorila sebe zbog toga to nije rodila dlecu dok je mogla.
ao mi je", proaputala je videvi o evo lice pred sobom.
Onda se pribrala, odagnavi o aj. Jedino nad ime je sada mogla da upravlja bee ona sama, te
se toga ne e odre i kako bi se povrno zadovoljila preputanjem sumnjama, strahovima i kajanju. Dok
god bude gospodarica svojih misli i ose anja, ne e biti sasvim bespomo na. Bee to malena sloboda,
sloboda uma, ali bila je zahvalna to je ima, a spoznaja da bi je uskoro mogla izgubiti u inila ju je jo
spremnijom da je koristi dok moe.
Bilo kako bilo, jo je imala jednu dunost: morala se odupreti ispitivanju. Stoga e morati
sasvim da upravlja sobom. Ina e e se lako slomiti.
Usporila je disanje, te se usredsredila na pravilan protok vazduha kroz grlo i nozdrve,
doputaju i da joj taj oset potisne sve ostale. Kada se osetila dovoljno smirenom, bacila se na
odlu ivanje o temama o kojima je smela da razmilja. Toliko je njih bilo opasno - opasno i za nju, i za
Vordene, i za njihove saveznike, i za Eragona i Safiru. Nije se zaustavljala na stvarima koje bi trebalo
da izbegava kako ne bi svojim otmi arima dala traene podatke. Odabrala je a icu misli i se anja koja
su joj delovala bezopasno, trude i se da ostale zanemari - trude i se da ubedi sebe da se sve ono to je
ona bila, sve to je ikada bila, sastojalo od samo tih nekoliko inilaca.
U sutini, pokuavala je da stvori nov i jednostavniji identitet za sebe kako bi, ukoliko po nu
da joj postavljaju pitanja, iskreno mogla da se poziva na neznanje. Bee to opasna tehnika jer, da bi
upalila, i ona je sama morala da poveruje u svoju obmanu, a moglo bi joj biti teko da povrati svoju
pravu li nost ako je ikada oslobode.

201

No ona se ionako nije nadala da e je neko spasti ili osloboditi. Jedino emu se smela nadati
jeste da e uspeti da osujeti nakane svojih otmi ara.
Gokukara, podaj mi snage da izdrim golgotu pred sobom. Pazi svoju sovicu, a umrem li,
odnesi me na neko sigurno mesto... odnesi me na polja oca moga.
Pogled joj je odlutao po odaji obloenoj plo icama kada je po ela podrobnije da je prou ava.
Pretpostavljala je da se nalazi u Urubejnu. Bilo bi logi no da su je Murtag i Trn upravo tamo odneli,
to bi objasnilo i vilenja ki izgled odaje: vilenjaci su sagradili ve i deo Urubejna, grada koji su oni
nazivali Ilireja, ili pre njihovog rata sa zmajevima, to bee veoma davno, ili nakon to je grad postao
prestonica Brodringove kraljevine, te Jaha i i zvani no uspostavili svoje prisustvo u tom kraju.
Tako joj je bar otac pri ao. Ona se nije se ala ni ega u vezi s tim gradom.
A mogu e je i da se nalazi na nekom sasvim drugom mestu: moda na nekom od
Galbatoriksovih li nih poseda. A ta odaja moda i nije takva kakvom je ona vidi. Vet arobnjak bi
mogao da stoji iza svega to je vidi pred sobom, iza svega to uje, njui; mogao bi da izmeni svet oko
nje tako da ona to nikada ne primeti.
Ne e dopustiti da je obmane to to joj se desilo - to to se njoj inilo da joj se desilo. ak i ako
Eragon razvali vrata i oslobodi je okova, ona e i dalje verovati da je to varka njenih otmi ara. Nije se
usu ivala da veruje sopstvenim ulima.
Onog trena kada ju je Murtag odneo iz tabora, svet je postao la, a ona nije mogla znati kada
e se ta la zavriti, ako se uopte ikada bude zavrila. Jedino u ta je mogla biti sigurna bilo je samo
njeno postojanje. Sve je ostalo bilo sumnjivo, ak i njene misli.
Nakon to je prvobitna zaprepa enost popustila, po elo je da je iznuruje dosadno ekanje.
Vreme je mogla da odredi jedino prema ose aju gladi i e i, a sam ose aj gladi nestajao je i
pojavljivao se u njoj u naizgled jednakim razmacima. Pokuala je da odredi sate broje i, ali to joj je
ubrzo dosadilo, a i obi no bi se zabrojala nakon to bi stigla do deset hiljada.
Uprkos uasima za koje bee sigurna da je o ekuju, elela je da njeni otmi ari poure i da se
kona no pokau. Znala je da vriti po nekoliko minuta, ali za ula bi jedino alosne odjeke umesto
odgovora.
Priguena svetlost iza nje nijednom nije zatreperila, nijednom se nije smanjila: pretpostavljala
je da je to besplamna svetiljka, sli na onima koje prave patuljci. Teko je tonula u san zbog njenog
odsjaja, ali umor ju je u nekom trenutku savladao, pa je zadremala.
Pomisao da bi mogla da sanja prestravila ju je. U snu je bila najranjivija, pa se plaila da bi u
nesvesnom stanju njen mozak mogao da do ara sve podatke koje je pokuavala da sakrije. No nije
imala mnogo izbora. Kad-tad e morati da odspava, a ose ala bi se samo gore ako bi naterala sebe da
ostane budna.
Stoga je i zaspala. Ali san joj bee trzav i neugodan, pa je po bu enju i dalje bila umorna.
Prenuo ju je neki prasak. Iznad i iza sebe, za ula je pomeranje reze, a potom i kripavo
otvaranje vrata.
Bilo joj se ubrzalo. Prema njenoj proceni, prolo je vie od jednog dana otkako se prvi put
osvestila. Bila je bolno edna, jezik joj bee otekao i lepljiv, a pritom ju je i itavo telo bolelo od
dugog leanja u istom poloaju.
Neki koraci se spustie niza stepenice. Obu a mekih onova zauta vuku i se po kamenu... pa
zastade. Za u se zveckanje metala. Klju evi? Noevi? Neto jo gore? Onda se koraci nastavie.
Pribliavali su joj se... sve blie... i blie.
Neki debeljukast mukarac u sivoj vunenoj tunici pojavi joj se na vidiku nose i srebrnu tacnu
s raznovrsnom hranom: sirom, hlebom, mesom, vinom i vodom. Pognuo se da bi spustio tacnu kraj
zida, a onda se okrenuo i priao joj kratkim, hitrim i odmerenim koracima. Gotovo prefinjenim.
Blago brek i, naslonio se na rub kamena i zagledao se u nju. Glava mu je bila poput testije
napravljene od izdubljene tikve: loptasta pri vrhu i pri dnu, ali uzana na sredini. Bio je svee obrijan i
uglavnom elav, ako se izuzme tamna kosa, oiana do glave, koja mu se pruala oko lobanje. Gornji
deo ela bee mu blistav, mesnati obrazi rumeni, a usne sive poput njegove tunike. O i su mu bile
neupe atljive: sme e i zbijene.
Oblizao je usne, te ona vide da ima razmaknute zube, poput zubaca na skobi, koji behu
istureniji nego to bi trebalo. Li ili su na brnjicu.
U njegovom toplom i vlanom dahu osetila je miris digerice i crnog luka. Onako izgladnelu,
taj ju je miris gotovo omamio.

202

Bila je bolno svesna svoje nagote kada je taj ovek preao pogledom preko njenog tela. Osetila
se ranjivom, kao da je igra ka ili ivotinjica izloena da bi on uivao u njoj. Od besa i ponienja,
obrazi joj planue.
Reivi da ga preduhitri pre nego to otkrije svoje namere, pokuala je da progovori, da zatrai
vode, ali grlo joj je bilo previe suvo, pa je iz nje izalo samo krkljanje.
ovek u sivom dade joj znak da uti te, zaprepastivi je, po e da joj otvara okove.
im ju je oslobodio, uspravila se na kamenu, pa je desnu ruku sklopila poput se iva i
zamahnula njome ka njegovom vratu.
On ju je uhvatio za zglob jo u vazduhu, toboe bez ikakvog napora. Zareala je, te je isturila
prste druge ruke ka njegovim o ima.
On ju je ponovo uhvatio oko zgloba. Po ela je da cima ruku, ali stisak mu bee previe snaan
da bi mogla da se otrgne: imala je ose aj da su joj zglobovi stegnuti kamenom.
Ogor eno se bacila napred i zarila mu zube u desnu podlakticu. Vrela krv joj prsnu u usta, sa
ukusom soli i bakra. Zakrkljala je, ali nastavila je da grize iako je krv po ela da joj se sliva sa usana.
Izme u zuba i na jeziku mogla je da oseti kako se mii i njegove podlaktice gr e poput zarobljenih
zmija koje pokuavaju da se izmigolje.
On uopte nije reagovao.
Naposletku mu je pustila ruku, povukla glavu i pljunula mu krv u lice.
Ali ovek je ak i tada nastavio da je posmatra istim ravnodunim pogledom, ne trep i i ne
pokazuju i naznake bola ili besa.
Ponovo je trgla ruke i zamahnula kukovima i nogama na kamenu kako bi ga utnula u stomak.
Me utim, pre nego to je uspela da ga udari, pustio joj je levi zglavak, pa ju je snano
oamario.
Pred o ima joj blesnu bela svetlost, a onda je za ula nemi prasak. Glava joj pade u stranu, zubi
joj kljocnue, a onda joj bol iz potiljka pokulja niz ki mu.
Kada joj se vid ponovo razbistrio, razjareno se zagledala u tog oveka, ali nije vie pokuavala
da ga napadne. Shvatila je da zavisi od njegove milosti. Zaklju ila je da e, ako eli da ga savlada,
morati da prona e neto ime bi mogla da mu preree grlo ili da ga ubode u oko.
Pustivi joj zglavak, posegnuo je u tuniku da bi izvadio beli astu maramicu. Obrisao je svu
krv i pljuva ku s lica. Potom je privezao maramicu oko povre ene podlaktice, pridravaju i kraj
tkanine skobastim zubima.
Trgnula se kada je ispruio ruku i zgrabio je oko nadlaktice velikim debelim prstima. Svukao
ju je s kamena boje pepela, ali noge je izdae i ona pade na pod. Ostala je da visi u njegovom stisku
poput lutke, s rukom neprirodno izvrnutom iznad glave.
Podigao ju je na noge. Ovoga puta su izdrale. Napola je pridravaju i, odveo ju je do bo nih
vratanaca koja nije mogla da vidi dok je leala na le ima. Pokraj njih se nalazilo kratko stepenite koje
je vodilo ka drugim, ve im vratima - istim onim vratima kroz koja je njen tamni ar malo as uao. Bila
su zatvorena, ali na sredini su imala malu metalnu reetku, pa je kroz njih nazrela dobro osvetljenu
tapiseriju na glatkom kamenom zidu.
ovek je otvorio ta bo na vrata kako bi je uveo u uzani nunik. Laknulo joj je kada ju je
ostavio samu unutra. Pretraila je tu praznu prostoriju u potrazi za ne im to bi mogla da upotrebi kao
oruje ili kao sredstvo za beg, ali razo arala se pronaavi samo prainu, piljevinu i, to je jo gore,
skorelu krv.
Obavila je ono to se od nje o ekivalo, a kada je izala iz nunika, onaj oznojeni ovek u sivoj
odori ponovo ju je uhvatio oko ruke, pa ju je odveo nazad do kamena.
Kada su mu se pribliili, po ela je da utira i da se otima: radije bi trpela batine nego dopustila
da je ponovo okuju. Me utim, ma koliko da se trudila, nije mogla ni da zaustavi ni da uspori tog
oveka. Udovi mu behu poput gvo a pod njenim udarcima, a ak se i njegova naizgled otromboljena
trbuina samo malo pognula kada ju je udarila.
Podigavi je lagano, kao da je dete, podigao ju je na kamen, pritisnuo joj ramena uz gromadu,
a onda zaklju ao okove oko njenih zglavaka i lanaka. Na kraju joj je navukao onaj koni remen preko
glave, pa ga je dobro pri vrstio kako bi joj telo bilo nepomi no, paze i da joj ne nanese bol.
Ona je o ekivala da e ovek potom prionuti na svoj ru ak ili ve eru - nije znala koji je obrok
na redu - ali on je uzeo tacnu, pa ju je odneo do nje kako bi je ponudio razvodnjenim vinom.

203

Bilo joj je teko da guta lee i na le ima, pa je morala da bude brza kada je prineo srebrni
putir njenima usnama. Osetila je olakanje kada joj je razblaeno vino kliznulo niz sasueno grlo.
Kada je ispraznila putir, ovek ga je odloio u stranu, pa je nasekao komade hleba i sira i
pruio
Kako...", rekla je kada je kona no povratila vlast nad sopstvenim glasom. Kako se zove?"
ovek se zagledao u nju bez ikakvog izraza na licu. Loptasto elo presijavalo mu se poput
ugla ane slonova e na svetlosti besplamnog fenjera. Gurnuo je hleb i sir ka njoj.
Ko si ti?... Jesmo li u Urubejnu? Da li si i ti zato enik? Mogli bismo da pomognemo jedno
drugome. Galbatoriks ne zna sve. Zajedno bismo mogli prona i na in da pobegnemo. Beg ti moda
deluje nemogu e, ali nije, jam im ti to." Nastavila je da mu govori tihim, smirenim glasom, nadaju i
se da e ga ne im pridobiti ili zainteresovati.
Znala je da ume da bude ubedljiva - to je ve dokazala pregovorima koje je satima vodila u
ime Vordena - ali njene re i o ito nisu delovale na tog oveka. Da nije disao, mogla je pomisliti da joj
hleb i sir prua mrtvac. Sinulo joj je da je moda gluv, ali primetio je kada je pokuala da zatrai vode
od njega, pa je odbacila tu mogu nost.
Pri ala je sve dok nije rekla sve to je mogla, a kada se zaustavila kako bi pronala druga iji
pristup, ovek joj je ponovo gurnuo hleb i sir uz usne i zadrao ih tu. Razbesnevi se, pokuala je da ga
natera da ih skloni, ali ruka mu se nije pomerila dok je i dalje zurio u nju onim ispraznim,
ravnodunim pogledom.
Koa na potiljku joj se nakostreila kada je shvatila da on ne glumi, ve da mu ona zaista nita
ne zna i. Razumela bi da ju je mrzeo, ili da je na neki izopa eni na in uivao u njenom mu enju, ili da
je bio rob koji protiv svoje volje izvrava Galbatoriksove naredbe, ali nita od toga nije vailo. On je
naprosto bio ravnoduan, lien i najmanjeg tra ka saose anja. Nimalo nije sumnjala da bi je ubio
jednako revnosno kao to je sada brinuo o njoj, ne zabrinuvi se vie nego kada bi zgazio mrava.
Opsovavi zbog toga to nema izbora, otvorila je usta doputaju i mu da joj stavlja komadi e
hleba i sira na jezik, mada je ose ala nagon da mu odgrize prste.
Nahranio ju je kao da hrani dete. I to rukom, ubacuju i joj svaku mrvu u usta veoma paljivo,
kao da su njena usta uplja staklena kugla koja bi mogla da se rasprsne pri naglom pokretu.
U njoj se nakupio ose aj dubokog prezira. Da od vo e najve eg saveza u povesti Alagezije
spadne na... Ne, ne, nita to nije stvarno. Ona je k i svoga oca. ivela je u Surdi, u praini i omorini,
sluaju i kako zakr enim pija nim ulicama odjekuju povici trgovaca. I to je to. Nije imala razloga da
bude nadmena, da se gnua svoga pada.
No ipak je mrzela oveka koji je sedeo nad njom. Mrzela je to to je navalio da je nahrani,
iako je i sama mogla to da uradi. Mrzela je to je Galbatoriks, ili pak onaj koji je bio odgovoran za
njenu otmicu, pokuavao da je lii ponosa i dostojanstva. I mrzela je to to taj neko unekoliko uspeva u
svojoj nameri.
Reila je da ubije tog oveka. Ako je u ivotu mogla da postigne samo jo jednu stvar, onda e
to biti smrt njenog tamni ara. Izuzev bekstva, nita je drugo ne bi toliko zadovoljilo. Prona i u na in,
pa ta kota da kota.
Ta joj se zamisao svidela, pa je ostatak obroka pojela sa uivanjem, sve vreme smiljaju i
kako bi mogla da sredi tog oveka.
Kada je zavrila, ovek je uzeo tacnu i izaao.
Sluala je kako mu se koraci udaljavaju, kako se vrata otvaraju i zatvaraju iza nje, kako kljoca
reza na vratima i kako se letva, uz teak, zloslutan zvuk, sputa na svoje mesto s njihove spoljne
strane.
Potom je opet ostala sama; ostalo joj je samo da eka i razmilja o tome kako bi ga mogla
ubiti.
Neko se vreme zabavljala prate i jednu od pruga naslikanih na tavanici i pokuavaju i da
ustanovi da li ima po etak i kraj. Pruga koju je odabrala bee plava: ta boja ju je privukla jer ju je
podse ala na osobu o kojoj se nije usu ivala da razmilja.
S vremenom su joj dosadile te prugice i matarije o osveti, pa je sklopila o i i utonula u
nemiran polusan u kojem joj se inilo da sati, uz opre nu logiku no nih mora, prolaze i bre i sporije
nego ina e.

204

Kada se ovek u sivoj tunici vratio, bilo joj je gotovo drago to ga vidi. Prezirala je sebe zbog
te reakcije, koju je smatrala slabo u.
Nije bila sigurna koliko je ekala, to i nije mogla znati ukoliko joj neko ne bi rekao, ali znala
je da je ekala kra e nego prolog puta. No njoj se bee u inilo da eka beskrajno dugo, pa se uplaila
da e je ostaviti vezanu i samu, mada ne i zaboravljenu, jo toliko dugo. Zgrozivi se, otkrila je da je
zahvalna na tome to e je taj ovek obilaziti e e nego to je isprva mislila. Dugo, nepomi no
leanje na ravnoj kamenoj plo i bee bolno, ali mnogo je ve a muka bila potpuna osamljenost i
izdvojenost od drugih ivih bi a, pa bila ona i odvratna i ogavna poput njenog tamni ara.
Kada ju je ovek oslobodio okova, primetila je da mu je rana na podlaktici zacelila i da mu je
koa glatka i rui asta kao u prasenceta.
Uzdravi se, nije ga napala, ali se na putu do nunika pretvarala da se spotakla i sruila, u
nadi da e se prima i tacni i ukrasti noi kojim je sekao hranu. No tacna je bila predaleko, a ovek
bee previe snaan da bi se odvukla do nje ne otkrivi svoje namere. Poto joj je smicalica propala,
morala je na silu da se povinuje njegovom dvorenju: morala ga je ubediti da je odustala kako bi se on
opustio i kako bi, ako bude imala sre e, postao nehajan.
Dok ju je hranio, prou ila mu je nokte. Ranije je bila previe besna da bi obratila panju na
njih, ali sada ju je privukao njihov udan oblik.
Nokti mu behu debeli i veoma ispup eni. Bili su uvu eni duboko u meso, a beli snopovi na
vrhovima noktiju behu veliki i iroki. Sve u svemu, njegovi nokti nisu bili nimalo druga iji od noktiju
ve ine mukaraca i patuljaka s kojima je imala posla.
A kad je to ona imala posla s njima?... Nije se se ala.
Ono to je njegove nokte izdvajalo bee briga posve ena njihovom negovanju. A negovanje
bee pravi izraz: njegovi nokti kao da behu retko cve e o kojem je batovan satima brinuo. Nokti mu
behu uredni i ise eni, bez znakova krzanja, ravno odse eni, ni previe duga ki, ni previe kratki,
glatko isturpijani. Povrina noktiju bee ugla ana, te se sijala poput gle osane grn arije, a koa oko
njih je izgledala kao da u nju bee utrljano ulje ili maslac.
Osim kod vilenjaka, nikada ranije nije videla mukarca savrenih noktiju. Kod vilenjaka?
Odbacila je tu misao, ljuta na sebe. Nije ona poznavala vilenjake.
Njegovi nokti behu zagonetka: neto neobi no u jasnom okruenju, tajna koju je elela da rei,
mada je verovatno bilo zaludno pokuavati.
Zapitala se ko li je zasluan za njegove besprekorne nokte. On sam? Delovao joj je previe
sitni avo, pa nije mogla ni da zamisli da ima enu, k erku, slugu ili bilo koga bliskog ko bi posvetio
toliko panje vrhovima njegovih prstiju. No, naravno, bila je svesna da moda i grei. Mnogi oprobani
i izranavljeni ratnici, natmureni, utljivi mukarci ija jedina ljubav behu vino, ene i ratovanje, znali
su da je iznenade deli ima svojih li nosti koji mi se kosili s njihovim izgledom: neki su imali dar za
rezbarenje drveta, neki su bili skloni pam enju ljubavnih pesama, ili su gajili ljubav ka lova kim
psima; neki pak behu duboko privreni svojim porodicama, koje su krili od sveta. Trebalo joj je
mnogo godina da otkrije da Jor...
Presekla je tu misao pre nego ode predaleko.
Bilo kako bilo, pitanje koje joj se vrtelo u glavi bee veoma prosto: zato? Nega je zasigurno
bilo podstaknuta, ma koliko nokti na rukama delovali nevano.
Ako su njegovi nokti bili rezultat tu e brige, onda to bee briga vezana Ili za golemu ljubav ili
za golem strah. No ona je sumnjala da je to posredi - nekako joj se nije uklapalo.
Ako su, s druge strane, nokti bili rezultat njegove li ne brige, onda je postojalo nekoliko
objanjenja. Moda to bee na in da bar delimice upravlja svojim ivotom, koji vie ne bee njegov. Ili
je moda smatrao da su oni jedini deo njegovog tela koji je bio ili je mogao biti privla an. Ili je pak
briga o noktima bila nervozan tik, navika ija je svrha bila prosto u tome da mu pomogne da bre
potroi vreme.
ta god bilo istina, ipak joj je ostala injenica da mu je neko o istio, isekao, isturpijao i nauljio
nokte, to ne bee slu ajan ili usputan in.
Nastavila je da razmilja o tome dok je jela, gotovo i ne ose aju i ukus. Povremeno bi podigla
pogled da bi prou ila njegovo debelo lice, u potrazi za nekim tragom, ali nije imala mnogo uspeha.
Poto joj je dao poslednje par e hleba, ovek je ustao s kamene plo e, pa se okrenuo uzevi
tacnu.

205

Savakala je i progutala par e hleba najbre to je mogla a da se ne udavi, a onda glasom

promuklim i napuklim od predugog utanja re e: Ima lepe nokte. Ba su... sjajni."
ovek zastade usred koraka, te se njegova velika, teka glava okrenu ka njoj. Na tren joj se
inilo da e je ponovo oamariti, ali onda mu se sive usne lagano rastvorie i on joj se osmehnu
ogolivi i gornji i donji niz zuba.
Jedva je izdrala da ne zadrhti: izgledao je kao da bi mogao da odgrize glavu piletu.
Ne skidaju i taj uznemiruju i izraz s lica, ovek joj nestade s vidika, te ona, nekoliko sekundi
kasnije, za u kako se vrata elije otvaraju i zatvaraju.
Sada se i njoj osmeh rairio na usnama. Gordost i tatina behu slabosti koje je mogla da
iskoristi. Ako je imala ikakvu vetinu, bee to sposobnost da druge privoli da joj se povinuju. Taj joj je
ovek dao neto veoma si uno za ta bi mogla da se uhvati - samo prst, to jest samo nokat - ali to bee
sve to joj je bilo potrebno. Neto odakle je mogla da nastavi.

206

DVORANA BLAGOZBORIVE
Kada ju je ovek obiao tre i put, Nasuada je spavala. uvi kako se vrata otvaraju, naglo se
trgla i probudila uzbu enog srca. Trebalo joj je nekoliko sekundi da se priseti gde se nalazi. Kada se
prisetila, namrtila se i trepnula pokuavaju i da razbistri o i. Zaalila je to nije mogla da ih protrlja.
Jo se vie namrtila kada je pogledala niz telo i videla da je vlana mrljica od razblaenog
vina i dalje na njenoj spava ici. Zato li se vratio toliko brzo?
Srce joj je zadrhtalo kada je ovek proao pokraj nje nose i veliki bakreni mangal pun umura,
koji je spustio na nogare metar-dva od kamene plo e. Na umuru su leale tri duga ke gvozdene ipke.
Kona no se primaklo ono ega se pribojavala.
Pokuala je da mu uhvati pogled, ali ovek nije eleo da pogleda u nju, ve uze kremen i
kresivo iz torbice za pojasom kako bi upalio izlomljena drvca na sredini mangala. im se varnice
pojavie i rairie, drvca se uarie poput gomile usijanih ica. Napu ivi usne, ovek se pognu i po e
da duva ka upaljenoj vatrici, neno poput majke koja ljubi dete, pa iskre buknue u treperav plamen.
Bavio se vatrom nekoliko minuta, prave i gnezdo od umura debelo nekoliko centimetara, dok
se dim dizao ka reetki visoko iznad njih. Posmatrala ga je s morbidnom op injeno u, ne mogavi da
skloni pogled, iako je znala ta je o ekuje. Ni on ni ona nisu govorili: kao da su se oboje previe stideli
onoga to e se upravo odigrati da bi o tome pri ali.
Ponovo je dunuo u umur, a onda se okrenuo kao da eli da joj pri e.
Nemoj da se predaje, rekla je sebi, te je uko ila telo.
Stegla je pesnice i zadrala dah dok joj se ovek primicao sve blie... i blie... i blie...
A onda joj nean lahor okrznu lice i on naprosto pro e pokraj nje. Ona za u kako mu se koraci
udaljavaju i nestaju poto se popeo stepenicama i napustio odaju.
Njoj se ote blag uzdah, a potom se donekle i opustila. Poput magneta, uareni umur ponovo
joj je privukao pogled. Prigueni odsjaj boje r e po eo je da se iri gvozdenim ipKarna koje su virile
s mangala.
Oblizavi usne, pomislila je kako bi joj dobro doao gutljaj vode.
Komad umura je posko io u vatri pa se raspolovio, ali odajom je vladala tiina.
Lee i tako, ne mogavi ni da pobegne ni da se bori, trudila se da bar ni o emu ne razmilja.
Razmiljanje bi samo podrilo njenu odlu nost. to bude - bi e. To ne mogu da izmene ni strah ni
napetost.
U hodniku ispred odaje za ue se novi koraci: ovoga puta, kora alo je vie ljudi. Neki su
uskla eno marirali, a neki nisu. Zajedno su stvorili bu ne tutnjave odjeke zbog kojih nije mogla da
odredi broj ljudi. Povorka se zaustavila ispred vrata, a ona potom za u neki amor. Ne ije tvrde jaha e
izme odjeknue u odaji zvonkim batom.
Vrata se zatvorie uz priguen tresak.
Koraci se spustie niza stepenice, odlu no i vrsto. Videla je kako ne ija ruka sputa
izrezbarenu drvenu stolicu na rubu njenog vidokruga. Neki mukarac sede u nju.
Bio je krupan, ali ne debeo ve ple at. Bio je ogrnut duga kim crnim platom, koji je delovao
teko kao da je postavljen verinja om. Svetlost od umura i od besplamnog fenjera obasja njegove
obrise zlatom, ali lice mu je bilo u mraku, pa nije mogla da ga razazna. No pomr ina ipak nije mogla
da sakrije obrise otre, nazubljene krune koja mu je krasila elo.
Srce joj zastade na tren, te s mukom nastavi ubrzano da tu e.
Neki drugi ovek, odeven u kestenjast prsnik i pantalone opervaene zlatnim koncem, priao
je mangalu, te joj okrenu le a i stade da dara umur gvozdenom ipkom.
ovek u stolici po e da skida oklopne rukavice prst po prst. Ruke su mu imale boju potamnele
bronze.
Kada joj se obratio, u inio je to priguenim, raskonim, zapovedni kim glasom. Narodni
peva koji bi imao takvo milozvu no oru e bio bi hvaljen i slavljen diljem zemlje kao majstor nad
majstorima. Od prizvuka njegovog glasa, sva joj se koa nakostreila: imala je utisak da je njegove
re i zapljuskuju poput toplog talasa, miluju i je, zavode i i vezuju i. Shvatila je da je sluanje
njegovog glasa opasno koliko i sluanje Elvinog.

207

Dobro nam dola u Urubejn, Nasuada, k eri Aihadova", re e joj ovek u stolici. Dobro
dola ovamo, u moj dom, pod ovim kamenom drevnim. Mnogo je vremena prolo otkako nas je neki
gost uvaen poput tebe po astvovao svojim prisustvom. Panja mi je do sada bila obuzeta ne im
drugim, ali uveravam te da od sada vie ne u zanemarivati svoje doma inske dunosti." Zlokoban ton
prohuja njegovim glasom pri kraju kao kada se kanda izvla i iz svoje opne.
Ona nikada ne bee videla Galbatoriksa uivo; samo je ula opise i videla slike, ali njegov
govor je na nju delovao toliko duboko i toliko snano da nije ni sumnjala da je to kralj li no.
I u njegovom naglasku i u njegovom izgovoru bilo je ne ega tu inskog, kao da jezik kojim je
govorio ne bee jezik uz koji je odrastao. Razlika bee suptilna, ali ona nije mogla da je zanemari
nakon to ju je zapazila. Zaklju ila je da se moda jezik promenio otkad se on rodio. To joj je
objanjenje delovalo najrazumnije, poto ga je njegov govor podse ao na... Ne, ne, nije je podse ao ni
na ta.
Nagnuo se k njoj i ona oseti kako njegov pogled prodire u nju.
Mla a si nego to sam o ekivao. Znam da si tek nedavno dosegla punoletstvo, ali ipak si
skoro dete. No meni skoro svi li e na decu u poslednje vreme: na nabusitu, jogunastu de urliju koja ne
zna ta je za nju najbolje, de urliju kojoj je potrebno vo stvo starijih i mudrijih."
Nekog poput tebe?", rekla je prezrivo.
ula ga je kako se kiko e. A ti bi vie volela da nama vladaju vilenjaci? | a sam jedini iz
naega naroda koji moe da ih dri na odstojanju. Prema njihovim arinima, ak bi i nae najmudrije
sede glave bile proglaene neiskusnim balavcima nespremnim da prime odgovornost odrasle osobe."
Prema njihovim arinima, to bi vailo i za tebe." Nije znala odakle joj hrabrost, ali ose ala se
snanom i prkosnom. Po cenu da je kralj kazni, reila je da govori ono to misli.
Aaa, ali ja u sebi imam mnogo vie od godina svojih. Stotine tu ih se anja sada su moje.
Mnogo je to ivota: ljubavi, mrnji, borbi, pobeda, poraza, nau enih lekcija, na injenih greaka - sve
to lei u mome umu i doaptava mi mudrost na uho. Se anje moje obuhvata itave eone. U celoj
pribeleenoj povesti nije bilo nikoga poput mene, ak ni me u vilenjacima."
Kako je to mogu e?", proaputala je.
Uzvrpoljio se u stolici. Ne pretvaraj se preda mnom, Nasuada. Znam da je Glejdr dao svoje
srce svih srca Eragonu i Safiri i da je ak i sada tamo, pokraj Vordena. Zna ti dobro o emu govori."
Potisnula je nalet straha. To to je Galbatoriks bio spreman da pri a s njom o takvim stvarima
-spreman da joj, makar i maglovito, otkrije izvor svoje mo i - izbrisalo je i ono malo nade da bi je
ikada mogao pustiti.
Onda je oklopnim rukavicama pokazao odaju oko njih. Pre no to nastavimo, trebalo bi da ti
kaem neto o prolosti ovoga mesta. Kada su se vilenjaci odvaili u ovaj deo sveta, otkrili su
pukotinu duboko u isturenoj litici to se nad ovdanjim ravnicama nadvija. Ta im litica bee dragocena
kao odbrana od napada zmajeva, ali pukotina im bee dragocena iz sasvim drugih razloga. Igrom
slu aja, otkrili su da isparenja koja se izdiu iz pukotine u kamenu pove avaju izglede da oni koji
pokraj nje prespavaju nazru zbivanja budu a - dodue, dosta mutno. Tako su, pre vie od dve i po
hiljade leta, vilenjaci sagradili ovu odaju povrh te pukotine, te je tu dola da ivi neka proro ica, koja
tu ostade stotinama godina, ak i nakon to vilenjaci napustie ostatak Ilireje. Ona je sedela ba tu gde
ti sada lei, i provela je vekove sanjaju i sve to se zbilo i to e se moda zbiti."
S vremenom je vazduh izgubio svoju mo , te proro ica sa svojom poslugom ode odavde. Ko
je ona bila i kuda je otila - to niko ne zna. Nije imala imena do naziva Blagozboriva, a odre ene su
me pripovesti navele na zaklju ak da nije bila ni od vilenjaka, ni od patuljaka, ve da je bila neto
sasvim drugo. Bilo kako bilo, tokom njenog boravka ovde, ova je odaja, kao to moe i da pogodi,
zvana Dvorana Blagozborive, i tako je ostalo do dana dananjeg, no sada si ti blagozboriva, Nasuada,
eri Aihadova."
Galbatoriks rairi ruke: Ovo je mesto na kojem se istine kazuju... i sluaju. Ne u prihvatiti
nikakve lai me u ovim zidovima, ak ni najprostije varke. Ko god legne na tu tvrdu plo u kamenu,
postaje nov blagozborac, a mada mnogima bee teko da tu ulogu prihvate, niko je odbio nije. Ni ti
ne e biti izuzetak."

208

Noge stolice zagrebae po podu i ona oseti Galbatoriksov topao dah na svome uvu. Znam da
e ti ovo biti mu no, Nasuada, mu no preko svih granica. Mora e da promeni ud svoju pre no to ti
ponos dopusti da se pokori. Na itavom svetu nema ni eg teeg od menjanja samoga sebe. Jasno mi
je to, poto sam i sam sebe znao da menjam vie nego jedanput. Me utim, bi u tu da te drim za ruku i
da ti pomognem da obavi tu promenu. Ne mora na taj put sama. I neka te tei spoznaja da te ja
nikada lagati ne u. Niko te od nas ne e lagati. Pogotovo ne u ovoj odaji. Moe da sumnja u mene, ali
s vremenom e po eti da mi veruje. Ovo je za mene sveto mesto, i radije bih sebi ruku odsekao nego
oskrnavio ono to ono predstavlja. Moe me pitati to god ho e, i ja ti obe avam, Nasuada, k eri
Aihadova, da emo ti odgovoriti iskreno. Kao kralj ove zemlje, dajem ti svoju asnu re ."
Pomerila je vilicu napred-nazad, pokuavaju i da smisli ta da mu odgovori. Onda, stisnutih
zuba, re e: Nikada ti ne u re i ono to te zanima!"
Usporen, dubok kikot ispuni odaju. Nisi dobro razumela: nisam te ja doveo ovamo jer traim
neke podatke. Nema mi ti re i nita to ja ve ne znam. Broj i raspored tvojih vojnika, stanje zaliha,
vae puteve za snabdevanje, na in na koji namerava da postavi opsadu oko ove tvr ave, Eragonova i
Safirina zaduenja, navike i sposobnosti, Dautdert koji ste nali u Belatoni, ak i mo i one devoj icevetice Elve koju si sve donedavno drala kraj sebe - sve ja to znam, i jo mnogo. Da ti navedem sve
brojeve?... Ne? Dobro, onda. Moje su uhode mnogo brojnije nego to ti moe da zamisli, i pritom ih
imam na mnogo viim poloajima nego to bi pomislila, a imam i druge na ine za prikupljanje
obavetajnih podataka. Nema nikakve tajne preda mnom, Nasuada, ba nikakve, i stoga je besmisleno
to tvoje dranje jezika za zubima."
Njegove je re i pogodie poput malja, ali potrudila se da je ne obeshrabre. Pa zato onda?"
Zato sam te doveo ovamo? Zato, draga moja, to ima sposobnost upravljanja, koja je
kobnija od bilo kakvih ini. Eragon mi ne predstavlja nikakvu pretnju, pa ni vilenjaci, ali ti... ti si
opasna na na in na koji oni nisu. Bez tebe e Vordeni biti poput zaslepljenog bika: frkta e i besne e,
pa e pohrliti pravo napred ne mare i za ono to im lei na putu. A ja u ih takve, nepromiljene,
epati i unititi.
Me utim, nisam zbog unitenja Vordena naredio da te otmu. Ne, ti si tu jer si dokazala da
zasluuje moju panju. Neumoljiva si, istrajna, pametna i ima velike tenje - sve su to osobine koje
najvie cenim kod svojih slugu. elim da bude kraj mene, Nasuada, kao moj glavni savetnik i
vojskovo a, kada budem po eo da primenjujem poslednje etape velikog plana na kojem sam vredno
radio gotovo itav vek. Alagezijom e uskoro zavladati nov red, a eleo bih da i ti bude deo njega. Jo
otkako je umro poslednji od trinaestorice, tragao sam za onima koji bi mogli da zauzmu njihovo
mesto. Ali moji napori, sve donedavno, behu uzaludni. Durza bee korisno oru e, ali kao Senka je
imao svoja ograni enja: pre svega, manjak zabrinutosti za sopstveni opstanak. Od svih koje sam
oprobao, Murtag bee prvi kojeg sam smatrao podesnim i prvi koji je preiveo ispite koje postavih
pred njega. Siguran sam da e ti biti slede a, a Eragon tre i."
Onaj ovek u kestenjastoj ode i pokraj mangala prepao ju je gurnuvi jednu ipku u umur
toliko estoko da je vrhom tresnula o bakrenu posudu ispod njega.
Galbatoriks je nastavio: Preivi li, dobila bi priliku da postigne vie nego to bi ikada
postigla me u Vordenima. Pomisli samo! U mojoj slubi, mogla bi da proiri mir diljem cele
Alagezije, i bila bi moj glavni arhitekta za postizanje tih promena."
Radije bih dala da me ugrize hiljadu guja otrovnica nego sluila tebi", re e, te pijunu u
vazduh.
Njegov kikot ponovo odjeknu odajom: bee to kikot oveka koji se ne plai ni ega, ak ni
same smrti. Vide emo."
Trgla se osetivi kako joj ne iji prst dodiruje unutranjost lakta. Polagano je opcrtao krug, pa
je skliznuo do prvog oiljka na njenoj podlaktici i, onako topao, zastao povrh ispup enog nabora koe.
Neno je lupnuo po tom mestu tri puta, pa je nastavio do slede ih oiljaka; zatim se vratio, prelaze i
preko njih kao preko daske za pranje vea.

209

Porazila si protivnika u Iskuenju dugih noeva", re e Galbatoriks, i to s vie posekotina

nego to je bilo ko drugi podneo otkad ja pamtim. To zna i da ima izuzetno jaku volju i da si kadra da
zaustavi rad svoje mate - jer upravo preterana mata pretvara mukarce u kukavice, a ne obuzetost
strahom, kao to ve ina ljudi misli. Me utim, nijedna ti od tih odlika sada ne e pomo i. Upravo
obrnuto - smeta e ti. Svako ima svoje granice, i fizi ke i mentalne. Pitanje prosto glasi: koliko kome
treba da dosegne tu ta ku? Ti e je dosegnuti, jam im ti. Tvoja snaga e moda odloiti taj tren, ali ne
moe ga izbe i. A ni zatitne ti ini ne e pomo i dok si pod mojom mo i. Zato bi onda uludo patila?
Niko ne sumnja u tvoju hrabrost: nju si ve pokazala pred itavim svetom. Predaj se odmah. Nije
sramota prihvatiti neizbeno. Ako nastavimo, izloi e sebe svakovrsnom mu enju, i to samo da bi
umirila sopstveno ose anje dunosti. Zaboravi na dunost i zakuni mi se na pokornost na drevnom
jeziku i, pre nego to se ovaj sat zavri, ima e deset slugu na raspolaganju, odore od svile i damasta,
niz odaja da u njima ivi i mesto za mojom trpezom kada obedujemo."
Zastao je, ekaju i da mu prui odgovor, ali ona se zagledala u pruge naslikane na tavanici
odbijaju i da progovori.
Onaj prst nastavi da se kre e po njenoj ruci, pomeraju i se sa oiljaka do udubljenja nad
zglavkom, gde joj pritisnu venu.
Pa dobro, ako je tako", re e, sklonivi prst s vene. Murtae, do i ovamo, pokai se.
Nepristojan si prema naoj go i."
Ah, ne jo i on, pomislila je, odjednom duboko raalo ena.
ovek pokraj mangala polagano se okrenuo. Mada je nosio srebrnu masku preko gornje
polovine lica, videla je da je to zaista Murtag. O i mu behu gotovo sasvim izgubljene u senci, a usta i
vilica behu mu natmureno stegnute.
Murtag se donekle kolebao kada je stupio u moju slubu, ali kasnije se dokazao kao izuzetno
vredan u enik. Nasledio je o ev dar. Je li tako?"
Jeste, gospodine", re e Murtag grubim glasom.
Iznenadio me je kada je ubio starog kralja Hrotgara na Ognjenoj ravnici. Nisam o ekivao da
e se tako revnosno okrenuti protiv svojih bivih prijatelja, ali Murtag ipak jeste pun gneva i
ratobornosti, jo kako. Mogao bi da zakolje nekog Kula golim rukama ako bih mu pruio priliku, to i
jesam inio. Nita ti nije drae od ubijanja, je li tako?"
Murtagu se napregnue mii i na vratu: Da, gospodine."
Galbatoriks se tiho nasmeja: Murtag Kraljomor... Bajno je to ime, ime dostojno legendi,
mada ne bi trebalo ponovo da stremi ka njemu, ukoliko ti ja to ne naredim." Onda se obratio njoj:
Sve dosad, zaboravljao sam da bi trebalo da ga podu im prefinjenoj vetini pregovaranja, pa ga i
jesam danas doveo ovamo sa sobom. On ima neto iskustva kao meta takve vetine, ali ne i kao neko
ko je koristi, pa je krajnje vreme da ovlada njome. A ima li boljeg na ina nego da se u i tu, nad
tobom? Na kraju krajeva, upravo me je Murtag ubedio da si dostojna da bude lan novog pokolenja
mojih u enika."
udan ose aj izdaje obuze Nasuadu. Uprkos svemu to se desilo, imala je bolje miljenje o
Murtagu. Zagledala mu se u lice u potrazi za objanjenjem, ali on je nastavio da stoji uko en kao
straar, gledaju i na drugu stranu: na njegovom licu nije mogla nita da nazre.
Kralj pokaza na mangal, te mu smireno re e: Uzmi jednu ipku."
Murtagove se ake stegnue u pesnice. Nije se ni pomerio.
U Nasuadinim uima odjeknu neka re poput zvonjave ogromnog zvona. Imala je utisak da se
itav svet trese pred tim zvukom, kao da je neki div po upao konce stvarnosti i zatresao ih. Na tren se
ose ala kao da pada, i kao da se vazduh oko nje zatalasao poput vode. Uprkos njenoj mo i, nije se
mogla setiti slova koja su sa injavala tu re , a ni jezika iz kojeg je bila, poto joj je samo proletela kroz
glavu, ostavljaju i za sobom samo se anje na svoj u inak.
Murtag se stresao, pa se okrenuo i dohvatio gvozdenu ipku koju je potom oprezno izvukao s
mangala. Iskre poletee uvis kada se gvo e podiglo sa umura, te nekoliko svetlucavih eravica pade
na pod kovitlaju i se poput borovih semenki kada ispadnu iz iarki.
Kraj ipke se presijavao svetloutim odsjajem koji je pred njenim o ima potamneo do
rumenonarandaste boje. Svetlost uarenog metala odbila se o Murtagovu izglancanu masku daju i mu
groteskan neljudski izgled. Videla je i sopstveni odraz na masci: telo joj bee iskrivljeno u nejasnu
bistu s duga kim i tananim nogama koje su se irile u dve duga ke crne pruge du Murtagovog obraza.
Ma koliko to zaludno bilo, nije mogla a da se ne otrgne pod okovima kada je krenuo ka njoj.

210

Nije mi jasno", rekla je Galbatoriksu glume i smirenost. Zar ne e upotrebiti svoj um protiv
mene?" Nije da je to elela, ali radije bi se branila od napada na svoju svest nego trpela usijano
gvo e.
Bi e vremena i za to, ako bude potrebno", re e joj Galbatoriks. Zasad me samo zanima
koliko si hrabra, Nasuada, k eri Aihadova. Osim toga, vie bih voleo da ne moram da preuzimam
vlast nad tvojim mislima, pa da te tako prisilim da mi se pokori. Voleo bih da svojevoljno donese tu
odluku, dok jo poseduje sve svoje vetine."
Zato?", zakretala je.
Zato to mi se tako ho e. A sada te poslednji put pitam: ho e li mi se pokoriti?"
Nikada."
Dobro, onda. Murtae."
Sipka se spustila k njoj s vrhom poput ogromnog blistavog rubina.
Nisu joj dali nita to bi mogla da zagrize, pa nije imala izbora do da zavriti. Njen bolni krik
je odjekivao osmougaonom odajom sve dok je glas nije izdao, a tama je privila pod svoje skute.

211

NA KRILIMA ZMAJA
Podigavi glavu, Eragon duboko udahnu ose aju i kako mu se brige bar donekle smanjuju.
Jahanje zmaja bee daleko od laganog na ina putovanja, ali me usobna blizina je smirivala i njega i
Safiru. Prost ugo aj fizi kog dodira prijao im je kao malo ta drugo. Pritom mu je i neprekidan lepet
njenih krila odvla io panju od crnih misli koje su ga mu ile.
Uprkos brzini kojom su morali da obave putovanje i nezavidnoj prirodi okolnosti u kojima su
se nali, Eragonu je bilo drago to moe da se udalji od Vordena. Zbog nedavnog krvoproli a, nije se
ba ose ao sasvim svojim.
Jo otkako se pridruio Vordenima kod Feinstera, vreme je mahom provodio bore i se ili
ekaju i bitke, pa je napor po eo da ga iznuruje, pogotovo nakon sveg nasilja i svih strahota kod Dras
Leone. U ime Vordena, poubijao je na stotine vojnika, od kojih je tek poneki imao nekakve izglede da
ga povredi, no iako su njegovi potezi bili opravdani, se anja su ga ipak opsedala. Nije eleo da svaka
bitka bude o ajni ka i da mu svaki protivnik bude ravan ili ak i bolji od njega, daleko od toga, ali on
se istovremeno, zbog neusiljenog klanja tolikog mnotva ljudi, vie ose ao kao kasapin nego kao
ratnik. Smrt je, zaklju io je s vremenom, korozivna stvar: to je vie bio u njenom prisustvu, to mu je
ona vie izjedala bi e. Me utim, ostavi nasamo sa Safirom i Glejdrom, mada se zlatni zmaj u utao otkako su poli
na put, Eragon je uspeo da povrati ose aj svakodnevice. Najprijatnije se ose ao sam ili u manjim
skupinama, i nije uivao provode i vreme po varoicama, gradovima, pa ak ni po taborima poput
vordenskog. Za razliku od ve ine ljudi, nije gajio ni mrnju ni strah prema divljini: mada bestragije
behu grube, imale su neku lepotu i prefinjenost s kojima nijedna veta ka tvorevina nije mogla da se
nadme e i koje je on smatrao okrepljuju ima.
Stoga je dopustio da mu Safirin let odvla i panju, pa je tokom dana uglavnom samo
posmatrao krajolike kako promi u ispod njih.
Krenuvi iz vordenskog tabora pokraj obala jezera Leone, Safira se uputila preko iroke
vodene povrine i skrenula severozapadno, pa se vinula toliko visoko da je Eragon morao da upotrebi
ini kako bi se zatitio od hladno e.
Jezero je delovalo iscepkano: blistavo i treperavo na mestima gde je ugao talasa odbijao
sun eve zrake ka Safiri, i mutno i sivo na ostalim mestima. Eragonu nikada nije moglo da dosadi
zurenje u ve ito druga ije odbleske svetlosti: nita na svetu nije bilo nalik tome.
Jastrebovi, dralovi, guske, patke, vorci i ostale ptice proletahu ispod njih. Ptice uglavnom
nisu obra ale panju na Safiru, mada se nekoliko jastrebova jeste vinulo nagore da bi ih donekle
ispratilo, deluju i vie znatieljno nego uplaeno. Dva jastreba su se ak usudila da skrenu ispred nje
svega nekoliko metara od njenih duga kih otrih zuba.
Te neustraive grabljivice kukastih kandi i utih kljunova na mnogo su na ina podse ale
Eragona na samu Safiru, to bee opaanje koje se i njoj dopalo, poto se i sama divila jastrebovima,
mada ne toliko zbog njihovog izgleda koliko zbog njihovog lova kog ume a.
Obale za njima postepeno izbledee u maglovitu purpurnu liniju, a onda sasvim i ezoe. Vie
od pola sata, vi ali su samo ptice i oblake po nebu i po irokoj uzburkanoj vodi koja je pokrivala
povrinu zemlje.
Onda sleva, du horizonta, po ee da izranjaju zubati sivi obrisi Ki me, to za Eragona bee
ugodan prizor. Mada to ne behu gore njegovog detinjstva, ipak su pripadale istom lancu, pa je, videvi
ih, imao ose aj da se pribliio rodnom domu.
Planine su se uve avale pred njim sve dok im se stenoviti sneni vrhovi ne pojavie na vidiku
poput razruenih grudobrana nekog bedema. Niz njihove tamne padine prekrivene zelenilom tutnjali
su deseci beli astih potoka, krivudaju i kroz pukotine u terenu sve dok se ne bi spojili s velikim
jezerom koje je lealo u podnoju gore. Pet-est sela irilo se pokraj obale ili blizu nje, ali zahvaljuju i
Eragonovim arolijama, ljudi u njima behu nesvesni Safirinog prisustva kada je proletela iznad njih.

212

Razgledaju i sela, Eragon je zapazio koliko su mala i osamljena, te se prisetio da je i njegov

Karvahol bio takav. U pore enju s golemim gradovima koje je posetio, ta sela behu obi ne skupine
kolibica, jedva pogodne i za najve e golje. Mnogi mukarci i ene iz tih sela nikada nisu otputovali
vie od nekoliko kilometara od svojih rodnih mesta, pa e itav ivot provesti u svetu ograni enom
sopstvenim vidokrugom.
Kakav je to samo zaslepljen ivot, pomislio je.
A opet, zapitao se, nije li moda bolje ostati na jednom mestu i otkriti sve to moe o njemu
nego neprestano lutati po itavoj zemlji. Da li je iroko ali plitko obrazovanje bolje od uzanog ali
dubokog?
Nije bio siguran. Prisetio se kako mu je Oromis jednom kazao da se sutina itavog sveta
moe izvu i iz najmanjeg zrna peska, ako ga ovek pomno prou i.
Ki ma je imala tek deli visine Beor planina, ali njeni stenoviti vrhovi i dalje su nadvisivali
Safiru za nekoliko stotina metara dok je letela izme u njih prate i zamra ene klisure i doline koje su
delile krajolik pod njima. Povremeno je morala da se vine nagore kako bi nadletela neki ogoljen
planinski tesnac, a kada bi to u inila i kada bi se Eragonov vidik proirio, pomislio bi kako te planine
li e na kutnjake iznikle iz sme ih zemljanih desni.
Kada je Safira skliznula preko jedne posebno duboke doline, na njenom je dnu ugledao potok
gipkog toka kako luta po travnatim livadama. A po rubovima potoka nazreo je neto to su, mislio je,
mogle biti ku e, ili moda adori - bilo mu je teko da proceni - skriveni pod gustim kronjama drve a
koje je raslo po obodu susednih planina. Samo je na jednom mestu vatra blesnula kroz procep me u
granama, poput si unog par enceta zlata umetnutog u gomilu crnih igala, a u inilo mu se i da je uo io
usamljenu priliku kako se gega podalje od potoka. Prilika mu je delovala neobi no krupno, s glavom
prevelikom za svoje telo.
ini mi se da to bee neki Urgal.
Gde?, upita ga Safira, a on odmah oseti njenu radoznalost.
Na istini iza nas. Podelio je se anje na taj prizor s njom. teta to nemamo vremena da se
vratimo i proverimo. Ba bih voleo da vidim kako ive.
Ona frknu. Vreo dim pokulja joj iz nozdrva, a onda joj se vijugavo obmota oko vrata i ode
pravo preko njega. Moda ba i ne bi srda no prihvatili zmaja i Jaha a koji sle u me u njih bez
najave.
Zakaljao se i trepnuo poto su mu o i zasuzile. Je V bi bila ljubazna da prestane s tim?
Nije mu odgovorila, ali snop dima koji je dopirao iz njenih nozdrva ubrzo se razredio, te se i
vazduh oko njega razbistrio.
Nedugo potom, planine poprimie poznate oblike, a onda se pred Safirom otvori velika
pukotina i on shvati da lete iznad tesnaca koji je vodio ka Tirmu, onog tesnaca kroz koji su on i Brom
dvaput projahali na konjima. Uglavnom je izgledao onako kako ga se i se ao: zapadni ogranak reke
Tork i dalje je hitro tekao ka udaljenom moru, a povrina mu bee proarana penuavim vodenim
grivama na mestima gde su mu kamene gromade prekidale tok. Dombast drum kojim su se on i Brom
sputali niz reku i dalje bee bledunjav i pranjav, jedva iri od kozje stazice. ak mu se u inilo da je
prepoznao jedan gaj pokraj kojeg su zastali da jedu.
Safira se okrenula ka zapadu, te je nastavila niz reku sve dok planine nisu smenila bujna polja
natopljena kiom, odakle se usmerila vie ka severu. Eragon nije preispitivao njenu odluku: inilo mu
se da se ona uvek snalazi u prostoru, ak i u no ima bez zvezda, i onda kada se nala duboko pod
zemljom u Farden Duru.
Sunce se spustilo do horizonta kada su nadleteli Ki mu. Kada se smrklo, Eragon po e da se
zanima osmiljavanjem na ina na koji bi mogli da zarobe, ubiju ili prevare Galbatoriksa. Kasnije se
Glejdr promolio iz svog samoizgnanstva, te mu se pridruio u tom poslu. Proveli su otprilike jedan sat
pretresaju i razne strategije, a onda su zajedno uvebavali napade i odbranu umovima. Safira je tako e
estvovala, ali sa ograni enim uspehom, poto joj je zbog letenja bilo teko da se usredsredi na bilo
ta drugo.
Eragon je potom neko vreme zurio u ledene bele zvezde. Onda zapita Glejdra: Da li bi Kripta
dua mogla kriti Eldunarije koje su Jaha i sakrili od Galbatoriksa ?
Ne, re e mu Glejdr bez okolianja. To nije mogu e. Oromis i ja bismo znali da je Vrael
odobrio takav plan. A da je neki Eldunari i ostavljen na Vroengardu, mi bismo ga pronali onda kada
smo se vratili da pretraimo ostrvo. Nije lako sakriti ivo bi e, kao to se tebi, izgleda, ini.

213

Kako nije?
Ako se je sklup a u lopticu, to ne zna i da je postao nevidljiv, zar ne? Isto ti je i sa umovima.
Moe da zakloni svoje misli od ostalih, ali tvoje postojanje ipak e biti vidljivo svima koji odlu e da
pretrae tvoju okolinu.
Ali siguran sam da bi pomo u ini mogao da...
Da je neko inima pokuao da nam pomuti ula, mi bismo to znali jer smo imali zatitne ini
koje su spre avale da se to dogodi. Dakle, nita od Eldunarija, zaklju i Eragon skrueno. Naalost,
nita.
Nastavili su da lete u tiini dok se mesec u tre oj etvrtini uzdizao iznad zubatih vrhova
Ki me. Zemlja je pod mese inom delovala kao da je sa injena od kositra, pa se Eragon zabavljao
zamiljaju i da je to golema skulptura koju su patuljci isklesali i sakrili u pe ini velikoj poput cele
Alagezije.
Eragon je ose ao da i Glejdr uiva u letu. Poput Eragona i Safire, i stari je zmaj, izgleda, jedva
do ekao priliku da ostave svoje brige na zemlji, makar i nakratko, i da slobodno jezde nebom.
Safira se oglasila slede a. Izme u usporenih, tekih zamaha krilima, rekla je Glejdru: Ispri aj
nam neku pri u, ebrithil.
Kakvu bi pri u elela da uje?
Pripovest o tome kako su tebe i Oromisa zato ili Krivokletnici i kako ste im potom umakli.
Tu se Eragonu poja a znatielja. Ta ga je tema oduvek zanimala, ali nikada nije skupio
hrabrosti da pita Oromisa.
Glejdr nakratko za uta, a onda re e: Nakon to se Galbatoriks i Morzan iz divljina vratie
kako bi otpo eli pohod na na red, mi isprva ne shvatismo ozbiljnost te pretnje. Bejasmo, naravno,
zabrinuti, ali nimalo vie nego da smo otkrili da se neka od Senki unja po zemlji. Galbatoriks ne bee
prvi Jaha koji je s uma siao, mada jeste bio prvi koji je pridobio u enika poput Morzana. To je samo
po sebi trebalo da nas upozori na opasnost koja nas vreba, no ta nam je istina postala o igledna tek
kasnije.
U to vreme, nije nam palo na pamet da bi Galbatoriks mogao da okupi sledbenike, niti da bi
uopte pokuao da u ini neto takvo. inilo nam se besmislenim da bi bilo ko od bra e nae prihvatio
Galbatoriksova otrovna aputanja. Morzan tada jo bee novajlija: njegova slabost bila je razumljiva.
Ali zar i oni koji ve behu Jaha i? U njihovu odanost nijednom posumnjali nismo. Tek kada se
iskuenje pojavilo pred njima, oni otkrie razmeru u kojoj ih iskvarie pakost i slabosti njihove. Neki
htedoe osvetu za stare boli, neki verovahu da, zbog nae mo i, zmajevi i Jaha i zasluuju vlast nad
vascelom Alagezijom, a neki drugi, strah me je da priznam, naprosto uivahu u prilici da srue
poredak i da sebi udovolje kako im volja.
Stari zmaj zastade, te Eragon oseti kako mu stare razmirice i jadi pomra uju um. Onda Glejdr
nastavi: Zbivanja u tom trenu behu... zbunjuju a. Malo se ta znalo, a aberi koji stizahu do nas behu
toliko puni naga anja i glasina da od njih nikakve vajde nije bilo. Oromis i ja naslutismo da se zbiva
neto mnogo gore nego to ostali pretpostavljaju. Pokuali smo da ubedimo nekoliko starijih zmajeva i
Jaha a, ali oni odbacie nau zabrinutost ne slau i se s njom. Ne behu oni glupavi, ve im je
vievekovni mir zamutio vid, te nisu videli da se svet oko nas menja.
Ozloje eni nedostatkom podataka, Oromis i ja napustismo Ilireju kako bismo sami otkrili
koliko god budemo mogli. Sa sobom povedosmo i dvoje mla ih Jaha a - oboje behu vilenjaci i iskusni
ratnici - koji se netom vratie sa izvi anja po severnim obodima Ki me. Delom smo na njihov nagovor
i krenuli u na poduhvat. Imena ete im moda i prepoznati: Kialandi i Formora.
Aaa", re e Eragon, odjednom shvativi sve.
Da, da. Nakon to dan i po provedosmo u putovanju, zaustavili smo se kod Edur Naroha, kule
straare podignute jo u davnini da uva Srebrnu umu. Bez naega znanja, Kialandi i Formora su
posetili tu kulu pre toga i pobili tri vilenja ka umara tamo postavljena. Potom su postavili klopku u
kamenju koje je okruivalo kulu, klopku koja nas je zarobila im moje kande kro ie na travnato
brdace. Behu to promiljene ini, kojima ih je sam Galbatoriks nau io. Nismo imali nikakvu odbranu
protiv njih, poto nam nikakvu tetu nisu nanosile osim to su nas zadravale i usporavale, kao da nam
je neko sipao med preko tela i umova. Dok bejasmo zato eni, minuti pro oe kao sekunde. Kialandi,
Formora i zmajevi njihovi sjatie se oko nas poput kolibrija, munjevito jurnuvi tako da ih ni videli
nismo.

214

Pustili su nas nakon to su sve sredili. Bacili su desetak ini: ini kojima nas za mesto vezae,
ini kojima nas zaslepie i ini kojima Oromisa spre ie da govori, kako bi mu bilo tee da i sam baci
ini. Njihove nas arolije ni tada nisu povredile, te nismo znali kako da se od njih odbranimo... im
smo uzmogli, napali smo Kialandija i Formoru i zmajeve njihove mislima, a i oni nas, te etiri sata
vodismo borbu. Verujte mi, to iskustvo ne bee... prijatno. Bih su slabiji i manje veti od Oromisa i od
mene, ali bilo ih je po dvoje na svakog od nas, a pritom su imali i srce svih srca od adaje po imenu
Agaravel, ijeg su Jaha a ubili, te su poja ali svoju snagu njenom. Stoga nam je bilo teko da se
odbranimo. Otkrili smo da im namera bee da nas prisile da Galbatoriksu i Krivokletnicima
pomognemo da u Ilireju neopaeno u u, kako bi uhvatili Jaha e na prepad i preuzeli Eldunarije koji su
tada bili u gradu. Kako ste pobegli?", upita ga Eragon.
Posle izvesnog vremena, postalo je jasno da ne emo mo i da ih savladamo. Stoga je Oromis
reio da rizikuje i da upotrebi arolije u pokuaju da nas oslobodi, mada je znao da bi to navelo
Kialandija i Formoru da nam uzvrate na isti na in. Bee to o ajni ki odabir, ali drugi nismo imali.
U odre enom trenutku, ne znaju i za Oromisove nakane, napao sam nae napada e u elji da
ih povredim. Oromis je ekao ba taj tren. Dobro je poznavao Jaha a koji je Kialandija i Formoru
obu avao arolijama, a bio je dobrano upoznat i s Galbatoriksovim izopa enim stavovima. S tim
saznanjima, bio je kadar da predvidi kako su Kialandi i Formora sastavili ini, kao i gde bi se mogle
kriti omake u njihovim bajalicama.
Oromis je imao samo nekoliko sekundi da u ini neto: im je po eo da ara, Kialandi i
Formora shvatie ta je namerio, te se usplahirie i po ee da bacaju svoje ini. Oromis je u tri
pokuaja skinuo ini koje su nas vezivale. Ne bih znao re i kako je ta no to u inio. Sumnjam da je i
sam znao. Ukratko, pomerio nas je za pedalj s mesta na kojem smo stajali.
Kao to je Arja poslala moje jaje iz Du Veldenvordena na Ki mu?, upita Safira.
I da i ne, odgovori joj Glejdr. Jeste da nas je prebacio s jednog mesta na drugo a da nas nije
pomerio kroz prostor, ali nije nam samo pomerio poloaj, ve je promenio i materiju naih tela i
preuredio je, te vie nismo bili ono to smo bili nekada. Mnogi od najmanjih delova naih tela mogu
da zamene mesta bez posledica, pa je on to u inio sa svim mii ima, kostima i organima.
Eragon se namrti. Takve ini behu poduhvat najvieg reda, udo ma ijske umenosti koje je
malo ko u povesti mogao da izvede. No ma koliko bio zadivljen, nije mogao da ne pita: Ali kako je to
mogu e? I dalje bi bio ista osoba kao ranije."
Bih, ali i ne bih. Razlika izme u onoga to smo bili nekada i onog to smo bili nakon toga
veoma je mala, ali bila je dovoljna za to da ini koje su Kialandi i Formora ispleli oko nas u ini
beskorisnim.
A ta je bilo sa inima koje su bacili poto su primetili ta Oromis pokuava da u ini?, upita ga
Safira.
Eragonu se javio prizor Glejdra kako stresa krila, kao da se umorio od predugog sedenja na
istom mestu. Prve Formorine ini trebalo je da nas ubiju, ali zaustavile su ih nae zatitne ini. Druge,
Kialandijeve... e, te su ve bile druga ije. Behu to ini koje je Kialandi nau io od Galbatoriksa, a on ih
je pak nau io od duhova to su zaposeli Durzu. To znam poto sam bio u dodiru s Kialandijevim
umom kada je osmislio tu aroliju. Bee to prevejana, opaka arolija, iji je cilj bio da spre i Oromisa
da dosegne i menja protok energije oko sebe. Tako ne bi mogao da se koristi ma ijama. Da li je
Kialandi i tebi u inio isto?"
Hteo je, ali plaio se da bi me to ubilo ili pak preseklo moju vezu sa srcem svih srca, ime bi
nastale dve odvojene verzije mene, koje bi onda morali da savladaju. ivot zmajeva, ak i vie nego
ivot vilenjaka, zavisi od ma ija: bez njih bismo brzo izginuli.
Eragon je osetio kako Safirina znatielja raste. Da li se to ikada desilo? Da li je spona izme u
nekog zmaja i njegovog Eldunarija ikada prese ena dok je zmajevo telo jo bilo ivo?
Jeste, ali to je ve pri a za neki drugi put.
Safira je popustila, ali Eragonu je bilo jasno da namerava da postavi to pitanje prvom
pogodnom prilikom.
Ali Kialandijeve ini nisu onesposobile Oromisa da koristi arolije, zar ne?"
Nisu sasvim. Trebalo je da ga onesposobe, ali Kialandi je bacio ini dok nas je Oromis
prebacivao s jednog mesta na drugo, pa je dejstvo bilo donekle umanjeno. No ipak su ga spre ile da se
koristi bilo ime osim najmanjih ini, a kao to znate, ini su ostale nad njim do kraja njegovog ivota,
uprkos trudu naih najmudrijih iscelitelja.

215

Zato ga njegove zatitne ini nisu sa uvale?"

inilo im se da Glejdr uzdie. To vam je tajna. Niko nikada ranije nije pokuao nita sli no,
Eragone, a me u ivima, jedino Galbatoriks zna tu tajnu. ini su bile usmerene ka Oromisovom umu,
ali moda nisu uticale ba na njega samog, ve na energiju oko njega ili na njegovu sponu s njom.
Vilenjaci su dugo prou avali ma ije, ali ak ni oni ne razumeju sasvim me usoban uticaj materijalnog
i nematerijalnog sveta. To je zagonetka koja verovatno nikada ne e biti reena. Me utim, logi no je
pretpostaviti da duhovi znaju vie od nas o materijalnom i o nematerijalnom, s obzirom na to da su
otelotvorenje ovog drugog i da zauzimaju ono prvo kada su u obliku Senke.
Kakva god bila istina, ishod je bio slede i: Oromis je bacio svoje ini i oslobodio nas, ali to je
bio prevelik napor za njega, pa ga je spopao napad, prvi od mnogih koji e uslediti. Nikada vie nije
mogao da baci toliko mo ne ini i zauvek je patio od te telesne slabosti, koja bi ga i ubila da nije bio
vet s ma ijama. Slabost je ve bila u njemu kada su nas Kialandi i Formora zato ili, ali kada nas je
pomerio i kada je zamenio mesta delovima naih tela, i nju je izvukao na povrinu. Ina e bi ta
manjkavost moda jo mnogo godina ostala uspavana.
Oromis se sruio na zemlju, bespomo an poput tek izleglog mladun eta, i to dok su Formora i
njen zmaj, gadna sme a spodoba, jurili k nama. Presko io sam Oromisa kako bih ih napao. Da su
shvatili da je onesposobljen, iskoristili bi njegovo stanje da mu se uvuku u um i preuzmu ga. Morao
sam da im odvu em panju dok se Oromis ne povrati... Nikada se nisam borio e e nego tog dana.
Bilo ih je etvoro na mene samog, petoro ako ra unamo i Agaravel. Oba zmaja, onaj sme i i
Kialandijev purpurni, behu manji od mene, ali zubi im behu otri, a kande hitre. No moj mi je gnev
dao snagu ve u od uobi ajene, pa sam im oboma naneo kobne rane. Kialandi je bio dovoljno
nepromiljen da mi do e u domaaj, pa sam ga epao pandama i zavrlja io ga na njegovog zmaja.
Glejdr se veselo zakikota. ini ga nisu zatitile od toga. Nabio se na jednu od bodlji na le ima
purpurnog, te bih ga i ubio na licu mesta da me sme i nije naterao na povla enje.
Sigurno smo se borili skoro pet minuta pre nego za uh Oromisa kako vi e da bi trebalo da
pobegnemo. utnuh zemlju u lice svojim neprijateljima, te se vratih Oromisu, uhvatih ga desnom
apom i odleteh iz Edur Naroha. Kialandi i njegov zmaj nisu mogli za nama, ali Formora i sme i zmaj
jesu, pa to i u inie.
Sustigli su nas na kilometar od kule straare. Nekoliko puta smo se sukobili, a onda je sme i
zmaj podleteo ispod mene i ja videh kako Formora pokuava da zamahne ma em ka mojoj desnoj
nozi. Mislim da je pokuavala da me natera da ispustim Oromisa, ili je moda htela da ga ubije. Izvio
sam se kako bih izbegao napad, te njen ma , umesto desne, pogodi moju levu nogu i odse e je.
Glejdru kroz um prostruja se anje na snaan, hladan, peckav oset, kao da je Formorina otrica
bila skovana od leda, a ne od elika. ak je i Eragonu taj ose aj bio neprijatan. Progutao je knedlu i
stegao prednji deo sedla rukama, zahvalan na tome to je Safira iva i zdrava.
Bolelo je manje nego to biste pomislili, ali znao sam da ne u mo i da nastavim borbu, pa se
okrenuh i pojurih ka Ilireji koliko su me krila nosila. Formorin uspeni udarac na neki joj je na in
naneo tetu, poto sam, lien tereta jedne noge, uspeo da umaknem sme em zmaju i da pobegnem.
Oromis je uspeo da mi zaustavi krvarenje, ali vie od toga mi nije mogao pomo i, a bio je
isuvie slab da bi mogao da se javi Vraelu ili nekom od starijih Jaha a i da ih upozori na
Galbatoriksove nakane. Znali smo da e, im Kialandi i Formora uspeju da mu podnesu izvetaj,
Galbatoriks napasti Ilireju.
Kada stigosmo u Ilireju, zaprepastismo se videvi da je tamo ostalo vrlo malo lanova naeg
reda: tokom naeg odsustva, mnogo ih je otilo u potragu za Galbatoriksom, a neki pak behu otili da
se li no posavetuju s Vraelom na Vroengardu. Ostale smo ubedili da opasnost vreba, pa su oni
upozorili Vraela i ostala starije zmajeve i Jaha e. Zgraavali su se pred samom pomisli da bi
Galbatoriks imao snage potrebne za napad na Ilireju, ili da bi se uopte usudio da u ini neto takvo, ali
naposletku smo ih naterali da sagledaju istinu. Stoga su reili da sve Eldunarije u Alageziji odnesu na
Vroengard, na bezbedno mesto.
To se doimalo kao promiljena odluka, ali trebalo je da ih poaljemo u Elesmeru. Ako nita
drugo, bar je one Eldunarije koji su ve bili u Du Veldenvordenu trebalo da ostavimo tamo gde su bili.
Ali avaj, niko od nas nije smatrao da bi bili sigurniji me u vilenjacima nego na Vroengardu, u samom
sreditu naega reda.

216

Vrael je naredio svim zmajevima i Jaha ima koji behu na pet dana putovanja od Ilireje da
poure nazad u pomo gradu, ali Oromis i ja smo se plaili da e sti i prekasno. A ni mi sami nismo
bili kadri da pomognemo pri odbrani Ilireje. Stoga smo sakupili potrebne zalihe, te s naa dva
preostala u enika, Bromom i zmajem koji je tvoja imenjakinja, Safira, napustismo grad te no i. ini
mi se da ste videli fairth koji je Oromis na inio kada smo kretali odatle.
Eragon rasejano klimnu prisetivi se prikaza predivnog grada ispunjenog kulama na kanim u
podnoju neke litice i osvetljenog sjajem punog meseca.
Tako se i zbilo da se nismo zatekli u Ilireji kada su je Galbatoriks i Krivokletnici napali
nekoliko sati kasnije. Zbog toga nismo bili ni na Vroengardu kada su kritelji zakletve porazili
zdruene snage svih naih vojski i poharali Doru Areabu. Iz Ilireje smo otili do Du Veldenvordena u
nadi da bi vilenja ki iscelitelji mogli da izle e Oromisa i da mu povrate sposobnost upravljanja
arolijama. Ali poto nisu mogli, reili smo da ostanemo tamo gde smo se zatekli, poto nam je to
delovalo sigurnije nego da odletimo ak do Vroengarda, pogotovo jer smo obojica bili povre eni, a
moda su nas usput ekale i zasede.
Me utim, Brom i Safira nisu ostali s nama. Uprkos naim savetima da to ne ine, otili su da
se pridrue borbama, i upravo je u njima i poginula tvoja imenjakinja, Safira... I eto, sada znate kako
su nas Krivokletnici zato ili i kako smo pobegli.
Nekoliko trenutaka kasnije, Safira re e: Hvala ti na pri i, ebrithil.
Nema na emu, Svetlokrljuna, ali nemoj vie nikada da je trai od mene.
Kada je mesec skoro sasvim dostigao zenit, Eragon vide odsjaj priguenih narandastih svetala
kako lebdi u tami. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da zaklju i da su to baklje i fenjeri Tirma, mnogo
kilometara dalje. A visoko iznad tih svetiljki, jarkouta ta ka na as se pojavila pred njim, poput
velikog oka koje zuri u njega pre nego to e nestati i ponovo se pojaviti trepere i neizmenjenim
ritmom, kao da to oko zapravo trep e.
Svetionik Tirma je upaljen, rekao je i Safiri i Glejdru.
Onda nam se sprema oluja, re e Glejdr.
Safira prestade da mae krilima i Eragon oseti kako se naginje i po inje sporo da jedri ka
zemlji.
Prolo je pola sata pre nego to se spustila. Tirm se dotad ve bee pretvorio u mutan odsjaj na
jugu, a snop njegovog svetionika vie ne bee svetliji od obi ne zvezde.
Safira je sletela na pustu plau po kojoj bee razbacano izuvijano drve e koje je voda izbacila
napolje. Tvrda, ravna plaa pod mese inom je bila gotovo bela, dok su talasi to su je zapljuskivali bili
sivi i crni, naizgled ljutiti, kao da je okean pokuavao da prodere zemlju svakim silovitim valom koji
je slao na nju.
Eragon je otkop ao remenje oko nogu i skliznuo sa Safire, zahvalan to e kona no protegnuti
mii e. Osetio je miris slane vode kada je pojurio plaom do velikog komada izba enog drveta,
lepraju i platom. Stigavi do drveta, obrnuo se i otr ao do Safire.
Sedela je gde ju je i ostavio i zurila ka moru. Zastao je, pitaju i se da li e neto re i, poto je
osetio duboku napetost u njoj, ali poto je i dalje utala, okrenuo se i ponovo odjurio ka onom drvetu.
Pri e ona s njim kada bude spremna.
Eragon je tr ao i tr ao tamo-amo sve dok se nije ugrejao i dok mu kolena nisu zaklecala.
Safira je pak i dalje usredsre eno gledala u neku ta ku u daljini. Kada se Eragon bacio na au
pokraj nje, Glejdr re e: Bilo bi glupavo pokuavati neto takvo.
Eragon pognu glavu, ne znaju i s kim to zmaj pri a. Znam da ja to mogu, re e Safira.
Nikada nisi bila na Vroengardu, re e joj Glejdr. A nevreme bi moglo da te odgurne daleko ka
moru ili da ti u ini neto jo gore. Nije jedan zmaj dosad nestao zbog preteranog samopouzdanja.
Vetar ti nije prijatelj, Safira. Moe da ti pomogne, ali moe i da te uniti.
Nisam se ju e izlegla pa da mi popuje o vetru!
Nisi, ali jo si mlada, a ja mislim da nisi spremna na to.
Drugim putem bi nam trebalo previe vremena!
Moda, ali bolje je i i sigurnim putem nego ne sti i.
O emu pri ate?", upita ih Eragon.
Pesak ispod Safirinih prednjih apa zakripa kada je stegla pande zarivaju i ih duboko u tlo.

217

Moramo da odaberemo, re e Glejdr. Safira odavde moe da odleti pravo ka Vroengardu ili da
prati obalu ka severu dok ne stigne do mesta gde je kopno najblie ostrvu, pa da se onda, nikako
ranije, okrene ka zapadu i pre e preko mora.
Koji bi put bio bri?", upita Eragon, mada je ve pretpostavljao odgovor.
Ako odletim pravo odatle, re e Safira.
Ali ako to u ini, sve e vreme biti iznad vode.
Safira se naroguila. Nije to nita dalje nego to je bilo od Vordena dovde. Ili moda greim?
Sada si mnogo umornija, a ako nai e bura...
Onda u je lepo zaobi i, rekla mu je, te se ljutnu dunuvi plavi asto-ut plamen iz nozdrva.
Plamen se urezao pred Eragonovim o ima, ostavljaju i za sobom treperav odblesak. Aaa!
Sad nita ne vidim!" Protrljao je o i pokuavaju i da otera odblesak s vidika. Zar bi let pravo odavde
zaista bio toliko opasan?
Mogao bi da bude, zatutnja Glejdr.
Koliko bismo due putovali ako bismo krenuli obalom?
Pola dana, moda malo vie.
Eragon po ea bradicu zure i u zastrauju u vodenu povrinu. Onda se okrenu ka Safiri, pa
priguenim glasom re e: Jesi li sigurna da bi mogla?"
Izvila je vrat i uzvratila pogled samo jednim golemim okom. Zenica joj se toliko proirila da je
postala gotovo okrugla: bila je toliko velika i crna da je Eragon pomislio da bi mogao da se uvu e u
nju i ceo nestane.
Ne mogu biti sigurnija, rekla mu je.
Klimnuvi joj, proao je rukom kroz kosu privikavaju i se na tu zamisao. Onda moramo da
rizikujemo... Glejdre, ako zatreba, ti moe da je navodi? Moe da joj pomogne?
Stari zmaj je neko vreme utao, a onda je iznenadio Eragona pevuenjem u sebi, to je Safira
radila kada bi joj neto bilo zabavno ili kada bi bila zadovoljna ne im. No, dobro. Ako emo ve
izazivati sudbinu, onda ne smemo biti kukavice. Put nas preko mora eka!
Poto su se dogovorili, Eragon se uspentrao na Safiru, te ona u jednom skoku ostavi za sobom
sigurnost vrstog kopna i polete preko jednoli nih talasa.

218

ZVUK GLASA NJEGOVOG, DODIR RUKE NJEGOVE

Aaauuu!"
Ho e li mi se zakleti na vernost na drevnom jeziku?"
Nikada!"
Njegovo pitanje i njen odgovor ve su prerasli u ritual izme u njih dvoje. Bee to ifra kakvu
bi deca koristila u igri, no ona je u toj igri gubila ak i kada je pobe ivala.
A rituali behu jedina stvar koja je Nasuadi pomagala da odri istu svest. Prema njima je
uredila svoj svet, zahvaljuju i njima uspevala je izdri od jednog trena do narednog, jer su joj davali
neto za ta je mogla da se uhvati poto su joj sve drugo oduzeli. Rituali misli, rituali delanja, rituali
bola i olakanja: to je postao okvir za koji se njen ivot vrsto drao. Bez njih bi bila izgubljena, kao
ovca bez obanina, kao vernik lien vere... kao Jaha od svoga zmaja odvojen.
Naalost, taj se ritual uvek zavravao na isti na in: novim dodirom usijanog gvo a.
Vrisnula je i zagrizla jezik, te joj krv ispuni usta. Zakaljala se pokuavi da pro isti grlo, ali
po ela je da se davi od previe krvi. Plu a su je pekla zbog nedostatka vazduha, a one pruge na
tavanici po ee da se mute i da se talasaju; onda joj svesti nestade i iza nje ne ostade nita, ak ni tama.
Kasnije bi Galbatoriks po eo da joj pri a, dok bi se gvo e grejalo. I to postade njihov ritual.
Iscelio joj je i jezik - bar je ona mislila da je to u inio on, a ne Murtag, poto je rekao: Nije
red da ne moe da pri a, zar ne? Kako u znati da li si spremna da stupi u moju slubu ili nisi?"
Kao i ranije, kralj joj je sedeo s desne strane, na samom rubu vidika, gde je jedino mogla da
vidi njegovu zlatastu senku i njegovu siluetu, donekle skrivenu pod duga kim, debelim platom.
Jednom sreo tvoga oca, dok je radio kao nadzornik Endurijelovog imanja", re e Galbatoriks.
Da li ti je to nekada spomenuo?"
Zadrhtala je i sklopila o i osetivi kako joj suze teku. Bilo joj je mrsko da ga slua. Glas mu
bee isuvie mo an, isuvie zavodljiv, pa bi pod njegovim uticajem ponekad poelela da u ini sve to
on poeli samo da bi ga ula kako izgovora bar sitnu pohvalu.
Jeste", promrmljala je.
Ja u to vreme nisam mnogo obra ao panju na njega. A i zato bih? Bio je obi an sluga, niko
bitan. Endurijel mu je davao podosta slobode, valjda da bi bolje upravljao imanjem, ali eto, kasnije se
ispostavilo da mu je davao previe slobode." Kralj pomirljivo odmahnu, te svetlost uhvati njegovu
mravu ruku nalik na kandu. Endurijel je oduvek bio previe popustljiv. Njegov je zmaj bio
pametniji, a Endurijel je samo inio kako mu se kae... Kakav je to samo udan i zanimljiv sled
doga aja koje nam je sudba pripremila! Zamisli samo da je ovek koji se starao za to da mi izme
budu dobro izglancane kasnije postao moj najlju i neprijatelj, posle Broma, a eto sada i tebe, njegove
erke - vratila si se u Urubejn da mi slui, kao to je i tvoj otac inio. Prava ironija, zar ne?"
Moj otac je uspeo da pobegne i usput je zamalo ubio Durzu", rekla mu je. Nikakve tvoje ini
ni zakletve nisu mogle da ga zadre, a ne e zadrati ni mene."
inilo joj se da se Galbatoriks moda i namrgodio. Da, da, to bee prili no nezgodno. Durza
se u to vreme ba estio povodom toga. ini mi se da porodice dosta pomau ljudima da se promene i
da napuste svoj pravi poziv, te ja sada svoje sluge biram me u jalovima i neoenjenima. Me utim, ti
gorko grei ako misli da e se osloboditi okova. Napusti e Dvoranu Blagozborive jedino ako mi se
zakune na vernost, ili pak umre."
Onda u da umrem."
To je ba nepromiljeno s tvoje strane." Zlatasta kraljeva senka nagnu se ka njoj. Da li si
ikada razmiljala o tome da bi svet bio u daleko gorem stanju da nisam zbacio Jaha e?"
Jaha i su uvali mir", rekla mu je. titili su itavu Alageziju od ratova, od poasti... od
opasnih Senki. Kada bi nastupila glad, donosili su hranu izgladnelima. Kako onda ova zemlja moe
biti bolje mesto bez njih?"
Tako to su njihove usluge imale cenu. Ti bi bolje od svih drugih ljudi trebalo da zna da se
sve na ovome svetu pla a - u zlatu, u vremenu ili moda u krvi. Sve ima cenu, ak i me u Jaha ima.
Pogotovo me u Jaha ima.
Jesu oni odravali mir, ali tako e su potiskivali narode ove zemlje - vilenjake i patuljke
koliko i nas ljude. Kako ono uvek hvale Jaha e u tubalicama koje peva i pevaju o njihovom padu?

219

Da im je vladavina trajala hiljadama godina i da se, tokom tog na sva usta hvaljenog zlatnog doba,
malo ta menjalo osim imena kraljeva i kraljica to se ahu uukani i samozadovoljni na svojim
prestolima. Dodue, bilo je nekoliko manjih uzbuna: pokoja Senka tu, pokoji Urgal tamo, pokoja arka
patuljaka oko nekog rudnika do kog nikome stalo nije. Ali poredak je, sve u svemu, ostao onakav
kakav je bio kada su se Jaha i prvi put uzdigli."
Za ula je zveckanje metala o metal kada je Murtag promeao umur u mangalu. Zaalila je to
ne moe da mu vidi lice kako bi procenila njegovu reakciju na Galbatoriksove re i, ali on je, po navici,
stajao okrenut le ima i zurio u umur. Pogledao bi je jedino kada bi usijani metal prineo njenom telu.
To je bio njegov ritual, a ona je pretpostavljala da mu je bio potreban koliko i njoj njeni.
Galbatoriks je i dalje pri ao: Zar se tebi to ne ini kao neto potpuno zlehudo, Nasuada?
ivot ine promene, koje su Jaha i toliko uguili da je zemlja utonula u nemiran san, liena snage da
otrese lance koji su je vezivali, da ide napred ili nazad, kako ve priroda nalae... liena mogu nosti da
postane neto novo. Svojim sam o ima video svitke u riznicama Vroengarda, a i ovde, u riznicama
Ilireje, u kojima se podrobno opisuju otkri a - ma ijska, mehani ka, iz svih oblasti prirodne filozofije
- otkri a koja su Jaha i skrivali, plae i se onoga to bi se moglo desiti ako bi te stvari postale
optepoznate. Jaha i behu kukavice vezane za stari na in ivota i stari na in razmiljanja, reene da ga
brane do poslednjeg daha. Njihova tiranija bee blaga, ali ipak bee tiranija."
Da li su ubijanje i izdaja zaista bili reenje za to?", upitala ga je, ne mare i za to da li e je
kazniti.
Nasmejao se, o ito iskreno razgaljen. Kakvo licemerje! Ti me optuuje upravo za ono to i
sama eli da uradi. Da moe, sad bi me ovde ubila, bez oklevanja, kao da sam besan pas."
Ti si izdajnik, a ja to nisam."
Ja sam pobednik. Na kraju krajeva, nita drugo nije vano. Nismo mi razli iti onoliko koliko
ti misli, Nasuada. Ti eli da me ubije jer misli da e moja smrt doneti poboljanje Alageziji, i zato
to ti, jo dete, veruje da moe bolje da vlada Carstvom od mene. Tvoja e nadmenost naterati
druge da te preziru. Ali mene ne e, jer ja te razumem. Ja sam se digao na oruje protiv Jaha a iz istih
pobuda, i imao sam pravo da to u inim."
Dakle, osveta nije imala nikakve veze s tim?"
inilo joj se da se osmehnuo. Osveta mi je moda pruila prvobitan podstrek, ali nisu me
vodile ni mrnja ni osveta. Brinulo me je ono to su Jaha i postali, i bio sam ube en - ube en sam i
dalje - da bismo mogli da se razvijamo kao narod tek kada njih ne bi bilo."
Zbog bolnih rana, na tren nije mogla da govori. Onda je uspela da procedi: Ako je to to
kae istina - nemam razloga da ti verujem, ali ako ipak jeste - onda nisi nimalo bolji od Jaha a.
Poharao si njihove biblioteke i prikupio sva njihova znanja, ali dosad nita od toga ni sa kim nisi
podelio."
Primakao joj se i ona oseti njegov dah na uvu. Nisam to u inio jer sam, skrivene me u
njihovom gomilom tajni, pronaao naznake mnogo ve e istine, istine koja bi mogla da prui odgovor
na jedno od najsloenijih pitanja u povesti."
Jeza joj se spusti niz ki mu. Koje to pitanje?"
Zavalio se u stolici i po eo da upka rub svoga plata. Pitanje kako kralj ili kraljica mogu da
nametnu svoje zakone kada me u podanicima imaju one koji se koriste ma ijama. Kada sam shvatio
kuda vode te naznake, sve sam ostalo ostavio po strani kako bih se posvetio potrazi za tom istinom, za
tim odgovorom, poto sam znao da je to vanije. Zbog toga sam tajne Jaha a zadrao za sebe: bio sam
zauzet svojom potragom. Odgovor na tu za koljicu mora biti prona en pre nego to obznanim bilo
koje drugo otkri e. Svet je ve ispunjen muKarna, pa bi bilo bolje da umirim vode pre nego to ih
ponovo uzburkam... Bilo mi je potrebno gotovo stotinu godina da prona em podatak, a sad kada ga
imam, upotrebi u ga kako bih preoblikovao itavu Alageziju.

220

arolije predstavljaju veliku nepravdu na ovome svetu. Ne bi bile toliko nepravedne kad bi se
ta sposobnost javljala jedino me u krhkima - ona bi im nadomestila ono ega su ih okolnosti ili
slu ajnost liile - ali nije tako. Jaki tako e imaju mogu nost da koriste ma ije i da time dobiju jo vie.
Dovoljno je da ovek pogleda vilenjake i da vidi da govorim istinu. A ta poteko a nije suena samo
na pojedince, ve oteava i odnose me u narodima. Vilenjaci lake odravaju red u svom drutvu od
nas jer gotovo svaki vilenjak moe da se koristi inima, pa retko bivaju preputeni tu oj milosti. Oni
imaju sre e, ali mi nemamo, kao to je nemaju ni patuljci, pa ak ni ogavni Urgali. Mi smo u prilici da
ivimo tu, u Alageziji, samo zato to nam vilenjaci to doputaju. Ako poele, mogli bi da nas zbriu s
lica zemlje kao to poplava zbrie mravinjak. Ali ne e vie biti tako, jer ja sam tu da se suprotstavim
njihovoj sili."
Jaha i im nikada ne bi dozvolili da nas pobiju ili oteraju."
Ne bi, ali dok su Jaha i postojali, zavisili smo od njihove dobre volje, a nije u redu da nae
blagostanje zavisi od drugih. Jaha i su nastali kao sredstvo za odravanje mira izme u vilenjaka i
zmajeva, ali na kraju im je glavna svrha bila da odravaju vladavinu zakona diljem zemlje. Me utim,
oni nisu bili dovoljni za taj zadatak, kao to nisu dovoljni ni moji vra evi, moja Crna ruka. Problem je
pregolem da bi bilo koja skupina ljudi mogla da ga savlada. Moj je ivot dovoljan dokaz za to. ak i
kada bi postojala pouzdana skupina vra eva, dovoljno veta da nadgleda sve ostale arobnjake u
Alageziji, spremna da se umea kada se pojavi i najmanji prekraj - i dalje bismo zavisili od onih ije
mo i elimo da zauzdamo. Naposletku zemlja ne bi bila nimalo sigurnija nego to je sada. Ne, da
bismo reili taj problem, njime se moramo pozabaviti na mnogo dubljem, iskonskom nivou. Drevni su
znali kako, a sada znam i ja."
Galbatoriks se pomerio u stolici, te je uhvatila otar odsjaj njegovog oka, nalik na odsjaj lampe
uvu ene u duboku pe inu. Uredi u da nijedan arobnjak vie ne bude kadar da povredi drugu osobu,
bila ona ovek, patuljak ili vilenjak. Niko ne e mo i da baca ini ukoliko nema dozvolu, a bi e
dozvoljene samo dobro udne i korisne arolije. ak e i vilenjake obavezivati to pravilo, pa e se
nau iti da dobro odmere svoje reci ili da uopte ne govore."
A ko e izdavati te dozvole?", upitala ga je. Ko e odlu ivati o tome ta je doputeno, a ta
nije? Ti?"
Neko mora. Ja sam primetio ta nam je potrebno, ja sam otkrio sredstvo, pa u ja sve to i
primeniti. Prima to s podsmehom? Onda se zapitaj: da li sam ja bio lo kralj? Budi iskrena. Prema
merilima mojih predaka, nisam bio prekomeran."
Bio si okrutan."
To nije isto... Ti si predvodila Vordene - razume teret koji pada na zapovednike. Zasigurno
si i sama shvatila koliku opasnost ma ije predstavljaju po stabilnost bilo koje kraljevine? Da u ti samo
jedan primer: proveo sam vie vremena rade i na arolijama koje tite kraljevske kovanice od
krivotvorenja nego bave i se bilo kojim drugim zaduenjem. Ipak, ne sumnjam da tamo negde postoji
neki prepredeni vra koji je pronaao na in da zaobi e moje zatitne ini, pa se posvetio izradi olovnih
nov a kojima moe da obmanjuje i velikae i obi nu raju. ta misli: zato sam se toliko posvetio
zabrani upotrebe ma ija po vascelom Carstvu?"
Zato to one predstavljaju opasnost za tebe."
Ne! Mnogo grei. One za mene ne predstavljaju nikakvu opasnost. Meni niko i nita ne
predstavlja opasnost. Me utim, vra evi su pretnja valjanom radu kraljevstva, a ja to ne u dopustiti.
Zamisli kakav e mir i napredak zavladati im obaveem sve arobnjake ovog sveta zakonima nae
zemlje. Ljudi i patuljci vie se ne e morati plaiti vilenjaka. Jaha i vie ne e mo i da name u svoju
volju drugima. Oni koji ne mogu da se koriste ma ijama vie nikada ne e biti plen onima koji mogu...
Alagezija e biti izmenjena, a uz novu sigurnost izgradi emo bolje sutra, iji deo i ti moe da bude.
Pre i u moju slubu, Nasuada, i dobi e priliku da nadgleda stvaranje sveta kakav nikada
nije postojao - sveta u kojem e ovek stajati ili pasti shodno snazi svojih udova i britkosti svoga uma,
a ne usled umenosti u aranju. ovek moe da oja a svoje udove ili da pobolja um, ali nikada ne
moe da nau i da se koristi ma ijama ako nema uro enu sposobnost. Kao to rekoh, arolije
predstavljaju najve u nepravdu, te u, za dobro svih nas, nametnuti ograni enja svim arobnjacima."
Zagledala se u pruge na tavanici upinju i se da ga ne slua. Skoro sve to je rekao bee sli no
onome o emu je i sama razmiljala. Bio je u pravu: ma ije predstavljaju najrazorniju silu na svetu i,
kada bi se dale urediti, Alagezija bi postala bolje mesto. Mrzela je to to nije bilo ni ega to bi spre ilo
Eragona da...

221

Plave. Crvene. are izmeanih boja. Peckanje na opekotinama. O ajni ki se trudila da se

usredsredi na bilo ta drugo osim na... ni na ta. Sve na ta je htela da pomisli bee nita.
Naziva me zlim. Proklinje mi ime i tei da me zbaci. Ali upamti jedno, Nasuada: nisam ja
otpo eo ovaj rat, i nisam odgovoran za one koji su izgubili ivote. Ja ovo nisam traio. Ti si ovo
traila. Ja bih bio sasvim zadovoljan da mogu da se posvetim svojim istraivanjima, ali Vordeni su
morali da ukradu Safirino jaje iz moje riznice, te ste ti i tvoj narod odgovorni za svu krv i jad koji
potom usledie. Vi ste, na kraju krajeva, ti koji haraju po zemlji, pale i kradu kako im volja, a ne ja. I ti
jo ima drskosti da ustvrdi da ja greim! Ako bi otila u ku e seljaka, oni bi ti rekli da se najvie
plae Vordena. Rekli bi ti kako od mojih vojnika trae zatitu i kako se nadaju da e Carstvo poraziti
Vordene i da e sve biti kao ranije."
Nasuada je oblizala usne. Mada je znala da bi je neustraivost mogla kotati, ipak je rekla:
Meni se ini da se previe buni... Da ti je dobrobit podanika glavna briga, ti bi jo pre mnogo nedelja
odleteo da se suo i s Vordenima, umesto to doputa da ti nekakva vojska hara po posedu. Moda,
dodue, nisi siguran u svoju mo kao to se pretvara da jesi. Ili se plai da e vilenjaci preuzeti
Urubejn dok ne bude tu?" Po svojoj novoj navici, o Vordenima je govorila kao da o njima ne zna
nita vie nego o ma kojoj drugoj osobi u Carstvu.
Galbatoriks se uzvrpoljio, te ona zaklju i da eli da joj odgovori. No ona jo nije bila zavrila
svoje.
A ta je sa Urgalima? Ne moe da me ube uje da je tvoj cilj pravedan kada si spreman da
istrebi itav narod samo da bi sebi olakao bol zbog smrti svog prvog zmaja. Na to nema odgovor,
hm, kritelju zakletve?... I ta ima da mi kae o zmajevima? Objasni mi zato si ih pobio toliko da si
osudio njihovu vrstu na lagano i neizbeno izumiranje. Naposletku mi objasni svoju zloupotrebu
Eldunarija koje si pokrao." U naletu besa, dopustila je sebi da joj to promakne. Izobli io si ih,
izubijao i okovao po svojoj volji. Nema pravde u onome to ti radi, ve samo sebi nosti i gladi za
vla u kojoj nema kraja."
Galbatoriks ju je dugo utke posmatrao. Onda je videla kako mu se obrisi pomeraju kada je
prekrstio ruke. Mislim da se gvo e dosad dovoljno uarilo. Murtae, izvoli... "
Stegla je pesnice zarivaju i nokte u kou, te mii i po ee da joj se tresu uprkos njenim
naporima da ih umiri. Jedna od gvozdenih ipaka zagrebla je rub mangala kada ju je Murtag povukao.
Okrenuo se ka njoj, a ona se zagledala u vrh usijanog metala. Onda je pogledala Murtaga u o i i videla
griu savesti i samoprezir koji se u njima skrivahu, te je obuze duboka tuga.
Koje smo mi budale, pomislila je. Koje smo mi bedne budale.
Potom vie nije imala snage za razmiljanje, pa se vratila ve izlizanim ritualima, dre i se za
njih kako bi preivela kao to se davljenik hvata za komad drveta.
Poto su Murtag i Galbatoriks otili, trpela je tolike bolove da nije imala snage ni za ta sem za
isprazno zurenje u are na tavanici. Upinjala se da ne zapla e. Istovremeno se i preznojavala i tresla od
jeze, kao da ju je spopala groznica, te ni na ta nije mogla da se usredsredi na vie od nekoliko
sekundi. Bol zbog opekotina nije se smirivao, to bi se dogodilo da su je posekli ili pretukli - tavie,
inilo joj se da joj rane svaki put jo vie bride.
Zamurivi, usredsredila se na usporavanje disanja ne bi li tako primirila itavo telo.
Kada su je Galbatoriks i Murtag obili prvi put, bila je mnogo hrabrija. Psovala ih je i vre ala,
ine i sve da ih povredi re ima. Me utim, Galbatoriks ju je, preko Murtaga, naterao da trpi zbog svoje
neposlunosti, pa je ubrzo izgubila naklonost ka otvorenom otporu. Gvo e ju je zastrailo: kad god bi
ga se setila, dolo bi joj da se sklup a u lopticu. Tokom njihove druge, najskorije posete, govorila je
najmanje to je mogla sve do onog izliva na kraju.
Pokuala je da proveri Galbatoriksovu tvrdnju da je ni on ni Murtag ne e lagati. U inila je to
tako to mu je postavila pitanja o unutranjem poretku Carstva, o injenicama o kojima su je njene
uhode obavestile, to Galbatoriks nije znao. Zaklju ila je da su joj Galbatoriks i Murtag govorili istinu,
ali ipak nije nameravala da poveruje ni u ta to je kralj rekao kada nije bilo na ina da proveri njegove
tvrdnje.
to se pak ti e Murtaga, za njega nije bila sasvim sigurna. Kada je bio s kraljem, nije verovala
u njegove re i, ali kada je bio sam...
Nekoliko sati nakon njenog prvog mu nog razgovora s kraljem Galbatoriksom, kada je
kona no utonula u lagan, isprekidan san, Murtag je sam doao u Dvoranu Blagozborive, mutnog

222

pogleda i s mirisom pi a u dahu. Stao je pokraj kamene plo e na kojoj je leala, pa se zablenuo u nju
udnim, napa enim pogledom. Nije znala ta smera.
Na kraju se okrenuo, otiao do najblieg zida i srozao se na pod. Sedeo je priljubivi kolena uz
grudi, a duga ra upana kosa skrivala mu je ve i deo lica, i krv mu je kapala s razderane koe na
prstima desne ake. Nakon nekoliko minuta, posegnuo je u svoj kestenjasti prsnik - i dalje je nosio istu
ode u, ali nije nosio masku - pa je izvukao kamenu bo icu. Uzeo je nekoliko gutljaja, a onda je po eo
da pri a.
On je pri ao, a ona ga je sluala. Nije imala izbora, ali nije dopustila sebi da poveruje u ono
to joj je govorio. Bar ne isprva. Koliko je ona znala, sve to je govorio ili inio moglo je biti deo
prevare osmiljene da zadobije njeno poverenje.
Murtag je po eo prili no zbrkanom pri om o oveku zvanom Tornak, u kojoj se pominjala
neka nesre a na jahanju i neki savet koji mu je Tornak dao o tome kako bi jedan astan ovek trebalo
da ivi. Nije uspela da razlu i da li mu je Tornak bio prijatelj, sluga, dalji ro ak ili meavina svega
toga, ali ko god da je bio, bilo je o igledno da je Murtagu mnogo zna io.
Kada je dovrio besedu, Murtag joj je kazao: Galbatoriks namerava da te ubije... Zna da te
Elva ne uva kao ranije, pa je zaklju io da je to pravi trenutak da te ubije. Ja sam slu ajno saznao za
njegove nakane. Bio sam s njim kada je izdao nare enje Crnoj ruci." Murtag je odmahnuo glavom. Ja
sam kriv. Ja sam ga ubedio da te umesto toga dovede ovamo, a njemu se to dopalo: znao je da e tako
jo bre namamiti Eragona da do e ovamo... Bio je to jedini na in da ga spre im da te ubije... ao mi
je... ao mi je..." Zagnjurio je glavu me u ruke.
Vie bih volela da sam umrla."
Znam", rekao joj je promuklim glasom. Moe li mi oprostiti?"
Nije mu odgovorila. Bilo joj je jo neprijatnije zbog njegovog priznanja. Zato je njemu stalo
do njenog ivota i ta li o ekuje zauzvrat?
Murtag neko vreme nije rekao vie nita o tome. Onda joj je - napola pla i, napola besne i ispri ao o svome odrastanju na Galbatoriksovom dvoru, o nepoverenju i ljubomori s kojima se
suo avao kao sin Morzanov, o velikaima koji su hteli da ga iskoriste kako bi se umilili kralju i o
svojoj enji za majkom koje se gotovo nije ni se ao. Dvaput je spomenuo i Eragona, proklinju i ga
kao budalu koju prati sre a. Ne bi on bio toliko uspean da su nam uloge obrnute. Ali naa majka je
odabrala da njega odnese u Karvahol, a ne mene." Pljunuo je na pod.
Smatrala je da taj izliv prili i samosaaljivom pla ljivku, pa je ta njegova slabost samo
podstakla prezir u njoj; no potom joj je prepri ao kako su ga Blizanci oteli iz Farden Dura, kako su ga
zlostavljali na putu do Urubejna i kako mu je Galbatoriks slomio duh im su stigli. Neka mu enja koja
joj je opisao behu gora od njenih, te je osetila izvesno saose anje.
Trn je zape atio moj kraj", na kraju priznade Murtag, kada se zbog mene izlegao i kada smo
se zbliili..." Odmahnuo je glavom. Volim ga. Kako i ne bih? Volim ga kao to Eragon voli Safiru.
Izgubio sam se im sam ga prvi put dodirnuo. Galbatoriks ga je upotrebio protiv mene. Trn je bio ja i
od mene. Nije se predavao. Ali nisam mogao da gledam kako pati, pa sam se zakleo na vernost kralju,
a nakon toga... " Murtagove se usne zgroeno povie: Nakon toga, Galbatoriks mi se uvukao u um.
Otkrio je sve o meni, a onda mi je otkrio moje pravo ime. I tako sam sada njegov... Njegov zauvek."
Naslonivi glavu na zid, sklopio je o i, i ona vide kako mu se suze kotrljaju niz obraze.
Kasnije je ustao i otiao do vrata, ali zastao je pokraj nje kako bi je dodirnuo po ramenu.
Primetila je da su mu nokti isti i ise eni, mada ne besprekorno kao nokti njenog tamni ara.
Promrmljao je nekoliko re i na drevnom jeziku i, tren kasnije, njenog bola nestade mada su joj rane i
dalje izgledale isto.
Kada je sklonio ruku, rekla mu je: Ne mogu da oprostim... ali mogu da razumem."
On joj klimnu, te otetura napolje ostavljaju i je da se pita da li je upravo pronala saveznika.

223

SITNE NEPOSLUNOSTI
Lee i na kamenoj plo i, preznojavaju i se i drhte i, trpe i bol u svakom delu tela, Nasuada
odjednom poele da se Murtag vrati, kako bi je bar malo reio muka.
Kada su se vrata osmougaone odaje kona no otvorila, nije mogla da potisne ose aj olakanja,
ali taj ose aj se ubrzo pretvorio u ogor eno razo aranje, kada je za ula kako njen tamni ar vu e noge
po stepenitu koje je vodilo dole u odaju.
Kao i prethodnog puta, taj zdepasti ovek uzanih ramena oprao joj je rane vlanom krpom, pa
ih je previo trakama platna. Kada ju je oslobodio okova kako bi mogla da poseti nunik, otkrila je da je
isuvie slaba da bi pokuala da uzme no s tacne s hranom. Zadovoljila se time to je zahvalila oveku
na pomo i i time to mu je, po drugi put, pohvalila nokte, koji behu jo blistaviji nego ranije, i koje je
on sasvim o ito i e-leo da joj pokae, poto je neprekidno stavljao ruke pred nju tako da ih vidi.
Nakon to ju je nahranio i izaao, pokuala je da odspava, ali je zbog neprekidnih bolova
mogla jedino da odrema.
i joj se naglo otvorie kada je za ula bu no otvaranje vrata.
Zar opet?, pomislila je pred talasom panike. Tako brzo? Ne mogu vie... nisam dovoljno jaka.
Onda je zauzdala svoje strahove, te re e sebi: Da to nisi radila! Da nisi govorila takve stvari, jer e
po eti da veruje u njih. No iako je uspela da ovlada svojim svesnim reakcijama, nije mogla da spre i
srce da tu e dvaput bre nego ina e.
Odajom odjeknue koraci jedne osobe, a onda joj se Murtag pojavi na rubu vidika. Nosio je
masku, a izraz ispod nje bee ozbiljan.
Ovoga puta ju je odmah iscelio, ne odugovla i. Olakanje koje je osetila kada joj je bol
uminuo bee toliko snano da se grani ilo sa ekstazom. Nikada ne bee iskusila ose aj ugodniji od tog
umirivanja bola.
Blago je uzdahnula pred tim ose ajem: Hvala ti."
Murtag joj klimnu, a onda ode do zida i sede na isto mesto kao ranije.
Osmatrala ga je nekoliko trenutaka. Koa na prstima bila mu je glatka i ponovo itava, a on se
inio treznim, mada je bio namrgo en i utljiv. Ode a, koja je ranije bila ista, sada bee iskidana,
iskrzana i izbuena, a primetila je i nekoliko ise enih delova sa unutranje strane rukava. Zapitala se
da li je bio u nekoj arci.
Zna li Galbatoriks da si tu?", upitala ga je najzad.
Mogu e je, ali sumnjam. Zauzet je; zabavlja se sa svojim omiljenim alonicama. Ili to, ili
spava. Gluvo je doba no i. Osim toga, bacio sam ini, te niko ne moe da nas oslukuje. On moe da
ih probije, ali ja bih to odmah primetio."
,,A ta ako te otkrije?"
Murtag slegnu ramenima.
Otkri e, zna i sama, ako mi previe istroi i srui odbranu."
Onda mu to nemoj dopustiti. Ja i si od mene, nema nikoga preko koga moe da ti preti. Za
razliku od mene, ti bar moe da mu se odupre... Vordeni nam se pribliavaju s vilenjacima sa severa.
Ako izdri jo nekoliko dana, moda... moda e te oni osloboditi."
Ali ti ne veruje da oni to mogu, je li tako?"
Ponovo je slegnuo ramenima.
Onda mi pomozi da pobegnem."
Iz njegovog se grla razlee otar grohot. Kako? Maltene ni izme ne mogu da obujem bez
Galbatoriksove dozvole."
Mogao bi da mi popusti okove i da ostavi vrata otklju ana kada bude odlazio."
Gornja mu se usna podrugljivo izvi. Dva su oveka postavljena ispred vrata, a na ovu sobu su
ba ene ini koje e upozoriti Galbatoriksa ako zato enik kro i van; izme u vrata i najblie kapije ima
na stotine straara. U najboljem slu aju, stigla bi do kraja hodnika..."
Moda, ali ipak bih volela da pokuam."
Samo bi sebi navukla smrt na vrat."
Pomozi mi. Sigurna sam da bi mogao da prona e na in da zaobi e njegove ini."
Ne mogu. Moje me zakletve spre avaju da koristim arolije protiv njega."

224

,,A straari? Ako im bude odvra ao panju dok ja budem ila do kapije, mogla bih da se
sakrijem negde u gradu, a onda ne bi bilo vano da li Galbatoriks zna..."
itav je grad njegov. Osim toga, kud god da ode, pronaao bi te pomo u arolija. Jedini
na in da dospe na sigurno jeste da se dovoljno udalji pre nego to se oglase njegove uzbune, ali to ti
ne bi polo za rukom ak ni da odleti na zmaju."
Sigurno postoji na in!"
Eh, da postoji..." Kiselo se osmehnuo, te je oborio pogled. Nema svrhe ni razbijati glavu
povodom toga."
Iznerviravi se, usmerila je pogled ka tavanici. Zatim re e: Onda me bar oslobodi ovih
okova."
On ogor eno izdahnu.
Da bar malo ustanem", rekla je. Grozno mi je ovo leanje na kamenu, a i o i me bole kada
moram da ih iskola im kako bih te videla tamo dole."
Dvoumio se, ali onda ustade u jednom gipkom pokretu te ode do kamene plo e i po e da joj
otvara okove oko zglavaka i glenjeva. Ali nemoj misliti da moe da me ubije", rekao joj je
priguenim glasom, poto ne moe."
im ju je oslobodio, vratio se na svoje staro mesto, te se ponovo spustio na pod i nastavio da
zuri u daljinu. Pomislila je da je to njegov na in da joj da malo privatnosti kada se pridigla i spustila
noge preko ivice kamene plo e. Spava ica joj je bila u dronjcima, spaljena na desetak mesta, te joj nije
mnogo pokrivala telo, a ionako je bila tanka i oskudna.
Osetila je hladan mramor pod stopalima kada je krenula ka Murtagu kako bi sela kraj njega.
Obavila je ruke oko sebe pokuavaju i da prikrije nagotu.
Da li ti je Tornak zaista bio jedini prijatelj dok si odrastao?", upitala ga je.
Murtag i dalje nije gledao u nju. Nije, ali bio je neto najblie ocu to sam ikada imao. U io
me je, teio... grdio me kada bih bio previe nadmen i spre io me da ispadnem magarac ni sam ne
znam koliko puta. Da je jo iv, izlemao bi me na mrtvo ime zbog toga to sam se onako napio pre
neki dan."
Rekao si mi da je umro tokom tvog bekstva iz Urubejna?"
Frknuo je. Mislio sam da sam mnogo pametan. Podmitio sam jednog uvara da bi ostavio
jednu od sporednih kapija otvorenu. Hteli smo da se iskrademo iz grada pod okriljem tame, a
Galbatoriks bi sve to otkrio tek kada bi bilo prekasno da nas uhvati. Ali on je sve znao od samog
po etka. Nisam siguran kako, ali pretpostavljam da me je nadgledao sve vreme. Kada smo Tornak i ja
proli kroz kapiju, s druge strane zatekosmo vojnike koji su nas ekali... Imali su naredbu da nas vrate
neozle ene, ali mi smo im pruili otpor, pa je jedan od njih ubio Tornaka. Najbolji ma evalac u
vascelome Carstvu ubijen je noem u le a."
Galbatoriks vam je dopustio da pobegnete?"
Mislim da nije o ekivao da emo se boriti. Osim toga, panja mu je te no i bila usmerena na
neto drugo."
Namrtila se zapazivi udan poluosmeh na Murtagovom licu.
Brojao sam dane", rekao je. To se zbilo u vreme kada su Ra'zaci bili u dolini Palansar, u
potrazi za Safirinim jajetom. Eto, ispada da je Eragon izgubio svog usvojitelja gotovo u isto vreme
kada sam ja izgubio svog. Sudba ima surov smisao za alu, je 1' da?"
Da, ima... Ali ako te je Galbatoriks nadgledao, zato ti nije uao u trag? Kasnije bi te vratio u
Urubejn."
Mislim da se poigravao mnome. Otiao sam na imanje oveka za kojeg sam mislio da mogu
da mu verujem. Kao i obi no, pogreio sam, mada sam to otkrio tek kasnije, nakon to su me Blizanci
vratili ovamo. Galbatoriks je znao gde se nalazim, i znao je da sam jo besan zbog Tornakove
pogibije, pa mu je odgovaralo da me ostavi na tom imanju dok on lovi Eragona i Broma... Ali ja sam
ga iznenadio: otiao sam odatle i naao sam se na putu ka Dras Leoni pre no to je on primetio moj
nestanak. Zato je Galbatoriks i otiao u Dras Leonu, zna? Ne da bi prekorio gospodara Tabora zbog
njegovog ponaanja, mada je i to zasigurno u inio, ve da bi mene pronaao. Ali malo je zakasnio. Pre
no to je on stigao u grad, ja sam se spojio sa Eragonom i Safirom, pa smo zajedno krenuli za Dilid."
Zato si otiao?", upitala ga je.
Zar ti Eragon nije ispri ao? Zato to..."

225

Ne, ne mislim na Dras Leonu. Zato si otiao s tog imanja? Tamo si bio na sigurnom, ili se
bar tebi tako inilo. Zato si ga napustio?"
Murtag je po utao. Hteo sam da uzvratim Galbatoriksu, a hteo sam i da se za mene pro uje
neovisno od slave moga oca. itavog su me ivota ljudi druga ije posmatrali jer sam sin Morzanov.
Hteo sam da me potuju zbog mojih dela, ne zbog njegovih." Kona no je pogledao u nju, hitro,
kraji kom oka. Pretpostavljam da sam i dobio ono to sam hteo, ali sudbina je ponovo pokazala svoj
udan smisao za alu."
Zapitala se da li je na Galbatoriksovom dvoru postojao bilo ko drugi do koga mu bee stalo, ali
zaklju ila je da bi ta tema mogla biti opasna, pa ga je upitala: Koliko Galbatoriks zna o Vordenima?"
Zna sve, barem koliko se meni ini. Ima vie uhoda nego to ti misli."
Slegnula je stomak rukama osetivi gr : Postoji li neki na in na koji bi on mogao biti
ubijen?"
Noem. Ma em. Strelom. Otrovom. Ma ijama. Uobi ajeni na ini. Ali za koljica je u tome
to je bacio previe ini oko sebe da bi se bilo kome pruila prilika da ga povredi. Eragon ima vie
sre e od ostalih: Galbatoriks ne eli da ga ubije, pa e moda imati vie prilika da napadne kralja. Ali
ak i kada bi ga napao stotinu puta, Eragon ne bi mogao da se probije kroz Galbatoriksove zatitne
ini."
Svaka zagonetka ima svoje reenje, kao to i svaki ovek ima svoje slabosti", ostade pri
svome Nasuada. Voli li bilo koju od svojih naloni-ca?"
Izraz na Murtagovom licu bee odgovor. Onda on re e: ,,A da li bi bilo toliko loe da
Galbatoriks ostane kralj? Svet koji je on zamislio jeste dobar svet. Ako porazi Vordene, itava e
Alagezija dobiti mir. Stavi e ta ku na zloupotrebu ma ija, a vilenjaci, patuljci i ljudi vie ne e imati
razloga da se me usobno mrze. tavie, ako Vordeni izgube, Eragon i ja emo ponovo mo i da
budemo zajedno, kao to bi bra a i trebalo da budu. Ako pak pobede, ta pobeda e doneti smrt i meni i
Trnu. Nema druge."
Je l`? A ta emo sa mnom?", upitala ga je. Ako Galbatoriks pobedi, ho u li postati njegova
robinja, da mi nare uje kako mu se prohte?" Murtag nije hteo da joj odgovori, ali videla je kako mu se
steu ile na akama. Ne sme da odustaje, Murtae."
Kakav izbor imam?", viknuo je ispunivi odaju odjecima.
Ustala je i zagledala se u njega. Moe da se bori! Gledaj me u o i... Gledaj me!"
Snebivljivo je podigao pogled.
Uvek moe da prona e na in da ga podriva. Eto, upravo to moe! ak i ako ti zakletve
doputaju samo najsitnije neposlunosti, i najsitnije neposlunosti mogu da izazovu njegov kraj."
Ponovila je pitanje kako bi ga bolje naglasila: Kakav izbor ima? Moe da bude bespomo an i
bedan do kraja ivota. Moe da dopusti Galbatoriksu da te pretvori u udovite. Ili se moe boriti!"
Rairila je ruke kako bi mu pokazala opekotine. Da li uiva kada me mu i?"
Ne!", uzviknuo je.
Pa onda se bori, pobogu! Mora da se bori, ina e e izgubiti sebe, a to e se desiti i s
Trnom."
Nije se ni makla kada je sko io na noge gipko poput ma ke i krenuo ka njoj. Zaustavio se na
svega nekoliko centimetara od nje. Mii i u vilici su mu se skupljali i stezali dok ju je streljao
pogledom, duboko diu i kroz nozdrve. Odmah je prepoznala taj izraz jer ga je esto vi ala. Bee to
lice oveka kojem je povre en ponos i koji eli da oamari osobu koja ga je uvredila. Bilo je opasno
izazivati ga dalje, ali znala je da mora jer joj se moda nikada ne bi ukazala druga prilika.
Ako ja mogu i dalje da se borim", rekla mu je, moe i ti."
Nazad na kamen", re e joj grubo.
Znam da nisi kukavica, Murtae. Bolje je umreti nego iveti kao rob nekoga poput
Galbatoriksa. Tada bi bar mogao da u ini neto dobro, pa bi ti ime moda i pamtili sa izvesnim
potovanjem kada tebe vie ne bude."
Nazad na kamen", zareao je epavi je za ruku i po eo da je vu e ka kamenoj plo i.
Dopustila mu je da je gurne na gromadu boje pepela, da joj zatvori okove oko zglavaka i
glenjeva i da joj stegne remen oko glave. Kada je zavrio, zaustavio se zure i u nju mra nim,
izbezumljenim pogledom, tela napetog poput strune.

226

Mora da odlu i da li si spreman da rizikuje sopstveni ivot kako bi se spasao", rekla mu je.
Kako bi spasao i sebe i Trna. I mora da odlu i sada, dok jo imamo vremena. Zapitaj se: ta bi
Tornak eleo da u ini?"
Ne pruaju i joj odgovor, Murtag je ispruio desnu ruku i spustio je na njene grudi. Osetila je
njegov uareni dlan na koi, a onda joj od iznenadnog dodira zastade dah.
Onda je, jedva ujnije od apata, po eo da govori na drevnom jeziku. Kad su preko njegovih
usana potekle te nepoznate re i, u njoj po e da raste strah.
inilo joj se da je govorio bar nekoliko minuta. Nije se ose ala druga ije kada je zavrio, ali to
ne mora da bude ni dobar ni lo znak kada su ma ije posredi.
Sve vazduh prostrujao joj je preko grudi, hlade i ih, kada je Murtag podigao ruku.
Odmakavi se od nje, krenuo je ka ulazu u odaju. Ba kad je htela da mu dovikne, da ga pita ta joj je
to u inio, on zastade i re e: To bi trebalo da te zatiti od bola bilo kakve rane, ali mora e da se
pretvara da nije tako, kako Galbatoriks ne bi otkrio ta sam u inio."
Potom je izaao.
Hvala ti", apnula je praznoj odaji.
Provela je mnogo vremena razmiljaju i o njihovom razgovoru. inilo joj se malo verovatnim
da je Galbatoriks poslao Murtaga da porazgovara s njom, ali to, bilo verovatno ili ne, ipak bee jedna
mogu nost. Nije mogla ni da odgonetne da li je Murtag, duboko u srcu, dobra ili loa osoba. Prisetila
se kralja Hrotgara, koji joj bee poput strica dok je odrastala, pa se setila kako ga je Murtag ubio na
Ognjenoj ravnici. Potom se opet prisetila Murtagovog detinjstva i mnogih poteko a s kojima se
suo io, i kako je dopustio Eragonu i Safiri da pobegnu iako je sasvim lako mogao da ih dovede u
Urubejn.
No ak i ako je Murtag nekada bio astan i pouzdan, prinudna sluba ga je moda iskvarila.
Naposletku je zaklju ila da e zaboraviti Murtagovu prolost i da e suditi o njemu isklju ivo
prema njegovim sadanjim potezima. Dobar, lo ili i jedno i drugo, ipak je bio mogu i saveznik, a njoj
je njegova pomo bila potrebna. Ako se i ispostavi da je lagao, njoj svakako ne e biti gore. Ali ako se
ispostavi da je bio iskren, onda bi moda mogla da pobegne iz Urubejna, a to je bilo vredno rizika.
Oslobo ena bola, utonula je u dubok, duga ak san, prvi put otkako je stigla u prestonicu.
Probudila se s vie nade u sebi nego ranije, pa se vratila pra enju prugica naslikanih na tavanici. Tanka
plava linija koju je pratila navela ju je da primeti mali beli oblik u uglu jedne plo ice, to joj je ranije
promaklo. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati da je to mesto s kog je otpao okrajak plo ice.
Taj ju je prizor zabavio, poto joj je bilo zanimljivo, a donekle i uteno, da otkrije da
Galbatoriksova savrena odaja ipak nije savrena i da, uprkos njegovim tvrdnjama, on ipak nije
svemogu i nepogreiv.
Kada su se vrata odaje ponovo otvorila, tamni ar joj je, pretpostavila je, doneo ru ak.
Zamolila ga je da je nahrani pre nego to je oslobodi okova, rekavi mu da je strahovito gladna, to i
nije bila la.
Na njeno zadovoljstvo, on se saglasio, mada nije rekao ni re ; uputio joj je onaj grozni,
skobasti osmeh, pa je seo na rub kamene plo e. Dok ju je kaikom hranio toplom kaom, ona je brebolje pokuavala da obuhvati sve mogu nosti, poto je znala da e joj se pruiti samo jedna prilika da
dela.
Zbog napetosti, bilo joj je teko da svari hranu. No nekako je uspela, a kada je anak ostao
prazan i kada je popila vode, pripremila se za akciju.
ovek je, po obi aju, spustio tacnu pokraj suprotnog zida, blizu mesta na kojem je Murtag
ranije sedeo, moda tri metra od vrata nunika.
Poto ju je oslobodio okova, skliznula je s kamene plo e. Tikvoglavi ovek je posegnuo ka
njoj da joj uhvati levu ruku, ali ona je podigla aku i najmilozvu nijim glasom rekla: Hvala ti, ali
sada mogu i sama da stojim."
Tamni ar je oklevao, ali ponovo se osmehnuo i dvaput kljocnuo zubima, kao da ho e da joj
kae: Pa dobro, drago mi je zbog tebe!"
Krenuli su ka nuniku - ona napred, on tik iza nje. Kada je na inila tre i korak, namerno je
izvila desni gleanj, te se popre no zateturala na drugu stranu sobe. ovek viknu pokuavaju i da je
uhvati, te je osetila njegove debele prste kako se sklapaju u vazduhu iznad njenog vrata, ali bio je
prespor, pa je izbegla njegov stisak.

227

itavom se duinom opruila po tacni, usput polomivi kr ag u kojem je jo bilo podosta

razvodnjenog vina, a i drveni anak odlete po podu tandr i. Namerno je pala na desnu ruku, pa je,
im je napipala tacnu, prstima potraila metalnu kaiku.
Jao!", viknula je kao da se povredila, te se okrenula ka oveku daju i sve od sebe da izgleda
oalo eno. Moda ipak nisam bila spremna da hodam sama", rekla mu je, te mu se pomirljivo
osmehnula. Palcem je napipala drku kaike, pa ju je zgrabila ba kad ju je ovek povukao s poda.
Odmerivi je, namrekao je nos, zgroen njenom spava icom natopljenom vinom. Ona je
gurnula ruku iza sebe, te je provukla drku kaike kroz rupu na porubu spava ice. Potom je ispruila
ruke da bi mu pokazala da nita nije uzela.
ovek zabrunda, zgrabi je za drugu ruku i odvede je do nunika. im je ona ula, on se
odvukao do tacne mrmljaju i sebi u bradu.
Zatvorivi vrata, izvukla je kaiku iz spava ice, pa ju je gurnula izme u usana i stala da upa
nekoliko vlasi kose s potiljka, gde behu najdue. Rade i najbre to je mogla, stisnula je jedan kraj
sakupljenih dlaka prstima leve ruke, a onda je prevukla vlasi preko butine dlanom desne ake,
uvijaju i ih u jednu nit. Sva joj se koa najeila kada je shvatila da je nit prekratka. Usplahireno
petljaju i prstima, nekako je odvezala krajeve, pa je spustila nit na pod.
I upala je jo vlasi, pa je i njih uvila u drugu nit, koju je privezala kao prvu.
Znaju i da joj je ostalo svega nekoliko sekundi, kleknula je na jedno koleno, te je vezala dve
niti u vor. Potom je izvadila kaiku iz usta kako bi je tankom niti privezala za unutranju stranu leve
noge, gde e biti pokrivena rubom spava ice.
Morala je da je stavi na levu nogu poto joj je Galbatoriks uvek sedeo s desne strane.
Ustavi, proverila je da li je kaika skrivena, a onda je na inila nekoliko koraka da vidi da li e
spasti.
Nije spala.
Odahnula je sa olakanjem. Sada je glavni izazov bio povratak do kamene plo e - njen
tamni ar nije smeo da zapazi ta je uradila.
ovek ju je ekao kada je otvorila vrata nunika. Namrgo eno ju je pogledao, spojivi retke
obrve u ravnu liniju.
Kaiku", re e joj, gnje i tu re jezikom kao da je par e prekuvanog pakanata.
Podigla je bradu i pokazala mu ka dnu nunika.
Jo se vie namrgodio. Uao je u tu prostoriju da bi paljivo proverio zidove, pod, tavanicu i
sve ostalo, a onda je izjurio napolje. Ponovo je zakrgutao, eu i se po lukovi astoj glavi. Delovao je
nezadovoljno, a i pomalo povre eno, inilo joj se, zbog toga to bi ona bacila kaiku. Ranije je bila
fina prema njemu, pa je znala da bi ga takav tri av in prkosa zbunio i naljutio.
Oduprla se porivu da se odmakne kada je zakora io prema njoj i spustio joj svoje teke ruke na
glavu kako bi joj proao kroz kosu prstima. Snudio se poto nije pronaao kaiku. Zgrabivi je za
ruku, odveo ju je do kamene plo e, te joj je ponovo namakao okove.
Onda je, naduren, uzeo tacnu i odvukao se iz odaje.
Sa ekala je da bi se uverila da je otiao, pa je ispruila prste leve ruke i povukla rub spava ice
centimetar po centimetar.
Na licu joj se pojavio irok osmeh kada je vrhom kaiprsta napipala donji deo kaike.
Sada je imala oruje.
***

228

KRUNA OD LEDA I SNEGA

Kada prvi zraci svetlosti zarudee po povrini uzburkanog mora osvetljavaju i grebene
providnih talasa to blistahu kao da behu isklesani od kristala, Eragon se prenuo iz snovi enja i
zagledao se ka
severozapadu, znatieljno o ekuju i da vidi ta e mu svetlost otkriti od oblaka koji su se
nakupljali u daljini.
Prizor koji je ugledao uznemirio ga je: oblaci su zauzimali gotovo polovinu horizonta, a
najve i oblaci naizgled behu visoki gotovo kao vrhovi Beor planina, previsoki da bi ih Safira
nadletela. Jedini komad istog neba pruao se ta no iza njih, a i to par e e nestati kada ga oluja bude
obujmila svojim rukama.
Mora emo da proletimo kroz njih, re e Glejdr, a Eragon oseti strepnju u Safiri.
Zato ne bismo pokuali da ih zaobi emo?, upitala je.
Eragon je znao da Glejdr preko Safire prou ava oblik oblaka. Zlatni zmaj najzad re e; Ne
elim da previe skre e s puta. Ostaje nam jo mnogo kilometara, a ako te izda snaga...
Onda mi moe posuditi svoju za lebdenje.
Hmmm. Ipak je bolje biti obazriv i promiljen. Vi ao sam ovakvo nevreme. Ve e je nego to se
tebi ini. Da bi ga zaobila, morala bi da odleti toliko daleko na zapad da bi se previe udaljila od
Vroengarda, pa bi ti, najverovatnije, bio potreban jo jedan dan da stigne do kopna.
Vroengard nije toliko daleko, rekla je.
Nije, ali vetar e nas usporiti. Osim toga, instinkti mi govore da se ova oluja prostire sve do
ostrva. I ovako i onako, mora emo da proletimo kroz nju. Me utim, nema potrebe da idemo pravo
kroz njeno sredite. Vidi li onaj procep izme u ona dva mala stuba na zapadu?
Vidim.
Idi tamo, pa emo moda prona i siguran put kroz oblake.
Eragon se uhvatio za prednji deo sedla kada je Safira pognula levo rame kako bi se okrenula
ka zapadu i usmerila se ka procepu koji joj je Glejdr pokazao. Zevnuo je i protrljao o i dok se ona
preusmeravala, a onda se okrenuo da bi izvadio jabuku i nekoliko traka suene govedine iz torbi
privezanih pozadi. Bee to skroman doru ak, ali nije bio mnogo gladan; osim toga, obilan obrok je
umeo da mu uznemiri stomak dok bi leteo na Safiri.
Dok je jeo, malo je posmatrao oblake, a malo svetlucavo more. Prili no ga je onespokojila
pomisao da ispod njih nema ni ega sem vode i da je najblie tvrdo tlo, kopno, prema njegovoj proceni,
udaljeno vie od stotinu kilometara. Zadrhtao je zamislivi kako tonu u ledene, neumoljive morske
dubine. Zapitao se ta li lei na dnu, pa mu je sinulo da bi, pomo u ma ija, verovatno mogao da
otputuje dole i otkrije, mada ga to nije mnogo privla ilo. Vodeni bezdan bee isuvie mra an i isuvie
opasan za njegov ukus. Nije to bilo mesto, zaklju io je, ka kom bi bi a poput njega trebalo da se upute.
Bi e bolje da ga ostavi kojekakvim udnovatim stvorenjima koja ve ive tamo.
Kako je jutro odmicalo, postajalo im je jasno da se oblaci nalaze mnogo dalje nego to im se
isprva inilo, i da je, kao to je Glejdr i rekao, oluja mnogo ve a nego to su Eragon i Safira zamiljali.
Zaduvao je i lagan eoni vetar, to je Safiri donekle otealo let, mada je i dalje dobro
napredovala.
Dok su jo bili nekoliko kilometara dalje od ruba oluje, Safira je iznenadila Eragona i Glejdra
upustivi se u lagano poniranje kako bi letela blizu povrine vode.
Kada se spustila, Glejdr re e: Safira, ta si to sad naumila?
Radoznala sam, odgovorila mu je. A i volela bih da malo odmorim krila pre nego to u em u
oblake.
Letela je tik iznad talasa, te se u njenom odrazu ispod njih i u njenoj senci ispred njih video
svaki njen pokret. Kao da su dva avetinjska saput-nika zajedno letela, jedan taman a drugi svetao.
Potom je obrnula krila, te je usporila, hitro mahnuvi tri puta, a onda se spustila na vodu. Omaja ih
pokropi sa obe strane njenog vrata kada je prsima zaorala talase, prskaju i Eragona stotinama
kapljica.
Voda bee hladna, ali vazduh se oko njih inio topao nakon dugog leta, ak toliko topao da je
Eragon odvezao plat i skinuo rukavice.

229

Safira je skupila krila, mirno plutaju i gore-dole u ritmu talasa. Eragon ugleda nekoliko
busenova sme ih algi s desne strane. Te biljke behu razgranate poput bunja, na granama su imale
nekakve bobi aste mehuri e.
Daleko iznad njih, na visini s koje je Safira sletela, Eragon ugleda dva albatrosa sa crnim
perjem na vrhovima krila kako lete podalje od golemog zida od oblaka. Taj mu je prizor samo
produbio teskobu: te morske ptice podsetie ga ono kada je ugledao vu ji opor kako tr i pokraj krda
jelena dok skupa bee od umskog poara na Ki mi.
Da imamo iole pameti, rekao je Safiri, sad bismo se okrenuli i vratili se.
Da imamo iole pameti, napustili bismo Alageziju i ne bismo se nikada vratili, uzvratila mu je.
Povivi vrat, zagnjurila je njuku u more, a onda je protresla glavom i nekoliko puta zapalacala
grimiznim jezikom kao da je upravo okusila neto fino.
Ali Eragon potom oseti paniku u Glejdru, i stari zmaj zagrme: Pole i! Odmah, odmah, odmah!
Pole i!
Safira nije troila vreme na pitanja. Uz zvuk sli an grmljavini, rastvorila je krila zamahala
njima odiu i se s vode.
Nagnuvi se napred, Eragon epa rub sedla kako ne bi pao. Safira je krilima podigla
izmaglicu koja ga je napola zaslepila, pa je umom morao da potrai ono to je uzbunilo Glejdra.
Duboko pod njima, osetio je kako se neto die ka Safirinom stomaku bre nego to je mislio
da je mogu e, neto ledeno i ogromno... ispunjeno nezasitom, neutoljivom gladi. Pokuao je da ga
zaplai, da ga odbije, ali to stvorenje bee nepoznato i neumoljivo, i kao da uopte nije prime ivalo
Eragona. U udnovatim, mra nim ponorima njegove svesti, naslutio je se anja na nebrojena leta
provedena u usamljenom tumaranju po ledenom moru, i kao lovac i kao lovina.
I sam ponet panikom, Eragon napipa bal ak Brisingra dok se Safira jo odvajala od vode
hitaju i ka nebu. Safira! Bre!, nemo joj je doviknuo.
Polako je dostigla i ubrzanje i visinu, ali bela voda naglo prsnu iza nje i Eragon ugleda blistave
sive eljusti kako izranjaju iz pene. eljusti behu dovoljno ogromne da kroz njih pro e konj sa sve
konjanikom, i pritom behu ispunjene stotinama svetlucavih belih zuba.
Safira je bila svesna onoga to je on ugledao, te se estoko izvila u stranu pokuavaju i da
izbegne razjapljene eljusti i paraju i vodu vrhom krila. Tren kasnije, Eragon za u i oseti kako ono
stvorenje kljoca eljustima.
Igli asti mu zubi promaie Safirin rep za svega nekoliko centimetara.
Kada udovite pade nazad u vodu, uspeo je da vidi i ostatak njegovog tela: glava mu bee
izduena i okasta. Nekakvi ko ati hrbati trcali su mu iznad o iju, a sa spoljne strane oba hrbata
rasla mu je po jedna uasta hvataljka; Eragon je procenio da je duga ka vie od tri metra. Vrat toga
stvorenja podsetio ga je na golemu, rebrastu zmijurinu. Ono to se videlo od njegovog torza bee
glatko i snano gra eno, neverovatno nabijeno. Dva veslasta peraja izvirala su mu sa obe strane grudi,
bespomo no mlataraju i u vazduhu.
Stvorenje je palo na bok, te nov, ja i nalet omaje polete ka nebu.
Tik pre no to e se talasi zatvoriti nad tom nemani, Eragon se zagledao u njeno jedino oko
okrenuto nagore, crno poput kapi katrana. Zloba koja se u njemu krila, nepatvorena mrnja, gnev i
srdba koje je nazreo u razroga enom pogledu toga stvorenja behu dovoljni da nateraju Eragona da se
nakostrei od jeze i da zaali to se u tom trenutku ne nalazi usred pustinje Hadarak. Smatrao je da bi
jedino tamo bio zati en od praiskonske gladi toga stvorenja.
Dok mu je srce ludo tuklo, popustio je stisak oko Brisingra, te se srozao preko prednjeg dela
sedla. ta to bi?"
Nidhval, re e mu Glejdr.
Eragon se namrtio. Nije se mogao setiti da je itao o ne emu takvom u Elesmeri. ta je
nidhval?
Oni su ti veoma retki, te se o njima ne pri a esto. Oni su ti u moru ono to su fanghuri u
vazduhu. I jedni i drugi su srodnici zmajeva. Mada smo po izgledu veoma razli iti, nidhvali su nam
zapravo sli niji od kretavih fanghura. Pametni su, i ak imaju neto sli no Eldunariju u grudima, to
im, prema naim verovanjima, omogu ava da na due vreme zarone u velike dubine.
Mogu li da bljuju vatru?
Ne, ali i oni, poput fanghura, esto koriste mo svoga uma kako bi onesposobili svoj plen, to
je mnogo zmajeva i samo otkrilo, na svoju alost.

230

Oni jedu pripadnike svoje vrste?, upita Safira.

Oni nas ne smatraju sli nima, odgovori joj Glejdr. Ali da, jedu i svoje, to je zapravo jedan od
razloga za to to na svetu ima vrlo malo nidhvala. Njih ne zanima ta se zbiva van njihovog sveta, te je
svaki pokuaj da ih urazumimo bio neuspean. Ali neobi no je nai i na jednog od njih toliko blizu
obale. Nekada ste ih mogli prona i tek na nekoliko dana leta od kopna, gde je more najdublje. Izgleda
da su postali hrabriji, ili moda o ajniji nakon pada Jaha a.
Eragona ponovo podi e jeza kada se prisetio ose aja koji je imao pri dodiru s nidhvalovim
umom. Zato nam ni ti ni Oromis nikada niste pri ali o njima?
O mnogo emu vam mi nismo pri ali, Eragone. Malo je bilo vremena, pa je bilo bolje da ga
potroimo tako to emo vas pripremiti za Galbatoriksa, a ne za sva mra na stvorenja koja lutaju
neistraenim delovima Alagezije.
Dakle, postoje i druga bi a poput nidhvala za koja mi ne znamo?
Ima ih jo nekoliko.
Ho e li nam pri ati o njima, ebrithil?, upita ga Safira.
Hajde da se dogovorimo, Safira, a i ti, Eragone. Sa ekajmo nedelju dana, pa ako i dalje
budemo ivi i slobodni, rado u provesti narednih deset godina pri aju i vam o svakoj vrsti za koju
znam, uklju uju i i sve podvrste buba, kojih ima napretek. Ali hajde da se do tada usredsredimo na
zadatak koji je pred nama. Dogovoreno?
Eragon i Safira se nevoljno saglasie, te vie nisu spominjali tu temu.

eoni lahor je oja ao, prerastavi u opasan vetar kad su se primakli oluji, te je usporio Safiru
prepolovivi joj brzinu. Tu i tamo, silni naleti vetra bi je zaljuljali, a ponekad i zaustavili na nekoliko
trenutaka. Znali bi da im se pribliava nalet po srebrnastoj ari nalik na krljuti koja bi zakrivudala ka
njima po povrini vode.
Jo od praskozorja, oblaci su bivali sve ve i, a izbliza behu jo straniji. Pri dnu behu crni i
ljubi asti, uz kiu koja je, nalik na zavesu, povezivala oluju s morem poput prozra ne pup ane vrpce.
S gornje strane, oblaci behu boje potamnelog srebra, a vrhovi im behu blistavobeli, naizgled vrsti
poput zidina Trondhima. Na severu, pri sreditu oluje, oblaci su na inili pljosnat nakovanj koji se
nadvijao iznad svega, kao da su sami bogovi namerili da iskuju neko udnovato i uasno oru e.
Kada je Safira proletela izme u ona dva ispup ena bela stuba, pokraj kojih je li ila na obi nu
flekicu, i kada je more nestalo pod poljem jastu astih oblaka, onaj se eoni vetar smirio, ali vazduh
postade otar i uskomean, i kovitlao se oko njih bez ikakvog smera i pravca. Eragon je stisnuo zube
kako mu ne bi krgutali u ustima, a onda mu se stomak zgr io jer se Safira spustila nekoliko metara i
odmah se, istom brzinom, uspela vie od est-sedam metara.
Glejdr ra e: Ima li ikakvog iskustva u letenju kroz oluju osim onog kad te je nevreme uhvatilo
izme u doline Palansar i Jazuaka?
Nemam, re e mu Safira, britko i turo. .
Glejdr je, izgleda, i o ekivao takav odgovor, poto je bez ustru avanja stao da joj daje
uputstva za usmeravanje kroz te neverovatne oblake. Prati kako se kre u i beleigde se spajaju, rekao
joj je. Po tome e mo i da pogodi gdeje vetar najja i i u kom smeru duva.
Ve i deo toga to je rekao Safiri ve bee poznat, ali stari zmaj je svojom pri om i svojom
smireno u primirio i nju i Eragona. Da su osetili uzbunjenost ili strah u umu staroga zmaja, oboje bi
posumnjali u svoje mogu nosti, ega je Glejdr verovatno bio svestan.
Vetar je naneo zalutali oblak pred Safiru. Umesto da ga zaobi e, prola je pravo kroz njega,
probivi ga poput blistavog plavog koplja. Kako je siva magla po ela da ih obavija, i hu anje vetra se
stialo, te je Eragon morao da zakilji i da stavi ruku ispred lica kako bi zatitio o i.
Kada su izali iz oblaka, na Safirino se telo prilepilo bezbroj si unih kapljica, pa se
presijavala kao da su joj ve blistave krljuti posute dijamantima.
Let joj je i dalje bio neravnomeran: u jednom bi trenu bila uravnoteena, a onda bi je vazduna
struja udarila po boku, ili bi joj neo ekivana struja odozgo podigla krilo, pa bi je poslala u suprotnom
pravcu. Samo sedenje na njenim le ima, dok se ona borila s tim potresima, bee zamorno, a za samu
Safiru sve to bee jedan o ajni ki, ogor en napor, otean time to mu se kraj nije nazirao i time to
nije imala izbora do da nastavi.

231

Nakon sat-dva takvog leta, i dalje se nije nazirao zavretak oluje. Glejdr re e: Moramo da se
okrenemo. Odmakla si previe na zapad, vie nego to bi bilo preporu ljivo, a ako ve moramo da se
suo imo s naje im gnevom oluje, bi e bolje da to u inimo sada, dok se nisi jo vie umorila.
Safira se bez re i okrenula severno ka irokoj golemoj litici od oblaka obasjanih suncem, koji
se pruahu u srcu goleme oluje. Kada su se pribliili hrapavom nali ju litice, koja bee neto najve e
to je Eragon ikada video, ve e ak i od Farden Dura, plave munje osvetlie unutranje slojeve i
odblesak odlete nagore, prema vrhu nakovnja.
Tren kasnije, tutnjava groma prodrma nebo, teraju i Eragona da pokrije ui rukama. Znao je
da e ih njegove zatitne ini sa uvati od munja, ali ipak je strepeo od pribliavanja tim pucketavim
izlivima energije.
Ako je Safira i bila preplaena, on to nije osetio. Jedino je ose ao njenu odlu nost. Ubrzala je
zamahe krilima, te se, nekoliko minuta kasnije, na oe pred nali jem litice, a potom se probie kroz
nju kako bi uli u sredite oluje.
Obavila ih je pomr ina, siva i bezobli na.
inilo im se da je svet prestao da postoji. Eragon zbog oblaka nije mogao da odredi nikakvo
rastojanje dalje od Safirinog nosa, repa i krila. Bili su bukvalno slepi, i jedino im je pritisak sopstvene
teine pomagao da razlu e gde je gore, a gde dole.
Eragon je otvorio um, dopustivi svesti da se proiri najdalje to moe, ali nije osetio nikakvo
ivo bi e sem Safire i Glejdra, ak ni zalutalu pti icu. Safira je, sre om, zadrala ose aj za smer, pa se
ne e izgubiti. Nastavljaju i potragu za ostalim bi ima svojim umom, Eragon se starao da ne ulete
pravo u padinu neke planine.
Tako e je bacio ini kojima ga je Oromis bio nau io, ini koje su njemu i Safiri u svakom
trenutku javljale koliko su ta no blizu vode ili tla.
Od trenutka kada su uli u oblak, sveprisutna vlaga po e da se nakuplja na Eragonovoj koi i
da mu natapa vunenu ode u ine i je teom. Bila bi to sitna smetnja koju bi i zanemario da meavina
vetra i vode nije bila toliko ledena da je ak mogla da mu izvu e svu toplotu iz udova i da ga ubije.
Stoga je bacio nove ini, koje su pro i avale vazduh oko njega od vidljivih kapljica, kao i, po
Safirinom zahtevu, vazduh oko njenih o iju, poto joj se na njima neprekidno sakupljala vlaga, teraju i
je da trep e.
Vetar je u nakovnju bio neo ekivano blag. Eragon je to zapaanje podelio s Glejdrom, ali stari
zmaj je ostao naroguen. Tek nas eka ono najgore.
Istinitost njegovih re i uskoro postade o igledna, poto se estoka struja vazduha zabila u
Safiru odozdo i odnela je nekoliko kilometara navie, gde vazduh bee previe razre en da bi Eragon
mogao da die kako valja, i gde se magla ledila u bezbroj si unih kristala koji po ee da ih bockaju
po nosu, obrazima i opnama na krilima poput britvica.
Prilepivi krila uz bokove, Safira je zaronila nadole, pokuavaju i da umakne vazdunoj struji.
Nekoliko sekundi kasnije, pritiska nestade ispod nje, ali zamenio ga je jednako snaan nalet vazduha,
koji ju je zastrauju om brzinom poneo ka talasima.
Dok su padali, ledeni kristali se otopie stvaraju i krupne loptaste kine kapi koje kao da su
besteinski lebdele oko Safire. Munja blesnu u blizini, poput jezivog plavog odsjaja u pokrovu od
oblaka, i grom prasnu nateravi Eragona da bolno jaukne. Dok mu je odzvanjalo u uima, otkinuo je
dva par eta tkanine s ruba plata, pa ih je uvio i nabio u ui najdublje to je mogao.
Safira je tek pri dnu oblaka uspela da se otrgne od uurbane vazdune struje. im je to u inila,
zgrabila ju je druga struja, guraju i je nagore poput dinovske ruke.
Eragon je potom dugo ostao lien ose aja za protok vremena. Pomahnitali vetar bese prejak za
Safiru, pa je nastavila da se die i pada u krunim strujama poput par eta olupine zahva ene vrtlogom.
Uspela je da uznapreduje nekoliko skromnih kilometara, izvu enih na jedvite jade i uz mukotrpan napor, ali kad god bi se izvukla iz jedne struje, nala bi se zarobljena u drugoj.
Eragon je, ponizno i skrueno, shvatio da su on, Safira i Glejdr bespomo ni pred tom olujom, i
da, i pored svih svojih mo i, ne mogu da nadja aju snagu prirodnih sila.
Vetar je dvaput zamalo zbacio Safiru pravo na uzburkane talase. Oba puta su je vazdune
struje odgurnule iz olujnih oblaka pravo u pljusak koji je ibao po moru ispod njih. Kada se to
dogodilo drugi put, Eragon je bacio pogled preko Safirinog ramena, te mu se na tren u inilo da je
video izduene, tamne obrise nidhvala koji lei na povrini uskomeane vode. Me utim, kada je munja
ponovo blesnula, obrisa vie nije bilo, pa se zapitao da li su ga to moda samo senke zavarale.

232

Kako je Safirina snaga po ela da kopni, ona se sve manje borila s vetrom, doputaju i mu da
je nosi kud ho e. Jedino se trudila da prkosi oluji kada bi se previe pribliila vodi. Ina e je drala
krila umirena, trude i se da se ne zamara. Eragon je osetio da je Glejdr po eo da je napaja energijom
kako bi je odrao, ali ni to nije bilo dovoljno da u ini bilo ta osim da odrava ravnoteu.
S vremenom je i ono malo svetlosti izbledelo, te o aj po e da ispunjava Eragona. Proveli su
ve i deo dana noeni i tu eni olujom, koja i dalje nije pokazivala znake slabljenja, a Safira, izgleda,
nije bila blizu njenog oboda.
Nakon to je i sunce zalo, Eragon vie nije mogao da vidi ni vrh sopstvenog nosa, i bilo mu je
svejedno da li e drati o i zatvorene ili otvorene. Imao je utisak da je neko natrpao gomilu crne vune
oko njega i Safire, a pritom mu se inilo da sama tama ima teinu, kao da je posredi opipljiva
supstanca koja ih stiska sa svih strana.
Na svakih nekoliko sekundi, nova munja bi zaparala mrak, ponekad skrivena iza oblaka,
ponekad pak na vidiku, blistaju i odsjajem desetina sunaca i ispunjavaju i vazduh ukusom gvo a.
Nakon naglog bletavila elektri nog pranjenja, no se inila dvostruko mra nijom, pa bi Eragona i
Safiru zaslepila as ta svetlost, as neprobojna tama. Ma koliko bile blizu, munje nisu poga ale Safiru,
ali Eragonu i Safiri ve se bee smu ila neprekidna grmljavina.
Eragon ni sam nije znao koliko su dugo tako putovali.
Onda je, u neko doba no i, Safira upala u struju uspinju eg vazduha koja bese ve a i daleko
ja a od bilo koje prethodne. im ih je dohvatila, Safira po e da se napinje kako bi joj umakla, ali vetar
je bio toliko silan da je jedva drala krila ispravljena.
Ozloje ena, naposletku je urliknula i ispustila snop plamena iz eljusti, osvetljavaju i okolne
ledene kristale koji se presijavahu poput dragulja.
Pomagajte!, rekla je Eragonu i Gjejdru, ne mogu vie sama!
Njih dvojica spojie umove, Glejdr dade svoju energiju, a Eragon viknu: Ganga fram!"
Te su ini gurnule Safiru napred, ali vrlo malo, poto je letenje pod pravim uglom u odnosu na
vetar bilo kao plivanje preko reke Anore tokom prole nog otapanja snega. Mada je Safira napredovala
vodoravno, struje su nastavile da je guraju nagore vrtoglavim ritmom. Eragon je ubrzo primetio da
gubi dah, ali vazduna struja ih i dalje nije putala.
Ovo predugo traje, a kota nas previe energije, re e Glejdr. Prekini ini.
Ali...
Prekini ini. Oboje ete se onesvestiti pre nego to se oslobodimo. Mora emo da pratimo
vetar dok ne popusti dovoljno da Safira pobegne.
Kako?, zapitala ga je dok je Eragon ispunjavao naredbu. Iscrpljenost i ose aj poraenosti koji
su joj pomutili misli naterae Eragona da se zabrine za nju.
Eragone, mora da preoblikuje ini koje koristi za ugrejavanje tako da se one odnose i na
Safiru i mene. Uskoro e jo vie zahladiti, vie nego tokom najstudenijih zima na Ki mi, pa emo se
bez arolija nasmrt smrznuti.
ak i ti?
Pu i u poputpar eta toplog stakla ba enog u sneg. Potom mora da baci ini koje e
sakupiti vazduh oko tebe i Safire i drati ga oko vas kako biste mogli da diete. Ali ustajali vazduh
mora da bude proputen kako se ne biste uguili. Sastavljanje tih ini veoma je sloeno, i ne sme da
grei. Stoga me dobro sluaj. Ide ovako...
im je Glejdr izdeklamovao potrebne re enice na drevnom jeziku, Eragon mu ih je ponovio, a
kada je zmaj kona no bio zadovoljan njegovim izgovorom, Eragon je bacio ini. Potom je prepravio i
one druge ini kako mu je Glejdr rekao, ime je njih troje zatitio od hladno e.
Potom su nastavili da ekaju, dok ih je vetar podizao sve vie. Prolo je nekoliko minuta, te se
Eragon zapitao da li e se ikada zaustaviti ili e nastaviti da lete uvis sve dok ne dosegnu mesec i
zvezde.
Palo mu je na pamet da moda ba tako nastaju zvezde padalice: neku pticu, adaju ili neko
drugo zemaljsko bi e dohvati neumorni vetar, pa ih baci uvis toliko brzo da blesnu poput zapaljenih
strela. Ako je tako, on, Safira i Glejdr e biti najblistavija, najveli anstvenija zvezda padalica koja je
ikada upam ena ako iko bude dovoljno blizu da vidi njihov strmoglav pad toliko daleko na moru.
Huk vetra se postepeno utiao. ak su i zagluni udari groma postali nekako prigueni, a kada
je Eragon izvadio one epove iz uiju, zapanjila ga je tiina koja ih je okruivala. I dalje je mogao da
uje blago itanje u pozadini, poput ubora umskog poto a, ali osim toga je sve bilo blaeno tiho.

233

Kad je buka mahnite oluje jenjala, Eragon je zapazio i da mu se napor koji je ulagao u ini
pove ao, ne toliko zbog arolija koje su spre avale rasipanje telesne toplote ve zbog arolija koje su
sakupljale i zbijale atmosferu ispred njega i Safire kako bi mogli da pune i prazne plu a kao i obi no.
Neznano zato, energija potrebna za odravanje druge arolije viestruko se uve ala u pore enju s
prvom, pa je uskoro po eo da ose a naznake da e mu ma ije istroiti ono malo ivotne snage: hladne
ruke, neravnomerno lupanje srca i zamaman ose aj letargije, koji mu je zadavao ponajvie brige.
Glejdr je potom po eo da mu pomae. Eragon je sa olakanjem osetio kako mu se optere enje
smanjuje im je zmajeva snaga doplovila do njega kao talas vreline koji je, zapljusnuvi ga, odneo
letargiju i vratio ivost u njegove udove.
Tako su i uspeli da nastave.
Safira je najzad osetila kako vetar po inje da posustaje, blago ali primetno, te se pripremila da
izleti iz vazdune struje.
Ali pre nego to joj je to polo za rukom, oblaci se razi oe iznad njih i Eragon ugleda
nekoliko blistavih ta kica; behu to zvezde - bele, srebrne i blistavije od svih koje je ikada video.
Vidi, re e. Oblaci se potom otvorie oko njih i Safira se izdie iz oluje, te oprezno po e da
balansira iznad vetra koji ih je ibao.
Eragon vide itavu oluju kako se, ire i se pod njima, prostire stotinu kilometara u svim
pravcima. Samo njeno sredite li ilo je na izvijenu, pe- urkastu kupolu brisanu opakim vetrovima, koji
su hujali sa zapada na istok prete i da e oboriti Safiru s njenog nesigurnog uzdignutog poloaja. I
okolni i udaljeni oblaci behu mle nobeli, gotovo svetlucavi, kao da su osvetljeni iznutra. Izgledali su
predivno i bezopasno, kao mirne, nepromenljive tvorevine, nimalo ne odaju i tutnjavu koja je besnela
iznutra.
Eragonu se oteo uzdah kada je primetio nebo, na kojem bee vie zvezda nego to je on mislio
da postoji. Crvene, plave, bele i zlatne, bile su rasute po nebeskom svodu poput svetlucave praine.
Sazve a koja mu behu poznata i dalje su bila tu, ali behu utisnuta me u hiljadama ble ih zvezda, koje
je video prvi put. Nisu samo zvezde delovale blistavije, ve se praznina izme u njih inila tamnijom.
Kao da mu je ranije, kad god bi pogledao u nebo, nekakva izmaglica pokrivala o i spre avaju i ga da
vidi zvezde u njihovoj punoj raskoi.
Nekoliko trenutaka je zurio u taj veli anstveni prizor, zadivljen nasu-mi nom, neznanom ali
divnom prirodom tih treperavih ta kica. Tek kada je spustio pogled, u inilo mu se da se i na
ljubi astom horizontu zbiva neto neobi no. Umesto da se nebo i more susretnu u ravnoj liniji, kako je
oduvek bivalo i kako bi i trebalo da bude, njihov spoj bese zaobljen poput ruba nezamislivo velikog
kruga.
To bee toliko udnovat prizor da je Eragonu bilo potrebno nekoliko sekundi da shvati u ta to
gleda, a kada je shvatio, osetio je peckanje na glavi i nedostatak vazduha u plu ima.
Svet je okrugao", proaputao je. Nebo je uplje, a svet je okrugao."
Tako ispada, re e Glejdr zvu i jednako zadivljeno. uo sam pri e o tome od jednog divljeg
zmaja, ali nisam ni pomislio da u i sam to videti.
Na istoku je blag ut odsjaj obojio deo horizonta, najavljuju i povratak sunca. Eragon je
pretpostavio da e, pod uslovom da Safira zadri poloaj jo etiri ili pet minuta, videti izlazak sunca,
mada e pro i jo nekoliko sati pre nego to topli, ivotvorni zraci dopru do vode ispod njih.
Safira se zadrala tamo jo koji tren; lebdeli su zajedno izme u zvezda i zemlje, na nemoj
pomr ini, poput zalutalih duhova. Nali su se u nedo iji, koja ne bee deo ni neba ni sveta ispod njih,
nalik na trun icu koja putuje granicom to razdvaja dva beskraja.
Safira se potom nagnu te napola polete, a napola se obrui ka severu, poto je vazduh bio
toliko redak da krila nisu mogla sasvim da je odravaju u vazduhu nakon to je izala iz naleta
vazdune struje.
Kada se sru ila nadole, Eragon re e: Kada bismo imali dovoljno dragulja, napunjenih s
dovoljno energije, da li bismo mogli da odletimo sve do meseca?
Ko zna ta je sve mogu e?, re e Glejdr.

234

Kada je bio dete, Eragon je znao jedino za Karvahol i dolinu Palansar. uo je i za Carstvo, ali
ono mu nije delovalo stvarno sve dok nije po eo da putuje po njemu. Kasnije se njegova mentalna
slika sveta proirila i na ostatak Alagezije i, donekle, na ostale zemlje o kojima je itao. A sad je, eto,
shvatio da je to to se njemu inilo golemim bilo samo deo mnogo ve e celine. Kao da mu se ta ka
gledita za svega nekoliko sekundi prebacila s mravlje perspektive na orlovu.
Nebo bee uplje, a svet okrugao.
To ga je navelo da iznova sve proceni i razmotri. Rat izme u Vordena i Carstva inio mu se
nebitnim u pore enju sa stvarnom veli inom sveta, pa je pomislio da su sve boli i brige to mu e ljude
vrlo sitne kad ih posmatra s tolike visine.
Safiri je rekao: Eh, kada bi samo i ostali mogli da vide ono to smo mi videli, moda bi bilo
manje ratovanja.
Ne moe od vukova o ekivati da postanu ovce.
Ne mogu, ali ni vukovi ne moraju da budu toliko okrutni prema ovcama.
Safira je ubrzo ponovo utonula u mra ne oblake, ali uspela je da izbegne struje naviru eg i
poniru eg vazduha. Lebdela je kilometrima, nadle i vrhove drugih, niih struja u oluji i koriste i ih
kako bi o uvala snagu.
Sat ili dva kasnije, magla se razila i oni izletee iz goleme mase oblaka koji su sa injavali sr
oluje. Spustili su se kako bi nadleteli manja brdaca u njenom podnoju, koje se postepeno stanjilo
postavi sli no jorganu koji je prekrivao sve na vidiku osim samog nakovnja.
Dok se sunce kona no nije pojavilo nad horizontom, ni Eragon ni Safira nisu imali snage da
obra aju panju na svoje okruenje. Dodue, ni u bezli noj masi pod njima nije bilo ni ega to bi im
privla ilo panju.
Stoga je Glejdr bio taj koji re e: Safira, onamo s desne strane. Vidi li ih?
Eragon je podigao glavu sa ukrtenih ruku i zakiljio kako bi se prilagodio jarkoj svetlosti.
Nekoliko kilometara severnije, neki planinski venac se uzdizao iz oblaka. Vrhovi mu behu
pokriveni snegom i ledom i li ili su na drevnu, nazubljenu krunu koja lebdi na sloju magle. Litice
okrenute ka istoku svetlucavo su se presijavale na svetlosti jutarnjeg sunca, dok su izduene plave
senke prekrivale zapadnu stranu gube i se u daljini poput mra nih bodea nad valovitom,
snenobelom ravnicom.
Eragon se uspravio u sedlu, ne usu uju i se da poveruje da bi njihovom putovanju mogao biti
kraj.
Pred vama je, re e Glejdr, Aras Thelduin, ognjena planina to uva srce Vroengarda. Hitro
leti, Safira, jer nam nije ostalo mnogo.
***

235

LARVE ROVCICE
Uhvatili su je na mestu gde su se ukrtala dva istovetna hodnika, oivi ena stubovima,
bakljama i skerletnim zastavama sa izuvijanim zlatnim plamenom koji bee Galbatoriksov grb.
Nasuada nije ni o ekivala da e pobe i, bar ne iskreno, ali ipak nije mogla da potisne
razo aranje zbog svog neuspeha. Ako nita drugo, nadala se da e pre i ve u razdaljinu pre nego to je
ponovo zarobe.
Celim se putem otimala vojnicima koji su je vukli nazad u odaju koja je sluila kao njena
tamnica. Ljudi su nosili grudne oklope i oklope za ruke, ali ipak je uspela da ih izgrebe po licu i
izgrize po rukama, ranivi nekoliko vojnika prili no ozbiljno.
Vojnici uasnuto kriknue kada su uli u Dvoranu Blagozborive i videli ta je u inila svom
tamni aru. Paze i da ne ugaze u lokve krvi, odneli su je do kamene plo e, privezali je i pourili
napolje, ostavljaju i je samu s leom.
Zavritala je ka tavanici i stala da se cima pod okovima, ljuta na sebe zbog toga to nije bila
inkovitija. I dalje prte i od besa, bacila je pogled ka telu na podu, ali bre-bolje je odvratila pogled.
ovekov je samrtni izraz delovao kao optuba, te nije mogla da ga gleda.
Nakon to je ukrala onu kaiku, provela je sate grebu i krajem drke po kamenoj plo i. Kaika
je bila napravljena od mekog gvo a, pa joj nije bilo teko da je oblikuje.
Mislila je da e je Galbatoriks i Murtag posetiti, ali umesto njih je doao njen tamni ar, nose i
joj kasnu ve eru. Po eo je da joj otvara okove kako bi je otpratio do nunika. im joj je oslobodio
levu ruku, ubola ga je ispod brade naotrenom drkom kaike, zarivi mu je u podvoljak. ovek vrisnu
iznedrivi grozan, piskav glas koji ju je podsetio na krik svinje koju kolju, te se tri puta obrnuo
mlataraju i rukama pre nego to je pao na pod, gde je potom, inilo joj se, beskrajno dugo leao,
koprcaju i se i batrgaju i dok mu je pena ila na usta.
Brinulo ju je to to ga je ubila. Nije ga smatrala zlim, nije ni bila sigurna kakav je bio, ali bio
je toliko prost da joj se inilo da ga je iskoristila. No ipak je u inila ono to bee neophodno i, mada je
s nelagodom razmiljala o tome, bila je ube ena da su njena dela opravdana.
Dok je ovek leao u samrtnom ropcu, otvorila je i ostale okove, te je sko ila s kamena. Potom
je sakupila snagu i izvukla kaiku iz ovekovog vrata. Kaika je, kao kad izvadi ep iz bureta,
oslobodila mlaz krvi koji ju je poprskao po nogama, te ona odsko i i potisnu psovku.
Dvojicu straara ispred Dvorane Blagozborive lako je sredila. Uhvativi ih na prepad, ubila je
uvara s desne strane manje-vie isto kao to je ubila tamni ara. Potom je izvukla bode iz straarevog
pojasa kako bi napala drugog oveka, koji se mu io da obori koplje na nju. U borbi izbliza, koplje se
nije moglo meriti s bodeom, pa ga je rasporila pre nego to je uspeo da pobegne ili digne uzbunu.
Ali posle toga nije daleko odmakla. Zbog Galbatoriksovih ini ili zbog loe sre e, naletela je
pravo na skupinu od pet vojnika, koji je sputae hitro, mada ne i lako.
Ne bee prolo ni pola sata kada je za ula kako velika skupina ljudi u izmama pendetiranim
gvo em marira ka vratima odaje, i Galbatoriks ulete unutra u pratnji nekoliko uvara.
Kao i obi no, zaustavio se na samom rubu njenog vidokruga. Stajao je tako - visoka, mra na
prilika sa okastim licem, od kojeg je videla samo obrise. Videla je kako okre e glavu osmatraju i
prizor oko sebe, a onda ga je ula kako hladnim glasom pita: Kako se ovo dogodilo?"
Jedan vojnik sa elenkom na kacigi dotr a pred Galbatoriksa, kleknu, te mu prui zailjenu
kaiku: Gospodaru, pronali smo ovo u jednom od ljudi pred vratima."
Kralj uze kaiku, pa je obrnu u rukama. Tako, zna i." Okrenuo je glavu ka njoj. Uhvatio je
krajeve kaike, pa ih je, bez vidljivog napora, savijao dok nisu pukli na dva dela. Znala si da ne
moe da pobegne, a ipak si morala da pokua. Moje ljude sigurno ne e ubijati samo da bi meni
napakostila. Nema pravo da drugima oduzima ivot. Nema pravo da radi bilo ta to ja nisam
dopustio." Bacio je par ad metala na pod. Onda se okrenuo i izaao iz Dvorane Blagozborive, a njegov
debeli plat je leprao za njim.
Dva vojnika uklonie tamni arevo telo, te oribae odaju od krvi, sve vreme je psuju i.
Nakon to su otili, ostavivi je samu, uzdahnula je oslobodivi se dela napetosti u udovima.

236

Zaalila je zbog toga to ne moe da jede, poto je sada, poto je uzbu enje minulo, shvatila
da je gladna. Jo gore bee to to e, pretpostavljala je, satima ekati da joj neko donese obrok, pod
pretpostavkom da Galbatoriks nije reio da je kazni liavanjem hrane.
No nije dugo razmiljala o hlebu, pe enju i visokim aama ispunjenim vinom, poto je
ponovo za ula bat mnotva izama u hodniku ispred elije. Prepavi se, pokuala je da se bar mentalno
pripremi za neprijatnosti koje je ekaju, poto je bila sigurna da e se dogoditi neto neprijatno.
Vrata odaje se otvorie uz prasak i koraci odjeknue osmougaonom sobom kada Murtag i
Galbatoriks si oe do nje. Murtag se postavio na uobi ajeno mesto, ali poto nije bilo mangala, samo
je prekrstio ruke, naslonio se uza zid i besno se zagledao u pod. Ono to je uspela da nazre od
njegovog lica ispod srebrne polumaske nije je nimalo uteilo: crte njegovog lica delovale su grublje
nego ina e, a od izraza na njegovim usnama podi oe je strah i jeza.
Umesto da sedne, to mu bee obi aj, Galbatoriks je stao iza nje, s jedne strane njene glave,
odakle je vie mogla da oseti njegovo prisustvo nego da ga vidi.
Ispruio je svoje duga ke, kandolike ruke iznad nje. U njima je drao kutijicu ukraenu
rezbarijama u rogu, koje su verovatno predstavljale znakove na drevnom jeziku. Ono to ju je pak
najvie onespokojilo bee tiho ci anje koje je dopiralo iz nje, blago poput grebuckanja mia, ali ipak
upadljivo.
Galbatoriks je otvorio kutiju jagodicom palca. Potom je posegnuo u nju i izvukao neto to je
li ilo na veliku larvu boje slonova e. To stvorenje bee duga ko skoro sedam centimetara i imalo je
malena usta na jednom kraju, kroz koja je i dopiralo ono cianje - to je larva izraavala negodovanje.
Bila je debela i nabrana, poput gusenice, ali njene noge, ako ih je i imala, behu toliko male da su bile
nevidljive.
Dok se to stvorenje migoljilo u zaludnom pokuaju da se oslobodi Galbatoriksovog stiska,
kralj re e: Ovo ti je larva rov ica. Nije ono to ti se ini. Retko je ta takvo, ali to je kod larvi rov ica
i vie nego istinito. Mogu se prona i samo na jednom mestu u Alageziji, i mnogo ih je tee uloviti
nego to bi mogla da pomisli. Neka onda, Nasuada, k eri Aihadova, to to u je upotrebiti na tebi
bude znak moga potovanja." Glas mu se stiao postavi jo poverljiviji: No ja ipak ne bih voleo da
se sada menjam s tobom."
Ci anje larve rov ice poja alo se kada ju je Galbatoriks spustio na ogoljenu kou njene desne
ruke, tik ispod lakta. Trgla se im je to ogavno stvorenje palo na nju: larva je bila tea nego to se
inila, a pri e ju je zagrebala ne im to joj je delovalo poput nekoliko stotina kukica.
Larva rov ica je ci ala jo nekoliko trenutaka, a onda je skupila svoje telo u klupko, pa je
odskakutala nekoliko centimetara uz Nasuadinu ruku.
Po ela je da se opire pod okovima u nadi da e sruiti larvu, ali ona se i dalje drala za nju.
Ponovo je sko ila.
Sko ila je jo jednom, pa joj se nala na ramenu, bockaju i joj kou i zarivaju i se u nju poput
si unog
ka. Kraji kom oka je videla kako larva rov ica die glavu bez o iju i usmerava je ka
njenom licu, kao da oprobava vazduh. Ustaca joj se otvorie i Nasuada ugleda otre vilice iza gornjih
i donjih usana.
Ci-ci-ci?, re e larva rov ica. Ci-ci-cii?.
Ne tamo", re e Galbatoriks, te izgovori neto na drevnom jeziku.
uvi ga, larva rov ica se okrenu od njene glave, te Nasuada oseti izvesno olakanje. Potom
po e da joj se migolji niz ruku.
Nju je malo ta moglo da zaplai. Dodir usijanog gvo a ju je plaio. Pomisao da bi
Galbatoriks mogao doveka da vlada Urubejnom tako e ju je plaila. Smrt ju je, naravno, tako e
plaila, mada ne zato to se plaila kraja svog bivstvovanja, ve zato to se plaila da e ostaviti
neobavljenim sve ono za ta se nadala da e posti i.
Me utim, neznano zato, prizor i dodir larve rov ice uznemirio ju je na na in na koji je dotad
nita nije uznemirilo. Imala je ose aj da joj svaki mii u telu gori i bridi, a osetila je i nesavladiv poriv
da pobegne, da utekne, da se udalji od tog stvora najvie to moe, poto je bilo ne ega duboko
zlehudog u toj larvi rov ici. Nije se kretala kao to bi trebalo, a njena opscena ustaca podsetila su je
na detinja; zvuk koji je izbacivala iz sebe, taj grozomorni zvuk, u Nasuadi je budio iskonsko gnuanje.
Larva rov ica zastade joj kod lakta.
Ci-ci-ciii!

237

Potom se njeno debelo telo bez udova zgr ilo i posko ilo skoro pet centimetara uvis, te joj se
naglava ke obruilo ka unutranjosti lakta.
Sletevi, larva rov ica se podelila na desetak malenih, jarkozelenih sto-noica koje joj
zapuzae po ruci. Potom je svaka odabrala ta ku u kojoj e zariti vilice u meso i probuiti put kroz
kou.
Bol je bio previe jak da bi ga podnela: po ela je da se otima pod okovima i da vriti ka
tavanici, ali nije mogla da pobegne od tog mu enja koje je, inilo joj se, trajalo gotovo beskrajno.
Gvozdene ipke mnogo su je vie bolele, ali radije bi odabrala njihov dodir, poto je usijani metal bio
bezli an, beivotan i predvidiv - to larva rov ica nije bila. Bilo je ne ega posebno uasnog u spoznaji
da je uzro nik njenog bola stvorenje koje ju je grickalo, i to iznutra.
Na kraju je izgubila i ponos i samokontrolu, te je zavapila trae i milost od boginje Gokukare,
a onda je po ela da trabunja poput deteta, ne mogavi da zaustavi nasumi ne re i koje joj pokuljae iz
usta.
Iza sebe je za ula Galbatoriksa kako se smeje, pa ga je jo vie zamrzela shvativi koliko uiva
u njenoj patnji.
Trepnula je, polako se bude i.
Nekoliko trenutaka kasnije, shvatila je da su Murtag i Galbatoriks otili. Nije se se ala kada se
to desilo: sigurno je izgubila svest.
Bol je bio slabiji nego ranije, ali i dalje je strano patila. Bacila je pogled niz telo, ali odmah je
odvratila o i, ose aju i kako joj se bilo ubrzava. Na mestima gde su se nalazile stonoice, za koje nije
bila sigurna da li ih i dalje moe smatrati larvama rov icama, meso joj bee ote eno, a poto i
purpurne krvi ispunjavali su brazdice pod koom. Svaka ju je brazdica silno pekla, kao da ju je
neko iibao metalnim bi em.
Zapitala se da li su larve rov ice jo u njoj i da li moda mirno lee ekaju i da svare ono to
su pojele. Ili se moda preobraavaju, kao kada se li inke pretvore u muve, s tim to e se one
pretvoriti u neto jo uasnije? Moda su, to bee najgora mogu nost, poloile jaja u njoj, pa e se
mnotvo larvi uskoro izle i i po eti da se gosti njenim mesom.
Zadrhtavi, vrisnula je od straha i ogor enosti.
Zbog rana je teko zadravala pribranost. Svaki as je gubila svest, pa bi po ela da lije suze,
zbog ega se grozila same sebe. Nije mogla da se zaustavi ma koliko se trudila. Kako bi odvratila
misli, po ela je da pri a sama sa sobom, uglavnom brbljaju i kojetarije, da bi potpirila odlu nost u
sebi i usmerila um ka drugim temama. To joj nije pomoglo mnogo, ali ipak joj je pomoglo.
Znala je da Galbatoriks ne eli da je ubije, ali pribojavala se da je u naletu bea otiao dalje
nego to je smerao. Drhtala je, a itavo telo joj bee upaljeno kao da ju je izbolo bezbroj p ela. Ipak,
nije mogla dugo da izdri samo snagom volje: ma koliko odlu na bila, njeno telo je moglo da trpi
samo do izvesne granice, a ona je imala ose aj da je tu granicu odavno prela. Imala je utisak da se
neto slomilo duboko u njoj, pa vie nije bila sigurna da bi se mogla oporaviti od zadobijenih povreda.
Vrata odaje se tiho otvorie.
Na silu je usredsredila pogled, upinju i se da vidi ko joj to prilazi.
Bio je to Murtag.
Pogledao ju je stegnutih usana, zadihanih nozdrva i naboranog ela. Isprva je pomislila da je
besan, ali onda je shvatila da je zapravo zabrinut i uplaen, i to ozbiljno. Iznenadila ju je ja ina
njegove zabrinutosti: znala je da on gaji odre enu naklonost ka njoj - zato bi ina e ubedio
Galbatoriksa da je ne ubije? - ali nije ni pomislila da mu je ba toliko stalo do nje.
Pokuala je da ga utei osmehom, ali taj osmeh sigurno nije ispao kako je htela, budu i da je
Murtag stegao vilicu kao da se s mukom obuzdava.
Nemoj se pomerati", rekao joj je, te je podigao ruke i po eo da mrmlja na drevnom jeziku.
Kao da uopte mogu da se pomeram, pomislila je.
Njegove ma ije uskoro po ee da deluju, te bol po e da se utiava od rane do rane, mada nije
sasvim nestao.
Zbunjeno se namrtila, a on joj re e: Izvini. Ne mogu vie od toga. Galbatoriks bi znao bolje
od mene, ali ja ne znam."
,,A... a tvoji Eldunariji?", upitala ga je. Sigurna sam da oni mogu da pomognu."

238

Odmahnuo je glavom. Sve su to mladi zmajevi - bili su mladi kada su im tela umrla. Nisu
znali mnogo o arolijama, a Galbatoriks ih nakon toga nije mnogo podu avao... ao mi je."
Jesu li ta stvorenja jo u meni?"
Ne! Ne, nisu! Galbatoriks ih je izvadio kada si se onesvestila."
Njeno olakanje bee neizrecivo. Tvoje ini nisu spre ile bol." Trudila se da ne zazvu i kao
da ga optuuje, ali nije mogla da prikrije prizvuk besa u glasu.
Namrtio se. Nisam siguran zato je tako bilo. Trebalo je da ga zaustave. To stvorenje se,
izgleda, ne uklapa u prirodan poredak naeg sveta."
Zna li odakle je?"
Ne znam. Tek sam danas saznao da postoji, kada ga je Galbatoriks doneo iz svojih odaja."
Na tren je zamurila.
Dozvoli mi da ustanem."
Jesi li sigur..."
Jesam."
Ne rekavi ni re i, otvorio joj je okove. Ona ustade. Njihala se kraj kamene plo e dok napad
vrtoglavice nije minuo.
Evo ti", re e joj Murtag pruaju i joj svoj plat. Obavila ga je oko sebe, pokrivi se i zbog
nagote i zbog hladno e, ali i da ne bi morala da gleda opekotine, kraste, plikove i krvave brazde to joj
unakazie telo.
epaju i poto je larva rov ica posetila i njene tabane, otila je do ruba odaje. Naslonivi se na
zid, polako se spustila na pod.
Murtag joj se pridruio, te su zajedno sedeli zure i u zid.
Nehotice je po ela da pla e.
Osetila je kako joj dodiruje rame, pa se trgla. Nije mogla da se obuzda. U proteklih nekoliko
dana, povredio ju je vie nego iko ikada i, mada je znala da nije eleo to da radi, nije mogla da
zaboravi da je upravo on rukovao usijanim gvo em.
No kada je videla koliko ga je to povredilo, popustila je pa ga je uhvatila za ruku. Neno joj je
stisnuo prste, obavio je rukama i privukao je k sebi. Opirala se nekoliko trenutaka, ali onda se predala
njegovom zagrljaju. Spustila je glavu na njegove grudi, te je nastavila da pla e. Njeni tihi jecaji
odjekivali su pustom kamenom odajom.
Nekoliko minuta kasnije, osetila je kako se mekolji ispod nje. Potom joj re e: Kunem ti se
da u prona i na in da te oslobodim. Za mene i Trna ve je prekasno. Ali za tebe nije. Sve dok se ne
zakune na vernost Galbatoriksu, postoje izgledi da te kriom izvedem iz Urubejna."
Podigavi pogled ka njemu, zaklju ila je da je ozbiljan. Ali kako?", proaputala je.
Nemam pojma", priznao je uz gorak osmeh. Ali nekako ho u. Ne pitam za cenu. Ali mora
mi obe ati da ne e odustati, bar dok ne pokuam neto. Vai?"
Nisam sigurna da bih ponovo izdrala ono... ono stvorenje. Ako ga opet spusti na mene,
ini u sve to zatrai."
Ne e ni morati - ne namerava da ponovo koristi larve rov ice."
,,A ta namerava?"
Murtag je bio nem nekoliko trenutaka. Reio je da po ne da izvr e onoga to vidi, uje i
oseti. Ako to ne upali, onda e ti neposredno napasti um. Ne e uspeti da mu se odupre ako to u ini.
Niko nije uspeo. Me utim, siguran sam da u te nekako spasti pre nego to se to dogodi. Ti samo treba
da se bori jo nekoliko dana. Samo jo nekoliko dana."
Ali kako u da se borim ako ne budem mogla da verujem svojim ulima?"
Postoji jedno ulo koje ne moe da izvrgne." Murtag se izvio kako bi je pogledao u o i.
Ho e li mi dopustiti da ti u em u misli? Ne u ih itati. Samo elim da se upozna s mojim umom
kako bi ubudu e mogla da ga prepozna - kako bi mogla da prepozna mene."
Dvoumila se. Znala je da je to o klju ni trenutak. Ili e pristati da mu veruje, ili e odbiti, pa e
izgubiti jedinu priliku da se oslobodi Galbatoriksovog ropstva. Ipak je oklevala da bilo kome odobri
pristup svome umu. Murtag moda pokuava da je nagovori da spusti svoje odbrane kako bi joj se
lake ugradio u svest. Moda se pak nadao da e nazreti neke podatke prislukuju i njene misli.

239

Onda je pomislila: Zato bi Galbatoriks posezao za takvim smicalicama? I sam moe da u ini i
jedno i drugo. Murtag je u pravu: ne bih bila kadra da mu se oduprem... Ako prihvatim Murtagovu
ponudu, tu bi mi mogao biti kraj, ali ako je odbijem, moj je kraj neizbean. Galbatoriks e me sigurno
slomiti, ovako ili onako. Pitanje je samo kada e se to dogoditi.
,,U redu", rekla mu je.
Murtag klimnu, te napola zamuri.
U tiini svoga uma, po ela je da recituje stihove koje je koristila kad god bi poelela da sakrije
misli ili da odbrani svest od uljeza. Usredsredila se na njih svom snagom, reena da odbije Murtaga
ako zatreba, i reena da ne razmilja o tajnama koje je bila duna da uva.
U Elharimu iveo ovek neki, ovek sa utim o ima,
to mi re e: apata se uvaj, jer u njima la po iva.
Ne daraj avole to posla ih sam vrag,
da ti u glavi ne bi ostavili trag.
I ne oslukuj nikada senke iz dubine,
da ti san ne bi morile usred no ne tmine."
Kada se Murtagova svest prislonila uz njenu, uko ila se i po ela da recituje jo bre.
Iznenadila se kada je shvatila da joj je njegov um poznat. Sli nosti izme u njegove svesti i... ne, ne,
nije smela da kae ije, ali sli nosti su bile upadljive, kao i razlike. Najupadljivija razlika bee njegov
bes, koji se skrivao u sreditu njegovog bi a poput ledenog crnog srca, stegnutog i nepomi nog, s
venama mrnje koje su izvirale iz njega kako bi mu obavile i ostatak uma. Me utim, njegova
zabrinutost za nju nadja avala je njegov bes. Videvi to, uverila se da je njegova zebnja iskrena. Bilo
je neopisivo teko pretvarati se i unutranjim bi em, pa nije verovala da bi je Murtag mogao obmanuti
toliko ubedljivo.
Dre i se date re i, nije ni pokuao da se probije dublje u njen um, te se povukao nakon
nekoliko sekundi, a ona ponovo ostade sama sa svojim mislima.
Murtag je potom sasvim otvorio o i i rekao: Eto. Ho e li sada mo i da me prepozna ako te
ponovo dodirnem mislima?"
Klimnula mu je.
Odli no. Galbatoriks tota moe da u ini, ali ak ni on ne moe da oponaa ose aj tu eg
uma. Pokua u da te upozorim pre nego to po ne da ti menja ula i da ti javim kada zavri. Tako ne e
mo i da ti pomea stvarno i nestvarno."
Hvala ti", rekla mu je, ne mogavi da izrazi svu zahvalnost u toliko kratkoj re enici.
Sre om, ostalo nam je malo vremena. Vordeni su na tri dana odavde, a i vilenjaci se uurbano
pribliavaju sa severa. Galbatoriks je otiao da nadgleda postavljanje odbrane oko Urubejna i da
utana i strategiju s gospodarom Barstom, koji sada predvodi vojsku raspore enu u gradu."
Namrtila se. To nije slutilo na dobro. ula je za gospodara Barsta: uivao je ugled
zastrauju eg oveka me u velikaima na Galbatoriksovom dvoru. Pri alo se da je i prepreden i
krvolo an, i da je one koji behu dovoljno glupavi da mu se suprotstave slamao bez milosti.
Ne predvodi je ti?", upitala ga je.
Galbatoriks ima druga ije namere sa mnom, mada mi ih jo nije otkrio."
Koliko e dugo biti zauzet tim pripremama?"
Do kraja dananjeg dana i ceo sutranji dan."
Misli li da me moe osloboditi dok se ne vrati?"
Ne znam. Verovatno ne mogu." Izme u njih zavlada tajac. Onda on re e: Imam jedno
pitanje za tebe: zato si pobila one ljude? Znala si da ne e mo i da se izbavi iz tvr ave. Samo da bi
napakostila Galbatoriksu, kao to on tvrdi?"
Uzdahnuvi, odgurnula se s Murtagovih grudi kako bi se uspravila. Pomalo oklevaju i, sklonio
je ruke koje bee obavio oko njenih ramena. mrcnula i pogledala ga pravo u o i. Nisam mogla samo
da leim i da mu doputam da mi radi to poeli. Morala sam da mu uzvratim: morala sam da mu
pokaem da me nije slomio, a elela sam i da ga povredim."
Dakle, to ipak bee inat!"
Delimi no, ali ta i ako jeste?" O ekivala je da e ga njen potez zgroziti i da e je osuditi, ali
on ju je odmerio pogledom, te mu se usne izvie u znala ki osmejak.

240

Dobro si uradila", odgovorio joj je.

Nekoliko trenutaka kasnije, Nasuada mu je uzvratila osmeh.
Osim toga", rekla je, postojali su izgledi da u mo i da pobegnem."
On frknu. Da, da, moda kad adaje po nu da pasu travu."
Ipak sam morala da pokuam."
Razumem te. Da sam mogao, i ja bih to u inio kada su me Blizanci doveli ovamo."
,,A sada?"
Pa ne mogu ni sada, a ak i da mogu, ne vidim emu bi to sluilo."
Nije znala kako bi mu odgovorila. Usledio je tajac, a onda ona re e: Murtae, ho u da mi
obe a da e mi pomo i da pobegnem na... na neki drugi na in, ako ne bude mogao da me oslobodi
odavde. Ne bih traila... ne bih prebacivala takav teret na tebe, ali tvoja pomo bi mi umnogome
olakala zadatak, a mogu e je da sama ne u mo i da ga ispunim." Stegao je usne dok je govorila, ali
nije je prekidao. ta god se desilo, ne u dopustiti sebi da postanem Galbatoriksova igra ka, kojoj e
on nare ivati kako mu volja. U ini u sve, ba sve, kako bih izbegla takvu sudbinu. Moe li to da
razume?"
Hitro je cimnuo bradom.
Daje li mi onda svoju re ?"
Oborio je pogled i stegao pesnice, oteano diu i. Da."

Murtag je bio prili no snebivljiv, ali ona je uspela da ga opusti, pa su neko vreme razgovarali
o nevanim stvarima. Murtag joj je ispri ao o izmenama koje je na inio na sedlu koje mu je
Galbatoriks dao za Trna. Murtag je s pravom bio ponosan na te izmene poto je, zahvaljuju i njima,
mogao bre da sjae i uzjae i da mnogo lake isu e ma . Ona mu je pri ala o pijaci u Aberonu,
prestonici Surde, i kako je, kao dete, esto beala od dadilje ne bi li je bolje istraila. Omiljeni trgovac
bio joj je neki ovek iz nomadskih plemena. Zvao se Hadamanara-no Dahu Tagana, ali traio je od nje
da ga oslovljava po prezimenu - Tagana. Prodavao je noeve i bodee, i uvek joj je s rado u
pokazivao svoju ponudu, mada ona nikada nita nije kupila.
Dok su pri ali, razgovor im je postao neusiljen i oputen. Uprkos neprijatnim okolnostima,
otkrila je da uiva u razgovoru s njim. Bio je pametan i obrazovan, i posedovao je bridak um koji je
cenila, pogotovo u toj mu noj situaciji.
I Murtag je, izgleda, uivao u razgovoru koliko i ona. Me utim, u jednom trenutku su oboje
shvatili da bi bilo nesmotreno da nastave da razgovaraju jer bi ih neko mogao uhvatiti. Stoga se vratila
na kamenu plo u i legla na nju kako bi je on ponovo privezao za tvrdi kamen.
Pre nego to je izaao, rekla mu je: Murtae."
Zastavi, okrenuo se ka njoj.
Snebivala se trenutak-dva, a onda je skupila hrabrost i upitala: Zato?" Smatrala je da je
razumeo na ta je mislila: zato ba nju? Zato ju je spasao, i zato sada pokuava da je izbavi? Mogla
je da pretpostavi njegov odgovor, ali htela je da ga uje od njega.
Gledao je u nju nekoliko duga kih sekundi, a onda je grubim, priguenim glasom rekao: Zna
ti dobro zato."
***

241

ME RUEVINAMA
Gusti sivi oblaci se razdvojie i Eragon sa Safirinih le a ugleda unutranjost ostrva Vroengard.
Pred njima se prostirala golema zdelasta dolina okruena strmim planinama koje behu videli kako
izviruju kroz vrhove oblaka. Gusta uma omorikinih, borovih i jelovih stabala pokrivala je planinske
padine i pobr e u podnoju poput vojske bodljikavih vojnika koji mariraju s planinskih vrhova. Drva
behu visoka i oklembeena, a Eragon je izdaleka video mahovinu i liajeve koji su visili s debelih
grana. Oblaci bele magle stezali su planinske padine, a snopovi kie su, na nekoliko mesta u dolini,
padali s nebeskog svoda.
Visoko iznad dna doline, Eragon je me u drve em video nekoliko kamenih struktura:
obruene, zarasle ulaze u pe ine, skelete spaljenih kula, goleme dvorane uruenih krovova i nekoliko
manjih gra evina koje su jo delovale pogodno za stanovanje.
Desetak reka slivalo se s planina, lutaju i po bujnom okoliu kako bi se naposletku spojile s
velikim, nepomi nim jezerom na sredini doline. Oko jezera su leali ostaci grada Jaha a, Doru
Areabe. Zgrade behu divovske -goleme puste dvorane toliko gorostasnih razmera da su mnoge mogle
da obuhvate itav Karvahol. Sve dveri su li ile na ulaze u prostrane, neistraene pe ine. Svaki prozor
bee visok i irok poput kapije nekog zamka, a svaki zid bese kao litica.
Gusti pokrovi od brljana stezahu kamene plo e, a tamo gde ih nije bilo, bilo je mahovine, te
su se zgrade stapale sa okolinom kao da su izrasle iz same zemlje. Ono malo ogoljenog kamena
uglavnom bee drap boje, mada su se tu i tamo mogle videti i nijanse crvene, sme e i sivkastoplave.
Kao i vilenja ke gra evine, i ove behu prefinjene, graciozne i nenijih linija od domova
patuljaka i ljudi. No posedovale su i vrstinu i snagu koje ku e na drve u u Elesmeri nisu imale: na
nekima od njih, Eragon je uo io sli nosti s ku ama iz doline Palansar, pa se prisetio da su prvi ljudski
Jaha i potekli upravo iz tog dela Alagezije. Posledica toga bee taj jedinstveni stil u graditeljstvu, koji
ne bese ni sasvim vilenja ki, ni sasvim ljudski.
Gotovo sve zgrade behu ote ene - neke vie, neke manje. Ote enja kao da su se irila spolja
iz ta ke blizu junog ruba grada, gde je neki irok krater ponirao vie od desetak metara u zemlju.
Brezik bee ponikao u tom udubljenju, te se srebrnasto li e treslo pred naletima lahora koji je
slobodno duvao.
istine u gradu behu obrasle korovom i iprajem, a trava je okruivala svaki kamen kojim
ulice behu poplo ane. Na mestima gde su zgrade zaklanjale vrtove Jaha a od udara koji je unitio
grad, i dalje je, u matovito oblikovanim lejama, raslo cve e priguenih boja, o ito jo pod uticajem
davno zaboravljenih ini.
Sve u svemu, ta kruna dolina je predstavljala sumoran prizor.
Evo ruevina naeg vrlog grada, re e Glejdr. Eragone, mora baciti druge ini, koje glase
ovako... Izgovorio je nekoliko re enica na drevnom jeziku. Behu to udnovate ini: re i su bile
nerazgovetne i prepletene, te Eragon nije mogao da utvrdi ta bi njima trebalo da postignu.
Kada je priupitao Glejdra, stari mu zmaj re e: Ovde imate nevidljiv otrov to proima vazduh
koji udiete, zemlju kojom hodate, hranu koju ete moda pojesti i vodu koju ete moda popiti. ini e
nas zatititi od njega.
Kakav sad otrov?, upita Safira, a misli joj behu usporene koliko i zamasi krila.
Eragon je preko Glejdra video prizor onog kratera pokraj grada, te zmaj re e: Tokom borbe s
Krivokletnicima, jedan se od naih, neki vilenjak po imenu Tuvijel, ubio ma ijom. Nikada nije
ustanovljeno da li je to u inio slu ajno ili namerno, ali posledice su sve ovo to vidite, a i ono to ne
vidite, poto je prasak koji je usledio na inio itav kraj nepogodnim za ivot. Oni to ostae ubrzo
zadobie rane po koi i izgubie kosu, a mnogi nakon toga i umree.
Zabrinuvi se, Eragon je bre-bolje bacio ini, koje nisu zahtevale mnogo energije, pa re e:
Kako bi jedna jedina osoba, bila ona vilenjak ili ne, mogla da izazove toliku tetu? ak i da je Tuvijelu
pomogao njegov zmaj, ne mogu da zamislim kako bi to bilo mogu e, osim ako mu ala nije bila ve a od
planine.
Nije mu pomogao njegov zmaj, re e Glejdr. Zmaj mu je ve bio mrtav. Ne, ne, Tuvijel je sam
izazvao to razaranje.
Ali kako?

242

Na jedini mogu i na in: pretvorio je svoje telo u energiju.

Pretvorio je sebe u duha?
Ne. Ta energija nije imala ni razuma ni oblika i, im ju je oslobodio, kuljala je van sve dok se
nije razila.
Nisam ni znao da se u jednom telu krije toliko sile.
Nije to mnogo poznata injenica, ali ak i najmanje zrno materije nosi u sebi mnogo energije.
Materija je zapravo sle ena energija. Istopi li je, oslobodi e bujicu koju retki mogu da izdre...
Pri a se da se prasak uo sve do Tirma i da se oblak dima podigao vie od Beor planina.
Da li je to isti onaj prasak to ubi Gleruna?, upita Eragon misle i na lana Krivokletnika za
kojeg je znao da je poginuo na Vroengardu.
Jeste. Galbatoriks je, sa ostalim Krivokletnicima, imao nekoliko trenutaka da se pripremi, pa
su uspeli da se zatite, ali mnogi od naih nisu bili te sre e, pa stoga i pomree.

Kada se Safira usmerila nadole iz podnoja niskih oblaka, Glejdr joj je pokazao kuda da leti,
pa je podesila smer, okrenuvi se ka severozapadnom delu doline. Glejdr je usput navodio nazive
planina kraj kojih su prolazili: Iltijaros, Felsverd, Namenmast, pa onda i Hvildrim i Tirnadrim.
Imenovao je i mnoge tvr ave i sruene kule ispod njih, ukratko opisuju i njihovu istoriju Eragonu i
Safiri, mada je jedino Eragon pratio besedu staroga zmaja.
Eragon je otkrio kako se u Glejdrovoj svesti budi neka stara al. Ta al ne bee toliko al za
unitenom Doru Areabom koliko za izginulim Jaha ima, za gotovo istrebljenim zmajevima i za
gubitkom hiljadugodinjeg znanja i mudrosti. Se anje na ono to nekada bee, na drutvo ostalih
pripadnika njegovog reda u kojem je nekada uivao, naglasilo je Glejdrovu usamljenost. Sve je to, uz
njegovu al, u njemu stvorilo toliku pusto da se i sam Eragon rastuio.
Donekle se povukao iz Glejdrove svesti, ali dolina mu se i dalje inila tmurnom i turobnom,
kao da je sama ta zemlja oplakivala pad Jaha a.
to se Safira vie sputala, to su gra evine delovale sve ve e. Nakon to mu je njihova prava
veli ina postala o igledna, Eragon je shvatio da sve ono to je pro itao u Domia abr Wyrda uopte nije
bilo preterivanje: najve e od njih behu toliko goleme da bi Safira mogla da leti u njima.
Pri rubu naputenog grada, po eo je da zapaa hrpe ogromnih belih kostiju: behu to skeleti
zmajeva. Taj ga je prizor ispunio grozom, ali ipak nije mogao da privoli sebe da odvrati pogled.
Najvie ga je pogodila njihova veli ina. Ve ina zmajeva bee daleko ve a od Safire. Najve i bee
kostur s rebrima koja, prema njegovoj proceni, behu duga ka dvadeset pet metara i iroka moda pet
metara u najdebljem delu. Sama lobanja, ogromna i strana, mestimi no pokrivena liajevima poput
grube kamene stene, bee dua i via od glavnine Safirinog tela. ak bi i Glejdr, dok je jo imao telo,
delovao si uno naspram tog ubijenog zmaja.
Onamo lei Belgabad, od svih najve i, re e Glejdr zapazivi u ta je usmerena Eragonova
panja.
Eragon se se ao tog imena iz jedne od istorijskih itanki koje je pro itao jo u Elesmeri: njen
je pisac zapisao jedino da je Belgabad bio prisutan u bici i da je pao u borbi, poput mnogih drugih.
Ko mu je bio Jaha ?, upitao je.
Nije ti on imao Jaha a. Bio je to divlji zmaj. Vekovima je iveo sam u ledenim pustarama
severa, ali kada su Galbatoriks i Krivokletnici po eli da tamane nau vrstu, doleteo nam je u pomo .
On je bio najve i zmaj svih vremena?
Svih vremena? Nije. Ali jeste bio najve i zmaj tog vremena.
Kako se prehranjivao?
U njegovim godinama, i s njegovom veli inom, zmajevi vreme mahom provode u nekakvoj
hipnoti koj uspavanosti, sanjaju i to im dua ite - o okretanju zvezda, uzdizanju i ruenju planina
tokom eona, ili o ne emu si unom poput lepeta leptirovih krila. Mene ve lagano mami takav
po inak, ali potreban sam vam budan, te u budnim i ostati.
Da li si... ikada... upoznao Belgabada?, upita ga Safira, jedva izgovaraju i re i od umora.
Sreli se jesmo, ali nisam ga upoznao. Divlji zmajevi po pravilu nisu drugovali s nama to
bejasmo spojeni s Jaha ima. Gledali su nas s visine, smatraju i nas previe krotkim, previe
pokornim, a mi smo njih gledali s visine jer behu vo eni nagonima, mada im se ponekad i jesmo divili
zbog toga. Tako e mora imati na umu da oni i nisu imali svoj jezik, to je izme u nas stvaralo jaz

243

mnogo ve i nego to bi pomislila. Jezik ti menja um na na in koji je vrlo teko objasniti. Divlji su
zmajevi mogli da opte s nama u inkovito kao i bilo koji patuljak ili vilenjak, ali inili su to dele i
se anja, slike i osete, a ne re i. Samo su oni mudriji me u njima reili da nau e ovaj jezik, ili pak neki
drugi.
Zastavi, Glejdr dodade: Ako se dobro se am, Belgabad bee daleki predak Ragmara Crnog, a
Ragmar je - kao to se ti, Safira, zasigurno se a - bio ukun ukundeda tvoje majke Vervade.
Safira je, onako iznurena, sporije reagovala, ali naposletku je izvila vrat kako bi ponovo
pogledala u taj golemi kostur. Sigurno je bio dobar lovac kada je toliko izrastao.
Bio je najbolji od svih, re e Glejdr.
Onda mi je... drago to sam od njegove loze.
Eragona je pomela koli ina kostiju razbacanih po tlu. Sve dotad, on nije sasvim shvatao ni
irinu bitke, ni to koliko je zmajeva nekada bilo na svetu. Ta je slika samo poja ala njegovu mrnju
prema Galbatoriksu, te se ponovo zakleo da e se postarati za to da kralj bude ubijen.
Safira se spustila kroz sloj magle, te joj se bela izmaglica zakovitlala oko vrhova krila poput
malenih nebeskih vrtloga. Onda se pred njom pojavi polje zamrene trave i ona kona no slete, naglo
udarivi o zemlju. Prednja desna noga ju je izdala, te se nagnula u stranu i pala na grudi i rame, riju i
zemlju pred sobom toliko silno da bi se Eragon nabio na vratnu bodlju da nije bilo zatitnih arolija.
Zaustavivi se, Safira je ostala da lei nepomi no, oamu ena od siline udara. Potom se lagano
prevrnula na noge, savila krila i spustila se u nizak
anj. Remeni sedla zakripae kada se pomerila, i
taj zvuk neprirodno glasno odjeknu u mukloj tiini koja je vladala unutranjim delom ostrva.
Eragon je olabavio kaieve oko nogu, pa je sko io pravo na zemlju. Bila je vlana i meka, te se
spustio na jedno koleno im mu izme potonue u mokro tlo.
Uspeli smo", rekao je zadivljeno. Otiao je do Safirine glave, a kada je spustila vrat kako bi
ga pogledala pravo u o i, obujmio je njenu glavu rukama i prislonio elo uz njenu njuku.
Hvala ti, rekao joj je.
uo je tiho lepetanje kada joj se kapci zatvorie, a onda njena glava zavibrira od predenja.
Nekoliko trenutaka kasnije, Eragon ju je pustio i osvrnuo se po novom okruenju. Polje na
koje je Safira sletela nalazilo se na severnom rubu grada. Komadi napuklih zidova, od kojih neki behu
ve i od Safire, leali su razbacani po travi, pa je Eragonu laknulo to je uspela da ih izbegne prilikom
sletanja.
Polje se uzdizalo izvan grada, iskoeno ka podnoju najblieg brda pokrivenog umom. Na
spoju polja i brda, u tlo bee usa ena velika, ravna, poplo ana kocka, a na rubu te kocke leala je
golema hrpa kamenja koja se ka severu pruala gotovo itav kilometar. Zgrada koju je to kamenje
nekada sa injavalo zasigurno je bila jedna od najve ih na ostrvu, a verovatno i jedna od najkitnjastijih,
poto je, me u kockastim kamenim plo ama od kojih behu sazdani zidovi, Eragon ugledao na desetine
stubova sa lebovima i isklesane table ukraene vinovom lozom i cve em, ali i mnotvo kipova; kipovi
mahom behu okrnjeni, kao da su i sami u estvovali u bici.
Tamo lei Velika biblioteka, re e mu Glejdr. Ili bar ono to je ostalo od nje poto ju je
Galbatoriks poharao.
Eragon se polako okrenuo proveravaju i okolinu. Juno od biblioteke, ugledao je blede obrise
naputenih stazica pod korovom i travom. Staze su vodile od biblioteke do jabu njaka koji je skrivao
tlo od pogleda, ali iza drve a se uzdizala iljata kamena gromada, visoka vie od ezdeset metara, na
kojoj je raslo nekoliko vornovatih smreka.
Uzbu enje zatitra u Eragonovim grudima. Bio je siguran ta je posredi, ali ipak je pitao: Da li
je to - to? Da lije to stena Kutian?
Osetio je kako Glejdr koristi njegove o i da bi pogledao tu tvorevinu, a onda zmaj re e: Deluje
mi udno poznato, ali ne mogu se setiti kad sam je to ranije video...
Eragonu nije bila potrebna nikakva druga potvrda. Hajdemo!", rekao je. Progacao je do
najblie staze kroz travu visoku do struka.
Tamo trava nije bila toliko gusta, a mogao je i da oseti tvrde kocke kaldrme pod stopalima
umesto tla raskvaenog kiom. Dok ga je Safira pratila u stopu, pourio je stazom, te zajedno pro oe
kroz senoviti jabu njak. Oboje su paljivo hodali, poto je drve e delovalo budno i oprezno, a pride je
bilo
ne ega zloslutnog u obliku njegovih grana, kao da je to drve e vrebalo da ih epa svojim
ra vastim kandama.

244

Eragon je nehotice odahnuo kada su izali iz vo njaka.

Stena Kutian je stajala na rubu velike istine po kojoj je raslo zamreno more rua, stri ka,
malina i barske kukute. Iza kamene gromade, pruali su se redovi oklembeenih jela, koje su se irile
sve do planine koja se nadvijala visoko nad njima. Ljutita cika veverica odjekivala je iz dubine ume,
ali od samih ivotinja nije se video ni jedan jedini brk.
Tri kamene klupe, napola skrivene pod slojevima korenja, puzavica i vresa, behu ravnomerno
raspore ene po istini. S jedne strane bee stablo vrbe, ije su grane stvarale prirodnu senicu pod
kojom su Jaha i nekada mogli da sede uivaju i u pogledu, ali kronja se za poslednjih stotinu leta
bee previe proirila da bi bilo koji ovek, vilenjak ili patuljak mogao da se zavu e pod nju.
Eragon je zastao na ivici istine kako bi se zagledao u stenu Kutian. Safira je, kraj njega,
glasno izdahnula, te se spustila na stomak. Usput je uzdrmala tlo, pa je morao da povije kolena kako bi
zadrao ravnoteu. Protrljao ju je po ramenu, a onda je usmerio pogled na tu stenovitu kulu. Napeto
nestrpljenje odjednom se probudi u njemu.
Otvorivi um, Eragon je pretraio istinu i drve e iza nje u potrazi za mogu om zasedom. Ali
jedina iva bi a koja je osetio behu biljke, bube, krtice, mievi i zmije to su ivele me u bunjem na
toj istini.
Onda je po eo da sastavlja ini koje e mu, nadao se, omogu iti da otkrije ma ijske klopke u
okolini. Ali pre nego to je sastavio nekoliko re i, Glejdr mu re e: Stani. I ti i Safira ste previe
umorni da biste ovo sada radili. Prvo se odmorite; sutra se moemo vratiti, pa emo videti ega tu
ima.
Ali...
Vas dvoje niste kadri da se odbranite ako do e do borbe. Ono to treba da prona emo bi e tu
i sutra ujutro.
Eragon se dvoumio, ali ipak je nevoljno prekinuo bajalicu. Znao je da je Glejdr u pravu, ali
bilo mu je mrsko da eka jer im je kraj poduhvata bio nadohvat ruke.
Dobro, re e, te se ponovo pope na Safiru.
Iznureno izdahnuvi, osovila se na noge, polako se okrenula i ponovo prola kroz jabu njak.
Teak bat njenih koraka olabavio je suvo li e na kronjama, te je jedan list sleteo Eragonu u krilo.
Uzeo ga je s namerom da ga baci i odjednom zapazio da list ima druga iji oblik nego to bi trebalo da
ima: nazubljeni rubovi behu mu dui i iri nego na svim ostalim listovima jabuke koje je ikada video, a
venice na njemu sa injavale su nasumi ne are umesto da predstavljaju ujedna enu mreu prugica.
Uzeo je jo jedan list, koji jo bee zelen. Poput svog osuenog ro aka, i svei je list imao ve e
razmake na ivici i prepletene venice.
Ovde ti od bitke nita nije kao nekada, re e Glejdr.
Eragon se namrtio, te je bacio li e. Ponovo je za uo ci anje veverica, ali opet ih nije video
me u drve em, niti je uspeo da ih oseti umom, to ga je zabrinulo.
Da imam krljuti, na ovom bi me mestu zasigurno zasvrbele, rekao je Safiri.
Obla ak dima iza e joj iz nozdrva nakon to je veselo frknula.
Napustivi vo njak, ila je juno sve dok nije stigla do jednog od mnogih potoka koji su se
slivali s planina: bee to tanani beli poto koji je tiho uborio teku i preko kamenog korita. Safira se
tu okrenula i pola uzvodno ka zakriljenoj livadici nadomak zimzelene ume.
Tu emo, re e Safira i sroza se na zemlju.
Mesto se inilo povoljno za bivakovanje, a Safira nije mogla da nastavi potragu, te se Eragon
saglasio i sjahao s nje. Zastao je na tren dive i se pogledu na dolinu, a onda je skinuo sedlo i bisage s
nje. Ona protrese glavu, razmrda ramena i izvi vrat kako bi malo grickala ta ku na grudima gde joj se
remeni behu urezali.
Ne odugovla i, sklup ala se na travi, ugurala glavu pod krilo i obavila se repom. Da me
niste budili ukoliko niko ne pokua da nas prodere, rekla je.
Eragon se osmehnu te je potapa po repu, a onda se okrenu i ponovo se zagleda u dolinu.
Dugo je tako stajao, gotovo i ne razmiljaju i, te se predao pukom posmatranju; nimalo se nije trudio
da otkrije smisao svega oko sebe.
Naposletku je izvukao svoju prostirku, pa ju je rairio pokraj Safire.
Ho e li straariti umesto nas?, upitao je Glejdra.
Straari u. Odmori se i nita ne brini.

245

Eragon mu klimnu, mada Glejdr nije mogao da ga vidi, pa se spustio na ebad i dopustio sebi
da utone u zagrljaj svojih snovi enja.

246

SNALGLI ZA DVOJE
Popodne ve bee odmaklo kada je Eragon otvorio o i. Pokrov od oblaka razdvojio se na
nekoliko mesta, te su snopovi zlatne svetlosti dopirali do dna doline obasjavaju i vrhove oronulih
gra evina. Mada je dolina i dalje delovala hladno, vlano i nepristupa no, svetlost joj je dala
veli anstven izgled. Eragon je prvi put uvideo zato su Jaha i reili da se nastane ba na tom ostrvu.
Zevnuvi, bacio je pogled ka Safiri, te joj lagano dodirnu um. Jo je spavala, izgubljena u
svom po inku bez snova. Svest joj bee poput plamena koji se priguio do iskri avih eravica koje
vrlo lako mogu da se rasplamsaju.
Taj ose aj ga je prili no onespokojio, podsetivi ga na smrt, pa se povukao u svoj um i sveo
njihovu sponu na jednu misaonu nit, dovoljno iroku da bude siguran da je Safira dobro.
U umi iza njega, dve veverice po ee da vre aju jedna drugu nizom piskavih vrisaka.
Namrtio se oslukuju i ih: glasovi im behu previe otri, ubrzani i drhtavi. Kao da je neko drugo
stvorenje oponaalo ciku veverica.
Od same te pomisli, nakostreila mu se kosa na glavi.
Ostao je da lei na istom mestu vie od jednog sata, oslukuju i ciku koja je dopirala iz ume i
posmatraju i snopove svetlosti koji su se poigravali po bregovima, poljima i planinama zdelaste
doline. Onda se otvori na nebu zatvorie, nebo se smra i i sneg po e da pada po viim obroncima
planina boje i ih u belo.
Eragon ustade, te re e Glejdru: Odoh da sakupim drva za potpalu, vra am se za nekoliko
minuta.
Zmaj se saglasio, te je Eragon paljivo preao livadu na putu do ume, trude i se da bude tih
kako ne bi probudio Safiru. Naavi se kod drve a, ubrzao je korak. Mada je bilo podostasuvog granja
du ruba ume, hteo je da protegne noge i da, ako mu to po e za rukom, prona e izvor onog ci anja.
Ispod drve a su se pruale debele senke. Vazduh bee sve i nepomi an, kao u dubokoj pe ini
pod zemljom, i mirisao je na gljivice, natrulo drvo i smolu. Mahovina i liajevi to su visili s grana
li ili su na iscepkanu ipku, isprljanu i umrljanu, ali ipak prefinjeno lepu. Delili su unutranjost ume
na elije razli itih veli ina, pa mu pogled nije premaivao udaljenost od dvadesetak metara.
Eragon se sluio uborom potoka kako bi odredio poloaj dok se probijao kroz umu. Nakon
to je pogledao etinare izbliza, video je da su druga iji od onih na Ki mi ili u Du Veldenvordenu:
imali su po sedam spojenih iglica umesto po tri. Mada je moda posredi bila svetlosna varka, inilo mu
se da se tama lepi za drve e poput ogrta a obavljenog oko stabla i granja. Povrh toga, sve vezano za to
drve e, od pukotina u kori i ispup enog korenja do krljutastih iarki, stajalo je pod neobi no otrim
uglovima i grubim linijama, te mu se inilo da to drve e namerava da se otrgne od zemlje i si e u
grad.
Eragona podi oe marci i on protrese Brisingr u kanijama. Nikada ne bee zaao u umu koja
je delovala toliko prete e. To drve e kao da bee ljuto i kao da je, ba kao u onom jabu njaku, htelo da
posegne ka njemu i da mu otkine meso s kostiju.
Nadlanicom je pomerio snop utog liaja, te je oprezno nastavio.
Jo ne bese video nikakve tragove divlja i niti pronaao naznake vukova ili medveda, to ga je
zbunilo. U neposrednoj blizini potoka trebalo bi da postoje stazice koje vode ka pojilitu.
Moda ivotinje izbegavaju ovaj deo ume, pomislio je. Ali zato?
Oboreno deblo ispre ilo mu se na putu. Prekora io ga je, te mu izma potonu u mahovinu sve
do glenjeva. Tren kasnije, gedvej ignazija na njegovom dlanu po e da ga svrbi i on za u horsko
ci anje. Uto nekoliko belih crvastih larvi, velikih poput njegovog palca, izlete iz mahovine i po e da
skaku e podalje od njega.
Eragonu se odmah probudie stari nagoni, te se zaustavio kao to bi se zaustavio da je naleteo
na zmiju. Nije treptao. Nije ak ni disao dok je posmatrao kako te debele larve opscenog izgleda bee
od njega. Istovremeno je pretraio pam enje da bi proverio da li su ih spominjali tokom njegove obuke
u Elesmeri, ali nije se prisetio ni ega sli nog.
Glejdre? ta je to bilo?, upita pokazuju i zmaju larve. Kako se zovu na drevnom jeziku?

247

Izazivaju i nevericu u Eragonu, Glejdr re e: Nisu mi poznate. Nikada nisam video nita nalik
na njih, niti sam ikada uo za njih. Nove su na Vroengardu i u celoj Alageziji. Ne daj im da te dodirnu,
moda su opasnije nego to se ine.
Udaljivi se metar-dva od Eragona, bezimene larve posko ie jo vie nego malopre te se, uz
ciku, obruie nazad ka mahovini. Kada su sletele na nju, razdvojile su se, dele i se na itavu skupinu
zelenih stonoga koje hitro nestae u zamrenim vlatima mahovine.
Eragon je tek tada odahnuo.
Neto takvo ne bi trebalo da postoji, re e Glejdr, zvu i uznemireno.
Eragon je polako odigao stopalo od mahovine, te se povukao iza onog debla. Pomnije
osmotrivi mahovinu, primetio je da su stare grane koje izviruju iz bujnog zelenila, kako mu se isprva
inilo, zapravo delovi slomljenih rebara i rogova - ostaci, zaklju io je, jednog jelena ili vie njih.
Porazmislivi jo koji tren, Eragon se okrenuo kako bi poao nazad, ali se ovoga puta trudio da
izbegava mahovinu, to ne bee lagan zadatak.
Izvor one cike u umi, ta god bio, nije bio vredan rizikovanja ivota, pogotovo stoga to je
pretpostavljao da ga me u drve em vreba i tota gore od larvi. Dlan ga je i dalje svrbeo, a on je iz
iskustva znao da to zna i da je opasnost blizu.
Kada je ugledao livadu i Safirine plave krljuti kroz stabla etinara, skrenuo je ka potoku.
Mahovina je prekrivala i obalu, pa je skakutao po deblima i kamenju sve dok se nije naao na
pljosnatom kamenu nasred potoka.
Tu je
nuo i skinuo rukavice kako bi oprao ruke, lice i vrat. Dodir ledene vode ga je krepio,
pa mu se ve posle nekoliko trenutaka zarumenee ui i on oseti toplinu u itavom telu.
Glasna cika prenosila se preko potoka dok je brisao kapi vode s vrata.
Pomeraju i se najmanje to je mogao, pogledao je ka vrhovima drve a na suprotnoj obali.
Desetak metara povie, etiri senke su sedele na jednoj grani. Senke su na sebi imale velika
upava pera koja su se irila sa svih strana njihovih crnih ovalnih glava. Po dva bela oka, kiljava i
iskoena, blistala su nasred svake ovalne senke, ali zbog ispraznih pogleda u njima nije bilo mogu e
odrediti kuda gledaju. Me utim, ono to ga je najvie onespokojilo bilo je to to, za razliku od svih
ostalih senki, ove senke nisu imale dubinu. Nestale su im su se okrenule u stranu.
Ne skidaju i o i s njih, Eragon je posegnuo rukama kako bi dohvatio bal ak Brisingra.
Senka s leve strane nakostreila je pera, te se oglasila istim onim piskavim zovom koji je on
zamenio za veveri ji. Jo dve utvare u inie isto, te umom odjeknu otra zvonjava njihove cike.
Eragonu pade na pamet da im za e u misli, ali prisetio se fanghura sa svog puta u Elesmeru,
pa je odbacio tu lakomislenu zamisao.
Priguenim glasom, Eragon re e: Eka ai fricai un Shur'tugal." Ja sam Jaha i va prijatelj.
inilo mu se da su senke uperile blistave o i u njega, i na tren je utihnulo sve sem ubora
potoka. Onda ponovo po ee da ci e, a o i im jo ja e blesnue zali ivi na komadi e usijanog
gvo a.
Poto se senke ni nakon nekoliko minuta nisu pomerile kako bi ga napale, niti su pokazale
ikakav znak skorog odlaska, Eragon je ustao i jednim stopalom paljivo zakora io ka kamenu iza sebe.
Tim pokretom je o ito uzbunio one utvare, koje zduno zaci ae. Potom slegnue ramenima i
stresoe se, a na njihovom se mestu pojavie etiri goleme sovuljage sa istim upavim perima oko
rupi astih lica. Otvorivi ute kljunove, zapitale su kore i ga kao da su veverice, a onda su zaleprale
krilima, tiho odletele ka drve u i ubrzo nestale iza tekih kroanja.
Barzul", re e Eragon. Odskakutao je putem kojim je i doao, te je pohitao ka livadi,
zaustavivi se jedino kako bi sakupio naramak odlomljenih gran ica.
im je stigao do Safire, spustio je drva na zemlju, kleknuo i po eo da baca zatitne ini, i to
sve kojih se mogao setiti. Glejdr mu je preporu io neke ini koje je on prenebregnuo, te mu re e:
Nijedno od tih stvorenja nije bilo tu kada smo se Oromis i ja vratili ovamo nakon bitke. Nisu onakva
kakva bi trebalo da budu. Ba ene arolije izobli ile su ovu zemlju i sve koji na njoj iive. Ovo je sada
zlehudo mesto.
Kakva to stvorenja?, upita Safira. Otvorila je usta i zevnula, to bee zastrauju i prizor.
Eragon je podelio se anja s njom, pa ona re e: Trebalo je da me povede sa sobom. Prodrla bih te
larve i te utvarne ptice, pa ne bi imao ega da se boji.
Safira!

248

Zakolutala je jednim okom ka njemu. Pa, gladna sam. Bile to ma ije ili ne, postoji li razlog za
to da ne proderem te udnovate stvorove?
Da - oni bi mogli tebe da pojedu, Safira Bjartskular, re e joj Glejdr. Vrlo dobro zna kako
glasi prvi zakon lova: ne vrebaj plen ako nisi sigurna da je plen. Ina e bi i sama mogla da zavri kao
ne iji obrok.
Ja ne bih tragao ni za jelenima na tvom mestu", re e Eragon. Sumnjam da ih je mnogo
preostalo. Osim toga, uskoro e pasti mrak - sve i da nije tako, nisam siguran da je lov na ovom mestu
bezbedan."
Tiho je zareala. Pa, dobro. Onda u nastaviti da spavam. Ali ujutro u loviti, ma koliko
opasno bilo. Trbuh mi je prazan, i moram neto da pojedem pre nego to ponovo krenem preko mora.
Dre i se svoje re i, Safira je zatvorila o i i ubrzo ponovo zaspala.
Eragon je potpalio vatricu, pa je pojeo skromnu ve eru posmatraju i kako se mrak sputa nad
dolinu. On i Glejdr su porazgovarali o planovima za naredni dan, a potom mu je Glejdr ispri ao neto
vie o povesti ostrva, vrativi se sve do vremena pre dolaska vilenjaka u Alageziju, kada je Vroengard
bio naseljen samo zmajevima.
Pre nego to je poslednja svetlost izbledela na nebu, stari zmaj re e: Da li bi eleo da vidi
Vroengard kakav je bio u doba Jaha a?
Da, odvrati Eragon.
Onda gledaj, re e mu Glejdr. Eragon oseti kako mu zmaj preuzima um i uliva u njega reku
slika i oseta. Eragonu se izmenio vidik i on, povrh krajolika, ugleda utvarni odraz doline. Bee to
se anje na dolinu u sutonu, kao i u tadanjem trenutku, ali nebo je bilo bez oblaka, te je na njemu
treperilo mnotvo zvezda, koje su blistale nad vencem ognjene planine Aras Thelduin. Stabla iz
davnina ukazae se kao mnogo via, uspravnija i manje strana, a gra evine Jaha a stajahu netaknute
diljem doline, presijavaju i se poput mutnih svetionika u sumraku, na mekoj svetlosti vilenja kih
besplamnih lampi. Mnogo je manje brljana i mahovine prekrivalo kamen drap boje, a dvorovi i kule
inili su se mnogo raskonijim od kasnijih ruevina. Po kaldrmisanim stazama i visoko iznad sebe,
Eragon je mogao da razazna blistave obrise mnogobrojnih zmajeva: elegantnih divova koji su na
svojoj koi nosili blaga hiljadu kraljeva.
Taj je privid trajao jo nekoliko trenutaka, a onda je Glejdr napustio Eragonov um i dolina se
pred njima ponovo ukazala onakva kakva jeste.
Bila je predivna, re e Eragon.
Jeste, ali vie nije.
Eragon je nastavio da osmatra dolinu, porede i je sa onim to mu je Glejdr pokazao, pa se
namrtio kada je ugledao red treperavih svetala. U inilo mu se da su to fenjeri u naputenom gradu.
Proaputao je ini kako bi izotrio vid, te je razaznao povorku prilika u ogrta ima sa crnim
kapulja ama kako se polako kre e kroz ruevine. Prilike su delovali ozbiljno i onostrano, a u njihovim
odmerenim koracima i u ravnomernom njihanju fenjera bilo je ne ega obrednog.
Ko su sad ovi?, upitao je Glejdra. Imao je ose aj da posmatra neto to drugi ne bi trebalo da
vide.
Ne znam. Moda su potomci onih to pomree u bici. Moda su ljudi iz tvoga naroda koji su
reili da se nasele ovde nakon pada Jaha a. A moda su od onih to se klanjaju zmajevima i Jaha ima
kao bogovima.
Zar takvi stvarno postoje?
Postojali su. Mi to nismo podravali, ali takve stvari su bile rasprostranjene u mnogim
zaba enim delovima Alagezije... ini mi se da je dobro to si bacio one svoje ini.
Eragon je gledao kako prilike pod kapulja ama krivudaju kroz grad, to je potrajalo gotovo
itav sat. Kada su stigli na drugi kraj, fenjeri se ugasie jedan po jedan Eragon ak ni pomo u arolija
nije mogao da vidi kud se potom dedoe njihovi nosa i.
Potom je ugasio vatru pomo u nekoliko aka zemlje i zavukao se pod ebad da se odmori.
***

249

Eragone! Safira! Ustajte!

Eragon naglo otvori o i. Uspravivi se, zgrabio je Brisingr. Sve je oko njega bilo mra no osim
priguenog crvenog odsjaja eravica s njegove desne strane i par eta zvezdanog neba daleko na istoku.
Mada je osvetljenje bilo slabo, Eragon je uspeo da razazna obrise ume i livade i... i nekog udovino
golemog pua koji je preko trave puzio ka njemu.
Eragon vrisnu, te se otetura unazad. Pu, ija ku ica bee visoka gotovo metar i po, zastade i
pohita ka njemu bre nego to ovek moe da tr i. Oglasio se zmijolikim siktanjem iz crnih usta, a
drhtave o ne jabu ice behu mu velike poput pesnica.
Eragon je shvatio da ne e imati vremena da sko i na noge; lee i na le ima, nije imao
dovoljno prostora da isu e Brisingr. Stoga se spremio da baci ini, ali pre nego to je to u inio,
Safirina glava munjevito prolete iznad njega i eljustima zgrabi pua po sredini. Pueva ku ica pu e
izme u njenih o njaka kao kad se kriljac lomi, pa stvorenje nemo no, drhtavo pisnu.
Obrnuvi vrat, Safira je zavrlja ila pua uvis, razjapila usta i progutala tog stvora itavog,
dvaput mrdnuvi glavom, kao kada crvenda jede kinu glistu.
Spustivi pogled, Eragon je ugledao jo etiri golema pua kako se sputaju niz padinu. Jedan
se bee uvukao u ku icu, ali drugi su jurili k njima na nabranim, suknjastim stomacima. Onamo!",
viknu Eragon. Safira je posko ila unapred. itavo joj se telo na as odiglo, a onda se spustila na sve
etiri kako bi zgrabila prvog, pa drugog, a onda i tre eg pua. Poslednjeg, onog to se sakrio u svoju
koljku, nije pojela, ve je zamahnula glavom kako bi ga oblila talasom plavi asto-utog plamena koji
je obasjao metre zemlje oko nje.
Plamen je nestao posle dve-tri sekunde, a onda je Safira podigla zadimljenog i usijanog
pua eljustima kao kada mama ma ka podigne ma e, pa ga je odnela do Eragona i spustila mu ga
pred noge. Podozrivo je osmotrio pua, ali bilo je o ito da je mrtav.
Eto, sada moe da doru kuje kako valja, re e mu Safira. Zapiljio se u nju, a onda je po eo
da se smeje. Naposletku se i zacenio i spustio ruke na kolena sav zadihan.
ta je toliko smeno?, upitala ga je, te je onjuila ogaravljenu puevu ku icu.
Da, emu se smeje, Eragone?, upita ga Glejdr.
Odmahnuo je glavom, i dalje brek i. Na kraju je nekako izustio: Pa zbog..." Onda se
prebacio na razgovor mislima kako bi i Glejdr mogao da ga uje. Pa zbog... pua na oko za doru ak!
Ponovo je po eo da se kiko e, ose aju i se potpuno blesavo. Puevi odresci!... Jesi l` gladan? Uzmi
jedan pipak! Iscrpljen si? Pojedi koju o nu jabu icu! Kome je jo potrebna medovina kad imamo
slina? Mogao bih da stavim te pipke u au poput kite cve a i oni bi... Toliko je grohotao da nije
mogao da pri a, pa se spustio na koleno pokuavaju i da do e do daha dok su mu suze radosnice tekle
iz o iju.
Safira je razjapila zubate eljusti u neto to je li ilo na osmeh, ispustivi tih krkljav zvuk. Ba
si aav ponekad, Eragone. Jasno je ose ao kako i nju obuzima njegova razgaljenost. Ponovo je
onjuila koljku. Malo medovine dobro bi nam dolo.
Ti si bar jela", rekao joj je, i mislima i re ima.
Nisam dovoljno, ali ipak dovoljno da se vratimo do Vordena.
Kada se smirio, utnuo je pua vrhom izme. Toliko je prolo otkako su zmajevi iveli na
Vroengardu da zasigurno nije shvatio ko si, pa je pomislio da u mu ja biti lagan obrok... A to bi, vala,
bila bedna smrt: da zavri kao ve era nekom puu.
Bedna ali za pam enje, re e Safira.
Da, za pam enje, saglasio se, ose aju i kako ga napad smeha ponovo obuzima.
A ta sam vam ja ono rekao o prvom pravilu lova, de urlijo?, upita ih Glejdr.
Eragon i Safira zajedno odgovorie: Ne vrebaj plen dok se ne uveri da je to zaista plen.
Ba tako, re e Glejdr.
Onda Eragon re e: Skakutave larve, senovite pti urine, a sad i dinovski puevi... Kako je sve
to moglo da nastane od ini ba enih tokom bitke?
Jaha i, zmajevi i Krivokletnici ispustili su ogromnu koli inu energije tokom sukoba. Ve i deo
je bio vezan za ini, ali veliki deo ipak nije. Preiveli su kasnije pri ali da je svet neko vreme bio
potpuno izbezumljen, te nita to bi uli ili videli nije bilo pouzdano. Neki deo te energije sigurno se
spustio na pretke tih larvi i ptica koje si video danas, pa ih je izmenio. Me utim, bilo bi pogreno
uvrstiti i ove pueve me u njih. Poznati kao snalgliji, oduvek su iveli na Vroengardu. Bili su nam
omiljena hrana -mislim na nas zmajeve, a Safira e zasigurno znati zato.

250

Ona po e da prede oblizuju i eljusti.

Ne samo to im je meso meko i ukusno ve je i njihova koljka odli na za varenje.
Ali ako su to obi ne ivotinje, zato ih moje zatitne ini nisu zaustavile?, upita ga Eragon.
Trebalo je da me bar upozore da nam se pribliava opasnost.
E to ve , odgovori mu Glejdr, moda i jeste posledica bitke. Snalglije nisu stvorile ma ije, ali
to ne zna i da na njih nisu uticale sile koje su unitile ovo mesto. Ne bi trebalo da se zadravamo tu
due nego to bude potrebno. Bi e bolje da odemo pre nego to ostali stvorovi to tumaraju po ostrvu
odlu e da stave nau hrabrost na probu.
Uz Safirinu pomo , Eragon je polupao ku icu spaljenog pua, pa je o istio beski menja ki le
u njoj pod sjajem crvene vilinske svetlosti, to bee prljav, ljigav posao po kojem je ostao u krvi do
lakata. Eragon je potom rekao Safiri da zakopa meso blizu eravica.
Safira se onda vratila na mesto u travi na kojem je ranije leala, pa se ponovo sklup ala i
utonula u san. Ovoga puta joj se i Eragon pridruio. Uzevi ebad i bisage, u kojima se nalazilo i
Glejdrovo srce svih srca, zavukao joj se pod krilo, pa se uukao u toplom, mra nom udubljenju
izme u vrata tela. Tu je i proveo no , razmiljaju i i sanjaju i.
Naredni dan bee tmuran i obla an kao prethodni. Lagan sneni pokriva prekrio je planinske
obronke i vrhove bregova, a u vazduhu se ose ala studen koja je Eragona navela na zaklju ak da e
sneg ponovo pasti u toku dana.
Potpuno iscrpljena, Safira se nije mrdnula sve dok se sunce nije nalo itav lakat iznad
planina. Eragon bee nestrpljiv, ali ipak ju je pustio da spava. Bilo je vanije da se ona odmori od leta
do Vroengarda nego da rano po nu da rade.
im se probudila, Safira je iskopala le onog pua, pa je on pripremio obilan doru ak koji se
sastojao od... nije bio siguran kako bi to uopte nazvao: od pueve slaninice? Kako god se zvali,
komadi mesa behu ukusni, pa je pojeo vie nego obi no. Safira je potamanila sve ostatke, a onda su
sa ekali jo jedan sat, poto ne bi bilo mudro ulaziti u borbu s hranom u stomacima.
Eragon je naposletku smotao ebad i privezao sedlo za Safiru, te s Glejdrom krenue ka steni
Kutian.

251

STENA KUTIAN
Put do jabu njaka inio se kra im nego prethodnog dana. vornovato drve e i dalje je
delovalo zlokobno, pa je Eragon drao ruku na Brisingru dok su prolazili kroz vo njak.
Kao i ranije, on i Safira su se zaustavili na ivici zarasle istine koja se pruala ispred stene
Kutian. Jato vrana je sedelo na gruboj kamenoj litici, ali ptice prhnue ga i im ugledae Safiru Eragon nije mogao da zamisli loiji predznak od toga.
Eragon je pola sata stajao na istom mestu bacaju i mnotvo ini u potrazi za ma ijama koje bi
mogle da nakode njemu, Safiri ili Glejdru. Pronaao je itavu mreu zastrauju ih arolija,
prepletenih po livadi, po steni Kutian i - koliko je on mogao da proceni - po ostatku ostrva. Neke od
ini utisnutih u dubinu zemlje behu toliko snane da je imao ose aj da mu golema reka energije te e
ispod stopala. Ostale behu manje i naizgled nekodljive, te su ponekad uticale jedino na cvetak ili
gran icu. Vie od polovine ini bee pritajeno - poto im bee ponestalo energije, poto nisu imale na
koga da deluju, ili pak poto su ekale odgovaraju i splet okolnosti - a neke ini su se me usobno
kosile, kao da su Jaha i, ili ko god da ih je bacio, pokuali da izmene ili ponite neke ranije bajalice.
Eragon nije uspeo da odredi svrhu ve ine tih ini. Re i kojima behu ba ene nigde nisu bile
zabeleene, te za njima ostade samo sazdana energija koju su davno preminuli arobnjaci paljivo
sastavili, a takva mesta behu teka za tuma enje, ako su se uopte dala protuma iti. Glejdr mu je
donekle pomogao, poto je znao mnoge starije i ja e ini nad Vroengardom, ali Eragon je mahom
morao da naga a. Sre om, uglavnom je bio kadar da odredi da li bi odre ene ini mogle da uti u na
njega, Safiru ili Glejdra, mada nije uvek uspevao da prokljuvi njihovu svrhu. Bee to sloen poduhvat,
koji je zahtevao sloene bajalice, pa mu je bilo potrebno jo sat vremena da prou i sve ini.
Me utim, i njega i Glejdra najvie su brinule ini koje moda nisu mogli da primete. Nije bilo
lako i kati ma ije drugih arobnjaka ako se oni behu potrudili da sakriju svoje delo.
Eragon se naposletku uverio da oko stene Kutian i na njoj nema zamki, te on i Safira pre oe
preko istine kako bi otili do podnoja nazubljene stenovite kule prekrivene liajevima.
Zabacivi glavu, Eragon se zagledao u vrh stene, koji se inio neverovatno dalekim. Ni on ni
Safira nisu videli nita neobi no na samoj steni.
Izgovorimo svoja imena i zavrimo s tim, rekla je.
Eragon je poslao upitnu misao ka Glejdru, te mu zmaj odgovori: Upravu je. Nema svrhe
okoliati. Izgovori svoje ime, pa emo i Safira i ja u initi isto.
Ose aju i se napeto, Eragon je dvaput stisnuo ake, pa je svukao tit s le a, isukao Brisingr i
spustio se u
anj.
Ja sam", rekao je glasno i jasno, Eragon Senkoubica, sin Bromov."
Ja sam Safira Bjartskular, k i Vervadina.
A ja sam Glejdr Eldunari, sin Nithring dugorepe.
Potom stadoe da ekaju.
Vrane zagraktae u daljini, kao da im se rugaju. Eragon oseti nelagodu, ali trudio se da ne
obra a panju na to. Nije ni o ekivao da e laka otvoriti kriptu.
Pokuaj ponovo, ali ovoga puta izgovori svoj deo na drevnom jeziku, preporu io mu je Glejdr.
Eragon stoga re e: Nam iet er Eragon Sundavar-Vergandi, sonrabrBrom."
Potom Safira i Glejdr ponovie svoje ime i poreklo na drevnom jeziku.
Opet se nita nije desilo.
Eragon oseti jo dublju nelagodu. Ako je njihov put bio uzaludan... Ne, ne, ne sme ni da
razmilja o tome. Bar ne zasad. Moda sva imena moraju biti glasno izre ena, rekao je.
Kako?, upita Safira. Je 1' bi trebalo da riknem na ovaj kamen? A Glejdr?
Mogu ja da vam izgovorim imena, re e Eragon.
Sumnjam da se to od nas o ekuje, ali nita nas ne kota da pokuamo, re e Glejdr.
Na ovom jeziku ili na drevnom?
Na drevnom jeziku, ini mi se, ali pokuaj na oba jezika da bismo bili sigurni.
Eragon je dvaput izdeklamovao njihova imena, ali kamen je ostao vrst i nepomi an kao i
ranije. Iznerviran, rekao je: Moda smo na pogrenom mestu, moda se ulaz u Kriptu dua nalazi na
drugoj strani stene. Ili na samom vrhu.

252

Da je tako, zar to ne bi bilo spomenuto u uputstvima u knjizi Domia abr Wyrda?, upita ga
Glejdr.
Eragon je spustio tit. Zato zagonetke uvek moraju biti toliko teke?
A ta ako bi samo ti trebalo da kae svoje ime?, re e Safira Eragonu. Nije li Solembum rekao
Kada ti se bude inilo da je sve izgubljeno i da tvoja mo nije dovoljna, idi do stene Kutian i izgovori
svoje ime kako bi otvorio Kriptu dua"? Samo svoje ime, Eragone, ne moje ili Glejdrovo.
Eragon se namrtio. Pretpostavljam da je to mogu e... ali ako treba da izgovorim samo svoje
ime, onda verovatno moram biti sam kada ga budem izgovarao.
Riknuvi, Safira je posko ila i zamrsila Eragonovu kosu i biljke na istini mahnuvi krilima.
Pokuaj, ali pouri!, rekla je krenuvi ka istoku, podalje od stene.
Kada se udaljila pola kilometra, Eragon je ponovo pogledao ka hrapavoj povrini stene, te je
ponovo podigao tit i ponovo izgovorio svoje ime, prvo na svom, a onda i na vilenja kom jeziku.
Nisu se otvorila nikakva vrata. Nikakve se pukotine nisu pojavile na steni. Nikakvi znakovi
nisu isko ili na povrinu. Ta golema kula je u svakom pogledu li ila na vrstu granitnu gromadu bez
ikakvih tajni u sebi.
Safira!, viknu Eragon u mislima. Potom opsova, te po e da parta tamo--amo po istini,
utiraju i kamen e i granje pred sobom.
Vratio se do podnoja stene kada je Safira sletela na istinu. Kande na zadnjim nogama
zasekoe duboke brazde u mekoj zemlji dok je mahala krilima kako bi se usporila. Li e i vlati trave
zakovitlae se oko nje kao da ih je uhvatio vihor.
im se spustila na sve etiri i savila krila, Glejdr re e: Rekao bih da nisi bio uspean?
Nisam, brecnu se Eragon, ljutito gledaju i u kulu.
Stari zmaj uzdahnu: Plaio sam se da bi se to moglo dogoditi. Postoji samo jedno
objanjenje...
Da nas je Solembum slagao? Da nas je naveo na pogrean trag kako bi Galbatoriks mogao da
uniti Vordene dok mi ne budemo tamo?
Ne. Da bismo otvorili ovu... ovu...
Kriptu dua, re e Safira.
Da, ovu kriptu o kojoj ti je pri ao - da bismo je otvorili, moramo da izgovorimo svoja prava
imena.
Te re i padoe me u njih poput kamenih gromada. Neko vreme niko nita nije rekao. Eragon
se plaio same pomisli, pa nije smeo ni da razmilja o njoj jer se pribojavao da bi tako mogao sve da
pogora.
Ali ta ako je posredi klopka?, re e Safira.
Onda je to jedna avolska klopka, re e Glejdr. Morate se zapitati da li verujete Solembumu.
Naime, ako nastavimo, rizikujemo mnogo vie od svojih ivota - rizikujemo svoju slobodu. Ako mu
zaista verujete, moete li biti dovoljno iskreni pred sobom da otkrijete svoja prava imena, i to brzo? I
da li ste spremni da ivite s tom spoznajom, ma koliko neprijatna bila? Ako niste, trebalo bi smesta da
odemo odavde. Ja se jesam promenio od Oromisove pogibije, ali znam ko sam. Zna li i ti, Safira? Ili
ti, Eragone? Moete li mi zaista re i ta je ono to vas ini zmajem i Jaha em?
Eragona obuze jeza kada podie pogled ka steni Kutian.
Ko sam ja?, zapitao se.
***

253

ITAV JE SVET SAMO SAN

Nasuada se smejala dok se zvezdano nebo obrtalo oko nje i dok je strmoglavo padala ka
dubokoj rupi ispunjenoj jarkom belom svetlo u.
Vetar joj je upao kosu, spava ica joj je leprala na sve strane, iskidani krajevi rukava ibali su
je poput bi eva. Ogromni slepi mievi, crni i mastiljavi, rojili su se oko nje grickaju i joj rane zubima
koji su je kidali, bockali i peckali poput leda.
I dalje se smejala.
Rupa se proirila i nju prekri svetlost, na as je zaslepivi. Kada joj se vid razbistrio, zatekla se
u Dvorani Blagozborive kako stoji i gleda samu sebe vezanu za pepeljastu kamenu plo u. Pokraj
njenog mlitavog tela stajao je Galbatoriks: visok, ple at, sa senkom preko lica i grimiznom vatrenom
krunom povrh glave.
Okrenuo se ka mestu na kom je stajala i pruio joj ruku u rukavici: Hajde, Nasuada, k eri
Aihadova. Progutaj svoj ponos i pokori mi se, i da u ti sve to si oduvek elela."
Podrugljivo je frknula, te se bacila na njega ispruenih ruku. Ali pre nego to ga je epala za
vrat, kralj nestade u oblaku crne magle.
Ono to bih ja elela jeste da te ubijem!", viknula je ka tavanici.
Odajom odjeknu Galbatoriksov glas kao da dopire odasvud: Onda ostaje tu dok ne uvidi
greku u svom rasu ivanju."
***
Nasuada otvori o i. I dalje se nalazila na kamenu, okovanih zglavaka i glenjeva, morena
bolom od larvi rov ica koji nikako nije posustajao.
Namrgodila se. Da li je ostala bez svesti, ili je upravo pri ala s kraljem? Bilo joj je teko da
odredi jer je...
U uglu odaje, ugledala je vrh guste zelene lozice kako se probija kroz oslikane plo ice lome i
ih. Potom se pojavi jo lozica, izviru i iz zida sa spoljne strane; po ele su da se ire po podu,
prekrivaju i ga morem migoljavih, zmijolikih izdanaka.
Gledaju i ih kako puze ka njoj, Nasuada po e da se smeje. Zar samo ovoliko moe da smisli?
Pa ja svake no i sanjam udnije snove.
Kao da odgovara na njen prigovor, kamen pod njom po e da se topi i bibavi pipci se sklopie
preko nje, obavijaju i joj se oko udova vr e od ma kakvih lanaca. Mrak joj pade na o i kad lozice na
njoj stadoe da se mnoe; ula je samo zvuk njihovog klienja: bee to suvonjav zvuk kretanja, nalik
na zvuk prosipanja peska.
Vazduh oko nje postade teak i topao, i ona shvati da teko die. Da nije znala da su te lozice
samo varka, moda bi se i usplahirila. Ovako je samo pljunula u tamu i opsovala Galbatoriksa. I to ne
prvi put. Ni poslednji - bila je sigurna u to. Ali ne e mu ona pruiti zadovoljstvo da shvati koliko ju je
uznemirio.
Svetlost... Zlatni snopovi koji se sputaju preko talasastih brda proaranih njivama i
vinogradima. Ona stoji na rubu malog unutranjeg dvorita, pod senicom punom procvalog ladolea,
ije joj puzave grane deluju neprijatno poznato. Nosi prelepu utu haljinu. U desnoj je ruci dri
kristalni pehar s vinom, a na jeziku ose a opojan, trenjast ukus pi a. Blag lahor pirka sa zapada.
Vazduh mirie na toplinu, na utehu i na svee uzoranu zemlju.
Aaa, tu si", re e glas iza nje, pa se okrenula i ugledala Murtaga kako joj prilazi hode i po
nekom veli anstvenom imanju. I on je drao pehar vina u ruci. Nosio je crne akire i dublet od
kestenjastog satena opervaen zlatovezom. Bode opto en draguljima visio mu je s pojasa s nitnama.
Kosa mu je bila dua nego to ju je ona upamtila i doimao se oputenim i samouverenim, kakvim ga
ranije nije videla. S takvim dranjem i osvetljenog lica, bio je upe atljivo zgodan, kao kakav velmoa.

254

Pridruio joj se pod senicom, te je spustio aku na njenu golu ruku. Taj postupak je ozna avao
oputenost i bliskost. Lijo jedna lukava, zato si me ostavila samog s gospodarom Ferosom i
njegovom beskrajnom besedom? Trebalo mi je pola sata da se izvu em." Zastao je kako bi je pomnije
pogledao, te mu se na licu pojavi zabrinutost. Jesi li dobro? Obrazi su ti sivi."
Otvorila je usta, ali nije mogla da prona e prave re i. Nije znala kako bi trebalo da reaguje.
Murtag nabra elo. Opet si imala jedan od onih napada, jelda?"
,,N-n-ne znam... Ne se am se kako sam dospela ovamo, niti kako..." Prekinula je re enicu
videvi bol u Murtagovim o ima, koji on bre-bolje prikri.
Spustio joj je ruku na krsta, te je stao iza nje kako bi se zagledao u brdovit krajolik. Naiskap je
ispraznio pehar. Onda joj priguenim glasom re e: Znam koliko te sve ovo zbunjuje... Nije ovo prvi
put da ti se to dogodi, ali..." Duboko je udahnuo, blago odmahnuvi'glavom. ega se poslednjeg
se a? Tirma? Aberona? Opsade Sitrija?... Dara koji sam ti dao one no i u Eoamu?"
Nasuadu obuze strana nesigurnost. Urubejna", proaputala je. Dvorane Blagozborive. Toga
se poslednjeg se am."
Na tren joj se u inilo da mu je ruka zadrhtala na njenim le ima, mada mu lice nije nita
odavalo.
Urubejna", ponovio je promuklo. Pogledao ju je: Nasuada... prolo je ve osam leta od
Urubejna."
Ne, pomislila je, to nije mogu e. Ipak, sve to je videla oko sebe i osetila inilo joj se stvarnim.
Pomeranje Murtagove kose dok ju je vetar mrsio, miris livada, dodir haljine na koi - sve je naizgled
bilo onakvo kakvo bi trebalo da bude. Ali ako je stvarno bila tamo, zato je Murtag nije razuverio
mislima, kao to je inio ranije? Zar je zaboravio? Prolo je osam godina, moda se vie ne se a
obe anja koja joj je davno dao u Dvorani Blagozborive.
Ja se...", po ela je. Onda za u kako neka ena dovikuje: Milostiva gospo!"
Pogledavi preko ramena, ugledala je debeljukastu slukinju kako uri niz imanje lepraju i
belom prega om. Milostiva gospo", re e joj slukinja i nakloni se. Izvinite to vas prekidam, ali
deca su se ponadala da ete ih gledati kako izvode predstavu za goste."
Deca", proaputala je. Pogledala je u Murtaga i ugledala blistave suze u njegovim o ima.
Da", rekao joj je. Deca. etvoro, svi jaki, zdravi i veseli."
Zadrhtala je, ophrvana ose anjima. Nije se mogla obuzdati. Onda je podigla bradu: Pokai mi
ta sam sve zaboravila. Pokai mi zato sam sve zaboravila."
Murtag joj se osmehnuo - i to ponosito, bar kako se njoj u inilo. Bi e mi drago", re e joj, te
je poljubi u elo. Uzeo je pehar od nje, te dade oba slukinji. Potom ju je uzeo za ruke, sklopio o i i
pognuo glavu.
Tren kasnije, osetila je kako joj ne ije prisustvo pritiska misli i odmah je znala: to ne bee on.
To nikako nije bio on.
Razgnevljena obmanom i gubitkom onoga to nikada nije ni imala, istrgla je desnu aku iz
Murtagove ruke, zgrabila njegov bode i zarila mu se ivo u bok viknuvi:
U Elharimu iveo ovek neki, ovek sa utim o ima, to mi re e: apata se uvaj, jer u njima
la po iva."
Murtag je osmotri neobi no ispraznim pogledom, a onda nestade pred njom. Sve oko nje senica, dvorite, imanje, brda pod vinogradima - nestade, i ona se odjednom na e u praznini bez
svetlosti i zvuka, u lebde em poloaju. Pokuala je da nastavi svoju litaniju, ali nikakav glas nije joj
izlazio iz grla. Nije mogla ni da uje damare u sopstvenim venama.
Potom je osetila kako se tama obr e i...
Posrnuvi, pala je na ruke i kolena. Otre joj stene izgrebae dlanove. Trepnuvi kako bi se
prilagodila tami, ustala je i osvrnula se oko sebe.
Izmaglica. Snopovi dima lelujaju po pustim poljima sli nim Ognjenoj ravnici.
Ponovo je bila odevena u svoju iskidanu spava icu, bosonoga.

255

Neto zaurla iza nje i ona se obrnu, te ugleda Kula od etiri metra kako juria ka njoj vitlaju i
gvozdenom toljagom velikom kao ona sama. Sleva za u drugi urlik i ugleda drugog Kula i etiri nia
Urgala. Onda dve pogrbljene prilike u ogrta ima izjurie iz beli aste izmaglice i potr ae ka njoj,
vrite i i mau i sabljama. Mada ih nikada ne bee videla, znala je da su to Ra'zaci.
Ponovo se nasmejala. Galbatoriks je pokuavao da je kazni.
Ne mare i za neprijateljski napad - a znala je da ne moe da ga izbegne niti da ih ubije - sela je
na zemlju prekrtenih nogu i po ela da pevui staru patulja ku pesmu.
Galbatoriksovi po etni pokuaji da je obmane behu prili no veti i temeljni, te bi je moda i
zavarali da je Murtag nije upozorio. Kako ne bi otkrila da joj Murtag pomae, pretvarala se da ne zna
da joj Galbatoriks menja poimanje stvarnosti, ali ma ta videla ili osetila, nije dozvoljavala kralju da je
navede da razmilja o onome o emu nije smela da razmilja ili, jo gore, da je natera da mu se pokori.
Nije mu se uvek lako odupirala, ali drala se svojih misaonih i govornih rituala, kojima je mogla da
osujeti kralja.
Prvi privid koji je stvorio bee neka druga ena, Rijala, koja joj se pridruila u Dvorani
Blagozborive kao druga zato enica. ena je tvrdila da je potajno udata za jednog vordenskog uhodu u
Urubejnu i da su je zarobili dok mu je nosila poruku. Za nedelju dana, koliko se njoj inilo, Rijala je
pokuala da joj se dodvori i da je, zaobilaznim putem, ubedi da vordenski pohod nikuda ne vodi, da su
im razlozi za borbu pogreni i da bi ispravno postupila tek kad bi se povinovala Galbatoriksovoj vlasti.
Nasuada isprva nije shvatala da je i sama Rijala privid. Pretpostavljala je da Galbatoriks izvr e
njene re i i izgled, ili da moda petlja i oko njenih ose anja kako bi bila otvorenija ka Rijalinim
tvrdnjama.
Kako su se dani oduili i kako je Murtag nije pose ivao, niti joj se javljao, sa strahom je
pomislila da ju je ostavio u Galbatoriksovim rukama. Ta ju je pomisao namu ila mnogo vie nego to
bi priznala, te je stalno brinula zbog toga.
Potom se zapitala zato Galbatoriks nije dolazio da je mu i tokom nedelje, pa joj je sinulo da
bi, da je stvarno ve prolo nedelju dana, Vordeni i vilenjaci ve napali Urubejn. A da se to desilo,
Galbatoriks bi to sigurno spomenuo likuju i. Osim toga, Rijalino donekle udno ponaanje, pomeano
s mnogo neobjanjivih praznina u njenom pam enju, Galbatoriksovo odsustvo i Mur-tagovo
nejavljanje - nije mogla da poveruje da bi pogazio datu re - ubedie je, ma koliko to nestvarno
zvu alo, da je Rijala utvara i da vreme vie nije ono to se inilo da jeste.
Potreslo ju je saznanje da Galbatoriks moe da izmeni broj proteklih dana u njenom umu.
Gnuala se od te pomisli. Njen ose aj za vreme ionako je postao zbrkan tokom njenog zato enitva, ali
sa uvala je svest o protoku vremena. Izgubivi tu svest, to sidro u vremenu, postala je zavisnija od
Galbatorikse milosti, poto je mogao da produava ili skra uje sve njene doivljaje kako mu drago.
Ipak, i dalje je bila vrsto reena da se odupre Galbatoriksovim pokuajima da je prinudi da
mu se pot ini, ma koliko vremena prolo u njenom doivljaju. Ako bude morala da izdri stotinu
godina u eliji, onda e trpeti stotinu godina.
Poto se pokazala imunom na Rijalina potuljena doaptavanja i poto je otvoreno proglasila tu
enu kukavicom i izdajnicom, ta varka nestade iz odaje kako bi se Galbatoriks prebacio na narednu
smicalicu.
Nakon toga, njegove obmane su bivale sve sloenije i neverovatnije, ali nijedna se nije kosila s
razumom i nijedna nije krila ono to joj je ve pokazao, poto je kralj i dalje pokuavao da sakrije
svoju ulogu u svemu tome.
Njegovi pokuaji su dostigli vrhunac kada ju je, toboe, iz dvorane odveo do zatvorske elije u
drugom delu tvr ave, gde je navodno videla Eragona i Safiru okovane lancima. Galbatoriks joj je
zapretio da e ubiti Eragona ukoliko mu se ne zakune na vernost kao svom kralju. Kada je odbila,
izazvavi ogor enost i iznena enost, kako joj se u inilo, Eragon je uzviknuo ini koje su nekako
oslobodile sve troje. Nakon kratkog dvoboja, Galbatoriks je pobegao, mada ona nije verovala da bi on
to ikada u inio u stvarnosti, pa su potom ona, Eragon i Safira po eli da se probijaju kroz tvr avu
bore i se.
Sve je to bilo prili no uzbudljivo i zanimljivo i pride je elela da otkrije kako e se sve to
razmrsiti, me utim, u tom trenutku je shvatila da ve predugo igra tu Galbatoriksovu lanu igru. Stoga
se uhvatila za prvu nepodudarnost koju je zapazila, oblik krljuti oko Safirinih o iju, te ju je iskoristila
kao opravdanje da odglumi kako je odjednom shvatila da je svet oko nje laan.

256

Obe ao si mi da me ne e lagati dok budem u Dvorani Blagozborive!", viknula je uprazno.

ta je ovo ako nije la, kritelju zakletve?"
Galbatoriksov gnev zbog njenog otkri a bee neizreciv: za ula je riku dostojnu zmaja ve eg
od planine, a zatim se manuo prefinjenosti te ju je podvrgao nezamislivom mu enju.
Kada su utvare kona no nestale, Murtag joj je javio da kona no ponovo moe da veruje
svojim ulima. Nikada se nije toliko obradovala dodiru njegovog uma.
Te no i je doao k njoj, pa su proveli sate sede i i razgovaraju i. Ispri ao joj je kako Vordeni
napreduju - gotovo behu stigli do prestonice - i kako teku pripreme carske vojske, a potom joj je rekao
da mu se ini da je pronaao na in da je oslobodi. Kada je zatraila pojedinosti, odbio je da ih otkrije
rekavi joj: Potrebno mi je jo nekoliko dana da se uverim da e plan biti uspean. Ali postoji na in,
Nasuada. U to moe da veruje!"
Ona je poverovala u njegovu iskrenost i zabrinutost za nju. Sve i da nikada ne umakne, nije
sama u tom zato enitvu - bilo joj je drago to je tako.
Poto mu je prepri ala neke muke kojima ju je Galbatoriks podvrgao i poto mu je otkrila
kako ga je osujetila, Murtag se iroko osmehnuo. Pokazala si se mnogo ve im izazovom nego to je
ekivao. Odavno mu niko nije pruio takav otpor. Ja, vala, nisam... Ne znam mnogo o tome, ali
koliko sam shvatio, neopisivo je teko stvoriti uverljive varke. Svaki vi ni arobnjak moe da te
navede da pomisli da lebdi po nebu, da ti je vru e ili hladno ili da pred tobom raste cvet. Sitne
sloene stvari i one krupne ali jednostavne predstavljaju vrhunac arobnja ke vetine, a potrebno je
mnogo usredsre- enosti da bi se varka odrala. Ako ti se panja poljulja, cvet e odjednom imati etiri
latice umesto deset. Moda e i nestati. Najtee je podraavati sitne pojedinosti. Priroda obiluje
pojedinostima, ali malo tih detalja dopre do nae svesti. Ako nisi sigurna da je ono u ta gleda
stvarno, samo proveri pojedinosti. Potrai avove, mesta za koja vra evi ne znaju ta bi na njima
trebalo da se nalazi, ili su to zaboravili, ili pak zbrzali posao kako bi sa uvali energiju."
Ako je to toliko teko, kako Galbatoriks uspeva?"
On se koristi Eldunarijima."
Svima?"
Murtag joj klimnu. Oni mu obezbe uju energiju i potrebne pojedinosti, a on njima upravlja
kako ho e."
Dakle, stvari koje vidim izgra ene su na se anju zmajeva?", upitala ga je, ose aju i se
donekle zapanjeno.
Opet joj je klimnuo. Da, i na se anjima njihovih Jaha a, bar kada su posredi zmajevi koji su
imali Jaha e."
Narednog jutra, Murtag joj posla munjevitu misao kako bi je probudio i kako bi joj rekao da se
Galbatoriks sprema da ponovo po ne. Potom su po ele da je opsedaju kojekakve utvare i prividi, ali
kako je dan prolazio, primetila je da te varke - uz nekoliko upadljivih izuzetaka, poput onih s njom i
Murtagom na imanju - postaju sve prostije i nejasnije, kao da su se Galbatoriks ili njegovi Eldunariji
umorili.
Tako se i nala na pustoj ravnici, pevue i patulja ku pesmu dok su Kuli, Urgali i Ra'zaci
kidisali na nju. Potom su je i epali, i zaista se ose ala kao da je stvarno tuku i seku, te je nekoliko
puta vrisnula ele i da joj bol umine, ali ni u jednom trenutku nije pomislila da bi trebalo da se
povinuje Galbatoriksovim eljama.
Ravnica je potom nestala, kao i glavnina njene patnje, pa se podsetila: Sve je ovo samo u mojoj
glavi. Ne u se predati. Nisam ivotinja, ja a sam od slabosti svoga tela.
Zatim se obrela u mra noj pe ini, osvetljenoj jedino svetlucavim zelenim pe urkama.
Nekoliko minuta je sluala kako neko stvorenje njuka i tumara po mraku izme u stalagmita, a onda je
na potiljku osetila topao dah koji je smrdeo na crkotinu.
Ponovo je po ela da se smeje i nije prestala ak ni kada ju je Galbatoriks prisilio da trpi jednu
grozotu za drugom, pokuavaju i da na e meavinu bola i straha kojom bi je slomio. Smejala se poto
je znala da joj je volja snanija od njegove mate, ali i zato to je znala da moe da ra una na
Murtagovu pomo , a uz njega kao saveznika, nije se plaila utvarnih komara u koje ju je Galbatoriks
ubacivao, ma koliko se uasnim inili.
***

257

PITANJE KARAKTERA
Eragon je izvrnuo stopalo kada je nagazio u klizavo blato, pa je odjednom pao na bok u mokru
travu. Trgnuo se i jauknuo osetivi bol u kuku. Sigurno e mu ostati modrica.
Barzul", rekao je, pa je ustao i paljivo se uspravio. Bar nisam pao preko Brisingra, pomislio
je, skidaju i hladno blato s pantalona.
Naroguen, nastavio je ka poruenoj zgradi kod koje su odlu ili da bivakuju, veruju i da e
tamo biti sigurniji nego u umi.
Prolaze i kroz travu, prepao je nekoliko aba buka ica koje posko ie iz skrovita, te se
skakutavo razbeae. Te abe buka ice behu jedina druga udna stvorenja na koja su naili na ostrvu:
svaka je imala ronatu izraslinu iznad crvenih o iju, a sa sredine ela izvirao im je povijen pipak, nalik
na ribarski tap, s kog je visio mali mesnati organ koji je no u isijavao belim ili utim odsjajem. Ta
svetlost je omogu avala abama buka icama da namame na stotine lete ih buba nadohvat jezika, te su,
zbog lakog pristupa hrani, te abe bile pravi divovi. Neke behu velike kao medve a glava - velike
mesnate gromade upiljenih o iju i usta irokih poput njegove dve rairene i spojene ake.
abe ga podsetie na travarku An elu, pa je odjednom zaalio zbog toga to nije s njima na
Vroengardu. Ako iko moe da nam kae naa prava imena, kladim se da je to ona. Neznano zato,
oduvek je imao ose aj da travarka moe da vidi njegovu sutinu, kao'da joj je sve o njemu jasno. Taj
ose aj ga je onespokojavao, ali dobro bi mu doao u tom trenu.
On i Safira su odlu ili da veruju Solembumu i da ostanu na Vroengardu jo najvie tri dana,
pokuavaju i da otkriju svoja prava, istinska imena. Glejdr im je prepustio tu odluku. Rekao im je: Vi
Solembuma poznajete bolje od mene. Ostanite tu ili nemojte - rizik je golem i ovako i onako. Za nas
vie nema sigurnih puteva.
Safira je naposletku odlu ila. Ma kodlaci nikada ne bi sluili Galbatoriksu, rekla je. Oni
previe cene svoju slobodu. Njihovoj bih re i verovala vie nego re i drugih stvorenja, ak i vilenjaka.
Stoga su reili da ostanu.
Ostatak toga dana i ve i deo narednog proveli su sede i, razmiljaju i, pri aju i, dele i
se anja, prou avaju i umove jedno drugome i oprobavaju i razli ite spojeve re i na drevnom jeziku, u
nadi da e svesno prona i svoja istinska imena ili da e ih, ako im se posre i, slu ajno pogoditi.
Glejdr bi im ponudio svoju pomo kada bi je zatraili, ali uglavnom je utao daju i Eragonu i
Safiri prostora za razgovor, poto je bilo tema za koje je Eragona bilo sramota da bilo ko drugi uje za
njih. Iznalaenje istinskog imena trebalo bi da bude neto to ovek ini sam, re e im Glejdr. Dosetim
li se koja bi mogla biti vaa, kaza u vam ih poto nemamo vremena za bacanje, ali bilo bi bolje da ih
sami otkrijete.
No nijedno jo ne bee uspelo.
Jo otkako mu je Brom objasnio istinska imena, Eragon je eleo da dozna svoje. Spoznaja, a
pogotovo samospoznaja, oduvek bee veoma korisna, pa se nadao da e mu njegovo istinsko ime
pomo i da bolje ovlada svojim mislima i ose anjima. Me utim, i dalje je strepeo od onoga to bi
mogao da otkrije.
Pod pretpostavkom, naravno, da zaista prona e svoje ime u narednih nekoliko dana, u ta nije
bio siguran. Nadao se da e uspeti, i radi njihovog poduhvata, ali i zato to nije eleo da ga Glejdr ili
Safira prona u umesto njega. Ako je ve trebalo da uje opis itavog svog bi a u jednoj re i ili frazi,
eleo je da sam do e do te spoznaje umesto da mu je da neko drugi.
Eragon uzdahnu uspinju i se uz pet popucalih stepenica koje su vodile ka zgradi. Ta gra evina
je nekada bila ku a za gnezda - tako mu je bar Glejdr rekao - ali bila je toliko mala prema
vroengardskim merilima da je bila potpuno bezna ajna. No zidovi joj ipak behu vii od tri sprata, a
unutranjost bee dovoljno prostrana da Safira u njoj moe lako da se kre e. Jugoisto ni rub bee se
obruio ka unutra, povukavi i deo tavanice, ali zgrada je ina e bila vrsta.
Eragonovi koraci odjeknue kada je proao kroz zasvo en ulaz i krenuo preko staklastog poda
glavne dvorane. U providni materijal behu umetnute krivudave are koje su sa injavale apstraktan,
maltene vrtoglavo sloen desen. Kad god bi ga pogledao, u inilo bi mu se da e se linije spojiti u neki
nepoznat oblik, ali to se nijednom nije desilo.

258

Pod je bio prekriven mreom pukotina koje su se irile od kra ispod zjape e rupe gde zidovi
behu popustili. Duge vitice brljana visile su s ruba razruene tavanice, li i na prepletenu uad.
Voda je kapala s njihovih krajeva padaju i u plitke, nepravilne barice, a zvuk kapanja odjekivao je po
itavoj gra evini neprekidnim, nepravilnim ritmom, te je Eragon pomislio da e izludeti ako bude
morao da ga slua vie od nekoliko dana.
Naspram severnog zida nalazio se polukrug od kamenja koje je Safira dovukla kako bi zatitila
bivak. Stigavi do te prepreke, Eragon je sko io na najbliu kamenu kocku, koja bee via od tri metra,
pa se spustio na drugu stranu uz glasan udarac.
Safira prestade da licka prednju nogu i on oseti kako mu alje upitnu misao. Odmahnuo je
glavom, pa se vratila svom doterivanju.
Skinuvi ogrta , Eragon je otiao do vatre koju je potpalio pokraj zida. Rairio je prljav plat
po podu, pa je skinuo blatnjave izme kako bi i njih stavio da se sue.
ini li ti se da e opet po eti kia?, upita ga Safira.
Verovatno ho e.
nuo je pokraj vatre, a onda je seo na svoju prostirku i naslonio so na zid. Gledao je kako
Safira grimiznim jezikom pere savitljive kutikule oko podnoja svake kande. Neto mu je sinulo, pa
je promrmljao frazu na drevnom jeziku, ali razo arao se jer nije osetio nalet energije u tim re ima, niti
je Safira reagovala na to to je rekao kao to je Sloun reagovao kada je on izgovorio njegovo istinsko
ime.
Eragon je zamurio i zabacio glavu.
Bio je ogor en zbog toga to ne moe da odgonetne Safirino pravo ime. Mogao je da prihvati
to to ne moe sasvim da razume sebe, ali Safiru je znao otkako se izlegla, pa je s njom delio skoro sva
njena se anja. Kako je mogu e da postoje delovi njenog bi a koji su njemu i dalje nepoznati? Kako je
mogu e da je ubicu Slouna razumeo bolje nego svoju pratilju, s kojom bee vezan arolijama? Moda
zato to je ona zmaj, a on ljudsko bi e? Ili zato to je Slounova li nost bila prostija od Safirine?
Eragon nije znao odgovor.
Prema Glejdrovoj preporuci, vebali su tako to je trebalo da kau mane koje su primetili
jedno kod drugoga: on na njoj, a ona na njemu. Bee to poniavaju a veba. Glejdr je tako e podelio
svoja zapaanja, ali iako je zmaj bio nean, Eragon se nije mogao odupreti ose anju povre enog
ponosa nakon to je uo kako Glejdr navodi njegove nedostatke. Eragon je pritom znao da e i to
morati da ima na umu dok bude pokuavao da otkrije svoje pravo ime.
to se ti e Safire, njoj je bilo najtee da prihvati svoju tatinu, koju je dugo odbijala da prizna.
Kod Eragona, posredi behu nadmenost koju je, prema Glejdrovim tvrdnjama, ponekad iskazivao,
ose anja vezana za ljude koje je pobio i mrzovolja, sebi nost, bes i drugi nedostaci pred kojima je,
poput mnogih drugih, esto bio slab.
Mada su prou ili sebe najiskrenije to su mogli, njihovo preispitivanje nije donelo reenje.
Jo danas i sutra, i to je to. Snudio se pri pomisli da e se vratiti Vordenima praznih ruku. Ne
znam kako bi trebalo da pobedimo Galbatoriksa, rekao je, kao mnogo puta ranije. Jo nekoliko dana, i
nai ivoti moda vie ne e biti nai. Bi emo robovi poput Murtaga i Trna.
Opsovao je sebi u bradu i kriom tresnuo pesnicom po podu.
Smiri se, Eragone, re e mu Glejdr, te Eragon primeti da zmaj zakriljuje misli kako ga Safira
ne bi ula.
Ne znam kako bih mogao da se smirim, zareao je.
Lako je biti smiren kada nema o emu da brine, Eragone. Me utim, prava proba za tvoju
mo samokontrole jeste pokuaj da ostane smiren u tekim vremenima. Ne sme da dopusti da ti bes
i ogor enost zamagle razum, pogotovo ne u ovom trenutku. Sada ti je potreban bistar um.
A ti si oduvek bio kadar da ostane smiren u ovakvim okolnostima?
inilo mu se da se stari zmaj nasmejao. Nisam. Imao sam obi aj da arlau em, ujedam,
obaram drve e i rijem zemlju. Jednom sam slomio vrh jedne gore na Ki mi, pa su se ostali zmajevi
prili no naljutili na mene. Ali potom sam imao mnogo leta da nau im kako gubljenje ivaca retko
pomae. Znam da ti nisi imao toliko vremena, ali dozvoli mome iskustvu da te posavetuje. Mani se
briga i usredsredi se samo na zadatak pred sobom. Budu nost e biti onakva kakva e biti, a ako se
jedi zbog nje, samo pove ava izglede da ti se strahovanja ostvare.
Znam, uzdahnu Eragon, ali nije to lako.

259

Naravno da nije. Malo ta je lako. Glejdr se potom povukao kako bi ga prepustio tiini
njegovog uma.
Eragon uze svoj anak iz bisaga, te presko i polukrug od kamenja i, bosonog, ode do barice
ispod rupe u tavanici. Blaga kiica je kvasila pod.
nuvi pokraj barice, po eo je da skuplja vodu
golim rukama.
Napunivi anak, Eragon se povukao metar-dva, te je postavio anak na komad kamena velik
poput stola. Potom se usredsredio na Rorana i promrmljao: Draumr kopa."
Voda u anku je zatreperila, pa se Roranova slika pojavila spram istobele pozadine. Hodao
je: pokraj Horsta i Albriha, vode i svoga konja Snenu Vatru. Njih trojica su delovala umorno, noge
im behu podbijene, ali ipak su nosili oruje uza se, te je Eragon zaklju io da ih carska vojska nije zarobila.
Potom je osmotrio Jormundura, pa Solembuma, koji je ere io tek ubijenog crvenda a, a onda
i Arju, ali nju su zatitne ini titile od pogleda, pa je video jedino tamu.
Eragon je dovrio ini, pa je prosuo vodu u baricu. Kada se prebacio preko zida koji je
okruivao njihov tabor, Safira se protegla zevaju i i izvijaju i le a poput ma ke, a onda mu re e: Kako
su?
Svi su dobro, koliko sam mogao da vidim."
Spustio je anak na bisage, pa se opruio po svojoj prostirci, zamurio i nastavio da trai svoje
istinsko ime. Svakih nekoliko minuta, smislio bi neto druga ije, ali nijedna od tih zamisli nije ga
dotakla. Odbacivao ih je i po injao iznova. Sva imena su imala zajedni ke odrednice: to to je Jaha ,
ljubav prema Safiri i Arji, elju da uniti Galbatoriksa, odnose s Roranom, Garouom i Bromom i krv
koju je delio s Murtagom. Ali ma kako spojio te inioce, dobijeno ime ne bi mu nita reklo. Bilo je
igledno da mu je promakao klju ni deo njegovog bi a, pa je po eo da sastavlja sve dua imena u
nadi da bi mogao da naleti na ono to je prenebregao.
Kada je izgovaranje imena po elo da mu oduzima vie od minuta, shvatio je da uzalud gubi
vreme. Morao je iznova da preispita osnovne pretpostavke. Bio je ube en da se greka skriva u tome
to nije primetio neku svoju manu, ili u tome to nije dovoljno promislio o mani koje je ve bio
svestan. Zapazio je da su ljudi retko spremni da prihvate svoje nedostatke, a znao je da to vai i za
njega. Nekako je morao da izle i sebe od tog slepila dok je jo imao vremena. To slepilo je poteklo od
ponosa i nagona za samoodranjem, poto mu je omogu avalo da o sebi misli sve najbolje dok prolazi
kroz ivot. Me utim, on sebi vie nije mogao da priuti da istrajava u takvoj samoobmani.
Stoga je nastavio da razmilja dok je dan stario, ali trud mu bee jalov.
Kia se poja ala. Eragonu nije prijalo njeno dobovanje po baricama, poto od te monotone
buke nije mogao da uje da li im se neko prikrada. Od prve no i na Vroengardu, nije opazio ni traga
od onih udnih prilika pod kukuljicama koje je video kako krivudaju kroz grad, niti je osetio prisustvo
njihovih umova. Me utim, bio je svestan njihovog prisustva, te ga je neprestano pratio ose aj da bi
svakog asa mogli da napadnu njega i Safiru.
Sivkasta dnevna svetlost lagano je izbledela pred sutonom, pa se mra na no bez zvezda
spustila na dolinu. Eragon je bacio jo drva u vatru: bee to jedino osvetljenje u ku i za gnezda, te
njeni uti plamenovi behu poput si une sve e u tom golemom prostoru ispunjenom odjecima. Svuda
oko vatre, staklast pod je odraavao odsjaj zapaljenih gran ica. Blistao je poput plo e od ugla anog
leda, a njegove boje su mu esto odvla ile misli.
Eragon nije ve erao. Bio je gladan, ali i previe napet da bi mu hrana dobro legla, a pride je
smatrao a bi ga obrok samo usporio u razmiljanju. Um mu je uvek bio najbritkiji na prazan stomak.
Odlu io je da ne e jesti sve dok ne sazna svoje pravo ime, ili dok ne budu morali da napuste
ostrvo, ta god se prvo desilo.
Prolo je nekoliko sati. Iako nisu mnogo pri ali, Eragon je bio svestan promene Safirinog
raspoloenja i misli, kao to je i ona bila svesna promene u njemu.
Ba kad je Eragon bio spreman da se prepusti snovi enjima, i da bi se odmorio i da bi mu
snovi doneli nov uvid, Safira urliknu, isprui desnu apu, te mlatnu njome po podu. Nekoliko gran ica
u vatri raspalo se i smrvilo, bacaju i iskrice ka mra noj tavanici.
Uznemiren, Eragon je posko io na noge i isukao Brisingr i po eo da pretrauje tamu iza
njihovog polukruga u potrazi za neprijateljima. Tren kasnije, shvatio je da Safira nije ni zabrinuta ni
ljuta, ve slavljeni ki raspoloena.

260

Uspela sam!, viknu Safira. Povila je vrat i ispustila snop plavi asto-utih plamenova ka vrhu
zgrade. Otkrila sam svoje pravo ime! Izgovorila je samo jednu re enicu na drevnom jeziku, i ta
re enica u Eragonovoj glavi odjeknu oput zvona; vrhovi Safirinih krljuti blesnue nekim unutranjim
sjajem, te mu se u inilo da je sazdana od zvezda.
Njeno ime bee veli anstveno i zvu no, ali i proeto tugom, poto ju je ozna ilo kao poslednju
enku njene vrste. Eragon je uo i ljubav i privrenost koje je gajila prema njemu, pored svih drugih
odlika koje su sa injavale njenu li nost. Ve ina tih osobina bee mu poznata, mada nekoliko i nije.
Mane joj behu istaknute koliko i vrline, ali opti utisak je odavao vatru, lepotu i njenu veli anstvenost.
Safira se zatresla od vrha nosa do vrha repa, te je protresla krila. Znam ko sam, rekla je.
Odli no, Bjartskular, re e joj Glejdr, i Eragon oseti njegovu zadivljenost. Moe biti ponosna
na svoje ime. Ali ja ga ne bih vie ponavljao, ak ni sebi, dok se ne... dok se ne na emo pred kulom
zbog koje smo i doli. Sada kada si a otkrila, mora mnogo da se potrudi da ostane sakriveno. Safira
trepnu, te ponovo protrese krila. Razumem, u itelju. Uzbu enje je ju je proelo bee gotovo opipljivo.
Eragon je vratio Brisingr u kanije i priao joj. Spustila je glavu ka njemu, milovao ju je po
vilici, a onda je prislonio elo uz njenu vrstu njuku i tisnuo je najja e to je mogao, ose aju i njene
otre krljuti pod prstima, to mu vrele suze kanue niz obraze. Zato pla e?, upitala ga je.
Zato to... zato to sam sre an to sam spojen s tobom. Eh, malecki.
Jo su neko vreme razgovarali, poto je Safira bila rada da mu ispri a sve to je saznala o sebi.
Eragon ju je rado sasluao, ali ipak se ose ao pomalo ogor eno zbog toga to on jo nije bio kadar da
na e sopstveno istinsko ime.
Safira se potom sklup ala na svojoj strani polukruga da bi odspavala, ostavivi Eragona da
mozga pod odsjajem logorske vatre koja je tinjala. Glejdr je bio budan i na oprezu, pa se Eragon tu i
tamo savetovao s njim, ali uglavnom je utao.
Kako su sati usporeno prolazili, Eragon je gubio strpljenje. Vreme mu je isticalo, on i Safira
trebalo je da krenu nazad ka Vordenima jo prethodnog dana, a on, eto, ma koliko se trudio, nikako
nije uspevao da opie samog sebe.
Oko pono i, prema njegovoj proceni, kia je prestala da pada.
Eragon se uzvrpoljio pokuavaju i da odlu i, a onda je posko io na noge, previe optere en da
bi i dalje sedeo na jednom mestu. Idem da proetam, rekao je Glejdru.
ekivao je da e se zmaj usprotiviti, ali Glejdr re e: Idi, ali ostavi oruje i oklop tu.
Zato?
Mora sam da se suo i sa onim to bude pronaao. Ne e otkriti od ega si sazdan ako se
bude oslanjao na tu u pomo .
Eragon je razumeo Glejdrove re i, ali ipak je oklevao pre nego to je skinuo ma i bode i
svukao verinja u. Navukao je izme i vlaan ogrta , pa je bisage s Glejdrovim srcem svih srca
primakao Safiri.
Kada je krenuo iz polukruga, Glejdr re e: Uradi to mora, ali budi oprezan.
***
Eragona je obradovalo to to je kroz procepe me u oblacima blistalo dovoljno zvezda i
mese ine da bi razaznao sve oko sebe.
Nekoliko puta je cupnuo u mestu, pitaju i se kuda da krene, a onda je potr ao ka sreditu
poruenog grada. Nekoliko sekundi kasnije, obuzela ga je ogor enost, pa je poja ao brzinu upustivi se
u sprint.
Oslukuju i sopstveno disanje i bat koraka po kaldrmi, zapitao se: Ko sam ja? Odgovor mu se
ipak nije javio.
Tr ao je sve dok plu a nisu po ela da ga izdaju, pa jo malo, a kada vie ni plu a ni noge nisu
mogli da mu slue, zastao je kod nekog edrvana obraslog korovom, te se naslonio na njega da bi
doao do daha.
Svuda oko njega nadvijali su se obrisi golemih gra evina: behu to mra ne grdosije koje su
li ile na drevne, obruene planine. edrvan je stajao nasred etvrtastog dvorita, skoro sasvim zasutog
odlomljenim kamenjem.

261

Odgurnuo se od edrvana, te se lagano obrnuo. Odnekud iz daljine, uo je duboko, zvonko

kreketanje aba buka ica, to bee udnovat tutnjav zvuk koji se poja avao kad god bi se sve velike
abe oglasile.
Za oko mu potom zapade napukla kamena gromada u blizini. Priavi joj, uhvatio ju je oko
rubova, pa je potegao i podigao je. Ose aju i peckanje u mii ima, oteturao se do ruba dvorita i bacio
kamen na travu.
Kamen pade uz tih ali utean udarac.
Otiao je do edrvana, skinuo plat i prebacio ga preko skulpture. Zatim je otiao do slede eg
komada kra, nekog iljastog kamena to bee otpao s ve e kocke, pa je ugurao prste pod njega kako
bi ga podigao na rame.
Vie od sata je mukotrpno ra i avao dvorite. Neki obrueni komadi behu toliko veliki da je
morao da upotrebi ini kako bi ih pomerio, ali uglavnom je mogao da se osloni samo na svoje ruke.
Sve je radio redom: iao je od vrha dvorita ka dnu, zaustavljaju i se da bi uklonio svaki komad uta
na koji bi naiao, ma koliko velik ili malen bio.
Od silnog napora, ubrzo se sav oznojio. Hteo je da skine tuniku, ali rubovi kamenova mahom
su bili otri, pa bi se isekao da je to u inio. Ionako je ve imao mnotvo modrica po grudima i
ramenima, a i ruke je odrao na nekoliko mesta.
Fizi ki napor pomogao mu je da umiri um, a poto posao nije zahtevao mnogo mozganja, bio
je slobodan da razmilja o onome to je bio i to bi mogao da bude.
Usred tog zadatka koji je sam sebi nametnuo, dok se odmarao poto |e pomerio posebno teak
komad karniza, za uo je prete e siktanje, te je, podigavi pogled, ugledao snalglija, ovoga puta s
ku icom visokom bar tri metra, kako neopisivo brzo klizi iz mraka. Vrat tog stvorenja bee potpuno
izvu en, a usta bez usana li ila su mu na mra nu prugu. Loptaste o i bee uperio pravo u Eragona. Pod
svetlo u mese ine, ogoljeni deo snalglijevog tela presijavao se poput srebra, kao i ljigav tragom koji
je ostavljao za sobom.
Letta", re e Eragon, pa se uspravi i strese kapljice krvi s razderanih aka. Ono ach neiat
threyja eom verrunsmal edtha, O snalgli."
Dok je on izgovarao upozorenje, pu je usporio, pa je malo uvukao o i. Zastao je na nekoliko
metara od njega, ponovo prosiktao i po eo da mu se primi e s leve strane.
Vala, ne e", promrmljao je, te i on po e da krui. Bacio je pogled preko ramena da bi se
uverio da mu se nijedan drugi snalgli nije dounjao straga.
Ogromni pu je, izgleda, shvatio da ne e mo i da ga uhvati na prepad, pa je stao i po eo da
sik e i mae o nim jabu icama ka njemu.
Zvu i kao ajnik kad pisti iznad vatre", rekao mu je.
i pua se jo bre zanjihae, a onda stvorenje pojuri ka njemu talasaju i ivicama ravnog
trbuha.
Eragon je sa ekao poslednji trenutak da posko i u stranu i dopusti snalgliju da proklizi kraj
njega. Nasmejavi se, mlatnuo ga je po koljci. Ti mi ba i nisi pametan, jelda?" Skaku i pred njim,
po eo je da podbada tog stvora na drevnom jeziku, nazivaju i ga raznim uvredljivim ali sasvim ta nim
imenima.
Pu se sav naduvao od besa - vrat mu se ispup io i nabrekao, te je jo vie razjapio usta
po evi i da pijucka uza sve ono siktanje.
Iznova je juriao na Eragona, ali on bi svaki put odsko io. Snalgliju je naposletku dojadila ta
igra. Povukavi se pet-est metara, po eo je da zuri u njega o ima velikim kao pesnice.
Kako ti uopte polazi za rukom da bilo ta ulovi kad si tako spor?", upita ga Eragon
podrugljivo, te se isplazi puu.
Snalgli jo jednom prosikta, pa se okrenu i otpuza u tamu.
Eragon je sa ekao nekoliko minuta kako bi bio siguran da je otiao, a onda je nastavio da
uklanja ut. Moda bi trebalo da se prozovem Tamanitelj Pueva", promrmljao je, kotrljaju i komad
stuba preko dvorita. Eragon Senkoubica, Tamanitelj Pueva... ljudima bi se ledila krv u ilama kud
god bih poao."
Bilo je ve gluvo doba no i kada je kona no spustio poslednji komad kamena na travu koja je
oivi avala dvorite, i kada se zaustavio dah i. Bio je promrzao, gladan i umoran, i bolele su ga
oderotine na akama i zglobovima.

262

Posao je zavrio u severoisto nom kutku dvorita. Sa severa se pruala ogromna dvorana koja
je, tokom bitke, mahom itava unitena: od nje su ostali samo deo zadnjih zidova i jedan jedini stub,
obrastao brljanom, na mestu gde je nekada bio ulaz.
Dugo je gledao u stub. itav roj zvezda, crvenih, plavih i belih, blistao je kroz procep me u
oblacima, presijavaju i se poput bruenih dijamanata. One ga u tom trenu udnovato privukoe, kao da
je njihova pojava ozna ila neto ega bi trebalo da bude svestan.
Nimalo ne razmiljaju i o svom postupku, otiao je do podnoja stuba, presko ivi hrpe uta,
pa je ispruio ruke najvie to je mogao kako bi se uhvatio za najgu i deo brljana: za stabljiku koja
bee debela poput njegove podlaktice, prekrivena hiljadama dla ica.
Povukao je puzavicu. Izdrala je, pa je posko io i po eo da se penje. Prebacuju i ruku preko
ruke, uspuzao se uza stub, koji je bio visok bar stotinu metara, mada se njemu inio i viim to se vie
udaljavao od tla.
Znao je da se ponaa nehajno, ali tako je bio raspoloen u tom trenutku.
Na pola puta do vrha, manje vitice brljana po ee da se odvajaju od kamena kada bi se svom
teinom oslonio na njih. Stoga se trudio da se hvata samo za glavnu stabljiku i za deblje sporedne
grane.
Snaga ga je gotovo izdala kada je stigao do vrha. Vrh stuba je ostao netaknut: bila je to
kvadratna, ravna povrina, dovoljno velika da sedne na nju i da mu ostane jo tridesetak centimetara sa
svih strana.
Drhtav od iznurenosti, Eragon je prekrstio noge i spustio izvrnute dlanove na kolena, putaju i
vazduh da mu hladi izgrebanu kou.
Pod njim se prostirao razruen grad: itav lavirint smrskanih ljutura koje su odjekivale
udnovatim, usamljenim kricima. Na nekoliko mesta, gde je bilo barica, video je priguena, treperava
svetla sa abljih mamaca, nalik na udaljene fenjere.
abe peca i, odjednom je pomislio na drevnom jeziku. Tako se zovu: abe peca i. Znao je da
je u pravu, poto su se re i uklapale kao to klju lee u bravu.
Potom je prebacio pogled na skupinu zvezda koje su ga i navele da se uspentra. Usporivi
disanje, usredsredio se na odravanje ravnomernog, neprekidnog protoka vazduha kroz plu a.
Hladno a, glad i duboka iznurenost razbistrie mu um na neobi an na in: imao je utisak da lebdi van
svog tela, kao da se spoj izme u njegove svesti i tela stanjio, pa je postao svesniji grada i ostrva oko
sebe. Postao je krajnje osetljiv na svaki pokret vetra, na svaki um i miris koji je provejavao tuda.
Sede i tu, prisetio se jo nekoliko imena. Mada ga nijedno nije sasvim opisivalo, omake ga
nisu nasekirale, poto je bistrina uma koju je ose ao bila isuvie duboko usa ena da bi bilo kakva
pogreka uzdrmala njegovu smirenost.
Kako bih mogao da samem sve to jesam u svega nekoliko re i?, zapitao se, nastavljaju i da
razmilja o tome dok su zvezde treperile.
Tri iskrivljene senke preletee preko grada poput malih procepa u stvarnosti, te sletee na krov
gra evine s njegove leve strane. Potom ti crni obrisi nalik na sove rairie nazubljena pera, te se
zagledae u njega blistavim, zlehudim o ima. Te su senke tiho zacvrkutale jedna drugoj, a onda dve
po eae providna krila kandama koje nisu imale dubinu. Tre a je me u svojim pandama, crnim
poput abonosa, drala ostatke abe buka ice.
Nekoliko minuta je posmatrao te zastrauju e ptice, koje mu uzvratie pogled, a onda poletee
i nestadoe nekud na zapadu, bu ne koliko i pero kada padne na zemlju.
Pred praskozorje, kada je ve mogao da vidi Zornja u izme u dva planinska vrha na istoku,
Eragon se zapitao: ,,A ta je to to ja elim?"
Sve do tada, nije mu palo na pamet da razmotri to pitanje. eleo je da zbaci Galbatoriksa, to
svakako. Ali ako uspeju, ta e onda? Jo otkako je napustio dolinu Palansar, mislio je da e se on i
Safira jednoga dana vratiti kako bi iveli blizu planina koje je toliko voleo. Me utim, porazmislivi o
toj mogu nosti, shvatio je da ga ona vie ne privla i.
Odrastao je u dolini Palansar, pa e nju zauvek smatrati svojim domom. Ali ega tamo jo ima
za njega i Safiru? Karvahol je uniten, a ak i ako ga seljani jednoga dana ponovo izgrade, to mesto
nikada ne e biti isto. Osim toga, prijatelji koje su on i Safira stekli mahom su iveli negde drugde, a
njih dvoje su imali obaveze prema razli itim narodima Alagezije - obaveze koje nisu smeli da
zanemaruju. Nakon svega to su uradili i videli, nije mogao ni da zamisli da bi bili zadovoljni ivotom
na nekom obi nom, zaba enom mestu.

263

Nebo je uplje, a svet okrugao...

ak i ako bi se vratili, ta bi radili? Uzgajali krave i penicu? Nije ga vukla elja da zara uje
za ivot obra uju i zemlju kao to je njegova porodica inila dok je bio dete. On i Safira behu Jaha i
zmaj: sudbina i usud behu im da lete na elu istorije, a ne da sede pokraj vatre dok se ne ugoje i ulenje.
A tu je i Arja. Ako bi on i Safira iveli u dolini Palansar, vi ao bi je retko,
a moda i nikad.
Ne", re e Eragon, a njegova re zazvu a kao udarac malja u toj tiini. Ne u da se vra am."
Ledeni marci spustie mu se niz ki mu. Znao je da se mnogo promenio otkako su on, Brom i
Safira krenuli na put kako bi pronali Ra'zake, ali drao se ube enja da je, u dubini due, i dalje ista
osoba. Sada je uvideo da to vie nije istina. Onaj de ko koji je bio kada je prvi put kro io van doline
Palansar vie nije postojao. Eragon nije li io na njega, nije se ponaao kao on, niti je eleo isto od
ivota.
Duboko udahnuvi, izbacio je iz sebe duga ak, drhtavi uzdah uvi aju i istinu.
Nisam to sam nekad bio." Ta misao kao da je oteala nakon to ju je naglas izgovorio.
Onda mu, kada su prvi jutarnji zraci razvedrili isto no nebo nad drevnim Vroengardom, na
kojem su Jaha i i zmajevi nekada iveli, na um pade jedno ime, ime kakvog se ranije nije prisetio, i
njega obuze nekakva uverenost.
Izgovorio je to ime, doapnuo ga je sebi u dubini uma, i elo mu je telo zatreperilo, kao da se
Safira sudarila sa stubom ispod njega.
Potom je na as ostao bez daha, te po e i da se smeje i da pla e - da se smeje zato to je uspeo i
zato to bee radostan zbog svoje spoznaje, a da pla e zbog svih svojih neuspeha, zbog svih pogreaka,
koji mu postadoe sasvim jasni liivi ga zabluda kojima bi se teio.
Nisam to sam nekad bio", proaputao je steu i ivice stuba, ali znam ko sam."
Ime, njegovo istinsko ime, bee slabije i manjkavije nego to je on eleo da bude, te nije bio
zadovoljan sobom, ali u njemu je bilo mnogo ega za divljenje i, to je vie razmiljao, bivao je
spremniji da prihvati pravu prirodu svoga bi a. Nije bio najbolja osoba na svetu, ali nije bio ni najgora.
,,I ne nameravam da odustanem", zaurlao je.
Utehu je pronaao u tome to mu li nost nije bila nepromenljiva - mogao je da se popravi ako
poeli. A u tom se trenutku zakleo sebi da e ubudu e biti bolji, ma koliko to teko bilo.
Smeju i se i pla i, okrenuo je lice ka nebu, te je rairio obe ruke. Suze i smeh lagano se
zaustavie, zamenjeni ose anjem duboke smirenosti proarane sre om i prihvatanjem. Uprkos
Glejdrovom savetu, ponovo je apnuo svoje istinsko ime, pa mu se itavo bi e iznova zatreslo od
siline tih re i.
I dalje dre i ruke rairene, ustao je povrh stuba, pa se nagnuo napred i bacio se naglava ke.
Tren uo i pada, rekao je Veoht", pa je usporio, obrnuo se i sleteo na raspukli kamen, neno kao da
izlazi iz ko ije.
Vratio se do edrvana na sredini dvorita da bi uzeo ogrta . Onda se, dok se svetlost irila po
razruenom gradu, urno vratio ka gnezdilitu, jedva ekaju i da probudi Safiru, pa da njoj i Glejdru
kae ta je otkrio.

264

KRIPTA DUA
Eragon je podigao ma i tit, jedva ekaju i da po ne, mada je istovremeno bio i uplaen.
Kao i onda, on i Safira su stajali u podnoju stene Kutian, dok se Glejdrovo srce svih srca
nalazilo u kov ei u skrivenom u bisagama na Safirinim le ima.
Jo je bilo rano jutro, a sunce je sijalo kroz velike procepe u pokrovu od oblaka. Eragon i
Safira hteli su da odu do stene Kutian im se Eragon vratio do gnezdilita, ali Glejdr je zapeo da
Eragon prvo jede i da potom sa ekaju da mu se hrana slegne u stomaku.
Sada su se kona no nali pred iljatom kamenom kulom, a Eragonu i Safiri ve je bilo dosta
ekanja.
Otkako su me usobno podelili svoja prava imena, spona izme u njih inila se jo ja om,
moda zato to su u njima oboje uli koliko su vani jedno drugom. To su oduvek znali, ali poto su to
izgovorili neporecivim re ima, ose ali su ja u bliskost.
Odnekud sa severa, oglasio se neki gavran.
Ja u prvi, re e im Glejdr. Ako je posredi zamka, moda u uspeti da je zatvorim pre nego to
vas oboje uhvati.
Eragon i Safira po ee da se povla e iz Glejdrovog uma kako bi zmaju dopustili da izgovori
svoje istinsko ime a da ga niko ne uje, no Glejdr im re e: Ne, vi ste meni rekli svoja imena, pa bi bilo
pravedno da i vi saznate moje.
Eragon pogleda u Safiru, te oboje rekoe: Hvala ti, Ebrithil.
Glejdr izgovori svoje ime, a ono odjeknu u Eragonovom umu poput fanfara, nekako
kraljevsko, a opet neuskla eno, proarano Glejdrovom tugom i besom zbog Oromisove pogibije. Ime
mu je bilo due i od Eragonovog i od Safirinog, i irilo se u nekoliko re enica - bee to povest ivota
koji je trajao vekovima, sadre i i radost, i alost, i nebrojena dostignu a. Mudrost mu se ogledala u
imenu, ali i suprotnosti: behu to sloene stvari koje su njegovu li nost inile nedoku ivom.
Safira je tako e ostala zadivljena uvi Glejdrovo ime: sam prizvuk tog imena naveo ih je da
uvide koliko su mladi i koliko e im biti teko da dostignu Glejdrovo znanje i iskustvo.
Pitam se kakvo je Arjino istinsko ime, pomisli Eragon.
Uprli su poglede u stenu Kutian, ali nisu videli nikakvu promenu.
Na redu je bila Safira. Izvivi vrat i dobuju i apama po tlu kao nestrpljiv parip, ponosno je
izustila svoje pravo ime. Njene krljuti blesnue i zatrepe-rie im ga je izgovorila, iako je bio dan.
uvi njeno i Glejdrovo pravo ime, Eragon postade manje obuzet svojim. Niko od njih nije bio
savren, ali ipak se nisu me usobno odbacivali zbog nedostataka, ve su ih prihvatali i opratali.
Nita nije desilo ni poto je Safira izgovorila svoje ime.
Eragon je naposletku i sam istupio. elo mu bee oroeno hladnim znojem. Znaju i da bi to
moglo biti poslednje to e u initi kao slobodan ovek, izgovorio je ime mislima, kao to su u inili
Glejdr i Safira. Unapred su se saglasili da bi bilo sigurnije da ne izgovori ime naglas, kako bi smanjili
izglede da ga neko uje.
Kada je Eragon u mislima izustio poslednju re , tanana, mra na pruga pojavi se u podnoju
stene.
Popela se dvadesetak metara, a onda se razdvojila; oba kraja se povie nadole, ocrtavaju i
obrise irokih dveri. Na dverima se pojavie redovi znakova u zlatotisku: behu to zatitne ini koje su
spre avale svakoga da ih vidi bilo fizi ki, bilo putem arolija.
Poto se rub vrata ocrtao, dveri se otvorie ka spolja na nevidljivim arkama, grebu i zemlju i
biljke koje su se gomilale pred kulom otkad su se vrata zatvorila, ma kad to bilo. Kroz vrata su videli
golem zasvo en lagum koji se pod kosim uglom sputao u utrobu zemlje.
Dveri se kripavo zaustavie i istinom ponovo zavlada muk.
Eragon se zagledao u mra ni lagum, ose aju i kako u njemu raste teskoba. Pronali su ono to
su traili, ali on i dalje nije bio siguran da li je posredi klopka.
Solembum nas nije slagao, re e Safira. Izbacila je jezik da bi oprobala vazduh.
Da, ali ko zna ta nas eka unutra, re e Eragon.

265

Ovo mesto ne bi trebalo da bude tu, re e Glejdr. Mi smo s Jaha ima sakrili mnoge tajne na
Vroengardu, ali ostrvo je premaleno da bi gradnja ovolikog laguma prola neopaeno. A ja, eto,
nikada nisam uo za njega.
Namrtivi se, Eragon se osvrnuo oko sebe. I dalje su bili sami: niko im se nije unjao iza le a.
Da li je mogu e da je izgra en pre nego to su Jaha i u inili Vroengard svojim domom?
Glejdr je porazmislio o tome. Ne znam... Mogu e je. To bi bilo jedino razumno objanjenje, ali
ako je tako, onda je zaista drevan.
Njih troje pretraie prolaz umovima, ali nisu osetili nikakvo ivo bi e.
Pa dobro, onda, re e Eragon. Opori ukus jeze ispunio mu je usta, a dlanovi mu se preznojie u
rukavicama. eleo je da, jednom zasvagda, otkrije ta ih eka na drugom kraju laguma. Safira je
tako e bila napeta, mada mnogo manje od njega.
Hajde da isteramo pacova to se krije u ovom brlogu, rekla je. Zajedno su proli kroz dveri, te
krenue kroz lagum. Kada su poslednji centimetri Safirinog repa preli preko praga, dveri se zalupie
iza njih uz glasan udarac kamena o kamen, te ih obavie tamom.
O ne! Ne! Ne! Ne!", zaurla Eragon potr avi ka vratima. Naina hvitr", kao je, te bezobli na
bela svetlost obasja ulaz u lagum. Unutranja povrina vrata bee savreno glatka i nije poputala ma
koliko da ju je gurao i lupao po njoj. to mu muka, trebalo je da upotrebimo neko deblo ili gromadu
da bismo ih zaglavili", poalio se, prebacuju i samom sebi to se toga nije setio ranije. Pa, ako
budemo morali, uvek moemo da ih razvalimo, re e mu Safira. Sumnjam, re e Glejdr.
Eragon ponovo zgrabi Brisingr. Onda nemamo izbora do da nastavimo. A kad smo to imali
izbora?, zapita se Safira.
Eragon je izmenio ini kako bi vilinsko svetio dopiralo s jedne ta ke pri tavanici, poto je u
suprotnom, zbog nedostatka senki, njemu i Safiri bilo teko da procene dubinu prostora. Onda zajedno
krenue niz iskoeni lagum.
Pod prolaza bee donekle grbav, pa su lako hodali iako nije bilo stepenica, Na mestu gde su se
spajali, pod i zidovi kao da behu stopljeni, to je Eragonu govorilo da su lagum najverovatnije iskopali
vilenjaci.
Nastavili su da se sputaju, sve dublje u zemlju, sve dok Eragon nije zaklju io da su proli
pobr e iza stene Kutian i da su zali pod planine koje su se pruale iza njega. Lagum nije skretao niti
se ra vao, a zidovi sve vreme behu potpuno goli.
Eragon je potom, najzad, osetio daak toplog vazduha kako se die ka njima iz dubine laguma,
a primetio je i mutan narandast odsjaj u daljini. Letta", promrmljao je, te se vilinsko svetio ugasilo.
Vazduh je bivao sve topliji dok su se sputali, a odsjaj je postajao sve svetliji. Uskoro su
zapazili kraj laguma - ogroman crni luk prekriven izvajanim znakovima, zbog kojih je izgledao kao da
je obavijen trnjem. Vazduh je proeo miris sumpora, a Eragon oseti kako mu o i suze.
Zastali su pred tim zasvo enim ulazom, kroz koji su mogli da vide samo ravan sivi pod.
Eragon se osvrnuo ka prolazu kojim su doli, a onda je opet pogledao luk. Ta hrapava povrina
izazivala je nelagodu i u njemu, i u Safiri. Pokuao je da pro ita glifove na njoj, ali bili su isuvie
izmeani i gusto zbijeni da bi ih protuma io, a nije mogao da oseti ni energiju skrivenu u crnom luku.
Bilo mu je teko da poveruje da luk nije za aran. Onaj koji je izgradio taj lagum uspeo je da prikrije
ini koje su zatvarale spoljna vrata, to je zna ilo da su to mogli da u ine i sa inima ba enim na luk.
Hitro je razmenio pogled s Safirom, te je ovlaio usne, prisetivi se onoga to mu je Glejdr
jednom rekao: Nema vie sigurnih puteva.
Safira frknu, osloba aju i snopi plamena iz obe nozdrve, pa ona i Eragon istovremeno
pro oe kroz zasvo eni prolaz.

266

PRAZNINA, DEO PRVI

Eragon je zapazio vie stvari odjednom.
Prvo - da su se nali u okrugloj odaji, irokoj vie od ezdeset metara, sa ogromnom rupom na
sredini iz koje je i dopirao onaj prigueni narandasti odsjaj. Drugo - da je vazduh zaguljiv i vreo.
Tre e - da se u irem delu odaje nalaze dva koncentri na podijuma - zadnji beee vii od prednjeg - i
da su po njima poredani mnogobrojni tamni predmeti. etvrto - da se zid iza tih klupa presijava na
vie mesta, kao da je ukraen kristalima u boji. No Eragon nije stigao da bolje prou i ni zid, ni te
predmete, poto je spazio da na istini pokraj blistave rupe stoji neki ovek s glavom adaje. ovek je
bio sazdan od metala i svetlucao je poput ugla anog elika. NA sebi nije imao ode e, osim prega ice
oko pojasa sastavljene iz nekoliko delova, sazdane od blistavog materijala od kog bee sazdano i
njegovo telo, u grudi i udovi behu mu nabrekli od mii a kao u Kula. U levoj ruci je drao metalni tit,
a u desnoj ma koji se presijavao i u kojem je Eragon prepoznao ma Jaha a.
Iza tog oveka, u dnu odaje, bio je nekakav presto, ali obrisi tog bi a ki ivali su naslon i
sedite.
Zmajoglavi ovek krenu napred. Koa i zglavci pomerali su mu se gipko poput njegovog tela,
ali koraci su mu odzvanjali kao da neko baca neto teko na pod. Zastao je na deset metara od Eragona
i Safire, te se zagledao u njih o ima koje su treperile poput dva grimizna plamena. Onda je, podigavi
glavu prekrivenu krljutima, izbacio neobi an metalni urlik koji po e da odzvanja po odaji, te su imali
utisak da na njih urla bar desetak stvorenja.
Dok se Eragon pitao da li bi trebalo da se sukobe s tim stvorenjem, odjednom je osetio kako
neobi an, golem um dodiruje njegov. Na takvu svest nikada ne bee naiao i inilo mu se da ona sadri
buljuk razvikanih glasova, poput ogromnog, neusaglaenog hora koji ga je podsetio na vetar unutar
oluje.
Pre nego to je stigao da u ini bilo ta, um je prodro kroz njegove odbrane kako bi preuzeo
vlast nad njegovim mislima. Uza sve ono vreme koje je proveo vebaju i s Glejdrom, Arjom i
Safirom, ipak nije mogao da zaustavi napad: nije mogao ni da ga uspori. To bi bilo kao da je golim
rukama pokuao
da zaustavi plimu.
Eragona okruie mutna svetlost i nepovezana larma kada se taj gromoglasni hor utisnuo
u svaki kutak njegovog bi a. Imao je utisak da mu je uljez rastavio mozak na pet-est deli a, od kojih
je svaki ostao svestan onih drugih, ali nijedan ne bee slobodan da ini to eli, a onda mu se i vid
razdelio, pa mu se inilo da posmatra odaju kroz povrinu dragulja.
est razli itih se anja polete kroz njegovu razdeljenu svest. Nije ih prizvao, naprosto su se
sama pojavila, lete i mu kroz misli bre nego to je mogao da ih isprati. Istovremeno mu se i telo
krivilo i savijalo u razli itim pozama, a onda mu ruka podie Brisingr i on ugleda est istovetnih
verzija svog ma a. Uljez ga je ak naterao da baci ini iji cilj nije mogao da shvati, poto je u sebi
imao jedino one misli koje mu je on dopustio da ima. Pritom nije ose ao nikakvu emociju osim blage
uznemirenosti.
Imao je utisak da je taj tu i um satima prou avao svaku njegovu uspomenu, od trenutka kada
je napustio porodi no imanje kako bi otiao u lov na jelene na Ki mi, tri dana pre nego to je naao
Safirino jaje, sve do sadanjeg trenutka. U dubini uma, Eragon je ose ao da se to deava i Safiri, ali ta
spoznaja nije mu nita zna ila.
Onda je kona no, dugo poto bi, da je mogao da upravlja svojim mislima, izgubio svaku nadu
u oslobo enje, ona horska larma paljivo spojila delove njegovog uma i povukla se iz njega.
Zateturavi se, Eragon pade na koleno pre nego to je povratio ravnoteu. Safira se izvila
kljocnuvi eljustima u vazduhu.
Kako?, pomislio je. Ko? Da odjednom padnu u zarobljenitvo, sa sve Glejdrom - to bee neto
to, smatrao je, ak ni Galbatoriks ne bi mogao da izvede.
Ona svest se ponovo priljubila uz Eragonov um, ali ovoga puta ga nije napala, ve mu re e:
Izvinjavamo ti se, Safira. Izvinjavamo ti se, Eragone, ali morali smo da se uverimo u vae namere.
Dobro doli u Kriptu dua. Odavno vas ve o ekujemo. Dobro doao i ti, ro e. Drago nam je to si
jo iv. Uzmite sada se anja svoja i znajte da se zadatku vaem kona no primakao kraj!

267

Energetski napon prostruja izme u Glejdra i te svesti. Tren kasnije, Glejdr u mislima toliko
urliknu da Eragonove slepoo nice bolno zabridee. Navala pomeanih ose anja pokulja iz zlatnog
zmaja: tuga, pobeda, neverica, kajanje i, povrh svega toga, radosno olakanje, koje bee toliko snano
da se i Eragon odjednom nasmeio, mada nije znao zato. Uz Glejdrov um, nije osetio samo jo jedan,
neznani um, ve mnotvo umova koji su aputali i mrmljali.
Ko je to?", proaputa Eragon. ovek s glavom zmaja nije se ni makao.
Eragone, re e Safira. Pogledaj zid, pogledaj...
Pogledao ga je. Video je da onaj kruni zid nije ukraen kristalima, kako mu se isprva u inilo.
Zid bee ista kan udubljenjima, a u svakom se nalazila po jedna blistava kugla. Neke behu ve e, neke
manje, ali sve su isijavale mekim unutranjim odsjajem, poput ugljevlja koje tinja u zgasloj logorskoj
vatri.
Eragonu je srce posko ilo kada mu se sve razbistrilo.
Spustio je pogled ka tamnim predmetima na podijumima: bili su glatki i jajasti, kao da su
oblikovani od kamena razli itih boja. Neki behu ve i, a neki manji - kao i kugle - ali bez obzira na
veli inu, taj oblik bi uvek prepoznao.
Odjednom ga obli nekakva vrelina, a kolena mu zaklecae. Nemogu e.
eleo je da poveruje u ono to je gledao pred sobom, ali plaio se da bi to mogla biti varka,
stvorena kako bi iz njega izvukla njegove nade. No ostao je bez daha od mogu nosti da bi to to gleda
zaista moglo biti tamo. Drhtao je, ne znaju i ta bi uradio ili kazao. Safirina reakcija bee ista, ako ne i
ja a.
Onda im se onaj um ponovo obratio: Ne, ne greite, mladunci nai. O i vas ne varaju. Mi smo
tajna nada naroda vaeg. Ovde lee naa srca svih srca, poslednji slobodni Eldunariji u zemlji, i ovde
lee jaja koja uvasmo due od stole a.

268

PRAZNINA, DEO DRUGI

Eragon nekoliko trenutaka nije mogao ni da die, ni da se pomeri. Onda proapta: Jaja,
Safira... Jaja!"
Zadrhtala je, kao da joj je hladno, te joj se krljuti du ki me nakostreie i blago odigoe.
Ko ste vi?, upitao je u mislima. Kako moemo znati da smemo da vam verujemo?
Istinu zbore, Eragone, re e Glejdr na drevnom jeziku. Znam to, poto Oromis bee me u
onima to osmislie ovo mesto.
Oromis...?
Pre nego to je Glejdr uspeo da objasni, onaj drugi um re e: Zovem se Umarot. Jaha mi bee
vilenjak Vrael, poglavar naega reda pre no to nas je usud sustigao. Govorim u ime drugih, ali njima
ne upravljam; mada mnogi od nas jesu bili spojeni s Jaha ima, ima i mnogih koji nisu, a naa divlja
bra a ne priznaju ni iju vlast sem sopstvene. Rekao je to pomalo ogor eno. Bilo bi previe zbrkano
kada bismo svi govorili odjednom, te moj glas predstavlja i ostale.
Jeste li ovo vi...? Eragon pokaza srebrnastog zmajoglavog oveka koji je stajao ispred njega i
Safire.
Nisam, re e Umarot. To je Kuarok, lovac nidhvala i poast urgalska. arobnica Silvari
sazdala mu je telo koje sada koristi kako bismo imali junaka da nas brani ako Galbatoriks ili neki
drugi dumanin prodre u Kriptu dua.
Dok je Umarot govorio, zmajoglavi ovek je desnom rukom posegnuo preko biste kako bi
otpustio skrivenu rezu i otvorio svoja prsa kao da otvara ormari . U Kuarokovim grudima krilo se
purpurno srce svih srca, okrueno hiljadama srebrnih ica, od kojih nijedna ne bee deblja od vlasi
kose.
Kuarok zatvori grudni oklop, a Umarot re e: Ne, ne, ja sam vam ovde. Upravio je Eragonov
pogled ka nii u kojoj se nalazio veliki beli Eldunari.
Eragon je polako vratio Brisingr u kanije.
Jaja i Eldunariji. Eragon nije odjednom mogao da pojmi obim tog otkrovenja. Misli mu behu
usporene i mlitave, kao da je primio udarac u glavu, to i nije bilo daleko od istine.
Krenuo je ka klupama s desne strane crnog luka prekrivenog znakovima, ali zastade pred
Kuarokom, te re e i naglas i u mislima: Smem li?"
Zmajoliki ovek zakrguta zubima i povu e se zvonkim koracima do blistave jame na sredini
odaje. No i dalje je drao isukan ma , to Eragon nije gubio iz vida.
Zadivljenost i strahopotovanje obuzee Eragona dok je prilazio jajima.
Sagnuo se preko nieg podijuma i drhtavo uzdahnuo zure i u zlatasto-crveno jaje koje bee
visoko skoro metar i po. Noen iznenadnim porivom, svukao je rukavicu kako bi spustio dlan na jaje.
Bilo je toplo, a kada je s rukom ispruio i um, osetio je uspavanu svest neizleglog zmaja.
Safira mu se pridruila, te je osetio njen topli dah na vratu.
Tvoje jaje je bilo manje od ovoga, rekao joj je. Moja majka nije bila stara i velika kao zmaj
koji je izlegao ovo jaje. Aaa. To mi nije palo na pamet. Zagledao se i u ostala jaja, osetivi kako mu se
grlo stee. Koliko ih je samo", proaputao je. Prislonivi rame uz Safirinu golemu vilicu, osetio je
kako se i ona trese. Bilo mu je jasno da i ona najvie na svetu eli da radosno otvori um ka svojim
ro acima, ali ni ona nije mogla da poveruje da je to to gledaju stvarno.
Frknula je i zabacila glavu da bi osmotrila odaju, a onda je urliknula toliko glasno da je stresla
prainu s tavanice. Kako?!, zaurlala je u mislima. Kako ste mogli da pobegnete od Galbatoriksa? Mi
se zmajevi ne skrivamo u borbi! Nismo mi kukavice, pa da beimo od opasnosti. Koje je vae opravdanje?
Tie malo, Bjartskular, probudi e mladun e u jajima, prekori je Umarot. Safira nabra njuku,
te zarea. Onda govori to ima, star e, i objasni kako je ovo mogu e.
Umarota kao da bee razgalila njena reakcija, ali kada joj je odgovorio, re i mu behu ozbiljne.
Upravu si: nismo kukavice i ne krijemo se tokom borbe, ali ak i zmajevi mogu da se pritaje kako bi
uhvatili svoj plen na prepad. Slae li se s time, Safira?

269

Ponovo je frknula, te ibnu repom s jedne strane na drugu. A nismo ni kao fanghuri, ni kao
neke gnusne guje to ostavljaju svoje mladun e na milost i nemilost udljivoj sudbi. Da smo se upustili
u bitku za Doru Areabu, ne bi nas vie bilo. Galbatoriksova pobeda bi bila potpuna - on i veruje da je
takva - a naa bi vrsta zanavek nestala s lica zemlje.
Poto je pravi opseg Galbatoriksovih mo i i tenji postao o igledan, re e Glejdr, i poto smo
shvatili da on i izdajnici oko njega nameravaju da napadnu Vroengard, Vrael, Umarot, Oromis i ja, uz
jo nekoliko saboraca, shvatili smo da bi bilo najbolje da sakrijemo naa jaja i odre en broj
Eldunarija. Divlje zmajeve nije bilo teko nagovoriti: Galbatoriks ih je stalno lovio, a oni nisu znali da
se odbrane od njegovih ma ija. Doli su ovamo, ta su poverili svoje neizleglo potomstvo Vraelu, a oni
koji su mogli izlegli su jaja iako bi ina e sa ekali, poto smo znali da je opstanak nae vrste doveden u
pitanje. Ispostavilo se da su nae mere predostronosti bile promiljene.
Eragon je protrljao slepoo nice: Kako to da nisi znao za ovo ranije? I ti i Oromis? I kako je
mogu e sakriti tolike umove? Kazao si mi da je to neizvodljivo."
I jeste, odgovori mu Glejdr, to jest, jeste ako koristi samo ma ije. Ovde pak, gde su ma ije
omanule, udaljenost je obavila posao. Zato se i nalazimo toliko ispod zemlje, kilometar i po ispod
planine Erolas. ak i da je Galbatoriksu i Krivokletnicima palo na pamet da umovima pretrae ovo
neupadljivo mesto, stenje i kamenje spre ilo bi ih da osete ita sem mutnog protoka energije, koji bi
oni pripisali strujama u Zemljinim ilama, to lee tik ispod nas. Osim toga, jo pre bitke za Doru
Areabu, pre vie od stotinu godina, svi su Eldunariji ba eni u trans toliko dubok da je li io na smrt, pa
ih je bilo teko prona i. Namera nam je bila da ih probudimo kada se borbe zavre, ali oni to
izgradie ovo mesto bacili su ini koje bi ih probudile iz transa posle nekoliko meseci.
To se i jeste desilo, re e Umarot. Kripta dua je postavljena ovde i zbog jo ne eg. Jama koju
vidite pred sobom povezana je s jezerom istopljenog kamena koje se pod ovim gorama prua jo od
postanka sveta. Ono jajima prua toplotu, a prua i svetlost koja je Eldunarijima potrebna za
odravanje snage.
Obra aju i se Glejdru, Eragon re e: Jo mi nisi odgovorio na pitanje: kako to da ni ti ni
Oromis niste upamtili ovo mesto?
Umarot mu je ponudio odgovor umesto Glejdra: Svi koji su znali za Kriptu dua pristali su da
im znanje o njoj bude uklonjeno iz glave i zamenjeno lanim uspomenama, to se zbilo i s Glejdrom.
To ne bee lagana odluka, pogotovo ne za majke to izlegoe ova jaja, ali nismo smeli da dozvolimo
da bilo ko van ove odaje bude svestan istine, kako nas Galbatoriks ne bi otkrio. Stoga se oprostismo s
prijateljima i drugovima naim, svesni da ih moda nikada videti ne emo i da e, ako se desi ono
najgore, umreti veruju i da smo i mi otili u bespu e... Kao to rekoh, to ne bee laka odluka. Tako e
smo iz svih se anja izbrisali ime stene koja uva ulaz u ovo svetilite, kao to smo pre toga izbrisali
imena trinaest adaja to nas izdadoe.
Proveo sam poslednjih stotinu leta veruju i da je naoj vrsti su en zaborav, re e Glejdr. A
sada, eto, ispada da sam brinuo ni zbog ega... No drago mi je to sam mogao da o uvam nau vrstu
kroz sopstveno neznanje.
Onda Safira re e Umarotu: Kako to da Galbatoriks nije zapazio da ste vi i jaja nestali?
Mislio je da smo izginuli u boju. Mi smo predstavljali samo deli Eldunarija na Vroengardu,
nedovoljno velik da bi mu nae odsustvo bilo sumnjivo. to se ti e samih jaja, njihov ga je gubitak
zasigurno razjario, ali nije imao razloga da pomisli da je posredi obmana.
Aaa, da, re e Glejdr, rastuivi se. Zato je Tuvijel i pristao da se rtvuje - kako bi sakrio nau
varku od Galbatoriksa.
Zar nije Tuvijel pobio i mnogo svojih sunarodnika?", upita Eragon.
Jeste, tuga je to pregolema, re e Umarot. Me utim, mi se jesmo dogovorili
da nita ne ini dokne bude sasvim o igledno da je poraz neizbean. rtvuju i sebe, unitio je
gra evine u kojima smo ina e uvali jaja, a rairio je i otrov po ostrvu kako bi se postarao za to da se
Galbatoriks ne nastani ovde.
Da li je znao zato se ubija?"
U to vreme - nije; jedino je znao da je to neophodno. Jedan od Krivokletnika ubio je
Tuvijelovog zmaja mesec dana pre toga. Mada se uzdrao od odlaska u bespu e, poto nam je u borbi
protiv Galbatoriksa bio potreban svaki ratnik, Tuvijel vie nije eleo da ivi. Stoga je rado prihvatio
zadatak koji mu je pruio oslobo enje za kojim je eznuo, istovremeno mu omogu ivi da nam

270

pomogne u naem cilju. Daruju i svoj ivot, obezbedio je budu nost i naoj vrsti i Jaha ima. Bio je to
velik i odvaan junak, te e njegovo ime jednoga dana odzvanjati u pesmama diljem Alagezije.
Potom ste, nakon bitke, samo ekali, re e Safira.
Da, potom se posvetismo ekanju, saglasi se Umarot. Eragon se snudio pri pomisli da bi
morao da provede vie od stotinu leta u odaji duboko pod zemljom. Ali nismo bili dokoni. Kada smo se
probudili iz transa, po eli smo da irimo misli napolje, isprva polako, a potom mnogo samouverenije,
im smo shvatili da su Galbatoriks i Krivokletnici napustili ostrvo. Naa je udruena snaga velika, te
smo uspeli da ispratimo ve i deo onoga to se deavalo u zemlji u kasnijim godinama. Mada ne
moemo sve da ispratimo pogledom, moemo da nazremo povesma zamrene energije svuda po
Alageziji, i esto moemo da oslunemo misli onih koji se i ne trude da zatite svoje umove. Tako smo
sakupljali potrebne podatke.
Kako su desetle a sporo prolazila, uhvatila nas je zebnja da niko ne e mo i da ubije
Galbatoriksa. Bili smo spremni da ekamo i vie vekova ako zatreba, ali osetili smo kako mo
jajolomaca raste, te se uplaismo da bi nae ekanje moglo potrajati vie hiljada godina. Zaklju ili
smo da bi to bilo neprihvatljivo - kako za stanje naih umova, tako i za dobrobit mladunaca u jajima.
Njih odravaju ini koje im usporavaju razvoj tela i oni mogu da ostanu u tom stanju jo mnogo
godina, ali ne bi bilo dobro da predugo ostanu u svojim ljuskama. Ako bi se to dogodilo, umovi bi im
mogli postati izopa eni i udnovati.
Podstaknuti zabrinuto u, po eli smo da se upli emo u zbivanja koja smo mogli da vidimo.
Isprva neznatno: pokatkad bismo doapnuli pokoji savet, pokatkad bismo nekome usadili ose aj da ga
eka zaseda. Nismo uvek bili uspeni, ali bili smo kadri da pomaemo onima koji su se i dalje borili
protiv Galbatoriksa, a kako je vreme proticalo, postali smo vetiji i odvaniji u tome. U nekoliko retkih
prilika, nae je prisustvo zapaeno, ali niko nije mogao da ustanovi ko smo i ta smo. Tri puta smo se
nali u prilici da sredimo smrt nekog od Krivokletnika: kada nije bio obuzet svojim strastima, Brom
nam ju bio korisno oru e.
Pomagali ste Bromu?", uzviknu Eragon.
I njemu i drugima. Kada je ovek po imenu Hefring, pre dvadesetak leta, ukrao Safirino jaje iz
Galbatoriksovog trezora, pomogli smo mu da utekne, ali otili smo predaleko poto nas je primetio, pa
se uplaio. Pobegao je i nije sa sastao s Vordenima, to je trebalo da u ini. Kasnije, nakon to je Brom
pronaao tvoje jaje, i nakon to su Vordeni i vilenjaci po eli da dovode svoju mladun ad pred njega
pokuavaju i da prona u nekoga zbog koga bi se izlegla, odlu ili smo da se pripremimo za tu
mogu nost. Stoga smo se obratili ma kodlacima, koji behu stari prijatelji zmajevima, te
porazgovarasmo s njima. Pristali su da nam pomognu, te im otkrismo stenu Kutian i elik ispod drveta
menoa, a onda im iz glava uklonismo se anje na na razgovor.
,,I sve ste to u inili odavde?", re e Eragon za eno.
I to, i jo tota. Nikada se nisi zapitao zato se Safirino jaje zateklo ispred tebe nasred
Ki me?
To ste vi u inili?, upita Safira, zapanjena koliko i Eragon.
Mislio sam da se to zbilo zato to mi je Brom otac, pa nas je Arja pomeala."
Ne, ne, re e Umarot. Vilenja ke ini ne moe lako zavarati. Izmenili smo protok energije
kako biste se ti i Safira pronali. Smatrali smo da postoje izvesni izgledi, ma koliko mali bili, da ti
bude dostojan par za nju. I bili smo u pravu.
Ali zato nas niste ranije doveli ovamo?", upita Eragon.
Zato to ti je bilo potrebno vreme za obuku, a i da ne bismo otkrili Galbatoriksu svoje
prisustvo pre nego to vi ili Vordeni budete spremni da se suo ite s njim. Da smo ti se, na primer,
javili nakon Bitke na Ognjenoj ravnici, emu bi to sluilo, kad su Vordeni bili toliko daleko od
Urubejna?
Nekoliko minuta je vladao muk.
Eragon potom polako re e: ta ste jo u inili za nas?"
Sitnice, uglavnom upozorenja. Recimo, kada ti se Arja privi ala kod Dilida, kada joj je bila
potrebna tvoja pomo , ili kada su ti le a isceljena tokom Agaeti Blodhrena.
U Glejdru se javi neodobravanje. Poslaste ih u Dilid, neobu ene i bez zatitnih ini, znaju i
da e morati da se suo e s jednim od Senki?
Mislili smo da e Brom biti s njima, ali nismo mogli da ih zaustavimo ak ni nakon to je on
umro, poto su morali da odu u Dilid kako bi pronali Vordene.

271

ek', ek'", re e Eragon. Vi ste odgovorni za moj... preobraaj?"

Delimi no. Umeali smo se u odraz nae vrste koji su vilenjaci prizvali tokom svetkovine.
Pruili smo nadahnu e, a neko od njih je obezbedio snagu za ini.
Eragon je oborio pogled, stegavi pesnicu na tren, ali ne zato to je bio besan ve zato to je
bio ispunjen drugim ose anjima zbog kojih nije mogao da miruje. Safira, Arja, njegov ma , sam oblik
njegovog tela - sve je to dugovao zmajevima u toj odaji. Elrun ono", rekao je. Hvala vam. Nema na
emu, Senkoubico. Da li ste pomagali i Roranu?"
Tvome bratu nije bila potrebna naa pomo . Umarot zastade. Oboje smo vas pratili, Eragone i
Safira, mnogo leta. Pratili smo kako od mladunaca izrastate u mo ne ratnike, i ponosni smo na sve to
ste postigli. Ti si, Eragone, sve ono to bismo mogli poeleti od jednog Jaha a. A ti si, Safira,
dokazala da
zasluuje da te ubrojimo me u najslavnije pripadnike nae vrste.
Safirin se uitak i ponos pomeae sa Eragonovim. Spustio se na koleno, a ona pognu apu te
nagnu glavu. Eragonu je dolo da radosno vrisne i posko i proslavi, ali nije to u inio, ve re e: Moja
je sablja vaa..." I moji zubi i kande, tako e, re e Safira. Do kraja ivota", dovrie skupa. ta elite
od nas, u itelji?" Isijavaju i zadovoljstvom, Umarot im odgovori: Poto ste nas pronali, doao je kraj
naem skrivanju: po i emo s vama do Urubejna, gde emo se zajedno boriti kako bismo ubili
Galbatoriksa. Kucnuo je as da napustimo nau jazbinu i da se jednom zasvagda suo imo sa
izdajni kim jajolomcem. Bez nas bi mu polo za rukom da vam na silu otvori umove, lagano kao to
smo mi to u inili, poto upravlja mnotvom Eldunarija. Ne mogu vas sve poneti, re e Safira.
I ne mora, re e joj Umarot. Pet e nas ostati da uva jaja, zajedno s Kuarokom. Ukoliko ne
uspemo da porazimo Galbatoriksa, vie se ne e petljati u povesmima energije, ve e sa ekati da za
zmajeve ponovo bude sigurno da se pojave u Alageziji. Ali nemojte brinuti: ne emo vam biti teret,
poto emo vam dati snagu potrebnu za noenje.
Koliko vas ima?", upita Eragon, osvr i se po odaji. Stotinu trideset est. Ali nemojte misliti
da emo nadmaiti Eldunarije koje je Galbatoriks porobio. Premalo nas je, a pritom su svi koji su
odabrani za kriptu ili prestari i previe dragoceni da bismo ih dovodili u opasnost u borbama, ili
premladi i previe neiskusni da bi u estvovali u boju. Zato sam ja i odabrao da im se pridruim: ja
stvaram most izme u njihovih skupina, i nudim zajedni ko razumevanje kojeg ina e ne bi bilo. Oni
stariji su mudri i mo ni, ali umovi im lutaju stazama udnovatim, pa ih je esto teko ubediti da se
usredsrede na bilo ta osim snova. Oni mla i pak nisu bih te sre e: rastali su se od svojih tela pre
nego to je trebalo, te su im umovi ograni eni veli inom njihovog Eldunarija, koji ne moe da raste
niti da se iri nakon to napusti telo. Neka ti to bude nauk, Safira, da ne izbacuje svoj Eldunari dok ne
dostigne pozamanu veli inu, ili pak dok se ne suo i s najve om opasno u.
Dakle, i dalje su nadmo niji", re e Eragon sumorno.
Jesu, Senkoubico, ali sada vas Galbatoriks ne moe baciti na kolena im vas bude ugledao.
Moda ne emo uspeti da ih nadvladamo, ali bi emo kadri da zadrimo njegove Eldunarije dovoljno
dugo da ti i Safira obavite ono to morate. I ne gubite nadu: znamo mi mnogo, mnogo tajni o ratu, i
ma ijama, i svetu oko nas. Podu emo vas onome emu budemo mogli da vas podu imo, i moda e
vam ba deli tog saznanja pomo i da ubijete kralja.
Safira je potom pregledala jaja i otkrila da ih je sa uvano dvesta etrdeset tri. Dvadeset est
jaja bee izdvojeno za spajanje s Jaha ima, a ostala behu bez para. Onda su se upustili u razgovor o
letu do Urubejna. Dok su Umarol i Glejdr savetovali Safiru kako da najbre stigne do grada,
zmajoglavi ovek je vratio ma u kanije, odloio tit i po eo da vadi Eldunarije iz njihovih nia u zidu.
Svaku kuglu nalik na dragulj spustio je u svilenu vre icu na kojoj je leala, a onda ih je neno pore ao
po podu pokraj one blistave jame. Obim najve eg Eldunarija bee toliki da metalni zmaj nije mogao da
ga obujmi rukama.
Dok je Kuarok vredno radio i dok je razgovor trajao, Eragona je i dalje mu ila neverica.
Nikada se nije usudio da sanja da se negde u Alageziji krije jo zmajeva. A eto ih sada tu - ostaci
izgubljenog doba. Kao da su pri e iz davnina oivele, uvukavi u sebe njega i Safiru.

272

Safirina ose anja su bila mnogo sloenija. Spoznaja da njenoj vrsti vie ne preti izumiranje
podigla je senku u njenoj glavi, senku koja je oduvek bila tu, koliko se Eragon se ao, a misli joj behu
ispunjene toliko dubokom rado u da krljuti i o i kao da su joj blistale ja e nego ina e. No to joj
ushi enje ipak bee zauzdano neobi nim odbrambenim stavom, kao da ju je pred svim tim
Eldunarijima mu ila sujeta.
Iako donekle oamu en, Eragon je zapazio i promenu Glejdrovog raspoloenja: nije sasvim
zaboravio svoju tugu, ali od Oromisove smrti nije bio sre niji. Iako nije gajio preterano
strahopotovanje prema Umarotu, Glejdr se ipak prema tom zmaju ophodio sa izvesnim uvaavanjem
kakvo Eragon ranije nije video kod njega, ak ni kada je razgovarao s kraljicom Islanzadi.
Kada je Kuarok priveo svoj posao kraju, Eragon je otiao do ruba jame i zavirio u nju.
Ugledao je kruno okno koje je poniralo kroz kamen dublje od trideset metara, pa se otvaralo prema
pe ini dopola ispunjenoj morem uarenog kamena. Oko njega je, kao kad vri lonac pun vrelog tutkala,
klju ala i prtala gusta uta te nost, a sa uzburkane povrine uzdizali su se jezi ci lelujavih isparenja.
inilo mu se da je video nekakvu svetlost, poput utvare, kako juri preko povrine rasplamsalog mora,
ali ono nestade toliko brzo da nije bio siguran u to.
Hajde, Eragone, re e mu Umarot kada je zmajoglavi ovek na hrpu spustio poslednji Eldunari
odre en da krene na put s njima. Mora da baci ini ije re i glase ovako...
Eragon se namrtio sluaju i ga. Kakvo ste to izvijanje pomenuli u drugoj re enici? ta bi to
trebalo da izvijem? Vazduh?"
Umarotovo objanjenje jo je vie zbunilo Eragona. Umarot je pokuao iznova, ali Eragonu i
dalje nita nije bilo jasno. I drugi, stariji Eldunariji pridruie se njihovom razgovoru, ali njihova
objanjenja bila su mu jo nejasnija poto mu stigoe u vidu bujice pomeanih prizora, oseta i
udnovatih, ezoteri nih pore enja koja Eragona ostavie beznadeno zbunjenog.
Donekle mu je laknulo kada je primetio da su i Safira i Glejdr jednako za eni, mada je
Glejdr rekao: ini mi se da shvatam, ali imam ose aj da pokuavam da epam preplaenu ribu: ba
kad mi se u ini da sam je zgrabio, ona mi isklizne izme u zuba.
Umarot naposletku re e: Ovo je lekcija za neku drugu priliku. Znate emu te ini slue, ak
ako ne razumete kako e delovati. To e nam biti dovoljno. Uzmi od nas potrebnu snagu, te ih baci, pa
da krenemo.
Iako bee napet, Eragon je dobro urezao re i tih ini u misli kako bi izbegao greke, a onda je
po eo da ih izgovara. Izgovaraju i re enice, posegnuo je za zalihama iz Eldunarija, te je osetio
golicanje na koi im je golem talas energije pokuljao kroz njega poput reke ispunjene i toplom i
hladnom vodom.
Vazduh oko hrpe Eldunarija po e da se talasa i svetluca, a onda se hrpa uvi u sebe i nestade s
vidika. Eragonu neka promaja zamrsi kosu, a potom priguen, tup udarac odjeknu odajom.
Eragon je, zapanjen, gledao kako Safira provla i glavu preko mesta na kom su se malo as
nalazili Eldunariji. Nestali su kao da nikada nisu ni postojali, mada su i on i ona mogli da osete umove
tih zmajeva nadohvat ruke.
Nakon to napustite ovu kriptu, re e im Umarot, ulaz u ovaj prostor e sve vreme biti na
odre enoj udaljenosti iznad i iza vas, osim kada budete na nakom sku enom mestu ili kada telo neke
osobe pro e kroz njega. Ulaz nije ve i od iode, ali smrtonosniji je od ma a: pro i e vam kroz meso
ako ga dodirnete.
Safira je onjuila vazduh. ak ni mirisa vie nema.
Ko je otkrio kako se ovo moe izvesti?", upita Eragon, zadivljen.
Neki pustinjak koji je iveo na severnoj obali Alagezije pre hiljadu i dvesta leta, odgovori mu
Umarot. Dragocena je to smicalica kada eli da sakrije neto od tu ih pogleda, ali opasna je i teka
za pravilno izvo enje. Zmaj na trenutak u uta i Eragon oseti kako sabira misli. Onda re e: Postoji jo
neto to ti i Safira morate znati. im pro ete kroz veliki luk iza vas, kroz Kapiju Vergatosa, polako
ete zaboraviti i Kuaroka i jaja koja su tu skrivena, a dok ne stignete do kamenih vrata na kraju
laguma, sve se anje na njih nesta c iz vaih umova. ak emo i mi, Eldunariji, zaboraviti jaja. Ako
nam po e za rukom da ubijemo Galbatoriksa, kapija e nam vratiti se anja, ali dok se to ne desi, mi
za njih ne smemo znati. inilo im se da je Umarot zarogoborio. Znam... znam da to nije prijatno, ali
ne smemo dozvoliti Galbatoriksu da otkrije jaja.
Eragonu bee mrska ta zamisao, ali nije mogao da smisli drugo reenje.
Hvala ti to si nam to rekao, re e Safira, te i Eragon izrazi svoju zahvalnost.

273

Gorostasni metalni ratnik Kuarok podigao je tit s poda, isukao ma , otiao do svog drevnog
prestola i seo na njega. Poloivi ogoljeno se ivo preko kolena i naslonivi tit uz presto, spustio je
ruke na bedra i umirio se kao statua. Jedino mu u grimiznim o ima, to se zagledae u jaja, ostae
razigrane iskrice.
Eragona protrese jeza kada je okrenuo le a prestolu. Bilo je ne ega duboko sablasnog u
prizoru te usamljene prilike u dnu odaje. Zbog spoznaje da e Kuarok i ostali Eldunariji moda ostati
sami jo stotinu godina, nije mu bilo lako da krene.
Zbogom, rekao im je mislima.
Zbogom ostaj, Senkoubico, odgovori mu pet apata. Zbogom ostaj, Svetlokrljuna. Neka vas
sre a prati.
Eragon ispravi ramena, te on i Safira pro oe kroz Kapiju Vergatosa i napustie Kriptu dua.

274

POVRATAK
Eragon se namrtio iskora ivi iz laguma pravo na sunce ranog popodneva koje je oblivalo
istinu pred stenom Kutian.
Imao je ose aj da je zaboravio neto vano. Pokuao je da se priseti ta je to, ali nita mu se
nije javljalo, osim ose aja praznine koji ga je uznemirio. Da li je to bilo neto vezano za... ne, ne, nije
se mogao setiti. Safira, da li se..., po eo je, ali zastade. ta?
Nita. Mislio sam da... Ma nita, nije vano.
Iza njih se vrata laguma naglo zatvorie, uz tup prasak, pa redovi glifova na njima izbledee.
Gruba kula prekrivena mahovinom ponovo je izgledala kao vrsta kamena gromada. Hajdemo, re e
Umarot, vreme je da po emo. Dan se ve oduio, a mnogo je kilometara odavde do Urubejna.
Eragon se osvrnuo po istini, i dalje ose aju i da mu je neto promaklo. Onda je klimnuo
glavom, te se popeo u Safirino sedlo. Dok je zatezao remenje oko nogu, utvarno avrljanje senovite
ptice odjeknu me u gustim jelama s njegove desne strane. Bacio je pogled u tom pravcu, ali tog
stvorenja nije bilo na vidiku. Namrgodio se. Bilo mu je drago to je posetio Vroengard, no bilo mu je
drago i to ga naputa. To svakako ne bee gostoljubivo mesto. Ho emo li?, zapita Safira. Hajdemo,
rekao je sa olakanjem.
Mahnuvi krilima, Safira je posko ila i poletela preko jabu njaka s druge strane istine. Hitro
se uzdigla nad podnojem zdelaste doline, krue i nad ruevinama Doru Areabe dok se uspinjala.
Naavi se dovoljno visoko da bi proletela planine, okrenula se ka istoku, te se zaputila ka kopnu i
Urubejnu, Ostavljaju i za sobom ostatke nekada slavnog uporita Jaha a.
***

275

PE ALNI GRAD
Sunce jo bee blizu zenita kada Vordeni stigoe do Urubejna. Roran za u pokli e sa ela
kolone kada su prevalili uzbrdicu. Znatieljno je podigao pogled s peta patuljka ispred sebe, a onda je,
stigavi do vrha uzbrdice, zastao kako bi osmotrio sve pred sobom, to u inie i ostali ratnici ispred
njega.
Teren se nekoliko kilometara blago sputao, a potom se ravnao u iroku niziju ista kanu
seoskim imanjima, mlinovima i raskonim posedima U kamenu koji ga podsetie na one u okolini
Arouza. Petnaestak kilometara dalje, ravnica se zavravala pod spoljnim zidinama Urubejna.
Za razliku od bedema kod Dras Leone, bedemi prestonice behu dovoljno duga ki da opau
itav grad. Bili su i vii: Roran je iz daljine video da nad-mauju one u Dras Leoni i Arouzu. Zaklju io
je da verovatno seu bar stotinu metara uvis. Na njihovim irokim grudobranima spazio je ravnomerno
raspore ene baliste i katapulte.
Taj ga je prizor zabrinuo. Teko e oboriti te naprave, koje su zasigurno i zati ene od napada
arolijama, a iz iskustva je znao koliko smrtonosno to oru e moe biti.
Iza bedema se nalazio neobi an spoj ljudskih gra evina i zgrada za koje je procenio da su ih
izgradili vilenjaci. Me u vilenja kim zgradama isticalo se est visokih, prefinjenih kula, sazdanih od
zelenog malahita, koje su inile luk u, inilo mu se, najstarijem delu grada. Dve kule nisu imale
krovove, a u inilo mu se da je video i ostatke druge dve, donekle skrivene u gomili niih ku a.
Me utim, njemu ne behu najzanimljiviji ti bedemi ili gra evine, ve to to je grad mahom
leao u senci ogromne litice, koja je bila iroka bar kilometar a debela stotinu pedeset metara u
najuem delu. Ta nadvijena stena tvorila je jedan kraj golemog, iskoenog brda koje se irilo nekoliko
kilometara ka severoistoku. Povrh njegovog vrletnog ruba stajao je jo jedan zid, poput onog to se
irio oko grada, uz nekoliko debelih kula straara.
U dnu tog udubljenja pod liticom, koje je li ilo na pe inu, nalazila se dinovska tvr ava
ukraena obiljem kula i parapeta. Tvr ava se uzdizala visoko iznad grada, toliko visoka da je gotovo
dodirivala unutranjost litice. Najstranija od svega bee kapija ugra ena u prednji deo tvr ave: to bee
golema, razjapljena pe ina, dovoljno velika da Safira i Trn u u u nju jedno kraj drugog.
Roranu se zgr i stomak. Ako ta kapija predstavlja ikakvu naznaku, onda je ruikan dovoljno
golem da sam-samcit zbrie itavu njihovu vojsku. Eragonu i Safiri bi bilo bolje da poure, pomislio
je. A i vilenjacima. Sude i po onome to je video, vilenjaci bi moda i sami mogli da se suprotstave
kraljevom crnom zmaju, ali ak bi se i oni namu ili da ga usmrte.
Roran je sve to i jo tota osmotrio stoje i na vrhu uzbrdice, a onda je trgnuo uzde Snene
Vatre. Beli pastuv frknu iza njega, te krenu za Roranom u zamornom maru, prate i krivudav drum
koji se sputao ka ravnici.
Mogao je on da zajae - to se ak i o ekivalo od njega, zapovednika bataljona - ali nakon onog
putovanja do Arouza i nazad, po eo je da se gnua sedenja u sedlu.
Usput je pokuavao da osmisli najbolji napad na grad. Onaj kameni dep u kom bee smeten
Urubejn spre avao je napade s boka i otpozadi, a ometao bi i napade odozgo, pa su vilenjaci verovatno
zato i izabrali da se ba tu nasele.
Ako bismo nekako obruili tu liticu, mogli bismo da smrskamo i tvr avu i ve i deo grada,
pomislio je, ali to mu je delovalo neostvarivo budu i da je stena bila previe debela. No moda bismo
mogli da probijemo bedem na vrhu brda. Tada bismo mogli da bacamo kamenje i sipamo klju alo ulje
po onima ispod nas. To, dakako, ne bi bilo lako. Bitka na uzbrdici, a onda i ti bedemi... Moda bi
vilenjaci uspeli u tome. Ili Kuli. Oni bi u tome ak i uivali.
Reka Ramr se nalazila nekoliko kilometara severno od Urubejna, predaleko da bi im bila od
pomo i. Safira bi mogla da iskopa dovoljno duga ak rov da skrene reku, ali ak bi i njoj bile potrebne
nedelje za takav poduhvat, a Vordeni nisu imali dovoljno hrane. Zalihe e im potrajati samo jo
nekoliko dana. Potom e se suo iti ili s gla u ili s razlazom.
Jedina mogu nost bila je da napadnu pre nego to Carstvo to u ini.
Roran, dodue, nije verovao da bi ih Galbatoriks napadao. Kralj je Vordenima dopustio da
do u do njega. Zato bi sada sopstvenu glavu stavio na kocku? to due bude ekao, to emo mi vie
slabiti.

276

To je zna ilo da im preostaje jedino eoni napad - sumanut, odvaan

nalet preko brisanog prostora na bedeme predebele da bi se dali probiti i previsoke da bi ih iko
prevalio dok strelci i ratne naprave neprekidno ga aju.
Od same pomisli na to, elo mu se orosi znojem. Padali bi kao pokoeni.
Opsovao je. Juri emo u sopstvenu smrt, a Galbatoriks e nam se sve vreme smejati u svojoj
prestonoj dvorani... Ako se primaknemo zidinama, njegovi vojnici ne e mo i da nas ga aju tim
poganim napravama, ali bi emo ranjivi pred smolom, uljem i kamenjem koje e nam bacati na glave.
ak i ako bi savladali bedeme, morali bi da savladaju i itavu Galbatoriksovu vojsku. Mnogo
vanije od gradskih zidina tada bi bile priroda
i li nost ljudi s kojima bi se Vordeni suo ili. Da li bi se borili do poslednjeg daha? Da li bi
mogli da ih zaplae? Da li bi se rasuli i razbeali ako bi ih dovoljno snano pritisli? Kakvim su to
zakletvama i inima vezani?
Vordenske uhode javile su im da je Galbatoriks postavio velmou zvanog gospodar Barst na
elo svojih trupa u Urubejnu. Roran ne bee uo za tog Barsta, ali u inilo mu se da je Jormundura
pokolebao taj podatak, a ljudi iz njegovog bataljona podelili su s njim dovoljno pri a da bi ga ubedili u
zlehudu ud Barstovu. Barst je, navodno, bio gospodar pogolemog poseda blizu Dilida, koji je morao
da napusti pred najezdom vilenjaka. Njegovi vazali su kraj njega iveli u strahu za svoje ivote, poto
je Barst imao naviku da reava razmirice i kanjava prestupnike na najsuroviji na in, esto poseu i za
pogubljenjem onih za koje je verovao da su pogreili. To i nije bilo naro ito upadljivo poto je mnoge
velikae diljem Carstva pratio glas da su svirepi. Me utim, Barst nije bio samo nemilosrdan ve i snaan, neopisivo snaan, a pride i prepreden. Njegova se mudrost nazirala u svim pri ama koje je Roran
uo. Barst moda jeste bio bitanga, ali bio je pametna bitanga, te je Roran znao da bi pogreio ako bi
ga potcenio. Galbatoriks nikada ne bi odabrao slabi a ili tupavca za predvodnika svojih ljudi.
A tu su i Trn i Murtag. Galbatoriks se moda i ne e pomeriti iz svoje tvr ave, ali crvena
adaja i njen Jaha zasigurno e braniti grad. Eragon i Safira mora e da ih namame da odu odavde,
ina e nikada ne emo prevaliti ove zidine. Roran se namrti. Ni to ne e i i glatko. Murtag je snaniji
od Eragona. Eragonu e biti potrebna pomo vilenjaka kako bi ga ubio.
Roran po ko zna koji put oseti kako u njemu kuljaju ogor enost, gnev i mrnja. Bilo mu je
mrsko to se izloio nemilosti onih koji barataju ma ijama. Kada posredi behu snaga i lukavost, ovek
je nedostatak jedne od tih osobina mogao da nadomesti onom drugom. Ali nedostatak ma ijskih
vetina nije se mogao zameniti.
Ozloje eno je podigao kamen sa zemlje i rekao Stenr risa", kako ga je Eragon podu io.
Kamen se nije ni pomerio.
Kamen se nikada ne bi pomerio.
Frknuvi, zavrlja io ga je pokraj puta.
Njegova su ena i nero eno dete s Vordenima, a on opet ne moe da u ini nita kako bi ubio
Murtaga ili Galbatoriksa. Stegavi pesnice, zamislio je kako lomi neke stvari. Ponajvie tu e kosti.
Moda bi trebalo da pobegnemo. To mu je sinulo prvi put u ivotu. Znao je da daleko na
istoku ima krajeva van Galbatoriksovog domaaja, plodnih nizija u kojima ne ivi niko sem nomada.
Ako bi i ostali seljani poli s njim i Katrinom, mogli bi da po nu iz po etka, daleko od Galbatoriksa i
Carstva. No sama ta pomisao bee mu mu na. To bi zna ilo da mora da napusti Eragona, svoje ljude i
zemlju koju je nazivao domovinom. Ne. Ne u dozvoliti da nam se dete rodi u svetu u kojem
Galbatoriks ima prevlast. Bolje je umreti nego iveti u strahu. To mu, naravno, nije dalo odgovor na
pitanje kako osvojiti Urubejn. Ranije je uvek postojala nekakva slabost koju je mogao da iskoristi. U
Karvaholu to bee injenica da Ra'zaci nisu na vreme shvatili da bi im seljani uzvratili borbu. Kada je
sredio onog Urgala Jarboga, posredi behu rogovi tog stvorenja, U Arouzu posredi behu kanali. U
Urubejnu pak nije nazirao nikakve slabosti; nije bilo ta ke u kojoj bi snagu svojih protivnika mogao da
iskoristi protiv njih samih. Kada bismo imali dovoljno zaliha, sa ekao bih da ih glad istera napolje, To
bi bilo najbolje reenje. Sve bi ostalo bilo naprosto sumanuto. Ali, kao to je i sam vrlo dobro znao, rat
i jeste bio slika i prilika sumanutosti. arolije nam predstavljaju jedino reenje, zaklju io je
naposletku. arolije i Safira. Uspemo li da ubijemo Murtaga, ili ona ili vilenjaci mora e da nam
pomognu da provalimo zidine. Naroguio se ose aju i gor inu u ustima, te ubrza korak. to bre
podignu tabor, to bolje. Stopala mu behu nauljana od hodanja, a ako e ve poginuti u besmislenom
juriu, onda pre toga eli topao obrok i dobar no ni san.

277

Vordeni su svoje adore podigli kilometar i po od Urubejna, pokraj potoka koji je napajao
reku Ramr. Ljudi, patuljci i Urgali potom po ee da podiu ogradu. Taj posao je potrajao do duboko u
no , a nastavili su ga i ujutro. tavie, sve dok budu na istom mestu, neprekidno e u vr ivati
odbranu. Ratnici su se gnuali takvog rada, ali on im je bar ispunjavao vreme, a pride je mogao da im
spase ivote. Svi su mislili da nare enja stiu od Eragonove utvare. Roran je znao da stiu od
Jormundura. Po eo je da potuje starijeg ratnika nakon Nasuadine otmice i Eragonovog odlaska.
Jormundur se protiv Carstva borio gotovo celog ivota i odli no je poznavao pozadinska i takti ka
pitanja. On i Roran su se dobro slagali poto obojica behu ljudi naklonjeni eliku, a ne ma ijama. Ali
tu je bio i kralj Orin, s kojim se, nakon podizanja osnovne odbrane, Roran posva ao. Orin ga je ve ito
nervirao: ako zbog ikoga svi izginu, izginu e zbog njega. Roran je znao da za njegovo blagostanje i
nije preporu ljivo da se sva a s jednim kraljem, ali taj mazgov je hteo da poalju glasnika pred kapije
Urubejna da odnese zvani no upozorenje, kao to su u inili pred Dras Leonom i Belatonom. Zar
elite da izazovete Galbatoriksa?", zaurlao je Roran. U inimo li to, jo bi mogao i da nam odgovori!"
Pa naravno", rekao mu je kralj Orin ustaju i. Red je da obznanimo svoje namere i da mu pruimo
priliku da s nama pregovara o primirju."
Roran ostade zabezeknut, te se zgroeno okrenu kako bi upitao Jormundura: Zar ga ni vi ne
moete urazumiti?"
Njih trojica su bili u Orinovom atoru, u koji ih kralj bee pozvao.
Vae veli anstvo", rekao mu je Jormundur, Roran je u pravu. Bilo bi najbolje da odloimo
obra anje Carstvu."
Ali oni mogu da nas vide", pobunio se Orin. Taborujemo pred njihovim bedemima. Bilo bi...
neotesano da im ne poaljemo izaslanika da im prenese na stav. Vas dvojica ste niska roda, pa ne bih
ni o ekivao da razumete neto takvo. Kraljevske glave o ekuju izvesne manire i u tivo opho enje, ak
i u ratu."
Rorana je obuzeo poriv da udari kralja. Zar ste toliko umiljeni da stvarno verujete kako vas
Galbatoriks smatra sebi ravnim? Pih! Mi smo za njega najobi nije bube. Briga njega za manire.
Zaboravljate i da je Galbatoriks bio niskog roda pre nego to je zbacio Jaha e. On na stvari ne gleda
kao vi. Nigde na svetu nema sli nog njemu, a vi mislite da ga poznajete? Mislite da ete ga time
umiriti? Pih!"
Orin se zajapurio, te je bacio pehar s vinom na tepih. Sad si prekardaio, eki aru. Niko
nema pravo da me vre a na takav na in!"
Imam ja pravo da inim to god mi je volja", zaurlao je Roran. Ja vam nisam podanik. Ne
odgovaram pred vama. Ja sam slobodan ovek i mogu da vre am koga god ho u, kad god ho u i kako
god ho u... ak i vas. Slanje glasnika bilo bi velika greka i..."
elik zakripa o kanije i kralj Orin isuka ma . Ipak, nije uspeo da uhvati Rorana na prepad,
poto on ve bee spustio aku na malj: im je za uo kripu, trgnuo je oruje iz pojasa.
Kraljevo se ivo blesnu poput srebra u polutami atora. Roran je video gde e pasti Orinov
udarac, pa se izmakao. Potom je tresnuo pljosnati deo kraljevog ma a, koji zadrhta, zazvoni i izlete iz
Orinove ruke.
Oruje opto eno draguljima palo je na ilim trepere i.
Gospodaru", viknu straar pred atorom, da li je sve u redu?"
Slu ajno mi je ispao tit", odgovori mu Jormundur. Nema razloga za brigu."
Razumem, gospodaru."
Roran upilji u kralja: Orin je na lice navukao izbezumljen izraz rtve. Ne skidaju i pogled s
njega, Roran je zadenuo malj za pojas. Obra anje Galbatoriksu bilo bi glupavo i opasno. Pokuate li
to, ubi u svakoga koga poaljete, i to pre nego to stigne do grada."
Ne bi se usudio!", re e mu Orin.
Bih, jo kako! Ne u vam dopustiti da sve ostale izloite opasnosti kako biste udovoljili svom
kraljevskom... ponosu. Ako Galbatoriks bude eleo da razgovara, zna gde moe da nas prona e. Dotad
ga ne dirajte."
Roran je izjurio iz atora. Podbo io se, te se zagledao u paperjaste oblake ekaju i da mu se
damari umire. Orin bese poput jednogodinje mazge: tvrdoglav, previe samouveren i spreman da te
utne u stomak ako mu prui priliku za to. I pritom previe pije, pomisli Roran. partao je levo-desno
ispred atora sve dok se Jormundur nije pojavio. Pre nego to je Jormundur progovorio, Roran re e:
ao mi je." ,,I trebalo bi da ti bude ao." Jormundur je preao akom preko lica, pa je izvadio glinenu

278

lulu iz torbice na pojasu i po eo da je puni suvim kovim li em, koje je utisnuo jagodicom palca.
Sve dosad sam ga ube ivao da ne alje izaslanika samo da bi ti napakostio." Zastao je na tren. Ti bi
stvarno ubio Orinovog oveka?" ,Ja nikada ne pretim uprazno", kazao mu je Roran. Da, tako sam i
mislio... Pa, nadam se da do toga ne e do i." Jormundur je krenuo stazom izme u atora, te Roran
krenu za njim. Dok su hodali, ljudi su im se sklanjali s puta, klanjaju i im se s mnogo potovanja.
Mau i nezapaljenom lulom, Jormundur re e: Priznajem da sam i sam hteo da o itam bukvicu Orinu
u vie navrata." Usne mu se rairie u tanan osmeh. Ali u meni, naalost, uvek nadvlada smotrenost."
Da li je uvek bio toliko... tvrdoglav?" Hmmm? Ne, ne. U Surdi je bio daleko razumniji." ta mu se
desilo?"
Strah, ini mi se. Bojazan ume udnovato da izmeni ljude." Da, da."
Moda e se uvrediti, ali ti si se i sam poneo prili no glupavo." Znam. Iznervirao sam se."
,,I sada ima jednog kralja za neprijatelja." Mislite - jo jednog kralja?"
Jormundur se prigueno nasmeja. Ah, da: pretpostavljam da, uz Galbatoriksa kao li nog
neprijatelja, svi ostali deluju bezopasno. Ipak..."
Zaustavio se kraj logorske vatre, pa je izvukao zapaljenu gran icu iz plamena.
Nagnuvi kraj gran ice ka aici lule, nekoliko puta je povukao dim kako bi raspirio plamen, a
onda je bacio gran icu u vatru. Ipak, ne bi trebalo da zanemaruje Orinov bes. Malo as je bio
spreman da te ubije. Ako se naljuti, a mislim da se jeste naljutio, moda e poeleti da ti se osveti.
Postavi u nekog da straari kraj tvog adora narednih nekoliko dana. Ali posle toga..."
Jormundur slegnu ramenima.
Posle toga emo moda svi biti mrtvi ili porobljeni." utke su hodali jo nekoliko minuta dok
je Jormundur pu kao lulu. Pre uego to su se razili, Roran re e: Kada se slede i put budete videli sa
Orinom..."
Da?"
Moda biste mu mogli preneti da u mu, ako on ili njegovi ljudi povrede Katrinu, i upati
utrobu pred itavim taborom."
Jormundur je prislonio bradu uz grudi razmiljaju i nekoliko trenutaka, a onda je podigao
pogled i klimnuo: Na i u ve na in da mu to preneseni, eki aru."
Blagodarim."
Nema na emu. Bilo mi je posebno zadovoljstvo, kao i uvek."
Hvala vam, gospodaru."
Pronaavi Katrinu, Roran ju je nagovorio da iznese ve eru do severnog nasipa, gde je budno
straario kako Orin ne bi odaslao glasnike. Jeli su na prostirci koju je Katrina rairila preko svee
iskopane zemlje, a onda su zajedno sedeli gledaju i kako se senke izduuju i kako se zvezde pomaljaju
na ljubi astom nebu iznad litice.
Drago mi je to smo tu", rekla mu je, naslonivi mu glavu na rame.
Stvarno?"
Predivno je ovde, a pritom te imam samo za sebe." Stisnula mu je ruku.
Privio ju je uza se, ali senka koja mu je leala na srcu nije se pomerala. Nije mogao da
zaboravi opasnost koja je vrebala i nju i njihovo dete. Spoznaja da se njihov najve i dumanin nalazi
svega nekoliko kilometara dalju neprekidno je tinjala u njemu: najvie je eleo da posko i, utr i u
Urubejn i ubije Galbatoriksa.
Ali to nije bilo mogu e, pa se nasmeio i nasmejao, skrivaju i strah, znaju i da i ona to ini.
Sto mu muka, Eragone, pomislio je, bolje bi ti bilo da pouri, ili u te, kunem ti se, proganjati
i u zagrobnom ivotu.
***

279

RATNO VE E
Tokom povratnog leta do Urubejna, Safira nije morala da se bori sa olujom, a vetar jo je duvao
u le a i ubrzavao je zahvaljuju i Eldunarijima koji su joj govorili gde da prona e hitre vazdune struje,
za koje joj rekoe da duvaju gotovo svakoga dana u godini. Eldunariji su je tako e neprekidno napajali
energijom, pa se nije umarala i iscrpljivala.
Tako im se grad pojavio na vidiku svega dva dana po odlasku sa ostrva.
Dva puta tokom putovanja, kada je sunce bilo najja e, Eragonu se u inilo da je ugledao ulaz u
skriveni prostor u kojem su Eldunariji neopaeno lebdeli iza Safire. Javio se u vidu mra ne ta ke,
toliko sitne da nije mogao da zadri pogled na njoj due od sekunde. Isprva je pretpostavio da je to
zrnce praine, ali onda je primetio da je ta kica uvek jednako udaljena od Safire i da je uvek na istom
mestu.
Dok su leteli, zmajevi su, preko Umarota, slivali se anja u Eragona i Safiru: bee to lavina
doivljaja - bitaka dobijenih, bitaka izgubljenih, ljubavi, mrnje, ini, zbivanja ispra enih irom
zemlje, kajanja, uvi anja i
rzmiljanja o svetu oko njih. Zmajevi su posedovali hiljadugodinje znanje, a Eragonu se
inilo da tee da s njima podele i poslednje zrnce.
Previe je!, usprotivio se Eragon. Ne moemo toliko da upamtimo, a kamoli da razumemo.
Ne moete upamtiti sve, rekao mu je Umarot, ali moete da upamtite bar neto, a moda e
vam ba to neto zatrebati da biste porazili Galbatoriksa. Dakle, da nastavimo.
Struja podataka bee nezadriva: Eragon je na mahove imao ose aj da e zaboraviti ko je,
poto su se anja zmajeva bila daleko brojnija od njegovih. Ako bi se to dogodilo, morao bi da odvoji
um od njihovih umova i da ponovi sebi svoje istinsko ime kako bi povratio sopstveno ja".
Ono to on i Safira doznae zadivilo ga je i namu ilo u isti mah, a esto bi ga i dovelo u
priliku da posumnja u sopstvena uverenja. Ali nije imao vremena da porazmisli o tome poto su se
se anja smenjivala jedno za drugim. Znao je da e mu biti potrebne godine kako bi razlu io sve to su
im zmajevi pokazali.
to je vie saznavao o zmajevima, to je u njemu raslo strahopotovanje prema njima. Oni to
su iveli stotinama leta razmiljali su na neobi an na in, a oni najstariji razlikovali su se od Glejdra i
Safire onoliko koliko su se Glejdr i Safira razlikovali od fanghura s Beor planina. Optenje s tim
starcima zbunjivalo ga je i uznemiravalo: preskakali su, povezivali i poredili pri e, i to bez uhvatljivog
smisla, mada je Eragon znao da se smisao krije na dubljoj ravni. Retko bi uspeo da doku i ta
pokuavaju da mu kau, a ti prastari zmajevi nisu ni pokuavali da mu sve objasne jezikom koji bi
razumeo.
Posle nekog vremena, shvatio je da oni i ne mogu da se izraze druga ije. Njihovi su se umovi
izmenili tokom vekova: ono to je za njega bilo jednostavno i neposredno njima se esto inilo
sloenim, i obrnuto. Oslukivanje njihovih misli, zaklju io je, sigurno nalikuje oslukivanju misli
nekog boga.
Kada je to uvideo, Safira frknu te mu re e: Ipak postoji razlika.
Kakva?
Za razliku od bogova, mi u estvujemo u zbivanjima oko sebe.
Moda bogovi sudeluju, ali tako da ih ne vidimo.
Pa kakva je onda korist od njih ?
A ti misli da su zmajevi bolji od bogova?, upitao ju je eretski.
Jesu, kada dostignu punu veli inu. Koje je to stvorenje bolje od nas? ak i Galbatoriks mora
da se oslanja na nas da bi dobio snagu.
A nidhvali?
Frknula je. Mi moemo da plivamo, ali oni ne mogu da lete.

280

Najstariji od svih Eldunarija, zmaj po imenu Valdr, to je zna ilo vladar" na drevnom jeziku,
obratio im se neposredno samo jednom. Od njega su primili prizore svetlosnih snopova koji se
pretvaraju u peskovite talase, a uz to i uznemiruju i ose aj da je sve to se ini vrstim zapravo prazan
prostor. Valdr im je potom pokazao gnezdo usnulih voraka, te je Eragon osetio kako im snovi trepere
u umovima, hitri poput treptaja oka. Valdr je isprva ose ao prezir - snovi tih voraka naizgled behu
sitni, neugledni i nebitni - ali raspoloenje mu se promenilo postaju i toplije i saose ajnije, te su brige
i najmanjih voraka bivale sve vanije, naposletku postavi ravne brigama kraljeva.
Valdr se zadrao na tom prizoru kao da eli da Eragon i Safira zapamte i to. No nijedno od
njih dvoje nije znalo ta to zmaj pokuava da im kae, a Valdr je odbio da im objasni.
Kada im se Urubejn najzad pojavio na vidiku, Eldunariji su prestali da dele se anja sa
Eragonom i Safirom, a Umarot im re e: Sada bi bilo najbolje da prou ite gnezdo dumanina naega.
To su i u inili dok se Safira sputala ka tlu. Ono to su videli nije ih ohrabrilo, niti im se
raspoloenje popravilo kada je Glejdr kazao: Galbatoriks je svata izgradio otkako nas je odavde
prognao. Bedemi ne behu ni ovoliko debeli ni ovoliko visoki u nae doba.
Umarot dodade: Mri je Ilireja bila toliko utvr ena tokom rata nas i vilenjaka. Izdajnik se
uvukao u duboku jazbinu, pa je i itavu planinu nagamilao oko svoje rup age. ini mi se da sam
nikada ne e iza i odatle. On vam je kao jazavac koji se zavukao u svoj brlog spreman da raskrvari nos
svakome ko pokua da ga izvu e iz njega.
Vordenski tabor se prostirao kilometar i po jugozapadno od te ogra ene koljke i grada pod
njom. Bio je upadljivo ve i nego u Eragonovom pam enju, pa je Eragon bio zbunjen sve dok nije
shvatio da su kraljica Islanzadi i njene vojske kona no udruile snage s Vordenima. Odahnuo je od
olakanja. ak se i Galbatoriks pribojavao vilenja ke sile.
Kada su se on i Safira pribliili adorima, Eldunariji su pomogli Eragonu da proiri domet
svojih misli kako bi osetio misli ljudi, patuljaka, vilenjaka i Urgala okupljenih u taboru. U inio je to
veoma lagano, kako niko ne bi nita primetio ukoliko budno ne motri, a im je naiao na pomahnitale
tonove koji su ozna avali Blodgarmove misli, usredsredio se na tog vilenjaka..
Blodgarme, rekao je, ja sam, Eragon. Zvani no obra anje delovalo mu je prirodno nakon to
je toliko dugo proivljavao zbivanja iz minulih vremena. Senkoubico! Jesi li dobro? Um ti je nekako
udnovat. Da li je i Safira s tobom? Da li je povre ena? Da li se neto desilo Glejdru? Oboje su
dobro, a i ja sam. Pa ta se onda... Blodgarm je o ito bio zbunjen. Presekavi ga, Eragon re e: Nismo
daleko, ali sklonio sam nas s vidika. Da li je privid mene i Safire jo vidljiv onima dole?
Jeste, Senkoubico. Safira krui kilometar i po iznad adora. Ponekad je sakrijemo iza oblaka
ili u inimo da izgleda kao da ste otili u osmatranje, ali ne smemo da dopustimo Galbatoriksu da
pomisli da vas dugo nema. Ukloni emo privid kako biste nam se pridruili bez izazivanja sumnji.
Nemojte. Sa ekajte jo malo, i ne skidajte ini. Da?
Ne emo se odmah vratiti u tabor. Eragon je bacio pogled ka tlu. Postoji jedno brdace etiri
kilometra ka jugoistoku. Zna li na koje mislim? Da, vidim ga.
Safira e sleteti iza njega. Neka nas Arja, Orik, Jormundur, Roran, kraljica Islanzadi i kralj
Orin sa ekaju tamo, ali neka se potrude da ne napuste tabor svi odjednom. Bilo bi najbolje kad bi ih
nekako sakrio. A do i i ti. Kako ti kae... Senkoubico, ta si pronaao na...
Ne! Nita me ne pitaj. Bilo bi opasno razmiljati o tome ovde. Do ite i sve u vam re i, ali ne
elim da oglaavam odgovor na sva zvona kad nas neko moda prislukuje.
Shvatam. Do i emo najbre to moemo, ali moda e nam trebati vremena da sve namestimo
kako valja. Naravno. Uzdam se u tebe.
Eragon je prekinuo vezu, te se zavalio u sedlu. Ovla se osmehnuo zamiljaju i kakvo e lice
na initi Blodgarm kad bude doznao za Eldunarije.
Uskomeavi vazduh, Safira se spustila u udubljenje u podnoju brda i prepala ovce koje se
rastr ae, usplahireno bleje i.
Sklapaju i krila, Safira pogleda u ovce i re e: Lako bih ih uhvatila, s obzirom na to da me ne
vide. Oblizala je eljusti.
Bi, ali gde je tu uivanje u lovu?", upita Eragon, poputaju i remenje oko nogu.
Pa, uivanje mi sigurno ne e napuniti trbuh.
Ne e, ali ti ionako nisi gladna, zar ne?" Energija Eldunarija, mada nije bila prejaka, ipak joj
je potiskivala elju za hranom.
Ispustila je podosta vazduha u nekoj vrsti uzdaha: Ne, nisam naro ito...

281

Dok su ekali, Eragon je protegao uko ene udove, pa je pojeo lagan ru ak od preostalih
namirnica. Znao je da se Safira ispruila kraj njega koliko je duga ka iako nije mogao da je vidi.
Njeno prisustvo odavao je jedino zasen en otisak njenog tela po poleglim vlatima trave, nalik na rupu
udnog oblika. Nije bio siguran zato je tako, ali taj ga je prizor ipak razgalio.
Jedu i, zagledao se u lepa polja oko brda i posmatrao kako vazduh proti e izme u stabljika
penice i je ma. Duga ki i niski zidi i od nagomilanog kamenja razdvajali su njive: zemljoradnicima
je zasigurno trebalo nekoliko stotina godina da iskopaju sve to kamenje iz zemlje.
Mi takvih poteko a svakako nismo imali u dolini Palansar, pomislio je.
Tren kasnije, vratilo mu se se anje jednog zmaja, te je shvatio koliko su stari ti kameni zidi i:
poticali su iz vremena kada su ljudi doli da ive u ruevinama Ilireje, nakon to su vilenjaci porazili
ratnike kralja Palansara. Video je, kao da je i sam bio tamo, poredane mukarce, ene i decu kako
pretrauju svee uzorane njive i odnose kamenje koje su pronali do mesta na kojima e ni i ogradice.
Malo kasnije, Eragon je dopustio da mu to se anje izbledi, te je otvorio um ka strujanju i
protoku energije oko njih. Oslukivao je misli mieva u travi i crvi a u zemlji, i ptica koje su im
leprale iznad glava. To je donekle bilo opasno poto je tako mogao da obavesti oblinje neprijateljske
vra eve o njihovom prisustvu, ali ipak je vie voleo da zna ko im je i ta im je u blizini kako niko ne bi
mogao da ih iznenadi napadom.
Tako je i osetio dolazak Arje, Blodgarma i kraljice Islanzadi, pa se nije uznemirio kada mu se
senke njihovih stopa primakoe sa zapadne strane brda.
Vazduh se zatalasao poput vode, a onda se tri vilenjaka pojavie pred njim. Predvodila ih je
kraljica Islanzadi, deluju i kraljevski kao i obi no. Nosila je zlatni steznik od krljutastog oklopa i
kacigu opto enu draguljima, a crven plat s belim pervazom bee prika ila oko ramena. Duga ak,
tanan ma visio joj je sa uzanog struka. U jednoj ruci je nosila duga ko koplje s belim iljkom, a u
drugoj tit u obliku brezovog lista, kojem ak i rubovi behu nazubljeni kao u prave liske.
Arja je tako e nosila prekrasan oklop. Uobi ajenu ode u zamenila je steznikom koji bee
sli an stezniku njene majke, ali Arjin bee od sivog elika, a ne od zlata; kaciga joj bee ukraena
ispup enim vori ima na elu i titniku za nos i stilizovanim orlovim krilima koja su se irila unazad
od slepoo nica. U pore enju sa Islanzadinom raskonom opravom, Arjina bee svedena ali utoliko
smrtonosnija. Jedna pokraj druge, majka i k i behu poput para se iva, u kojem je jedno kitnjasto radi
pokazivanja, a drugo osmiljeno za borbu. I Blodgarm je nosio krljutastu verinja u, ali bio je
gologlav i nije nosio nikakvo oruje sem noi a zadenutog za pojas. Pokai nam se, Senkoubico",
re e Islanzadi, gledaju i ka ta ki na kojoj Eragon je skinuo ini koje su skrivale njega i Safiru, pa se
naklonio vilenja koj kraljici. Prela je preko njega crnim o ima, promatraju i ga kao skupocenog konja. Za razliku od prethodnih susreta, sada mu nije bilo teko da izdri njen pogled. Nekoliko sekundi
kasnije, kraljica mu re e: Popravio si se, Senkoubico."
Jo jednom joj se hitro naklonio. Hvala, Vae veli anstvo." Njen glas je, kao i obi no,
izazvao blago treperenje u njemu. Kao da je odjekivao arolijama i muzikom, kao da je svaka njena
re bila deo neke epske pesme.
Takva pohvala zna i mnogo kada je uputi neko mudar i prekrasan poput vas."
Islanzadi se nasmeja pokazuju i duga ke zube, te po brdu i poljima zabruja njena radost.
Vidim da si postao i blagoglagoljiv! Nisi mi rekla da je postao toliko re it, Arja!" Na Arjinom licu se
pojavi blag osmejak: Ima jo mnogo da u i." Onda se obratila Eragonu: Drago mi je to te vidim
ivog i zdravog." Vilenjaci spopadoe njega, Safiru i Glejdra raznim pitanjima, ali njih troje odbie da
im prue odgovore pre nego i ostali pristignu. Eragon je ipak pomislio da su vilenjaci predosetili
Eldunarije poto je zapazio da povremeno bacaju poglede ka srcima svih srca, mada mu se inilo da
nisu svesni toga. Orik im se pridruio slede i. Dojahao je s juga na rutavom konji u koji bee sav
zadihan i obliven znojem. Ehej, Eragone! Ehej, Safira!", viknu im kralj patuljaka podigavi pesnicu.
Skliznuo je sa iscrpljenog konja, pa je dopartao do njih i privukao Eragona u grub zagrljaj, tapu i ga
po le ima. Kada su se propisno pozdravili i kada je Orin protrljao Safiru po nosu a ona po ela da
prede, Eragon ga upita: Gde su ti straari?"
Orik pokaza preko ramena: Uvr u brade pokraj nekog salaa kilometar i po zapadno odavde,
i pritom moram re i da nijedan od njih nije preterano sre an zbog toga. Imam poverenja u svakog od
njih - ipak su to moji saplemenici - ali Blodgarm mi re e da do em sam, pa sam i do oh. Nego, reci ti
meni, emu ovolika obazrivost? ta si to otkrio na Vroengardu?"

282

Mora e da pri eka da pristignu i ostali lanovi ve a kako bi otkrio", re e mu Eragon, ali
drago mi je to te opet vidim." Pljesnuo je Orika po ramenu.
Roran je ubrzo stigao peice, deluju i natmureno i pranjavo. Stegao je Eragonovu ruku da bi
mu poeleo dobrodolicu, a onda ga je povukao u stranu i rekao mu: Moe li ih spre iti da nas
uju?" Pokazao je bradom ka Oriku i vilenjacima.
Eragonu je bilo potrebno svega nekoliko sekundi da baci ini koje e ih zatititi od
prislukivanja. Gotovo." Istovremeno je odvojio misli od Glejdra i ostalih Eldunarija, ali ne i od
Safire.
Roran klimnu, te se zagleda u njive. Neto sam se spore kao s kraljem Orinom dok te nije
bilo."
Spore kao? Kako to?"
Izigravao je budalu, pa sam mu to i rekao."
Pretpostavljam da nije srda no reagovao."
Moglo bi se re i. Pokuao je da me ubode ma em."
ta je uradio?!"
Uspeo sam da mu izbijem ma iz ruke pre nego to me je pogodio, ali da je bilo po
njegovom, zasigurno bi me ubio."
Orin?" Eragonu je bilo teko da zamisli kralja kako radi neto takvo. Jesi li ga gadno
povredio?"
Roran se tek tad nasmeio: bee to ustar izraz koji mu brzo nestade pod bradom. Uplaio
sam ga, to je moda i gore."
Eragon zabrunda, te stegnu jabuku na Brisingru. Primetio je da on i Roran oponaaju dranje
onog drugog: obojica su drala ruke na oruju stoje i tako da im teite bude na drugoj nozi. Ko jo
zna za to?"
Jormundur, poto je bio prisutan, i svi kojima je Orin moda ispri ao."
Namrgodivi se, Eragon po e da parta levo-desno razmiljaju i ta mu je initi. Niste mogli
da odaberete gori trenutak."
Znam. Ne bih bio toliko osoran prema Orinu, ali hteo je da poalje kraljevski pozdrav
Galbatoriksu, uz jo neke sli ne kojetarije. Sve bi nas izloio opasnosti. Nisam to mogao da
dozvolim. I ti bi to u inio."
Moda i bih, ali ovo nam sve oteava. Ja sam sada vo a Vordena. Napad na tebe ili na bilo
kojeg drugog ratnika pod mojim vodstvom isto je to i napad na mene. Orin to zna, i zna da smo od
iste krvi. To ti je kao da mi je bacio oklopnu rukavicu u lice."
Bio je pijan", re e Roran, nisam siguran da je bio priseban kada je isukao ma ." Eragon je
primetio da mu Arja i Blodgarm upu uju znatieljne poglede. Prestao je da parta i okrenuo im le a.
Brinem za Katrinu", dodade Roran. Ako se Orin rasrdi, mogao bi da poalje svoje ljude na
mene ili na nju. Mogao bi da je povredi. Jormundur je ve postavio straara ispred naeg adora, ali to
i nije neka zatita." Eragon odmahnu glavom: Orin se ne bi usudio da je povredi." Ne bi? Kad tebe
ne moe da povredi, a nema petlje da se sa mnom
otvoreno sukobi, ta mu preostaje? Zaseda? Napad noem u mraku? Za Orina bi Katrinina
smrt bila najlaka osveta."
Sumnjam da bi Orin posegao za napadom u mraku, ili za napadom na Katrinu."
Ali ne moe biti siguran da ne bi."
Eragon je porazmislio. Postavi u zatitne ini oko Katrine i stavi u Orinu do znanja da sam
ih postavio. To bi trebalo da zaustavi sve njegove nakane, ako ih ima."
Napetost u Roranu kao da odmah popusti. Cenim to." Da u i tebi nove zatitne ini."
Nemoj, uvaj snagu. Ja u se sam postarati za sebe." Eragon je ipak zapeo da to u ini, ali Roran ga je
neprestano odbijao, te Eragon naposletku re e: Ma sluaj me, ove e! Svakog asa emo u i u borbu
s Galbatoriksovim ljudima. Mora imati nekakvu zatitu, makar protiv ma ija. Stavi u ini na tebe,
hteo ti to ili ne, a ti onda vidi da li e mi zahvaliti." Roran ga oinu ljutitim pogledom, te zabrunda i
podie ruke. Dobro, nek bude. Ti ba nikada ne zna kada bi trebalo da odustane od ne ega." A ti,
kao, zna?" Ispod Roranove brade pojavi se kez. Pa, bi e da ne znam. To nam je sigurno porodi na
osobina." Aha. Kad pogleda Broma i Garoua, prosto ne zna koji je od njih dvojice bio tvrdoglaviji."
Moj otac", re e Roran. Eh... Brom je bio isto toliko... ne, ne, u pravu si. Garou je bio tvrdoglaviji."
Razmenili su osmehe, prisetivi se ivota na seoskom imanju. Roran je promenio poloaj, te je uputio

283

Eragonu udnovat, iskoen pogled. Deluje mi nekako druga ije." Je 1'?" Da. Nekako si mi
sigurniji u sebe." Moda zato to sada razumem sebe bolje nego ranije." Roran nije imao odgovor.
Pola sata kasnije, Jormundur i kralj Orin dojahae zajedno. Eragon je Orina pozdravio u tivo,
kao i obi no, ali Orin mu je uzvratio veoma odse no, izbegavaju i njegov pogled. ak i sa udaljenosti
od nekoliko metara, Eragon je mogao da nanjui vino u njegovom dahu.
Poto su se svi okupili pred Safirom, Eragon je bio spreman da po ne, Prvo je od svih zatraio
da se na drevnom jeziku zakunu da e sve uvati kao tajnu. Potom je Oriku, Roranu, Jormunduru i
Orinu objasnio ta Eldunari zapravo predstavlja, a potom im je ukratko ispri ao i povest zmajevih
draguljolikih srca vezanu za Jaha e i Galbatoriksa.
Vilenjaci se nisu ose ali lagodno zbog toga to je Eragon otvoreno pri ao o Eldunarijima pred
drugima, ali niko se nije usprotivio; bee mu drago zbog toga. Kona no je zasluio bar zrno njihovog
poverenja. Orik, Roran i Jormundur reagovali su iznena eno, uz nevericu i mnotvo pitanja. Pogotovo
je Roranu neto zaiskrilo u o ima, kao da mu se zbog tog podatka u glavi izrodilo mnotvo novih
zamisli o tome kako bi mogli da ubiju Galbatoriksa.
Orin je sve vreme bio naduren, nimalo ube en u postojanje Eldunarija. Naposletku su se i
njegove sumnje razvejale kada je Eragon izvadio Glejdrovo srce svih srca iz bisaga, predstavivi
zmaja njima etvorici.
Eragonu je godilo divljenje koje su iskazali pred Glejdrom. ak je i Orin delovao zadivljeno,
mada se, razmenivi nekoliko re i s Glejdrom, okrenuo ka Eragonu i rekao: Da li je Nasuada znala za
ovo?"
Jeste, rekao sam joj kod Feinstera."
Kao to je Eragon i o ekivao, Orinu se to priznanje nije dopalo. Dakle, vas dvoje ste opet
reili da me zaobi ete. Bez podrke mojih ljudi i hrane iz moje zemlje, Vordeni ne bi imali nikakvu
ansu pred Carstvom. Ja sam vladar jedne od svega etiri drave u Alageziji, moja vojska ini veliki
deo naih snaga, i opet nijedno od vas dvoje nije smatralo da treba da me obavesti o ovome?"
Pre nego to je Eragon stigao da mu odgovori, Orik je istupio. Nisu ni meni nita kazali,
Orine", zatutnja kralj patuljaka. A moj je narod pomagao Vordenima due nego tvoj. Ne bi trebalo da
se vre a. Eragon i Nasuada u inili su onako kako su smatrali da je najbolje za nas: nikoga nisu eleli
da uvrede."
Orin se namrtio, deluju i kao da e nastaviti da se prepire, ali Glejdr ga je preduhitrio rekavi
mu:
inili su kako sam im ja rekao, kralju Surdanaca. Eldunariji predstavljaju najve u tajnu nae
vrste, te je ne delimo lako, ak ni s kraljevima.
Pa zato ste sada reili da je podelite?", zapita ga Orin. Mogli ste da po ete u bitku ne
otkrivi svoje prisustvo."
Umesto odgovora, Eragon im je prepri ao putovanje do Vroengarda, ukju uju i i prolazak
kroz oluju nad morem i prizor koji je ugledao na samom vrhu oblaka. Arja i Blodgarm su bili najvie
zainteresovani za taj deo pri e, a Oriku je bilo neprijatno.
Barzul, to mi zvu i kao mnogo gadno iskustvo", rekao je. Drhtim od same pomisli na to.
Zemlja je mesto za patuljke, a ne nebo." Slaem se, re e Safira, nateravi Orika da je podozrivo
pogleda uvr i upletene krajeve svoje brade.
Nastavivi pri u, Eragon im re e kako su on, Safira i Glejdr stupili u Kriptu dua, mada im
nije spomenuo da su morali da izgovore svoja istinska imena. Kad im je otkrio ta se u kripti nalazilo,
usledio je zapanjen muk. Onda Eragon re e: Otvorite umove."
Tren kasnije, apat je ispunio vazduh i Eragon oseti kako ih prisustvo Umarota i ostalih
skrivenih zmajeva okruuje.
Vilenjaci se zateturae, a Arja pade na koleno sti i slepoo nice kao da ju je neto udarilo.
Orik je vrisnuo i po eo izbezumljeno da se osvr e oko sebe, a Roran, Jormundur i Orin samo su,
zabezeknuti, stajali u mestu. Kraljica Islanzadi je kleknula zauzimaju i isti poloaj kao k erka.
Eragon je u mislima uo kako razgovara s zmajevima i kako mnoge od njih oslovljava po imenu i
pozdravlja ih kao stare prijatelje. Blodgarm je u inio isto, te je nekoliko minuta mnotvo pomeanih
misli strujalo izme u zmajeva i onih to behu okupljeni u podnoju brda. Mentalna larma bee toliko
jaka da je Eragon morao da se zatiti od nje, pa se povukao i seo na Safirinu prednju nogu ekaju i da
buka utihne. inilo mu se da su vilenjaci ponajvie dirnuti otkri em: Blodgarm je zurio uprazno s
radosnim i za enim izrazom na licu, a Arja je i dalje kle ala. Eragonu se u inilo da na oba njena
obraza vidi trag suza. Islanzadi je oduevljeno sijala, te se Eragonu u inilo da je, prvi put otkako ju je

284

upoznao, istinski sre na. Orik se stresao, prenuvi se iz oma ijanosti. Pogledavi u Eragona, kazao je:
Tako mi Morgotalovog malja, pa ovo sve moe da preokrene! Uz njihovu pomo , moda bismo i
mogli da ubijemo Galbatoriksa!" ,,A ranije si mislio da ne bismo mogli?", upita ga Eragon blagim
glasom. Mislio sam da moemo, naravno, ali sada sam jo sigurniji." Roran se tako e protresao, kao
da se budi iz sna. ,,N-nisam... Znao sam da ete se ti i vilenjaci boriti naje e to budete mogli, ali
nisam verovao da biste mogli da pobedite." Uperio je pogled u Eragona. Galbatoriks je porazio toliko
Jaha a, a ti si sam-samcit i nisi dovoljno star. Prosto mi je delovalo nemogu e." Znam."
Ali sada..." Neki se vu ji izraz pojavi u Roranovim o ima. Sad ve imamo izgleda."
Jata", re e Jormundur. I pomislite samo: vie ne moramo toliko da brinemo zbog Murtaga.
On vie ne moe da se meri s tobom i zmajevima."
Eragon je lupio petama o Safirinu nogu i o utao. Imao je druga ije zamisli. Osim toga, nije ni
eleo da razmilja o ubijanju Murtaga.
Onda Orin progovori: Umarot kae da ste osmislili borbeni plan. Kani li ga podeliti s nama,
Senkoubico?"
,,I ja bih volela da ga ujem", re e Islanzadi srda nijim tonom.
I ja", re e Orik.
Eragon se nakratko zagleda u njih, a onda im klimnu. Islanzadi je rekao: Da li je vaa vojska
spremna za boj?"
Jeste. Ve dugo ekamo da se osvetimo, i nema potrebe da odugovla imo."
,,A nae vojske?", upita Eragon obrativi se Orinu, Jormunduru i Oriku.
Moji knurlan jedva ekaju bitku", objavi Orik.
Jormundur je bacio pogled na kralja Orina: Nai su ljudi umorni i gladni, ali duh im nije
slomljen."
,,A Urgali?"
,,I oni su spremni."
Onda napadamo."
Kada?", zapita Orin.
im zora zarudi."
Nekoliko trenutaka niko nije govorio.
Roran je prekinuo utanje: Lako je to re i, ali tee je izvesti. Reci nam: kako?"
Eragon im je objasnio.
Ponovo je usledio tajac.
Roran je
nuo i po eo da crta po zemlji vrhom prsta. Rizi no je."
Ali hrabro", re e Orik, veoma hrabro."
Nema vie sigurnih na ina", re e Eragon. Uhvatimo li Galbatoriksa na prepad, makar na as,
to e moda biti dovoljno da prevagnemo u bici."
Jormundur po e da trlja bradu: ,,A zato ne bismo prvo ubili Murtaga? Taj mi deo nije jasan.
Zato ne bismo dokraj ili njega i Trna dok imamo priliku za to?"
Zato to bi Galbatoriks", odgovori mu Eragon, tada saznao za njih." Pokazao je ka mestu
gde su lebdeli skriveni Eldunariji. Izgubili bismo prednost iznena enja."
,,A to s tim detetom?", upita Orin grubo. Zato misli da e ti iza i u susret? Ranije nikada
nije."
Ovoga puta ho e", obe a Eragon s mnogo vie samouverenosti nego to ju je zapravo imao.
Kralj zabrunda, o ito neuveren.
Islanzadi re e: Eragone, to to predlae jeste i sjajno i zastrauju e. Jesi li zaista spreman na
to? Ne pitam te zato to sumnjam u tvoju posve enost ili hrabrost, ve zato to je ovo neto to sme
da poduzme tek nakon opsenog razmiljanja. Stoga te pitam: jesi li spreman da to u ini znaju i
mogu u cenu?" Eragon nije ustao, ali o eli io je glas: Jesam. Tako mora biti, a zadatak pada upravo
na nas. Kakva god bila cena, sada ne moemo da odustanemo." U znak odobravanja, Safira je razjapila
eljusti nekoliko centimetara, te ih je naglo sklopila naglaavaju i kraj njegove re enice.
Islanzadi okrenu lice ka nebu: ,,A da li ti, Umarot-elda, i oni u ije ime govori sve ovo
odobravate?"
Odobravamo, odgovori joj beli zmaj. Onda - pokret", promrmlja Roran.

285

PITANJE DUNOSTI
Njih desetoro, sa Umarotom, razgovaralo je jo jedan sat. Orina su morali mnogo vie da
ube uju, a morali su i da utana e mnoge pojedinosti vezane za vreme, raspored i slanje znakova.
Eragonu je laknulo kada Arja re e: Ako ti ili Safira nemate nita protiv, po i u sutra s
vama."
Bilo bi nam drago da bude uz nas", rekao joj je.
Islanzadi se odmah uko ila: ,,I ta biste dobro time postigli? Tvoje e vetine biti korisnije na
drugim mestima, Arja. Blodgarm i ostali vra evi koje sam dodelila Safiri i Eragonu mnogo su umeniji
s ma ijama od tebe, a i mnogo su iskusniji na bojnom polju. Ne zaboravi da su se borili protiv
Krivokletnika i da su, za razliku od ve ine, uspeli da preive kako bi o tome pri ali. Mnogi stariji
pripadnici naega naroda dobrovoljno bi prihvatili to mesto umesto tebe. Bilo bi sebi no da to eli za
sebe kada ima drugih, mnogo pogodnijih za taj zadatak, koji su spremni i raspoloivi."
Mislim da niko nije pogodniji za ovaj zadatak od Arje", re e Eragon smirenim glasom, a
pride, osim Safire, ne postoji niko koga bih radije eleo kraj sebe."
Ne skidaju i pogled sa Arje, Islanzadi re e Eragonu: Jo si mlad, Senkoubico, pa dozvoljava
da tvoja ose anja uti u na tvoje odluke."
Nije tako, majko", re e joj Arja. Ti si ta koja doputa da joj ose anja uti u na odluke."
Krenula je ka Islanzadi dugim, prefinjenim koracima. ,,U pravu si kada kae da ima drugih koji su
mnogo ja i, mudriji i iskusniji od mene. Ali upravo sam ja prenosila Safirino jaje irom Alagezije. Ja
sam pomogla Eragonu da se spase od Senke Durze. I ja sam, uz Eragonovu pomo , ubila Senku
Varauga kod Feinstera. Poput Eragona, i ja sam sada Senkoubica, a pritom zna da sam se zaklekla na
vernost i slubu naem narodu pre mnogo vremena. Koji drugi pripadnik naega naroda moe da se
pohvali time? ak i da elim, ne bih se sada drala po strani. Radije bih umrla. Spremna sam za ovaj
izazov kao i bilo koji stariji pripadnik naega naroda, poto sam upravo ovome posvetila itav svoj
ivot, poput Eragona."
,,A itav tvoj ivot bee previe kratak", re e Islanzadi. Podigla je ruku ka Arjinom licu.
Posve ena si borbi protiv Galbatoriksa svih ovih godina, otkako ti je otac umro, ali nisi spoznala
radosti koje ivot moe da ti ponudi. Tokom tih godina, provele smo vrlo malo vremena zajedno: tek
a icu dana razbacanih po itavom stole u. Tek poto si dovela Safiru i Eragona u Elesmeru, po ele
smo ponovo da razgovaramo kao to bi majka i k i trebalo da razgovaraju. Ne elim da te opet
izgubim, Arja." Niisam ja odabrala da budemo razdvojene", re e Arja. Nisi", odvrati Islanzadi,
povukavi ruku. Ali si ti odlu ila da napusti Du Veldenvorden." Izraz na licu joj je smekao: Ne
elim da se sva amo, Arja.Jasno mi je da ti ovo vidi kao svoju dunost, ali molim te, bar radi mene,
dopusti nekom drugom da zauzme tvoje mesto." Arja je oborila pogled, te je za utala. Onda re e: Ne
mogu dopustiti Eragonu i Safiri da po u bez mene kao to ti ne bi dopustila da tvoja vojska po e u boj
bez tebe na elu. Ne mogu... Ho e li da o meni pri aju kao o kukavici? U naoj se porodici niko ne
okre e od onoga to se mora u initi: ne trai od mene da inim neto sramotno." Isrice u Islanzadinim
ima Eragonu zali ie na suze. Da", re e kraljica, ali boriti se protiv Galbatoriksa..."
Ako se toliko plai", re e joj Arja blago, onda po i sa mnom." Ne: mogu. Moram da
ostanem kako bih predvodila svoju vojsku." Ja pak moram da po em sa Eragonom i Safirom. Ali
obe avam ti da ne u poginiti." Arja je prislonila ruku na Islanzadino lice kao to je njena majka
malo as u inila. Ne u poginuti", ponovila je na drevnom jeziku.
Arje oduevila Eragona svojom odlu no u: re enica na drevnom jeziku zna ila je da u to
bezuslovno veruje. Islanzadi je tako e bila zadivljena, ali i ponosna. Nasmeila se, pa je poljubila Arju
u oba obraza. Onda idi, idi s mojim blagoslovom. I potrudi se da ne rizikuje vie nego to bude
morala."
I ti." Njih dve se potom zagrlie.
Kada su se odvojile, Islanzadi pogleda u Eragona i Safiru i re e: Molim vas da je uvate,
poto ona nema ni zmaja ni Eldunari da je tite."
Ho emo, odgovorie joj i Eragon i Safira na drevnom jeziku.
Poto su reili sve to su morali, ratno ve e se zavrilo, te njegovi lanovi po ee da se
razilaze. Sede i pokraj Safire, Eragon je gledao kako ostali polako kre u. Ni on ni Safira nisu se

286

pomerali. Safira e ostati skrivena iza brda sve do napada, a on je nameravao da sa eka mrak pre nego
to se odvai na put do tabora, Orik je otiao drugi, nakon Rorana. Pre nego to je poao, kralj
patuljaka
je priao Eragonu, te ga je vrsto zagrlio. Eh, to bih eleo da po em s vama dvoma", re e im
ozbiljnog pogleda. ,,I ja bih voleo da po e s nama", re e mu Eragon.
Pa, vide emo se kada se sve okon a, pa emo nazdraviti u ast pobede s nekoliko ba vi
medovine, hm?"
,, Jedva ekam." I ja, re e Safira.
Odli no", re e Orik, te odlu no klimnu. Onda smo se dogovorili. I bolje bi vam bilo da ne
dopustite Galbatoriksu da vas iznenadi, jer dunost mi nalae da, desi li se to, umariram u grad za
vama."
uva emo se", re e mu Eragon, osmehnuvi se.
Nadam se da ho ete, poto sumnjam da bih mogao da u inim ita vie do da utinem
Galbatoriksa za nos."
E to bih ba volela da vidim, re e Safira.
Orik zabrunda: Bogovi te uvali, Eragone, a i tebe, Safira."
,,I tebe, Ori e, Trifkov sine." Orik je potapao Eragona po ramenu, pa je odpartao do buna
za koji bee privezao svog konji a.
Nakon to su otili i Islanzadi i Blodgarm, Arja se jo malo zadrala Udubila se u razgovor s
Jormundurom, pa Eragon nije mnogo razmiljao o tome. Me utim, poto je i Jormundur odjahao, Arja
je ostala u blizini, pa je shvatio da eli da nasamo porazgovara s njima.
Tako je i bilo. im su svi ostali otili, pogledala je njega i Safiru i rekla: Da li vam se
dogodilo jo neto dok vas nije bilo - neto to niste hteli da spominjete pred Orinom i Jormundurom...
ili pred mojoj majkom?"
Zato pita?"
Premiljala se. Zato... zato to mi se ini da ste se oboje promenili. Da li su uzrok tome
Eldunariji ili ono to ste doiveli u oluji?"
Eragon se nasmeio zbog njene promu urnosti. Posavetovao se sa Safirom. Poto se saglasila s
njim, rekao je: Otkrili smo svoja istinska imena."
Arji se odmah rairie o i. Stvarno? I... jeste li zadovoljni njima?"
Donekle, re e Safira.
Otkrili smo svoja prava imena", ponovi Eragon, ,,i videli smo da je svet okrugao. A tokom
leta ovamo, Umarot i ostali Eldunariji podelili su mnoga se anja s nama." Dozvolio je sebi jedan kiseo
osmeh: Ne mogu re i da smo ih sve razumeli, ali uz njih sve deluje nekako... nekako druga ije."
Tako, dakle", promrmlja Arja. Mislite li da ste se promenili nabolje?"
Mislim da jesmo. Sama promena nije ni dobra ni loa, ali znanje je uvek korisno."
Da li vam je bilo teko da prona ete svoja prava imena?"
Ispri ao joj je kako su sve to postigli, a rekao joj je i sve o udnovatim stvorenjima s kojima su
se sreli na Vroengardu, to je nju izuzetno zainteresovalo.
Eragonu se, jo dok je pri ao, javila jedna zamisao; odzvanjala mu je u glavi toliko jako da
nije mogao da je zanemari. Objasnio ju je Safiri, te mu ona ponovo dade svoje doputenje, mada uz
mnogo vie oklevanja nego ranije.
Mora li ba?, upitala ga je.
Moram.
Onda radi kako ti volja, ali samo ako se i ona saglasi.
Kada su zavrili razgovor o Vroengardu, zagledao se Arji u o i i rekao: eli li da uje moje
istinsko ime? Voleo bih da ga podelim s tobom." Nju je ta ponuda, izgleda, zaprepastila. Ne! Ne bi
trebalo da ga govori ni meni, ni bilo kome drugom. Pogotovo ne sada, kada smo toliko blizu
Galbatoriksu. Mogao bi da mi ga ukrade iz glave. Osim toga, svoje pravo ime trebalo bi da oda jedino
onome... onome kome veruje vie od svih ostalih." Tebi verujem."
Eragone, kod nas vilenjaka, ak i kada razmenimo svoja istinska imena, inimo to tek nakon
mnogo, mnogo godina poznanstva. Podaci koje ona sadre previe su li ni, previe intimni da bi ih
istrtljao svima, a nita nije opasnije od deljenja istinskog imena s drugima. Kada nekoga upozna sa
svojim istinskim imenom, stavlja mu u ruke sve to jesi."

287

Znam, ali moda mi se nikada vie ne e ukazati prilika. Ime je jedino to imam da dam, a
voleo bih da ga dam ba tebi."
Eragone, to to ti predlae... To je najve a dragocenost koju jedna osoba moe da da
drugoj." Znam."
Arju protrese jeza, a onda kao da se povukla u sebe. Malo kasnije je rekla: Niko mi nikada
nije ponudio takav dar... po astvovana sam tvojim poverenjem, Eragone, i shvatam koliko ti ovo
zna i, ali moram da te odbijem.
Ne bi bilo u redu da to u ini i ne bi bilo u redu da ja to prihvatim samo zato to bismo sutra
mogli da umremo ili da dopadnemo ropstva. Opasnost, ma kolika bila, nije razlog da se ponaa
nepromiljeno."
Eragon pognu glavu. Njeni razlozi behu valjani, pa je potovao njen izbor. U redu, ako tako
eli", rekao joj je. Hvala ti, Eragone."
Nekoliko trenutaka kasnije, Eragon upita: Da li si ikada ikome rekla svoje istinsko ime?"
Nisam." Ni majci?" Usne joj se izvie: Ne."
A zna ga?" Naravno da ga znam, zato bi uopte pomislio da ga ne znam?" Slegnuo je
ramenima. Pa, nisam to pomislio. Samo nisam bio siguran." Usledio je tajac, a onda on re e: Kada...
to jest - kako si otkrila svoje pravo ime?" AOnda je udahnula i rekla: Zbilo se to nekoliko leta poto
sam napustila Du Veldenvorden, kada sam se kona no privikla na svoju ulogu me u Vordenima i
patuljcima. Faolin i ostali iz moje pratnje behu otili nekud, pa sam imala mnogo vremena za sebe.
Mahom sam ga iskoristila istrauju i Trondhim i tumaraju i po pustim delovima gorskog grada u
koje malu ko zalazi. Trondhim je mnogo ve i nego to mnogi misle i krije tota udnovato u sebi:
odaje, ljude, stvorenja, zaboravljena blaga... Mnogo sam razmiljala tumaraju i, te dobro upoznah
sebe. Jednoga sam dana otkrila jednu odaju visoko u Trondhimu - sumnjam da bih ponovo mogla da
je prona em ak i ako bih pokuala. Snop svetlosti je prodirao u odaju iako je tavanica bila potpuno
vrsta, a u sredini odaje bee postolje na kojem je rastao neki cvet. Ne znam kakav je to cvet bio, poto
nita sli no nisam videla ni pre ni posle toga. Latice mu behu purpurne, ali srce cveta bee poput kapi
krvi Na stabljici je imao trnje, a iz sebe je irio najlepi miris, i kao da je treperio nekom svojom
melodijom. Bee to toliko divno i neo ekivano otkri e da sam ostala u toj odaji zure i u cvet neznano
dugo, i upravo sam tada i tamo kona no uspela da sro im ko sam bila i ko jesam."
Voleo bih da vidim taj cvet jednoga dana."
Moda i ho e." Arja je bacila pogled ka taboru Vordena. Trebalo bi da po em. Imam jo
tota da sredim."
Klimnuo joj je. Vide emo se sutra."
Do sutra." Arja se okrenula da po e, ali na inivi nekoliko koraka, zastala je i ponovo
pogledala u njega: Drago mi je to je Safira ba tebe odabrala za svoga Jaha a, Eragone. I ponosim se
time to sam se borila uz tebe. Postao si mnogo vie nego to se bilo ko od nas smeo nadati. Znaj to,
ta god se desilo sutra."
Potom je nastavila, te je uskoro nestala iza brda ostavivi ga samog sa Safirom i Eldunarijima.

288

VATRA U NO I
im se spustila tama, Eragon je bacio ini kako bi se sakrio. Potom je potapao Safiru po
nosu, pa je peice krenuo ka vordenskom taboru. uvaj se, rekla mu je.
Poto je bio nevidljiv, nije mu bilo teko da se provu e pokraj ratnika koji su straarili na rubu
tabora. Sve dok bude ne ujan i dokle god ljudi ne primete otiske njegovih stopala ili senke, mo i e
slobodno da se vrzma unaokolo.
Krivudao je izme u vunenih adora sve dok nije pronaao Roranov i Katrinin. Kucnuo je
prstima po potpornoj motki, te Roran proviri. Gde si?", proaputa Roran. Brzo unutra!"
Zaustavivi protok arolije, Eragon mu se pokazao. Roran se prvo trgao, a onda ga je zgrabio
za ruku i povukao ga u mra nu unutranjost adora.
Dobro nam doao, Eragone", re e Katrina ustaju i s njihovog malenog leaja.
Zdravo, Katrina."
Drago mi je to te ponovo vidim." Hitro ga je zagrlila.
Ho e li ovo potrajati?", upita ga Roran.
Eragon odmahnu glavom. Ne bi trebalo."
nuvi, porazmislio je, a onda je po eo neno da
baje na drevnom jeziku. Prvo je postavio ini oko Katrine kako bi je zatitio od svih koji bi hteli da je
povrede. Bacio je mnogo sloenije ini nego to je smerao, pokuavaju i da osigura da e i ona i
njeno nero eno dete mo i da umaknu od Galbatoriksovih snaga ukoliko se neto desi i njemu i
Roranu. Ove ini e te zatititi od odre enog broja napada", kazao joj je. Ne mogu ti re i od koliko
ta no, poto to zavisi od ja ine udaraca ili ini. A dao sam ti i jo jedan oblik odbrane. Ako se
na e u opasnosti, samo dvaput izgovori re frethya i nesta e svima s vidika." Frethya",
promrmljala je.
Tako je. To te, me utim, ne e sasvim skriti. Zvuci koje tvori i dalje e se uti, a vide e se i
otisci tvojih stopala. ta god se desilo, nemoj ulaziti u vodu jer e tako odmah odati svoj poloaj. ini
izvla e energiju iz tebe, to zna i da e se umarati bre nego ina e, a ne bih ti preporu io ni da
spava dok one deluju. Moe se desiti da se ne probudi. Da bi prekinula ini, samo reci frethya letta."
Frethya letta." Ba tako."
Eragon se preusmerio na Rorana. Proveo je mnogo vie vremena postavljaju i zatitne ini
oko svoga brata, poto je bilo verovatnije da e se Roran suo iti s vie opasnosti. Obogatio je ini s
mnogo vie energije nego to bi Roran odobrio, ali nije ga bilo briga. Nije mogao da podnese pomisao
da bi mogao da porazi Galbatoriksa i da otkrije da je Roran poginuo tokom bitke.
Naposletku mu re e: Ovog puta sam u inio neto druga ije, neto ega je trebalo da se setim
ranije. Pored uobi ajenih zatitnih ini, dao sam ti i nekoliko koje e se napajati tvojom snagom. Dok
bude iv, one e te tititi od opasnosti. Ali" - podigao je prst - pokrenu e se tek kada se ostale
zatitne ini istroe. Ako se na u pod prevelikim pritiskom, mogao bi da se onesvesti i da umre."
Dakle, one bi mogle i da me ubiju?", upita ga Roran.
Eragon mu klimnu. Ne dozvoli da ti neko opet srui zid na glavu i sve e biti u redu. Rizi no
je, ali ini mi se da vredi pokuati ako e spre iti konja da te izgazi ili koplje da te proburazi. A
postavio sam ti i ini kojima sam zatitio Katrinu. Samo dvaput kai frethya odnosno frethya letta i
posta e nevidljiv ili vidljiv." Slegnuo je ramenima. Moda e ti posluiti tokom bitke."
Roran se prepredeno isceri: Ho e, sigurno."
Samo pazi da te vilenjaci ne pomeaju s nekim od Galbatoriksovih vra eva."
Kada je Eragon ustao, ustala je i Katrina. Iznenadila ga je uzevi njegovu ruku i prislonivi je
na svoje grudi. Hvala ti, Eragone", rekla mu je tiho. Dobar si ti ovek."
Pocrveneo je, posti en: Ma to je samo sitnica."
Dobro se uvaj sutra. Oboma nam mnogo zna i, i o ekujem da bude tu kao stric koji e
razmaziti nae dete. Strano u se naljutiti na tebe ako pogine."
Nasmejao se. Ne brini. Safira mi ne e dozvoliti da uradim neto nepromiljeno."
Odli no." Poljubila ga je u oba obraza. Zbogom, Eragone."
Roran ga je ispratio. Pokazuju i ka adoru, rekao je: Hvala ti."
Drago mi je to sam pomogao."
Stisli su podlaktice jedan drugom, te se zagrlie, a onda mu Roran re e: Sa sre om."

289

Eragon duboko, drhtavo udahnu. Sre no i tebi." Stegao je Roranovu podlakticu ne ele i da
ga pusti, poto je znao da se moda nikada vie ne e videti. Ako se Safira i ja ne vratimo", rekao mu
je, ho e li se postarati da nas sahrane u rodnom kraju? Ne elim da nam kosti ostanu ovde."
Roran je podigao obrve: Ne bi ba bilo lako odvu i Safiru ak do tamo."
Siguran sam da e ti vilenjaci pomo i."
Onda vai, obe avam ti. Ima li na umu neko posebno mesto?"
Vrh onog goletnog brda", re e mu Eragon misle i na breuljak blizu njihovog seoskog
imanja. Goletno brdo oduvek je delovalo kao savreno mesto za zamak, o emu su njih dvojica
nairoko pri ali kao deca.
Roran mu klimnu. ,,A ako se ja ne vratim..."
,,I mi emo to u initi za tebe."
Nisam to hteo da zatraim. Ako se ne... pobrinu e se za Katrinu?"
Naravno, zna da ho u."
Znam, ali moram da budem siguran." Jo su nekoliko trenutaka zurili jedan u drugog, a onda
Roran re e: eka emo te sutra na ve eri." Vai, do i u."
Roran se potom zavukao u ador, ostavivi Eragona samog u mraku.
Pogledao je u zvezde, osetivi zrno tuge kao da je ve izgubio nekog bliskog.
Nekoliko trenutaka kasnije, odgegao se u tamu uzdaju i se u okrilje mraka.
Pretraivao je tabor dok nije pronaao ador koji su Horst i Ilejn delili sa svojom devoj icom
Nadom. Sve troje jo behu budni, a novoro en e je plakalo.
Eragone!", viknu Horst tiho kada se Eragon pojavio pred njim. U i! U i! Nismo te mnogo
vi ali jo od Dras Leone! Kako si mi?"
Eragon je proveo dobrih sat vremena razgovaraju i s njima - nije im kazao za Eldunarije, ali
jeste im spomenuo putovanje do Vroengarda - a kada se Nada kona no uspavala, pozdravio se s njima,
te se vratio u tamu.
Potom je potraio Doda i pronaao ga kako ita svitke pri svetlosti sve e; njegova ena Helen
je spavala. Kada je Eragon pokucao i gurnuo glavu u ador, ovek mravog lica sa oiljkom odloio je
svitke, te je izaao iz adora kako bi se pridruio Eragonu.
Dod je imao mnogo pitanja za njega, a Eragon mu je, mada mu nije na sve odgovorio, dao
dovoljno odgovora da i sam pretpostavi ta e se uskoro
desiti. Onda mu je Dod spustio ruku na rame. Ne zavidim ti na zadatku koji te o ekuje.
Brom bi se ponosio tvojom hrabro u." Nadam se da je tako."
Siguran sam da jeste... Ako se vie ne budemo videli, trebalo bi da zna ovo: napisao sam
pripovest o tvojim doivljajima i o doga ajima koji su ih izazvali - mahom su to pustolovine kroz koje
smo Brom i ja proli trae i Safirino jaje." Eragon ga je iznena eno pogledao. Moda ne u biti u
prilici da je dovrim, ali mislio sam da bi ona mogla biti koristan dodatak Heslantovom radu u knjizi
Domia abr Wyrda."
Eragon se nasmeja. To bi ba bilo zgodno. Me utim, ako obojica budemo ivi i slobodni i
nakon sutranjeg dana, trebalo bi da ti ispri am jo neto to e dopuniti tvoju pripovest i u initi je
zanimljivijom."
Drim te za re ."
Eragon je potom tumarao po taboru jo jedan sat, zaustavljaju i se pokraj vatri kod kojih su
sedeli budni ljudi, patuljci i Urgali. Nakratko je popri ao sa svakim ratnikom na kojeg je naiao, pa bi
ga propitao da li se svi lepo ophode prema njemu, pruio re utehe na ra un uljevitih tabana i
nedostatka hrane a tu i tamo bi se i naalio. Nadao se da e im popraviti raspoloenje i da e im oja ati
odlu nost, te da e tako proiriti optimizam po vojsci. Otkrio je da su Urgali najbolje raspoloeni: oni
su, izgleda, bili oduevljeni bitkom i prilikom da dosegnu slavu u njoj.
Imao je jo jedan cilj na umu: da rairi pogrene podatke. Kad god bi ga neko pitao kako e
napasti Urubejn, on bi im nagovestio da e on i Safira biti u bataljonu koji e postaviti opsadu u
severoisto nom delu gradskih bedema. Nadao se da e Galbatoriksove uhode preneti tu la kralju im
ga narednoga jutra probude zvona za uzbunu.
Gledaju i u lica onih koji su ga sluali, Eragon se pitao ko je od njih Galbatoriksov poslunik,
ako takvih ima. Sama pomisao na to budila je nelagodu u njemu, te je zatekao sebe kako, pomeraju i
se od jedne logorske vatre do druge, oslukuje korake za sobom.

290

Kada je kona no zaklju io da je porazgovarao s dovoljno ratnika te da e podatak izvesno sti i

do Galbatoriksa, ostavio je logorske vatre za sobom, pa je otiao do adora koji bee donekle izmetnut
od ostalih na junom rubu tabora.
Pokucao je po sredinjoj motki: jednom, dvaput, pa triput. Nije bilo odgovora, pa je pokucao
ponovo, glasnije i upornije.
Tren kasnije, za uo je pospano mrmljanje i utanje ebadi. Strpljivo je ekao sve dok neka
ru ica nije povukla ulazno krilo i dok se na ulazu nije pojavila devoj ica-vetica Elva. Nosila je crnu
odoru koja joj bee prevelika, a na blagoj svetlosti baklje, udaljene nekoliko metara, video je njeno
namrgo eno lice.
ta sad ho e, Eragone?", upitala ga je.
Zar ne moe da predoseti?"
Jo se vie namrgodila: Ne, ne mogu, jedino znam da neto opasno eli im me budi usred
no i, a to bi bilo jasno i najve em glupaku. ta je bilo? Ionako jedva uspevam da se odmorim, pa bi ti
bolje bilo da je re o ne emu vanom."
Vano je."
Nekoliko minuta je pri ao bez stanke, opisuju i joj svoje namere, a onda re e: Ali ne u uspeti
bez tebe. Oko tebe se obr e itav plan."
Neprijatno se nasmejala. Kakva ironija: silni ratnik se uzda u to da e dete ubiti nekoga koga
on ubiti ne moe."
Ho e li nam pomo i?"
Devoj ica je oborila pogled i po ela da crta bosim stopalima po zemlji.
U ini li to, sve ovo" - pokazao je ka taboru i gradu iza njih - moglo bi se zavriti znatno
ranije, pa vie ne e morati toliko da trpi..."
Pomo i u vam." Lupila je stopalom o tlo i ljutito ga pogledala. Ne mora da me
podmi uje. Ionako sam kanila da vam pomognem. Sigurno ne u dopustiti da Galbatoriks uniti
Vordene samo zato to mi se ne svi a. Nisi ti toliko bitan, Eragone. Osim toga, dala sam obe anje
Nasuadi i nameravam da ga odrim." Nagnula je glavu: Ali postoji neto to mi nisi rekao. Neto za
ta se plai da bi Galbatoriks mogao to da otkrije pre nego to krenemo u napad. Neto vezano za..."
Zveket lanaca odjednom prekide Elvu.
Eragon na tren ostade zbunjen. Onda je shvatio da zvuk dopire iz grada.
Spustio je aku na ma . Spremi se", kazao je Elvi, moda emo morati smesta da krenemo."
Devoj ica se okrenula bez pogovora i nestala u svom adoru. Usmerivi misli, Eragon se
javio Safiri. uje li i ti? Da. Sre emo se pokraj puta, ako budemo morali. Zveket se uo jo neko
vreme. Za njim usledie upalj prasak i tajac. Eragon je pomno oslukivao, ali vie nita nije uo. Ba
kad je hteo da poja a ini koje e mu poboljati sluh, za uo je potmuo tresak pra en otrim
kloparanjem. Ponovo je neto zakloparalo... Pa jo jednom...
Eragona podi e jeza. To bez sumnje bee zvuk zmajevog hoda po kamenu, Ali kakav je to
zmaj kad mu se koraci uju kilometar i po dalje? ruikan, pomislio je, te mu se stomak zgr io od
uasa. Svuda po taboru, rogovi oglasie uzbunu, te ljudi, patuljci i Urgali upalie baklje bude i itavu
vojsku.
Eragon je iskosa pogledao Elvu, koja je izjurila iz adora u pratnji Grete, svoje stare
starateljke. Devoj ica je obukla kratku crvenu tuniku i preko nje navukla verinja u u svojoj veli ini.
Koraci u Urubejnu utihnue. Adajina mra na telesina zasenila je ve inu svetiljki i straarskih
vatri u gradu. Koliki li je?, zapitao se Eragon u neverici. Ve i od Glejdra - to je bar bilo sigurno. Velik
poput Belgabada? Eragon nije mogao da proceni.
Zmaj je potom posko io naputaju i grad, te je razvio golema krila koja zali ie na stotinu
crnih jedara pred naletom vetra. Kada je zamahao njima, vazduh se zatresao kao da grmi, a svuda
unaokolo psi zalajae i pevci zakukurikae.
Ne razmiljaju i, Eragon je
nuo; ose ao se kao mi koji se krije od orla.
Elva mu cimnu rub tunike. Trebalo bi da krenemo", rekla je vrsto.
ekaj malo", proaputao je, ne emo jo."
itava sazve a nestadoe kada se ruikan okrenuo ka nebu uspinju l se. Eragon je pokuao
da odredi zmajevu veli inu prema obrisima njegovog tela, ali no je bila isuvie mra na, a udaljenost
prevelika da bi mogao da je odredi. Koliki god zaista bio, ruikan bee zastrauju e golem. Sa svega
stotinu leta, trebalo bi da bude manji, ali Galbatoriks mu je o ito ubrzao rast, to je u inio i s Trnom.

291

Posmatraju i kako senka lebdi iznad njega, Eragon se celim bi em ponadao da Galbatoriks
nije na zmaju odnosno, ako ve jeste, da bar ne u prou avati umove pod sobom. Ako to u ini,
otkri e...
Eldunariji", re e Elva sop i. Njih taji!" Iza njega se devoj icina starateljka zbunjeno
namrgodila i zinula da postavi pitanje.
uti!", zaurla Eragon. Elva je otvorila usta, te ih je poklopio rukom kako bi je u utkao.
Ne emo o tome ovde, pogotovo ne sada", upozorio ju ju. Klimnula mu je, pa je sklonio ruku.
Upravo tada se snop vatre, irok poput reke Anore, nadvio preko neba. ruikan po e da
pomera glavu napred-nazad, bljuju i talas zaslepljivog plamena iznad tabora i okolnih njiva, te ispuni
no zvukom sli nim tutnjavi vodopada. Vrelina ope e Eragona po podignutom licu. Plamenovi potoni
isparie, poput magle pred suncem, ostavljaju i za sobom zadimljen, sum porast vonj.
Ogromni se zmaj okrenuo i jo jednom zamahnuo krilima, komeaju i vazduh oko sebe, a
onda je njegovo bezobli no crno telo odlebdelo nazad ka gradu kako bi se tamo spustilo izme u
zgrada. Usledie koraci, zveket lanaca i odjek zatvaranja kapije.
Eragon je ispustio dah koji je zadravao i progutao knedlu, mada mu je grlo bilo sasueno.
Srce mu je tuklo toliko snano da ga je gotovo zabolelo. / mi s time moramo da se borimo?, pomislio
je, te mu se naglo vratie sve stare bojazni.
Zato nas nije napao?", upita Elva tihim, preplaenim glasom.
Eragon se namrti. Hteo je da nas zastrai, ili da nas omete." Odmah je mislima pretraio
misli Vordena. Naavi Jormundura, izdao mu je zapovest da proveri da li su sve predstrae na svojim
postajama i da udvostru i strae do kraja no i. Elvu je pak upitao: Da li si uspela da oseti neto u
ruikanu?"
Devoj ica se stresla: Bol. Mnogo boli. I besa. Kada bi mogao, pobio bi svako stvorenje na
koje nai e i spalio svaku biljku, da nita ne ostane. Strano je ljut."
Zar ne postoji na in da dopremo do njega?"
Ne. Najmilosrdnije bi bilo da ga rei muka."
Ta spoznaja je rastuila Eragona. Oduvek se nadao da bi mogli da spasu ruikana od
Galbatoriksa. Oalo en, rekao je: Bi e bolje da krenemo. Jesi li spremna?" Elva je objasnila svojoj
starateljki da mora da po e, to je staricu mnogo uznemirilo, ali Elva je ublaila njenu zabrinutost
pomo u nekoliko hitrih re i. Eragon se uvek udio devoj icinoj mo i da vidi ta ljudima lei na srcu,
mada mu je to budilo nespokoj. im se Greta saglasila, Eragon je i sebe i Elvu skrio inima, te zajedno
krenue ka brdu iza kojeg ih je ekala Safira.

292

PREKO ZIDA, PA U GROTLO

Je 1' ba mora to da radi?", upita ga Elva.
Eragon zastade usred zatezanja nonog remenja na Safirinom sedlu pogleda ka devoj ici koja
je, prekrtenih nogu, sedela u travi i
kala karike na svojoj verinja i.
ta to?"
Lupnula se malim, zailjenim noktom po usni: Neprestano grize unutranjost usta. Nervira
me." Razmislivi jo malo, dodala je: ,,A i ogavno je."
Donekle se iznenadivi, shvatio je da je izgrickao unutranjost desnog obraza i da na njemu
ima nekoliko okrvavljenih plikova. Izvinjavam se", rekao je, te se iscelio pomo u nekoliko hitrih ini.
Najdublji deo no i proveo je u meditaciji, ne razmiljaju i o onome to ga eka niti o onome
to je bilo, ve o tom trenutku: o dodiru sveeg vazduha na koi, o tlu pod sobom, o ravnomernom
protoku vazduha kroz plu a i usporenim otkucajima srca koje je otkucavalo preostale trenutke
njegovog ivota.
No Zornja a, Ajedal, podigla se na istoku, najavljuju i dolazak prve jutarnje svetlosti, te je
kucnuo as da se pripreme za bitku. Ve bee proverio svaki centimetar svoje oprave, namestio
kaieve na sedlu tako da Safiri bude sasvim udobno, ispraznio bisage ostavivi u njima samo kov ei
s Glejdrovim Eldunarijem, umotan u ebe, i iznova pripasao ma bar pet puta.
Proverivi remenje na sedlu, sko io je sa Safire. Ustaj", rekao je. Elva ga je iznervirano
pogledala, ali u inila je kako je zatraio taru i travu s tunike. Hitrim pokretima, preao je rukama
preko njenih mravih ramena i cimnuo rubove njene verinja e kako bi proverio da li je dobro
nametena. Ko ti je ovo napravio?"
Dva ljupka brata patuljka po imenu Umar i Ulmar." Na obrazima joj se pojavie rupice kada
mu se osmehnula. Mislili su da mi nije potrebna, ali bila sam veoma ubedljiva."
Ne sumnjam, re e Safira Eragonu. On potisnu osmeh. Devoj ica je dobar deo no i provela
pri aju i sa zmajevima i zabavljaju i ih na svoj na in. Me utim, Eragon je primetio da je se zmajevi
pribojavaju - ak i najstariji, poput Valdra - poto ni oni nisu mogli da se odbrane od njenih mo i.
A jesu li ti Umar i Ulmar dali i neko se ivo da se bori njime?", upitao ju je.
Elva se namrtila. Zato bih ja poelela neto takvo?"
Zagledao se u nju, a onda je izvadio svoj stari lova ki no, koji je koristio tokom jela, pa ju je
naterao da ga konim kaiem pri vrsti oko pojasa. Za svaki slu aj", rekao joj je kada se usprotivila.
Hajde, penji se." Posluno mu se uspentrala na le a, te mu je obavila ruke oko vrata. Odneo ju je do
brda, to oboma bee nelagodno, ali ona ne bi mogla da dri korak s njim da su hodali, Paljivo se
popeo na vrh Safirinih ramena. Dre i se za jednu od bodlji to joj tr ale s vrata, izvio je telo kako bi
Elva mogla da se prebaci u sedlo. Osetivi da je prebacila teinu s njega, Eragon je ponovo sko io na
zemlju, Dobacio joj je tit, ali onda je morao da posko i rairenih ruku poto ju je tit zamalo oborio sa
Safire. Dri li ga?", zapitao ju je. Drim", rekla mu je nametaju i tit u krilu. Odmahnula mu je:
Hajde, samo ti idi." Pridravaju i Brisingr za jabuku kako mu ne bi landarao izme u nogu,
Eragon je otr ao do vrha brega, pa je kleknuo na koleno sagnuvi se najvie to je mogao. I
Safira je dopuzala za njim do sredine uzviice, pa se priljubila uz tlo promolila glavu kroz travu kako
bi je namestila pokraj njega i videla ono to on vidi. Gusta kolona ljudi, patuljaka, vilenjaka, Urgala i
ma kodlaka pruala se od vordenskog tabora. Pri sivoj svetlosti praskozorja, bilo je teko razaznati
prilike, pogotovo jer nisu nosile svetla. Kolona je krenula iskoenim poljima ka Urubejnu. Naavi se
na kilometar od grada, ratnici su se podelili u tri borbene linije. Jedna se namestila ispred glavne
kapije, druga se usmerila ka jugoisto nom delu zatitnih zidina, a tre a je pola ka severozapadnom
delu.
Eragon bee nagovestio da e se on i Safira pridruiti toj poslednjoj skupini.
Ratnici su oko stopala i oruja obmotali krpe i razgovarali su isklju ivo apatom. Eragon je tu
i tamo ipak uo njakanje pokojeg magarca i njitanje ne ijeg konja, a i nekoliko pasa lajalo je na tu
povorku. Vojnici na bedemima zapazi e ta se zbiva, najverovatnije kada ratnici budu po eli da
raspore uju katapulte, baliste i opsadne kule koje Vordeni ve behu sakupili i postavili na poljima
ispred grada. Eragon bee zadivljen time to su ljudi, patuljci i Urgali spremni da po u u boj iako su

293

videli ruikana. Sigurno nam mnogo veruju, kazao je Safiri. Odgovornost ga je silno optere ivala,
pogotovo jer je bio sasvim svestan da e, ukoliko on i njegova pratnja omanu, tek poneki ratnik preiveti. Da, ali ako ruikan ponovo izleti, razbea e se kao preplaeni mievi. Onda ne smemo
dopustiti da se to dogodi.
Rog se odjednom oglasio u Urubejnu, pa jo jedan, i jo jedan, a onda i svetla po ee da se
pale po itavom gradu jer ljudi iznesoe fenjere i zapalie baklje.
Po inje", promrmlja Eragon ose aju i kako mu se bilo ubrzava.
Poto je uzbuna podignuta, Vordeni odustae od skrivanja svog poloaja. Na isto noj strani,
skupina vilenjaka na konjima zaletela se ka bregu koji se uzdizao iza grada. Namerili su da se popnu
uz padinu i napadnu zidine na vrhu ogromne litice koja se nadvijala nad Urubejnom.
U sreditu mahom pustog vordenskog tabora, Eragon ugleda neto to mu zali i na Safirino
svetlucavo telo. Na tom prividu je sedela usamljena prilika, za koju je znao da predstavlja savrenu
kopiju njega samog, sa titom i ma em.
Safirina dvojnica je podigla glavu i rairila krila, pa je poletela ispustivi straan urlik.
Dobro su to obavili, jelda?, rekao je Safiri.
Vilenjaci odli no razumeju kako bi zmaj trebalo da izgleda i kako bi trebalo da se ponaa... za
razliku od nekih ljudi.
Safirina prikaza se spustila pokraj najsevernije skupine ratnika, mada je Eragon zapazio da se
vilenjaci trude da je dre podalje od ljudi i patuljaka kako je ne bi slu ajno okrznuli i otkrili da je
vazduasta poput duge.
Nebo je zarudelo dok su se Vordeni i njihovi saveznici okupljali u strojevima na sva tri
poloaja ispred bedema. U gradu su Galbatoriksovi vojnici nastavili da se pripremaju za napad, ali dok
su tr ali ispred grudobrana, bilo je o igledno da su usplahireni i neorganizovani. Me utim, Eragon je
znao da ta zbunjenost ne e potrajati.
Sad, pomislio je. Sad! Ne dui vie. Preao je pogledom preko gra evina, tragaju i za
najmanjom naznakom ne ega crvenog, ali uzalud. Gde si, pobogu! Pokai se!
Jo se tri roga oglasie, ali ovoga puta vordenska. Zastrauju i horski povici i pokli i razlegoe
se od vojske, a onda vordenske naprave po ee da ispaljuju projektile na grad, strelci odapee strele, a
ratni ki se strojevi razdvojie i jurnue ka naizgled neprobojnim zatitnim zidinama.
inilo mu se da kamenje, koplja i strele usporeno lete iznad tla koje je vojsku razdvajalo od
grada. Nijedan projektil nije pogodio spoljne zidine: bilo bi besmisleno da pokuaju da ih srue, pa su
inenjerci ciljali iznad i iza njih. Neki se kamenovi raspadoe kada prodree u Urubejn, bacaju i iljate
krhotine na sve strane, a neki su probijali gra evine i odskakivali po ulicama poput dinovskih klikera.
Eragon pomisli koliko bi bilo strano probuditi se u takvom darma-ru, dok ogromne
kamen uge pljute s neba. Potom je usmerio panju na Safirinu prikazu, koja je preletela preko ratnika
koji su juriali ka zidinama. Triput mahnuvi krilima, uspela se iznad zida kako bi zapljusnula
grudobrane plamenovima koji su, u Eragonovim o ima, delovali svetlije nego ina e. No znao je da je
vatra prava i da su je sazdali vilenjaci blizu severnog dela bedema, koji su stvorili i odravali itav taj
privid.
Utvarna Safira je letela gore-dole niz isti deo bedema, iste i ga od vojnika. Poto je to
obavila, dvadesetak vilenjaka poletelo je s tla van grada ka jednoj od bedemskih kula kako bi odatle
upravljalo utvarom kada se ona bude upustila dublje u Urubejn.
Ako se Murtag i Trn uskoro ne pojave, zapitate se zato ne napadamo i ostale delove zidina,
rekao je Safiri.
Misli e da branimo ratnike koji pokuavaju da probiju ovaj deo, odgovorila mu je. Daj im
malo vremena.
Drugde du bedema, vojnici po ee da ispaljuju strele i koplja ka vojsci,
te oborie desetine Vordena. Njihova smrt bee neizbena, ali Eragon je za svakim vojnikom
jednako zaalio, poto su ti ratni ki napadi sluili pukom odvla enju panje: oni sami nisu imali
mnogo izgleda da zaista srue gradsku odbranu. Opsadne kule su se pribliile, te rojevi strela poletee
izme u njihovih vrhova i ljudi za grudobranima.
Mlaz zapaljene smole pade preko litice nestaju i me u gra evinama u podnoju. Podigavi
pogled, Eragon je ugledao blesak svetlosti povrh bedema koji titio vrh te strmine. Pred njegovim
ima, etiri tela se skljokae preko ruba kao mlitave lutke. Eragon se oduevio tim prizorom poto to
bee objava da su vilenjaci zauzeli gornji bedem.

294

Safirina prikaza se obruila na grad, zasipaju i nekoliko zgrada vatrom. Strelci sa oblinjeg
krova ispalie roj strela k njoj. Utvara se izvila kako bi
izbegla strele, te toboe slu ajno ulete u jednu od est zelenih vilenja kih kula ratrkanih po
Urubejnu. Sudar je delovao potpuno stvarno. Eragon se saose ajno trgao gledaju i kako se zmajevo
levo krilo lomi o kulu i kako kosti pucaju poput vlati sasuene trave. Safirina imitacija urliknu, te po e
da mlatara krilima survavaju i se na ulicu. Zgrade su je skrile, ali njeni urlici su se uli i kilometrima
daleko dok je plamen koji je toboe bljuvala kuljao po bokovima ku a osvetljavaju i podnoje litice
to se nadvijala nad gradom.
Ja nikada ne bih bila toliko nespretna, frknu Safira. Znam da ne bi.
Proao je itav minut. Teskoba u Eragonu postala je gotovo neizdriva. Gde su ve
jednom?", zaurlao je steu i pesnicu. Kako su sekunde prolazile, bivalo je sve izvesnije da e vojnici
otkriti da zmaj za kojeg su mislili da su ga oborili zapravo nije postojao. Safira ih je prva ugledala.
Eno ih, rekla je pokazuju i mu umom.
Poput se iva od rubina ba enog s nebesa, Trn se bacio sa otvora skrivenog u nadvijenoj litici.
Obruavao se nekoliko desetina metara, a onda je razvio krila kako bi usporio i uspostavio sigurnu
brzinu i spustio se na trg blizu mesta na kom su pale prikaze Safire i Eragona.
Eragonu se u inilo da je ugledao Murtaga na crvenom zmaju, ali razdaljina je bila prevelika da
bi bio siguran. Mora e da dre pal eve da to jeste bio Murtag - ako je to pak bio Galbatoriks, njihov
plan e sasvim sigurno propasti.
Sigurno imaju lagume u steni, rekao je Safiri.
Izme u zgrada pokulja jo vatre, a onda Safirin privid posko i na krovove te, poput ptice
povre enog krila, odlepra ka nebu i ponovo pade. Trn ju krenuo za njom.
Eragon vie nije ekao.
Naglo se okrenuo, otr ao du Safirinog vrata i bacio se u sedlo iza Elve. Trebalo mu je samo
nekoliko sekundi da ugura noge kroz remenje i da stegnu po dva remena sa svake strane. Ostale je
ostavio otka ene kako ga kasnije ne bi usporavali. Gornji kai je pridravao i Elvine noge.
Hitro baju i, bacio je ini koje e ih sve troje sakriti. im su arolije po elo da deluju i im je
njegovo telo i ezlo, osetio se neobi no dezorijentisanim. Imao je utisak da visi metar-dva iznad
mra ne, zmajolike are utisnute u biljke na brdu.
im je okon ao bajalicu, Safira se bacila napred. Odsko ila je s vrha brda i snano zamlatarala
krilima mu i se da dostigne visinu.
Ovo ba i nije prijatno, jelda?", re e Elva kada je Eragon uzeo tit od nje.
Nije ba uvek!", odgovorio joj je, podigavi glas kako bi nadglasao vetar.
U dnu svesti je ose ao Glejdra, Umarota i ostale Eldunarije kako posmatraju Safiru dok se
obruava poniru i ka vordenskom taboru.
Sad emo se osvetiti, re e Glejdr.
Eragon se pognuo nad Elvom kada je Safira ubrzala. Okupljene na sredini tabora, video je
Blodgarma i njegovih deset vra eva, i Arju, koja je drala Dautdert. Svako od njih bee oko grudi, tik
ispod ruku, privezao komad ueta dug desetak metara. Svi ti konopci behu privezani za deblo iroko
kao Eragonova butina i duga ko kao odrasli Urgal.
Kada se Safira obruila ka taboru, Eragon im je mislima poslao znak, to dva vilenjaka bacie
deblo uvis. Safira ga je zgrabila kandama, vilenjaci su posko ili i, tren kasnije, Eragon je osetio
cimanje. Safira se pognu podiu i sav taj teret.
Eragon je kroz njeno telo video kako vilenjaci, uad i deblo nestaju s vidika: vilenjaci su, kao i
on, bacili ini za nevidljivost.
Silno mau i krilima, Safira se uspela trista metara iznad zemlje, dovoljno visoko da bi i ona i
vilenjaci ispod nje mogli da pre u zidine i gra evine u gradu. S leve strane, Eragon je ugledao Trna i
Safirinu senku kako se peice jure po severnom delu grada. Vilenjaci koji su upravljali utvarom trudili
su se da Trna i Murtaga toliko uposle da im se i ne prui prilika da je napadnu mislima. Ako bi to
inili ili ako bi uhvatili utvaru, brzo bi shvatili da su obmanuti.
Jo samo nekoliko minuta, pomisli Eragon. Safira je preletela polja. Preletela je i katapulte i
ljude to njima posve eno upravljahu. Preletela je i redove strelaca sa strelama zabijenim u zemlju
pred njima, poput snoplja trske s belim vrhovima. Pretela je i iznad opsadne kule i preko peadije:
preko ljudi, patuljaka i Urgala to se skrivahu pod titovima jure i ka zidinama s lestvama, i preko
vilenjaka, visokih i vitkih, s jarkim lemovima, duga kim kopljima i uzanim ma evima.

295

Safira je potom preletela i sam zid. Eragon je osetio udnovat trzaj kada se Safira ponovo
pojavila pod njim, te se naao iznad Elvinog potiljka. Pretpostavio je da su i Arja i ostali vilenjaci
postali vidljivi ispod njih. Eragon potisnu psovku, te prekide arolije koje su ih skrivale. Izgleda da im
Galbatoriksove zatitne ini ne e dozvoliti da u u u grad neprime eni
Safira je ubrzala let ka divovskoj kapiji tvr ave. Eragon za u zaprepa ene i preplaene
povike pod sobom, ali nije se obazirao na njih. Njegova glavna briga behu Murtag i Trn, a ne vojnici.
Savivi krila, Safira se usmerila ka kapiji. Ba kada se svima u inilo da e uleteti u nju, okrenula se i
propela mau i krilima kako bi usporila. Kada se gotovo zaustavila, dolebdela je do zemlje kako bi
vilenjaci mogli sigurno da se spuste na tlo.
im su presekli uad i sklonili se, Safira je sletela u
dvorite pred kapijom, te je i Eragona i Elvu uzdrmala silnim udarcem.
Eragon je strgao kop e na remenju koje je i njega i Elvu pridravalo u sedlu. Pomogao je
devoj ici da si e sa Safirinih le a, a onda su pojurili za vilenjacima ka kapiji. Ulaz u tvr avu imao je
oblik dvoja ogromnih crnih vrata koja su se spajala visoko pri vrhu. Vrata kao da behu sa injena od
vrstog gvo a, okovana stotinama, ako ne i hiljadama iljatih zakivaka veli ine Eragonove glave.
Prizor je budio nespokoj: Eragon nije mogao da zamisli ulaz koji bi delovao odbojnije.
Nose i dilit u ruci, Arja dotr a do sporednih vrata s leve strane. Ta vrata su nalikovala
tananom, mra nom avu koji je oivi avao pravougaonik irok tek da kroz njega pro e jedan ovek. U
tom pravougaoniku bee vodoravna metalna ipka, iroka moda tri prsta i tri puta dua, koja bee tek
malo svetlija od okolnog prostora.
Kada se Arja pribliila vratima, ipka se uvukla nekoliko centimetara, a onda je, uz kripu,
kliznula u stranu. Dva oka, nalik sovinim, provirie iz mra ne unutranjosti.
Ko je to tamo?", zapita nadmen glas. Kazujte kakva vas posla dovode ovamo ili se gubite!"
Arja bez oklevanja protnu Dautdert kroz procep. Iznutra se za u krkljanje, a Eragon potom u
i kako neko telo pada na pod.
Arja je izvukla dilit, te je s njegovog nazubljenog iljka stresla krv i komadi e mesa. Potom
je stegla dralje obema rukama, postavila vrh na desni av vrata i rekla: Verma!"
Eragon je morao da zakilji i da se okrene u stranu kada se jarki plavi plamen pojavio izme u
dilita i kapije. Iako bee udaljen vie od jednog metra, ose ao je vrelinu.
Lica izobli enog od napora, Arja je utisnula iljak koplja u kapiju, polako seku i gvo e.
Varnice i kapljice istopljenog metala potekoe ispod iljka, poskakuju i po poplo anom tlu poput
masti u zagrejanom tiganju, te Eragon i ostali odstupie.
Dok je ona radila, Eragon je bacio pogled u pravcu Trna i Safirine utvare. Nije mogao da ih
vidi, ali i dalje je uo urlike i obruavanje gra evina.
Elva se privila uz njega, pa je spustio pogled i primetio da se trese i preznojava kao da ima
groznicu. Kleknuo je pokraj nje: Ho e li da te ja ponesem?"
Odmahnula je glavom. Bi e mi bolje kada se na emo unutra, podaljo od... onoga." Pokazala
je u pravcu bojnog polja.
Na rubovima dvorita, Eragon ugleda neke ljude koji nisu delovali kao vojnici kako stoje
izme u velikih gra evina i posmatraju ta oni rade. Zastrai ih malo, ako ti nije teko, zamolio je
Safiru. Naglo je obrnula glavu i potmulo urliknula, pa se posmatra i razbeae.
Nakon to varnice i usijani metal zgasnue, Arja utnu sporedna vrata i ona se, posle tre eg
udarca, uruie i padoe preko vratarevog tela. Sekund kasnije, napolje pokulja smrad spaljene vune i
koe.
I dalje dre i Dautdert, Arja je zakora ila kroz mra an prolaz. Eragon je zadrao dah. Uprkos
zatitnim inima koje je Galbatoriks spustio nad tvr avu, s Dautdertom bi trebalo da pro e
neozle ena, ba kao to je, zahvaljuju i njemu, i prosekla vrata. Ali, kao i uvek, postojala je
mogu nost da je kralj postavio ini koje Dautdert ne moe da zapre i.
Laknulo mu je kada je video da se Arji, po ulasku u tvr avu, nije desilo nita.
Ali onda skupina od dvadeset vojnika pojuri k njoj isturenih dilita. Eragon je isukao ma i
potr ao ka sporednom ulazu, ali jo se nije usu ivao da pre e preko praga tvr ave.
Vitlaju i kopljem veto kao i ma em, Arja se probila kroz ljude, uklanjaju i zadivljuju om
brzinom.
Zato je nisi upozorila?", viknu Eragon, ne odvajaju i pogled od borbe.
Elva mu se pridruila pokraj otvora u kapiji. Zato to joj oni nita ne mogu."
Njene re i se pokazae vidovitim: nijedan vojnik nije uspeo da je pogodi.

296

Poslednja dvojica pobegoe, ali Arja se dala za njima, te ih je iskasapila tek to behu odmakli
desetak metara niz golem hodnik, koji bee ve i ak i od etriri glavna hodnika u Trondhimu.
Usmrtivi sve vojnike, Arja je odvukla tela u stranu kako bi ra istila put do sporednog ulaza.
Potom se spustila niz hodnik dobrih petnaestak metara, pa je poloila Dautdert na pod i odgurnula ga
ka Eragonu.
im je sklonila ruku s koplja, zgr ila se kao da se sprema za udarac, ali na izgled je ostala
netaknuta arolijama koje su moda kolale tim delom tvr ave.
Ose a li neto?", doviknu joj Eragon. Glas mu je odjeknuo po predvorju.
Odmahnula je glavom. Dok se budemo drali podalje od same kapije, sve bi trebalo da bude
u redu."
Eragon je predao koplje Blodgarmu, koji ga uze kako bi uao kroz sporedni ulaz. Arja i upavi
vilenjak potom obi oe odaje sa obe strane kapije, te pokrenue skriveni mehanizam kako bi je
otvorili, to bee posao koji dvoje ljudi ne bi moglo da obavi.
Zveckanje lanaca ispuni vazduh i dinovska gvozdena vrata polagano po ee da se otvaraju ka
spolja.
im su se otvorila dovoljno za Safiru, Eragon viknu Dosta!" i vrata se stavie.
Blodgarm je izaao iz odaje s desne strane, dre i se na sigurnom odstojanju od praga, te je
gurnuo Dautdert jednom vilenjaku.
Tako svi u oe u tvr avu, jedan po jedan.
Kada su samo Eragon, Elva i Safira ostali napolju, straan urlik odjeknu u severnom delu
grada, te na as itavim Urubejnom zavlada muk.
Otkrili su nau obmanu", viknu vilenjak Utinare. Bacio je koplje Eragonu: Pouri,
Argetlame!"
Ti si slede a", re e Eragon predavi Dautdert Elvi.
Pridravaju i ga rukama, pourila je preko praga da bi se pridruila vilenjacima, a onda je
gurnula dilit Eragonu, koji ga je zgrabio i pretr ao preko praga. Okrenuvi se, uznemirio se pred
prizorom Trna koji se digao iznad gra evina u dnu grada. Eragon je kleknuo, spustio Dautdert na pod i
otkotrljao ga ka Safiri. Brzo!", viknuo je.
Safira je izgubila nekoliko sekundi mu i se da podigne koplje rubom eljusti. Na koncu ga
je stisnula zubima, te je posko ila u golem hodnik guraju i tela vojnika oko sebe.
Trn urliknu u daljini te, mahnito mau i krilima, pojuri ka tvr avi.
Arja i Blodgarm zajedno bacie ini. Izme u kamenih zidova za u se zagluno tandrkanje, te
se gvozdena vrata zalupie nekoliko puta bre nego to su se otvorila. Zatvorila su se uz prasak koji je
Eragon osetio i kroz stopala, a onda neka metalna ipka, debela gotovo metar i iroka tri metra,
iskliznu iz oba zida te prolete kroz dra e na unutranjoj strani vrata, zamandalivi ih
To bi trebalo da ih zadri", re e Arja.
Ne e dugo", odvrati Eragon, gledaju i u otvorena sporedna vratanca.
Onda se okrenue da vide ta lei pred njima.
Hodnik se, prema Eragonovoj proceni, prostirao gotovo pola kilometru, vode i duboko pod
ono brdo iza Urubejna. U samom dnu behu jo neka vrata, velika poput prvih ali prekrivena arama od
zlata koje se predivno presijavahu pod svetlo u besplamnih fenjera, ravnomerno postavljenih po
zidovima. Deseci manjih prolaza granali su se na obe strane, ali nijedan nije bio dovoljno velik za
ruikana, mada je Safira mogla da stane u mnoge od njih. Crveni barjaci sa izvezenim
Galbatoriksovim grbom - obrisom prepletenog plamena - behu oka eni na svakih tridesetak metara, i
osim njih ne bee ukrasa u hodniku.
Hodnik bee straan ve svojom veli inom, a to to bee prazan u inilo je Eragona jo
napetijim. Pretpostavio je da se prestona dvorana nalazi s drugo strane zlatnih vrata, ali nije mislio da
e do njih sti i lako kako mu se isprva inilo. Ako je Galbatoriks upola prepreden koliko se pri a,
prekrio je hodnik desetinama, ako ne i stotinama klopki.
Eragonu je bilo udnovato to to ih kralj ve nije napao. Nije ose ao ni iji um sem Safirinog i
onih vilenja kih, ali bio je svestan kraljeve blizine. Imao je ose aj da ih sama tvr ava posmatra.
Sigurno je primetio da smo tu", rekao je. Da smo svi tu."
Onda e biti bolje da pourimo", re e mu Arja. Uzela je Dautdert iz Safirinih usta. Oruje
bee obliveno pljuva kom. Thurra", re e Arja, te bale padoe na pod.

297

Iza njih, sa spoljne strane gvozdene kapije, za u se glasan udarac kada se Trn spusti u dvorite.
Ozloje en, urliknuo je, a onda neto teko pogodi kapiju te svi zidovi zazvonie.
Arja je otr ala na elo skupine, gde joj se pridruila i Elva. Crnokosa devoj ica je spustila
ruku na dralje koplja kako bi i ona delila njegove zatitne mo i, te njih dve krenue napred vode i ih
niz duga ak hodnik i hitro se uvla i sve dublje u Galbatoriksovo gnezdo.
***

298

KAD OTPO NE OLUJA

Gospodine, vreme je!" Otvorivi o i, Roran klimnu de aku s fenjerom koji je provirio
u njegov ador. De ko je urno otr ao, a Roran se nagnuo da poljubi Katrinu u obraz. Ona mu
je uzvratila poljubac. Nijedno nije spavalo.
Zajedno su ustali da se obuku. Ona se prva obukla, poto je njemu trebalo vie vremena da
navu e oklop i oruje.
Dok je navla io rukavice, pruila mu je par e hleba, kolut sira i olju lakog aja. Hleb nije ni
pogledao, ali uzeo je zalogaj sira, koji je zalio tavom oljom aja u jednom gutljaju. Nekoliko
trenutaka su ostali zagrljeni, a onda Roran re e: Bude li devoj ica, daj joj neko odvano ime." ,,A ako
je de ak?" Isto tako. Bio de ak ili devoj ica, mora biti snaan da bi opstao u ovom naem svetu."
Ho u, obe avam ti." Pustili su jedno drugo, te mu se ona zagleda u o i. Sre no ti bilo u boju, muu
moj." Klimnuvi joj, okrenuo se i urno otiao da ne bi izgubio odvano dranje. Ljudi pod njegovim
vodstvom ve behu po eli da se okupljaju kod severnog ulaza u tabor kada im se i on pridruio. Jedino
osvetljenje bee blaga mese ina i odsjaj baklji zabodenih du spoljnih grudobrana. Pod priguenom,
treperavom svetlo u, obrisi ratnika li ili su na opor nestvarnih zveri koje se, prete i, vrzmaju
unaokolo. U njihovim redovima bee i mnogo Urgala, uklju uju i i nekoliko Kula. U njegovom
bataljonu bee vie tih stvorenja nego u ve ini ostalih, poto je Nasuada smatrala da e oni najradije
sluati njegova nare enja. Urgali su nosili duga ke i teke opsadne merdevine preko kojih e se uspeti
preko gradskih bedema.
Me u njegovim ljudima bilo je i dvadesetak vilenjaka. Njihov se narod
uglavnom borio sam u bici, ali kraljica Islanzadi je dopustila nekima da slue u vordenskoj
vojsci kako bi je titili od napada Galbatoriksovih vra eva. Roran je vilenjacima poeleo dobrodolicu,
a ak je i odvojio neto vremena da bi se raspitao kako se zovu. Oni mu, uglavnom, odgovorie u tivo,
mada je imao ose aj da nemaju visoko miljenje o njemu. Njemu je to bilo prihvatljivo. Ni njega nije
bilo briga za njih. Zbog ne ega im nije verovao - bili su previe povu eni, previe uvebani i, povrh
svega, previe razli iti. Patuljke i Urgale je bar mogao da razume, ali vilenjake nikako. Nije mogao da
pogodi o emu razmiljaju, a to ga je silno morilo.
Pozdravljam te, eki aru!", re e Nar Garzvog apatom koji su uli i oni udaljeni deset
metara. Danas emo veliku slavu za plemena naa osvojiti!"
Da, da, danas emo osvojiti slavu za naa plemena", saglasio se Roran, ne zaustavljaju i se.
Ljudi behu napeti: neki od mla ih izgledahu kao da im je pripala muka, a nekima i jeste bilo muka, to
se i moglo o ekivati, ali ak su i stariji ljudi delovali nekako zgr eno, prezavo, ili preterano pri ljivo
ili preterano uzdrano. Uzrok tome bee o igledan: ruikan. Roran nije mogao mnogo da im
pomogne; mogao je samo da sakrije sopstveni strah u nadi da njegovi ljudi ne e sasvim izgubiti
hrabrost.
Teskoba koja je pritisla i njega i sve ostale bee grozna. Mnogo su rtava podneli kako bi stigli
dotle, a pride u predstoje oj bici u opasnosti no behu samo njihovi ivoti. Na kocki behu bezbednost i
dobrobit njihovih porodica i potomaka i budu nost same zemlje. Sve su njihove prethodne bitke
izvojevane na sli an na in, ali ta bitka bee kona na. To bee kraj, Bio kraj ovakav ili onakav, bitaka
sa Carstvom, nakon ovoga dana, vie bili ne e.
Sama ta pomisao delovala je nestvarno. Nikada im se vie ne e ukazali prilika da ubiju
Galbatoriksa. Mada je sukob s Galbatoriksom delovao prihvatljivo tokom sino nih razgovora, sada,
kada se taj as kona no primakao, sve je to delovalo zastrauju e.
Roran je potraio Horsta i ostale seljane iz Karvahola, te je s njima sastavio vrstu skupinu
unutar bataljona. Me u ljudima bee i Birgit; vrsto je stezala sekiru koja je delovala svee naotreno.
Pozdravio ju je podigavi tit, kao da joj nazdravlja kr agom alovine. Uzvratila mu je, te joj se nekako
ozbiljno osmehnuo.
Ratnici su obmotali stopala i izme krpama kako bi ih priguili, a onda stadoe da ekaju
nare enje za pokret.
Nare enje je uskoro i stiglo, te svi krenue iz tabora, daju i sve od sebe da ne diu buku
orujem i oklopima. Roran je svoje ratnike poveo preko polja do poloaja ispred glavne kapije

299

Urubejna, gde se spojie s druga dva bataljona. Jedan je predvodio stari zapovednik Martland
Crvenobradi, a drugi Jormundur.
Ubrzo se u Urubejnu za u uzbuna, te oni svukoe krpe sa oruja i stopala, spremni za napad.
Nekoliko minuta kasnije, vordenski rogovi oglasie nastupanje, te svi potr ae preko mra nog terena
ka nepreglednim gradskim zidinama.
Roran je zauzeo mesto na elu juria. Bio je to najbri na in da pogine, ali ljudi su morali da
ga vide kako se hrabro suo ava sa opasnostima koje i njih ekaju. Nadao se da e im time uspraviti
le a i da e ih spre iti da se razbee pred prvom naznakom ozbiljnijeg otpora. Naime, to god se
desilo, Urubejn ne ee lako pasti. Bio je sasvim siguran u to. Protr ali su kraj jedne opsadne kule, iji
to kovi behu visoki vie od est
metara i kripavi kao zar ale arke, a onda su se nali na otvorenom. Iz ruku vojnika na
grudobranima poletee strele i koplja i zapljutae po njima, Vilenjaci viknue na svom neobi nom
jeziku, te Roran, pri mutnoj svetlosti rane zore, vide kako se strele i koplja obr u i bezopasno zarivaju
u zemlju, Dodue, ne sve strele i sva koplja. Jedan ovek iza njega o ajni ki kriknu i Roran za u
kloparanje oklopa kada ljudi i Urgali po ee da poskakuju u stranu kako bi izbegli oborenog ratnika.
Roran se nije osvrtao, niti su on i oni oko njega usporili svoj bezglavi nalet ka bedemima, Jedna strela
pogodi tit koji je drao iznad glave. Gotovo da nije osetio njen udarac. Kada stigoe do zidina,
pomerio se u stranu i viknuo: Merdevine! Mesta za merdevine!" Ljudi se razdvojie kako bi
omogu ili Urgalima koji su nosili merdevine da se probiju. Merdevine behu toliko duga ke da su Kuli
morali da se koriste i tapovima sa injenim od povezanih debala kako bi ih odgurnuli i uspravili. im
su merdevine dotakle bedem, povile su se ka unutra pod sopstvenom teinom, te se gornje dve tre ine
priljubie uz ravan kamen i po ee da klize s jedne strane na drugu, prete i da e se sruiti, Laktaju i
se, Roran se provukao kroz svoje ljude kako bi zgrabio za ruku vilenjakinju Otijaru. Besno ga je
pogledala, ali on nije mario za to. Dri lestve uspravljene!", viknuo joj je. Ne daj da ih vojnici
odgurnu!" Klimnuvi mu, stala je da baje na drevnom jeziku sa ostalim vilenjacima. Okrenuvi se,
Roran pohita nazad ka zidu. Jedan vojnik ve bee po eo da se vere uz najblie lestve. Roran ga je
zgrabio za kai i povukao ga dole. Ja idem prvi!", re e mu. eki aru!" Roran je zabacio tit i po eo
da se penje nose i malj u ruci. Nikada nije voleo visine; to su ljudi i Urgali ispod njega bivali manji,
njegova nelagoda se poja avala. Taj ose aj se pogorao kad je stigao do dela merdevina koji bee
sasvim priljubljen uz bedem jer vie nije mogao da obavije ake oko pre ki, niti je mogao da postavi
stopala kako valja - samo je nekoliko centimetara njegovih izama moglo da stane na neoguljene
grane, pa je morao da se kre e veoma paljivo kako se ne bi okliznuo.
Koplje prolete kraj njega, dovoljno blizu da ga oine nalet vazduha. Opsovao je i nastavio da
se vere.
Kad ga je od grudobrana razdvajao jedva metar, neki vojnik plavih o iju sagnuo se preko ruba
i zagledao se u njega.
Buuu!", dreknu Roran, te vojnik odstupi trgavi se. Pre nego to se povratio, Roran se
uspentrao na vrh merdevina, presko io grudobran i spustio se na prolaz koji se pruao povrh bedema.
Vojnik kojeg je preplaio stajao je ispred njega dre i kratak ma . Okrenuo je glavu u stranu
dovikuju i neto skupini vojnika u donjem delu zida.
Roranu je tit i dalje bio na le ima, pa je zamahnuo maljem ka ovekovom zglobu. Znao je da
e se bez tita teko odbraniti od uvebanog ma evaoca: najsigurnije je bilo da razorua protivnika
najbre to moe.
Vojnik je video ta smera, pa je odbio udarac. Potom je ubo Rorana u stomak.
Ili je bar pokuao. Eragonove ini zaustavie se ivo na nekoliko centimetara od Roranovog
trbuha. Roran iznena eno zabrunda, te odbi otricu u stranu i smrska oveku mozak trima hitrim
zamasima.
Ponovo je opsovao. Lo po etak.
Sa obe strane zida, ostali Vordeni su pokuavali da se prebace preko grudobrana. Tek poneki
je uspeo. Skupine vojnika ekale su ih gore kod gotovo svih merdevina, a i poja anje je pristizalo na
bedem stepenitem koje je vodilo ka gradu.
Baldor mu se pridruio popevi se istim lestvama, te zajedno potr ae ka balisti kojom su
upravljala osmorica vojnika. Balista je bila postavljena blizu podnoja jedne od mnogobrojnih kula
koje su se uzdizale iznad bedema na rastojanju od ezdesetak metara. Iza vojnika i kule, Roran ugleda
Safirin privid kako leti iznad bedema i bljuje vatru po njemu.

300

Ali vojnici behu pametni: zgrabili su koplja i po eli da ih guraju ka njemu i Baldoru, dre i ih
na odstojanju. Roran je pokuao da dograbi jedno koplje, ali ovek koji ga je drao bio je prebrz, te je
zamalo ubo Rorana. Jo koji tren i - znao je - vojnici e savladati i njega i Baldora.
Ali pre nego to se to dogodilo, jedan Urgal se prebacio preko ivice bedema iza vojnika, pa je
spustio glavu i nagrnuo ka njima, vrite i i mau i gvozdenom toljagom koju je nosio u ruci.
Urgal je jednog oveka pogodio u grudi lome i mu rebra, a drugog u kuk lome i mu karlicu.
To je moralo da ih onesposobi, ali kada se Urgal probio pokraj njih, obojica ustadoe s kamena kao da
se nita nije dogodilo, te pokuae da ubodu Urgala u le a.
Rorana obuze ose aj potpune propasti. Mora emo da im smrskamo lobanje ili da im
otfikarimo glavurde ako elimo da ih zaustavimo", povikao je ka Baldoru. Dre i pogled na
vojnicima, doviknuo je Vordenima iza njih: Neosetljivi su na bol!"
A gore, nad gradom, Safirina utvara je uletela u jednu kulu. Svi osim Rorana zastadoe kako bi
pogledali, a on je znao ta vilenjaci ine.
Posko ivi napred, ubio je jednog vojnika udarcem u slepoo nicu. Upotrebio je tit kako bi
odgurnuo narednog vojnika u stranu, a onda se naao previe blizu njihovim kopljima da bi im ona
bila od koristi, pa je mogao da ih dokusuri maljem.
Nakon to su on i Baldor pobili ostale vojnike oko baliste, o ajni Baldor ga pogleda i re e:
Vide li ti to? Safira je..."
Dobro je ona." Ali..." Ne brini. Dobro je."
Baldor se pokolebao i prihvatio Roranovo uveravanje, te su zajedno pojurili ka narednoj
skupini vojnika.
Ubrzo potom, Safira, i to prava Safira, pojavila se iznad june strane zidina i poletela ka
tvr avi, izazvavi radosne pokli e me u Vordenima. Roran se namrtio. Trebalo je da ostane skrivena
tokom leta. Frethya. Frethya",hitro je izgovorio sebi u bradu. I dalje je bio vidljiv. Sto mu gromova,
pomislio je.
Okrenuvi se, rekao je: Nazad ka lestvama!"
Zato?", upita ga Baldor rvu i se s jednim vojnikom. estoko urliknuvi, odgurnuo ga je sa
zidina, te on pade u grad. Ne zapitkuj, ve se mi i!"
Jedan do drugog, probili su se kroz niz vojnika koji ih je razdvajao od merdevina. Bee to
krvav i naporan poduhvat. Baldor je zaradio posekotinu na levoj golenici i gadnu modricu na ramenu,
gde mu je koplje zamalo probilo verinja u.
Neosetljivost vojnika na bol zna ila je da mogu da ih zaustave jedino ubijanjem, a to ne bee
lagan zadatak. To je zna ilo i da se Roran nije usu ivao da bude milosrdan. Nije mu se jednom desilo
da pomisli da je ubio nekog vojnika, a da se ranjenik vrati i napadne ga dok je on zauzet drugim
protivnikom. Na zidu je ve bilo toliko vojnika da je po eo da se plai da se on i Baldor ne e izvu i.
Stigavi do najbliih lestava, rekao je: Tu! Ostani tu!" Baldor se moda i jeste zbunio, ali nije
nita rekao. Sami su odbijali vojnike sve dok se jo dva oveka nisu popela lestvama. Onda je stigao i
tre i, i Roran je kona no pomislio da moda ima nade da e odbiti vojnike i zauzeti taj deo bedema.
Mada je napad bio osmiljen kako bi odvra ao panju, Roran nije video razlog da ga prihvati
kao takvog. Ako e ve rizikovati ivote, mogu da pokuaju i da neto izvuku. Ionako su morali da
ra iste bedeme.
Potom za ue razgnevljenog Trna kako urli e, te se crvena adaja pojavi iznad gra evina i
usmeri se ka tvr avi. Roranu se u inilo da na zmaju vidi Murtaga s grimiznim ma em u ruci.
ta sad ovo zna i?", doviknu Baldor izme u dva zamaha ma em.
To zna i da je igra po ela!", odgovori mu Roran. Spremi se - ovu kopilad o ekuje veliko
iznena enje!"
Tek to je dovrio re enicu, glasovi vilenjaka nadja ae larmu, sablasni i predivni, u poju na
drevnom jeziku.
Roran se pognuo pred kopljem i zabio kraj malja u stomak jednog vojnika, izbacuju i mu
vazduh iz plu a. Vojnici moda nisu mogli da osete bol, ali ipak su morali da diu. Dok je vojnik
pokuavao da se povrati, Roran mu je oborio odbranu, pa mu je smrskao vrat rubom tita.
Ba kad je hteo da napadne narednog oveka, osetio je kako mu se kamenje trese pod nogama.
Povukao se sve do grudobrana, te je rairio nogu da bi povratio ravnoteu.

301

Jedan vojnik bee dovoljno glupav da poleti k njemu ba u tom trenu. Dok je on tr ao,
podrhtavanje se poja a, a onda se vrh zida zatalasa poput zguvanog ebeta i vojnik, s ve inom svojih
saboraca, pade ni ice i ne mogade da ustane poto se tlo i dalje treslo.
S druge strane bedemske kule koja ih je razdvajala od glavne urubejnske kapije, dopro je zvuk
cepanja planine. Lepezasti mlazovi vode prsnue uvis, a onda, uz strahovitu buku, bedem iznad kapije
po e da se trese uruavaju i se.
Vilenjaci su i dalje pevali.
Kada se potresi pod njegovim stopalima smirie, Roran potr a kako bi ubio jo tri vojnika pre
nego to ustanu. Ostali se okrenue, te pobegoe niza stepenice koje su vodile u grad.
Roran je pomogao Baldoru da ustane, te viknu: Za njima!" Iskezio sa osetivi ukus krvi.
Moda po etak i nije bio lo.
***

302

ONAJ TO NE UBIJA...
Stoj!", re e Elva.
Eragon se sledio s nogom u vazduhu. Devoj ica mu mahnu da se vrati, pa se on povu e.
Sko i onamo", re e Elva. Pokazala mu je ta ku metar ispred njega. Pokraj onih ara."
nuo je, oklevaju i dok je ekao da mu kae da li je vazduh ist.
Udarivi nogom o pod, ozloje eno je uzdahnula. Ne emo uspeti ako ne
bude posve en. Ne mogu da procenim da li e te neto povrediti ukoliko ti
stvarno ne namerava da se izloi opasnosti." Uputila mu je osmejak koji ga nimalo nije
uteio. Ne brini, ne u dozvoliti da ti se ita desi."
I dalje podozriv, ponovo je stegao noge spreman da posko i, a onda...
Stoj!"
Opsovavi, mahnuo je rukama kako ne bi pao na deo poda koji bi odapeo iljke skrivene i gore
i dole.
iljci behu ve tre a klopka na koju su Eragon i njegovi saborci naili u duga kom hodniku
to je vodio ka zlatnim dverima. Prvu su inile skrivene jame. Druga behu kamene kocke u tavanici
koje je trebalo da ih smrskaju.
Sada, eto, jo i iljci, sli ni onima to ubie Virdena u lagumima ispod Drasne.
Pre toga, videli su kako Murtag ulazi u hodnik kroz otvorena vratanca, ali on nije ni pokuao
da krene za njima bez Trna. Posmatrao ih je nekoliko sekundi, a zatim je nestao u bo noj odaji u kojoj
su Arja i Blodgarm polomili zup anike i koturove kori ene za otvaranje i zatvaranje glavne kapije u
tvr avi.
Murtagu e za popravljanje mehanizma moda trebati jedan sat, a moda i svega nekoliko
minuta. Oni svejedno nisu smeli da odugovla e.
Idi malo dalje", re e Elva.
Eragon se iskezio, ali u inio je kako mu je rekla.
Stoj!"
Ovoga bi puta pao da ga Elva odostrag nije zgrabila za tuniku.
Malo dalje", rekla je. Potom dodade: Stoj! Jo dalje."
Ne mogu", zareao je gube i strpljenje. Ne mogu bez zaleta." No da se zaleteo, ne bi mogao
da se zaustavi na vreme ako bi Elva utvrdila da mu je skok opasan. ta emo sad? Ako se iljci
proteu sve do vrata, nikada ne emo sti i do njih." Ve im bee palo na pamet da upotrebe arolije
kako bi preleteli preko klopke, ali odapele bi ih verovatno i najslabije ini, bar je Elva tako tvrdila, pa
nisu imali izbora do da joj veruju.
Moda je klopka namenjena nekom zmaju", re e Arja. Ako je duga ka svega metar ili dva,
Safira i Trn bi mogli da je prekora e a da je i ne primete, no ako je duga ka tridesetak metara,
zasigurno e ih apiti."
N e ako je presko im, re e Safira. Tridesetak metara nije velika razdaljina.
Eragon je razmenio zabrinute poglede sa Arjom i Elvom. Samo pazi da ti rep ne dotakne
pod", rekao joj je. ,,I nemoj predaleko da sko i da ne bi uletela u neku drugu zamku."
Ne u, malecki.
Safira
nu te se sva zgr i, sputaju i glavu dok se nije nala tridesetak centimetara iznad
kamenog poda. Potom je zarila kande u pod, pa je posko ila niz hodnik otvaraju i krila tek toliko da
moe da se potisne.
Eragon oseti olakanje jer Elva ne re e nita.
Kada je Safira prela dvostruku duinu svoga tela, skupila je krila i spustila se na pod uz
zvonak udarac.
Sve je u redu, rekla je. Krljuti joj zagrebae pod kada se okrenula. Odsko ila je, te se ostali
sklonie kako bi joj oslobodili prostor za sletanje pri povratku. Pa?, rekla je. Ko e prvi?
Bila su joj potrebna etiri okreta kako bi ih sve prenela preko iljaka. Potom nastavie hitrim
trkom, ponovo sa Arjom i Elvom na elu. Nisu vie nailazili na klopke sve dok nisu preli tri etvrtine
puta do blistavih vrata. Elva se odjednom zatresla i podigla ru icu. Odmah se zaustavie.

303

Neto e nas prese i nadvoje ako nastavimo", rekla je. Nisam sigurna odakle e iza i... kroz
zidove, mislim."
Eragon se namrtio. To je zna ilo da to to bi trebalo da ih prepolovi poseduje dovoljnu teinu
ili snagu da savlada njihove zatitne ini, to ga nimalo nije ohrabrilo.
ta ako pokuamo da...", po eo je, ali zaustavio se kada je dvadesetoro ljudi u crnim odorama
izalo iz sporednog prolaza kako bi sastavilo stroj pred njima i zapre ilo im put.
Eragon oseti kako mu ne ije misli prodiru u um im su neprijateljski arobnjaci po eli da baju
na drevnom jeziku. Otvorivi eljusti, Safira zasu vra eve bujicom pucketavog plamena, ali on samo
pro e kraj njih. Barjak na zidu se zapalio, te komadi tkanine, tinjaju i, padoe na pod.
Eragon je podigao odbranu, ali nije uzvra ao napad: previe bi vremena potroio savladavaju i
arobnjake jednog po jednog. Zabrinulo ga je i njihovo bajanje: ako su spremni da bacaju ini pre
nego to su preuzeli i njegov um i umove njegovih pratilaca, onda im nije stalo da preive, ve da
zaustave uljeze.
Kleknuo je kraj Elve. Razgovarala je s jednim vra em o ne emu vezanom za njegovu k erku.
Je 1' oni to stoje nad klopkom?", upitao ju je upola glasa.
Klimnula mu je, ne prekidaju i razgovor. Pruivi ruku, pljesnuo je dlanom po podu.
ekivao je da e se neto desiti, ali ipak se trgnuo kada vodoravna metalna plo a, duga ka
deset metara i debela desetak centimetara, izlete iz oba zida uz stranu kripu. Plo e od metala stisnue
arobnjake, te ih presekoe nadvoje poput ogromnih makaza za lim, a onda se, jednako brzo, povukoe
u skrivena leita.
Sve se odigralo toliko naglo da se Eragon zaprepastio. Odvratio je pogled od pokolja pred
njim. Uasne li smrti.
Elva zakrklja kraj njega i srui se onesve ena. Arja ju je uhvatila pre nego to je pala na pod.
Pridravaju i je jednom rukom, po ela je da joj mrmlja na drevnom jeziku.
Eragon se sa ostalim vilenjacima posavetovao o najboljem na inu za obilaenje klopke.
Zaklju ili su da bi bilo najbolje da je ponovo presko e, kao to su uradili sa iljcima.
etvoro ih se popelo na Safiru, koja je ba htela da poleti kada Elva slabanim glasom viknu:
Stoj! Ne radi to!" Safira mrdnu repom, ne pomeraju i se.
Elva se izvukla iz Arjinih ruku, pa se oteturala od nje, savila se i ispovra ala. Obrisavi usta
nadlanicom, zagledala se u iskasapljena tela koja leahu pred njima kao da pokuava da ih uree u
pam enje.
I dalje zure i u njih, kazala je: Postoji jo jedan obara , na pola puta, u vazduhu. Ako sko i"
- pljesnula je dlanom o dlan uz glasan, otar prasak, te se gadno iskreveljila - se iva e iza i i s vrha
zida i iz podnoja."
Eragonu je neto zasmetalo. Ali zato bi Galbatoriks pokuao da nas ubije?... Da ti nisi tu",
rekao je gledaju i u Elvu, Safira bi moda ve bila mrtva. Galbatoriks je eli ivu, pa emu onda sve
ovo?" Pokazao je okrvavljen pod. emu ovi iljci i one kamene kocke?"
Moda je", re e vilenjakinja Invidija, o ekivao da e nas one rupe zarobiti pre nego to
stignemo do ostalih klopki."
,,A moda", ozbiljno re e Blodgarm, zna da je Elva s nama i kakve sposobnosti poseduje."
Devoj ica slegnu ramenima. Pa ta onda? Ionako ne moe da me zaustavi"
Eragona obuze jeza. Ne moe, ali ako zna da si tu, moda se uplaio, a ako se uplaio..."
Onda moda stvarno pokuava da nas pobije, dovrila je Safira. Arja odmahnu glavom. Nije
vano. Ipak moramo da ga prona emo." Proveli su itav minut raspravljaju i o najboljem na inu da
zaobi u se iva, te Eragon re e: ,,A ta ako upotrebim arolije kako bih nas prebacio onamo kao to je
Arja poslala Safirino jaje na Ki mu?" Pokazao je preko leeva.
Bilo bi ti potrebno previe energije, re e Glejdr.
uvajmo snagu za suo avanje s Galbatoriksom, dodade Umarot.
Eragon po e da gricka usnu. Bacivi pogled preko ramena, uznemirio se kada je, daleko iza
njih, ugledao Murtaga kako tr i s jedne strane hodnika na drugu. Nemamo mnogo vremena.
Moda bismo mogli da stavimo neto preko zidova kako bismo spre ili se iva da iza u
napolje."
Se iva su zasigurno zati ena ma ijama", naglasi Arja. Osim togu, nemamo nita ime
bismo ih zapre ili. No? Deo oklopa? Metalne plo e previe su velike i teke. Probile bi se ta god da
postavimo pred njih."

304

Zavladao je muk.
Blodgarm obliza o njake i re e: Ne mora ba da bude tako." Okrenuvi se, spustio je ma
pred Eragona, a onda je dao znak i ostalim vilenjacima pod njegovim vodstvom da u ine isto.
Jedanaest se iva nalo se pred Eragonom. Ne mogu to da traim od vas", rekao im je. Vai
su ma evi..."
Blodgarm ga prekide podigavi ruku, te mu krzno zablista na mekoj svetlosti fenjera. Mi se,
Senkoubico, borimo mislima, a ne telima. Nai emo li na vojnike, moemo od njih da oduzmemo
potrebno oruje. Ako su nai ma evi od ve e koristi tu, onda bi bilo glupavo da ih zadrimo samo zato
to smo vezani za njih."
Eragon nagnu glavu. Kako ti kae."
Blodgarm potom re e Arji: Potreban nam je paran broj ako elimo da uspemo."
Oklevala je, ali ipak je isukala svoje uzano se ivo i spustila ga me u ostale. Dobro porazmisli
o onome to e uraditi, Eragone", kazala je. O svim ovim ma evima ispri ane su mnoge pri e. Bila
bi teta da ih uniti a da time nita ne dobijemo."
Klimnuo joj je i namrtio se pokuavaju i da se priseti Oromisovih lekcija. Umarote, rekao je,
bi e mi potrebna vaa snaga.
to je nae, tvoje je, odgovori mu zmaj.
Varka to je skrivala procepe kroz koje su metalne plo e izlazile bee isuvie dobro sazdana da
bi je Eragon probio. To je i o ekivao: Galbatoriks nikada ne bi zanemario takve pojedinosti. S druge
strane, lako je zapazio ini koje su odravale taj privid, pa je pomo u njih mogao da odredi ta an
poloaj i obim otvora.
Nije mogao da proceni koliko duboko metalne plo e seu u procep. Nadao se da ih od zida
deli bar nekoliko centimetara. Ako su postavljene blie, njegova e zamisao propasti, poto je kralj
zasigurno zatitio metal od spoljnih uticaja.
Prikupivi potrebne re i, Eragon je bacio prvu od dvanaest ini koje je nameravao da upotrebi.
Jedan od vilenja kih ma eva - u inilo mu se da bee Laufinov - nestao je uz tih fijuk, kao kada tunika
zalepra kroz vazduh. Pola sekunde kasnije, vrst udarac za u se na zidu s njihove leve strane.
Eragon se osmehnu. Da je pokuao da nabije ma do metalne plo e, ishod bi bio daleko
dramati niji.
Govore i bre nego ranije, bacio je i ostale ini, uglavivi po est ma eva u oba zida; razmak
me u ma evima bee metar i po. Vilenjaci su ga napeto smatrali dok je izgovarao ini: ako ih je
gubitak oruja i uznemirio, nisu pokazali.
Eragon na koncu kleknu pokraj Arje i Elve, koje ponovo drahu Dautdert u rukama, te im
re e: Spremite se da potr ite."
Safira i vilenjaci se zgr ie. I dalje dre i zeleni dilit, Arja je rekla Elvi da joj se popne na
le a i objavila: Spremne."
Posegnuvi ispred sebe, Eragon je ponovo pljesnuo po podu.
Zvonak prasak odjeknu sa oba zida i oblaci praine padoe s tavanice re i izmaglicu.
im je video da su ma evi izdrali, Eragon jurnu napred. Ali tek to je pravio dva koraka,
Elva vrisnu: Bre!"
Zaurlavi od silnog napora, naterao je stopala da potr e bre. Safira je protr ala s njegove
desne strane pognute glave i repa, poput mra ne senke na rubu njegovog vidokruga.
Ba kad je stigao do kraja zamke, za uo je pucanje slomljenog elika, a polom i jezovitu
kripu metala.
Neko vrisnu iza njega.
Okrenuo se bacivi se podalje od te buke, te je video da su svi preli na vreme osim sedokose
vilenjakinje Jele, koja ostade zarobljena izme u poslednjih nekoliko centimetara dveju metalnih plo a.
Prostor oko nje zatrepta plavom i utom bojom, kao da je sam vazduh po eo da gori, a njeno se lice
izobli ilo od bola.
Flauga!", viknu Blodgarm, te Jela izlete iz metalnih plo a, koje se sklopie uz zvonku jeku.
Potom se uvukoe u zidove uz istu uasnu kripu uz koju su se i pojavile.
Jela se do ekala na ruke i kolena pokraj Eragona. Pomogao joj je da ustane, te se iznenadio
videvi da nije povre ena. Jesi li povre ena?", upitao ju je.

305

Odmahnula je glavom. Nisam, ali... ali izgubila sam zatitne ini." Podigavi ruke, zagledala
se u njih zabezeknuta. Stekla sam zatitne ini kad... kad sam bila mla a nego ti sada. Ta se iva su mi
ih unitila."
Sre na si to si iva", re e Eragon. Namrtio se.
Elva slegnu ramenima. Svi bismo pomrli osim njega" - pokazala je na Blodgarma - da vam
nisam rekla da ubrzate."
Eragon zabrunda.
Nastavili su, o ekuju i da e pri svakom koraku nai i na novu zamku. Me utim, ispostavilo se
da u hodniku vie nije bilo prepreka, te stigoe do dveri bez ikakvih nevolja.
Eragon je podigao pogled ka toj gomili blistavog zlata. Vrata je krasila ispup ena ara u vidu
hrastovog stabla u prirodnoj veli ini, ija se kronja spajala s korenjem u dnu ocrtavaju i veliku
krunicu oko stabla. Sa obe strane stabla, pri sredini, izvirale su dve debele skupine grana, dele i
prostor unutar krunice na etvrtine. U gornjoj levoj etvrtini bee izrezbarena vilenja ka vojska,
naoruana kopljima, kako marira kroz gustu umu. U gornjoj desnoj etvrtini videli su se ljudi kako
grade zamkove i kuju ma eve. U donjem levom polju, Urgali - mahom Kuli - spaljivali su selo
ubijaju i metane. U donjem desnom polju, patuljci su kopali majdane ispunjene draguljima i rudama.
Me u korenjem i granjem toga hrasta, Eragon je zapazio ma kodlake i Ra'zake i nekoliko udnovatih
sitnih bi a koja nije mogao da prepozna. Neki zmaj se bee sklup ao u samom sreditu drveta dre i
kraj repa u ustima kao da grize samog sebe. Dveri behu predivno izra ene. U druga ijim okolnostima,
Eragon bi rado seo pred njih da ih do kraja dana razgleda.
Ali tada ga je prizor svetlucavih dveri ispunio jezom im je pomislio na ono to se moda krije
s druge strane. Ako je Galbatoriks tamo, ivoti bi im se mogli zanavek promeniti tako da vie nita ne
bude kao nekada ni za njih, ni za ostatak Alagezije.
Nisam spreman, re e Eragon Safiri.
A kad emo biti spremni?, odgovorila mu je. Zapalacala je jezikom da bi proverila vazduh. I u
njoj je osetio napetost i teskobu. Galbatoriks i ruikan moraju biti ubijeni, a mi smo jedini koji bi to
mogli da u ine.
A ta ako ne budemo mogli?
Onda e biti onako kako bude.
Klimnuo joj je, te je duboko udahnuo. Volim te, Safira.
I ja tebe volim, malecki.
Eragon je iskora io. ,,I ta sad?", zapitao se, pokuavaju i da prikrije nelagodu. Da
pokucamo?"
Prvo pogledajmo da li su otvorena", re e Arja.
Svi se postrojie spremni za borbu. Onda je Arja, sa Elvom pokraj sebe, zgrabila kvaku u
levom delu vrata, spremna da ih povu e.
im je to uradila, snop treperavog vazduha se pojavio oko Blodgarma i njegovih deset
vra eva. Eragon vrisnu, a Safira kratko zasikta kao da je stala na neto otro. Vilenjaci kao da nisu
mogli da se pomere u tim snopovima ak im i o i behu nepomi ne, zagledane u ono to su gledali kad
su ih ini obuhvatile.
Uz teku tutnjavu, neka vrata u zidu s leve strane naglo se otvorie i vilenjaci krenue k njima
poput povorke kipova koji klize po ledu.
Arja se bacila za njima isturivi nazubljeno koplje kako bi prosekla arolije koje su okovale
vilenjake, ali bila je prespora te nije uspela da ih sustigne.
Letta!", viknu Eragon. Stojte! Behu to najprostije ini kojih je mogao da se seti kako bi
pomogao. Me utim, arolije behu prejake da bi ih slomio, te vilenjaci nestadoe kroz crni otvor i vrata
se zalupie za njima. Eragona obuze o aj. Bez vilenjaka... Arja je udarila po vratima drkom
Dautderta, te je ak pokuala da prona e rub izme u vrata i zida vrhom se iva, kao to je u inila s
vratancima na ulazu, ali zid je delovao vrsto i neprobojno.
Okrenula se sa izrazom ledenog gneva na licu. Umarote, rekla je, potrebna mi je vaa pomo
da otvorim ovaj zid.
Ne, re e joj beli zmaj. Galbatoriks je zasigurno dobro skrio tvoje saborce. Potraga za njima
samo bi nam iscrpla energiju i dovela nas u jo ve u opasnost.
Arjine iskoene obrve jo se vie natutie. Ali onda mu idemo naruku, Umarot-elda. On i eli
da nas razdvoji i oslabi. Nastavimo li bez njih, Galbatoriks e nas mnogo lake poraziti.

306

Da, malecka. Ali ne misli li da bi jajolomac tako e eleo da krenemo za njima? Moda eli
da od silnog besa i brige zaboravimo na njega, pa da slepo uletimo u jo neku od njegovih klopki.
Zato bi se toliko namu io? Mogao je da zarobi Eragona, Safiru, tebe i ostale Eldunarije, kao
to je zarobio Blodgarma i ostale, ali ipak to nije u inio. Moda to eli da nas iscrpe pre nego to se
suo imo s njim ili pre nego to pokua da nas uniti.
Arja je na tren pognula glavu, a kada je podigla pogled, na licu joj vie nije bilo gneva, bar ne
na povrini; imala je izraz uobi ajene obazrivosti. ta bi onda trebalo da uradimo, Ebrithil?
Uz nadu da Galbatoriks ne e ubiti Blodgarma i ostale, bar ne odmah, nastavi emo da traimo
kralja. Arja se povinovala, ali Eragonu je bilo jasno da joj je sve to odbojno. Nije mogao da je krivi,
poto se i sam tako ose ao.
Kako to da nisi predosetila zamku?", upitao je Elvu priguenim glasom, Smatrao je da zna
odgovor, ali hteo je da ga uje od nje. Zato to ih nije povredila", rekla mu je. Klimnuo je.
Arja se vratila do zlatnih vrata kako bi ponovo uhvatila kvaku s leve strane. Pridruivi joj se,
Elva je obavila ru icu oko dralja Dautderja.
Izvivi se, Arja po e da vu e, te masivna vrata polako po ee da se otvaraju ka spolja. Eragon
bee ube en u to da nijedan ljudski stvor ne bi mogao da ih otvori. ak ih je i Arja, kraj sve svoje
snage, jedva otvorila.
Kada su vrata dodirnula zid, Arja ih je pustila, te su se ona i Elva pridruilo Eragonu ispred
Safire.
S druge strane ogromnog zasvo enog ulaza nalazila se golema, mra na odaja. Eragon nije
mogao da joj odredi veli inu poto su joj zidove skrivalo barunaste senke. Red besplamnih lampi
nasa enih na gvozdene ipke pruao se sa obe strane ulaza, osvetljavaju i areni pod i nita drugo, a
blag odsjaj je dopirao odozgo, s kristala postavljenih po udaljenoj tavanici. Dva reda lampi zavravala
su se vie od sto pedeset metara dalje, blizu podnoja irokog podijuma na kojem bee presto. Na
prestolu je sedela crna prilika, jedina u itavoj odaji, sa isukanim ma em na krilu, Oko belog metala
irio se blag odsjaj.
Eragon proguta knedlu, te jo ja e stegnu Brisingr. Hitro je protrljao Safirinu vilicu rubom
tita, a ona mu odgovori palacaju i jezikom. Kao da slede pre utni dogovor, njih etvoro krenue
napred.
im su se svi obreli u prestonoj dvorani, zlatne se dveri zatvorie za njima. Eragon je to i
ekivao, ali prasak ga je ipak prepao. Kada je odjek izbledeo u tihoj polutami, ona prilika se
promekoljila na prestolu kao da se budi iz dubokog sna, a onda neki glas - glas kakav Eragon dotad
ne beo uo, dubok, raskoan, s mnogo ja im zapovedni kim prizvukom od onog u Aihadovom,
Oromisovom i Hrotgarovom glasu, glas spram kojeg su ak i vilenja ki glasovi delovali grubo i
neskladno - odjeknu iz dubine prestone dvorane.
Glas im re e: Ah, o ekivao sam va dolazak. Dobro doli u moj dom. Ti pogotovo, Eragone
Senkoubico, a i ti, Safira Svetlokrljuna. Silno eleh da vas upoznam. No drago mi je i to vidim tebe,
Arja, k eri Islanzadina, to se i sama moe Senkoubicom zvati, a i tebe, Elva Blistavo elna. I vas,
naravno, Glejdre, Umarote, Valdre i ostali to doputovaste s njima skriveni. Dugo sam verovao da
mrtvi behu, ali izuzetno mi je drago to nije tako. Dobro doli, svi! Mnogo je tema za razgovor."
***

307

U SREDITU SUKOBA
S ratnicima svoga bataljona, Roran je sa spoljnih zidina Urubejna prokr io put do ulica. Tamo
zastadoe da se prestroje, a on uperi malj te im viknu: Na kapiju!"
On i nekoliko ljudi iz Karvahola, uklju uju i i Horsta i Delvina, zauzee elo, te su du
bedema potr ali ka rupi koju vilenjaci napravie
pomo u svojih ma ija. Dok su tr ali, nad glavama su im letele strele, ali niijedna nije bila
usmerena u njih, pa nije uo da je neko iz njihove skupine povre en.
Naili su na nekoliko desetina vojnika u uzanom prostoru izme u bedema i kamenih ku a.
Nekolicina je zastala kako bi se borila s njima, ali ostali pobegoe, a ak se i oni to se odvaie na
borbu ubrzo povukoe niz bo ne sokake.
Divlja ko klanje i ose aj pobede isprva zaslepie Rorana. Me utim, dok su vojnici na koje su
nailazili nastavljali da bee, teskoba po e da mu se iri stomakom, te je po eo da se osvr e mnogo
opreznije, tragaju i za bilo im to bi mu delovalo druga ije nego ina e.
Neto nije bilo u redu. Bio je siguran u to.
Galbatoriks im ne bi dopustio da tako lako odustanu", promrmljao je sebi u bradu.
ta?", zapita ga Albrih, koji je bio tik do njega.
Rekoh da im Galbatoriks ne bi dopustio da tako lako odustanu." Okrenuvi glavu, Roran
doviknu bataljonu: Na ulite ui i izotrite pogled! Kladim se da nam je Galbatoriks pripremio pokoje
iznena enje. Ne smemo dozvoliti da nas uhvati nespremne, je li tako?"
Ne emo, eki aru!", slono mu viknue, te zalupae orujem po titovima. Svi osim
vilenjaka. Zadovoljno je ubrzao korak, osmatraju i krovove.
Uskoro su izbili u ulicu zasutu utom, koja je vodila do nekadanje glavne gradske kapije. Od
nje bee ostala samo zjape a rupetina, pri vrhu iroka
stotinak metara, puna obruenog kamenja. Kroz otvor su hrlili Vordeni i njihovi saveznici ljudi, patuljci, Urgali, vilenjaci i ma kodlaci - bore i se rame uz rame prvi put u povesti.
Strele su pljutale po vojsci koja je nadirala u grad, ali vilenja ke arolije su spre avale
smrtonosne strelice da im nanesu povrede. No to nije vailo i za Galbatoriksove vojnike: Roran je
video kako neki padaju pred vordenskim strelcima, mada neki jesu imali zatitu od strela. Pretpostavio
je da su to Galbatoriksovi miljenici.
Kada se njegov bataljon pridruio vojsci, Roran je primetio Jormundura kako jae u masi
ratnika. Roran mu doviknu pozdrav, a on mu uzvrati istom merom. im stignemo do edrvana" pokazao je ma em ka velikom, kitnjastom vodoskoku koji se uzdizao u dvoritu nekoliko stotina
metara ispred njih - povedi svoje ljude nadesno. O istite juni deo grada, a onda emo se ponovo
videti kod tvr ave!"
Roran mu naglaeno klimnu kako bi ga Jormundur video. Razumeo!"
Ose ao se bezbednije poto su se ponovo obreli u drutvu ostalih ratnika, mada ga je i dalje
mu ila teskoba. Gde li su?, zapitao se gledaju i u puste ulice. Galbatoriks je navodno itavu svoju
vojsku okupio u Urubejnu, ali Roran jo nije video naznake vojne sile. Na zidinama je bilo iznena uju e malo vojnika, a i oni to behu tamo pobegoe pre nego to je trebalo.
Mami nas da za emo dublje, sinu Roranu. Bio je sasvim uveren u to. Sva je to predstava
osmiljena da nas zavara. Ponovo privukavi Jormundurovu panju, viknuo je: Neto nije u redu!
Gde su im vojnici?"
Namrtivi se, Jormundur se okrenuo kako bi porazgovarao s kraljem Orinom i kraljicom
Islanzadi, koji dojahae do njega. Bee to udan prizor, poto je na Islanzadinom levom ramenu sedeo
beli gavran, zaka ivi kando za njen zlatni oklop.
Vordeni su i dalje marirali, zalaze i sve dublje u Urubejn.
ta nije u redu, eki aru?", zaurla Nar Garzvog probivi se do Rorana.
Roran je bacio pogled ka glavatom Kulu. Nisam siguran. Galbatoriks je..."
Zaboravio je ta je hteo da kae kada se rog oglasio izme u gra evina ispred njih. Svirao je
itav minut priguenim, zloslutnim tonom zbog kojeg se Vordeni zaustavie, zabrinuto se osvr i oko
sebe.

308

Roranu zadrhta srce. To je to", rekao je Albrihu. Okrenuo se i mahnuo maljem pokazuju i ka
toj strani ulice. Svi onamo!", povikao je. Zavucite se izme u zgrada i prona ite zaklon!"
Njegovom bataljonu je trebalo vie vremena da se iskobelja iz kolone ratnika nego da joj se
pridrui. Iznerviran, Roran je nastavio da vi e, pokuavaju i da ih natera da ubrzaju. Bre, pseta
otegnuta! Bre!"
Rog se ponovo oglasio, te Jormundur kona no naredi da se itava vojska zaustavi.
Roranovi ratnici ve behu na sigurnom, ugurani u tri ulice, gde se nabie iza zgrada ekaju i
nare enja. On je stajao kraj jedne ku e s Garzvogom i Horstom i virio iza oka kako bi video ta se
zbiva.
Rog se oglasi jo jednom, a onda bat brojnih koraka odjeknu Urubejnom.
Jeza obuze Rorana im je ugledao strojeve vojnika kako mariraju ka glavnoj ulici iz tvr ave,
hitri i poravnati, neustraivih lica. Pred njima je, na sivom atu, jahao zdepast, ple at mukarac. Nosio
je blistav grudni oklop, ispup en tridesetak centimetara kako bi mu trbuina stala pod njega. U levoj
ruci je nosio tit sa oslikanom obruenom kulom na ogoljenoj steni. U desnoj je ruci nosio perni
buzdovan koji ve ina ljudi ne bi mogla ni da podigne. On je pak njime mahao tamo-amo.
Roran je ovlaio usne. Pretpostavio je da taj ovek nije niko drugi do gospodar Barst, a ako je
i polovina onoga to je uo o njemu bila istinita, Barst nikada ne bi ujahao pravo u suparni ke snage
ukoliko nije sasvim siguran da e ih unititi.
Roran je dovoljno video. Odgurnuvi se od ugla zgrade, rekao je: Ne emo ekati. Kaite
drugima da krenu za nama." Namerava da pobegne, eki aru?", zagrme Nar Garzvog. Ne",
odvrati Roran. Nameravam da ih napadnem sa strane. Samo bi budala napala toliku vojsku s ela.
Kre i!" Odgurnuo je Urgala, te je pourio na drugu stranu ulice kako bi zauzeo poloaj ispred svojih
ratnika. Samo bi budala krenula pravo na oveka kojeg je Galbatoriks odabrao za predvodnika svojih
snaga. Dok su se probijali izme u gusto zbijenih gra evina, Roran za u kako vojnici kli u: Gospodar
Barst! Gospodar Barst! Gospodar Barst!" Onda po ee da lupaju po tlu pendetiranim izmama i da
udaraju ma evima po titovima.
Sve bolje od boljeg, pomisli Roran, zaalivi zbog toga to se ne nalazi na nekom drugom
mestu.
Potom im i Vordeni uzvratie povicima, ispunjavaju i vazduh klicanjem u slavu Eragona i
Jaha a, te po gradu odjeknue udarci metala i krici ranjenika.
Kada je procenio da se njegov bataljon nalazi na sredini carske vojske, Roran je naredio
vojnicima da skrenu i da po u u pravcu neprijatelja. Drite se jedni drugih", naredio im je.
Sastavite zid od titova i, ta god radili, titite vra eve."
Ubrzo su spazili gusto zbijene vojnike na ulici, mahom kopljanike, kako se vuku ka popritu
bitke.
Nar Garzvog ispusti krvolo an urlik. To u inie i Roran i ostali ratnici iz bataljona, te svi
pojurie ka neprijateljskom stroju. Vojnici kriknue; me u njima zavlada panika dok su bre-bolje
pokuavali da se povuku, gaze i sopstvene saborce ne bi li napravili mesta za borbu.
Urli i, Roran se bacio na prvi red ljudi. Krv iknu svuda oko njega kada je po eo da vitla
maljem. Ose ao je kako se pod njim savijaju metal i kosti. Vojnici behu toliko zbijeni da su bili
gotovo bespomo ni. Ubio ih je etvoricu pre nego to je jedan stigao da zamahne ma em k njemu.
Roran ga
je odbio titom.
Na rubu ulice, Nar Garzvog je oborio estoricu ljudi jednim jedinim zamahom toljage. Vojnici
odmah po ee da ustaju, ne obra aju i panju na povrede koje bi ih osakatile da su mogli da osete bol,
te ih Garzvog ponovo udari, pretvaraju i im tkivo u kau.
Roran nije bio svestan ni ega sem ljudi pred sobom, teine malja u ruci i klizave okrvavljene
kaldrme pod stopalima. Lomio je, lupao, poginjao se i gurao, urlao i vikao, i ubijao, ubijao, ubijao, sve
dok, iznena en, nije zamahnuo uprazno. Oruje mu se odbilo o tlo, kaldrma prsnu na sve stranu i
bolan gr mu prostruja kroz ruku.
Roran odmahnu glavom da bi odagnao ratoborni zanos: uspeo je da se probije kroz itavu
gomilu vojnika.
Obrnuvi se, video je da se ve ina njegovih ratnika i dalje bori s vojnicima levo i desno od
njega. Ponovo urliknuvi, bacio se nazad u sukob.

309

Tri ga vojnika opkolie: dvojica s kopljima i jedan s ma em. Roran je nasrnuo na oveka s
ma em, ali okliznuo se ugazivi u neto meko i vlano. Pri padu je zamahnuo maljem ka glenjevima
najblieg oveka. Vojnik je odsko io, spreman da obrui ma na Rorana, a jedan vilenjak je posko io
napred i obezglavio svu trojicu pomo u dva hitra zamaha.
Bee to, zapravo, ona vilenjakinja s kojom je razgovarao ispred gradskih zidina; sada je bila
isprskana krvavim prugama. Pre nego to je uspeo da joj zahvali, poletela je napred, te je munjevito
posekla jo nekoliko vojnika.
Videvi ih na delu, Roran je zaklju io da svaki vilenjak vredi kao petorica ljudi, ne ra unaju i
njihovu vetinu bacanja ini. to se pak Urgala ti e, prosto se trudio da im se sklanja s puta - pogotovo
Kulima. inilo mu se da oni i ne razlikuju prijatelje i neprijatelje kada se zanesu, a pride su bili toliki
da im se lako moglo desiti da nekoga nehotice ubiju. Video je kako je jedan od njih smodio nekog
vojnika, stisnuvi ga izme u svoje noge i zida neke zgrade, a da to nije primetio. Potom je video Kula
kako, okre i se, odseca glavu vojniku nenamernim zamahom tita.
Borbe su trajale jo nekoliko minuta. Naposletku oko njih ostadoe jedino mrtvi vojnici.
Obrisavi znoj sa ela, Roran je pogledao niz ulicu. Podalje ka gradu, video je vojnike vojske
koju su unitili kako nestaju izme u ku a; tr ali su da bi se to pre pripojili drugom delu
Galbatoriksove vojske. Palo mu je na um da krene za njima, ali glavno poprite bitke bee na rubu
grada, pa je hteo da se stuti nad vojnike odostrag i da im razbije redove.
Ovamo!", viknuo je podiu i malj, te se dade niz ulicu.
Strela mu se zari u tit, pa on podie pogled i spazi obris nekog oveka kako se sputa iza vrha
oblinjeg krova.
Kada je, probivi se izme u zbijenih ku a, izronio na istinu ispred unitene glavne kapije
Urubejna, zatekao je takav mete da se pokolebao, ne znaju i ta da ini.
Dve vojske su se toliko pomeale da nije bilo mogu e odrediti gde su im strojevi i linije, pa
ak ni gde je sam bojni front. Grimizne tunike behu ratrkane po itavom trgu - ponegde usamljene,
ponegde u ve im skupinama a sukob se prelio i u sve okolne ulice, te se Roranu u inilo da je vojska
po ela
da se iri ka rubovima poput nekakve mrlje. Me u borcima koje je o ekivao, spazio je i
skupine ma aka - obi nih ma aka, ne ma kodlaka - kako napadaju vojnike, to bee svirep i straan
prizor kakav nikada video nije. Znao je da ma ke slede nare enja ma kodlaka.
Nasred trga, gospodar Barst je sedeo na sivom atu, a njegov ogroman zaobljen grudni oklop
presijavao se pod odsjajem vatri koje su gorele u okolnim ku ama. I dalje je mahao buzdovanom bre
od ma kog oveka, te bi svakim udarcem usmrtio bar jednog Vordena. Strele odapete ka njemu
nestajale su u obla cima sivkastonarandastog plamena, ma evi i koplja odbijali su se od njega kao da
je sazdan od kamena, a ak ni snaga Kula u punom naletu nije bila dovoljna da ga obori s njegovog
pastuva. Roran je zapanjeno posmatrao kako, laganim zamahom buzdovana, taj ovek u oklopu gnje i
mozak jednog Kula, kako mu lomi rogove i lobanju bez po muke, kao da lomi ljusku jajeta.
Roran se namrtio. Kako moe biti toliko snaan i brz? Posredi o igledno behu ma ije, ali i te
ma ije su morale imati izvor. Na Barstovom buzdovanu i oklopu nije bilo dragulja, a Roran nije
smatrao da Galbatoriks napaja Barsta energijom iz daljine. Roran se prisetio razgovora koji je vodio sa
Eragonom
no pre nego to su spasli Katrinu iz Helgrinda. Eragon mu je tada kazao da se ljudsko telo u
biti ne moe izmeniti tako da dobije brzinu i snagu vilenjaka, ak ni ako je posredi telo Jaha a, te da je
ono to su zmajevi uradili Eragonu tokom Proslave zakletve u krvi bilo utoliko neverovatnije.
Galbatoriks nije mogao tako da preobrazi Barsta, te se Roran ponovo zapitao gde li se to nalazi izvor
Barstove neprirodne mo i.
Zategavi uzde, Barst obrnu konja. Svetlost koja je prela preko njegovog zaobljenog oklopa
privukla je Roranovu panju.
Roranu se usta osuie i o aj se javi u njemu. Koliko je on uo, Barst nije ovek koji bi imao
trbuinu. On ne bi dozvolio sebi da se otrombolji, niti bi Galbatoriks izabrao takvog oveka da mu
brani Urubejn. Jedino objanjenje koje je imalo smisla bee to da je Barst privezao Eldunari uz telo,
ispod neobi no oblikovanog grudnog oklopa.
Ulica se potom zatresla i rascepila i mra na se pukotina pojavila ispod Barsta i njegovog
paripa. Rupa bi ih sasvim progutala, pa bi jo i ostalo mesta oko njih, ali njegov konj je ipak ostao da
lebdi u vazduhu kao da mu kopita i dalje vrsto stoje na tlu. aren venac zatitra oko Barsta poput

310

oblaka sastavijenih od iscepkanih duga. Od njega su se naizmeni no irili talasi toplote i hladno e, a
Roran ugleda i kako ledeni pipci puze iz zemlje kao da ele da sputaju konja obavivi mu se oko nogu.
Me utim, led nije okovao konja, niti su ostale arolije uticale na tog oveka i njegovog ata. Barst ju
ponovo zategao uzde i poterao konja napred, ka skupini vilenjaka koji su stajali kraj oblinje ku e i
bajali na drevnom jeziku. Roran je pretpostavio da su upravo oni bacali ini na Barsta.
Podigavi buzdovan visoko iznad glave, Barst ulete me u vilenjake. Oni se razbeae kako bi
se zatitili, ali uzalud, poto im je Barst rascepio titove i izlomio ma eve. Kada je ponovo potegao,
buzdovan je smrskao vilenjaku kao da su im kosti tanane i uplje poput pti jih.
Zato ih njihove zatitne ini nisu sa uvale?, zapita se Roran. Zato ne mogu da ga zaustave
mislima? Pa on je samo ljudsko bi e, i ima samo jedan Eldunari.
Nekoliko metara dalje, ogroman okrugao kamen pade u more uskomeanih tela ostavljaju i za
sobom jarkocrvenu mrlju, te odsko i ka jednoj zgradi i porui statue iznad ulaza.
Roran se naglo sagnuo i opsovao gledaju i odakle je kamen doao. Video je da su, na drugom
kraju grada, Galbatoriksovi vojnici preuzeli katapulte i ostale ratne naprave postavljene na zidine.
Ga aju sopstveni grad, pomislio je. Ga aju sopstvene ljude!
Zgroeno zareavi, okrenuo se od trga, usmeren ka unutranjosti grada. Tu ne pomaemo!",
doviknuo je svom bataljonu. Ostavite Barsta ostalima. Idemo u onu ulicu tamo!", pokazao je nalevo.
Probi emo se do bedema, pa emo tamo zauzeti busiju!"
Nije uo odgovor svojih ratnika, ako ga je bilo, poto je ve bio u pokretu. Iza njega, jo jedan
kamen pade na vojsku izazvavi jo bolnih vrisaka.
Ulica koju je Roran odabrao bila je prepuna vojnika, ali i vilenjaka i ma kodlaka, koji behu
zbijeni ispred ulaza u eirdijsku radnju; upinjali su se da odbiju silne neprijatelje. Vilenjaci neto
viknue i desetak vojnika pade na tlo, ali ostali su i dalje stajali.
Uronivi me u vojnike, Roran se ponovo predao krvavom borbenom zanosu. Posko io je
preko jednog sruenog vojnika i obruio malj na kacigu nekog oveka okrenutog le ima. Uveren da ga
je ubio, Roran je titom odgurnuo narednog vojnika i ubo ga krajem malja u vrat lome i mu kosti.
Delvina su pogodili kopljem u rame, pa je pao na koleno uz bolan krik. Mau i maljem bre
nego ina e, Roran je oterao kopljanika kako bi Delvin izvukao oruje iz sebe i ustao.
Povuci se", re e mu Roran.
Delvin odmahnu glavom iskezivi zube: Ne u!"
Nazad, sunce ti kalajisano! To je nare enje!"
Delvin opsova, ali ipak ga poslua, te Horst zauze njegovo mesto. Roran je zapazio da kova u
krvare posekotine na rukama i nogama, ali one ga, izgleda, nisu ometale pri kretanju.
Izbegavi zamah ne ijeg ma a, Roran stupi napred. U inilo mu se da je uo blago fijukanje iza
sebe, a onda mu u uima zazvoni nekakva grmljavina, zemlja se zavrte oko njega i mrak mu pade na
i. Probudio se s bolom u glavi. Ugledao je nebo, jarko pri izlasku sunca, i mra nu unutranjost
nadvijene litice. Bolno zabrundavi, nekako se uspravio. Leao je u podnoju spoljnog bedena, pokraj
krvavih ostataka kamena izba enog iz katapulta. Izgubio je tit i malj, to ga je odmah zabrinulo i
pomelo. Dok je on pokuavao da se sabere, petorica vojnika pojurie k njemu, te ga jedan od njih
ubode kopljem u grudi. iljak ga je gurnuo ka zidu, ali nije mu probuio kou.
Dr'te ga!", viknue vojnici, te Roran oseti kako ga ne ije ruke grabe za ruke i noge. Po eo
je da se koprca pokuavaju i da se istrgne, ali jo je bio slab i dezorijentisan, a bilo je previe vojnika
da bi mogao da ih savlada. Vojnici ga odjednom ispustie i Roran ugleda crnokosu enu kako kre e
ka njima, vitlaju i ma em vetinom oprobane ratnice. Za nekoliko sekundi, ubila je petoricu ljudi,
mada joj je jedan od njih naneo plitku posekotinu du leve butine. Potom mu je pruila ruku i rekla:
eki aru." Uhvativi je za podlakticu, video je da joj zglob, na mestu koje nije pokrivala izlizana
oklopna manetna, prekriven oiljcima, kao da je igosana ili iibana do kosti. Iza te ene je stajala
devojka bledog lica u oklopu skrpijenom od razli itih delova i de ko koji naizgled bee godinu ili dve
mla i od devojke. Ko ste vi?", upitao je ustaju i. enino lice bee veoma upe atljivo: iroko, jakih
kostiju, preplanulo i ogrubelo kao u nekoga ko ivot mahom provodi napolju. Samo sam u prolazu",
rekla mu je.
nuvi, podigla je jedno koplje i dala mu ga. Blagodarim." Klimnula mu je, te ona i
njeni mladi saputnici otr ae me u zgrade zaputivi se dublje u grad. Roran je pola sekunde za eno
zurio za njima, a onda se pribrao i pourio niz ulicu kako bi se pridruio svom bataljonu.

311

Ratnici ga do ekae uz zaprepa ene pokli e te, ohrabreni, napadoe vojnike s novom
estinom. Me utim, kada je zauzeo mesto me u ostalim ljudima iz Karvahola, otkrio je da je kamen
koji ga je pogodio ubio Delvina. Njegova tuga ubrzo je prerasla u gnev, pa se borio e e nego ranije,
reen da to pre okon a bitku.
***

312

IME NAD IMENIMA

Uplaen ali odlu an, Eragon je krenuo napred sa Arjom, Elvom i Safirom, uputivi se ka
podijumu na kojem je Galbatoriks oputeno sedeo na svome prestolu.
Razdaljina bee povelika, dovoljno velika da Eragon prou i nekoliko strategija i mnoge
odbaci kao nesvrsishodne. Znao je da im snaga ne e biti dovoljna da poraze kralja: bi e im potrebna i
prepredenost, a to bee neto to mu je, smatrao je, najvie nedostajalo. No nisu imali izbora do da se
suo e s Galbatoriksom.
Dva niza svetiljki to su vodila ka podijumu behu dovoljno razmaknuta, pa su njih etvoro
hodali jedno uz drugo. Eragonu je to odgovaralo, poto je znao da e Safira mo i da se bori pokraj njih
ako zatreba.
Dok su se pribliavali prestolu, Eragon je nastavio da prou ava odaju. U inilo mu se da je to
udnovata odaja za prijem kraljevskih gostiju. Prostorija je, izuzev osvetljene staze pred njima, bila
skrivena neprobojnom tamom, mra nija ak i od dvorana patuljaka pod Trondhimom i Farden
Durom, a u vazduhu je visio suvonjav, opojan miris koji mu se inio poznatim, mada nije znao odakle.
Gde je ruikan?", upitao je priguenim glasom.
Safira je onjuila vazduh. Ose am njegov miris, ali ne ujem ga.
Elva se namrtila. Ja ga pak ne ose am."
Kada ih je od podijuma delilo desetak metara, svi se zaustavie. Iza prestola su visile debele
crne zavese od barunaste tkanine, ire i se sve do tavanice.
Senka je skrivala Galbatoriksovo lice. Onda se nagnuo ka svetlosti, te ga Eragon ugleda. Lice
mu je bilo izdueno i suvonjavo, sa uvu enim elom i otrim nosom. O i mu behu vrste poput
kamena, s malim beonja ama. Usne mu behu tanke i iroke, blago povijene na rubovima, a nosio je i
kratko potkresanu bradu i brkove koji, kao i njegova ode a, behu potpuno crni. Delovao je kao ovek
u etvrtoj deceniji: jo na vrhuncu snage, ali ipak blizu po etka njenog opadanja. Na elu i oko nosa
imao je bore, a njegova preplanula koa delovala je tanano kao da je itave zime jeo samo ze je meso i
repu. Ramena mu behu iroka i mii ava, a struk uzan.
Na glavi je nosio krunu od crvenkastog zlata, ukraenu raznim draguljima. Kruna je delovala
staro, starije i od same dvorane, pa se Eragon zapitao da li je nekada pripadala kralju Palansaru,
mnogo stotina godina ranije.
Galbatoriksu je u krilu leao ma . Bee to ma Jaha a - to bee o igledno, iako Eragon takav
nikada video nije. Se ivo, bal ak i nakrsnica behu mu potpuno beli, a dragulj u jabuci bee proziran
poput gorskog potoka. Neto je u tome ma u onespokojilo Eragona. Sama njegova boja, nepostoje a
boja,
podse ala ga je na kost izbledelu na suncu. Bee to boja smrti, a ne ivota, mnogo opasnija od
bilo koje nijanse crne, ak i od one najcrnje.
Galbatoriks ih je sve osmotrio otrim pogledom, ne trep i. Dakle, do oste da me ubijete",
rekao je. Ho emo li po eti, onda?" Podigao je ma i rairio ruke u znak dobrodolice.
Eragon je rairio noge i podigao ma i tit. Kraljev poziv ga je uznemirio. Poigrava se nama.
I dalje se dre i za Dautdert, Elva je kro ila napred i po ela da govori, Me utim, iz usta joj
nije izlazio nikakav glas, te je, uznemirena, pogledala Eragona.
Eragon je pokuao da joj dodirne um, ali nije mogao da joj oseti misli -Elva kao da vie nije
bila u odaji s njima.
Galbatoriks se nasmeja, vrati ma na krilo i zavali se na prestolu. Zar si zaista verovala da
nisam svestan tvojih sposobnosti, dete? Zar si zaista mislila da e me onesposobiti tom tri avom,
providnom smicalicom? Ne sumnjam ja da bi me tvoje re i povredile, ali najpre bih morao da ih
ujem." Blede mu se usne izvie u opak, neveseo osmeh. Kakva ludost. I ovo je va plan? Devoj ica
koja ne moe da govori ukoliko joj ja ne dozvolim, dilit podesniji za ukraavanje zida nego za boj i
zbirka Eldunarija koji su, od starosti, ve napola sili s uma? Tsk-tsk... Mislio sam da si pametnija,
Arja. I ti, Glejdre, ali pretpostavljam da su ti ose anja pomutila razum poto sam upotrebio Murtaga
kako bih ubio Oromisa."
Obra aju i se Eragonu, Safiri i Arji, Glejdr re e: Ubijte ga. Zlatni je zmaj bio sasvim smiren,
ali upravo je ta smirenost odavala bes koji mu je nadvladao sva ostala ose anja.

313

Eragon je hitro razmenio poglede sa Arjom i Safirom, te njih troje krenue ka podijumu, a
Glejdr, Umarot i ostali Eldunariji napadoe Galbatoriksa mislima.
Tek to je Eragon na inio nekoliko koraka, kralj ustade sa svog barunastog sedita i viknu.
Re je odjeknula Eragonovim mislima, te mu se u inilo da mu je svaki deo bi a zatreperio kao da je
on instrument na kojem je svira zategao icu. Uprkos snanoj reakciji, Eragon nije uspeo da zapamti
tu re : izbledela mu je u glavi, ostavljaju i za sobom jedino spoznaju o svome postojanju i dejstvu.
Galbatoriks je izgovorio jo nekoliko re i, ali nijedna nije imala isti uticaj, a Eragon bee
previe oamu en da bi spoznao njihovo zna enje. Kada je poslednja fraza napustila kraljeve usne,
neka sila je epala Eragona zaustavivi ga usred koraka. Vrisnuo je od iznena enja. Pokuao je da se
pomeri, ali telo kao da mu bese okovano kamenom. Jedino je mogao da die, gleda i, kao to je ve
otkrio, da govori.
Nita mu nije bilo jasno: njegove zatitne ini trebalo je da ga odbrane od kraljevih ma ija.
Kako to da se ose ao kao da visi na rubu bezdana?
Pokraj njega, Safira, Arja i Elva delovale su jednako nepokretno.
Razjaren lako om kojom ih je kralj onesposobio, Eragon je pripojio misli sa Eldunarijima, koji
su nasrtali na Galbatoriksovu svest. Osetio je da su naili na otpor mnotva drugih umova - behu to
zmajevi koji su itali, kretali i urlikali sumanutim, izbezumljenim horskim glasovima ispunjenim
tolikim bolom i tugom da Eragon poeleo da se izvu e odatle da ga ne bi uvukli u svoje ludilo. I oni
behu snani, kao da su svi veliki kao Glejdr ili ak ve i od njega.
Suparni ki zmajevi spre avali su ga da neposredno napadne Galbatoriksa. Kad god bi se
Eragonu u inilo da je dodirnuo kraljeve misli, jedan od porobljenih zmajeva okomio bi se na njegov
um, sve vreme sik i, te bi ga naterao da se povu e. Borba s tim zmajevima bee teka zbog njihovih
podivljalih i nepovezanih misli; nisu se dali pokoriti kao to se pobesneli vuci ne bi dali obuzdati. Uz
to, bilo ih je previe, mnogo vie od onih koje Jaha i sakrie u Kripti dua.
Pre nego to je bilo koja strana zadobila prednost, Galbatoriks, koji kao da ostade netaknut
tom nevidljivom borbom, re e: Do ite, de ice moja, da upoznate nae goste."
De ak i devoj ica ukazae se iza prestola, te stadoe s kraljeve desne strane. Devoj ica je
imala oko est leta, a de ak osam ili devet. Prili no su li ili jedno na drugo, te je Eragon pretpostavio
da su brat i sestra. Oboje behu u ode i za spavanje. Devoj ica se vrsto drala za de akovu ruku,
napola se skrivaju i iza njega, a de ak je delovao preplaeno ali odlu no. Dok se borio s
Galbatoriksovim Eldunarijima, Eragon je osetio misli te dece - osetio je njihovu uasnutost i
zbunjenost i znao je da su ta deca stvarna.
Nije li preslatka?", upita Galbatoriks, podigavi devoj icinu bradu svojim duga kim prstom.
Kolike okice, i kakva lepa kosica. A tek to je ovo mom e zgodno!" Spustio je aku na de akovo
rame. Obi no se kae da su deca na blagoslov, ali ja ne delim taj stav. Prema mom iskustvu, deca su
svirepa i osvetoljubiva koliko i odrasli. Jedino im nedostaje snaga da druge pot ine svojoj volji.
Moda ete se saglasiti sa mnom, a moda i ne ete. No ja znam da se vi, Vordeni, di ite
svojom estito u. Sebe vidite kao uvare pravde, branitelje nevinih - kao da je bilo ko zaista nevin kao plemenite ratnike to se bore da isprave drevno zlo. Pa dobro, onda: hajde da stavimo vaa
ube enja na probu, pa da vidimo da li ste to to tvrdite da jeste. Ukoliko ne prekinete napad, ubi u ovo
dvoje" - protresao je de akovo rame - ,,a ubi u ih i ako me ponovo napadnete... tavie, ako me
ozlovoljite, svakako u ih ubiti, pa bih vam savetovao da budete ljubazni prema meni." Njegove re i
su prestravile de aka i devoj icu, ali oni nisu pokuali da pobegnu.
Eragon pogleda Arju, te u njenim o ima vide odraz sopstvenog o aja.
Umarote!, zavapie.
Ne!, zaurla beli zmaj, rvu i se u mislima s drugim Eldunarijem.
Mora da se zaustavi, re e Arja.
Ne.'
Ubi e ih, re e Eragon.
Ne! Ne emo sada odustati! Dosta, zagrme Glejdr, mladunci su u opasnosti. Jo e vie
mladunaca biti u opasnosti ne ubijemo li jajolomca. Ho e, ali ovo nije trenutak za to, re e Arja.
Sa ekaj malo, pa emo na i na ina da ga napadnemo tako da ne rizikujemo ivote ove dece.
A ako ga ne na emo?, upita je Umarot. Ni Eragon ni Arja nisu imali odgovor na to pitanje.
Onda emo uraditi kako budemo morali, re e Safira. Mada mu nije bilo drago, Eragon je znao da je

314

ona u pravu. Nisu mogli da stave dvoje dece ispred itave Alagezije. Ako budu mogli, spa e de aka i
devoj icu; ako pak ne budu mogli, ipak e nastaviti napad. Nisu imali izbora.
Kada Eldunariji i njihov zastupnik Umarot gun aju i prekinue napad, Galbatoriks se
osmehnu: ,,E, tako je ve bolje. Sada moemo da razgovaramo kao kulturna bi a i ne moramo da
brinemo o tome ko e koga ubiti." Pomilovao je de aka po glavi i pokazao mu stepenice koje su vodile
ka podijumu. Sedi." Deca bespogovorno sedoe na najnii stepenik, najdalje od kralja. Galbatoriks
pomeri ruku, re e Kausta" i Eragon kliznu napred, naposletku se naavi u podnoju podijuma sa
Arjom, Elvom i Safirom.
Eragon se i dalje udio tome to ih zatitne ini nisu odbranile. Prisetio se one re i, koja god
to re bila, te u njemu po e da se ra a uasna sumnja.
Ubrzo se javilo i bezna e. Uprkos svim planovima, uprkos svim razgovorima, brigama i
patnjama, uprkos svem rtvovanju - Galbatoriks ih je sputao lagano kao da su tek ro eni ma i. A ako
su Eragonove sumnje bile istinite, kralj je bio straniji nego to su oni pretpostavljali. No oni ipak nisu
bili sasvim bespomo ni. Umovi jo behu njihovi. Jo su,
inilo mu se, mogli da se koriste
arolijama... na ovaj ili onaj na in.
Galbatoriksov se pogled spustio na Eragona. Dakle, ti si taj to me je toliko nasekirao,
Eragone, sine Morzanov... Odavno je trebalo da se sretnemo. Da ti mati nije bila toliko glupava da te
sakrije u Karvaholu, odrastao bi tu, u Urubejnu, kao dete iz plemi ke porodice, uza sve bogatstvo i
dunosti koje to podrazumeva, umesto da tra i dane kopaju i zemlju.
Bilo kako bilo, sada si tu i sve e to kona no biti tvoje. To ti pripada ro enjem, to je tvoje
nasle e, pa u se postarati da sve to dobije." Pomno je osmotrio Eragona, a onda re e: Vie li i na
svoju majku nego na oca. Kod Murtaga vai suprotno. No to i nije mnogo vano. Na koga god ti i tvoj
brat li ili, red je da budete u mojoj slubi kao to i vai roditelji behu."
Nikada", re e Eragon stegnute vilice.
Tanan se osmejak pojavi na kraljevom licu. Nikada? Pa, jo emo videti." Pomerio je pogled.
,,A ti, Safira... Od svih mojih dananjih gostiju, najdrae mi je to tebe vidim. Lepo si mi narasla.
Se a li se ovog mesta? Se a li se moga glasa? Mnoge sam no i proveo pri aju i tebi i ostalim jajima
o kojima sam brinuo onih godina tokom kojih sam se borio za to da sebi osiguram vlast nad
Carstvom."
S-se am se pomalo, re e Safira, te Eragon prenese njene re i kralju. Nije elela neposredno da
razgovara s kraljem, niti bi kralj to dopustio. Van otvorenog sukoba, najbolje su se titili dre i umove
odvojene.
Galbatoriks klimnu. to due ostane me u ovim zidovima, vie e se prise ati. Ti toga
moda nisi bila svesna u to vreme, ali ve i deo svoga ivota provela si u odaji nedaleko od ove. Ovo je
tvoj dom, Safira. Tu pripada. Tu e sviti sebi gnezdo i sneti jaja."
Safira zakilji, te Eragon oseti udnu enju u njoj, pomeanu s rasplamsalim gnevom.
Kralj je nastavio. Arja Drotningu. Sudba, kanda, ima smisla za alu, pa te, evo, vidim tek
sada, mada sam davno naredio da mi te dovedu. Tvoj put bee zaobilazan, ali ipak si dola, i to svojom
voljom. Mnogo mi je to smeno. Tebi nije?"
Arja stegnu usne, odbijaju i da mu odgovori.
Galbatoriks se zakikota. Priznajem da si mi trn u oku ve due vreme Nisi mi zadala onoliko
nevolja koliko onaj nezgrapni nametljivac Brom, ali nisi ni sedela skrtenih ruku. ak bi se moglo re i
da je sve ovo tvoje maslo, poto si ti poslala Safirino jaje Eragonu. Me utim, ja ti nita ne zameram.
Da nije tebe, Safira se moda ne bi ni izlegla, a ja moda ne bih uspeo da izvu em preostale
neprijatelje iz njihovih skrovita. Na tome ti zahvaljujem.
,,A tu je i Elvica. Devoj ica s belegom Jaha a na elu, sa zmajevim igom, obdarena vetinom
da ose a bol drugih i da predoseti sve to e im tek zadati bol. Koliko li si se ti napatila proteklih
meseci? Sigurno mrzi sve oko sebe zbog njihovih slabosti, pogotovo stoga to si primorana da deli
njihov jad. Vordeni te nisu iskoristili kako valja. Ja u danas okon ati borbe koje su te toliko namu ile,
pa vie ne e morati da trpi zbog greaka i nesre e drugih. To ti obe avam. Moda e mi povremeno
zatrebati tvoje vetine, ali ina e e mo i da ivi kako ti je volja i kona no e imati mir."
Elva se namrtila, ali bilo je o igledno da joj je kraljeva ponuda primamljiva. Eragon je
shvatio da je sluanje Galbatoriksa opasno koliko i sluanje same Elve.

315

Galbatoriks je zastao i po eo da
ka bal ak svoga ma a obavijen icom, sve vreme ih
posmatraju i zamagljenim pogledom. Potom je pogledao iza njih, ka ta ki u vazduhu u kojoj su
Eldunariji lebdeli skriveni od pogleda, te se natmurio. Prenesi moje re i Umarotu", rekao je.
Umarote! Ponovo imamo nesre u da se sretnemo. Mislio sam da sam te ubio na Vroengardu."
Umarot mu odgovori, te Eragon po e da prenosi njegove re i: Kae da..." ... da si mu ubio
samo telo", dovrila je Arja.
Pa, to i sam vidim", re e Galbatoriks. Gde su te to Jaha i skrili, i tebe i ove s tobom? Na
Vroengardu? Ili negde drugde? Ja i sluge moje revnosno pretraismo ruevine Doru Areabe."
Eragon je oklevao da prenese zmajev utuk, poto je bio siguran da e ozlovoljiti kralja, ali nije
znao ta bi drugo. Kae da... da taj podatak nikada ne bi svojom voljom podelio s tobom."
Galbatoriksove se obrve spojie iznad nosa. Ma je li? Re i e on meni, jo kako, hteo - ne
hteo." Kralj lupnu prstima po jabuci bletavobelog ma a.
Ovo se ivo oduzeh njegovom Jaha u kada sam ga ubio - kada sam ubio Vraela - u kuli straari
to se uzdie nad dolinom Palansar. Vrael je imao svoj naziv za ovaj ma . Zvao ga je Islingr,
Svetlozor. Drim da je Vrangr unekoliko... podesnije ime."
Vrangr je zna ilo izopa en", te se Eragon saglasio da to ime bolje pristaje ma u.
Potmuo prasak za u se iza njih, te se Galbatoriks ponovo nasmei. ,,Odli no. Murtag i Trn e
nam se uskoro pridruiti, pa emo po eti kako valja." Neki drugi zvuk ispuni odaju, propra en glasnim
itanjem koje kao da je dopiralo iz razli itih pravaca istovremeno. Galbatoriks je bacio pogled preko
ramena i rekao: To to ste otpo eli napad ovoliko rano bee nepromiljeno s vae strane. Ja sam ve
bio budan, poto ustajem pre zore, ali probudili ste ruikana. On vam je prili no nabusit kada je
umoran, a kada je nabusit, ima naviku da prodire ljude. Moji su straari odavno nau ili da ga ne
ometaju dok se odmara. I vama bi bilo bolje da ste se poveli njihovim primerom." Dok je Galbatoriks
to govorio, zastori iza prestola se pomerie i podigoe ka tavanici. Duboko zaprepa en, Eragon
uvide da su ti zastori zapravo ruikanova krila.
Crna adaja je leala sklup ana na podu, s glavom blizu prestola, stvaraju i svojom telesinom
ogradu previe strmu i previe visoku da bi bilo ko preao preko nje bez arolija. Zmajeve krljuti ne
behu blistave kao Safirine ili Trnove, ve se vie presijavahu mra nim, te nim odsjajem. Zbog
mastiljave boje, delovale su gotovo neprozirno i odavale utisak snage i vrstine; Eragon nije imao
takav utisak dok je gledao krljuti drugih zmajeva. ruikan kao da bee pokriven kamenom ili
metalom, a ne draguljima.
Taj zmaj zaista bee ogroman. Eragon je jedva pojmio da ti golemi obrisi pred njima
predstavljaju ivo stvorenje. Ugledavi deo ruikanovog rebrastog vrata, pomislio je da pred sobom
vidi glavni deo zmajevog tela, a kada je ugledao bo nu stranu ruikanovog zadnjeg stopala, pomeao
ju je sa itavom golenicom. Nabor jednog njegovog krila u njegovoj je glavi predstavljao itavo krilo.
Tek kada je, podigavi pogled, zapazio bodlje na vrhu adajine ki me, Eragon je sagledao svu
ruikanovu veli inu. Svaka bodlja bee iroka poput stabla drevnog hrasta, a krljuti koje su ih
okruivale behu debele pola lakta, ako ne i vie.
ruikan je potom otvorio jedno oko i zagledao se u njih. Duica mu bee beli astoplava, boje
gorskih lednika, upadljivo svetla me u crnim krljutima.
Zmajevo golemo iskoeno oko munjevito se pomeri gore-dole, prou avaju i im lica. U
njegovom upiljenom pogledu kao da ne bee ni ega sem gneva i ludila, te je Eragon bio ube en da bi
ih ruikan ubio u magnovenju ako bi mu Galbatoriks dopustio.
Zbog piljenja tog golemog oka i otvorenog zla koje se u njemu krilo, Eragon je poeleo da
pobegne i da se sakrije u neku rupu duboko, duboko pod zemljom. Zamiljao je da se tako sigurno
ose a zec kada nai e na neko krupno, zubato stvorenje.
Safira riknu kraj njega, te joj se krljuti du le a zatalasae i podigoe poput nakostreenog
perja.
Umesto odgovora, vatreni snopovi se pojavie u rairenim rupama ruikanovih nozdrva, te i
on riknu, zagluuju i Safiru, i odaja se ispuni tutnjavom sli nom planinskom odronu.
De ica na podijumu ciknue, te se sklup ae i zagnjurie glavice izme u kolena.
Miran budi, ruikane", re e Galbatoriks, te se crni zmaj utia. Kapak mu se spustio, ali nije
se sasvim sklopio: zmaj je nastavio da ih posmatra kroz procep irok nekoliko centimetara, kao da
eka pravi trenutak da sko i na njih.

316

Ne svi ate mu se", re e Galbatoriks. Ali njemu se niko ne svi a... je li tako, ruikane?"
Zmaj frknu, te vazduh proe miris dima.
Eragona iznova obuze bezna e. ruikan bi mogao da ubije Safiru jednim udarcem ape. A ma
koliko ta odaja bila golema, ipak je bila premala da bi Safira dugo izmicala ogromnoj crnoj adaji.
Bezna e se polako pretvorilo u ogor en gnev i po elo da se opire u nevidljivim stegama.
Kako je mogu e da si sposoban da sve ovo uradi?", viknuo je, napinju i svaki mii u telu.
To i mene zanima", re e Arja. Galbatoriksove o i zaiskrie ispod crnih ve a. Zar ne poga a
i sama, vilenjakinjice?" Vie bih volela odgovor umesto naga anja", uzvratila mu je. Pa, dobro. Ali
prvo morate da u inite neto kako biste znali da je ono to govorim zaista istina. Morate pokuati da
bacite neke ini, oboje, i onda u vam kazati." Poto ni Eragon ni Arja nita ne rekoe, kralj mahnu
rukom: Hajde, hajde, obe avam da vas ne u kazniti. Pokuajte... to je moj zahtev." Arja je prva
pokuala. Thrautha", rekla je otrim, snienim glasom, Eragon je zaklju io da je pokuavala da baci
Dautdert na Galbatoriksa. Me utim, oruje joj ostade stegnuto u ruci. Eragon potom izgovori:
Brisingr!" Mislio je da e mu spona s ma em omogu iti da upotrebi arolije tamo gde Arja nije
mogla, ali na njegovo razo aranje, se ivo ostade na svom mestu, presijavaju i se pod priguenim
osvetljenjem svetiljki.
Galbatoriks se jo vie upiljio u njih. Odgovor ti je sada o it, vilenjakinjice.
Potroio sam dobar deo proteklog veka, ali najzad sam pronaao ono za im sam tragao: na in
da upravljam svim vra evima Alagezije. Moja potraga ne bee lagana: ve ina bi ljudi odustala ili od
ogor enosti ili - ako su posedovali potrebno strpljenje - od straha. Ali ja nisam. Bio sam uporan.
Svojim prou avanjem, otkrih ono za im sam dugo udeo: plo u ispisanu u nekoj drugoj
zemlji, u nekoj drugoj epohi, rukama koje nisu pripadale ni vilenjacima, ni patuljcima, ni ljudima, ni
Urgalima. A na toj plo i bee ispisana jedna re - ime za kojim su arobnjaci tragali stole ima,
zauzvrat
dobijaju i samo gorko razo aranje." Galbatoriks je podigao jedan prst. Ime nad imenima. Ime
jezika drevnog."
Eragon potisnu psovku. Bio je u pravu. To je onaj Ra 'zak pokuavao da
mi kae, pomislio je, prisetivi se onoga to mu je jedno od tih bubolikih udovita reklo u
Helgrindu: Gotovo da je pronaao ime... Istinsko ime!" Koliko god obeshrabruju e bilo to
Galbatoriksovo otkri e, Eragon se vrsto uhvatio injenice da to ime nije moglo da zaustavi ni njega ni
Arju -ni Safiru - da se koriste arolijama ne govore i drevnim jezikom. To im, dodue, ne bi bilo od
koristi. Kraljeve zatitne ini zasigurno bi odbranile i njega i ruikana od svih ini. No ako kralj nije
znao da je mogu e koristiti se inima i bez drevnog jezika, ili pak znao ali smatrao da oni ne znaju,
mogli I ln ga iznenade i da ga pometu bar na tren, mada Eragon nije bio siguran kako bi im to
pomoglo. Galbatoriks je nastavio: Tom re ju mogu da preoblikujem ini lagano, kao to bi neki drugi
arobnjak upravljao prirodnim elementima. Sve e ini biti podvrgnute meni, mada ja ne u biti
podvrgnut njima ukoliko sam to ne odaberem."
Moda i ne zna, pomisli Eragon, te mu neka odlu nost zaiskri u srcu.
Upotrebi u ime nad imenima kako bih pokorio svakog arobnjaka u Alageziji, i niko ne e
mo i da baci ini bez mog blagoslova, ak ni vilenjaci. arobnjaci u vaoj vojsci upravo spoznaju tu
istinu. im se budu uvukli u Urubejn, dalje od glavne kapije, ini im vie ne e delovati kao to bi
trebalo. Neke e im bajalice odmah propasti, a druge e se izokrenuti, pa e uticati na vae ljude
umesto na moje." Galbatoriks nagnu glavu, te mu pogled odluta kao da slua nekoga ko mu neto
doaptava. Ve su se mnogi u vaim strojevima pogubili."
Eragon je morao da potisne poriv da pljune kralja. Nije vano", povikao je, na i emo drugi
na in da te zaustavimo."
Galbatoriksa je to, izgleda, zabavilo: Ma nije valjda. Kako? I zato? Porazmisli malo o
onome to govori. Ti bi upropastio prvu priliku da Alagezija doivi istinski mir samo da bi utolio
svoju preteranu glad za osvetom? Dopustio bi arobnjacima da nastave po svome, bez obzira na tetu
koju nanose drugima? Drim da je to mnogo gore od svega to sam ja po inio. Ali to su samo tvoja
puka naga anja. Ni najbolji me ratnici me u Jaha ima nisu porazili, a ti im nisi ni do ramena. Nikada
nije postojalo ni zrnce nade da e me zbaciti s prestola. Ni ti, ni bilo ko od vas."
Ubio sam Durzu, a pobih i Ra'zake", re e Eragon. Zato ne bih ubio i tebe?"
,,Ja nisam slab kao oni to mi slue. Pa ti ak ni Murtaga nisi mogao da potu e, a on ti je tek
senka senke. Tvoj otac Morzan bee daleko mo niji od obojice, a ak ni on nije mogao da savlada

317

moju mo . Osim toga", re e Galbatoriks sa svirepim izrazom na licu, grei ako misli da si unitio
Ra'zake. Ona jaja u Dras Leoni ne behu jedina koje sam uzeo od Letrblaka. Imam i druga, skrivena na
drugim mestima. Uskoro e se izle i, pa e Ra'zaci ponovo harati zemljom rade i ta im kaem. to se
pak ti e Durze, Senke nije teko sa initi, a ionako donose vie nevolja nego koristi. Dakle, de e moj,
nisi ti nita dobio, nita sem lanih pobeda."
Eragon je vie od svega prezirao Galbatoriksovu nadmenost i njegovo oholo nadmo no
dranje. Osetio je poriv da iskali bes na kralju i da baci na njega sva mogu a prokletstva, ali zadrao je
jezik za zubima radi sigurnosti de ice.
Ima li neko kakvu zamisao?, upitao je Safiru, Arju i Glejdra.
Ne, re e Safira. Ostali su i dalje utali.
Umarote?
Mislim da bi trebalo da ga napadnemo dok jo moemo.
itav minut je proao u tiini. Galbatoriks se podnimio i oslonio na lakat sve vreme ih
promatraju i. De ak i devoj ica tiho su plakali kraj njegovih nogu. Iznad njega, ruikanovo oko i dalje
bee usmereno ka Eragonu i njegovoj pratnji poput goleme ledenoplave svetiljke.
Onda za ue kako se vrata odaje otvaraju i zatvaraju i bat koraka oveka i zmaja.
Murtag i Trn ubrzo im se pojavie na vidiku. Zastali su pokraj Safire, te se Murtag naklonio:
Gospodaru." Kralj mu dade znak, te se Murtag i Trn smestie s desne strane prestola.
Zauzimaju i poloaj, Murtag zgroeno pogleda Eragona, a onda sklopi ruke iza le a i zagleda
se u drugi kraj odaje, ne obra aju i panju na njega.
Trebalo vam je vie vremena nego to sam o ekivao", re e Galbatoriks varljivo blagim
glasom.
Ne gledaju i ga, Murtag re e: Kapija je bila ote enija nego to sam mislio, gospodaru, a
zbog ini koje ste bacili na njih, jedva sam ih opravio." Ho e li da kae da sam ja kriv za to to si
aljkav?" Murtag stee vilice. Ne, gospodaru. Samo sam pokuao da vam objasnim. Povrh toga, i deo
hodnika bee... u neredu, pa nas je i to usporilo."
Tako, dakle. Razgovara emo o tome kasnije, ali trenutno imamo vanijih pitanja. Prvo,
vreme je da nai gosti upoznaju poslednjeg lana nae druine. A i stvarno je ve vreme da malo
osvetlimo dvoranu."
Galbatoriks tresnu ma em pljotimice po rukohvatu prestola, te dubokim glasom viknu:
Naina!"
Prema njegovom nare enju, stotine svetiljki blesnue du zidova odaje, oblivaju i je
toplom svetlo u poput sve a. okovi i dalje behu u
polumraku, ali Eragon je sada nazirao pojedinosti u njihovom okruenju. Na desetine stubova i
prolaza irilo se po zidovima, a oko njih behu kipovi, slike i pozla ene are. Zlata i srebra bee u
izobilju, a Eragon je ugledao i odsjaj mnotva dragulja. Bee to neopisiva rasko, s kakvom se nije
moglo porediti
ak ni bogatstvo Trondhima ili Elesmere. Nekoliko trenutaka kasnije, zapazio je jo neto:
sivu kamenu plo u, moda granitnu, visoku dva i po metra, s njihove desne strane, iza linije do koje je
malo as dopirala svetlost. Uz nju, u stoje em poloaju, bee okovana Nasuada, odevena jedino u
obi nu belu tuniku. Gledala je u njih razroga enih o iju; nije mogla da govori poto joj usta behu
zavezana krpom. Izgledala je iscrpljeno i iznureno, ali zdravo. Eragonu je odmah laknulo. Pre toga nije
smeo da se ponada da bi je mogli na i ivu. Nasuada!", viknuo je. Jesi li dobro?" Klimnula je.
Da li te je naterao da mu se zakune na pokornost?" Odmahnula je glavom.
Zar stvarno misli da bih joj dozvolio da ti kae i da jesam?", upita ga Galbatoriks.
Pogledavi kralja, video je kako Murtag baca hitar, zabrinut pogled ka Nasuadi, te se zapitao ta bi to
moglo da zna i.
Pa, jesi li?", upita ga Eragon izaziva ki.
Slu ajno - nisam. Reih da sa ekam da se svi okupite. A sada, kada se to desilo, niko ne e
oti i odavde dok mi se ne zakune na vernost, niti e oti i dok ne saznam njegovo istinsko ime. Zbog
toga i jeste tu. Ne da biste me ubili, ve da biste se naklonili preda mnom kako bismo kona no stavili
ta ku na ovu vau poganu pobunu."
Safira ponovo riknu, a Eragon re e: Nikada se ne emo predati." No te re i ak i njemu
zazvu ae slabano i neuverljivo.

318

Onda e pomreti", uzvrati mu Galbatoriks pokazuju i ka deci. ,,A tvoj prkos na kraju ne e
nita promeniti. Tebi, izgleda, nije jasno da si ve izgubio. Napolju borbe teku na tetu tvojih
prijatelja. Moji e ih ljudi uskoro primorati na predaju i ovaj e se rat prima i predodre enom kraju.
Borite se ako ho ete. Pori ite ono to je o igledno, ako vam to prija. Ali ta god uradili, ne ete
izmeniti svoju sudbinu, niti sudbinu Alagezije."
Eragon je odbio da poveruje da e on i Safira morati da provedu ostatak ivota podnose i
ra une Galbatoriksu. Safira je imala isti stav, te je spojila svoj bes s njegovim, spalivi mu poslednje
ostatke straha i obazrivosti. Eragon re e: Vae weohnata ono vergari, eka thaet otherum." Kunem ti se
da emo te ubiti.
Galbatoriks kao da se na as ozlojedio, a onda je izgovorio onu re i jo neke re i na drevnom
jeziku, te se Eragonu u inilo da je zakletva koju ju upravo izgovorio izgubila smisao, i re i ostadoe da
mu lee u mislima poput ake suvog li a, bez snage da podstaknu ili podstreknu.
Kraljeva gornja usna podrugljivo se izvi: Kuni se koliko ho e. Nijedna te zakletva ne e
obavezati dok ja to ne dopustim."
Ipak u te ubiti", promrmlja Eragon. Bilo mu je jasno da e, ukoliko nastavi da se opire, deca
izgubiti ivot, ali morao je da ubije Galbatoriksa; ako je cena njegove smrti bila smrti de aka i
devoj ice, Eragon je bio spreman da je plati. Znao je da e prezirati sebe zbog toga. Znao je da e ga
lica te dece proganjati u snovima do kraja ivota. Ali ako se ne usprotivi Galbatoriksu, sve e biti
izgubljeno.
Ne ustru avaj se, re e mu Umarot. Sad je pravi trenutak da krene u napad.
Eragon podie glas: Zato ne e da se bori sa mnom? Da nisi kukavica? Ili si previe slab da
bi se suo io sa mnom? Da li se zato krije iza ove dece kao preplaena baba?"
Eragone..., re e Arja upozoravaju i ga.
Nisam ja jedini koji je danas doveo decu", odgovori mu kralj produbivi bore na licu.
Nije to isto: Elva je pristala da po e. Ali nisi mi odgovorio na pitanje. Zato ne e da se
bori? Zato to toliko dugo sedi na tom prestolu i trpa poslastice u usta da si zaboravio kako se
koristi ma ?"
Ne bi ti eleo da se suo i sa mnom, derle jedno", zarea kralj.
Hajde, dokai. Oslobodi me, pa emo se sukobiti u asnoj borbi. Pokai da si i dalje ratnik
ravan drugima. Ili ivi sa spoznajom da si pla ljiva kukavica koja ni sa jednim protivnikom ne moe
da se suo i bez pomo i svojih Eldunarija. Sam si ubio Vraela! Zato bi se onda mene plaio? Zato
bi..."
Dosta s tim!", re e Galbatoriks. Obrazi mu se zajapurie. Onda mu se raspoloenje
premetnulo poput kapljice ive i on iskezi zube u stranom osmehu. Lupnuo je zglavcima po
rukohvatu prestola. Nisam ja doao do ovoga prestola prihvataju i svaki nametnuti izazov, niti sam
ga odrao stupaju i u asne borbe s dumanima. Ono to bi ti tek trebalo da nau i, derle jedno, jeste
da nije vano kako si pobedio, ve da jesi pobedio."
Nisi u pravu. To je i te kako vano", re e mu Eragon.
Podseti u te na to kada mi se bude zaklinjao na vernost. Me utim..." - Galbatoriks lupnu po
jabuci svoga ma a- poto ve toliko arko prieljkuje borbu, ispuni u ti zahtev." Iskra nade koju je
Eragon osetio nestade im je Galbatoriks dodao: Ali ne e se boriti sa mnom, ve s Murtagom."
uvi te re i, Murtag oinu Eragona gnevnim pogledom.
Kralj je pogladio bradu. Voleo bih da saznam, jednom zasvagda, koji je od vas bolji ratnik.
Bori ete se bez ma ija i Eldunarija, sve dok jedan od vas ne bude morao da prekine borbu. Ne smete
se pobiti, to vam zabranjujem, ali doputam sve sem ubijanja. Ba e biti zabavno gledati kako se brat
bori protiv brata."
Ne, ne", re e Eragon. Nismo mi bra a, ve polubra a. Moj otac bee Brom, a ne Morzan."
Galbatoriks se prvi put iznenadio. Onda mu se rub usana izvi: Pa naravno, trebalo je da znam
- istina ti je ispisana na licu, ako ovek bolje pogleda. Time ovaj dvoboj postaje jo zanimljiviji: sin
Bromov protiv sina Morzanovog. Sudba stvarno ima smisla za alu."
Murtag se tako e iznenadio. Previe je dobro upravljao svojim licem da bi Eragon mogao da
utvrdi da li ga je taj podatak oduevio ili uznemirio, ali bilo mu je jasno da ga je pomeo. To je i
nameravao. Ako Murtag ostane rasejan, Eragon e ga lake poraziti. I nameravao je da ga porazi, ma
koliko krvi da su delili.
Letta", re e Galbatoriks, tek ovla pomerivi ruku.

319

Eragon se zatetura kada nestae ini koje su ga sputavale.

Onda kralj re e Ganga aptr", te Arja, Elva i Safira otklizae unazad, ostavljaju i irok
prostor izme u njih i podijuma. Kralj promrmlja jo nekoliko re i, te se ve ina svetiljki u odaji prigui
kako bi deo ispred prestola ostao najosvetljeniji u dvorani.
Hajde sad", re e Galbatoriks Murtagu. Pridrui se Eragonu, pa da vidimo koji je od vas
dvojice vetiji."
S mrkim pogledom u o ima, Murtag se pribliio Eragonu i stao nekoliko metara dalje. Isukao
je Zarok - se ivo grimiznog ma a delovalo je kao da je ve obliveno krvlju - a onda je podigao tit
spustivi se u polu anj.
Bacivi pogled ka Safiri i Arji, Eragon u ini isto.
A sad se borite!", viknu Galbatoriks, te pljesnu dlanom o dlan.
Obliven znojem, Eragon krenu ka Murtagu, a Murtag krenu k njemu.
***

320

MII IMA PROTIV METALA

Roran ciknu i odsko i u stranu kada se dimnjak od cigala sruio na tlo pred njime s telom
jednog od carskih strelaca. Otresao je znoj iz o iju, te je zaobiao telo i gomilu razbacanih cigala,
poskakuju i s jedne istinice na drugu kao to je nekada skakutao po kamenju pokraj reke Anore.
Bitka je pola naopako. Toliko bar bee o igledno. On i njegovi ratnici drali su se spoljnog
bedema bar etvrt sata, odbijaju i vojnike koji su nadirali u talasima, ali potom su dopustili vojnicima
da ih namame nazad me u
zgrade. Kada je pogledao unazad, zaklju io je da to bee greka. Borba po ulicama bee
ajni ka, krvava i haoti na. Bataljon mu se previe ratrkao, te je samo mali broj njegovih ratnika
ostao u blizini. To mahom behu ljudi iz Karvahola, sa etiri vilenjaka i nekoliko Urgala. Ostali su bili
razvu eni po okolnim ulicama i borili su se svako za sebe, bez ikakvog reda. Jo gore bee to to
arolije vie nisu delovale kao to bi trebalo da deluju; vilenjaci i ostali vra evi nisu mogli da doku e
uzrok tome. To su otkrili kada je jedan vilenjak pokuao da ubije nekog vojnika inima, pa se, umesto
njega, jedan od vordenskih ratnika sruio mrtav poto su ga izjele bubavabe koje je vilenjak stvorio.
Roranu je pripala muka od tog prizora: bee to grozomorna, besmislena smrt, koja je mogla sna i
svakog od njih.
S njihove desne strane, blizu glavne kapije, gospodar Barst i dalje je razjareno harao kroz
glavnicu vordenske vojske. Roranu je nekoliko puta zapao za oko: sada se na nogama probijao kroz
ljude, vilenjake i patuljke, razvaljuju i ih ogromnim crnim buzdovanom kao da su kegle. Nikome nije
polo za rukom da zaustavi tog pomahnitalog oveka, a kamoli da ga ranim, te su ljudi beali
od njega kako bi se udaljili od domaaja njegovog stranog oruja.
Rovan je tako e ugledao i kralja Orika i skupinu patuljaka kako kr e sebi put kroz masu
vojnika. Orikova kaciga, opto ena draguljima, zablistala bi kad god bi zamahnuo mo nim ratni kim
maljem Volundom. Iza njega, njegovi ratnici su vikali: Vor Orikz korda!"
Pedesetak stopa iza Orika, Roran je na as ugledao i kraljicu Islanzadi kako se, poput vrtloga,
probija kroz bitku. Njen crveni plat je leprao, a oklop joj je blistao poput jarke zvezde u crnom
mnotvu naguranih tela.
Onaj beli gavran, njen saputnik, leteo joj je oko glave. I ono malo to je video od Islanzadi
oduevilo ga je vetinom, ratoborno u i hrabro u. Podsetila ga je na na Arju, ali pomislio je da bi
kraljica mogla biti i bolja ratnica.
Skupina od pet vojnika izjurila je iza oka jedne ku e, zamalo utr avi u Rorana. Vrite i,
spustili su koplja i dali sve od sebe da ga nabiju na njih kao pe eno pile. Pognuvi se, uspeo je da ih
izbegne, te je sopstvenim dilitom pogodio jednog oveka u vrat. Vojnik je jo itav minut ostao na
nogama, ali nije mogao da die kako valja, pa se ubrzo sruio na zemlju uzdrmavi i svoje saborce.
Roran je iskoristio priliku da ih izbode i ise e bez ustru avanja. Jodan vojnik je pogodio
Rorana u desno rame, te je Roran osetio poznato kopnjenje snage poto su njegove zatitne ini odbile
se ivo.
Iznenadilo ga je to to su ga te ini i dalje titile. Samo nekoliko trenutaka ranije, nisu uspele
da zaustave rub ne ijeg tita koji mu je rasparao kou na levom obrazu. Poeleo je da se to lelujanje
arolija popravi i rei - ovako ili onako. Nije se usu ivao da ostane nezati en ak ni pred najslabijim
udarcima.
Roran je zakora io ka poslednjim dvama vojnicima, ali pre nego to je dopro do njih, neki
elik munjevito prolete ispred njega i glave im padoe na kaldrmu iznena enih lica. Tela im se
stropotae i Roran iza njih ugleda travarku An elu, odevenu u zeleno-crni oklop, s bojnom kosom u
ruci. Tik do nje behu dva ma kodlaka, jedan u obliku devojke sivkastosme e kose i otrih,
okrvavljenih zuba, naoruane duga kim bodeom, a drugi u ivotinjskom obliku. U inilo mu se da bi
to mogao biti Solembum, ali nije bio siguran.
Rorane! Drago mi je to te vidim", re e mu travarka uz osmeh previe razdragan s obzirom
na okolnosti. Ko bi rekao da emo se tu sresti!"
Bolje tu nego u grobu!", doviknuo joj je, podiu i dodatno koplje kako bi ga zavrlja io ka
nekom oveku dole niz ulicu.
Pravo kae!"

321

Mislio sam da si otila sa Eragonom?"

Odmahnula je glavom. Nije me zvao, a ne bih pola ni da jeste. Ne mogu se ja meriti s
Galbatoriksom. Osim toga, Eragon ima Eldunarije da mu pomau."
Ti zna za to?", upitao ju je zaprepa en.
Namignula mu je pod kacigom. Znam ti ja tota."
Zabrundavi, zagnjurio je glavu iza tita kako bi se zaleteo u jo jednu skupinu vojnika.
Travarka i ma kodlaci mu se pridruie s Horstom. Mandelom i nekolicinom ratnika.
Gde ti je malj?", doviknu mu An ela obr i svoju bojnu kosu kako bi njome istovremeno
sekla i odbijala napade.
Izgubljen! Negde sam ga ispustio."
Neko bolno kriknu iza njega. Roran se okrenuo im se usudio da to u ini i ugledao Baldora
kako stee patrljak desne ruke. aka mu je leala na tlu gr i se.
Roran potr a k njemu, usput presko ivi nekoliko leeva. Horst se ve naao pokraj svoga
sina, odbijaju i vojnika koji je osakatio Baldora. Isukavi bode, Roran je odsekao traku tkanine s
tunike palog vojnika i povezao Baldorovu ruku kako bi zaustavio krvarenje.
Travarka kleknu pokraj njih, te je Roran upita: Moe li mu pomo i?"
Odmahnula je glavom. Ovde ne. Upotrebim li arolije, mogla bih ga ubiti. Ali ako ga nekako
izvede iz grada, vilenjaci bi verovatno mogli da mu spasu aku."
Roran je oklevao. Nije bio siguran da srne da izdvoji ikoga da izvede Baldora na sigurno,
izvan Urubejna. Me utim, Baldora bi bez ake ekao teak ivot, a Roran nije eleo da ga osudi na
tako neto.
Ako ti ne e da ga izvede, ja ho u!", povika Horst.
Roran se sagnu pred kamenom velikim poput svinj eta koji mu prolete iznad glave i odbi se o
prednji deo neke ku e. Komadi i zida zaprtae kroz vazduh. Neko vrisnu u ku i.
Ne. Potreban si nam." Okrenuvi se, Roran je zazvidao i odabrao dvojicu ratnika: starog
obu ara Loringa i jednog Urgala. Vodite ga vilenja kim isceliteljima najbre to moete", rekao im
je, guraju i Baldora ka njima. Baldor je usput podigao svoju aku i ugurao je pod verinja u.
Urgal zarea, te s jakim naglaskom, koji je Roran jedva razumeo, re e: Ne! Ja tu ostati! Ja se
boriti!" Tresnuo je ma em o tit.
Roran mu se primakao, zgrabio ga za jedan rog i povukao ga tako da mu je iskrivio glavu.
U ini e kako ti je re eno", zaurla Roran. Nije to lagan zadatak. uvaj ga i osvoji e veliku slavu za
sebe i svoje pleme."
Urgalu se o i ozarie. Veliku slavu?", re e, drobe i te re i me u ogromnim zubima.
Veliku slavu!", potvrdi mu Roran. Onda ho u, eki aru!"
Uz ose aj olakanja, Roran je ispratio kako njih trojica odlaze zaputivi se ka spoljnom
bedemu kako bi zaobili arite bitke. Bilo mu je drago i kada je video da ona ma kodlaka u ljudskom
obliku kre e za njima, ona krvolo na devojka sivkastosme e kose, koja po e da pomera glavu s jedne
strane na
drugu njue i vazduh.
Potom ih je napala nova skupina vojnika, te Roranu iz glave izvetrie sve misli o Baldora. Bilo
mu je mrsko to mora da se bori kopljem umesto maljem, ali nekako se snaao i, posle izvesnog
vremena, ulica se ponovo umirila. Znao je da e odmor kratko trajati.
Iskoristio je priliku da sedne na stepenik ispred neke ku e kako bi doao do daha. Vojnici su
delovali svee, ali on je ve ose ao kako mu se umor provla i kroz udove. Nije verovao da moe da
izdri jo dugo a da ne po ini kobnu greku.
Dok je sedeo tako zadihan, oslukivao je povike i vriske to su dopirali iz pravca unitene
urubejnske kapije. Bilo je teko razlu iti ta se zbiva u optoj halabuci, ali pretpostavio je da su
Vordeni potisnuti poto se buka blago smanjivala. U svoj toj vrevi, uo je ravnomerne udarce
buzdovana gospodara Barsta, kojim je on ruio ratnika za ratnikom, a za njima i sve vie krikova.
Roran je naterao sebe da ustane. Bude li sedeo i sekund due, mii i e po eti da mu se steu.
Tren poto se pomerio s praga, sadraj ne ijeg nokira pljusnu ba na mesto s kog se pomerio.
Ubice!", viknu neka ena iznad njega, pa se za njom zalupie prozorska okna.
Roran frknu i probi se izme u leeva, povevi ostale svoje ratnika ka najblioj raskrsnici.
Oprezno su zastali kada je neki vojnik projurio ispred njih usplahirenog lica. Tik za njim, jurio
je opor doma ih ma aka; vijale su ga dok im je s krzna oko usta kapala krv.

322

Roran se nasmeio i krenuo dalje.

Zaustavio se sekund kasnije, kada je skupina ri obradih patuljaka potr ala k njima iz dubine
grada. Spremite se!", viknu im jedan od njih. ilav nam je opor vojnika za petama, ima ih bar
nekoliko stotina."
Roran pogleda ka pustoj popre noj ulici. Moda ste ih se otarasi...", po eo je, ali zaustavio se
im se red grimiznih tunika pojavio iza oka stotinak metara dalje. Za njima je stupala itava gomila
vojnika, koji pokuljae u ulicu poput crvenih mrava.
Nazad!", povika Roran. Nazad!" Moramo da na emo neko odbrambeno mesto. Spoljni im je
bedem bio predaleko, a nijedna ku a nije bila dovoljno velika da bi imala ogra eno dvorite.
Dok je Roran tr ao niz ulicu sa svojim ratnicima, desetak strela pade oko njih.
Roran se spotakao i pao, koprcaju i se, kada mu je bol munjevito prostrujao od krsta pravo
kroz ki mu. Ose ao se kao da ga je neko ubo ogromnom gvozdenom ipkom.
Sekund kasnije, travarka se zatekla kraj njega. Povukla je neto iza njega i Roran kriknu. Bol
mu je jenjao, te mu se i pogled ponovo razbistrio.
Travarka mu pokaza strelu okrvavljenog iljka, a onda je baci. Verinja a ju je uglavnom
zaustavila", rekla mu je, pomau i mu da ustane.
Zakrgutavi zubima, Roran potr a s njom kako bi se pridruili ostatku skupine. Sada mu
svaki korak bee bolan, a kada bi se previe savio u struku, le a bi mu se zgr ila, pa bi jedva hodao.
Nije video nijedno zgodno mesto gde bi mogli da zauzmu busiju, a vojnici su im se sve vie
pribliavali. Viknuo je: Stoj! U stroj! Vilenjaci na bokove! Urgali napred i u sredinu!"
Roran je zauzeo mesto blizu ela s Darmenom, Albrihom, Urgalima i jedim ri obradim
patuljkom.
Dakle, ti si taj kojeg zovu eki arom", re e patuljak dok su gledali kako vojnici napreduju ka
njima. Borih se pokraj tvog brata po srcu kod Farden Dura. ast mi je to se borim i pokraj tebe."
Roran zabrunda. Nadao se da e bar uspeti da ostane na nogama. Vojnici potom uletee u njih,
odguruju i ih svojom teinom. Roran je podupro tit ramenom i po eo da ga gura iz sve snage. Ma evi
i koplja probie se kroz procepe u zidu od preklopljenih titova i on oseti kako ga je jedno se ivo
okrznulo po boku, ali verinja a ga je zatitila.
Vilenjaci i Urgali ponovo se pokazae neprocenjivim. Razbili su vojni ke redove, stvaraju i
Roranu i ostalim ratnicima prostor da zamahnu orujem, Kraji kom oka, Roran je ugledao onog
patuljka kako bode vojnike po nogama, stopalima i preponama, rue i mnoge od njih.
Me utim, dotok novih vojnika bio je neiscrpan, te Rorana ponovo stadoe da potiskuju korak
po korak. ak ni vilenjaci nisu mogli da izdre toliki talas ljudi, ma koliko da su se napinjali. Otijara,
vilenjakinja s kojom je Roran razgovarao ispred gradskih zidina, umrla je kada ju je strela pogodila u
vrat, a i ostali vilenjaci zadobie brojne rane.
Roran je i sam primio jo nekoliko ozleda: posekotinu visoko na desnoj golenici, koja bi mu i
presekla tetivu da je pala samo malo vie; posekotinu na butini iste noge, kad mu se ne iji ma
zavukao pod rub verinja e; gadnu ogrebotinu na vratu, kada je samog sebe mlatnuo titom; ubodnu
ranu sa unutranje strane desne noge koja, sre om, nije pogodila nijednu ve u
arteriju i mnotvo modrica kojima nije znao broja. Ose ao se kao da mu je svaki deo tela
prebijen drvenim eki em kako bi ga potom neke eprtlje upotrebile kao metu koju e ga ati
noevima. Nekoliko se puta povukao iz prvog reda kako bi odmorio ruke i povratio dah, ali uvek se
ubrzo vra ao borbi. Onda se prostor otvori oko njih i Roran uvide da su ih vojnici saterali nazad na
onaj trg ispred rasturene urubejnske kapije i da su neprijatelji i iza njih i ispred njih.
Odvaio se da pogleda preko ramena, te ugleda kako se vilenjaci i Vordeni povla e pred
Barstom i njegovim vojnicima.
Nadesno!", dreknu Roran. Nadesno! Do onih zgrada!" Pokazao je okrvavljenim kopljem.
Ratnici zbijeni iza njega tegobno skrenue, pa se popee na stepenite ogromne kamene
gra evine oivi ene dvostrukim redom stubova visokih poput drve a na Ki mi. Roran je izme u
stubova ugledao mra ne, zjape e obrise otvorenog prolaza, dovoljno velikog da kroz njega pro e
Safira, a moda i ruikan.
Penjite se! Penjite se!", viknu im Roran, te ljudi, patuljci, vilenjaci i Urgali potr ae s njim
ka vrhu stepenita. Namestivi se izme u stubova, odbili su talas vojnika koji je nagrnuo ka njima. Sa
uzviene ta ke, koja se nalazila est-sedam metara iznad nivoa ulice, Roran je video da je Carstvo
gotovo sateralo Vordene i vilenjake kroz zjape u rupu u spoljnom bedemu.

323

Izgubi emo, pomislio je, o ajan.

Vojnici ponovo pojurie uza stepenice. Roran je izbegao jedno kopiji; i utnuo njegovog
vlasnika u stomak, oborivi i njega i jo dvojicu sa stepenita.
S jedne baliste na oblinjoj bedemskoj kuli, neko je bacio koplje ka gospodaru Barstu. Naavi
se nekoliko metara od njega, koplje planu i smrvi se u prah, kao i svaka strela odapeta ka tom oveku
u oklopu.
Moramo ga ubiti, pomisli Roran. Ako Barst padne, vojnici e se verovatno slomiti i izgubiti
samouverenost. Ali s obzirom na to da ga ni vilenjaci ni Kuli nisu zaustavili, nije verovao da to moe
da u ini iko sem Eragona.
Dok se borio, Roran je stalno bacao pogled ka toj ogromnoj prilici u oklopu, nadaju i se da e
spaziti neto to bi im otkrilo na in da ga poraze. Primetio je da Barst hoda blago hramlju i, kao da je
nekada povredio levo koleno ili kuk. Delovao je i za dlaku sporije nego ranije.
Zna ili to da ima svoje granice, pomisli Roran, bolje re i, da ih ima njegov Eldunari?
Uzviknuvi, odbio je ma vojnika koji je nasrnuo na njega. Trgnuvi lit navie, lupio je
vojnika ispod vilice i ubio ga na mestu.
Roranu je ponestalo daha, a i zavrtelo mu se u glavi od silnih rana, pa se povukao iza jednog
stuba kako bi se prislonio uz njega. Pljunuo je, zakaljavi se: u ispljuvku je bilo i krvi, ali u inilo mu
se da ta krvi poti e od ugriza u ustima, a ne od probuenih plu a. Bar se nadao da je tako. Rebra mu
behu bolna, pa je zaklju io da je jedno od njih moda bilo slomljeno.
Straan se pokli potom razlegao me u Vordenima, te Roran, okrenuvi se iza stuba, ugleda
kraljicu Islanzadi i jedanaest vilenjaka kako kroz poprite bitke jau ka gospodaru Barstu. Na
Islanzadinom levom ramenu ponovo je sedeo onaj beli gavran, ga i i podiu i krila kako ne bi
izgubio ravnoteu na svom pokretnom postolju. Islanzadi je u ruci nosila svoj ma , a ostali vilenjaci su
nosili koplja s barjacima naka enim ispod iljaka u obliku listova.
Roran se prislonio uz stub ispunjen nadom. Ubijte ga!", zaurlao je.
Barst se nije ni makao kako bi izbegao vilenjake, ve je ostao na svom mestu ekaju i ih
rairenih nogu, s buzdovanom i titom uz bokove, kao da nema razloga da se brani.
U itavoj ulici se zaustavie borbe; svi su se okrenuli da bi ispratili ta e se desiti.
Dva vilenjaka na elu spustie koplja, te njihovi konji krenue napred galopom, steu i i
oputaju i mii e pod blistavom dlakom dok su jurili da prevale kratku razdaljinu koja ih je razdvajala
od Barsta. Na tren im se u inilo da e Barst kona no pasti: nije delovalo mogu e da bi bilo ko izdrao
takav nalet na nogama.
Ali njihova koplja nisu ni dodirnula Barsta. Njegove zatitne ini
zaustavie ih kada se na oe nadomak njegovog tela, te se dralja raspadoe u vilenja kim
rukama ostavljaju i im samo beskorisne tapove. Uto Barst podie buzdovan i tit, pa njima opali
konje po glavama, slomi im vratove i ubi ih.
Konji padoe, a vilenjaci poletee, te se obrnue u vazduhu. Naredna dva vilenjaka nisu imala
vremena ni da promene smer pre nego su stigli do Barsta. Njegove ini i njima raspolutie koplja, pa i
oni posko ie kada im Barst potu e konje. Islanzadi i osam preostalih vilenjaka dotad su zauzdali
svoje konje. Po eli
su da krue oko Barsta na konjima, dre i oruje upereno u njega, a ona etiri vilenjaka na
zemlji isukala su ma eve i oprezno krenula ka Barstu. ovek se nasmeja i namesti tit u ruci,
pripremaju i se za napad. Svetlost mu je obasjala lice pod kacigom, te Roran ak iz daljine vide da je
iroko, sa vrstim elom i isturenim jagodicama. Unekoliko ga je podsetilo na lice nekog Urgala.
etiri vilenjaka su potr ala ka Barstu sa svih strana, seku i ga i bodu i. Barst je zaka io jedan ma
titom, drugi je odbio buzdovanom, a onda je prepustio zatitnim inima da zaustave se iva dva
vilenjaka iza njega. Ponovo se nasmejao i zamahnuo svojim orujem.
Sedokosi vilenjak se bacio u stranu, te je buzdovan proleteo kraj njega ne povredivi ga. Barst
je zamahnuo jo dva puta, ali vilenjaci su oba puta izbegli njegov udarac. Barst nije pokazao nimalo
ogor enosti, ve se sagnuo iza tita ekaju i pravi trenutak, poput me ke u pe ini koja vreba nekog
dovoljno glupavog da se odvai i u e u njen brlog. Izvan tog vilenja kog prstena, vojnici koji su vitlali
nadacima vrite i su pojurili ka kraljici Islanzadi i njenim saborcima. Nimalo ne oklevaju i, kraljica
je podigla ma i, na njen znak, roj itavih strela izlete iz vordenskih strojevai pobi vojnike, Roran
oduevljeno uskliknu s mnogim drugim Vordenima.

324

Barst se bee primakao telima etiri ubijena konja, pa je zakora io izme u njih kako bi ga
njihova tela okruila kao nizak, prepleten zid. Vilenjaci sleva i zdesna ne e imati izbora do da
presko e konje ako budu poeleli da ga napadnu.
Mudro, pomisli Roran mrte i se.
Vilenjak pred Barstom polete napred, vi i na drevnom jeziku. Barst se pokolebao, te je
njegovo kolebanje ohrabrilo vilenjaka da mu se primakne.. Barst sko i napred obruivi buzdovan, te
se vilenjak skljoka na zemlju sav izlomljen.
Vilenjaci kriknue.
Tri preostala vilenjaka bez konja postala su mnogo opreznija. Nastavili su da krue oko
Barsta, povremeno kidiu i na njega, ali uglavnom su drali odstojanje.
Predaj se!", viknu Islanzadi, te joj glas odjeknu po okolnim ulicama Vie nas je nego vas.
Ma koliko bio jak, s vremenom e se izmoriti, a i zatitne ini e te izdati. Ne moe da pobedi,
ove e!"
Ne mogu?", re e Barst, pa se uspravi i spusti tit uz glasan tresak.
Rorana odjednom ispuni jeza. Beite, pomislio je. Beite!", viknuo je pola sekunde kasnije.
Ali prekasno.
Pognuvi kolena, Barst je zgrabio za vrat jednog od onih konja, te ga je, slue i se samo levom
rukom, zavrlja io ka kraljici Islanzadi.
Roran nije uo da li je rekla neto na drevnom jeziku ili ne, ali podigla je ruku, pa se le konja
zaustavio u vazduhu i pao na kaldrmu uz neprijatan udarac. Gavran zakreta na njenom ramenu.
Me utim, Barst to uopte nije gledao. im je izbacio leinu iz ruke, podigao je tit i potr ao ka
najbliem vilenjaku na konju. Jedna vilenjakinja koja nije imala paripa, ena sa crvenom maramom
svezanom oko nadlaktice, dotr ala je do njega i posekla ga po le ima, ali Barst nije obra ao panju na
nju.
Da su imali brisani prostor pred sobom, vilenja ki jaha i moda bi i mogli da sustignu Barsta,
ali u ograni enom prostoru izme u zgrada i gusto zbijenih ratnika, Barst bee i bri i okretniji. Uleteo
je ramenom u rebra jednog konja i sruio ga, a onda zamahnu buzdovanom ka vilenjaku na drugom
konju i obori ga iz sedla. Konj zanjita,
Vilenja ki krug se odmah raspao, te se svaki vilenjak okrenuo u drugom smeru u pokuaju da
primiri konja i da se suo i sa opasno u pred sobom.
Pet-est vilenjaka istr a iz mase ratnika. Pokuali su da okrue Barsta, izbezumljeno vitlaju i
ma evima pred njim. Barst je na tren nestao iza njih, a onda mu je buzdovan poleteo uvis i tri
vilenjaka su odletela podalje od njega. Isto se desilo s jo dva vilenjaka, a onda Barst istupi dok je krv
curila sa oboda njegovog crnog oruja.
Sad!", povika Barst i, sa svih strana trga, stotine vojnika potr ae napred i napadoe
vilenjake, teraju i ih da se brane.
Neee!", zaurla Roran o ajni ki. On bi im pritekao u pomo sa svojim ratnicima, ali previe ih
je tela - to ivih, to mrtvih - razdvajalo od Barsta i vilenjaka. Bacio je pogled ka travarki, koja je
delovala onoliko zabrinuto koliko se on ose ao, te joj re e: Zar ne moe nita da uradi?"
Mogu, ali time bih dovela u opasnost i svoj ivot, i ivote svih prisutnih." ,,I Galbatoriksov?"
On je previe zati en, ali naa vojska bi bila unitena, i skoro svi stanovnici Urubejna, a
moda bi pomrli i nai ljudi u taboru. To sigurno ne eli?"
Roran odmahnu glavom. Tako sam i mislila." Kre i se neprirodno brzo, Barst je ruio
vilenjaka za vilenjakom, ubijaju i ih bez po muke. Jednim zamahom je zaka io po ramenu i onu
vilenjakinju sa crvenom maramom, koja se opruila po zemlji koliko je duga ka. Uperivi ruku u
Barsta, vrisnula je na drevnom jeziku, ali ini joj po oe naopako, te se jedan vilenjak skljokao iz
sedla jer mu se telo spreda rasparalo od glave do pete.
Barst je usmrtio tu vilenjakinju tresnuvi je buzdovanom, a onda je tr ao od jednog konja do
drugog sve dok nije stigao do Islanzadi i njene bele kobile.
Vilenja ka kraljica nije ekala da Barst ubije njenog konja. Posko ila je iz sedla lepraju i
crvenim plastom, pa i njen pratilac, beli gavran, mahnu krlima i polete s njenog ramena.
Pre nego to se spustila, Islanzadi je zamahnula ka Barstu uz munjevit eli ni odblesak ma a.
Se ivo je zazvonilo im se sudarilo s njegovim zatitnim inima. Barst joj je uzvratio udarac, koji je
Islanzadi odbila hitro obrnuvi zglob.

325

Bodljikava kugla njegovog buzdovana tresnu o kaldrmu. Oko njih se odmah oslobodio
prostor, poto i prijatelji i neprijatelji zastadoe kako bi zajedno ispratili megdan. Gavran je nastavio
da krui iznad njih, krete i i ljutito psuju i na svom pti jem jeziku.
Roran nikada nije video takav okraj. I Islanzadini i Barstovi udarci behu toliko brzi da ih je
bilo nemogu e pratiti - svaki njihov zamah mogao se videti jedino u munjevitoj izmaglici - a potom je
zveket njihovog sukobljenog oruja zagluio larmu u gradu.
Barst je neprestano pokuavao da smodi Islanzadi svojim buzdovanom, kao to je smodio
ostale vilenjake. Ona pak bee previe hitra da bi je doka io, a ako mu i nije bila ravna po snazi,
svakako je bila dovoljno snana da bez poteko a odbija njegove zamahe. Roran je zaklju io da joj
sigurno pomau ostali vilenjaci, poto se nije umarala uprkos silnom naprezanju.
Jedan Kul i dva vilenjaka pridruie se Islanzadi. Barst uopte nije obra ao panju na njih,
osim to ih je ubio, jednog po jednog, kada su napravili greku i nali mu se nadohvat ruke.
Roran je uhvatio sebe kako stee stub toliko snano da je ruka po ela da mu se gr i.
Silni minuti pro oe dok su se Islanzadi i Barst borili po itavoj ulici. Pokreti vilenja ke
kraljice behu veli anstveni: hitri, gipki i mo ni. Za razliku od Barsta, nije mogla da priuti sebi ni
jednu jedinu greku; nije greila poto je zatitne ini ne bi zatitile. Iz trena u tren, u Roranu je raslo
divljenje prema Islanzadi. Imao je utisak da posmatra bitku o kojoj e se vekovima pevati.
Gavran se esto obruavao ka Barstu kako bi mu odvratio panju od Islanzadi. Barst isprva
kao da nije hajao za pticu, poto to pobesnelo stvorenje nije moglo da ga takne dok se upinjalo da
izbegne njegov buzdovan.
No gavran kao da je polako gubio strpljenje: po eo je da kreti sve e e i sve glasnije,
odvauju i se na sve hrabrije napade, te se u svakome naletu sve vie pribliavao Barstovoj glavi i
vratu.
Onda, kona no, kada se ptica ponovo obruila, Barst okrenu buzdovan nagore menjaju i mu
putanju u vazduhu, te mlatnu gavrana po desnom krilu. Ptica je kriknula i propala metar-dva, pa se
iznova uspravila.
Barst je ponovo zamahnuo ka gavranu, ali Islanzadi je zaustavila njegov buzdovan ma em, te
ostadoe tako okrenuti jedno ka drugom, oruja ukrtenog pri vrhu, pa se se ivo njenog ma a zaglavilo
izme u bodlji njegovog buzdovana.
Vilenjakinja i taj ovek po ee da se lelujaju, guraju i jedno drugo. Nijedno nije uspelo da
zadobije prednost. Onda kraljica Islanzadi viknu neku re na drevnom jeziku i na spoju njihovog
oruja izbi otra, jarka svetlost.
Zakiljivi, Roran pokri o i rukom i odvrati pogled.
itav minut, jedini zvukovi oko njih behu krici ranjenih i zvonak zveket koji je postajao sve
glasniji, naposletku postavi nepodnoljiv. Roran kraj sebe ugleda An elinog ma kodlaka kako se
savija i pokriva upave ui aparna.
Kada je taj zvuk dostigao vrhunac, se ivo Islanzadinog ma a pu e, svetlosti nestade, a
zvonjava utihnu.
Vilenja ka kraljica je zatim usmerila slomljeni deo ma a ka Barstovom licu i rekla:
Proklinjem te, Barste, Berengarov sine!"
Barst je dopustio da njen ma udari o njegove zatitne ini. Potom te ponovo zamahnuo
svojim buzdovanom i udario kraljicu Islanzadi izme u vrata i ramena. Ona se stropotala na zemlju, a
krv je prekrila njen oklopni steznik od zlatnih krljuti.
Onda sve obavi tajac.
Beli gavran je obleteo jedan krug nad Islanzadinim telom i ispustio alostan krik, a onda je
polako odleteo ka rupi u spoljnom bedemu. Pera na ranjenom krilu behu mu okrvavljena i smrskana.
Strahovit se lelek rairi me u Vordenima. Po svim ulicama, ljudi odbacie oruje, te se dadoe
u beg. Vilenjaci zaurlae od tuge i gneva, to bee strahotan zvuk, te svi to imahu luk po ee da
odapinju strele ka Barstu. Sve strele su planule pre nego to su ga dodirnule. Desetak vilenjaka se
sjurilo ka njemu, ali on ih je sve odalamio kao da ne behu tei od de ice. Utom na bojno polje utr a jo
petoro vilenjaka, koji podigoe Islanzadino telo, te ga iznesoe odatle na svojim titovima u obliku
listova.

326

Rorana stegnu ose aj neverice. Od svih njih, najmanje je o ekivao da e ba Islanzadi

poginuti. Gnevno je osmotrio ljude koji su po eli da bee, te ih u sebi opsova kao izdajnike i kukavice
i vrati pogled na Barsta, koji je po eo da postrojava svoje odrede kako bi proterali Vordene i njihove
saveznike iz Urubejna.
Ona upljina u Roranovom stomaku postade jo ve a. Vilenjaci e moda i nastaviti da se
bore, ali ljudi, patuljci i Urgali izgubili su elju za borbom, Sve im se videlo na licima. Razi i e se i
povu i, a Barst e pobiti stotine, i to s le a. Roran je, uz to, bio ube en da se Barst ne e zaustaviti kod
gradskih zidina. Nastavi e ka poljima ispred grada, te e juriti Vordene sve do njihovog tabora,
ubijaju i ih koliko bude mogao. To bi i sam Roran u inio. to je jo gore, ako Barst dopre do tabora,
Katrina e se na i u opasnosti, a Roran sebe nimalo nije zavaravao: ta no je znao ta e se desiti ako
je se vojnici do epaju. Roran se zagleda u svoje okrvavljene ruke. Barst mora biti zaustavljen. Ali
kako? Roran je razmiljao i razmiljao, pretresaju i sve to je znao o arolijama, sve dok se, najzad,
nije prisetio kako se ose ao kada su ga vojnici onda sputali pre nego to su po eli da ga tuku. Roran
duboko udahnu. Postojalo je reenje, ali ono bee opasno, krajnje opasno. Kad bi u inio ono emu se
premiljao, najverovatnije nikada vie ne e videti Katrinu, a kamoli njihovo nero eno dete. Ali ta mu
je spoznaja ipak donela spokoj. Njegov ivot za njihov - bese to dobra razmena. Ako e istovremeno
spasti i Vordene, onda e ga rado dati.
Katrina... Bee to laka odluka.
Podigavi glavu, otiao je do travarke. Delovala je zaprepa eno i oalo eno kao i svi
vilenjaci. Taknuo ju je po ramenu rubom tita, te joj re e: ,,Potrebna mi je tvoja pomo ." Zagledala se
u njega o ima crvenim od suza. ta si naumio?" ,,Da ubijem Barsta." Njegove re i privukoe panju
svih ratnika oko njih. Ne, Rorane!", viknu Horst. Travarka mu klimnu. Pomo i u ti koliko god
budem mogla."
Odli no. Ho u da prona e Jormundura, Garzvoga, Orika, Grimra i nekog od vilenjaka koji
ima vlast u rukama."
Kovrdava ena mrcnu i obrisa o i. Gde ho e da se vidi s njima?"
Ovde. I pouri, pre nego to nam jo ljudi pobegne!"
An ela mu klimnu, te ona i ma kodlak otr ae dre i se zidova ku a radi zatite.
Rorane", re e Horst uhvativi ga oko ruke, ,,ta to smera?"
Ne u sam na njega, ako si to mislio", odvrati Roran klimnuvi ka Barstu.
Horstu je donekle laknulo. Pa ta e onda?"
Vide e."
Nekoliko vojnika s kopljima u rukama potr a uza stepenice zgrade, ali ri obradi patuljci, koji
su se pre toga pridruili Roranovim snagama, odbie ih s lako om, poto su im stepenice kona no
pruile prednost uzvienog terena.
Dok su se patuljci ma evali s vojnicima, Roran je otiao do jednog vilenjaka koji je, gnevnog
lica, praznio tobolac nevi enom brzinom, alju i strele ka Barstu. Nijedna od njih, naravno, nije
pronala svoju metu.
Prekini", re e mu Roran. Poto crnokosi vilenjak nije mario za njega, Roran ga je zgrabio za
desnu ruku, u kojoj je drao luk, i povukao ga u stranu. Dosta, rekoh. tedi strele."
Za u se reanje, te Roran oseti ne iju ruku oko grla.
Da me nisi takao, ove e."
Ma sluaj me! Mogu ti pomo i da ubije Barsta. Samo me... pusti."
Nekoliko sekundi kasnije, prsti to stezahu Roranov vrat popustie. Kako, eki aru?"
Krvolo nost u vilenjakovom glasu bee u suprotnosti sa suzama na njegovim obrazima.
Sazna e za nekoliko minuta. Prvo moram da te pitam neto. Zato ne moete da ubijete
Barsta mislima? On je samo jedan, a vas je mnogo."
Ogor enost se pojavi na vilenjakovom licu. Zato to mu je um skriven od nas!"
Kako to?"
Ne znam. Ne moemo da mu osetimo misli. Kao da oko uma ima neku kupolu. Nita u njoj
ne moemo da vidimo, a ne moemo ni da je probijemo."
Roran je i o ekivao takav odgovor. Hvala ti", re e mu, te mu vilenjak blago klimnu.
Garzvog je prvi stigao do zgrade: izronio je iz oblinje ulice i premostio stepenite u dva
ogromna koraka, te se okrenuo i zaurlao ka tridesetorici vojnika koji stigoe za njim. Videvi da se Kul
naao na sigurnom, me u prijateljima, vojnici mudro odstupie.

327

eki aru!", uzviknu Garzvog, zvao si me i evo me!"

Nekoliko minuta kasnije, i ostali po koje Roran bee poslao travarku stigoe do velike kamene
gra evine. Srebrnokosi vilenjak koji mu se predstavio bee jedan od onih koje je Roran i ranije, u vie
navrata, vi ao pokraj Islanzadi. Gospodar Datedr - tako se zvae. Njih estoro, svi okrvavljeni i
iznureni, okupie se izme u rebrastih stubova.
Smislio sam kako da ubijemo Barsta", re e im Roran, ali potrebna mi je vaa pomo , a
nemamo mnogo vremena. Mogu li da ra unam na vas?"
To ve zavisi od tvojih nakana", re e Orik. Prvo nam ih reci."
Roran im je sve objasnio najbre to je mogao. Zavrivi, pitao je Orika: Mogu li tvoji
mainci da usmere katapulte i baliste toliko precizno, ako bude bilo potrebno?"
Patuljak ispusti grlen glas: Sa ovim napravama to ih ljudi napravie - ne mogu. Moemo da
poaljemo kamen na est-sedam metara od mete, ali sve blie od toga zavisi samo od sre e."
Roran pogleda vilenja kog gospodara Datedra: Ho e li vas vai sluali'"
Potova e moje zapovesti, eki aru, u to uopte ne sumnjaj."
Moete li onda da poaljete svoje arobnjake s patuljcima da bi im pomogli pri usmeravanju
kamenja?"
Niko ne moe da obe a uspeh. ini bi mogle da nas izdaju ili da po u naopako."
Mora emo da rizikujemo." Roran je preao pogledom po skupini. Ponovo vas pitam: mogu
li da ra unam na vas?"
Odnekud kraj gradskih zidina, razlegoe se horski krici: Barst je uleteo u zbijene ljude.
Garzvog je iznenadio Rorana time to je prvi odgovorio. Potpuno si
pomahnitao, eki aru, ali po i u za tobom", re e. Izbacio je iz sebe zvuk za koji Roran
pomisli da bi mogao biti smeh. Velika nas slava o ekuje ubijemo li Barsta." Jormundur potom re e:
,,I ja u za tobom, Rorane. Kanda i nemamo izbora." Slaem se", re e Orik. ,,I ja prrristajem", re e
Grimr, kralj ma kodlaka, razvukavi tu re u grleno reenje.
I ja", re e gospodar Datedr.
Onda kre ite!", re e im Roran. Znate ta vam je initi! Kre ite!"
im se ostali razi oe, Roran pozva svoje ratnike da se okupe, te im otkri svoje nakane. Potom
zauzee busiju iza stubova, te stadoe da ekaju. Prola su jo etiri minuta. Bee to dragoceno vreme,
tokom kojeg je Barst sa svojim vojnicima poterao Vordene jo blie rupi u bedemu, ali Roran tada
ugleda skupine patuljaka i vilenjaka kako dotr avaju do najbliih dvanaest balisti i katapulta na
bedemima i kako ih preuzimaju od vojnika.
Prolo je jo nekoliko napetih minuta. Onda Orik potr a uza stepenice zgrade s trideset svojih
patuljaka i re e Roranu: Spremni su!"
Roran mu klimnu. Obrativi se svima oko sebe, kazao je: Zauzmite svoja mesta!"
Ostatak Roranovog bataljona sastavio je vrst klinast stroj, s njim na vrhu i vilenjacima i
Urgalima tik iza njega. Orik i njegovi patuljci zauzee pozadinu.
im su se svi ratnici namestili, Roran viknu: Napred!" Sa stepenica je str ao me u
neprijateljske vojnike, znaju i da mu je ostatak skupine za le ima.
Vojnici nisu o ekivali napad, te se razdvojie pred Roranom kao to se voda razmi e pred
brodskim pramcem.
Jedan ovek je pokuao da zapre i put Roranu, pa ga jeRoran ubo u oko ne usporavaju i.
Kada se na oe na petnaestak metara od Barsta, koji im je bio okrenut le ima, Roran i ratnici
se zaustavie, te Roran re e jednom vilenjaku: Postaraj se da me itav trg uje."
Vilenjak promrmlja neto na drevnom jeziku i re e: Obavljeno!"
Barste!", dreknu Roran, te mu laknu kada za u kako mu glas odjekuje itavim bojnim
poljem. Borbe se prekinue u svim ulicama, izuzev nekolika arki ovde-onde.
Roranu se znoj slio niz elo i srce mu silno zalupa, ali nije dozvolio da ga obuzme strah.
Barste!", dreknuo je ponovo i mlatnuo kopljem po titu Okreni se i bori se sa mnom, dukelo
smrdljiva!"
Neki vojnik potr a k njemu. Roran je odbio njegov ma , te je laganim potezom oborio oveka
s nogu i dokraj io ga pomo u dva hitra uboda. Izvukavi koplje, Roran ponovi poziv: Barste!"

328

Ple ata, golema prilika polako se okrenula ka njemu. Naavi mu se u blizini, Roran je
ugledao visprenu prepredenost u Barstovim o ima i sitan, podrugljiv osmejak koji mu je izvio ivice
detinjih usana. Vrat mu je bio debeo gotovo koliko Roranova butina, a ruke mu, ispod verinja e, behu
nabrekle od mii a. Odrazi na njegovom isturenom grudnom oklopu odbijali su Roranov pogled, mada
se trudio da ih ne gleda.
Barste! Zovem se Roran eki ar, brat sam Eragona Senkoubice! Bori se sa mnom ako sme,
ili nosi ig kukavice pred svima okupljenima."
Niko mene ne moe da uplai, eki aru - ili bi bilo bolje da kaem Ne eki aru, poto ne
vidim malja kod tebe?"
Roran se odmah uspravio. Nije meni potreban nikakav malj da bih ta ubio, ankolizu jedan
osavi!"
Ma nije valjda?" Barstov se osmejak proirio. Napravite nam mesta!", dreknuo je, te zavitla
buzdovanom i pred vojnicima i pred Vordenima. Uz tihi bat hiljada stopala koja odstupie, vojske se
povukoe ostavljaju i irok kruni pojas oko Barsta. Uperio je buzdovan u Rorana: Galbatoriks mi je
pri ao o tebi, Ne eki aru. Kazao mi je da ti slomim sve koske u telu pre no to te ubijem."
,,A ta ako ja izlomim tvoje?", re e Roran. Sad!, pomislio je, napregnuvi se najvie to je
mogao kako bi u mislima viknuo u tamu koja mu je okruivala um. Ponadao se da ga vilenjaci i ostali
vra evi sluaju kao to su obe ali. Barst se namrtio i zinuo. Pre nego to je ita rekao, potmulo
fijukanje za u se iznad grada i est kamenih projektila, velikih poput buradi, prelete iznad krovova iz
katapulta na bedemima. Uz kamenje je poletelo i pet-est
dilita. Pet kamenova pade pravo na Barsta. esti ga je promaio, te odskakuta preko trga kao
to kamen skaku e po povrini vode, rue i i ljude i
patuljke. Kamenje popuca i prasnu dotakavi Barstove zatitne ini, odailju i sitniju par ad
na sve strane. Roran se pognuo iza tita, gotovo se sruivi kada se u njega zabio kamen veli ine
pesnice ostavljaju i mu modricu na ruci. Diliti nestadoe u plamenu ute vatre, koji dade avetinjski
odsjaj oblacima praine to se digoe iznad Barsta.
Uverivi se da je sve isto, Roran pogleda preko tita. Barst je leao na le ima usred uta, a
buzdovanom bee kraj njega. Sredite ga!", dreknu Roran, te potr a napred.
Mnogi od okupljenih Vordena dadoe se ka Barstu, ali vojnici s kojima su se pre toga borili
povikae i napadoe ih, spre avaju i ih da pre u vie od nekoliko koraka. Uz glasnu jeku, dve vojske
se ponovo okrenue jedna ka drugoj, potpirene o ajni kim gnevom.
Uto i Jormundur izroni iz jedne bo ne ulice, predvode i stotinu ljudi koje je sakupio na rubu
bitke. On e s njima zadravati masu boraca dok se Roran i ostali ne pobrinu za Barsta.
Sa suprotne strane trga, Garzvog i jo estorica Kula jurnue iza nekih ku a koje behu
upotrebili kao zaklon. Njihovi teki koraci zatresoe zemlju, te se i carski i vordenski ratnici bre-bolje
sklonie pred njima.
Potom se na stotine ma kodlaka, mahom u ivotinjskom obli ju, provuklo iz glavnice
prepletenih vojski te, iskeenih zuba, pokuljae preko kaldrme ka mestu gde je leao Barst.
Barst se ba promekoljio kada je Roran stigao do njega. Zgrabivi koplje obema rukama,
Roran ga obori ka Barstovom vratu.
iljak oruja zaustavio se na pola lakta od njega, te se savio i pukao kao da je udario u
granitnu plo u.
Roran opsova i nastavi da ubada najbre to moe, pokuavaju i da spre i Eldunari u
Barstovom grudnom oklopu da povrati snagu.
Barst zaje a.
Bre!", povika Roran Urgalima.
im su se Kuli dovoljno primakli, Roran je odsko io u stranu kako bi im dao dovoljno
prostora. Smenjuju i se, golemi Urgali stadoe da tuku Barsta svojim orujem. Njegove zatitne ini
odbijale su udarce, ali Kuli su ipak nastavili da ga lemaju. Buka bee zagluna.
Ma kodlaci i vilenjaci tako e se sjatie oko Rorana. Donekle je bio svestan i ratnika koje je
poveo sa sobom: odbijali su vojnike uz pomo Jormundurovih ljudi.
Ba kada je Roran pomislio da Barstove zatitne ini nikada ne e popustiti jedan Kul
pobedonosno urliknu i Roran vide kako sekira tog stvorenja udara prednji deo Barstovog oklopa i
ulubljuje ga.
Udri opet!", viknu Roran. Odmah! Ubij ga!"

329

Kul je pomerio sekiru kako bi Garzvog udario gvozdenom toljagom po Barstovoj glavi.
Roran ugleda munjevite pokrete i za u tresak: toljaga je pogodila tit koji Barst bee povukao
preko sebe.
Sunce ti arko!
Pre nego to su ga Urgali ponovo napali, Barst se otkotrljao ka nogama jednog Kula i akom
mu se zaka io za desno koleno. Kul vrisnu od bola i odsko i, ime je izvukao Barsta iz gomile Kula.
Urgali i dva vilenjaka ponovo opkolie Barsta, te je u magnovenju delovalo da bi mogli da ga
savladaju.
Ali onda jedna vilenjakinja polete uvis, vrata udno iskoenog. Jedan Kul pade na bok, vi i
na maternjem jeziku. Kost mu je trcala iz leve nadlaktice. Garzvog zarea i odsko i dok mu je krv
liptala iz rupe u boku velike poput pesnice.
Ne!, pomisli Roran, obuzet jezom. Ne moe se ovako zavriti. Ne dam!
Vrisnuvi, potr ao je i provukao se izme u dva golema Urgala. Imao je jedva dovoljno
vremena da baci pogled na Barsta, okrvavljenog i razjarenog, sa titom u jednoj ruci i ma em u drugoj,
pre nego to je on zamahnuo titom i opalio Rorana po levom boku.
Roranu ostade bez vazduha, nebo i zemlja zadrhtae oko njega i on oseti kako mu glava u
kacigi udara o kaldrmu.
Imao je ose aj da se svet i dalje trese pod njim ak i kada je prestao da se kotrlja.
Neko vreme je tako leao, jedva diu i. Kada je kona no ispunio plu a vazduhom, pomislio je
kako je najvie zahvalnosti u ivotu osetio pri tom udisaju. Zabrektao je, a onda je urliknuo jer mu je
telo proeo bol. Leva ruka mu bee utrnula, ali svi ostali mii i i tetive plamteli su mu od bola.
Pokuao je da se pridigne, ali pao je potrbuke, previe oamu en i povre en da bi ustao. Pred
njim se naao komad nekog u kastog kamena, proaran izuvijanim venicama crvenog ahata. Zurio je
u njega neko vreme, dah i, a jedino to mu je prolazilo kroz glavu bee: Moram da ustanem.
Moram da ustanem. Moram da ustanem...
Kada se kona no povratio, pokuao je jo jednom. Leva ruka nije htela da sara uje s njim, pa
je bio primoran da se osloni samo na desnu. S mukom je povukao noge, te se polako podigao drhte i.
Plitko je disao. Kada se uspravio, osetio je zatezanje u levom ramenu, te je vrisnuo u sebi. video je
ose aj da mu je neko zario usijani no u zglavak. Pogledavi nadole, video je da mu je ruka i aena.
Od tita mu nije ostalo nita osim rasturene daske, i dalje prika ene za remen oko njegove nadlaktice.
Roran se okrenuo da potrai Barsta, te ga ugleda tridesetak metara dalje, prekrivenog pomahnitalim
ma kodlacima.
Zadovoljan time to e Barst biti zauzet bar jo nekoliko sekundi, Roran je ponovo pogledao
i aenu ruku. Isprva se nije mogao prisetiti emu ga je ono majka podu ila, ali onda mu se vratie
njene re i, maglovite i blede
nakon toliko vremena. Svukao je ostatak tita sa sebe. Stegni pesnicu", promrmlja Roran, te
je to i u inio levom akom. Savij ruku tako da ti pesnica bude okrenuta napred." I to je u inio, ali bol
se time poja ao. Potom okreni ruku upolje, podalje od..." Glasno je opsovao kada mu rame zakripa
pred mii ima i tetivama koji po ee neprirodno da se razvla e. Nastavio je da okre e ruku i da stee
pesnicu i kost se, nekoliko sekundi kasnije, vratila u svoju aicu.
Odmah je osetio olakanje. I dalje je ose ao bol na drugim mestima,
pogotovo oko krsta i rebara, ali sada je bar ponovo mogao da se koristi rukom i bol vie nije
bio neizdriv. Roran potom ponovo pogleda Barsta. Smu ilo mu se od prizora koji je ugledao.
Barst je stajao okruen mrtvim ma kodlacima. Krv mu se slivala niz ulubljeni grudni oklop, a
pramenovi krzna behu zalepljeni za buzdovan koji mu ponovo bee u ruci. Obrazi mu behu duboko
izgrebani, desni rukav verinja e bio mu je raskidan, ali on nije delovao povre eno. Onih nekoliko
ma kodlaka koji su jo bili oko njega paljivo su drali odstojanje, te se Roranu u inilo da e podviti
rep i pobe i. Iza Barsta su leala tela Kula i vilenjaka s kojima se borio. Izgleda da su i svi Roranovi
ratnici nestali, poto su Rorana, Barsta i ma kodlake okruivali jedino vojnici: bee to uskomeana
masa grimiznih tunika, ljudi koji su se gurali i laktali noeni ratnim virovima. Ga ajte ga!", povika
Roran, ali izgleda da ga niko nije uo.
Me utim, Barst ga ipak jeste zapazio, te po e da se tetura ka njemu Ne eki aru!", zaurlao je.
Glavu u ti odse i zbog ovoga!"

330

Roran ugleda neko koplje na tlu. Kleknuo je da ga podigne, ali od samog tog pokreta mu se
zavrtelo u glavi. ik!", uzvratio mu je. Ali njegove re i zazvu ae uplje i misli mu se odjednom
ispunie Katrinom i njihovim nero enim detetom.
Potom jedna ma kodlaka, u obliku sedokose ene koja je Roranu sezala do lakta, potr a i
pose e Barsta po levoj butini.
Barst zarea i naglo se okrenu, ali ma kodlaka se ve bee povukla, sik i na njega. Barst je
sa ekao jo jedan tren da bi se osigurao da ga ne e opet spopasti, a onda je nastavio ka Roranu
epaju i, poto je svea rana pogorala njegovo uobi ajeno hramanje. Krv mu je liptala niz nogu.
Roran obliza usne, ne mogavi da skine pogled sa dumanina koji mu se primicao. Imao je
jedino koplje. Nije imao tit. Nije mogao da umakne Barstu, niti se mogao nadati da e nadmaiti
Barstovu neprirodnu snagu i brzinu. U blizini nije bilo nikoga da mu pomogne.
Bee to bezizlazna prilika, ali Roran nije eleo da prizna poraz. Jednom je odustao, jednom i
vie nikada, iako mu je razum govorio da e uskoro umreti.
Barst se zalete ka njemu, te Roran isturi koplje ka njegovom desnom kolenu u o ajni koj nadi
da bi mogao da ga obogalji. Barst je odbio koplje buzdovanom, kojim potom zamahnu ka Roranu.
Roran je predvideo njegov protivnapad, pa je odmah po eo da odstupa koliko su mu noge
doputale. Nalet vetra ga oamari kada je glava buzdovana proletela svega nekoliko centimetara od
njega.
Barst iskezi zube u turobnom osmehu, spreman da ga ponovo udari. Tada neka senka pade na
njega i on podie pogled.
Islanzadin beli gavran se spustio s neba i sleteo Barstu na lice. Mahnito je zakretao, kljucaju i
i kljuju i Barsta, i zapanjeni Roran ga za u kako govori Crkni! Crkni! Crkni!"
Barst opsova, te ispusti tit. Slobodnom rukom je oterao gavrana, slomivi mu ve ranjeno
krilo. Meso mu je u fronclama visilo sa ela, a krv mu je obojila obraze i bradu grimizom.
Roran se bacio napred i ubo Barstovu drugu ruku kopljem, pa je Barst ispustio i buzdovan.
Koriste i priliku, Roran je gurnuo koplje i ka Barstovom ogoljenom vratu. Me utim, Barst je
zgrabio koplje jednom rukom, istrgao ga iz Roranovog stiska i slomio ga prstima lagano kao to bi
Roran prelomio suvu gran icu.
,,E sad e ti umreti", re e Barst pljuju i krv. Usne mu behu razderane a desno mu oko bee
iskljuvano, ali jo je video na levo oko.
ovek dograbi Rorana kako bi ga epao u smrtonosan zagrljaj. Roran mu ne bi izmakao ak i
da je hteo, ali kada se Barstove ruke sklopie oko njega, on je zgrabio Barsta oko struka te ga je
izvrnuo najja e to je mogao, usmerivi svu teinu i pritisak ka njegovoj ranjenoj nozi, onoj epavoj.
Barst je izdrao trenutak-dva, a onda ga koleno izdade i on, uz krik bola, pade na tu nogu
do ekavi se levom rukom. Roran se obrnuo, te se izmigoljio
ispod Barstove desne ruke. Zahvaljuju i krvi na Barstovom grudnom oklopu,
mnogo se lake oslobodio, uprkos njegovoj neizrecivoj snazi.
Roran je pokuao da uhvati Barsta za vrat otpozadi, ali Barst je uvukao bradu spre avaju i
Rorana da ga stegne. Roran onda obavio ruke oko Barstovih prsa, u nadi da e ga zadrati dok mu
neko drugi ne pomogne da ga ubije.
Barst zarea i baci se na bok prikletivi Roranovo povre eno rame, te Roran zabrunda od
bola. Kaldrma se urezala u Roranove ruke i le a kada se Barst triput zakotrljao. im se Barstova
telesina nala na njemu, vie nije mogao neometano da die. Ipak, nije poputao stisak. Barst ga je
jednim
laktom munuo sa strane, te on oseti kako mu se rebra lome. Roran stisnu zube i stegnu ruke,
gnje i ga najja e to je mogao. Katrina, pomislio je. Barst ga ponovo munu laktom.
Roran jauknu, te mu pred o ima zaiskrie svetlaci. Jo ga je ja e stegnuo. Ponovo Barstov
lakat... snaan poput nakovnja.
Ne e se... izvu i... Ne... eki aru ", zabrunda Barst. Uskobeljao se na noge, povla i i
Rorana.
Mada mu se inilo da e mu mii i spasti s kostiju, Roran ga je jo ja e stegao. Vrisnuo je, ali
nije mogao da uje sopstveni glas, a onda je osetio kako mu vene pucaju i kako mu se ile cepaju.
Upravo tada, Barstov oklop pu e tamo gde ga je Kul ulubio, te se za u lomljava kristala.
Neee!", viknu Barst kada ista bela svetlost pokulja s rubova oklopa. Sav se uko io, kao da su mu
lancima rastegli sve udove do granica rastegljivosti, a onda po e neobuzdano da se trese. Svetlost je

331

zaslepila Rorana opekavi ga po rukama i licu. Pustivi Barsta, bacio se na tlo kako bi pokrio o i
podlakticom. Svetlost je kuljala ispod Barstovog grudnog oklopa sve dok rubovi metala ne po ee da
se presijavaju. Potom snop svetlosti nestade, ostavljaju i za sobom mrak gu i od pre anjeg, a ono
to ostade od gospodara Barsta stropotalo se unazad i ostalo da se pui na kaldrmi. Roran trepnu
zure i u bezli no nebo. Znao je da bi trebalo da ustane, poto je bio okruen vojnicima, ali kaldrma
bee mekana pod njim, a on je samo hteo da sklopi o i i da se malo odmori...
Kada je ponovo otvorio o i, ugledao je Orika, Horsta i gomilu vilenjaka.
Rorane, uje li me?", upita Horst, zabrinuto ga posmatraju i.
Roran je pokuao da progovori, ali nije mogao da izusti nijednu re .
uje li me? Sluaj me. Mora da ostane budan. Rorane! Rorane!"
Roran je ponovo osetio kako tone u tamu. Bee to ugodan ose aj, kao da se. obmotao mekim
vunenim ebetom. Potom ga proe toplina, a poslednje. to je zapamtio bee Orik kako se naginje nad
njim govore i mu neto na jeziku patuljaka, neto to je li ilo na molitvu.
***

332

DAR SPOZNAJE
Ukrtenih pogleda, Eragon i Murtag su polako kruili jedan oko drugog, pokuavaju i da
predvide pokrete jedan drugom. Murtag je delovao spremno, kao i uvek, ali imao je tamne podo njake
i lice mu
bee ispijeno: Eragon je zaklju io da je bio izloen velikim naporima.
Nosio je iste delove oklopa kao Eragon: verinja u, oklopne rukavice i manetne, i oklop oko
listova, ali tit mu je bio dui i deblji od Eragonovog. to se ti e ma eva, Brisingr je, budu i da je
njegov bal ak bio duga ak kao aka i po, imao prednost u duini, a Zarok je, sa irim se ivom,
prednja io u masi. Po eli su da se primi u jedan drugom. Kada se udaljenost me u njima smanjila na
oko tri metra, Murtag, koji je bio le ima okrenut Galbatoriksu, snienim glasom prosikta: ta to
radi?" Pokuavam da dobijem malo vremena", promrmlja Eragon trude i se da to manje pomera
usne.
Murtag ga mrko pogleda. Kakva si ti budala! Gleda e nas kako se emo jedan drugog na
komade, a ta emo time dobiti? Nita!"
Umesto odgovora, Eragon je prebacio teinu napred i trgnuo desnu ruku, naleravi Murtaga da
ustukne.
Ma proklet bio", zarea Murtag. Da si samo sa ekao jo jedan dan, mogao sam da
oslobodim Nasuadu."
Eragona je to iznenadilo: Zato bih ti verovao?"
Murtaga je njegovo pitanje jo vie razbesnelo, te mu se usna povila, a onda je ubrzao korak
teraju i Eragona da i sam ubrza. Onda Murtag mnogo glasnije re e: Dakle, kona no si pronaao pravi
ma . Sigurno su ti ga vilenjaci napravili, jelda?" Vrlo dobro zna da..."
Murtag je nasrnuo na njega mau i Zarokom ka njegovom stomaku, te Eragon odsko i, jedva
odbivi crveni ma .
Eragon mu je uzvratio vitlaju i ma em iznad glave, spustivi ruku ka jabuci Brisingra kako bi
ga bolje uhvatio, ali Murtag mu se sklonio s puta.
Obojica su zastala ekaju i da onaj drugi napadne. Poto nijedan to nije u inio, nastavili su da
krue, ali Eragon je sada bio mnogo oprezniji.
Prethodni nalet je potvrdio da je Murtag i dalje i brz i jak kao Eragon, ili kao neki vilenjak.
Galbatoriksova zabrana upotrebe ma ija o ito nije vaila za ini koje su poja avale Murtagove udove.
Eragonu kraljev uslov bee mrzak, ali shvatao je njegovu sutinu: u suprotnom, borba ne bi bila
pravi na.
Me utim, Eragon nije eleo pravi nu borbu. eleo je da upravlja dvobojem kako bi odlu io
kada e se zavriti i na koji na in. Eragon je, naalost, sumnjao da e mu se pruiti prilika za to, s
obzirom na Murtagovu umenost u baratanju ma em, a nije znao kako bi njihovu borbu upotrebio u
napadu na Galbatoriksa ako bi se to i desilo. Nije ni imao vremena da razmilja o tome, mada je
verovao da e Safira, Arja i zmajevi pokuati da na u reenje umesto njega.
Murtag se pretvarao da e trgnuti levim ramenom, te se Eragon pognuo iza tita. Tren kasnije,
shvatio je da je to bila smicalica i da je Murtag krenuo na njegovu desnu stranu, pokuavaju i da mu
probije odbranu.
Eragon se izvio i ugledao kako se Zarok obruava ka njegovom vratu, otrice poput blistave
tanane ice. Odbio ga je nespretnim udarcem nakrsnicom. Uzvratio je hitrim potezom usmerenim ka
Murtagovoj podlaktici. Na njegovu radost, pogodio je Murtaga u zglob. Brisingr ipak nije prosekao
Murtagovu oklopnu manetnu i rukav tunike, ali udarac je ipak zaboleo Murtaga, te je on odmakao
ruku od tela ostavljaju i grudi nezati ene.
Eragon je ubo Murtaga, ali on je upotrebio tit kako bi odbio napad. Eragon ga je ubo jo tri
puta, ali Murtag je zaustavio svaki udarac, a kada ja Eragon povukao ruku kako bi ponovo zamahnuo,
Murtag mu je uzvratio tako to je obrnuo ruku pokuavaju i da ga pose e po kolenu. Osakatio bi ga da
mu je udarac bio uspean.
Videvi ta Murtag namerava, Eragon je preusmerio zamah kako bi zaustavio Zarok na
nekoliko centimetara od svoje noge. Onda mu je uzvratio sli nim zamahom.

333

Nekoliko minuta su razmenjivali udarce, pokuavaju i da poremete ritam jedan drugom, ali
uzalud. Previe su se dobro poznavali. Murtag je uspeo da izbegne svaki Eragonov udarac, i obrnuto.
Kao da su igrali igru u kojoj su unapred morali da osmisle svoje korake. Me u njima se stoga rodila
nekakva bliskost, poto je Eragon pokuavao da doku i Murtagove misli i da predvidi njegove poteze.
Eragon je odmah zapazio da Murtag vodi igru druga ije nego u ranijim borbama. Napadao ga
je s nekom svirepo u koje ranije nije bilo, kao da, prvi put, eli da porazi Eragona, i to to bre.
Me utim, nakon tog po etnog izliva, bes kao da mu se stiao, te je iskazivao jedino smirenu,
neumoljivu reenost.
Eragon se borio do krajnjih dometa svoje vetine, ali iako je odbijao Murtaga, morao je da se
brani mnogo e e nego to mu se svi alo.
Murtag je spustio ma , te se okrenuo ka prestolu i Galbatoriksu.
Eragon nije sputao odbranu, ali pokolebao se ne znaju i da li bi bilo umesno da ga napadne.
U tom trenutku oklevanja, Murtag je posko io k njemu. Eragon je zauzeo poloaj i zamahnuo
ma em. Murtag je do ekao udarac titom, pa je, umesto da odgovori udarcem, to je Eragon o ekivao,
tresnuo Eragona titom i po eo da ga gura.
Eragon zarea, te i on po e da gura. Hteo je da posegne preko tita kako bi posekao Murtaga
po le ima ili nogama, ali ispostavilo se da je Murtag previe vet da bi Eragon rizikovao. Murtag je
bio vii od njega nekoliko centimetara, pa mu je ta razlika u visini doputala da se obrui na Eragonov
tit. Stoga je Eragonu bilo teko da se odri u mestu i da ne prokliza po ugla anom kamenom podu.
Uz urlik i silan napor, Murtagu je najzad polo za rukom da odgurne Eragona. im se Eragon
zateturao pokuavaju i da povrati ravnoteu, Murtag je isturio ma prema njegovom vratu. Letta!",
viknu Galbatoriks. Vrh Zaroka zastade na prst od Eragonove koe. Sledio se, sav zadihan, ne znaju i
ta se upravo desilo.
Obuzdaj se malo, Murtae, ina e u te ja obuzdati", re e Galbatoriks sa svog mesta. Zna
da ne volim da ponavljam. Ne sme da ubije Eragona, niti on sme da ubije tebe... Hajde, dalje."
Spoznaja da je Murtag upravo pokuao da ga ubije i da bi ga i ubio da se Galbatoriks nije
umeao zaprepastila je Eragona. Potraio je objanjenje na Murtagovom licu, ali on je i dalje bio
ravnoduan kao da mu Eragon nita ne zna i.
Eragonu to nije bilo jasno. Murtag je zasigurno igrao igru druga ije nego to bi trebalo. Neto
se u njemu promenilo, mada Eragon nije znao ta. Osim toga, spoznaja da je izgubio i da bi, prema
svim pravilima, trebalo da budu mrtav podrila je Eragonovu samouverenost. Mnogo se puta sreo sa
smr u, ali nikada se to nije odigralo toliko neposredno i neumoljivo. Nije bilo nikakve sumnje: Murtag
ga je nadmaio, a njega je spasio jedino Galbatoriksovo milosr e.
Eragone, ne razbijaj glavu povodom toga, re e mu Arja. Nisi imao razloga da sumnja da bi
pokuao da te ubije. Ni ti to nisi pokuavao. Da jesi, borba bi tekla druga ije, a Murtag nikada ne bi
dobio priliku da te tako napadne.
Sumnji av, Eragon je pogledao u nju - stajala je na rubu osvetljenog dela odaje, pokraj Elve i
Safire. Onda mu Safira re e: Ako proba da ti preree vrat, iseci mu potkoleni ne tetive, pa vie ne e
mo i to da pokua.
Eragon joj klimnu, prihvataju i to to su rekle.
On i Murtag se razdvojie, te ponovo zauzee poloaje jedan naspram drugog, dok ih je
Galbatoriks posmatrao sa odobravanjem.
Eragon je ovoga puta prvi napao.
Imali su utisak da borba traje satima. Murtag vie nije pokuavao da mu zada smrtonosne
udarce, ali Eragon je, na svoju radost, uspeo da mu dotakne klju nu kost; zaustavio je udarac pre
Galbatoriksa. Murtagu je o ito bilo neprijatno zbog tog udarca, te se Eragon hitro osmehnuo zbog
njegove reakcije.
Bilo je i drugih udaraca koje nisu uspeli da zapre e. Uprkos svoj brzini i vetini, ni on ni
Murtag ne behu nepogreivi, a kako nije bilo laganog na ina da dovre borbu, greke i povrede behu
neizbene.
Prva rana bee posekotina na Eragonovoj desnoj butini, izme u ruba verinja e i gornjeg dela
oklopa za noge. Bee to plitka posekotina, dodue izuzetno bolna, pa mu je krv curila iz rane kad god
bi prebacio teinu na tu nogu.

334

Druga rana tako e bee Eragonova: zasek iznad obrve, posledica Murtagovog udarca po
kacigi, iji mu se rub zario u meso. Ta rana ga je vie mu ila poto mu je krv neprestano kapala u oko,
zakriljuju i mu vid.
Eragon je potom ponovo zaka io Murtaga po zglavku, ali ovoga puta mu je prosekao oklopnu
rukavicu, rukav tunike i tanak sloj koe sve do kosti. Nije uspeo da mu prese e mii e, ali rana je,
izgleda, zadavala strane bolove Murtagu, a od krvi koja mu je curila u rukavicu bar je dvaput izgubio
stisak.
Eragon ga je secnuo i po desnoj golenici, a dok se Murtag oporavljao od neuspenog napada,
pomerio se na stranu na kojoj je Murtag drao tit, te je obruio Brisingr najja e to je mogao posred
Murtagovog levog nonog oklopa, ulubivi elik.
Murtag je jauknuo i odsko io na jednoj nozi. Eragon se dao za njim mau i Brisingrom kako
bi ga gurnuo na pod. Murtag se odbranio uprkos povredi, te je, nekoliko sekundi kasnije, Eragon i sam
jedva ostao na nogama.
Njihovi su titovi neko vreme odbijali neumoljive udarce, poto je Galbatoriks, na Eragonovo
zadovoljstvo, ostavio ini na njihovom oruju i oklopima, ali onda ini na Eragonovom titu popustie,
kao i na Murtagovom, to se jasno videlo po iverju i komadi ima drveta koji stadoe da prte pri
svakom udarcu ma em. Eragon je ubrzo polomio Murtagov tit jednim posebno snanim udarcem. Ali
nije se dugo radovao, poto je Murtag epao Zarok obema rukama, te je dvaput uzastopno tresnuo
njime po Eragonovom titu, koji se tako e raspukao, iznova uspostavljaju i ravnoteu.
Dok su se borili, kamen pod njima postade klizav od mrlja i kapi krvi, te su se sve vie upinjali
da se ne okliznu. U golemoj dvorani, odjeci njihovog sukobljenog oruja vra ali su se poput zvukova
davno zaboravljene bitke, te im se inilo da se nalaze u ii svega to postoji jer svetla behu uperena
samo u njih, kao da su sami.
Galbatoriks i ruikan su ih sve vreme posmatrali iz okolnih senki.
Poto su ostali bez titova, Eragon je shvatio da mu je lake da usmerava udarce ka Murtagu mahom po rukama i nogama - to je vailo i za Murtaga. Oklopi su ih uglavnom titili od posekotina,
ali nisu ih zatitili od mnotva voruga i modrica.
Uprkos svim ranama koje je naneo Murtagu, Eragon je ve pomislio da je Murtag bolji
ma evalac. Ne mnogo bolji, ali dovoljno bolji od njega da on ni na as ne osvoji prednost. Ako bi se
njihov megdan tako nastavio, naposletku bi bio previe povre en ili previe iscrpljen da bi se borio, a
takav ishod im se, inilo mu se, ubrzano bliio. Pri svakom koraku, Eragon je ose ao kako mu krv
iklja iz posekotine na butini, pa se iz asa u as sve tee branio. Smesta mora da okon a dvoboj, ina e
ne e biti kadar da se potom suo i i s Galbatoriksom. U takvom stanju, ne e biti veliki izazov za kralja,
ali morao je da pokua. Ako nita drugo, morao je bar da pokua.
Shvatio je da sr problema tajnovitost Murtagovih razloga za borbu; dok to no bude doku io,
Murtag e ga hvatati na prepad.
Eragon se prisetio ne ega to mu je Glejdr kazao pred Dras Leonom: Mora nau iti da vidi
ono u ta gleda. Ratnici uvek moraju da se oslanjaju na spoznaju. Stoga se zagledao u Murtaga.
Zagledao se u njega pomno kao to je gledao Arju tokom njihovih vebi, pomno kao to je prou io
sebe one duge no i na Vroengardu. Pokuao je da doku i skriven jezik Murtagovog tela. Naiao je na
izvestan uspeh: bilo mu je jasno da je Murtag iznuren i na granici izdrljivosti, a njegova povijena
ramena odavala su iskonski bes -moda ak i strah. Zapazio je i njegovu svirepost, to i ne bee nova
osobina, mada jeste bila nova u sukobu sa Eragonom. Eragon je sve to zapazio, kraj jo nekih, dubljih
pojedinosti, pa se potrudio da ih povee sa onim to je znao o Murtagu od davnih dana - o njegovom
prijateljstvu, odanosti i mrnji prema Galbatoriksovoj upravi. Bilo mu je potrebno nekoliko sekundi nekoliko sekundi ispunjenih napregnutim disanjem, uz nekoliko nespretnih udaraca zbog kojih je
zaradio jo jednu modricu na laktu - pre nego to mu je puklo pred o ima. Onda mu se sve u inilo vrlo
iglednim. Sigurno je bilo ne ega u Murtagovom ivotu na ta e njihov dvoboj uticati, ne ega to
Murtagu bee toliko vano da se ose ao primoranim da pobedi ne biraju i sredstva, makar to zna ilo i
da e morati da ubije svog polubrata. ta god to bilo - Eragon je naga ao ta moe biti posredi, i neto
ga je uznemiravalo manje a neto vie - Murtag se ne e predati. Bori e se poput ivotinje saterane u
oak, i to do poslednjeg daha, a Eragon ne e mo i da ga porazi uobi ajenim metodama poto njemu
njihov dvoboj nije zna io onoliko koliko je zna io Murtagu. Za Eragona njihov megdan bee zgodna
razbibriga, i on nije mario za to ko e pobediti a ko izgubiti dokle god je potom mogao da se suo i s
Galbatoriksom. Ali Murtagu je taj dvoboj zna io mnogo vie, a Eragon je iz iskustva znao da se

335

reenost poput njegove ne moe savladati pukom upotrebom snage - svakako ne pre no to se plati
visoka cena za to.
Stoga se pitao kako moe da zaustavi oveka koji je vrsto odlu io da sve izdri i da ne
posustane, ma kakve mu se prepreke ispre ile na putu.
Bee to nereiva nedoumica sve dok Eragon kona no nije uvideo da bi najbolji na in da
savlada Murtaga bio da mu da ono to eli. Da bi ispunio ono to je sam eleo, prvo je morao da
prihvati poraz.
Ali ne sasvim. Nije mogao da dozvoli Murtagu da u ini ono to mu Galbatoriks nalae.
Eragon e Murtagu dati njegovu pobedu, ali potom e izvojevati svoju.
Dok je oslukivala njegove misli, Safira oseti jo ja u teskobu i zabrinutost, te mu re e: Ne,
Eragone. Sigurno postoji drugo reenje.
Pa kai mi koje je, ako postoji, odvratio je, poto ga ja ne vidim.
Zareala je, a Trn joj odmah uzvrati kriju i se u senci naspram njih.
Mudro odlu uj, re e Arja. Shvatio je na ta je mislila.
Murtag je pojurio k njemu, te im se se iva spojie uz zvonak odjek. Potom se odvojie kako bi
prikupili snagu. Kada su ponovo krenuli jedan na drugog, Eragon se usmerio na Murtagovu desnu
stranu, istovremeno ostavivi ma da mu visi uz bok kao da je od umora postao nehajan. Bee to
letimi an pokret, ali znao je da e ga Murtag zapaziti i da e pokuati da upotrebi dati prostor.
Eragon u tom trenu nita nije ose ao. I dalje je bio svestan bolnih rana, ali maglovito, kao da
svi ti oseti nisu bili njegovi. Mozak mu je bio nalik na duboko jezero u danu bez vetra, ravan i
nepomi an, ali ipak ispunjen odrazima svega oko sebe. Ono to je video primao je na podsvesnom
nivou. Vie nije bilo potrebe za tim. Razumeo je sve to se nalazilo pred njim, te bi ga dodatno
razmiljanje samo pomelo.
Kao to je Eragon i o ekivao, Murtag je nasrnuo na njega uperivi mu ma pravo u trbuh.
Kada je kucnuo as, Eragon se okrenuo. Nije bio ni brz ni spor, ve savrenu usaglaen sa
okolnostima. Imao je utisak da je taj potez predodre en, kao da nita drugo nije mogao da uradi.
Umesto da ga pogodi u stomak, to je Murtag nameravao, Zarok je Eragona pogodio u mii s
desne strane, tik ispod grudnog koa. Imao je utisak da ga je mlatnuo eki em, a potom se za u i
utanje elika. To je Zarok proklizao izme u raskinutih karika verinja e zarivaju i mu se u meso.
Eragon zabrekta, vie od hladno e metala nego od bola.
Osetio je kako mu vrh se iva zatee verinja u s druge strane, izlaze i iz njegovog tela.
Murtag ostade zabezeknut, o ito prepadnut.
Pre nego to se pribrao, Eragon je povukao ruku i zario Brisingr u Murtagov stomak, blizu
pupka: bee to rana daleko gora od one koju je Eragon upravo primio.
Murtagu se itavo lice oklembesilo. Usta mu se razjapie kao da e progovoriti, a onda pade
na kolena, i dalje vrsto steu i Zarok.
Trn riknu negde pozadi.
Eragon je izvukao Brisingr, te je odstupio i iskezio se pred nemim krikom Kada je Zarok
izaao iz njegovog tela.
Za u se tresak kad Murtag pusti Zarok, koji pade na pod. Obujmio se oko struka, presamitio se
i spustio glavu na ugla an kamen.
Sada je na Eragona doao red da se zabezekne. Vrela krv mu je i dalje kapala u oko.
Oglasivi se sa svoga prestola, Galbatoriks re e Naina", te se desetine lampi upalie po
itavoj odaji, iznova otkrivaju i stubove i uklesane ukrase po zidovima, kao i kamenu plo u za koju
Nasuada bee okovana lancima.
Eragon se oteturao do Murtagu i kleknuo kraj njega.
Eragon pobe uje", re e kralj, ispunjavaju i veliku dvoranu zvonkim glasom.
Murtag pogleda u Eragona; napa eno lice bee mu oroeno znojem. Ba nisi mogao da me
pusti da pobedim, jelda?", zareao je ispod glasa. Zna da ne moe da pobedi Galbatoriksa, ali
morao si da mu dokae da si bolji od mene... Aaa!" Zadrhtao je i po eo da se njie napred-nazad na
golenicama.
Eragon mu je spustio ruku na rame. Zato?", upitao ga je, znaju i da e Murtag razumeti
pitanje.
Odgovor je stigao u vidu gotovo ne ujnog apata: Zato to sam se ponadao da u zadobiti
njegovu naklonost i da u onda mo i da je spasem." Suze mu zamutie pogled, te ga je odvratio.

336

Eragon je shvatio da Murtag govori istinu i obuzela ga je neverica.

Prolo je jo nekoliko trenutaka. Eragon je bio svestan da ih Galbatoriks pomno posmatra.
Murtag re e: Prevario si me." Nije bilo drugog reenja." Murtag zabrunda: To je uvek bila razlika
izme u tebe i mene." Zagledao se u Eragona. Ti si uvek bio spreman da se rtvuje, a ja nisam... bar
ne Ali sada jesi." Nisam vie onaj stari. Sada imam Trna i..." Murtag je oklevao, a onda neprimetno
slegnu ramenima. Vie se ne borim samo za sebe... U tome je razlika." Trgao se, plitko udahnuvi.
Ranije sam te smatrao budalom zato to stalno rizikuje svoj ivot... ali sada sve shvatam. Shvatam...
zato. Shvatam..." O i mu se rairie, a onda mu se lice opusti kao da je zaboravio na bol, te mu
unutranja svetlost ozari lice. Sada shvatam... sada oboje shvatamo", proaputao je, a Trn izbaci glas
koji bee pola jecaj, a pola urlik.
Galbatoriks se promekoljio na prestolu, kao da mu nije udobno, i otrim glasom rekao:
Dosta s tim blebetanjem. Megdan je okon an, Eragon ja pobedio. Dolo je vreme da se nai gosti
spuste na kolena i da mi se zakunu na vernost... Pribliite se, obojica, da vam iscelim rane, pa da
nastavimo."
Ba kad je Eragon hteo da ustane, Murtag ga je zaustavio uhvativi ga za podlakticu.
Smesta!", re e Galbatoriks, spojivi svoje guste obrve. Ina e u vas ostaviti da trpite rane
dok sve ne zavrimo."
Spremi se, ne ujno re e Murtag Eragonu.
Eragon se pokolebao, ne znaju i ta da o ekuje, a onda mu klimnu i upozori Arju, Safiru,
Glejdra i ostale Eldunarije.
Murtag odgurnu Eragona i pridie se na kolena, i dalje steu i stomak. Zagledao se u
Galbatoriksa. Onda uzviknu onu re .
Galbatoriks ustuknu, te isprui ruku kao da ho e da se zatiti.
Murtag stade glasno da izgovara i druge re i na drevnom jeziku, govore i isuvie brzo da bi
Eragon razlu io svrhu njegovih ini.
Vazduh oko Galbatoriksa zatreperi crvenom i crnom bojom, te telo kao da mu na tren obuzee
plamenovi. Za uo se i zvuk sli an letnjem vetru koji huji kroz kronje zimzelene ume. Eragon potom
za u niz piskavih tonova, i dvanaest svetlosnih kugli pojavi se oko Galbatoriksove glave. Kugle
proletee pravo kroz zidove dvorane i nestadoe. Li ile su na utvarne due, ali Eragon ih je video samo
nakratko, te nije bio siguran u to.
Trn se naglo obrnuo, brz poput ma ke kojoj je neko stao na rep, i bacio se na ruikanov
ogroman vrat. Crni zmaj urliknu i bre-bolje odstupi, mlataraju i glavom kako bi stresao Trna sa sebe.
Njegovi urlici behu bolno glasni, a onda se i pod zatresao od teine dveju adaja.
Na stepenicama ispred prestola, de ak i devoj ica vrisnue i pokrie ui ru icama.
Eragon vide Arju, Elvu i Safiru kako hrle napred, oslobo ene od Galbatoriksovih ma ija. Arja
je jurnula ka prestolu nose i Dautdert u ruci, a Safira je posko ila ka Trnu i ruikanu. Elva je pak
pridigla ruku ka ustima i po ela da govori sebi u bradu, ali Eragon je nije uo od silne buke dvaju
zmajeva.
Kapi krvi veli ine pesnice zapljutae oko njih, pue i se na kamenu.
Eragon ustade s mesta na koje ga je Murtag odgurnuo, te krenu ka prestolu za Arjom.
Galbatoriks je izgovorio ono ime na drevnom jeziku, uz re letta. Nevidljive kop e stegoe
Eragonove udove, a itava dvorana utihnu kada kraljeve arolije sputae sve ostale, ak i ruikana.
Gnev i ogor enost proklju ae u Eragonu. Zamalo su dokraj ili kralja, a eto ih sad: i dalje su
nemo ni pred njegovim vradbinama. Svi u napad!, viknuo je i umom i naglas. Ranije su pokuali da
napadnu Galbatoriksa i ruikana: kralj e pokuati da ubije ono dvoje dece ma ta oni radili. Stoga
jedini put za Eragona i njegove saborce, jedina nada u mogu u pobedu, bee da probiju Galbatoriksove
mentalne brane kako bi preuzeli vlast nad njegovim mislima.
Eragon, Safira, Arja i Eldunariji koje su doneli sa sobom isturie misli ka kralju, utapaju i svu
mrnju, gnev i bol u uaren snop uperen u sr Galbatoriksovog bi a.
Eragon je na as osetio kraljev um: bee to uasan, mra an prizor, iban ledenom studeni i
paklenom vrelinom - ome en gvozdenim ipkama, vrstim i nepopustljivim, koje ogra ivahu delove
njegove svesti.
Onda Galbatoriksovi zmajevi - pomahnitale adaje koje su urlikale gonjene emerom napadoe Eragonov um i naterae ga da se povu e u sebe kako ga ne bi rastrgli na komade.

337

Eragon iza sebe za u Elvu kako progovara; pre nego to je izustila ijednu re , Galbatoriks
kaza Theyna!" i ona se zagrcnu.
Skinuo sam zatitne ini s njega!", viknu Murtag, sada je..."
Galbatoriks progovori toliko brzo i toliko tiho da Eragon nije mogao da razabere njegove re i.
Murtag za uta i, tren kasnije, Eragon za u kako pada uz zveket verinja e i otru zvonjavu kacige koja
tresnu o kamen.
Imam ja dovoljno zatitnih ini", re e Galbatoriks, a njegovo lice kao u jastreba bee mra no
od gneva. Ne moete mi nita." Ustao je s prestola i stepenitem krenuo ka Eragonu. Plat je leprao
oko njega, a u ruci mu bee ma Vrangr, beo i smrtonosan.
Eragon je pokuao da zarobi um bar jednog od zmajeva koji su kidisali na njegovu svest, ali
bilo ih je previe, pa je bre-bolje morao da odbije itavu hordu Eldunarija, pre nego to bi mu sasvim
pokorili misli.
Galbatoriks se zaustavio na korak od njega i mrko ga pogledao. Na elu mu je pulsirala
debela, ra vasta vena, a snana vilica mu se gr ila. Misli li da moe da me izaziva, derane?",
zareao je pljuju i od besa. Misli li da si mi ravan? Da moe da me srui i da mi ukrade presto?"
ile u Galbatoriksovom vratu isko ie poput izuvijane uadi. Dohvatio je rub svoga plata. Ovaj sam
ogrta skrojio od krila Belgabadovih, kao i rukavice." Podigao je Vrangr i podmetnuo belo se ivo pred
Eragonove o i. Ovaj ma uzeh iz ruku Vraelovih, a krunu ovu s glave kmezavog jadnika koji ju je
pre mene nosio. A ti i dalje misli da moe da me nadmudri? Mene? Do e u moj zamak, ubije mi
ljude i jo se dri kao da si bolji od mene? Kao da si plemenitiji i asniji?"
Eragonu zazvoni u glavi pred itavim sazve em treperavih, svetlucavih, grimiznih zvezdica
kada ga Galbatoriks mlatnu po obrazu jabukom Vrangra, paraju i mu kou.
Tebi bi trebalo o itati bukvicu iz poniznosti, derane", re e Galbatoriks primakavi mu se, te
se njegove ustreptale o i na oe na svega nekoliko centimetara od Eragonovih.
Tresnuo je Eragona i po drugom obrazu, te je Eragon nekoliko sekundi video jedino crnilo
ispunjeno bletavim iskricama.
Silno u uivati dok me bude sluio", re e mu Galbatoriks. Onda upola glasa dodade
Ganga" i pritisak neprijateljskih Eldunarija i eze iz Eragonovog uma, te je opet mogao slobodno da
razmilja. Ali nije to u inio iz ostalima, to je Eragon video po njihovim napetim licima.
Potom neko zamiljeno se ivo, zailjeno do tan ina, probi Eragonovu svest obavijaju i se
samom sri njegovog bi a. Se ivo se obrnulo i, poput
ka zaka enog za balu filca, po elo da epa
pletivo njegovog uma, tee i da mu uniti volju, identitet i svest.
Bee to napad kakav Eragon nikada nije doiveo. Sav se skupio pred njim, usredsre en na
jednu jedinu misao - na osvetu - mu i se da se odbrani. Kroz njihovu sponu, ose ao je
Galbatoriksova ose anja: mahom gnev, ali i beslovesan uitak zbog toga to moe da povredi Eragona
i da ga gleda kako se koprca od bola.
Eragon je shvatio da je Galbatoriks toliko dobar u slamanju svojih neprijatelja zato to
izopa eno uiva u tome.
Se ivo se zari dublje u Eragonovo bi e, te on zaurla, ne mogavi da se obuzda.
Galbatoriks se nasmei i rubovi njegovih zuba u inie se providnim, nalik na vatrostalnu glinu.
Samom odbranom nije mogao da dobije bitku, pa je, uprkos probadima, Eragon privoleo sebe
da uzvrati napad. Zaronivi u kraljevu svest, epao je njegove misli otrije od ileta, pokuavaju i da
ih prikleti kako kralj ne bi mogao da se kre e niti da razmilja bez njegove dozvole.
Me utim, Galbatoriks nije ni pokuao da se odbrani. Opak mu se osmeh proirio, te je jo ja e
obrnuo se ivo u Eragonovom umu.
Eragonu se inilo da ga nekim trnjem dere iznutra. Vrisak mu zatutnja grlom, a onda je sav
omlitavio pod stiskom Galbatoriksovih ini.
Pokori mi se", re e mu kralj. Zgrabio je Eragona za bradu eli nim prstima. Pokori se!"
Ponovo je obrnuo se ivo, te Eragon po e da vriti. Vritao je dok ga glas nije izdao.
Kraljeve misli se sklopie oko Eragonove svesti, sateravi ga u jedan kutak uma, te mu
naposletku ostade samo maleno, blistavo jezgro, zasen eno golemom teinom Galbatoriksove pojave.
Pokori se", apnu mu kralj, gotovo s ljubavlju. Nema kuda da ode, nema gde da se
sakrije... Ovaj se ivot za tebe zavrava, Eragone Senkoubico, ali eka te nov. Pokori se, i sve e ti
biti oproteno." Suze iskrivie Eragonov vidik dok je zurio u bezobli an bezdan Galbatoriksovih
zenica.

338

Izgubili su... On je izgubio. Ta spoznaja bee bolnija od svih rana koje je zadobio. Stoletni trud
i tenje - i sve to uzalud. Safira, Elva, Arja, Eldunariji: niko od njih nije mogao da savlada
Galbatoriksa. Bio je isuvie jak, isuvie pametan. Garou, Brom Oromis pomree uzalud, kao i brojni
ratnici iz naroda raznih to dadoe svoje ivote bore i se protiv Carstva. Suze se prosue iz
Eragonovih o iju. Pokori mi se", apnu mu kralj, poja avaju i stisak. Eragon se vie od svega gnuao
nepravde toga trenutka. Na nekoj iskonskoj ravni, inilo mu se pogrenim da toliko bi a propati i
izgine bore i se za beznadean cilj. inilo mu se pogrenim da Galbatoriks, sam-samcit, bude uzrok
sveg tog jada. I inilo mu se pogrenim to to e izbe i kaznu za svoja zlodela. Zato?, zapita se
Eragon.
Potom se prisetio vizije koju je najstariji Eldunari, Valdr, pokazao njemu i Safiri, u kojoj san
voraka bee ravan brigama kraljeva.
Pokori se!", dreknu Galbatoriks i mislima nagrnu na Eragona jo e e, pa se na njega sa svih
strana obruie ledeni i vatreni iljci.
Eragon kriknu i o ajni ki se obrati Safiri i Eldunarijima, iji umovi behu opkoljeni
raspomamljenim Galbatoriksovim zmajevima, kako bi se, bez jasne namere, napojio njihovim
zalihama energije. Onda je tom energijom bacio ini.
Behu to ini bez re i, poto su Galbatoriksove ma ije spre avale sve ostale. Nikakve re i
ionako ne bi mogle da opiu ono to je Eragon eleo, Biti kako se u tom trenutku ose ao. Ni itava
biblioteka ne bi bila dovoljna za taj zadatak. Njegove ini behu sazdane od nagona i ose anja, poto ih
nije mogao preto iti u jezik.
Ono to je on hteo da u ini bee i prosto i sloeno: hteo je da Galbatoriks shvati... da shvati
pogrenost svojih dela. Te ini nisu predstavljale napad, ve pokuaj da mu se obrati. Ako e ve
provesti ostatak ivota kao kraljev rob, hteo je da Galbatoriks sasvim pojmi ta je u inio.
Kada ini po ee da deluju, Eragon oseti kako se Umarot i Eldunariji usredsre uju ka njegovoj
aroliji, pokuavaju i da zanemare Galbatoriksove adaje. Stotine leta neutene tuge i besa pokuljae
iz Eldunarija poput tutnjavog vala i zmajevi stopie svoje umove sa Eragonovim i po ee da menjaju
njegove ini, produbljuju i ih, proiruju i i nadogra uju i, sve dok opseg tih ini nije postao daleko
iri nego to je on nameravao.
Te ini ne samo to e pokazati Galbatoriksu grenost njegovih dela ve e ga primorati da
iskusi sva ose anja, i dobra i loa, koja je izazvao u ostalima otkako se rodio. Te ini behu ve e od
svega to bi Eragon sam osmislio, poto njihov sadraj bee mnogo bogatiji od onog koji bi do arao
jedan ovek ili jedan zmaj. Svaki Eldunari je dodao neto tim arolijama, te zbir behu ini koje su
obuhvatale ne samo itavu Alageziju ve i svaki trenutak od Galbatoriksovog ro enja naovamo.
Eragon je smatrao da su to najve e ini koje su zmajevi ikada sazdali, a on bee njihovo oru e;
on bee njihovo oruje.
Sila Eldunarija prostruja kroz njega poput reke ire od okeana, pa se ose ao kao uplja i krhka
posuda, kao da e mu koa pu i od siline te struje koju je sproveo kroz sebe. Da nije bilo Safire i
ostalih zmajeva, umro bi za tren oka, ostavi bez snage pred neutaivim zahtevima arolije.
Oko njih, svetlost se priguila u svetiljkama, a Eragonu se u inilo da u mislima uje odjek
hiljada glasova: bese to nepodnoljiva larma nebrojenih boli i radosti, koja je odjekivala i iz
sadanjosti i iz prolosti.
Bore se na Galbatoriksovom licu produbie, a o i mu se iskola ie u dupljama. ta u ini?",
rekao je ispraznim, napetim glasom. Odstupivi, prislonio je pesnice uz slepoo nice: ta u ini?"
Napregavi se, Eragon odgovori: Naterah te da sve shvati!"
Uasnut, kralj se zagleda u njega. Mii i na licu po ee da mu podrhtavaju i da se gr e, a
marci ga sveg obuzee. Iskezivi zube, zareao je: Ne e ti mene srediti, derane. Ne e..."
Jauknuvi, zateturao se. ini koje su stezale Eragona odjednom nestade i on pade na pod, a Elva, Arja,
Safira, Trn, ruikan i dvoje dece ponovo se na oe u pokretu.
Zagluna rika iz ruikanovih eljusti ispuni odaju i crni zmaj strese Trna s vrata, zavrlja ivi
ga na drugi kraj odaje. Trn pade na levi bok, te mu se kosti u krilu polomie uz glasno krckanje.
,,N-ne u... popustiti", re e Galbatoriks. Eragon iza kralja ugleda Arju - bila je blie prestolu
njego on - kako okleva i pogleduje k njima. Potom je projurila kraj podijuma i, sa Safirom, potr ala ka
ruikanu.
Trn se uskobeljao na noge, te i on krenu za njima.
Lica lu ki izobli enog, Galbatoriks je priao Eragonu i zamahnuo Vrangrom k njemu.

339

Eragon se otkotrljao u stranu i za uo kako ma udara po kamenu kraj njegove glave. Kotrljao
se jo metar-dva, a onda se odgurnuo i ustao. Samo je zahvaljuju i energiji Eldunarija stajao uspravno.
Vrisnuvi, Galbatoriks nasrnu na njega, ali Eragon je odbio kraljev nezgrapan udarac. Ma evi
im zazvonie otro i jasno me u urlicima zmajeva i apatima mrtvih.
Safira visoko posko i, te utnu ruikanovu golemu njuku i okrvavi je, a onda se spusti na
pod. Isukavi kande, zamahnuo je ka njoj apom. Odsko ila je, napola rairivi krila. Eragon se
sagnuo pred mahnitim unakrsnim zamahom, pa je ubo Galbatoriksa u levi pazuh. Zaprepastio se
shvativi da ga je ubo i da je vrh Brisingra vlaan od kraljeve krvi. Gr u ruci omeo je Galbatoriksov
zamah, te zavrie s ma evima ukrtenim pri bal acima. Pokuavali su da jednom drugom poremete
ravnoteu. Kraljevo se lice izobli ilo do neprepoznatljivosti, a na obrazima mu se pojavie suze. Snop
plamena buknu iznad njihovih glava, te ih obavi vreo vazduh. Deca vrisnue iza njih.
Eragona izdade ranjena noga, te se sruio unazad na ruke i stopala i prignje io prste kojima je
drao Brisingr.
ekivao je da e se kralj na i nad njim za nekoliko sekundi, ali Galbatoriks je ostao na svom
mestu, njiu i se s jedne strane na drugu.
Ne!", zavapi kralj. Nisam..." Pogledao je Eragona i viknuo: Prekini sve ovo, prekini!"
Eragon odmahnu glavom pokuavaju i da se pridigne. Bol mu prostruja levom rukom, a kada
je bacio pogled ka Safiri, video je krvavu posekotinu na njenoj levoj prednjoj nozi. Na drugoj strani
odaje, Trn je zario zube u ruikanov rep, nateravi crnu adaju da zarei i da se okrene
k njemu. Kada je ruikan usmerio panju na drugu stranu, Safira je posko ila i pala mu na
vrat, blizu podnoja njegove ko ate lobanje. Zaka ivi mu kande pod krljuti, zagrizla mu je vrat
izme u dve bodlje koje su mu se pruale niz ki mu. ruikan ispusti tutnjav, izbezumljen urlik, te jo
ja e zamlatara glavom. Galbatoriks ponovo potr a ka Eragonu mau i ma em. Eragon je odbio jedan
udarac, pa jo jedan, a tre i je primio po rebrima, te mu je zamalo pao mrak na o i. Prestani", re e
Galbatoriks, vie mole ivim nego prete im glasom. Bol je..."
ruikan ispusti jo jedan urlik, usplahireniji nego malo as. Eragon iza kralja ugleda Trna kako
visi oko ruikanovog vrata, naspram Safire. Zdruena masa dvaju zmajeva povukla je ruikanovu
glavu, te je njome skoro dotakao pod. Me utim, crni je zmaj i dalje bio pregolem i prejak za njih.
Osim toga, vrat mu bee toliko debeo da je Eragon pomislio kako ni Safira ni Trn ne e mo i da ga
povrede samo zubima.
Onda Eragon ugleda Arju kako, kao kad sena leti kroz umu, izle e iza jednog stuba i tr i ka
zmajevima. U njenoj levoj ruci, zeleni Dautdert je blistao uobi ajenim treperavim odsjajem.
ruikan ju je video kako prilazi, pa je trgnuo telom pokuavaju i da se otarasi Safire i Trna.
Poto nije uspeo, zareao je, razjapio eljusti i oblio sve pred sobom vatrenom bujicom.
Arja se bacila dole, te ju je plameni zid na as zaklonio od Eragona. Onda mu se ponovo
pojavila pred o ima: bila je blizu ruikanove glave, koja je visila iznad poda. Krajevi kose behu joj
zahva eni plamenom, ali ona nije obra ala panju na to.
U tri golema koraka, posko ila je na ruikanovu prednju levu apu, te se bacila ka njegovoj
glavi ostavljaju i za sobom vatreni trag poput kometi;. Ispustivi uzvik koji je odjeknuo prestonom
dvoranom, Arja je bacila Dautdert u sredite ruikanovog golemog, blistavog, ledenoplavog oka, te
mu je, itavom duinom, zarila koplje u lobanju.
ruikan riknu, zgr i se i polako pade na bok, a vatra mu pokulja iz usta poput te nosti.
Safira i Trn odsko ie s njega tren pre nego to je dinovski crni zmaj ljosnuo o pod.
Stubovi popucae, a komadi kamena padoe s tavanice i razbie se. Polupalo se i nekoliko
svetiljki, te mlazevi istopljene materije po ee da kaplju iz njih.
Eragon se umalo sruio kada se odaja zatresla. Nije video ta se zbilo sa Arjom, ali uplaio se
da ju je moda smodila ruikanova telesina.
Eragone!", viknu Elva. Glavu dole!"
Sagnuvi se, za uo je kako Galbatoriksov beli ma fiju e iznad njegovih le a.
Ustao je i sko io...
I ubo je Galbatoriksa posred stomaka, kao to je ubo Murtaga.
Kralj jauknu i zatetura se, skidaju i se sa Eragonove otrice. Dodirnuvi ranu slobodnom
rukom, zagledao se u krv na vrhovima prstiju. Onda ponovo pogleda Eragona i re e mu: Glasovi...
svi ti glasovi... uasni su. Ne mogu vie da ih podnesem..." Sklopio je o i i suze mu potekoe niz
obraze. Bol... toliko bola... toliko tuge... Zaustavi sve to! Zaustavi!"

340

Ne u", odvrati Eragon. Elva mu se pridruila, a potom im, s drugog kraja odaje, u susret
po oe Safira i Trn. Eragonu je laknulo kada je me u njima video i Arju, ope enu i okrvavljenu, ali
bez povreda.
Galbatoriks naglo otvori o i, iskola ene i neprirodno bele, te se zagleda u daljinu kao da
Eragon i ostali pred njime vie ne postoje. Po eo je da se trese, da drhti, vilice stadoe da mu se
pomeraju, ali iz grla mu ne iza e ni glasa.
Potom, u isti mah, Elva vrisnu i onesvesti se, a Galbatoriks viknu: Vaise neiat!"
Gotovo je.
Eragon nije imao vremena za re i. Posegnuvi za snagom Eldunarija, bacio je ini kako bi
podigao sebe, Safiru, Arju, Elvu, Trna, Murtaga i dvoje dece na podijum pokraj kamene plo e za koju
Nasuada bee okovana. Bacio je i ini za odbijanje i zaustavljanje svega to bi ih moglo povrediti.
Kad su bili tek na pola puta do kamene plo e, Galbatoriks nestade u odblesku svetlosti jarkije
od sunca. Potom se sve zatamnelo i utialo i Eragonove zatitne ini obavie svoje.
***

341

U SAMRTNOM ROPCU
Roran je sedeo na prostirci koju su vilenjaci postavili preko jedne od kamenih kocaka ispred
unitene kapije Urubejna, izdaju i nare enja ratnicima pred sobom.
etiri vilenjaka iznela su ga iz grada kako bi se posluili arolijama bez straha da e im
Galbatoriksove ma ije pomrsiti ini. Iscelili su mu i aeno rame i slomljena rebra, i sve ostale rane
koje mu Barst bee naneo, mada su ga upozorili da e pro i nedelje pre nego to mu kosti budu snane
kao pre. Pride su navalili na njega da ne ustaje do kraja dana.
On je, sa svoje strane, navaljivao da ga puste u bitku. Vilenjaci su po eli da se raspravljaju s
njim, ali on im re e: Ili me odnesite, ili u sam oti i." Njihova nelagoda bee sasvim o igledna, ali
naposletku su se saglasili i odneli ga do mesta na kojem je sada sedeo nadgledaju i trg.
Kao to je i o ekivao, vojnici su izgubili volju za borbom nakon smrti svog zapovednika, pa su
ih Vordeni potisnuli niz uzane sokake. Pre no to so on vratio, Vordeni su ra istili vie od tre ine
grada, hitro se pribliavaju i tvr avi.
Mnogo su izgubili: mrtvi i oni na samrti behu na kani po ulicama, a niz slivnike je tekla
crvena krv. Uz ostvaren napredak, nov pobedni ki ose aj proeo je vojsku: Roran je to jasno video na
licima ljudi, patuljaka i Urgala, ali ne i na licima vilenjaka, koji behu ispunjeni ledenim gnevoni zbog
pogibije svoje kraljice.
Vilenjaci su brinuli Rorana: video je kako ubijaju vojnike koji su pokuavali da se predaju,
seku i ih bez imalo zadrke. Otrgnuta kontroli, njihova krvolo nost o ito nije imala granice.
Nedugo poto je Barst pao u bici, kralj Orin je pogo en strelom u grudi dok je pokuavao da
preuzme straarnicu u gradu. Bese to ozbiljna rana, za koju ak ni vilenjaci, navodno, nisu bili sigurni
da bi je mogli isceliti, Kraljevi vojnici odneli su Orina do tabora, te Roran nije vie nita uo o
njegovoj sudbini.
Mada nije mogao da se bori, Roran je i dalje mogao da izdaje zapovesti. Prema sopstvenoj
odluci, po eo je da prestrojava vojsku iz pozadine, da okuplja zalutale vojnike i da ih alje na zadatke
irom Urubejna - prvi bee da preuzmu preostale katapulte po bedemima. Kada bi dobio podatak za
koji je mislio da bi Jormundur, Orik, Martland Crvenobradi ili bilo koji od zapovednika njihove vojske
trebalo da ga uje, slao bi haberdare da ih potrae me u ku ama i da im prenesu novosti.
... a bude li video neke vojnike blizu one velike kupolaste zgrade kod pijace, obavezno i to
javi Jormunduru", rekao je mravom oveku visokih ramena, naoruanom ma em, koji je stajao pred
njim.
Razumem, gospodine", odvrati ovek, te proguta knedlu.
Roran se zagledao u njega, op injen time, a onda mu mahnu i re e: Idi!"
im je ovek otr ao svojim putem, Roran se namrtio, te se zagledao preko iskoenih krovova
ku a ka tvr avi u podnoju nadvijene litice.
Gde li si?, zapitao se. O Eragonu i onima oko njega nisu uli nita jo otkako su uli u tvr avu,
te se Roran zabrinuo zbog njihovog dugog odsustva. Na um su mu padala razna objanjenja za njihovo
kanjenje, ali nijedno mu nije ulivalo nadu. Najblae objanjenje bilo je da se Galbatoriks naprosto
negde sakrio, pa su Eragon i njegovi pratioci morali da ga potrae. Ali nakon to je video ruikanovu
snagu prethodne no i, Roran nije mogao ni da zamisli da bi Galbatoriks beao pred neprijateljima.
Ako bi se ostvarili njegovi najgori strahovi, vordenska pobeda bila bi kratkotrajna. Uz to, znao
je da je malo verovatno da bi ratnici njihove vojske, uklju uju i i njega, preiveli taj dan.
Jedan od ljudi koje je ranije odaslao, gologlav strelac ruse kose s rumenim ta kicama nasred
obraza, istr ao je iz ulice s Roranove desne strane. Strelac se zaustavio pred kamenom kockom i
pognuo glavu pokuavaju i da do e do daha.
Jesi 1' pronaao Martlanda?", upita ga Roran.
Strelac mu ponovo klimnu, lepraju i kosom preko oznojenog ela.
,,I predao si mu moju poruku?"
Jesam, gospodine. Martland mi re e da vam kaem da" - zastao je kako bi udahnuo - da su
se vojnici povukli iz hamama, ali da su se sada zabarikadirali u nekoj palati blizu junog bedema."
Roran se promekoljio na prostirci, te mu otar bol prostruja kroz svee isceljenu ruku. ,,A ta
je s kulama izme u hamama i ambara? Jesu li ih preuzeli?"

342

Preuzeli su dve, a za ostale se jo vode borbe. Martland je ubedio nekoliko vilenjaka da odu
da im pomognu. Tako e je..."
Priguen urlik iz unutranjosti stenovitog brda prekide oveka.
Strelac sav preblede; jedino se one rumene ta kice na obrazima u inie crvenijim nego ranije,
poput kapi farbe na koi mrtvaca. Gospodine, bee li to..."
Pssst!" Roran nagnu glavu, oslukuju i. Jedino je ruikan mogao da rikne toliko glasno.
Nekoliko trenutaka nisu uli nita sli no. Onda se drugi urlik za u iz tvr ave, a Roranu se
inilo da je uo i druge, tie zvukove, mada nije bio siguran ta je posredi.
Ispred unitene kapije, ljudi, vilenjaci, patuljci i Urgali zastadoe kako bi bacili pogled ka
tvr avi.
Odjeknu jo jedan urlik, glasniji od prethodnog.
Roran je epao rubove prostirke, sav uko en. Ubijte ga!", promrmljao je. Ubijte to ubre!"
Nekakvo treperenje, blago ali primetno, prostrujalo je kroz itav grad, kao da je neto veoma
teko tresnulo o zemlju. Roran za u neto nalik na lomljavu.
Zatim se nad gradom nadvi tajac, pa je svaka sekunda delovala due od prethodne.
Da li im je potrebna naa pomo ?", upita strelac tihim glasom.
Ne moemo mi da im pomognemo", re e mu Roran, ne skidaju i pogled s tvr ave.
Zar ne mogu ni vilenjaci..."
Tlo se zatreslo, drhte i, a onda prednji deo tvr ave prasnu upolje u snopu belo-utog plamena,
toliko jarkog da je Roran video kosti u vratu i glavi strelca. Meso mu je izgledalo kao crven ogrozd
postavljen pred sve u.
Roran odmah epa strelca i skotrlja se s ruba kamene kocke, povukavi i njega sa sobom.
Bu an talas ih pogodi ba kad su pali. Roran je imao utisak da mu je neko zario koplja u ui.
Vrisnuo je, ali nije mogao da uje ni sebe ni ita drugo poto se ta grmljavina stiala. Kaldrma se
zaljulja pod njima, oblak prainu i uta polete preko njih zasenivi sunce, a potom strahovita vazduna
struja zavijori Roranovom ode om.
Roran je vrsto sklopio o i zbog praine. Preostalo mu je tek da vrsto stegne strelca i da
sa eka da se udar okon a. Pokuao je da udahne, ali vreli vetar mu je otrgao vazduh sa usana i nosa
pre nego to je ispunio plu a. Neto ga je pogodilo u glavu i on oseti kako mu kaciga sle e s nje.
Podrhtavanje je potrajalo jo neko vreme, a onda se tlo primirilo i Roran je otvorio o i plae i
se prizora koji e ugledati.
Vazduh bee siv i tmuran: predmete udaljene vie od tridesetak metara video je jedino u
izmaglici. Komadi drveta i kamena pljutali su s neba s pahuljama pepela. Daska prekoputa ulice - deo
stepenita koje su vilenjaci rasturili kada su unitili kapiju - bee zapaljena. Vrelina praska oprljila je
dasku itavom duinom. Ratnici koji su pre toga stajali na istini leali su oprueni po zemlji. Neki su
se jo mrdali, a neki su o ito bili mrtvi.
Roran je bacio pogled ka strelcu. Ugrizao se za donju usnu, te mu brada bee oblivena krvlju.
Pomogli su jedan drugom da ustanu, te Roran pogleda u pravcu tvr ave. Nije video nita sem
sivkaste tame. Eragon! Da li su on i Safira preiveli prasak? Da li je bilo ko u blizini takvog pakla
mogao da preivi?
Roran je nekoliko puta zinuo, pokuavaju i da pro isti ui koje su mu bolno odzvanjale - ali
uzalud. Kada je dotakao desno uvo, prsti mu ostadoe okrvavljeni.
uje li me?", viknuo je strelcu, mada su re i bile samo treptaji u njegovim ustima i grlu.
Strelac se namrtio i odmahnuo glavom.
Nalet vrtoglavice natera Rorana da se sagne i osloni na kamenu kocku.
Dok je ekao da mu se ravnotea povrati, prisetio se litice iznad njih, te mu je sinulo da bi se
itav grad mogao na i u opasnosti.
Moramo da odemo odavde pre nego to se srui, pomislio je. Ispljunuo je krv i prljavtinu na
kaldrmu. Onda ponovo pogleda u pravcu tvr ave. Ona i dalje bee sakrivena oblakom praine. Srce
mu stegnu tuga. Eragone!
***

343

U MORU KOPRIVA
Tama, a u tami muk.
Eragon je osetio kako je skliznuo i kako se zaustavio, a onda... onda nita. Mogao je da die,
ali vazduh je bio ustajao i beivotan, a kada ju pokuao da se pomeri, pritisak na njegovim inima se
poja ao.
Dotakao je umove svih oko sebe, proveravaju i da li ih je sve spasao. Elva bee u nesvesti,
Murtag na rubu svesti, ali ipak behu ivi, kao i ostali.
Tada je prvi put stupio u vezu i s Trnovim umom. Kada je to u inio, crveni zmaj kao da je
ustuknuo. Misli mu behu mra nije i iskrivljenije od Safirinih, ali njihova snaga i plemenitost zadivie
Eragona.
Ne emo jo dugo odrati ove ini, re e Umarot napetim glasom.
Morate, re e Eragon. Ina e emo pomreti.
Prolo je jo nekoliko sekundi.
Bez ikakve najave, svetlost obli Eragonove o i, a strahovita buka obuze mu ui.
Trgnuo se i trepnuo da bi mu se o i prilagodile.
Kroz vazduh ispunjen dimom, ugledao je ogroman uaren krater na mestu gde je stajao
Galbatoriks. Presijavaju i se, kamen je treperio poput ivog mesa dok je vazduh provejavao preko
njegove povrine. I tavanica bee uarena, te se Eragon uznemirio pred tim prizorom - kao da su se
nali u ogromnom usijanom kazanu.
Vazduh je imao miris i ukus gvo a.
Zidovi odaje su popucali, a stubovi, uklesani ukrasi i svetiljke behu smrvljeni u prah. U dnu
odaje leala je ruikanova leina; meso mahom beo strgnuto sa ogaravljenih kostiju. U prednjem
delu, prasak je razorio kameni zid, ali i zidove stotinu metara dalje, otkrivaju i pravi lavirint laguma i
odaja. Predivna zlatna vrata koja su uvala ulaz u dvoranu behu otkinuta sa arki, te se Eragonu u inilo
da je spazio dnevnu svetlost na samom kraju hodnika, duga kog pola kilometra, koji je vodio van.
Kada se osovio na noge, primetio je da njegove zatitne ini i dalje crpu snagu od zmajeva, ali
mnogo sporije nego ranije.
Komad kamena velik kao ku a sruio se s tavanice i pao kraj ruikanove lobanje, raspavi se u
desetak delova. Svuda oko njih, po zidovima po ee da se ire nove pukotine, a zloslutna kripa i
pucketanje dopirali su sa svih strana.
Arja je otila do dece, zgrabila de aka oko struka i popela se na Safirina le a. Smestivi se,
pokazala je na devoj icu i rekla Eragonu: Dobaci mi je!"
Eragon je izgubio sekund-dva pokuavaju i da ugura Brisingr u kanije, a onda je uhvatio
devoj icu i bacio je Arji, koja ju je uhvatila rairenih ruku.
Okrenuvi se, Eragon je zaobiao Elvu i pohitao ka Nasuadi. Jierda!", rekao je, spustivi
ruku na okove pri vr ene na sivu kamenu plo u. ini o ito nisu delovale, pa ih je bre-bolje prekinuo
kako ne bi potroio previe energije.
Nasuada promumla, te on izvu e krpu iz njenih usta. Mora da prona e klju !", rekla mu je.
Kod Galbatoriksovog je tamni ara."
Ne emo ga prona i na vreme!" Eragon je isukao Brisingr i zamahnuo ka lancu povezanom sa
okovom oko njene leve ake. Ma se odbio o karike, grubo zadrhtavi, ali nije ostavio ni ogrebotinu na
sivkastom metalu. Zamahnuo je jo jednom, ali lanac nije poputao pod njegovim se ivom.
Jo jedan komad kamena pade s tavanice, te udari o pod uz glasan tresak.
Ne ija ga je aka zgrabila oko ruke. Kada se okrenuo, ugledao je Murtaga kako stee ranu na
stomaku drugom rukom. Pomeri se!", zareao je. Eragon Je to i u inio, te Murtag izgovori ime nad
imenima, kao i pre toga, i re jierda, te se gvozdeni okovi otvorie i spadoe s Nasuadinih udova.
Murtag ju je uhvatio za zglob, pa ju je poveo ka Trnu. Tek to je zakora io, okliznula se pod
njegovim stiskom, pa mu je dopustila da joj prui svoje telo kao oslonac.
Eragon je otvorio usta, ali odmah ih je sklopio. Pitanja e postavljati kasnije.
ekajte!", viknu Arja, te posko i sa Safire kako bi otr ala do Murtaga. Gde je jaje? I gde su
Eldunariji? Ne moemo ih ostaviti ovde!"
Murtag se namrti, a Eragon oseti kako on i Arja razmenjuju neki podatak.

344

Arja se naglo obrnula lepraju i spaljenom kosom, te je pojurila ka prolazu na drugom kraju
odaje.
Opasnost je prevelika!", viknu Eragon za njom. Sve se raspada! Arja!"
Idite, rekla mu je. Odvedite decu na sigurno. Idite! Nemate mnogo vremena!
Eragon opsova. Zaalio je to bar Glejdra nije ponela sa sobom. Vrativi Brisingr u kanije,
sagnuo se da podigne Elvu, koja se ba tada promekoljila.
ta se zbiva?", upitala je Eragona kada ju je poloio na Safirina le a, iza de aka i devoj ice.
Odlazimo odavde", re e joj, dri se."
Safira ve bee krenula. Hramlju i zbog ranjene prednje noge, optr ala je krater. Trn je poao
za njom, nose i Murtaga i Nasuadu na le ima.
Pazi!", uzviknu Eragon videvi da se par e uarene tavanice odlama ta no iznad njihovih
glava.
Safira se zanela ulevo, te nazubljen komad kamena pade kraj nje i sitne krhotine, ute poput
slame, poletee na sve strane. Jedna je pogodila Eragona u bok i zarila mu se u verinja u. Izvukao ju
je i bacio. Prsti na rukavicama odmah mu se zadimie, a osetio je i miris spaljene koe. Kamenje po e
da pada svuda po odaji.
Kada je Safira stigla do ulaza u hodnik, Eragon se okrenuo i pogledao Murtaga. ta emo s
klopkama?", doviknuo mu je.
Murtag je samo odmahnuo glavom i rukom mu dao znak da nastavi.
Hrpe odlomljenog kamena prekrivale su pod hodnika, to je umnogome usporilo zmajeve.
Eragon je sa obe strane video odaje i lagume ispunjene utom, razotkrivene nakon praska. U njima su
goreli stolovi, stolice i ostali nametaj. Udovi mrtvih i smrtno ranjenih tr ali su pod neprirodnim
uglovima ispod obruenog kamenja, a tu i tamo su videli pokoje turobno lice i pokoji potiljak.
Pogledom je traio Blodgarma i njegove vra eve, ali od njih nije bilo ni traga ni glasa.
Dalje niz hodnik, stotine ljudi - kako vojnika, tako i sluin adi - kuljale su kroz okolna vrata,
jure i ka razvaljenom ulazu. Mnogima udovi behu izlomljeni; ljudi su imali opekotine, ogrebotine i
druge povrede. Preivell su se sklanjali pred Safirom i Trnom, ali ina e nisu obra ali mnogo panja na
zmajeve.
Kad se Safira obrela pri kraju hodnika, gromki tresak odjeknu iza njih. Okrenuvi se, Eragon
vide da se prestona dvorana uruila i da je pod prekriven gomilom kamenja visokom dvadesetak
metara.
Arja!, pomisli Eragon. Pokuao je da je prona e mislima, ali nije uspeo. Ili ih je razdvajalo
previe ruevina, ili su neke ini, upletene u tu izbuenu liticu, zapre ile njegove misli. Bilo mu je
mrsko i da pomisli na tu mogu nost - ali moda je poginula. Nije bila u odaji kada se uruila - toliko je
znao - ali pitao se da li e prona i izlaz budu i da je prestona dvorana zatrpana.
im su izronili iz tvr ave, vazduh se ra istio, a Eragon je sagledao koliko je prasak razorio
Urubejn. I upao je krilj ane krovove na mnogim zgradama i zapalio njihove krovne grede. Desetine
poara buktale su svuda po gradu. Snopovi dima su se dizali sudaraju i se s nali jem nadvijene litice.
Tu bi se sakupili, pa bi pokuljali preko iskoenog kamena kao to voda te e preko kamenja u potoku.
Na jugoisto nom rubu grada, dim se nadvio preko zraka jutarnjeg sunca ire i se oko nadvijene litice,
te je poprimio crvenkastonarandastu boju vatrenog opala.
Stanovnici Urubejna po ee da bee iz svojih ku a, kuljaju i ulicama ka rupi u spoljnom
bedemu. Vojnici i posluga iz tvr ave pourie da im se pridrue, ostavljaju i Safiri i Trnu mnogo
mesta - oni su, preko dvorita, tr ali ka ulazu u tvr avu. Eragon nije obra ao mnogo panje na njih:
sve dok su miroljubivi, ne zanima ga ta rade.
Safira je stala nasred dvorita kako bi Eragon spustio Elvu i dvoje bezimene dece na tlo.
Znati li gde su vam roditelji?", upitao ih je, kleknuvi kraj njih. Oboje klimnue, a de ak pokaza ka
velikoj ku i s leve strane dvorita. Tamo ivite?" De ko opet klimnu.
Hajde onda, idite", re e im Eragon, te ih blago gurnu. Ne oklevaju i, brat i sestra otr ae ka
zgradi. Vrata ku e naglo se otvorie i pro elav mukarac s ma em za pojasom istupi i obavi ruke oko
njih dvoje. Bacio je pogled ka Eragonu, a onda je urno uveo decu u ku u. To je lako prolo, re e
Eragon Safiri.
Galbatoriks je sigurno naredio svojim ljudima da mu dovedu prve mladun e na koje nai u,
odgovorila mu je. Nismo mu dali vremena ni za ta drugo. Da, verovatno je tako bilo.

345

Trn je seo nekoliko metara dalje od Safire, te je Nasuada pomogla Murtagu da si e s njegovih
le a. Murtag se srozao kraj Trnovog stomaka. Eragon je uo kako izgovara ini isceljenja.
Eragon se tako pobrinuo za Safirine rane, na obaziru i se na sopstvene: njene behu ozbiljnije.
Posekotina na njenoj levoj prednjoj nozi bila je iroka koliko njegove spojene ake, pa joj se pod
stopalom nakupila lokva krvi. Od zuba ili kande?, upitao ju je pregledaju i ranu. Od kande, rekla mu
je.
Iskoristio je njenu i Glejdrovu snagu kako bi zatvorio posekotinu. Kada je zavrio, usmerio je
panju i ka sopstvenim ranama, po evi od bola to mu je tinjao u slabinama, gde ga je Murtag ubo.
Sve vreme je motrio Murtaga, posmatraju i ga kako isceljuje ranu na stomaku, Trnovo
slomljeno krilo i ostale zmajeve povrede. Nasuada je bila uz njega, dre i ruku na njegovom ramenu.
Eragon je primetio da je pronaao Zarok dok su izlazili iz prestone dvorane.
Eragon se okrenu ka Elvi, koja je stajala blizu. Delovala je napa eno, ali nije video krv na njoj.
Jesi li povre ena?", upitao ju je.
Nabrala je elo i odmahnula glavom. Nisam, ali mnogi jesu." Pokazala je ka ljudima koji su
beali iz tvr ave.
Mmmm." Eragon je ponovo bacio pogled ka Murtagu. On i Nasuada sada su stajali i
razgovarali. Nasuada se namrtila.
Murtag je ispruio ruku, zgrabio kragnu njene tunike i povukao je cepaju i tkaninu.
Eragon je dopola isukao Brisingr iz kanija, a onda je video gadne masnice ispod Nasuadine
klju ne kosti. Taj prizor ga je oinuo poput pravog udarca: podsetio ga je na rane na Arjinim le ima
nakon to su je on i Murtag spasli iz Dilida.
Nasuada klimnu, te pognu glavu.
Murtag je ponovo progovorio, ali ovoga puta na drevnom jeziku, to je Eragon jasno uo.
Spustio je ruke na razna mesta na Nasuadinom telu, nenim, gotovo snebivljivim dodirom, a olakanje
na njenom licu bee jedini dokaz koji je Eragonu bio potreban da bi spoznao koliko je trpela.
Eragon ih je posmatrao jo minut-dva, a onda ga proe iznenadan nalet emocija. Kolena su mu
zaklecala, te je seo na Safirinu prednju apu. Spustivi glavu, pomazila mu je rame, a on je prislonio
glavu uz nju.
Uspeli smo, rekla mu je tiho.
Uspeli smo, rekao je, ni sam ne mogavi da poveruje u svoje reci.
Osetio je kako Safira razmilja o ruikanovoj smrti: ma koliko opasan bio, ipak je alila za
gubitkom jednog od poslednjih pripadnika svoje vrste.
Eragon joj stegnu krljuti. Ose ao je oamu enost i vrtoglavicu, kao da bi mogao da odlebdi s
tla. I ta sad?
Sada idemo u izgradnju, re e mu Glejdr. I njegova su ose anja predstavljala neobi nu
meavinu zadovoljstva, tuge i iznurenosti. Odli no si se drao, Eragone. Niko se ne bi setio da
napadne Galbatoriksa onako kako si ti to u inio.
Samo sam hteo da sve spozna", promrmljao je umorno. No Glejdr mu nije odgovorio, ako ga
je uopte uo.
Kritelj zakletve kona no je mrtav, zakrklja Umarot.
Nije mogao da pojmi da Galbatoriksa vie nema. Dok je razmiljao o tome, neto mu se u umu
otvorilo i on se, kao da nikada nije zaboravio, prisetio svega to se desilo u Kripti dua.
marci ga podi oe. Safira...
Znam, rekla je, obuzeta rado u. Jaja!
Eragon se nasmeio. Jaja! Zmajeva jaja! Zmajevi ne e nestati u bespu u. Opsta e, razvi e se,
povrati e staru slavu, kakvu su imali pre pada Jaha a.
Onda se u njemu javi strana sumnja. Da li ste nam izbrisali iz se anja jo neto?, upitao je
Umarota.
I da jesmo, kako bismo znali?, odgovori mu beli zmaj.
Gledajte!", viknu Elva, upiru i rukom.
Eragon se okrenuo i ugledao Arju kako izlazi iz mra nih eljusti tvr ave. Vodila je i
Blodgarma i njegove vra eve, ugruvane i izgrebane, ali ive. Nosila je drveni kov ei okovan zlatnim
kop ama. Duga ak niz metalnih kutija, velikih poput prikolica zaprenih kola, lebdeo je iza vilenjaka,
nekoliko centimetara iznad poda.

346

Eragon ushi eno posko i, te im potr a u susret. ivi ste!" Iznenadio je Blodgarma epavi
ga u zagrljaj.
Blodgarm ga je nekoliko trenutaka osmatrao utim o ima, pa se nasmeio pokazuju i o njake.
ivi smo, Senkoubico."
Jesu li... jesu li to Eldunariji?", upita Eragon, tiho izgovorivi tu re .
Arja mu klimnu. Bili su u Galbatoriksovoj riznici. Mora emo jednom da se vratimo tamo: u
njoj ima jo mnogo skrivenih uda."
Kako su? Eldunariji, mislim?"
Zbunjeni su. Bi e im potrebne godine da se oporave, ako se uopte oporave."
Da li je to..." Eragon pokaza ka kov ei u koji je nosila u rukama.
Arja se osvrnula oko sebe da bi proverila ima li koga u blizini, pa je podigla poklopac samo za
prst. Unutra, uukano u barunu, bee predivno zeleno zmajevo jaje, proarano belim venicama.
Eragonu posko i srce zbog radosti na Arjinom licu. I on se iroko osmehnuo, te dade znak
vilenjacima da pri u. Kada su se okupili oko njega, apu i na drevnom jeziku, ispri ao im je o
jajima na Vroengardu.
Nisu zaklicali, niti su se nasmejali, ali o i im zaiskrie; kao da su svi treperili od uzbu enja.
Osmehuju i se, Eragon po e da cupka od radosti, oduevljen njihovom reakcijom.
Onda Safira re e: Eragone!
Uto se Arja namrtila i upitala: Gde su Trn i Murtag?"
Eragon je pogledao i video da Nasuada stoji sama u dvoritu. Kraj nje su bile bisage koje
Eragon ranije nije zapazio na Trnu. Vetar zahuja dvoritem i oni za ue lepet krila, ali nigde nisu
videli ni Murtaga ni Trna.
Eragon je usmerio misli ka mestu gde su, mislio je, mogli biti. Odmah ih je osetio poto im
umovi nisu bili skriveni, ali odbili su da pri aju i da ga sasluaju.
Sto mu muka", promrmlja Eragon, te otr a ka Nasuadi. Obrazi joj behu mokri od suza i bila
je na ivici da izgubi prisebnost.
Kuda su krenuli?!"
to dalje odavde." Brada joj zadrhta. Potom je udahnula, izdahnula i uspravila se.
Ponovo opsovavi, Eragon se sagnuo da otvori bisage. U njima je pronaao neto manjih
Eldunarija spakovanih u postavljene kov ei e. Arja! Blodgarme!", viknuo je, pokazuju i na bisage.
Dvoje vilenjaka odmah klimnue.
Eragon otr a do Safire. Nije morao nita da objanjava - sve joj je bilo jasno. Rairila je krila
dok se on peo na nju, a im se smestio u sedlo, poletela je iz dvorita.
Iz grada se razlegoe veseli pokli i im je Vordeni ugledae.
Safira je hitro zamahala krilima, prate i Trnov miris. Vodio ju je ka jugu, podalje od senke
nadvijene litice, pa je skrenuo i podigao se oko goleme stene, usmeren ka severu, ka reci Ramr.
Trag se nekoliko kilometara pruao ravnom putanjom. Kada se iroka reka oivi ena drve em
nala gotovo ispod njih, miris po e da se sputa.
Eragon je osmotrio teren pred sobom i ugledao neto crveno u podnoju brdaceta na drugoj
strani reke. Onamo, rekao je Safiri, ali ona ve bee ugledala Trna.
Vijugavo se spustila i neno sletela na brdo, gde je imala prednost vieg terena. Vazduh koji se
irio od vode bee sve i vlaan, i nosio je miris mahovine, blata i biljnih sokova. Izme u brda i reke
prualo se more kopriva. Te biljke su rasle u izobilju i kroz njih se moglo pro i jedino prosecanjem
staze. Njihovi tamni, nazubljeni listovi trljali su se jedan o drugi uz tiho utanje koje se stapalo sa
zvukom nabujale reke.
Na rubu polja kopriva, sedeo je Trn. Murtag je stajao kraj njega i podeavao remenje na sedlu.
Eragon je pomerio Brisingr u kanijama, te im je oprezno priao.
Uopte se ne okre i, Murtag re e: Doao si da nas zaustavi?"
Zavisi od toga kuda ste krenuli."
Ne znam ni sam. Moda na sever... podalje od ljudi."
Mogao bi da ostane."
Murtag se neveselo nasmeja. ,,I sam zna da ne mogu. Samo bih zadao nevolje Nasuadi. Osim
toga, patuljci to nikada ne bi dopustili, pogotovo s obzirom na to da sam ubio Hrotgara." Pogledao je
Eragona preko ramena. Galbatoriks je imao obi aj da me zove Kraljeubicom. Sada si i ti Kraljeubica."

347

To nam je, izgleda, porodi no."

Onda e biti bolje da pripazi i na Rorana... Arja je pak sada ubica zmajeva. Sigurno joj nije
lako - vilenjakinja koja je ubila zmaja. Trebalo bi da porazgovara s njom, da vidi da li je dobro."
Murtagova promiljenost iznenadila je Eragona. Ho u."
Eto", re e Murtag povukavi remen poslednji put. Potom se okrenuo ka Eragonu, te Eragon
vide da je isukao Zarok i da ga dri uz telo, spreman da ga upotrebi. Ponovo te pitam: jesi li doao da
nas zaustavi?"
Nisam."
Murtag se blago osmehnuo i vratio Zarok u kanije. Dobro, onda. Ne bih voleo da se ponovo
borim s tobom."
Kako si uspeo da se otrgne od Galbatoriksa? Posredi je bilo tvoje istinsko ime, jelda?"
Murtag klimnu. Kao to ve rekoh, ja vie nisam... mi vie nismo" - dodirnuo je Trna po
sapima - ono to smo nekad bili. Trebalo nam je vremena da to shvatimo."
A ta emo s Nasuadom?"
Murtag se namrtio. Potom se okrenuo i zagledao se preko mora kopriva. Kada mu se Eragon
pridruio, Murtag proapta: Se a li se onoga kad smo poslednji put bili na ovoj reci?"
Kako bih mogao da zaboravim? Jo mogu da ujem njitanje konja." Ti, Safira, Arja i ja,
svi zajedno, ube eni da nas niko ne moe zaustaviti..."
U pozadini svog uma, Eragon je osetio kako Safira i Trn razgovaraju. Znao je da e mu Safira
kasnije re i o emu su pri ali. ta e sada?", upitao je Murtaga.
Moram da sednem i da porazmislim. Moda u sagraditi zamak. Imam ovoljno vremena."
Ne mora da ode. Znam da bi to bilo... teko, ali ima porodicu: mene Rorana. Brat ti je od
ujaka koliko i meni, a niste se ni upoznali... Deo si Karvahola i doline Palansar koliko i Urubejna moda i vie."
Murtag odmahnu glavom i nastavi da zuri u koprive. Ne bi to valjalo. Trnu i meni je potrebna
osama: potrebno nam je vreme da bismo iscelili rane. Ostanemo li, bi emo previe zauzeti da bismo
sve sami doku ili."
Dobro drutvo i mnogo posla esto su najbolji lek za bolnu duu." Nisu za ono to nam je
Galbatoriks uradio... Osim toga, bilo bi mi teko da sada budem kraj Nasuade, a ni njoj to ne bi godilo.
Ne, moramo da odemo." Koliko vas dugo ne e biti?"
Sve dok svet bude ispunjen mrnjom i dok budemo ose ali elju za ruenjem planina i
ispunjavanjem mora krvlju."
Eragon nije imao odgovora. Stajali su gledaju i u reku koja se pruala iza reda niskih vrba.
utanje kopriva se poja alo, podstaknuto zapadnim vetrom.
Onda Eragon re e: Kada vie ne budete eleli da budete sami, pokuajte a nas prona ete. Kraj
naeg e ognjita uvek biti mesta za vas, gde god se ono nalazilo." Ho emo. Obe avam." Eragon se
iznenadio opazivi svetlucav treptaj u Murtagovim o ima, koji nestade slede eg trena. Da zna", re e
Murtag, nikada nisam pomislio da e ti to po i za rukom... ali drago mi je to jeste." Imao sam sre e.
Ne bih uspeo bez tvoje pomo i." Da, ali ipak... Jesi li pronaao Eldunarije u bisagama?" Eragon
klimnu. Dobro, onda."
Da im kaemo?, upita Eragon Safiru u nadi da e se saglasiti. Porazmislila je. Da, ali nemoj im
re i gde su. Ti kai njemu, a ja u Trnu. Kako ti kae. Onda re e Murtagu: Trebalo bi neto da zna."
Murtag ga pogleda iskosa.
Ono jaje koje je bilo kod Galbatoriksa nije jedino u Alageziji. Ima ih jo. Skrivena su tamo
gde smo pronali Eldunarije koje smo poneli."
Murtag se okrenuo ka njemu, a neverica mu se ocrtavala na licu. Trn je u isti mah povio vrat,
te je radosno zatrubio preplaivi jato lasta u kronjama oblinjeg drve a.
Koliko ih je?"
Na stotine."
Murtag nekoliko trenutaka nije mogao da progovori. Onda re e: ta ete s njima?"
Ja? Mislim da e Safira i Eldunariji odlu ivati o tome, ali verovatno emo prona i sigurno
mesto na kojem bi jaja mogla da se izlegu, pa emo po eti da obnavljamo red Jaha a."
Ho ete li ih Safira i ti obu avati?"
Eragon slegnu ramenima. Siguran sam da e nam vilenjaci pomo i. I ti bi mogao da nam
pomogne ako bi nam se pridruio."

348

Murtag je zabacio glavu i duboko izdahnuo. Zmajevi se vra aju, a i Jaha i." Tiho se
nasmejao. Svet e se promeniti."
Ve se promenio."
Dakako. Dakle, ti i Safira ete postati nove vo e Jaha a dok Trn i ja budemo iveli u
divljini." Eragon je pokuao da mu kae neto, da ga utei, ali Murtag ga je prekinuo jednim
pogledom. Ne, tako bi i trebalo da bude. Ti i Safira ete biti mnogo bolji u itelji od nas."
Nisam ba siguran u to."
Mmm... Ali jedno mi obe aj."
ta?"
Kada ih budete u ili, u ite ih da se ne plae. Strah je dobar u malim koli inama, ali kada
postane stalan, neizbean saputnik, onda pokida ono to jesi, pa ti bude teko da ini ono za ta zna
da je ispravno."
Pokua u."
Eragon je zapazio da su Safira i Trn okon ali razgovor. Crveni zmaj se pomerio, pa ju je
zaobiao tako da moe da vidi Eragona odozgo. Mentalnim glasom koji bee neo ekivano melodi an,
Trn mu re e: Hvala ti to nisi ubio mog Jaha a, Eragone, Murtagov brate.
Da, hvala ti na tome", re e Murtag suvonjavo.
Drago mi je to nisam morao", re e Eragon gledaju i u Trnovo blistavo oko, crveno poput
krvi.
Zmaj frknu, pa se savi i dodirnu Eragona povrh glave, lupkaju i krljutima po Eragonovoj
kacigi. Nek ti vetar i sunce uvek budu za le ima.
,,I za tvojim."
Straan bes, alost i mnotvo opre nih ose anja odjednom snano pritisnue Eragona kada mu
Glejdrova svest obavi um. Izgleda da se to zbilo i Murtagu i Trnu, poto su se i oni zgr ili kao da
i ekuju borbu. Eragon je zaboravio da se Glejdr i ostali Eldunariji skrivaju u nevidljivom lebde em
prostoru i da ih oslukuju.
Bilo bi lepo kada bih i ja tebi mogao da zahvalim na tome, re e Glejdr glasom gor im od
hrastovog soka. Usmrtio si mi telo i ubio mi Jaha a. Njegova izjava bese jednostavna i staloena, a
time i stranija.
Murtag je rekao neto mislima, ali Eragon ga nije uo poto to bee usmereno samo ka
Glejdru; mogao je da oseti jedino Glejdrovu reakciju.
Ne, ne mogu, re e zlatni zmaj. Me utim, jasno mi je da te je Galbatoriks naterao da to u ini i
da je on pokretao tvoje ruke, Murtae... Ne mogu da oprostim, ali Galbatoriks jeste mrtav, a s njime je
umrla i moja elja za osvetom. Tvoj put oduvek bee teak, otkako ste se obojica izlegli. Ali danas si
pokazao da te nevolje nisu slomile. Okrenuo si se protiv Galbatoriksa iako je to moglo da ti nakodi, a
time si pruio Eragonu priliku da ga ubije. Danas ste se ti i Trn dokazali dostojnim zvanja urtugala,
iako niste imali valjanu obuku i pripreme. To je vredno... divljenja.
Murtag je blago pognuo glavu, a Trn re e: Hvala ti, Ebrithil. Eragon je to uo. To to je Trn
upotrebio po asni naziva Ebrithil naizgled je trglo Murtaga, poto je pogledao u svoga zmaja i zinuo
kao da ho e neto da kae.
Ali Umarot re e: Znamo kroz kakve ste sve poteko e proli, Trne i Murtae, poto smo vas
pratili izdaleka, kao to smo pratili Eragona i Safiru. Mnogo emu moemo da vas nau imo kada
budete spremni za to, ali pre no to se to desi, re i emo vam bar ovo: u lutanjima svojim izbegavajte
humke Angelma, gde slavni kralj urgalski Kulkarvek po iva na odru svome. Izbegavajte ruevine
vroengardske i elharimske. uvajte se bezdana, i ne hodite kuda je tlo skoreno i crno i kuda vazduh na
sumpor mirie, jer vas na mestima takvim zlo vreba. U inite li tako, i ako vas nesre a neka ne
spopadne, ne ete nailaziti na opasnosti ve e od onih koje snaga vaa savladati moe.
Murtag i Trn zahvalie Umarotu, a onda Murtag baci pogled ka Urubejnu i re e: Trebalo bi
da po emo." Ponovo je pogledao Eragona. Jesi li se prisetio imena drevnog jezika ili ti
Galbatoriksove ma ije jo magle um?"
Kao da mi je navrh jezika, ali..." Eragon ozloje eno odmahnu glavom.
Murtag je dvaput izgovorio ime nad imenima: najpre kako bi uklonio ini zaborava koje je
Galbatoriks bacio na Eragona, a onda kako bi Eragon i Safira i sami saznali to ime. Ne bi trebalo da
ga delite s drugima", rekao je. Kada bi svaki arobnjak znao ime drevnog jezika, taj bi jezik postao
bezvredan."

349

Eragon klimnu saglasivi se s njim.

Murtag je pruio ruku, a Eragon mu je stisnuo podlakticu. Stajali su tako nekoliko trenutaka,
duboko zagledani jedan u drugog.
uvaj se", re e Eragon.
,,I ti... brate."
Eragon se pokolebao, ali potom jo jednom klimnu: Brate."
Murtag je jo jednom proverio hamove na Trnu pre nego to se popeo u sedlo. Kada je Trn
rairio krila, polako krenuvi, Murtag viknu: Dobro uvaj Nasuadu. Galbatoriks je imao mnogo
poslunika, vie nego to mi je ikada otkrio, a nisu svi bili vezani za njega samo ma ijama. Pokua e
da se osveto za smrt svoga gospodara. Budite stalno na oprezu. Neki me u njima opasniji su ak i od
Ra'zaka!"
Murtag je podigao ruku u znak pozdrava. Eragon u ini isto, te Trn na ini tri ravna koraka
podalje od mora kopriva i posko i ka nebu, ostavljaju i utisnute tragove u mekoj zemlji pod sobom.
Svetlucavi crveni zmaj obleteo je tri kruga oko njih, a onda se okrenuo usmeren ka severu,
mau i krilima u skladnom usporenom ritmu.
Eragon se pridruio Safiri na bridu niskoga brda, te su zajedno ispratili kako se Trn i Murtag
pretvaraju u zvezdastu ta kicu nadomak horizonta.
Uz tugu koja ih je oboje obavila, Eragon je zauzeo svoje mesto na Safirinim le ima, te
napustie brdace kako bi se vratili u Urubejn.

350

PRESTOLONASLEDNIK CARSTVA
Eragon se lagano uspinjao izlizanim stepenicama zelene kule. Bliio se suton, a kroz prozore
na oblom zidu s njegove desne strane video je senovite ku e Urubejna, maglovita polja izvan grada i,
dok se krivudavo peo, crnu masu stenovitog brda koje se uzdizalo iza nje. Kula bee visoka, a Eragon
umoran. Bilo mu je ao to nije odleteo do vrha sa Safirom. Bio je to duga ak dan, a on je u tom
trenutku najvie eleo da sedne sa Safirom i da popije olju vrelog aja dok posmatraju kako sunce
bledi na nebu. Ali, po starom obi aju, jo su imali
posla. Safiru je video samo dva puta otkako su se vratili u tvr avu nakon rastanka s Murtagom
i Trnom. Ona je popodne mahom provela pomau i Vordenima da pobiju ili pohvataju preostale
vojnike, onda da u tabore okupe porodice koje su napustile svoje domove i razbeale se po okolini
ekaju i da vide da li e se nadvijena stena slomiti i sruiti.
To to se to nije dogodilo, kako vilenjaci rekoe Eragonu, bee posledica ini koje su oni
ugradili u tu stenu jo u davna vremena, dok je Urubejn bio znaan kao Ilireja, ali i posledica njene
veli ine, zahvaljuju i kojoj je izdrala silinu praska bez ve e tete.
Samo brdo je zadralo kodljive materije od praska, mada je dobar deo
taloga iscurio kroz ulaz tvr ave, te su skoro svi koji su se zatekli u Urubejnu
ili blizu njega morali da budu isceljeni arolijama da se ne bi razboleli i umrli. Ve ih mnogo
bee obolelo. Eragon je s vilenjacima pokuao da spase onoliko ljudi koliko je mogao: zahvaljuju i
snazi Eldunarija, iscelio je dobar deo vordenskih snaga i mnogo stanovnika grada.
U tom trenutku, vilenjaci i patuljci su ogra ivali prednji deo tvr ave kako bi spre ili otrovni
talog da prodre ka gradu. U inili su to poto su pretraili zgradu u potrazi za preivelima, kojih je bilo
podosta: me u njima behu vojnici, sluge i na stotine zatvorenika iz podzemnih tamnica. Goleme zalihe
dragocenosti iz tvr ave, uklju uju i i Galbatoriksovu ogromnu biblioteku, mora e da iznesu drugi put.
To ne e biti lak zadatak. Zidovi mnogih odaja behu se obruili, a mnogi drugi, koji su se jo drali,
behu toliko ote eni da su bili isuvie opasni za svakoga ko bi se odvaio da im se priblii. Osim toga,
mora e da upotrebe arolije i kako bi ra istili otrov koji je proeo vazduh, kamen i sve predmete u
prostranoj tvr avi. Onda e ih upotrebiti i kako bi o istili sve predmete koje budu eleli da iznesu
napolje.
Poto zatvore tvr avu, vilenjaci e o istiti sam grad i okolnu zemlju od kodljivog taloga koji
se spustio na njih, kako bi taj kraj ponovo bio bezbedan za ivot. Eragon je znao da e i on morati da
im pomogne pri tome.
Pre nego to im se pridruio u isceljivanju i bacanju zatitnih ini na sve ljude u Urubejnu i
okolini, proveo je vie od jednog sata koriste i ime drevnog jezika kako bi pronaao i onesposobio
mnogobrojne ini kojima je Galbatoriks pokrio gra evine i ljude u gradu. Neke od tih arolija delovale
su bezopasno. ak i korisno, poput ini ija je jedina o ita svrha bila spre avanje kripe arki na
vratima i koje su crple energiju iz jajolikog kristala postavljenog u vrata, ali Eragon se nije usu ivao
da ostavi nita od kraljevih ini, ma koliko nekodljivo delovale, pogotovo ne one koje behu ba ene na
ljude i ene pod Galbatoriksovom upravom. Me u njima je najvie bilo zakletvi na pokornost, ali bilo
je i zatitnih ini i arolija kojima su se sticale neuobi ajene vetine i mnogo tajanstvenijih ini.
Dok je i velikae i obi ne ljude osloba ao takvih stega, povremeno bi osetio pokoji ogor en
uzdah, kao da im oduzima neto dragoceno.
Trenutak krize je nastupio kada je uklonio stege i sa Eldunarija koje kralj bee porobio.
Zmajevi su odmah po eli da ibaju i napadaju umove svih ljudi u gradu - bili oni prijatelji ili suparnici.
Strahovita jeza se proirila Urubejnom, nateravi sve, ak i vilenjake, da se pognu i preblede od straha,
Blodgarm je sa svojih preostalih deset vra eva morao da privee metalna sanduke u kojima
behu Eldunariji za dva konja, te ih je odvukao iz Urubejna na mesto gde misli zmajeva nisu imale
toliko uticaja. Glejdr i jo nekoliko Eldunarija s Vroengarda behu navalili da po u s pomahnitalim
zmajevima. Eragon je tada video Safiru drugi put otkako su se vratili, poto je morao da izmeni ini
koje su skrivale Umarota i one oko njega kako bi izdvojio tih pet Eldunarija i predao ih na brigu
Blodgarmu. Glejdr i njih petoro smatrali su da e mo i da smire zmajeve koje je Galbatoriks dugo
zlostavljao i da a mo i da porazgovaraju s njima. Eragon i nije bio uveren, ali nadao se da su u pravu.

351

Ba kad su Eldunariji i vilenjaci krenuli iz grada, Arja mu se javila uputivi mu za

enu
misao s druge strane unitene kapije, gde je imala sastanak sa zapovednicima maj ine vojske. U tom
kratkom trenu, kada im se umovi spojie, osetio je njenu tugu zbog Islanzadine smrti, i kajanje i bes
koji su strujali ispod tuge, a video je i kako njena ose anja prete da e joj nadvladati razum i kako se
mu i da ih obuzda. Poslao joj je onoliko utehe koliko je mogao, ali sve je to delovalo bezna ajno u
pore enju s njenim gubitkom.
Od Murtagovog odlaska, nekakav ose aj praznine tu i tamo bi spopao Eragona. O ekivao je da
e se ose ati pobedonosno ako ubiju Galbatoriksa, ali iako mu je bilo drago, i to iskreno drago, zbog
toga to kralja vie nije bilo, vie nije znao ta bi trebalo da radi. On je svoj cilj ostvario. Savladao je
nesavladivu planinu. Sada je pak, bez cilja koji bi ga vodio i gonio, bio izgubljen. ta e sada on i
Safira raditi sa svojim ivotima? ta e im pruiti smisao? Znao je da e on i Safira s vremenom
podi i nov narataj zmajeva i Jaha a, ali to bee toliko daleko da mu se inilo nestvarnim.
Razmiljanje o tome ispunjavalo ga je teskobom koja ga je sputavala.
Usmerio je misli na drugu stranu, ali ta pitanja su mu i dalje izjedala rub svesti, te ga ose aj
praznine nikako nije naputao.
Moda su Murtag i Trn stvarno imali najbolju zamisao. Imao je utisak da stepenicama zelene
kule nema kraja. Vukao se gore, ukrug, ukrug, sve dok ljudi na ulicama nisu postali si uni poput
mrava i dok listovi i pete nisu po eli da ga peku od kretanja. Video je i lastavi ja gnezda svijena u
uzanim prozorima, a u podnoju jednog od njih pronaao je i mnotvo malenih kostiju: ostatke nekog
jastreba ili orla. Kada se kona no, u vidu golemih iljato zasvo enih vrata, pocrnelih od starosti, pred
njim pojavio vrh krivudavog stepenita, zastao je kako bi se pribrao i usporio disanje. Potom je preao
i poslednjih nekoliko koraka, pa je podigao rezu i uao u golemu okruglu odaju na vrhu vilenja ke
kule straare. Tamo ga je, uz Safiru, ekalo estoro ratnika: Arja i sedokosi vilenjak gospodar Datedr,
kralj Orin, Nasuada, kralj Orik i kralj ma kodlaka Grimr Poluapa. Stajali su - kralja Orin je sedeo - u
irokom krugu; Safira bee naspram stepenita, pred junim prozorom, kroz koji je i uletela u kulu.
Svetlost sunca na zalasku koso je padala u odaju, osvetljavaju i vilenja ke rezbarije na zidovima i
sloene raznobojne kamene are u okrnjenom podu.
Osim Safire i Grimra, svi su delovali napeto, kao da im je neprijatno. Na osnovu zategnute
koe oko Arjinih o iju i stegnutog preplanulog vrata, Eragon je zaklju io da je oalo ena i
uznemirena. Zaalio je zbog toga to ne moe da uradi nita kako bi joj olakao bol. Orin je sedeo u
udobnoj stolici, pridravaju i zavijene grudi levom rukom; u desnoj je drao pehar vina. Pomerao se
previe obazrivo, kao da se plai da bi mogao da se povredi, ali o i mu behu vedre i nezamu ene, pa je
Eragon pretpostavio da je oprezan zbog rane, a ne zbog pi a. Datedr je jednim prstom lupkao po jabuci
svoga ma a, a Orik je stajao s rukama prekrtenim iznad drke Volunda zure i u sopstvenu bradu, a
malj je stajao uspravljen pred njim. Nasuada je prekrstila ruke kao da joj je hladno. S njene desne
strane, Grimr Poluapa je zurio kroz prozor, naizgled ne mare i za ostale.
Kada je Eragon otvorio vrata, svi pogledae u njega, te se na Orikovom licu rairi osmeh.
Eragone!", uzviknuo je. Uprtio je Volund preko ramena, te se odgegao do Eragona da bi ga zgrabio
za podlakticu. Znao sam da e ga ubiti! Svaka ast! No as emo proslaviti, hm? Nek se vatrice
rasplamsaju i nek nam se glasovi zaore, pa nek i nebesa odjekuju od naega slavlja!"
Eragon se nasmei te mu klimnu, a Orik ga jo jednom potapa po ruci, pa se vrati na svoje
mesto kako bi Eragon preao preko odaje i stao kraj Safire.
Malecki, rekla mu je i pomazila mu rame njukom.
Podigao je ruku da bi joj dodirnuo obraz prekriven tvrdim krljutima uivaju i u njenoj blizini.
Potom je usmerio misli i ka Eldunarijima koji jo behu uz nju. I oni, kao on, behu umorni od dnevnih
doga aja, pa je primetio da bi radije posmatrali i sluali nego to bi u estvovali u predstoje oj
raspravi.
Eldunariji su ga pozdravili tako to ga je Umarot oslovio po imenu, ali potom su u utali.
Niko u odaji kao da ne bee voljan da prvi progovori. Eragon je uo kako konji njite u gradu.
Iz podnoja tvr ave su dopirali odjeci pijuka i dleta. Kralj Orin se promekoljio u stolici od nelagode i
otpio malo vina. Grimr se po eao po zailjenom uvu, pa je onjuio vazduh.
Datedr je kona no prekinuo tajac. Moramo da odlu imo", rekao je.
To i sami znamo, vilenja e", zatutnja Orik.

352

Pusti ga da pri a", re e Orin, te mahnu peharom opto enim draguljima Rado bih uo ta
misli o tome kako bi trebalo da nastavimo." Podmukao pomalo podrugljiv osmeh pojavio mu se na
licu. Nagnuo je glavu ka Datedru kao da mu daje dozvolu da im se obrati.
Datedr mu je uzvratio naklon glavom, a ako ga je kraljev ton i uvredio ni im to nije pokazao.
Jasno je da je Galbatoriks mrtav. Dok mi stojimo ovde, glas o naoj pobedi iri se po itavoj zemlji.
Do kraja nedelje, a Galbatoriksovom krahu
e se u ve em delu Alagezije."
I treba da se uje", re e Nasuada. Skinula je onu tuniku koju su joj dali tamni ari, pa je
obukla tamnocrvenu haljinu koja je istakla njenu mravost. Visila joj je oko ramena, a struk joj bee
bolno tanan. Iako je delovala krhko, delovala je kao da je povratila deo snage. Kada su se Eragon i
Safira vratili u tvr avu, Nasuada je bila na ivici da se onesvesti, to zbog mentalnog napora, to zbog
umora. im ju je ugledao, Jormundur ju je bre-bolje odneo u tabor, gde je provela dan u osami.
Eragon nije imao priliku da se posavetuje s njom pre sastanka, pa nije bio siguran ta ona misli o temi
zbog koje su se i okupili. Da je morao, javio bi joj se mislima, ali eleo je da to izbegne jer nije hteo da
naruava njenu privatnost - pogotovo ne u tom trenutku, nakon svega to i pretrpela.
Da, i treba da se uje", re e Datedr snanim, zvonkim glasom, pod zasvo enom tavanicom
visoke, okrugle odaje. Me utim, kada narod sazna da je Galbatoriks zba en, prvo e se zapitati ko je
preuzeo njegovo mesto." Datedr im se zagledao u o i. Moramo im dati odgovor sada, pre no to se
uznemire. Naa je kraljica mrtva. Kralju Orine, vi ste ranjeni. Siguran sam da ve kolaju svakakve
glasine. Vrlo je vano da ih uguimo pre nego to nanesu nekakvu tetu. Odlaganje bi imalo strane
posledice. Ne smemo dopustiti da svaki velika sa akom vojnika pomisli da moe da postavi sebe za
vladara svoje pr ije. Ako se to desi, Carstvo e se raspasti na stotine razli itih kraljevina. Niko od nas
to ne eli. Moramo izabrati prestolonaslednika, izabrati i proglasiti, ma koliko taj zadatak bio teak."
Ne okre i se, Grimr re e: Ne moe predvoditi opor ako si slab." Kralj Orin se ponovo
osmehnu, ali osmeh mu nije dopro do o iju. ,,A kakvu vi ulogu o ekujete u ovome, Arja i gospodaru
Datedre? Ili ti, kralju Ori e? Ili ti, kralju Poluapo? Zahvalan sam vam na prijateljstvu i pomo i, ali
ovo pitanje moraju da ree ljudi, a ne vi. Mi smo svoji vladari i ne dozvoljavamo drugima da nam
biraju kraljeve." Nasuada je protrljala prekrtene ruke i iznenadila Eragona rekavi: Tako je. Ovo
moramo da reimo sami." Pogledala je Arju i Datedra, koji su stajali preko puta. Sigurna sam da nas
razumete. Ni vi ne biste nama dopustili da vam govorimo koga bi trebalo da postavite za novog kralja
ili kraljicu." Pogledala je u Orika. Kao to nam ni vaa plemena nisu dopustila da vas odaberemo za
Hrotgarovog naslednika." Nisu", re e Orik, vala, nisu."
Odluka je, naravno, vaa", re e Datedr. Ne bismo ni eleli da vam govorimo ta bi trebalo
ili ta ne bi trebalo da uradite. Ali zar, kao vai prijatelji i saveznici, nismo zasluili pravo da
ponudimo savet povodom toliko vane stvari, koja e, nadasve, uticati na sve nas? Vaa odluka,
kakva god bila, ima e dalekosene posledice, pa bi bilo dobro da ih budete svesni pre nego to na inite
izbor."
Eragon ga je odli no razumeo. Bee to pretnja. Datedr je zapravo rekao
da e, ukoliko budu doneli odluku s kojom se vilenjaci ne budu saglasili, uslediti neprijatne
posledice. Eragon je ublaio mrk pogled. Takav vilenja ki stav bio je predvidiv. Ulozi su bili
previsoki, a greka bi im mogla doneti viedecenijske poteko e.
To mi... zvu i prihvatljivo", re e Nasuada. Bacila je pogled ka kralju
Orinu. Orin se zagledao u pehar koji je vrteo u ruci, kovitlaju i pi e u njemu. ,,A kako bi
glasio taj va savet, gospodaru Datedre? Ba nam recite, vrlo me zanima." Vilenjak je malo sa ekao.
Pri niskoj, toploj svetlosti sun ana zalasku, seda mu se kosa presijavala poput rasplinutog oreola. Ko
god bude nosio krunu, mora e da poseduje vetine i iskustvo potrebne za delotvorno vladanje od
samog po etka. Nemamo vremena za obuku iz vladanja, a ne smemo ni da pogreimo s nekim
po etnikom. Osim toga, ta osoba mora da bude moralno podesna za toliko visok poloaj: on ili ona
moraju biti prihvatljivi i vordenskim ratnicima, ali i narodu Carstva - dodue, u manjoj meri. A ako je
to ikako mogu e, to bi trebalo da bude osoba povodom koje emo se i mi vai ostali saveznici
saglasiti."
Svojim ste zahtevima umnogome ograni ili izbor", re e kralj Orin.
To su samo osnovna na ela valjanog dravnitva. Ili vi na to, moda, gledate druga ije?"
Prime ujem bar nekoliko mogu nosti koje ste prenebregli ili odbacili moda zato to ih
smatrate neukusnima. Ali nema veze. Hajde, nastavite."

353

Datedr zakilji, ali glas mu je ostao ravan. O igledan izbor, koji e i narod Carstva najvie
ekivati, jeste osoba koja je zapravo ubila Galbatoriksa -Eragon."
Vazduh u odaji se izotrio i postao staklast.
Svi pogledae u Eragona, ak i Safira i ma kodlak, a ose ao je i da ga Umarot i ostali
Eldunariji pomno posmatraju. Zagledao se u ljude oko sebe, ali nije bio ni preplaen ni razlju en
njihovim radoznalim pogledima. Na Nasuadinom licu je potraio naznaku reakcije, ali sve to je
spazio bee njen ozbiljan izraz.
Uzdrmala ga je spoznaja da je Datedr u pravu: mogao bi da postane kralj.
Eragon je na tren razmislio o toj mogu nosti. Nije bilo nikoga ko bi ga spre io da preuzme
presto, osim Elve i moda Murtaga, ali sada je umeo da se suprotstavi Elvinim mo ima, a Murtaga
vie nije bilo tu. Safirine misli otkrile su mu da se ona ne bi protivila ma ta on odlu io. Mada nije
mogao da pro ita Nasuadin izraz lica, imao je udnovati ose aj da bi ona, prvi put, bila spremna da se
skloni i da mu preda vlast.
ta bi ti eleo?, upita ga Safira.
Eragon je porazmislio o tome. elim... da budem od koristi. Ali mene mo i gospodarenje
drugima mnogo ne privla e. Mi ionako imamo druga zaduenja.
Obrativi panju na one koji su ga posmatrali, rekao je: Ne. To ne bi bilo u redu."
Kralj Orin zabrunda te otpi jo vina, a Arja, Datedr i Nasuada kao da se opustie, bar malo. I
Eldunarijima je, izgleda, bilo drago zbog njegove odluke, mada se nisu izjanjavali.
Drago mi je to to ujem", re e Datedr. Ti bi, bez sumnje, bio dobar vladar, ali mislim da ni
za tvoj narod ni za ostale narode Alagezije ne bi bilo dobro da jo jedan Jaha zmajeva preuzme
krunu."
Arja dade znak Datedru. Sedokosi vilenjak ovla ustuknu, te Arja re e: Roran bi onda bio
slede i o igledan izbor."
Roran!", re e Eragon u neverici.
Arja se zagledala u njega ozbiljnim pogledom; o i su joj na iskoenoj svetlosti delovale jarko
i mo no, poput blistavih zrakastih smaragda.
Upravo su zahvaljuju i njegovim potezima Vordeni osvojili Urubejn. On je junak Arouza i
mnogih drugih bitaka. Vordeni bi ga pratili bez oklevanja, kao i ostatak Carstva." On je neotesan i
nadmen i ne poseduje potrebno iskustvo", re e Orin. Onda je pogledao u Eragona s pomalo
pokajni kim izrazom: Ali jeste dobar ratnik."
Arja trepnu poput sove. Mislim da njegova neotesanost zavisi od onih s kojima razgovara...
Vae veli anstvo. Me utim, u pravu ste, Roranu nedostaje potrebno iskustvo. Onda nam ostaju samo
dve mogu nosti: vi, Nasuada, i vi, kralju Orine."
Kralj Orin se ponovo uzvrpoljio u svojoj udobnoj stolici, a elo mu se jo vie nabralo.
Nasuadin izraz nije se promenio.
Pretpostavljam", re e Orin Nasuadi, da e zatraiti svoje pravo na presto?"
Podigla je bradu. Ho u." Glas joj bee miran poput glatke povrine vode.
Onda smo u orsokaku, poto i ja traim isto. I nemam nameru da popustim." Orin je
zakotrljao postolje pehara izme u prstiju. Jedini na in da ovo pitanje reimo bez krvoproli a jeste da
se ti odrekne svog prava. Ako
bude navaljivala, uniti e sve za ta smo se danas borili i ne e mo i da krivi nikoga osim
sebe za rasulo koje e uslediti."
Vi biste se okrenuli protiv sopstvenih saveznika samo da biste Nasuadu liili prestola?",
upita ga Arja. Kralj Orin to moda i nije primetio, ali Eragon je njeno hladno, vrsto dranje dobro
protuma io: bee to spremnost da udari i ubije u trenu. Ne", odgovori Orin. Okrenuo bih se protiv
Vordena kako bih osvojio presto. Tu ipak postoji razlika." Zato?", upita ga Nasuada. Zato?" Orina
je, izgleda, to pitanje razjarilo. Moj narod je pruao dom, hranu i opremu Vordenima. Borio se i
umirao kraj tvojih ratnika, a kao zemlja, rizikovali smo mnogo vie od Vordena. Vordeni nemaju
domovinu: da je Galbatoriks porazio Eragona i zmajeve, mogli ste da pobegnete i da se sakrijete. Ali
mi nemamo kuda do u Surdu. Galbatoriks bi se obruio na nas kao munja i unitio bi itav na kraj. Mi
smo na kocku stavili sve - svoje porodice, svoje domove, svoje bogatstvo i svoju slobodu - i da li
onda, nakon svega, nakon svih naih rtava, zaista veruje da bismo se zadovoljili povratkom u rodnu
grudu, bez ikakve nagrade do tapanja po glavi i tvoje kraljevske zahvalnosti? Pih! Radije bih umro!
Mi smo nakvasili zemlju odavde do Ognjene ravnice svojom krvlju i zasluujemo naknadu." Stegao je

354

pesnicu. Zahtevamo pravednu raspodelu ratnog plena."

Orinove re i o ito nisu uznemirile Nasuadu: tavie, delovala je obzirno, gotovo saose ajno.
Ne e valjda dati ovoj lajavoj dukeli to to trai, re e Safira.
Samo se strpi, re e Eragon, nije nas ona nikada izneverila.
Arja re e: Ja se nadam da ete vas dvoje prona i mirno reenje, i da..."
Naravno", re e kralj Orin. ,,I ja se tome nadam." Pogledao je Nasuadu. Ali plaim se da
nepromiljena tvrdoglavost ne e dopustiti Nasuadi da shvati da kona no mora da popusti."
Arja je nastavila: ... a kao to Datedr re e, mi se ne bismo meali dok va narod bira novog
vladara."
Da, nisam to zaboravio", re e Orin uz nadmen osmejak.
Me utim", re e Arja, moram vam re i da emo mi, kao zakleti saveznici Vordena, svaki
napad na njih smatrati napadom na sebe, te da emo u skladu s time i uzvratiti."
Orinovo lice se odmah skupilo, kao da je zagrizao neto kiselo.
To vai i za nas patuljke", re e Orik. Glas mu je zvu ao kao kamenje koje se tare duboko pod
zemljom.
Grimr Poluapa je pridigao osaka enu ruku da bi pregledao kande na tri preostala prsta. Nas
ne zanima ko e postati kralj ili kraljica dokle god vai da emo dobiti obe ano mesto pokraj prestola.
No kako smo taj dogovor postigli s Nasuadom, onda emo Nasuadu i dalje podravati, sve dok vie na
bude predvodnica vordenskog opora."
Aha!", uzviknu kralj Orin, te se nagnu s rukom na kolenu. Ali ona nije predvodnica
Vordena. Predvodnik je sada Eragon!"
Ponovo se sve o i usmerie ka Eragonu. On se blago iskezio i rekao: Mislio sam da je svima
jasno da sam zapovednitvo vratio Nasuadi kada smo je oslobodili. Ako nije tako, onda neka ne bude
zabune: Nasuada predvodi Vordene, a ne ja. I smatram da bi ona trebalo da nasledi presto."
Pa naravno da smatra", re e kralj Orin podrugljivo, kad si joj se zakleo na pokornost.
Naravno, misli da bi ona trebalo da nasledi presto. Ti si samo odani sluga koji se zauzima za svoga
gospodara, te tvoje miljenje ne vredi vie od miljenja mojih slugu."
Ne!", re e Eragon. Niste u pravu. Da mislim da biste vi ili neko drugi bili bolji vladar, onda
bih tako i rekao! Da, istina je da sam poloio zakletvu pred Nasuadom, ali to me ne spre ava da kaem
istinu."
Moda, ali odanost Nasuadi i dalje ti zamagljuje procenu."
Kao to tvoja odanost Surdi zamagljuje tvoju", re e Orik.
Kralj Orin ih mrko pogleda. Zato se stalno okre ete protiv mene?", zapitao ih je, gledaju i
redom u Eragona, Arju i Orika. Kako to da u svakoj raspravi stajete na njenu stranu?" Vino pljusnu
preko ruba pehara kada je pokazao ka Nasuadi. Kako to da je ona zasluila vae potovanje, a ja ili
narod Surde nismo? Vi ste oduvek bili naklonjeni Nasuadi i Vordenima, a pre nje i Aihadu. Da je moj
otac iv..."
Da je va otac, kralj Larkin, jo iv", re e Arja, on ne bi sedeo tu ale i se na to kako ga
drugi vide, ve bi u inio neto povodom toga."
,Mir", re e Nasuada, pre nego to je Orin stigao da dobaci utuk. Nema potrebe da se
vre amo... Orine, tvoja je zabrinutost razumljiva. U pravu si: Surdanci jesu mnogo doprineli naem
cilju. Otvoreno priznajem da nikada ne bismo onako napali Carstvo bez vae pomo i i da zasluujete
naknadu za sve to ste rizikovali, utroili i izgubili tokom rata."
Kralj Orin klimnu, naizgled zadovoljan: Dakle, ipak poputa?" Ne", odvrati Nasuada, i
dalje smirena. To ne. Ali imam ponudu koja e moda zadovoljiti vae zahteve." Orin nezadovoljno
uzdahnu, ali nije je prekidao. Predlaem da veliki deo zemlje koju smo osvojili postane deo Surde.
Arouz, Feinster i Melijan bi e vai, kao i ostrva na jugu - im preuzmemo vlast i nad njima. Tako e
Surda gotovo udvostru iti svoju veli inu." ta o ekuje zauzvrat?", upita kralj Orin podigavi obrvu.
Zauzvrat ete se zakleti na pokornost prestolu ovde u Urubejnu i onome ko na njemu bude sedeo."
Orin iskrivi usta. Ti bi samu sebe postavila za vrhovnu kraljicu itave te zemije."
Ta dva kraljevstva, Carstvo i Surda, moraju se ujediniti ako elimo da izbegnemo sukobe u
budu nosti. Surdom e i dalje upravljati kako eli, uz jedan izuzetak: arobnjaci iz obe zemlje
mora e da podlegnu odre enim ograni enjima, koja emo podrobnije utvrditi drugi put. Pored tih

355

zakona, Surda e morati da u estvuje u odbrani zdruenih teritorija. Ako jedno od nas bude napadnuto,
ono drugo e morati da obezbedi pomo u vidu ljudi i opreme."
Kralj Orin je postavio pehar uspravno u krilu, te se zagledao u njega. Opet te pitam: zato bi
ba ti zauzela presto umesto mene? Moja porodica vlada Surdom jo otkako je gospa Marelda pobedila
u Bici kod Sitrija, kada su ustanovljene i Surda i loza Langfeld, pri emu mi poti emo jo od
Tanebranda Prstenodavca. Suo avali smo se i sukobljavali sa Carstvom itav jedan vek. Nae zlato,
nae oruje i nai oklopi omogu ili su Vordenima postanak, a uz to smo vas godinama izdravali. Bez
nas se nikako ne biste oduprli Galbatoriksu. Patuljci nikada ne bi mogli da vam obezbede sve to vam
je potrebno, a ni vilenjaci, koji behu daleko. Stoga te ponovo pitam, Nasuada: zato bi ba tebi dopala
ova nagrada, a ne meni?" Zato", odvrati Nasuada, to verujem da bih bila dobra kraljica. A i zato to
verujem da je to najbolje reenje za na narod i za itavu Alageziju, kao to sam verovala u sve to
sam inila predvode i Vordene." Ima veoma visoko miljenje o sebi."
Lana skromnost nije vrlina, pogotovo ne kod onih koji zapovedaju drugima. Zar nisam
dovoljno dokazala svoje predvodni ke sposobnosti? Da nije mene, Vordeni bi se jo skrivali u Farden
Duru, ekaju i znak s neba kako bi krenuli na Galbatoriksa. Ja sam sakupila Vordene od Farden Dura
do Surde i spojila ih u mo nu vojsku. Uz tvoju pomo , svakako, ali ja sam ih vodila, ja sam obezbedila
pomo patuljaka, vilenjaka i Urgala. Da li bi ti sve to postigao? Onaj ko bude vladao u Urubejnu
mora e da se bavi svim narodima u zemlji - ne samo svojim. Ja sam sve to radila i sve to umem da
radim." Nasuadin glas je potom smekao, mada joj je izraz lica i dalje bio vrst: Orine, zato je tebi
toliko stalo do ovoga? Zar bi te to ba mnogo usre ilo?"
Nije tu re o sre i", zareao je.
Jeste, bar delimi no. Zar, pored Surde, zaista eli da upravlja i itavim Carstvom? Ko god
preuzeo presto, ima e golem posao pred sobom. Zemlju valja izgraditi: primirja valja sklopiti, gradove
osvojiti, velikae i arobnjake pokoriti. Bi e nam potreban itav jedan ivot da bismo makar po eli da
otklanjamo tetu koju je Galbatoriks naneo. Da li si ti zaista spreman da to prihvati? Meni se vie ini
da ti eli nekadanji ivot." Pogled joj je preao na pehar u njegovom krilu, pa se vratio na njegovo
lice. Prihvati li moju ponudu, moe da se vrati Aberonu i svom prou avanju prirodne filozofije Zar
ne bi voleo to? Surda e biti ve a i bogatija, a ti e imati slobodu da su bavi onim to te zanima."
Ne dobijemo mi uvek ono to elimo. Ponekad moramo da u inimo ono to je ispravno, a ne
ono to elimo", re e kralj Orin.
Istina, ali..."
Osim toga, i da kraljujem iz Urubejna, mogao bih da se bavim onim to me zanima kao to
bih to radio u Aberonu." Nasuada se namrtila, all pre nego to je progovorila, Orin ju je preduhitrio:
Nita ti ne razume..." Osorno ju je pogledao i uzeo jo jedan gutljaj vina.
Pa objasni nam onda, re e Safira, u ijim se mislima jasno naziralo nestrpljenje.
Orin frknu, iskapi pehar i zavrlja i ga u vrata koja su vodila ka stepenitu. Zlatni putir se ulubi,
a nekoliko dragulja ispade i zavrte se po podu. Ne mogu", zareao je, ,,i ne u ni da pokuavam." Sve
ih je prostrelio ljutilim pogledom. Niko od vas ne razume. Svi ste sebi mnogo vani da biste videli
stvari oko sebe. A kako biste ih i videli kada nikada niste doiveli ono to ja jesam?" Srozao se u
stolicu, o iju crnih poput ugljevlja pod nabranim elom. Onda je rekao Nasuadi: Dakle, vrsto si
reila? Ne e povu i svoj zahtev?"
Odmahnula je glavom.
,,A ako ja reim da se drim svog zahteva?"
Onda emo se sukobiti."
,,A vas troje ete stati na njenu stranu?", upita Orin gledaju i u Arju, Orika i Grimra.
Ako neko napadne Vordene, bori emo se uz njih", re e Orik.
,,I mi emo", re e Arja.
Kralj Orin se osmehnu, ali taj osmeh je vie li io na keenje. Ali nikada vam ne bi palo na
pamet da nam kaete koga bi trebalo da izaberemo za novog vladara, jelda?"
Nikada", re e Orik, te i njegovi zubi blesnue, onako beli i strani ispod brade. Naravno."
Orin usmeri panju na Nasuadu. Ho u i Belatonu, uz sve one gradove koje si navela."
Nasuada je porazmislila. Ve si dobio dva lu ka grada, Feinster i Arouz -tri ako ra unamo i
Eoam na ostrvu Bejrland. Da u ti Furnost umesto Belatone, pa e itavo jezero Tudosten biti tvoje,
kao to e jezero Leona biti moje."

356

Leona je dragocenija od Tudostena, poto prua pristup planinama i severnoj obali", naglasi
Orin.
Tako je, ali ti ve ima pristup jezeru Leoni preko Dauta i reke Dajt."
Kralj Orin se utke zagledao u pod nasred odaje. Vrh sunca se zavukao za horizont,
ostavljaju i za sobom nekoliko zalutalih oblaka osvetljenih njegovom svetlo u. Po elo je da se
smrkava, te se i prve zvezde pojavie u sutonu, poput bledih blistavih ta kica u purpurnom beskraju.
Zaduvao je
I blag lahor, a Eragon u njegovom hujanju oko kule za u utanje reckavih
kopriva.
Dok se ekanje otezalo, Eragon je bivao uvereniji da e Orin ili odbaciti Nasuadinu ponudu ili
ostati da sedi tu i uti itavu no .
Onda se kralj uzvrpoljio i podigao pogled. Neka ti bude", rekao je priguenim glasom. Sve
dok bude potovala uslove naeg dogovora, ne u traiti Galbatoriksov presto... Vae veli anstvo."
Eragona podi e jeza kada za u kako Orin izgovara te re i. Ozbiljnog lica, Nasuada je otila do sredine
odaje. Orik tresnu drkom blunda po podu i uskliknu: Kralj je mrtav, ivela kraljica!"
Kralj je mrtav, ivela nam kraljica!", uskliknue Eragon, Arja, Datedr i Grimr. Ma kodlak je
rairio usne iskezivi otre o njake, a Safira zatrubi glasno i pobedni ki, te se njena rika odbi o
iskoenu tavanicu i izlete nad grad u sumraku. Eldunariji su tako e odisali zadovoljstvom i
odobravanjem. Nasuada je gordo ispravila le a, te joj, na mutnoj svetlosti, u o ima zaiskrie suze.
Hvala vam", rekla je i prodorno pogledala svakog od njih. Ali misli su joj, izgleda, i dalje bile
usmerene na neto drugo, a pride bee obavijena tugom koju, prema Eragonovoj proceni, drugi
verovatno nisu primetili.
Tama se spustila nad itavom zemljom, ostavljaju i vrh njihove kule kao jedini svetionik
visoko nad gradom.

357

NATPIS NA GROBU
Nakon pobede u Urubejnu, Eragonu su meseci proticali i brzo i sporo.
Brzo zato to su on i Safira imali mnogo posla, pa bi retko svei do ekali smiraj dana, a sporo
zato to se i dalje ose ao beskorisnim, uprkos mnogobrojnim zadacima koje im je kraljica Nasuada
davala,
pa mu se stalno inilo da se dosa uju u mirnim vodama, ekaju i da ih neto, bilo ta, odgurne
ka glavnoj struji.
On i Safira su ostali u Urubejnu jo etiri dana poto je Nasuada proglaena kraljicom,
pomau i joj da u vrsti vordensko prisustvo u gradu i okolnim krajevima. To vreme su mahom proveli
bave i se gradskim stanovnitvom, obi no smiruju i rulju koju bi razbesneli neki vordenski potezi ili
love i skupine vojnika koji behu pobegli iz Urubejna i po eli da napadaju putnike, seljake i oblinja
imanja kako bi preiveli. On i Safira tako e su u estvovali u izgradnji nove gradske kapije, a Nasuada
ga je zamolila da baci ini osmiljene tako da spre e ljude odane Galbatoriksu da deluju protiv nje. To
su se ini ticale jedino ljudi u samom gradu i okolini, ali svi Vordeni su se zbog njih ose ali sigurnije.
Eragon je zapazio da su Vordeni i patuljci, pa ak i vilenjaci, po eli da se ophode prema njemu
i Safiri druga ije nego pre Galbatoriksove smrti. Iskazivali su vie potovanja i uvaavanja, posebno
ljudi, ophode i se prema njemu i Safiri s ne im to je on s vremenom poistovetio sa
strahopotovanjem. Njemu je to isprva godilo, a Safiri je naizgled bilo svejedno, ali po elo je da mu
smeta kada je shvatio da mu mnogi patuljci i ljudi toliko podilaze da mu govore ono to, mislili su, on
eli da uje, a ne ono to je istina. To ga je otkri e uznemirilo: mislio je da vie ne moe da veruje
nikome osim Roranu, Arji, Nasuadi, Oriku, Horstu i, naravno, Safiri.
Tih dana je retko vi ao Arju. Prilikom tih nekoliko susreta, delovala mu je povu eno - smatrao
je da se ona tako nosi s tugom. Nijednom im se nije ukazala prilika da porazgovaraju nasamo, pa je
samo nakratko i vrlo nezgrapno uspevao da joj uputi saose anje i utehu. inilo mu se da ona to ceni,
ali nije bio siguran.
Nasuada pak kao da je povratila nekadanji polet, snagu i energiju nakon samo jedne mirno
prospavane no i, to je Eragona zadivilo. Jo vie ga je impresionirala kada je uo njenu pri u o
mukama koje je doivela u Dvorani Blagozborive, a to je vailo i za Murtaga, o kojem Nasuada potom
nije prozborila ni re i. Pohvalila je Eragona kao vo u tokom njenog odsustva, mada je on rekao da
uglavnom i nije bio u taboru, a potom mu je zahvalila na tome to ju je brzo spasao, poto ju je, kako
je priznala u jednom kasnijem razgovoru, Galbatoriks zamalo slomio.
Tre eg dana, Nasuada je krunisana na jednom od velikih trgova u sreditu grada, pred
mnotvom ljudi, patuljaka, vilenjaka, ma kodlaka i Urgala. Onaj prasak koji je presekao
Galbatoriksov ivot unitio je i drevnu krunu Brodringa, pa su patuljci iskovali novu od zlata
prona enog u gradu i od dragulja koje vilenjaci skinue sa svojih lemova ili s jabuka svojih ma eva.
Sve anost bese jednostavna, ali time upe atljivija. Nasuada je peice dola do trga iz pravca unitene
tvr ave. Nosila je haljinu kraljevskopurpurne boje
s rukavima se enim ispod lakata, kako bi svi mogli da vide oiljke to joj prekrivahu
podlaktice, i plat opervaen samurovinom koji joj je pridravala Elva - Eragon je upamtio Murtagovo
upozorenje, pa je zahtevao da devoj ica sve vreme bude kraj Nasuade.
Doboi se lagano oglasie kada je Nasuada krenula ka podijumu podignutom nasred trga. Na
podijumu je, pokraj izrezbarene stolice koja e im posluiti umesto prestola, stajao Eragon, a Safira
bee tik iza njega. Ispred uzdignutog podijuma stajali su kraljevi Orin, Orik i Grimr, uz Arju, Datedra i
Nara Garzvoga.
Nasuada se popela na podijum i klekla pred Eragona i Safiru. Jedan patuljak iz Orikovog
plemena dodao je Eragonu novu krunu, a on ju je potom spustio na Nasuadinu glavu. Safira je povila
vrat i njukom dodirnula Nasuadino elo, pa ona i Eragon rekoe:
Sada pred nama ustajete kao kraljica, Nasuada, k eri Aihadova i Nadarina."
Zatim zazvonie fanfare, a masa zaklica prekinuvi samrtnu tiinu. Bee to neobi na graja, uz
urgalske povike pomeane s melodi nim vilenja kim glasovima.

358

Nasuada je sela na presto. Kralj Orin je stao pred nju, te joj se zakleo na vernost sa Arjom,
kraljem Orikom, Grimrom Poluapom i Narom Garzvogom, koji redom iskazae prijateljstvo svojih
naroda.
Eragona je taj doga aj duboko dirnuo. Morao je da potisne suze kada je ugledao Nasuadu
kako sedi na prestolu poput prave vladarke. Tek je nakon njenog krunisanja stekao utisak da su aveti
albatoriksove strahovlade polako po ele da nestaju.
Usledila je gozba, te su Vordeni i njihovi saveznici slavili itavu no , sve do narednog dana.
Eragon se nije se ao mnogo zbivanja s tog slavlja osim plesa s vilenjacima, dobovanja patulja kih
doboa i etiri Kula to se uspee
na jednu kulu na gradskom bedemu i po ee da duvaju u rogove sa injene od lobanja njihovih
praotaca. I stanovnici grada su se pridruili proslavi, a Eragon je me u njima zapazio olakanje i
radost tvog toga to Galbaioriks vie ne bee kralj. Njihova ose anja i ose anja svih prisutnih
proimala je svest o zna aju toga trenutka, jer su znali da su svedoci kraja jedne epohe i po etka nove.
Petoga dana, kada kapija bee gotovo zavrena a grad ponovo siguran, Nasuada je naredila
Eragonu i Safiri da odlete do Dras Leone, a potom i do Belatone, Feinstera i Arouza, i da u svim tim
mestima upotrebe ime drevnog jezika kako bi od zakletvi oslobodili sve koji su se zakleli na pokornost
Galbatoriksu. Tako e je zamolila Eragona da obavee vojnike i velikae inima, kao to je obavezao i
one u Urubejnu, ne bi li ih spre io da podrivaju uspostavljen mir. Eragon je odbio da to u ini, poto je
smatrao da bi to previe li ilo na Galbatoriksovu vladavinu. Opasnost od skrivenih ubica i ljudi
privrenih starom kralju u Urubejnu bee dovoljno velika da u ini kako je poelela, ali ne i u ostalim
gradovima. Osetio je olakanje kada se Nasuada, porazmislivi, saglasila s njim.
On i Safira ponee vie od polovine Eldunarija s Vroengarda: ostali ostadoe sa srcima svih
srca spasenim iz Galbatoriksove riznice. Blodgarm i njegovi vra evi, koji viu nisu morali da brane
Eragona i Safiru, preneli su te Eldunarije u zamak nekoliko kilometara severoisto no od Urubejna, gde
e im biti lake da ih tite od onih koji e moda pokuati da ih ukradu i gde e misli pomahnitalih
adaja mo i da uti u samo na umove njihovih staratelja.
Tek poto su se uverili da su Eldunariji na sigurnom, Eragon i Safira krenue na put.
Kad su stigli u Dras Leonu, Eragona je zapanjilo mnotvo ini prepletenih po itavom gradu i
po Helgrindu, crnoj kamenoj kuli. Pretpostavljao je da su mnoge stare i po nekoliko stotina godina,
ako ne i starije: behu to zaboravljene arolije iz davnih vremena. Bezopasne je ostavio, a one druge je
uklonio, mada je esto jedva opaao razliku; oklevao je kada posredi behu ini ija mu svrha nije bila
jasna. Tu su mu mnogo pomogli Eldunariji: nekoliko puta su se prisetili ko je bacio neke ini i zato je
to u inio, ili su pak doku ili njihovu svrhu na osnovu podataka koji njemu nita nisu zna ili.
to se ti e Helgrinda i raznih uporita svetenika koji su se posakrivali im su do njih doprle
vesti o Galbatoriksovom padu, Eragon se nije ni trudio da utvrdi koje njihove ini behu opasne, a koje
ne: sve ih je uklonio. Ime nad imenima je upotrebio i kako bi potraio pojas Belota Mudrog u
ruevinama velike katedrale, ali nije ga naao.
U Dras Leoni ostadoe tri dana, a onda nastavie ka Belatoni. Eragon je tamo uklonio sve
Galbatoriksove arolije, kao i u Feinsteru i Arouzu. U Feinsteru je neko pokuao da ga otruje pi em.
Spasle su ga zatitne ini, ali taj pokuaj ubistva je razbesneo Safiru.
Prona em li ikada pacov inu koja je to uradila, ivu u je prodreti od glave do pete, zareala
je.
Pri povratku u Urubejn, Eragon je predloio da blago skrenu. Safira se saglasila, te je izmenila
pravac nagnuvi se kako bi letela paralelno s horizontom; svet je bio jednako podeljen na tamnoplavo
nebo i zeleno-sme u zemlju ispod njih.
Pola dana su proveli tragaju i. Safira je naposletku pronala skupinu brda od pe ara, a me u
njima i jedno posebno: visok, iskoen breg od crvenkastog kamena s pe inom na sredini. Na samom
njegovom vrhu bee grob u obliku blistavog dijamanta.
Brdace je izgledalo ba onako kako ga je Eragon upamtio. Zagledavi se u njega, osetio je
kako mu se grudi steu.
Safira je sletela pokraj groba. Kande joj zagrebae rupi ast kamen i okrnjie ga.
Eragon je otkop ao remenje uko enih prstiju, a onda je skliznuo dole. Proeo ga je talas
vrtoglavice od mirisa toplog kamena, te se na tren osetio kao da se obreo u prolosti.
Onda se stresao, te mu se i um razbistrio. Priao je grobu kako bi se zagledao u njegove
kristalne dubine, u kojima ugleda Broma.

359

Svoga oca.
Bromov se izgled ne bee izmenio. Dijamant koji mu je obavijao telo titio ga je od pogubnog
uticaja vremena, a na telu nije bilo tragova truljenja. Koa njegovog izboranog lica bee vrsta i
rumena kao da topla krv jo te e pod njenom povrinom. inilo mu se da bi Brom svakog asa mogao
da otvori o i i da ustane, spreman da nastavi njihovo nedovreno putovanje. U izvesnom smislu,
postao je besmrtan, poto vie nije stario poput drugih, ve e zauvek ostati isti, zarobljen u besanom
po inku.
Bromu je preko grudi i duga ke bele brade leao ma , a ruke mu behu prekrtene na bal aku,
ba onako kako ih je Eragon namestio. Kraj njega je leao njegov vornovat tap, izrezbaren - primeti
Eragon desetinama znakova na drevnom jeziku.
Suze mu navree na o i. Pao je na kolena, te je neko vreme tiho jecao. uo je da mu se Safira
pridruila, osetivi je kroz misli, svestan da i ona tuguje zbog Bromove pogibije.
Eragon je naposletku ustao i naslonio se na rub grobnice, prou avaju i oblik Bromovog lica.
Znaju i ta bi trebalo da trai, uo io je sli nosti na njihovim licima, zamu ene staro u i Bromovom
bradom, ali ipak jasno uo ljive. Obline Bromovih jagodi nih kostiju, bora izme u obrva, izvijenost
gornje usne - Eragon je sve to prepoznao na sebi. Ipak, nije nasledio Bromov kukasti nos. Nos je dobio
od majke.
Eragon je pogledao dole, oteano diu i, dok mu se pogled ponovo maglio. Gotovo je", rekao
je tiho. Uspeo sam... Uspeli smo. Galbatoriks je mrtav, Nasuada je na prestolu, a Safira i ja smo ivi i
zdravi. To bi te silno obradovalo, jelda, lisice stara?" Kratko se nasmejao i obrisao o i nadlanicom.
Povrh toga, na Vroengardu smo nali zmajeva jaja. Jaja! Zmajevi ne e izumreti. A Safira i ja emo ih
odgajati. To ni sam nisi predvideo, jelda?" Ponovo . se nasmejao, ose aju i se i aavo i tuno u isti
mah. Pitam se ta bi ti mislio o svemu ovome. Isti si kao uvek, ali mi nismo. Da li bi nas
prepoznao?"
Naravno da bi, re e Safira. Sin si mu. Dodirnula ga je njukom. Osim toga, lice ti nije
dovoljno druga ije da bi pomislio da si neko drugi, sve i ako ti se miris promenio.
Jeste?"
Sada vie mirie poput nekog vilenjaka... Bilo kako bilo, teko da bi mene pomeao sa
ruikanom ili Glejdrom, zar ne?
Ne bi."
Eragon mrcnu i odgurnu se od grobnice. Brom je ispod dijamanta delovao toliko ivo da je
taj prizor udahnuo Eragonu odre enu zamisao: sumanutu, nemogu u zamisao koju je gotovo odbacio;
ali njegova ose anja nisu mu dopustila da je zanemari. Prisetio se Umarota i Eldunarija, njihovog
zdruenog znanja i onoga to su postigli njegovim inima u Urubejnu, te mu o ajni ka nada zatitra u
srcu.
Obra aju i se i Safiri i Umarotu, kazao je: Brom tek to bee umro kad smo ga sahranili.
Safira je kamen pretvorila u dijamant tek narednog dana, ali ipak je bio zatvoren u kamenu, bez
vazduha, itave no i. Umarote, s vaom snagom i znanjem, moda... moda bismo mogli da ga
iscelimo. Eragon zadrhta kao da ga je obuzela groznica. Ranije nisam znao da mu iscelim ranu, ali
sada mi se ini da bih mogao.
Bilo bi mnogo tee nego to ti misli, re e mu Umarot.
Znam, ali moete vi to!, re e Eragon. Video sam kako i vi i Safira postiete uda pomo u
arolija. Siguran sam da moete i ovo.
Zna i sam da ne moemo da koristimo arolije prema naredbi, re e Safira.
ak i ako uspemo, re e Umarot, veliki su izgledi da ne bismo mogli da povratimo Bromov um
onakav kakav je bio. Umovi su veoma sloeni, pa bi mogao da se vrati poreme en ili sa izmenjenom
li no u. I ta emo onda? Da li bi eleo da takav ivi? Da li bi on to eleo? Ne, bolje je da ga
ostavimo na miru, Eragone, i da mu odajemo slavu mislima i delima, kao to si i dosad inio. Znam da
bi eleo da je druga ije. To ele svi koji su izgubili nekoga do koga im je stalo. Me utim, takav je
ivot. Brom i dalje ivi u naim se anjima, a ako je bio onakav kakvim si nam ga prikazao, bio bi time
zadovoljan, pa bi i ti bi trebalo da bude zadovoljan time.
Ali...
Nije ga prekinuo Umarot, ve najstariji Eldunari, Valdr. Iznenadio je Eragona tako to mu se
nije obratio prizorima i ose anjima, ve re ima drevnog jezika - dodue, uz mnogo muke i napora, kao
da mu je svaka re strana.

360

Rekao mu je: Ostav'te mrtve pod zemljom. Nisu oni za nas. Nije rekao vie nita, ali Eragon je
oko njega osetio silnu al i mnogo saose anja.
Eragon je duboko uzdahnuo, te je na as sklopio o i. Potom je, duboko u srcu, napustio tu
neutemeljenu nadu kako bi iznova prihvatio injenicu da Broma vie nema.
Ah", rekao je Safiri, nisam mislio da e mi biti toliko teko."
Bilo bi udno da nije teko. Osetio je kako mu njen topli dah pomera kosu na temenu, a onda
mu je dodirnula le a njukom.
Blago se osmehuo, te je prikupio snage da jo jednom pogleda u Broma.
O e", rekao je. Ta mu re bee udnovata u ustima - nikada ranije nije imao razloga da je
uputi bilo kome. Onda je pogledao rune koje bee utisnuo u vrh grobnice:
TU PO IVA BROM
Jaha zmajeva to
meni poput oca bee.
Da se slavi ime njegovo.
Tuno se osmehnuo tome to je jo tada bio veoma blizu istine. Potom je progovorio na
drevnom jeziku, posmatraju i kako dijamant po inje da treperi i da se presijava pred novim runama
koje se pojavie na njegovoj povrini. Kada je zavrio, na grobu je pisalo:
TU PO IVA BROM
Jaha vezan za zmaja Safiru,
Sin Holkombov i Neldin,
Dilber Selenin,
Otac Eragona Senkoubice,
Osniva Vordena
I poast Krivokletnika.
Da se slavi ime njegovo.
Stydja unin mor'ranr.
Bee to manje li an epitaf, ali Eragonu je delovao prikladnije. Potom je bacio nekoliko ini
kako bi zatitio dijamant od lopova i nasilnika.
Ostao je da stoji kraj grobnice, ne ele i da se okrene i ode, poto je ose ao da postoji jo
neto - doga aj, ose aj, spoznaja - to bi mu olakalo oprotaj i odlazak od oca.
Naposletku je spustio ruku povrh hladnog dijamanta, ale i to ne moe da posegne kroz njega
i dodirne Broma poslednji put. Rekao je: Hvala ti na svemu emu si me nau io."
Safira je frknula, te je i ona pognula glavu tako da njukom dodirne tvrdi dragi kamen.
Eragon se okrenuo i, s nekakvom kona nom reeno u, polako se popeo na Safirina le a.
Bio je ozbiljan dok je Safira poletala usmerivi se ka severoistoku i ka Urubejnu. Kada se brda
od pe ara pretvorie u mrlju na horizontu, duboko je izdahnuo i zagledao se u azurno nebo.
Lice mu se odjednom razvuklo u osmeh.
to. ti je toliko smeno?, upita ga Safira, mau i repom napred-nazad.
Po ela je da ti izrasta nova krljut na njuci.
Safira se vidno oduevila, pa je frknula i rekla: Znala sam ja da e izrasti. Zato ne bi?
Me utim, osetio je kako joj sapi i bokovi trepere pod njegovim petama kada je po ela da prede od
zadovoljstva, pa ju je pomazio i spustio grudi uz njen vrat, ose aju i kako mu njena toplota prodire u
telo.

361

FIGURE NA TABLI
Kada on i Safira stigoe u Urubejn, Eragon se iznenadio otkrivi da mu je Nasuada vratila
naziv Ilireja, iz potovanja prema istoriji i kulturnom nasle u grada.
S nevericom je otkrio i da je Arja otila u Elesmeru s Datedrom i ve inom vilenja kih
velikaa, i da je ponela zeleno zmajevo jaje koje su nali u tvr avi.
Kod Nasuade je ostavila pismo za njega. U njemu mu je objasnila kako mora da odnese
maj ino telo u Du Veldenvorden kako bi ga dostojno pokopali. A za zeleno jaje mu je napisala:
... a poto je Safira odabrala tebe, kao oveka, da joj bude Jaha , bilo bi pravi no da vilenjak
bude naredni Jaha , ako se zmaj iz jajeta saglasi s tim. elim da mu pruim takvu priliku bez
okolianja. Ve je previe vremena proveo u svojoj ljusci. S obzirom na to da ima jo mnogo jaja na
nekom drugom mestu, koje sada ne u imenovati, nadam se da ne e pomisliti da sam prenaglila ili da
sam bila privrenija svome narodu. Posavetovala sam se i sa Eldunarijima, i oni se saglasie s mojom
odlukom.
Bilo kako bilo, poto su i Galbatoriks i moja majka otili u bespu e, vie ne elim da budem
poklisarka me u Vordenima. Radije u preuzeti zadatakprenoenja zmajevog jajeta po naoj zemlji,
tosam radilaisa Safirinim. Naravno, na poklisar i dalje e vam biti potreban. Stoga smo Datedr i ja
za moju zamenu postavili mladoga vilenjaka po imenu Vanir, kojeg si upoznao u Elesmeri. Izrazio je
elju da nau i vie o pripadnicima vaega naroda, a meni to zvu i kao dobar razlog da mu dam taj
poloaj, pod uslovom da se ne pokae potpuno nestru nim, naravno.
U pismu bee jo nekoliko re enica, ali Arja nije spomenula kada bi se mogla vratiti u zapadnu
polovinu Alagezije, ako se uopte bude vra ala. Eragonu je bilo drago to je mislila na njega, pa mu je
pisala, ali zaalio je zbog toga to nije sa ekala da se vrate. Njen odlazak stvorio je prazninu. Mada je
mnogo vremena provodio s Roranom i Katrinom, a i s Nasuadom, bolni jaz u njemu nikako se nije
smirivao. Uz onaj stalan ose aj da on i Safira samo popunjavaju vreme, osetio se i nekako izdvojenim.
esto mu se inilo da posmatra sebe van svoga tela, kao kakav stranac. Uzrok takvih ose anja bee mu
jasan, ali samo je u vremenu video mogu i lek.
Tokom njihovog poslednjeg putovanja, sinulo mu je da bi - budu i da je, zahvaljuju i imenu
nad imenima, sasvim baratao drevnim jezikom - mogao da odstrani poslednja zrnca svoga blagoslova
iz Elve, one to su se zapravo pretvorili u prokletstvo. Stoga je otiao do devoj ice, koja je sada ivela
na Nasuadinom velelepnom dvoru, te joj je otkrio svoju zamisao, a onda ju je pitao ta bi ona elela.
ekivao je da e se Elva odueviti, ali ona je nastavila da sedi zure i u pod, namrgo enog
bledog lica. utala je gotovo itav sat, a on je samo sedeo naspram nje i utke ekao.
Onda ga je pogledala i rekla: Ne, vie bih volela da ostane ovako... Zahvalna sam ti na tome
to si pitao, ali to je vaan deo moje li nosti i ne bih se odvajala od njega. Bez sposobnosti da osetim
bol drugih, bila bih samo jurodiva udakinja, koja ne bi sluila ni emu do zadovoljavanju prizemne
znatielje onih koji bi eleli da me imaju kraj sebe ili onih koji bi me trpeli. I ovako sam udakinja, ali
bar mogu biti od koristi, a pride imam mo koje se drugi plae i, samim tim, vlast nad sopstvenom
sudbinom, koju mnoge pripadnice moga pola nemaju." Pokazala je kitnjastu odaju u kojoj je ivela:
Ovde mogu da ivim u raskoi, mogu da ivim u miru, a mogu i da budem od koristi pomau i
Nasuadi. Ako mi oduzme tu vetinu, ta e mi ostati? ta u raditi? ta e biti sa mnom? Uklanjanje
tvojih ini ne bi bilo blagoslov, Eragone. Ne, osta u ovakva kakva jesam, i svojom u se voljom nositi
i boriti s poteko ama koje mi moj dar donosi. Ipak, zahvaljujem ti."
Dva dana poto su on i Safira sleteli u Ilireju, Nasuada ih je ponovo poslala na put, u Dilid i
Ceunon - gradove koja su vilenjaci uspeli da preuzmu - kako bi Eragon ponovo upotrebio ime nad
imenima i zbrisao Galbatoriksove ini.
Poseta Dilidu bee neprijatna i za Eragona i za Safiru. Podsetila ih je na onu priliku kada su
Urgali zarobili Eragona sledivi Durzinu naredbu, ali i na Oromisovu pogibiju.

362

Eragon i Safira su proveli tri no i u Ceunonu. Taj grad nije li io ni na jedno mesto koje behu
videli. Gra evine mahom behu od drveta, sa iskoenim krovovima od indre koja na ve im ku ama
bese postavljena u vie slojeva. Vrhovi krovova uglavnom behu ukraeni stilizovanim izrezbarenim
zma-jevim glavama, a vrata tako e behu u rezbarijama ili su pak imala sloene vornovate are.
Kada su krenuli ku i, Safira je predloila da malo izmene putanju. Nije joj trebalo mnogo
vremena da bi ubedila Eragona: rado je pristao im mu je objasnila da im to skretanje ne e oduzeti
mnogo vremena.
Safira je iz Ceunona poletela ka zapadu, preko iroke uskomeane vodene povrine
Fundorskog zaliva. Siva i crna le a golemih morskih riba esto su se pomaljala iz talasa poput
malenih, konih ostrvaca. Ribe bi prsnule vodu iz nozdrva, pa bi podigle peraja visoko u vazduh i
ponovo zaronile u tihe dubine.
Ostavili su za sobom Fundorski zaliv i ledene ibe njegovih vetrova, a potom i goru Ki mu i
njene planine, kojima je Eragon znao imena. Tako se i na oe u dolini Palansar prvi put otkako su je
napustili s Bromom trae i Ra'zake - inilo im se da se to dogodilo stotinu godina ranije.
Ta je dolina Eragonu mirisala na dom: miris borova, vrba i breza podse ao ga je na detinjstvo,
a tipanje studenog vazduha govorilo mu je da im se blii zima.
Sleteli su me u spaljene ruevine Karvahola, te je Eragon proetao ulicama zaraslim travom i
korovom.
opor divljih pasa je istr ao iz oblinjeg brezovog gaja. Zaustavili su se im su ugledali
Safiru, te zareae, zakevtae i pobegoe u zaklon. Safira je riknula, dunula malo dima, ali nije se ni
potrudila da ih povija.
Par e spaljenog drveta zapucketa pod Eragonovim stopalom kada je pro kao gomilu pepela
vrhom izme. Unitenje gradi a silno ga je rastuilo. Ali ve ina seljana koji su uspeli da pobegnu jo
su bili ivi. Eragon je znao da bi, ako se vrate, mogli iznova da izgrade Karvahol, tako da bude jo
bolji nego ranije. Me utim, ku e uz koje je odrastao behu zanavek unitene. Njihovo odsustvo
poja alo je njegov ose aj da vie ne pripada dolini Palansar, a praznine na mestima na kojima su
nekada stajale izazvae u njemu ose aj izgubljenosti, kao da se naao u snu u kojem je sve izokrenuto.
Svet je okrenut naopa ke", promrmljao je.
Zapalio je vatricu kraj onoga to nekada bee Mornova gostionica, pa je skuvao lonac
paprikaa. Dok je on jeo, Safira je malo tumarala po okolini, njukaju i za bilo im zanimljivim.
Kada je pojeo paprika, Eragon je poneo anak, lonac i kaiku do reke Anore da bi ih oprao u
ledenoj vodi.
i na kamenitoj obali, zagledao se u golem penuav slap na elu doline: bee to
vodopad Igualda, visok itav kilometar, koji je nestajao nad liticom visoko na planini Narnmor.
Videvi ga, prisetio se one ve eri kada se vratio s Ki me sa Safirinim jajetom u torbi, ne znaju i ta
ekuje ni njega ni nju - ne znaju i ni da e ih biti dvoje.
Hajdemo", kazao je Safiri poto joj se pridruio kraj uruenog zdenca nasred varoice.
Ne e da poseti svoje staro seosko imanje?, upitala ga je kada joj se popeo na le a.
Odmahnuo je glavom. Ne u. elim da ga pamtim onakvim kakvo je bilo, a ne ovakvim
kakvo je sada."
Saglasila se s njim. Me utim, prema pre utnom dogovoru, poletela je na jug prate i putanju
kojom su onda napustili dolinu Palansar. Eragon je usput nazreo istinu na kojoj nekada bee njegov
dom. Poto je bila predaleko, i dalje je mogao da se pretvara da su ku a i ambar i dalje netaknuti.
Na junom rubu doline, Safira je uhvatila vazdunu struju koja se uzdizala s vrha Utgarda,
goleme ogoljene planine, povrh koje je stajala okrunjena kula koju Jaha i podigoe kako bi s nje
nadzirali ludog kralja Palansara. Kula je nekada bila znana po imenu Edok'sil, ali sada su je zvali
Ristvak'bejn - Mesto tuge - poto je upravo tu Galbatoriks potukao Vraela.
U ruevinama te kule, Eragon, Safira i Eldunariji odali su po ast Vraelovim senima. Umarot se
posebno uozbiljio, ali re e: Hvala ti to me dovede ovamo, Safira. Nikada nisam pomislio da u videti
mesto na kojem moj Jaha pade.
Safira je potom rairila krila, posko ila s kule i odlebdela iz doline, preko travnatih livada to
se pruahu iza nje.
Na pola puta do Ilireje, Nasuada im se javila preko jednog vordenskog arobnjaka kako bi im
naredila da se pridrue velikoj skupini ratnika koje je iz prestonice poslala u pohod na Tirm.

363

Eragonu je bilo drago kada je saznao da Roran predvodi ratnike i da su u stroju i Dod,
Baldor, koji je ponovo mogao da upravlja akom poto su mu je vilenjaci priili, i jo nekoliko seljana.
Eragon se donekle iznenadio doznavi da su stanovnici Tirma odbili da se predaju ak i nakon
to ih je oslobodio zakletvi datih Galbatoriksu i nakon to je postalo o igledno da bi Vordeni, uz
Safirinu i Eragonovu pomo , vrlo lako mogli da osvoje grad ako poele. No gradona elnik Tirma,
gospodar Ristart, zahtevao je da im dozvole da postanu nezavisna gradska drava sa slobodom da
biraju sopstvenog vladara i da donose sopstvene zakone.
Nakon nekoliko dana pregovaranja, Nasuada je pristala, pod uslovom da joj se gospodar
Ristart zakune na pokornost kao vrhovnoj kraljici, poput kralja Orina, i da prihvati njene zakone
vezane za arobnjake.
Iz Tirma, Eragon i Safira otpratie ratnike na jug. Putovali su uzanom obalom sve dok nisu
stigli do grada Kuaste. Tamo sve ponovie, ali za razliku od Tirma, ban iz Kuaste je odmah popustio,
prihvativi pripajanje Nasuadinoj novoj kraljevini.
Eragon i Safira potom sami odletee do Narde, podalje na severu, te isto obe anje dobie i od
njih, pa se kona no vratie u Ilireju, gde su nekoliko nedelja proveli u dvorcu pokraj Nasuadinog.
Kada im je vreme dozvoljavalo, on i Safira su naputali grad kako bi otili do zamka u kojem
su Blodgarm i ostali vra evi uvali Eldunarije izbavljene od Galbatoriksa. Eragon i Safira su im
pomagali da iscele umove tih adaja. Napredovali su, ali veoma sporo, poto su neki Eldunariji
reagovali bre od ostalih. Eragona je brinulo to to mnogi od njih vie nisu marili za ivot, te behu
toliko izgubljeni u lavirintima svojih umova da je bilo gotovo nemogu e suvislo optiti s njima, ak i
kada bi im se obratio stariji zmaj, na primer Valdr. Kako bi spre ili da stotine pomahnitalih adaja
savladaju one to pokuavahu da im pomognu, vilenjaci su ve inu Eldunarija drali u nekakvoj
oamu enosti, opte i s njima pojedina no.
Eragon se s arobnjacima iz Du Vrangr Gate namu io da izvadi sve dragocenosti iz tvr ave.
Ve i deo posla pao je na njega, poto nijedan vra nije posedovao ni znanje ni iskustvo potrebno za
savladavanje brojnih ini kojima je Galbatoriks zama ijao sve te dragocenosti. Me utim, Eragonu to
nije smetalo: uivao je u istraivanju poruene tvr ave i otkrivanju tajni koje je krila. Galbatoriks je
sakupio silna uda u proteklih stotinu leta. Neka behu opasnija od drugih, ali sva behu zanimljiva.
Eragonu najdrai bee astrolab kojim je, kada bi ga prislonio uz oko, razgledao zvezde ak i danju.
Postojanje najopasnijih predmeta otkrio je jedino Safiri i Nasuadi, smatraju i da bi bilo odve
opasno da se znanje o njima rairi u javnosti.
Nasuada je mnoga blaga koja su pronali u tvr avi odmah upotrebila kako bi nahranila i
obukla svoje ratnike, i da bi popravila bedeme oko gradova koje su osvojili tokom najezde na Carstvo.
Osim toga, svakom podaniku je darivala po pet zlatnih kruna: bee to bezna ajna svota za velikae, a
siromanim porodicama predstavljala je pravo bogatstvo. Eragon je znao da e tako zaraditi njihovo
potovanje i podrku, to Galbatoriks nikada ne bi razumeo.
Pronali su i nekoliko stotina ma eva Jaha a - behu to ma evi raznih boja i oblika, napravljeni
i za ljude i za vilenjake. Eragon je ostao bez daha. On i Safira li no su odneli to oruje do zamka sa
Eldunarijima, gde e do ekati dan kada e ponovo zatrebati Jaha ima.
Eragon je pomislio da bi Runon bila zadovoljna time to je sa uvano toliko njenih rukotvorina.
Pronali su i hiljade svitaka i knjiga koje je Galbatoriks prikupio. Vilenjaci i Dod su ih zaveli,
ostavljaju i po strani one to u sebi krie tajne o Jaha ima ili o tajnim odlikama ma ije.
Dok su prelistavali Galbatoriksovu hrpu tiva, Eragon se nadao da e prona i zapis u kojem se
spominje mesto na kojem je kralj sakrio ostala letrbla ka jaja. Me utim, Letrblake i Ra'zaci pominjani
su samo u delima vilenjaka i Jaha a iz davnina; pisali su o tim opasnim mra nim stvorenjima, pitaju i
se ta bi to mogli da u ine s neprijateljem kojeg ne mogu da opaze ni uz kakve ini.
Poto je Eragon sada mogao otvoreno da razgovara sa Dodom, njih dvojica po ee da se
drue. Poverio mu je sve to se desilo sa Eldunarijima i jajima. Otiao je toliko daleko da mu je
ispri ao kako je pronaao svoje istinsko ime na Vroengardu. Razgovori sa Dodom su mu prijali,
pogotovo jer je on bio jedan od retkih ljudi koji su poznavali Broma dovoljno dobro da bi ga smatrali
prijateljem.
Eragonu je, na neki apstraktan na in, bilo zanimljivo da prati napore uloene u upravljanje i
obnovu kraljevstva koje je Nasuada sastavila od ostataka Carstva. Vladanje tolikom zemljom, pride
raznolikom, iziskivalo je silan trud, a poslu nije bilo kraja: uvek je bilo jo ne ega to je trebalo

364

obaviti. Eragon je znao da bi mu zahtevi njenog poloaja bili mrski, ali Nasuadi je taj poloaj, izgleda,
izuzetno prijao. Energije joj nije ponestajalo i kao da je uvek znala da rei poteko e s kojima se
suo avala. Iz dana u dan, gledao je kako njen ugled raste me u izaslanicima, velikodostojnicima,
velikaima i obi nim ljudima kojima se bavila. Bila je kao stvorena za tu ulogu, mada Eragon nije bio
siguran koliko je sre na, pa je zbog toga brinuo za nju.
Gledao je kako, htela - ne htela, deli presude velikaima koji su sara ivali s Galbatoriksom, i
pritom je odobravao iskazanu pravi nost i milosr e, kao i kazne koje je izricala kada je to bilo
neophodno. Ve ini je oduzela posede, zvanja i ve i deo nepoteno ste enog bogatstva, ali nikoga nije
pogubila, to se Eragonu dopadalo.
Stajao je kraj nje kada je Naru Garzvogu i njegovom narodu dodelila prostranu zemlju du
severnih obronaka Ki me i plodne nizije izme u jezera Flam i reke Tork, gde gotovo da nije bilo
ivlja. Eragon je i na to gledao sa odobravanjem.
Kao kralj Orinu i gospodar Ristartu, Nar Garzvog se zakleo na vernost Nasuadi kao vrhovnoj
kraljici. Me utim, golemi Kul tada re e: Moj narod na to pristaje, gospodarice no nih jastrebova, ali
krv je njihova mutna a pam enje kratko, te ih re i ne e zanavek vezati."
Nasuada mu hladnim glasom odgovori: Ho ete da kaete da e va narod prekriti mir? Treba
li to da tuma im kao pretnju da e nai narodi ponovo neprijateljima postati?"
Ne", rekao joj je Garzvog i prodrmao golemu glavu. Ne elimo se mi s vama boriti. Znamo
da bi nas Vatreni Ma pobio. Ali... kada nam mladunci porastu, zaele e se bitaka kako bi se dokazali.
Ne bude li bitaka, sami e ih otpo eti. ao mi je, gospodarice no nih jastrebova, ali mi ne moemo
menjati ono to jesmo."
Njihov je razgovor zabrinuo Eragona, ali i samu Nasuadu, te su proveli nekoliko no i
razmiljaju i o Urgalima i pokuavaju i da ree tu za koljicu.
Kako su nedelje prolazile, Nasuada je nastavila da alje njega i Safiru po Surdi i njenoj
kraljevini, esto ih koriste i kao svoje predstavnike pred kraljem Orinom, gospodarom Ristartom i
ostalim velikaima i skupinama vojnika diljem zemlje.
Kud god da su poli, tragali su za mestom koje bi moglo posluiti kao dom za Eldunarije u
narednim vekovima, ali i kao gnezdilite i vebalite za zmajeve skrivene na Vroengardu. Bilo je
pogodnih mesta na Ki mi, ali mahom behu previe blizu ljudima ili Urgalima, ili previe na severu, pa
je Eragon mislio da bi ivot tamo tokom itave godine bio uasan. Osim toga, i Murtag i Trn su otili
na sever, pa Eragon i Safira nisu eleli da oteavaju njihov poloaj.
Beor planine bi bile savrene, ali sumnjali su da bi patuljci primili stotine izgladnelih adaja i
dopustili im da se izlegu unutar granica njihovog kraljevstva. Kud god bi se okrenuli na Beor
planinama, samo bi ih kratak let delio od bar jednog patulja kog grada, a ne bi bilo u redu da neki
mladi zmaj po ne da kidie na stada felduhosta koja su patuljci gajili - to je, na osnovu svog iskustva
sa Safirom, Eragon smatrao vrlo verovatnim.
Smatrao je da se vilenjaci nimalo ne bi protivili prisustvu zmajeva na jednoj od planina u Du
Veldenvordenu ili oko nje, ali Eragona je ipak brinula blizina vilenja kih gradova. Nije mu se svi ala
ni pomisao da bi zmajevi i Eldunariji bili smeteni na teritoriji jednog od naroda Alagezije. Delovalo
bi da posebno podravaju taj narod. Jaha i iz davnina nikada to nisu radili, pa je Eragon smatrao da to
ne bi trebalo da rade ni ubudu e.
Jedino odredite koje bee dovoljno udaljeno od svih gradova i varoica i nad kojim nijedan
narod jo nije polagao pravo bee prapostojbina zmajeva u srcu pustinje Hadarak, gde se uzdizao
venac Du Fels Nangorot - Vetro-vite planine. Eragon je bio uveren da bi to bilo lepo mesto za
podizanje mladunaca. Me utim, postojala su tri nedostatka. Najpre, u pustinji ne bi mogli da prona u
dovoljno hrane za male zmajeve. Safira bi stalno morala da dovla i jelene i ostalu divlja u planine.
Naravno, kada bi mladunci porasli, morali bi da izle u i sami, to bi ih dovelo blie zemljama ljudi,
vilenjaka ili patuljaka. Drugo, svi koji su putovali uzdu i popreko, a i mnogi koji nisu, znali su gde se
planine nalaze. Tre e, bilo je previe teko dopreti do planina, pogotovo zimi. Druge dve ta ke
posebno su brinule Eragona, pa se pitao koliko bi dobro mogli da zatite jaja, mladunce i Eldunarije.
Bilo bi nam bolje na jednom od beorskih vrhova, kuda samo zmajevi mogu da odlete, rekao je
Safiri. Tada niko ne bi mogao da nam se prikrade s le a, osim Trna, Murtaga i jo kojeg arobnjaka.
Jo kojeg arobnjaka? Misli li na sve vilenjake u zemlji? A i bilo bi nam hladno sve vreme!
Mislio sam da ti ne smeta hladno a.

365

Ne smeta mi. Ali ne elim da itave godine ivim u snegu. Pesak mnogo vie prija krljutima,
tako mi bar Glejdr re e. Fino ih ugla a i o isti. Mmmm.
Iz dana u dan, bivalo je hladnije. Drve e je zbacilo li e, jata ptica odletee na jug do slede e
godine, te se i zima spusti nad zemlju. Bee to surova, ledena zima, te se svima dugo inilo da je itava
Alagezija upala u dubok san. im je pao prvi sneg, Orik se sa svojom vojskom vratio na Beor planine.
Svi vilenjaci koji i dalje behu u Ilireji, osim Vanira, Blodgarma i njegovih deset vra eva, tako e odoe
za Du Veldenvorden. Urgali su otili nekoliko nedelja ranije. Poslednji su ostali ma kodlaci. Oni pak
naprosto nestadoe: niko ih nije video kada su otili, ve ih jednoga dana jednostavno nije bilo. Samo
je golem, debeljukast ma kodlaka po imenu utooki sedeo na mekom jastuku kraj Nasuade, predu i,
dremaju i i oslukuju i sve to se zbivalo u prestonoj dvorani.
Bez vilenjaka i patuljaka, grad je Eragonu delovao strahovito prazno kada bi etao njegovim
ulicama dok bi upave snene pahulje iskosa lebdele ispod natkriljene litice.
Nasuada je i dalje slala njega i Safiru na razne zadatke. Nikada ih, me utim, nije slala u Du
Veldenvorden, jedino mesto na koje je Eragon eleo da po e. Od vilenjaka nisu uli nita o tome ko je
izabran da nasledi Islanzadi, a Vanir bi, kada bi ga pitali, jedino kazao: Mi smo narod koji nikada ne
uri, a odabir novog vladara za nas je teak i sloen poduhvat. im ujem ta su naa ve a odlu ila,
re i u vam."
Prolo je toliko vremena otkako se Eragon poslednji put video ili uo sa Arjom da je ve
po eo da razmilja da upotrebi ime drevnog jezika kako bi zaobiao zatitne ini oko Du
Veldenvordena i javio joj se, ili je bar osmotrio pomo u ma ija. Me utim, znao je da vilenjaci ne bi
blagonaklono gledali na takav upad, a i plaio se da se Arji ne bi dopalo to to joj se javlja bez preke
potrebe.
Stoga joj je napisao kratko pismo da bi je pitao kako je i da bi je obavestio ta su sve on i
Safira radili. Pismo je dao Vaniru, a Vanir mu je obe ao da e ga smesta poslati Arji. Eragon je bio
siguran da e Vanir odrati re , poto su porazgovarali na drevnom jeziku, ali ipak nije primio nikakav
odgovor od Arje, pa je, kako su prolazile mese eve mene, po eo da misli da je, ko zna zato, odlu ila
da prekine njihovo prijateljstvo. Ta ga je pomisao strahovito povredila, te se jo vie usredsredio na
zadatke koje mu je Nasuada davala, nadaju i se da e tako zaboraviti svoje jade.
U najdubljem delu zime, kada se s natkriljene litice iljate ledenice nadviu nad Ilirejom, kada
grad okruie duboki sneni nanosi, kada putevi postaa gotovo neprohodni a hrana na njihovim
stolovima oskudna - odigrala su se tri napada na Nasuadu, ba kao to ih je Murtag upozorio.
Sva tri pokuaja ubistva behu mudro osmiljena i promiljena, a tre i - mrea puna kamenja
koja bi se obruila na Nasuadu - zamalo bee uspean. Zahvaljuju i Eragonovim zatitnim inima i
Elvinoj zatiti, Nasuada je preivela, mada ju je taj napad kotao nekoliko slomljenih kostiju.
Tokom tre eg napada, Eragon i no ni jastrebovi ubili su dva Nasuadina napada a. Ostali su
umakli, pa je ukupan broj napada a ostao tajna.
Eragon i Jormundur potom dadoe sve od sebe da Nasuadi obezbede sigurnost. Ponovo su
pove ali broj straara i, kud god ila, pratila su je bar tri vra a. Nasuada je i sama postala obazrivija, a
Eragon je zapazio da je stekla neku novu vrstinu.
Napada vie nije bilo, ali mesec dana po zavretku zime, kada putevi ponovo postadoe
prohodni, neki svrgnuti ban po imenu Hamlin, koji je okupio nekoliko stotina bivih carskih vojnika,
po eo je da napada Dilid i putnike to putovahu tamonjim drumovima.
Istovremeno je neto ve a pobuna po ela da se zakuvava na jugu, predvo ena Tarosom Hitrim
od Arouza.
Ti ustanci su predstavljali sitniju smetnju, ali ipak im je bilo potrebno nekoliko meseci da ih
ugue, uz nekoliko neo ekivano krvolo nih arki
- Eragon i Safira su, dodue, pokuali da dovedu stvari u red mirnim putem kad god su mogli.
Nakon preivljenih bitaka, niko nije prieljkivao nova krvoproli a.
Ubrzo po okon anju ustanaka, Katrina je rodila krupnu zdravu devoj icu sa crvenim uperkom
povrh glave, istim kao u majke. Devoj ica je plakala glasnije od svakog novoro en eta koje je Eragon
uo i imala je gvozden stisak. Roran i Katrina su je dali ime Ismira, po Katrininoj majci, a radost koja
bi se ukazala na njihovim licima kad god bi je pogledali naterala bi i Eragona da se iroko osmehne.

366

Dan nakon Ismirinog ro enja, Nasuada je pozvala Rorana u svoju prestonu dvoranu i
iznenadila ga time to mu je dodelila titulu velmoe i itavu dolinu Palansar u posed.
Dokle god ti i tvoji naslednici budete kadri da vladate, dolina e biti vaa", rekla mu je.
Roran se naklonio i rekao: Hvala vam, Vae veli anstvo." Eragon je primetio da taj dar
Roranu zna i gotovo koliko i ro enje k erke, poto je, posle porodice, Roran najvie cenio svoj dom.
Nasuada je i Eragonu pokuala da dodeli titule i posede, ali on ih je odbio rekavi joj:
Dovoljno mi je to to sam Jaha , vie mi nita nije potrebno."
Nekoliko dana kasnije, Eragon je stajao kraj Nasuade u njenoj radnoj odaji, prou avaju i kartu
Alagezije i razgovaraju i o dravni kim pitanjima, kada mu ona re e: Mislim da je, sad kad su se
stvari koliko-toliko smirile, vreme da se pozabavimo ulogom arobnjaka u Surdi, Tirmu i mojoj
kraljevini."
Da?"
Da. Provela sam mnogo vremena razmiljaju i o tome, te sam donela odluku. Reila sam da
sastavim jednu skupinu, umnogome sli nu Jaha ima, ali samo za arobnjake."
,,A ta bi oni radili?"
Nasuada je podigla pero sa stola, te ga je zavrtela izme u prstiju. Pa, opet isto to i Jaha i:
putovali bi po zemlji, odravali mir, reavali pravna pitanja i, to je najvanije, pazili na ostale vra eve
kako bi se postarali za to da niko ne koristi svoje vetine za pogrene ciljeve."
Eragon se blago namrtio. Zato to prosto ne bismo prepustili Jaha ima?"
Zato to e pro i godine pre nego to steknemo mnogo Jaha a, a ak ih ni tada ne bi bilo
dovoljno da isprate svakog sitnog maga i nadriveticu... Ti pak jo nisi ni pronaao mesto na kojem bi
podizao zmajeve, zar ne?"
Eragon odmahnu glavom. I on i Safira ve su po eli da gube strpljenje, ali ni njih dvoje ni
Eldunariji jo se ne behu saglasili povodom pogodnog mesta. Bee to osetljiva tema, poto su mali
zmajevi morali da se izlegu to pre.
Tako sam i mislila. Moramo to da uradimo, Eragone, a sebi ne moemo priutiti ekanje.
Pogledaj kakav je samo darmar Galbatoriks napravio. arobnjaci su najopasnija stvorenja na svetu,
opasnija i od zmajeva, i moraju da prihvate odgovornost. Ako se to ne desi, uvek emo zavisiti od
njihove milosti."
Da li zaista veruje da e okupiti dovoljno arobnjaka koji bi pazili na sve ostale vra eve i
ovde i u Surdi?"
Mislim da ho u, ako ih ti pozove da nam se pridrue. Zato, izme u ostalog, i ho u da ih ba
ti predvodi."
ja?"
Klimnula je. Ko bi drugi? Trijana? Njoj ne verujem sasvim, a i nema potrebnu snagu. Neki
vilenjak? Ne, to mora biti neko od naih. Ti zna ime drevnog jezika, Jaha si i iza sebe ima i mudrost
i ugled zmajeva. Ne pada mi na pamet osoba koja bi bolje predvodila vra eve. Ve sam razgovarala o
ovome sa Orinom i on je tako e saglasan."
Teko mi je da zamislim da ga je tvoja zamisao oduevila."
Nije, ali i sam shvata koliko je sve to neophodno."
Jeste?" Eragon po e da
ka rub stola, dvoume i se. Kako misli da nadzire arobnjake
koji ne budu u toj skupini?"
Ponadala sam se da e ti imati neki predlog. Mislila sam - moda pomo u ini i ogledala za
tajno osmatranje, kako bismo ih pratili i nadzirali upotrebu arolija, kako njima ne bi sticali korist na
tetu drugih."
,,A ako to u ine?"
Onda emo se postarati da se iskupe za svoj prestup i natera emo ih da se zakunu na drevnom
jeziku da e odustati od upotrebe ma ija."
Zakletve na drevnom jeziku ne moraju uvek da spre e upotrebu ma ija."
Znam, ali nemamo nita drugo."
Klimnuo je. ,,A ta ako neki vra odbije nadzor? ta emo tada? Teko je zamisliti da bi
mnogi od njih pristali da ih uhodimo."
Nasuadi se oteo uzdah, te je spustila pero. To je tei deo. ta bi ti uradio, Eragone, da si na
mom mestu?"
Nijedno od reenja koja mu padoe na pamet ne bee prihvatljivo. Ne znam..."

367

Snudila se. Ne znam ni ja. Ovo je teak, bolan i gadan problem i, ma ta da odlu imo, neko
e biti povre en. Ne u inim li nita, arobnjaci e i dalje slobodno koristiti druge svojim inima.
Nateram li ih da pristanu na prismotru, mnogi e me omrznuti. Me utim, mislim da e se saglasiti sa
mnom kad kaem da je bolje zatititi ve inu mojih podanika nautrb nekoliko."
Meni se to ne svi a", promrmljao je.
Ne svi a se ni meni."
Ti namerava da sve ljudske vra eve podvrgne svojoj volji, ma ko oni bili."
Nije ni trepnula. Za dobro celog drutva."
,,A ta emo s ljudima koji jedino mogu da uju tu e misli, i nita vie? I to je ma ija."
,,I za njih to vai. Oni i dalje imaju velike mogu nosti za kori enje svojih mo i." Nasuada
uzdahnu: Znam da nije lako, Eragone, ali bilo lako ili ne, moramo to da obavimo. Galbatoriks je bio
lud i zao, ali bio je u pravu povodom jedne stvari: arobnjaci moraju biti zauzdani. Dodue, ne onako
kako je Galbatoriks eleo to da postigne. No neto moramo da u inimo, a ini mi se da je moj plan
najbolje reenje. Ako smisli drugi na in da vra evima nametnemo zakonska pravila, oduevi u se.
Ako ti pak nita ne pada na um, onda je ovo jedini na in, a potrebna mi je tvoja pomo da bih sve to
obavila... Prihvata li da vodi tu skupinu, za dobro nae zemlje i celog naeg naroda?"
Eragon nije odmah odgovorio. Naposletku re e: Ako nema nita protiv, voleo bih da
porazmislim. I moram da se posavetujem sa Safirom."
Naravno. Samo nemoj predugo da razmilja, Eragone. Po eli smo da se pripremamo i
uskoro e nam biti potreban."
Eragon se nije odmah vratio Safiri, ve je lutao po ulicama Ilireje, ne obra aju i panju na
ljude koji su mu se naklanjali pozdravljaju i ga. Ose ao je... nelagodu, i zbog Nasuadinog predloga i
zbog itavog svog ivota. On i Safira ve su predugo bili dokoni. Dolo je vreme za promene, a prilike
im ne e dopustiti da i dalje ekaju. Mora e da odlu e ta e preduzeti, a ono to budu odabrali, ta god
to bilo, sigurno e uticati na ostatak njihovih ivota.
Proveo je nekoliko sati etaju i i razmiljaju i uglavnom o svojim dunostima i
odgovornostima. Kasno posle podne, vratio se Safiri, te joj se utke popeo na le a.
Posko ila je iz dvorskog dvorita i poletela visoko iznad Ilireje, dovoljno visoko da vide i po
stotinu kilometara u svakom pravcu. Tu se zadrala lete i ukrug.
Porazgovarali su bez re i, razmenjuju i misli i raspoloenje. Safira je delila njegovu
zabrinutost, ali nije je toliko brinula njihova vezanost za ostale ljude. Njoj nita nije bilo vanije od
zatite jaja i Eldunarija i injenja onoga to bi bilo ispravno za njih dvoje. No Eragon je znao da ne
mogu tek tako da zanemare posledice koje bi njihov izbor izazvao - ni politi ke ni li ne.
Na kraju re e: ta emo?
Safira se obruila nadole kada joj se vetar pod krilima usporio. Ono to moramo, kao to smo
uvek i radili. Nita vie nije rekla, ve se okrenula i po ela da ponire ka gradu.
Eragonu je prijalo njeno utanje. Njemu e biti tee da odlu i nego njoj, pa je morao sam da
porazmisli o svemu.
Kada su sleteli u dvorite, Safira ga je gurnula njukom i re e: Bi u tu, ako bude eleo da
razgovaramo.
Nasmeivi se, protrljao joj je vrat, pa je polako otiao do svojih odaja, sve vreme zure i u
pod.
Te no i, ba kad se zaobljen mesec pojavio pod rubom litice nad Ilirejom, Eragon je sedeo
naslonjen na kraj svog kreveta i itao knjigu o sedlarskim tehnikama starih Jaha a, a neki treptaj na
rubu vidokruga, nalik na vijorenje zavese, privukao mu je panju.
Posko io je na noge izvla i Brisingr iz kanija.
Onda je, u otvorenom prozoru, ugledao la icu s tri jarbola ispletenu od vlati trave. Nasmeio
se vrativi ma u korice. Ispruio je ruku, te je la a preko sobe uplovila u njegov dlan, gde se nagnula
na jednu stranu.
La a se razlikovala od one koju je Arja napravila tokom njihovog zajedni kog proputovanja
po Carstvu, nakon to su on i Roran spasli Katrinu iz Helgrinda. Imala je vie jarbola i jedra sa injena
od vlati trave. Mada je trava bila mlitava i poutela, ne bee se sasvim osuila, to ga je navelo na
pomisao da je ubrana svega nekoliko dana ranije.

368

Za sredinu palube bese privezan savijen papir. Eragon ga je paljivo skinuo dok mu je srce
uurbano tuklo, pa je razvio papir na podu. Znakovima drevnog jezika bee ispisano:
Eragone,
Kona no smo odabrali vo u, pa sam krenula ka Ilireji da utana im prijem kod Nasuade. Ali
prvo bih htela da popri am s tobom i Safirom. Ova bi poruka trebalo da stigne do tebe etiri dana pre
polumeseca. Ako eli, do ekaj me dan poto je primi u najisto nijem delu reke Ramr. Do i sam i
nikome nemoj re i kuda ide.
Arja
Eragon se nehotice nasmeio. Besprekorno je odabrala trenutak i la a je stigla ba kad je ona i
htela. Onda mu osmeh izblede, pa je jo nekoliko puta pro itao pismo. Bilo je o igledno da ona neto
krije. Ali ta to? emu tajni sastanak?
Moda Arja ne odobrava novog vilenja kog vladara, pomislio je. Ili moda postoji neka druga
za koljica. Mada je jedva ekao da je ponovo vidi, Eragon nije mogao da zaboravi na in na koji je
zapostavila i njega i Safiru. Pretpostavljao je da su, sa Arjine ta ke gledita, protekli meseci
predstavljali bezna ajno kratak period, ali on se ipak ose ao povre eno.
Sa ekao je da se prve naznake sunca pojave na nebu, pa je pourio da probudi Safiru i da joj
prenese novosti. Bila je znatieljna koliko i on, mada je bila malo manje uzbu ena.
Osedlao ju je, te napustie grad krenuvi ka severoistoku i ne rekavi nikome kuda idu, ak ni
Glejdru i Eldunarijima.

369

FIRNEN
Bilo je ve rano popodne kada su stigli do odredita koje im je Arja nazna ila: do nene
krivine reke Ramr koja je ozna avala njenu najisto niju ta ku.
Izviruju i preko Safirinog vrata, Eragon se upinjao da prona e nekakvu priliku ispod njih.
Zemlja je delovala pusto - video je samo krdo divljih bivola. im su ugledale Safiru, ivotinje su se
razbeale ri i i podiu i oblake praine. One i jo pokoja sitna ivotinjica, skrivena negde u prirodi,
behu jedina iva bi a koja je Eragon ose ao. Razo aran, pogledao je ka horizontu, ali ni tamo nije bilo
ni traga od Arje.
Safira je sletela na blago uzvienje, pedesetak metara udaljeno od re ne obale. Sela je, te
Eragon sede kraj nje prislonivi le a uz njen bok.
Na vrhu uzvisice bee meko kamenje nalik na kriljac. Dok su ekali, Eragon se zabavljao
mrve i par e kamena veli ine palca kako bi ga oblikovao u strelu. Kamen bee previe mek, pa je
mogao da napravi jedino ukrasnu strelu, ali ipak je uivao u svom zadatku. Kada se zadovoljio
oblikom jednostavnog, trouglastog iljka, odloio ga je i po eo da mrvi ve e par e u bode u obliku
lista, sli an onima koje su nosili vilenjaci.
Nisu ekali onoliko dugo koliko su mislili da e ekati.
Sat vremena poto su stigli, Safira je odigla glavu od tla, te se preko ravnice zagledala ka
pustinji Hadarak, koja ne bee predaleko.
Telo joj se uko ilo kraj njegovog, te je osetio njen udan ose aj: ose aj da im se pribliava
neto veoma vano.
Gledaj, rekla mu je.
I dalje dre i svoj napola dovren bode, ustao je i pogledao ka istoku.
Nije video nita sem trave, zemlje i pokojeg usamljenog drveta ibanog vetrom izme u njih i
horizonta. Proirio je vidokrug, ali ipak nije video nita zanimljivo.
Ba kad je zaustio da pita ta to?, prekinuo je samog sebe podigavi pogled.
Visoko na isto nom nebu, ugledao je treptaje zelene vatre, kad da smaragd blista na suncu. Ta
svetlost se kretala po plavom nebeskom svodu, brzo im se pribliavaju i, jarka poput no ne zvezde.
Eragon je bacio kameni bode, pa se, ne skidaju i pogled s blistavog odsjaja, uzverao na
Safirina le a i privezao noge uz sedlo. Hteo je da je pita ta misli o toj svetlosti, da je natera da re ima
iskae ono to je i sam podozrevao, ali nije mogao da privoli sebe da progovori, to ni ona nije mogla
da u ini.
Safira je ostala na svom mestu. Dodue, razvila je krila, pa ih je, napola savijena, podigla
spremna da poleti.
Uve avaju i se, svetlost se umnoila u desetak, pa u stotinak i onda u nekoliko hiljada iskrica.
Nekoliko minuta kasnije, oblik se iskristalisao pred njima, te videe da je to zmaj.
Safira vie nije mogla da eka. Zvonko je zatrubila, pa je posko ila i zamahala krilima nadole.
Eragon je stegao vratnu bodlju pred sobom im se Safira gotovo uspravila u o ajni koj elji da
dopre do tog zmaja najbre to moe. I on i ona su ose ali i ushi enje i obazrivost, to bee posledica
mnogih proivljenih bitaka. Iz opreza, bee im drago to im je sunce za le ima.
Safira se uspinjala sve dok se nije nala tik iznad zelenog zmaja, a onda se zaustavila i
usredsredila se jedino na brzinu.
Eragon je s manje razdaljine primetio da je zmaj, iako dobro gra en, jo mladala ki krakat udovi e mu tek postati teki i jaki kao u Glejdra ili Trna - i da je manji od Safire. Na bokovima i
le ima krljuti mu behu tamnozelene kao uma, a one na trbuhu i jastu ima stopala malo svetlije;
najsitnije su vie vukle na belo. Pripijena uz telo, krila mu behu zelena kao listovi zelenike, ali kada bi
se svetlost probila kroz njih, imala su boju hrastovog li a u prole e.
Na spoju izme u zmajevog vrata i le a nalazilo se sedlo sli no Safirinom, na kojem je sedela
prilika sli na Arji. Crna kosa je leprala za njom. Eragonu je taj prizor razveselio srce, te praznina koja
ga je dugo mu ila nestade poput no ne tame pred jutarnjim suncem.

370

Kada zmajevi proletee jedan kraj drugog, Safira urliknu, a drugi joj zmaj uzvrati istom
merom. Okrenuvi se, po eli su da krue kao da jedno drugom jure repove. Safira je bila malo iznad
zelenog zmaja, koji je pokuao da je nadleti. Da je to u inio, Eragon bi se uplaio i pomislio da
pokuava da stekne prednost pre nego to ih napadne.
iroko se osmehnuvi, Eragon viknu u vetar. I Arja se njemu javila, podigavi ruku. Eragon ju
je dodirnuo umom, tek da bi se uverio, ali odmah je znao da je to zaista Arja i da im ona i zmaj ne
prieljkuju nita loe. Povukao se tren kasnije, poto bi bilo neotesano da produava vezu bez njenog
pristanka. Odgovori e mu na pitanja kada budu porazgovarali na zemlji.
Safira i zeleni zmaj ponovo urliknue, a zeleni zmaj zavitla repom nalik na kandiju. Jurili su
se po nebu sve dok nisu stigli do reke Ramr. Safira je tu preuzela vodstvo, te se krivudavo obruila
kako bi sletela na uzviicu na kojoj su ona i Eragon ekali da se njih dvoje pojave.
Zeleni zmaj se spustio stotinak metara dalje, nisko
nuvi kako bi Arja mogla da si e.
Eragon je strgao remenje oko nogu, pa je sko io na zemlju udarivi se kanijama Brisingra po
nozi. Potr ao je ka Arji, ona potr a k njemu, te so na oe ta no izme u dva zmaja, koji su ih pratili
mnogo smirenijim korakom, tresu i zemlju koracima.
Primakavi joj se, Eragon je zapazio da, umesto kone trake koju je obi no nosila kako bi
za eljala kosu unazad, na njenom elu lei zlatna kruna. Usred krune, krukast dijamant se presijavao
od svetlosti koja nije dopirala od sunca, ve iz njegovih dubina. Za pojasom, u zelenim kanijama, visio
joj je ma zelenog bal aka. Shvatio je da je to Tamerlan, ma koji mu je vilenja ki velmoa Fjolr
ponudio kao zamenu za Zarok i koji je nekada pripadao Jaha u po imenu Arva. Me utim, bal ak je
delovao druga ije nego to ga je on zapamtio - kao da bee mnogo laki i elegantniji, uzanijih kanija.
Eragonu je trebalo nekoliko trenutaka da shvati ta ta kruna zna i. Zapanjeno je pogledao
Arju. Zna i, ti si!"
Ja sam", rekla mu je i pognula glavu. ,Atra esterni ono thelduin, Eragon."
,Atra du evarinya ono varda, Arya... Drottning?" Nije mu promaklo to to je ona reila da ga
prva pozdravi.
Drottning", potvrdila mu je. Moj narod je odlu io da mi da maj inu titulu, a ja sam odlu ila
da je prihvatim."
Iznad njih, Safira i zeleni zmaj pribliie glave kako bi se onjukali. Safira je bila via, te je
zeleni zmaj morao da izvije vrat kako bi je dosegao.
Ma koliko da je eleo da razgovara sa Arjom, Eragon nije mogao da skine pogled sa zelenog
zmaja. ,,A ko je ovo?", upitao je pokazuju i ka njemu.
Arja se nasmeila, te ga je iznenadila kad ga je uhvatila za ruku i povela ga napred. Zeleni
zmaj frknu i spusti glavu do njih, a dim i para su mu se komeali u dubini grimiznih nozdrva.
Eragone", rekla je, te je spustila njegovu ruku na zmajevu toplu njuku, ovo je Firnen.
Firnene, ovo je Eragon."
Eragon se zagledao u Firnenovo blistavo oko: mii ni snopovi u zmajevoj duici behu
svetlozeleni i u kasti kao vlati mlade trave.
Drago m je, prijateljski Eragone Senkoubico, re e Firnen. Njegov mentalni glas bee mnogo
dublji nego to je Eragon o ekivao, dublji ak od Trnovog i Glejdrovog glasa, a i od glasova
Eldunarija s Vroengarda. Moj mi je Jaha mnogo pri ao o tebi. Zmaj trepnu uz tih, otar zvuk sli an
onom kada se koljka odbije od kamena.
U Firnenovom irokom umu obasjanom suncem, obloenom providnim senkama, Eragon oseti
uzbu enje.
To ga je za udilo - za udilo ga je to to se neto takvo zbilo. ,,I meni je drago, Firnen-finiarel.
Nisam ni pomislio da u doiveti dan kada e se izle i oslobo en Galbatoriksovih ini."
Smaragdni zmaj tiho frknu. inio se ponosnim i punim energije, poput jelena u jesen. Onda je
opet pogledao Safiru. tota se potom odigralo izme u njih dvoje: preko Safire, Eragon je mogao da
oseti protok misli, ose anja i oseta, isprva spor, a onda snaan poput bujice.
Arja se blago osmehnula. Kanda se dopadaju jedno drugome."
Bi e da je tako."
Vo eni pre utnim dogovorom, on i Arja se udaljie od Safire i Firnena ostavivi ih nasamo.
Safira nije sela kao obi no, ve je ostala u
nju, kao da e zasko iti nekog jelena. Firnen je u inio
isto. Vrhovi repova po ee da im se trzaju.

371

Arja je izgledala odli no: bolje, pomislio je Eragon, nego to je izgledala jo otkako su
zajedno bili u Elesmeri. U nedostatku bolje re i, rekao bi da je izgledala sre no.
Neko vreme nisu govorili; posmatrali su zmajeve. Arja se onda okrenula k njemu i rekla:
Izvini to ti se nisam ranije javila. Sigurno ima loe miljenje o meni zato to sam zanemarila i tebe i
Safiru i zato to sam krila toliku tajnu - Firnena."
Jesi li primila moje pismo?"
Jesam." Iznenadila ga je kad je posegnula pod tuniku i izvadila izguvano par e pergamenta
koje je on prepoznao nakon nekoliko sekundi. Odgovorila bih ti, ali Firnen se ve bio izlegao, a
nisam elela da te laem, ak ni tako to bih neto namerno propustila da spomenem."
Zato si ga skrivala?"
Kraj toliko Galbatoriksovih poslunika koji su jo na slobodi i malo zmajeva, nisam elela da
rizikujem da neko otkrije Firnena pre nego to dovoljno poraste da moe sam da se brani."
Da li si stvarno mislila da bi neki ovek mogao da se uunja u Du Veldenvorden i da ga
ubije?"
Deavale su se i udnije stvari. S obzirom na to da su zmajevi jo na rubu izumiranja, nisam
elela da rizikujem neto takvo. Ako bih mogla, drala bih Firnena u Du Veldenvordenu narednih
deset godina, dok ne poraste toliko da niko ne sme da ga napadne. Ali eleo je da ode odatle, a nisam
mogla da mu ne ispunim tu elju. Osim toga, dolo je i vreme da se sretnem s Nasuadom i Orikom u
svojoj novoj ulozi."
Eragon je osetio kako Firnen pokazuje i pri a Safiri kako je prvi put ulovio jelena u
vilenja koj umi. Znao je da je i Arja svesna njihovog razgovora, poto je video kako joj se usne trzaju
pred prizorom Firnena koji posr e za uplaenom srnom poto je zapeo za granu.
,,A koliko dugo si ve kraljica?"
Postala sam kraljica mesec dana po povratku. Vanir ne zna za to. Naredila sam da mu ne
otkrivaju taj podatak-ni njemu, ni naiem poklisaru me u patuljcima - kako bih se usredsredila na
podizanje Firnena bez brige o dravni kim poslovima koji bi ina e pali na mene... Moda e te
zanimati da uje da sam ga podigla na grebenu Tel'naeir, gde je Oromis iveo s Glejdrom. inilo mi
se da je tako najbolje."
Izme u njih zavlada muk, a onda Eragon pokaza ka Arjinoj kruni i ka Firnenu, te upita: Kako
se sve ovo dogodilo?"
Nasmeila se. Po povratku u Elesmeru, primetila sam da je Firnen po eo da se mekolji u
svojoj ljusci, ali nisam pridavala mnogo zna aja tome, poto je i Safira to esto radila. Me utim, kada
smo stigli u Du Veldenvorden i kada smo proli kroz zatitne ini ume, zmaj se izlegao. Bilo je skoro
ve e, a ja sam jaje nosila u krilu, kao to sam nekada nosila Safirino, pri aju i mu, pripovedaju i mu o
svetu i uveravaju i ga da je na sigurnom, a onda sam osetila kako se jaje trese i..." Zatresla se, zabacila
je kosu i suze joj zatreperie u o ima. Ta veza je ba onakva kakvom sam je i zamiljala. im smo se
dodirnuli... Oduvek sam elela da budem Jaha zmajeva, Eragone, kako bih mogla da titim svoj narod
i da osvetim o evu smrt od strane Galbatoriksa i Krivokletnika, ali dok nisam videla prvu pukotinu na
Firnenovom jajetu, nisam pomislila da bi se to i moglo desiti."
Kada ste se dodirnuli, da li je..."
Jeste." Podigla je levu aku da bi mu pokazala srebrnast beleg na dlanu, koji bee isti kao
njegova gedvej ignazija. Ose aj je isti kao kada te..." Zastala je, tragaju i za pravom re ju.
Kada te ledena voda pecne i zapljusne", pomogao joj je.
Upravo tako." Nehotice je prekrstila ruke, kao da joj je hladno.
,,I onda ste se vratili u Elesmeru", re e Eragon. Safira je pri ala Firnenu o tome kako su ona i
Eragon plivali po Leoni dok su s Bromom putovali u Dras Leonu.
Da, vratili smo se u Elesmeru."
,,I otili ste da ivite na grebenu Tel'naeir. Ali zato si postala i kraljica ako si ve bila Jaha ?"
To nije bila moja zamisao. Datedr i ostale stareine naega naroda do oe u ku u na grebenu,
te me zamolie da preuzmem maj inu ulogu. Odbila sam, ali oni se vratie sutradan, i prekosutra, i
vra ahu se svakog dana do kraja te nedelje, uvek s novim razlozima za prihvatanje krune. Naposletku
su me ubedili da bi to bilo najbolje za na narod."
Ali zato? Zato to si Islanzadina k i ili zato to si postala Jaha ?"
Nije posredi samo to to mi je Islanzadi bila majka, mada je delimi no i to razlog. Nije
posredi ni to to sam Jaha . Politika je kod nas mnogo sloenija nego kod ljudi ili patuljaka, a odabir

372

novog vladara nikada nije lagan. On podrazumeva i pristanak i odobravanje nekoliko desetina loza i
porodica i nekoliko starijih pripadnika naega naroda, a svaki njihov izbor je deo suptilne igre koju mi
igramo hiljadama godina... Bilo je mnogo razloga za to da ele da postanem kraljica, a nisu svi toliko
igledni."
Eragon se pomerio pogleduju i as Safiru as Arju, ali nikako nije mogao da se pomiri sa
Arjinom odlukom. Kako moe biti i Jaha i kraljica?", upitao je. Jaha i ne bi smeli da izdvajaju
nijedan narod. Ostali narodi Alagezije ne bi mogli da nam veruju ako bismo to radili. I kako e nam
pomagati da uspostavimo jaha ki red i podignemo nove narataje zmajeva ako bude zauzeta svojim
dunostima u Elesmeri?"
Svet vie nije kakav je nekada bio", rekla mu je. Sledstveno, ni Jaha i vie ne mogu biti
izdvojeni kao to su nekada bili. Ima nas premalo da bismo se drali izdvojeno, a pro i e jo mnogo
vremena pre nego to nas ponovo bude dovoljno da bismo mogli da zauzmemo svoje nekadanje
mesto. A ti si se sam priklonio i Nasuadi i Oriku i Durgrimst Ingeitumu, a nama nisi, nisi alfakinima.
Bilo bi pravi no da i mi imamo Jaha a i zmaja."
Zna da bismo se Safira i ja borili za vilenjake kao i za patuljke i ljude", usprotivio se.
Ja znam, ali drugi ne znaju. Vano je i ono to je iskazano, Eragone. Ne moe da opovrgne
injenicu da si dao re Nasuadi i da duguje vernost Orikovom plemenu... Moj se narod mnogo
napatio u proteklih stotinu leta i, mada to tebi moda nije jasno, mi vie nismo ono to smo nekada
bili. Kako je zmajevima sre a okrenula le a, okrenula je i nama. Ra a nam se manje dece, snaga nam
je oslabila. Neki kau da nam ni umovi vie nisu otri kao nekada, mada je to teko dokazati."
To vai i za ljude, bar kako Glejdr tvrdi", re e Eragon.
Klimnula je. ,,U pravu je. Naim e narodima biti potrebno vreme da se oporave, a tota e
zavisiti od povratka zmajeva. tavie, kao to je vaem narodu potrebna Nasuada da predvodi va
oporavak, tako i mome narodu nedostaje vo a. Nakon Islanzadine smrti, ose ala sam obavezu da
prihvatim taj zadatak." Dodirnula je levo rame, gde joj bee skrivena tetovaa znaka jave. Zaklela
sam se da u sluiti svome narodu jo kad sam bila jedva starija nego to si ti sad. Ne mogu ih sada
napustiti, kada sam im najpotrebnija."
Uvek e im biti potrebna."
,,I uvek u se odazvati njihovom pozivu", odgovorila mu je. Ne brini, Firnen i ja ne emo
zanemarivati nae dunosti zmaja i Jaha a. Pomaga emo vam da obilazite zemlju i reavate razmirice
kad god budemo mogli, a kada nam se bude u inilo da je doao trenutak da po nemo da podiemo
zmajeve, do i emo da vam pomognemo kad god uzmognemo, ak i ako budete na samom jugu
Ki me."
Njene re i zabrinue Eragona, ali potrudio se da to prikrije. Ono to je obe ala ne bi bilo
mogu e ako bi on i Safira u inili onako kako su odlu ili lete i ovamo. Mada ga je Arja svime to je
rekla u vrstila u uverenja da su odabrali pravi put, brinuo se da e to biti put kojim Arja i Firnen ne e
mo i da po u.
Pognuo je glavu, prihvataju i Arjinu odluku da postane kraljica i njeno pravo na nju. Znam
da ne e zapostaviti svoja zaduenja", rekao je. Nikada ti to ne radi." Tom re enicom nije mislio
nita loe - to bee puka injenica, zbog koje i jeste potovao Arju. ,,I razumem zato nam se nisi
javljala toliko dugo. I ja bih verovatno u inio isto da sam bio na tvom mestu."
Ponovo se nasmeila. Hvala ti."
Pokazao je ka njenom ma u. Vidim da je Runon prepravila Tamerlan da ti bolje lei."
Jeste, gun aju i sve vreme. Rekla je da mu je se ivo ve savreno, ali vrlo sam zadovoljna
izmenama koje je napravila: ma mi sada bolje lei u ruci i nije tei od obi nog pruta."
Dok su posmatrali zmajeve, Eragon je pokuavao da smisli na in da Arji otkrije njihove
nakane. Ali pre nego to je bilo ta smislio, ona re e: Ti i Safira ste mi dobro?"
Jesmo."
ta se jo zanimljivo desilo otkako si mi pisao?"
Eragon je porazmislio minut-dva, te joj je ukratko ispri ao o pokuajima Nasuadinog ubistva,
o pobunama na severu i jugu, o ro enju Roranove i Katrinine k erke, o Roranovom plemi kom zvanju
i o spisku dragocenosti koje su izneli iz tvr ave. Naposletku joj je ispri ao i o njihovom povratku u
Karvahol i poseti Bromovom po ivalitu.
Dok je on pri ao, Safira i Firnen stadoe da krue jedno oko drugog, mlataraju i vrhovima
repova napred-nazad mnogo bre nego ranije. Oboje su blago razjapili eljusti keze i duga ke bele

373

zube i duboko su disali na usta potmulo ri i i cvile i, to Eragon nikada ne bee uo. Imao je utisak
da e nasrnuti jedno na drugo, to ga je zabrinulo, no ose aj koji je dopirao od Safire ne bee vezan ni
za bes ni za strah, ve za...
Ho u da ga oprobam, re e mu Safira. Tresnula je repom po zemlji, prepavi Firnena.
Da ga oproba? U emu?
Ho u da vidim ima li dovoljno gvo a u kostima i vatre u stomaku da se suo i sa mnom.
Jesi li sigurna?, upitao ju je, shvataju i njenu nameru.
Ponovo je mlatnula repom po tlu, pa je jasno osetio njenu reenost i ja inu njene elje. Znam
sve o njemu, sve osim ovoga. Osim toga - u njoj sevnu nekakva razgaljenost - zmajevi se ionako ne
pare celoga ivota.
Dobro, onda... ali budi paljiva.
Tek to je on zavrio re enicu, Safira je jurnula i gricnula Firnena za sapi raskrvarivi ga, te on
ustuknu ree i. Zeleni zmaj riknu, deluju i nekako nesigurno, te se povu e pred Safirom koja se
unjala k njemu.
Safira! Eragon se, o ajan, okrenuo ka Arji s namerom da se izvini.
Ali Arja nije delovala uznemireno. Obratila se i Firnenu i Eragonu kad je rekla: Ako eli da te
potuje, mora i ti nju da ugrize.
Podigla je obrvu, a Eragon joj odgovori prepredenim osmehom, shvataju i na ta je mislila.
Firnen je bacio pogled ka Arji, oklevaju i. Odsko io je kada je Safira ponovo kljocnula
eljustima ka njemu. Onda je riknuo, podigao krila kako bi izgledao ve i, te se bacio na Safiru.
Ugrizao joj je zadnju nogu zarivi joj zube u kou.
Bol koji je Safira osetila zapravo nije bio bol.
Safira i Firnen nastavie da krue, sve glasnije ree i i urli i. Firnen je zatim ponovo sko io
na nju. Zavrio je na njenom vratu i prikovao joj glavu uz zemlju ostavivi joj nekoliko razigranih
ugriza u podnoju lobanje.
Safira se nije opirala onoliko estoko koliko je Eragon o ekivao, pa je zaklju io da mu je
dopustila da je uhvati, budu i da to ak ni Trn nije uspeo.
Ovo udvaranje me u zmajevima svakako nije nean posao", rekao je Arji.
Ti si o ekivao umilne re i i maenje?"
Pretpostavljam da nisam."
Trgnuvi vrat, Safira je odbacila Firnena i povukla se. Riknula je i po ela da grebe zemlju
prednjim apama, te Firnen podie glavu ka nebu kako bi ispustio talasast snop zelene vatre dvaput
dui od svog tela.
Ooo!", uskliknu Arja, zvu i oduevljeno.
ta je bilo?"
Prvi put bljuje vatru!"
Kada je Safira i sama sunula vatru, Eragon je i s petnaestak metara udaljenosti osetio vrelinu;
onda je
nula i posko ila ka nebu, naglo se uzdiu i. Firnen se dao za njom tren kasnije.
Eragon je sa Arjom posmatrao kako se svetlucavi zmajevi uspinju ka nebesima, vrte i se jedno
oko drugog i izbacuju i plamenove iz usta. Bee to impresivan prizor: divalj i predivan, ali i straan.
Eragon je shvatio da zapravo posmatra drevan, iskonski ritual, koji je deo same prirode i njenog tkanja
i bez kojeg bi se zemlja sasuila i umrla.
Njegova spona sa Safirom naprezala se kako se razdaljina me u njima pove avala, ali ipak je
mogao da oseti vrelinu njene strasti, koja joj je pomra ila vid i zamaglila sve misli osim onih noenih
nagonskom potrebom kojoj behu podlona sva stvorenja, ak i vilenjaci.
Zmajevi se smanjie toliko da postadoe dve treperave zvezde koje su se okretale jedna oko
druge na nebeskom prostranstvu. Iako behu udaljeni, Eragon je i dalje primao nalete Safirinih misli i
ose anja. Mada je iskusio mnogo sli nih trenutaka sa Eldunarijima koji su s njim podelili svoja
se anja, obrazi mu se zarumenee, a i vrhovi uiju, te nije smeo da pogleda pravo u Arju.
I na nju su, izgleda, uticala ose anja zmajeva, mada na druga iji na in: ona je zurila za
Safirom i Firnenom s blagim osmehom na licu, a o i su joj blistale ja e nego ina e, kao da ju je prizor
ta dva zmaja ispunio ponosom i rado u.
Eragon uzdahnu, te
nu i po e da crta po praini stabljikom trave.
Nije im trebalo mnogo vremena", re e.
Nije", re e Arja.

374

Nekoliko minuta su ostali u tom poloaju: ona je stajala, a on je

ao. Svuda oko njih bee
tiina- samo je hu ao usamljen vetar.
Eragon se kona no odvaio da pogleda u Arju. Bila je lepa nego ikada. Ali on je u njoj video
svog prijatelja i saveznika, video je enu koja je u estvovala u njegovom spaavanju iz Durzinih ruku,
koja se borila s njim protiv bezbroj neprijatelja, koja je s njim bila zato ena ispod Dras Leone i koja je,
najzad, ubila ruikana Dautdertom. Prisetio se onoga to mu je kazala o svom ivotu u Elesmeri dok je
odrastala, o tekom odnosu s majkom i mnogim razlozima koji su je naveli da napusti Du
Veldenvorden i da slui kao vilenja ka poklisarka. Setio se i sveg bola koji je pretrpela - to od majke,
to od drugih, kada su je ljudi i patuljci odbacili, a pogotovo bola zbog gubitka Faolina i mu enja od
strane Durze u Dilidu.
Prisetivi se svega toga, osetio je duboku povezanost s njom, ali i tugu, te ga odjednom obuze
elja da do ara sve to je video.
Dok je Arja, zaneta mislima, gledala u nebo, Eragon se osvrnuo oko sebe, te je pronaao
komad krilj anog kamena koji je izvirivao iz zemlje. Trude i se da bude to tii, iskopao je kamen
prstima i o istio ga od zemlje.
Bilo mu je potrebno svega nekoliko trenutaka da se priseti ini koje je davno upotrebio i da ih
izmeni kako bi dobio potrebne boje iz zemlje oko sebe. Izgovaraju i re i gotovo ne ujno, po eo je da
baja.
Blag pokret, nalik na komeanje blatnjave vode, poremetio je povrinu kamene plo e. Potom
se boje - crvena, plava, zelena, uta - rairie plo om i po ee da ocrtavaju linije i oblike meaju i se i
tvore i finije nijanse. Nekoliko sekundi kasnije, pojavila se i slika Arje.
Zavrivi, prekinuo je ini i zagledao se u fairth. Bio je zadovoljan onim to je video. Bee to
istinit i verodostojan prikaz Arje, za razliku od onog koji je na inio u Elesmeri. Fairth koji je sada
drao u rukama posedovao je dubinu koja je prethodnom nedostajala. U pogledu samog crtea, to ne
bee savren prikaz, ali bio je ponosan zbog toga to je uspeo da do ara dobar deo njene li nosti. U
tom prikazu je sakupio sve to je znao o njoj, i ono mra no i ono svetio.
Jo je nekoliko trenutaka uivao u svome postignu u, a onda je bacio kamenu plo u u stranu s
namerom da je polomi.
Kausta", re e Arja, te se plo a obrnu u vazduhu i odlete u njenu ruku.
Eragon zinu kako bi joj se izvinio ili da bi joj sve objasnio, ali predomislio se, te ne re e nita.
Podigavi fairth, Arja po e da ga prou ava usredsre enim pogledom. Eragon ju je pomno
posmatrao, pitaju i se kako li e reagovati.
Proao je dug, napet minut.
Arja potom spusti fairth.
Eragon ustade i isprui ruku da bi uzeo plo u, ali ona, izgleda, nije htela da mu je vrati.
Delovala je kao da je u nedoumici, te mu srce zadrhta: fairth ju je uznemirio.
Gledaju i ga pravo u o i, progovorila je na drevnom jeziku: Eragone, ako eli, htela bih da ti
otkrijem svoje istinsko ime."
Njena ponuda ga je zabezeknula. Klimnuo joj je, ophrvan ose anjima, te je jedva kazao: Bila
bi mi ast da ga ujem."
Arja mu se primakla, prislonila usne na njegovo uvo i gotovo ne ujnim apatom izgovorila
svoje ime. Dok ga je izgovarala, ime je odzvanjalo njegovim umora; naglo mu se javila i spoznaja.
Deo njenog imena ve je znao, ali bilo je mnogo delova koji su ga iznenadili, delova koje je ona
verovatno jedva podelila s njim.
Arja se potom odmakla, ekaju i njegov odgovor smirenog ali usredsre enog lica.
Njeno ime je potaklo nekoliko pitanja, ali znao je da nije pravi trenutak da ih postavi. Bilo je
bolje da, umesto toga, uveri Arju da se njegovo miljenje o njoj nije pokvarilo zbog onoga to je
saznao. Zaista se nije promenilo. tavie, njeno ime je poja alo njegovo potovanje prema njoj, poto
mu je pokazalo pun opseg njene nesebi nosti i posve enosti dunostima. Znao je da e, ukoliko loe
odgovori na njeno ime ili slu ajno kae neto pogreno, moda razoriti njihovo prijateljstvo.
I on se njoj zagleda pravo u o i, te joj drevnim jezikom odgovori: Tvoje ime... tvoje ime je
lepo ime. Trebalo bi da bude ponosna na sebe. Hvala ti to si ga podelila sa mnom. Drago mi je to
mogu da te zovem prijateljem i obe avam ti da u zauvek uvati tvoje ime... Ho e li da uje moje?"
Klimnula je. Ho u, i obe avam da u ga pamtiti i uvati dokle god bude tvoje."

375

Eragon je osetio zna aj tog trenutka. Znao je da to to kani da uradi ne e mo i da povu e, to

ga je i strailo i uzbu ivalo. Primakao joj se, kao to je ona malo as uradila, te joj je prislonio usne na
uvo kako bi joj doapnuo ime najtie to moe. itavo mu je bi e zatreperilo dok je izgovarao te re i.
Odmakao se, odjednom ispunjen teskobom. ta li e misliti o njemu? Dobro ili loe? Neto e
sigurno misliti - druge nije bilo.
Arja je duboko izdahnula, te je neko vreme gledala u nebo. Kada se ponovo okrenula ka
njemu, izraz na licu bee joj neniji nego ranije. I tvoje ime je lepo, Eragone", rekla je tiho.
Me utim, ini mi se da to nije ono ime koje si imao kada si napustio dolinu Palansar."
Nije."
ini mi se da ga nisi imao ni tokom boravka u Elesmeri. Mnogo si porastao otkako smo se ti i
ja upoznali."
Morao sam."
Klimnula je. Jo si mlad, ali vie nisi dete."
Nisam. To nikako nisam."
Eragon je ose ao povezanost s njom mnogo ja e nego ikada ranije. Razmena imena stvorila je
sponu me u njima, mada nije bio siguran kakvu, te se zbog te nesigurnosti ose ao ranjivim. Videla ga
je sa svim njegovim manama i nije ustuknula, ve ga je prihvatila onakvog kakav jeste, kao to je on
prihvatio nju. tavie, ona je u njegovom imenu videla i dubinu njegovih ose anja prema njoj, ali ni to
je nije udaljilo od njega.
Premiljao se da li da ita kae o tome, ali nije mogao da odustane od nje. Sakupivi snagu,
rekao je: Arja, ta e biti s nama dvoma?"
Po ela je da se koleba, ali bilo mu je jasno da je shvatila na ta je mislio. Paljivo odabravi
re i, kazala je: Ne znam... Ranije bih, kao to i sam zna, rekla Nita, ali sada... No ti si jo mlad, a
ljudi esto menjaju miljenja. Za deset godina, ili ve za pet, moda vie ne e ose ati to to ose a
sada."
Moja se ose anja nikada ne e promeniti", odvratio je, sasvim uveren.
Nekoliko dugih, napetih minuta paljivo mu je promatrala lice. Onda je spazio promenu u
njenim o ima, a ona re e: Ako se ne promene, onda... poto pro e neko vreme..." Spustila je ruku na
njegov obraz. Sada ne moe da trai vie od mene. Ne elim da napravim greku s tobom, Eragone.
Previe si vaan - i meni, i itavoj Alageziji."
Pokuao je da se nasmei, ali uspeo je tek da se iskrevelji. Ali... nemamo vie vremena",
rekao je, gotovo se zagrcnuvi. Osetio je mu ninu u stomaku.
Nabrala je elo i spustila ruku. Kako to misli?"
Zagledao se u zemlju, pokuavaju i da smisli kako da joj sve kae. Naposletku je sve rekao
najprostije to je mogao. Objasnio joj je poteko e koje su on i Safira imali pri pronalasku bezbednog
mesta za jaja i Eldunarije, a onda joj je objasnio i Nasuadin plan da sastavi skupinu arobnjaka koji e
nadzirati sve ljudske vra eve.
Pri ao je nekoliko minuta, a onda je zavrio rekavi: Safira i ja smo shvatili da moramo da
napustimo Alageziju i da odgajimo zmajeve negde drugde, daleko od svih. Tako je najbolje i za nas, i
za zmajeve, i za Jaha e, i za sve ostale narode u Alageziji."
Ali Eldunariji...", re e Arja, deluju i zaprepa eno.
Ni Eldunariji ne mogu vie da ostanu ovde. Nikada ne bi bili sigurni, ak ni u Elesmeri. Dok
budu u zemlji, bi e onih koji e eleti da ih ukradu ili da ih iskoriste za svoje nakane. Nama je
potrebno mesto poput Vroengarda, mesto na kojem niko ne moe da prona e zmajeve kako bi ih
povredio i gde mladunci i divlji zmajevi ne mogu nikoga da povrede." Eragon je pokuao da se
nasmei, ali procenio je da je taj pokuaj beznadean. Zato ti i rekoh da nemamo vremena. Safira i ja
nameravamo da odemo im uzmognemo, a ako ti ostane... Ne znam da li emo se ikada ponovo
videti."
Arja je pogledala fairth koji je jo drala u ruci, a na licu joj se videlo da se mu i.
Da li bi se odrekla krune kako bi pola s nama?", upitao ju je, unapred znaju i odgovor.
Podigla je pogled. Da li bi se ti odrekao brige o jajima?"
Odmahnuo je glavom. Ne bih."
Neko su vreme utali, oslukuju i vetar.
Kako ete prona i ljude koji bi mogli da postanu Jaha i?", upitala ga je.

376

Ostavi emo nekoliko jaja ovde - kod tebe, pretpostavljam - a kada se izlegu, zmajevi i Jaha i
e nam se pridruiti, a mi emo vam poslati jo jaja."
Sigurno postoji i drugo reenje, koje ne iziskuje da ti i Safira i svi Eldunariji napustite
Alageziju!"
Da postoji, odmah bismo ga prihvatili - ali ne postoji."
,,A ta je sa Eldunarijima? S Glejdrom i Umarotom? Da li ste razgovarali s njima o tome?
Pristaju li?"
Nismo jo pri ali s njima, ali saglasi e se s nama. Znam da ho e."
Jesi li siguran, Eragone? Da li je to zaista jedini na in - da za sobom ostavi sve, da ostavi
sve koje poznaje?"
Tako mora biti, a na je odlazak u planu od po etka. An ela ga je predskazala kada mi je
gatala u Tirmu, pa sam imao vremena da se priviknem na to." Ispruivi ruku, dodirnuo je Arju po
obrazu. Stoga te ponovo pitam: da li e po i s nama?"
i joj se zacaklie od suza. Privila je fairth uza se. Ne mogu."
Klimnuvi, sklonio je ruku. Onda... onda se rastajemo." I njemu suze navree na o i dok se
borio da o uva vrst izraz na licu.
Ne emo odmah", proaputala je. Imamo jo vremena. Ne ete odmah oti i."
Ne, ne emo oti i odmah."
Stajali su jedno kraj drugog, zagledani u nebo, ekaju i da se Safira i Firnen vrate. Dodirnula
mu je ruku, a on ju je stegao. Mada to bee sitna uteha, bol u srcu mu je jenjao.

377

SAVESTAN OVEK'
Topla je svetlost prodirala kroz prozore s desne strane hodnika, osvetljavaju i delove zida na
kom su - izme u crnih, izrezbarenih vrata, ravnomerno raspore enih - visili barjaci, slike, titovi,
ma evi i mnogo jelenskih glava.
Krenuvi ka Nasuadinoj radnoj odaji, Eragon se zagledao u grad. U dvoritu, oko sve anih
stolova postavljenih u Arjinu ast, jo su svirali svira i. Slavlje je trajalo otkako su se ona i Firnen, s
njim i Safirom, vratili u Ilireju prethodnog dana. Poto je sve kona no po elo da se smiruje, najzad je
uspeo da zakae prijem kod Nasuade.
Klimnuvi straarima ispred radne odaje, uao je.
Ugledao je Nasuadu kako, zavaljena na mekom divanu, slua svira a koji je svirao lutnju i
pevao predivnu ali tunu sevdalinku. Na drugom kraju divana sedela je devoj ica-vetica Elva, zaneta
nekim vezom, a na stolici pokraj njih - Nasuadina slukinja Farika. U Farikinom krilu je, sklup an,
leao ma kodlak utooki u ivotinjskom obli ju. Naizgled bee utonuo u dubok san, ali Eragon je iz
iskustva znao da je verovatno budan.
Eragon je, stoje i kraj vrata, sa ekao da svira zavri.
Hvala vam, slobodni ste", re e Nasuada svira u. Ooo, Eragone, dobro nam doao."
Blago joj se naklonio, a onda je pozdravio devoj icu po imenu.
Iskosa ga je pogledala, te je i ona njega pozdravila na isti na in. Ma kodlak trgnu repom.
O emu si hteo da porazgovaramo?", upita ga Nasuada. Otpila je iz putira koji je stajao na
sto u kraj nje.
Moda bismo mogli u etiri oka?", re e Eragon, te pokaza glavom ka staklenim vratima iza
nje, koja su vodila na balkon s pogledom na kockasto dvorite s batom i edrvanom.
Nasuada je porazmislila, pa je ustala s divana i krenula ka balkonu vuku i skute purpurne
haljine.
Eragon je poao za njom, te stadoe jedno kraj drugog gledaju i ka vodoskoku koji je delovao
ledeno i sivo u senci zgrade.
Predivnog li popodneva", re e Nasuada, duboko udahnuvi. Delovala je smirenije nego pri
prethodnom susretu, svega nekoliko sati ranije.
Muzika te je kanda oraspoloila", primetio je.
Ne, nije muzika, ve Elva."
Nagnuo je glavu. Kako to?"
Na Nasuadinom licu se pojavio udnovat osmejak. Nakon mog zato enja u Urubejnu, nakon
svega to sam pretrpela... i izgubila, i nakon to su pokuali da me ubiju, svet je nekako izgubio boju u
mojim o ima. Nisam bila sasvim svoja i nita nije moglo da me otrgne od te tuge."
Tako sam i mislio", rekao joj je, ali nisam znao ta da uradim ili kaem kako bih ti
pomogao."
Nisi nita mogao. Nita to bi rekao ili uradio ne bi mi pomoglo. Moda bi to potrajalo
godinama da nije bilo Elve. Rekla mi je... pretpostavljam da mi je rekla ono to je trebalo da ujem.
Bee to ispunjenje obe anja koje mi je dala davno, u zamku u Aberonu." Eragon se namrtio, te je
bacio pogled u odaju, gde je Elva i dalje sedela provla i iglu kroz er ef. Uprkos svemu to su
proiveli zajedno, nije imao poverenja u tu devoj icu, pa se uplaio da koristi Nasuadu zarad nekog
sebi nog cilja.
Nasuada ga dotaknu po ruci. Ne mora da brine za mene, Eragone. Isuvie dobro poznajem
sebe da bi me ona poremetila ak i ako bi pokuala. Galbatoriks nije mogao da me slomi - zar misli
da bi ona mogla?"
Ponovo ju je pogledao, ozbiljan. Da."
Ponovo se nasmeila. Cenim tvoju zabrinutost, ali ona je ovoga puta neutemeljena. Pusti me
da uivam u dobrom raspoloenju, a svoje e mi sumnje otkriti drugi put."
Dobro." Onda je malo popustio, te re e: Drago mi je to se bolje ose a."
Hvala ti. I meni je drago... Da li Safira i Firnen i dalje zajedno lunjaju? Vie ih ne ujem."
Lunjaju, ali sada su iznad litice." Obrazi mu se ovla zarumenee kada je dotakao Safirin um.

378

Ah." Nasuada je sklopila ruke na kamenoj ogradi, koja bee isklesana u obliku rascvetalih
perunika. Zato si hteo da se vidi sa mnom? Jesi li doneo odluku vezanu za moju ponudu?"
Jesam."
Odli no. Onda moemo da nastavimo kako smo nameravali. Ve sam..."
Odlu io sam da je ne prihvatim."
ta?" Nasuada ga pogleda u neverici. Zato? Kome bi drugom poverio taj poloaj?"
Ne znam", re e joj blago. To ete ti i Orin morati da smislite."
Podigla je obrve. Ne e ak ni da nam pomogne da izaberemo pravu osobu? I o ekuje da
u poverovati da bi ti sluao nare enja koja nisu moja?"
Pogreno si me shvatila", odvratio je. Ne elim da predvodim arobnjake i ne nameravam ni
da im se pridruim."
Nasuada se zagledala u njega, a onda je otila da zatvori staklena vrata balkona kako Elva,
Farika i ma kodlak ne bi na uli njihov razgovor. Okrenuvi se ka njemu, kazala je: Eragone! ta si to
naumio? Zna da mora da nam se pridrui. Svi arobnjaci u mojoj slubi moraju to da u ine. Ne sme
biti izuzetaka. Ni jednog jedinog! Ljudi ne smeju da pomisle da imam miljenike. Posejala bih razdor u
redovima arobnjaka, a upravo to elim da izbegnem. Dok bude podanik moga kraljevstva, mora e
da se dri njegovih zakona, ina e ne u imati nikakav autoritet. Ne bih ni morala to da ti naglaavam,
Eragone."
Ne mora. Svestan sam ja toga, i upravo smo zbog toga Safira i ja odlu ili da napustimo
Alageziju."
Nasuada je spustila ruku na ogradu kao da trai oslonac. Neko vreme se uo samo ubor vode.
Nita mi nije jasno."
Stoga je Eragon, kao i Arji, iznova stao da joj objanjava zato zmajevi, a time i on i Safira, ne
mogu da ostanu u Alageziji. Kada je zavrio, rekao je: Nikako mi ne bi odgovaralo da stanem na elo
arobnjaka. Safira i ja moramo da podignemo zmajeve i da obu imo Jaha e, a to je pre e od svega
ostalog. ak i da imam vremena, ne bih mogao da predvodim Jaha e a da i dalje odgovaram tebi poto drugi narodi to nikada ne bi prihvatili. Uprkos Arjinom izboru da postane kraljica, Jaha i moraju
da ostanu nepristrasni koliko god mogu. Odaberemo li svoje miljenike, mogli bismo da unitimo
itavu Alageziju. Mogao bih da porazmislim o prihvatanju tog poloaja jedino ako bi u skupinu
arobnjaka bili uklju eni pripadnici svih naroda, ak i Urgala, ali to se sigurno ne e desiti. Osim toga,
i dalje bismo morali da reimo problem jaja i Eldunarija."
Nasuada ga mrko pogleda. Ne o ekuje valjda da poverujem da, uza sve svoje mo i, ne
moe da uva zmajeve u Alageziji."
Moda i mogu, ali ne smemo se oslanjati samo na ma ije kako bismo sa uvali zmajeve.
Potrebne su nam i fizi ke prepreke - zidovi, an evi i stene - previsoke za ljude, vilenjake, patuljke i
Urgale. Potrebna nam je bezbednost kakvu jedino udaljenost moe da nam prui. To mesto mora da
bude toliko nepristupa no da bi prevaljivanje napornog puta obeshrabrilo ak i najodlu nije
neprijatelje da pokuaju. Ali ak i da to zaboravimo, i pod pretpostavkom da bih ja sam mogao da
zatitim zmajeve, teko bismo ih spre ili da love stoku - i nau, i patulja ku, i urgalsku. Zar bi elela
da objanjava Oriku zato mu stada feldunosta stalno nestaju ili da stalno smiruje ljutite sto are koji
su izgubili svoje ivotinje? Ne, odlazak je jedino reenje."
Eragon se zagledao u edrvan. ak i da u Alageziji postoji mesto za jaja i Eldunarije, ne bi
bilo u redu da ostanem."
Zato?"
Odmahnuo je glavom. ,,I sama zna odgovor. Postao sam isuvie mo an. Dok budem tu, tvoj,
Arjin, Orikov i Orinov autoritet bi e podriveni. Ako bih ih pozvao, skoro bi svi iz Surde, Tirma i tvoje
kraljevine krenuli za mnom. Zahvaljuju i Eldunarijima, niko ne bi mogao da mi se usprotivi - ak ni
Murtag ili Arja."
Ali ti nikada ne bi ustao protiv nas. Nisi ti takav."
Nisam? Da li zaista misli da se za svog ivota - a mogao bih vrlo dugo da ivim - ne u
meati u vae poslove?"
Ako to i u ini, sigurno e imati valjan razlog, a sigurna sam i da bismo ti mi bili zahvalni."
Zaista? Ja bih svakako smatrao da su moji razlozi ispravni, ali u tome i jeste za koljica, zar
ne - u uverenju da znam bolje od vas i da sam, zbog mo i kojom raspolaem, duan da neto u inim."
Prisetivi se njenih ranijih re i, ponovio joj ih je: Za dobro ve ine. Ali ako ne budem u pravu, ko e

379

me zaustaviti? Mogao bih da postanem kao Galbatoriks, uprkos najboljim namerama. Ljudi se, zbog
moje mo i, uglavnom slau sa mnom. Video sam to dok sam putovao po Carstvu... Da si na mom
mestu, da li bi odolela iskuenju da se umea, makar malo, kako bi poboljala stvari? Moje prisustvo
naruava ravnoteu, Nasuada. Ako elim da izbegnem da postanem ono to mrzim, moram da odem
odavde."
Nasuada je podigla bradu. Mogu da ti naredim da ostane."
Nadam se da ne e. Voleo bih da odem odavde kao prijatelj, a ne u besu."
Dakle, ne e odgovarati nikome osim sebi?"
Odgovara u Safiri i svojoj savesti, kao i uvek."
Nasuada izvi usnu. Savestan ovek - takvi su najopasniji."
ubor edrvana ponovo je ispunio tajac.
Onda Nasuada upita: Veruje li u bogove, Eragone?"
Koje bogove? Mnogo ih je."
,,U bilo koje. U sve. Veruje li u mo ve u od svoje?"
Osim Safirine?" Izvinio se osmehom kada se Nasuada namrgodila. Izvini." Ozbiljno je
razmiljao nekoliko minuta, a onda re e: Moda i postoje, ne znam. Video sam... nisam siguran ta
sam video, ali mogu e je da sam video Gunteru, boga patuljaka, u Trondhimu, na Orikovom
krunisanju. Ali ako bogovi postoje, onda i nemam dobro miljenje o njima poto su Galbatoriksa
ostavili na prestolu toliko dugo."
Moda si ti bio oru e kojim su ga uklonili. To ti nije palo na pamet?"
Ja?", nasmejao se. Pretpostavljam da je to mogu e. Bilo kako bilo, njima zasigurno nije
mnogo stalo do toga da li smo ivi ili nismo."
Naravno da nije, zato bi? Ipak su to bogovi... Ali da li se klanja nekom od njih?" To je
pitanje, izgleda, bilo posebno vano Nasuadi.
Eragon je ponovo porazmislio. Onda slegnu ramenima. Toliko ih je da naprosto ne znam
kojeg bi trebalo da odaberem."
Zato ne bi odabrao stvoritelja svih drugih, Unulukunu, koji nudi ve ni ivot?"
Eragon nije mogao da potisne osmeh. Pa, ukoliko se ne razbolim i ukoliko me niko ne ubije,
mogao bih da poivim hiljadu godina, moda i vie, a ako toliko doivim, ne verujem da bih hteo da
nastavljam i posle smrti. A ta mi drugo jedan bog moe ponuditi? Uz Eldunarije, imam snagu da
uradim skoro sve."
Bogovi nam pruaju priliku da ponovo vidimo one koje volimo. Zar ne bi to poeleo?"
Malo je oklevao. Bih, ali ne bih eleo da trajem doveka. To mi zvu i stranije nego da
jednoga dana odem u bespu e u koje vilenjaci veruju."
Nasuada je delovala zbunjeno. Dakle, ti onda ne odgovara nikome do Safiri i sebi?"
Nasuada, da li sam ja loa osoba?"
Odmahnula je glavom.
Onda mi veruj i dopusti mi da uradim ono to smatram ispravnim. Ja odgovaram i Safiri, i
Eldunarijima, i svim budu im Jaha ima, a odgovaram i tebi, Arji i Oriku, i svima ostalima u Alageziji.
Nije mi potreban gospodar koji e me kazniti kako bih se pravilno ponaao. Da mi je potreban, bio bih
kao dete koje se dri o evih pravila samo zato to se plai njegovog pruta, a ne zato to zaista ima
dobre namere."
Gledala je u njega nekoliko sekundi. ,,U redu, imam poverenja u tebe."
ubor edrvana ponovo je nadvladao ostale zvukove. Iznad njih, svetlost sunca na zalasku
obasjala je pukotine i upljine s donje strane natkriljene litice.
,,A ta ako nam zatreba tvoja pomo ?", upitala ga je.
Onda u vam pomo i. Ne u vas napustiti, Nasuada. Poveza u jedno od ogledala u tvojoj
radnoj odaji sa svojim ogledalom, pa e uvek mo i da dopre do mene, a to u uraditi i s Roranom i
Katrinom. Bude li nevolja, na i u na in da vam poaljem pomo . Moda ne u mo i sam da do em,
ali ipak u vam pomo i."
Klimnula mu je. Znam da ho e." Uzdahnula je, vidno snudena.
ta je sad?"
Sve nam je dobro krenulo. Galbatoriks je mrtav. Smirile su se i poslednje borbe. Kona no je
trebalo da reimo i problem sa arobnjacima. Trebalo je da ti i Safira predvodite njih i Jaha e. A sad,
eto... Ne znam ta emo."

380

Sve e se reiti, siguran sam. Prona i e reenje."

Bilo bi nam lake uz tebe... Da li bi bar pristao da otkrije ime drevnog jezika onome koga
budemo odabrali da bude predvodnik arobnjaka?"
Eragon nije morao da razmilja poto ve bee porazmislio o tome, ali ipak je zastao kako bi
pronaao prave re i. Mogao bih, ali mislim da bismo s vremenom zaalili zbog toga."
Dakle, ne e."
Odmahnuo je glavom.
Na licu joj se pojavila ogor enost. ,,A zato ne e? Kakve sad razloge ima?"
To ime je previe opasno da bismo se olako trljali njime, Nasuada. Ako bi to ime saznao neki
arobnjak velikih stremljenja ali bez ose aja dunosti, mogao bi da nam izazove grdne nevolje. Njime
bi mogao da uniti drevni jezik. ak ni Galbatoriks nije bio dovoljno mahnit da to u ini, ali ne znam
da li bi tako bilo i s neobu enim vlastoljubivim arobnjakom. Ko zna ta bi sve moglo da se desi?
Osim mene, trenutno jedino Arja, Murtag i zmajevi znaju to ime. Bolje je da tako i ostane."
,,A kad ode, sasvim emo zavisiti od Arje ako nam zatreba pomo ."
Zna da e vam ona uvek pomo i. Ja bih jedino brinuo zbog Murtaga."
Nasuada se povukla u sebe. Nema potrebe. On nam ne predstavlja pretnju. Pogotovo ne
sada."
Kako ti kae. Ako ti je cilj da zauzda vra eve, onda je ime drevnog jezika jedini podatak
koji bi trebalo skrivati."
Ako je zaista tako... razumem te."
Hvala ti na tome. Ali jo bi neto trebalo da zna."
Oprez se ukaza na Nasuadinom licu. Da?"
Ispri ao joj je svoju zamisao o Urgalima. Poto je zavrio, Nasuada je neko vreme utala.
Onda mu re e: Mnogo tereta stavlja na svoja le a."
Moram. Niko drugi ne moe... Slae li se? Rekao bih da je to jedini na in da obezbedimo
dugoro an mir."
Jesi li siguran da je to mudro?"
Nisam sasvim siguran, ali mislim da moramo da pokuamo."
,,I patuljke? Da li je to zaista neophodno?"
Jeste. Nema nam druge. To je jedino pravedno. Tako bismo lake odrali ravnoteu me u
narodima."
,,A ta ako ne pristanu?"
Siguran sam da ho e."
Onda uradi kako misli da bi trebalo. Moje ti odobrenje nije potrebno -to si ve sam fino
naglasio - ali slaem se da je to neophodno. U suprotnom emo se za dvadeset ili trideset godina
moda suo iti s poteko ama s kojima su se nai preci suo ili kada su pristigli u Alageziju."
Blago je nagnuo glavu. Onda u sve pripremiti."
Kada namerava da ode odavde?"
Kad i Arja krene."
Tako rano?"
Nema razloga da ekamo."
Nasuada se naslonila na ogradu pogledavi edrvan. Ho e li nam dolaziti u posetu?"
Pokua u, ali... Nisam siguran da u mo i. Kada mi je An ela proricala budu nost, rekla mi
je da se nikada ne u vratiti."
Ah." Nasuadin glas bee dubok, kao da je promukla. Okrenula se pravo k njemu:
Nedostaja e mi."
,,I ti e meni nedostajati."
Stisla je usne kao da se upinje da ne zapla e. Onda mu je prila da bi ga zagrlila. I on je nju
zagrlio, te ostadoe tako nekoliko sekundi.
Kada su se razdvojili, rekao joj je: Nasuada, ako se ikada umori od uloge kraljice ili poeli
mesto za miran ivot, do i da nam se pridrui. Na naem e dvoru uvek biti dobrodola. Ne mogu te
initi besmrtnom, ali mogu ti produiti vek toliko da ivi mnogo due nego drugi ljudi, a pride e
ga provesti u zdravlju i veselju."

381

Hvala ti. Cenim tvoju ponudu i ne u je zaboraviti." Me utim, imao je ose aj da ona nikada
ne bi mogla da privoli sebe da napusti Alageziju, ma koliko stara bila. Ose aj dunosti u njoj bee
previe jak.
Potom ju je upitao: Ho emo li dobiti tvoj blagoslov?"
Naravno." Obujmila mu je lice rukama, poljubila ga u elo i rekla mu: Dajem blagoslov i
tebi i Safiri. Neka vas prate mir i dobra sre a kud god da po ete."
,,I tebe", odvratio je.
Zadrala je ruke na njemu jo nekoliko trenutaka, a onda ga je pustila i otvorila staklena vrata
kako bi ula u svoju radnu odaju, ostavivi ga samog na balkonu.

382

KRVAVA CENA
Sputaju i se niza stepenice na putu ka glavnom ulazu u zgradu, Eragon je naiao na travarku
An elu, koja je sedela prekrtenih nogu u mra noj nii jednih vrata. trikala je neto to je li ilo na
plavo-belu kapu sa udnim runama pri dnu, ije mu zna enje nije bilo jasno. Kraj nje je leao
Solembum, glave oslonjene o njeno krilo; teku apu bee poloio na njeno desno koleno.
Eragon se zaustavio iznena en. Nije video ni nju ni njega otkako - trebalo mu je nekoliko
trenutaka da se priseti - otkako se zavrila bitka za Urubejn. Kao da behu nestali.
Pozdrav", re e An ela, ne podiu i pogled.
Pozdrav", uzvrati joj Eragon. ta ti radi tu?"
trikam kapu."
To vidim, ali zato ba ovde?"
Zato to sam htela da se vidim s tobom." Igle su joj hitro i ravnomerno kljocale, zavodljive
poput plamena. Na uh da ti, Safira, jaja i Eldunariji naputate Alageziju."
Kao to si ti davno predvidela", odvratio joj je, iznerviran zbog toga to je otkrila neto to je
trebalo da ostane najdublja tajna. Nije mogla da prislukuje njega i Nasuadu, poto bi je spre ile
njegove zatitne ini, a koliko je on znao, ni njoj ni Solembumu niko nije rekao za postojanje jaja i
Elduna-rija.
Pa, jesam, ali nisam mislila da u te li no ispratiti."
Kako si otkrila? Preko Arje?"
Preko nje? Heh! Malo sutra. Ne, ne, imam ja svoje na ine." Prestala je da trika kako bi ga
pogledala treperavim o ima. Dodue, ne bih ti ih otkrivala jer, na kraju krajeva, i ja moram da imam
tajne."
Pih."
Pih i tebi. Ako e biti takav, ne znam zato sam dolazila."
Izvini. Samo sam... neraspoloen." Nekoliko trenutaka kasnije, upitao je: Zato si elela da
se vidimo?"
Htela sam da se pozdravimo i da ti poelim sre an put."
Hvala ti."
Mmm. Gledaj da se ne zanosi previe svojim mislima, kud god da odete. I gledaj da esto
izlazi na sunce."
Ho u. A ta ete ti i Solembum? Osta ete tu neko vreme i pazi ete na Elvu? Spomenula si mi
to."
Travarka frknu krajnje nedamski. Da ostanemo? Kako da ostanem tu kad ona Nasuada,
izgleda, namerava da uhodi sve arobnjake u zemlji?"
,,I to si ula?"
Zna ajno ga je pogledala. Ja to nimalo ne odobravam. Nimalo. Niko se prema meni ne e
ophoditi kao prema detetu koje je uradilo neto bezobrazno. Ne, ne, dolo je vreme da Solembum i ja
prona emo prijatniju klimu: moda na Beor planinama, ili u Du Veldenvordenu."
Eragon se kratko kolebao, no potom re e: Da li biste hteli da po ete sa mnom i sa Safirom?"
Solembum je otvorio jedno oko i na as ga osmotrio, a onda ga je ponovo zatvorio.
To je ba lepo s tvoje strane", re e mu An ela, ali kanda emo morati da te odbijemo. Bar
zasad. Sedenje i uvanje Eldunarija i obu avanje novih Jaha a deluju mi mnogo dosadno... mada e
podizanje nasada zmajeva zasigurno biti mnogo uzbudljivije. Ali ne, Solembum i ja bar zasad
ostajemo u Alageziji. Ionako bih elela da motrim Elvu jo nekoliko godina, iako ne mogu li no da je
nadzirem."
Zar ti nije dosta zanimljivih zbivanja?"
Nikada. Ona najbolje zapapre svakodnevni ivot." Podigla je dopola ispletenu kapu: Kako ti
se svi a?"
Lepa je. Plava mi se svi a. Ali ta ti zna e te rune?"
Raxacori... ma nije vano. Tebi to ionako nita ne bi zna ilo. Sre an put tebi i Safiri,
Eragone. I ne zaboravi da se uva uholaa i divljih hr aka. Krvolo ne su to betije, ti divlji hr ci."
Nehotice se nasmeio. Sre an put i tebi, a i tebi, Solembume."

383

Ma kodlak je ponovo otvorio oko. Sre an put, Kraljeubico.

Izaavi iz zgrade, Eragon je hodao gradom sve dok nije stigao do ku e u kojoj su iveli Dod
i njegova ena Helen. Be e to otmena palata s visokom ogradom, ogromnom batom i slugama koje
mu se naklonie na ulazu. Helen je odli no uznapredovala. Snabdevaju i preko potrebnim zalihama
Vordene, a onda i Nasuadino kraljevstvo, brzo je stvorila trgova ko preduze e ve e od onoga koje je
Dod nekada posedovao u Tirmu.
Eragon je zatekao Doda kako se umiva pred ve eru. Poto je odbio ponudu da ve era s njima,
proveo je nekoliko minuta objanjavaju i Dodu sve ono to je objasnio i Nasuadi. Dod je isprva bio
iznena en, a donekle i uznemiren, ali na kraju se saglasio da je neophodno da Eragon i Safira odu sa
ostalim zmajevima. Kao i Nasuadu i travarku, Eragon je i Doda pozvao da po e s njima.
Strano me iskuava", re e mu Dod, ali moje mesto je ovde. Imam svoj posao, a i Helen je
sre na prvi put nakon mnogo godina. Ilireja je postala na dom, te nijedno od nas ne bi elelo da se
spakuje i odseli."
Eragon klimnu, razumevi ga.
Ali ti... ti namerava da otputuje negde gde nije iao skoro niko sem zmajeva i Jaha a. Zna
li ta se krije na istoku? Moda jo neko more?"
Ako otputuje dovoljno daleko."
A pre toga?"
Eragon slegnu ramenima. Uglavnom bestragija, bar kako Eldunariji vele, a ne vidim zato
bismo pomislili da se to izmenilo u proteklih stotinu leta."
Dod mu se pribliio i spustio glas: Poto odlazi... neto u ti re i. Se a li se kada sam ti
pri ao o Arkeni, redu koji je posve en o uvanju znanja diljem Alagezije?"
Eragon mu klimnu. Rekao si mi da je monah Heslant bio njihov lan."
I ja sam." Dod nevino odmahnu spazivi Eragonov iznena en izraz, te pro e rukom kroz
kosu. Pridruih im se jo davno, kada sam bio mlad; traio sam cilj kojem bih sluio. Godinama sam
im slao podatke i rukopise, a i oni su meni pomagali. Bilo kako bilo, smatrao sam da bi to trebalo da
zna. Brom je bio jedina osoba kojoj sam to rekao."
Nisi rekao ak ni Helen?"
ak ni njoj... No kada napiem svoju pripovest o tebi, Safiri i usponu Vordena, posla u je u
na samostan na Ki mi, gde e je pripojiti knjizi Domia abr Wyrda. Tvoja pri a ne e biti zaboravljena,
Eragone - toliko ti bar mogu obe ati."
Eragona je ta spoznaja udnovato dirnula. Hvala ti", rekao je, te je uhvatio Doda za
podlakticu.
I tebi, Eragone Senkoubico."
Eragon je zatim krenuo nazad na dvor, gde su on i Safira iveli s Roranom i Katrinom, koji su
ga ekali na ve eri.
Tokom obeda, pri ali su samo o Arji i Firnenu. Eragon je utao o svojim namerama da ih
napusti sve dok hrana nije bila sklonjena sa stola i dok se njih troje, zajedno s bebom, nisu povukli u
odaju s pogledom na dvorite, u kojem je Safira dremala pokraj Firnena. Seli su da piju vino i aj i da
gledaju kako se sunce sputa iza udaljenog horizonta.
Pustivi da pro e neko vreme, Eragon je kona no na eo i tu temu. Kao to je i o ekivao,
Katrina i Roran sve to primie s nevericom, pokuavaju i da ga ubede da promeni miljenje. Eragon
im je gotovo itav sat obrazlagao svoju odluku, poto su se stalno raspravljali s njim, odbijaju i da
popuste sve dok na sve njihove prigovore nije odgovorio do tan ina.
Roran naposletku re e: Ne moe da ode, pobogu, pa porodica smo!" Moram. I sam zna
da moram, ali ne e to da prizna." Roran ponovo tresnu akom po stolu izme u njih, pa besno ode do
otvorenog prozora steu i mii e u vilici.
Beba je zakme ala, te joj Katrina re e Pssst!" tapu i je po le ima.
Eragon se pridruio Roranu. Znam da ti to ne eli. Ne elim ni ja, ali nemam izbora."
Naravno da ima izbora. Ti ga ima vie od svih ostalih ljudi."
Da, i ba ovo moram da u inim."
Roran zabrunda i prekrsti ruke.
Katrina iza njih re e: Ako ode, Ismira vie ne e imati strica. Zar e odrasti ne upoznavi te?"

384

Ne e", re e Eragon krenuvi ka njoj. Mo i u da pri am s njom, i trudi u se da bude

zati ena. Moda u mo i i da joj aljem poklone s vremena na vreme." Kleknuvi, ispruio je prst, a
devoj ica je obavila ru icu oko njega i po ela da ga cima snagom koja nije prili ila njenom uzrastu.
Ali ipak ne e biti tu."
Ne u... Ne u biti tu." Eragon je neno izvukao prst iz Ismirine ake i vratio se do Rorana.
Kao to rekoh, moete sa mnom."
Roranu se pomerie mii i u vilici: ,,I da se odreknemo doline Palansar?" Odmahnuo je
glavom. Horst i ostali se ve spremaju za povratak. Izgradi emo Karvahol kao najlepi grad na
itavoj Ki mi. Moe da nam pomogne, bi e nam kao nekada."
Voleo bih da mogu."
Safira je, ispod njih, grleno zakrkljala, te je zavukla njuku pod Firnenov vrat. Zeleni zmaj se
jo vie privio uz nju.
Spustivi glas, Roran upita: Zar ne postoji ba nijedno drugo reenje, Eragone?"
Safiri i meni nita drugo ne pada na pamet."
Nije to u redu, pobogu! Zato bi morao da ode i da ivi sam u nekoj divljini?"
Ne u biti sasvim sam. Blodgarm e po i s nama s jo nekoliko vilenjaka."
Roran ogor eno odmahnu. Zna na ta sam mislio." Po eo je da gricka rub brkova, oslonivi
se rukama o kameni ragastov prozora. Eragon je primetio kako mu se tetive na mii avim
podlakticama gr e i steu. Roran ga pogleda i upita: ,,I ta e da radi kada stigne tamo - kud god da
si namerio da ode?"
Prona i u brdo ili neku stenu, pa u tu sagraditi dvor: dvor dovoljno velik da primi sve
zmajeve koji e u njemu biti sigurni. A ti? ta e nakon to obnovite selo?"
Blag se osmejak pojavi na Roranovom licu: Neto sli no. Uz danak od stanovnika doline,
nameravam da podignem zamak na onom brdu o kojem smo esto razgovarali. Ne u veliki zamak:
neto malo od kamena, sa zidinama, dovoljno visokim da zadre Urgale ako ree da nas napadnu.
Verovatno e nam biti potrebno nekoliko godina, ali potom emo mo i valjano da se branimo, za
razliku od one prilike kada su nam Ra'zaci doli s vojnicima." Iskosa je pogledao Eragona. Imali
bismo odaju i za zmaja."
I za dva zmaja?" Eragon pokaza ka Safiri i Firnenu.
Ne znam ba... Kako se Safira ose a zbog toga to e morati da ga napusti?"
Ne svi a joj se, ali zna da je to neophodno."
Mmm."
ilibarska svetlost sunca na zalasku naglasila je ravnine na Roranovom licu: Eragon se malo
iznenadio primetivi za etke bora na elu i oko o iju svog brata. Znakovi neizbene starosti naglo ga
otreznie: kako ivot brzo prolazi.
Katrina je spustila Ismiru u kolevku. Potom im se pridruila kraj prozora, te je spustila ruku na
Eragonovo rame: Nedostaja e nam, Eragone."
I vi ete meni nedostajati", rekao je i dodirnuo njenu ruku. Ali ne moramo jo da se
opratamo. Voleo bih da po ete s nama do Elesmere. Dopala bi vam se, a tako bismo mogli da
provedemo jo nekoliko dana zajedno."
Roran je naglo okrenuo glavu ka Eragonu. Ne moemo da putujemo ak do Du
Veldenvordena sa Ismirom. Pa, mala je jo. I povratak u dolinu Palansar bi e nam naporan, a skretanje
do Elesmere ne dolazi u obzir."
ak ni ako budete leteli na le ima zmaja?" Eragon se nasmejao njihovim iznena enim
licima. Arja i Firnen su pristali da vas ponesu do Elesmere, a Safira i ja emo oti i po zmajeva jaja."
Koliko bi trajao taj let do Elesmere?", upita ga namrgo eni Roran.
Nedelju dana, otprilike. Arja namerava da poseti kralja Orika u Trondhimu. Sve biste vreme
bili na sigurnom. Ismira ne bi bila ni u kakvoj opasnosti."
Katrina i Roran se pogledae, te ona re e: Bilo bi lepo da ispratimo Eragona, a oduvek sam
sluala pri e o lepoti vilenja kih gradova..."
Jesi li sigurna da bi mogla da izdri sve to?", upita je Roran.
Klimnula mu je. Izdrala bih, ako bi ti bio uz nas."

385

Roran je utao nekoliko trenutaka, a onda re e: Pa, pretpostavljam da bi Horst i ostali mogli
da krenu i bez nas." Ispod brade mu se pojavio osmeh, te se iskezio: Nikada mi nije palo na pamet da
u videti Beor planine, niti da u se na i u nekom vilenja kom gradu, ali zato da ne, kad nam se ve
ukazuje prilika?"
Odli no, onda smo se dogovorili", re e Katarina, sva ozarena. Idemo u Du Veldenvorden."
,,A kako emo se vratiti?", upita Roran.
Na Firnenu", odvrati Eragon. Siguran sam da e vam Arja obezbediti strau koja e vas
ispratiti do doline Palansar, ako biste radije putovali na konjima."
Roran se iskreveljio. Ne, ne, ne emo na konjima. I da nikad vie ne zajaem konja, jahao sam
previe."
Je 1'? Dakle, vie ne eli Snenu Vatru?", upita Eragon, podigavi obrvu dok je izgovarao
ime pastuva kojeg je li no poklonio Roranu.
Zna na ta sam mislio. Drago mi je to imam Snenu Vatru, mada mi ve neko vreme nije
bio potreban."
Aha."
Jo su otprilike jedan sat stajali pred prozorom - dok sunce nije zalo i dok ljubi asto nebo nije
postalo crno, i dok se nisu pojavile zvezde - osmiljavaju i predstoje e putovanje i razgovaraju i o
svim stvarima koje bi Eragon i Safira morali da ponesu kada napuste Du Veldenvorden i odu u daleke
krajeve. Ismira je mirno spavala u kolevci iza njih, stisnuvi ru ice u pesnice tik ispod brade.
Rano narednog jutra, Eragon je upotrebio ugla ano srebrno ogledalo u svojoj odaji kako bi se
javio Oriku u Trondhimu. Morao je da sa eka nekoliko minuta, ali Orikovo lice se naposletku
pojavilo pred njim. Patuljak je eljem od slonova e prolazio kroz raspletenu bradu.
Eragone!", uzviknu, vidno oduevljen. Kako si mi? Prolo je previe vremena otkako nismo
pri ali."
Ose aju i se pomalo krivim, Eragon se saglasio s njim. Potom je preneo Oriku svoju odluku o
odlasku, kao i svoje razloge. Orik je prestao da se elja, te ga je sasluao ne prekidaju i ga, ozbiljnog
lica. Kada je Eragon zavrio, Orik re e: Bi e mi ao kada bude otiao, ali slaem se da to mora da
uradi. I sam sam na to pomislio, brinulo me je gde bi to zmajevi mogli da ive, ali drao sam svoje
brige za sebe, poto zmajevi imaju pravo da dele zemlju s nama iako se nama ne svi a kada nam jedu
feldunoste i kada nam spaljuju sela. Me utim, zaista bi bilo najbolje uzgojiti ih na nekom drugom
mestu."
Drago mi je to se slae", re e Eragon. Porazgovarao je sa Orikom i o svojoj zamisli o
Urgalima, poto se ona ticala i patuljaka. Orik mu je postavio mnogo pitanja, te Eragonu bese jasno da
je podozriv prema njegovom predlogu.
Nakon podue stanke, tokom koje je mahom zurio u svoju bradu, Orik re e: Da si to zatraio
od bilo kojeg grimstboritha pre mene, rekli bi ti ne. Da si mene pitao pre nego to smo poli u najezdu
na Carstvo, i ja bih ti rekao ne. Ali sada, poto smo se borili uz Urgale i poto sam li no video koliko
smo bili bespomo ni pred Murtagom, Trnom, Galbatoriksom i onom adaj inom ruikanom... sada
vie ne mislim isto." Zagledao se u Eragona kroz svoje upave obrve. Moda e me to kotati krune,
ali u ime svih knurlan prihvatam - za njihovo dobro, bili oni svesni toga ili ne."
Eragon je opet osetio ponos zbog toga to mu je Orik posvojeni brat. Hvala ti", kazao mu je.
Orik zabrunda: Moj narod to ba i ne bi prieljkivao, ali zahvalan sam na prilici. Kada emo
znati?"
Za nekoliko dana - sedam najvie."
Ho emo li ita osetiti?"
Moda. Pita u Arju. No svakako u ti se ponovo javiti kada sve bude svreno."
Odli no.
emo se kasnije. Siguran ti put elim, Eragone, i vrst kamen pod nogama."
Hvala, uvao te Helzvog."
***
Narednog dana su napustili Ilire ju.
Bee to tihi odlazak, bez pompe, i Eragon bee zahvalan zbog toga. Nasuada, Jormundur,
Dod i Elva sastali su se s njima pred junom gradskom kapijom, gde su Safira i Firnen ve sedeli

386

jedno kraj drugog i gurkali se glavama dok su im Eragon i Arja pregledali sedla. Roran i Katrina su
pristigli nekoliko minuta kasnije: Katrina je nosila Ismiru zamotanu u ebe, a Roran je preko ramena
nosio dva zaveljaja puna ebadi, hrane i ostalih stvari.
Dao je zaveljaje Arji da bi ih privezala preko Firnenovih bisaga.
Firnen i Safira se oprostie, to je mnogo tee palo Eragonu nego Safiri. No nisu samo njegove
i bile ispunjene suzama: i Nasuada i Dod zaplakae dok su se grlili s njim, ele i i njemu i Safiri
sve najbolje. Nasuada se pozdravila i s Roranom, kojem je ponovo zahvalila na pomo i u borbi protiv
Carstva.
Ba kada su Eragon, Arja, Roran i Katrina hteli da se popnu na zmajeve, neka ena viknu:
Stanite!"
Eragon se zaustavio, stopala podignutog na Safirinu prednju nogu, te se okrenuo i ugledao
Birgit: urila je k njima kroz gradsku kapiju vijore i sivim skutima, a njen mali sin Nolfavrel vukao se
za njom s bespomo nim izrazom na licu. Birgit je u jednoj ruci nosila isukan ma , a u drugoj okrugli
drveni tit.
Eragonu se zgr io stomak.
Nasuadini straari se odmah pokrenue kako bi ih presreli, ali Roran im viknu: Pustite ih!"
Nasuada je dala znak uvarima, te se oni sklonie u stranu.
Ne usporavaju i, Birgit je prila Roranu.
Birgit, molim te, nemoj", rekla joj je Katrina tiho, ali ta ena nije obra ala panju na nju. Arja
ih je gledala ne trep i, s rukom na ma u.
eki aru! Uvek sam govorila da u ti naplatiti smrt svog supruga i dola sam da to u inim
kako je i red. Ho e li se boriti sa mnom, ili e platiti dug koji si napravio?"
Eragon je otiao do Rorana. Birgit, zato sad ovo radi? Zar ne moe da mu oprosti i da
zaboravi na stare rane?"
Ho e li da je pojedem?, upita ga Safira.
Zasad ne.
Birgit ni na njega nije obra ala panju, uperivi pogled u Rorana.
Majko", re e Nolfavrel vuku i je za suknju, ali ona nije marila za njegovo dozivanje.
Nasuada im se pridruila. Znam te", rekla je Birgiti. Borila si se s mukarcima u ratu."
Jesam, Vae veli anstvo."
Kakvu to zavadu ima s Roranom? On se pokazao kao dobar i vredan ratnik u mnogim
prilikama, te nikako ne bih volela da ga izgubim."
On i njegova porodica odgovorni su za to to su mi vojnici ubili mua." Na tren se zagledala
u Nasuadu. Ra'zaci mi ga pojedoe, Vae veli anstvo. Pojedoe ga i sr mu iz kostiju isisae. To ne
mogu da oprostim i elim to da naplatim!"
Ali nije Roran kriv za to", re e Nasuada. Ovo je krajnje nerazumno. Ja ovo zabranjujem."
Nije", re e Eragon, mada nije eleo. Prema naim obi ajima, ona ima pravo da se osveti
odgovornima za Kvimbijevu smrt."
Ali nije Roran kriv za to!", uzviknu Katrina.
Jesam", re e Roran tiho. Mogao sam da se predam vojnicima. Mogao sam da ih odvedem na
drugu stranu, ili da ih napadnem. Ali nisam. Odlu io sam da se sakrijem, pa je Kvimbi umro."
Pogledao je Nasuadu. Ovo moramo da reimo me u sobom, Vae veli anstvo. Ovo je pitanje asti,
kao to to za vas bee Iskuenje dugih noeva."
Nasuada se namrtila i pogledala Eragona. Klimnuo joj je, pa je nevoljno odstupila.
Kako emo onda, eki aru?", upita ga Birgit.
Eragon i ja pobismo Ra'zake u Helgrindu", re e joj Roran, zar to nije dovoljno?"
Birgit odmahnu glavom, ne posustaju i u svojoj odlu nosti: Nije."
Roran zastade, stegavi mii e u vratu. Da li to zaista eli, Birgit?"
Da."
Onda u platiti svoj dug."
Dok je Roran to izgovarao, Katrina kriknu i baci se izme u njega i Birgit, i dalje dre i k erku
u rukama. Ne dam ti! Ne dam ti ga! Pogotovo ne nakon svega kroz ta smo proli!"
Birgitino lice ostade poput kamena; nije se ni makla. Ni Roran nije iskazao nikakva ose anja
kada je uhvatio Katrinu oko struka i pomerio je bez po muke. Dri je, molim te", rekao je Eragonu
ledenim glasom.

387

Rorane..."
Brat mu je uputio ravan pogled i okrenuo se ka Birgit.
Eragon je zgrabio Katrinu za ramena kako se ne bi bacila na Rorana, te je razmenio
bespomo an pogled sa Arjom. Samo je pogledala u svoj ma , a on odmahnu glavom.
Pusti me! Pusti me!", vikala je Katrina. Beba zaplaka u njenim rukama.
Ne skidaju i pogled sa ene pred sobom, Roran je otkop ao kai i spustio ga na zemlju s
bodeom i maljem, koji je jedan od Vordena pronaao na ulicama Ilireje ubrzo nakon Galbatoriksove
smrti. Roran je razdrljio tuniku kako bi otkrio maljave grudi.
Eragone, skini mi zatitne ini", rekao je.
Ali..."
Skidaj ih!"
Rorane, nemoj!", povika Katrina. Mora da se brani!"
Poludeo je, pomisli Eragon, ali nije smeo da se mea. Ako bi zaustavio Birgit, osramotio bi
Rorana, a narod doline Palansar izgubio bi potovanje prema njegovom bratu od ujaka. A i Roran bi
radije umro nego to bi dopustio da se to desi, to je Eragon odli no znao.
Eragon ipak nije nameravao da dozvoli Birgit da ubije Rorana. Dopusti e joj da naplati cenu, i
to je to. apu i na drevnom jeziku kako niko ne bi uo upotrebljene re i, u inio je kako je Roran
zatraio, ali je i bacio tri zatitne ma ije na svoga brata: jednu da mu zatiti ki mu i vrat od odsecanja,
jednu da mu lobanja bude nesalomiva i jednu da mu zatiti organe. Eragon je bio uveren da bi sve
ostalo mogao da mu isceli po potrebi, sve dok Birgit ne po ne da mu odseca udove.
Gotovo", re e.
Roran klimnu, te re e Birgit: Naplati mi cenu, pa neka ovo bude kraj nae zavade."
Ne e se boriti protiv mene?"
Ne u."
Birgit ga je osmatrala nekoliko trenutaka, a onda je bacila tit na zemlju, prila Roranu i
spustila otricu ma a na njegova prsa. Glasom jakim tek toliko da ga Roran uje - dodue, uli su ga i
Eragon i Arja, budu i da su imali ma ji sluh - rekla je: Volela sam Kvimbija. Bio je moj ivot, a
umro je zbog tebe."
ao mi je zbog toga", proaputa Roran.
Birgit", zavapila je Katrina, preklinjem te..."
Niko se nije mrdnuo, ak ni zmajevi. Eragon je primetio da zadrava dah. Najglasniji zvuk
bee bebino tucanje.
Birgit je odigla ma s Roranovih grudi. Posegla je rukom kako bi mu dohvatila desnu aku, te
mu je prela se ivom preko dlana. Roran se trgao kada mu je otrica zasekla aku, ali nije ustuknuo.
Grimizna linija pojavila mu se na koi. Krv mu ispuni dlan i po e da kaplje na zemlju,
natapaju i ugaeno tlo i ostavljaju i tamnu mrlju u praini.
Birgit je zaustavila ma i zadrala ga na Roranovom dlanu jo nekoliko trenutaka. Potom je
odstupila i spustila uz bok ma skerletan od krvi. Roran stegnu prste i krv se prosu izme u njih; onda
je pritisnuo aku uz kuk.
Naplatila sam svoje", re e Birgit. Naa zavada je zavrena."
Potom se okrenula, podigla tit i vratila se u grad s Nolfavrelom za petama.
Eragon je pustio Katrinu, koja potr a ka Roranu. Budalo jedna", rekla mu je ogor eno.
Tvrdoglava, bandoglava budalo. Daj da vidim."
Nije bilo drugog reenja", re e Roran kao iz daljine.
Katrina se namrtila i, stegnutog i napregnutog lica, po ela da mu pregleda posekotinu na aci.
Eragone, trebalo bi da je isceli."
Ne", re e Roran odjednom, otrim glasom. Sklopio je ruku. Ne, ovaj oiljak u zadrati."
Osvrnuo se oko sebe. Ima li kakvog par eta tkanine da poveem ruku?"
Zbunivi se na as, Nasuada se obratila jednom od svojih straara: Odseci donji deo tunike i
daj mu ga."
ekajte", re e Eragon kada je Roran po eo da obavija aku. Ne u je isceliti, ali dopusti mi
bar da bacim ini kako ti se posekotina ne bi zagadila. Moe?"
Roran je oklevao. Onda klimnu i prui aku ka Eragonu.
Eragonu je trebalo svega nekoliko sekundi da izgovori arolije. Eto", rekao je. Sada ne e
poprimiti ni zelenu ni ljubi astu boju, niti e se naduti kao svinjski mehur."

388

Roran zabrunda, a Katrina re e: Hvala ti, Eragone."

Ho emo li krenuti?", upita Arja.
Njih petoro se popee na zmajeve; Arja je pomogla Roranu i Katrini da se bezbedno smeste u
sedlo na Firnenovim le ima, doterano kako bi moglo da nosi jo putnika. im su se smestili kako
valja, Arja je podigla ruku: Zbogom, Nasuada! Zbogom, Eragone i Safira! ekamo vas u Elesmeri!"
Zbogom!, re e Firnen dubokim glasom. Rairivi krila, posko io je ka nebu i hitro zamahao
kako bi podigao etvoro ljudi, potpomognut snagom dva Eldunarija koja je Arja ponela sa sobom.
Safira riknu za njim, a Firnen joj odgovori zvonkim urlikom i ustremi se ka jugoistoku i
dalekim Beor planinama.
Eragon se izvio u sedlu kako bi mahnuo Nasuadi, Elvi, Jormunduru i Dodu. I oni njemu
mahnue, a Jormundur mu doviknu: Sre no oboma!"
Zbogom!", viknu Elva.
Zbogom!", doviknu Nasuda. uvajte se!"
Eragon ih je pozdravio i okrenuo im le a, ne mogavi vie da podnese taj prizor. Safira
nu
pod njim i posko i kako bi otpo eli prvu etapu svog dugog, dugog putovanja.
Safira je kruila u vazduhu uspinju i se. Eragon dole ugleda Nasuadu i ostale kako stoje
zbijeni kraj gradskih bedema. Elva je drala malenu belu maramicu koja se zaleprala na vetru koji
pokrenue Safirina krila.

389

OBE ANJA NOVA, OBE ANJA STARA

Safira je iz Ilireje odletela do oblinjeg imanja na kojem su Blodgarm i njegovi vilenjaci
pakovali Eldunarije za prevoz. Vilenjaci e odjahati na sever sa Eldunarijima sve do Du
Veldenvordena, a odatle e nastaviti kroz prostrane ume do vilenja kog grada Siltrima, koji lei na
obali jezera Ardven. Tamo e vilenjaci i Eldunariji sa ekati da se Eragon i Safira vrate s Vroengarda.
Onda e svi zajedno krenuti van Alagezije, prate i reku Gaenu koja te e na istok kroz ume i nizije svi osim Laufina i Utinarea, koji su odabrali da ostanu u Du Veldenvordenu.
Odluka vilenjaka da po u s njima iznenadila je Eragona, ali bio je veoma zahvalan. Blodgarm
mu je kazao: Ne moemo da napustimo Eldunarije. Potrebna im je naa pomo - i njima, i
mladuncima koji e se izle i."
Eragon i Safira su proveli pola sata razgovaraju i s Blodgarmom o najsigurnijem prenosu jaja,
a onda je Eragon pokupio Eldunarije Glejdra, Umarota i jo nekoliko starijih zmajeva, ija e snaga
njemu i Safiri biti potrebna na Vroengardu.
Napustivi vilenjake, Safira i Eragon krenue ka severozapadu. Safira je mahala krilima u
mnogo smirenijem i staloenijem ritmu nego pri prvom odlasku na Vroengard.
Dok su leteli, Eragona obuze neka seta. Bio je utu en i alostan zbog svoje sudbe. I Safira je
bila tuna poto je morala da se oprosti od Firnena, ali dan bee vedar a vetrovi mirni, te im se
raspoloenje ubrzo popravilo. No blag ose aj gubitka ipak je obojio sve to je Eragon ugledao, te je
posmatrao krajolike s novim uvaavanjem, znaju i da ih verovatno nikada vie ne e videti.
Safira je preletela silne kilometre bujnih livada, plae i ptice i ostale zveri svojom senkom.
Kada je pala no , nisu nastavili, ve su se zaustavili da zapale vatricu kraj re ice koja se pruala u
podnoju plitke jaruge i seli da posmatraju zvezde to su se okretale iznad njih i da popri aju o svemu
to se desilo i to bi se moglo desiti.
Kasno narednog dana, pristigli su u urgalsko selo koje je izniklo kraj jezera Flam jer je Eragon
znao da e tu prona i Nara Garzvoga i Herndal, savet enki koji je vladao njihovim narodom.
Uprkos Eragonovom protivljenju, Urgali su navalili da njemu i Safiri prirede golemu gozbu,
pa je proveo ve e opijaju i se s Garzvogom i njegovim ovnovima. Urgali su pravili vino od bobica i
kore drveta koje je, po Eragono-vom miljenju, bilo ja e i od najja e patulja ke medovine. Safira je u
njemu uivala vie od njega: njemu je vino imalo ukus pokvarenih treanja, ali ipak ga je pio kako bi
udovoljio doma inima.
Mnoge Urgalke su prilazile njemu i Safiri, ele i da ih upoznaju, poto je malo urgalskih ena
estvovalo u borbama protiv Carstva. One behu donekle vitkije od mujaka, ali jednako visoke, a
rogovi im behu kra i i finiji, no svejedno golemi. Me u njima behu i urgalska deca: mla a nisu imala
rogove, a starija su imala ronate voruge na elima, duga ke od dva do deset centimetara. Bez rogova
su li ili na ljude, uprkos razli itoj boji koe i o iju. Bilo je o igledno da su neka deca Kuli, poto su
ve u tom uzrastu bila via od vrnjaka; poneko dete bese vie i od roditelja. Eragon je zaklju io da
nije bilo na ina da odrede koji e roditelji doneti Kula na svet. Roditelji Kuli dobijali su Urgale
prose ne veli ine esto koliko i dinove.
Eragon i Safira su cele ve eri tereven ili s Garzvogom, pa je Eragon upao u jedan od svojih
besanih po inaka dok je sluao kako neki urgalski peva kazuje pri u o pobedi Nara Tulke kod
Stavaroska - tako mu je Garzvog rekao, poto on nije razumeo urgalski jezik, spram kojeg mu se jezik
patuljaka inio slatkim poput vina s medom.
Eragon je ujutro zatekao na desetine modrica, to bee posledica prijateljskog tapanja i
ukanja od strane Kula tokom gozbe.
Glava mu je bridela, i itavo telo, ali on i Safira ipak otidoe s Garzvogom da se obrate
Herndalu. Dvanaest enki zasedalo je u niskoj, krunoj kolibi ispunjenoj dimom zapaljene kedrovine i
smreke. Vrata od pru a behu iroka tek da Safira provu e glavu. Njene krljuti bacie plav odsjaj po
mra noj unutranjosti.
enke behu izrazito stare, a neke ak behu slepe i krezube. Nosile su odore ukraene
vorovima sli nim upletenom remenju koje je visilo ispred svake ku e predstavljaju i grb datog
plemena. Svaka lanica Herndala je drala tap sa izrezbarenim arama koje za Eragona nisu imale
nikakvo zna enje, mada je znao da moraju biti smislene.

390

Pomo u Garzvogovog prevo enja, Eragon im je otkrio prvi deo svoje namere da preduhitri
budu e sukobe izme u Urgala i ostalih naroda: Urgali bi trebalo da odravaju takmi enja svakih
nekoliko godina, takmi enja u snazi, brzini i okretnosti. Mladi Urgali bi tako mogli da osvoje slavu
potrebnu za njihovo parenje, a mogli bi i da zaslue svoje mesto u drutvu. Eragon je predloio da
takmi enje bude otvoreno za sve narode, to bi Urgalima pruilo mogu nost da se ogledaju i sa onima
koji im nekada behu dumani.
Kralj Orik i kraljica Nasuada ve su pristali", re e Eragon, ,,a Arja, koja je sada kraljica
vilenjaka, tako e razmilja o predlogu. Verujem da e i ona dati svoj blagoslov tom takmi enju."
lanice Herndala se me usobno posavetovae, to je potrajalo nekoliko minuta, a zatim
progovori najstarija, sedokosa enka iji rogovi behu toliko izlizani da ih gotovo vie nije ni bilo.
Garzvog je ponovo sve preveo: Dobra ti je ta zamisao, Vatreni Ma u. Moramo prvo s plemenima
naim porazgovarati, pre no to za nadmetanja takva najbolje vreme izna emo, ali znaj da pristajemo."
Eragon se oduevljeno naklonio, pa im je zahvalio.
Potom progovori druga enka: Svi a se nama to, Vatreni Ma u, ali mi ipak mislimo da to
ne e ratove me u nama zaustaviti. Krv je naa previe vrela da bi je igre takve ohladile."
A zmajeva krv kao nije?, upita Safira.
Jedna enka dodirnu svoje rogove. Ne preispitujemo mi estinu tvoje vrste, Vatronosna."
Znam da vam je krv vrela, vrelija nego kod drugih", re e Eragon, pa sam jo neto smislio."
Pripadnice Herndala utke su ga sluale dok im nije sve objasnio, mada se Garzvog malo
uzvrpoljio, kao da mu je neudobno, pa je tiho zabrundao. Kada je Eragon zavrio, enke nisu
progovorile jo nekoliko minuta, te je Eragon osetio nelagodu pred netremi nim pogledima onih to su
jo mogle da vide.
Potom Urgalka koja je sedela zdesna prodrma svoj tap, te kameni zvon i na njemu glasno
zvecnue u zadimljenoj kolibi. Progovorila je polako, re ima razvu enim i zamu enim, kao da joj je
jezik otekao. ,,I ti bi to u inio za nas, Vatreni Ma u?"
Bih", odvrati Eragon i ponovo se naklonio.
Ako to u inite, Vatreni Ma u i Vatronosna, bi ete najbolji prijatelji koje su Urgralgre ikada
imale, prijatelji ija e imena zanavek pamtiti. Uple emo ih u svaku tulknu, ureza emo ih u stubove
nae i u emo njima mladunce nae im im rogovi niknu."
Dakle, va odgovor je potvrdan?", upita Eragon.
Jeste."
Garzvog je zastao i naizgled u svoje ime rekao: Vatreni Ma u, ti ne zna koliko ovo zna i
narodu mome. Zanavek ostajemo dunici tvoji."
Ne dugujete mi nita", re e Eragon. Samo elim da spre im rat."
Sa enkama je razgovarao jo neko vreme, utvr uju i pojedinosti dogovora. Onda se on i
Safira pozdravie i nastavie putovanje ka Vroengardu.
im grube seoske kolibe ostadoe za njima, Safira re e: Bi e od njih dobrih Jaha a.
Nadam se da si u pravu.
Ostatak njihovog leta do Vroengarda bee jednoli an. Nisu naili na bure nad morem, a jedini
oblaci koji su im pre ili put behu tanani i vazduasti, pa nisu predstavljali opasnost ni za njih, ni za
galebove s kojima su delili nebo.
Safira se spustila pred isto ono napola srueno gnezdilite u kojem su odseli tokom prethodne
posete. Safira je ostala tu, a Eragon je otiao u umu i lutao me u mra nim stablima, okovanim
liajevima, sve dok nije pronaao nekoliko senovitih ptica koje je video i ranije, a potom i par e
mahovine ispunjeno onim skakutavim li inkama za koje mu Nasuada re e da ih je Galbatoriks nazivao
larvama rov icama. Koriste i se imenom nad imenima, Eragon je obema vrstama dao valjan naziv na
drevnom jeziku. Senovite ptice je nazvao sundavrblakama, a larve rov ice ilgratrima. Drugo mu ime
ak bee zabavno na neki mra an na in, poto je zna ilo gadna glad".
Eragon se vratio Safiri zadovoljan, te su proveli no odmaraju i se i pri aju i s Glejdrom i
ostalim Eldunarijima.
U zoru su otili do stene Kutian. Izgovorili su svoja istinska imena, te se teka vrata otvorie
pod mahovinom kako bi se Eragon, Safira i Eldunariji spustili u podzemnu riznicu. U toj dubokoj
pe ini, osvetljenoj jezerom otopljenog kamena koje je lealo pod temeljima planine Erolas, uvar jaja

391

Kuarok pomogao im je da smeste svako jaje u zaseban kov ei . Potom su naslagali kov ei e nasred
odaje, uz pet Eldunarija koji behu ostali u pe ini da uvaju jaja.
Uz Umarotovu pomo , Eragon je bacio iste ini kao i ranije, te je smestio jaja i srca u skriven
prostor koji je lebdeo iza Safire, gde ih ni on ni ona nisu mogli dodirnuti.
Kuarok je izaao s njima iz riznice. Metalna stopala zmajoglavog oveka glasno su odjekivala
po podu laguma dok se uspinjao kraj njih.
Obrevi se napolju, Safira je epala Kuaroka kandama poto je bio pregolem i preteak da bi
se udobno smestio na njenim le ima, te je poletela visoko iznad krune doline koja se pruala u srcu
Vroengarda.
Safira je zatim preletela more, mra no i svetlucavo, pa Ki mu, iji vrhovi behu poput otrica
od leda i snega, s procepima nalik na reke senki. Skrenula je ka severu kako bi prela dolinu Palansar,
gde su ona i Eragon poslednji put pogledali rodni dom, makar i s visine, a potom preletee i Fundorski
zaliv, izreckan penuavim valovima nalik na talasaste planine. Ceunon, sa strmim, vieslojnim
krovovima i izvajanim glavama zmajeva, bese slede e upe atljivo mesto na njihovoj putanji, a za njim
se ubrzo pojavio istureni rub Du Veldenvordena s visokim snanim borovima.
No u su bivakovali kraj potoka i jezera, te bi se vatrica presijavala na Kuarokovom ugla anom
metalnom telu dok bi abe i bube horski pevale oko njih. Odnekud iz daljine, esto bi uli zavijanje
vukova koji su krenuli u lov.
Nakon to su stigli u Du Veldenvorden, Safira je jo jedan sat letela ka sreditu goleme ume,
gde ih zatitne ini vilenjaka spre ie da nastave.
Morala je da sleti i da pro e kroz nevidljive arobne prepreke, uz Kuaroka koji je hodao kraj
nje, a onda je iznova poletela.
Kilometri drve a jezdili su ispod njih, a jedinu promenu unosile su skupine listopadnog drve a
- hrastova, brestova, breza, jasika i vretenastih vrba - koje su esto obrubljivale vodene tokove. Proli
su i pokraj neke planine, ije je ime Eragon zaboravio, i kraj vilenja kog grada Osilona, a potom i
pokraj nepreglednih borovih prostranstava, gde svaki bor bee jedinstven a opet istovetan sa svojom
brojnom bra om.
Onda je kona no, kasno uve e, kada se i mesec i sunce na oe nisko na suprotnim stranama
horizonta, Safira stigla u Elesmeru i usmerila se nadole kako bi sletela me u ku e najve eg i
najdi nijeg vilenja kog grada.
Arja i Firnen ve su ih ekali, s Roranom i Katrinom. im se Safira pribliila, Firnen je
urliknuo rairenih krila, izbacuju i radosnu riku kojom je naterao ptice da prhnu u pre niku od
kilometar i po. Safira mu je odgovorila na isti na in, te je okrenula zadnje noge kako bi neno spustila
Kuaroka na zemlju.
Eragon je otkop ao remenje oko nogu i skliznuo sa Safirinih le a.
Roran je odmah dotr ao da ga stisne za podlakticu i da ga potape po ramenu, a Katrina ga je
zagrlila s druge strane. Nasmejan, Eragon im re e: Auuu! Ne mogu da diem od vas! Kako vam se
svi a Elesmera?"
Predivna je!", odvrati nasmeena Katrina.
Mislio sam da preteruje u opisima", re e mu Roran, ali divna je, ba kao to si kazao.
Dvorac u kojem smo odseli..."
Dvorac Tialdari", re e Katrina.
Roran klimnu. Da, taj. Pruio mi je neke zamisli o tome kako bismo mogli da podignemo
Karvahol. Dodue, tu su i Trondhim i Farden Dur..." Odmahnuo je glavom i tiho zviznuo.
Eragon se ponovo nasmejao, te je poao za njima umskom stazom ka zapadnom rubu
Elesmere. Arja im se tako e pridruila, deluju i kao prava kraljica, kakva je nekada bila njena majka.
Dobro mi doao, Eragone, po ovoj divnoj mese ini."
Zagledao se u nju. Vala, bolje te naao, Senkoubico."
Nasmeila se zbog toga to je upotrebio taj naziv, te mu se u inilo da se suton pod natkriljenim
drve em razvedrio.
im je Eragon skinuo sedlo sa Safire, ona i Firnen poletee - iako je Eragon znao da je Safira
iscrpljena od putovanja - te zajedno nestadoe u pravcu grebena Telneir. Dok su odlazili, Eragon je
uo kako Firnen govori: Jutros sam ulovio tri jelena za tebe. ekaju te na travi kraj Oromisove kolibe.
Kuarok se odmah dao za Safirom, poto su jaja i dalje bila kod nje, a njegova dunost bee da
ih titi.

392

Roran i Katrina povedoe Eragona izme u golemih stabala vilenja kog grada, te stigoe do
istine oivi ene svibom i slezova om, na kojoj behu postavljeni stolovi natrpani raznim akonijama.
Mnogo je vilenjaka, odevenih u najlepe tunike, dolo da pozdravi Eragona tihim pokli ima,
milozvu nim smehom, pesmom i muzikom.
Arja je zauzela mesto na elu sve anog stola, a onaj beli gavran, Blagden, sedeo je na
izrezbarenom stalku blizu nje, grak i; povremeno bi odgraktao i pokoji okrnjeni stih. Eragon je seo
kraj Arje, te su zajedno jeli, pili i lumpovali do kasno u no .
Kada se gozba primakla kraju, Eragon se iskrao na nekoliko minuta, te je kroz mra nu umu
otr ao do stabla menoe, vo en vie ulima mirisa i sluha nego vida.
Zvezde se pojavie nad njim im je izronio iz kosih grana visokih borova. Zastao je kako bi
usporio disanje i kako bi se pribrao, pa je krenuo preko korenja koje je okruivalo stablo menoe.
Zaustavio se u podnoju golemog drveta i spustio ruku na ispucalu koru. Odaslavi misli ka
usporenoj svesti drveta koje je nekada bilo vilenjakinja, rekao je:
Linea... Linea... Probudi se! Moram da porazgovaram s tobom! Sa ekao je, ali nije zapazio
nikakav odgovor od drveta: kao da je pokuavao da opti s morem, ili s vazduhom, ili sa samom
zemljom. Linea, moram da pri am s tobom!
Potom mu se u inilo da mu je kroz um zahujao vetar, i on oseti neku misao, bledu i daleku,
misao koja re e: Sta, o Jaha u...
Linea, kada bejah ovde poslednji put, rekoh ti da u ti dati sve to zatrai u zamenu za elik
ispod tvoga korenja. Uskoro naputam Alageziju, pa do oh da ispunim svoju poslednju obavezu pre
no to po em. ta bi elela od mene, Linea?
Stablo mu nije odgovorilo, ve se njegove grane blago pomerie, iglice zapljutae preko
korenja na istini, a iz svesti mu iza e nekakva razgaljenost.
Idi, proaputa glas, pa se drvo povu e iz Eragonovog uma.
Stajao je na istom mestu jo nekoliko minuta, dozivaju i je po imenu, ali drvo je odbilo da
razgovara. Eragon je naposletku otiao, sa ose ajem da je stvar ostala nereena, mada stablo menoe
ito nije tako mislilo.
Eragon je naredna tri dana proveo itaju i knjige i svitke. Mnogi behu iz Galbatoriksove
biblioteke - Vanir ih je poslao u Elesmeru na Eragonov zahtev. Uve e bi ve erao s Roranom,
Katrinom i Arjom, ali ina e se drao po strani, pa ak ni Safiru nije vi ao, poto je ona ostala s
Firnenom na grebenu Telneir, ne mare i mnogo za bilo ta drugo. No u su urlici i rika zmajeva esto
odjekivali kroz umu, ometaju i ga u prou avanju, mada su ga terali i na smeh kad god bi dodirnuo
Safirine misli. Nedostajalo mu je Safirino drutvo, ali znao je da joj je ostalo malo vremena uz
Firnena, pa nije eleo da joj uskra uje sre u.
etvrtog dana, kada je iz tiva doznao sve to je mogao, otiao je do Arje da bi i njoj i njenim
savetnicima rekao ta namerava da u ini. Skoro itav dan ih je ube ivao da je to to je smislio
neophodno i da e upaliti.
Poto ih je ubedio, razili su se da jedu. Kada je suton po eo da se sputa, okupili su se na
istini kod menoe - behu tu on, Safira i Firnen, Arja i trideset najstarijih i najiskusnijih vilenja kih
vra eva, Glejdr i ostali Eldunariji koje su Eragon i Safira poneli sa sobom, i dve uvarke - vilenjakinje
Iduna i Neja, koje behu otelotvorenje saveza izme u zmajeva i Jaha a.
uvarke se skinue. U skladu s drevnim obredima, Eragon i ostali zapevae, a Iduna i Neja
zaigrae, kre i se tako da se njihove tetovae spojie u celovitog zmaja.
Na vrhuncu pesme, zmaj je zasvetlucao, otvorio eljusti, rairio krila i posko io napred
odvojivi se s koe vilenjakinja, pa se podigao iznad istine toliko da mu je samo jo rep dodirivao
spojene uvarke.
Eragon je dozvao to blistavo stvorenje, a kada je privukao njegovu panju, objasnio mu je ta
smera i upitao zmajeve da li pristaju na to.
ini kako ti je volja, Kraljeubico, re e mu utvarno stvorenje. Ako e to osigurati mir diljem
Alagezije, nemamo nita protiv.
Eragon potom po e da ita iz jedne od knjiga Jaha a, a onda je u mislima izgovorio ime
drevnog jezika. Vilenjaci i prisutni zmajevi posudie mu snagu svojih tela, te energija pokulja kroz
njega poput uskovitlane oluje. Eragon je pomo u nje bacio ini koje je danima usavravao, ini kakve
ne behu kori ene stotinama leta: bee to arolija nalik na prastare ma ije to se pruahu duboko u

393

venama same zemlje i kostima planina. Uz tu aroliju, odvaio se da u ini neto to je u injeno samo
jedanput ranije.
Tom arolijom je u vrstio nov sporazum izme u zmajeva i Jaha a,
Za zmajeve nije vezao samo vilenjake i ljude, ve i patuljke i Urgale, kako bi bilo ko od njih
mogao da postane Jaha .
Dok je izgovarao poslednje re i mo ne arolije, kojima ju je i zape atio, neki drhtaj kao da je
zatreperio kroz vazduh i zemlju. Kao da se sve oko njih, a moda i sve na svetu, makar malo pomerilo.
ini potpuno iscrpee i njega i Safiru i ostale zmajeve, ali kada su zavrili, ispunilo ih je ushi enje, te
je znao da je postigao golemo dobro, moda i najve e u itavom ivotu.
Arja je zahtevala da odre jo jednu gozbu kako bi to proslavili.
Mada je bio umoran, Eragon je prisustvovao slavlju u dobrom raspoloenju, sre an u njenom
drutvu, ali i u Roranovom, Katrininom i Ismirinom.
Me utim, usred gozbe, odjednom mu je bilo previe muzike i hrane, te je uz izvinjenje
napustio sto za kojim je sedeo sa Arjom.
Jesi li dobro?, upitala ga je Safira, bacivi pogled k njemu sa svoga mesta pokraj Firnena.
Nasmeio joj se preko poljane. Potrebno mi je malo tiine. Ne u dugo. Iskravi se, polako je
krenuo izme u borova, duboko udiu i sve no ni vazduh.
Tridesetak metara od stolova, ugledao je mravog vilenjaka visoko podignutih ramena koji je
sedeo uz golem koren nekog drveta, okrenuvi le a oblinjem slavlju. Eragon je izmenio putanju kako
ga ne bi uznemirio, ali pritom je zapazio vilenjakovo lice.
To uopte ne bee vilenjak, ve kasapin Sloun.
Iznena en, Eragon zastade. Uza sve to se dogodilo, sasvim je zaboravio da se Sloun, Katrinin
otac, nalazi u Elesmeri. Oklevao je nekoliko trenutaka, premiljaju i se, a onda mu je priao tihim
koracima.
Kao i kada ga je video poslednji put, Sloun je oko glave nosio tanku crnu traku koja mu je
pokrivala prazne o ne duplje. Ispod tkanine su mu tekle suze, elo mu bee naborano, a mrave ruke
stegnute.
Kasapin je uo Eragona kako prilazi, pa je okrenuo glavu ka njemu i rekao: Ko je to? Jesi li
ti, Adare? Rekoh ti da mi nije potrebna pomo !" Re i su mu zvu ale ogor eno i Ijutito, ali u njima
bee i tuge kakvu Eragon kod njega ranije nije uo.
Eragon je", rekao je.
Sloun se uko io kao da su ga takli usijanim gvo em. Ti! Jesi li doao da likuje nad mojom
bedom?"
Ne, naravno da nisam", re e Eragon, zgroen tom zamilju.
nuo je metar-dva od njega.
Oprosti e mi to ti ba i ne u poverovati. Kod tebe obi no nije lako odrediti da li pokuava
da pomogne ili da povredi."
Zavisi kako se gleda."
Sloun izvi gornju usnu: Eto prepredenog vilenja kog odgovora!"
Iza njega, vilenjaci otpo ee novu pesmu uz lutnje i frule, te nalet smeha dopre do Eragona i
Slouna.
Kasapin cimnu bradom preko ramena. Mogu da je ujem." Nove mu se suze skotrljae ispod
tankog par eta tkanine. Mogu da je ujem, ali ne mogu da je vidim. A tvoje proklete ini ne daju mi
da pri am s njom."
Eragon je za utao, ne znaju i ta bi mu rekao.
Sloun je naslonio glavu uz koren drveta, pa mu isko i knedla u grlu. Vilenjaci vele da je dete,
mala Ismira, jako i zdravo."
Jeste. Najja a i najglasnija beba koju znam. Bi e to dobra ena."
To je bar dobro."
Kako provodi dane? Da li se i dalje bavi rezbarijama?"
Vidim da te vilenjaci obavetaju o mojim rabotama, je li tako?" Dok je Eragon pokuavao da
smisli kako da mu odgovori, poto nije eleo da Sloun sazna da ga je posetio i jednom ranije, kasapin
re e: Dobro sam pogodio. ta misli, kako provodim dane? Provodim ih u mraku, kao to inim jo
od Helgrinda, i nemam ta da radim do da krim pal eve dok me vilenjaci neprestano spopadaju zbog
koje ega i ne daju mi ni sekund mira!"

394

Smeh ponovo odjeknu iza njih. Eragon je u njemu za uo i Katrinin glas.

Slounovo se lice grubo izvilo. ,,A ti si prie morao da je dovede ovamo. Nije ti bilo dovoljno
to to si me prognao, jelda? Morao si da me mu i spoznajom da su mi jedina k erka i unuka tu, a da
ja nikada ne u mo i da ih vidim, a kamoli da ih sretnem." Sloun iskezi zube, deluju i kao da e sko iti
na Eragona. Nema ti srca, ubre jedno bezduno!"
Imam, i previe", odvrati Eragon, mada je znao da kasapin ne e razumeti zna enje.
Pih!"
Eragon se dvoumio. inilo mu se da bi bilo milosrdnije da ostavi Slouna u uverenju da je hteo
da ga povredi umesto da mu kae da je njegova patnja posledica Eragonove zaboravnosti.
Kasapin je odvratio lice, te mu se suze skotrljae niz obraze. Odlazi", rekao je. Ostavi me. I
nemoj mi vie smetati jer, kunem ti se, jedan od nas e umreti."
Eragon je prodarao borove iglice na zemlji, a onda je ustao zagledavi se u Slouna. Nije eleo
da ode. To to je u inio Slounu dovevi Katrinu u Elesmeru bee pogreno i svirepo. Iz asa u as,
savest ga je sve ja e pekla. Naposletku je doneo odluku i ponovo ga je obuzeo mir.
Govore i apatom, upotrebio je ime drevnog jezika kako bi izmenio ini koje je bacio na
Slouna. Potroio je vie od minuta, a kada se pribliio kraju bajalice, Sloun zarea stisnutih zuba:
Prekini s tim prokletim mrmljanjem, Eragone, i gubi se ve jednom. Gubi se, proklet bio! Ostavi me
na miru!"
Eragon ipak nije otiao, ve je po eo nove ini. Posegao je za znanjem Eldunarija i Jaha a s
kojima mnogi od starijih zmajeva behu u paru, te je otpojao ini koje dozvae i povratie ono to je
nekada bilo. Bee to teak zadatak, ali i Eragonove vetine behu istan anije od nekadanjih, pa je
postigao ono to je hteo.
Kada je zapojao, Sloun je po eo da se trza, a onda je po eo da psuje i da se grebe po obrazima
i elu obema rukama kao da ga je spopao nekakav svrab.
Proklet bio! ta mi to radi?"
Dovrivi bajalicu, Eragon ponovo
nu kako bi neno uklonio par e tkanine sa Slounove
glave. Sloun prosikta im je osetio kako mu povla i traku, te isprui ruku da bi zaustavio Eragona, ali
bio je prespor, te mu se ruke sklopie u vazduhu.
Ho e i dostojanstvo da mi oduzme?", re e Sloun gnevnim glasom.
Ne", odvrati Eragon, ho u da ti ga vratim. Otvori o i."
Kasapin po e da okleva: Ne. Ne mogu. Pokuava da me prevari."
Kad sam te ja prevario? Otvori o i, Sloune, i pogledaj svoju k erku i unuku."
Sloun zadrhta, a onda polako, krajnje polako, kapci po ee da mu se podiu otkrivaju i dva
blistava oka umesto praznih duplji. Za razliku od onih s kojima je ro en, Slounove nove o i behu
plave kao podnevno nebo i neverovatno jasne.
Sloun trepnu, te mu se zenice skupie privikavaju i se na polutamu ume. Onda se munjevito
uspravio i okrenuo kako bi zavirio iza korenja i osmotrio proslavu koja se odigravala izme u drve a.
Odsjaj besplamnih vilenja kih lampi osvetlio mu je lice toplom svetlo u, te je Eragon video da je
ispunjen rado u i ivo u. Zadivila ga je promena na Slounovom licu, te je osetio suze u o ima dok je
posmatrao starca.
Sloun je nastavio da zuri u proslavu, poput oednelog putnika koji je ugledao golemu reku
pred sobom. Promuklim glasom, kazao je: Predivna je. Obe su predivne!" Zatim odjeknu jo jedan
nalet smeha. Ah... deluje mi sre no. A i Roran."
Odsad moe da ih gleda kad god poeli", re e Eragon. Ali ini e te i dalje spre avati da
razgovara s njima, da stane pred njih i da im se ikako javi. Ako pokua, odmah u saznati."
Razumeo sam", promrmlja Sloun. Okrenuo se kako bi estoko uperio o i u Eragona. Vilica
mu se nekoliko sekundi pomerala gore-dole, kao da neto va e, a onda Sloun re e: Hvala ti."
Eragon klimnu i ustade. Zbogom, Sloune. Obe avam ti da me vie nikada ne e videti."
Zbogom, Eragone." Kasapin se okrenuo kako bi ponovo pogledao obasjano vilenja ko
veselje.

395

RASTANAK
Prolo je jo nedelju dana: nedelju dana smeha, muzike i dugih etnji po udima Elesmere.
Eragon je Rorana, Katrinu i Ismiru odveo u obilazak Oromisove kolibe na grebenu Telneir, a Safira
im je pokazala skulpturu od kamena koju je napravila za Proslavu zakletve u krvi. A i Arja je provela
jedan dan s njima, vode i ih po mnogobrojnim gradskim batama kako bi mogli da vide neke od
najveli anstvenijih biljaka koje su vilenjaci sakupili ili uzgojili prethodnih vekova.
Eragon i Safira su eleli da ostanu u Elesmeri jo nekoliko nedelja, ali Blodgarm im se javio
kako bi ih obavestio da su on i Eldunariji koje je uvao stigli do jezera Ardven. Mada ni Eragon ni
Safira nisu hteli to da priznaju, ipak su znali da je dolo vreme da krenu.
Me utim, ipak su se obradovali kada su im Arja i Firnen objavili da e leteti s njima bar do
ruba Du Veldenvordena ili malo dalje.
Katrina je odlu ila da ostane sa Ismirom, ali Roran je traio da pre e s njima bar prvi deo puta,
rekavi: Voleo bih da vidim kako izgleda sam kraj Alagezije, a s tobom u putovati mnogo bre nego
na konju."
U praskozorje narednog dana, Eragon se oprostio s Katrinom, koja je sve vreme plakala, i sa
Ismirom, koja ga je uhvatila za palac, nehajno gledaju i u njega.
Potom krenue. Safira i Firnen su leteli jedno do drugog, zaputivi se ka istoku ume. Roran je
sedeo iza Eragona obavivi mu ruke oko struka, a Kuarok je visio sa Safirinih kandi. Telo mu je
svetlucalo na suncu, jarko poput ogledala.
Dva i po dana kasnije, ugledali su jezero Ardven: bee to bledunjava vodena povrina ve a od
itave doline Palansar. Na zapadnoj obali uzdizao se grad Siltrim, koji ni Eragon ni Safira ranije ne
behu posetili. U vodama gradskog pristanita ljuljukala se duga ka bela la a s jednim jarbolom.
Brod je izgledao ba onako kako je Eragon o ekivao. Prepoznao ga je iz svojih snova, te mu se
ose aj neizbene sudbe javio im ga je ugledao.
Ovako je bilo su eno, pomislio je.
No su proveli u Siltrimu, koji bee umnogome nalik na Elesmeru - dodue, bio je manji i
zbijeniji od nje. Dok su se oni odmarali, vilenjaci su utovarili Eldunarije na la u s hranom, alatima,
tkaninama i ostalim zalihama. Brodsku posadu je inilo dvanaest vilenjaka koji su eleli da pomognu
pri uzgajanju zmajeva i obuci budu ih Jaha a, te Blodgarm i svi njegovi vra evi, sem Laufina i
Utinarea, koji su se tada i oprostili s njima.
Eragon je ujutro izmenio ini koje su skrivale jaja iznad Safire, te je izvadio dva jajeta i dao ih
vilenjacima koje je Arja ranije odabrala da im budu uvari. Jedno jaje e odneti patuljcima, a drugo
Urgalima, u nadi da e zmajevi odabrati svoje Jaha e ba me u njihovim narodima. Ako se to ne desi,
zameni e mesta, a ako ni tada ne budu nali Jaha e za sebe... e pa, Eragon ni sam nije znao ta e tada
biti, ali bio je uveren da e Arja ve neto smisliti. Poto se zmajevi izlegu, oni i njihovi Jaha i
odgovara e Arji i Firnenu sve dok ne postanu dovoljno veliki da se pridrue Eragonu, Safiri i ostalim
ro acima na istoku.
Eragon, Arja, Roran, Kuarok, Blodgarm i ostali vilenjaci potom se ukrcae na la u i zaplovie
preko jezera, a Safira i Firnen su kruili visoko iznad njihovih glava.
La a im se zvala Talita, po crvenkastoj zvezdi na isto nom nebu. Poto je bila lagana i uzana,
bilo joj je potrebno svega dvadesetak centimetara vode da bi mogla da pluta. Kretala se ne ujno i
njome se gotovo nije moralo upravljati, jer kao da je ta no znala kuda njen krmano eli da plovi.
etiri dana su plovili kroz umu, prvo preko jezera Ardven, a potom niz reku Gaenu, nabujalu
od prole nog otapanja snega. Dok su prolazili kroz tunele od zelenih kroanja, razne ptice su pevale i
letele oko njih, a veverice, i crvene i crne, ljutito su ih prekorevale s vrhova drve a, ili bi ih naprosto
posmatrale sede i na granama van njihovog domaaja.
Eragon je vreme mahom provodio ili uz Arju ili uz Rorana, pa je retko leteo sa Safirom. Safira
se i sama vie drala Firnena, te ih je esto vi ao kako sede na obali prepletenih apa i priljubljenih
glava.

396

Svetlost u umi danju bese zlatasta i maglovita, a no u bi zatreperile zve-zde i okrugli mesec
bi im osvetlio put. Zbog toplote, izmaglice i neprekidnog ljuljukanja Talite, Eragon je imao ose aj da
napola spava, izgubljen u nekom prijatnom snu.
umi je naposletku - to je, naravno, i moralo da se desi - doao kraj, te zaplovie kroz istine
to se pruahu iza nje. Reka Gaena je skrenula na jug nose i ih du ume do jezera Eldor, ije vode
behu ve e i od jezera Ardven.
Tu se vreme izmenilo, te nai oe na oluje. Golemi valovi po ee da udaraju o la u, te su itav
jedan dan svi bili pokunjeni dok je ledena kia pljutala po njima pra ena opakim vetrom. Vetar im je,
me utim, duvao u le a, te ih je uveliko ubrzao.
Nakon jezera Eldor, preli su u reku Edu i zaplovili na jug pokraj Cerisa, vilenja ke straarske
ispostave. Onda su ostavili celu umu za sobom, te je Talita nastavila da klizi po reci kroz nizije,
toboe po sopstvenoj volji i naho enju.
Otkako su izronili iz drve a, Eragon je o ekivao da e ih Arja i Firnen napustiti, no oni nisu
spominjali rastanak, a Eragonu je bilo prijatnije da se ne raspituje o njihovim nakanama.
I tako se spustie jo junije, kroz sve ve e i ve e pustare. Osvrnuvi se, Roran re e: Koja
bestragija!" Eragon je morao da mu da za pravo.
Na kraju stigoe do najisto nijeg naselja Alagezije: do malene, usamljene skupine drvenih
gra evina po imenu Hedart. Patuljci su izgradili to mesto radi trgovine s vilenjacima, poto u toj
oblasti nije bilo ni ega vrednog osim krda jelena i divljih bivola, koja su videli u daljini. Ku e su
stajale na mestu gde se Az Ragni ulivao u Edu udvostru uju i je.
Eragon, Arja i Safira proli su kroz Hedart i jednom pre toga, ali u suprotnom pravcu, kada su
iz Farden Dura putovali u Elesmeru nakon bitke sa Urgalima. Eragon je stoga i znao ta da o ekuje
kada se seoce pojavilo na vidiku.
Me utim, ipak se za udio ugledavi patuljke, stotine njih, koji su ih ekali na rubu sklepanog
pristanita to je tr alo nad Edom. No njegova zbunjenost je prerasla u oduevljenje kada se skupina
pomerila kako bi Orik kro io na elo.
Podigavi Volund, Orik viknu: Nisi valjda mislio da u dopustiti da moj posvojeni brat ode
bez valjanog oprotaja, hm?"
iroko se smee i, Eragon je sklopio ake oko usta i doviknuo: Ni u snu!"
Vilenjaci su usidrili Talitu da bi se iskrcali svi sem Kuaroka, Blodgarma i jo dva vilenjaka
koji ostadoe da uvaju Eldunarije. Vode na u u dve reke behu previe nemirne da bi brod mogao da
odri poloaj a da ne udara o pristanite, pa su vilenjaci otplovili niz Edu u potrazi za mirnijim sidritem.
Eragon se zapanjio otkrivi da su patuljci u Hedart doneli etiri ogromna vepra ak s Beor
planina. Nagran su potom natakli na debla debela koliko Eragonova noga, te ih ispekoe nad usijanim
ugljevljem.
Tog sam ti ja li no ubio", re e Orik ponosno, pokazuju i mu najve eg vepra.
Uza sve ostale namirnice potrebne za gozbu, Orik je doneo i tri prikolice najfinije medovine
samo za Safiru. Safira je po ela oduevljeno da prede im je ugledala burad. Mora ei ti da je proba,
rekla je Firnenu, koji frknu i izvi vrat, znatieljno njukaju i burad.
Kada je palo ve e i kada je hrana bila gotova, seli su za grube stolove koje patuljci napravie
upravo tog dana. Orik tresnu maljem o tit kako bi utiao ljude. Potom je uzeo par e mesa, stavio ga u
usta, savakao i progutao.
Ilf gauhnith!", objavio je. Patuljci povikae sa odobravanjem, te je gozba kona no mogla da
otpo ne.
Na kraju ve eri, kada se svi najedoe, ak i zmajevi, Orik je zatapao i pozvao slugu, koji mu
je doneo kov eg ispunjen zlatom i draguljima. Mali dar u znak prijateljstva", re e Orik daju i ga
Eragonu.
Eragon se naklonio, te mu je zahvalio.
Orik je potom otiao do Safire, te joj, blistava oka, dade prsten od srebra i zlata koji je mogla
da nosi na bilo kojem prstu prednje ape. Poseban ti je to prsten, poto ne moe biti ni izgreban ni
umrljan, a dok god ga bude nosila, plen ne e uti kako mu se pribliava."
Safiru je taj dar neizrecivo oduevio. Zamolila je Orika da joj stavi prsten na srednju kandu
desne ape, a Eragon ju je vie puta te ve eri uhvatio kako se divi tom obru u od blistavog metala.

397

Poto je Orik navaljivao, ostali su da preno e u Hedartu. Eragon se ponadao da e krenuti rano
narednoga jutra, ali im se nebo razvedrilo, Orik je njega, Arju i Rorana pozvao na doru ak. Nakon
doru ka su se zapri ali, a onda otidoe da vide splavove kojima su patuljci preneli nagran s Beor
planina sve do Hedarta. Dok su se okrenuli, primaklo se i vreme za ve eru, te je Orik uspeo da ih
nagovori da ostanu na poslednjem obroku.
Kao i na gozbi prethodnog dana, patuljci su i tu ve eru obogatili pesmom i muzikom, te su,
zbog nastupa posebno nadarenog patulja kog peva a, ponovo odloili polazak.
Ostanite do svanu a", molio ih je Orik. Mrak je, a to vam nikako nije pravo vreme za
putovanje."
Eragon je podigao pogled ka punom mesecu, te se nasmeio. Zaboravlja da meni nije
mra no koliko tebi. Ne, zaista moramo da krenemo. Ostanemo li jo malo, plaim se, nikada ne emo
oti i."
Onda idi s blagoslovom mojim, brate srca moga."
Zagrlili su se, pa im je Orik doveo konje - konje koje su patuljci drali u hedartskim talama za
vilenjake s kojima su trgovali.
Eragon je podigao ruku da bi pozdravio Orika, a onda je podbo svog paripa te on, Roran, Arja
i ostali vilenjaci odjahae iz Hedarta umskom stazom koja se pruala junom obalom Ede, gde
vazduh bee slatkast od mirisa vrbe i topole. Zmajevi su poli nebom za njima, obr i se jedan oko
drugog u veseloj, vrtoglavoj igri.
im su napustili Hedart, Eragon je zauzdao svoga ata. To u inie i ostali, te su nastavili
sporijim i prijatnijim ritmom, tiho razgovaraju i. Eragon sa Arjom i Roranom nije pri ao ni o emu
vanom, poto im nisu bile vane re i, ve ose aj bliskosti koji su delili okovani no nom tamom.
Ose anja me u njima behu dragocena i krhka, te su govorili nenije nego ina e znaju i da e samo jo
malo vremena provesti zajedno. Niko nije eleo da narui te trenutke nepromiljenom re enicom.
Ubrzo su stigli do vrha brdaceta s kojeg ugledae Talitu, koja ih je ekala s druge strane.
La a se pojavila. Eragon je znao da e se pojaviti. Morala se pojaviti.
Na svetlosti bledog meseca, brod je li io na labuda spremnog da poleti sa iroke, spore reke i
da ga odnese u neznana prostranstva. Vilenjaci behu spustili jedra, te se platno presijavalo blagim
odsjajem. Za kormilom je stajala usamljena prilika, ali paluba bee pusta.
Iza Talite, mra na i ravna nizija irila se sve do udaljenog horizonta poput zastrauju e
nepreglednog prostora proaranog jedino rekom, koja se prostirala po tlu poput trake kovanog metala.
Eragonu se grlo stee, te on navu e kapulja u ogrta a preko glave kako bi se sakrio od tu ih
pogleda.
Polako su sjahali niz brdo, pa kroz utavu travu, i spustili se na ljunkovitu plau pokraj la e.
Bat konjskih kopita otro je i glasno odjekivao po kamenju.
Svi sjahae. Vilenjaci na inie dva reda sve do la e, jedan naspram drugog, te zarie krajeve
svojih kopalja u zemlju tik uz stopala i stadoe uspravni poput kipova.
Eragon se zagledao u sve njih i grlo mu se jo vie steglo ometaju i mu disanje.
Kucnuo je as, re e Safira, a on je znao da je u pravu.
Eragon je skinuo kov eg sa zlatom i draguljima sa sedla svoga konja kako bi ga odneo
Roranu.
Dakle, tu se rastajemo?", upita ga Roran.
Eragon mu klimnu, Tu", re e daju i mu kov eg. Evo, uzmi ovo. Bolje e ga iskoristiti nego
ja... Tim blagom moe da podigne svoj zamak."
Ho u", re e Roran drhtavim glasom. Gurnuo je kov ei pod levu miku, te je desnom
rukom zagrlio Eragona. Dugo su ostali zagrljeni. Roran mu onda re e: uvaj mi se, brate."
,,I ti, brate... i pazi mi na Katrinu i Ismiru."
Ho u."
Ne znaju i ta bi mu jo rekao, Eragon ga je jo jednom taknuo po ramenu, pa se okrenuo
kako bi se pridruio Arji, koja ga je ekala kraj postrojenih vilenjaka.
Zagledali su se jedno u drugo u magnovenju, a onda mu Arja re e: Eragone." I ona bee
navukla kukuljicu, te joj je na mese ini video tek deli lica.

398

Arja." Zagledao se u srebrnastu reku, pa ponovo u Arju, steu i bal ak Brisingra. Ispunjen
silnim ose anjima, po eo je da se trese. Nije eleo da ode, ali znao je da tako mora biti. Ostani sa
mnom..."
Naglo je podigla pogled. Ne mogu."
Ostani bar do slede e re ne okuke."
Malo se premiljala, pa mu je klimnula. Pruio joj je ruku, pa je provukla svoju ispod nje i
popela se na brod s njim. Otili su na pramac.
Vilenjaci krenue za njima. im su se svi ukrcali, podigli su brodske stepenice. Bez vetra i
vesala, la a se odmakla od kamenite obale kako bi zaplovila duga kom, mirnom rekom.
Roran je ostao na plai, sam, da bi ispratio njihov odlazak. Zabacivi glavu, ispustio je
duga ak, bolan krik, te njegova tuga odjeknu kroz tamu.
Eragon je nekoliko minuta stajao uz Arju, ali ni ona ni on nisu govorili dok su gledali kako im
se pribliava prva re na okuka. Eragon se naposletku okrenuo k njoj da bi joj skinuo kukuljicu s lica i
da bi je pogledao u o i.
Arja", re e joj, te proaputa njeno istinsko ime, a ona zadrhta.
I ona je proaputala njegovo pravo ime, te i on zadrhta uvi opis itavog svog bi a.
Zaustio je, ali Arja ga je preduhitrila spustivi mu tri prsta na usne. Odmakavi se od njega,
podigla je ruku iznad glave.
Zbogom, Eragone Senkoubico", rekla mu je.
Firnen se obruio s neba i odneo je s palube, obavivi Eragona naletom vazduha ispod svojih
krila.
Zbogom", proaputa Eragon gledaju i kako ona i Firnen lete ka udaljenoj obali gde ih je
Roran i dalje ekao.
Eragon je tek tada dopustio suzama da kanu. vrsto je stegao brodsku ogradu pla i zbog
toga to za sobom ostavlja sve to je ikada znao. Iznad njega, Safira se pognula na nebu, te im se
pomeae tuge za onim to nikada ne e biti.
No kasnije je Eragonovo srce ponovo usporilo, suze su mu presahle i obavio ga je nekakav
spokoj dok je stajao zagledan u puste ravnice. Zapitao se kakve e sve udnovate stvari zate i u tom
bespu u, razmiljaju i o ivotu koji je o ekivao njega i Safiru - o ivotu sa zmajevima i Jaha ima.
Nismo sami, malecki, re e Safira.
Na licu mu se pojavi osmeh.
La a je zaplovila dalje, mirno klize i niz reku obasjanu mese inom ka dalekim zemljama
prekrivenim tamom.

KRAJ

399

O POREKLU IMENA
Razna imena na koja e neustraivi putnik nai i diljem Alagezije uzgrednom posmatra u
mogla bi se initi poput nasumi ne zbirke naziva bez vrstine, porekla ili povesti. Me utim, kao i
druge zemlje naseljene razli itim kulturama - i razli itim vrstama - Alagezija je imena nakupila iz
irokog spektra zasebnih izvora, me u kojima su jezici patuljaka, vilenjaka, ljudi, pa ak i Urgala.
Stoga na svega nekoliko kvadratnih kilometara udaljenosti moemo imati dolinu Palansar (ljudski
naziv), reku Anoru i Ristvak'bejn (vilenja ki nazivi) i planinu Utgard (patulja ki naziv).
Mada sve to moe biti veoma zanimljivo u istorijskom smislu, esto se mogu desiti greke u
izgovoru. Naalost, spisak pravila za po etnike ne postoji. Svako ime morate nau iti zasebno, ukoliko
pak niste kadri da odmah odredite jezik iz kojeg je poteklo. Stvar se uslonjava kada shvatite da su, u
mnogim mestima, metani izmenili pisanje i izgovor stranih reci kako bi ih uskladili sa svojim
jezikom. Reka Anora predstavlja zgodan primer. Ime anora prvobitno se pisalo kao aenora, to na
drevnom jeziku zna i iroka. Ljudi su u svojim zapisima pojednostavili tu re u anora, to je, uz
samoglasni ku promenu kojom je ae izgovarano upro eno, kao a, stvorilo ime koje se koristilo u
Eragonovo doba.

DREVNI JEZIK
Agaeti Blodhren - Proslava zakletve u krvi (odrava se jednom u stotinu leta
u ast prvobitnog saveza izme u vilenjaka i zmajeva)
Alfa - vilenjak
alfakyn - vilenja ki narod
Atra du evarinya ono varda - zvezde te uvale
Atra esterni ono thelduin, Eragon - dobra te sre a pratila, Eragone
audr - gore
bollr - okrugao predmet, kugla
brisingr - vatra (vidi i istalri)
Dauthdaert- smrtonosno koplje: naziv dat dilitima koje vilenjaci napravie
kako bi pobili zmajeve
Deloi sharjalvi! ~ Pomeri se, Zemljo!
Domia abr Wyrda - Mo sudbine (knjiga)
draumr kopa - gledanje kroz san
drottning - kraljica
drottningu - princeza (grubo prevedeno, poto ta an prevod ne postoji)
Du Fells Nangoroth - Vetrovite planine
Du Vrangr Gata - Put skitanja
Du Veldenvorden - uma straara
ebrithil(ar) - itelj (i)
Eka aifricai un Shur'tugal - ja sam Jaha i prijatelj
Eka elrun ono, alfya, wiol forn thornessa - blagodarim vam, vilenjaci, na
ovome daru
elda - rodno neutralan nastavak kojim se izraavaju po ast i potovanje
Elrun ono - hvala vam
Erisdar - besplamne lampe koje koriste i vilenjaci i patuljci (nazvane po
vilenjaku koji ih je izumeo)
fairth - slika nastala putem ini na par etu kriljca
fell - planina
finiarel - po asni nastavak za mladi a koji obe ava
flauga - leteti
frethya - sakriti
ganga - krenuti

400

ganga aptr - i nazad

ganga fram - i i napred
ganga raehta - i pravo
gedwey ignasia - blistav dlan
Gulia waise medh ono, Argetlam - sre a te pratila, srebrnodlani
Helgrind - Dveri smrti
hvitr - belo
illgrathr - gadna glad
islingr - lu onoa
istalri - vatra (vidi i brisingr)
jierda - polomiti, slomiti
kausta - do i
kverst - prese i
Kverst malmr du huildrs edtha, marfrema ne thon eka threya! - Preseci metal
koji me sputava, ali molim te, nemoj dalje od toga!
Iadrin - otvoriti
letta - stani
liduen Kvaedhi - pesni ki spis
mae - deli re i koju Eragon nije dovrio
naina - osvetliti
Naina hvitr un bollr - neka nastane okrugla bela svetlost
Nam iet er Eragon Sundavar-Vergandi, sonr abr Brom - zovem se Eragon
Senkoubica, sin Bromov
Nidhwal - zmajolike nemani to ive u moru, sli ne fanghurima
niernen - orhideja
Ono ach neiat threyja eom verrunsmal edtha, O snalgli - ne eli borbu sa
mnom, snalgli.
Se ono waise ilia neka ti je sa sre om
Se onr sverdar sitja hvass - ve no ti ma otar bio
Shur'tugal - Jaha zmajeva
slytha - spavati
snalgli - vrsta ogromnih pueva
Stenr risa - podigni se, kamenu
Stenr slauta! - Zatreperi, kamenu! (Slauta je teko prevesti, poto re
ozna ava otar, zvonak zvuk nalik na pucanje kamena, mada moe ozna avati
i isputanje takvog zvuka.)
Stydja unin mor'ranr - po ivaj u miru
sundavrblaka - senolepet
svit-kona - formalni po asni naziv za mudru enu
thelduin - odbaciti
theyna - uti
thrautha - baciti
Thrysta vindr - sabij vazduh
thurra - sasuiti
un-i
Vae weohnata ono vergari, eka thaet otherum - ubi emo te, kunem ti se
Vaer Ethilnadras - sme e plutaju e alge s gasovitim mehurima na sklopovima
grana
vaetna - razbacati
valdr - vladar
veoht - spor
verma - zagrejati
vrangr - lutanje
Waise neiat! - Nema me vie!
yawe - odnos zasnovan na poverenju

401

JEZIK PATULJAKA
Az Ragni - reka
Az Sweldn rak Anhuin - Suze Anhuinove
barzul - zlehuda te sre a pratila
Beor - medve a pe ina (vilenja ka re )
derundann - pozdrav
dur - na
durgrimst - pleme (doslovno zna i dvor na" ili dom na")
Erothknurl - kamen od zemlje
Fanghur - zmajolika stvorenja, manja i manje pametna od svojih ro aka
zmajeva, u srodstvu s nidhvalima, ive na Beor planinama
Farthen Dur Na otac
Feldunost - ledenobradi (vrsta koza s Beor planina)
grimstborith - poglavica (doslovno poglavar dvora")
grimstcarvlorss - ona koja upravlja ku om
grimstnzborith - vladar patuljaka, ili kralj ili kraljica
Ilf gauhnith! - izraz kojim se slue patuljci sa zna enjem sigurno i dobro".
Naj e e ga izgovara doma in gozbe, a poti e iz davnih vremena, kada je
trovanje gostiju bilo esta pojava me u plemenima.
Ingeitum - oni to rukuju vatrom, kova i
knurla - patuljak (doslovno napravljen od kamena"; mnoina glasi knurlan)
Nagra - ogromni vepar s Beor planina; mnoina glasi nagran
thardsvergundnzmal - neto to li i na neto to nije, lano ili krivotvoreno
Tronjheim - Kaciga dinova
Vor Orikz korda! - Tako mu Orikovog malja!

NOMADSKI JEZIK
no - po asni nastavak povezan crticom uz glavno ime nekoga koga potujemo

UEGALSKI JEZIK
drajl - larvin nakot
nar - po asni naziv
thulqna - prepleteno remenje koje Urgali koriste kako bi pokazali grb svoga
plemena
Uluthrek - Lunoderka
Urgralgra - naziv koji Urgali koriste za sebe (doslovno rogati")

402

ZAHVALNICA
Kvetha Fricaya. Pozdravljam vas, prijatelji.
Koliko samo dugo ovo puteestvije bee. Teko je i poverovati da nam se kona no primakao
kraj. Mnogo sam puta sumnjao da u ikada dovriti ovu sagu. Za to to ipak jesam umnogome je
zasluna pomo mnogih divnih ljudi.
Ne u preterati ako kaem da je pisanje Nasle a" bilo najtea stvar koju sam ikada u inio. Iz
raznih razloga - li nih, poslovnih i stvarala kih - ova je knjiga predstavljala mnogo ve i izazov od bilo
koje prethodne. Ponosan sam to sam je dovrio, a jo sam ponosniji na nju samu.
Kada pogledam itavu sagu, gotovo da ne mogu da samem svoja ose anja. Saga Nasle e"
oduzela mi je dvanaest godina ivota, to je, trenutno, gotovo jedna njegova polovina. Saga je izmenila
i mene i moju porodicu, a za iskustva koja sam doiveo zbog nje bile bi mi potrebne jo etiri knjige
kako bih vam ih prepri ao. A sada, eto, moram sve to da napustim, da se oprostim od Eragona, Safire,
Arje, Nasuade i Rorana i da se okrenem novim likovima i novim pri ama... Sama pomisao na to je
strana.
Me utim, ne nameravam da naputam Alageziju. Mnogo sam vremena i truda uloio u
izgradnju ovog sveta, pa u mu se jednom vratiti. To se moda ne e desiti jo nekoliko godina, a moe
se desiti ve narednog meseca. Trenutno ne znam ni sam. Ali nadam se da u se, kada joj se budem
vratio, pozabaviti tajnama koje ostavih nereene u ovoj sagi.
Kad smo ve kod toga, ao mi je ako sam razo arao one koji su se ponadali da e saznati vie
o travarki An eli, ali ona ne bi bila ni upola toliko zanimljiva da o njoj ba sve znamo. Me utim, ako
ikada budete sreli moju sestru An elu, moete slobodno da je zapitate o njoj. Bude li dobro
raspoloena, moda e vam i re i togod zanimljivo. A ako ne bude... pa, bar ete od nje dobiti koju
aljivu dosetku.
No pre imo na zahvalnicu:
Kod ku e bih zahvalio: i mami i tati na stalnoj podrci, na savetima i na tome to su rizikovali
sa Eragonom". Svojoj sestri An eli, koja je bila rezonantna kutija za sve moje zamisli i koja mi je
pomagala pri ure ivanju, opet mi dopustivi da od nje stvorim junakinju, te mi pruala neprocenjivu
podrku tokom pisanja poslednje etvrtine rukopisa. Tvoj sam dunik, seko, ali ti to ve i sama zna. I
Imanueli Mejer, koja mi je pravila drutvo dok sam radio na posebno tekom delu pri e.
U Rajters hausu bih zahvalio: Sajmonu Lipskaru, svom zastupniku u svetu izdavatva, na
njegovom prijateljstvu i na svemu to je u inio za ovu sagu proteklih godina (obe avam mu da u
odsad pisati knjige bar malo bre), i njegovoj pomo nici Kejti Zenekiji.
U Knopfu bih zahvalio: svojoj urednici Miel Frej, na upornom poverenju i na tome to je sve
ovo u inila mogu im. Ozbiljno vam kaem da, bez nje, ne biste drali ovu knjigu u rukama. Njenoj
pomo nici Keli Delejni, koja Miel olakava ivot i koja nam je pomogla da sastavimo sie prve tri
knjige. Urednici Miel Berk na oku sokolovom kada je posredi pri a i na tome to je pomogla da ova
knjiga bude izdata. Direktorki odnosa s javno u i marketinga Dudit Hojt, bez koje bi malo ko uo za
ovu sagu. Dominik Cimini i Norin Herits, iz iste slube, koje su mi bile od velike pomo i i pre mojih
mnogobrojnih turneja, i tokom njih, i nakon njih. Likovnoj urednici Izabel Voren-Lin i njenom timu
na predivnom nacrtu korica i unutranjih stranica (i na njihovom radu na izdanju u mekom povezu].
Slikaru Donu Dudu Palensaru, koji mi je obezbedio predivan niz slika na prednjim koricama, sa
ovom predivnom na samom kraju. Glavnom lektoru Artiju Benetu na stru noj pomo i u pravopisu i
oko svih teko razumljivih udnovato- udovinih kovanica. ipu Gibsonu, direktoru odeljenja za
de je knjige u Random hausu. Knopfovom direktoru Nensi Hinkel na neograni enom strpljenju. Doan
Dimejo, direktorki prodaje, i njenom timu (huzzah i mnogo hvala). efu marketinga Donu Adamou,
iji me je tim neprestano oduevljavao svojom dovitljivo u. Lindi Lenard i njenom timu iz odeljenja
za nove medije, Lindi Paladino i Timu Terhunu iz odeljenja za tampu, asti Din-Meri iz
ure iva kog odbora, Pem Vajt, Doslin Lang i ostalima iz odeljenja za strana izdanja koji su mi
pomogli da saga Nasle e" postane svetsko izdava ko udo. Denet Frik, Denet Renard i Denifer
Hejli, lektorima, i svima ostalima u Knopfu koji su me podravali.

403

U Lisening lajbrariju zahvalio bih: Derardu Dojlu, koji je obavio odli an posao podarivi
glas mojoj pri i (plaim se da sam kroz Firnena stavio veliki izazov pred njega), Taro Majer na
prefinjenoj i dirljivoj reiji njegovog izvo enja, Orli Moskovic na spajanju svih niti pri e i Amandi
Da ierno, izdava u lisening lajbrarija.
Tako e zahvaljujem kolegi piscu Tadu Vilijamsu (ako jo niste, obavezno pro itajte njegovu
trilogiju Memory, Sorrow i Thorn, ne ete zaaliti), koji me je nadahnuo da u poglavlje o Arouzu
ubacim rudnik kriljca. Zahvaljujem i piscu Teriju Bruksu, koji mi je bio i prijatelj i mentor. (Toplo
vam preporu ujem njegovu sagu Magic Kingdom of Landover.)
Hvala i Majku Makoliju, koji je postavio jednu od najboljih internet stranica za moje
oboavaoce (shurtugal.com) i koji je, s Markom Kota Vacom, napisao Almanah Nasle a". Bez
Majkovog zalaganja, zajednica mojih italaca bila bi mnogo manja i siromanija nego to jeste. Hvala
ti, Majk!
Posebno moram da pomenem i Reinu Sato, oboavateljku ije su me reakcije pri njenom
prvom susretu s kuvanim puevima navele da osmislim snalglije s Vroengarda. Reina, snalgliji su za
tebe.
Kao i uvek, na kraju u zahvaliti i tebi, itao e. Hvala ti to si bio uz mene u ovoj pri i.
Nadam se da e zvezde uvek blistati nad tobom.
I... to je to. Nemam nita da dodam ovoj sagi. Rekoh sve to je trebalo re i. Ostaje samo tiina.
Se onr sverdar sitja hvass.
Kristofer Paolini
8. novembar 2011.

404

O autoru
Postojana ljubav prema fantaziji i nau noj fantastici nagnala je Kristofera Paolinija da po ne
da pie svoj roman prvenac, Eragon, sa petnaest godina, kada je zavrio srednju kolu. Knjiga je
doivela ogroman uspeh, nala se na svim zna ajnijim listama bestselera, a mladi pisac se naao u
centru panje medija i publike. Druga knjiga iz serijala Nasle e, Prvoro eni, koja je u Americi izala
tri godine kasnije, u avgustu 2005, ponovila je uspeh prve knjige i prevazila o ekivanja knjievne
kritike i publike. Slede e godine prikazan je i film snimljen prema knjizi Eragon. Tre i nastavak
serijala, Brisingr, izaao je u Americi u septembru 2008. i, kao i njegovi prethodnici, postao planetarni
hit. Dok je radio na Brisingru, Kristofer je zaklju io da e serijal, prvobitno zamiljen kao trilogija,
morati da se proiri i na etvrti nastavak. Krajem 2011. godine Kristofer Paolini je izdao zavrnu
knjigu ciklusa, pod nazivom Nasle e. Kristofer ivi sa porodicom u Paradajs Veliju, u Montani.
O Kristofera, Eragonu i ciklusu Nasle e moete vie saznati na sajtu www. alaga esia. com.

405