5 zapanjujuih misterija o Mesecu koje nauka ne moe da

objasni

Sa prenikom od oko 3.476 kilometara, Mesec je jedna etvrtina Zemlje

po veliini, svi ostali sateliti u naem solarnom sistemu orbitiraju svoje
planete oko ekvatora, na Mesec ne, a tu su i meseeve stene za koje je
utvreno da sadre obraene metale kao to su mesing, liskun i
uranijum 236 i neptunijum 237.
Jednostavno reeno, Zemljin mesec je jedan od najmisterioznijih objekata u naem sunevom
sistemu. Smatra se udnim nebeskim telom zbog brojnih fizikih osobina koje naunici nisu u stanju
da objasne, i zbog injenice da je najunikatniji objekat u solarnom sistemu, neuporediv sa bilo kojim
drugim satelitom koji je pronaen do danas.
U stvari, Mesec je toliko jedinstven da dr Robert Jastrov, prvi predsednik NASA-ine komisije za
lunarna istraivanja, mesec naziva Rozeta kamen meu planetama.
Da bi imali ideju koliko je Mesec udan, treba samo da pogledamo citat Robina Breta, naunika iz
NASA-e koji je rekao: ini se da je lake objasniti nepostojanje Meseca nego njegovo postojanje.
ta je to to Mesec ini toliko udnim?
Veliki je. U stvari, ogroman je. Sa prenikom od oko 3.476 kilometara, Mesec je po veliini jedna
etvrtina Zemlje. Osim Plutona i Harona, ovo je najvea poznata proporcija izmeu satelita i njegovog
matinog tela meu brojnim objektima naeg sistema.

On ima udnu orbitu koja je toliko jedinstvena da naunici nisu bili u stanju da je pronau nigde drugo
u sunevom sistemu. Ispostavilo se da svi ostali sateliti u naem sunevom sistemu orbitiraju svoje
planete oko ekvatora. Na Mesec ne, i okree Zemlju sa nagibom od pet stepeni. Mesec ima preciznu
visinu, kurs i brzinu, to mu omoguava da funkcionie ispravno u odnosu na planetu Zemlju.
Jednostavno reeno, Mesec ne bi trebalo da bude tu gde jeste.
Mesec je skoro Zemlja. Sastav naeg prirodnog satelita je slian Zemljinom, za razliku od veine
drugih satelita koji se jasno razlikuju od svojih matinih planeta.
Ako ovi detalji nisu privukli vau panju, ima jo.
Postoje neke meseeve stene za koje je utvreno da sadre obraene metale kao to su mesing,
liskun i uranijum 236 i neptunijum 237. Ovi elementi nikada nisu pronaeni kao prirodna pojava.
Uranijum 236 je radioaktivni nuklearni otpad koji se nalazi u istroenoj nuklearki i preraenom
uranijumu. Jo interesantnije, neptunijum 237 je radioaktivni metalni element i nusproizvod nuklearnih
reaktora i proizvodnje plutonijuma.
Ove misteriozne lunarne karakteristike su navele Mihaila Vasina i Aleksandra erbakova iz sovjetske
Akademije nauka da napiu lanak 1970-ih godina o Mesecu pod nazivom Da li je Mesec kreacija
vanzemaljske inteligencije?
Osim toga, Harold Juri, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju je rekao da je bio veoma zbunjen
stenama koje su astronauti pronali na Mesecu i njihovim sadrajem titanijuma. Uzorci su bili
nezamislivi i zbunjujui jer istraivai nisu mogli da objasne prisustvo titanijuma.
Drugim reima, na Mesec nema karakteristike kao drugi sateliti u naem sunevom sistemu. Ako to
nije udno, razmotrite tu injenicu da je sa bilo koje take na povrini nae planete vidljiva samo jedna
strana Meseca.
(Izvor: Webtribune.rs)